XXVI Simpozijum o novim tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom

saobraaju PosTel 2008, Beograd, 16. i 17. decembar 2008.

STRATEGIJA RASTA POTE SRBIJE KROZ

LOGISTIKI SERVIS

Vladeta Petrovi, Neboja Denda

Javno preduzee PTT saobraaja "Srbija", Beograd

Sadraj: Strategija Pote u trinom nastupu, u sve veoj meri mora da bude usmerena
na obezbeenje podrke poslovnom okruenju, pruanjem usluga potanskog logistikog
servisa. To bi Potu kvalifikovalo da se svojim servisom i prilagoenim reenjima umee
u poslovne procese klijenata i postane znaajan partner koji povezuje i integrie poslovne
aktivnosti. To bi bila strategija kojom bi se izvrila revitalizacija potanskog sistema,
podigao nivo opsluivanja i kvaliteta, i orjentacija ka trinim principima poslovanja,
forsiranjem usluga komercijalnog karaktera. Preduslov je fleksibilnija organizaciona
struktura, definisanje primarne i sekundarne logistike mree i intenzivno korienje IT
tehnologija. Ovaj koncept bio bi od znaaja i za bolje povezivanje Drave sa
stanovnitvom i poslovnim subjektima. Realizacija ovakvog koncepta je put ka
modernizaciji Pote i njenom ukljuivanju u savremene modele poslovanja, kako nam
pokazuju razvijene potanke uprave.

Kljune rei: pota,strategija, logistika, usluge, servis.

1. Uvod

Velike i znaajne promene u svetu informatike, telekomunikacija, novih tehnologija,

poprimaju karakter tehnoloke revolucije. Uslovi globalizacije, liberalizacije, otre
konkurencije, hiper-produkcije, stimulisanje potroakog mentaliteta, dovode do
znaajnih i brzih promena na tritu, koje uslovljavaju promene u poslovanju,
organizaciji, marketingu, menadmentu... Brzina promena u konkurentskom okruenju,
kao i njihova nepredvidivost, suspenduje tradicionalne koncepte rada i organizovanja
privrednih subjekata. U mnogim privrednim granama postalo je znaajnije uspostaviti
efektivnije veze sa okruenjem, nego poboljati internu organizaciju. Neprekidne
promene sada deluju i na samo jezgro poslovnih subjekata, to dovodi do pojave novih
poslovnih modela i novih naina na koje ljudi i organizacije rade zajedno, kao odgovor
na promene.
Moderno poslovanje je okarakterisano stalno narastajuom ponudom, veim
mogunostima snabdevanja, globalnom konkurencijom kao i zahtevnijim i rastuim
oekivanjima potroaa (kupaca, korisnika). Kao odgovor se javljaju promene u nainu
poslovanja, kako u pogledu organizacije tako i u pogledu voenja posla. Takoe, ukidaju
se granice izmeu kompanije i njenih dobavljaa i muterija. Poslovni procesi se
redizajniraju na nain da prevazilaze stare granice. Mogu se videti mnogobrojni primeri
procesa koji premoavaju kompletnu kompaniju kao i onih koji se sprovode u tesnoj
vezi sa isporuiocima i potroaima.
Horizontalna interakcija izmeu organizacija, povezanih u lancu vrednosti, dobija
nove pojavne oblike u kojima se meusobne granice "umekavaju" i preklapaju. Naime,
pojedine poslovne operacije iz razliitih organizacija se direktno povezuju i njima se
upravlja na jedinstven nain, odnosno operacijama iz jedne firme direktno se podravaju
poslovni procesi u drugoj. Krutim, nefleksibilnim organizacionim strukturama sa strogom
hijerarhijom, kakva je i potanska, zasnovanim na centralizovanom upravljanju, komandi
i kontroli, po prirodi stvari je svojstvena spora reakcija i mala mo prilagoavanja
promenama koje se deavaju. Danas se trae mnogo ''osetljivije'' strukture i "meke" i
fleksibilnije organizacije, da bi se odgovorilo na promene u okruenju, koje se stalno
menja i postaje sve sloenije. Savremene informacione tehnologije postaju osnov i neka
vrsta generatora koji je sa jedne strane uslovio, a sa druge omoguio promene u
savremenom poslovanju, da na inovativan nain realizuju ciljeve, koji se u krajnjem
smislu mogu svesti na bre, kvalitetnije i sveobuhvatnije opsluivanje korisnika.

2. Generatori logistikog servisa

Nova znanja, uticaj informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i Internet,

znaajno utiu na promene u modelima poslovanja, poslovnoj komunikaciji i razmeni
dobara meu poslovnim subjektima. Savremeni modeli poslovanja odnose se na nain
komuniciranja i razmene informacija meu uesnicima ukljuenim u poslovne procese.
Za krajnju realizaciju nekog poslovnog procesa, potrebno je angaovanje fizikog rada i
sredstava kroz proces opsluivanja, za koji je zaduena Pota kao celina koja obezbeuje
logistiku podrku.
Poslovni modeli i naini poslovanja koji u znaajnoj meri angauju provajdere
logistikih servisa u koje spada i Pota, mogu biti razmatrani u svojstvu generatora
potanskog logistikog servisa. Najznaajniji su:
Poslovni modeli: B2B - Business to Business, B2C - Business to Customer i
C2B- Customer to Business;
Proizvodnja u okviru raznih privrednih grana, ije aktivnosti su povezane lancima
snabdevanja;
Mala i srednja preduzea, za koja je naracionalno da razvijaju sopstvenu logistiku
podrku
Trgovina - maloprodaja, veleprodaja, kataloka prodaja;
E-business.

3. Mesto i uloga Pote u lancu snabdevanja

Brzina kojom se deavaju promene u poslovnom okruenju ine neizbenim stalne i

brze promene u segmentu distribucije, pa sve vie postaje problem drati korak sa njima.
Proizvoai i prodavci, teei ka to uspenijem poslovanju, neprestano menjaju pristup
distribuciji. Velike kompanije tee da obezbede veliku ponudu na jednom mestu (mega i
hiper marketi), drugi pokuavaju da smanje broj karika u lancu snabdevanja i da prodaju

18
vre direktno kupcu (direktna prodaja). U modelima distribucije sve se vie zahteva
kvalitet, brzina, tanost, pouzdanost, komotna usluga na adresi korisnika.
Lanac snabdevanja (Slika 1.) je proces pomeranja i kretanja roba, koje se vri po
zahtevu korisnika (nalogodavca, organizatora), koji se protee od materijala u vidu
sirovina, kroz skladita, proizvodnju i distribuciju poluproizvoda i proizvoda do krajnjeg
korisnika. Sve organizacije imaju u okviru svog poslovanja organizovan lanac
snabdevanja u razliitom obliku.
Poetak svakog procesa izazvan je zahtevom korisnika nakon ega sledi proizvodnja,
skladitenje i transport, odnosno distribucija ka krajnjem korisniku. Krajnji cilj je
zadovoljiti potrebu korisnika i ispuniti njegova oekivanja. Pratei procesi u lancu
snabdevanja su: prijem zahteva od korisnika, sainjavanje rasporeda aktivnosti,
skladitenje, inventarisanje i upravljanje zalihama, transport, korisniki servis i izvrenje
zahteva na eljeni i oekivani nain. Ovi procesi u okviru lanca snabdevanja su procesi u
kojima potanski sistem moe i treba da nae svoje mesto. On time postaje jedna od
karika u lancu, ime se umee u ire poslovne procese i na taj nain, svojim servisima
obezbeuje logistiku podrku.

Maloprodaja
Skladitenje
Skladitenje

Veleprodaja
Skladitenje

Skladitenje
Proizvodnja
Proizvodnja

Proizvodnja
Sklatenje

proizvoda

Transport
Transport

Transport

Transport

Transport
poluzvoda

potroa
sirovina

Krajnji
Slika 1.Lanac snabdevanja

Prilikom struktuiranja lanca snabdevanja mora se voditi rauna o zahtevima trita,

korisnikom servisu, organizaciji transporta, cenovnim ogranienjima itd. Ovi faktori
podloni su neprestanim, u dananje vreme, brzim i estim promenama, koje mogu biti
neoekivane i nepredvidive. Organizacija lanca snabdevanja u takvim uslovima mora biti
spremna na stalno prilagoavanje promenama da bi bila uspena. Pota kao potencijalni
uesnik u odreenim segmentima lanca snabdevanja mora prethodno izvriti neophodne
promene i prilagoavanja svojih kljunih segmenata (organizaciona struktura, nain
odluivanja i upravljanja, usluge, mrea, tehnologija, nivo opremljenosti itd.), kako bi
sebe dovela u poziciju da moe uspeno da se prilagoava funkcijama koje su joj
poverene u okviru lanca i promenama koje se deavaju.
Glavni akteri u lancu su: proizvoai, distributeri, veleprodaja i maloprodaja. Za njih
je kljuno kako e biti planiranje zaliha, nain i organizacija distribucije, nain prodaje,
organizacija narudbe.
Sam lanac snabdevanja koji ispunjava svoju osnovnu funkciju, da povee
proizvodnju i potronju, prodavca i kupca, nije uspean ukoliko paralelno sa njim nije
organizovan tok informacija (koji se mora odvijati dvosmerno) i tok novca, koji
predstavljaju "vezivnu" komponentu meu procesima. Ne manje znaajna je i
prevoznika funkcija koja sprovodi fiziko kretanje roba meu procesima i koju prati
korisniki servis. Svi ovi elementi neophodni su kao podrka u funkcionisanju sistema i
predstavljaju samo jezgro distributivnog lanca, koji upotpunjuje ukupan proces kretanja
roba i usluga kroz razliite kanale.

19
 Savremena Pota, koja prolazi kroz proces transformacije sa ciljem stvaranja trino
orjentisanog preduzea, nuno e se suoiti i sa fazom izbora sopstvenog poslovnog
modela sa aspekta poveanja sopstvene efikasnosti i konkurentnosti. U tom kontekstu,
kao jedan od prioritetnih zadataka namee se potreba detaljnog preispitivanja, a potom i
reinenjeringa kompletnog potanskog sistema, organizacije, naina upravljanja,
asortimana usluga, mree, tehnoloke efikasnosti, opremljenosti, nivoa informatizacije,
kadrovske osposobljenosti itd. Reinenjeringom Pote, ona se osposobljava da svoje
poslovanje u veem stepenu integrie sa kompanijama sa kojima nastoji da posluje u
okviru istog lanca snabdevanja.
Delovi lanca snabdevanja u kojima Pota moe da bude podrka su oni, izmeu kojih
se odvijaju procesi transporta, distribucije robe i u nekim sluajevima skladitenja.
Pridruivanjem adekvatnog korisnikog servisa procesima transporta, distribucije i
skladitenja robe, Pota se na tritu preporuuje i namee, kao respektabilan partner koji
moe da povee poslovne aktivnosti i da bude logistika podra poslovnom okruenju.
Savremeni trendovi u razvoju Pote, koji se ogledaju u komercijalizaciji njenih
aktivnosti i obezbeenju samostalne egzistencije na tritu, kao jedno od najvanijih
podruja za budunost Pote istiu podruje fizike dostave, tj. vre povezivanje
potanskih aktivnosti i kanala za distribuciju robe. Detaljna analiza trendova u oblasti
distribucije i elemenata kritinih za uspeh Pote kao organizacionog vora u integraciji
lanca snabdevanja, ukazuje na nekoliko kljunih faktora od kojih zavisi uspeh:
- Upravljanje mreom: Centralna stvar je obezbediti strateku kontrolu nad
kompletnim fizikim distribucionim lancem do krajnjeg potroaa u cilju postizanje
visoke efikasnosti.
- Korisniki servis: Fiziku distribuciju prati adekvatan korisniki servis, kojim se
upotpunjuje podrka poslovnom okruenju. U tu svrhu neophodan je reinenjering
klasinog potanskog servisa, ugradnja dodatnih vrednosti i njegova komercijalizacija.
- Reinenjering usluga i sve vei stepen integracije razliitih usluga u procesu
opsluivanja korisnika, pokrenuli su evoluciju u kojoj klasino opsluivanje korisnika
prerasta u sveobuhvatan servis.
- Informatika podrka: Paralelno sa kontrolom nad fizikom mreom, od izuzetnog
znaaja je obezbediti i informatiku podrku i strateku kontrolu nad business-to-
business-B2B i business-to-consumer-B2C transakcijama koje se obavljaju preko
privatne mree ili Interneta. Sama distribucija bez informatike podrke ne bi imala
dananji znaaj.
- Upravljanje informatiko-komunikacionom infrastrukturom: Internet , KDS, CEPP.
Sve napred reeno ukazuje na injenicu da su promene u lancu snabdevanja, a
posebno u lancu distribucije, dogaaj od posebnog znaaja za Potu i da je izbor i
donoenje odgovarajue strategije Pote, pitanje koje ne trpi odlaganje.

4. Strategije potanskih uprava na razvoju potanskog logistikog servisa

U razvoju potanskog logistikog servisa - PLS, potanske uprave su imale

uglavnom dve osnovne strategije razvoja i primene ovog servisa:
1. Razvijene potanske uprave su kupovinom specijalizovanih kompanija iz
grupacije makrologistikih sistema, ija je osnovna delatnost proizvodnja logistikih
usluga, poele da pruaju usluge transporta, pedicije, skladitenja, pretovara,
distribucije. Kao takve one su se osposobile za provajdera logistikih usluga u svim

20
fazama logistikih procesa. Logistiki procesi predstavljaju transformaciju ulaznih
zahteva u integrisanu logistiu podrku na izlazu. To su procesi skladitenja, transporta,
distribucije, pedicije itd.
Primarno je bilo da se kupovinom obezbedi iroka i razgranata mrea logistikog
sistema (poeljna je mrea koja ima globalni karakter), kao i da se preuzmu klijenti
odnosno da se preuzme trino uee. Dakle, krajnji cilj je da potanske uprave kroz
specijalizovane logistike kompanije u svom vlasnitvu postanu globalni provajder
logistikih usluga .
Tipian primer za primenu ove strategije je Deutsche Post World Net jedne od
vodeih meunarodnih grupacija. Do te pozicije dola je kupovinom vodeih svetskih
logistikih brendova poput Danzas-a, DHL-a, Exel-a, ASG-a itd.

Slika 2 Organizacija Deutsche Post World Net

DHL postaje brend kroz koji Nemaka pota prua logistike usluge, a sam DHL, do
skora lider u oblasti kurirskog servisa, sve vie je provajder logistikih usluga (Slika 2).
Uee logistikog sektora u ukupnom poslovanju konstantno raste (Slika 3.) i u 2007.
godini prihod od logistikog sektora iznosio je oko 26 milijardi , a u 2008. planiran je na
preko 30 milijardi .

Deutsche Post World Net 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

Godini prihod logistikog sektora
5,8 5,9 6,7 9,9 22,7
(u milijardama )
Uee logistikog sektora u ukupnim
14,8 14,7 15,7 22,3 37,6
prihodima (u milijardama )
Slika 3. Prihodi od logistikog sektora Deutsche Post World Net

2. Potanske uprave u razvoju su pribegle strategiji baziranoj na pruanju usluga sa

ugraenim dodatnim vrednostima (value-edded usluge), kojima se moe pruiti podrka u
okviru pojedinih faza logistikog procesa (skladitenje, komisioniranje, transport,
distribucija...). Dakle, njihova tenja je da se u okviru svog poslovnog sistema,
reinenjeringom resursa i prilagoavanjem usluga svrstaju u grupu mikrologistikih
sistema i na taj nain ugrade u pojedine poslovne procese u okviru kojih se obezbeuje
logistika podrka.
Portugalska pota svoj razvoj zasniva na novim servisima i poslovnim korisnicima
koji ine 80% ukupnog prometa. U okviru organizacione strukture formirana je zasebna
celina zaduena za usluge ekspresnog prenosa - Postexpresso, uruenja i logistike -
Postlog i Esegur. Faktiki CEP usluge su usluge sa najveim pritiskom konkurencije i
najveim trendom rasta. Strategija logistikog servisa Portugalske pote je da
osposobljavanjem svojih resursa, prilagoavanjem servisa potrebama i zahtevima
korisnika prui logistiku podrku poslovnom okruenju.

21
 Slian je primer Maarske pote u ijoj organizaciji su pored klasinih servisa
"Logistike usluge" definisane kao jedna vertikala i profitni centar. Celina "Logistike
usluge" ima kljunu ulogu u razvoju Maarske pote.
Brojne su druge potanske uprave (Norway post group, Austrian Post, Royal Mail,
La Poste, Swiss Post, Poste Italian Posta Slovenije, Posten Sweden, Royal TPG, Magyar
Post, CTT Correios...) koje pruaju logistiki servis i njime kompenzuju pad u klasinim
potanskim servisima.

5. Strategija rasta Pote Srbije kroz logistiki servis

Resursi Pote, usluge, mrea, oprema, tehnologija, kadrovi itd, u funkciji su

realizacije niza procesa, kao to su transport, distribucija, pakovanje, adresovanje,
personalizacija, formiranje jedinica otpreme (poiljke, vree, palete, kontejneri...), utovar,
istovar, pretovar, skladitenje, koje prati adekvatan korisniki servis. Pota svojim
servisima i realizacijom u pomenutim procesima obezbeuje logistiku podrku svojim
klijentima i uopte poslovnom okruenju.
Potu moemo svrstati u grupu mikrologistikih sistema koji u oblasi industrije,
trgovine, uslune delatnosti itd., svojim servisima obezbeuje logistiku podrku u
procesima nabavke, proizvodnje, distribucije, transporta, pretovara, skladitenja itd.
Angaovanje Pote u ovoj oblasti usmereno je prevashodno u pravcu efikasnijeg
poslovanja klijenata, zadovoljavanja njihovih zahteva, smanjenja trokova poslovanja
svih uesnika u lancu snabdevanja i podizanja nivoa kvaliteta servisa. Ovaj segment
poslovanja u potanskom svetu je relativno nov, ali je svakako segment budunosti za
potanski biznis. To su na vreme uoile najrazvijenije potanske uprave i strategiju svog
poslovanja usmerile u tom pravcu.
U nastojanju da modernizuje svoje poslovanje, sa ciljem: poveanja trinog uea,
prilagoavanja klasinih servise potrebama korisnika, intenzivnijeg pruanje usluga
elektronskog tipa, jaanja pozicije u sve otrijoj trinoj utakmici, modernizacije i
reorganizacije resursa, naa potanska uprava treba da tei poslovnom modelu, koji su
primenile potanske uprave poput Portugalije, Slovenije i Maarske itd. Ovi modeli su uz
odreene korekcije i prilagoavanja, primenjivi u naim uslovima poslovanja.

5.1. Pota - provajder logistikog servisa

Adekvatna koncepcija potanske mree bitan je element u opsluivanju korisnika

uslugama PLS-a. Potanski logistiki centar PLC, za razliku od dosadanjih potanskih
centara prerade (PC, GPC), koncipiran je tako da bude i u funkciji potanskog logistikog
servisa.
Potanske logistike centre treba organizovati u dva hijerarhijska nivoa i to:
1. Primarnu logistiku mreu ine Glavni potanski logistiki centri GPLC. Oni
imaju funkciju logistikog (prua sve usluge PLS-a) i potanskog centra u okviru
regiona koji pokriva, sa nadlenou nad PLC-ima lokalnog nivoa koji se nalaze
na njegovom podruju.
2. Sekundarnu logistiu mreu ine Potanski logistiki centri PLC. Oni imaju
funkciju logistikog centra (prua neke usluge PLS-a i nadlean je za distribuciju i
uruenje na svojoj lokalnoj teritoriji) u okviru teritorije koju pokriva i podreen
je GPLC-u na ijem podruju se nalazi.

22
 U cilju razvoja logistikog servisa, pored mree PLC-a, neophodno je izvriti:
definisanje posebne transportne mree i kanala distribucije,
primenu savremenih tehnolokih reenja u svim fazama opsluivanja korisnika;
automatizaciju porocesa rada;
nabavka savremene opreme potrebne u razliitim tehnolokim fazama
(informatike, komunikacione, sredstva internog i eksternog transpotra,
stredstva za manipulaciju i pretovar, maine za komisioniranje, pakovanje,
sortiranje itd.);
definisanje adekvatne organizacione strukture koja e obezbediti dovoljno
fleksibilne okvire, neophodne ingerencije, potrebna ovlaenja i visok stepen
odgovornosti, koji su neophodni za razvoj PLS-a;
voenje adekvatne tarifne politike (koja se zasniva na bitno drugaijim principima
od tarifne politike za rezervisani servis)
voenje adekvatne kadrovske politike u smislu selekcije, obuke, obrazovanja,
praenja, stimulacije, motivacije itd. kadrova.
Ambicija Pote Srbije kao provajdera logistikih usluga, u ovom trenutku, bi trebala
da bude usmerena na lokalne okvire. To bi podrazumevalo animiranje domaeg trita i
pruanje PLS u nacionalnim okvirima, sa tendencijom da se u narednim fazama razvoja
Pota Srbije nametne kao provajder logistikih usluga u regionu (prvenstveno u
zemljama, bivim republikama Jugoslavije), a potom i ire.
Kada je re o nivou opsluivanja, on svakako zavisi od zahteva korisnika ali i od
mogunosti i ponude Pote kao provajdera. Treba teiti obogaivanju klasinih i ekspres
usluga value-edded uslugama, integrisanju servisa, kreiranju prilagoenih reenja i
intenzivnijem uvoenju usluga logistikog tipa, to bi bilo u funkciji kompletne logistike
podrke poslovnom okruenju.
Usluge potanskog logistikog servisa su:
1. Usluge transporta - pruaju se angaovanjem potanskog transportnog sistema, i
obavljaju se u okviru transportnih i pretovarnih procesa.
2. Usluge skladitenja su nezaobilazne u distribucionom kanalu. Znaajne su jer se
na njih u, skladinim prostorima, nadovezuje niz drugih usluga. Njihova neophodnost
proizlazi iz vremenskog dispariteta izmeu procesa proizvodnje i potronje, kao
posledica nesigurnosti prognoze potranje.
Najprilagoeniji tip potanskog skladita je skladite isporuke, odnosno distribuciono
skladite i od velikog je znaaja za koncipiranje usluga skladitenja u okviru PLS-a. Ova
skladita sastavni su deo potanskih logistikih centara, kako bi se na jednostavan nain
na usluge skladitenja nadovezala distribucija robe i dostava na naznaenu adresu.
Potanska skladita su skladita privremenog karaktera, sa tenjom to kraeg
zadravanja robe u njima.
3. Upravljanje zalihama - Neodvojiva od usluga skladitenja je usluga upravljanja
(menadment) zalihama. Menadment zaliha ima zadatak da planiranjem, upravljanjem i
kontrolom zaliha u datom logistikom kanalu, ostvari eljeni stepen spremnosti isporuke uz
minimalne trokove.
4. Realizacija porudbine se odnosi na prijem, obradu i krajnju realizaciju
porudbina, u vidu formiranja naloga za otpremu.
5. Formiranje poiljaka - U formiranju poiljke na osnovu prispele porudbine,
mogu postojati dve zasebne faze ili usluge i to su:

23
 usluga komisioniranja predstavlja uslugu u okviru koje se vri kompletiranje prispele
porudbine kombinacijom vie razliitih artikala.
usluga pakovanja je aktuelna u okviru skladinog podsistema Razliiti korisnici
postavljaju razliite zahteve za pakovanjem.
6. Opremanje poiljaka podrazumeva opremanje (snabdevanje) poiljaka adresnim
podacima, oznakama za nain rukovanja, oznakama vrste usluge koja se koristi, bar-kodom ili
karakteristinim brojem poiljke, oznakama koje ukazuju na karakter sadrine poiljke,
otpremnicom, raunom, fakturom, popisom robe ili nekim drugim prateim dokumentom,
povratnim dokumentom koji se vraa poiljaocu, oznakama proizvoaa, prodavca, odnosno
korisnika PLS, oznakama Pote kao provajdera usluga itd.
7. Potanska pedicija podrazumeva usluge posrednikog tipa i njima je obuhvaeno
posredovanje kod nadlenih carinskih organa u toku sprovoenja carinskog postupka pri
uvozu i izvozu robe.
8. Distribucija robe i dobara je segment usluga transporta i predstavlja finalizaciju puta
robe i dobara ka krajnjem primaocu. Ova faza opsluivanja je najee zavrna faza u lancu
snabdevanja (u sluajevima povratne logistike ova faza postaje poetna u lancu snabdevanja).
U zavisnosti od poslovnog modela koji je primenjen, krajnji primalac moe biti veleprodaja,
maloprodaja, krajnji korisnik i drugi.
Zadatak distribucije je da na jednostavan, pouzdan, kvalitetan, siguran i ekonomian
nain, uz pruanje zahtevanog seta usluga, naruena ili kupljena dobra, robu, proizvode, stavi
na raspolaganje krajnjem naruiocu na zahtevanoj lokaciji.
Razgranatost potanske mree i mogunost svakodnevnog prisustva na svakoj adresi u
zemlji daje Poti bitnu trinu prednost u ponudi i realizaciji distribucije. Mnoge kompanije
svoj poslovni uspeh zasnivaju na graenju partnerskih odnosa sa Potom u procesima
distribucije dobara. Distribucija robe moe biti organizovana otpremanjem robe iz potanskog
skladita i u tom sluaju se radi o korisnicima koji koriste i druge usluge PLS, na koje se
distribucija nadovezuje, kao i iz proizvodnog trgovinskog ili
carinskog skladita ili sa neke druge lokacije koju oznai korisnik PLS-a
Distribucija se moe obavljati u okviru postojee organizacije transporta korienjem
postojeih dostavnih kanala, ili projektovanjem posebnih i prilagoenih modela.
U cilju razvoja PLS-a neophodno je razvijati value-edded usluge (usluge sa ugraenom
dodatnom vrednosti), kojima bi tradicionalne potanske usluge dobile na fleksibilnosti, a
upotrebna vrednost bi im se poveala do nivoa neophodnog za opsluivanje korisnika u
odreenim poslovnim procesima. Na taj nain bi se unapredio klasian potanski servis i
prilagodio potrebama poslovnog okruenja, to bi povealo potencijal ukupnog PLS-a. Value-
edded usluge su:
- Track and Trace,
- Informatika podrka (izrada i korienje softverskih reenja koje je Pota razvila,
razmene podataka o prodaji, naplati, koliinama robe u skladitima, distribuirane robe,
itd.)
- korienje baznih podataka,
- definisanje ciljnog trita i ciljne grupe,
- otprema i povrat pratee dokumentacije, itd.

5.2. Pota - outsourcing provajder

Outsourcing je jedan od najbitnijih poslovnih trendova koji u velikoj meri utie na

poslovne strategije kompanija i moe biti od znaaja pri odreivanju strategije potanskog
poslovanja. Outsourcing se moe definisati kao ugovorna saradnja sa drugom poslovnom
organizacijom, koja preuzima osnovnu odgovornost za planiranje i izvrenje neke poslovne

24
operacije ili funkcije. Danas praktino ne postoji uspean poslovni model, koji ne
ukljuuje neki oblik outsourcing-a, u oblasti transporta, distribucije, logistike,
informacionih tehnologija, ljudskih resursa, finansija itd.
Odluka o tome koje e se poslovne funkcije i pojedinani procesi poveriti eksternom
poslovnom sistemu, na organizaciju i izvrenje, zavisi od mnogo faktora, kao to su
mogunost i viekriterijumska opravdanost izvrenja poslova u okviru matinog
poslovnog sistema, struktura i kategorija usluga i proizvoda u ponudi, informaciono-
komunikaciona infrastruktura i drugi. Najvaniji inioci u procesu donoenja odluke, koje
funkcije i procese poveriti eksternom poslovnom sistemu, zavisi od razvijenosti i ponude
outsourcing provajdera u okruenju. Glavni razlozi za ovakav vid poslovanja su:
- Smanjenje operativnih trokova i unapreenje njihove kontrole;
- Fokusiranje na najvanije poslovne procese i poslovni proces u celini;
- Pristup prvoklasnim kapacitetima u odreenim oblastima;
- Oslobaanje internih resusa za druge namene;
- Resursi za izvrenje odreenih poslovnih procesa nisu dostupni u okviru matine
poslovne organizacije;
- Oslobaanje kapitala i poslovnih fondova;
- Odreene poslovne funkcije i procesi su previe sloeni za organizaciju i uspeno
upravljanje u okviru matine poslovne organizacije;
- Smanjivanje i deljenje rizika poslovanja sa eksternim poslovnim sistemom;
- Bri priliv gotovog novca.
Postavlja se pitanje koje su to poslovne funkcije koje Pota moe ponuditi
korisnicima kao outsourcing provajder? To su: distribucija, korisniki - Biznis servis,
direktni marketing, hibridna pota, baze podataka, finansijski servis, IT podrka, usluge
Automatskog praenja vozila,elektronskog poslovanja, PTT tamparije...
Pota je prirodni favorit, jer moe ponuditi najbolju, celovitu, kvalitetnu uslugu i
prilagoena integrisana reenja u svim funkcijama koje se mogu poveriti Poti na
izvrenje. Obzirom na znaajan uticaj outsourcinga na razvoj reenja za upravljanje
lancima snabdevanja, od znaaja su i trendovi u potanskom i kurirskom biznisu, na ije
se kapacitete i logistiku mreu i podrku oslanjaju milioni poslovnih organizacija u
svetu.

6. Zakljuak

Potanski sistemi razvijenih potanskih uprava ve su izvrili transformaciju svog

poslovanja i danas se na tritu kotiraju kao uspene i profitabilne kompanije. Na
potanski sistem oigledno se nalazi pred prekretnicom svog poslovanja. Da bi opstao na
tritu, mora unaprediti poslovanje, primeniti savremena tehnika i tehnoloka reenja,
prilagoditi organizacionu strukturu. Cilj je stvoriti preduzee koje ostvaruje profit.
Razvoj novih modela u komunikaciji izmeu proizvoaa i potroaa, prodavaca i
kupaca, hiperprodukcija i globalna dostupnost roba i usluga stimuliu razvijanje
potroakog mentaliteta. Te okolnosti dovode do intenzivnijeg prometa roba kroz
potanske tokove i do ekspanzije usluga koje su ukljuene u distribuciju robe, koja se
mora fiziki obaviti i koja nema alternativu.
Kao nunost se namee da Pota svoje resurse integrie i prilagodi potrebama
poslovnih korisnika (veliki sistemi, mala i srednja preduzea, dravni organi i institucije

25
itd.) i na taj nain obezbedi i ponudi pun servis koji bi podrazumevao kompletno opsluivanje
paletom usluga.
Poslovne aktivnosti na relacijama B2B i B2C, globalna ponuda i dostupnost proizvoda i
usluga preko Interneta, modeli kataloke prodaje, elektronska trgovina itd, su sve izraeniji i
upravo tu lei potencijal za intenzivnije angaovanje Pote.
Informacione tehnologije su kljuni element koji omoguava vii stepen povezivanja
izmeu poslovnih subjekata, svih uesnika u lancu snabdevanja. One sutinski omoguavaju
veu integraciju u kojoj se gube stroge granice izmeu poslovnih subjekata.
Moderne pote se sve vie pojavljuju u lancima snabdevanja u okviru kojih vre
opsluivanje u razliitim logistikim procesima. Pravilnim koncipiranjem i prilagoavanjem
usluga i mree Pota mora da se nametne kao nezamenjivi partner i integrator, koji e povezati
razne poslovne aktivnosti. Na taj nain Pota se svojim servisom namee kao logistika
podrka i kao nezamenljivi partner u poslovanju, zadravajui svoju aktivnost i na polju
pismonosnog i novanog servisa uz implementaciju elektronskih mogunosti.

Literatura

[1] Petrovi V., "Tranzicija potanske industrije", Simpozijum o saobraaju: Savremene

strategije razvoja saobraajnog sistema, Evropa i naa zemlja, Tehnika 3 (2004) 355-
362, Beograd;
[2] Denda N.,"Prilog istraivanju potanskih resursa u funkciji potanskog logistikog
servisa", magistarski rad, Saobraajni fakultet, Beograd 2008;
[3] Global round-up, "TPG's logistics division will not be left to hang", Postal
technology internationa, December 2003;
[4] Logistics and supply chain menagement, "Service Industries and capital projects
branch, Industry Canada", 2004;
[5] Poslovna logistika br. 14, 15, 16, Beologistika d.o.o, Beograd 2008;
[6] http://www.deutschepost.de;
[7] http://www.ctt.pt;
[8] http://www.dhl.co.yu

Contents: The postal strategy within the market accession must be increasingly oriented to
providing support to a bussiness environment by rendering services of postal logistics service.
This would mean that Post, with its service and custom-made solutions, involves with its
clients bussiness processes and that it becomes a significant partner that connects and
integrates bussiness activities. This would be a strategy with which a revitalization of postal
system and orientation towards market principles of trading by forcing services of commercial
character would be made and also a level of service and quality would be raised at a higher
level. The preconditions are more flexible organizational structure, defining primary and
secundary logistics network and intensivly usage of IT technologies. This concept would be of
a big importance also for a better connecting State with the population and bussiness subjects.
Realization of this concept could be a path towards postal modernization and its involving
with modern bussiness patterns which exist in modern postal administrations.

Key words: post, strategy, logistics, services, utility.

STRATEGY OF GROWTH OF POST OF SERBIA

THROUGH LOGISTICS SERVICE
Vladeta Petrovic, Nebojsa Denda

26