SRPSKI KOMPOZITORI

Obino se kae da je istorija klasine muzike u Srbij i relativno kratka, jer se poetkom njenog razvoja smatra
polovina XIX veka, preciznije, godine kada su nastala prva dela prvog srpskog kolovanog kompozitora
Kornelija Stankovia. Od njegovog roenja do danas prolo je 180 godina, u koje staju opusi mnogih
kompozitora od onih u kojima dominiraju jednostavni horski aranmani narodnih pesama i salonski komadi
za klavir do sasvim originalnih rukopisa poslednjih generacija autora. Neki od njih su ostavili znaajan trag u
vremenu u kojem su stvarali, uticali na dalji razvoj muzike kod nas i donekle ostali prisutni u naem muzikom
ivotu, ali mnogo je onih kojih se danas sasvim retko setimo.

Dela srpskih autora su slabo zastupljena na koncertnim podijumima, a poseban nemar prema domaem
stvaralatvu pokazuju i oni koji se bave objavljivanjem muzikih (audio) izdanja u Srbiji. Bilo bi lepo, npr, u
ovom tekstu podsetiti na neko antologijsko izdanje, tj. neki komplet kompakt diskova sa izabranim
kompozicijama, a u izvoenju naih poznatih i uglednih intepretatora, ali to, na alost, jo uvek nije mogue.
Zanimljivo je, meutim, da su odgovorni u jednoj drugoj izdavakoj delatnost pokazali da "poseduju sluh" za
negovanje kulturnih (muzikih) vrednosti kod nas.

Naime 2009. godine u saradnji sa Udruenjem kompozitora Srbije, "Jugomarka" je tampala seriju potanskih
maraka pod nazivom "Velikani srpske klasine muzike". Do tada postojeim markama sa likovima Stevana
Mokranjca i Josipa Slavenskog, dodato je jo osam sa likovima naih veoma znaajnih kompozitora: Kornelije
Stankovi, Josif Marinkovi, Petar Konjovi, Stevan Hristi, Miloje Milojevi, Mihovil Logar, Ljubica Mari i
Vasilije Mokranjac.

Poduhvat vredan svake pohvale, meutim osim nesumnjivog doprinosa vizuelnom prepoznavanju velikana
srpske klasine muzike, ovaj izdavaki poduhvat iije uticao na ono vanije prepoznavanje muzike veine
navedenih kompozitora.

Uostalom, osim Stevana Mokranjca, njegovih Rukoveti i Liturgije, kompozicija koje ive zahvaljujui velikom
broju (uglavnom amaterskih) horskih ansambala kod nas, Hristieve Grlice, Konjovieve Velike oeke
igre i Mara na Drinu Stanislava Binikog koje najee prilikom obeleavanja nekih nacionalnih praznika u
svoj program uvrste nai orkestarski ansambli, kao i solo pesama Marinkovia, Konjovia, Hristia i Milojevia,
koje je poslednjih godina Udruenje kompozitora predstavilo na koncertima u mnogim gradovima Srbije u
okviru zapaenog projekta Antologija srpske vokalne lirike, sasvim se sporadino uju dela onih koji su
predano radili na stvaranju nae muzike batine.

Ne moe se prevideti ni injenica da nijedno od ostvarenja kojima je zapoeo razvoj scenske muzike u Srbiji
nije nalo svoje stalno mesto na repertoarima operskih kua u Beogradu i Novom Sadu. A re je o
kompozicijama koje osim istorijskog znaaja imaju i veliku i potvrenu umetniku vrednost: prva "prava"
opera kod nas Na uranku (1903) Stanislava Binikog, stilski odreena elementima italijanske veristike
opere i motivima srpskog folklora, zatim Knez Ivo od Semberije Isidora Bajia i naravno opere Knez od
Zete (1929) i Kotana (1931) Petra Konjovia inspirisane narodnom muzikom, a stilski bliske stvaralatvu
Leoa Janaeka. Pokondirena tikva Mihovila Logara, Simonida Stanojla Rajiia, Suton Stevana Hristia, kao i
njegov balet Ohridska legenda, samo su neki od naslova kojima bi trebalo obezbediti stalno prisustvo na naoj
sceni.

Takav bi tretman trebalo da imaju i brojne klavirske kompozicije koje bi znatno obogatile koncertne programe
naih pijanista. Pre nekoliko godina je Udruenje kompozitora Srbije ostvarilo projekat kapitalnog
izdanja Antologije srpske klavirske muzike u pet svezaka. U stvaranju ove jedinstvene edicije uestvovali su
nai eminentni strunjaci iz oblasti muzike kulture, uz pomenutu antologiju vokalne lirike iz 2009. godine
(koja obuhvata 127 pesama u razdoblju od 130 godina) ona predstavlja jedan od najvrednijih izdavakih
poduhvata ostvarenih poslednjih decenija u Srbiji.

Reprezentativan izbor dela komponovanih za klavir u periodu od sredine 19. do kraja 20. veka obuhvata 33
kompozicije dvadesetetvoro autora, razliitih stilskih i anrovskih karakteristika, ali i tehnike sloenosti.
Antologija sadri vredan potencijal za pedagoki rad, teorijsku i muzikoloku analizu, ali je prvenstveno
namenjena izvoaima kako koncertnim pijanistima tako i studentima i uenicima srednjih muzikih kola.
Pa ipak, i pored ovog tampanog izdanja, koliko smo esto, u prilici da ujemo npr. neke od opusa Miloja
Milojevia (Minijature, Melodije i ritmovi sa Balkana, Kameje) Marka Tajevia (Sedam balkanskih igara),
Vasilija Mokranjca (Odjeci), Mihovila Logara... Odgovor je: retko! Ali (sa druge strane) anr koncertne srpske
muzike je jo manje zastupljen.

Stanojlo Rajii (uz ije su ime, inae, vezani mnogi kompozitorski prvenci u naoj sredini) i Petar Stojanovi
(pripadnik prethodne generacije autora koji su iveli na prelazu iz XIX u XX vek) smatraju se najistaknutijim
predstavnicima koncertantnog stvaralatva u srspkoj istoriji muzike. Rajiiev Trei klavirski i
Stojanovievi Drugi i Peti koncert za violinu, kao i dupli koncert za violinu i klavir svakako su meu onim
ostvarenjima koja (znalaki napisana) pruaju puno mogunosti za isticanje tehnikog i umetnikog
majstorstva solista i po svim parametrima mogu da pariraju najpoznatijim koncertima evropske muzike
literature.

Simofnijska dela, partiture velikih vokalno instrumentalnih kompozicija, ali i manji, kamerni opusi kompozitora
kao to su Konjovi (njegova, ali i srpska Prva simfonija u c molu), Slavenski (Balkanofonija,
Sifmonija orijenta, Lirski gudaki kvartet), Hristi (Poema zore), Vasilije Mokranjac takoe ne privlae
esto panju, iako izvoaima nude veliko izraajno bogatstvo, a sluaocima priliku da se uvere u
originalnost stvaralakih rukopisa velikana nae muzike, kao i u savremenost, a ponekad i u
vizionarske karakteristike njihove muzike.

Ali, ak i da nije tako! ak i da su stranice srpske muzike istorije ispisane rukopisima kompozitora
ija dela ne doseu standardne vrednosti bogatijeg i raznovrsnijeg internacionalnog muzikog naslea
(koje pri tom ima znatno duu tradiciju), trebalo bi (a moda je to i obaveza svih nas) da nam ta NAA
muzika bude dostupna i da je, pre svega, poznajemo. Za prvih 180 godina to je sasvim dovoljno!

P. S. Informacija koja sledi, svakako nam nee u tome pomoi. Naime, krajem 2009. godine u
Beogradu je zatvoren MIC (Muziko informativni centar), koji je imao zadatak da promovie srpsko
muziko stvaralatvo, da konstatno upotpunjuje bazu podataka o muzikim delima stvorenim u Srbiji,
da najpre sredi, a potom i omogui da notni materijal bude dostupan svima koji su zaniteresovani (pre
svega izvoaima i istraivaima u zemlji, ali i u inostranstvu) i da (jednom reju) bude pouzdana
arhiva u kojoj bi se na jednom mestu nalazile sve kompozicije naih kompozitora do kojih je mogue
doi.

Autor: Maja olovi Vasi

Tekst preuzet iz asopisa za knjievnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA" Broj 30 | Izdava

"Krajinski knjievni klub" Negotin | uz odobrenje glavnog i odgovornog urednika Gorana Vukovia