ISTINE I ZABLUDE O

KOMPAKTNIM
FLUORESCENTNIM
IZVORIMA KAO
ALTERNATIVI KLASINIM
SIJALICAMA

Neboja Radivojevi
Savetovanje Osvetljenje 2009

?
Povodom aktuelnog povlaenja klasinih sijalica (inkadescentnih, tip A) sa
trita zemalja Evropske unije, autor ovog rada osvrnuo se na javnosti manje
poznate injenice vezane za kompakt-fluorescentne sijalice, najee
pominjane i predlagane za zamenu klasinih sijalica sa uarenim vlaknom.

U daljem tekstu, pod pojmom kompaktna fluo sijalica podrazumevae se

tedljiva sijalica sa integrisanim predspojnim ureajem i podnokom E27 (ili
E14), predviena za zamenu klasinih sijalica sa uarenim vlaknom iroko
korienih u domainstvima, restoranima i hotelima.
Plan povlaenja inkadescentnih sijalica sa
trita zemalja EU:
01.09.2009. - Sve matirane klasine sijalice i bistre sijalice snaga iznad 80W
01.09.2010. - Bistre klasine sijalice snage iznad 65W
01.09.2011. - Bistre klasine sijalice snage iznad 45W
01.09.2012. - Bistre klasine sijalice snage iznad 7W
01.09.2016. - Sijalice energetske klase C (halogene energy saver sijalice)
 Bazine injenice:
Klimatske promene su evidentne
Postoji realna potreba za smanjenjem individualne potronje elektrine
energije, u cilju smanjenja globalne emisije CO2.
Fluorescentni izvori svetlosti energetski su efikasniji od inkadescentnih
(lm/W).
Politiari, proizvoai i trgovci stvaraju dogmu o kompakt-
fluorescentnim sijalicama kao odlinoj alternativi klasinim sijalicama.
Javnost nije dovoljno upoznata sa svim aspektima vezanim za upotrebu
kompakt-fluorescentnih sijalica, odnosno ukupan energetski, ekoloki i
zdravstveni bilans njihovog korienja.
1. Resursi potrebni za proizvodnju i transport

Utroak energije za proizvodnju tedljive kompaktne fluo

sijalice je, prema razliitim izvorima, od 6 do 40 puta vei
nego za proizvodnju klasine sijalice.

Uzimajui u obzir masu i zapreminu tedljivih kompaktnih

fluo sijalica, mnogostruko je vei utroak energije
(odnosno vea je emisija CO2) za njihov transport od
proizvoaa (najee u Kini) do prodajnih objekata
irom sveta.

Proizvodnja kompaktnih fluo sijalica iziskuje daleko vie

materijalnih resursa:
Za proizvodnju klasine sijalice potrebni su samo:

Staklo
Lim
Bakar
Kalaj
Volfram

Svi sastojci su
potpuno netoksini i
jednostavno se
recikliraju!
Za proizvodnju tipine kompakt-fluo sijalice potrebni su:

Staklo Arsen
Lim Itrijum
Bakar Jedinjenja fosfora
Kalaj Cink-berilijum-silikat
iva Kadmijum-bromid
Olovo Jedinjenja vanadijuma
Antimon Torijum
Barijum Plastika
2. Jaina svetlosti

Marketing proizvoaa:
11W = 60W
Kompaktna fluo sijalica
snage 11W ekvivalentna
je klasinoj sijalici snage
60W
2. Jaina svetlosti
injenino stanje:
11W kompaktna fluo sijalica: 570-610 lm
60W klasina sijalica: 710 lm

Razlika u jaini svetlosti

ekvivalentnih sijalica:
15-20%

Pakovanje sijalice sa uarenim vlaknom snage 60W

3. Potronja elektrine energije
Sijalica sa uarenim vlaknom:
60W 60VA

S obzirom da je faktor snage standardne kompakt-fluorescentne

sijalice znatno manji od jedinice (kree se u rasponu 0,45-0,65),
smanjenje potronje elektrine energije korienjem takve sijalice
treba posmatrati u odnosu na prividnu snagu.

Tipini primeri:
Kompak-fluo sijalica nominalne snage 11W: 75mA x 230 V = 17,25 VA
Kompak-fluo sijalica nominalne snage 20 W: 175mA x 230V = 40,25 VA

Kompaktne fluo sijalice sa visokim faktorom snage (>0,90) su skuplje i nema

razloga da se kupci opredeljuju za njih, obzirom da im to ne bi donelo
dodatne utede (privatni potroai ne plaaju reaktivnu energiju).

Kompaktne fluo sijalice prljaju distributivnu mreu viim

harmonicima. Prisustvo viih harmonika je nepovoljno i za
distributivnu mreu i za potroae.
4. Mogunost zamene inkadescentnih
sijalica kompakt-fluorescentnim

Kompaktne fluo sijalice nisu prikladne za korienje u svetiljkama sa loom

ventilacijom (ugradne, nadgradne zatvorene: plafonjere, zidne svetiljke i sl.,
kao i neke poluotvorene svetiljke), zbog osetljivosti integrisane elektronike na
visoke temperature. Moe se okvirno raunati da 50% svetiljki u
domainstvima nije prikladno za kompaktne fluo sijalice, te zabrana
inkadescentnih sijalica iziskuje dodatne trokove kupovine novih svetiljki.
4. Mogunost zamene inkadescentnih
sijalica kompakt-fluorescentnim
Kompakt-fluo sijalice dostiu maksimalni svetlosni fluks 30-60
sekundi nakon paljenja (moe biti iritirajue pri kratkim
boravcima u prostoriji)

Za razliku od kompakt-fluorescentnih, inkadescentne sijalice su

standardnih oblika i veliina.
5. Kvalitet svetlosti
Kvalitet svetlosti inkadescentih sijalica superioran je u odnosu na
sve ostale vetake izvore svetlosti. Razlog tome lei u
kontinualnom spektru, koji svetlost inkadescentnih izvora ini
najpriblinijom sunevoj svetlosti na koju je ljudsko oko
adaptirano tokom miliona godina evolucije.

Dnevna svetlost Inkadescentna sijalica Kompaktna fluo sijalica

5. Kvalitet svetlosti

Inkadescentna sijalica Kompaktna fluo sijalica

Nekontinualnost spektra kompaktnih fluo izvora ima za

posledicu nemogunost razlikovanja finijih nijansi boja. Indeks
reprodukcije boja najkvalitetnijih fluo sijalica, iako nominalno
visok (Ra=85), i dalje je neadekvatan u stambenim prostorima
za dui boravak, zbog mogueg stvaranja neprijatne atmosfere
u prostoriji, izoblienja boje ljudske koe, boja materijala u
enterijeru, hrane, odee i sl.
6. Radni vek sijalica
Deklarisani radni vek kompakt-fluo sijalica (pri 50% otkaza)
realan je samo u idealnim uslovima (2,7 asova rada
dnevno, ciklusi od 60 minuta rada i 90 minuta iskljuenja,
sijalica radi u idealnim uslovima /izvan svetiljke/ itd.)

U stvarnosti, vie od 50% kompaktnih fluo sijalica

renomiranih brendova otkae pre isteka deklarisanog broja
radnih sati, a kod sijalica jeftinih brendova radni vek je jo
krai (u praksi svega 2-3.000 sati).

esta paljenja i gaenja jeftinijih kompaktnih fluo sijalica

znaajno skrauju njihov radni vek.

Instalacija kompaktnih fluo sijalica (kako jeftinih tako i

renomiranih proizvoaa) u slabo ventilirane svetiljke
drastino skrauje njihov radni vek.
7. Reciklaa
Trokovi reciklae jedne kompaktnih fluo sijalica kreu se,
prema razliitim izvorima, od 0,30 do 1,00 evra.

Reciklaa kompaktnih fluo sijalica nije ekonomski isplativa i

vri se samo u svrhu bezbednog odlaganja ive.

U Srbiji (i velikoj veini zemalja u svetu) nije realno oekivati

mogunost reciklae kompaktnih fluo sijalica u skorijoj
budunosti, te e iva iz sijalica zavravati na deponijama
smea, a odatle u podzemnim vodama, renim tokovima i,
na kraju, u lancu ljudske ishrane. Ovo moe imati
nesagledive posledice u sluaju omasovljenja korienja
kompaktnih fluo izvora!

Pretpostavka za uspenu reciklau su disciplinovani

konzumenti!
8. Uticaj na ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu
Plava svetlost je bitna! Energetski skokovi u plavom delu
spektra fluorescentnih izvora (ak i
toplo bele svetlosti) utiu na
hormonski disbalans u ljudskom
organizmu, obzirom da sekrecija
melatonina i serotonina, hormona koji
reguliu ovekov cirkadijalni ritam
(nono-dnevni bioloki asovnik),
zavisi od signala iz onih receptora za
Kompaktna fluo sijalica plavu svetlost. Melatonin ima
onkostatini efekat, a njegova
sekrecija se inhibira kada se u oku
detektuje svetlost sa izraenom
plavom spektralnom komponentom.

Jednostavnije reeno, iako je no,

organizam dobija poruku da je dan,
te pojaava luenje dnevnih
hormona (melatonina, kortizola
hormona stresa, itd).
Inkadescentna sijalica
8. Uticaj na ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu
Plava svetlost je bitna!

Nekoliko studija sprovedeno je kako bi

se potvrdila veza izmeu rada u
nonim smenama (pod fluorescentnim
svetlom) i poveane uestalosti
pojave raka dojke kod ena. Studija
sprovedena u Danskoj (J.Hansen,
Epidemiology No. 12, pp. 74-77,
Kompaktna fluo sijalica 2001), kao i neke kasnije studije,
dokazale su da ene koje u nonim
smenama imaju veu stopu
oboljevanja od raka dojke (i do 30%!)

Indikativno je da su fluorescentni
izvori, pogotovo neutralno i hladno
bele svetlosti, problematini za
uestalo korienje u domovima
tokom veernjih i nonih sati!

Inkadescentna sijalica
8. Uticaj na ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu

ODLAGANJE IVE

iva je izuzetno toksian element, ali i

tehnoloki neizbean sastojak svake
kompakt-fluo sijalice u koliinama do
(dozvoljenih) 5 mg. Kvalitetne sijalice
renomiranih proizvoaa sadre manje
ive (1-2 mg), ali su one znaajno
skuplje.

Realnost je da e se veina
konzumenata, primoranih na kupovinu
kompakt-fluo sijalica usled zabrane
klasinih sijalica, odluivati za jeftinije
varijante - sa veim sadrajem ive.
8. Uticaj na ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu

Argument pobornika kompakt fluo sijalica da se upotrebom klasinih

sijalica u atmosferu oslobaa vie ive nego to je sadri ekvivalentna
kompakt-fluo sijalica nije relevantan, jer se sagorevanjem uglja u
termoelektranama oslobaa elementarna iva.
8. Uticaj na ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu
Deponija smea u Vini

iva iz kompakt-fluorescentnih sijalica

zavrava na deponijama smea, gde se
mikrobakterijskim procesima u
metanskoj sredini sjedinjuje u metil-ivu,
daleko toksiniju od elementarne ive
(100-1000 puta). Monometil-iva sa
deponija, preteno putem podzemnih
voda, ulazi u ekosistem i potom u ljudski
lanac ishrane.
ta preduzeti kada se kompaktna fluo sijalica razbije u stanu*
(a to nije istaknuto na fabrikim pakovanjima)?

Otvoriti prozor i napustiti prostoriju. Provetravati 15 minuta.

Sakupiti staklene ostatke sijalice korienjem krutog papira ili
kartona (nikako golim rukama obzirom da iva prodire kroz
kou).
Lepljivom trakom sakupiti male fragmente stakla.
Pod obrisati vlanim papirom ili krpom
Ukoliko se preostali ostaci usisavaju, kesu iz usisivaa nakon
ienja treba izvaditi.
Sve predmete upotrebljene za ienje, kao i kesu iz
usisivaa, treba odloiti u plastinu kesu, i dobro je zatvoriti.
Odeu ili posteljinu na koje su pali delovi sijalice ne treba vie
upotrebljavati, ve ih treba baciti.

* Uputstvo Agencije za zatitu ivotne sredine S.A.D. (U.S. Enviromental

Protection Agency) za odlaganje slomljenih kompaktnih fluo sijalica - LINK
elektrine energije utroene u stanovima otpada na
osvetljenje. Racionalnijim korienjem bojlera, klima
ureaja, poreta ili ve maine moe se ostvariti
znaajno vea uteda elektrine energije (kao i
smanjenje emisije CO2 u atmosferu) nego zamenom
klasinih sijalica kompakt-fluorescentnim!
ZAKLJUAK

Uzimajui u obzir ukupni energetski bilans proizvodnje,

transporta, upotrebe i reciklae kompaktnih fluo sijalica, da li
je masovna upotreba kompaktnih fluo sijalica odgovor na
problem globalnog zagrevanja?

NE
ZAKLJUAK
Upotreba kompakt-fluorescentnih sijalica:

Dnevne, radne i spavae sobe:

Nepreporuljivo

Stepenita, hodnici, pomone prostorije, deurna svetla:

Preporuljivo (uz obavezujuu reciklau sijalica)
TEDLJIVE ALTERNATIVE

Halogene sijalice klase C LED sijalice za podnoke E27 i E14

(npr. OSRAM Parathom)
Radni vek 2.000 sati.
30% efikasnije od klasinih sijalica. Radni vek 25.000 sati.
Kontinualan spektar! Ne sadre ivu, nema UV i IR zraenja.
Najtedljivija sijalica je
ugaena sijalica!
Izvori informacija

Glhlampenlicht und Gesundheit. Publikacija LICHT 11-12/2007, Wunsch Alexander

Phasing-out incadescents Publikacija PLD br. 61, 07/08 2008, Gad Giladi
Spectral sensitivity od the Cyrcadian system Mariana Figueriro, John Bulough - Lighting
research center, Rensealler Polytechnic Institute, Troy, NY
U.S. Department of Energy / U.S. Enviromental Protection Agency Broken CFLs clean-up and
disposal guidelines
Action spectrum for melatonin, regulation in humans: evidence for a novel circadian
photoreceptor regulation in humans: evidence for a novel, BRAINARD G C, HANIFIN J P,
GREESON J M, BYRNE B, GLICKMAN G, GERNER E & ROLLAG M D: circadian
photoreceptor, J. Neuroscience. 21, pp. 6405-6412, 2001
Increased breast cancer risk among women who work predominantly at night, HANSEN J.,
Epidemiology 12, pp. 74-77, 2001
nderungen des Hormongehaltes der Hypophyse mit dem Wechsel von Licht und Dunkelheit,
JORES A., Klin. Wschr. 14, 1713, 1935b.

O autoru

Neboja Radivojevi (1971)

Zavrio studije arhitekture u Beogradu i specijalistike studije za lighting design na Univerzitetu
Vizmar/Nemaka i Kraljevskom tehnikom univerzitetu u Stokholmu/vedska.
lan meunarodne asocijacije profesionalnih lighting dizajnera (PLDA).
Gostujui predava na Kraljevskom tehnikom univerzitetu (KTH) u Stokholmu, vedska.

Kontakt: 063/478-787, neb.rad@gmail.com