Naslov originala:

DARWINS BLACK BOX

- the biochemical challenge to evolution
by Michael J. Behe

copyright za Srbiju:
EDEN


EDEN d.o.o. Sremska Kamenica
DARVINOVA CRNA KUTIJA

biohemijski izazov teoriji evolucije 

Prevod:
dr Majkl Bihi 





1000

ISBN 978-86-85197-16-1
 Sadraj

Predgovor 7
Prvi deo: Kutija je otvorena
1. Liliputanska biologija 13
2. Zavrtnji i navrtnji 37
Drugi deo: e
3. Veslaj, veslaj 65
4. Rubi Goldberg u krvi 90
5. Odavde do tamo 117
6. Opasni svet 137
7. Smrt na drumu 162
 e?
8. Objavljuj ili nestani 189
9. Inteligentni dizajn 214
10. Pitanja o dizajnu 238
11.  2
Dodatak:  4
Beleke 309
 

odlike (kao to je cirkulacija krvi) koje se ispoljavaju na viim

         
Predgovor -

Od polovine 20. veka biohemija je marljivo rasvetljavala funk-

postoje varijacije unutar vrste (jedan od zahteva njegove teorije),
D ali je biohemija utvrdila njihovu molekularnu osnovu. Nauka de-
 vetnaestog veka nije mogla ni da pretpostavi mehanizam procesa
  
 
svetove udaljene milijardama kilometara od Zemlje. Kompjuteri, 
 
sti nauke i tehnologije nad prirodnim silama. Vakcine i usevi ve- -
 vizijskih kamera i automobila. Nauka je ostvarila ogroman napre-
i glad bar u nekim delovima sveta. Skoro svake nedelje vesti o 
         na molekularnom nivou paralisala pokuaj nauke da objasni nji-
genske i druge bolesti. 
Pa ipak, razumeti kako neto radi nije isto to i razumeti kako -
je nastalo           
       
sistema (pitanje kako su Sunce, planete i njihovi sateliti nastali) 
jo uvek je sporno.1 e
 strukturi samih sistema da se jednom zauvek ospore Darvinova
 
         - Evolucija   2      
         -
         -           
          
-       evolucija 
            

         

         
evolucija u ovoj knjizi.


7 8
 Predgovor 

/        

         
-

menili jednu od 146 aminokiselina u jednoj od desetina hiljada
Mraz nije imao vremena da ga izvadi iz kutije i sastavi pre nego to
         
je krenuo dalje. Zadatak je ostao tati. Izvadio sam delove iz kutije,
-
otvorio uputstvo za sastavljanje, i uzdahnuo. Sastojalo se od est

-
- 
 
 uticaju biohemije na teoriju evolucije u potpunosti oslanja na de-
brzinu kao dnevne novine sutina i jeste u detaljima. Ipak sam talje. Prema tome, moram da napiem knjigu kakvu ljudi ne vole
 
 
- 
stvo zahtevalo.

Moja odbojnost prema uputstvima je, izgleda, rairena. Iako osnove i prikazuje se zato se o evoluciji sada mora raspravljati na
 molekularnom nivou u domenu biohemije. Ovaj deo uglavnom
 
         
               

                  
- 
         poznatim, svakodnevnim predmetima kako bih preneo svoje ideje,
            
          
Detaljno objasnite mehanizam hidrolize peptidne veze tripsinom, 
        ksta znakom 
- 
             
 -
         hemije, sastavio sam dodatak koji iznosi neke opte biohemijske
programirate video-rekorder.         
uvodni tekst iz biohemije u nekoj biblioteci.

9 10
Prvi deo
Kutija je otvorena
 

-

. poglavlje          
          
Liliputanska biologija          -

neke grupe prolaze bolje na testu inteligencije od drugih, i zato
-

K
odabira.
         -
Skoro vek i po nakon to je Darvin izneo svoju teoriju, evolucio-
-
na biologija je, navodno, imala puno uspeha u objanjavanju obra-


tkiva, koji katalizuju hemijske reakcije varenja, fotosinteze, imu-
-
niteta, i jo puno toga.1    
~
        

-



nja. Kada se udari na temelje, zgrade se zatresu; ponekad se srue.
- Ubrzo nakon 1950. godine nauka je napredovala do te mere
 da je mogla da utvrdi oblike i osobine nekolicinu molekula koji
                  
teoriji evolucije putem prirodnog odabiranja? -
      
Kao i mnoge velike ideje, Darvinova ideja je elegantno jedno-
-
stavna. On je zapazio da unutar svih vrsta postoji variranje: neki
novan na mainama-
           
           
          
       
         

         


-
-

menile; tokom velikih vremenskih perioda mogle bi se javiti ve-
      
like promene.
*
          
               

13 14
 > 

 -
        

         
kada se jedna otvori, otkrije se druga.
teoriju evolucije? Poto javni mediji vole da objavljuju uzbudljive
            Crna kutija
- 
         videti, a ponekad zato to je jednostvano nerazumljiv. Kompjuteri
         
        
 
 ,
         
 

Zamislite da je kompjuter sa dugotrajnom baterijom prenesen
vala je pokuaj nauke da je objasni; molekularne maine posta-
hiljadu godina unazad kroz vreme do dvora kralja Artura. Kako bi

-
-

       
zapazio da se slova pojavljuju na ekranu kada se pritiska dugmad.

Neke kombinacije slova koja odgovaraju kompjuterskim koman-
sno prirodnim odabiranjem. Iako Darvinov mehanizam prirodna
dama mogle bi da promene sliku na ekranu; nakon nekog vreme-




iznenadio kad bi nauka o vrlo malom donela promenu pogleda na
neko uklonio poklopac i video unutranji mehanizam kompjutera.
svet jo manjeg.
Odjednom bi se teorija o tome kako kompjuter radi pokazala veo-

pogledu novu crnu kutiju.
s
U drevnim vremenima celokupna biologija je bila crna kutija,




Teko je zamisliti kako su drugi ljudi u druga vremena i na dru-

-
tehnologije. Bili su zaista u mraku.
       
        -
     2 Niz knjiga iz vremena oko 400 godi-
potraga za pouzdanim znanjem dug, naporan proces koji jo nije na pre nove ere (pripisanih Hipokratu, ocu medicine) opisuju

15 16
 > 

simptome nekih optih bolesti i pripisuju bolest ishrani i dru- krvi po otkucaju, pri 72 otkucaja u minutu, za jedan sat ispum-
 
 
 
 -
 
 nedostupne posmatranju bilo je potpuno novo; postavilo je pozor-
nicu za savremenu bioloku misao.
 
        
-         
ku od skoro svih pre njega) da znanje o prirodi zahteva sistemat- 
       Brunfels, Bok (Bock), Fu (Fuchs) i Valerius Kord (Cordus) opisa-
                   
            
 je Konrad Gesner (Conrad Gesner), objavili su velike tomove celo-
       - 
          
stio u jedinstvenu grupu, a zmije u posebnu klasu. Iako njegova 
        
       
hiljadama godina od njegove smrti.
           
- 
odu od hiljadu godina nakon Aristotela. Jedan od njih je bio Ga- 
len iz Rima, lekar iz drugog veka nove ere. Galenov rad pokazu- 
                  
- 

- skoj skali. Tako je biologija dostigla plato: jedna crna kutija, krup-
gana. Iako je znao da srce pumpa krv, prostim posmatranjem nije na struktura organizma, otvorena je samo da bi se otkrila crna kuti-

 
tvrdio da je krv ispumpavana iz srca da bi navodnjavala tkiva, a 
-

Tek je u 17. veku Englez Vilijam Harvi (William Harvey), izneo 
            
 

17 18
 > 

 -
formirala prvi grubi mikroskop. Galilej je koristio jedan od prvih -
-           -
 
 se evolucija odvija prirodnim odabiranjem koje deluje na varijaci-
i opisao rani razvoj srca embriona pileta. Nemija Gru (Nehemiah je bila je njegova.


       
vodeni cvet; Levenhuk (Leeuwenhoek) je bio prva osoba koja je

         
-

-
 
, 
 
         
     
  - se mogla otvoriti bez daljih tehnolokih poboljanja.
thodnoj generaciji, iako je trebalo daleko vie vremena da bi se


 -
nove kutije zahtevaju da preispitamo sve nae teorije. U takvim
         

       
*        -          -
li Matijas lajden (Matthias Schleiden) i Teodor van (Theodor 
Schwann). lajden je radio prvenstveno na biljnim tkivima; zastu-         
e 
- svetskog rata elektronski mikroskop je dobio veliku ulogu. Ot-
  
e- 
- 
 -
-      
e 
dao: Prema tome, prvenstveno pitanje je: kakvo je poreklo ovog 


ee od svih. Pitanje   nije bilo ono na koje su
Darvinovih putovanja i njegovog Postanka vrsta. Za Darvina je, Darvin ili njegovi savremenici mogli da odgovore. Znali su da su

19 20
 > 

 
- 
kim mikroskopom sastoje se i same od manjih komponenata. Koje

su to komponente? Kako izgledaju? Kako funkcioniu? Odgovo-
ri na ta pitanja vode nas van domena biologije, u oblast hemije.       
 
zraci se rasipaju procesom zvanim difrakcija. Ako se fotografski
        
,       
       svakog

atoma u molekulu. Usmeravanje snopova X-zraka na protein, pri


-
           
           
             -
   
Whler) je 1828. godine zagrejao amonijum-cijanat i bio zapa- 
njen kad se formirala urea, bioloki otpadni proizvod. Sinteza uree ljudi imaju na desetine puta vie istrajnosti od nas ostalih.
  -
   
 -






       

(Ernst Hoppe-Seyler) kristalizovao je crveni materijal iz krvi (he-
moglobin) i pokazao da se vezuje za kiseonik kako bi ga prono- 
sio telom. Emil Fier (Fischer) prikazao je veliku klasu supsta- 
 -
gradivnih blokova (zvanih aminokiseline) spojenih u lance. 
          
Kako proteini izgledaju? Iako je Fier pokazao da su sastavljene

od aminokiselina, detalji njihovog izgleda bili su nepoznati. Nji-
- 
kroskopa, ali je ipak postajalo jasno da su proteini bili osnovne 
 
       

21 22
 > 

 -
 la do savremene biohemije, jedan po jedan sloj uklanjan je dok se

-
      
       
D
       
        - Zamislite u svom dvoritu jedan metar irok jarak, koji se
 nu- 
klearna magnetna rezonanca       vaeg komije. Ako jednog dana sretnete komiju u svom dvoritu
 i upitate kako se tu naao, nemate razloga da sumnjate u odgovor:
 
   odgovor, bili biste zadivljeni njegovim atletskim sposobnostima.
          -
         -
 
            


  
 
buva: -
tra udaljeni jedni od drugih; on je skakao sa jednog uzanog brda
W



mu da ne vidite nikakva brda, samo irok ponor koji razdvaja vaa


i tako u beskraj.
i godine kako bi stigao. Tokom tog vremena brda su se povremeno
Svift je pogreio; sled se ne nastavlja zauvek. Krajem 20. veka izdizala u ponoru, i on je napredovao kako su ona izbijala. Nakon
        - 
 
          pobijete, temu razgovora menjate na fudbal.
e                 skok se
kleinskim kiselinama rasvetlio je principe koji deluju na os- 
                   
 
         


23 24
 > 

verovatnijim ako se objasne kao niz manjih skokova, a ne kao je- o brdima koja nestaju, mogu li da postoje neuhvatljivi i slabo
 
veoma je teko dokazati da li je neko u pravu ili grei ako tvrdi da
Sa napretkom savremene biohemije sada smo u stanju da sa-
su potpore za prelazak postojale u prolosti, ali su nestale.

Naravno, alegorija skokova preko uskih jaraka nasuprot kanjo- li navodni mali koraci, neophodni za nastanak velikih evolucionih
evolucija je prizvana da ob- -
jasni sitne promene u organizmima kao i one ogromne. Njima se 
mikroevolucija opisuje       
promene koje se mogu izvriti u jednom ili nekoliko malih kora- kroskopskom nivou. Kao i fraktalni obrazac u matematici, gde se
ka, dok makroevolucija opisuje promene koje, izgleda, zahtevaju motiv ponavlja u sve manjoj i manjoj razmeri, nepremostivi pono-
velike skokove. 
-

E
      
- Biohemija je rastegla Darvinovu teoriju do krajnjih granica. To
          -
 
 organskih struktura je ta koja je navela na pitanje: kako je sve
godina.3 Ranije je pokazano da se broj tamnih nasuprot svetlim le-            
         
 skog sistema. Objanjenje porekla funkcije mora da prati tempo
rnu Ameriku razdvojile su se u nekoliko posebnih grupa. Poslednjih 
- funkcije, vida, napredovalo od 19. veka, a zatim razmotrimo kako
           
-

terije vratile su se kao sojevi otporni na antibiotike. Mogu se nave-
          
sti i mnogi drugi primeri.
          
U malim razmerama, Darvinova teorija je trijumfovala; sada 
           
-        
va teorija izaziva sumnju. Mnogi ljudi su sledili Darvina u tvr- 
          povrine kako bi ispravilo hromatsku aberaciju (odstupanje). Ove
- 
 

25 26
 > 

mnogih sastavnih delova oka, rezultat bi bio ozbiljan gubitak vida ^


E>:

    <      
,        Postanku vrsta Darvin K
se bavio mnogim zamerkama njegovoj teoriji evolucije prirod-
nim odabiranjem. Raspravljao je o problemu oka u odeljku knjige
      
        

to je oko zahtevale bi generacije organizama koje bi postepeno i
sporo nagomilavale korisne promene. On je shvatio da, ako bi se
          
-


-
rati procesom korak po korak.
Izuzetno je uspeo. Mudro, Darvin nije pokuao da otkrije pravi
put koji je evolucija mogla da koristi kako bi proizvela oko. Umesto


 Preuzeto iz: McGraw-Hill Encyclopedia of Science & Technology
(slika 1-1). D',Ez

          
Neki mali organizmi imaju samo jednostavne grupe pigmentnih        
- 
 
 bi zatim da obezbede sve otrije slike kako bi zadovoljila zahteve
 
 Takvim razmiljanjem Darvin je ubedio veliki broj svojih
- 
 
 nje kako se vid javio, nije dat odgovor. Darvin je ubedio veliki deo

27 28
 > 

sveta da je savremeno oko postepeno evoluiralo od jednostavnije menja njegovo ponaanje. Sada se, pod imenom metarodopsin II,
 -
odgovorio na pitanje kako je nastala ta relativno jednostavna mrlja 
osetljiva na svetlost. Naprotiv, Darvin je odbacio pitanje prvobi- zvani GDP. Ali kada transducin reaguje sa metarodopsinom II, GDP
 se odvaja, a molekul zvan GTP vezuje se za transducin. (GTP je bli-
4 


^
potpunosti van domena nauke 19. veka. Na pitanje kako oko radi
- W&
nostavno se nije moglo odgovoriti u to vreme. U stvari, ni na je-     d   
 
 

infekcijama? Niko nije znao.

s
Za Darvina je vid bio crna kutija, ali nakon nakupljenog napo-
       -
        
      

       

,


sutine.
        
molekulom zvanim 11-cis-retinal, koji se za nekoliko pikoseku-
       

Promena oblika molekula retinala izaziva promenu u obliku protei-


29 30
 > 

Kompleks GTP-transducin-metarodopsin II vezuje se sada za Jo jedan membranski protein koji vezuje cGMP naziva se jon-
protein zvani fosfodiesteraza, koji se nalazi na unutranjoj mem- ski kanal. On deluje kao kapija koja regulie broj jona natrijuma u
  
 dok ih drugi protein, poput pumpe, aktivno ponovo izbacuje. Dvo-
zvan cGMP (hemikaliju srodnu i GDP-u i GTP-u). Prvobitno se u 
   
   - 

 
vode u kadi. 
      
^ 
ZZ<           
'dW mozgu, vidjenje.
Kada bi gore spomenute reakcije bile jedine koje se odigravaju
   
      

-
liko mehanizama. Prvo, u mraku jonski kanal (pored jona natriju-





smanjuje. Dejstvo enzima fosfodiesteraze, koji razara cGMP, uspo-
-

-

kinaza hemijski menja metarodopsin II. Promenjeni rodopsin se

-

Trans-retinal odvaja se na kraju od rodopsina i mora da se
          
            -
W   D   W  European Journal of Bio- varilo, trans-retinal se prvo enzimom hemijski menja u trans-reti-
chemistry 


31 32
 > 

prethodno dodate atome vodonika kako bi se formirao 11-cis-re- ili da fenomeni velikih razmera kao to je populaciona genetika
tinal, i ciklus je potpun.  
         
Gore izneto objanjenje predstavlja samo povran pregled bio-

hemije vida. Ipak, to je krajnji nivo objanjenja kome bioloka nau-
krajno mali svet koji stoji otkriven mora se objasniti.
ka mora da stremi. Kako bi se zaista razumela funkcija, mora se do
-
ci u biolokim procesima u osnovi se odigravaju na molekularnom

<
- -
larno objanjenje. 

Sada kada je crna kutija vida otvorena, evolucionom objanjenju
u kutiju sa svojim plianim tigrom, Hobsom, i putuje unazad kroz
te sposobnosti vie nije dovoljno da uzima u obzir samo anatom-
-
            

(i kako zastupnici evolucije nastavljaju danas). Svaki od anatom-

skih koraka i struktura, za koje je Darvin mislio da su jednosta-
mu drago), jer Kalvin ne zna kako avioni lete.
       
         
 kao maliani poput Kalvina. Na primer, pre vie vekova smatralo
 
razdaljine za koje je potreban helikopter kako bi se prele odje- 
dnom. 
        ^
Anatomija je, jednostavno, nebitna za pitanje da li se evolucija
<,
mogla odigrati na molekularnom nivou. Kao i fosilni zapis. Vie
nije bitno da li postoje velike praznine u fosilnom zapisu ili da li Kalvin i Hobs Bill Watterson
-
 -
-
nala sa rodopsinom, transudicom, i fosfodiesterazom mogle da se
          -
      


>s/EE,K^th
 W^

33 34
 > 

               
       -         -
         je, prim. red.), a teorija je nazvana neodarvinizam. Neodarvinizam
kla do granica van kojih nauka nije mogla da registruje ta se stva- predstavlja osnovu savremene evolucione misli.

Jedna grana nauke nije bila pozvana na skupove, iz valjanog ra-

        -
-
-
kroskopi 18. i 19. veka su pokazali da su tu rasle veoma male, na-


      

se mora ponovo razmotriti u svetlu napretka biohemije. Sve
 
stavne. Jedan od glavnih zastupnika teorije spontane generacije 
tokom sredine 19. veka je bio Ernest Hekel (Ernst Haeckel), koji          
je veoma cenio Darvina i svesrdno zastupao Darvinovu teoriju. Sa 


kombinacije ugljenikaovih jedinjenja.7 Zbog toga je Hekelu iz-
        

znamo bolje.
      

          


vna. Vreme je pokazalo da su pogreili.
-
     
uporedna anatomija, embriologija i druge oblasti razvile su sop-
-


-
disciplinarnih skupova kako bi uklopili svoja gledita u doslednu

35 36
 


(Niles Eldredge) opisuje problem:2
. poglavlje
E/
Zavrtnji i navrtnji D
       



h 
Lin Margulis (Lynn Margulis) je istaknuti profesor biologije W
 
         
               
 
 
-
kao manju 20-ovekovnu religioznu sektu unutar rairenog reli- 3 Teorija postulira dve stvari: da tokom
gioznog uverenja anglo-saksonske biologije.1 Na jednom od svo-        
jih mnogih javnih govora ona poziva molekularne biologe u publi- promenama; a da je, kada se odigra, promena brza i koncentrisana
ci da navedu jedan nedvosmislen primer formiranja novih vrsta u malim, izolovanim populacijama. Ako se to desilo, onda bi bilo
nagomilavanjem mutacija. Njen izazov ostaje bez odgovora. Zastu- 
 


 ali smatraju da je potreban drugi mehanizam umesto prirodnog
 odabiranja za objanjenje brzih promena velikih razmera.


         
         -
     -
kom prolih 130 godina darvinizam, iako bezbedno ukopan, nai-

         
stenama navodno starijim od oko 600 miliona godina. A onda se

 
 
 

      


Nedavno je procenjeno vreme, tokom koga se odigrala ova eksplo-
Goldmit je mislio da bi velike promene mogle vremenom da se



se izlegla ptica.
        
 
     


37 38
  

          
 
nja.4 klos) postavlja pitanje u pogledu korisnosti darvinizma:
 ah
        
 
mislili da je Zemlja stara samo oko sto miliona godina, pa ipak, 
Darvin je smatrao da prirodno odabiranje zahteva daleko vie vre-
 

,
-
 D         
 
veka. 
  -
 forniji razmilja o tome kako nastaju korisne mutacije:
-
/
olozi Mej-Van Ho (Mae-Wan Ho) i Piter Sanders (Peter Saunders)
<


^

s
W  
 
            
 materija i energija.10      
 -

  
McDonald) napominje zagonetku: 
Z       11 Na skupu je jedna strana bila
        
Izgleda da oni  da nije bilo dovoljno vremena za broj mutacija potreban za evo-
 luciju oka, biolozi su rekli da mora da su njegove cifre pogrene.
[geni]- 
 to je jedan rekao:
populacija.E

39 40
  

W Izgleda da je isti argument ostao bez odgovora vie od veka.

 Od Mivarta do Margulisove, oduvek je bilo dobro informisanih,
         

 
dati, ili neki ljudi nisu bili zadovoljni odgovorima koje su dobili.
       
 
 
nizaciju, a ne prirodno odabiranje: 

         

d

sE

13

 sklonjena u stranu.
         
Vreme je da stavimo raspravu na otvoreno i da zanemarimo
         
probleme javnih odnosa. Vreme za raspravu je sada, jer smo
        14
-
         



Sve u svemu, Darvinova teorija je nailazila na neslaganje od debate moraju voditi. Razmotrimo, na primer, biohemijski pogled
kada je objavljena, i to ne samo zbog teolokih razloga. Jedan 


1871. godine naveo zamerke teoriji, od kojih su mnoge iznenadile
 
K        
 
               
        rastvora prema neprijatelju iz otvora na zadnjem delu tela.16 Vrela
          
D Kako se taj trik sprovodi?

Ispostavlja se da buba bombarder koristi hemiju. Pre bitke,

     
       
veoma koncentrovanu meavinu dve hemikalije, vodonik-peroksi-



41 42
  

 Stvari sada postaju hemijski veoma zanimljive. Vodonik-pero-

se alje u skladinu komoru zvanu sabirna vezikula. Sabirna vezi- 
kula je povezana sa drugim odeljkom zvanim eksploziona komora, nik-peroksid u boci iz apoteke vremenom razgraditi ako se boca
- 
         
- 
 
         onik vre znatan pritisak na zidove eksplozione komore. Uz sada
 
        
hidrokvinona u eksplozionu komoru, gde se mea sa enzimima          -
katalizatorima. 
^ hemikalije kvinona.
K                
  '     nije reagovala eksplozivno dok se nalazila u sabirnoj vezikuli. Zato
>^DK to se mnoge hemijske reakcije teko odigravaju ako nema lakog
 
 bi ova knjiga planula pri dodiru sa kiseonikom iz vazduha. Kao
       
        
-
ta mogu otvoriti i poznanstva se mogu ostvariti. Enzim kataliza-

nonu da se sastanu na atomskom nivou kako bi reakcija mogla da
se odigra.
Buba bombarder je omiljeni primer kreacionista (Institut za
       -
vio knjigu Hejzel Mej Rua (Hazel May Rue) Bombi, buba bomba-
rder (Bomby, the Bombardier Beetle)). Oni peckaju evolucion-

        
(Richard Dawkins), profesor zoologije na Oksfordu, prihvatio je
izazov. Dokins je najbolji savremeni zastupnik darvinizma, koji
WZ The Biology of the Coleoptera       
WEz      (The Blind

43 44
  

Watchmaker), dostupne su laicima i veoma zabavne. Dokins pie W

           
  d
bolji ako bi vie ljudi delilo to gledite.
Dokinsonovo objanjenje za evoluciju ovog sistema oslanja se
U         
         evolucija bi mogla da bude . Ali Dokins nije objasnio kako
        
 -
        - 
menta protiv darvinizma:         
reakciju hemikalija.

K         
< proizvesti postepeno? Problem sa gornjom debatom je da obe
 strane govore jedna mimo druge. Jedna strana je pogreno iznela
 h         
           
< 
 
/
Dokins nam nije dao nikakve detalje o tome kako je odbram-

beni sistem bube bombardera mogao da evoluira. Iskoristimo ono

to znamo o anatomiji ovog insekta da bismo pretpostavili najpo-
Dokins odgovara: voljnije uslove za njenu evoluciju. Prvo napominjemo da je funk-
<         
      h   Komponente sistema su (1) vodonik-peroksid i hidrokvinon, koje
W,< -
W^ 
/ (5) eksploziona komora; i (6) izvodni kanal. Ipak, nisu sve te kom-
        ponente neophodne za funkcionisanje sistema. Sam hidrokvinon
 
h 
/ 
D 
doda katalizator. sti od takve odbrane.
da Prema tome, sam hidrokvinon ima odbrambenu funkciju koju
 smo pripisali celom sistemu. Da li se druge komponente mogu

45 46
  

         stalno promenljiv sistem, komponente koje kontroliu njegovo

-         
mo da bi vrsta ostvarivala korist od koncentrisanja hidrokvinona e-
         
 
 
bleme. Ako bi sabirna vezikula nekako razvila kanal do spoljanje 
 -
pre nego to bi oni progutali bubu. Mnoge vrste insekata imaju od- ter, eksploziona komora i izlazni kanal, same po sebi predstavljaju
-       e
nostavnim skladinim prostorom i kanalom do spoljanje sredine, stvarni procesi odgovorni za razvoj eksplozivne sposobnosti nisu
 poznati: ta uzrokuje da se sabirna vezikula razvije, da se vodonik
- 

          
   mogla da se odigra. Ako bismo mogli da
 analiziramo strukturne detalje bube do poslednjeg proteina i enzi-
 
 
                 
           
malo katalaze, onda bi prilikom izbacivanja deo vodonik-peroksi- 

Vrste bube bombardera iz Australije19 i Papue Nove Gvineje20 iz-
bacuju mlazeve rastvora koji variraju u temperaturi od toplog do s
-


 naveo:

 ^
             
         
 K
<
Sada imamo podesan scenario za evolucionu literaturu.



-



47 48
  

    <     
 
- Dokins i Darvin nas pozivaju da verujemo kako se evolucija oka
kaut), ne proputa priliku: -

Z          

       

a
cis-retinal i rodopsin. Dokins ih ne spominje. I odakle je mali pe-
^

,
          -

        -
WD
-
K
       
D
-

ture predstavljaju mutacije od jednog koraka? Dokins nam nije
D
rekao kako je naizgled jednostavan pehar nastao. Iako nas uve-

rava da bi bilo kakav providan materijal bio poboljanje (setite



         

 -

- 
,-
          
lucije oka:

E           
 
 
 D     
d 
 -
 
< 

        -

sani sistem za jedan sistem, i s pravom Dokins ukazuje na odvoji-
<



49 50
  

                    
diti sa odgovorom na pitanje Kako se stereo sistem proizvodi? morao bi da se pojavi kao integrisana jedinica odjednom, kako bi
- 



      


       

E
nae uverenje da je ispunjen Darvinov kriterijum neuspeha, strmo-
Darvin je znao da je njegova teorija postepene evolucije priro- glavo se penje do maksimuma koji nauka dozvoljava.
dnim odabiranjem nosila teko breme:
      
 -
 
 

         

-
       
   
-

-
su pretpostavljali da je njegov kriterijum za neuspeh ispunjen. Ali,

kako da budemo sigurni? Koji tip biolokog sistema ne bi mogao
 


:
Pod  (irreducibly complex) podrazume-

vam jedinstven sistem sastavljen od nekoliko dobro uklopljenih
        Razlog tome nalazi se u prirodi mutacija.
uklanjanje bilo kog dela izaziva prestanak funkcije sistema. Neu-
U biohemiji, mutacija predstavlja promenu DNK. Da bi se nasle-
         
-
neprestanim poboljavanjem prvobitne funkcije, koja nastavlja da
nostvanija mutacija javlja se sa promenom jednog nukleotida
se odigrava istim mehanizmom) neznatnim, uzastopnim prome-
(nukleotidi su gradivni blokovi DNK) u drugi. Umesto toga, jedan
nama prethodnog sistema, jer je bilo koji prethodnik neumanji-

-





        

51 52
  

 
 
promena izgleda kao velika. Na primer, postoji dobro poznata mu- 
tacija zvana antennapedia (kao to je buba) ili celog organa (kao to je oko) na molekularni
            da donesemo sud o
noge koje mu izrastaju iz glave umesto antena. Iako nam to izgle- evoluciji jer su svi delovi mnogih molekularnih sistema poznati. U
 
vinske muice, samo na pogrenom mestu. doneti presudu.
- 
rak po korak. Mutacija je promena u jednom od niza uputstava. u naoj raspravi
- 
 -
 -
         
         
      






cimo, dobijemo uputstvo za nastanak faksimil aparat umesto radija.
-
Ako se vratimo na bubu bombardera i ljudsko oko, pitanje je da li       
se brojne anatomske promene mogu objasniti velikim brojem ma- miolovkom.
lih mutacija. Odgovor koji daju evolucionisti je: -
Funkcija miolovke je da uhvati mia kako ne bi mogao da vri
cenimo

-
-


razmiljanje o mutacijama koje su mogle da ih proizvedu tre-



        

-
kada je zamka nategnuta; (4) osetljiva kukica koja se aktivira pri
          
delovanju i najmanjeg pritiska, i (5) metalna poluga koja povezu-


uzaludne, rekli bi evolucionisti, jer nisu poznate sve komponente.



da odgovore na mnoga pitanja koja su ih zanimala. tavie, to to
je: upitati da li su svi pomenuti delovi neophodni za funkciju. U

53 54
  

 onesposobi mia. Pri drugim prilikama neki ljudi su koristili lep-
 
             -
jedan od gore navedenih delova. Koji bi deo mogao da nedostaje, 
- (prethodnici) standardne miolovke, poto se ne mogu preobra-
^ 
oprugom, kukicom i spojnom polugom.
<
Da pojasnimo stvar, razmotrimo niz: skejtbord, kolica, bicikl,
motocikl, automobil, avion, mlazni avion, svemirski brod. To izgleda
kao prirodna progresija, jer predstavlja listu objekta koji se mogu
-

-
thodnik motocikla? Ne. To je samo pojmovni prethodnik. Nije-



bicikl, stari motor za kosilicu, i neke rezervne delove i (uz neko-
liko sati napora) napravi motocikl koji radi. Ali to samo pokazu-
         


malim promenama bicikla.
         Pokuajmo onda da evoluiramo bicikl u motocikl postepenim
 nagomilavanjem mutacija. Pretpostavimo da je fabrika proizvo-
 dila bicikle, ali da se povremeno javljala greka u proizvodnji. Pret-
postolje stajali bi oputeni i glodar ponovo ne bi bio ometen. Kada postavimo dalje da kada bi greka dovela do poboljanja u biciklu,
ne bi bilo kukice ili metalne spojne poluge, onda bi opruga povukla 
 fabrika bi izvrila zamenu opreme kako bi mutacija bila trajna od-
 -
-




razlikovati prethodnika od konceptualnog (pojmovnog)
komponenata, i promena mora da pobolja funkciju bicikla. Prema




55 56
  

 -
- ga prekratka, ne bi dosegla do kukice. Da je kukica prevelika, ne
         
- miolovke je neophodna, ali nije dovoljna, da bi proizvela funkcio-
 nalnu miolovku.
Da li bismo uz te uslove mogli da evoluiramo bicikl u moto- Da bi bio kandidat za prirodno odabiranje, sistem mora da ima
 sposobnost vrenja : sposobnost da se izvri za-
          -
         desnih materijala ne bi ispunila kriterijum minimalne funkcije, jer
           
 biti od velike koristi. Kao ilustraciju, pretpostavimo da je prvi van-
 
,         
kosilicu iz susedne fabrike u fabriku bicikla, motor bi morao da se 
 
  jer na primer, sagorevanje benzina u konzervi pored propelera ne
proizvodi bicikle jednostavno ne bi mogla da proizvede motocikl 
prirodnim odabiranjem koje deluje na varijacije nastale broj- ne radi na nivou podesnom za svoju svrhu.
nim, uzastopnim, malim promenama i u stvari istorija nema
Funkcionalne odlike mogu biti nepodesne iz jednog od dva ra-

            

          
        -          
-          
thodnike. 
to bi se moglo ostvariti jednostavnijim sredstvima. Niko ne bi ko-

D 
-         -
        
          
 motor, ta je sa sto? Ili hiljadu? Svejedno, minimalna funkcija je
bilo kakva naprava sa pet delova standardne -
 
            

57 58
  

-          -
         - lu od eksplozione komore predstavlja sistem sistema. Zbog toga,
-       
 
       - 


predmeta relativno je direktna. Brzo smo pokazali da je miolovka
E 
-
Biohemija je pokazala da bilo koji bioloki sistem koji zahteva tocikl nije nesvesno proizveden malim, uzastopnim poboljanjima
- 
 -
 -
 -
trenucima i pod promenljivim uslovima. Sinteza, razgradnja, 
      
pokretljivost, regulacija, popravka, komunikacija sve te funkci-
 Maine je relativno lako analizirati jer su i njihova funkcija i svi
       - njihovi delovi, svaki navrtanj i zavrtanj, poznati i mogu se nave-
 sti. Onda je lako videti da li je bilo koji dati deo potreban za funk-
 ciju sistema. Ako sistem zahteva nekoliko tesno povezanih delo-
           
 je proizveden kao integrisana jedinica. U principu, bioloki siste-
- 
ja se ne bi odigravala na nivou fabrike; odigravala bi se na nivou 
navrtanja i zavrtanja. U prolih nekoliko decenija, savremena biohemija je rasvetlila
 -
o onome to se nalazi u sistemima oko kojih raspravljaju. Ne samo 
- -
 
 
        -
                   
proizvode hidrokvinon i vodonik peroksid zavise u tom pogledu           
         

59 60
 

         -
        
         
        
li je sistem o kome se govori mogao postepeno da se razvije na

evoluciji tih sistema.
Nastojao sam da tih pet poglavlja sa primerima bude to je
         
           
ideje spajanja ili isecanja. Svejedno, kao to sam spomenuo u
        

nema ispita na kraju knjige. Detaljna rasprava treba samo da vam

-

kada budu spremni za vie detalja.


          

-


61
Drugi deo
Pregled sadraja kutije
 


           -
. poglavlje 

Veslaj, veslaj 
,

Tako, dati protein ima samo jednu ili mali broj uloga: rodopsin ne
-
W

- 
       
Proteini se proizvode hemijskim vezivanjem aminokiselina u

-
i svemirski brodovi), molekularne maine variraju od jednostavnih
nokiselinskih veza. Svaku poziciju u lancu zauzima jedna od dvade-
        



na solarnu energiju, kao one za fotosintezu. Naravno, molekularne



glicin, S za serin, H za histidin, i tako dalje. Svaka od 20 aminokise-



velika ali je A mala, R nosi pozitivno naelektrisanje a E negativno,
je potrebno za to.
S vie voli da se rastvara u vodi a I vie voli ulja, i tako dalje.
Ali prvo, malo neophodnih detalja. Da bi se razumela moleku-
Lanac verovatno zamiljate kao neto veoma savitljivo, bez
         -

-

        

tako efektivne, i tako dalje ohrabrujem da iz biblioteke pozajme
se vri automatski kada, na primer, pozitivno naelektrisana ami-
          
-
o nekoliko detalja kao na primer kako izgledaju aminokiseline,
bljuju se kako bi istisle vodu; velike aminokiseline se istiskuju iz
         


-
-

kalija.
i testera.

-
          -
        


65 66
 s 

           
          -
 

bolje da ima negativno naelektrisanu aminokiselinu; u suprotnom, ^
          
katalizuje hemijsku reakciju, onda oblik enzima generalno odgo- ' <        
vara obliku hemikalije koja predstavlja njenu metu. Kada se ve-        
zuje, enzim ima precizno postavljene aminokiseline za izazivanje D
         - 
ljen, alat ne radi. Isto tako, ako je oblik proteina naruen, on ne us- 
peva da vri svoj posao.
Savremena biohemija je uspostavljena pre pedeset godina,
          
      

-
           
-
trisati na timove proteina. Krenimo sada na plivanje.

W
-

       
nukleinskih kiselina (Nucleic Acids Research)

-
        
-
          


       

67 68
 s 

               
 bez energije i prestaju efektivno da funkcioniu. Nervni impulsi
- izbezumljeno pokuavaju da izazovu pokrete potrebne za pliva-
 
vodu. Sila koju ruka i aka vre na vodu potiskuje vas unapred. sa polomljenom oprugom.
          
- -
 
 oputaju se. Ostatak perioda za plivanje za odrasle provodite spo-
 
 
- ne izgura vas stampedo razigrane dece.
ravili ste da diete. Za predsednika Forda govorilo se da nije mogao

koordinirate okretanje glave do povrine vode i nazad sa drugim a
kretanjima potrebnim za plivanje. Bez kiseonika za metabolisa-
-

-
nervnih impulsa do udaljenih regiona tela.
ma osnovnoj opremi za plivanje. Da uzmemo poslednju scenu kao
 prvu; plutanje zahteva samo da je objekat manje gustine u odnosu
spasilac koji pripada generaciji X, zaustavljate se, ustajete u vodi 
- -
- 
 
         


-
kursa, prilazite preblizu odbojkaima i u glavu vas udara pogreno


         -
Da biste se udaljili od odbojkaa koji se izvinjavaju, odlazite u 
 bez nje.

-
         

        -
ste 6 metara pre nego to vam je ponestalo kiseonika, a zatim ste se
-


         

69 70
 s 

          vie od teorijskog minimalnog broja delova, onda morate da pro-

plivanje. verite svaki od drugih delova da bi videli jesu li neophodni za rad
sistema.


-
a

- Kratka lista delova pokazuje minimum zahteva. U prethodnom
gi neophodan element je motor ili izvor energije koji ima dovoljno poglavlju govorio sam o tome kako miolovka koja ima sve neop-
goriva da traje bar nekoliko ciklusa. Na organskom nivou kod lju-          
 ipak ne mora da funkcionie. Ako bi, na primer, spojna polu-
          ga bila previe kratka ili opruga previe lagana, zamka ne bi bila
 
 
 
pomera kost, plivanje se ne odvija. 
tome, ako je povrina vesla prevelika, spojnik ili motor mogli bi
        
da se preopterete i da puknu pri kretanju. Motor mora biti dovo-



-
povrinu za veslanje, opruga na navijanje je izvor energije, a spojna
je neophodno napredovanje; ako je previe brz, spojnik ili veslo
poluga prenosi energiju. Ako jedan od delova veslo, motor ili spoj-
mogu da se polome.
nik nedostaje, onda riba ne ide nikuda. Kao miolovka bez opru-
         
nepotpun. Poto je sistemima za plivanje potrebno nekoliko delo-             
 
da se kontrolie vreme i smer zaveslaja lake je uvideti na pri-


,-

         
,
        

          

-



-
-        
rokuje da ceo sistem prestane sa radom. Kada stvarni sistem ima        

71 72
 s 

zaveslajnih povrina odvijaju se bez problema i regularno od             

        udahnu i zalepe za sluz.
          

zanost zaveslajnih povrina, rotora i motora plovila. Zamislite

        

        


-

-
njem slike 3-2.
-
vu. Propeler sa krilcima postavljenim pod proizvoljnim uglovima Cilija se sastoji od snopa vlakana obavijenih membranom.1
         
                 
         
 
 
e-
U nemilosrdnom svetu prirode, organizam koji troi energiju
-
         

         




od prstena od deset niti spojenog sa prstenom od trinaest niti.
su mogle da evoluiraju postepeno?
Biohemijski eksperimenti pokazali su da su mikrotubule
-
 
-
        -
pli dimnjak od cigala tubulina. Slike dobijene elektronskom mikro-
          
-


         

          
          
oba posla. Na primer, spermatozoidi koriste cilije za plivanje. Na-         
       
svaka po nekoliko stotina cilija. Udari velikog broja cilija sinhroni- 
- 
jama, kako bi potiskivali sluz do grla radi izbacivanja. To dejstvo 

73 74
 s 

^ 
istisle vodu, i tako dalje. Jedan kraj molekula tubulina ima povrinu
'W
komplementarnu suprotnom kraju drugog molekula tubulina, pa
       

       
-
W
mislite na slaganje konzervi tunjevine. Poto je dno nekih konzer-




konzerve ostaju na mestu.
8 9
7 10
10 9 8
6 11 7
5
4
12 6 Kada bi se konzerve tunjevine slagale vrh na vrh umesto dno
13 5
3
2 1
1
2 3
4 -
cem. tavie, ako konzerve tunjevine marke X nemaju zakrivljeno

8 7

9
10
6
5

11
12
4 
3
13
1 2 
smo onda zamislili tubulin kao konzervu tunjevine sa deset krat-


    

e      

su komplementarni udubljenjima koja se nalaze skoro, ali ne sas-
         
konzerve stranu uz stranu i poto rupe nisu bile sasvim nasuprot
        
-
kon temeljnog meanja naih metafora) dalo strukturu nalik na
dimnjak od naih konzervi tunjevine.
-

'ss< toji dobar razlog za to: niz poslova koje mikrotubule moraju da vre
dozvolu.

75 76
 s 

         prekida nastavke i, centrifugiranjem rastvora velikom brzinom

-         -
 
 Ako se cilije odvoje od membrane, a zatim snabdeju hemijskim ob-

     







-


      -
niti. I na kraju, protein zvani neksin povezuje svaki spoljanji par
         
mikrotubula sa onim do njega.

Dva druga nastavka krase svaki periferni par mikrotubula;
Dalji eksperimenti obezbedili su jo tragova. Postoje enzimi
        -



        


na ivici strukture. Ostatak cilije ostaje nedirnut. Proteaza brzo na-


<

 
          - 

        -

ja radila bez neksinskih spojnica. ta bi uklanjanje spojnica iza-

           
,


         


veku bila je razdvajanje molekularnih sistema i pokuaji da se oni
       
       



 
 
 

77 78
 s 

         ,
 da iznenadi. Ranije u ovom poglavlju videli smo da je sistemu za
Ti tragovi doveli su do modela rada cilije (videti sliku 3-2). Za- plivanje potrebno veslo radi kontakta sa vodom, motor ili izvor
 -
 
 
- 
- 
 za pokretanje sistema. Neksinske niti su spojnici, prenosnici sile
       motora sa jedne mikrotubule na susednu.2

 Kompleksnost cilije i drugih sistema plivanja je inheren-
- . Ne zavisi od toga koliko je
              
 proizvodio zamahe, potrebno je nekoliko komponenata. Pitanje je
klize jedna pored druge. U odsustvu neksina, nastavile bi da klize - kako je cilija nastala?
       

Kada se savitljivi neksinski veznici istegnu do svojih grani- 
      
  
         
 

                 
ta ukazuje. Koje su komponente potrebne da bi cilija radila? Cili-

jarno kretanje svakako zahteva mikrotubule; u suprotnom, ne bi
          
-
      e   
          
 
jedne funkcije: cilijarnog kretanja. Kao to miolovka ne radi ako 
nisu prisutni svi delovi, cilijarno kretanje jednostavno ne postoji 
         
    


79 80
 s 

 
            
  e       - -
 -
 
- 
 
 
 
       - 
 prim. red.).

poboljanja postepeno su proizvela ciliju koju nalazimo u savre-
 E
               
-        
nom scenariju jeste ono za koje mnogi evolucioni biolozi imaju 
malo strpljenja: ali kako se to odigralo? ljavanje mnogih odvojenih gena koji kodiraju njene komponente
,

         -

-

        -

traga profesionalne literature pokazuje vie od hiljade radova u
Ali, ti delovi ne bi mogli da oforme funkcionalnu miolovku bez
poslednjih nekoliko godina koji imaju cilije
          
-
mogli da rade kao miolovka. Njihova prethodna funkcija nije ih
Science, Nature, 

    , Biochemistry,   
 gical Chemistry, , Cell, i brojne druge. U
 prolih nekoliko decenija u vezi sa cilijama objavljeno je verovat-
za transport. Protein koji nasumice spaja mikrotubule poremetio no oko deset hiljada radova.

Poto postoji tako obimna literatura o cilijama, i od interesa
-
su u tako raznovrsnim oblastima, i poto se nairoko tvrdi da je
-
teorija evolucije osnov celokupne savremene biologije, onda bi se


savitljivog veznika neksina. Neregulisan motorni protein, koji je


81 82
 s 

 
nauka mora imati dobar uvid u evoluciju cilije. Stupnjevi kroz koje -
je verovatno prola, problemi na koje bi naila u ranim stupnjevi- 
        
novonastale cilije kao sistema za plivanje sve to svakako bi bilo 


         

    e     
BioSystems4 Satmari
se ni oko opteg puta kojim je evolucija mogla da ide. Nijedan ne



         
5
ostali beskorisni.
       -
- 
BioSystems.3 Rad ne pokuava da            
         
           -
 -
- ma za plivanje. Satmari je pokuao da ode malo dalje i da govo-
 
       
       
 
 da podstakne takav eksperimentalan i teorijski rad.
      -
Margulis i Kavalijer-Smit su se poslednjih godina sukobili u ra-

dovima.6
       -
       - -
        
          -
- rali ni jedan rad vie od nekoliko puta u godinama nakon objav-
         ljivanja.7
kako je cilija zaista mogla da evoluira.
         
~ -
 tvaren poslednjih nekoliko decenija navela je mnoge ljude da

83 84
 s 

pretpostave da, iako oni sami ne znaju kako je cilija evoluirala,       

neko 
literature pokazuje da gree. Niko ne zna. 
       



         -
            

prsten.
-
dan, a ta primitivan organizam, prirodno polazi od pretpostavke       
                 
-       
- ski motor ne koristi direktno energiju uskladitenu u prenosnom
 -
 risti energiju proizvedenu protokom kiseline kroz bakterijsku

-

8
niz modela za motor; nijedan od njih nije jednostavan. (Jedan ta-
Godine 1973. otkriveno je da neke bakterije plivaju rotiranjem

      


kao veslo.       
mora da zadovolji iste zahteve kao i drugi takvi sistemi za plivanje.
-

 



      
preprekama.

-        
- koliko i literatura o ciliji, sa hiljadama radova objavljenih tokom
 
  
 evoluciona literatura i ovde u potpunosti nedostaje. Iako nam se
 -
nalaziti na nekom drugom mestu. Eksperimenti su pokazali da se nikada nije objavio model koji bi opisao poste-
        penu evoluciju ove izuzetne molekularne maine.

85 86
 s 

^ W
'        Napomenuo sam da se cilija sastoji iz tubulina, dineina, neksi-
                  
: 
 oformili funkcionalnu ciliju. Potrebno je daleko vie da bi se dobila
 
preko      -
            

        
gli da budu potrebni spadaju vezivanje cilije za strukturu osnove






-
panju strukture; proteini koji reguliu proizvodnju proteina koji

-
          
-
ma je verovatno da su mnogi delovi koje ovde nismo razmatra-

     



         
       

'ss 
    ^ Z  </ D     /


87 88
 s

-
stati postepenim razvojem, potreba za novom vrstom objanjenja
- . poglavlje
-
      Rubi Goldberg u krvi
krvi.

^
Ime Rubi Goldberg (Rube Goldberg) veliki karikaturista koji

         
     
   
    




Sofronije bi iznervirao maliana, koji bi onda planirao osvetu.

na listu papira. To je pokazivalo koliko je pametno (najzad, morate


Scenu ili dve kasnije Sofronije se eta, zapazi dolar ili neki dru-
gi mamac na zemlji i podigne ga. Dolar je uzicom vezan za tap

lopta se zakotrlja dok Sofronije zuri razjapljenog kljuna u prizor.
Lopta zatim pada sa litice na izdignuti kraj klackalice, udarivi je
i izbacivi uvis kamen sa privezanim komadom mirgl-papira. U
letu, mirgl-papir pali ibicu koja viri iz stene litice, i koja zatim
          -

se ivicom nekoliko puta, i padne kroz levak. Pri izlasku iz levka,
        

89 90
 Z' 

EFGH
IJKL
MN
OP
-

sABCD

-

Kada malo razmislite o tome, shvatate da je maina Rubija Gold-


        
nekoliko uzajamno zavisnih delova koji doprinose osnovnoj funk-

Z'Z'/hD
ciji, i gde uklanjanje bilo kog dela izaziva prestanak funkcionisanja

u prethodnim poglavljima miolovka, eukariotska cilija i bakterij-
         
-


piru. On je sastavljen od odvojenih delova koji deluju sukcesivno
(postupno), jedan za drugim, kako bi ostvarili svoju funkciju.
-
ski i prostorno odvojeni, samo jedan od njih (telefonski stub) os-

-
ponente da bi se udarac zadao u pravo vreme i na pravom mestu.
Da mehanizam za izazivanje njegovog pada nije prisutan, Sofroni-
je bi ceo dan mogao da eta oko telefonskog stuba i nita mu se ne
bi desilo.
^DZ'

        
zamkom, postoje drugi sistemi koji mogu da zadaju udarac Sofro-
niju. Mogli bi da koristite bejzbol palicu, ili da oborite stub sekirom
dok Sofronije stoji na pravom mestu. Mogli bi da koristite nukle-
         
         

-
rektno za top, koji bi onda razneo petla kada bi on podigao mamac.


topa, uklanjanje uzice sa topa, njeno vezivanje za tap, dodavanje

91 92
 Z' 

 
vremena (mnogo generacija, prim. red.) bio van upotrebe, tako da 
 -
 
Sistemi Rubija Goldberga mogu dobro da nasmeju; publika
        
-


-
koristi za ozbiljan cilj, nema mesta za humor i ostaje divljenje


od brojnih komponenti, izazivaju gubitak funkcije sistema: krv se
       
- 

Neki zadaci ostavljaju malo mesta za greku. Na primer, za mene
sistemu - uzica, tap, lopta, klackalica, kamen, mirgl papir, ibica,

           -


-
hodnik plazma tromboplastina ili kininogen velike molekularne
ustavi pre kraja piste. Pre nekoliko godina jedan avion je skliznuo


-

sruili nedaleko od piste. Da je pista duga 30 umesto 2 kilometra,
K

,

Sletanje aviona samo je jedan primer sistema koji mora da radi
           -
        -
na na vreme posekao prst ili ogrebao koleno. Poto je bio mladi
 ,          
         



strpljivo da se podnosi ako je trebalo obaviti bilo kakav posao.
       
Na kraju bi krv stala i posekotina bi zarasla. Da je Darvin to 
 nju preciznost. Kada je sistem za cirkulaciju krvi pod pritiskom
Nije imao dovoljno informacija ni da pretpostavlja mehanizam -
- 
kon vie od jednog veka.         
 -
          -
     
 

93 94
 Z' 

Zbog toga zgruavanje krvi mora biti strogo kontrolisano tako da 
se ugruak formira samo kada i gde je potreban. 2
-
      -
 


-

-




cilj rasprave nije da zapamtite detalje. (Uostalom, imena i odnosi
          


moglo da nastane korak po korak. ^
           <
koji ostaje nakon to se crvena krvna zrnca uklone) sastoji se iz
   1 Ime

        
materijal za zgruavanje. Kao i telefonski stub pre nego to je obo-


         
       
stuba potrebne su za kontrolu pada stuba.

      -

 
        -
ni ipke.
Fibrinogen je normalno rastvoren u plazmi, kao to je so ras-
-
ja posla, dok posekotina ili povreda ne izazove krvarenje. Zatim
drugi protein zvan trombin iseca nekoliko malih delova sa dva od D<W/

95 96
 Z' 

                 
           
 

-
-

-
      



           -
,          

naziva kaskada sistem gde jedna komponenta aktivira drugu,
          -

         -


 
 
- se formirao ugruak.3
           -
kontrolie aktivnost trombina. cesu zgruavanja krvi, Stjuartov faktor brzo bi pokrenuo kaska-


<
Ovde postoji mali problem u naem kokoka-i-jaje razvojnom
          ,        
 protrombin. Stjuartov faktor i protrombin mogu se meati u epru-
obliku za upotrebu po potrebi. Neaktivni oblici se nazivaju pro- 
          - do smrti i ne bi dolo ni do kakve primetne proizvodnje trombina.
 Ispostavlja se da je potreban jo jedan protein, zvani akcelerin, da
- 
 lerin i aktivirani Stjuartov faktor isecaju protrombin dovoljno
 
mogu uskladititi u obliku neaktivnih proenzima, a zatim se brzo 
 jedan proenzim.
Trombin prvobitno postoji kao neaktivni oblik, protrombin.        -
          
 trombin se, kao to smo videli, u regulacionoj kaskadi nalazi na
Jo uvek ostaje nedoumica oko kontrole. Ako je testera iz crtanog 

97 98
 Z' 

^ Ovde moramo malo da zastanemo jer, kako se ispostavlja, pro-

           
<   W    

       

       

^




       








Stjuartovim faktorom i akcelerinom da bi se dobio trombin.
       
      



bna je jo jedna komponenta: vitamin K. Vitamin K nije protein; to
je mali molekul, (kao 11-cis-retinal, opisan u 1. poglavlju, potre-
ban za vid). Kao pitolju, enzimu koji menja Glu u Gla potreban je
vitamin K za delovanje. Jedan tip otrova za pacove zasnovan je na

varfarin (po Wisconsin Alumni Research Fund, koji prima deo


       
        

akcelerina trombinom je kao da unuka regulie nastanak bake.
Svejedno, zbog veoma niske stope isecanja protrombina Stju- -
 mo da se vratimo i zapitamo ta aktivira Stjuartov faktor. Ispos-
u krvotoku. Zgruavanje krvi je prema tome pro- unutranji i spoljanji. Kod
- unutranjeg puta, svi proteini koji su potrebni za zgruavanje na-
tih proteina. laze se u krvnoj plazmi; kod spoljanjeg, neki proteini zgruavanja



99 100
 Z' 

 ^



- -
tein, zvani prekalikrein, u njegov aktivni oblik, kalikrein. Kalikrein -
 
faktora u njegov aktivni oblik. Zatim, aktivirani Hagemanov faktor 
 Zatim se kontrola puta za zgruavanje krvi deli na dva dela. Pre-
aktivan oblik. Aktivirani PTA zauzvrat, zajedno sa aktiviranim obli- 
kom drugog proteina zvanog konvertin (o kome se govori kasni- 
je), menjaju protein zvani Krismasov faktor u njegov aktivni oblik. nejasan. Mnoge eksperimente u vezi sa zgruavanjem krvi teko
 
          
akcelerin) menja Stjuartov faktor u njegov aktivni oblik. -
 e
- 
vara u konvertin aktiviranim Hagemanovim faktorom i trombi- 
nom. U prisustvu drugog proteina, tkivnog faktora, konvertin
      -
-
ma za napad na Sofronija i puta zgruavanja krvi; oba su neuma-
        
 
samo kada povreda dovede tkivo u kontakt sa krvlju. (Posekoti- su neki detalji manje poznati, sistem zgruavanja krvi uklapa se
 -
         -
novnoj funkciji, i uklanjanjem bilo kog dela, sistem gubi funkciju.
         -

-
-

unutranji put i da pomogne aktiviranom PTA da aktivira Krismasov 
 -
- akcelerin. Kao to nijedan od delova sistema za napad na Sofroni-
ranom Krismasovom faktoru u pretvaranju Stjuartovog faktora u akti- -
 skog stuba, isto tako se nijedan od kaskadnih proteina ne koristi
ni za ta drugo osim za kontrolisanje formiranja krvnog ugruka.

U odsustvu bilo koje komponente, krv se ne zgruava i sistem gubi


funkciju.

101 102
 Z' 

                    -
       -
           virao proenzim u pravo vreme i na pravom mestu. Poto svaki ko-
         
          - 
 stupanj.
mogu postepenim evolutivnim koracima preobraziti u sistem za

-
       


Najjednostavniji zamislivi sistem za zgruavanje krvi bi mogao Poto je kopno na viem nivou od nivoa mora, voda u predvodni-
 
         - 
        na drugoj strani sputaju brod do nivoa mora. Na svakoj predvoni-
- 
 -
kada petao nije u blizini. tavie, stub nije usmeren ni u jednom 
 obe odlike kapiju i odvod ili ne funkcionie. Prema tome, svaka
         -
sistem za zgruavanje krvi bi se aktivirao u neprikladnom trenu- -
 ban i neaktivan proenzim i drugi enzim da ga aktivira.
-
voljili kriterijum minimalne funkcije. U sistemima Rubi Goldber-
ga, nije zavrna aktivnost (padanje telefonskog stuba, formiranje :

         
Mogao bi se zamisliti sistem za zgruavanje krvi koji je donekle 
jednostavniji nego pravi gde, na primer, Stjuartov faktor, nakon -
        ku 4-3.) Prvo, protein plazme zvani antitrombin vezuje se za akti-
                
               
 
-         
          -
 kon aktiviranja trombinom, protein C unitava akcelerin i aktivi-
smrt ili ne bi radio nita, i ne bi postojao razlog da ga prirodna      
selekcija izabere. Zbog prirode kaskade, novi protein bi odmah      

103 104
 Z' 

             
      ugruka predstavlja integrisani bioloki sistem, i zbog problema
da aktivira protein C. -
ciju. Nedostatak nekih faktora zgruavanja krvi, ili proizvodnja
               
                  -
       -
   toru u pretvaranju Stjuartovog faktora u njegov aktivni oblik.
 
 -
         gi proteini kaskade sistema za zgruavanje defektni, iako su tak-
nje rane napredovalo. Protein zvan plazmin deluje kao makaze, 
  2
 u zgruavanje. Pored toga, nedostatak proteina C prouzrokuje smrt
rana ne bi imala dovoljno vremena da u potpunosti zaraste. Zbog 
toga se on prvobitno javlja u neaktivnom obliku zvanom plaz-
minogen. Pretvaranje plazminogena u plazmin katalizuje pro-
<
tein zvan TPA. Postoje i drugi proteini koji kontroliu razlaganje
  2-antiplazmin, koji se vezuje za plazmin, 
 

          
       - 
ture mnogih komponenti. Da je uzica koja je vezivala dolarsku raturi. Ali prvo treba razmotriti nekoliko detalja.


ne bi funkcionisao. Isto tako, kaskada sistema za zgruavanje krvi

-
primer, pretpostavimo da su prvih deset aminokiselina u jednoj pro-
 teinskoj sekvenci ANVLEGKIIS, a u drugom proteinu ANLLDGKIVS.
aktivirao prokonvertin u pogreno vreme; ili bi iskrvarila na smrt 
- -
ni. Organizam bi uginuo ako bi trombin aktivirao protein C mno- -
- retisalo se da se u prolosti gen nekako duplirao, a vremenom su
tivirao Stjuartov faktor istom brzinom kojom se formira. Kada bi dve kopije gena nezavisno nagomilavale promene (mutacije) u
plazminogen bio aktiviran neposredno nakon formiranja ugruka, svojim sekvencama.4
 

105 106
 Z' 

         -
          - 
 tome kako je miolovka nastala. Da bi se tvrdilo da se sistem raz-
         -
1970-tih godina pokazano je da se geni mogu javljati u delovima. ti da je funkcija sistema mogla da se formira brojnim uzastopnim,
 sitnim promenama.

da budu odvojeni od DNK koja kodira desni deo. To bi bilo kao
karneval i pronali je navedenu kao ^
 -
nog dela; drugi tip bi mogao da bude iz dvanaest delova. -
dan pokuaj evolucionog objanjenja zgruavanja krvi koji je po-
-
nudio Rasel Dulitl (Russell Doolittle). On je u svojoj hipotezi izneo
-
niz koraka po kojima su se proteini za zgruavanje krvi pojavili je-
binovanjem DNK fragmenata gena koji kodiraju delove starih pro-
teina kao to se karte mogu uzeti sa nekoliko gomila i dati novi 
 
aminokiselinske sekvence i oblike zasebnih delova (zvanih dome-          
          -
bine novih proteina.

kao dokaz za ovakvo kombinovanje. Neki regioni kaskadnih pro- Rasel Dulitl, profesor biohemije pri Centru za molekularnu
- genetiku Univerziteta u Kaliforniji, u San Dijegu, je najistak-
jim aminokiselinskim sekvencama sa drugim regionima istog pro-        
 zgruavanje krvi. Od vremena svoje doktorske teze, Uporedna
       - -
vertin, Krismasov faktor, Stjuartov faktor i protrombin poseduju 
 da bi to dovelo do razumevanja pojave sisarskog sistema. Dulitl
       Thrombosis and Haemostasis iz-
 neo pregled stanja trenutnog znanja.5 ,   -
        
-    ,       
 koji znaju vie o zgruavanju krvi od bilo koga drugog na Zemlji.
sebi ne govori nita o tome kako je bilo koji konkretan protein ili

proteinski sistem isprva nastao sporo ili naglo, prirodnim odabi-

ranjem ili nekim drugim mehanizmom. Setite se, opruga miolovke
Paradoks je bio da, ako je svaki protein zavisio od aktivacije drugim,

107 108
 Z' 

kako je sistem ikada mogao da se razvije? Od kakve bi koristi bio :Z

bilo koji deo sistema bez cele skupine? 


   ,        ::///
 
 :W
        :
     h  E      
      D  
 :
D 
 :  : d    
h         
: :ddWZ
       :  
        
E/
 D     


W


: W      
 : d  d&        
'&E va gena].

: :  ^    
: W        '&         
 
'& d&
d&
:W^
:d h
/d& ^
 

109 110
 Z' 

:  <   ^  / (egzona). To daje ukupan zbir od oko 30.000 genskih delova. TPA
 7 Raznovrsnim kombinovanjem,
8 je 1 prema 30.000 na
:
-
<
pen.9 Kada bi irska lutrija imala anse za dobitak od 1 na prema
:W deset na osamnaesti, i kada bi svake godine milion ljudi igralo lu-
 triju, bilo bi potrebno u proseku oko hiljadu milijardi godina pre
Z W       nego to bi bilo ko
 ljadu milijardi godina je otprilike sto puta vie od trenutno pro-
'&d&      
       
problem ultra-malih ansi bi smetao pojavi protrombina (rezu-
< 
(kombinovani protein nastao od...), plazminogena, proakceleri-
- -
 
 -
antiplazmin nastaje, TPA se pojavljuje, protein za stvaranje 
-
- Drugo pitanje koje treba razmotriti je podrazumevana pret-
 -
      
               
neophodne da bi se pravi delovi postavili na prava mesta. Eukari-          
 -
- vodnju bicikala, ona bi proizvodila bicikle, a ne motocikle; to se
-   duplikacija. Gen za protein bi mogao da se duplira
 
- 
tivnih, beskorisnih raznovrsno pomeanih domena moralo da se kopija starog gena, objanjenje za pojavu tkivnog faktora mora da
- -
lik na TPA aktivnost. ju. Ovaj problem se diskretno zaobilazi. Dulitlov scenario zapada u
iste probleme u proizvodnji protrombina, trombinskog receptora,
 antitrombina, plazminogena, antiplazmina, proakcelerina, Stju-
- -
ju oko 10.000 gena, od kojih je svaki u proseku podeljen na tri dela 

111 112
 Z' 

                
sutinska pitanja koliko, kojom brzinom, kada, i gde. Nita se ne 
        ali se njegov aktivator (TPA) javlja tek dva koraka kasnije. Stju-
 
koje bi bilo potrebno da se ugruak formira od trenutka pojave 
 
- 
gih takvih pitanja. Apsolutne i relativne vrednosti tih i drugih fak- 

-
ili (daleko verovatnije) krajnje pogrenom. Na primer, kada bi bila


Poto su oba proteina proenzim i njegov aktivator potrebni za

jedan korak u putu, onda su anse da se oba proteina dobiju za-


tvo antitrobina bilo prebrzo, prvobitno dejstvo trombina prespo-
-
ro, ili ako bi se prvobitni Stjuartov faktor ili Krismasov faktor ili
set na osamnaesti stepen; anse da se dobiju zajedno TPA i nje-
  
-
ako bi se vezivali za neaktivne oblike svojih meta kao i za aktivne

oblike), onda bi se ceo sistem sruio. Ni kod jednog jedinog koraka

-

jeva nema nauke. Kada se iznese samo verbalna slika razvoja tako


ako bi se protein pojavio u jednom koraku10
funkcionisala. Kada se ignoriu tako sutinska pitanja, ostavljamo
onda bi mutacije i prirodno odabiranje . Poto
nauku i ulazimo u svet Kalvina i Hobsa.
ne radi nita bitno, njegov gubitak ne bi bio tetan, a proizvodnja
Pa ipak, do sad iznete zamerke nisu najozbiljnije. Najozbiljnija,           
 Proizvodnja beskorisnog proteina bi, prema tome, najmanje u
 nekoj marginalnoj meri, bila tetna. Darvinov mehanizam prirod-
 
korisno upravo sada- sistema kao to je kaskada sistema za zgruavanje krvi.
timo njegov scenario u srvhu rasprave, samim Dulitlovim opisom
        
        

raka. Formiranje tkivnog faktora u prvom koraku je neobjanjeno,
cela
-
grupa proteina mora odjednom
-

-
dobija sve proteine odjednom, ili usmeravanjem od strane inteli-



113 114
 Z' 

         -
- sledom dok, u raspletu, petao Sofronije ne odgurne telefonski stub
          i ustane sa zemlje, i vidimo da su njegove rane prestale da krvare.
         Publika ustaje i dugo aplaudira.
-



osim ako neko ili neto ne vodi proces.
Throm-
bosis and Haemostasis

kako je zgruavanje moglo da se javi i da zatim evoluira; umesto
,niko na zemlji nema ni
najmaglovitiju ideju o tome kako je nastala koagulaciona kaskada.


       
Dulitla, koji je godinama radio u oblasti proteinske strukture. U


         
toliko napora da utvrdi poreklo zgruavanja krvi. Rasprava je na-
-
-


-

Kao neka vrhunska maina Rubi Goldberga, kaskada




115 116
 



nja do aerodroma. Na aerodromu kamion dolazi do terminala ko-
. poglavlje 

Odavde do tamo 
         -

vakcina se prepoznaju po oznakama, odvajaju od drugih pakova-
D -
-
        
          ci istovaruju kamion i otvaraju kutije. Ubrzo gomila dece dolazi na
           kliniku da bi bila vakcinisana. Pri prolasku svakog deteta, medicin-
 
boginje su danas retke. Ljudi zaboravljaju koliko one mogu da 
budu opasne. Roditelji o njima misle kao o jednostavnom proble- deteta koje pravi grimase.

  
        
Doktorka dobija informaciju da je prvi pacijent upravo umro. na obrazovnu kampanju.

se bolest iri. Doktorka se plai da je epidemija na pomolu. Od-
 hK
- 
trolu zaraze (CDC) u Atlanti zahtev za deset hiljada doza vakcine         
- 
nisanja u neposrednom susedstvu kako bi se zaustavilo irenje        
 

          
roditelji upoznali sa posledicama koje virusi mogu da prouzrokuju
kod dece. Ali pre svega: vakcina je neophodna odmah. je na previe glupih, nesposobnih ljudi da bi progutao tako neto.

          je otila u bolnicu radi uklanjanja slepog creva. Oblasna komisija
skladite gde se nalazi niz velikih prostorija punih vakcina pro- kojoj je predsedavao susedov ujak dopustila je susedu da otvori
         
- 
- 

117 118
 K 

 
da ukazuju na ljudske nedostatke i tragedije prouzrokovane ljud- Albert Ajntajn protiv tri bezumnika. Ajntajn nema anse.
e

 ^
 
- 
ma vakcine protiv malih boginja. Na kamion, u avion, do grada, i           
- 
 -
ra i primaju vakcine. Dva meseca kasnije, dvesta maliana je mrtvo,
         
a na hiljade je bolesno. Skoro svi su primili vakcinu. Zbunjeni
u nizu, motori rade, spremni da krenu ka svojim destinacijama.
-
          
           -
male boginje. Skoro sva deca u gradu su sada bolesna. Nita se ne bus i zavrili u Pitsburgu.

Autobuski sistem mora da se izbori sa istim problemom koji
        -          
          -
 
 
 
kutija kako bi se utvrdilo koje vakcine su prave. Tokom tih sedmi-
        
 
 
Lako se mogu zamisliti varijacije na temu. Kamion smeta kutije prenosno sredstvo za raznoenje; prenosno sredstvo mora da pre-
vakcina na pogrean avion. Avion istovaruje svoj teret na pogrean           
kamion. Neko otima kamion na putu do klinike. Kamion doprema 
         
 


otvoriti kada stigne, onda nije moralo ni da se alje. Celokupan

sistem mora da bude potpun da bi funkcionisao.
-
 
 

119 120
 K 

         Neki odeljci imaju nekoliko posebnih odeljaka. Na primer, mi-

 
          - 
 prostor unutar unutranje membrane, sama unutranja mem-
benih zadataka (slika 5-1). U te oblasti spadaju jedro (u kome se 
        
    
 
aparat (usputna stanica za proteine koji se prenose negde drugde),
*
      
-
           

       


bi mogao da proizvodi sopstvene zalihe, kao veliki broj samo-
         -
dovoljnih sela. Po drugom, novi materijali bi se mogli proizvodi-

ti centralno, a zatim prenositi do drugih odeljaka, kao veliki grad
membrane materijal koji se ne nalazi na drugim mestima.
-
^ 

 


proces. Detalji mogu da se razlikuju u zavisnosti od odredita pro-
teina, kao to se detalji raznoenja mogu razlikovati u zavisnosti
da li se paket alje unutar grada ili preko okeana. U ovom poglavlju
         

-
tri za kontrolu zaraze pri slanju neophodnog pakovanja.

/
-
larne maine. Neke od maina ga hvataju alju do mesta na koje je

/< 
          

121 122
 K 

 plana lebdi do prozora u biblioteci (setite se, nema gravitacije).

 -
redu, koji precizno odgovara rasporedu klinova na mehanizmu za
     ,   

         -


biblioteke u glavnu oblast sonde.

 U glavnoj oblasti se nalazi veliki broj maina i mainskih delova;
toga. Naravno, potrebno je izvesno vreme da bi se stiglo do ivice 
 -
budu samo-dovoljne. Mogu da se spuste na puste planete i kopaju 
 
i mogu da prihvataju svetlosnu energiju zvezda i koriste je za pu- 
njenje baterija.

Svemirska sonda je maina, pa mora da izvri sve zadatke uz 
         
je recikliranje starih baterija; baterije se posle izvesnog vremena -
kvare, pa sonda pravi nove. Nove baterije se prave sitnjenjem sta- lice, proizvodna maina prvo pravi privremeni ukras etiketu
 
ponovnim oblikovanjem okvira, i dodavanjem novih hemikalija. oblast.
Jedna od maina koja se koristi pri ovom procesu se zove drobi-
         
lica baterija.

Svemirska sonda je u obliku velike sfere. Unutar sfere nalazi se 
 
- ona prekida konstrukciju drobilice.
mo je biblioteka nalaze se planovi za proizvodnju svih maina

-
prostorija za obradu #1) nalazi se prijemno mesto koje ima ob-
misliti kao planovi ispisani Brajovom azbukom ili zapisi muzike


-
mainu da proizvodi mainu koju kodira plan.
        -
Jednog lepog dana svemirska sonda oseti (nekim mehaniz- struisanja drobilice.
-
Neposredno pored tog oblikovanog odeljka nalazi se prozor.
licu baterija i da je poalje da radi u prostoriji za obradu otpada,
Kada se ukras sudari sa prozorom (tu se odigrava puno komeanja),

aktivira se prenosna traka unutar prostorije za obradu i prenosna
proces: plan za drobilicu baterija se fotokopira u biblioteci i kopija

123 124
 K 

         -
 -
e-
Dok je drobilica prolazila kroz prozor druga maina je uklo-


to da vri precizno, a da se zatim odvoji, i svaka mora da stigne i da
-

          


zatvara.
       W
glavnu oblast pre nego to naleti na drugu prostoriju za obradu.

-
*
ju za obradu #2. Drobilica baterija zatim prolazi kroz prostoriju za
ne? Pa ne, da, i ne.

je preneli iz prostorije #1 u prostoriju #2. Prostorije za obradu su Sve zamiljene maine u naoj svemirskoj sondi imaju
te u kojima maine primaju oznake koje ih usmeravaju do njihovih         
krajnjih odredita. Na drobilicu baterija se postavlja antena i brzo biblioteka je jedro, plan je DNK, kopija plana je RNK, prozor bibli-
 oteke je jedarna pora, proizvodne maine su ribozomi, glavna
         oblast je citoplazma, ukras je signalna sekvenca, drobilica bate-
drobilicu do prostorije za obradu otpada.         -
nala (SRP), prijemno mesto je SRP receptor, prostorija za obradu
U zidu poslednje prostorije za obradu se nalaze maine


 
      -
          





-
- 
ju za obradu otpada preko ove dve komplementarne maine. Na-             
redna maina (kapija) zatim prolazi pored njih. Kapija ima oblik potreban samo jedan odeljak. Nemojte brinuti ako brzo zaboravite
 
 

RNK kopija (zvana informaciona RNK, ili samo iRNK) se

proizvodi na osnovu DNK gena koji kodira protein koji radi u
-         
sni sistem koji je poslao drobilicu baterija do njenog odredita 

125 126
 K 

pore. Proteini u pori prepoznaju signal na iRNK, pora se otvara, 

        


 razdaljinu od oko jednog desetohiljaditog dela centimetra, a ipak
     ,   su mu potrebne usluge desetina drugih proteina da bi se obezbe-
 dio njegov bezbedan dolazak. U naem zamiljenom televizijskom
signal i izaziva pauzu u radu ribozoma. SRP i povezani molekuli 
- kontrolu zaraze do velikog grada u kome je bila potrebna mili-
      -           -
             
otvori proteinski kanal. Dok protein prolazi kroz kanal i u ER, citoplazme do lizozoma. Zahteve postavlja tip zadatka koji treba
 -
         nog sredstva koje se koristi, ili materijala od kojih su znaci.
       

          -
   
      bi dopremila proteine u odeljke.1 Prvi, pri kome se velike vratnice
- otvaraju ili zatvaraju kako bi regulisale prolaz proteina kroz mem-
nal. Ovo se odigrava jo dva puta dok protein napreduje kroz neko- branu je poznat kao transport kroz kapiju. To je mehanizam koji


 -
 dra i citoplazme (ili na jeziku u primeru svemirske sonde, prelaz
 nacrta iz biblioteke u glavnu oblast). Drugi metod je transmem-
 branski transport. To se odigrava kada jedan protein prolazi kroz

 
skupljaju i formiraju pupoljak. Unutar klatrinske vezikule nalazi     vezikularni transport, kada je proteinski teret
se receptorni protein koji se vezuje za M6P. M6P receptor prihvata natovaren u kontejenere za prenos, kao to se odigralo na putu od

-

 zoma (prostorija za preradu otpada).

Kada jednom pristane, NSF i SNAP proteini stapaju vezikulu sa Za nae potrebe prve dve metode se mogu smatrati istim: obe
 koriste prolaze u membrani koji selektivno proputaju proteine. U
 
-
 -


postoji i svaki dan ovaj proces se odigrava nebrojeno milijardi


zovem transport kroz kapiju.

127 128
 K 

ta predstavlja osnovne, sutinske zahteve za transport kroz 

         - odigra ili je integritet ciljnih odeljaka doveden u pitanje.
       
Poto vezikularni transport zahteva nekoliko dodatnih kompo-


se otvaraju. Automobil sa diplomatskim tablicama prilazi, ske-
evoluira od njega. Na primer, ako bismo imali nalepnice sa bar ko-

dom na automobilima diplomata, smetanje vozila unutar kamio-
da li je auto preao deset metara ili deset hiljada kilometara da bi


 
        - 
ciona oznaka; skener; i vrata koja aktivira skener. Ako bilo koja bi nam nedostajao mehanizam za smetanje automobila u kamion,
- 
visanu oblast. ulazili u kamion, onda bi, ponovo, automobili nediplomata ulazi-

Poto transport kroz kapiju zahteva najmanje tri zasebne kom- vno formirala ne bi postojao mehanizam za prepoznavanje protei-
          
 
 vezikulu, oznake bi postale nedostupne, to bi bilo tetno za orga-
- nizam koji je imao lepo funkcionalan sistem transporta kroz ka-
ceptora za prepoznavanje signala ili kanala za prolaz, ponovo se piju. Transport kroz kapiju i vezikularni transport su dva odvojena
transport ne bi odigrao. A ako je kanal bio otvoren za sve proteine, 

Kratka skica zahteva za transport kroz kapiju i vezikularni
-
transport izneta u ovom poglavlju nije uzela u obzir veliki broj
ju. Pretpostavimo sada da, umesto da diplomatska vozila ulaze u

-




W
-
        

        -
 
 uhvatite nekoliko mieva, dodate oprugu, ulovite jo nekoliko
vezikularnom transportnom sistemu te komponente odgovaraju          
manozo-6-fosfatu, klatrinskoj vezikuli, M6P receptoru na klatrin- celokupan sistem mora odjednom da bude sastavljen ili mievi po-
  

129 130
 K 

         Pretpostavimo umesto toga da je protein mogao da se ve-

          
Pretpostavimo da je to poboljanje, jer su novi, jo neuvijeni pro-


 zatitilo dok se ne zavri njihovo sklapanje i uvijanje. Da li bi ta-
           -          
          signala (SRP)? Ne. Takav protein bi pomogao novom proteinu da
            -
      -           
-          -
glo da se desi? ta. tavie, ako bi proto-SRP uticala na ribozom da zaustavi sinte-

        
         
-
-
        -
-


 -
 
        kanal sa vratnicama. Prema tome, izgleda da savremeni SRP nije
        
             nove proteine i da ih tite od degradacije.
 Pretpostavimo da je enzim postavljao veliku ugljenohidratnu
taj protein nekako mogao da postane kanal sa vratnicama? To je grupu na proteine dok su se jo sklapali. Pretpostavimo da je to
kao da postavite pitanje da li drvene grede u zidu mogu da se pre- 
 
u vrata sa skenerom. Pretpostavimo da su drvene grede spojene 
             
rupa se formirala u zidu. Da li bi to bilo poboljanje? Rupa u zidu 

bi proputala insekte, mieve, zmije i druge stvari u prostoriju; stvari predstavljala smetnju razvoju transportnog sistema.
 
- 
la bi do isputanja uskladitenih hranljivih materija, soli, ATP-a i (ukras) bio bi tetan ako je signalna sekvenca igrala pozitivnu
          
- ako je grana imala svoju ulogu. Zarobljavanje proteina kao to je


131 132
 K 

        
prvobitno morao da radi na otvorenom. 
         
 *
iz dedinog sata) i koristiti ih direktno kao specijalizovane delove jedna od maina u dugom nizu koji prenosi proteine od citoplazme
 do lizozoma. Zbog te mane, enzimi namenjeni lizozomu nikada
          ne stignu dotle. Umesto toga su usmereni u pogrene vezikule do
          - 
       
*          

        -

jal se doprema do lizozoma radi razgradnje. Kod dece sa obolje-
izgradnju. U ovom poglavlju vidimo da se konstrukcija transport-
          
-
-
taviti deo po deo, bilo sa novim, bilo sa polovnim delovima.

*

^
-
 
etiketa je postavljena na kutiju sa vakcinama i deca su pomrla.


mnogih maina potrebnih za prenoenje proteina do lizozoma.
-



        - 
         sistema za transport proteina predstavljaju recept za izumiranje.
-
Zbog medicinskih problema povezanih sa otkazivanjem trans-

-
i slezinu. Kaalj i nos koji curi govore o mnogim infekcijama gor-
        -
-
     
tor uzima uzorak tkiva i alje ga u laboratoriju na analizu; labora-
Kako je takav sistem mogao da se razvije korak-po-korak? Koje bi


-

          

2 Poto je oboljenje
-


133 134
 K 

,     (ili ARB) predstavlja      

        
                 
                  
naslovom Sortiranje proteina posredovanjem vezikula.3 Auto-         -
      - 
-
 
        ali se uopte ne objanjava nastanak proteinskog transporta, bilo
 vezikularnog bilo kroz kapiju. Klatrin se ne spominje u ovom krat-
od jednog kraja pregleda do drugog i ne nailazimo na objanjenje         
kako je takav sistem mogao postepeno da evoluira. Teme nema na 
vidiku. 

     
       
        -
^
        
  evolucija i vezikula     - 
        od potpuno automatizovane isporuke vakcine od skladine obla-
 sti do klinike udaljene hiljadama kilometara. Nedostaci u vezi-
       - kularnom transportu mogu da imaju iste smrtonosne posledice
4 kao i neuspela isporuka neophodne vakcine gradu opsednutom
-       
 
To nam nije od koristi. Iako pretpostavke govore neto o tome       -
kako su transportni sistemi mogli da se dupliraju, ne govore nita         
o tome kako su se prvobitni sistemi pojavili. U nekom trenutku te           -
 
 
-         
      (Mole- naravno, na molekularnom nivou. Kao to automatske puke, teke
cular Biology of the Cell) od predsednika Nacionalne akademije 
nauka Brusa Albertsa (Bruce Alberts), dobitnika Nobelove na- -
         
         Darvinovoj crnoj kutiji.
ju.5 U tih 100 strana se nalazi odeljak od jedne i po strane pod

135 136
 



. poglavlje

Opasni svet i nasilnici svakodnevno napadaju vie ljudi u svom susedstvu
         

pijunku kako bi video ko je na vratima, i nositi sprej sa biberom
kada eta psa. U zemljama u kojima su takve savremene pogod-
^ nosti nepoznate, kameni ili drveni zidovi se mogu izgraditi oko ko-
 
 
           Motka, kamen, prepreka, pitolj, alarm, tenk i atomska bomba
 se mogu koristiti za odbijanje napada. Poto okolnosti u kojima
 -
 
 -
       
   
- 
- -
 
- 
 
atomske bombe, mogu se primeniti druge maine: mlaznjaci koji 
bacaju pametne bombe, avaksi koji nadgledaju vazduni pro- prethodnika. I kamen i pitolj mogu da se koriste za odbranu, ali
        
 

            -
da mogu da ubiju. Teroristi koji postavljaju bombe u avione ili 
e         -
- thodnici.
- 
 
 pitolji ili kamenje nedelotvorni. Bakterije, virusi, gljivice svi bi


137 138
 K 

ali uglavnom ne, jer naa tela imaju niz odbrambenih sistema za 
       
           
        ~ 
- smo malopre govorili, ne smemo odmah da pretpostavimo da su
 
 Iako telesni odbrambeni sistem i dalje predstavlja aktivnu oblast
 
govoriti o izabranim delovima imunog sistema i ukazati na pro-
Da bi se obeshrabrio uljez koji uspe da se popne na vrh, na bleme koje oni predstavljaju za model postepene evolucije. Oni
ograde se nekad postavljaju iljci. U delu Bronksa u kome sam 
            - da uzmu bilo koji tekst iz imunologije radi detalja.1

 e        
 W
 
ili nagazne mine.          
 molekularni sistemi su, kao anti-raketni sistem rata zvezda koji
- je vojska nekad planirala, roboti dizajnirani za upravljanje auto-
vice da biste se zatitili od materijala kojim rukujete, ali ponekad pilotom. Poto je odbrana automatizovana, neki mehanizam mora

morate da nosite rukavice da biste zatitili materijal od vas. Ljudi
      
-
          






        - -
jih je jedna klasa molekula zvana magainini, koju je otkrio biolog 
 
- 
 -
- 
 
 lancem u svakoj polovini. Na kraju svakog vrha kraka ovog kom-
 

139 140
 K 

 ili laboratoriji. Pretpostavljam da postoji neki predmet negde u

  
 nisam pronaao.

          
-
-
noj strani.

^ 
-
a
titelo koje radi.


kopija napasti koje plutaju unaokolo. Protiv trojanskog konja koji
die, telo ima 100.000 pitolja, ali samo jedan radi. Jedan pitolj
          
-
nem i malo bolje objasnim odakle antitela.
-
*

rrow).2          -
ju jedan od velikog broja gena za antitela koji su kodirani u nje-



 -
- 
 
 -
          -
- 
 *
                  
 


141 142
 K 

 -
poruku nazad. glo signalizirati da proizvodi vie antitela, onda bi borba mogla da

-
          
-

*-



koji kodira hidrofobni rep proteina. Poto je i membrana hidrofob-
           -
-


stranog proteina se vezuje za drugi protein (zvani MHC protein).
       
-


^ -
a 
        -

          

         
           -
-
        
sto da proizvode oblik antitela koji se vezuje za membranu, plazma
        -
       




<
Da li je ovaj sistem mogao da evoluira korak po korak? Razmotri-
         
        
antitela se naziva klonalna selekcija. Klonalna selekcija predstavlja

143 144
 K 

 
 
 
 
malni zahtevi za sistem klonalne selekcije, i da li su ti minimalni

zahtevi mogli da se ostvare korak po korak.
oblik antitela koji se vezuje za membranu; (2) glasnik; i (3) ob-
        -
 
 
            - -
        maciju. Ako ne postoji oblik antitela koji se izbacuje, onda se pri
rak ne bi bio funkcionalan. Protein bi mogao da bude vezan za svo- -
 
antitelo nikada ne bi dolo u kontakt sa stranom materijom, koja           
- 

*      

       e   
prevodila DNK poruku u jo proteina.

Smetanje antitela u membranu je dobro reenje problema; 
                        
           
             
 
poruka prenese od jednog do drugog. pojednostavljena klonalna selekcija, nije mogla da nastane poste-
penim koracima.

          
          sastojka su morala da evoluiraju istovremeno. Svaki od ova tri ob-
sto toga zamislimo jednostavniji sistem u kome postoji jo samo je-          
 
 
            proteine koji su vrili druge poslove u komponente sistema anti-
        - tela. Darvinovi mali koraci su postali nizovi krajnje neverovatnih
 
          

145 146
 K 


 objanjenje. Bilo je poznato da su proteini savitljivi molekuli, a

- 
na, njegovo isecanje, prezentovanje ka spoljanjosti na MHC pro- molekula u telo antitelo obmotava oko njega, pravi kalup tog ob-
        
- 
- 
gledi za korak po korak nastajanje ovakvog puta su dovoljni da i prepoznavanje stvari koje nikad nisu videli. Ali tako veliki broj anti-
 


D mutacija samo u oblastima koje kodiraju mesto vezivanja antite-

Fabrike plutaju uokolo u velikom broju kako bi se obezbedila

         
          
        

antitela? Ispostavlja se da postoji elegantan trik za proizvodnju
velikog broja raznovrsnih antitela koji ne zahteva da ogromne         
          
          bude neprekidan segment DNK mogao je da ima prekide.3 Ako
           
detalje; moja namera ovde je samo da vam pomognem da steknete           -
 menjen (bez unitavanja proteina) tako da glasi Brza smdkd-
       

-
       

surovim, ali neophodnim, eksperimentom. Samo da bi videli ta


-
u prirodi i onda ih vezali za protein. Kada je protein koji je nosio
,
        
-


           
to jo vie zapanjuje, i sama


da proizvede antitela protiv njega? Zato bi prepoznao molekul

koji nikada ranije nije sreo?

      
         

        

147 148
 K 

     - odabiranjem jednog segmenta iz grupe 1 i grupe 2 mogli bismo

nosti antitela je reena.       

-

- naboj pored hidrofobnog dela, negativnog naboja, ili dubokog
nostavno zvati grupa 1, grupa 2, i tako dalje. Kod ljudi postoji oko           -
250 segmenata gena u grupi 1; daleko niz DNK od grupe 1 se nala-        
zi deset genskih segmenata koji formiraju grupu 2; dalje niz DNK -
          
malo dalje se nalazi jo osam genskih segmenata koji predstavljaju jedan od 250 segmenata iz grupe 1, jedan od deset iz grupe 2 i
 jedan od est iz grupe 3. tavie, aljkavost tokom rekombinacije

 
          
 -
  
 
DNK se iseca i odbacuje. Zatim se bira segment iz grupe 3, ponovo jednog gena lakog lanca sa jednim genom tekog lanca proizvo-
 di ukupno deset hiljada puta milion, ili deset milijardi kombinaci-
Rekombinacija segmenata je pomalo aljkava nije ono to bi 
         
nekolicine aminokiselina (setimo se, aminokiseline su gradivni 
- 
4
*        
         -
 
iju kombinacije grupa 1-2-3 i dodaje joj RNK kopiju segmenta iz

-

teinske segmente sami nalaze u neprekinutom nizu na RNK.
veoma visok nivo mutacija samo u genima za promenljive regione
Kako ovaj proces objanjava raznovrsnost antitela? Ispostavlja tekih i lakih lanaca. To proizvodi varijacije na uspenu temu.
se da delovi segmenata iz grupa 1, 2 i 3 formiraju delove mesta za 
 -
 
- 
 
tivan naboj. Pretpostavimo i da segmenti iz grupe 2 kodiraju hi-      
        

149 150
 K 

 Problem nastanka raznovrsnosti antitela odmah postavlja

 zahtev za minimalnom funkcijom. Primitivan sistem sa samo jed-
 nim ili nekoliko molekula antitela bio bi nalik na propeler koji se
kopija gena, membranski segment se ne kopira. Taj segment se na- -
-  -
 
 hiljada kriminalaca, FBI bi samo za tu dvojicu mogao da se nada da
-


dalje ima nekog smisla.
-

        
 
Sistem raznovrsnosti antitela zahteva nekoliko komponenti bio od bilo kakve koristi, sistem koji proizvodi antitela bi od samog
da bi radio. Prva su, naravno, sami geni. Druga je signal koji pre- 
        -

W

 Pretpostavimo da smo hiljadu godina u prolosti i da sa grupom
           
          - 
- drvenom ogradom; tokom napada, kotlovi sa vrelim uljem se pro-
ja delove u pravilnom redosledu. Ako nema maine, delovi se ne livaju na ljude koji pokuavaju da se popnu uz merdevine. Jednog
        


-
vno, u odsustvu poruke za samo antitelo, druge komponente bi
-
bile besmislene. neti sa jednog kraja naselja na drugi ako bi neprijatelj podmuklo
      -
 
 
ski motor. Vaa radost u nadi za spasenjem bi bila kratkotrajna ako          
- ,
, 
sistem je beskoristan ako je nivo rada nedovoljan.        

151 152
 K 

 
 -
- -
- 
 -
i shvatate da je to bio samo san. no antitelo; ako bi se C1 vezivao za antitelo koje pluta unaokolo u
krvotoku, onda bi se iskoristili svi C1 proteini i bili bi nedostupni

za delovanje protiv neprijatelja. Ili, ako bi se C1 vezivao za antitela


-

-
 
sistem za stvaranje raznovrsnosti antitela, i nakon to je sa napo- 
- proteina, to ukupno predstavlja 18. Druge dve grupe se zovu C1r
 
-


telima vri sistem komplemenata, koji se tako naziva jer dopu-
         



proteina u mini kompleksu. Ostatak proteinskih lanaca se zatim
^           
W    e    -

Slike C1q-a snimljene elektronskim mikroskopom pokazuju neto




prilepe, neto u C1q se menja, i promena u C1q prouzrokuje da se

      1r. (Aktivirani proteini
1r
1s.


C1 kompleksa se zbirno zovu jedinica za prepoznavanje. Naredna

153 154
 K 

grupa proteina (zvana C2, C3, i C4) se naziva aktivaciona jedini- 
ca. Za razliku od one za prepoznavanje, aktivaciona jedinica se ne 
sastoji odmah iz jednog komada; mora da se sastavi. Prvi korak u C3b,Bb           
 
C1s. Kada C1s (C3b)2Bb. Interesantno, to je sada C5 konvertaza, koja proizvo-
           -          
          
neophodno, kako bi ostali proteini u aktivacionoj jedinici mogli da


        
je C4b usmeren u pogrenom smeru ili pluta uokolo u rastvoru,

        

membranu.
drugi protein (properdin), vezuje i titi C3b od razgradnje kako bi
           
C1s             
4b,2a-          
 -
udaljava. Ako je C3 molekul u blizini, C3 konvertaza ga iseca na dva rusa.
4b,2a,3b, koji se
-
dinice je isecanje C5 na dva fragmenta. W
           Kao i put zgruavanja krvi, put komplemenata predstavlja
                      
 pokuajima da se zamisli njihov postepeni nastanak. Nije poslednja
C5b,6,7 se zatim vezuje za molekul C8 proteina, i promenljiv broj aktivnost kaskade ta koja predstavlja problem. Formiranje rupe
(od jednog do osamnaest) molekula C9 proteina se tome dodaje.       
 nenti; jedan protein ubica bi mogao da izvri posao. Niti formira-
organizuju se u cevast oblik koji pravi rupu u membrani bakterij- 
 viestruke komponente; pod pravim uslovima, bilo koji protein
koncentrisani rastvori, osmotski pritisak izaziva prodiranje vode u 
          
vre, to se mora objasniti.) Kao to smo videli, telefonski stub bi
Postoji alternativan put za aktivaciju kompleksa za napad na
sam mogao da udari petla Sofronija.

 Kontrolni sistemi su ti koji predstavljaju problem. Na svakom
 kontrolnom mestu i regulatorni protein i maskirani protein kojeg

155 156
 K 

 ^
bio prisutan, ostatak kaskade bi odmah bio pokrenut; ali ako bi Pravilno funkcionisanje imunog sistema je preduslov za zdra-
 vlje. Teke bolesti kao to su rak i sida imaju ili svoj uzrok ili svoj
Ako bi C3b bio prisutan, ostatak kaskade bi odmah bio pokrenut; 
 
, 
-         
 
 
 Pored optih problema uspostavljanja kaskade, put kom- sistema, ne znamo kako je nastao. Ni na jedno od pitanja postavlje-
plemenata deli jo jedan problem sa kaskadom zgruavanja krvi: 
oblasti; malo njih ga je uopte i postavilo. Pregled imunoloke lite-
-




           - 
 
grupe koje se hemijski vezuju za membranu, nakon to su proteini           
         nagrade Dejvida Baltimora (David Baltimore) i druga dva istaknu-
- 
liku prepreku njihovom postepenom razvoju. 

Brojne male odlike sistema komplemenata predstavljaju kamen
spoticanja postepenom razvoju. Razmotrimo neke suptilne kara- 
 
 dZD,


ksu bio promenjen, i postojala bi mnogo manja ansa dobijanja (Imunoglobulini su antitela. TCR molekuli su srodni antiteli-
 ma.) Autori zatim tvrde da ajkule, koje su u veoma dalekom srod-
 -
 


Napominju da:
kompleks sa antitelom, kaskada bi bila prerano pokrenuta. I tako
dalje. dZZ'
^Z'

157 158
 K 

 
dZ -
veo sisteme.

-
jski pokuaj da objasne poreklo komponenti, ali na kraju, to je -
skok u kutiju sa Kalvinom i Hobsom. Autori pretpostavljaju da je 
          imunog sistema.

U ovom poglavlju sam razmatrao tri odlike imunog sistema
         
klonalnu selekciju, raznovrsnost antitela i sistem komplemenata
se nalazili signali koji su bili blizu gena za antitela; i tako dalje.
i pokazao da svaka zasebno predstavlja ogromne izazove pred

      




sleganje ramenima.
-
Drugi rad koji hrabro pokuava da objasni deo imunog siste-         
ma je objavljen pod nazivom Evolucija sistema komplemenata.6 
 
         
neke matovite pretpostavke o tome ta bi moglo da nastane prvo 
         integrisanog sistema.
-
Razmotrili smo neke pozitivne odlike imunog sistema, ali pos-
-

tom za vezivanje za primitivni C3b; Evolucija drugih komponenti
rate da se ne upucate u nogu. Imuni sistem mora da pravi razli-

-
          
ja, zato telo proizvodi antitela protiv nje, ali ne i protiv crvenih
dalje razdvajanje i specijalizaciju dva puta). Nikakvi kvantita-
-
           -
gih tkiva o koja se stalno odbijaju? Kada telo proizvede antitela
plikacija gena ne bi odmah proizvela novi protein. Niti bilo kak-
usmerena na sebe, uglavnom dolazi do katastrofe. Na primer, lju-
va briga o nedostatku kontrole za regulaciju puta. Ali opet, bilo
di koji pate od multipleks skleroze proizvode antitela koja su us-

        
bave molekularnim mehanizmima.
-
Postoje drugi radovi i knjige koji govore o evoluciji imunog 
sistema.7         
ne bavi detaljnim molekularnim mehanizmima, ili se jednostavno 
           

159 160
 K

-
ra na mehanizam, znamo jednu stvar: sistem samo-tolerancije je
 . poglavlje
Raznovrsnost, prepoznavanje, razaranje, tolerancija - sve ovo, i

Smrt na drumu
      -
        

 '
 -
 da, na jednoj od mnogih lepih planina koje krase Pensilvaniju.
skromnijim sistemima? ta je sa fabrikama koje proizvode navr- Oblast je, iako blizu grada, ruralna, sa gustom umom gde god pro-
          - 
 
 
 




          
            

          


ju, nekad ne.

          -
-




161 162
 ^ 

         
druga kola zbrisala le. -
mi. Navodno gladak prelaz nestaje kada se razmotri pri dnevnoj
          



         
-
-
ka, nema apsolutne prepreke postepenom sastavljanju nekih bio-
da tako. ajlkil (Schuylkill) autoput, glavni autoput koji ulazi u Fi-
        
-
ogromna.


e
'

          
Pretpostavimo da ste na mestu mrmota koji sedi pored jedne

strane puta nekoliko stotina puta ireg od ajlkil autoputa. Pos-
nih jedinica nanizanih u lanac). Gradivni blokovi proteina su ami-
toji hiljadu traka u jednom i hiljadu traka u drugom smeru, pri
nokiseline, a nukleinskih kiselina nukleotidi. U velikoj meri nalik
          
-
voze maksimalnom brzinom. Jedna mrmotica se nalazi na drugoj
-
-

jatelja uglavnom nalaze u prvoj traci, uz nekoliko u drugoj tra-
 

perle posebnih oblika tako da je mala rupa na jednom kraju, prave
-
-
         
like, perle ne bi mogle da se spoje; da su rupe prevelike, niska perli

-
,-


-

vnih blokova.
Primer mrmota koji prelaze put ilustruje problem za
       
        -
vrste nukleotida: A, C, G i T.1

riti o gradivnom bloku A. Kada gradivni oblik nije vezan za poli-
-
          

-
             -

         
       
-
         
ma, i AMP nije izuzetak. Sastoji se od pet vrsta atoma: deset uglje-

163 164
 ^ 

 
sfora. 

        

kako se aminokiseline i nukleotidi sastavljaju u duge lance. Da bi-

smo razumeli kako se AMP sintetie, pomislimo na neto kao to 
 komponenti. Formiranje biolokih molekula se ne odigrava na
 -
 
    
      
        

            W





       * 

*


      

 -
 

 
je od jednostavnog. u kojim koracima su nam potrebni.
          Prva dva koraka u sintezi AMP-a nisu prikazana na slici 7-1
 
molekul, uglavnom morate da uzmete stare molekule i spojite 
njihove delove. To je kao uzimanje kule sa zamka od Tinkertoj 
 ugljenika i jedan kiseonik. Za tri ugljenika iz prstena vezani su ato-
        
         -
 ka. U prvom koraku sinteze AMP-a enzim I prebacuje grupu od dva
- atoma fosfora i est atoma kiseonika na jedan od kiseonika temelja,
        -
im bezopasna imena kao prelazni oblik (intermedijer) IV (i IV) 
ili enzim VII (e VII). 

165 166
 ^ 

^ U narednom koraku enzim II uzima atom azota iz aminokise-

-
 DW ^   /// & 


 je bila vezana u prethodnom koraku. To je mesto na kome slika 7-1
E           
 slovom F. Tako na ovom koraku na slici 1 vidimo atom azota vezan
y za slovo F.2 Atomi azota su na slici obojeni belo, ugljenika crno, a
X

4 8 7 4 
3 3
I-III 1 I-VII 5 I-XI 5 
6 2 2
F 1 1
X 9 6
F F        
sastoji iz atoma azota koji je vezan za ugljenik, koji je vezan za dru-
   
intermedijera III preko jednog od svojih atoma ugljenika. Za ovo
I-IV I-VIII X I-XII X se koristi ATP energetska kuglica. Tokom procesa se jedan od dva
3 4 7
X 7
3
4
8 3
4
atoma kiseonika, prvobitno vezanih za ugljenik #2, odbacuje. U
X 2 5 5
1 2
1
9 2
1
ovom trenutku molekul izgleda kao da osnova ima rep koji leluja
6 6
F F F

par krutih, spojenih prstenova vezanih za temelj. Da bismo tu sti-
   gli sa mesta na kom se nalazimo, molekul mora hemijski da bude
pripremljen.
X X
X X X X X X X U narednom koraku molekul mravlje kiseline (u stvari njegov
I-V 4 I-IX
X X X
I-XIII
10 jon), koji se sastoji iz dva atoma kiseonika vezana za atom ugljeni-
3 5 X 8 7 4 7 4
X
3 8 3 -
X 2 X 5 5
1 X X
6
2
1
9 2
1
kom procesa jedan od kiseonika jona mravlje kiseline se odbacuje.
6
F
X
F F 
-
   mije naglaava problem:
:       
X 10           
I-VI 4 I-X AMP
3 5 8 7
3
4
8
7
3
4 Kd,&
5 5
6 2 X
2 9 2

1 6 1 1
 
6 
F F F


167 168
 ^ 

- u prethodnom koraku doao iz aminokiseline, ovaj azot ne raski-

- da nijednu od svojih veza sa drugim atomima. Samo stvara novu,
tamin zvan THF, koji je srodnik folne kiseline, vitamina iz B grupe to vidimo kod intermedijera VII. Zanimljiva stvar u vezi ovog ra-
 
          
 #6, koji je uveden u prethodnom koraku, a druga grupa je temelj.
formil-THF kompleks se ne bi spojio sa intermedijerom IV kako bi

dao intermedijer V ako ga na to ne usmeri enzim IV; otplutao bi u
         -

        




 -
 ksid. U ovoj reakciji enzim VII postavlja molekul gasa (u stvari bi-
         -          
 
sa puno stvari sa kojima ne bi smeo da reaguje. Zbog toga se ko- ovaj korak.4
risti deo aminokiseline koji daje atom azota koji je potreban. Ami-
           
nokiselina glutamin, pod budnim okom enzima V, dolazi do inter-

medijera V tako da je azot aminokiseline u blizini prvog kiseonika

-

-


kiselina. I, u jo jednom preokretu, azot ne naputa aminokiselinu
Ovaj korak koristi ATP energetsku kuglicu.
        
-

WZ
samo nepotreban deo.
Naredni korak u naoj izgradnji molekula AMP-a je u
     

Jo jedan molekul aktiviranog jona mravlje kiseline ponovo
azota da bismo zamenili atom kiseonika koji je vezan za ugljenik,


intermedijer XI. U narednom koraku, enzim XI usmerava azot #8

da izbaci kiseonik iz formil grupe koja je upravo vezana i da stvo-
           


azot ne raskida svoju vezu sa ugljenikom za koji je prvobitno ve-
grupu pre nekoliko koraka - sada stupa u igru. Zauzima mesto ato-
zan, reakcija formira jo jedan prsten. Dva spojena prstena inter-
ma kiseonika koji je poslednji u lancu. Ali za razliku od azota koji je

169 170
 ^ 

medijera XII su kruti, nesavitljivi kao lanci atoma koji su pretho- 
        molekul glicina, dve formil grupe iz THF-a u odvojenim koracima,
- i dva molekula asparaginske kiseline koji daju atome azota u dru-
 ga dva koraka. Pored toga, u dva odvojena koraka, ostaci moleku-
prethodnom dodavanju formil grupe. Ali iako su dva niza koraka -
           
neophodno jer se oblik molekula promenio tokom sinteze, a enzi- se dva prstena zatvorila. Svih trinaest koraka se odigravaju kako bi

se proizvela samo jedna vrsta molekula. Molekuli prekursori (pre-
Intermedijer XII predstavlja nukleotid zvan IMP, koji se kori- -
sti u nekim biomolekulima (na primer, jedan poseban tip RNK koji visnu ulogu; ne koriste se ni za ta drugo sem za proizvodnju AMP-a
 i GMP-a.

         
 
       adenina (koji predstavlja gornji deo AMP-a, bez temelja);5 osta-
molekula. To daje prelazni XIII oblik. Reakcija koristi energetsku          
         
govoriti, koristi GTP. Ponovo, kao to se desilo i proli put kada je 
- 
 smrt bilo kog poznatog organizma.

azota.       
6 Uvideli su da
- -
skih kiselina.
cionisti smatraju da su bili obilni u ranim danima Zemlje formi-
rati adenin pod pravim uslovima. Jednostavnost reakcije je to-
liko impresionirala Stenlija Milera (Stanley Miller) da ju je nazvao

    7  
 blem koji vreba u pozadini: cijanovodonik i amonijak se ne ko-
rintu, pa mi dopustite da sumiram biosintezu AMP-a. Sinteza se -
 
ma, IX, katalizuje dva koraka. Pored molekula osnove, ribozo-5-
-
       
-
      
kakve informacije o tome kako se put za proizvodnju molekula
cima, jedan molekul GTP-a, jedan molekul ugljen-dioksida, dva


171 172
 ^ 

         
       
         -
ska imena) ribozo-5-fosfat, glutamin, asparaginsku kiselinu, glicin, 
N10-formil-THF, ugljen-dioksid, i energetske pakete ATP-a i GTP-a 
- 
tavili ih da stoje dugo (recimo, hiljadu ili milion godina) ne bismo 
dobili ni malo AMP-a.8 Da je Stenli Miler pomeao ove hemikalije nemaju drugu upotrebu osim to su prethodnici proizvoda D, ka-
 kva je prednost za organizam da proizvodi samo A? Ili, ako proiz-
Cipele bi mogle da budu sve to nam treba da stignemo do Rima -
 
- putevi u kojima prelazna jedinjenja nisu korisna predstavljaju ve-
gli sa Marsa, bila bi nam potrebna visoko tehnoloka oprema. Da 
 
potrebna visoko teholoka oprema: enzimi koji katalizuju reakci- 
je ovog biohemijskog puta. U odsustvu enzima, AMP se jednosta- mrtva.
vno ne proizvodi reakcijama prikazanim na slici 7-1. Sutina je da




nego to su cipele prethodnice svemirskim brodovima. <       
h
       
ABCD          
        D   
u jedinjenje D preko prelaznih jedinjenja tj. intermedijera B i C. 
Da li je put mogao postepeno da evoluira? Zavisi. Ako su A, B, i C 
     
 h
- 
          
- W
           
       
 

173 174
 ^ 

- -
menom organizmu glasi, na primer, ABCD, onda je D bio lokarboksamid) ribotid (intermedijer IX). Teko je verovati zato
 to, kada date prava imena hemikalijama, onda morate da izne-
- sete prave hemijske reakcije koje bi mogle da ih proizvedu. Niko
          

Problemi sa ABCD teorijom su bezbrojni. Pogledajmo
-
nekoliko istaknutijih. Prvo, osim prelaznog oblika (intermedijera)
-

       , popularnom
oblika u biosintezi AMP-a.11-
-
vanjem amonijaka i cijanovodonika, biohemijski prekursori ade-
son (Watson), predsednik Nacionalne akademije nauka, Brus Al-
nina se ne mogu dobiti. Drugo, postoje dobri hemijski razlozi za

 miljenje da se prelazni oblici u biohemijskom putu ne mogu proiz-
         
 enzimi nisu dostupni za odigravanje reakcija ka intermedijerima
: V i XI, jon mravlje kiseline bi verovatnije reagovao na neproduk-
< -
 zite da bi ti enzimi morali da budu dostupni pre nego to bi enzimi
 za naredne korake mogli da se razviju, jer u suprotnom, ovi dru-
             
- 
nostavno preobratiti B u C. Na kraju krajeva, nalaze se jedno pored 
drugog u abecedi. A odakle dobijamo A, B i ostala? Iz primordi- -
jalne abecedne supe, naravno. 
-
Stvar je u tome da niko ne stavlja prava hemijska imena ni
bu ATP energetskih kuglica, energija bi se rasipala. Zapazite jo
na jedno od mitskih slova u ABC    -
jednom da bi enzimi koji su neophodni za usmeravanje tih kora-
       
ka bili potrebni pre nego to bi organizam imao jedinjenje koje se
se knjige koriste za obrazovanje postdiplomaca koji bi lako mo-
proizvodi u narednom koraku puta.
gli da prate detaljna objanjenja. Svakako da nije teko zamisliti
             BC       -
- medijera u putu hemijski nestabilni. Tako da i kada bi, nasuprot
 
         - 
 ne bi bili dostupni za nastavljanje puta. Postoje i drugi razlozi koji
5-aminoimidazol-4-karboksilat ribotid (intermedijer VIII) stajao bi se mogli izneti protiv ABC

175 176
 ^ 

K <


    h    
(The Closing of the American Mind) Alena Bluma (Allan Bloom).

        
d



 Ovde je izvor objanjenja razvoja biohemijskih puteva koja iz-
       Tako je govorio Zaratu- -
stra.12          -
 da gena je bila nepoznata, kao i strukture nukleinskih kiselina i
- proteina. Nikakvi eksperimenti jo uvek nisu bili izvreni kako
 bi se utvrdilo da li je posebna vrsta hemijske sredine kakvu je
na koji svet funkcionie jednostavno pokupljene bez razmiljanja        
 izuzetno napredovala, ali napredak ne ide u prilog njegovoj hipo-
          
ABC       
nego to se smatralo u Horovicevo vreme. Postoje dobri hemij-
-
           


Sciences. Horovic vidi problem:
         
W takva sredina nastala se sada rastegao na poslednjih pedeset go-
         
           -
13 ,

Ali postoji nada:
pesme Mack the Knife.
h
-

reni. Dobitnik Nobelove nagrade Kristijan de Div (Christian de

Duve), u svojoj knjizi       



-
K
ma se jednostavno desilo da puno malih proteina ima sposobnost
           

    K 
zni oblici u AMP putu. Da bi ilustrovao teoriju, daje sliku u kojoj su
       
 prema slovima A, B, C, i
W


177 178
 ^ 

od A, B, C i D prema M, N, S, T i W, i odatle prema P, O, Q, R i U. Pored 

 -
bi pokazao kako su nastala slova, ali to nije objanjenje: jedini do- jacije stare Horovicove ideje. Umesto ABCD, oni jednosta-
   BCD puta sto. Jo gore, kako se broj ima-
       
 hemije i zarobljavanju u mentalni svet matematike.
         

Nema dokaza da slova postoje bilo gde osim u umu de Diva. W
 - 
              
da bi korak-po-korak pristup delovao: 




-
     D  
-
 
likom problemu kada se hrana koju je pokuao da pojede preo-
          


Merigold, zagrlila i pretvorila se u zlatnu statuu.
        
        

mojte biti pohlepni, ljubav je vrednija od novca, i tako dalje.
        
        
           -
regulacije. Nije dovoljno imati mainu ili proces koji neto vri;


je Kaufman veoma pametan momak, ali je veza njegove matema-
 i
         -

je ideje u poglavlju pod nazivom Postanak povezanog metaboli-


ne i hranu.
ime nijedne hemikalije ni AMP, ni asparaginsku kiselinu, nije-
 
 
- 
   16               
nedostatak hemijskih detalja u njegovoj knjizi izgleda opravdava 
kritiku. tako da i one moraju da budu regulisane. Da bismo to ilustrovali,

179 180
 ^ 

 -
lisana sinteza AMP-a (skicirana na slici 7-2). 
         
^          -
Z DW               -
        vi AMP, intermedijer I se tada koristi kao gorivo za proizvodnju
 ATP-a.

Intermedijer I 

ADP, GDP B stvari, kada se jednom preobrazi u intermedijer III, molekul se

Intermedijer II

AMP, ADP, ATP, -
B Intermedijer II la s kojim reaguje, poseduje dva druga mesta za vezivanje na svo-
GMP, GDP, GTP

Intermedijer III 



funkcionie sporije; ako su oba mesta popunjena, funkcionie jo
sporije. tavie, pored mesta na kome se odigrava reakcija, enzim

i reaktant. Vezivanje intermedijera II za drugo mesto ubrzava rad
-

Intermedijer XII

Sinteza je regulisana i na jo nekoliko drugih mesta. Nakon
AMP B GTP GMP B ATP
to je proizveden IMP, put se deli da bi proizvodio ili AMP ili GMP.
Enzim XII, koji katalizuje prvi korak od IMP-a ka AMP-u, biva uspo-

GMP-u je inhibirana vikom GMP-a. (Za razliku od kralja Mide, enzi-
AMP GMP

enzim XII koristi GTP kao energetsku kuglicu jer, ako se uokolo
Enzim I zahteva ATP energetsku kuglicu da bi preobrazio ri-
nalazi puno GTP-a, potrebno je vie A nukleotida (AMP, ADP, i
bozo-5-fosfat (temelj) u prelazni oblik (intermedijer) II. Enzim
-
          






181 182
 ^ 

K         



         -




-
neuspeha regulacije AMP sinteze se zove Lesch-Nyhan-ov sin-
 
drom. Kod Lesch-Nyhan-ovog sindroma enzim potreban za recikli-


nije stigla dotle. Druga strana je zaista daleko.
ili je neaktivan; to indiretkno izaziva nagomilavanje intermedijera


-
^
       

       
         
            -
 
 -
stvene usne i prste.  
pogledu ove knjige. U 3. i 6. poglavlju govorim o nekoliko neuma-
      

     
-
na pravom nivou: ni previe, ni premalo, i u pravom odnosu sa

        
je problem. Poto sam potroio puno vremena na tim sistemima,
-
nisam imao vremena da se pozabavim i drugim sistemima, to ne
nizme pre pojave novog katalizatora. Ali bi pojava novog, nereguli-

sanog puta, daleko od toga da predstavlja blagodat, za organizam
       

elektrona, sinteze telomera, fotosinteze, regulacije transkripcije, i
su se navodno razvijale korak po korak, i koje bi imale malo pro-
-
*

i Haribde regulacije.

Niko nema pojma kako se AMP put razvio. Iako je nekoliko
        


alizmu, niko nije pisao o prepreci koju postavlja potreba za regu-
,
       


ili kada stignu eksperimentalni rezultati pokazuju kao veliki

183 184
 ^

         

Ideja koju je ponudio Horovic je bila dobra u svoje vreme.
           
        
-
dine prolazile i nauka napredovala, preduslovi za njegovu emu su



       
       
          -
         
-
-



185
Trei deo
ta nam kutija govori?
 

 

. poglavlje           
        
Objavljuj ili nestani -
nuti, a koji problemi se, pak, ignoriu. Pogled unazad na prolu de-
ceniju pokazuju da se radovi u 
tri odvojene kategorije: hemijska sinteza molekula za koje se sma-
 


-
 h
-
vodi vreme u napornom radu na izolovanju proteina, analiziranju         -
 -
 
- uopte pojavio? Radovi koji se bave hemijskom sintezom moleku-
mijski sistemi neobjanjeni, kakvi su biohemijski radovi bili obja- 
 vljaju oko 10 procenata svih radova u .
           
       
- svetskog rata u laboratoriji dobitnika Nobelove nagrade Harolda
-      ,     
  . koje su hemikalije mogle da budu prisutne pre vie milijardi godi-
Pokrenut 1971. godine,  
 element u svemiru. Kada vodonik reaguje sa ugljenikom, azotom i
- 
            
         
(Emile Zuckerkandl), koji je (zajedno sa Linusom Paulingom) prvi metan, amonijak, vodenu paru i vodonik.1

Metan, amonijak, vodena para i vodonik su generalno neak-

tivni. Miler je znao da je, da bi naveo gasove da proizvedu potenci-


energije u sistem da bi uskomeao stvari. Izvor energije koji bi bio

189 190
 K 

dostupan na drevnoj Zemlji su munje. Zbog toga je Miler konstru-        

 
 ratorija Huana Oroa (Juan Oro). Oni su pokazali da jednostavna
radi simulacije munja.          
-
Miler je zagrevao vodu i ubacivao varnice u meavinu gaso- ponentu jednog od gradivnih blokova nukleinskih kiselina. Rezul-
va oko nedelju dana. Tokom tog vremena uljasti, nerastvorljivi 
katran, se nagomilavao na stranama posude, a voda je postajala 
sve crvenkastija kako se materijal nagomilavao. Na kraju sedmice 
Miler je analizirao meavinu hemikalija koje su bile rastvorene u proizvedene hemijskim simulacionim eksperimentima.
         -
tat je uzbudio svet. Poto su aminokiseline gradivni blokovi pro- U svetlu ovih dobro dokumentovanih uspeha, autsajderu bi se
teina, na prvi pogled je izgledalo da su materijali za proizvodnju         
                

-
u toj oblasti. U njegovoj proceni stanja problema, Doze pie bez
si mogli da izazovu okupljanje aminokiselina radi formiranja pro-
pardona.
-
cije, da bi proteini bili zarobljeni unutar malih membrana nalik na s        
- 
 
i kod izmiljenog Frankentajna Meri eli (Mary Shelley), izgleda- 
- 


         e        
       -        
          pionirskog eksperimenta? Ispostavlja se da uspeh, iako realan,
 bledi pred obiljem problema koji se mogu shvatiti samo kad se
 situacija razmotri detaljnije od jednostavne hemijske proizvodnje

        -
problema.
        
-      
                    
- kupi neto hemikalija, izmeri ih u pravim proporcijama, rastvori
set vrsta aminokiselina je otkriveno u eksperimentima porekla         


191 192
 K 

 Eksperiment koji je Stenli Miler objavio 1952. godine je zapanjio

samo da se mogu proizvesti aminokiseline i nukleotidi gradivni          
          prvi takve vrste koji je isprobao. Ranije je postavio aparaturu na
proteine i nukleinske kiseline. U stvari, taj proces je automatizovan,           
 nijedna aminokislina. Poto je smatrao da bi bilo najzanimljivije
                
 
 
dan ili dva. nastalo ni malo aminokiselina.
         tavie, spajanje velikog broja aminokiselina, kako bi se
 
-       
- aminokiselina. Glavni problem u spajanju vie aminokiselina
phodni da bi se ostvarili dobri rezultati. Ubedljiv scenario posta-         
- 
- 
 radi formiranja proteina. Poto je voda toliko obilna na Zemlji,
koje su supstance bile dostupne na ranoj Zemlji kao one koje je          
          
   
nita ne dira.         
                  
          
 
           - 
        
         -  
           
- 
ka. Odmahivali bismo sa nevericom ako bi on zatim u eksperime- 
 
 je Foks sa saradnicima nazvao te strukture proteinoidi, a zatim
 
ne bi imali nita sa prvobitnom idejom da prirodni procesi mogu 
da proizvedu tortu. prave proteine.

193 194
 K 

                   
 herojsku borbu protiv eksperimentalnih podataka.
             
         
(koji navodno predstavljaju retka mesta kao to su obodi vulkana) 
       zamiljanjem formiranja nukleinskih kiselina kao to je RNK. Veliki
                   
        od nekoliko komponenti, a procesi koji formiraju komponente
blem proizvodnje pravih proteina. U svojoj knjizi koja daje         
       e      
 
jednoglasnost miljenja: 

W     
 
^D' 
'D         
 brutalno iskreni:
^&3
E       
             W     
               ZE<    
       
 
K         

ZE< s

 
4 
  
 
 K        
      ZE<   
 tao E
 
        

195 196
 K 

ZE< 
 
         
       
ne pokuavaju da testiraju evolucione scenarije na molekularnom
     

biologija je zarobljena u isti misaoni okvir koji je dominirao

       

         

         
         opire objanjenju istom teorijom koja je tako dugo primenjivana
putu, o kome smo govorili u prethodnom poglavlju. Kao to nema         
         
                
apsolutne prepreke nastanku proteina, nukleinskih kiselina, ili 
bilo koje druge biohemikalije zamislivim, prirodnim hemijskim
 



poput: Da li se i druge aminokiseline koje Miler nije dobio

mogu proizvesti? ta ako je u drevnoj atmosferi preovladavao
        
        



u 

4, CO, i CO2,8 Radioliza vodenih rastvora

       
prenose mrmote do trake 700 i posmatraju kako jedan prelazi do
hemijske evolucije,9
trake 701. To je herojski napor, ali ako ikada dosegnu do druge
sinteza urazola i njegovih ribozida,10 i Ciklizacija nukleotidnih

analoga kao prepreka polimerizaciji11. To su zanimljiva pitanja
            
         
treba da radi. Iako eksperimenti nisu ispali kako su se mnogi protiv bolesti.
      
        
prirodnim hemijskim procesima. E
 Journal
7 , koja predstavlja oko 5 procenata njihovog

197 198
 K 

 
              
          
      12 i 
 
evolucionih stopa.13       tvrdi da je korelacija prouzrokovana nagomilavanjem mutacija u
koji se postepeni procesi ponaaju tokom vremena, matematika proteinima tokom vremena. Vodila se otra rasprava o moleku-
pretpostavlja           
 

       
        Krajem 1970-ih, brze i lake metode za sekvenciranje DNK
- 
       
          
        
sekvencama. Neki geni su imali na desetine introna; drugi geni
        
 
drugim. Pitanje koje je odmah postavljeno bilo je da li su analogni 
 -
konjski hemoglobin, imali istu aminokiselinsku sekvencu. Odgovor -
          
            -
 Jour-
u preostalih 20. Kada su sekvence hemoglobina majmuna, pileta,       
 proteinskih sekvenci: Dvadeset sedam bakterijskih ferodoksina,14
-           -
 15 Filogenija proto-
 16 i Rep-ka-repu ori-
         jentacija gena za alfa i beta globin atlantskog lososa.17


 
 -
 ju pitanje koje nas u ovoj knjizi najvie zanima.18
se smatralo da su u dalekom srodstvu (kao tvor i kupus) nemaju         

199 200
 K 

         Da bi razmotrili pitanja postavljena u ovoj knjizi, morali bi-

          
-       
 akcionog centra, Proto-cilija bi mogla da ostvari zamah dovo-
          
adenozina efektivno oponaaju sam adenozin u RNK funkciji, i
Tri glavne teme radova objavljenih u     
         
- nedostaju. Nita ni nalik na to nije objavljeno.
        

 iz        
-       
 
samo na nivou mikroevolucije) mnogo puta. Kao i oni koji se bave miolovci, koji bi bio jednostavniji od nje. Pretpostavimo da je
           
        
e        
 da dosegne klopku, i zamka bi se beskorisno zaklopila dok bi je
 
rilo u ovoj knjizi. 

U stvari, nijedan rad objavljen u  
- 
 
 
pitaju kako sekvence mogu da se menjaju ili kako se jedinjenja 
- promenio svoj interes na lake reive teme.
da na stranama  nije postavio pitanja kao to su: Kako se raz- 
 sistema bilo miolovke bilo cilija ili zgruavanja krvi objasni
 -
 -
 
 -
 
 detalje, kao to je to uradio Rasel Dulitl kada je zamiljao evoluciju

201 202
 K 

 u PNAS-u      
- rezultat: sekvence i sekvence, ali bez objanjenja.
         
putevi. Razlog za to je izgleda isti razlogu za neuspeh objanjenja         
           
prostora za razvijanje ideja. Postavljanje novih ideja u kontekst,
-
W 
      -
Iako - menoj evolucionoj literaturi predstavlja knjiga Neutralna teorija
 molekularne evolucije (The Neutral Theory of Molecular Evolu-
- tion) Moto Kimure (Motoo Kimura).20 U knjizi je imao prostora da
  
                  
posao; mutacije su neutralne. Drugi primer je 
 
        -


Proceedings
       -
.
tano nastati samo-organizacijom.21 Nijedna knjiga ne objanjava
PNAS je objavio oko dvadeset hi- biohemijske strukture: Kimura se jednostavno bavi sekvencama,
         
 
te godine po kategorijama. Indeks pokazuje da se za tih deset go- su se javile biohemijske strukture.
dina oko 400 radova bavilo molekularnom evolucijom.19 To pred- -
 -           
lar Evolution objavljenih tokom istog vremenskog perioda. Broj            
godinje objavljenih radova na ovu temu u PNAS-u   
- 
 biohemijskih struktura skoro da ubija svaku ansu da postoji neka
           knjiga objavljena po tom pitanju.
-
Tokom kompjuterske pretrage za knjigama o biohemijskoj evolu-

~
-
(John Gillespie) je objavljena 1991. godine pod primamljivim
 naslovom Uzroci molekularne evolucije (The Causes of Molecular


203 204
 K 

- -
        
 
simbole, a zatim manipulie simbolima. Priroda je oguljena. (Morao -
            -
        
 i njegov neuspeh kao nauke na molekularnom nivou, moramo da
Druga knjiga, objavljena iste godine, je Evolucija na moleku- 
larnom nivou (Evolution at the Molecular Level).22         -
          

jedna od mnogih akademskih knjiga koja predstavlja kolekci-
-
        
zitetu, i nekoliko puta je dopunjivan tokom godina. Na prvoj stra-

 -
matematike, i bez odgovora. luciju. On postavlja pitanje zato biomolekuli koji se pojavljuju u

 vljanje svojih zadataka:
skupova. Cold Spring Harbor Laboratories sa Long Ajlenda je to-
 h
- 
23 Kao D
         
predstavlja pregled onoga to se odigravalo u laboratoriji autora u 
          
 
       

       
         -
skih sistema.           


D
       
              
 

205 206
 K 

 
 
teme u indeksu imaju viestruke unose, jer se moraju razmotri- 
 
- 
ja E. coli ima 42 unosa; a pod proteinima je uneseno 70 odred- ture izuzetnu anatomsku i biohemijsku adaptaciju, usavrenu evo-
nica. Ukupno, postoji skoro 6.000 unosa u indeks, ali samo 2 lucijom.26
pod nazivom evolucija. Prvi citat je iz rasprave o proteinskim 
- da objasne kako je kit uljetura stekao strukture koje poseduje.
       
       

        -

         

      -

-
- larna mainerija nastala korak-po-korak. Ni u jednom trenutku
- 
         - 

       

-
         
        -
            
Dejvid Nelson sa Univerziteta u Viskonsinu su dopunili i obra- John Wiley & Sons 1982. godine; nova izdanja
 su usledila 1986. i 1992. godine. Prvo izdanje ima oko 2.500 uno-
na listu ciljeva: 
           

 

u Severnoj Karolini, koji je objavio   , je je-

        
Zaista, u indeksu novog izdanja postoje 22 odrednice na evolu-        
 koju je izvrio Fridrih Veler (Friedrich Whler) 1928. godine. Po-
 glavlje ne spominje Darvina ni evoluciju. U tri izdanja Armstrong-
        ove knjige autor je smatrao da nije neophodno spomenuti evoluci-
evolucija John Wiley & Sons
mahanje nad misterijama. Na primer, jedan citat je iz evolucija,          

207 208
 K 


d nizmi su evoluirali i prilagodili se na promenljive uslove na
K 27 Nita drugo

h h
se od 
unosa u nose na

Autor Godina / indeks
         
>  t 
>  t 
rni stav.28

>  t  
  :t^  
  :t^  -
  t> 
^  &  
^  &         
^  &            
^  & 
ss  :t^ 

ss  :t^  
D,    
,  W,  se nikada ne ostvaruje.29
D  W, 
  t  
  D 
  t 

  t  -
  Kh  
  Kh 
  Kh 
^   
  :  <
''  , 
t    
^  :t^  
  :t^  
<Z  D', 
'  D',   

da znate da je demokratija najbolji oblik vladavine, da znate put
 


209 210
 K 

           
-             
- stvari ili kroz sopstveno iskustvo ili preko autoriteta. Votson i Krik
 su 1950-ih razmatrali difrakcioni obrazac proizveden snopom X
 -
- sobnosti, odredili da je DNK u obliku dvostrukog heliksa (spi-
 rale). To su znali radom, iz sopstvenog iskustva. Kao student, ja
          -
 veo eksperiment da bih to proverio; oslanjam se na autoritet. Svi
- 
stvenog iskustva. Tako skoro svaka osoba koja je ila u kolu ve- 
 
 
nje. Oslanjate se na autoritet ako, kada vas pitaju da li znate put do to je on sproveo u svojoj laboratoriji.

Lepa stvar u vezi nauke je da je autoritet lako locirati: nalazi se



Nature. Struktura holesterola i druge stvari se
da je demokratija bolja u odnosu na druge oblike vladavine iako
-
         
        
          
 -
 
  
godine? Ako vas primoraju, mogli biste da priznate da ih nijedan 
           se bazira na objavljenim radovima, a ne na razmiljanjima pojedi-
oslanjate na autoritet. tavie, ne posedujete informaciju iz prve e-
           kaze. Da je Votson objavio samo izjavu o uvijenom obliku DNK u
         
stav ne zasnivate na njihovoj igri u nedavnoj prolosti, koja se kre- 
 podlogu naoj tvrdnji.
       -
          
        
       
 skog sistema bilo odigrala ili uopte mogla da se odigra. Postoje

211 212
 K



ne zna za molekularnu evoluciju iz direktnog iskustva, i poto . poglavlje
nema autoriteta na kome bi se zasnovale tvrdnje o tom znanju,
 - Inteligentni dizajn



akademici uzimaju za ozbiljno. Ako ne objavite svoj rad da bi ga a
        

       


-

-


liranju, molekularna evolucija se nikada nije pozabavila pitanjem
        


prema tome, to nije objavila, pa treba da nestane.
      -
          
iznese detaljan opis kako je cilija, ili vid, ili zgruavanje krvi, ili bilo



kako onda?


delova neprestano ne poboljava funkcionisanje sistema, onda se
       
        -
ma. Razmotrimo ukratko te predloge, a zatim dublje razmotrimo

Prvu alternativu gradualizmu je zastupala Lin Margulis. Ume-

       
       

213 214
 / 

 
- izbledeli kada su nove tehnike sekvenciranja, razvijene nakon to
- -
na, Margulis je na kraju dobila nedragovoljno odobravanje a za- -
tim i prihvatanje (primljena je u Nacionalnu akademiju nauka) za 
 tavie, zastupnici simbiotskog porekla su ukazali na simbiotske
                 -
molekularnim mainama uredno razdvojenim u mnoge zasebne ju. Na primer, jedna vrsta pljosnatih crva nema usta jer nikada ne
           - 
bim mikroskopom iz 17. veka. Manji odeljci nisu otkriveni dok 
poboljani mikroskopi nisu postali dostupni krajem 19. i u 20. 
veku. Jedan od manjih odeljaka je mitohondrija.
       
         -
- -
         postavimo da je simbioza kakvu je Margulis zamislila bila u stvari
-         
je iz hrane i njeno skladitenje u hemijski stabilnom, a ipak lako 
dostupnom obliku. Mitohondrijalni mehanizmi koji to vre su biohemijskih sistema?
        -
- -
       . U
komponenti. -
-           
         -
       
- 
- 
 
 stila simbiontu.
-
-
-

-


 


215 216
 / 

- promene. Argument nikada ne ide dalje od toga. Nijedan zastupnik

          -
         -           
        
 
 
                   
 

 U svojoj knjizi o ovom pitanju, Kaufman pretpostavlja da bi
         -
       -
kakvu on zamilja. turalne obrasce i ekonomiju.2    
,

        rican        
 
 
        -
kompjuterskih programa, a njeni zastupnici jo uvek nisu uspeli 

mentacije je zastupnicima do sada bio da ukazuju na kompjuter- s      
          
biolokog sistema. Na primer, Kaufman pie o promenama (koje 
naziva mutacijama) u nekim kompjuterskim programa koje je na-          
pisao: mogu da piu kratke kompjuterske programe koji prikazuju slike
s 
  D      -
 ^       
         -
K 
1 transportne sisteme i sve druge sisteme koji su neophodni stvar-
       
       -


         -
promene u DNK mogu da proizvedu velike, koordinisane bioloke 


217 218
 / 

Sve vie ljudi smatra da se trenutak kad neko zaluta iz jednog u           

drugi svet javlja veoma rano. 
          -
 -
 -
 
biohemijske sisteme o kojima smo govorili u ovoj knjizi? Ne veru- 
              

-

-

,
         
supstanci proizvodi; kada izgubi kontrolu, umire. Kontrolisana

        
                 
      
puteva. 
          
 
         
       - 
          
          ne uzimaju u obzir slonove.
          -
           
          
          
 
biohemijskih sistema? Ne. Kao teorija simbioze, ovaj vid teori-       
              planirani. Dizajner je znao
           
nju hemoglobina, mogla bi da se pretvori u crveno krvno zrnce; ~
- -
        vod inteligentnog dizajna.

219 220
 / 

- univerziteta nalaze se skulpture za koje bih, da sam ih video kako

 
 metal sa otpada, ali one su dizajnirane.
jednostavan proces koji ne zahteva nikakve nove principe logike

ili nauke. Jednostavno proizilazi iz napornog rada koji je biohe-
nije bilo diza-
       
        -
       

       -
          


pokuam da to malo razjasnim.

ta je dizajn? Dizajn jednostavno predstavlja svrhovito -
-      3 e  
dimo da bi bilo ta moglo da se smatra dizajniranim. Pretpostavi- -
 
puta kola u plamenu njihov prednji deo je ulubljen, razbijeno
-
staklo razbacano unaokolo. Oko 5 metara od kola vidite nepokre- 

 
            -
          - na u kutiji, neka licem navie, a neka licem na dole. Ne razmiljate
 o tome dok ne primetite da slova okrenuta na gore glase Izvedite
 
-          
          -
 
 
         -        e 
 
         Iz istog razloga, ne postoji postepen put do poruke, dodavanje jo
 malo slova ne daje jo malo poruke, i tako dalje.
          Uprkos mojoj nesposobnosti da prepoznam dizajn u skulptu-
          
          
 ,
 
        

221 222
 / 

e 
 
da je obrazac rezultat inteligentnog dizajna. bilo bi vam potrebno vie informacija pre nego to biste mogli da
budete sigurni da nepoznati geoloki procesi prirodni za tu pla-
        
netu nisu proizveli ipke. Nasuprot tome, ako biste pronali de-
        
setak miolovki u blizini vulkana, uplaeno biste se osvrtali
          

       
           
 (na primer, raspored puzavica i grana u umi za sklapanje zamke),
la iz gomile, cela gomila je krenula sa njom. Kada ste pritisnu- 
li polugu ona je glatko skliznula na jednu stranu gomile i povu- .
 
          -
         
- toku; da li bismo to trebali razmatrati? Ne. Pri razmatranju dizajna,
          funkcija sistema koju moramo da razmatramo je ona koja zahteva
 -
cenjujemo koliko dobro delovi odgovaraju funkciji.4

mogu da ukazuju na dizajn. Na primer, pretpostavimo da sa pri-        
            
 
za granu drveta. Nakon to ga oslobodite, rekonstruiete zamku. 
 mieva. Umesto toga bi mogla da je koristi za odbranu od proval-
,
 nika ili kao sistem za upozorenje od zemljotresa (ako bi vibracije
 aktivirale zamku), ali i dalje na osnovu posmatranja kako delo-
- 
           -
 
- 
gentnog dizajna.
        
<

         
               

223 224
 / 

 
 
                 
Nemamo predstavu ko je sastavio napravu sa otpada, ili zamku sa 
puzavicom, niti zato. Svejedno, znamo da su sve te stvari dizajni- 
               
nja nekog cilja. 

-
kakvog znanja o dizajneru.
         
-
mene blokove, zatrpane desetine stopa pod zemljom, sa slikama
E
,
          
 zajnirana (jedna cela padina ove planine je isklesana tako da pri-
2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey)    
 
 
         -
 nine i videti samo neznatne naznake lica u stenama. Da li bi osoba
pluta u svemiru. Siguran sam da je imao neki dubok smisao, ali mi -
 -




bi mogli da prepoznaju planinu Ramor ako bi mogli da vide bar
U svom vijuganju naiao je na glatko oblikovan obelisk koji se

       


        

formaciju.
obelisk. Film nam je kasnije pokazao da su vanzemaljci bili na Ju-
 
        
         -
- 
          -
            
laska astronauta koji ga je kasnije pronaao). Da se zaplet zaista ,National Enquirer je

225 226
 / 

           
        
Lako je videti dizajn u Elvisovim posterima, miolovkama i

-

          
 mogu biti inteligentno dizajnirani? Nije prolo ba mnogo vreme-
         
         
- ler (Friedrich Wohler) je pobio tu ideju. Dugo vremena nakon toga,
 
-        
 
Serratia marcescens bakterija koja raste u crvenim      
slojevima. Pretpostavimo da su tu bile i kolonije kvasca Saccharo- skog dizajna.
myces cerevisiaePseudomo-
nas aeruginosa, koje je zelena, i Chromobacterium violaceum, koja        
Staphylococcus aureus          
da su zeleni mikroorganizmi rasli u obliku Elvisovih pantalona, a         
        
 
bojom mesa. pokuavaju da u laboratoriji proizvedu novi protein
obavi posao bolje.6-
- gi proteini sistema za zgruavanje krvi se aktiviraju drugim fakto-
          


koji se odseca cilja samo njegov aktivator i nijedan drugi. Plazmi-



ima metu koja se iseca veoma sporo, nakon to se ugruak formirao
             
          - odmah neopodan na mestu na kome se nalazi krvni ugruak koji
            - 
jenim traftama i imenom, mislili bismo da su dizajnirani. Kako


su izolovali i izmenili gen za plazminogen. Zamenjuje se deo gena

koji kodira mesto u plazminogenu koje se iseca da bi se aktivirao
5
da je tako detaljan sistem kao to je celovit bakterijski Elvis - di- protein. Zamenjen je delom gena za drugu komponentu puta za
zajniran. zgruavanje krvi (kao to je prethodnik plazma tromboplastina,
          -

227 228
 / 

^ rada da vri, i radio je na ostvarivanju tog cilja. Nakon to je plan

nacrtan, dizajner (ili njegov postdiplomac) je otiao u laboratoriju
/E
i preuzeo korake za izvravanje plana. Rezultat je protein koji niko
E</


 Biohemijski sistemi zaista mogu biti dizajnirani.
^ Inteligentan dizajn biohemijskih sistema je u stvari sasvim
 
           

 '<WYsW<<W'Zss''s,W,^tWtY

-
-
 '<WYsW<<s''s,W,^tWtY        


   dd</<WZ/ 
Moglo bi se zapaziti da iako gore opisani primeri sistema pred-
 '<WYsW<<s''s,W,^tWtY       
zajner je samo prerasporedio delove prirode; nije proizveo novi
           
 '<WYsW<<dd</<WZ/s''s,W,^tWtY 
ta proteinima daje njihove posebne sposobnosti. Napredak je
-
                   e   -
       
         
        
        
 -
Novi protein je proizvod inteligentnog dizajna. Neko sa zna- -
njem o sistemu za zgruavanje krvi je seo za sto i skicirao put za 
proizvodnju proteina koji bi kombinovao osobine plazmina u razla-         
ganju ugruka sa osobinom brze aktivacije kod proteina koji se ise-       -
 je i odabiranje.7 Ideja je jednostavna: hemijski se proizvede veliki

229 230
 / 

          
           
sposobnost vezivanja vitamina ili proteina. To se vri meanjem -
          - ti virus, sekvencirati njegovu DNK, i deifrovati njegov kod. Poto
 
rastvora. Delovi DNK ili RNK koji vezuju vitamin ili protein ostaju ljudi koji nita ne znaju o dizajniranju svejedno mogu da ga regis-
- truju, onda se pitanje da li je biohemijski sistem bio dizajniran jed-
ni. Nakon odabiranja pravih delova eksperimentator koristi enzi- nostavno svodi na iznoenje dokaza koji podupiru dizajn.


- 
         
 
 
 
pulacije molekula odabira one koji najbolje ispoljavju osobinu.8 
Kao i selektivni uzgoj, metod ima prednosti mikroevolucije, ali -
       gi biohemijski sistemi ne mogu nastati prirodnim odabiranjem
 koje deluje na mutacije: ne postoji nijedan direktan, postepen put
ovoj knjizi. 
          vore protiv neusmerenog razvoja biohemijskih sistema koji proiz-
 vode molekule kao to je AMP. Alternative gradualizmu koje se za-
sposobnost imunog sistema da proizvodi antitela protiv skoro snivaju na neinteligentnim uzrocima, kao to su teorije simbioze
 
resa (na primer, lek) i izoluju antitela koja se proizvedu protiv       
 
 
proizvesti antitela koja se ponaaju kao jednostavni enzimi9 (na- 
           
 
 Da li bi mogao da postoji jo uvek neotkriven prirodni proces
,       -         
          ako takav proces postoji, niko nema predstavu kako bi delovao.
 Dalje, delovao bi nasuprot celokupnom ljudskom iskustvu, kao i
 pretpostavka da bi prirodni proces mogao da objasni kompjutere.
10 

231 232
 / 

dizajna, ignorisanje tih dokaza u ime nekog fantomskog procesa bi -

bilo jednako igranju uloge detekiva koji ignoriu slona.            
odredita prepoznata, a vozila opremljena. Mehanizmi moraju biti
       

-


-
            
           oblasti.
planina Ramor ili Elvisov poster dizajnirani. Nema pitanja o ste-
 Funkcije drugih biohemijskih sistema o kojima sam govorio su
 -
sniva na istim principima kao i naa sposobnost da budemo uvere- 
 
- Dizajniranje koje se trenutno odigrava u biohemijskim labo-
nenti. ratorijama irom sveta aktivnost koja je potrebna za planiranje
        
Funkcija cilije je da bude motorizovano veslo. Da bi ostvarile tu

funkciju, mikrotubule, neksinski veznici i motorni proteini moraju
ski insulin je uporedivo dizajniranju koje je prethodilo sistemu

za zgruavanje krvi. Laboratorijski rad postdiplomaca u sasta-
se prepoznaju, i da ostvaruju precizno uzajamno dejstvo. Funkcija
vljanju delova gena u namernom pokuaju da proizvedu neto
e-
novo je uporediv radu koji je izvren za stvaranje prve cilije.
gi drugi faktori pored gore navedenih su neophodni da bi sistem

- Z

 
          
   e        -
plazminogen, trombin, protein C, Krismasov faktor, i druge kom- kazivanje njihovog dizajna moglo da bude teko. Lice Elvisa bi
ponente puta zajedno vre neto to nijedna od komponenti ne moglo da bude jasno i razgovetno, a njegova (navodna) gita-
 
lni faktor nedostaje, sistem se rui sasvim sigurno kao to maina 
Rubi Goldberga ne funkcionie ako neka komponenta nedostaje. 
          
- -
 

233 234
 / 

 
- snazi vezivanja kiseonika rezultuje ponaanjem zvanim koopera-
  -
- 
 
 -
            dan kiseonik se ne vezuje za hemoglobin daleko manje nego to
          - bi se vezivalo da ne postoji kooperativnost. Sa druge strane, kada
                
         
 

           
 
 
         
          je u perifernim tkivima).

         
- 
 
 nika za mioglobin nije kooperativno. Pitanje je, ako pretpostavimo

         -
        -
       
- -
brana. Kao kamenje u kamenom zidu, svaka komponenta se lako 
          -
 

Ili razmotrimo hemoglobin protein u crvenim krvnim zrnci-
 
- 
 
            
 vidite da slika ima upisano ime umetnika u donjem uglu, ali su

235 236
 /



. poglavlje
Poto je tako puno koraka potrebno za proizvodnju AMP-a,

-
Pitanja o dizajnu

        

- :

-
         

sistem.
          
Poto bi bilo ta moglo da bude dizajnirano, i poto moramo da kli unaokolo u kolima koja su vukli konji i koja su klizala na mot-
 
- 
hemijskog sistema, a manje uspeni kod drugog. Samo za neke -
         
 -
 
da su dizajnirane.
 
-
          
Fonetska azbuka stoji kao suprotnost u odnosu na sistem pisa-






zvuk
          




237 238
 W 

- Takva sentimentalna razmiljanja, iako ljudski razumna, su za-

 
            
 gde nema zime, lako mogao da smatra da je nedostatak godinjih
 -
 la pored ake mogli bismo da zamislimo kako tvrdi da je to pode-
         sno za prenos hrane do usta. Argumenti u korist dizajna zasnovani
Pokuajte da saberete XXIV i LXXVI da biste dobili C (a da prvo ne 
 

        

          
mogu da izvre. Jednostavna sabiranja su zahtevala talenat pose-
do Darvinovog vremena argument da je svet dizajniran je bio

-
nost argumenta je bila slaba, verovatno zbog nedostatka dru-

s
je dostigla vrhunac u spisima anglikanskog svetenika iz devet-
        naestog veka Vilijema Pejlija (William Paley). Nadahnuti sluga
 
-        
 pobijanje njegovog argumenta.

,    Prirodne teologije pokazuje

-
larnosti godinjih doba:
li do odbacivanja:
d
W

kamen


1

 




           
/






239 240
 W 

 '



      Slepi

(The Blind Watchmaker) je dobila naslov po Pejlijevom

-



        W
s W
 
 
K 
 slepi
 
  W ^     
W W

       -

-



        






3
-

 
Iako u Prirodnoj Teologiji  nauke u borbi da objasni svet.
-
-
gim stvarima, Pejli pie o diskretnim (zasebnim) sistemima, kao
-

        -
funkcioniu ako bi jedna od nekoliko komponenti nedostajala. To
ment osporenog Pejlija nikada nije pobijen. Ni Darvin ni Dokins,


           -

-
Pejlijev argument je bio gurnut u stranu napadima na nerazumne
         
primere i teoloke rasprave van ove teme. Pejlija, naravno, treba
bio crna kutija; njegovi delovi i njihove uloge su bili poznati.


241 242
 W 

mnoge Pejlijeve klevetnike jer su odbili da se pozabave njegovim <

-


        

D
da je to crna kutija.
U  Pejli ukazuje na bioloke primere koji, kako
Pejli je verovatno bio previe umoran kada je pisao o razvoju
on tvrdi, predstavljaju sisteme uzajamno zavisnih komponenti kao
fetusa:
        
 KK
-       
 
mera nije bio posebno pobijen pokazivanjem da bi odlike mogle dza .
da se razviju bez dizajnera, ali poto se u mnogobrojnim prime- U ovom primeru Pejli nas poziva da se divimo jednostavno vre-
 
Darvinovog vremena ljudi su pretpostavili da je takav postepeni sistema.

Pejli izgleda aktivno priziva podsmeh kada pie o onome to
 

<slona
: surle...

 s  
 
        
           d 
.

 -
           


a 
W 
 
    

243 244
 W 

WW Zbog njegove nepromiljenosti, Pejlijev argument se vre-

menom pretvorio u kulu od karata koju je trebalo poruiti. Ume-
      
         
            - -
                
           
- 
                
 - kako poklopac predstavlja veliko poboljanje.
       Jadni Pejli. Njegovi moderni protivnici smatraju da je opravda-
nci, i ostalo to Pejli nabraja. 
 
  
 Nikakvi dalji argumenti se ne iznose; nikakvo objanjenje se ne
-
        janje Pejlijevog preterivanja ujedno i pobijanje Pejlijevog glavnog
 
govorio o rasporedima koji se jednostavno uklapaju u njegovu ide-

blema se javlja u Pejlijevom uvodnom odeljku, kada spominje da su 
 Kao to je argument za inteligentni dizajn postojao dugo vreme-
Problem je da konkretan materijal, mesing, nije potreban da bi 
 mente su izneli Darvin i njegovi naslednici, ali su neki argume-
         - nti stariji od Darvinove teorije. Filozof Dejvid Hjum (David Hume)
 je govorio protiv dizajna u knjizi Dijalozi o prirodnoj religiji (Dia-
 logues Concerning Natural Religion), objavljenoj 1779. godine. U
 
         sa dobro poznatim ateistom koji se dodirnuo pitanja:
- :
 Wa,
<,
         
E
sistema  komponenti koja ga je uopte navela


argument bi bio vidno bolji da je manje govorio. 

245 246
 W 

a     ,       
 suprotstavljenih objanjenja o inteligentnom dizajnu i neusme-
D, renim prirodnim procesima, Pejlijev argument izgledao verova-
K tniji.
            
       - 
ta u Viskonsinu, u svojoj knjizi , nam detaljnije 
objanjava Hjumovo razmiljanje: 

, 
<         
 

E 
 
  E      -
11 
-
 

/,
                 
          W         
 Savremena biohemija bi verovatno mogla
^           
 -
 
          
 tavie, poznato je da biohemijske komponente mogu da deluju
 biolokih orga- 
        -
           ma. Hjumova kritika argumenta za dizajn koja zastupa sutinsku
 -
- 
gli da uporedite kola sa avionom, iako oba predstavljaju prevo-
Sober nastavlja svoju analizu Hjuma:
zna sredstva, jer avion ima krila, a kola ih nemaju, i tako dalje. So-
ber odbacuje Hjumovo razmiljanje, jer on tvrdi da je argument za ^    ,    
inteligentni dizajn u stvari neto to se zove pozivanje na najbolje ,

247 248
 W 

naem sve         
        -
drugih           
13       
       
Hjum kritikuje dizajn kao argument indukcijom. Primer induk-
        -

Filozo-
-
:
van na indukciji bi zahtevao da posedujemo iskustvo o dizajnira-
          
        - Z^
 ^
svetovima, onda nemamo iskustvo iz koga bismo izveli indukci- W
ju. Sober smatra da Hjumov argument nije valjan jer, ponovo, So- 
ber smatra da je inteligentni dizajn u stvari pozivanje na najbolje 
objanjenje, a ne induktivni argument. 
 <         
je mogao da ide dalje. Iako je Hjumova zamerka iduktivnom argu- WW
 :
napretkom nauke. Savremena biohemija rutinski dizajnira biohe-   :D/^>/D::s s  
 :D/^>/D::s
Prema tome imamo i iskustvo posmatranja inteligentnog dizajna 
       

eksperimenata u kojima su sastavljeni novi biohemijski sistemi, a
W


Neuspeh Dejvida Hjuma je naveo savremene protivnike dizajna <:D/^
 >/D::s

K

W s       

-
          
 
 

249 250
 W 

 Dokins-Soberov scenario je ustvari primer sasvim suprotnog:

      
- ,
 ciju brave) u umu i vodi rezultat u tom smeru podjednako dobro
- priziva duhove. Teko da
- -
 ologije.


       
bert apiro, profesor hemije sa Univerziteta u Njujorku, zabav-

no ga je izokrenuo u svojoj knjizi 
Odbranjeni darvinizam (Darwinism Defended), kao i Denijel Denet
 (Origins: A Skeptics Guide to the Origin of Life), koja je
(Daniel Dennet) u knjizi Darvinova opasna ideja (Darwins Dan-
objavljena sedam godina pre Soberove knjige.13,
gerous Idea).
       
e        -
        metna odluka.
kle potrebna joj je funkciju odabiranja. Ali koja funkcija postoji u
bravi sa kombinacijom koja je pogrena? Pretpostavimo da smo
nakon izvesnog vremena okretanja diskova, dobili polovinu slo- Z
   -
U raspravi o inteligentnom dizajnu, nijedna zamerka se ne po-
         
-
poboljanje          
-


od otvaranja brave koja ima kombinaciju JAMISLIMDAJEJAZAVAC,

a vi ste pokuali JTMUSKITDOJUJRZLVIC, bili biste u grobu. Ako
samo preokrenut Diogenov argument: poto se neto ne uklapa
bi va reproduktivni uspeh zavisio od otvaranja brave, ne biste
           
- onda je to dokaz protiv dizajna.
         
postepeno. -
       - verziteta:
          
slova, zavravamo sa JAMISLIMDAJEJAZAVAC umesto sa MOJA- 

  ~    - W
          
 ^

251 252
 W 

        
a 
sa argumentom o nesavrenosti.
K        s
        Najosnovniji problem je da argument o dizajnu uopte zahteva
       
      &  
 
 da ne traje koliko bi mogao, zbog razloga koji prevazilaze samo
          

/        



E

        



E          
Jo jedan problem sa argumentom o nesavrenosti je da


K           
 ne bi osim ako vam dizajner posebno ne navede koji su to razlozi.
Z 
 
 
E          d          
< 
 svrhe, ili zbog nekog nepojmljivog razloga ili bez njega. Koliko
 
^      

 
ligentnom dizajnu nije  
        (Freeman Dyson) je napisao:

- E
nenti radi ostvarivanja funkcije koju nijedna od sastavnih kompo- 
           Dd

253 254
 W 

 inteligentnog dizajna nasuprot evolucije, od one koju je on name-

na drugim planetama, Frensis Krik i Lesli Orgel su napisali: ravao da iznese.
W       
^
        

 Postoji jo jedna podkategorija nijedan-dizajner-ne-bi-ura-
     
         
-
         
dizajnera. 
,
        
 -
         tu ulogu u ovom argumentu. Na primer, evolucioni biolog Daglas
obliku silogizma:  
       
-
 la.19
 ovog argumenta. Ken Miler govori o nekoliko gena koji proizvode

Zbog razmiljanja poput ovog postoji izraz non sequitur
-         
           ^
          K
        D
         
       
- 
 
         
       Readers Digest, 
  Technology Review ,    -
         d
, 
        E<
 

255 256
 W 

 daleko od toga; ja jednostavno ne mogu da zanemarujem doka-

 ze za dizajn. Ako ubacim pismo u fotokopir aparat, na primer, i ona
cioni ostaci. napravi deset dobrih kopija i jednu kopiju koja ima na sebi par ve-
likih mrlja, pogreio bih ako upotrebim umrljanu kopiju kao dokaz
Ovaj argument je neubedljiv iz tri razloga. Kao prvo, to to mi


Nekada se smatralo da su krajnici beskorisni organi, ali je otkrive-       
 genima i organima ispoljavaju istu greku kao i Diogenov argu-
          ment da smenjivanje godinjih doba pokazuje inteligentan dizajn.
odnosi i na molekularni nivo; pseudogeni hemoglobina i drugi          
 

koje mi padaju na pamet dok sedim za radnim stolom su vezivanje
za aktivne gene za hemoglobin tokom DNK replikacije radi stabi- s
 
           
je bilo koja od njih stvarna svrha pseudogena za hemoglobin - nije 
- -
postavkama. za za svoje tvrdnje, veliki deo javnosti smatra da su te dve ideje
 -
pseudogeni nemaju nikakvu funkciju, evolucija nije objasnila nita 
- 
        
dvoje dva DNK lanca, da rasporede maineriju za kopiranje na pra- 
znanja o tome kada se dizajniranje odigralo. Dete koje posmatra
         
lica na planini Ramor odmah zna da su dizajnirana, ali ne mora

da ima predstavu o njihovoj istoriji; koliko ono zna, lica su mogla


-




dok statua ne bi bila pregledana tehnoloki naprednim metodama
  
dokaz za evoluciju, imaju isti problem. Futujma nikada ne objanjava 
kako su se prava karlica ili oko uopte razvili, kako bi kasnije mogli 
         
zahtevaju objanjenje. Ja ne tvrdim da znam sve o dizajnu ili evoluciji

257 258
 W 

       
milijardi godina i da su prenoeni do danas normalnim procesima 
 
         
-
        



        
       
neselektivnih mutacija), protok gena (unos gena u populaciju iz
^
druge populacije), vezanost gena (raspored dva gena na istom
Nastanak nekih biolokih poboljanja mutacijom i priro- 
dnim odabiranjem evolucijom je po nekima sasvim saglasna 
     
         
Gould) sa Harvarda je napravio veliku stvar od pandinog palca. ,
 
bambusa panda ih hvata apom sa kotanim izratajem koji 


tvrdi da bi dizajner dao pandi pravi palac nasuprot ostalih prstiju,


 a

        




evolucije, teorija inteligentnog dizajna je nova za savremenu

nauku, tako da postoji niz pitanja na koja treba odgovoriti i puno
         
posla stoji pred nama. Za one koji rade na molekularnom nivou,
pandi; nije dao objanjenje promena ponaanja koje bi bile
           
potrebne da bi se iskoristila prednost promene kotane strukture;
koji su mogli da se razviju drugim mehanizmima. Da bi doli
i nije spomenuo kako su pande jele pre nego to su stekle palac.
       

        
~ 
          
          
       
eksplozije, udar asteroida, ili ruku vajara. Oblik jedne stene je       
                 

259 260
 W

          

         
. poglavlje
           
dizajnirane sisteme mogla da miruje dug vremenski period, Nauka, filozofija, religija
ili bi informacija morala da se doda neposredno pre nego to
      
         
      

         Tokom poslednje decenije savremena biohemija je otkrila tajne
 -
 
          
           molekularnom nivou je sastavljeno na osnovu bezbrojnih ekspe-
                 -
 
komponentne neumanjivosti. -
trole. Radovi su objavljivani, rezultati proveravani, kritike pisane,
          

        
            
       jasan, prodoran uzvik Dizajn    
       
                
            e    
eksperimentalne pristupe i nove hipoteze koje u suprotnom ne         
                     
korisno sredstvo za napredak nauke u oblasti koja je decenijama           
bila na umoru. pobede, ostvarene uz tako veliku cenu uz neprekidan napor tokom
niza decenija, proslavlja u laboratorijama irom sveta. Ovaj trijumf
         


bude izgovor za uzimanje slobodnog dana.

261 262
 E 

 uvede trupe u bitku kako bi peadija dobila zasluge za pobedu, iako
       
 
          
 
zatim zure u zemlju, odmahuju glavama i ostavljaju da ostane na iskoristi za neto drugo.
tome.

        
                
daleko od toga. Ankete pokazuju da vie od 90 procenata          
Amerikanaca veruje u Boga, a da oko polovina njih redovno 
                
 
       


apira, 
biznismena se okupljaju radi molitava. Bolnice i aerodromi imaju
 
       . Nakon to je
kapele; vojska i kongres zapoljavaju svetenike. Mi kao zemlja

          
e
delovanje bilo duboko ukorenjeno u veru u Boga. Uz svo ovo javno

odobravanje, zato je nauci teko da prihvati teoriju koja podupire
 :
 
 E
 <
ali pokuajmo da ih malo razmrsimo. 
h
        D  
s 
 
 1
 e
        
svoje grane delatnosti, jer je odbrana zemlje dostojna svrha. 
       
           

263 264
 E 

 preko babe ili dede? Haksli je promrljao neto kao: Gospod mi ga
je udobno daleko. 
iz biologije. Na kraju svog izlaganja Haksli je objavio da ne zna
Neko nepristrasan bi mogao da pomisli da, ako nijedna od
da li je srodnik majmunu preko babe ili dede, ali da bi radije bio


        
a koristi ga kako ga je ovaj svetenik koristio tog dana. Mnoge
          



     
e        
         lucione nauke i teologije je bio sudski proces Skoups (Scopes).
       
         Dejtonu, u Tenesiju, se 1925. godine dobrovoljno prijavio da bude
      
 
        advokata Klerensa Deroua (Darrow) na strani odbrane i Vilijema
podataka. 


         
         



         
inteligentnog dizajna nikakav. 

      
>          

Drugi razlog za protivljenje nauke da se pozabavi ranije

pomenutim slonom proizilazi iz istorije. Od kada je prvi put



Darvinove teorije evolucije. Po nekima, ovakav odnos je verovatno

uspostavljen kada je anglikanski svetenik Semjuel Vilberfors

(Samuel Wilberforce) raspravljao sa Tomasom Henrijem Hakslijem
        
dana nakon to je Darvinova pionirska knjiga objavljena. Izveteno 
je da je svetenik dobar teolog ali slab biolog zavrio svoj govor 
 

265 266
 E 

 
 
na obe strane, i nakupilo se mnogo netrpeljivosti. Ta netrpeljivost 
        
        
Science Education) je uspostavljena pre desetak godina u vreme 
          
opravdanaosti koncepta biblijskog stvaranja (kreacionizma) koji           
 

       
, je 1990. 
        
         
 pitanja. Razmotrimo ih.

        
             W

      
Probni tekstovi su proli dobro, ali kada je Mims doao u Njujork
       
na zavrni intervju bio je upitan da li veruje u evoluciju. Mims je
      
odgovorio Pa, ne jer je verovao u biblijski izvetaj o stvaranju.
       
,      ,   je 
                 
 
 
Naslediti vetar kakvu na hiljade postdiplomaca ima na umu kao svoj posao danju
                    
        
      
      
        
        
je Mims afera iako nemaju nikakve direktne veze sa pravim
          
         
          
         


Perspectives on Science and Christian Faith 
od tabora.

267 268
 E 

 razlog da smatra da ne postoji nita iznad prirode, ali misli da nau-
 ka nije dobra ako nudi natprirodno kao objanjenje za prirodan
          
ideje iskreno je pokuao da predstavi ono za ta je mislio da su

razumna i ubedljiva gledita osobama sa suprotnim gleditima:
         
Ed nema razloga smatrati da se cifra od 90 procenata opte populaci-
4
WZ        
 
 meanja hemikalija u epruveti; ne predstavlja proverljivu hipote-

K

          
  W      
a -
 
 
d        
 
 
       D     
 -
ta. 
ka spoznaji realnog sveta, a neki (kao Galileo) su platili cenu za


se poziva samo na prirodne uzroke, i da daje objanjenja ukaziva-

njem samo na prirodne zakone.3    
        
ono to se podrazumeva izrazom Razmotrimo koliko daleko.
       predan pokuaj iznoenja istinitih
- .
zi pokazali da natprirodno nikada nije uticalo na prirodu (za one

koji su zabrinuti zbog izraza natprirodno, zamenite to slobodno sa
ispitivanju. Niko ne bi veoma dugo zastupao takav stav ozbiljno
via inteligencija). Umesto toga, on tvrdi da u principu, nauka ne

treba da se poziva na natprirodno. Jasna posledica je da se ne tre-
bi verovatno brzo povukao svoju izjavu ako bi morao da je brani
ba prizivati, bez obzira da li je . Za nau procenu nje-

          

a priori
       

269 270
 E 

      generaciji. Iza Dikersonovog pravila stoje nejasne predstave Vi-

 
-
Koncentriimo se na drugo pitanje. Dikerson spominje samo

jedno pravilo, ono koje zabranjuje natprirodno. Gde ga je pronaao?


da, kada bi se jednom natprirodno dopustilo kao objanjenje, vie


-
mnogih stvari koje imaju prirodna objanjenja. Da li je to razu-
-
mno strahovanje?

treba vriti nauku (osim za bezbedonosne mere, podsticanja na 
 
ran. Ako bi mi moj postdiplomac doao u kancelariju i rekao da je



 -

cal Chemistry pokrenuti novi odeljak o duhovnoj regulaciji enzim-
-
        

-

menskog perioda, i da jednostavni zakoni i predvidivo ponaanje
racionalnost ljudi koji svojevoljno nisu imali dece da bi prove-
       -
       

strategija.5 Takva nauka ne kri Dikersonovo pravilo. Dikersono-


      6 I
osporenu nauku frenologije (pokuaj da se inteligencija i karakter
nauka i
ljudi proceni na osnovu oblika njihovih lobanja) iz 19. veka. Nje-

govo pravilo nam ne daje nikakve smernice po pitanju opravda-
nosti marksizma i frojdizma, nauka istorije i uma. Pravilo nam ne Ali, postoje izuzeci. Ponekad se za objanjenje neke posledice
- moraju prizvati jedinstveni uzroci. Fosili pokazuju da su dinosau-
          rusi naglo izumrli u jednom istorijskom momentu. Jedna od teo-
 -
stvari mogu da prisvoje naziv nauka, sve dok se pozivaju samo na        
materijalne sile, bez obzira koliko bile nejasne i maglovite. 

       
ovu hipotezu: nivo elementa Iridiuma, koji je redak na Zemlji a
zam kao muterija je uvek u pravu. To je pravilo po kojem su
-


        


271 272
 E 

objanjenje za mnotvo drugih pitanja. Niko zbog prethodne hipo- 

teze nije tvrdio da je Grand kanjon nastao usled udara meteora,           -
niti da su zato izumrli divlji konji u Severnoj Americi. Niko nije us- tovala svetom punim svesnih entiteta. Ne postoji a priori razlog za
- 
raju tornado. Hipoteza o udelu meteora u izumiranju dinosaurusa 
 


 /

        ,
-
       

-
 da postoji neto iznad prirode. Oni
          

      -

  
oni unose u svoju nauku a priori   

        
krhka da bi se njen zdravi skepticizam preobratio u naivnost.

Drugi razlog za zabrinutost koji bi mogao da stoji iza Diker-
         
         -


         - &
ti u epruvetu? Ne, naravno da ne. Problem je to, kad god nauka 
        d
 
 E
 -
- -
 
 


kersona je da, iako autor svakako nije to nameravao, on predstavlja E
        
          

273 274
 E 

                  
           
Teorija je sebe opravdala pozivanjem na opservacione podatke naziva imaginarnim vremenom. Druga ideja je da postoji
na irenje Univerzuma - a ne pozivanjem na svete tekstove ili -
                   -
opservacionih podataka a ne iz proivoljnog kalupa raznih reli- larizovana pod imenom Antropijski princip. U sutini antropij-
gioznih dogmi. 
-
Ipak treba primetiti da teorija Velikog praska, iako prijatelj-

       
       


      

-
vom pokuaju da osmisle alternativne modele koji bi se uklopili u       
 verovatno jer nisu sasvim sigurni gde bismo smestili sve te
-           
kreditovana, iznikle su druge teorije koje bi preduhitrile i uklonile 
- 
                   
          
stvom gravitacije, celokupna materija bi se ponovo zgusnula. Oda-             
 -
i beskrajna ponavljanja ovog ciklusa bi ponovo osvojili vremen- 
 
  
8 
                 -
         rastih svemira, imaginarnog vremena ili bezbrojnih antropijskih
 svemira. Zaista, izgleda da ih nijedan eksperiment u principu ne
- 
- 
rom. A i kad bi ovaj model pao, stalno se pojavljuju nove teorijske -
- 




        

275 276
 E 

  pred objavljivanje

- svoje poslednje knjige, Krik je potvrdio da smatra da je teorija ra-
 zumna.
-
             
                
       
da smatra takve ideje besmislenim; svejedno, one ne naruavaju Za nau raspravu zanimljiv deo Krikove ideje je uloga vanzema-
 ljaca, za koje pretpostavlja da su poslali svemirske bakterije na
-

s 
  
Veliki prasak 
        inteli- 
gentni dizajn        -
-         
 
 
Za mnoge ljude, Frensis H. C. Krik (Francis Crick) je pametan sposobnosti; umesto toga, zahteva puno inteligencije. Ako postdi-
-   -
-          
          
 
      
Scenario i dalje ostavlja otvoreno pitanje ko je dizajnirao te
-

ji mozga.
        
                   
         - -
 


      
        
Icarus. Deceniju kasnije Krik je napi-
Scien-
sao knjigu, 


277 278
 E 

        
 vnim verovanjima je iznova dovodilo do katastrofa. Netolerancija
 se ne javlja kada mislim da sam otkrio istinu. Javlja se samo kada

       


neuk, glup, ili lud (ili zloban ali to radije ne bih razmatrao).10 Nije

potreban veliki korak od nazivanja nekog zlobnim do preduzima-
mogu da budu sopstveni vanzemaljci, sopstvena napredna civi-
 
       
Nature
paradoksa (kao na primer da unuci grle dedu i babu pre nego to -
            - trati za anti-nauku.11 U svojoj skorijoj knjizi Darvinova opasna
           ideja-
          
neprijatne teoloke implikacije. -
U          nudom) da dezinformiu svoju decu po pitanju istinitosti evolu-
 12 To nije
9- mir. Jedno je pokuati ubediti nekog raspravom; sasvim je drugo
           
 
bi rekla Dokinsu da na nebesima i Zemlji postoji vie stvari nego            
 intelektualno spokojan ateista.13 Neuspeh Darvinove teorije na
 

        -
 
Niti bi trebalo da pokuavaju. Svaka osoba ima dostupne po- -
- 
           da budu pisani sa jasnim izjavama da je Bog to uradio? Ne. Nau-
       -

-
teorija, kao to su gravitacija ili elektromagnetizam, da organizuju
tanja. Na primer, Njutn je odbio da objasni ta izaziva gravitaciju,
-
Maksvel je odbio da precizira medijum za svetlosne talase kada
ski principi koji obrazuju predstavu realnosti i teoloki principi, ili
je postojanje etra negirano, a kosmolozi su kolektivno ignorisa-


,
        
bude slobodan da traga za dobrim, istinitim, i lepim.

279 280
 E 

 
 
 bila retka.
nauka odmah pozabavila njime, rado se zaboravlja dok se druga,
        
        


Zemlja rotira; niko nije mogao to da vidi. Ali vrtela se jeste. Sa


ima neto da doda.



^ 


oduvek bile na zemlji; svet je nekad bio nastanjen ogromnim, stra-


     
objekti predstavljaju uglavnom prazan prostor, da subatomske
          -


               -
         hemiju, da se umea. Pokazalo se da je jednostavnost za koju se
(koji iznose neki teisti) da nauka treba da izbegava teorije koje        
 
Njihov strah da bi natprirodna objanjenja preplavila nauku je 
neosnovan.              
kao na rezultat jednostavnih prirodnih zakona. Ali i druga vreme-
-
na su imala svoje okove, i nema razloga pretpostaviti da smo mi
pu da ne postoji nita izvan prirode, ometa teoriju koja prirodno
   ,      
-



averzija ne treba da bude presudna.

         -

-
lokupan napredak nauke tokom poslednjih nekoliko stotina go-
        
         


281 282
E

Dodatak
Hemija ivota

-
        
          
         
         -
teinima i nukleinskim kiselinama, i ukratko, mastima i ugljenim

informacija prevodi i prenosi. Naravno, na tako malom prostoru
-




-
-
       
C. elegans
          


-
        


koncentracije koje se razlikuju od onih koje preovladavaju spolja.

283 284
 Dodatak 

         - 
joj unutranjosti tako da budu dostupne za proizvodnju energije, 
-
 ^
 ^
*

-




vodonici kao to je benzin, ne meaju se dobro sa vodom. To je deo
molekula koji voli ulje. Takvi regioni molekula se nazivaju hidro-
-
prot tome, uglavnom ima hemijsku grupu koja, kao kuhinjska so ili
 (vole eukari-
vodu). Dva suprotna dela membranskih molekula su hemijski otske
 prokariotske, koje nemaju tu odliku.1 Prokari-
 
 puno jednostavniji od eukariota.
        -        
-      
          kroskopom, prim.red.) prokariota.2 Jedna je nukleoid
- DNK (dezokiribonukleinska kiselina) koja udobno stoji u sredi-
povi zatite od vode, a da se istovremeno grupama koje je vole ni citoplazme-
dopusti pristup vodi je formiranjem dva sloja (slika A-1), nazvanih          .
lipidni dvosloj-          
 i on je krut ali i slobodno propustan za hranljive materije i manje
zatvaraju, kao mehur sapunice. 
       -
Poto je srednji deo membranskog dvosloja uljast, mno-  pila je u velikoj meri nepozna-
gi molekuli koji su veoma skloni vodenoj sredini (kao to su soli ta. Bakterijski 
           rotira kao propeler kako bi pokretao prokariotski organizam.

285 286
 Dodatak 

         granularni ER i glatki ER. Granularni ER dobija svoj grebena-

        sti izgled zbog brojnih ribozoma koji su vezani za njega; ribozo-
       

koji su odvojeni od citoplazme sopstvenim membranama i na- tki ER sintetie lipide molekule masti.
 (naz-
zivaju se organele 

-
- stavlja gomilu naslaganih spljotenih membrana gde mnogi pro-
cije u odvojenim odeljcima. teini proizvedeni u ER-u odlaze radi dorade.
Prva specijalizovana organela je jedro *
         
sa velikim osmostranim otvorima zvanim jedarne pore Citoskelet
pore nisu pasivni otvori; to su aktivni vratari. Nijedan veliki -
molekul (kao to su proteini ili RNK) ne prolazi kroz jedarne pore skelet je sastavljen od tri glavna strukturna materijala: mikrotu-
      
jedra, i obrnuto. -

Niz drugih organela je rasut u citoplazmi.  su
        -

        




dve membrane. Kontrolisano sagorevanje molekula hranljivih
, tanji od mikrotubu-



       
       
-
odeljka proizvodi energiju, kao to protok vode preko brane proiz-
branu na pravim mestima. , koji su deblji

-
Lizozomi       -
         

       
-
Hloro-
ma (videti 5. poglavlje). Kiselost u lizozomu je sto do hiljadu puta
plasti        
-
nele imaju odgovornosti u proizvodnji energije. Hloroplasti
ni proteini otvore, a otvorene strukture zatim lako napadaju enzi-

mi koji vre razgradnju.
        -
 (ER) predstavlja obiman, spljoten,         -
 

287 288
 Dodatak 

membranom zvan vakuola. Ona je rezervoar za otpadne i hran- 

           
 vih atoma.
i pod velikim je osmotskim pritiskom. Pritisak koji ona vri na
Broj molekula koji se mogu izgraditi na osnovu ugljenika i dru-


        
        
^


          - 
 -
    
    
atoma vezanih u
Gradivni blokovi (slova) proteina se zovu aminokiseline.
molekule. Hemijska veza, ili kovalentna veza, se formira kada sva-
      
ki od dva atoma doprinese po jedan elektron elektronskom paru
-

-
su kovalentno vezani jedni za druge.
zana za amino grupu centralnim atomom ugljenika, nalazi se gru-
- pa karboksilne kiseline (otuda ime aminokiselina). Za centralni
         atom ugljenika je, pored jednog atoma vodonika, vezana jo jedna
od atoma est elemenata: ugljenika (C), kiseonika (O), vodonika 
(H), fosfora (P) i sumpora (S). Neki drugi elementi (kao to su hlor,          
- daje poseban karakter.
        
Aminokiseline se mogu grupisati u nekoliko kategorija. Prva


 
                     
 su naelektrisane aminokiseline; postoje tri pozitivno i dva nega-
          
- -
- larni molekuli, iako nisu potpuno naelektrisani, imaju u svom sa-
 
da formira stabilne veze sa drugim atomima ugljenika kako bi 
formirao duge lance. Poto je ugljenik u sredini lanca iskoristio         -
 trona ima donekle negativno naelektrisan karakter, dok atom sa
        

289 290
 Dodatak 

^ ili hiljade aminokiselinskih ostataka (deo ostao nakon hemiijske

reakcije koja vezuje dve aminokiseline), ne formira. Takvi makro-
'       
molekuli su poznati kao polipeptidi ili proteini.

W        -
linskih ostataka. Redosled aminokiselina nekog proteina se nazi-
va primarna struktura. Kompletiran protein i dalje ima slobodnu
-
       


Novonastali protein ne pluta unaokolo kao savitljiv lanac. U
       

-



-
          


alati, ako su proteini deformisani, ne mogu da vre svoj posao.
                  
- ruci; postoje pravilnosti u uvijanju. Pre nego to se protein uvije,
 
proteina. peptidnoj vezi formiraju takozvane  sa moleku-
        
Tokom sinteze proteina, dve aminokiseline se hemijski ve-
naelektrisani peptidni atomi kiseonika i azota ostvaruju blisku
zuju reakcijom aminogrupe jedne aminokiseline sa karboksil-

nom grupom druge kako bi oformile peptidnu vezu (slika A-2).

Novi molekul i dalje ima slobodnu amino grupu na jednom kra-
-
ju i slobodnu karboksilnu grupu na drugom kraju, tako da se nare-
vati. Ovo predstavlja problem: polarni peptidni atomi moraju da






291 292
 Dodatak 


         


kiseonika peptidne veze usmeren direktno prema vodoniku pep-



-
skih ostataka pre nego to se spiralna struktura (ali ne obave-

       
       

-



           

        sekundarne strukture pro-
          -
-






strukture upakuju se naziva tercijarna struktura (slika A-3) pro-


ulje odvaja od vode kako bi formiralo poseban sloj, tako se i ulja-

^



        


293 294
 Dodatak 

 e-
 
 po svojoj bazi se jedan nukleotid razlikuje od drugog.
       Dva nukleotida se mogu hemijski spojiti reakcijom fosfata jed-
         nog nukleotida sa 3-OH grupom ugljeno-hidratnog dela drugog
ostaju zatvoreni u unutranjosti. Ako zatvoreni polarni atomi ne nukleotida (slika A-4). To jo uvek ostavlja slobodnu fosfatnu gru-
 pu na jednom kraju i 3-OH grupu na drugom kraju, koje mogu
- dalje reagovati sa drugim nukleotidima. Ponavljanje ovog procesa
 *
  
 -
 -
 ja do 3 kraja.
,- *
         lanaca. Postoji nekoliko biolokih klasa RNK. Prva se naziva -
          maciona
       -
vljenoj od nekoliko subjedinica. Na primer, hemoglobin, protein 
         Drugi tip RNK se naziva ribozomalna RNK (rRNK). Polinukleotidi
vljeni protein ima sposobnost vezivanja kiseonika koju nemaju 
  oformili ribozom, primarnu mainu za sintezu proteina. Posled-
- nja kategorija RNK se naziva transportna,
peptida je njegova kvatenerna struktura (slika A-3).            
        
njem ribozoma.
^

Kao i proteini, nukleinske kiseline su polimeri malog bro- 
ja gradivnih blokova, zvanih nukleotidi. Sam nukleotid ima neko-         -
liko delova. Prvi deo je ugljeni hidrat, ili riboza (kod RNK) ili dezo- li razlog za to moramo da razmotrimo strukturu baza nukleotida
baza, bilo (Slika A-4). Nukleotidi se mogu podeliti na dve kategorije pu-
adenin (A), citozin (C), guanin (G) ili uracil (U). Ako je ugljeni hidrat 
-
 na), i pirimidine (C i T), koji imaju samo jedan prsten. Ako se A i T
   
         
prstena ugljenog hidrata (za 5-OH kraj) je vezana fosfatna grupa. 


295 296
 Dodatak 

^ nizu, i obrnuto; i gde god se nalazi A u jednom nizu, postoji T u

         
E<
komplementarnim. Da bi bili pravilno orijentisani za formira-
         

sno, a drugi u 5 prema 3 smeru sa desna na levo. DNK eukario-
ta se sastoji od dva komplementarna linearna lanca, ali se DNK
      
lanca.

nizma. Bakterije imaju oko nekoliko miliona nukleotida DNK.
       
nukleotida kod gljiva do nekoliko stotina milijardi kod nekih bilja-


>
Druge dve glavne kategorije biomolekula su masti i polisaha-

i igraju niz uloga. Mogu se koristiti kao strukturni materijali, kao
to je celuloza koja se nalazi kod drvenastih biljaka; kao skladite
energije, kao to je glikogen koji se skladiti u jetri. Masti, za raz-
liku od proteina, nukleinskih kiselina i polisaharida, nisu poli-


-
rale velike strukture kao to su membrane.

d
DNK, skladite genetske informacije, predstavlja polinukleo-

/^W<'Z, 
Outlines of Biochemistry:t^Ez 

297 298
 Dodatak 

    


 ^
        -
'

 UUU & UCU UAU UGU
d 
u polipeptidni jezik proteina.3       UUC nin UCC UAC UGC

 ^
UUA UCA UAA UGA ^
Tokom ranih 1960-tih godina kod je otkriven. Nobelovci Maral ^
UUG UCG UAG UGG d
Niremberg, Sivero Ohoa, H. Gobind Korana i njihovi saradnici su
CUU CCU CAU CGU
        Leucin ,
 CUC CCC CAC CGC
Prolin Arginin
 CUA CCA CAA CGA
* '
CUG CCG CAG CGG

 AUU ACU AAU AGU
Asparagin ^
istu aminokiselinu. Na primer ACU, ACC, ACA i ACG kodiraju za AUC / ACC AAC AGC
- d
AUA ACA AAA AGA
 Lizin Arginin
         AUG D ACG AAG AGG
- GUU GCU GAU  GGU
dan od tih posebnih signala, zaustavlja svoju proizvodnju protei- GUC GCC GAC ska kiselina GGC
na na tom mestu. s Alanin Glicin
GUA GCA GAA ' GGA
         GUG GCG GAG kiselina GGG
-
je zvane transkripcija i translacija 
pravi RNK kopiju malog dela svoje DNK (koji zovemo gen), koji ko- 
- 
risti za sintezu proteina. stopu prepisivanja gena.
Transkripcija (prepisivanje) gena zahteva niz odluka, od ko-          
 subjedinica, zvani RNK polimeraza, vezuje za DNK. RNK polime-
 raza se sastoji od pet polipeptidnih lanaca. Prvobitno se enzim
       
TCTTGACAT) zvana -35 region se javlja oko 35 nukleotida pre -
 
                 

299 300
 Dodatak 

 
        
- otkriveni, ali dosta toga ostaje nejasno. Jedan od najjednostavnijih
 
otidna lanca jedan od drugog u tom regionu. To je neophodno da          
 
 
aktivirani oblik ribonukleotida koji je komplementaran prvoj DNK             
- 
otid, komplementaran drugoj DNK bazi. dovoljno da proizvede sopstvenu maineriju za replikaciju tako da

Kada se jednom prva dva pravilna ribonukletida poklope sa

matricom, RNK polimeraza ih hemijski vezuje. Polimeraza se zatim
                
 tako puno njegovih kopija da prsne. To se naziva  ciklus
                 
 
 
lizogeni ciklus.
Transkripcija prouzrokuje problem: kretanje polimeraze kroz


         
ispred polimeraze.4 To bi usporilo ili potpuno zaustavilo transkrip-
         
ciju da nije drugog proteina, zvanog topoizomeraza, koji odvija


bakteriofage.
-
 e        

-
 
jalnu DNK sekvencu. Kod prokariota to je palindromski5 region koji
se ispoljava je za enzim, zvan integraza, koji hemijski ubacuje


           

         




'

        

          

301 302
 Dodatak 

 kojih je nekoliko prisutno u viestrukim kopijama) i tri lanca

                   
           
 50S subjedinica.6
 Eksperimenti su pokazali da kada se ribozomi razdvoje na svoje
preklapa promotor za gen koji kodira sam represor. Ovaj raspored komponente, a zatim ponovo pomeaju, pod pravim uslovima
 

        

          
represor ponovo aktivira.

 zvanim ajn-Delgarnova sekvenca, oko deset nukleotida uzvodno
 

 sekvence (AUG kodira aminokiselinu metionin). Kod eukariota
          

 kraja iRNK.



su neki drugi faktori. Kod prokariota su potrebna tri proteina

zvana    
se sada prepisuju.
  
        kompleks se zatim vezuje (1) za prethodno formirani kompleks
najjednostavnijih primera genske regulacije. Regulacija drugih tRNK molekula koji nosi metionin i vezuje se za IF-2, i (2) za iRNK
        molekul na mestu inicijacije. Zatim se 50S ribozomalna subjedinica
           
          
kontrolom tipa povratne sprege i viestrukim faktorima koji 

U narednom koraku drugi tRNK molekul, povezan sa proteinom
        

d

Kada se informaciona RNK proizvede, zadatak postaje molekul je sada izgubio svoju aminokiselinu, a dva kovalentno
 vezana aminokiselinska ostatka su povezana za drugu tRNK. U
prokariota. tom trenutku se prva tRNK odvaja sa ribozoma, druga tRNK se
pomera na mesto na ribozomu koje je prethodno zauzimala prva


su veliki kompleksi koji se sastoje iz 52 odvojena proteina (od

303 304
 Dodatak 

Ovaj translacioni proces zahteva jo jedan protein zvan EF-G za           

          
     
           
sredinskim dejstvima. Kasnije su otkrivene druge dve polimeraze,
nukleotida koji odgovara stop kodonu. Drugi protein, zvan 

otputanja

dotle. Pored toga, faktor otputanja menja ponaanje ribozoma.

         
prokariota.
otputanja pomeri, ribozom iseca zavren polipeptidni lanac od
poslednjeg tRNK molekula za koji je jo uvek vezan, i slobodan DNK polimeraza III u stvari predstavlja kompleks od sedam
protein odlazi u rastvor. Neaktivan ribozom se zatim odvaja od 
 aminokiselinskih ostataka. Samo jedna subjedinica vri samo
proteina. 

Neophodni su i drugi faktori, previe brojni da bi se spomenuli

u ovom kratkom povrnom pregledu, za funkcionisanje

translacionog sistema. Tu spadaju enzimi koji hemijski postavljaju
           
      
     
koji proveravaju pravilnost translacije, i uloga hemijske energije, u
kompletna Pol III sa svih sedam subjedinica se ne odvaja dok
obliku aktiviranog nukleotida GTP, na svakom stupnju translacije.
           
          
parova duga) ne iskopira.

ga ostvaruje. 

        
E<          
        

       
         




se vrati i ukloni nepravilan, pogreno sparen nukleotid. Pravilno
 spareni nukleotidi su otporni na nukleaznu aktivnost. Ova
mogao da polimerizuje aktivirane oblike dezoksinukleotida u aktivnost se zove korektura; bez nje, pri kopiranju DNK bi se
novi DNK molekul koji je precizna kopija bilo koje DNK matrice provuklo na hiljade puta vie greaka.
koju bi Kornberg ubacio u reakcionu smeu. Enzim je nazvao DNK
       
polimeraza I
         


305 306
 Dodatak 

         zatim ukloniti, praznine popuniti sa DNK, a krajevi DNK delova

tokom replikacije, kao i prilikom transkripcije je razdvajanje dva 
roditeljska lanca. To je zadatak DnaA proteina. Nakon to su lanci
Gore iznesen opis prokariotske DNK replikacije je sastavljen
razdvojeni, druga dva proteina, zvana DnaB i DnaC, se vezuju za
ogromnim naporom velikog broja laboratorija. Replikacija eukari-
       

mehuru otvorene DNK: proteini za vezivanje jednog lanca (SSB),
zna o njoj.
         
i , koja raspetljava zamrene delove koji se javljaju pri



          
       



od dva nukleotida. Kada RNK lanac postane oko deset nukleotida

dezoksinukleotide na njen kraj.
Drugi problem se javlja kada se replikaciona viljuka


u 3      3 smeru , kao to
          
         
3 smeru i da sintetie novi lanac u 35 smeru. Iako nema
teorijskog razloga zato to nije moglo da se javi, nijedna poznata
polimeraza ne sintetie u 35 smeru. Umesto toga, nakon to
se lanac DNK otvorio, RNK prajmer se proizvodi blizu viljuke i
DNK sinteza se odigrava unazad, od replikacione viljuke u 53

dok replikaciona viljuka ne otvori novi deo DNK; zatim se mora
proizvesti novi RNK prajmer, i DNK sinteza se odigrava unazad
       

307 308
 

7. Farley, J. (1979) The Spontaneous Generation Controversy

   , Johns Hopkins University Press, Balti-
Beleke more, p. 73.
8. Mayr, E. (1991) One Long Argument, Harvard University
Press, Cambridge, chap. 9.
Predgovor
1. Cameron, A. G. W. (1988) Origin of the Solar System, Annual
, 26, 441-472. 2. poglavlje
2. Johnson, P. E. (1991) Darwin on Trial, Regnery Gateway, 1. Mann, C. (1991) Lynn Margulis: Sciences Unruly Earth
Washington, DC, chap. 5; Mayr, E (1991) One Long Argument, Har- Mother, Science, 252, 378-381.
vard University Press, Cambridge, MA, pp. 35-39.
2. Eldredge, N. (1995) Reinventing Darwin
95.
1. poglavlje
3. Eldredge, N., and Gould, S. J. (1973) Punctuated Equilibria:
1. Pod biohemijom An Alternative to Phyletic Gradualism u   ,
         ed. T. J. M. Schopf, Freeman, Cooper and Co., San Francisco, pp. 82-
- 115.
ologija, genetika ili embriologija.
4. Beardsley, T. Weird Wonders: Was the Cambrian Explosion
2. Za kratki istorijski pregled koji je ovde predstavljen je a Big Bang or a Whimper? , June 1992, pp. 30-
        , Abe-
31.
lard-Schuman, London. U dodatne izvore spadaju Taylor, G. R.
(1963) 
 5. Ho, M. W., and Saunders, P. T. (1979) Beyond Neo-Darwi-
(1979)  nism An Epigenetic Approach to Evolution, -
3. Opisano u Weiner, J. (1994)     , Vintage cal Biology 78, 589.
 6. McDonald, J. F. (1983) The Molecular Basis of Adaptation,
4. Darwin, C. (1872)   14, 93.
 7. Miklos, G. L. G. (1993) Emergence of Organizational Com-
 plexities During Metazoan Evolution: Perspectives from Molecular
T. M. (1992)  Biology, Paleontology and Neo-Darwinism, 
938-954. , 15, 28.
          8. Orr, H. A., and Coyne, J. A. (1992) The Genetics of Adapta-
specijacije koji su se odigrali u izolovanim populacijama. tion: A Reassessment, American Naturalist, 140, 726.

309 310
  

9. Endler, J. A., and McLellan, T. (1988) The Process of Evolu- 20. Eisner, T., Ball, G. E., Roach, B., Aeshansley, D. J., Eisner, M.,
tion: Toward a Newer Synthesis,      Blankespoor, C. L., and Meinwald, J. (1989) Chemical Defense of an
Systematics, 19, 397. Ozanine Bombardier Beetle from New Guinea, Psyche, 96, 153.
- 21. Hitching, pp. 66-67.
gy, Cambridge University Press, Cambridge, England, chap. 9. 22. Dawkins, pp. 80-81.
11. Kaplan, M. (1967) Welcome to Participants u  23. Dawkins, pp. 85-86.
,
ed. P. S. Moorhead and M. M. Kaplan, Wistar Institute Press, Phila- 24. Darwin, C. (1872)   , 6th ed. (1988), New
delphia, p. vii. 

12. Schtzenberger, M. P. (1967) Algorithms and the Neo-Dar- 25. Dawkins, R. (1995)    , Basic Books, New
winian Theory of Evolution u  
, ed. P. S. Moorhead and M. M.
Kaplan, Wistar Institute Press, Philadelphia, p. 75.
3. poglavlje
, Oxford University
Press, Oxford, England, P. xiii.  
G. (1995) Biochemistry 
14. Smith, J. M. (1995) Life at the Edge of Chaos? New York Re- pp. 1253-1259.
view, March 2, pp. 28-30.
2. Postoje i drugi spojnici u ovom sistemu. Na primer, konta-
15. Mivart, St. G. (1871)  
  , Macmillan 
and Co., London, p. 21.           
16. Aneshansley, D. J., Eisner, T., Widom, J. M., and Widom, B.        
(1969) Biochemistry at 100C: Explosive Secretory Discharge of mer takvog sistema.
Bombardier Beetles, Science, 165, 61; Crowson, R. A. (1981) The 3. Cavalier-Smith, T. (1978) The Evolutionary Origin and Phy-
 logeny of Microtubules, Mitotic Spindles, and Eukarzote Flagella,
17. Hitching, F. (1982) 
, Pan, London, p. BioSystems, 10, 93-114.
68. 4. Szathmarz, E. (1987) Early Evolution of Microtubules and
18 Dawkins, R. (1985) The Blind Watchmaker, W. W. Norton, Undulipodia, BioSystems, 20, 115-131.
London, pp. 86-87. 5. Bermudes, D., Margulis, L., and Tzertinis, G. (1986) Prokary-
19. Eisner, T., Attzgalle, A. B., Eisner, M., Aneshansley, D. J., and otic Origin of Undulipodia, -
Meinwald, J. (1991) Chemical Defense of a Preimitive Australian ence, 503, 187-197.
Bombardier Beetle (Carabidae):  , Chemo- 6. Cavalier-Smith, T. (1992) The Number of Symbiotic Origins
ecology, 2, 29. of Organelles, BioSystems, 28, 91-106; Margulis L. (1992) Proto-

311 312
  

 5. Doolittle, R. F. (1993) The Evolution of Vertebrate Blood Co-

T. Cavalier-Smith, BioSystems, 28, 107-108. Thrombosis and Haemostasis,
Science Citation Index pokazuje da sva- 70, 24-28.
ki rad prima u proseku manje od jednog navoda godinje.         
 rimskim brojevima, kao na primer faktor V i faktor VIII. Dulitl ko-
 Thrombosis and Haemosta-
 - sis
gellar Motor, - imena proteina.
ture, 23, 509-539; Caplan, S. R., and Kara-Ivanov, M. (1993) The
Bacterial Flagellar Motor,    , 147, -
97-164. tog tipa.
9. Voet and Voet, p. 1260. e
             
         
4. poglavlje 
 
D., and Voet, J. G. (1995) Biochemistry, John Wiley & Sons, New 
           iste.
Furie, B., i Furie, B. C. (1988) The Molecular Basis of Blood Co-
agulation, Cell, 53, 505-518; Davie, E. W., Fujikawa, K., and Kisiel, 
W. (1991) The Coagulation Cascade: Initiation, Maintenance, and -
Regulation, Biochemistry, 30, 10363-10370; Halkier, T. (1991) 
  -
System, Cambridge University Press, Cambridge, England. nje delova bi morali da budu na mestu, aminokiselinske sekvence
-ogen           -
           
         -
daleko neverovatnijim.
-
 10. Dobro je imati na umu da bi korak mogao da predstavlja
 i na hiljade generacija. Mutacija mora da se javi samo kod jedne
koriste. U putu zgruavanja krvi, svi faktor su proteini. 

           -
protein. 

313 314
  

5. poglavlje *
 ptica.
 -
son, J. D. (1994) , 3rd ed., Garland Pub- *
 -
2. Kornfeld, S., and Sly, W. S. (1995) I-Cell Disease and Pseudo- 
Hurler Polydystrophy: Disorders of Lysosomal Enzime Phospho- log za postojanje isprekidanih gena ostaje misterija.
rylation and Localization, u           
Inherited Disease, 7th ed., ed. C. R. Scriver, A. L. Beaudet, W. S. Sly, 


5. Bartl, S., Baltimore, D. and Weismann, I. L., (1994) Molecular
3. Pryer, N. K., Wuestehube, L. J., and Schekman, R. (1992) Ve- Evolution of the Vertebrate Immune System.   
sicle-Mediated Protein Sorting,    , , 91, 10769-10770.
61, 471-516.
6. Farries, T. C., and Atkinson, J. P. (1991) Evolution of the Com-
4. Roise, D., and Maduke, M. (1994) Import of a Mitochondri- plement Syste, Immunology Today, 12, 295-300.
 Letters, 337, 9-13; Ca-
valier-Smith, T. (1987) The Simultaneous Simbiotic Origins of Mi- 7. U primere spadaju: DuPasquier, L. (1992) Origin and Evolu-
tochondria, Chloroplasts and Microbodies,  tion of the Vertebrate Imune System, APMIS, 100, 383-392; Stew-
  , 503, 55-71; Cavalier-Smith, T. (1992) The art, J. (1994) -
Number of Simbiotic Origins of Organelles, BioSystems, 28, 91- tebrate Immunity, R. G. Landes Co., Austin; Sima, P., and Vetvicka, V.
106; Hartl, F., Ostermann, J., Guiard, B., and Neupert, W. (1987) (1993) Evolution of Immune Reactions, Critical Reviews in Immu-
Successive Translocation into and out of the Mitochondrial Ma- nology, 13, 83-114.
trix: Targeting of Proteins to the Inner membrane Space by a Bi-
partite Signal Peptide, Cell, 51, 1027-1037.
7. poglavlje
5. Alberts et al., pp. 551-651.



6. poglavlje 
 7-1. Atomi vodonika se uglavnom samo prenose sa drugim atomi-
J. G. (1995) Biochemistry  
  -
and Watson, J. D. (1994) , 3rd ed., Gar- 
 zanima samo spojivost.

315 316
  

3. Zubay, G., Parson, W. W., and Vance, D. E. (1995) Principles 12. Bloom, A. (1987) , Simon
, Wm. C. Brown Publishers, Dubuque, 1A, pp. 215- 
216. 13. Horowitz, N. H. (1945) On the Evolution of Biochemical
4. Iako se ranije smatralo da ovaj korak nije zahtevao ATP, novi- Syntheses,       , 31,
ji rad je pokazao da je ATP neophodan da bi se reakcija odigrava- 153-157.

14. Zbog doslednosti sa drugim opisima, promenio sam slova A
J. G. 1995. Biochemistry 
800. i D u Horovicevom radu.

5. Hall, R. H. (1971) , , Oxford University

 

6. Or, J. (1961) Mechanism of Synthesis of Adenine from Hy- 16. Smith, J. M. (1995) Life at the Edge of Chaos? New York Re-
drogen Cyanide Under Plausible Primitive Earth Conditions, Na- view, March 2, pp. 28-30.
ture, 191, 1193-1194. Treba imati na umu da se reakcijama amoni-
jaka i vodonik cijanida proizvodi samo baza adenin. Krajnje je
teko proivesti nukleotid AMP pod pretpostavljenim uslovima na 8. poglavlje
ranoj Zemlji, kao to je napomenuo Joyce, G. F. (1989) RNK Evolu-           
tion and the Origins of Life, Nature, 338, 217-224. 
7. Navedeno u Joyce, G. F., and Orgel, L. E. 1993, Prospects for sposobna da proizvode aminokiseline atmosferskim procesima.
Understanding the Origin of the RNK World, u The RNA World,
2. Dose, K. (1988) The Origin of Life: More Questions then An-
ed. R. F. Gesteland and J. F. Atkins, Cold Spring Harbor Laboratory
swers, Interdisciplinary Science Reviews, 13, 348.

8. Osim razgradnjom ATP-a, koji se i sam prvo mora proizve- 3. Shapiro, R. (1986) 

sti od AMP-a. 

9. Creighton, T. (1993)  

perties          
          -
 -
jim radom.
son, J. D. (1994) , 3rd ed., Garland Pub-
 5. Joyce, G. F., and Orgel, L. E. (1993) Prospects for Understand-
ing the Origin of the RNA World u The RNA World, ed. R. F. Geste-
11. Ferris, J. P., and Hagan, W. J. (1984) HCN and Chemical Evo-
lution: The Possible Role of Cyano Compounds in Prebiotic Syn- land and J. F. Atkins, Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold
thesis, Tetrahedron, 40, 1093-1120. Treba imati na umu da jedi- 
njenja opisana u ovom radu nemaju privezanu osnovu. 6. Joyce and Orgel, p. 13.

317 318
  

 14. Otaka, E., and Ooi, T. (1987) Examination of Protein Se-
- quence Homologies: IV. Twenty-Seven Bacterial Ferredoins, Jour-
      - , 26, 257-268.
 
 
 

 Sea Urchin cDNA clones, , 19, 397-
         410.
(1994) The Comic Frame and the Rhetoric of Science: epistemo-
16. Kumazaki, T., Hori, H., and Osawa, S. (1983) Phylogeny of
logy and Ethics in Darwins Origin, Rhetoric Society Quarterly, 24, Protozoa Deduced from 5s rRNA Sequences, 
 Evolution, 19, 411-419.

17. Wagner, A., Deryckere, F., McMorrow, T., and Gannon, F.
8. Schlesinger, G., and Miller, S. L. (1983) Prebiotic Syntheses (1994) Tail-to-Tail Orientation of the Atlantic Salmon Alpha-and
in Atmospheres Containing CH4, CO, and CO2,  Beta-Globin Genes, , 38, 28-35.
Evolution, 19, 376-382. 18. Zaista, neki proteini o kojima smo govorili u knjizi imaju
  
I. G. (1983) Radiolysis of aqueous Solutions of Hydrogen Cyanide 

(pH 6): Compounds of Interest in Chemical Evolution Studies,

, 19, 184-191. 
10. Kolb, V. M., Dworkin, J. P., and Miller, S. L. (1994) Alternative 
Bases in the RNA World: The Prebiotic Synthesis of Urazole and Its imuni sistem mogli da se razviju korak-po-korak.
Ribosides, , 38, 549-557. -
-
11. Hill, A. R., Jr., Nord, L. D., Orgel, L. E., and Robins, R. K. (1989)

Cyclization of Nucleotide Analogues as an Obstacle to Polyme- 
rization, , 28, 170-171. -
12. Nguyen, T., and Speed, T. P. (1992) A Derivation of All Line- pene evolucije.
ar Invariants for a Nonbalanced Transversion Model,   19. U ovu kategoriju sam svrstao radove koji su navedeni u in-
, 35, 60-76. 
proteina, i nekim raznovrsnim temama.
13. Adell, J. C., and Dopazo, J. (1994) Monte Carlo Simulation in
Phylogenies: An Application to Test the Constancy of Evolutionary 20. Kimura, M. (1983)     , Cam-
Rates, , 38, 305-309. 

319 320
  

         -
zation and Selection in Evolution, Oxford University Press, New Videti Dembski, W (1996) 
 Through Small Probabilities, Ph. D. Dissertation, University of Illi-
nois.
22. Selander, R. K., Clark, A. G., & Whittam, T. S. (1991) Evolution
, Sinauer Associates, Saunderland, MA.            

23. Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology

(1987), vol. 52,  , Cold Spring Harbor
 
         
24. Lehninger, A. L. (1970) Biochemistry, Worth Publishers,
je izvrio Bill Dembski u svojoj disertaciji (Dembski, 1996), koja

-
25. Lehninger, A. L., Nelson, D. L., and Cox, M. M. (1993) Princi- 

6. Dawson, K. M., Cook, A., Devine, J. M., Edwards, R. M., Hun-
26. Lehninger et al. (1993), p. 244. ter, M. G., Raper, R. H., and Roberts, G. (1994) Plasminogen Mu-
27. Con, E. E., Stumpf, P. K., Bruening, G., and Doi, R. H. (1987) tants Activated by Thrombin, , 269,
  15989-15992.
4. 

28. Voet, D., and Voet, J. G. (1995) Biochemistry, 2nd ed., John (1995) Diversity of Oligonucleotide Functions, 
 iochemistry 64, 763-797.

 8. Joyce, G. F. (1992) Directed Molecular Evolution, 

 American, December, p. 90.
          Annual Review
rke ovom scenariju.  61, 29-54.
10. Dawkins, R. (1995)    , Basic Books, New
9. poglavlje 

        
American, August, p. 82. 10. poglavlje
, Oxford Universi- 1. Cited in Barrow, J. D., and Tipler, F. J. (1986) The Anthropic
ty Press, Oxford, England. Cosmological Principle
        - 2. Barrow and Tipler, p. 36.


321 322
  

3. Paley, W. Natural Theology, American Tract Society, New 21. Miller, p. 32.
 22. Gould, S. J. (1980) The Pandas Thumb, W. W. Norton, New
4. Dawkins, R. (1985) The Blind Watchmaker, W. W. Norton, 
London, p. 5.
5. Paley, pp. 110-111. 11. poglavlje
6. Paley, pp. 199-200. 1. Shapiro, R. (1986) 

7. Paley, pp. 171-172. 

8. Paley, pp. 184-185.  -

lution, 34, 277 (1992), i Perspectives on Science & Christian Faith,
9. Dawkins, p. 5. 44, 137-138 (1992).
10. Dawkins, p. 6. 
11. Sober, E. (1993)   , Westview Press, 
Boulder, Co, p. 34.       
ustavnosti zakona u Arkanzasu Balanced Treatment for Creation-
12. Sober, pp. 34-35. Science and Evolution-Science Act. Odluka sudije Vilijema Over-
13. Sober, p. 35. 
-
14. Sober, pp. 37-38.

15. Shapiro, R. (1986) Origins: A Skeptics Guide to the Creation M., ed. (1988) But Is It Science?


16. Miller, K. R. (1994) Lifes Grand Design, Technology Review prirodnim zakonima; (2) Mora da objanjava stvari pozivanjem na
 prirodne zakone; (3) Proverljiva je u empirijskom svetu; (4) Nje-
17. Dyson, J. F. (1996) The Search for Extraterrestrial Tech- -
nology u , ed. R. E. Marshak, John 
        
prezirom. Filip Kvin je napisao: Rusoova gledita ne predsta-
18. Crick, F. H. C., and Orgel, L. E. (1973) Directed Panspermia,        
Icarus, 19, 344. 
19. Futuyma, D. (1982) Science on Trial, Pantheon Books, New         
 -
stirane; neke nisu. Neke grane nauke trenutno pokazuju visok ste-
20. Miller, pp. 31-32. 

323 324
  

 8. Jaki, S. (1986)

ad hoc; dru-
 9. Dawkins, R. (1986) The Blind Watchmaker, W. W. Norton,
Ruse, 1988, p. 384). Laudan je naveo mnoge izuzetke od Overtono- London, p. 159.
 10. Dawkins, R. (1989) New York Times, April 9, 1989, sec. 7, p.
       34.

ustanovljavanja postojanja fenomena i objanjavanja tog feno- 11. Maddox, J. (1994) Defending Science Against Anti-Science,
mena zakonom... Galilej i Njutn su tvrdili da su uspostavili pos- Nature, 368, 185.
tojanje fenomena gravitacije, daleko pre nego to je bilo ko mogao 12. Dennett, D. (1995) Darwins Dangerous Idea, Simon & Schus-
         
1988, p. 354). Laudan nije video razlog za radovanje: Pobeda u
 13. Dawkins, R. (1986), p. 6.
-
ka i kako funkcionie (u Ruse, 1988, p. 355).

4. Naravno, da li su evolucija i religija uklopive zavisi od toga
- 1. Prokariote se mogu podeliti u dve kategorije: arhebakterije
 i eubakterije. Razlika nije bitna za nae trenutne potrebe opisiva-
 
to posavlja evoluciju u sukob sa mnogim religijskim veroispove- 
  -        
 skom mikroskopijom, pri kojoj se koriste elektroni umesto svetla
 za osvetljavanje.
Johnson, P. E. (1991) Darwin on Trial, Regnery Gateway, Washing-
3. Gamow, G. (1954) Possible Relation Between Deoxyribonu-
ton, DC.
cleic Acid and Protein Structure, Nature, 173, 318; Gamov, G., and
5. Simn, H. (1990) A Mechanism for Social Selection and Su- 
ccessful Altruism, Science, 250, 1665-1668. Protein Synthesis, u ,
         
Jaki, S. (1986) Science and Creation, Scottish Academic Press, Edi- 
nburgh. -
         motajte jednu pertlu nekoliko puta oko druge, i zamolite nekoga
          
(1980) Cosmos and Creator, Regnery Gateway, Chicago. 

325 326
 




sleva i zdesna. Primer je potop. Kada se primeni na DNK, palin-
drom 
53 smeru na oba lanca dvostruke spirale.
       


327