Themajkannn's edition

AGROHEMIJA

Novi Sad, jun 2015.

 SVOJSTVAZEMLJITAIPROCESIUVEZIISHRANEBILJAKAIPRIMENEUBRIVA
Zemljitepredstavljasloenuprirodnutvorevinukojasesastojiodvrste,teneigasovitefaze.
Ovefazesenalazeuuskojmeusobnojvezi,tepromenabilokojeodnjihpovlaipromenuidrugih
dveju.vrstafazaimavelikiznaajzaishranubiljakajerseunjojnalazerezervnehranljivematerije.
Usledstalnograspadanjaminerala,mineralizacijeorganskematerije,hranivaprelazeuzemljinirastvor
odakleseusvajajuodstranebiljaka.Poredtoga,vezujehranljivematerijedodateubrivima,spreavajui
njihovo ispiranje. Ova faza zemljita zahvata priblino 50% ukupne zapremine zemljine mase, dok
ostalih50%predstavljajuzemljineporeispunjenetenomiligasovitomfazom.Tenafaza(zemljini
rastvor)nalaziseuneprestanomuzajamnomodnosusavrstom.Onajesredinaizkojesebiljkasnabdeva
hranomivodom.Napromenesastavatenefazenajvieutiutir.Gasovitafazazemljitanalaziseu
uzajamnomodnosusaobeprethodne.Zemljinivazduhpokrivaesticezemljitaiispunjavaporemeu
njima.Sadrajovefazejetakoepromenljiv,naroitoCO2,anatepromeneutiebrzinarazlaganja
organskematerije,intenzitetdisanjaivihorganizama,izmenazemljinogiatmosferskogvazduha.
Ukupnerezervehranivauzemljitusuvelikealineidirektnopristupanebiljkama.Teukupne
koliine,bezobziranapristupanostinebogatstvozemljita,dokrastvorljiviibiljkamapristupani
oblicihranivainenjegovuplodnost.Onazavisiprevashodnoodmehanikogsastavazemljita.Tea,
glinovita zemljita su po pravilu uvek bolje snabdevena hranivima nego laka, peskovita. Hranljive
materijeuzemljitusenalazeustalnojdinamici.Poduticajemhemijskih,fizikohemijskihibiolokih
inilaca,ovematerijeprolazekrozraznemobilozacioneiimobilizacioneprocese.Nerastvorljivematerije
procesimamobilizacijeprelazeubiljkamapristupanajedinjenja.Imobilizacijomtematerijeprelazeu
tekorastvorljiveinerastvorljive,biljkamanepristupaneoblike.Odintenzitetaovihprocesauvelikoj
merizavisikolikoebiljkeimatihranivanaraspolaganju,kaoiiskoriavanjehranljivihmaterijaunetih
putemubrivaodnosnodejstvoubriva.
Na veliinu i intenzitet procesa mobilizacije i imobilizacije u velikoj meri uestvuju
adsorptivnasposobnostzemljitainjegovapH.Odnajveegznaajanaishranubiljakaiprimenuubriva
susledeifaktori:1.adsorptivnasposobnostzemljita2.sastavzemljinograstvora3.reakcijazemljita
(pH)4.drenanevodei5.bogatstvoiplodnostzemljita.
ADSORPTIVNASPOSOBNOSTZEMLJITA
Podadsorptivnomsposobnouzemljitapodrazumevasenjegovaosobinadaadsorbujerazne
estice,teneigasovitesupstanceilidauveanjihovukoncentracijunapovrinikoloida.Adsorptivna
sposobnostzemljitailisorptivnasposobnost,odnosisenaviepojava:
Adsorpcija:vezivanjeelemenatanapovrinuzemljinihestica(preiavanjevode)
Apsorpcija:Ulaenjeelemenataunutaresticakapilara
Fiksacija:vrstovezivanjeodstranemineralagline
Retrogradacija:prelazakrastvorljivihunerastvorljivajedinjenjaMCP>TCP
Sorpcija je najvaniji proces u zemljitu od koga zavisi sudbina unetih ubriva u odnos na ishranu
biljaka. Od nje zavisi: % iskorienja hraniva, vezivanje i gubici hraniva, regulacija c hraniva u
zemljinomrastvorukaoivremeinainprimeneubriva.
VRSTESORPCIJE(ADSORPCIJE)
Premaprirodiimehanizmimaodvijanjapojedinihprocesa,sorpcijesepremaGerodicumogupodelitina:
Mehanika: sposobnostzemljitadauporamazadravasitneesticedrugihmaterija(daadsorbujeu
vodisuspendovanesitne,vrsteesticegline,organskumateriju,algeislino).Zemljitedelujekaofilter
iugornjimslojevimazadravaesticegline,organskematerijeislino.
Bioloka: sposobnost biljaka i MO da adsorbuju razne elemente. Istovremeno sa adsorpcijom i
usvajanjemhranljivihmaterijanapovriniMOikorenabiljakavriseizmenakatjonaianjona.Zemljite
jeproetoMOkojihima0.55t/ha,auzemljitimasadostaorganskematerijeido16t/ha.MOusvojoj
ishranikoristeN,P,Kidrugeelemente.UtelimaMO/hamoesenaiN:125150kg,P 2O5:40kgiK2O:
25kg.Ovasorpcijajeprivremena.BiljkeiMousvajajusamoelementekojisuimpotrebniji.MO
prevodeelementeizorganskematerijeuprstupanioblikkoristeiihuishrani.Uistotovremekoriste
izvesnu koliinu hrane za izgradnju svojih tela, to znai da sa mineralizacijom paralelno tee i
biolokasorpcijaodstraneMOibiljaka.OvasorpcijaimaznaajzaNO3 kojiseneveenijednod
drugomsorpcijom.Posleizumiranja,MOsebrzomineralizujuibiljkemogukoristititeelementeu
ishrani.PrinepovoljnimodnosimaC:N,C:PiC:Sbiolokasorpcijamoebitinegativnogkaraktera.
Fizika (apolarna): Poveanje c raznih supstanci na povrini koloida. Na taj nain adsorbuju se
organskematerije.Ponekadsepodfizikomsorpcijompodrazumevaju2pojave:fizikohemijskai
hemijskaadsorpcija.Gedoricjepodfizikusorpcijuubrojaoiadsorpcijubazaodstranezemljita.U
sluajuKOH,OHmoebitiadsorbovanbezzamenedrugimjonima,dokK+moebitizamenjen
drugimjonima,recimoCa2+.
AK)Ca3+2K3PO4>AK)K6+Ca3(PO4)2
Hemijskaadsorpcija:protieuzemljituuzstvaranjetekorastvorljivihsoliizlakorastvorljivih.Kod
ovesorpcijekatjoniianjoniuneeniputemubrivailinastalimineralizacijomzemljinihrezervi
meusobnoreagujuuzemljinomrastvorudajuitekorastvorljiveilinerastvorljivesoli.Ovom
sorpcijomsenajvieveufosfati,uzavisnostiodpHveomabrzoreagujusa2+ili3+katjonima.U
neutralnimikrenimzemljitimafosfatiprelazeumanjerastvorljiveilinerastvorljive:
Ca(H2PO4)2+Ca(HCO3)2>2CaHPO4+2H2O+2CO2
Ca(H2PO4)2+2Ca(HCO3)2>Ca3(PO4)2+4H2O+4CO2
Ukiselimzemljitima,samnogoslobodnihAl3+iFe3+jona:
Ca(H2PO4)2+Al2(SO4)3>2AlPO4+CaSO4+2H2SO4
Ca(H2PO4)2+Al(OH)3>CaHPO4+AlPO4+2H2O
3CaHPO4+Al(OH)3>Ca3(PO4)2+AlPO4+3H2O
H3PO4+Al(OH)3>AlPO4+3H2O
ZahvaljujuihemijskojsorpcijiPsemalokreepozemljinomprofilu.KoeficijentiskoritavanjaP
ubrivajevarijabilanuzavisnostiodosobinazemljitaiiznosi530%,nataupravoutienjegova
jakahemijskasorpcijauovimzemljitima.Hemijskaadsorpcijaanjonazavisiodnjegovesposobnosti
dasakatjonimazemljinograstvoradajunerastvorljivajedinjenja.Nitratniihloridnijonsakatjonima
neobrazujunerastvorljivesoli,tesehemijskineadsorbuju.SO 4 iCO3 sajednovalentnimkatjonima
dajurastvorljive,doksadvovalentnimdajutalog.
Fizikohemijska(supstituciona):sastojiseuzamenikatjonaAKsakatjonimazemljinograstvora.
AK)Ca+2NH4Cl>AH(NH4)2+CaCl2
Amonijum jon u ekvivalentnim koliinama zamenjuje Ca. Ova sorpcija je uslovljena pojavom
elektrostatikogpotencijalanapovrinikoloidnemiceleiobuhvataadsorpcijuisupstituciju.Kakou
zemljitupreovlaujukoloidisanegativnimnaponom,ovasorpcijajevanijazakatjone.Otudaseona
i bazira na sposobnosti zemljinih koloida koji ve na svojoj povrini dre katjone sposobne za
ekvivalentnurazmenusakatjonimazemljinograstvora.Unoenjemuzemljitebilokakvihsoliili
ubrivadolazidozameneadsorbovanihkatjonasakatjonimazemljinograstvora:
AK)Ca+K2SO4>AK)K2+CaSO4
Izmeukatjonaurastvoruiadsorbovanihna vrstojfaziuspostavljasedinamikaravnotea.Kao
rezultatovogasmanjujeseczemljinograstvorai uvajuhranljivisastojciodispiranja.Nastajeu
zemljitu promenom vlanosti, unoenjem ubriva, podizanjem podzemnih voda, navodnjavanjem.
Glavnarazlikaizmeufizikohemijskeihemijskeadsorpcijesastojiseutometose.......reakcija
odvijanapovrinikoloada.
 ADSORPCIJAKATJONAINJIHOVASUPSTITUCIJA
Katjonikojisenalazeukompenzacionomslojukoloidanazivajuseadsorbovanikatjoni.Deokatjona
rasporeuje se u nepokretnom a deo u pokretnom delu difuznog sloja. Kapacitet adsorpcije katjona
predstavlja ukupan broj adsorpcionih mesta za katjone, aizraavaseuekvivalentimammolH/100g
zemljita.PojedinekomponenteAKzemljitaimajurazliitekapacitete,anjihovzbirujednomzemljitu
predstavljatotalnikapacitetadsorpcijekatjona(T).Ovosvojstvozemljitamoeirokovariratitozavisi
od granulometrijskog sastava, vrste minerala gline i sadraja humusa. Najmanji kapacitet adsorpcije
imaju zemljita siromana u humusu i peskovita zemljita. Sa poveanjem gline u zemljitu, raste i
kapacitetadsorpcije.Organskikoloidizemljitaimajuvisokkapacitet:huminskekiseline350ekv.mmol
H.Mineraligline:Ilit2040;kaolinit10;montmorilonit150ekv.mmolH.Kakosadrajorganske
materijekodveinezemljitanijeveiod5%,kapacitetadsorpcijejeuslovljenmineralnimkoloidima.
Adsorbovani katjoni se obino mogu supstituisati drugim katjonima, dok je samo mali deo katjona
nezamenjiv. Adsorpcija i zamena katjona zavise od c soli u rastvoru, t i r zemljita, vrste katjona,
valentnosti,mehanikogsastavamineralnogdelazemljita.Sastavikoliinasupstituisanihkatjonautiu
nafizikaihemijskasvojstvazemljita(npr.CaiNa).Cajedobarkoagulator,uestvujeuzgruavanju
zemljinihkoloidaistvaranjuagregatastabilnihpremavodi.Naispoljavasuprotnodelovanje.
Vievalentnikatjoniseznatnojaeadsorbujuodjednovalentnih.Katjonisaistimnabojemimajuutoliko
veuenergijuadsorpcijeukolikoimjeveijonskiradijusamanjihidratacioniomota.Imajuiovou
vidu, najrasprostranjeniji joni zemljinog rastvora mogu se poreati prema adsorpcionom afinitetu u
sledeiniz:Al>Fe>H>Ca>Mg>NH4+>K>Na
H+ pokazujeveomavisokuenergijuadsorpcije.Meutim,hidratisansenalaziizmeuNaiK.Najae
hidratisanimkoloidimaseeesreeH+oblikdokjeukaolinitazastupljenijiH3O+.K+moeprodretiu
interlamelarniprostormineralaglinesareetkom2+1,priemusevrstovezujeinemoeseizmenjivati
kao adsorbovani jon. Takva svojstva pored K + ima i NH4+, a sama pojava se naziva fiksacija ili
nerazmenljivaadsorpcija.
ADSORPCIJAANJONA
Adsorpcijaanjonavezanajeuglavnomzapozitivnonaelektrisanekoloide,aglavninosiocitogpozitivnog
naelektrisanjasuFeiAlhidroksidiukiselojsredini.Odanjonasedobroadsorbujuonikojisakatjonima
stvarajunerastvorljivajedinjenja.AnjoniPiSikoselinesemogudobroadsorbovatizbogmogunosti
njihovezamenesaOHkojiulazeusastavkoloidaadeliminoinekihminerala.
Naosnovuadsorpcijeodstranezemljitaanjonisemogupodelitiu3grupe:
1.Jakoadsorbujui:stvarajutekorastvorljivetalogeuAKizemljinomrastvoru.Unjihspadajuanjoni
PiSikiseline,kaoinekihorganskihkiselina.OdanjonaH 3PO4imamoH2PO4,HPO42iPO43.Njihov
odnosuzemljinomrastvorusemenjauzavisnostiodpHsredine.NajrastvorljivijaPsouzemljituje
Ca(H2PO4)2 isvesolisaNa,NH 4 iK.ManjerastvorljivesuCaHPO 4.AliFesoli,kaoiCa 3(PO4)2 su
tekorastvorljive.ZbogobrazovanjanerastvorljivihsoliPseskoroneispiraudubljehorizonte.
2.Neadsorbujuse:podlonisuispiranju,imaihvieuzemljinomrastvoru.Ovdespadajujednovalentni
anjoniCl,NO3,NO2.Njihzbogistognabojaneprivlaezemljinikoloidiinegradenerastvorljivesoli.
JedinopriveomaniskojpHsemoezapazitinjihovaadsorpcija.
3. Izmeu prve 2 grupe: anjoni SO42 i delimino CO32 i HCO3. U izvesnim uslovima se dobro
adsorbujpu, a pod drugim slabo. SO42 e se dobro adsorbovati jedino pri visokom sadraju Ca2+ u
zemljitudajuibezvodniihidratisanigips.Mg,KiNasulfatiseusluajuzaslanjivanjazemljitamogu
odaljiti ispiranjem usled rastvorljivosti. CO32 stvara sa Ca2+ teko rastvorljiv CaCO3 a HCO3 daje
rastvorljivCa(HCO3)2.Obesolipozitivnoutiunaosobinezemljita.Prelazjednesoliudruguzavisiod
CO2,zemljinogvazduhait.Na2CO3 iK2CO3 sutetnesoli(baznesureakcije,naruavajustrukturu
zemljitaispreavajunormalnorazviebiljaka).
SiO33>PO43,HPO42,H2PO4>CO32>SO42>NO3>Cl
ZEMLJINIRASTVOR
Predstavlja aktivnu komponentu zemljita, faktor je osnovnih hemijskih i biohemijskih reakcija, a
naroitojeznaajanzatotojenosilaconogdelahranljivihmaterijakojijenajpristupanijibiljkama.
Najveiuticajnaoblik,mobilnostipristupanostpojedinihelemenataimaju:c,osmotskipritisak,pH,
pufernasposobnostrastvoraioksidoredukcionipotencijal.
Koncentracijajeodreenakoliinomrastvorenihmaterijaujedinicizapreminetenosti.Uprosekune
prelazinekolikomg/lrastvora.Mineralnematerijesenalazeuoblikurazliitihkatjonaianjona.U
kiselimzemljitimauznatnojkoliinisuprisutniAl3+,Fe3+iMn2+aumalimostalimikroelementi(Zn2+,
Cu2+,Co2+...)
U zemljitima bogatijim sekundarnim mineralima i organskom materijom nastaju koncentrovaniji
rastvorinegouonimagdedominirakvarcikojasusiromanaorganskommaterijom.Zapaenesu
promeneczemljinograstvorauslatinama,gdesesacmenjaiosmotskipritisakrastvora,kojijeesto
vei od osmotskog pritiska elijskog soka, to rezultira nesposobnou biljaka da uzimaju vodu.
OptimalnapHzaishranubiljakazavisiodmehanikogsastavazemljita(teazemljitaneutralnaili
slaboalkalna;lakakiselareakcija).
pH:N(68);P(6.57.5);K(610);S<6.5;CaiMg(78.5);Fe<7;mikroelementi57,Moalkalna.
FAKTORIKOJIODREUJUREAKCIJUZEMLJINOGRASTVORA
Reakcija zemljinog rastvora je rezultanta odnosa izmeu priticanja slobodnih kiselina i koliine
adsorbovanihkatjona,karbonatailakorastvorljivihsolikojemoguneutralizovatikiseline.Ukolikoje
priticanjekiselinaintenzivnijeodneutralizacionesposobnostikatjonailisolizemljiteebitikiselo.
Uravnoteenodnosobezbeujeheutralnureakciju.Alkalnareakcijanastajekadapreovlaujualkalni
metali (Na karnonati i bikarbonati). U procesu razlaganja i nove sinteze organskih materija u
zemljitu nastaje i niz organskih i neorganskih kiselina (oksalna, mlena, fulvo, H2CO3, HNO3,
H2SO4...)kojemogusmanjitipH.KaonajveiizvorkiselostijavljaseH 2CO3kojasestalnostvarau
zemljituiijiodnosurastvorustojiuravnoteisaCO2 uzemljinomvazduhu.Otudaimanajvei
znaajzaregulacijupHupodrujuiznadpH5.5.
U karbonatnim zemljitima reakciju odreuje ravnotea u sistemu CaCO 3, CO2 i H2O. CaCO3 u
prisustvuCO2prelaziurastvorkaoCa(HCO 3)2.PrinormalnomsadrajuCO2(0.03%),pHzemljinog
rastvoraiznosioko8.2.PoveanjemsadrajaCO2pHopadajerCO2ureakcijisavodomvezujeOHa
oslobaa se H+. Pri 0.3% pH e iznositi 7.8 a pri 1% 7.4. Reakcija u karbonatnim zemljitima
regulisanajepromenomparcijalnogpritiskaCO2.Kakosuizvorikiselostilociraniupovrinskom,
humusnomsloju,obinosutideloviprofilazemljitainajkiseliji.
REAKCIJAZEMLJITA
PredstavljaodnosH+iOHjonauzemljitu.Graninevrednostizapoljoprivrednazemljitakreuseu
intervalu od 3.59.5. Sa reakcijom zemljita i zemljinog rastvora u tesnoj vezi stoji intenzitet
aktivnosti MO, rastvaranja zemljinih minerala, transformacija produkata njihovog raspadanja,
usvajanjehranljivihmaterijaodstranebiljke,koagulacijaipeptizacijakoloida,oksidoredukcionii
drugifizikohemijskiprocesiuzemljitu.Reakcijazemljitajeprilinostabilnaveliinaiuprvom
reduzavisiodklimatskihfaktora,karakteramatinogsupstrata,uslovadrenae,biljnogpokrivaa,
ovekoveaktivnosti.
 Klasazemljita pH pristupanostihranljivihmateijapromenompH.TakouzemljitimasapH<5preovlaujuFeiAl,te
sestvarajunerastvorljivifosfatinepristupanibiljkama.PiNsunajpristupanijiuneutralnojsredini,a
Jakokiselo 34 Kusvimsredinama.Mikroelementisupristupanijiukiselojsredini,saizuzetkomMo.
Kiselo 45
PUFERNOSTZEMLJITAIZEMLJINOGRASTVORA
Slabokiselo 56 Podpufernousepodrazumevaosobinazemljitadaseprotivipromenireakcijesredinepridodavanju
Neutralno 7 kiselineilibaze,atakoepripoveanjuilismanjenjuvlanosti.Zavisiodsastavaisvojstavavrste
fazeizemljinograstvora.Suglinastozemljiteimausvomsastavumnogoglinenihikoloidnihestica
Bazno 78 saadsorbovanimkatjonima(CaiMg),kojiprisupstitucijidajuneutralnbesoli:
Jakobazno 89 AK)Ca,Mg+4HCl>AK)H4+CaCl2+MgCl2
Upeskovitomzemljitusiromanomkoloidima,nalazisemaloadsorbovanihbaza,takodaH +ostajeu
rastvoruipoveavakiselost.
Biljnavrsta Optimalno Doputeno Biljnavrsta Optimalno Doputeno Zemljinirastvorimapufernosvojstvouodnosunakiselinesamousluajukadaseunjemunalazesoli
Penica aj jakihbazaislabihkiselina.JakebazesuNaiK,maloslabijeCaiMg.Odslabihkiselinauzemljituse
nalazehuminske,fulvo,oksalnaaodjakihsumpornaiazotna.Ovekiselinedolazeuzemljitesa
eernarepa Jagodastovoe ubrivima.Dejstvopufernograstvorasemoevidetinaprimeru:
Suncokret Kotiavo CH3COONa+HNO3>NaNO3+CH3COOH
pHneebititolikoniskazbogobrazovanjaslabesiretnekiseline.Uovomsluaju,Naacetatseprotivi
Krompir Jezgrasto poveanju kiselosti, to je i sutina pufernog rastvora. Dobru pufernost imaju zemljita bogata
Pasulj Jagodasto organskim materijama sa dosta adsorbovanih Ca i Mg. Odreivanje pufernosti vri se titracijom
(dodavanjemkiselineimerenjempH).Pufernostsemoepopravitiunoenjemorganskihilimineralnih
Lucerka Vinovaloza koloidaigline.

U kisela zemljita spadaju podzolasta, siva umska, crvenice, smea i tresetasta movarna. Baznu
reakciju obino imaju zemljita sivih stepa, polupustinja i pustinja (solonjeci, sivomrka zemljita).
Neutralnuislabobaznureakcijuimajuernozemi.Postoje2tipakiselostizemljita:akutna(aktivna)i
potencijalna(ima2oblikasupstitucionuihidrolitiku).
Pod akutnom se podrazumeva c(H+) u zemljinom rastvoru ili u suspenziji. Suspenzija se dobija
tretiranjemzemljitadestilovanomvodomuodnosu1:5.Tojeonakiselostzemljinograstvorakojase
ekstrahuje iz zemljita vodom. H+ u zemljinom nastaju elektrolitikom disocijacijom kiselina. U
zemljitusenalazeprvenstvenoslabekiseline,stogasepHkreeod57.
Supstituciona kiselost je nazvana tako to se javlja kao rezultat zamene H + (ili Al3+) adsorbovanih
koloidima sa katjonima rastvora soli, kojima se tretira zemljite. H+ se u strukturi micele huminske
kiselinenalazevrstovezanisakoloidnimesticama.Kadzemljitedoeudodirsarastvoromneutralne
soli, vodonikovi joni prelaze u rastvor, a ekvivalentna koliina katjona u AK. Ukoliko je vie H+
istisnutoizAK,utolikojeveasupstitucionakiselost.Slinosedeavaiuzemljitimasaadsorbovanim
Al3+.
Smatrasedajepojavasupstitucionekiselostirezultatrazaranjamineralazemljita,teprelaskaAl3+ u
rastvorihidrolizenastalogjedinjenja.
Hidrolitikakiseloststvarasekaorezultattretiranjazemljitarastvoromsolijakebazeislabekiseline
(CH3COONa):CH3COONa+H2O>CH3COOH+NaOH
SiretnakiselinadisosujemanjeodNaOHpriemujerastvorslabobazan.PridejstvuNaacetatana
zemljitemoguseodigratirazliitereakcijeuzavisnostikoliineH+iAl3+unjemu.
Hidrolitikakiselostjeobinoveaodsupstitucione.Uhumidnimregionimamoedoidoispiranjabaza
toutienastvaranjekiselihzemljita.pHvrednostsemoemenjatiinekimagrotehnikimmerama:
oranjemdubljihslojevaseizbacujeCaCO3napovrinu,kaoiubrenjem.
Reakcijazemljitautiedvojakonabiljke(direktnoiindirektno).Direktanuticajseogledautometose
promenompHzemljitamenjaipHelijskogsokaubiljkama.Indirektniuticajsesvodinapromenu
OKSIDOREDUKCIONEPOJAVEUZEMLJITIMA
Oksidacija je praena: Sjedinjavanjem sa O, otputanjem H, uopteno poveanjem pozitivnog
naelektrisanjaoksidovanematerije(prelazakFe2+ uFe3+,amonijakaunitrate,Susulfate).Meutim,
osnovnaoksidoredukcionareakcijauzemljitujeoksidacijasveeorganskematerijepomouO2iz
zemljita. Oksidacija i redukcija zavise od mnogih faktora: t, r, priticaja O iz vazduha, MO, pH,
sastavasolizemljinograstvorakaoisastavakoloida.Oviprocesiimajuvelikiznaajzarastvorljivost
materijaipristupanosthranljivihelemenatabiljaka.Fe3+ moepreiurastvorsamopripH<3.5,a
Fe2+ iprislabokiselojreakciji.ZbogtogakretanjeFemoebitiogranienouzavisnostiodstepena
oksidacije.BiljkeusvajajuMnsamopriodreenimoksidoredukcionimuslovima.Oksidoredukcioni
potencijaluzemljituobinosemeribrojemmVuodnosunaHelektroduaoznaavasesaRh.Veina
biljakarazvijasenormalnopriRh=200700mV.Izvanovihgranica,razviejeslabo.Pripoveanju
aeracijezemljitaRhseobinopoveava,apripoveanjuvlanostismanjuje.ZbogtogaRhmoe
ponekadsluitikaomerapromenevodnovazdunogreima.Oksidoredukcioniprocesisenajbolje
odvijajuustrukturnomzemljitu(oksidacijaukrupnimporamaizmeuagregataaredukcijaunutar
agregata).
ORGANSKAMATERIJAINJENZNAAJZAISHRANUBILJAKA
Organskumaterijuuzemljituinehumussa85%a15%inenespecifinematerije(10%korenja
biljakai5%zemljinafloraifauna).Godinjesenaantropogenizovanomzemljitunakupi510t/ha
biljnih ostataka, 0.520 t/ha MO. Glavnu masu organskih ostataka ini nekoliko grupa organskih
jedinjenjakojaseubiljnimtkivimanajeenalazeusledeimodnosima:
UH:eeriskrob15%,hemiceluloza1020%,celuloza2050%.
Masti,voskovi,tanini:18%(sporoserazlau,kaoilignini)
Lignin:1030%
Proteini:115%(brzoserazlau,kaoiUH)
Nehumificirane materije su vane to ine potencijalnu rezervu hraniva za biljke. Nakon njenog
razlaganja u zemljitu (0.61 t/ha godinje) hranljjivi elementi prelaze u mineralni oblik koji usvaja
biljka.Deooveorganskematerijeotpadainasintezuhumusa.Humusjespecifinaorganskamaterija
nastala prethodnim razlaganjem organskih materija hemijskim putem i putem MO i zatim njihovom
sintezom.Humusnematerijesudalekootpornijenamikrobiolokarazlaganja.Humusernozemaima
pozitivnasvojstvaupogleduadsorpcijekatjona,dokhumuspodzolaimasasvimdrugaija.Uestvujeu
procesima obrazovanja zemljita, te od njegovih svojstava zavise mnoge fizike i hemijske osobine
zemljita.UnjemusenajveimdelomnalazeCa,Mg,KiNauadsorbovanomstanjuizamenjivom
obliku.Uprirodnimuslovima,aminokiseline,huminskekiselinekaoinekedrugesakatjonimaobrazuju
jedinjenjatipahelata(rastvorljiviuvodi,biljkeiznjihlakousvajajuanjoneikatjone).Helatori(organska
materija)pozitivnoutiunaboljeiskoritavanjePizteerastvorljivihfosfata.Oniimajusposobnostda
izvukukatjoneizkristalnereetkeprimarnihisekundarnihmineralainatajnainihuinepristupanim.
Naosnovutogasemoezakljuiti:
Organskamaterijapovoljnoutienafizikeihemijskeosobinezemljita
Izvorjeneophodnihelemenatazaishranubiljaka
inipotencijalnurezervuN,PiS.OrganskiNzemljitaini98%,P50%iS90% izazivadepresivnodelovanje.
Stvaranjehelatnihkompleksausledprisustvaamino,huminskihidrugihkiselina
Pozitivnoutienaadsorptivnusposobnost,pufernost,strukturu,vodnovazduniitoplotni
reim
DRENANEVODE
Predstavljajuvodekojesuprolekrozgornjehorizonteikojesespajajusapodzemnimvodamairekama.
Ovimvodamasegubehranljivematerije(gubicizavisniodnjihoveadsorpcije).Koliinaovihvoda,kaoi
gubitakahranivasanjimazavisiodkoliinetalogaievaporacije,teodmehanikogsastavazemljita.
Najveigubicidrenanimvodamasuuonimelementimakojisenajmanjeadsorbuju:NO3:50%nastalog
mineralizacijomiunetogubrivima;P:200300g/ha;K:10kg/ha;Cado400kg/ha.GubiciNaNO 3
moguseumanjititoduimdranjemzemljitapodkulturom.
BOGATSTVOIPLODNOSTZEMLJITA
Hranljivielementibiljakanalazeseuzemljituunejednakimkoliinama.Kaosrednjisadrajnajvanijih
elemenatakojiulazeusastavzemljitamoguseuzetisledeevrednosti:O49%,Si33%,Al7.1%. (maseno). U zemljite se dovodi putem fiksacije: abiotske i biotske. Abiotska ili elektrohemijska
Na ostale elemente otpada 10.9%. Ukupne rezerve hraniva u zemljitu su velike, ali ne i direktno
dostupnebiljkama.Taukupnakoliina,bezobziranapristupanost,senazivabogatstvozemljita.Ona
karakterie samo potencijalnu plodnost zemljita. Pristupani oblici hraniva u zemljitu predstavljaju
njegovu plodnost. Oblici pojedinih hranljivih elemenata su u stalnoj dinamikoj ravnotei jer se u
zemljitustalnoodvijajuprocesimobilizacijeiimobilizacije.Intenzitetmobilizacijezavisiodosobina
zemljita,klimereona,agrotehnike.Popravilu,ukolikosuzemljitabogatijauorganskojmateriji,onasu
i plodnija. N se veinom nalazi u orhanskom obliku, njegov sadraj je direktno proporcionalan sa
koliinomhumusauzemljitu.SlinosemoereiizaP.doksadrajKuglavnomzavisiodmehanikog kg/ha).
sastavazemljita.Najvanijiprocesikojiutiunapristupanosthranivauzemljitu,naefikasnostubriva
igubitakhranivasusorpcijeipH.Posledicanjihovogdejstvajestvaranjezemljinograstvoraaodnjihi
drenanihvoda.
MIKROORGANIZMIZEMLJITA
Imajuvelikuulogu,kakourazlaganjumaterije,takoiprisintezihumusauzemljitu.Otudautiuna
plodnostzemljjitadirektnoiindirektno.Direktno,takotonjihovimizumiranjemostavljajuuzemljitu
odreenukoliinuhraniva,aindirektnotouestvujuumineralizacijibiljnihiivotinjskihostatakau
zemljitu.Poredtogauestvujuurazlaganjuteerestvorljivihminerala,obogaujuzemljitesaCO2,
vezujuN2izatmosfere,doprinosestvaranjuhelatnihkompleksa,oksidiuamonikajiS.Vanauloga
ogledaseiubiolokojfiksacijiNO3,imesespreavanjegovoispiranjeigubitak.
AZOT
Spada u grupu neophodnih makrohranljivih elemenata, a zajedno sa C, O i H spada u
organogeneelemente.Spadaiugrupudeficitarnih,zajednosaPiK.Akojebilokojielemenatizgrupe
neophodnihunedostatkuilipotpunoodsutan,biljkenemoguupotpunostizavritisvojureproduktivnu
fazu, jersvakiodneophodnihelemenataimaodreenufiziolokuulogu, pa se prilikom njegovog
odsustva pojavljuju specifini simptomi nedostatka. N je sastavni deo mnogih jedinjenja u biljci
(proteini,hlorofil,nukleinskekiseline,aminokiseline,pigmenti,vitamini,amini,amidi).Uticajjedinice
NubrivaupoveanjuprinosajeznaajnoveiuodnosunajedinicuPiK.
Iznoenje N etvama je veliko i najeevee od ostalih deficitarnih elemenata. Ovo se
posebnoodnosinamerkantilnideoprinosakojiseiznosisaparcele.ZaNjespecifinotodasene
mogustvaratitrajnerezervepristupanihoblikauzemljitu.PribliansadrajlakopristupanihN,Pi
Kusloju030cmje:P2O5600kg/ha;K2O750kg/haiNO 3N0200kg/ha.Koliinepristupanog
Nsuvremenskiiprostornoveomavarijabilne,jernjegovamineralizacija(organskogN)zavisiod
brojnihpromenljivihinilaca,uprvomreduodvlanostiitzemljita.Ukolikogaimausuviku,
U nedostatku N rastenje je znatno smanjeno, nedovoljna je sinteza hlorofila (umanjena
fotosinteza),biljkesuzakrljale,listmali,hlorotianiranoopada,skraenajevegetacijaismanjen
prinos.Znacinedostatkaseprvouoavajunastarijimlistovima(zbognjegovepokretljivosti,premeta
seizstarijihumlaebiljnedelove).Prinormalnojobezbeenosti,obimnojestvaranjehlorofila,te
biljkeimajulepuzatvorenozelenuboju,stabloilistovisudobrorazvijeniiprinosjevisok.Preobilna
ishranapodstierastenjevegetativnihorgana,usledegasubiljkesuviebujne.Vegetativniorganisu
soniibujni,poveanojerastenje,produenavegetacijakaoizrenje,usporenojeopadanjelistova.
Nagomilavaju se proteini, a smanjuje koliina UH, pogorava kvalitet proizvoda. Sa poveanjem
sukulentnostitkiva,biljkajepodlonijapoleganjuinapadugljivinihoboljenja.
IzvoriNuzemljitu:N2jevrstovezan(712J),tejepotrebnaogromnakoliinaenergijeza
njegovoprevoenjeuamonijumilinitratnioblikkojekoristebiljkezaishranu.Osnovniiprimarni
izvorNupedosferijeatmosfera.Ndospevauzemljite:azotofiksacijom,mineralizacijomorganskihi
mineralnihubrivaimineralizacijomorganskematerije.
FiksacijavazdunogN:UatmosferiseNnalaziuN2oblikuito78.1%(zapreminski),odnosno75.51
fiksacijanastajepoduticajemelektrinogpranjenja,azasnivasenaoksidacijiNpriemunastaju
HNO2 iHNO3 kojesapadavinamadospevajuuzemljite.Ndospevaumanjimkoliinamauvidu
vodenihtalogaNH3(0.05mg/l).NeuporedivoveiznaajzabilansNimabiotskaazotofiksacija.Ona
predstavlja redukciju N2 do NH3 od strane zemljinih MO (aerobni Azotobacter, Azotomonas;
anaerobni Clostridium) na raun E osloboene razlaganjem organske materije. Posle njihovog
izumiranjazemljiteseobogaujeorganskimoblicimaN.Poredbakterija,ovajprocesmoguizvoditii
neke modrozelene alge (godinje vezivanje u poplavljenim pirinanim podrujima iznosi i do 80
Unormalnimzemljitimaslobodnomaerobnomazotofiksacijomsemoevezati1040kg/hagodinje.
KoliinefiksiranogN2zaviseodmnogoinilaca.AzotobacterjeosetljivnanizakpHzemljita(<5).
Dobra obezbeenost u P, K, Fe, Mn, Mo kao i kalcifikacija zemljita povoljno utiu na rad
azotofiksatora.iniocikojispreavajunjihovradsuodsustvoO,nisket,nedostatakilisuviakvlage,
nizakpH,nedostatakPiCa.PrisustvoNizunetihNubrivausporavaradazotofiksatora.
Slobodna anaerobna azotofiksacija odvija se u anaerobnim uslovima od strane Clostridium
pasterianum, ali u prisustvu dovoljne koliine UH iz kojih se obrazuje buterna kiselina i H koji
redukujuN2doNH3.Ovimputemsevee23xmanjeNuodnosunaslobodnu.
Simbioznaazotofiksacija:ZasnivasenaasimilacijiN2pomoukvrinihbakterijaizrodaRhizobium
kojiiviusimbiozisaleguminozamakojegasnabdevajuUH,dokbiljkazauzvratdobijavezaniNu
kvricama.IzumiranjemMOizaoravanjemkorenaietvenihostatakaNdospevauzemljite.Fiksacija
senevriutelimabakterijaveutkivukvrica.PrvopostojanojedinjenjejeNH 3,amanji%jeuobliku
asparaginaiglutamina.Pretpostavljasedajezaredukciju1N 2uNH3potrebno6H+i6ekojipotiuiz
Krebsovogciklusai1216ATPa.Ovaredukcijaprotieu3stepena.Uprvomnastajediamid(NH=NH),
udrugomhudrazin(NH2NH2)autreemNH3.RedukcijaN2uNH3seobavljauzprisustvonitrogenaze,
kojasesastojiodFeproteinkompleksaiMoFeproteinkompleksa(4xvei).Pojedinanooninemogu
katalizovati reakciju. Purpurno crvena boja kvrica ukazuje da je Rhizobium jo aktivan (potie od
leghemoglobinakojiregulieulazakOukvrice),aukolikojemrka, Rhizobium jeizumro.Nabroji
veliinuobrazovanihkvricautiusledeifaktori:mineralnaishrana,cmobilnogNuzemljitu,pH,t,r,
aerisanost zemljita. Simbioza ima vei znaaj u obogaivanju azotom u odnosu na slobodnu
azotofiksaciju.KoliinavezanogNcrvenomdetelinomiznosi150kg/ha(ostaje7580kg)alucerkom
oko300kg/ha(ostaje1/3).Manjiznaajimajujednogodinjeleguminoze(4050pado160kg/ha).Na
plodniojimzemljitimanetrebaubritileguminoze,doknasiromanimuNtrebaunetimanjekoliineN
ubriva(2060kg/ha).uprisustvuveihkoliinamineralnogNuzemljitubekterijeslaboiliuoptene
asimilirajuN2.Uzemljitunakonviegodinjihleguminozaostajepreko100kg/hagodinje,takodanije
potrebnododatnounoenjeN.
Nuzemljitu:ProsenisadrajNupedosferije0.1%.Sadrajuoraninomslojujeizmeu
0.10.2%Odtogajepreko90%uorganskomobliku,asveganekoliko%umineralnom(NH 4+,NO2,
NO3).2437%organskogNineproteini,34%nukleinskekiseline,510%aminoeeri.Ostalih50%su
stabilna polimerizovana jedinjenja humusne materije. Lako razgradiva organska jedinjenja N u
zemljitupotiuodsveezaoranihostatakabiljakaiMO(aminokiseline,amidi,amini,aminoeerii
nukleinskekiseline)iorganskajedinejnjakojaseteeisporijerazlaupoduticajemMONizhumusnih
materija.
NeorganskiN(pristupani)jeonajdeozemljinogNkojiseekstrahuje2MrastvoromKCl.Jedandeose
nemoeekstrahovatijerjevrstovezanuinterlamelarneprostoretroslojnihmineralaglinefiksirani
NH4N.GlavnineorganskiobliciNuzemljitusuNO3zemljinograstvora(210100ppm),NH4+vezan
za AK zemljita i NH4+ fiksiran izmeu paketa troslojnih minerala gline. Nitriti se javljaju kao
intermedijerniproduktnitrifikacijeNO,N2OiN2usledredukcijenitrata.
BiljkeizzemljinograstvorausvajajusamoNH 4+iNO3 (ravnopravno).Ukiselojsredinisevieusvaja
NO3 a u baznoj NH4+. Mlae biljke vie usvajaju NO3, verovatno zbog nedostatka UH za sintezu
organskihkiselinazakojeseNH 4+ vezuje(otklanjajuipritomtoksinodejstvonaprotoplazmu).NH 4+
predstavljapogodnijiizvorNhranivajerbiljkemogudagadirektnougraujuuorganskajedinjenjai
pritomtroemanjeenergije(nevreredukcijunitrata).
MineralizacijaNjeprocesukomeserazmauorganskaNjedinjenjaioslobaajuneorganskijoniN
pristupanibiljkamadokseoniimobilizacijomprevodeuorganskauMOibiljkama.Ova2procesase
odigravajuistovremenoiudinamikojsuravnotei.Mineralizacijajebiohemijskiprocesiobinose
odvijakrozamonifikacijuinitrifikaciju.ZnaajniuslovizaoveprocesesuC/Nodnosumaterijalu,zatim
t,riaerisanost.
Amonifikacija Nitrifikacija
Aminizacija Amonizacija Nitritacija
RNH2+CO2+E RNH2+H2O> 2NH +3O2>
4
+
hemizamiprodukti +produkti> NH4++ROH+E 2NO2+2H2O+ 2NO3+E
aminokiseline, 4H++E
amidi
inioci HeterotrofniMO+ HeterotrofniMO+ Autotrofne
proteolitikienzimi dezaminazei bakterije
dezamidaze Nitrosomonas
Faktorikojiutiunamobilizaciju:
Amonifikacija:OdnosC/N:NH3seizdvajasamopriodreenomodnosuC/Numaterijikoja
je izloena procesu amonifikacije (1225/1, sa minimum 1.5% N). Ukoliko je organska materija
siromanauN,neoslobaaseNH3jersesavNkoristizamikrobnesinteze.Proraundozemineralnih
ubrivakojetrebaunetidasenadomestinedostatakNseodreujenaosnovu%Nuorganskojmateiji
(dopunjujese do1.52%). Amonifikacijaorganskih Njedinjenjazavisi iod starostiunetih biljnih
organa,odnosnonjihovogsastava.Mladebiljkesadrevieamida,priemusebrerazmau.Kod
starijihbiljakaamonifikacijajesporija,jeronesadreNpretenouproteinima(biljkezazelenino
ubrenjetreba zaoravatipre cvetanja). Ukolikoje C/N< 10odvija selagana mineralizacijaN iz
humusaukolikonemadovoljnekoliinelakopristupaneorganskematerijeuzemljitu(umanjujese
opasnostodispiranjaNO3 udubljeslojeve).UkiselimzemljitimamineralizacijaorganskogNse
odvijadonitrata.
Nitrifikacija: Uslovljena je prvenstveno sadrajem NH4+ u zemljitu, prisustvom
Nitrosomonasa i Nitrobactera,pH,t,r,sadrajemikvalitetomorganskematerije.Onajeiskljuivo
oksidacioniproceszakojijeneophodnadobraaeracijazemljita.Nitrifikatoripotroe100atomaOna
1asimilovaniC(20xvieoddrugihMO).Nat<5i>40OCjeusporena,optimalnana3035OC.U
suvomkaoiusuvievlanomzemljitu,intenzitetjebitnosmanjen(ukolikoje<6%napeskovitima
<8%naglinovitimzemljitima)dokjesa12%napeskovitim,16%nailovastimi18%naglinovitim
veomapojaana.Optimalniuslovisukadaje50%poraispunjenovlagom(pF2.7).Nitrifikacijase
nastavljaiispodtakevenjenjazaviebiljke(pF4.2ili15bar).Prekoleta,kadasezemljiteisui,
koliinanitratnogNsesmanjuje,apoveanagloposlekie.Uveomakiselimzemljitima,nitrifikacija
je neznatna jer mineralizacija organskog N prestaje sa obrazovanjem NH 3. Optimalna pH iznosi
izmeu68.HNO3jejakakiselina,pazakieljavanjezemljitauslednitrifikacijemoeiznositiiitavu
jedinicupHskale.Nitratirastvarajubazeuzemljitukojesesanjimaispiraju(natajnainseispirai
do2/3 baza). Nitrifikacionebakterije zasvoj radzahtevaju dovoljnekoliine Ca, P, Mni Cu. U
procesunitrifikacijeuestvujuautotrofniMOkojiobezbeujuenergijuizoksidacijeneorganskihsoli,a
CizCO2.KrajnjiproduktimineralizacijeorganskogNsuNH4+,NO2iNO3.Nitratnijonisenalazeu
zemljinom rastvoru, aamonijanidelomurastvoru, delom vezani za AK (izmenljivi i fiksirani).
KoliinamineralizovanogNjeuglavnomrezultatdinamikeravnoteeizmeuprocesamobilizacijei
imobilizacijeNuzemljitu.
FizikohemijskaimobilizacijailifiksacijaNH4 (nebiolokaimobilizacija):jevezivanje
NH4 u meuslojne razmake minerala gline u neizmenljivo stanje. Sekundarni minerali gline
hidratisanialumosilikatiimajukristalnuislojevitugrauimogufiksiratijone,paiNH 4+,ukolikoimje
radijusmanjiodrazmakanjihovihlamela.
Kaolinitimadvoslojnugrau,d=2.8nm,T=315mmolekvH+/100ggline.
Montmorilonit ima pokretnu troslojnu kristalnu reetku, d nije konstantno, suv 3.2 nm, zasien
vodom 15.5nm. U vlanim stanju ne fiksira jone, prisuenjuseprivlaelameleijonisaveim
radijusimabivajufiksirani.
Ilitiimajulamelarnugrauitroslojnukristalnureetku(centralniAlOOHoktaedari2SiOtetraedra;
2:1).Umeulamelarnerazmakemoguui(d=2.3nm,d(H2O)=2.76nm)K +iNH4+savodom.Jaina
Nitratacija
privlaenjasusednihlamelauilitimajeslabijaodoneuliskunima,pasutakodostupnijikatjoniizilita
2NO2+O2> uodnosunaliskune.KoliinafiksiranogNH4+uzemljituzavisiuprvomreduodvrsteikoliinegline,
pedogenetskihprocesa,c(NH4+),zastupljenostidrugihkatjona(K+imaslianradijus),mehanikog
sastavaisvojstavazemljita,vremenaunoenjaNH4+ ubrivima(ukolikoseKubrivaunosepre,
meulamelarniprostorebitipopunjenK+jonima).FiksiraniNH4+bieosloboenkadaczamenjivog
ivodorastvorljivogpadneispodnekeodreenevrednostikarakteristinezatajsistem.ZabilansNu
Autotrofne
zemljitufiksacijaNH4+sesmatrakorisnimprocesom,jerspreavagubitkeN,kakogasovitimputem,
bakterije
takoimigracijomiispiranjem.Sastanovitabiljkejeistopozitivanprocesjerpostepenoosloboeni
Nitrobacter
NH4+delujekaosporodelujuiizvorNzabiljke.
 FaktorikojiutiunasadrajNuzemljitu: primenomNiorganskihubriva,Nseuzemljitumoeodravatinavisokomnivou,".
Klima:Najveiuticajodsvihkomponentiklimeimajutir.Upogledut,utvrenojedazaukupanNu GubiciNizzemljita: Nseizzemljitagubimigracijom, ispiranjem, denitrifikacijomi
zemljituvaipraviloVanHoffa,tj.ukupnakoliinaNbise23xpovealazasvakosmanjenjeod10 OC volatizacijom,erozijom(hidroieolskom)iodnoenjemprinosima.OdprocesamigracijeiispiranjaN
srednjegodinjet.Urangut(530 OC),tojeniattojeniiiintenzitetdekompozicijeorganskihrezidua iz zemljita zavisi: dejstvo N iz ubriva i zemljinih rezervi na prinos i kvalitet kultura, stepen
ipritomeveusadrajN. iskorienjaodstranebiljaka,odreivanjedoza,vremenainainaprimeneNubrivaibalansNu
Vlanost(r):jeudirektnojpozitivnojkorelacijisasadrajemzemljineorganskematerije.Poveana zemljitu. Migracija pojedinih oblika N je rezliita. Tako su organska Njedinjenja nepokretna.
vlanostdovodidoveeprodukcijeorganskematerije,jermanjaprovetrenostsmanjujedekompoziciju. Karbamidjepokretanalisamokratkovreme,dohidrolize.Jedinipokretanoblikjenitratnijon,jerse,
ivotnaaktivnostviihbiljakapoinjenaniojtuodnosunaMO,ioptimumjenii,takodatoko25 OC osimbiolokomsorpcijomnevezujenijednomdrugomvrstomsorpcije.Zemljiteimajakuodbojnost
trebadafavorizujuprodukcijuiodravanjehumusnihmaterija. premanitratnomjonuhersunitratijakielektrolitikojiuveavajupovrinskinaponrastvoraitime
Tipvegetacije:Zemljitanakojimasegajebiljkesaintenzivnimkorenovimsistemomsupopravilu izazivajunegativnuapolarnuadsorpciju,tjpojavudajecjonaimolekulamanjanapovriniestica
bogatijaazotom.Podumskimtipomvegetacije,gdedolazidotaloenjaliaobrazujusesvetloobojena negourastvoruidavrsteesticezemljitaprivlaevodu,aodbijajunitrate.Kretanjenitratamoebiti
zemljitasaniomkoliinomN.Podtravnomvegetacijom,odostatakakorenainjegovihizluevinase zajednosakretanjemvode(massflow),kojejeposledicarazlikeuhidraulinompritisku.Znaidase
formiraju tamno obojena zemljita sa veim koliinama N. Akumulacija N i organske materije u nitratikojisenalazeurastvorukreuzajednosanjimascedentno,descedentnoilateralno.Kretanje
livadskim zemljitima se ne objanjava samo proizvodnjom vee biomase, nego i uslovima koji nitratavodenimtokomidifuzijommoebitiiistovremeno(simultano),kadauistomarealuzemljita
spreavaju smanjivanje N iz organske materije. Kao mogui uslovi su slabija aeracija u livadskim postoji razlika u c soli i hidraulinom pritisku. Njihovo kretanje je uglavnom vezano za kretanje
zemljitima,visokstepenzasienostibazama,intenzivnaaktivnostMOurizosferi,prematomeivea zemljine vlage. Pored toga, na kretanje nitrata utie i veliki broj inilaca, kao to su: koliina i
azotofiksacija, inhibiranje nitrifikacije izluevinama korena, nain meanja korenskih ostataka sa rasporedpadavina,kapacitetzemljitadazadrivoduikoliinavodekojaproekrozprofilzavreme
zemljitem. padavina,intenzitetperkolacijeiinfiltracije,teksture,strukture,dubineprofilaipovrinskogtretmana,
Topografijaireljef:prekouticajanaklimat,ispiranjeevaporacijuitranspiracijuutiuinasadrajNu prisustvailiodsustvauseva,evapotranspiracijeidalijenitratnijonispranispodzonekorena.Kretanje
zemljitu.Pritomesuveomavanistepennagibazemljita,duinaiobliknagiba,pozicijanivoavode.U nitrata je ustvari postepeno razblaivanje njihove koncentracije u povrinskom sloju zemljita. Ne
predelimaizraenevisinskepromene,sadrajNjeuvezisavertikalnomzonalnostiusastavuflorei ispirajusedonivoavlanostikojiodgovaraPVK.SapoveanjemvlanostiiznadPVK,vodaprodire
promena u klimi. U pogledu ekspozicije, severne padine imaju vie N od junih. Zemljita koja se dubljeuzemljiteikoliinanitrataugornjemslojumoebiti0,dokseznatnopoveavana30,60,90i
javljajuudepresijamaimajuveisadrajNnegoonanabreuljcima.Vlanaislabodreniranazemljita viecm.Znaajnijeascedentnokretanjenitratajavljaseuvremeduegperiodasue.Viepodatakao
su obino bogatija azotom, jer anaerobni uslovi koji vladaju za vreme vlanog perioda spreavaju vertikalnompenjanjuNsemoedobitipomouobeleenog 15N.TakojepremaUdinuascedentno
destrukcijuorganskematerije. kretanjeNukarbonatnomernozemuiznosilo50cmucilindru(kojijeisamteduine).Upoljskim
Aktivnostmikrofloreimikrofaune:Nmoebitinavisokomnivouuzemljitusamokadajeaktivnost uslovimajemoguaiveavisina(dubljisloj,jaaevaporacija,viat).
MOusporenazaizvesnovremeutokugodine,Faktorikojiograniavajunjihovuaktivnostsuniskat, Userijiispitivanjazasvakimmzimskihpadavinaiznadproseka,trebalojesledeegproleapoveati
otrafluktuacijaufizikimosobinamazemljita,kaoonaizazvanadesikacijom,zamrzavanjem,niskom koliinu N od 0.251.25 kg/ha. Dubina do koje e nitrati dospeti ne zavisi mnogo od ukupnih
pH,slabomdreniranou,prisustvominhibitora(tox.materija)kojestvarajuMOiviebiljke. padavina,veodkoliinevodekojastvarnoproekrozprofilzemljita.Najtanijirezultatiomigraciji
UticajobradenanivoNuzemljitu:SadrajNuzemljitusesmanjujepriobradi.Gubicisuveiza nitratauprofiluizunetihNubrivadobijajuseulizimetrimapunjenimzemljitemuneporemeenom
vreme prvih godina obrade, posle kojih je smanjenje sadraja N sporije. Na kraju se uspostavlja stanju(monolitima).
ravnoteakojajekarakteristinazaodgovarajuuklimu,nainkorienjaitipzemljita.Smatrasedase Denitrifikacija: Bioloki proces koji vre fakultativno anaerobne bakterije sposobne da
ravnoteninivopostie50100godinakultivacije,stimtoseNbrzosmanjujeprvih1620godina,posle koristeOnitrataumestoatmosferskogkaoakceptoraH.UnjihspadajuvrsteizrodovaPseudomonas,
egapostojijakatendencijaodranjanivoa. Micrococcus, Bacillus. Takoe, nekiautotrofi imajusposobnost redukcijenitrata kao Thiobacillus
denitrificans,T.thioparus.UodsustvuO,aliprisustvunitratadolazidonitratnerespiracije:
Periodibiljka GubitakodukupnogN% C6H12O6+4NO3>6CO2+6H2O+2N2
Biolokadenitrifikacijaseodvijapoduticajemdenitrifikatoraiobuhvataresukcijunitratadogasovitih
prvih20godina 25 oblikaN(N2OiN2).Uodgovarajuimuslovimaseodrigravaprilinobrzo.iniocikojidovodedo
drugih20godina 10 denitrifikacije su sledei: dodavanje vee koliine organske materije, prevlaeno zemljite, slaba
aeracija, niskapH.Merezasmanjenjedenitrifikacionihprocesasesastojeuotklanjanjuuzronih
treih20godina 7 faktora.
kukuruz(godinje) 3 Volatizacija: Proces hemijske prirode koji obuhvata zemljini N i N iz amidnih i
amonijanihubriva.GubicikojinjomenastajusuuveojkorelacijisasadrajemCaCO 3uzemljitu
soja(godinje) 0.9 negosapHvrednou.Intenzitetvolatizacijezavisiiodanjonaunetihubriva.Viesegubiamonijak
meavinatrava(godinje) 2.9poveanje izamonijumsulfatanegoizamonijumnitrata,aveomamaloizamonijumfosfata.Pripovrinskom
unoenjuNubrivagubicivolatizacijomzaviseodviefaktora:pH,sorptivnesposobnostizemljita,
dozeubriva,tir,padavina.Priunoenjuamidniniamonijanihubrivaualkalnailikarbonatna
BrojnaistraivanjasuutvrdiladajenajveigubitakNprigajenjuirokorednihuseva,srednjesaitimai
zemljitadolazidoobrazovanjaamonijumkarbonata,kojijenestabilanirazlaesenaamonijakkojise
najmanjegajenjemleguminozaitrava.NaosnovudobijenihrezultatauplodoreduMorrajedoaodo
gubi,CO2 iH2O.UnetaureabrzohidrolizujedoamonijumjonakojilokalnopoveavapH,pasu
novogkoncepta,kojiglasi:"Odgovarajuimplodoredom,zaoravanjemetvenihostatakaiintenzivnom
moguigubiciNH3.Osnovnamerazaspreavanjevolatizacijejeunoenjeubrivauzemljiteanepo ObliciPuzemljitu:Uzemljitu,Psenalaziuoorganskomimineralnomobliku.
povrini, zatim izbegavati primenu amonijanih ubriva na krenim zemljitima zbog antagonizma OrganskiP predstavljaonajdeokojiulaziusastavorganskihjedinjenja,ilijevezansa
amonijumjonaiCa,veihprimenjivatiumalimkoliinamanazemljitimadobresorptivnesposobnosti organskimmaterijamazemljita.UsastavorganskogPzemljitaulaze:
kisele do neutralne reakcije, kao i drati zemljite pod usevom. Gubitak amonijaka volatizacijom OrganskaPjedinjenjabiljnihdelova
primenomureeini1020%ivieodprimenjenekoliine,posebnopriprimenitokomtoplijegperioda. OrganskaPjedinjenjaMO
Erozija: Gubici mogu nastati posredstvom vodene i eolske erozije. Vodene erozije su ProduktiekskrecijaMO,glista,korenabiljaka
znaajnije za brdske predele, gde bujice odnose i gornji sloj zemljita "posteljicu" sa semenima ili Fosfohumati(kompleksihumusaiH3PO4)
mladimbiljkama.Natalasastimzemljitimadolazidosakupljanjavodeirastvorljivogdelahranivau VodiporekloodneorganskogP,kojibiljkeiMOusvajajuzasvojepotrebeisintezusvojihjedinjenja,
mikrodepresijama.UVojvodiniveiznaajimaeolskaerozija,pogotovouranoproleekadajezemljite aonseuzimaizunetihubriva(organskihimineralnih),biljnihostatakaiizumrlihMO(Suvamasa
pripremljenozasetvu. Azotobacterasadrioko5%P).SmatrasedajenajveideoorganskogPuzemljitumikrobiolokog
Gubici etvama: Najznaajniji gubici ne samo N, ve i drugih biogenih elemenata su porekla.Njegovnajveideo,>50%senalaziuoblikufitinainjegovihderivata.Rastvorljivjeuvodi,
merkantilnimdelomprinosa,aestoietvenimostacima.Stoga,pripravljenjuplanaubrenjaazotom razlaeseuzpomofitaze,kadaseprihidroliziizdvajaortofosforna(fosfatna)kiselinakojaprelaziu
trebauzetiuobzirsveinputeN,aliistotakoioekivanegubitke. rastvor i koristi za novu sintezu organskih jedinjenja. Dalje po zastupljenosti dolaze nukleinske
kiselinesa010%imalimdelomfosfolipidi1%.KoliineorganskogPsuvarijabilneinjegovudeo
FOSFOR usveukupnomPzemljitasemoekretatiod375%.OvajoblikPsedelomrastvaraubazamaa
Fosforspadaugrupumakrohranljivihkaoikonstitucionihelemenata.PoredNiK,najeeje drugim i u kiselinama (bre se mineralizuje i znaajniji je za ishranu biljaka). Gajenje useva u
deficitaran u zemljitu, pa se za potrebe ishrane biljaka unosi ubrivima. U biljkama se nalazi u monokulturismanjujenjegovuorganskiPrastvorljivukiselinamaapoveavakoliinurastvorljivogu
organskim(fitin,fosfolipidi,nukleinskekiseline,glikofosfati)ineorganskimjedinjenjima(Mg,Ca,Ki bazama,todoprinosioteanojishranibiljakanaovakvimzemljitima.
Nafosfati,odkopjihsuMgnajzastupljenijiiimajuulogupuferauelijskomsoku).UkupansadrajPu ZnaajorganskihjedinjenjaPzaishranubiljaka:Pizorganskihjedinjenjanijedirektno
suvojsupstancibiljkeobinoneprelazi1%,najeesekreeizmeu0.2i0.3%,toiznosioko1/3 pristupaanbiljkama,predstavljapotencijalnurezervuzaishranubiljaka,jerjedostupanteknakon
ukupnekoliineNubiljci.SadrajPjeuvekveiureproduktivnimnegovegetativnimorganima,to mineralizacije organskih jedinjenja. Ona se odvija posredstvom MO i enzima fosfataze koga u
trebaimatiuviduprilikompravljenjabilansaPnaimanju. Biljkegausvajajuzasvevremerastai zemljituluemnogebakterijeigljive.Dabiseodvijala,potrebnojedabudeispunjenovieuslova,
razvia,alimnogointenzivnijeupoetkuvegetacije. meukojimasunajvaniji:pH,prisustvoUH,t,r(vlanostzemljita)idrugi.
Puzemljitu: UsastavzemljinekorePulazisa0.12%.Koliinemoguvariratiod0.03do pH:Ukiselimzemljitima,fitinestvoritinerastvorljivesolisaFeiAl,otpornenadefosforilaciju.
0.3%, a ova varijabilnost je prvenstveno uslovljena njegovim nejednakim sadrajem u matinim Proces mineralizacije poveava se poveanjem pH, emu pomae kalcifikacija koja poveava
supstratimanakojimasuzemljitaformirana.Tako,veinaeruptivnihstena,proaranakristalimaapatita, pristupanostPizbogstvaranjaCafosfata.t:Prinormalnojtmineralizacijajesmanjena,azanjeno
sadriod0.11%P 2O5.Najstarijestene(granit,gnajs),supopravilusiromaneuP,dokgavulkanske bre odvijanje, optimalna temperatura je 25 35 OC. r: Najpovoljnija vlanost je vlanost P.V.K.
stenetrahit,bazalt,lava,sadreido0.5%paivie.PearisupopravilusiromaniuP,pasutakoi ProcesimineralizacijeiimobilizacijePzavisepresvegaiodC:Podnosa.Doimobilizacijedolazi
zemljitaformiranananjimaslaboobezbeenaovimelementom.Pjezastupljenuoko170minerala,od ukolikojeC:P=30,tjakojesadrajPuorganskojmaterijioko0.15%P 2O5ubiljnommaterijalu.Do
kojihnaapatitifosforitotpadaoko95%,navivijanitiambligonit3%,anaostale2%.Najveiprocenat mineralizacije dolazi tek pri odnosu 20:1 (0.22 P2O5 u biljnom materijalu). To znai da organska
solifosfornekiselinevezanjezaAl30%,FeiMn18%,Ca15%iMg5%tj.68%fosfatajevezano materijamoradasadriiznad0.22% P 2O5 dabidolodomineralizacije.OslobaanjePjeteeiz
za5elemenatadokostatakod32%otpadanaostaleelemente. humusa nego iz ostalih oblika organske materije. Mineralizaciju vre i neke bakterije (Bacilus
Umineralimasenajeenalaziuoblikupentakalcijumfosfata(apatita)ilitrikalcijumfosfata(fosforita). mycoidesiB.megatherum)igljive(CandidaalbicansiAspergilusglauca).
Apatitusvomsastavumoeimatirazliitesastojke,stogamuseisastavmenjauirokimgranicama: OrganskiPjeodsekundarnogznaajazaishranubiljaka,dokprvomestozauzimamineralni
Fluor apatit: Ca10(PO4)6 F2; Hidroksiapatit Ca10(PO4)6 (OH)2; Hlorfluorapatit: Ca10(PO4)6 (Cl, F); P (P zemljinig rastvora, zatim P adsorbovan na organskim i mineralnim koloidima, te P raznih
Fluoroksiapatit:Ca10(PO4)6(F,OH). jedinjenjanastalihhemosorpcijom).
KoliinePuzemljitu: Unaimzemljitima,koliinemusekreuizmeu0.02i0.2%.Po NeorganskiP:Njegovsadrajjevarijabilan,ugranicamaizmeu27i82%odukupnog.U
pravilugavieimaupovrinskimslojevima,sadubinomprofilanjegovakoliinasesmanjuje,tose veini zemljita je zastupljeniji od organskih oblika P. Ovaj oblik obuhvata jedinjenja razliite
moetumaitinjegovombiolokomakumunacijomiuticajemunoenjaubriva.Unaimzemljitima, rastvorljivosti,teipristupanostizabiljke.Uzemljitujetrojakogporekla:
koliineukupnogP2O5zarazliitetipovezemljitakreuseurazliitimintervalima: Pneraspadnutihstenaiminerala
PproduktpotpunemineralizacijeorganskihjedinjenjaP
ernozemi 0.150.23% Pkojijesastavnideosekundarnihtvorevina
Nalaziseuzemljituuraznimjedinjenjima,presvih:Fapatit,Clapatit,OHapatitiusekundarnim
Smonice 0.110.19% tvorevinamafosforit.Pizovihmioneralanijedirektnodostupanbiljkama,veteknakonnjihovog
Gajnjae 0.070.13% raspadanja.Iznjihsepostepenooslobaapoddejstvomvode,ugljendioksida,paikiselina(azotna,
sumporna), kaoi radomMO. Prelazak urastvorljivi Piz ovihoblika semoe ubrzatiunoenjem
Podzoli 0.050.013% ubriva koji menjaju pH zemljita. Osloboeni PO43, ukoliko ne budu usvojeni od strane biljke,
Aluvijumi oko0.02% manjimdelomostajuuzemljinomrastvoru,aveideoseadsorbujegradiPjedinjenjarazliite
rastvorljivosti.
Pzemljinograstvora:c(P)uzemljinomrastvorujemalaiiznosiizmeu0.20.5mgP 2O5/lzemljinog
rastvora.Uplodnijimzemljitimamoedostiiido1mgP 2O5/l.Ovavarijabilnostpresvegazavisiod
pH,sadrajaglineiubrenjazemljita.Njegovznaajjevelik,jersesmatradabiljkausvajaPO 43 iz
zemljinograstvora,aznatnomanjekrozdirektankontaktkorenaivrstefaze.Tojenajpristupaniji
oblikPzabiljku.Uzemljitupostojistalnadinamikaravnoteaizmeufosfatnihjonauzemljinom
rastvoruifosfatnihjonavrstefaze.
Adsorbovani P: Biljka usvaja P iz zemljinog rastvorau obliku jona ortofosforne kiseline. Na
pristupanostPzabiljke,odsvihsorpcijapresudnuuloguimahemijskailihemosorpcija,tefiziko
hemijskasorpcijakojaseodvijauekvivalentnimkoliinama.DisocijacijomH3PO4nastaju3vrstejona
kojiserazliitousvajajuprirazliitimpHvrednostimau%:
pH
5 6 7 8
H3PO4
0.1 0.01
pristupanost,preduzimajuseraznemere:
Kalcifikacija,ijijezadatakuklanjanjeaktivnihFeiAlistvaranjeCafosfata
Unoenjeorganskihubriva,radipoveanjaaktivnostiMO
Izborodgovarajuihnainaprimeneubriva
Redovnoubrenjefosfornimubrivima(ishranabiljaka,smanjenjefiksacionesposobnosti
zemljitazaP)
LakopristupaanP: TojeonajPkogabiljkemogulakodausvojezasvojepotrebe,atu
spadajuadsorbovani,deofiksiranog,fosfornekihjedinjenja(svijonialkalnih,primarniidelimino
sekundarnijonifosfornekiselinesazemnoalkalnimmetalima),kaoiPzemljinograstvora.Koliina
zemljinogPkojijerastvorljivuvodi,atimeipristupaanbljcijemalaikreeseod0.11kg/ha.
Smanjenjem ove koncentracije, u rastvor dolaze druge koliine fosfata i to iz tee rastvorljivih
jedinjenja.UsluajupoveanjakoncentracijeonseveezaAK)toukazujedauzemljitupostoji
dinamikaravnoteaizmeupojedinihoblikaP.LakopristupaniPsenajeeodreuejAlmetodom
gdejeekstrakcionosredstvoAllaktat,aizistograstvoraodreuejseporedPipristupaniK.Granine
vrednostizaPiK:

H2PO4
97.99 83.68 33.9 4.88
Siromanozemljite 010mg/100gzemljita
HPO4 2
1.91 16.32 66.1 95.12
Srednjeobezbeenozemljite 1020mg/100gzemljita
PO43 0.01
Dobroobezbeenozemljite >20mg/100gzemljita

BiljkausvajaPizzemljitauoblikuprimarnogisekundarnogjona(primarnogimavieukiseloj,dok
GubiciPizzemljita: Pseizzemljitagubiprinosima,erozijomiispiranjem.KoliineP
sekundarnogimavieuneutralnojialkalnojsredini).Pretpostavljasedabiljkalakeusvajaprimarni
fosfatnijon.Hemijskusorpcijukarakteriesjedinjavanjejona,imenastajutekorastvorljivajedinjenja. iznetogprinosimasunejednake,alisuznatnomanjeodiznetogN.Iznoenjeprinosimazavisiodbiljne
Onaustvaridovodidostvaranjafosfatarazliiterastvorljivostinatanajvieutiu: vrste,visineprinosaisadrajapristupanogPuzemljitu:
PrisustvoslobodnihAliFe
PrisustvohidratisanihoksidaAliFe Kultura Prinos Izneto(kg/ha)
PrisustvoCa (t/ha)
Zrno Veg.deo Ukupno
Prirodaglinenihminerala
pHzemljita Penica 55.4 3234 1418 4652
Sorpcija H3PO4 u alkalnim zemljitima: Najvaniji faktori sorpcije u ovim zemljitima su Kukuruz 8.18.4 5972 3337 92109
prisustvoaktivnogCaiMguzemljinomrastvoruiAK,odnosnojedinjenjaCaiMg,uprvomreduCai
Mgkarbonata.Uovimzemljitimapreovlaujuprimarni,sekundarniitercijerniCaiMgfosfati.Njihova .repa 5759.5 3748 3152 68100
rastvorljivostopadasledeimredom:primarni>sekundarni>tercijerni.
Suncokret 2.72.8 3438 1317 4755
Hemosorpcijauovimzemljitimamoeseprikazatihemijskimreakcijama:
Ca(H2PO4)2+Ca(HCO3)22CaHPO4+2H2CO3
Ca(H2PO4)2+2Ca(HCO3)2Ca3(PO4)2+4H2CO3 Usledsvojihosobinadasenjegovijonivezujuuzemljitu,slaboseispira.Noiporedtogvezivanja
Transformacijapojedinihfosfatamoglabiseprikazatiinasledeinain: moedoidonjegovogispiranjauhumidnijimreonimainalakemzemljitu.Premanekimautorima,
MCP>DCP>TCP>HA(Hidroksilapatit) drenanimvodamalakihzemljitanaenesukoliineod14anateimod8kgP 2O5 /ha.Meutim
Novaistraivanjatransformacijepokazujudaonaizgledaovako: postoje i podaci da u drenanim vodama uopte nije naen fosfor tako da se moe rei da se P
MCP>DCPD>DCP>TCP>OCP>HA praktinoneispira.KadajeupitanjugubitakPerozijom,onmoebitiznatan,pogotovoakoseradio
DCPD(CaHPO4x2H2O)jeprviinajvanijiprodukttransformacijeMCPualkalnim,aliiuneutralnim hidro eroziji gde se moe gubiti ne samo lakopristupani ve i ukupni P (smanjuju se dranjem
zemljitima.NastajanjeTCPsemoeprikazati:Ca(H2PO4)2+2Ca++>Ca3(PO4)2+4H zemljitapodvegetacijom).
Naovajnainrastvorljivostfosfatasesmanjuje,meutimpoduticajemCO2iH2Osepostepenorazlaeu
rastvorljivajedinjenja:Ca3(PO4)2+CO2+H2O>Ca(H2PO4)2+CaCO3 KALIJUM
Sorpcija H3PO4 u kiselim zemljitima: Odluujuu ulogu ima prisustvo aktivnog Fe i Al i SpadaugrupuneophodnihmakrohranljivihelemenataiestojedeficitaranzajednosaNiP.
njihovihhidratisanihoksida.UovimzemljitimanalazeseaktivnijoniFe,AliMn,kojiukontaktusa Nijekonstitucionielemenat,daklenemagauorganskimjedinjenjima.Ubiljnojelijijevrlopokretan,
jonima fosforne kiseline daju nerastvorljive soli, te su ova zemljita po pravilu deficitarna u P. nalaziseujonskomoblikuuelijskomsoku,uoblikuraznihsoliamoebitiadsorbovanodstrane
RastvorljivostFeiAlfosfatazavisiodnizafaktora.Dabisepovealanjihovarastvorljivost,atimei belanevina.Ubiljcivrineutralizacijuorganskihkiselinakojenastajutokommetabolikihprocesa,
samimtimreguliustabilnostpHuelijskomsoku.Obavljavanuuloguureakcijamakojeseodigravaju Fiksirani(neizmenljivi)K:StojiuizvesnojravnoteisaadsorbovanimKipododreenim
prihlorofilnojasimilacijiiusinteziUH(vanokod.repe,voaigroagdeseUHpremetajuuplodili uslovima,prelazejedanudrugi.SmatrasedafiksiraniKpredstavljaprirodnoprelaznostanjeizmeu
koren).Poveevaaktivnostfotosinteze,utienametabolizamNpotpomauisintezubelanevina.Usled zamenljivogiKreetki.FiksiraniK+senalazeunutarheksagonalnihotvoraizmeukristalnihlamela
nedostatka K, pri obilnoj ishrani N javlja se nagomilavanje mineralnog N u liu kao i amida i mineralaglinetipa2:1.Ovakkalijumseipakpostepenooslobaaiprelaziuzamenljivostanje,tega
aminokiselina.Kutieinavodnireimbiljaka(ogledaseudelovanjunaosmotskipritisakumanjujui biljkemogukoristiti.UkojojmeribiljkekoristefiksiraniKzavisipresvegaodtipazemljita,odnosno
transpiraciju). Znaajnu ulogu ima i u odravanju koloida u optimalnom fizikom stanju. Takoe njegovogmehanikogsastava.Nosiocifiksacijesusekundarnimineraliilimineraligline,apostoji
stimulierastmladogtkiva,podstieradenzima,todoprinosiveojotpornostinabolestiipoleganje. nekolikomehanizamafiksacije:
Usvajasetokomcelogperiodarastabiljaka,netointenzivnijeupoetku.Imasvojstvodaseusvaja K+ulazeumeuslojnerazmake,utiunanjihovoskupljanjeibivajuzarobljeni
ranijeaiskoritavakasnije.Biljkegavieusvajajunegotojepotreban.BiljkeuzimajuK+izzemljinog ZamenomAlsaFeilisaMgiCaustrukturimontmorilonita,slobodnevalenceprivlaeK+
rastvora putem korena, a menjim delom kontaktnom ishranom. Ima ga vie u vegetativnim nego DodatiKobnavljapotroeniizmineralainezamenjivjezadrugekatjone
reproduktivnimdelovima,suprotnoNiP.Simptominjegovognedostatkajavljajusenadonjimlistovima, FiksiraniK+suzatvoreniuuskimotvorimaukanalima(zeoliti,permutiti)
najeeuviduhloroze,ausluajuveegnedostatkanarubovimalistovasejavljajurasteflekeilistse Fiksacija K zavisi od minerolokog sastava zemljita, koliine gline i njenog kvaliteta, teksture
uvijanagore,neretkolistprevremenoopada. (granulometrijskisastav),sadrajanativnogKuzemljitu,zatimdodatogK.
Kalijumuzemljitu:Veomajerasprostranjenuprirodi.Koliineuzemljitusuvarijabilnei Adsorbovani(izmenljivi)K: Tojekalijumadsorbovanodstranezemljitakojisemoe
kreuseizmeu0.5i3%.Uprosekusemoeuzetidagaulitosferiimaoko2.4%tojeznatnovieodN zameniti sredstvima katjonske zamene. Vezan je fizikohemijskim silama na povrini koloidnih
iP.Tavarijabilnostpotieodstenaiminerala,tj.matinogsupstrata.SavKuzemljitujeporeklomiz estica.PredstavljaosnovniizvorKzaishranubiljaka.SadrajovogKmoebitidovoljankriterijum
matinogsupstrata,teuzavisnostiodtogaimamoirazliitsadrajKuzemljitu(mikaist6%,graniti zaprocenuupotrebeubriva.
gnajs 46%, porfir 5%, vulkanska lava 36%, dolomit oko 3%, krenjaci 0.010.05%, peari u Kzemljinograstvora:TojeonakoliinaKkojasenalazirastvorenauvodiprinormalnim
tragovima).UkupnakoliinaKjeudirektnojzavisnostiodsadrajaglineuzemljitu(vieglinevie uslovimavlanostizemljitairelativnojenevezanasaAK).UzemljinomrastvoruKsenalaziu
kalijuma).Takoesadrajzavisiiodklime.UhumidnimrejonimaKsepremetaudubljeprofile,u jonskom obliku i u celosti je pristupaan biljkama. Brzinaadsorpcijejevelikaizavisiodglinei
aridnimsezapaanjegovopoveanjeuhorizontu.MlaazemljiotasadreveukoliinuKodstarijih sadrajaorganskematerijeuzemljitu.Uvekteeuekvivalentnimodnosima:
kojaseduekoriste.RezerveKuzemljitusuvelike.Ukolikobigabilo1%,tobiiznosilo30t/ha(0 AK)Na+K+>AK)K+Na+
20cmdubina).Unaimzemljitima,koliinaukupnogKsekreeizmeu1.5i2%.Najveekoliina AK)Ca+2K+>AK)K2+Ca2+
naenesuuernozemu1.82.42%,smonicama1.782.35%,degradiranomernozemu1.562.05%, AK)Al+3K+>AK)K3+Al3+
karbonatnomaluvijumuoko2.2%iupseudogleju1.531.93%.Kalijumseiporedvelikekoliineu Odnosi i ravnotee izmeu raznih oblika K: Izmeu svih oblika K postoji odreena
zemljituunosiubrivimazbogtogatosenalaziurazliitimoblicima,obinoniskepristupanosti. dinamika ravnotea. Razlike u lakoi prelaenja izmeu pojedinih oblika i brzine odvijanja tih
Oblici K u zemljitu: Na osnovu njegove rastvorljivosti i pristupanosti za biljke, K je procesasurazliite.
podeljenuvieoblika,apoznatojeiviepodelaKuzemljitu:
Podela prema McLeanu i Simonu je uproena i praktina jer istovremeno daje informacije o DijagramrazliitihoblikaKuzemljitukojiuestvujuuravnotei(poSchefferuiWelteu):
pristupanostizabiljkeinainuodreivanjapojedinihoblikaK:
Kalijumrastvorljivuvodi620ppm(mg/kg)
IzmenljiviKpristupaan(ekstrahovanamonijumacetatom)12%
Nezamenljivi(fiksirani):a)deliminopristupaan(ekstrahovanazotnomkiselinom)110%
b)nepristupaan(nerastvorljivuazotnojkiselini)
Kalijumminerala9098%
Kalijumzemljinihorganizamaiorganskihostatakajeneznatan,imagaoko60kg/ha.Uosnovi,Kse
delina:Rastvorljivuvodi,adsorbovan,fiksiranikalijumminerala.
Minerali koji sadre K mogu biti primarni i sekundarni. Primarni su po sastavu alumosilikati, a
najrasprostranjenijisufeldspati(ortoklas:KAlSi3O8 915%K 2O,albit,anortit,plagioklas)iliskuni
(muskovit kalijumov liskun: H2KAl3(SiO4)3 7 9% K2O, biotit magnezijumov liskun
K(MgFe2+)3(OH)2(AlFe3+)Si3O1057%K2O).Feldspatisenalazeskorousvakomzemljitu,prinjihovom
raspadanju nastaju glineni (sekundarni) minerali, najee iz grupe, ilita kaolinita i montmorilonita
(sekundarnihidratisanialumosilikati,sastavljeniuglavnomodSi,Al,O,Haumalimkoliinamasadre
Ca,Mg,KiFe).OkosvakogSinalazise4O,obrazujuitetraedarskipaket,aokoAl6Himeseformira
oktaedarskipaket.Montmorilonitiiilitiimajutroslojnukristalnureetku(2tetraedarskai1oktaedarski
sloj,prematomeimajuveikapacitetadsorpcije),dokkaolinitiimajudvoslojnureetku(1:1,preovlauju
u kiselim zemljitima). Primarni i sekundarni minerali K su samo potencijalna rezerva kalijuma u
zemljituza potrebeishrane biljaka. Dabi biodostupan, K seiz mineralamora mineralizovatipod
uticajemsilikatnihbakterija,rit.
PristupanostKizpojedinihoblikapremaovojemizavisnajeodbrzinekojomseuspostavljaravnotea
izmeudotinogoblikavezeinekogodpristupaniogoblikaKzabiljnuishranu.OtudakoliinaK
raspoloivogbiljkamamoezavisitisajednestraneodkoliineKuzemljituasadrugeodfaktorakoji
utiunauspostavljanjeravnoteeizmeunepristupanihinekogodpristupanihoblikakalijuma.
Wiklanderdajenetouproenijuemuravnoteeiukazujenabrzinereakcijaprinjenomuspostavljanju:
Osnovnakoncepcijaravnoteejedaizmenakoliinejednogodoblikateidabudekompenzovanaiz
drugogiliostalihoblika.
NaravnoteuraznihoblikaKinjihovupristupanostuzemljituutienizfaktora:
Vrstazemljinihkoloida
Kalcifikacija
t suvikasvedokjesadrajSuzemljituispod2%(listovisumanji,javljajusemrkepegekojeseirei
Naizmeninovlaenjeisuenjezemljita
FiziolokevrednostipojedinihoblikaK: UkupniKuzemljitujenejednakopristupaanzaishranu
biljaka.Tanejednakostzavisoodoblikaukomsenalazikalijum:
1.Kalijumuzemljinomrastvorusenalaziumalimkoliinamauzemljitutesenemoeraunatina
njegadapokrijepotrebebiljaka.Meutim,onsestalnoobnavljaidirektnojepristupaanbiljkama.
2.AdsorbovaniK:Dolaziodmahizavodorastvorljivogpopotrebizaishranubiljaka,pretpostavljaseda
iniprelaznostanjeizmeunezamenljivogivodorastvorljivogoblikaK.Prelazakuvodnorastvorljivi
oblikvrisesupstitucijomsaNa,Ca,NH4idrugimkatjonimazemljinograstvora.
3.Fiksirani:Koristiseodstranebiljakaumalimkoliinama.Uuslovimakojiomoguavajunjegovu
pristupanostbiljkegamogukoristiti.
4.Kalijummineralnihreetki:BiljkemogukoristitiKizminerala,tozavisiodnjegovezastupljenostii
disperznogstanja.Kizmineralapostepenoseoslobaauzemljinirastvor(40kg/hagodinje).
Moe se zakljuiti da su svi oblici K u zemlmjitu pristupani, ali u razliitom stepenu. Meutim,
moramorazlikovatifiziku(adsorbovaninijefizikipristupaan)odhemijskepristupanosti.Kolikoe
Kdaseusvojiodstranebiljkeizakojevremezavisiod:strukturezemljita,pH,osobinabiljaka,r,ti
obradezemljita.
GubiciKizzemljita:Gubiseizzemljitaiznoenjemprinosa,erozijomiispiranjem.Koliine
iznetogKprinosimazaviseodkulture,visineprinosa,tipazemljita,klimeidr.
Erozijomgubicimogubitiznatnoveinegoispiranjem.UVojvodiniveegznaajaimaeolskaerozija,
pogotovouoblastimaduvanjakoave.
KoliinaispranogKkojasemoenaiudrenanimvodamazanekazemljjitaSADiznosilaje75kg/ha
natravnatoma87kg/hanazemljitupodugarom.
Gubicisemoguspreitikalcifikacijom,jerCautienataloenjekoloidaispreavanjihovudisperzijua
samimtimiispiranjeK.
ZaodreivanjelakopristupanogKuzemljitunajviesekoristiALmetoda.Premanjoj,zemljitasu
svrstanautriklasepremastepenuobezbeenostikalijumom:
Siromanozemljite 010mgK2O/100gzemljita
Srednjeobezbeenozemljite 1020mgK2O/100gzemljita
Dobroobezbeenozemljite >20mgK2O/100gzemljita
Smatrasedaukolikoimamanjeod10mgK 2O/100gzemljita,svebiljkereagujunaunoenjeKputem
ubriva,od1020mgsamopojedine,apreko20mgnemapotrebeunositidodatnikalijum.
SUMPOR
Ubrajaseugrupuneopphodnih,makrohranljivihikonstitucionihelemenata.Esencijalanje
za sve ive organizme. Ulazi u strukturu proteina, samim tim i aminokiselina (cistin, cistein i
metionin),sastavnijedeoenzimaikoenzima.NabiljkamaseretkouoavajusimptominedostatkaS
usledpoveanogsadrajaSO2 uatmosferi.PriintenzivnojproizvodnjiusevakojiiziskujudostaS
(Brassicaceae),aprinedovoljnojupotrebiorganskihilimineralnihubrivakojasadreS,moguse
javiti znaci nedostatka ovog elementa koji su slini simptomima nedostatka N. Prvi simptomi se
javljajunamlaimlistovima(slabojepokretljiv),starijilistovineodumiruineopadaju.Usporavase
rastenjebiljakailistovidobijajuutozelenuboju.Hlorozaseprvojavljanamlaimlistovimaoko
lisnih nerava, kasnije obuhvata ceo list. Stablo je krae i tanje, biljke su nie. Simptomi suvika
sumporasuveomaretki,ajavljajuseuslaboaerisanimimovarnimzemljitimagdesesulfatnijon
redukujedovodoniksulfida,kojijetoksianzabiljkeuprevelikimkoliinama.Pojedinebiljkesu
razliitoosetljivenapoceanecsulfatnogjona.Najotpornijajelucerka,kojaneeispoljavatisimptome
zahvatajuceolist).NajveezahteveuSimajubiljkeizfamilijeBrassicaceae70100kgS/ha,manje
imajuLeguminosae3050kgS/ha,anajmanjeGramineae1030kgS/ha.
ubrenje sumporom utie na bolje iskorienje N i poveanje njegovog sadraja u biljkama. U
uslovima nedostatka S smanjuje se i ugradnja N u proteine a poveava koliina neproteinskih N
jedinjenjaukljuujuiinitrate,pogotovopriakutnomnedostatkuS,tonepovoljnoutienakvalitet
biljke.
Sumporuzemljitu:
PorekloSuzemljitu:Ulitosferiggaimaoko0.06%aupedosferi0.10.25%.Ustenamai
mineralima S se nalazi u obliku sulfida i sulfata. Od ukupne rezerve S u zemljitu 80 90% su
organskajedinjenjaa1020%mineralnajedinjenja.Njegoviz8voruzemljitususulfidimetalakoji
ulazeusastavvulkanskihstenaFeSpirit,FeS 2,CuFeS2halkopirit,ZnSsfalerit,CoAsSkobaltit,
CaSO4gips.
DospevanjeuzemljiteitransformacijeS:Biljnimiivotinjskimostacima,uzemljitese
unose razliita jedinjenja S. U obradivim zemljitima, ak 90% ukupne koliine S ine organska
jedinjenja.Znaajanputnjegovogdospevanjauzemljitejeizatmosfere,putempadavinauobliku
sumporaste kiseline (10 40 kg S/ha godinje, a u industrijskim regionima i do 200kg). Osim
padavinamauzemljitedospevaidifuzijomSO2c=0.1mg/m3vazduhaveeod1.5mgsukritine
zaivisvet,SO3iH2Sizatmosfere.Zemljiteseobogaujeubrivimakojasadresumpor:kalijum
sulfat,amonijumsulfat,superfosfatiizorganskihubriva.Humusuprosekusadrioko1%S.Odnos
C:S iznosi oko 50:1, dok je odnos N:S znatno ui 10:1.2 u kiselim do 10:1.5 u karbonatnim
zemljitima. Ovako stalan odnos N i S ukazuje na vanost S u dekompoziciji i sintezi organske
materije u zemljitu. Mineralizacije ove materije se vri pod uticajem brojnih heterotrofnih MO i
praenajebrojnimbiohemijskimreakcijama.
SulfufifikacijajemikrobiolokiprocesukomeseorganskajedinjenjaS,naroitoonaizhumusnih
materijarazlaupriemuseizdvajavodoniksulfid:proteini>aminokiseline>vodoniksulfid
Poreakcijamakojeseodigravajuuovomprocesu,kaoipomehanizmuienzimimakojiunjima
uestvuju,ovajprocesupotpunostiodgovaraprocesuamonifikacije.Oninemogudatekuodvojeno,
pa ih obavljaju isti MO (amonifikatori), preko faze degradacije i dezaminacije sa odgovarajuim
fermentnimsistemima.Razlikajeukrajnjemproizvoduprocesa.
Sulfofikacijajemikrobiolokiibiohemijskiprocesukomesevodoniksulfidoksidiedoelementarnog
S,zatimdosulfita,dabisenakrajudobilisulfati.Reakcijesemogupredstavitisledeimreakcijama:
2H2S+O2>2S+2H2O+E
2S+3O2+H2O>2H2SO4+E
Proizvedenasumpornakiselinasmanjujealkalnureakcijuipomaemobilizacijunerastvorljivihfosfata
uzemljitu:
 Ca3(PO4)2+2H2SO4>Ca(H2PO4)2+2CaSO4 1030kg/hagodinje.Meutim,sobziromnanjegovovelikoizdvajanjeuindustrijskimreonima,ne
MOkojivresulfofikacijunazivajusesulfofikacionebakterijeilisulfofikatoriizredaThiobacteriales. trebaoekivatinjegovnedostatak,posebnouzemljitaukojaseunosestajnjakimineralnaubrivaiu
Uprocesurazlaganjaorganskematerije,deosumporaseimobilieodstraneMO.UkolikojeC:S>50, aridnijojklimi.
javljaseimobilizacijazemljinogsumporamikroorganizmima,kojisutadacvelikikonkurentibiljkamau
odnosunaS. Optimalnatzasulfofikatoreiznosi2740 OC.Usuvievlanimzemljitimaradovih KALCIJUM
bakterijamoeiizostatizbognedostatkaO.NajveaaktivnostjeuzemljitimaijavlanostodgovaraP. Spadaugrupuneophodnihmakroelemenata.Nijekonstitucioni.Meutim,unovijevremeje
V.K.Intenzivnijajeukiselimzemljitima. otkrivenukalcijumpektinatima,togaipakinikonstitucionim.Sastavnajekomponentasvakebiljne
Uneorganskomobliku,Ssenalaziuzemljitukaosulfatnijoniini1020%ukupnekoliineSu elije,naenjeujedru,mitohondrijama,hromozomima.Utienastabilnostelijskihmembrana,to
zemljitu.SulfatiK,Na,NH4,Mgikatjonagradeuvodirastvorljivajedinjenjaiuhumidnimregionima daje veu otpornost biljaka na bolesti i poleganje. Takoe neutralie organske kiseline stvorene
dolazi do njihovog ispiranja. U aridnim podrujima mogue je nagomilavanje sulfata do toksinih elijskimmetabolizmom.PrinedostatkuCadolazidonekrozerubnogdelalisketosemanifestujena
koliina.Zemljitasaveimsadrajemglineiseskvioksidapokazujupoveankapacitetretencijesulfata mladomvrnomliu.Pojavanedostatkajeskorouvekfiziolokeprirode.Donedostatkamoedovesti
uadsorbovanomobliku.Adsorpcijasulfatajeposebnoizraenaupodoraninomslojuzemljita,takoda pojavaantagonizmajona,anajeeusledpoveanogprisustvaMg,Kiamonijumjona,kojiuznatnoj
biljkesadobrorazvijenimkorenovimsistemommoguinatajnainusvajati.Adsorpcijasulfatnogjona merismanjujuusvajanjeCa.PrilikomsuvikaCauzemljitudolazidopojavehloroze,suprotnoMgi
poveavasesanjegovomcuzemljinomrastvoruasmanjujesapoveanjempH.Takoezavisiiod Fegdesehlorozamanifestujeprinedostatkuovihelemenata.HlorozauzrokovanasuvikomCase
katjonazemljinograstvoraiAK)(ukolikojezasienAladsorpcijajenajvea,asaKnajmanja).Biljke estojavlja,nezbogstvarnogsuvika,venedostatkaMgiFe,usledantagonizmaCapremanjima.
moguusvajatiSO2 izvazduhaprekolistovaiugraivatigauorganskajedinjenja(duvanuikukuruzu Cauzemljitu: Rasprostranjenjealiseuzemljitunalazinejednakorasporeen.Natu
moesluitiikaoprimarniizvorS). varijabilnostutiematinapodloga.Krenestenegasadredo80%,bazalti718%,trahiti25%,
GubiciSizzemljita:Izzemljitasegubiprinosima,ispiranjemierozijom.Najviesegubi lave 5 10%, gnajs0.5%, mikaist0.2% i peari u tragovima. Prosenosemoeuzetidagau
prinosimagajenihbiljaka. zemljituimaoko1.37%.ZemljitakojimanedostajeCasuretka. Biljkagaizzemljinograstvora
IznoenjeSizzemljitaprinosima(Brook,1979) usvanau Ca2+ obliku. Povoljnoutie nafizikohemijske osobinezemljita, te jeotuda ukiselim
zemljitimapoznatamerakojasepreduzimapodnazivomkalcifikacija.Cajepoznatkaokoagulatoru
Biljnavrsta Prinost/ha IznetoScelombiljkomkg/ha zemljitu i time poveava strukturu tekih, glinovitih zemljita, uestvuje u obrazovanju humata,
regulisanjupHidelujenabiolokeproceseuzemljitu.Sveovodoprinosipoboljanojishranibiljaka,
ita 2.33 1013 kakouCatakoiudrugimelementima.Potieodprimarnihmineralauzemljitu:feldspati,amfiboli,
Kukuruz 4.5 26 albit,apatit.Njihovim,iakosporimraspadanjemCaprelaziukarbonatnioblikinizdrugihsekundarnih
mineralakaoiusastavadsorptivnogkompleksa.ObliciCauzemljitusurazliiterastvorljivosti,pa
.repa 3035 2131 samimtimirazliitepristupanostizabiljke.Silikatisuotporninastvaranje,meutim,poduticajem
Duvan 2 12 vode, ugljendioksida i t postepeno razlau i kalcijum prelazi u rastvorljivo stanje. Meutim, ovo
razlaganjeteeveomasporo,otudaCausastavusilikatapredstavljasamobogatstvozemljita.
Pamuk 0.7 1317 Kalcijumkarbonat,CaCO3 jerasprostranjenuzemljitu,aliunejednakimkoliinama,poduticajem
Lucerka 810 4049 vodeiugljendioksidaprelaziurastvorljivipokretanCabikarbonat:
CaCO3+H2O+CO2>Ca(HCO3)2
Kupus 3335 2142 UkolikoseCaCO3nalaziustanjuvelikedisperznostiznatnojerastvorljiviji,pogotovouvodibogatoj
Luk 3335 2024 ugljen dioksidom, nego kada je u grubljim disperzijama i krupnijim monolitima. Ca(HCO 3)2 u
zemljitu nastaje pod dejstvom ugljene kiseline na CaCO3. Ima veliku rastvorljivost u vodi, te
predstavljanajveuaktivnostCauzemljitu.Beomajenestabilan,gubitkomugljendioksidaprecipitira
Uljanarepica 3.5 197 unajfinijevrstefrakcijeCaCO3.Zemljiteneadsorbujekalcijumbikarbonatpaseonmoeisprati
drenanimvodama.
Brassicaceae(kupus,luk,ren, 70300 Caseporedsilikataikarbonatamoenaiuoblikuhlorida,nitrata,sulfata,fosfatauhumata.Svaova
slaica,uljanarepica) jedinjenjasumanjeviedobrerastvorljivostiuvodi,tenakonnjihovedisocijacijeCa 2+bivausvojenod
strane korena biljke. Koliko e biti pristupanog Ca, zavisi od koliine izmenljivog Ca, T, vrste
zemljinih koloida. Zemljita iji je AK) zasien Ca jonima imaju dobre fizike osobine, vodno
Ispiranjemsegubiuoblikurastvorljivihsulfata.GubicisunajveiukolikodominirajuKiNakatjoni,a
vazduni reim, bolje iskorienje elemenata i mikrobioloku aktivnost. Ca ima veliku pufernu
najmanjiukolikodominirajuAliFekatjoni.Uhumudnimuslovima,koliinasulfatakojaseispereiz
sposobnostjerreguliepHzemljinograstvorauestvujuiuneutralizacijiorganskihkiselina:
zemljinogprofilajeponekadi130kgS/hagodinjeunekimregionima.KodnasjenajveeispiranjeS
2HNO3+Ca(HCO3)2>Ca(NO3)2+2H2O+2CO2
konstatovanonaaluvijumu50kg/ha,nakarbonatnomaluvijumuiznosiloje21kg/haanajmanjena
UzemljitujeutvreniodreeniantagonizamCapremaK,Mg,Fe,BiZn.VeekoliineCau
pseudogleju3.5kg/ha.Uhumidnojklimi,gubiciSmogubitiveiodnjegovogdospevanjauzemljite,te
zemljitusmanjujupristupanostnavedenihelemenata.Kaoelemenatzapotrebebiljakaneunosise
se mora ubrivima unositi usled negativnog bilansa. Isto tako nedostaje u zemljitima sa velikim
ubrivima, aligamnoga ubrivasadrekaosporedniproizvod,putemkojihseunosiuzemljite:
sadrajemCaimalimudelomorganskematerije.Utakvimzemljitima,trebagaunositiukoliinamaod
kalcijumcijanamid(1825%CaO),kalcijumnitrat(25%)iKAN(40%CaCO3).
 GubiciCaizzemljita:Gubiseprinosima,ispiranjemierozijom.Gubljenjeprinosimazavisi
presvegaodkulture,ostvarenogprinosaiosobinazemljita.Sa100kgprinosaseiznosi:krompir0.5,
soja2.8,duvan7.5,lucerka3,vinovaloza0.65,kotiavovoe0.55ajabuasto10.45kgCa.
Gubiciispiranjemsuvarijabilniizaviseodtipazemljitaihumidnostireona.ZazemljitaNemakepri
650mmpadavinautvrenoispiranje300500kgCaCO3/ha,tozavisiodmehanikogsastavazemljita.
Casegubiierozijom.ZazemljitaVojvodineznaajnisugubicieolskomerozijom,alikoliinenisu
tanoutvrene.
MAGNEZIJUM
Spada u grupu neophodnih makrohranljivih elemenata i konstitucioni je. Ulazi u sastav
hlorofilagdejevezansaNuporfirinskomjezgru.Poredtogauestvujeuizgradnjielijskihmembrana.
Simptominedostatkasemanifestujukrozpojavubledebojeliakojakasnijevodipojavihlorozekojase
obinomanifestujenastarijemliu,prvonavrhovimakojiutepaprelazeucrvenkastuazatimumrku
boju.Suviaksetakoemanifestuje,najeekrozantagonizamsaCa.
Mguzemljitu:RasprostranjenjeuzemljituipopraviluuvekpratiCatejeodmahizanjega
po rasprostranjenosti u pedosferi (0.1 1.5%) a i u litosferi 1.93% (0.38 3.45%). Nejednaka
rasprostranjenostjeposledicamatinogsupstratanakomejeformiranozemljite:granit0.51%,gnajs
0.5%,mikaist2.5%,porfiri12%,bazalti610%,trahiti12%,lava25%.Njegovnedostataktreba
oekivatinapeskovitimzemljitimakojavodeporekloodkiselihpeara.Njegoviizvorisuprimarnii
sekundarnimineraliijimraspadanjemnastajuMg2+kojiseadsorbujuiliostajuuzemljinomrastvoru.
Najeesenalaziuoblikusilikata,karbonata,bikarbonata,sulfata,nitratakaoiadsorbovanzapovrinu
AK) gde se moe zamenjivati drugim katjonima. Pod uticajem ugljen dioksida i vode, silikati se
postepenorazlauiizdvajaseMgCO3 kojinijetolikoirokorasprostanjenkaokalcijumovkarbonat,
meutimrastvorljivijijeodnjegailakeseiznosiizzemljita.RaspadanjemsekundarnihjedinjenjaMg
nastajuuzemljituupromenljivimkoliinama:Mg(NO3)2,MgSO4,MgCl2 teMgfosfati.Adsorbovani
Mgsenalaziumalimkoliinamauzemljitu(20400mg/kg,10%ukupnekoliine),semuzaslanjenim
zemljitima.UsledkonkurencijesaHukiselimiCaualkalnimizmenljiviMgini220%ukupnogT:
AK)Mg+2KCl>AK)K2+MgCl2
Mg2+ rastvorljivuvodiseumalimkoliinamanalaziuzemljitu,najee110%odizmenljivogi
najeepotieizrastvorljivihsoli:hlorida,sulfata,nitrata,bikarbonataiprimarnogfosfata.Ovajoblik,
zajednosaizmenljivimjejedinipristupaanbiljkama.Njegovsadrajuzemljituzavisiodmehanikog
sastava:
Nivo mgMg/100gzemljita(CaCl2metoda)
obezbeenosti
Zemljite
zemljita
Pesak Ilovaa Glina
Nizak <6 <8 <10
Srednji 810 815 1018
Visok >10 >15 >18
Generalnosezasvazemljitamoeuzetinivoobezbeenosti:nizak:09,srednji:1020,optimalan:21
30ivisok:>30mgMg/100gzemljita.Naroitosusiromanapeskovitaikisela(antagonizamsaH +)
zemljita,posebnoukinimperiodimajerseontadaispira.Takoeiprimenafiziolokikiselihubriva
kakva su kalijumova i amonijumsulfat jo vie smanjuju koliinu Mg u zemljitu jer se javlja
antagonizamMgiamonijumjona.KodnasjedeficitaranuSubotikoHorgokomregionutokomkinih
perioda,paseutomsluajumoradodavatiuvidumineralnohubrivaobogaenihMgSO 4.estoje
sporednisastojaknekihubriva,sakojimaseunosiuzemljiteinadoknauje(Tomasovobrano4.9%
MgO;K,Mgsulfat912%MgO).
GubiciMgizzemljita:Kaoiostali,Mgsegubiiznoenjemprinosa,erozijomiispiranjem.
Gubiciprinosimazaviseodbiljnekultureiostvarenogprinosa.PremaNemakimpodacimaitimase
iznese10kgMg/hasa2t/haprinosa.Duvanomoko40kgsa2.5t/ha,eernomrepom40kgsa40t/ha.
Gubitakispiranjemzavisipresvegaodkoliinepadavinaitipazemljita.Usvakomsluajukoliina
Mg(60kg/hagodinje)udrenanimvodamajemanjaodkoliineCa.Zanaepseudoglejekoliina
ispranogMgdostiedo89kgMgO/ha.
GVOE
Spada u grupu neophodnih makrohranljivih elemenata, a neki autori ga svrstavaju u
mikroelemente.PosleO,SiiAljenajzastupljenijiulitosferisaoko5.06%.Polivalentanjeisposoban
dastvarahelatnekomplekse.Uestvujeposrednoineposrednouraznimprocesimaubiljci:disanju,
fiksacijielementarnogN,redukcijinitrata,metabolizmuUH.Smatrasedajeprenosilackiseonika,jer
uestvujeugraicitohroma.Simptominedostatkaseispoljavajuuviduhloroze,prvonamlaemliu.
Retko kada nastaje kao pravi nedostatak, ve je vie uslovljena njegovom inaktivacijom drugim
elementima.OtudajedodavanjeFeumineralnomoblikuradiotklanjanjahlorozenemogue,vese
dodajeuhelatnojformi.VeuosetljivostpremaFehloroziispoljavaju:soja,pasulj,kukuruz,pirinai
paradajz,aodvoarskih:limun,pomoranda,breskva,kruka,jabuka,vinovaloza.Suviakseretko
javlja,aukolikosejavitojenajeenasulfatnimiliteritnimzemljitimaipriniskompH.Primenom
veihdozaKmoguejedeliminoodstranitinjegovsuviak.
Gvoeuzemljitu:Jedanjeodnajrasprostranjenijihelemenata,nalazisekakoulitosferi
takoiupedosferi.Njegovsadrajuzemljitujevarijabilanikreeseizmeu110%,akaoprosekse
uzima3.8%.Kakoseodnosietvomizmeu500i1500g/ha,takosukoliineFeuzemljitudovoljne
zapotrebeishranebiljaka.Naagazemljitasadreurazliitimkoliinama:podzoli24%,crnice5
6%,crvenice7.510.5%Fe2O3.Izovogaproizilazidamusekoliinaunaimzemljitimakreeod2
10%.Samonekakarbonatnaisilikatnazemljitasadremanjeod1%.Navedenekoliinesudovoljne
zaishranubiljaka,madaneiuvekzbogmanjkapristupanihoblika.Nalaziseuoblikuprimarnih
mineralakaotosu:biotit,olivin,amfiboli.Njihovimraspadanjemiponovnimtaloenjem,gvoese
veeuoblikoksida:hematitFe2O3,magnetitFe3O4,tedrugasekundarnajedinjenja:strengitFePO4x
H2O,vivijanitFe3(PO4)2x8H2O,sideritFeCO3,piritFeS.Rasoadanjemsekundarnihmineralakojeje
intenzivnijeilakenegoprimarnih,Feprelaziuzemljinirastvorizkoggabiljkeusvajajuilisepak
adsorbuje od strane vrste faze zemljitau obliku Fe3+, Fe2+ i Fe(OH)2+. Koliine gvoa u
PreporukaMgO zemljinomrastvorusumaleibiljkegaiznjegausvajajuuoblikuFe3+,Fe2+iFehelata.DinamikaFe
kg/ha injegovihjedinjenjauzemljituuskojevezanazapHiredokspotencijalzemljita.Ferijedinjenja
nastajuuuslovimavisokogredokspotencijalaidovoljnevlanostiuveomakiselojsredini(pHoko3).
RastvorljivaferojedinjenjanastajupripH46uuslovimaniskogredokspotencijala.Otudajeuslabo
kiselim do neutralnim zemljitima oteana ishrana biljaka sa Fe, jer pri pH > 6.5 Fe gradi
>35 nerastvorljiveokside(Fe2O3,Fe3O4).Donjegovognedostatka(iakogaimavieodostalihhranljivih
do35 elemenata)moedoi:
Nakiselimitresetnimzemljitima,jerjeunjimaFeuoblikuFehumata
Naalkalnimzemljitimabogatimkreomiglinom(obrazovanjetekorastvorljivihFeCO 3,
todovodidohloroze),aispoljavaseposebnonalozi,breskvamaicitrusima.
PrilikomprimenevisokihdozaPubrivauslednastajanjanerastvorljivogFePO4
Pripreteranojvlanosti,zabarivanju,sabijanjuzemljita,dugojsui
ubrenjemsveomorganskommaterijomusledintenzivnogizdvajanjaugljendioksidai
vodoniksulfida,tosedeavauredukcionimuslovimasredine.
Smatrasedanitratnijonipodstiu,aamonijaniusporavajupojavuhloroze.
Na veu pokretljivost Fe u zemljitu posebno utie organska materija, koja sa Fe obrazuje
lakorastvorljiva kompleksna jedinmjenja tipa Fehelata. Time se spreava njegova inaktivacija. Na
krenimzemljitimabogatimorganskommaterijomstoganemapojavehloroze.Zemljitakojasadre
preko 4.5 ppm lakopristupanog Fe smatraju se dobro obezbeenim. Ispod 2.5 ppm se smatraju
nedovoljnoobezbeenim.
OtklanjanjeFehloroze: Predstavljavelikiproblemprigajenjuvinovelozeivoa.Ucilju
njenogotklanjanjamoguseprimenjivatirazneagrotehnikemere,zavisnooduzrokakojisudovelido
pojave.Nakiselimtresetnimzemljitima,estojedovoljnopoveatipHkalcifikacijomdo3.84dabise
znaci nedostatka Fe otklonili. Preporuuje se dodavanje Fe a u nekim sluajevima i Mo u takvim
zemljitima. Ukoliko je nedostatk izazvan nakupljanjem vodoniksulfida, preporuuje se aeracija
zemljita, a hloroza se esto otklanja primenama preparata na bazi Cu, jer joni bakra mogu vezati
vodoniksulfid. Leenje biljaka od Fehloroze sa uspehom se moe izvoditi i primenom razliitih
jedinjenja na bazi Fe, bilo folijarno ili preko zemljita, pre svega FeSO 4, te Fehelata. Jedan od
najpoznatijih helata je Sequestren Fe138, kaoiFerifert. Da bi se smanjila pojava Fehloroze, treba
izbegavatiupotrebutekemehanizacije,obraivatinaveudubinuradiprovetravanjazemljita,ea
primenaorganskihubriva(zrelistajnjakizelenina).Priprimenimineralnih,voditiraunaoodnosuPi
K,akodNubrivaprednostdatiamonijanimiurei.Prezasnivanjazasadaobaveznojeispitatizemljite,
kaoikvalitetvode.
GubiciFeizzemljita:Fesegubiprinosima,ispiranjemierozijom.Prinosimasenejednako
odnosiuzavisnostiodbiljnevrsteiprinosa,aliretkovieod1500gFe/ha.Ispiranjem,kaoierozijom
gubeseneznatnekoliineFe.Izuzetaksulakaikiselazemljitauhumidnimregionima.
KORISNIELEMENTI
Poredneophodnih,biljkeusvomsastavusadreitakozvanekorisneelemente.Unjihspadaju
Na,CliSi.NekiautorinavodeClkaoneophodan.Oninisuneophodnizanormalnoodvijanjefiziolokih
procesa u biljkama. Meutim, u njihovom prisustvu, a pri optimalnoj ishrani drugim neophodnim
elementima,aktivirajusenekiprocesiubiljkamakaotojelakeusvajanjeiiskorienjePuprisustvu
Si,bratransformacijaskrobaueeruprisustvuCl,dokNauizvesnimsluajevimamoezamenitiK.
Natrijum
Jedanjeodkorisnihelemenata,toseogledauinjenicidaunjegovomprisustvudolazido
poveanja eera u eernoj repi. svrstan je u neophodne elemente jer mu je uloga u metabolizmu
sporedna. Vei broj biljaka moe u potpunosti normalno da se razvija pri odsustvu Na u hranljivoj
sredini.Danassemislidajekoristansamozaodreenebiljnevrste.Smatrasedaon,slinoK,povoljno
utienavodnireimbiljakaititiodvenjenjaprikinomperiodu.Ubiljkamaregulieosmotskipritisaki
uestvujeuneutralizacijistvorenihkiselinaubiljkama.Nisusvebiljnevrsteisteosetljivostinasadraj
Na.Najtolerantnijesueernaistonarepakaoipamuk.OneprioptimalnojishraniKidaljereagujuna
prisustvoNa.Kodpenice,ovsailupine,prioptimalnomsadrajuK,Naosrednjeutienanjihovporast.
ImaibiljnihvrstakojeupotpunomodsustvuKslaboreagujunaNa(luk,kukuruz,pasulj,breskva,
kruka).Njegovsadrajupojedinimbiljkamaibiljnimorganimajevarijabilan,tozavisiodsamebiljkei
stanita njenog razvia. Sadraj mu se u suvoj materiji kree od 0.01 2%. Vie je zastupljen u
vegetativnimorganima.Sastarenjembiljaka,poveavaseudeoNaunjima.
Na u zemljitu: U izgradnji zemljine kore uestvuje sa 3.8%. Naroito su njime bogata
zemljitaaridnihzona.Dalekosevienalaziulitosferinegoupedosferiizkojeseneprestanooslobaai
odlaziuhidrosferu.Uzemljitedospevaizlitosfereraspadanjemmineralakojigausebisadre.Otuda
sadrajNaunekomzemljjituezavisitiodmatinogsupstratanakomejeformirano.Takozemljita
formirananagranitimasadrevieNaodonihnapearima,granitgasadri210%,dioritoko3%,
vulkanskestene6%.Poredlitosfere,izvorNamoebitiimorskavodakojaindirektnoutienanjegovo
dospevanje u zemljite u priobalnim podrujima, slino kao Cl. Tako je utvreno da ovim putem
priobalnazemljitadobijuido36.5kg/ha.TakoeizvorNasuiubriva,biloorganskailimineralna
(NaNO3,pepeo,raznekalijumovesoli).Uzemljitusenalaziuoblikuraznihsoli:NaCl,Na 2SO4,
Na2HPO4kojesudobrerastvorljivostiuvodi.NakonrastvaranjaNaseoslobaauzemljinirastvori
biljkegausvajajuuoblikuNa+.Veomajerastvorljivuzemljitu,stogaseilakoispira.Bilodaje
dospeouzemljiteizminerala,ubrivimailipadavinama,biljkagausvajapopotrebi.ZnatandeoNa
ostajeuzemljitu,takoganekaaridnijazemljitasadreido1%panavie,tomoeizazvatiitetena
biljkamagajenimnatakvimzemljitima.Karakterieseitimedazemljiteimaslabuadsorptivnumo
premanjemu.Takojeutvrenodaganekazemljitasadreudrenanimvodamahumidnihreonaido
45mg/lrastvora.Nedodajesespecijalnoubrivima,jergaimadovoljnozapotrebebiljaka.Njegov
nedostatakuzemljitujeveomaredak.Mnogo eesejavljausuviku, naroitonazaslanjenim
zemljitima.
Hlor
Ubraja se u korisne elemente, poto u odreenim koncentracijama utie stimulativno na
asimilacijunekihkatjona(K,NH4),teinapoveanjeosmotskogpritiska,toukrajnjemsluajudeluje
naasimilacijuitranspiraciju.Nekiautorigadanassvrstavajuuneophodneelemente.Neulaziusastav
organskematerije,aligaimaupepeluuznatnimkoliinama.Posebnogaimajubiljkezaslanjenih
zemljita i u blizini mora. Viegaimauvegetativnimorganima. Naroito mnogo Cl sadri lie
eernerepe(11.3%),dokkorensadrioko0.2%.Zrnostrnihitasadri0.010.3%,aslama0.1
0.4%Cl.Utiestimulativnonapokretljivostdrugihelemenata.TakoeutienapremetanjeUHiz
listovaudrugeorgane.UtieinaprometNunekimbiljkama(spanai.repa),tojeodposebne
vanosti jer se u istim spreava nakupljanje tetnog N. U veim koncentracijama ima toksino
delovanje, pogoravajui kvalitet mnogih poljoprivrednih proizvoda (krompir smanjenje
nagomilavanja skroba u krtolama, duvan smanjeno sagorevanje, vinova loza stvaranje gorkih
materija,odnosnotanina).
Cl u zemljitu: Najzastupljeniji u pedosferi u odnosu na halogene elemente. Potie iz
apatita, boracita i drugih minerala koji sadre Cl. Zbog svog visokog redokspotencijala i
elektronegativnostiuprirodiganemauslobodnomoblikuijavljaseiskljuivouviduhloridanakon
njegovogoslobaanajizminerala(KCl,NaCl,CaCl2,NH4Cl).Svaovajedinjenjasulakorastvorljivai
poslenjihovejonizacijebiljkagausvajauoblikuCl.Gasovitioblik(Cl2)ihloratnojon(ClO3)imaju
toksinodelovanjepobiljku.UsvajanjeCl jeintenzivno,meutimzavisiodcukojojsenalaziu
sredini.Uzemljitemoedospetiiputemvodezanavodnjavanje,poredputevauvidusoliuzimskom
perioduiublizinimorauzpomovetrova.Znaajandeohloradospevauzemljiteuviduubriva,
kakomineralnih,takoiorganskihNakupljanjeuzemljitujeneznatno.Veomajepokretaniispirase,
naroitouhumidnimilakimzemljitima.Uaridnimseestonagomilava,tesemoraposvetitipanja
zbogosetljivostipojedinihkultura.Iakojelakopokretanuzemljituizastupljenumalimkoliinama
(do2ppm),aiiznosiseprinosima,nedodajesespecijalnoubrivima.Njegovekoliineuzemljitusu
sasvimdovoljnezapotrebebiljaka.PriubrenjukulturakojesuosetljivenaClprednosttrebadati
K2SO4umestoKCl.
Vonavrsta Stepenosetljivosti
Kruka nijeosetljiva
Crnaribizla slabo
Jabuka osrednje
Vinja osrednje
ljiva osrednje
 Breskva osrednje
Trenja jako
Malina veomajako
Crvenaribizla Veomajako
Kupina Veomajako
Silicijum
Spadameunajzastupljenijeelementezemljinekore.Utiepovoljnonaporastirazvojbiljaka
kaoinapokretljivostnekihelemenata(boljeiskorienjeP,K,MgiCa).PovoljnodelovanjeSina
iskoritavanjePmoesetumaititakotojonisilikataimajusposobnostdazameneoksideihidroksideP
vezanezaFeiAliuineihnatajnainpokretljivimpasamimtimipristupanijim.Takoepovoljno
utienapoveanuotpornostbiljakanabolestiipoleganje.Ulaziusastavsvihorganaubiljkama,posebno
ustarijimorganima.Viegasadrevegetativniorgani.Sadrajubiljkamamuvariraod0.20.8%.
Posebnomnogogaimajubiljkekiselihizabarenihzemljita.
Siuzemljitu: PosleOjenajzastupljenijikakoulito(27.61%)takoiupedosferi(59.08%
SiO2).Njegovajedinjenjaineoko60%sastavazemljinekore.NalaziseuzemljituuoblikuSiO 2,zatim
uoblikualumosilikata,tevezansabazama(najeesaMg).Svaovajedinjenjasuveomastabilna.
Raspadanjemalumosilikataisilikatanastajeortosilicijumovakiselinakojaspadauslabekiseline,dakle,
slabodisosuje(poveavasesapovienimpH),samimtimislaborastvorljiva.Isilikatiialumosilikati,
poredvelikestabilnostisemobilizirajuujonskeikoloidnedisperzijeuoblikukojihSiulaziuzemljini
rastvorizkogbivausvajanodstranebiljaka.Ukolikogabiljkeneiskoriste,premetaseudubljeslojeve
gdesetaloiuoblikumicelija,pegaikonkrecijailiseispiraizpedosferetojeestsluajuhumidnim
regionima.Sobzoromnavisoksadrajuzemljitu,neunosiseposebno.Poredtogauzemljitesevraa
organskimubrivimmaibiljnimostacima,tesenatajnainjovieobogaujepovrinskihorizontlako
mobilnimSijedinjenjima.
MIKROELEMENTI
Mikroelementisuzanormalnoodvijanjeprocesaubiljkamaistevanostikaoimakroelementi,
samosupotrebniudalekomanjimkoliinama.Znaajpojedinihesencijalnimmikroelemenata(B,Cu,
Zn,Mo,Co)zanormalanrastirazviebiljakauoenjejouXIXveku.Intereszanjihovoprouavanje
naroitopoinjeudrugojpoloviniXXvekaitajinteressveviedolazidoizraaja.Njihovootkriei
znaajzabiljkedoprinelisudaseobjasniitavnizpojavanabiljkamakojesusesvrstavalebiloubolesti
ilinekenenormalnemorfolokepojmovekojimauzroknijebiopoznat.Poredtogadatojeiobjanjenje
iravog niza biohemijskih i fiziolokih procesa u biljkama. Sve ovo je doprinelo da se nekim
mikroelementima i na nekim zemljitima pridaje veliki znaaj. Mnogi eksperimenti su pokazali
opravdanostnjihoveprimeneuodreenimuslovimaiodreenimzemljitima,tojedoveloupraktinu
upotrebu ubriva obogaena mikroelementima. Razlozi zbog kojih e se morati posvetiti panja
mikroelementimasusledei:
Gajenjevisokorodnihsortiihibrida(veeiznoenjemikroelemenata).
Svemanjaupotrebaorganskihubriva(stajnjaka):stajnjakspadaupotpunaubriva,sadrii
mikroelementeporedmakroelemenata.
Primenavisokihdozavisokokoncentrovanihubrivasamanjimsadrajembalastakojiusebi
sadriimikroelemente.
Intenzivnom obradomsa tekim mainama dolazi do kvarenja vodnovazdunih osobina
zemljitaasamimtimikoliinepristupanihmikroelemenata.
Gajenjem manjeg broja kultura, bre se odnose koliine odreenih mikroelemenata a i
naruavazemljinastruktura.
Nepoeljneposledicenemorajubitiizazvanesamonedostatkomnekogmikroelementa,
mogunastatiukolikosenauiusuviku,tosedeavanajeeprimenomvodezanavodnjavanje
(mogusadrativeekoliinenekogmikroelementa)isredstavazazatitubilja.
Postojiodreenakorelacijaizmeusnabdevenostibiljakaizemljitamikroelementimaiotpornosti
nekihbiljakapremabolestimaitetoinama(pepelnicaovsaisuncokreta,rupenice,botritiskarfiola
niska snabdevenost u B). Mikrohranljivi elementi su esto aktivatori, regulatori i inhibitori u
procesimaprometamaterije,adeliminoiintegralnidelovienzima.Oninedelujusamonapoveanje
prinosa,negoinapoboljanjekvalitetaproizvoda.Veinamikroelemenataspadaugruputekihmetala
kojiuveojkoliinidelujutoksinonabiljke,ovekaiivotinje.
Karakteristikemikroelemenata:
Apsolutnanunostzakompletanzavretakvegetativnogciklusa.
Specifinodejstvo(nemogubitizamenjenidrugimelementima).
Delujuumalimkoliinama(katalitiki).
Neposrednoutiunaivotneprocesebiljaka.
Navedeneusloveispunjavaju:B,Cu,Zn,Mn,Mo,CoideliminoFe.Iakosupotrebebiljakaza
mikroelementima veoma male, deava se da ih zemljita nemaju uek dovoljne koliine biljkama
pristupanih oblika. Za razliku od makroelemenata koji se daleko vie iznose prinosima,
mikroelementisedalekomanjeiznose.
Naprimer,vonjakjabukeprinosomod40t/haiznese:600gFe,180gB,200gZn,100gMn,80gCu.
Prinossojeod2t/haizneseizernozema:800gFe,140gZn,120gCu,170gMn.
Panjakprinosomod10t/hasuvematerije:3kgFe,1kgMn,700gZn,100gCu,700gB,3gMoiCo.
Kategorijenedostatkamikroelemenata:Mogubitiapsolutni(primarni)iuslovni.
Apsolutanprimarannedostatakprouzrokovanjevelikimsiromatvomsredineujednomelementui
istisemoeotklonitisamododavanjemtogodreenogelementazemljitu.
Uslovannedostataksejavljazbogblokiranogmikroelementauzemljitu,nezbognjegovogfizikog
nedostatka.NajeejeuzrokpHilipakantagonizamjona,tebiljkanijeustanjudaihusvoji.Ovaj
nedostatakjeindirekaniuslovljenjenepovoljnimuslovimasredine.
Svakinedostatakmikroelementaprouzrokujeiodreenesimptomenabiljci.Poredakutnih,tjvidljivih
nedostataka,morajuseuzimatiuobzirilatentni,nevidljivinedostaci,kojitakoevodeumanjenju
prinosaikvalitetaproizvoda.Otudasezbogspecifinostipojedinihbiljakapremamikroelementima
isplatipriimenamikroubriva,bezobziradalijeuoenilinenjihovnedostatak.Toseodnosinaone
biljkekojedobroreagujunanekemikroelemente:lucerkaMoiliB,itariceCuiMn,repaBiMn,
krompirMn,jabukaikukuruzZn.
Metode utvrivanja nedostatka mikroelemenata: Doskoro su se mikroelementi
primenjivalisamou2sluaja:1)Kadasuseispoljiliakutnisimptominedostatkai2)Kadaseanalizom
zemljitautvrdinjihovdeficit.
Meutim,prenjihoveprimenenajpouzdanijejekombinovatiraznemetodazautvrivanjenjihovog
nedostatka,kaonaprimer:
Vizuelnadijagnostikasimptomanedostatka
Analizazemljita
Analizabiljke(lia)
Poljskiogledisamikroelementima
Kombinovanjem ovih metoda moe se utvrditi nedostatak mikroelemenata i na osnovu toga dati
preporukazaotklanjanjenjihovognedostatkaaliisuvika.UbiljkamaiMO,mikroelementiulazeu
sastavmnogihenzimaiaktivirajunjihovrad.Otudasezanjihkaedasukatalizatorikatalizatora.
Svaki mikroelement deluje na enzime specifinim funkcijama: Cu respiracija; Zn konstitucija
hormona rasta; Fe na potrebnu biljnu energiju. Isto tako dokazana je neophodnost nekih
mikroelemenatazaobrazovanjemeristemskogtkiva,procesmitoze,formiranjereproduktivnihorgana,
oplodnjuirazviejajneelije,kliceitd.Sobziromnanjihoveuloge,razumljivojetosupotrebniu
malimkoliinama,apoveanjeilismanjenjenjihovekoncentracijurastvoruponekaddovodidouginua
biljaka.
Poreklo mikroelemenata u zemljitu: Njihov sadraj u zemljitu proistie iskljuivo iz
litosfereizavisiodnizafaktora,pogotovoodsadrajaustenamakojeinematinisupstratzemljita.
NjihovsadrajuZemljinojkoriiznosi(Goldschmid):B10ppm;Cu70;Zn80;Mn1000;Mo2.3;
Co 40 ppm. Stabilnost minerala pri raspadanju eruptivnih stena je isto znaajan faktor za sadraj
mikroelemenatauzemljitimanastalimiztakvihstena.
Nazivminerala Sadrimikroelemente
Nepostojanilakorastvorljiviminerali
Olivin Co,Cu,Zn
Hornblenda Mn,Zn,Cu
Augit Co,Zn,Cu,Mn
Biotit,oligoklas Cu,Zn,Mn
Umerenostabilnisrednjerastvorljivi
Albit Cu
Gernet Mn
Vrlostabilninerastvorljivi
Ortoklas,muskovit,magnetit,turmalin,kvarc
Kaotosedavideti,najveibrojmikroelemenatanalaziseulakorastvorljivimmineralima,otudasu
zemljitanastalanjihovimraspadanjembogataumikroelementimauodnosunaonanastalaodstabilnijih
minerala. Za glinene minerale karakteristino je da mogu adsorbovati na svoje povrine katjone
mikroelemenata, a mogu ih ugraditi i u svoje kristalne reetke. Ovde je bitno znati pravi poloaj
mikroelemenata u glini. Oninapovriniselakodesorbujuiprelazeuzemljinirastvor, dok su oni
fiksiraniukristalnojreetkinepristupanizabiljke.Ovaosobinaglinenihmineraladoprinosidazemljita
bogataglinomsadrevielakopristupanihoblikamikroelemenataodpeskovitijihzemljita.
Ukupan i lakopristupaan sadraj mikroelemenata: Ukupan sadraj nekog elementa
obuhvatasvenjegoveoblike,bezobzirananjegovupristupanost.Sadrajmikroelemenataizraavaseu
mg/kg zemljita (ppm). Lakopristupaan oblik predstavlja onaj koji uestvuje u ishrani biljaka, a tu
spadaju adsorbovani i jedinjenja rastvorljiva u vodi. Pri davanju podataka o obezbeenosti nekog
zemljitamikroelementimatrebanavestimetoduekstrakcije,kaoisledeeosobineispitivanogzemljita:
pH, sadraj gline, CaCO3, oksidoredukcioni potencijal, vlanost, obrada, ubrenje. Navedeni faktori
najvie utiu na dinamiku mikroelemenata (te otuda daju realnu ocenu o sposobnosti zemljita da
obezbedi biljku mikroelementima). Poznavajui sadraj nekog mikroelementa kao i osobine nekog
zemljita,moguejeprocenitiprocesemobilizacijeiimobilizacije,tj.dinamikumikroelemenata.
Dinamika mikroelemenata u zemljitu: Od niza faktora koji mogu uticati na sadraj
mikroelemenatauzemljitu,kaoinjihovudinamiku,najvanijisu:
UticajpHvrednosti:pHvrednostimapresudanuticajnadinamikumikroelemenatauzemljitu.U
kiseloj sredini oslobaa se vie mikroelemenata u zemljini rastvor, to moe dovesti do pojave
toksinosti, naroito od Mn i Cu. Mikroelementi su rastvorljiviji u kiseloj sredini. Pri pH = 5
rastvorljivostsesmanjuje,aliseZn,Cu,MniMojousvajajunapH=7.JedinojeMorastvorljivpri
visokoj pH. Posledice pH odraavaju se na biljke kroz nedostatke pojedinih mikroelemenata (Zn
kukuruz, jabuka; B repa). Poveana pH je uzrok nedostataka, kao i antagonizam Ca/B. Otuda je
otklanjanje nedostatka mikroelemenata na krenim zemljitima skoro uvek neefikasno, ak i pri
visokimdozama,posebnozaZniMn.
Uticajorganskematerije:Organskamaterija(stajnjak,fekalije,kompost...),sadriusebiodreene
koliine mikroelemenata (1t stajnjaka 600g Fe, 75g Mn i 5g B). Pored toga organska materija
poveavaadsorpciju,aliimobilnostmikroelemenata,doegadolazizbogefektarastvaranja,redukcije
(posebnoMniFe)ikompleksiranja(stvaranjakompleksnihjedinjenja). Primetnoje,meutim,da
zemljitasaveimsadrajemorganskematerije,posebnousveemstanju,uglavnomoskudevajuu
mikroelementimatoseispoljavasimptomimanedostatkanagajenimkulturama.
Uticajdodatihubriva:Upotrebomvisokokoncentrovanihmineralnihubrivasmanjujeseunoenje
mikroelemenatauzemljite.Duomupotrebomalkalnihubrivamoesepojaatinedostatakmnogih
elemenata. Pored toga, dodavanjem nekih ubriva moe se izazvati negativan efekat zbog
antagonizma,naprimerP/Znkodkukuruzaiuvonjacima.
Oksidoredukcioni potencijal zemljita: Usvajanje pojedinih elemenata je esto uslovljeno ovim
faktorom.PosebnovaizaMn.Onsenajvienalaziuzemljitimagdevladajuredukcioniprocesi.
OtudaobilnavlanosotzemljitapoveavaishranuMn.Meutimnaovakvimzemljitimamoedoi
donedostatkaZn,potoseonnajvieusvajaprioksidacionomstanju.
Mehanikisastav:Laka(peskovita)zemljitapopravilusadremanjemikroelemenataodteih.
Sadraj CaCO3: Kalcijumkarbonat direktno utie na pH zemljita. Zemljitasanjegovimveim
sadrajemimajubaznureakciju,paserastvorljivostmikroelemenatapopravilusmanjuje.Poredtoga,
saveinommikroelemenatagradinerastvorljivajedinjenjateoteavanjihovupokretljivost.
Vlanostzemljita:Uvlanimreonimadolazidoispiranjamikroelemenata,dokuaridnimmoedoi
donjihovognagomilavanja(Buslatinama).
PrisustvohidratisanihoksidaFeiAl:Znaajnozadinamikumikroelemenata,pogotovoB.Utvreno
jedabaznihidratisanioksidi(oksidiAl)veu2xvieBnegokiseli(oksidiFe).
Odnosizmeumikroelemenataidrugihelemenata:Harmoninaishranabiljakapostiese
jedinoakosuuzemljitustvoreniuslovioptimalneishraneuhranljivojsredini.Ukolikosetiuslovi
poremete,dolaziidoneeljenihposledicauishrani.Tako,naprimer,akoseporemetiodnosZn/P,
dolazidonjihovogantagonizma.VisokedozeNiKmogupodstainedostatakB,kaoivisokedoze
nitratnihubrivanedostatakMniFe.
Unutarkompleksnajedinjenjailihelati(gr. hela kljetaraka): Zamikroelementeje
karakteristino da mogu obrazovati unutarkompleksna jedinjenja sa nizom organskih materija
(poznatija kao helati). To su reverzibilni kompleksni spojevi organskih molekula sa dvo ili
vievalentnimkatjonima,tojebitno,rastvorljivi
su u vodi. Izmeu helatiziranog organskog
molekula i katjona je vrlo karakteristian
(obuhvatajusredinjiatommetalapoputkljetai
gradejednuilivieprstenastihstruktura).
Tako na primer Cukompleksi ima
strukturu prikazanu na slici desno. Kao to se
vidi, helator (organski moleiul) obavija
jednolino atom metala, a Cu veu dve
karboksilne grupe polarno, a oba elektronska para Natoma koordinantno. Na taj nain se itav
molekulstabilizuje,pasuhelatistabilnajedinjenja.katjonikojisevezujusahelatorommogubiti
mikroelementiaidrugikatjonipoputCa,Mg,Alidrugih.Uzemljitusehelatorirastvarajupomou
MOaizluujuihibiljkeprekokorena.RazgradnjomorganskematerijepoduticajemMOnastaju
7 razne organske kiseline koje mogu delovati kao helatori (koren penice izluuje 18 razliitih
aminokiselina).Helatori(huminske,fulvoiaminokiseline)moguizvuikatjoneizkristalnereetke
primarnihisekundarnihminerala,takoihineipristupanim.Timeseubrzavairaspadanjeminerala.
Oslobaanjehranljivihjonamoeseprikazatisledeimprimerom:
 Fefosfat(nepristupaan)+helator>Fehelat+fosfat(obojepristupani)
Ovimmehanizmom,nisudostupnisamokatjoni,veianjoni(fosfatiztekorastvorljivogoblikapostaje
pristupaan).Poredovognaina,povoljnonaishranubiljkePhelatiutiutakotomogudaseveusaCa utolikosemoevieraunatinanedostatakB.Zemmljitastvorenaodkiselih,eruptivnihstenasadre
itimespreavajudalakorastvorljivifosfatiprelazeunepristupaneoblike.Naovajnainsetumaibolja
pristupanostPuhumusnimzemljitima(humusefekat).Biljkesadubljimkorenom(viegodinje),
mogupomouhelatizirajuihmaterijaprivuikatjoneizdubljihupovrinskehorizonte.Najstabilnije
helategradetekimetali,aliimpostojanostnijejednaka.
PremaMelleruiMeli:Cu>Ni>Co>Zn>Cd>Fe>Mn>Mg
PremaWallace:Fe3+>Cu2+>Zn2+>Fe2+>Mn2+>Ca2+>Mg2+
Uvezisaveomimanjomstabilnouhelatajeibrzinakojomhelatorimogugraditivezesa
metalima.Stabilnijihelatibregradevezenegonestabilniji.Slabihelatoriseveusamosaelementimasa
poetkaniza,otudajehelatbakraestuzemljitu.Primenahelatazaishranubiljakamoebitipreko
zemljitailifolijarna(delujubre).Prekozemljitaimamodvojakodelovanje:Moguizleitiispreiti
nedostatak mikroelementa, kao i njegov suviak i tim spreiti toksino delovanje mikroelemenata.
Meutim, velika i nestruna primena helata moe dovesti do neeljenih posledica, poput ispiranja
korisnihelemenataizpovrinskihslojeva.Helatorikojisedanasupotrebljavajunajeespadajuugrupu
poliaminopoliacetatnihjedinjenja,naprimer:
EDTAetilendiaminotetrasiretnakiselina
HEEDTAhidroksietilendiaminotrisiretnakiselina
EDDAetilendiaminodisiretnakiselina
DTPAdietilentriaminopentasiretnakiselina
Porednavedenih,uUSAseproizvodiihelatorRayplex,ovdeseprimenjujepoliflavonid(PF)kojise
dobijaekstrakcijomizkorejednogdrveta.Rayplexgradikompleksesarastvorljivimsolimaveine
metalakojiseobinoprimenjujukaomikroubriva.Helatiseposebnoprimenjujuzaleenjenedostatka
Feukarbonatnimzemljitima,priemutrebaistaidasuDTPAiHEEDTAstabilnijiodEDTA.Helati
CoiCuseestokoristeizaishranustoke.Nizenzimaivitaminaubiljcimoeimatihelatnustrukturu.
TosuuprvomreduFeporfirskienzimiiko0enzimikaocitohromi,katalazeidrugi.Coporfirinsku
strukturuimavitaminB12.
BOR
Borneposrednoutienasledeefiziolokeproceseubiljkama:metabolizamUH,transport
eera, metabolizam fosfornih jedinjenja i nukleinskih kiselina, obrazovanje generativnih organa i
oplodnju,otpirnostpremaniskimtemperaturamaibolestima.
ObliciBuzemljitu:Uzemljitusenalaziuraznimoblicima:
B u mineralima: Ulazi u sastav 56 primarnih i sekundarnih minerala. Od primarnih su
najpoznatiji turmalin (Na,Ca)(Mg,Al)6(B3Al3Si)6(O,OH)30; datolit Ca2B2(SiO4)2(OH)2; dumorterit
Al8BSi3O19(OH);
OdsekundarnihsunajzastupljenijiboracitMg6B14O26Cl2;hidroboracitCaMgB6O11x6H2O;kolemanit
Ca2B6O11x5H2O;
Bvezanzamineralneiorganskekoloide:Najeeprekoaktivnihgrupa(OH).Zemljini
koloidisadrekiselinskeibaznegrupesakojimabornakiselinamoedavatikompleksnajedinjenja.
Najviesevezujesakaolinitom.Vezujeseisakatjonimanapovrinizemljinihkoloida(nekijaeveu
bornukiselinu,Na>Ca).
Buorganskojmaterijizemljita:Zastupljenjeuorganskojmateriji,kaoidrugielementi,
nakonnjenemineralizacijeseoslobaauzemljinirastvor.
Buzemljinomrastvoru:NajpristupanijioblikB.Nastajekakoraspadanjemsekundarnih
minerala,takoimineralizacijomorganskematerijebiljnogiivotinjskogporekla.
Dinamika B u zemljitu: Faktori koji se odnose na dinamiku B: pH, prisustvo Fe i Al
hidratisanihoksida,organskematerije,vlanostimehanikisastavzemljita,odnosK/B.
iniocikojipodstiupojavunedostatkaisuvikaB:Svipobrojanifaktorimoguuticatina
podsticajnedostatkaB.UkolikojeveapH,ukolikojesuvljezemljiteiukolikojeniisadrajgline
manjeBnegozemljitanastalaodalkalnih,naroitoglinovitihsedimentnihstena.Zemljitanastalaod
karbonatnihstenasasrednjimilivisokimsadrajemglinesubogatijauB.Onakojasunastalana
kiselimipeanimsedimentimaimajunizaksadrajBzbogispiranja.Ukolikoseuzemljitusaniskim
sadrajemBdodajuvisokedozeK,nedostataksejoviepodstie.Istotako,visokedozeNizazivaju
veupotrebubiljkezaB.PotojekodBmalirasponizmeunedostatkaisuvika,njegovododavanje
estomoeizazvatiitetneposledice(posebnoprinavodnjavanjuvodombogatuB).
SadrajBuzemljitu:Koliinesuvarijabilne,kakoukupnetakoilakopristupane:
UkupniB: Koliinese kreuod 20 200ppm, u SSSR1 80 ppm. Meutim, tosu
ekstremnekoliine,najeevrednostisuizmeu18ppm,uzavisnostiodmatinogsupstratanakom
jezemljiteformirano.sadrajovogoblikaBkodnasje24ppm,koliinamujeveaupovrinskom
sloju,tosetumaibiolokomakumulacijom.UzemljitimaVojvodineutvrenajekoliinaod2.6
3.9ppm.
LakopristupaanBtakoevarirauzavisnostiodtipazemljitaimatinogsupstratana
komejezemljiteobrazovano.ZemljitanastalanasedimentnimsubogatijauBuodnosunaona
nastalanaeruptivnimstenama.UprincipuzemljitakiselereakcijesadremanjeBuslednjegovog
ispiranja.UzemljitimaVojvodinekoliinesumusekretaleod0.0740.115ppm,upeskovitimod
0.019 0.191 ppm. Sa dubinom profila, ovaj oblik B se smanjuje. Sadraj lakopristupanog B u
zemljitumoebitijedanodindikatorabarkadajereopojedinimkulturamaosetljivimnanjihov
nedostatak:
Visoka:.repa,suncokret,lucerka,karfiol,celer,jabuka,rua
Srednja:kukuruz,pasulj,krompir,paradajz,hmelj,duvan,paprika,vinovaloza,kajsija,kruka,trenja
ProcenjivanjehranljivesposobnostizemljitauB: KododreivanjaBkoristisemetoda
BergerTruogagdesekaopristupaanBuzimaonajrastvorljivuvruojsredini.Naosnovunjegovog
sadrajauzemljituonasupodeljenauvieklasa:
PoBergerTruogu PoRinkisu
Vrlonizak <0.1
Nizak <0.35 0.10.2
Srednji 0.350.6 0.30.5
Visok 0.62 0.61
Vrlovisok >2 >1
Kako prepoznati akutan viak ili manjak B: Na mladom liu se javljaju hlorotine
promene,dolazidouginjavanjaterminalnihizdanaka,skraujuseintternodije,listovizadebljavajui
postajukrti,umanjenjeporastkorena.Naplodovimasejavljajubraonkastefleke.Njegovnedostatak
sedaljeuoavakrozpojavusuvetrulei,formiranjetkivasaupljimprostoromuplodovimaiutelu
korenarepe.Ovdejenajznaajnijasrcastailisuvatrulerepe(javljaseodkrajajuladoavgusta).
Ukolikojenedostatakborapovean,manifestujeseinamlaimbiljkama(mlailistovisumanji,
zbijeniji, sa uveanim srednjim nervima, zakrljali). Kod voarskih kultura dolazi do izumiranja
vrhovagranica,umanjenjeporastinternodija,listovismanjeni.Plodovisumanjevienenormalno
razvijenisaestoformiranimplutastimpegama.
ZauklanjanjeakutnognedostatkaB,ubrenjesekoristisamozakulturekojesutolerantnei
umerenotolerantne(.repa,kupus,celer,deteline,repica).Uokviruplodoredadodajese1030kg/ha
boraksaili1.13.3kg/haB.Poredboraksamogusekoristitiibornakiselina,kernit,kolemanit,bor UkupanCu:SadrajukupnogCuvarirauirokimgranicama,kodnasizmeu1060ppm,tozavisi
silikatnifritoviaunovijevremeseproizvodeNPK ubrivaobogaenaB.Posvakomstabluvoaka odtipazemljita.UvoarskovinogradarskimpodrujimaVojvodinekoliinesekreuizmeu20100
dodajese250gboraksa.Ukolikoseprimetinedostatak,moeseprivremenospreitiprskanjemboraksom ppm. Najvee koliine su utvrene u teim zemljitima (ritske crnice), a najnie u peskovitim
ukoncentraciji0.10.3%.Moeseizvoditiprekretanjavegetacijesa0.51%ili0.10.5%rastvorom zemljitima.Podubiniprofilakoliinamuopada.(MetodaJacksonaiBlacka)
poslecvetanje.SuviakBmoesespreitidodavanjemkrenjakakaoiveihdozaN.Ukolikoseizvodi LakopristupaanCu:KoliineovogCusutakoevarijabilne.U voarskovinogradarskimreonima
navodnjavanjevodombopgatomuBmoraseprekinutiakonisuupitanjutolerantnebiljke. Vojvodine njegove koliine se kreu izmeu 1 50 ppm. Ekstremne vrednosti su utvrene u
zemljitimapoddugotrajnimvinogradima,amalekoliineupeskovitimzemljitima.(Allanovmetod)
BAKAR UtvrenojedasvebiljkenejednakoreagujunanedostatakCuuzemljitu:
Imauloguuraznimbiohemijskimprocesimaueliji,aulaziiusastavpigmentageomicina. Velikaosetljivost:penica,ocvas,suncokret,salata,spana,luk
ZahvaljujuimogunostimenjanjavalentnostisaFeiMg,onzauzimacentralnipoloajuregulisanju Dobra:mrkva,karfiol,lan,konoplja
mnogihbiohemijskihprocesa:disanja,,fotosintezeiusvajanjamilekularnogN.Imauloguiusintezi Srednja:kukuruz,.repa,pasulj,jabuka,kruka,ljiva
hlorofila.Igravanuuloguprisinteziantocijana.Vanamujeulogauodnosunapojavuhlorozezbog Slaba:soja,ra,detelina
antagonizmaCu/Fe.dakleonposrednoineposrednoutienasledeefiziolokeprocese: ProcenjivanjehranidbenesposobnostizemljitauCu:najeesekoristehem,ijskemetode,
Sastavnideomnogihoksidacionihenzima:polifeniloksidaze,laktaze,askorbinoksidaze. kakozbogpraktinosti,takoizbogbrzogdobijanjarezultata.Kaoekstrakcionasredstvanajeese
Uestvujeusintezibelanevina. koriste1MHCl,0.5MHNO3,0.5MEDTAidruga.Uzavisnostiodprimenemetodeiekstrakcionog
Uestvujeusinteziantocijana. sredstvapostojeiraznegraninevrednostizalakopristupaanCu:
Stabilizirajueutienahlorofil.
Utienaintenzitetfotosinteze. PoWesterhoffu PoRinksu PoPejveu PoHenhiksenuiJensenu
ObliciCuuzemljitu: Rezerveuglavnominesekundarniminerali(melakonit,hidrotenorit,
halkopirit,azurit...)ijimraspadanjemuzemljituCuprelaziurazneoblike,kaotosu: Vrlonizak <0.3 <0.3
VodnorastvorljiviCu:Najpokretljivijiinajpristupanijioblikzabiljke(Cu2+).Obrazijesolisa Nizak <2 0.31.5 0.31.5 do1.5
nitratima,kaoisaCl,kojesuvodirastvorljive.Ujonskomoblikugaimamalouzemljitu.
Razmenljivi, supstitucioni Cu: Kao i drugi metali i Cu se adsorbuje na organskim i Srednji 24.5 1.63 23 1.52.5
mineralnimkoloidima.PristupanostCuvezanigzaorganskumaterijusesmanjuje,onjedostupantek Visok >4.5 3.17 37 >2.5
nakonnjenemineralizacije.MineralnikoloiditakoeadsorbujujoneCu(MnO 2).Istotakoiminerali
glinestupajuureakcijusaCu,anajviegavezujemontmorilonit. Vrlovisok >7 >7
TekorastvorljjivesoliioksidiCu:Kuproikuprioksidbakrasunerastvorljiviuvodi,alisu Toksian >50
rastvorljiviukiselinama.Uvodisurastvorljivukuproikuprihidroksidi. SaugljenomkiselinomCu
obrazuje nerastvorljive karbonate (Cu2CO3; 2CuCO3 x Cu(OH)2; CuCO3 x Cu(OH)2). Otuda se pri
KakoprepoznatiakutniviakilimanjakCu:NedostatakCusetekoprepoznaje,posebnou
unoenjukreasmanjujerastvorljivostCuuzemljitu.IstotakojeiCu3(PO4)2 x3H2Onerastvorljivu
poetnomstadijumujernemaspecifinesimptomepoputdrugihmikroelemenata.Hlorotinabojasa
vodi,takodaesepriunoenjuvisokihdozaPubrivapokretljivostipristupanostCusniziti.
tendencijombeljenjaiodumiranjalistovaideliminoskraenjeinternodijamoguseuzetizasimptome
MetalorganskajedinjenjaCu:Cusanekimorganskimjedinjenjimamoedatimetalorganska
nedostatkaCu.Namladimbiljkamaustadijumurastenjaprimeujesepojavavenjenja(liedobija
jedinjenjaCuuzemljitu,noonajonisudovoljnoizuena.
pepeljastuboju,kasnijesesuipolazeiodivica).Kodkukuruzamladoliepokazujeutozelenu
Dinamika Cu u zemljitu: Na poveanu pristupanost i rastvorljivost Cu utie niska pH, boju,vrhovisesueivisekaosuviuvrnutidelovi.Kodvoaizumiruterminalnipupoljciposlenaglog
unoenjefiziolokikiselihNiCamineralnihubriva,mineralizacijaorganskematreijepomouMO,te poetnograsta,saestojakotamnozelenimlistovimasamrkiminekrotinimflekamanaterminalnim
pojaananitrifikacija.NasmanjenjerastvorljivostiipristupanostiCuporedostalogutiekalcifikacija,te listovima na jabuci. Kod kajsije, mlado lie uti, dugo je i tanko, poprima izgled metle i zatim
vezivanjeCuzaorganskajedinjenja. izumire.SuviakCuseskorokodsvihbiljakaprimeujekaonedostatakFe.
iniocikojipodstiupojavunedostatkaisuvikaCu:ZemljitasaviimpHsubogatijau Spreavanje suvika i nedostatka Cu: Nedostatak Cu u zemljitu se moe popraviti
ilovaikojasasadrajemCuimauskupozitivnukorelaciju(moeseraunatinanedostatakCu).Isto dodavanjem 5 100 kg/ha CuSO4 (sa 25%Cu) u zavisnosti od njegove koliine u zemljitu. Na
tako,nahumusnimimovarnimzemljitimasnabdevanjeCujeoteanozbognjegovogveegvezivanjai rastresitim mineralnim zemljitima 5 25kg CuSO4 , dok na movarnim i tekim zemljitima te
nedovoljnemineralizacije(smanjenaaktivnostMO).Ukolikozemljitaimajumaleilisrednjekoliine koliineiduod25100kg/ha.Njegovododavanjeseobavljapresetveakodlivadaujesenilis'
Cu,visokimdozamaNubrivanemoesepoveatinjegovnedostatak.Nasuprottome,akojevisok proleapocelojpovrini.Kodvoakasedodaje0.251kgCuSO 4 postablu.Ukolikoseprimeti
sadraj Cu u zemljitu, onda sa poveanjem primene Nubriva moe da se povea sadraj Cu u nedostatak,moesedelovatiifolijarno0.050.5%CuSO4,oko5001000ltenosti/ha.Kodvoau
biljkama.Unovijimogledimajeprimeenoda,ukolikoseuzemljitasasrednjimsadrajemCudodajeN stadijumumirovanjarastvorzaprskanjemoeimatikoncentraciju13%.Pritometrebaprimenjivati
uzprimenuCuubriva,dolazidovisokogporastaprinosakoditarica.Istojeprimeenodaprilikom ilibaznisulfatilibordovskuorbu,jeristCuSO4izazivaoegotine,takodaisamoprskanjenetreba
primenestajnjakausveemstanjudolazidonedostatkaCu.Istotako,stalnododavanjePiKubrivasa izvoditinadirektnojsunevojsvetlosti.UnovijevremekoristeseihelatnipreparatinabaziCu,pre
manjimsadrajemCudoprinosinedostatku,kaoivisokakoliinaMnuzemljitu.Dosuvikabakramoe svihCuEDTA,kaoimineralnaubrivaobogaenaCu.JednodobrododavanjeCutrebaprimenjivati
doiuindustrijskimregionima,kaoistalnaprimenasredstavazazatitubiljakanabaziCu. svake35godina.ViakCumoesesmanjitidodavanjemCaO,CaCO3,sirovoghumusa,tevisokih
SadrajCuuzemljitu:KoliinaCuuzemljitujevarijabilnaiuslovljenarazniminiocima. dozaPiFesulfata.
 CINK U zavisnosti od korienog ekstrakcionog sredstva, sreu se i razliite granine vrednosti
Njegovaulogaubiljkamasepovezujesanjegovomulogomusinteziauksinakaoitimeto obezbeenostizemljitaulakopristupanomZn:
ulaziusastavmnogihenzima.Prinjegovomnedostatkuzapaasenakupljanjefitosterinailecitinau
biljnimvakuolamauslednepotpuneoksidacijebelanevina.Njemusepripisujeiulogastimulatorarasta, PoKlemmuBergmannu(ppm) PoRinkinsu(ppm)
aunjegovomprisustvusepoveavaiotpornostbiljakanabolestiisuu.Takoejedokazanodautieina
sintezutriptofana. vrlonizak 0.2
ObliciZnuzemljitu:Uzemljitusenalaziusledeimoblicima: nizak <1 0.21
Usastavumineralazemljita(sfaleritZnS,franklinitZn(Fe9Mn)2O4,vilenitZn2SiO4,
cinkitZnO).UmineralimasemoenaiiuoktaedrimaAlgdesevezujenamestakojanijezauzeoAl. srednji 12.5 23
U kristalnoj reetki Mg moe biti zamenjen sa Zn. Zn je esto i sastojak augita, biotita, amfibola, visok >2.5 4.5
piroksena.BaznestenesadrevieZn(1.3%)odkiselih(granit,0.6%Zn).
Znuoblikumetalaorganskokompleksnihjedinjenja:Znjeumogunostidasaorganskom vrlovisok >5
mateijomgradikompleksnajedinjenjakojasenerastvarajuuvodi.Potogradiorganskajedinjenjatipa
helata,moesedodavatiunekimsluajevimauhelatnomobliku. PrinedostatkuZnkodvoakajetipinomalolie,njegovoobrazovanjeurozeti,skraeneinternodije.
Teerastvorljivicinkati:PrialkalizacijizemljitaZnupoetkupadakaotalogZn(OH)2, Nalistovimasestvarajuneredovneflekekojesekasnijepoveavajukaivicamalista.Prinosisuznatno
azatim pri daljoj alkalizaciji obrazuje cinkate. U zemljitu sa vikom Ca dolazi do obrazovanja umanjeni,aplodovideliminomaliizakrljali.PrinedostatkuZnkodkukuruzamladabiljkabrzo
nerastvorljivihcinkatakalcijuma. reagujeobrazovanjemutihdobledoutihirokihprugasaobestranesrednjeinternodije.Rastbiljaka
Adsorbovani:Malopristupaanzabiljke.Razlogjetoseadsorbujevisokomenergijom.Tea jeskraenilistovijeirekaometla(metliavost).
zemljitasadrevieovakvogZn. NedostatakZnsemoespreitiprimenompreparatanabaziZn,najeeZnSO 4x7H2O(36%Zn),ili
Vodorastvorljiv: Zn zemljinog rastvora nastaje raspadanjem minerala bogatih Znom. Znoksidasa 7880%Zn. Cinksulfat seprimenjuje prekozemljita ilifolijarno, c = 25% ufazi
Ukolikoseneusvojiizzemljinograstvora,prelaziuadsorbovanostanje.Otudagaimaveomamalo. mirovanja, c = 0.31% u vegetaciji. Pri njegovoj primeni istom se dodaje rastvor Ca(OH) 2 radi
DinamikaZnuzemljitu:najbitnijjifaktoridinamikeZnsupH,sadrajCaCO3imehaniki regulisanjapHrastvoradabisespreileoegotinenalistu.NedostatakZnotklanjaseidodavanjem
sastavzemljita.Rastvorljivost,asamimtimipokretljivostrastesaniompH.CaCO3taloiZn,otuda helatnihpreparata,kaoiprimenommineralnihubrivaobogaenihZn.Takoeidodavanjemstajnjaka
karbonatna zemljita imaju manju koliinu pristupanog cinka. Zemljita teeg mehanikog sastava semoguspreitimanjinedostaciZn.
sadrevieZn,alijeonunjimamanjepokretljivasamimtimimanjepristupaan.
iniocikojipodstiupojavunedostatkaisuvikaZn:UposlednjevremenedostatakZnje MANGAN
posebno aktuelan kod kultura osetljivih na snabdevanje ovim elementom (kukuruz, jabuka). Taj Jedanjeodneophodnihelemenata.Pripisujemuseznaajnaulogauoksidoredukcionimprocesima.
nedostatakmoeproisticatiodviefaktora: UtvrenojeidapomaefiksacijuatmosferskogN,kaoiusintezikarotinoida.Njegovpoveansadraj
NalakimkiselimzemljitimaZnjepokretljiviispirase utienaslabijeusvajanjeN,P,KiCa.Mnovdeutienanjihovoekonominijekorienje.
Naalkalnimseformirajucinkatikalcijuma ObliciMnuzemljitu:Nalaziseurazliitimvalentnimstanjima(2+,3+,4+),dokdau6+i
VisokedozePmoguuzrokovatinedostatakZnzbognjihovogantagonizma 7+verovatnonemajersuovioblicijakooksidisani.RastvorljivostMnjedinjenjazavisiodnjegove
Zapostavljanjeubrenjastajnjakom valentnosti.
Nedostataksemoejavitiinazemljitunastalimraspadanjemgranita,gnajsaidrugihkrupnozrnastih 1.JedinjenjakojasadredvovalentniMnmoebitiuoblikuslobodnihjona,kaoiurazmenljivomi
stena.Moebitiumanjkuinaorganskimzemljitimasamalimpotencijalommineralizacije, nerazmenljivomobliku(umineralnimiorganskimkoloidima)
SadrajZnuzemljitu: Promenljivjeivarijabilan, uslovljenjeodstranenizafaktora,u 2.VrloaktivnioksiditrovalentnogMn(Mn2O3xH2O)
prvomreduodmatinogsupstratanakomejenastalozemljite.Ukolikojenastaloraspadanjembaznih 3.ManjeaktivnioksidikojisadrekakodvovalentantakoitrovalentanMn(Mn3O4)
stena,njegovsadrajebitiveiuodnosunaonanastalaodkiselih.TeazemljitaimajuvieZnod 4.SilikatiMn(braunit3MnO3xMnSiO3irodonitMnSiO3)
lakih. 5.Mnusastavuorganskematerije
KoliinaukupnogZnvarirauirokimgranicama.UbaviiznosidasekoliinaukupnogZnuvoarsko ZabiljkesupristupanisamooblicidvovalentnogMn.Toznaidajezabiljkepristupaan:
vinogradarskimreonimaVojvodinekreeizmeu3086ppm.Koliinamuopadasaporastomdubine. Mnzemljinograstvora
KoliinelakopristupanogZnseuvoarkovinogradarskimzemljitimaVojvodinekreuod1.93.8ppm. Mnadsorbovannamineralnimiorganskimkoloidima(razmenljiv)
Koliinaovogoblikaseistosmanjujesaporastomdubine. Mnizrastvorljivihsoli
MnogebiljkenejednakoreagujunanedostatakZn: lakoreduktivniMn
Velikaosetljivost:kukuruz,pasulj,soja,jabuka,ljiva,vinovaloza,breskva Ova4oblikaubrajajuseuaktivniMn.sviostalioblicinisupristupanibiljkamasvedoksene
Osrednjaosetljivost:eernarepa,krompir,lucerka,luk,kruka redukujudodvovalentnogoblika.
Dinamika Mn: na dinamiku Mn najvei uticaj imaju oksido redukcioni uslovi i pH
ProcenjivanjehranidbenesposobnostizemljitauZn:Kaoekstrakcionasredstvanajeese zemljita.UuslovimavisokogorpotencijaladvovalentniMnprelaziuvievalentneoblikeodkojihsu
koristerazblaeneneorganskekiseline,dokseunovijevremekoriste1%Na2EDTA,0.05MNa2EDTA oksiditrovalentnognepostojaniaetvorovalentnogrelativnopostojani(piroluzit).DooksidacijeMn
+0.1MKCl,DTPA.OitavanjaseizvodenaA.A.S. dolaziuuslovimadobreaeracijezemljita,tepripHiznad6iuprisustvukrea.Pritimuslovima
nastajeMn(OH)2kojisetaloi,usledegasepristupanostsmanjuje.DvovalentniMnsaortofosfornom
kiselinom moe graditi 3 vrste soli: primarne Mn(H2PO4)2 x 2H2O, sekundarne MnHPO4 x 3H2O i
tercijarneMn3(PO4)2x7H2O.
Obrazovanjeovihsolizavisiodreakcijezemljita.UkiselojsrediniobrazujeserastvorljiviprimarniMn
fosfat.UneutralnimislaboalkalnimzemljitimaobrazujesetekorastvorljivitercijarniMnfosfat.
Uuslovimaniskogorpotencijala,dolazidoredukcijetroietvorovalentnogupristupaan,dvovalentni
Mn. Redukcioni uslovi u zemljitu nastaju kada je ono zasieno vodom, slabo provetreno, slabo
obraeno,uprisustvuvelikekoliineorganskematerijeipriniimpHvrednostima.Kalcifikacijakiselih
zemljita poveava pH i pojaava oksidacione procese, to dovodi do smanjenja rastvorljivosti Mn
jedinjenja.OtudakalcifikacijaimazaposledicusmanjenjetoksinostiMnieventualnupojavunjegovog
nedostatkanaveomakalcifikovanimzemljitima.
OdluujuifaktorzasnabdevanjebiljkamaMnomjepH.tojepHnia,tojeveibrojMn2+uzemljitu Takoe ima ulogu u redukciji nitrata (ulazi u sastav nitratreduktaze). Pri njegovom nedostatku u
kojebiljkamoekoristiti.KrenazemljitaimajudostaukupnogMnalimaloMn 2+ kojijeraspoloiv
biljkama.NedostatakMnsepojaavadodavanjemalkalnihNiPubriva,kaoinalakimzemljitimagde
preovlaujuoksidacioniuslovi.Nedostataknastupaipridodavanjuorganskematerijepridugotrajnom
suvomvremenu(podstieseradbakterija,poveanajeoksidacija).Njegovousvajanjeometanojeod
straneNa,Ca,Cu,FeiNH4.SmanjenaupotrebastajnjakamoedovestidopojavenedostatkaMn.tose
tie pojava vika Mn, njeha uglavnom podstie kisela sredina. Pri jakom suviku Mn uz Al igra
prvorazrednuuloguusmanjenjuprinosa.
SadrajMnuzemljitu:UkupanMnSadrajuupnogMnuzemljitujevarijabilanikreese 4.Moorganskematerijedostupanbiljkamanakonmineralizacije
izmeu200i3000ppm.UzemljitimaSrbije,sadrajjevariraood230do900ppm.Najveautvrena DinamikaMo:rastvorljivost/pokretljivostMouzemljituzavisiodstepenazasienostimineralnioh
koliinautvrenajeupseudoglejuikretalaseod725900ppm,doksuostalitipovisadralimanje
koliine,400700ppm.ZemljitavoarskovinogradarkogregionaVojvodinesadreod360740ppm.
Koliinamusesmanjujesadubinom.
LakopristupaanMn:KodnaskoliinelakopristupanogMnvarijajuizmeu2592ppm.Uvoarsko
vinogradarskimreonimaVojvodineiznosi3791ppm.Koliinamuopadasadubinomprofila.
poSchachtschabelu poRinksu poPejveu
vrlonizak do1 do1
nizak <30 110 110
srednji 3050 2050 2050
visok >50 60100 50100
veomavisok >60 >100
SvebiljnevrstenejednakoreagujunanedostatakMn.Redoslednjihoveosetljivostije:
Velika:Ovas,penica,eernarepa,pasulj,jabuka,vinovaloza,breskva,trenja
Osrednja:Kukuruz,jeam,krompir,paradajz,suncokret,karfiol
ProcenahranidbenevrednostizemljitauMn: Koristesekakohemijsketakoibioloke
metode,amdasuhemijskepovoljnijeupogleduekonominostiibrzinedobijanjarezultata.
Kaoekstrakcionosredstvokoristese:0.1MH2SO4,2.5%siretnakiselinailipaksmeaMgSO4,Na2SO3i
NaHSO3,teNa2EDTA.Trebavoditiraunaoprimenjenojmetodipriinterpretacijirezultatazbograzlika
ugraninimvrednostima.
Simptomi nedostatka Mn su kod mnogih biljaka karakteristinmi i teko se meaju sa simptomima
nedostatkadrugihelemenata,nokodnekihsuslininedostacimaFe,ZniMg.Suvabolestilibolest
sitnihmrljajenajpoznatijisimptomnedostatkaMnkodzobiikodostalih itarica.Poslenormalnog
poetnograzviakodsrednjeglianastajusvetlosivedosivomrkemrljeestotamnooiviene.Posebno
jekarakteristinonastajanjeoslabljenezonepoprenoprekolista(gornjapolovinasesavijanadole).
KodzemljitasapHispod6.16.5primenjujesedodavanjeMnprekozemljitasaMnSO 4 (2730%
Mn)iliMnCl2 (27%Mn)ukoliini20kg/haMnnalakimi2050kg/hanateimzemljitima.ista
sredstvasemoguprimenjivatiifolijarnoukoliini0.21%.Dabiseizbegleoegotine,Mnsulfatuse
dodajeNa2CO3ito2kgna500lvode.Ukolikoseizvodifolijarnaprimena,istutrebaobavljatiuranim
ilikasnimsatimadana.NjegovnedostataksemoeotklonitiiprimenomMnoksida(6065%Mn)ili
mineralnimubrivimaobogaenimMn.suviakseizbegavakalcifikacijom.
MOLIBDEN
NajvanijamujeulogakaokatalizatorafiksacijeNizvazduha,kakoodstranesimbioznih,takoi
nesimbioznihazotofiksatora.Premanekimpodacimautieaksa600700%napoveanjefiksacijeN.
biljkamasenakupljanitratniN,tejeoteanasintezaproteina.UtieinasintezuvitaminaC,kaoina
rastirazviebiljaka.
ObliciMouzemljitu:
1.Morastvorljivuvodiimagamalouzemljitu,naroitoukiselimipodzolastim
2.razmenljiviMoveesenajeekaoMoO42zaglinenemineraleirazmenjujesadrugimanjonima
3.Moumineralimazemljitatekojedostupanbiljkama.AmorfnihidratisanioksidiFeiAlveu
MoO42utekorastvorljivajedinjenja,otudagaimamaloukiselimzemljitima
koloidaihuminskihkiselinasaCa.tojeveakoliinarazmenljivogCa,tojevearastvorljivost
pristupanogMo.Zarazlikuoddrugihelemenata,kalcifikacijautienapoveanurastvorljivostMo.
PristupanostMozavisiiodkiselostizemljitaisadrajafosfatnogjonaunjemu.Malakiselost,a
velikedozePubrivapoveavajupristupanostMo.
PoveavajupristupanostMo:
poveanacPO4jona
unoenjeCaCO3
veamineralizacijaorganskematerije
SmanjujurastvorljivostMo:
veakoncentracijaH+jona
poveanakoliinaFeiAluzemljitu
unoenjekiselihmineralnihubriva
stvaranjeredukcionihuslovauzemljitu(redukovanioblicisumanjerastvorljivi)
iniocikojipodstiupojavunedostatkaisuvikaMo:Zemljitasaveimsadrajemglinesadrevee
koliineMo,dokzemljitanastalaodkarbonatnihstenailesasadremalekoliine.tojezemljite
lakeikiselije,toeprereagovatinaMoubrivo.zemljitasapH>6.2gotovodaneoskudevajuu
Mo,doknazemljitimapH<6.2Moubrivogotovouvekdeluje.Nedostataksejavljanasledeim
zemljitima:
savisokimsadrajemFeoksida(podzoli)
savisokimsadrajemlakopristupanogMn
nazemljitimaubrenimvisokimdozamafiziolokikiselihubriva(amonijumsulfat)
naprekiselimdegradiranimzemljitima
nalakimkrenimzemljitima,zbogispiranjaMousledvelikepokretljivosti
nazemljitimagdeseprimenjujuvisokedozePubriva
gdejeizostavljenoubrenjestajnjakom
Dosuvikadolazi:
nazemljitimakojasadremnogoorganskematerijeikrea
naneutralnimialkalnimzemljitimauaridnimisemiaridnimreonima
 namanjepropusnimalkalnimzemljitima 5.87.2pristupanostCoopada2puta.PoveanjemsadrajaCaCO3,poveavaseipHtoutiena
nazemljitimanastalimnakriljcima njegovo smanjenje kao i taloenje u obliku hidroksida. Zemljita bogata u Fe i Al su po pravilu
SadrajMouzemljitu: UkupansadrzajMouzemljitujevarijabilan.PremaFersmannu siromana u Co. tea zemljita su po pravilu bogatija u Co. Humisne materije pokazuju visoku
iznosi10ppm,poGoldschmitu2.3ppm,premaKurodiiSandelu1ppm.UEvropskomdeluRusije sposobnostvezivanjaCostvarajuipritomkompleksnajedinjenja(dolazidoopadanjaCouhrani).
koliine se kreu od 0.81.7 ppm. U naoj zemlji nije mnogo ispitivan. U zemljitima voarsko Mineraliglinegarazliitoveu:muskovit>hematit>bentonit>kaolinit.
vinogradarskihreonaVojvodinesadrajmusekreeod0.4080.954ppm.Koliinamusesmanjujesa SadrajCouzemljitu:UkupanCoCoseuzemljitunalazikaopratilacFe,NiadelimionoiCu.
dubinom. SadrajuzemljitujeutesnojvezisasadrajemCoustenama.Baznestenesupopravilubogatijeu
LakopristupaniMo:ZavoarskovinogradarskereoneVojvodine,sadrajmusekreeiznosi0.090.26 Coodkiselih:granit1ppm,diorit1.5,andenzit12,bazalt20,serpentiniti100ppm.Karbonatna
ppm.Sadubonomprofila,koliinasesmanjuje. zemljita(peskovita)imajunegdeoko0.251.2ppmCo,tesenatakvimzemljitimanajeejavlja
nedostatak.UnaimzemljitimasadrajCosekreeizmeu0.86ppm,najveekoliineutvrenesuu
poGriggu poRinksu smonici,anajnieukarbonatnomernozemu.Zazemljitavoarskovinogradarskogreonakoliinaje
varirala od 2.77.64 ppm. Najnii sadraj je naen u Subotikohorgokom pesku, a najvei u
vrlonizak 0.05 smonicama.
nizak 0.06 0.050.15 LakopristupaniCo:Koliinesumuvarijabilne.ZazemljitaSrbijekoliinavariraod0.150.59ppm.
Zemljita voarskovinogradarskih reona Vojvodine sadre od 0.240.47 ppm. Po profilu mu se
srednji 0.060.7 0.20.25 koliinasmanjujesadubinom.
visok >0.7 0.30.5
vrlonizak <0.2
vrlovisok >0.5
nizak 0.21
OsetljivostbiljakananedostatakMo: srednji 1.53
Velika:bob,detelina
Dobra:salata,karfiol,citrusi visok 45
Osrednja:lan,eernarepa,hmelj vrlovisok >5
Slaba:kukuruz,ra,ovas,penica
ProcenjivanjehranidbenesposobnostizemljitauMo:Kaoekstrakcionosredstvonajee Nije posebno ispitivan u poljoprivrednoj proizvodnji, te nema egzaktnih podataka o osetljivosti
sekoristirastvoroksalata.NajeeseprimenjujemetodaGrigga(oksalnakiselinaiNH 4oksalat,pH= razliitihkulturanaovajelement.Meutim,zemljitasiromanauCosepoklapajusareonimagde
3.3). stokaobolevaodsuiceakobaltoze.Smatrasedasejavljaukolikouzemljitunemavieod22.5
Leguminoze na starijem vrnom liu pokazuju bledo zelenu i utu boju. Biljke izgledaju kao pri ppm, astonahrana0.040.07ppm. Ovodajezakljuakdasunanjegovnedostataknajosetljivije
nedostatkuN.Kodbreskve,ljiveikaranfilaizmeuneravaseestojavljajusvetlozeleneokruglefleke, livadsketrave.
takodalistimaiaranoblik(utaflekavost),moepreiubelu,svetlomrkudotamnomrkunekrozuto ProcenjivanjehranidbenesposobnostizemljitauCo:Kaoekstrakcionosredstvokoristise1MHNO3.
ukazujenanagomilavanjenitrata.ViakMojeveomaredaktakodanemaznaajauishranibiljaka. NedostaciCokodstokeseotklanjajudodavanjemraznihpreparatastonojhrani.Uzemljitebise
NajboljamerazauklanjanjenedostatkaMojeprimenaNamolibdata(40%Mo,0.61.6kg/ha)iNH 4 moglidodavatiraznesoliCo(hloridi,nitrati).
molibdata(5057%Mo,0.52kg/ha).Manjedozeprimenjivatinapeskovitijemaveenaglinovitijem
zemljitu.Jednaprimenadovoljnajeza34godine.Nedostataksemoespreitiiprimenommineralnih
ubrivaobogaenihMo.Redovnimubrenjemstajnjakomdoprinosisesmanjnjunjegovognedostatka.
Suviaksemoesmanjitiprimenomfiziolokikiselihubriva.

KOBALT
Njegova uloga u biljkama je nedovoljno ispitana, ali se zna da je znaajan za oksidacione procese.
UtvrenojeinjegovoprisustvouvitaminuB12(znaajanzaljude,stoku).
ObliciCouzemljitu:
Cousastavuzemljinihalumosilikata
Coadsorbovannapovrinimineralnihiorganskihkoloida
Coukompleksnimmetalorganskimjedinjenjima
Co u zemljinom rastvoru (najpristupaniji, nastaje rastvaranjem kobaltnih soli hlorida,
nitrata,sulfata,alijeprisutanuneznatnimkolliinama)
DinamikaCo:Nadinamikuutienizfaktora,apresvih:pH,sadrajCaCO 3,sadrajFeiAl,
mehanikisastavzemljita.ZemljitasapoveanompHimajusmanjenukoliinuCo.PoveanjempHsa
 UBRIVA Poizlaskuizreaktora,nitroznigasoviulazeuoksidacionukolonu:
ubrivasumaterijekojesunamenjenezadirektnuiliindirektnuishranubiljaka,radiubrzanja 2NO+O2>2NO2+E(11.3kJ)
njihovograstaidobijanjavisokihistabilnihprinosadobrogkvaliteta,uzekonominostizatituivotne Nitroznigasovisezatimkompresujupodpritiskom0.9bar,azatimodvodeukolonuzaoksidacijupod
sredine. ubrenjem se otklanjaju: prirodni nedostatak neophodnih biogenih elemenata u zemljitu i visokimpritiskom:
vraajuprinosimaodnetihranljivielementisanjiva.Uzemljitusenajvanijielementinalazeuvrlo 2NO2+H2O>HNO3+HNO2;3HNO2>HNO3+2NO+H2O
nejednakimkoliinama.Pozastupljenostiupedosferi,naprvommestujeO49%;Si33%;Al7.13%; IstorijatproizvodnjeNubriva:ilskaalitraseproizvodilaizprirodnihnaslagauperiodu
Fe3.8%;Ca1.37%;K1.36%;Mg0.6%;S0.09%;P0.08%;N0.1%;Mn0.09%;Zn 18301918.Uperioduod18701950preovladavaproizvodnjaamonijumsulfata(nusproduktpri
0.005%; B 0.0012% i drugi elementi sa jo manjim sadrajem. Iz ovoga se uoava da biogenih koksovanju uglja). U Italiji je usvojen postupak proizvodnje CaCN 2, vezivanjem vazdunog N za
elemenataimamalo,aiodtihprisutnihkoliinasamomanjideopostajedostupanbiljkama.Otuda,za kalcijumkarbid.Oko1907.poinjeproizvodnjasintetikogNH3uproizvodnjiNubrivaisluikao:
ostvarenje visokih prinosa, ovi elementi se unose u zemljite putem ubriva. Mnogobrojne materije OsnovnasirovinazaproizvodnjuHNO3
veoma raznovrsnog porekla slue kao ubriva. Deleseprema:nameni, poreklu, hemijskomsastavu, Zaneutralisanjejakihkiselina(sumporna,azotna,hlorovodonina)ilikiselihfosfatnihsoli
brzinidelovanja,brojuhranljivihelemenataidr. Zaproizvodnjuuree(vodeeubrivokodnas)zajednosaCO2
Premanamenisedelena:
Osnovna:nisudirektnopristupanabiljkamaugodiniprimene,vepopravljajuhranidbeni Podela Nubriva: Prema agregatnom stanju se dele na vrsta i fluidna (gasovita
potencijalzemljitaunekolikonarednihgodina. amonijak;tenaamonijakatiiamonijanevode).vrstaNubrivasuklasifikovanapremaoblikuN
Redovna:NPKubrivakojasadrehranljiveelementeulakopristupanomoblikuidelujuu na:nitratna,amonijana,amonijanonitratna,amidnaisporodelujuaNubriva.
godiniprimene. Nitratna: ilska alitra NaNO3 (15.7% N): Prvo proizvedeno mineralno ubrivo iz
Premaporeklu,ubrivasedelenaprirodnaiindustrijska,komercijalnaubriva. prirodnihnaslaga.Naslageizkojihsedobijasunegdejakomoneido5m,uproseku1m.Napovrini
Prema hemijskom sastavu se dele na organska (hranljivi elementi su u sastavu organskih zemljejerastresitapeskovitamasa,ispodvrstacementna,patekondakalienaslagaNaNO3 i
jedinjenja)imineralnaukojimasuhranljivematerijeumineralnomobliku. drugihprimesa(glavnumasuineNaNO32080%iNaCl1545%,doksuumanjojmerizastupljeni
Prema broju hranljivih elemenata ubriva mogu biti podeljena na pojedinana (N, P, K) i jodatiiboratikaokorisneprimese).IzdvajanjeNaNO3odostalihprimesazasnivasenanejednakoj
sloena,kojamogubiti:a)meanaNP,NK,PK,NPKib)kompleksna NP,NK,PK,NPKinostala: rastvorljivostiuvruojvodi(boljeserastvarauodnosunaprimese,zatimserastvorkristalie,sui,a
krena(Ca),samikroelementimaisasekundarnimmakroelementima. moeseigranulirati).PriunoenjuNaNO3uzemljite,esticeubrivajaeprivlaezemljinuvlagu
Prema brzini dejstva dele se na brzodelujua (direktno dostupna biljci, azotna i u vodi torezultirastvaranjemdvezonevlanijomokoubrivaisuvljomdaljeodubriva.ubrivojedosta
rastvorljiivafosforna)isporodelujua(PKubriva) higroskopno,premafiziolokojreakcijijealkalnoubrivo,jerbiljkeusvajajubrenitratnijonaNa +
alkalizujesrednu.Zbogtogaseprimenjujenaslabokiselaineutralnazemljita.Koristiseizkljuivoza
AZOTNAUBRIVA prihranjivanje.
IzvorizadobijanjeNubrivasuizprirodnihnaslaga(ilskaalitra),izuglja(kaosporedni SintetikanatrijumovaalitraNaNO3 (16%Ni27%Na): ProizvodnjasintetikeNa
produkt amonijana ubriva), zatim vezivanjem atmosferskog N za karbide metala i sintetiki alitrezapoelaje1929.godineuNemakojiSADufabrikamakojesuproizvodilesintetikiNH 3.
proizvodnjaNH3.USADsepotrebniHzaNH3dobijaprevoenjemvodenepareprekouarenogkoksa: Najrairenijinainproizvodnjejemetodombazneapsorpcijenitroznihgasova:
C+H2O>CO2+2H2 Na2CO3+2NO2>NaNO3+NaNO2+CO2
KodnasseHdobijanajeeizCH4: RastvorukomsenalaziNaNO 2sezakiselisaHNO3iproputakroztoranjukojiseuduvavavazduhi
CH4+H2O>CO+3H2+E(49.3J) ondaprelaziuNaNO3.Od1936.sintetikaNaalitraseproizvodiiz:
CO+H2O>CO2+H2+E(4.1J) NaCl+HNO3>NaNO3+HCliizNaOH+HNO3>NaNO3+H2O
VodoniksemoeproizvestiielektrolizomH2O,meutimpotrebnajevelikakoliinaelektrineenergije: SintetikaNaalitra jesokristalnegrae,beleboje.dobrerastvorljivostiuvodi,dostahigroskopna,
2H2O>2H2+O2;E0=+1.229V slanogorkogukusa,odprimesaimaNaNO 2iNa2CO3,nesadritetneperhloratemeutimnikorisne
ProizvodnjaN:Moeseproizvestiprevoenjemvazduhaprekouarenogkoksa: jodateiboratekaoilskaalitra.Reakcijajeistakaoikodilskealitre.Primenomuaridnimuslovima
4N2+O2+C>4N2+CO2 isemiaridnimkaokodnasdolazidozaslanjivanja.Unoenjemuzemljitemoedoidonekeod
NseizdvajafrakcionomdestilacijomnaosnovurazlikeutakamakljuanjaN(195.8OC)iO(183OC). sledeihreakcija:
SintezaNH3poHaberBoschu:zasnivasenasledeojreakcijipritemperaturiod400500OC, AK)2Ca+2NaNO3>AK)2NaCa+Ca(NO3)2
pritiskuod20.27MPaiuprisustvukatalizatora: SupstitucijaCasaNajonimamoedugogdinjomprimenomdovestidopogoranjazemljinestrukture
N2+3H2>2NH3+E(9.12J) jerNadelujepeptizirajuedokjeCakoagulator.
Kondenzacijom se proizvedeni amonijak prevodi u teno stanje. Amonijak u industriji mineralnih AK)2H+NaNO3>AK)NaH+HNO3
ubbrivasluizaproizvodnjuazotnih,amidnihiamonijanihubriva,ilizaproizvodnjuazotnekiseline Ukiselimzemljitima,supstitcijaHsaNajonimauadsorptivnomkompleksudovodidosmanjenja
izkojeseproizvodenitratnaubriva. zemljinekiselosti.
KalijumnitratKNO3(1214%Ni4445%K2O):DvojnoNKubrivo,gdesuikatjoni
Proizvodnjaazotnekiseline:OksidacijaNH3sevripodpritiskomod0.34bara,akatalizator anjonhranljivielementi.Moesenaiuilskojalitrikaoprimesa(23%)idobijatiindustrijski:
jeleguraplatinairidijum.SmeaNH3ivazduhasezagrevana140OCureaktoru: KCl+HNO3>KNO3+HCl
4NH3+5O2>4NO+6H2O+E(89.7kJ) NaNO3+KCl>KNO3+NaCli
 hvatanjemnitroznihgasovaurastvoruKOH:2KOH+2NO2>KNO3+KNO2+H2O
KNO3jemanjehigroskopanoddrugihnitratnihubriva.Tojesoprljavobeleboje,kristalnegrae,
dobrerastvorljivostiuvodi,blagokiseledoneutralnereakcije,veomapogodanzafertirigaciju,posebno
zastaklenikuproizvodnjupovraicvea.ZbogvisokogsadrajaKovoubrivotrebaprimenjivatina
kulturamakojeusvajajupunoKpoput.repeiduvana.Kodnas,KNO3jekomponentazaproizvodnju
sloenihubriva,kaopojedinanoubrivotekosemoenainadomaemtritu.Kaoidruganitratna
ubriva,KNO3sekoristizaprihranjivanjeusevanazemljitimablagokisele,neutralneialkalnereakcije
zasvekulture.
Kalcijumnitrat Ca(NO3)2 (13 16% N i 25% CaO), krena alitra: Sintetiko ubrivo nepromenjena,aCaserastvaraiispiradrenanimvodama:
proizvedenojo1902.godineuNorvekoj.Veomajehigroskopan,stogasudodavanerazneprimeseda
se higroskopnost ublai: gaeni kre, zatim meavina sa amonijum sulfatom, lezingova alitra,
Francuska krena alitra i dr. Danas se proizvodi u Nemakoj i Norvekoj neutralizacijom azotne
kiseline.HNO3sedobijaoksidacijomamonijaka,sakalcijumkarbonatomilikalcijumhidroksidomikao
sporedanproizvodprirazaranjusirovihfosfatasaHNO3.
2HNO3+CaCO3>Ca(NO3)2+H2CO3
2HNO3+Ca(OH)>Ca(NO3)2+2H2O
Ca3(PO4)2,CaF+8HNO3>4Ca(NO3)2+2HNO3+H2F
Kalcijumnitratseproizvodikaoanhidrovanilisa4molekulavode(x4H2O).Sivobelejeboje,teko
kristalie, veoma higroskopno, u dodiru sa vazdunom vlagom postaje kaasta masa nepogodna za
ravnomernorasturanjemehanizacijom.Zbogizraenehigroskopnostioteanojeuvanjeitransportovog
ubriva.Otudasepakujeupojaanepolietilenskevreekojeneproputajuvlagu.Kalcijumnitratje
dobre rastvorljivosti u vodi, bez ukusa i mirisa, na plamenu sagoreva purpurnocrvenom bojom.
UnoenjemukiselozemljitedelujenaAK)iuklanjakiselost:
Ca(NO3)2+2H2CO3>2HNO3+Ca(HCO3)2
AK)2H+Ca(HCO3)2>AK)Ca+2H2CO3
Otudaseprimenjujenasvimzemljitima,posebnoonimakiselereakcije.Cajekoagulatoripoboljava
zemljinustrukturu,obrazujuistrukturneagregateimeseomoguujenakupljanjekoloidauzemljitu.
Dugogodinjaprimenanatekimglinovitimzemljitimapopravljanjegovustrukturu.Zakalcijumnitrat
sekaedajeinterventnoubrivo,brzodelujueiprimenjujesezabrzoporavakusevaposlegrada,mraza,
bolesti.Ikatjonianjonsuhranljivematerije,stogajeubrivovisokefertilizacionevrednostiimoese
primenjivatizaprihranjivanjesvihkulturainasvimzemljitima.
Zajednikozasvealitre:Njeunitratnomobliku,manjeiliviesuhigroskopne,dobrorastvorljiveu
vodi,niskokoncentrovane,primenjujuseiskljuivozaprihranjivanjeuseva.
Amonijana ubriva: U ovu grupu spadaju vrsta (amonijumsulfat i amonijumhlorid), gasovita
(anhidrovaniamonijak)itena(amonijakatiiamonijanevode).
Amonijumsulfat (NH4)2SO4 (20.521%Ni2324%S):Amonijumsulfatjedugobio
drugoubrivopovanostiiproizvedenimkoliinama,odmahposleilskealitre,takoje1910.godine
predstavljao1/3svetskeproizvodnjeNubriva,dokdanaszauzimamanjeod10%.Ranijeseproizvodio
uglavnomkaosporedniproizvodkoksnihpeiifabrikazaproizvodnjuplina.Prikoksovanjuugljase
oslobaaNizugljauoblikuNH3irastvaraseuvodi.Izamonijanevodeseoslobaanajeekalcijum izdrevisokpritisak.Primenjujesepomoucisterni,kojeimajuureajezaaplikacijuamonijaka(lulei
hirdoksidomiuvodiusumpornukiselinu(taloise,centrifugira,izlaestrujanjutoplogvazduha,osuise
apotompakuje).Danasseproizvodiizsintetikogamonijaka:
2NH3+H2SO4>(NH4)2SO4
Potojesumpornakiselinaskupa,danasseproizvodiuvoenjemamonijakaugips,priemusenastali
kalcijukarbonatistaloi,amonijumsulfatodfiltrira,udaljivoda,iskristalie,suiipakuje:
2NH3+CO2+H2O>(NH4)2CO3;(NH4)2CO3+CaSO4>(NH4)2SO4+CaCO3 sadrajaorganskematerijeidubineaplikacijeNH3.Nagubitakamonijakaevaporacijom posebno
Odneistoasadrisumpornukiselinu(nesmejebitivieod0.5%)isulfocijanamidairodanidakog
nesmebitivieod0.025%.Kristalnejegrae,veomavisokerastvorljivosti,nezavisnoodt,manje
higroskopnostiod alitra, nesme semeati saubrivima kojasadre Cakarbonat, Cahidroksidi
TomasovimbranomjersegubiNH3(volatizacijom).Fiziolokijekiseloubrivo,jerbiljkebreivie
usvajajuamonijumjon,teuzemljitudolazidonagraivanjasumpornekiseline.
AK)2H+(NH4)2SO4>AK)2NH4+H2SO4
DozakieljavanjamoedoiinitrifikacijomNH4+uzemljitu.Zbogtoga tojefiziolokikiselo
ubrivo, treba ga unisiti u zemljita iji je AK) zasien Ca jonima jer reakcija zemljita ostaje
AK)Ca+(NH4)2SO4>AK)2NH4+CaSO4
Pripovoljnojr,t,aeracijiipHsredinedolazidonitrifikacije:
(NH4)2SO4+4O2>2HNO3+H2SO4+2H2O
NastalekiselineseneutraliuCa(HCO3)2idrugombazamailiizmenljivimCaigradesoli:
2HNO3+Ca(HCO3)2>Ca(NO3)2+2H2CO3
H2SO4+Ca(HCO3)2>CaSO4+2H2SO4
Moeseprimenjivatizasvekulture,posebnogavieusvajajubiljkebogateUH(itarice)ibiljkeduge
vegetacije.Trebagaprimenjivatinaneutralnimialkalnimzemljitima.Netrebagaprimenjivatina
karbonatnimzemljitimajer:
(NH4)2SO4+CaCO3>(NH4)2CO3+CaSO4
(NH4)2CO3>2NH3+CO2+H2O
Ovimseamonijakgubivolatizacijom(isparavanjem)tojeposebnoizraenopripovrinskojprimeni
(prihranjivanjem) i na vlanom zemljitu u prolee kada je visoka t. N u ovom ubrivu je u
amonijanom obliku, to znai da se moe primenjivati kasno u jesen pod osnovnu obradu,
predsetvenoizaprihranjivanje.DanasamonijumsulfatnajeesluikaokomponentaNsloenih
ubrivakojaseunosepredosnovnuobraduujesen.fertilizacionavrednistmuiznosi90%vrednosti
kalcijumovealitre.
AmonijumhloridNH4Cl(2325%Ni66%Cl):Malosekoristiupoljoprivrediusled
njegovevisokecene.DobijasekaosporedniproizvodprifabrikacijisodepoSolvayu:
NaCl+NH3+CO2+H2O>NaHCO3+NH4Cl
Odvajaseiliuparavanjemzaostaletenostiilihlaenjemtenostizasieneamonijakom. Danasse
proizvodiinadrugenaine.MoeseproizvoditineutralizacijomHClsasintetikimNH3:
HCl+NH3>NH4Cl
Daljesemoedobitirazlaganjemhloridaamonijanimsolima:
(NH4)2SO4+2NaCl>2NH4Cl+Na2SO4;(NH4)2SO4+CaCl2>2NH4Cl+CaSO4
Anhidrovani(gasoviti)amonijakNH3(82.2%N)
ProizvodisesintezomamonijakapoHarberBoschu:
3H2+N2>2NH3
NajkoncentrovanijejepojedinanoNubrivosa82.2%N.Kljuana33 OCamrznena77.7OC.Kada
se dri u otvorenom sudu, brzo isparava, smrtonosna koliina u vazduhu je 1.5 2.7 g/m3. Pod
pritiskomseprevodiutenostanjeiuvauspecijalnimsudovimaodnerajuegeliakkojimoguda
raonike koji e zatvaratu brazdu u koju se unosi amonijak), na dubinu od najmanje 15 20 cm.
Izgradnjaovakvogsistemazadistribucijuamonijaka,odfabrikedonjive,jeekonominanapovriniza
ubrenjeodnajmanje15000ha.Dabiseostvariodobarefekat,potrebnogajeunetiudobroobraeno
zemljite, povoljne vlanosti. Uneti NH3 se vezuje sa zemljinom vlagom gradei NH4OH ili se
adsorbujenakoloidnojfrakciji.Timesereakcijazemljitaveomaalkalizuje(akdo9)itetnodeluje
namikrofloruzemljita.NH3dispergujekrozmasuzemljitaipHseposlepardanavraanastanjepre
primene ubriva. Brzina adsorpcije NH3 u prvom redu zavisi od vlanosti, mehanikog sastava,
mnogoutiumehanikisastavidubinaaplikacijeNH3.EkonomskeutedeuprimeniNH3uodnosuna Amonijanonitratnaubriva:Uovugrupuubrivaubrajajuseamonijunitrat,Caamonijumnitrati
ostalaNubrivasuuprvomreduusamomnainuproizvodnje(sluidirektnokaoubrivo,dokjeza amonijumnitratsulfat.Unaojzemljiseproizvodesamoprvadvanavedena.Ovagrupaubrivajevrlo
ostalasamokomponentauprocesuproizvodnje).Takoe,utedesenalazeiutrokovimatransportajer fleksibilnasobziromdausastavuimajuNuamonijanojinitratnojformi.
1000kgNsesadriu1215kgNH3,tojeznaajnomanjenego1000kgNuoblikuureeiliKANa.Kod AmonijumnitratNH4NO3(3335%N):Proizvodnjaamonijanealitrezapoelajedosta
nassenekoristiupraksi.RadsaNH 3zahtevaposebnemereopreza,vazduhkojisadri1625%NH 3 davno,uprvomreduzadobijanjeeksplozivnihmaterija,doksemanjekoristilakaoNubrivo.Kao
predstavlja eksplozivnu smeu te otuda nije prihvaen kao ubrivo u praksi. Drugi razlog izostanka sirovinasekoristilailskaalitraukojojjeNazamenjensaamonijumjonom:
primenekodnasjenedostatakodgovarajueopremezaaplikaciju.Jojedanodograniavajuihfaktora 2NaNO3+(NH4)2SO4>2NH4NO3+Na2SO4
primeneNH3 jeidealnapripremazemljitaizadovoljavajuavlanostdabisesmanjiligubicikoji RazvojemindustrijeNjedinjenja,sintetikogNH3iHNO3poelajeproizvodnjaNH4NO3:
volatizacijommoguiiido40%. HNO3+NH3>NH4NO3+E(14.8J)
Amonijane vode 20 25% N: Amonijane vode se dobijaju rastvaranjem gasovitog Rastvoridobijenineutralizacijomimaju6080%amonijumnitrata,teseuparavajudotopljenjadaim
amonijakauvodi.Proizvodnjaamonijanevodejeprilinojednostavna.Najeesutorastvorisa20,25 sekoncentracijapoveana9498.5%.Koncentracijarastopljenemaseodreujenainkristalizacije
i30%amonijakaodnosno16.5,20.5i24.5%N.Amonijanavodajesigurnijazaupotrebujerzahteva kojajeodvelikevanostizaosobineubriva.
samozatvoreneposudeodelikasasigurnosnimventilomipritiskomod0.34bar.Vodenirastvorsa20% Osobine:DanasseNH4NO3proizvodiuoblikukristalailigranula.ubrivosadri3335%
N nema nikakav pritisak sve d 37OC. Amonijana voda imaprednost u primeni nadanhidrovanim Nito50%uamonijanoma50%unitratnomoblikuiimabeludobledoukastuboju.Uporeenjusa
amonijakomzbogniegpritiskaijednostavnijeprimene,dokjenedostatakumanjojkoncentracijiN. drugimubrivima,veomajehigroskopan.Rastvorljivostmujeveomavelika,najrastvorljivijijeod
Amonijakizamonijanevodeunetuzemljitevezujesezavrstufazuzemljitanapovrinuzemljinih svihNubriva.Onasepoveavasapoveanjemtvode.Zanjegovouvanjejebitnaosobinadase
koloida ili se fiksira u meusojne razmake glinenih minerala. Primenjuje se u osnovnoj obradi, slee,odnosnomenjazapreminuusledkristalisanjaunekolikokristalnihoblika.Sleganjejerezultat
prvenstvenonekolikodanapresetvejarihkulturaizaprihranjivanjeokopavina.Dubinaunoenjana naizmeninogvlaenjaisuenja.Eksplozivnostizapaljivostsupojavedokojihmoedoiusledjakog
lakimzemljitimaje1216cmauteim812cm.FertilizacionavrednostjeistakaoikodvrstihN zagrevanjaubriva.Prisustvomineralnihkiselinaimetalauprahupoveavaeksplozivnost.Sklonost
ubriva. Amonijana voda je dobra za zajedniku primenu sa pesticidima (u prvom redu sa premaeksplozijijejaakadajeubrivouveomasabijenomstanju.
insekticidima).UporeenjusavrstimNubrivimaamonijanavodajejeftiniefikasanizvorbiljnog Ponaanjeuzemljitu: Usledvisokerastvorljivosti,uzemljituprelaziuzemljinirastvor.
hraniva.Visinaikvalitetprinosakulturazaviseodzemljinihuslova,prirodegajenihbiljaka,koliinei Rastvorenasodisociranajone.AmonijumseveezaAKistiskujuipritombazeanitratnijonostajeu
vremena primenjenog ubriva. Na prinos, amonijane vode imaju pozitivan uticaj i zasluuju veu zemljinomrastvru:
primenukaooblikNubriva. AK)2Ca+2NH4NO3>AK)Ca,2NH4+Ca(NO3)2
Amonijakati(54%N): Amonijakatisurastvoriamonijumnitrataikarbamidauamonijakui Nitratnijonostajeuzemljinomrastvoruidelujefiziolokikiselodokgabiljkeneusvoje.Privremeno
vodi.ReesekoristeamonijumsulfatiCanitrat.Nastajutakotoseuvoduuvodiamonijakdoksene zakieljavanjenastajenaraunnitrifikacije:
dobijerastvorkoncentracije1015%.Tadaseurastvoramonijanevodeuvodivrurastvor7582% 2NH4NO3+4O2>4HNO3+2H2O
amonijumnitratailikarbamida,iliobazajednopriemuseizdvajatoplota. Posle usvajanja nitratnog jona od strane biljaka ne ostaju nikakvi ostaci koji bi mogli zakiseliti
Amonijakatisemogupredstavitisledeimformulama: zemljite. Za razliku od amonijumhlorida i amonijumsulfata zakieljenje zemljita amonijum
NH4NO3xnNH3amonijakatnabaziamonijumnitrata nitratomjeznatnoslabije.Zaneutralizaciju100kgovogubrivapotrebnoje59kgkalcijumkarbonata.
CO(NH2)2xnNH3amonijakatnabaziuree SobziromdaimaiamonijaniinitratniNprimenjujesenazemljitimaslabokiseledoslabobazne
NH4NO3+CO(NH2)2xnNH3xnH2Oamonijakatnabaziamonijumnitrataiuree. reakcije,zasvekulture,aposebnojepogodnozatravekojetraeNuobaovaoblika.
Posastavu,amonijakatisuraziitipasekoristeispecijalnenomenklaturezanjihovoobeleavanje. Kreniamonijumnitrat(KAN)NH4NO3+CaCO3(27%Ni8%Ca):Vodeeubrivou
Evropipainaojzemlji.KodnasseproizvodiuazotaramauPanevuiSubotici.Proizvodiseiz
%N %NH3 %NH4NO3 %CO(NH2)2 do100% Sm Naponpara(kPana150OC) rastopljenemase9495%amonijumnitrataifinomlevenogCaCO 3iliCaCO3xMgCO3.Rastopljena
masakrenoamonijanealitresegranulieugranulacionimtornjevima.Veliinagranulaubrivaje2
54 44 51 0 H2O 0,996 192,5 5mm.istoaCaCO3trebadajevelikajerjepotrebnonapravitimeavinukojasadri40kgCaCO 3i
47.1 30 64 0 H2O 1,080 35,4 60kgNH4NO3.Njihovemeavineurazliitimodnosimaproizvodeseumnogimzemljama.
Osobine:KANsadri27%Nuamonijanominitratnomoblikui8%Ca.Proizvodiseugranulamai
37 16,6 66,8 0 H2O lako se manipulie njime pri primeni. Razliite je boje u zavisnosti od boje krenjaka (belosiva,
45.7 37 0 33 H2O 0,929 202 sivoukasta,zelenkasta).RastvorljivostNH4NO3uvodijevelika,aliostajeslaborastvorljivCaCO3.
Priduemstajanjuupijavlaguizgrudvavasestogasemorauvatiupolietilenskimvreamausuvim
49 33 40 14 H2O 1.109 0 prostorijama.ubrivojeneutralnoipovoljnojezakiselazemljita.Nabazivelikogbrojapoljskih
ogleda na razliitim tipovima zemljita gde je ispitivano fertilizaciono dejstvo N iz Nubriva,
Zaamonijakatejeznaajnatemperaturaisoljavanja,odnosnotkadapoinjedaseizdvajavrstafaza. amonijumnitratjepokazaonajveiefekat.Koristisezapredsetvenoubrenjeiprihranjivanjeuseva,a
PrednostprimeneuodnosunaanhidrovaniamonijakjeutometoimajuniinaponpareitosadreNu isto tako slui kao azotna komponenta u proizvodnji sloenih ubriva. Primenjuje se na svim
vieoblika.UnaojzemljitenaNubrivasunalaprimenufolijarno,fertirigacijom,prvenstvenou zemljitima,prvenstvenonakiselim.
voarskovinogradarskojipovrtarskojproizvodnji.
Amidnaubriva:Uovugrupuubrivaspadajukalcijumcijanamid,urea,uras,UANrastvoriidruga.
Njihova osnovna karakteristika je da je sav N ili njegov najvei deo u amidnom obliku i tek posle
hidrolize,delolvanjemMOienzimaprelaziuamonijumjonkogabiljkemoguusvojiti.
KalcijumcijanamidCaCN2 +C(1822%N): ProizvodiseizatmosferskonNikarbida
metala. Za njegovu sintezu se troi manje E nego za HNO3, otuda je ranije bio traenije ubrivo.
Meutim,proizvodnjamusenijepoveavalajerseCakarbidkoristiokzasintezusloenihorganskih
jedinjenja.Usinteziovogubrivaserazlikuju4faze:
Prvajefazapeenjakreanatemperaturi11001300OC:CaCO3>CaO+CO2
Udrugojfazikrereagujesakoksom:CaO+3C>CaC2+CO
UtreojfaziseproizvodiNizvazduhafrakcionomdestilacijom.
UetvrtojfaziNreagujesasamlevenimkarbidomupeimapodvisokomtislabimP:
CaC2+N2>CaCN2+C+72Kcal
Nastali Cacijanamid se posle hlaenja melje i pakuje. Povoljan je za primenu na bezkarbonatnim
zemljitima.
Kalcijumcijanamidjesoprakastestrukture,crnedoplavkasteboje,neprijatnogmirisapoputacetilena,
veomalagan(0.6g/cm3),manjerastvorljivostiuvodiuodnosunaostalaNubriva.Nijehigroskopno.
Odprimesamoesadrati40%CaO,1828%CaCO 3,913%Cimanjeod1%CaC 2.Zbogslobodnog SporodelujuaNubriva
Cajeizrazitoalkalnereakcijeinesmesemeatisaamonijanimubrivimaisuperfosfatom.Njegovo
razlaganjeuzemljituprotiekroz2faze:
Hemijsku:CaCN2>H2CN2(cijanamidtoksian)>H4C2N4(dicijanamidtox)>CO(NH2)2
Mikrobioloku:CO(NH2)2>(NH4)2CO3>NH4+H2O+CO2>NO2,NO3 jednom mahu veih koliina moe dovesti do vrednosti pritiska koje izazivaju oteenja
Vremepotrebnozahemijskutransformacijuiznosiod27danaizavisiodosobinazemljlita(nateim
idebre).PovoljnapHje7ilinia.UkolikojepHiznad7poredkarbamidanastajeicijanamid.Na
zemljitimaslabihpufernihsposobnosti,cijanamididicijanamidmogudeliminounititimikrofloru
zemljita.Zbogtoksinihprodukatahemijskefaze,trebagaunositioko2nedeljepresetve.Osnovni
zahtev za pun fertilizacioni potencijal jeste da bude to ujednaenije rasturen na njivi, jer lokalno
unoenjedovodidopoveanjapH.Moeseprimenjivatizasvekulture,priosnovnojobradiipredsetveno
(2nedeljepre).Povoljnodelujenateim,glinovitimzemljitima,bogatimhumusom.Priupotrebitreba
voditi rauna da ubrivo ne doe u dodir sa sluzokoom bilo kog dela tela, jer je nagriza. Pored
fertilizacionogimaiherbicidnoiinsekticidnodelovanje.
Urea(karbamid)CO(NH2)2(46%N):Ureajediamidugljenekiseline.Kodnasseproizvodi
od1969.godineizsintetikogNH3iCO2natizmeu175i210OCipritiskuod98bar:
2NH3+CO2>NH2COONH4+E(159J)
NH2COONH4>CO(NH2)2+H2O
Vodenirastvorureesekristalieradiudaljavanjavodeiostatakagasova,istiodneistoafiltriranjem,
nastalikristalisecentrifugirajuisue.Moeseproizvoditimokrimisuvimputem:
Mokri:2NH3+CO2+H2O>(NH4)2CO3;(NH4)2CO3H2O>CO(NH2)2+H2O
Suvi:2NH3+CO2>CO(NH2)2+H2O
UreajenajkoncentrovanijevrstoNubrivosamalobalasta.Pogodnojezatransport,lagerovanjeiavio
primenu.Kristalnejegraeimlenobeleboje.Rastvorljivostmurastesapoveanjemt.Pripravljenju
vodenograstvora,ureasniavanjegovut,tesemorasipatiusitaidodavativoda,danebidolodo
separacije vrste i tene faze. Dobro se mea sa pesticidima, te se dosta primenjuje u voarskoj i
povrtarskojproizvodnji.Odtetnihprimesamoesadratibiuret,maksimalnodo1%.
Uzemljitu,poduticajemureaze,dolazidohidrolizeuree(35dana, ujakokiselimijakobaznim,
siromanimuorganskojmateriji810dana):
CO(NH2)2>(NH4)2CO3
(NH4)2CO3+H2O>2NH4++HCO3+OH
AmonijumjonseveezaAK,priemupHzemljitaprelaziizneutralneuprivremenobaznu:
AK)Ca+(NH4)2CO3>AK)2NH4++CaCO3
Radomnitrifikacionihbakterija(NitrosomonasiNitrobacter)amonijakseoksidieunitrate,priemuse
zemljiteprivremenozakieljava:
2NH3+3O2>2HNO2+2H2O;2HNO2+O2>2HNO3
Posle usvajanja nitrata od strane biljaka ili njihove migracije u profilu, pH se vraa u prvobitnu.
Odmahpounoenjuuzemljite,ceomolekulureejepokretan,tosemoeiskoristitizaunoenjena
eljenu dubinu. Moe se primenjivati u vrstom i tenom stanju. U vrstom stanju se koristi pri
osnovnojobradi,predsetveno,startnoipriprihranjivanju. Netrebajeprimenjivatiistovremenosa
setvom jer osloboeni NH3 moe tetno delovati na klicu. U tenom stanju se primenjuje
fertirigacijom,navodnjavanjemubrazde,plavljenjempocelojpovrini,vetakomkiomifolijarno.
Primenjujesezasvekulture.fertilizacionavrednostjenanivousvihNubriva.
Uras CO(NH2)2 x (NH4)2SO4 (32% N): Ureaamonijumsulfat je sloeno jedinjenje u
komeje2/3Nuamidnoma1/3uamonijanomobliku.Proizvodisemeanjemureeiamonijum
sulfata u ekvivalentnim odnosima. ubrivo je kristalne grae, dobre rastvorljivosti u vodi, manje
higroskopnoodalitra,fiziolokikiseloteseprimenjujenaneutralnaislaboalkalnazemljitazasve
kulture,priosnovnojobradi,predsetveno,zaprihranjivanjeifolijarno.
Osnovni ciljevi i razlozi proizvodnje sporodelujuih Nubriva i njihove prednosti nad
konvencionalnimsuuglavnomsledei:
Njihovomprimenomseredukujeosmotskipritisakuzemljinomrastvoru.Primenomu
biljaka.
JednokratnounoenjevisokihdozalakorastvorljivihNubrivamoedovestidopoleganja
useva,nedostatkaNukasnijimfazamarazvoja,smanjeneotpornostinabolesti.
Spreavajusegubiciispiranjem,erozijom,denitrifikacijom,volatizacijom.
SmanjujesenagomilavanjemineralnihoblikaNubiljnimtkivima.
Izbegavaseismanjujezagaenjevoda,atmofereiuoptebiosfere.
Smanjujesebrojaplikacija ubriva,omoguujepovoljnijanabavkailagerovanjeizvan
sezone.
ZaproizvodnjuNubrivasmanjenerastvorljivostikoristesemnogobrojnimaterijaliipostupci.Na
osnovutoga,ubrivasupodeljenau3grupe:
1.MaterijalinosaiN:Amonhumati,Nlignin,kondenzatiuree
2.ubrivasaomotaem
3.Inhibitorinitrifikacije:ANServe,AMserve
NjihovakarakteristikajedanjihovaorganskamaterijanesluisamokaonosaN,vesadrihumusne
idrugeorganskekiselinekojedelujukaobiostimulatori,apopravljajuistrukturuzemljita.
Proizvodi na bazi ligninsulfonskih kselina: Nlignin se proizvodi oksidativnom amonizacijom
otpadnih produkata lignina u industriji celuloze. ubrivo je ustvari ligninski produkat, a lignin i
njegoviproizvodirazlaganjasuvanimaterijalizaobrazovanjehumusnihsupstanciuzemljitu.Time
seiskoriavapolovinadrvetakojasadrilignin,anespaljujese.UkupansadrajNje1820%,od
togaje3040%uamonijanom,10%uamidnomi50%vezanudrugimorganskimoblicima.Pripisuje
museiuticajnapoboljanjeosobinazemljitakaoiinhibitornodelovanjenanitrifikaciju.
Kondenzatikarbamidaialdehida:Ureasaveimbrojemaldehidagradislaborastvorljivajedinjenja.
Ureaform: Predstavlja vrst kondenzat uree i formaldehida (metalala). Sadri najmanje 35% N u
sporopristupanomobliku.UvodinerastvorljivogNtrebadabudenajmanje60%.Bezmirisaje,bele
boje, vrst, granulisan. Indeks aktivnosti (AI) je vrednost koja odgovara koliini N u ureaformu
nerastvorljivoguvodikojaesenitrifikovatiazavisiodkoliineikvalitetaNnerastvorljivogihladnoj
vodi.Izraunavasepoformuli:
 AI=(%CWIN%HWIN)x100/%CWIN
CWIN%Nnerastvorljivuhladnojvodi(25OC)
HWIN%Nnerastvorljivuvruojvodi(98100OC)
IndeksaktivnostipokazujekojijedeoukupnogNnerastvorljivuhladnojvodiikojijenerastvorljivu
toploj. Na osnovu ovih vrednosti se izraunava AI koji daje podatke o stepenu nitrifikacije dela N
nerastvorljivoguvodi.
Krotonildendiurea(CDU) ProizvodiseuglavnomuNemakojreakcijomkrotonaldehida
(butanala) i uree u kiseloj sredini pri emu se formiraju kondenzanti polimetilenuree sa razliitim
molekulskimmasama.CDUsemoekoristitikaoubrivousledeimoblicima:
Direktnokaoprahsa30%N=CROTODUR
Kaogranulisano28%sa9/10CDUi1/10kaonitratnioblik
KaosporodelujuaNkomponentaugranulisanomsloenomNPKubruvuformulacije20510ukome
je3/4NuoblikuCDU=FLORANIDNITROFOSKA
Hemijski vezan N u CDU se oslobaa i postaje pristupaan biljkama u postojanim, ravnomernim
koliinamazavisnoodnjegovemineralizacijeuzemljitu.OslobaanjeNizCDUjezavisnoodt.To
osiguravadajesnabdevanjeNompodeenozahtevimabiljakajervietstimuliurastbiljaka.
Uglavnomsekoristiuhortikulturi,zbognjegovihviihtrokovaproizvodnjeuodnosunaobinaN
ubriva.PrimenjujeseuviduFLORANIDA250kgN/hagodinjeiliduploviesvakedrugegodine.
Izobutilidendiurea(IBDU)ProizvodiseuglavnomuJapanuizureeiizobutilalgehida.Jedan
odrazlogazanjenuproizvodnjujetajtoseizobutilaldehiddobijauvelikimkoliinama,kaoitodeluje
kaosporodelujueNubrivo.Reakcijasemoeizvestiiuvodenomrastvoruizmeuvrsteureeitenog
aldehida.Poeljnojeprisustvokiselinekaokatalizatora.Molarniodnosureepremaaldehidumorabiti
veiod2.IBDUsemoekoristitizadirektnuprimenukaopojedinanoilikaoNkomponentausloenim
ubrivima. Njegova mineralizacija u zemljitu pretie preko uree i malo je zavisna od direktne
dekompozicijezemljinimMO,toznaidajeviehemijskinegomikrobiolokiproces.Fertilizacioni
efekat IBDU je isti kao i kod uree i ne zavisi od zemljinih uslova. Moe se smatrati u vodi
slaborastvorljivomureom.
ubriva sa omotaem: Ovu grupu ubriva ine vodorastvorljivi materijali, koji sadre hraniva u
lakopristupanomoblikuzabiljke,alijenjihovarastvorljivostipristupanostspreenanekomfizikom
barijerom.Uciljudobijanjaubrivaboljihfizikihkarakteristikakoristese:omotavanjeoblaganje,
kapsuliranjeimatriksiranje.
Generalnoseprimenjuju3tipaomotaazasmanjenjerastvorljivostimaterijala:
nepropustljivomotasasitnimporamakrozkojerastvorenimaterijaldifunduje
potpunonetastvorljivomotakojimorabitiunitenhemijskim,mikrobiolokimiliabrazivnim
sredstvomdabiseoslobodilahraniva
polupropustljivomotakrozkojidifundujevodasvedokpritisaknebudedovoljandase
razoriomota
Sastavomotaa: Najvanijimaterijali kojise koristekao omotai:voskovi, polimeri iS. Korienje
polimeraukljuujekondenzateureesaformaldehidom(tioureu, fenol, dicijanamidimelamin), zatim
poliestreiakrilnesmole,poliuretan,polietilen,polivinilhloridvinilacetat,ulja,gumeismole.
Sjeinteresantankaomaterijalzaomotaezbogniskeceneprimenjenogmaterijalainjegovevrednosti
kaosekundarnoghraniva.Uglavnomsekoristikaopovrinskiomotanaurei.
Postoje2glavnaproblemapriproizvodnjipodesnogomotaa:
morabititanak,jereusuprotnomzauzetivelikideocelemaseubriva,tojenepoeljno
relativnoporozna,hrapavainepravilnapovrinaesticainitekoeustvaranjuuniformnih
esticabeznavedenihnedostataka
Prevlake, koje se sastoje iz jednog ili vie materijala, se obino koriste u intimnom kontaktu sa
povrinomesticaubriva.Koristese2varijanteoveprocedure:matriksiranjeikapsuliranje.Patentirani
sumnogobrojnipostupcikojimaserastvorljivaubrivadispergujuuvoskove,parafine,ulja,gelove,
polimereismole.
Inhibitorinitrifikacije:NepotpunoiskoriavanjeNodstraneusevausistemuzemljitebiljkaobino
sepripisujegubicimaNuoblikugasovadenitrifikacijiiispiranjuizvanzonekorenovogsistema.
ZapaajusesveeeinepovoljnadejstvaNnabiljkeiivotnusredinu:nagomilavanjemineralnogN
ubiljnomtkivu,poveanjecuhranljivimrastvorimadotetnihvrednosti,oteenjekorena,nitratiu
pijaimvodama.UprisustvuvelikihkoliinanitratnogNmoedoidogorenavedenihpojava.Nasve
ovoutiuuslovisredine,agrotehnikemereikarakteristikezemljita.RedukovanjeaktivnostiMOradi
spreavanjabrzenitrifikacijemoedapoboljaiskoritavanjeNizubrivaizemljita.
ZadravanjemineralnogNuamonijanomoblikumoeimatiizvesnepogodnostijersemalokreeu
zemljitu,inestvaragasovitegubitkepoputnitratnoginitritnogoblikailipakispiranjem.
Inhibiranjenitrifikacijemoedaseobaviuprvojiliudrugojfazi.Kadaseinhibiraprvafaza,tadaje
kompletnanitrifikacijazaustavljena,doksekodzaustavljanjasamodrugefazenagomilavajunitriti.
Nitrobacterdelujenajboljeuneutralnojilislabokiselojsredini.NitrosomonasjemanjeosetljivnapH,
takodajeverovatnijedaesenitritiakumuliratiukiselimilialkalnimnegouzemljitimaijaje
reakcijabliskaneutralnoj.
Zasadaseukomercijalnimrazmeramaproizvodesamo2inhibitoranitrifikacije:
NSERVE2hloro6trihlormetilpiridini
AM2aminohlorometilpirimidin
Osimpoznatijihjoseproizvodeiliplaniraproizvodnja:
AUFUreaformsa10%dicijanamida(inhibitornitrifikacijeiujednopoveavavodorastvorljiviN)
MnogiistraivaisupotvrdilidaNSERVEinhibiranitrifikacijuamonijanogNitobilodapotieiz
procesamineralizacijeorganskematerijeilionogkojisedodajeubrivima.
FOSFORNAUBRIVA
Izvori za dobijanje Pubriva su prirodni fosfati oprganskog i mineralnog porekla, kosti, naslage
mineralnih fosfata, rude gvoa. Neki od ovih materijala se samo mehaniki sitne i koriste kao
ubrivo,doksedrugiindustrijskiprerauju.StogasupodeljenanaprirodnaiindustrijskaPubriva.
UsvimPubrivimabilodasuprirodnailiindustrijskaPsenalazikaoCafosfatijavljaseusledeim
oblicima:
TCP Ca3(PO4)2 nerastvorljiv u vodi, rastvorljiv u jakim kiselinama. Nalazi se u
mineralnimbranimaikotanimbranima.
DCPCaHPO4slaborastvorljivuvodi,vieuvodizasienojsaCO2,rastvorljivualkalnom
rastvoruamonijumnitrata.Predstavnikjeprecipitat.
MCP Ca(H2PO4) lako rastvorljiv u vodi. Predstavnik je superfosfat (obini i
koncentrovani).
Tetrakalcijumfosfat Ca4P2O Nalazi se u Tomasovom branu i termofosfatima. Slabo
rastvorljivualkalnojsredini,rastvorljivu2%rastvorulimunskekiseline.
SolimetafosfornekiselineHPO3(polifosfati)Slaborastvorljivuvodi,lakoserastvarau
rastvoruamonijumnitrata.NalaziseuoblikuCaiKmetafosfata(Ca(PO3)2;K4(PO3)4xH2O)
PrirodnaPubriva: Uovugrupuubrajajusefosfornematerijeorganskogimineralnogporeklana
kojimajeizvrenasamomehanikaprerada.Odorganskihfosfornihmaterijaovdeseubrajajurazna
branaod kostijui njihoviotpaci, a odmineralnih fosfornihmaterija mineralnifosfati fosforitno
brano.
Kosti i otpaci njihove razne prerade su dugo bili jedini izvor Pubriva i sirovina za
proizvodnjusuperfosfata.Dabisekostimoglekoristitizaubrenje,potrebnoimjeodstranitimastii
lepak,posleegasemeljuuraznabrana(sirovokotano,kotanobezmasti,bezmastiilepka,kotani
ugaljikotanipepeo).FosfornakomponentaovegrupeprirodnihPubrivajetekorastvorljivau
vodi.Zanjenoboljerazlaganjejepotrebnofinijemlevenje,dobraaeracijaikiselasredina.SadrajP2O5u
njimasekreeizmeu25i30%iimaoko13%N.ubrivasumanjehigroskopnosti,poroznaiuobliku malukokliinurastvorljivogoblikafosfornekiseline:Ca3(PO4)2+H2SO4>2CaHPO4+CaSO4
finogpraha.Najboljedejstvoispoljavaakoseunosiplieuzemljiteinakiselimzemljitima,jerslabo
reagujunakrenimzemljitima.
Mineralnifosfati:Potiuiznaslagakojesenalazenaviemestanaeplanete.Nastalesuili
vulkanskimerupcijama,taloenjemilibiolokimputem.Meumineralnimfosfatimakojisekoristesu
apatitifosforit.
Apatit Ca5(PO4) x F (Cl ili OH) je kristalne grae, nerastvorljiv u vodi. Apatit je u osnovi
pentakalcijumfosfatsaprimesamaF,Cl,hidroksilaaponekadaiMn.Obinosuzelenkasteboje,sa
sadrajemfosfornekiselineod41do42%.Zbogkristalnogsadrajasuotporninarazlaganjepasuvrlo
slaboguticajanaishranubiljaka.Iskljuivosekoristezaproizvodnjusuperfosfata.
Fosforiti su sekundarne talone tvorevine u kojima je P u obliku TCP. Sadraj fosforne kiseline u
fosforitima je varijabilan i kree se izmeu 11.5 i 39%. Koriste se ili za direktno ubrenje ili za
industrijskuproizvodnjuPubriva,presvih,superfosfata.Nemaihunaojzemlji,teihstogauvozimo.
za proizvodnju superfosfata se koriste oni koji imaju iznad 28% P2O5. Za direktnu primenu sirovih
fosforitapotrebnojefinomlevenje,jerukolikojeubrivositnijeutolikomujeveedelovanje.Njegovo
delovanje na krenim zemljitima je slabo, treba ih koristiti iskljuivo na kiselim zemljitima, gde
aktivnaisupstitucionakiselostprevodiovefosfateurastvorljiveoblike:
Ca3(PO4)2+2H2CO3>2CaHPO4+Ca(HCO3)2
2CaHPO4+H2CO3>Ca(H2PO4)2+Ca(HCO3)2
Slinodelujuidrugekiselinepoputsumporne,azotne,HClkaoifiziolokikiselaubriva:amonijum
sulfat,KCl,K2SO4.NisvebiljnevrstenemajuistusposobnostrazlaganjasirovihCafosfata,pogotovou
neutralnimzemljitima.Veumonjihovograzlaganjaispoljavajuleguminoze.itarice,saizuzetkom
rai,tekrompirilanslaborazlausirovefosfate.Kadasefosforitikoristedirektnokaoubriva,apliciraju
seuviduprahapodnazivomfosforitnobrano.
Fosforitnobrano(1920%P2O5): Zaproizvodnjufosforitnogbranakoristesefosforitisa
niskom sadrajem fosforne kiseline (ispod 28% P2O5), koji se ne mogu koristiti za proizvodnju
superfosfata.Sadri1.5%vlage,aoko90%esticaimaprenikizmeu0.034i0.147mm.Tojeprah
sive, zelenkaste boje, ako sadre Fe imaju ukastocrvenu boju. Slabe je higroskopnosti, praktino
nerastvorljivouvodi.PjeuoblikuTCPkaoikodkotanogbrana.Rastvarasepoduticajemdelovanja
MO,t,r,pHpriemuprelaziudrugeoblike(CaHPO4,Ca(H2PO4)2)kojisurastvorljiviibiljkamamanje
iliviepristupani.TosedeavaisupstitucijomHjonaizAKCajonima:
AK)2H+Ca3(PO4)2>AK)Ca+2CaHPO4
AK)2H+2CaHPO4>AK)Ca+Ca(H2PO4)2
Najboljegajeunositipodozimekultureuosnovnojobradi,naroitoposleviegodinjihtrava.Boljegaje
koristitizakultureduevegetacije.Trebagarasturatipocelojpovriniukoliinama90135kgP2O5/ha,
tozavisiodstanjazemljita,gajenekultureiklime.
Industrijska Pubriva: Industrijska obrada prirodnih fosfata ima za cilj da se prirodni fosfati uine
lakorastvorljivimafosfornakiselinapristupanijomzabiljke,tedasemoguuspenoprimenjivatina
svim zemljitima i kod svih kultura. Kao prvi proizvod dobijen je superfosfat, a nadalje precipitat,
tomasovobrano,termofosfatiimetafosfati.
Superfosfat(Ca(H2PO4)2x2CaSO4)1618%P2O5:Proizvodnjasuperfosfatazasnivasena
tretiranjufinomlevenogsirovogfosfata(3236%P2O5)sumpornomkiselinompriemuTCPprelaziu
MCPikalcijumsulfat:Ca3(PO4)2+2H2SO4+5H2O>Ca(H2PO4)2xH2O+2CaSO4x2H2O
Superfosfatjedakle,meavinaMCPigipsa.Naroitosemoravoditiraunaoodnosusumpornekiselinei
TCPpriproizvodnji,trebabitipriblino1:1.UsluajudodavanjamanjeiliveekoliineH 2SO4kvalitet
superfosfata se pogorava. Ukoliko se doda previe, javlja se H3PO4 u viku, to ubrivo ini
higroskopnimilepljivim:Ca3(PO4)2+3H2SO4>2H3PO4+3CaSO4
Prinedovoljnojkoliinisumpornekiseline,velikideoTCPostajenepromenjen,paproizvodsadri
Sadrajfosfornekiselinesmanjujesepriblinonapolovinusadrajautretiranomsirovomfosfatu.
Prirodnifosfatikojisetretirajunebitrebalidasadreprevisokukoliinuseskvioksida,jeronikasnijeu
ubrivuvezujuslobodnufosfornukiselinugradeinerastvorljivefosfate.Samafabrikacijaprotieu
sledeimprocesima:mlevenjefosfata,meanjesasumpornomkiselinom,suenjedobijenogproizvoda,
apopotrebiseizvodiigranulisanje.
Pospoljanjemizgledu,superfosfatjeprahiligranulasivobeleisivozeleneboje,podseanacement.
Deliminoserastvarauvodi.Otrogjemirisa,malohigroskopan.istsuperfosfatsadriMCPigipssa
kristalnomvodom,aupraksisadriidrugajedinjenja(slobodnuPiSkiselinu,CaHPO 4,TCP).sadraj
fosfornekiselineunjemusekreeizmeu14i22%,najee1618%.Gipsinioko50%masenog
udela.Fosfornakomponentajepreko90%rastvorljiva,aostatakuamonijumcitratu.
Tokom lagerovanja u superfosfatu mogu nastupiti promene koje dovode do umanjenja fosforne
kiselinerastvorljiveuvodi(retrogradacija).Ovapojavasejavljausleddejstvarastvorljivefosforne
kiselineanoksideFeiAL,kaoinaCaCO3kojisuostalinerazloeniuubrivu:
6CaHPO4+Fe2O3>2Ca3(PO4)2+2FePO4+3H2O
2H3PO4+Fe2O3>2FePO4+3H2O
Procesiretrogradacijeodvijajuseiuzemljitu.Posleunoenjauzemljitesuperfosfatretrogradira
znaajnim delom prelazei u TCP, a u kiselim zemljitima nastaju FePO 4 i AlPO4 koji su
nepristupanibiljkama.Ovimsesmanjujekoeficijentiskoritavanjafosfornekiselineuprosekuzaoko
1020%uprvojgodini.Brzinaretrogradacijezavisiodnainaivremenaunoenjauzemljite.Primena
superfosfatauredove,posebnogranulisanog,smanjujeretrogradaciju.
Transformacija superfosfata u zemljitu: Superfosfat je kiselo ubrivo zbog prisustva slobodnih
kiselina (fosforne i sumporne), kaoidisocijacijeH 2PO4 > H+ + HPO42. Kako je koliina ovih
kiselinakojesesanjimunose35%,nemaopasnostidaesereakcijazemljitamenjati,aporedtoga
oneseveusaAliFejonimaneutraliuiih.Usastavubrivaulaziigips,malorastvorljivuvodi.U
kiselimzemljitimamoeprevestiizmenjivukiselostuaktivnu:
AK)2H+CaSO4>AK)Ca+H2SO4
U ovom sluaju jedan deo sulfata moe da poslui za ishranu biljaka. U superfosfatu se nalazi i
Ca(H2PO4)2 xH2O,kiselasokojareagujesabaznimsastojcimazemljita,prelazeiusekundarnei
tercijarneCafosfate.NatajnainsegubikiselikaraktersoliismanjujeaktivnostP. Kakobiljka
mnogo vie usvaja fosfatni od Ca jona, u zemljitu ostaje viak Ca. Superfosfat se usled svoje
rastvorljivostiibrzogdejstvaubrajauaktivnaubriva.Podesanjezasvekulture,alimutrebadati
prednost za kulture koje brzo rastu i koje su krae vegetacije, jer je pristupanost P komponente
najveauprvojgodiniprimene.Najboljerezultatedajenaneutralnimialkalnimzemljitima,ukojima
primarnifosfatprelaziusekundarni, apotomtercijerni. Moeseprimenjivatiubilokojedoba, s
obziromdasefosfornakiselinabrzofiksirainemaopasnostiodispiranja.Najboljerezultatedajeako
seprimenjujepredsetvu.Nekoristisezaprihranjivanjeuseva.Zavoarskovinogradarkekulturetreba
ga unositi u dublje slojeve pri meliorativnom ubrenju kod zasnivanja zasada. Lokalna primena
pokazujeveedejstvonegorasturanjempocelojpovrini(ubrivoostajedueurastvorunefiksirano,
sporijaje retrogradacija). Radipoveanog iskoritavanjafosforne kiselinei lakeprimene ubriva
danassesuperfosfatproizvodiugranulisanomstanju.Priprimenigranulisanogsuperfosfata,joakoje
onaizvedenasaorganskommaterijom,dalekojeboljeiskoritavanjefosfornekiselineuprvojgodini,
tosetumaismanjenjemretrogradacije.Njegovaprimenauredovedaje912%boljerezultatenego
primenompocelojpovriniiliuprahu.Ovoseodnosisamonakiselazemljita.Kodneutralnihislabo
alkalnihzemljitanjihovodejstvojeidentino.Nemoesemeatisaubrivimakojaimajuslobodan
CaOiliCaCO3,imesesmanjujesadrajrastvorljivefosfornekiseline.
Koncentrovani superfosfati: Obian superfosfat sa 1618% fosforne kiseline nije ekonomian za
primenunaveeudaljenosti,zbogpoveanihtrokovatransporta.Poredtoga,zanjegovuproizvornjune
mogusekoristitifosfatisaniimsadrajemfosfornekiseline(ispod28%P2O5).
Principproizvodnje:ZatransformacijuTCPuMCPsekoristiumestosumporne,fosfornakiselina(ne
stvarasegips,negopoveavasadrajfosfornekiseline).Fosfornakiselinazadobijanjekoncentrovanih
superfosfata proizvodi se tretiranjem niskokoncentrovanih sirovih fosfata sumpornom kiselinom u
odreenomodnosu,priobinojtemperaturi:
Ca3(PO4)2+3H2SO4>2H3PO4+3CaSO4
Rastvor dobijene fosforne kiseline odvaja se dekantacijom i filtracijom od gipsa. Ovaj rastvor je
razblaen(8%)pasedaljimzagrevanjemvrinjenonjenozgruavanjeisparavanjem7080%
Dvostruki superfosfat Ca(H2PO4)2 (3542% P2O5): Proizvodi se iz niskokoncentrovanih
sirovih fosfata koji se ne mogu upotrebiti za fabrikaciju superfosfata. U prvoj fazi se i
niskokoncentrovanihsirovihfosfataistiskujefosfornakiselinapomourazblaenesumporne.Potomse
fosfornaodfiltrira,zatimdovededoodreenegustinezagrevanjemikoristizatretiranjesirovihfosfatau
cilju dobijanja ubriva sa visokim sadrajem fosforne kiseline, a sa to manjim sadrajem ostalih
primesa:
Ca3(PO4)2+3H2SO4>2H3PO4+3CaSO4
Ca3(PO4)2+4H3PO4>3Ca(H2PO4)2
Naovajnainsedobijaprahsiveboje,rastvorljivuvodi,sadejstvomkaoiobinisuperfosfat.
Trostruki superfosfat Ca(H2PO4)2 (4250% P2O5): Proizvodi se tretiranjem
visokokoncentrovanihsirovihfosfata,najeeapatitafosfornomkiselinom:
3[Ca(PO4)2]xCaF2+12H3PO4>9Ca(H2PO4)2+CaF
Dobijenitrostrukisuperfosfattriplekssadri4250%P2O5,1722%CaOi26%SO3.Natriplekssadri
najeeoko45%P2O5.Dejstvokoncentrovanihsuperfosfatapaitrostrukogjeslinosuperfosfatutojei
dokazanomnogobrojnimogledima.
PrecipitatCaHPO4 (3035%P2O5)dikalcijumfosfatilitalonifosfat: Proizvodiseod
niskokoncentrovanihsirovihfosfatakojinisupogodnizadobijanjesuperfosfataitonjihovimrazaranjem
sumpornomiliHCl:
Ca3(PO4)2+3H2SO4>2H3PO4+3CaSO4
Nadobijenufosfornukiselinukojaseotfiltriraodgipsaidrugihprimesadelujeseodreenomkoliinom
krenogmleka,priemudolazidoprecipitacijetaloenjaistvaranjasekundarnihfosfata:
H3PO4+Ca(OH)2>CaHPO4+2H2O
Dobijenitalogsezatimodvajaodtenostipasesuina60OCdo610%vlageipotommelje.
Tojefinprahbeleboje,nijehigroskopanisadri3035%P 2O5.Neutralnejereakcije.Fosfornakiselinau
njemujenerastvorljivauvodi,alijerastvorljivauamonijumcitratu.
Njegovepromeneuzemljitusuznatnosporijeodsuperfosfata,dokjenjegovodelovanjenabiljkeslino
superfosfatu.Pogodanjeposebnozakiselazemljita.Kodnasseneupotrebljavakaoubrivozbogskupe
proizvodnje.Koristisekaododatakstonojhrani.
BaznifosfatiCa4P2O9(1618%P2O5):ZajednikozaovugrupuPubrivajedobijanjepri
visokojtemperaturiizraznihsirovinakojesadreP.Fosfornakiselinaunjimajeuoblikutetrakalcijum
fosfatairastvorljivau2%rastvorulimunskekiseline.UovugrupuspadajuTomasovobrano(ljakaili
zgura)itermofosfati.
TomasovobranoCa4P2O9(822%P2O5):Sporednijeproizvodpripreradisirovoggvoau
elik,jermnogerudegvoasadreP2O5kojimoedostiiido2.5%,tojenepovoljnojerdajeeliku Dobijeniproizvodsebrzohladi,priemusedobijastaklastiCametafosfatkojijedostaefikasankao
krutouilomljivost,zbogegasemoraukloniti.Defosforizacijaseobavljausudukrukastogoblika
nazvanbesemerovkonvertorilikruka,sazidovimaobloenimdolomitnimbranom.Unjegaseunosi
rastopljenogvoekomesedodaje20%CaOpasekrozrupiastodnouduvavavazduhpritod2000 OC.
Pri tome se prvo oksidie Si u SiO2, zatim MnO pa P prelazi u fosforpentoksid koji sa Ca daje
tetrakalcijumfosfat.
P2O5+4CaO>Ca4P2O9
Tojefiniprahcrnosiveicrneboje,specifineteine2.8ivie,malehigroskopnosti,najeesadri
810%P2O5.Poredtogasadri4547%CaO.PoredPiCa,sadrii24%Mg,SiO 2,Fe2O3,Al2O3,K,S,
Cu, Zn, Co, Ti, V. Fosforna kiselina u tomasovom branu je u obliku tetrakalcijum fosfata. Za
rastvaranje fosforne kiseline u tomasovom branu neophodna je velika dodirna povrina izmeu
zemljitaiubriva,tosepostievelikomfinoommlevenjainjegovimrasturanjempocelojpovrini.
Pounoenjudolazidosledeihreakcija:
Ca4P2O9+H2O>Ca3(PO4)2xH2O+CaO
Ca3(PO4)2xH2Ojedostupanbiljkamazarazlikuodbezvodnog.
Ca4P2O9+6CO2+5H2O>Ca(H2PO4)2+3Ca(HCO3)2
NastaliprimarniCafosfatrastvorljivjeuvodiipristupaanbiljkamaaCabikarbonatuklanjakiselost
kod kiselih zemljita. Njegovo delovanje je sporije nego kod superfosfata, ali poseduje produeni
efekat.Trebagarasturatipocelojpovrini,adejstvomuzavisiiodfinoemlevenja.Najboljerezultate
dajenakiselimzemljitima.trebagaunosititoranije(priosnovnojobradi).
Termofosfati Ca4P2O9 (18% P2O5): Proizvode se peenjem ili topljenjem
niskokoncentrovanihfosforitailiapatita2025P 2O5nat13001400OCuzdodavanjeSiilisilikata,ako
ihoninesadre.Nastalajedinjenjasunedovoljnodefinisana,alisesmatradasuistakaoiutomasovom
branu(uoblikutetrakalcijumfosfata).Termofosfatjesivkastprah,baznereakcije.Vremeidejstvo
njegoveprimeneslinojetomasovombranu.Fosfornakiselinaunjemujerastvorljivauamonijum
citratu.
Jedinjenja metafosforne kiseline (HPO3) Polifosfati: polifosfati su soli polifosfornih
kiselinasastavljenihodlanacaortofosfornekiseline,povezanihmeusobomOuzgubitakvode.
OptaformulaovihlanacajeMen+2(PnO3n+1).Predvienojedametafosfatioznaavajuposebnugrupu
koncentrovanihfosfataciklineformeijajeoptaformula:Men(PO3)n.
Meuproizvodimakojiimajuodreenuvanostzapoljoprivredusu:
kalcijummetafosfat
kalijummetafosfat
amonijummetafosfat
Kondenzovani fosfati se nalaze i u tenim ubrivima, ukoliko se za njihovu proizvodnju koristi
superfosfornakiselinaumestoortofosfornekojasedobijamokrimpostupkomikojasadrioko52%
P2O5.Superfosfornasadripreko70%idobijaseoksidacijomelementarnogPuP 2O5 i njegovim
rastvaranjemuvodi.
Zaproizvodnjumetafosfatapostoje2tipaprocesauzavisnostiodpolaznePkomponente:
elementarniP
fosfornakiselinadobivenamokrimputem
Prvi tip procesa, gde je polazna komponenta elementarni P se sastoji u spaljivanju
elementarnogPdobivenoguelektrinojpeiazatimureakcijiP2O5sarazliitimproduktima.
prirodnimfosfatimazadobijanjeCametafosfata
nekimsolimaK
amonijakomiliamonijanimsolima
Cametafosfati se dobijaju reagovanjem P2O5 sa fino mlevenim sirovim fosfatima u reaktivnim
komoramanatoko1100OC:
Ca10(PO4)xF2+7P2O5+H2O>10Ca(PO3)2+2HF
ubrivo. Pri sporom hlaenju je nerastvorljiv u vodi i neefikasan kao ubrivo. Rastvorljiv je u
amonijumcitratu,dokjepraktinonerastvoranuvodiinemoeseamonizirati.Akosetretiratoplom
vodomdeliminosehidrolizujeimoeseamoniziratijerjetadasposobandafiksirakompleksna
ubrivaukojimaje2040%P2O5rastvorljivouvodi.
KmetafosfatsedobijatakotoseukomoruuvodiKClkojireagujesaP 2O5nat800900OC.Nekoriste
sesirovifosfati.malojerastvorljivuvodi,rastvorljivjeulimunskojkiseliniido90%ukolikojeonau
viku.Kaoidrugipolifosfati,rastvorljivjeuneutralnomamonijumcitratu.
NH4metafosfat se dobija reagovanjem P2O5 sa amonijakom na t 330350OC posle ega se proizvod
podvrgavahidrolizisaparomnatod120 OC.Tojeamorfniproizvod,pahuljastobeleboje.Sadri73%
P2O5i17%N.rastvorljivjeuneutralnomamonijumcitratu.
Drugi tip procesa dobijanja metafosfata je kada se kao polazna supstanca koristi fosforna
kiselinadobijenamokrimputem.Ciljovogprocesajeizbegavanjepotronjevisokekoliineenergijepri
prvomprocesu.PrincipsezasnivanaprevlaenjujednogdelafilaorbeodKCl+H3PO4prekogranula
kojerotirajunaoptimalnojtod480500OCazasnivasenareakciji:
nKCl+nH3PO4>(KPO3)n+nH2O
Fertilizacionavrednostpolifosfata:dejstvoimjesporijezbognerastvorljivefosfornekiselineu
vodi. usvajanje njihovog P nije direktno ve tek nakon hidrolize u ortofosfate koje se deava pod
dejstvombiolokeaktivnostizemljita.hidrolizaidegradacijaprotiekroz3procesa:
izdvajanjehemijskihgrupanakrajulanca
sluajnokidanjelanacapoduini
formiranjeprodukatadegradacije,gdespadajuortofosfati,tripolifosfatiiciklinajedinjenja
Brzinahidrolizezavisiodnekolikofaktora:t,pH,enzimatskeaktivnostiMO,prisustvakompleksirajuih
katjona,teodbiolokeaktivnostisredine.
PoizvrenojhidrolizipodleufiksacijipriemujeutvrenodanekazemljitavieadsorbujuPuobliku
pirofosfata nego ortofosfata i sa manjom energijom. Usvajanje P iz pirofosfata je sporije nego iz
ortofosfata.fertilizacionavrednostCaiNH4metafosfatajenetomanjanegosuperfosfata,dokjeK
metafosfat priblinog dejstva kao superfosfat. Svi polifosfati ispoljavaju bolje dejstvo na kiselim
zemljitimapogotovoakosekoristeuprahu.
KALIJUMOVAUBRIVA
Sva Kubriva su dobre rastvorljivosti u vodi. esto se, pored K, u njima nalaze i drugi
hranljivielementi,presvihMg.Kalijumovesolinajeesenalazenamestimagdesuranijebilamora.
Naslagetihsolitaloilesisesuprotnonjihovojrastvorljivosti.Onesuvelikeinalazesenaviemesta
naeplanete.Odsoli,najpoznatijesu:silvin(KCl63%K 2O),kainit(KClxMgSO4x3H2O1215%
K2O),karnalit(KClxMgCl2x6H2O912%K2O),kizerit(???),silvinit(KClxNaCl1719%K 2O),
tvrdaso(KClxMgSO4xNaCl13%K2O).Umineralimaenitu(K2SO4xMgSO4x6H2O),polihalitu
(K2SO4x2CaSO4xMgSO4x2H2O)ikizerituKjeuoblikusulfata.
Za dobijanje Kubriva koriste se i druge supstance, presvihbiljniproizvodi(pepeo, morske trave,
dibra),stoniproizvodi(ekstraktvunepripranju).Naslagesirovihkalijumovihsolisuizmeanedrugim
solima,meutim,onesudobrorastvorljiveimoguselakoizdvojitiikoristitizaubriva.NaslageKsoli
sunastaletaloenjemsoliizisparenihvodamrtvihmora,obrnutimredomodnjihoverastvorljivosti,tako
dajeobradanaslagazadobijanjeKubrivauprincipusvudaista.
SoliizprirodnihnaslagaupotrebljavajuseilidirektnozaubrenjeilisepreraujuukoncentrovanaK
ubriva.
Sirove(prirodne)kalijumovesoli(1015%K2O)
Odlikuju se malim sadrajem K. Njihova primena u udaljenim mestima od reona eksploatacije je
nerantabilna.Veomasuhigroskopnematerije,toimoteavaprimenu,aisadreNaCliClkaoprimese,
tojenepovoljnozanekebiljnekulturekaoinazemljite(dolazidokvarenjastrukture).Ukolikose
direktnokoriste,samoseisitneitakoprimenjuju.uzavisnostiodproizvodnjeifinoemlevenjasirove
soliseuprometunalazekao:
kainitodprimesasadriNaCliMgCl2,zrnastamasa,veliinazrnajeispod3mm.
kainituprahuodlikujeseveomfinoommlevenja,ispod0.5mm.
silvinitimaveisadrajkalijuma,odprimesasadrinajeeNaCl
Koncentrovanekalijumovesoli(3040%K2O)
Koncentrovana Kubriva: svrha njihove proizvodnje je uklanjanje nepovoljnih osobina prirodnih
kalijumovih soli (nizak sadraj K, visok NaCl i Cl, velika higroskopnost). Prema primenjenim
postupcimaikoritenommaterijaluzadobijanjeovihubrivarazlikujuse2vrsteubriva:
onaukojimaseKnalaziuoblikuKCl
onaukojimaseKnalaziuoblikuK2SO4
ubriva sa KCl: proizvodnja ovih ubriva zasniva se na preiavanju i uklanjanju primesa iz
prirodnih kalijumovih soli to se postie rastvaranjem, kristalizacijom i filtracijom rastvora. Ne
upotrebljavajusenikakvahemijskasredstva.
KalijumhloridKCl(5862%K2O):njegovaproizvodnjasesastojiurastvaranjusirovineu
vruojvodi,dabisedobiozasienrastvorsoli.Samprocesproizvodnjesastojiseujednostavnom
sitnjanjusirovineinjenomunoenjuuvrelirastvor.Zatimserastvorhladido20 OCpriemudolazido
taloenjaKCl,dokNaClostajeurastvoru(nejednakarastvorljivost).
SamprocesproizvodnjeKClsesastojiiz:drobljenjasirovogmaterijala,prosejavanja,rastvaranjuu
vodina110OC,hlaenjana2025OCgdeKClkristalie,aNaClostajeurastvoru,izdvajanjakristalnog
KCl ceenjem, centrifugiranjem i suenjem. Sadri oko 47% Cl, od primesa 13% NaCl. To je
kristalnaso,prljavobeleboje,dobrerastvorljivostiuvodi,malohigroskopna.Najkoncentrovanijeje
Kubrivo,fiziolokikiselozbogCljona.Kodnassekoristikaokomponentapriproizvodnjisloenih
ubriva.
ubrivasaK2SO4:potrerbazaovimubrivimaproisteklajeizosetljivostipojedinihkulturapermaCl
kojinepovoljnoutienakvalitetproizvoda.Najpoznatijisukalijumsulfatikalijummagnezijumsulfat
(patentkali).proizvodeseizprirodnihnaslagaKsolikojausebisadrekalijumsulfat.Sobziromda
suovakvenaslageograniene,ovaubrivaseiindustrijskiproizvode.
KalijumsulfatK2SO4(4852%K2O):dobijasedejstvomsumpornekiselinenaKClilipak
preradomkainitakomesedodajekoncentrovanrastvorKCl:
2KCl+H2SO4>K2SO4+2HCl
KClxMgSO4+KCl>K2SO4+MgCl2
Kalijumsulfatjekristalnasosivkastobeleboje,tvrdaigorkogukusa,nijehigroskopna.Kaoubrivo
sekoristisamokodskupocenihkulturaionihkojenepodnosehlor(korenastokrtolastebiljke,duvan,
vinovaloza),zbogvisokecenedobijanja.Fiziolokijekiseloubrivo.Kodnasseneproizvodi,uvozi
seikoristikaosirovinazadobijanjekompleksnihubriva.
Kalijummagnezijumsulfat(patentkali)K2SO4xMgSO4(2630%K2O;912%MgO)
Dvojnojeubrivo,jersadriiMg.UNemakojseproizvoditakotosevrelomrastvorukizerita
dodajeKCl:2MgSO4+2KCl>K2SO4+MgCl2
Ovojekristalnasosivobelebojeinijehigroskopna.PogodnojezakulturekojenepodnoseCl.
Uticaj Kubriva na osobine i plodnost zemljita: dobre su rastvorljivosti u vodi, obogaujui
pritomzemljinirastvoriAKkalijumom,istiskujuiCakojinagraujeCaCl2(pokretljivjeiispirase
pri veoj koliini padavina). Otuda, dua upotreba Kubriva na kiselom zemljitu moe izazvati
pojavuAlurastvoru(Aljetekimetal,moetetnodelovatinabiljke).Stoga,kiselimzemljitima
trebapovremenododavatibazna ubrivailivritikalcifikaciju.SvaKubrivasufiziolokikisela,
poto biljka uvek vie koristi K od anjona. Fizioloka kiselost K2SO4 je vea od KCl. Mogu se
primenjivatiusvakodobagodine,jerseKvrstoveezaAK.AkojeuciljusmanjenjeCluzemljitu,
ondaihtrebaprimenjivatinajesen.TrebavoditiraunaioantagonizmuKidrugihelemenata(Mg,Ca,
Na i B). Pri upotrebi veih doza Kubriva moe doi do ispiranja Mg, to je sluaj u lakim,
peskovitijimzemljitima.IstisluajjesaCaiNa.VeedozeKubrivasmanjujusadrajBusuvoj
materijisojeod426ppm.Ovainjenicajeodvanostizakulturekojezahtevajuobaelementa,toje
sluajsaeernomrepom.
Druga Kubriva: Pored sirovih soli K i druge materije mogu posluiti kao Kubriva. Ovo je
posebnoznaajnozazemljekojenemajuprirodnenaslageKsoli.Odtihmaterijalanajpoznatijisu:K
silikati,morskeijezerkeslanevode,pepeo,ekstraktpripranjuvune.
Ksilikati:Muskovit,leucitifeldspatmoguposluitikaoKubriva.redovnisusastojcistena,
tenakonnjihovepripreme(sitnjenje),moguposluitikaoKubriva.
Muskovit(H2KAlSi3O12)kogaimaikodnasuokoliniProkuplja,sadrioko12%K 2O,nerastvorljivogu
vodi,temorapodleiobradi(sitnjenjeiliobradajakimkiselinamadajuipritomKCl,KNO3,K2SO4).Od
finoemlevenjazavisiipristupanostK.Poredmuskovita,postojeileitaleucitanaKosovu,alite
zalihenisuodznaajajersadremali%K,padaljapreradanebibilaekonomina.Stogaimajusamo
lokalniznaajzapoljoprivredu.
Biljnipepeo:obinoseubrajauKubrivaiakoporednjegasadriidrugeelemente,Puobliku
TCP,iCauoblikuCaCO3.Sastavpepelazavisiodbiljnevrsteinjenogstanitanastajanja(drvetaoko
10%;penineslame14%;suncokretovestabljike36%K 2O).Pepeojefiziolokibaznereakcijete
dajeboljerezultatenakiselimzemljitima.Zbogjakoizraenereakcijeneprimenjujesepredsetvujer
moeotetitiklicu.
Ekstraktpripranjuvune: koristiseureonimasarazvijenimstoarstvom,gdemoedobro
posluiti.
SLOENAUBRIVA
Tosuubrivakojausvomsastavuimaju2,3iliviehranljivihelemenata(NP,NK,PK,NPK).Pored
osnovnih elemenata N, P i K sloenim ubrivima se mogu dodavati i drugi makro (Ca, Fe, Mg) i
mikroelement (Cu, Zn, B, Mn, Mo, Co). Proizvodnjom i primenom sloenih ubriva doprinosi se
odravanjuskladneravnoteeizmeuneophodnihelemenatauzemljitu,asamimtimiuishranibiljaka.
Uzavisnostiodtehnologijeproizvodnje,sloenaubrivasedelenameanaikompleksna.
Meanasloenaubrivaseproizvodeobinimmehanikimmeanjempojedinanihubriva,pri
emu u najveem delu ne dolazi do hemijske reakcije i svaki uneti elemenat zadrava svoju
individualnost.
Kompleksna sloena ubriva se proizvode u industriji, meanjem pojedinanih
visokokoncentrovanihubrivapriemuizmeureagujuihkomponentidolazidohemijskereakcijei
nastajunovajedinjenjaukojimasuikatjonianjonhranljivielementi.ubrivasubezbalasta,homogena
usastavu,savisokomkoncentracijomhranljivihmaterija.
Prednostprimenesloenihubrivanadpojedinanim:
ekonominijitransporta
trokoviambalaemanji
radovinatransportuimagacioniranjusumanji
utedenaradnojsnaziitransportu
izbegavasepreteranogaenjezemljitaiuseva
homogenijejeunoenjehranljivihelemenata
unosise2ilivieelemenata,imeseizbegavaeventualnideficit
Nedostacisloenihubrivapremapojedinanim:Viacenajedinicehranljivihelemenatapri
kupovini zbog veeg broja tehnolokih operacija. ne postoji potreba da se uvek unose 3 elementa,
istovremenoseunoseN,PiKiakojenjihovoponaanjeuzemljiturazliito,kaoivremeprimene.
Formulacijesloenihubrivaiodnosihranljivihelemenata:Podformulacijomsloenihubriva
podrazumevaseprocentualnisadrajN,PiKunjima.Sadrajunjimaseizraavamasenim(sloeno
ubrivoformulacuje17:13:10ima17kgN,13kgP2O5 i10kgK2Ou100kgubriva).Nkomponenota
uvekoznaavajedinicu(10:20:30=1:2:3).Ovajpokazateljsastavasloenihubrivaimaveomavisok
znaajjerodreujenamenu,nainivremeprimene.
Saagronomskogaspektaformulacijajednogsloenogubrivamoradazadovoljisledeeuslove:
daodgovaraobezbeenostizemljitaubiogenimelementima
osobinamazemljitaupogleduoblikahranljivihmaterija
potrebiishranegajenihbiljakaupogleduoblikaiodnosahranljivihmaterija
nameniubriva(zaosnovno,predsetveno,startnoizaprihranjivanje)
Kadajeupitanjubrojformulacijasloenihubrivatrebanastojatidasepostignetakavasortimankoji
e zadovoljiti pomenute zahteve. Asortiman ubrivainesveformulacijejednefabrikeilizemlje.
Asortimanjednefabriketrebadasesastojiizvrloznaajnihformulacija(56)iznaajnih(do10).Tako
asortimanubrivaupogledulakopristupanogPiK uzemljituprinivoimaniske,srednjeidobre
obezbeenostitrebadaimaukupno9formulacija.
Oblicielemenatausloenimubrivima:Kodsloenihmeanihubrivauglavnomsezadravajuoni
oblicielemenatakojisupostojaliiupojedinanimubrivimaodkojihjenapravljenameavina.Kod
sloenih kompleksnih meutim dolazi do mnogobrojnih promena koje menjaju oblik elemenata a
samimtiminjihovurastvorljivost.Nsenajeenalaziuamonijanom,nitratnomiliamidnom,P
kaovodorastvorljivMCPicitratnorastvorljivDCP,KkaoKCliliusulfatnomobliku(obaoblikasu
vodnorastvorljiva).Nazivubrivatrebadaoznaavailibarinicirasastavubriva.
Meanasloenaubriva: nastajumeanjem2iliviepojedinanihubriva,priemunedolazido
hhemijskihreakcijaizmeupojedinihubrivaumeavini(barunjenomnajveemdelu).Primeanju
pojedinanihubrivamoedoidopromenanjihovihfizikihihemijskihosobina.
Reakcija neutralizacije nastaje pri meanju superfosfata sa amonijakom ili CaCO3, pri emu se
nagraujusoli:
Ca(H2PO4)2+NH3>CaHPO4+NH4H2PO4
3CaHPO4+2NH3>Ca3(PO4)2+(NH4)2HPO4
Ca(H2PO4)2+CaCO3>2CaHPO4+H2CO3
PriovimreakcijamasmanjujeserastvorljivostprimarnogCafosfatazbognjegovogprelaenjaumanje
rastvorljivesekundarneitercijerneCafosfate.
Ureakcijamahidratacijenekaanhidrevanajedinjenjakojasenauusmeimogudaveuvodu:
CaSO4+H2O>CaSO4x2H2O
CaHPO4+2H2O>CaHPO4x2H2O
Do reakcije dvostruke dekompozicije dolazi pri meanju ubriva u vlanom stanju, koja nemaju
zajednikejone:
Ca(H2PO4)2+(NH4)2SO4>CaSO4+2NH4H2PO4
NH4NO3+KCl>NH4Cl+KNO3
Nastalajedinjenjaimajuloijeosobine,sklonostzgrudvavanju.
Reakcijarazlaganjanastajeakoseusmeinaudiamonijumfosfatikarbamid:
(NH4)2HPO4>NH4H2PO4+NH3
CO(NH2)2+H2O>2NH3+CO2
Nekameanaubriva(NP,NK,PKiNPKkombinacije)
ubriva NPkombinacije: Amonijani superfosfat proizvodi se meanjem sveeg
superfosfatasaamonijumsulfatom,priemuumanjemdelumeavinedolazidereakcije:
Ca(H2PO4)2+(NH4)2SO4>2NH4H2PO4+CaSO4
Dohemijskihreakcijadolaziposebnoakojesuperfosfatvlaan,aliizbogprisustvaslobodnihkiselina
(H2SO4,H3PO4).OdnosN/P2O5uovomubrivuje9:9ili6:12.
Amoniziranisuperfosfat:nastajemeanjemobinogsuperfosfatasaamonijakomkojireagujesaMCP,
gradeiprecipitat,aakosedodajeuvikudobijaseporedDCPitekorastvorljivTCP.
ubrivaNKkombinacijesenajeeproizvodeizNH4CliKClsa12%Ni24%K2Oiak
50%Cl,anastajukaosporedniproduktuindustrijisodepoSolveju,kadaseumestoNaClupotrebljava
silvin.
NajeaubrivaPKkombinacijesu0:14:12(superfosfatiKso)i0:14:21(superfosfatiKCl).
Od NPK kombinacije kod nas se proizvodi veliki broj formulacija nastalih od amonijumsulfata,
superfosfata i Ksoli. Najea trojna meana ubriva su 8:8:8, 6:11:11, 4:11:9, 12:6:12, 4:18:12,
6:11:6.Fosfornakiselinauovimubrivimarastvaraseuvodiililimunskojkiselini,aKjeuhloridnom
ili sulfatnom obliku. Prema koliini aktivne materije, podeljena su na niskokoncentrtovana do 25%,
srednje2530%ipreko30%spadajuuvisokokoncentrovana.Inertna(balastna)materija,ijijeciljda
dopunimasumeanogubrivado100kgjepesak,mnogoeedolomitnikrenjakiligips,pepeo,treset.
Onajeodznaajazafizikeosobineubriva,trebalabidaspreistvrdnjavanje,vlaenje.
Kompleksnasloenaubriva: prinjihovojproizvodnjidolazidoreakcijeizmeukomponentikojese
kompleksiraju, dajue homogen proizvod, ujednaenog sastava koji predstavlja odreena hemijska
jedinjenja.Nastaliproizvodjepotpunorazliitodpolaznihsirovina.Kompleksnamogubitidvojnaili
trojna.
KaoizvoreNkoristese:amonijak,azotnakiselina,amonijumnitrat,urea,amonijumsulfat
P:sirovifosfati,obiniikoncentrovanisuperfosfati,fosfornakiselinaiamonijumfosfati(MAPiDAP)
K:KCliKsulfat.
Proizvodeseiskljuivougranulisanomobliku,proizvodnjasemoepodelitiu2tipaprocesa:procesi
kojisezasnivajunarazaranjusirovihfosfatasaHNO 3 ilismeomazotneinekihdrugihmineralnih
kiselinaireagovanjemdobijenesmeesaNiKjedinjenjima.Drugipostupaksezasnivanakorienju
prethodnodobijenihPubrivatipatrostrukisuperfosfatinjihovomreakcijomsaNiKjedinjenjima.
Proizvodnja razaranjem sirovih fosfata azotnom kiselinom: Sirovi fosfati sadre 3mol CaO na 1mol
P2O5. Priproizvodnji superfosfatase nastojida sesmanji ovajodnos vezivanjemCa uneka druga
jedinjenja.PritretiranjusirovihfosfatasaHNO3dobijaseH 3PO4,MCPiunajveojmeriDCPdokse
deoCaprevodiuCa(NO3)2.Onzbogsvojevelikehigroskopnostipogoravafizikeosobinedobijenog
proizvoda,tesenastojidaseodstraniizproizvodailiprevedeumanjehigroskopnojedinjenje:
Ca3(PO4)2+6HNO3>2H3PO4+3Ca(NO3)2
Ca3(PO4)2+4HNO3>Ca(H2PO4)+2Ca(NO3)2
Ca3(PO4)2>2HNO3>2CaHPO4+Ca(NO3)2
Ca5(PO4)2xF+10HNO3>3H3PO4+5Ca(NO3)2+HF
PrevoenjeCa(NO3)2udruga,manjehigroskopnajedinjenjasepostieuvoenjemupulpu:
a)Ca(NO3)2+2H3PO4+2NH3>Ca(H2PO4)2+NH4NO3
b)Ca(NO3)2+H2SO4+2NH3>CaSO4+2NH4NO3
c)Ca(NO3)2+CO2+2NH3>CaCO3+2NH4NO3
d)Ca(NO3)2+(NH4)2SO4>CaSO4+2NH4NO3
e)Ca(NO3)2+K2SO4>CaSO4+2KNO3
f)Ca(NO3)2+2KCl>CaCl2+2KNO3
NaovajnaindobijajusedvojnakompleksnaNPubriva,poznatakaonitrofosfati.Uvoenjemupulpu
ovakonastalogubrivanekogKjedinjenjanastajutrojnakompleksnaubriva.
ZaprevoenjeCa(NO3)2 udrugajedinjenjaobinosekoristiviepostupaka:nitroprocesrazaranja
sirovihfosfatasaHNO3priemuseCa(NO3)2izdvajakaoposebanproizvod;nitrokarbonatnirazaranje
sirovihfosfataugljenomiazotnomkiselinom;nitrosulfatniazotnaisumpornakiselina;nitrofosfatni
azotnomifosfornomkaoiazotnomisulfatima.
Dobijanje kompleksnih od prethodno dobijenih Pubriva: ova ubriva se proizvode kada se
raspolaejeftinomsumpornomkiselinomkojomserazarajusirovifosfatiinatojosnovidobijafosforna
kiselinailigotovafosfornaubriva(obianitrostrukisuperfosfat).Kaoazotnakomponentakoristese
amonijum nitrat, amonijak, DAP i amonijum sulfat. Ukoliko se za proizvodnju ubriva koriste
komponentesavisokimsadrajemaktivnematerijedobijajusekompleksnaubrivavisokekoncentracije.
Nekasloenakompleksnaubriva(NP,NK,PK,NPK)
NPubriva: Amonizirani superfosfat: Nastaje tretiranjem superfosfata i drugih kiselih
fosfatnihsoliamonijakom.Amonizacijasuperfosfatajekoristanprocesjerseneutraliefosfornakiselina,
poboljavajui fizike osobine superfosfata. Neutralisanje superfosfata se moe obaviti i krenim
mlekom,krenjakom,dolomitomisirovimfosfatima.MorasepritomvoditiraunadakoliinaNH3za
neutralizaciju ne bude prevelika zbog mogue retrogradacije fosforne kiseline, tj nastajanje manje
pristupanihfosfatapaiTCP:
Ca(H2PO4)2+NH3>NH4H2PO4+CaHPO4
Ca(H2PO4)2xH2O+NH3>CaHPO4+NH4H2PO4
UkolikosekoliinaNH3poveava,dobijasenerastvorljiviTCP.
CaHPO4+NH3>Ca3(PO4)2+NH4H2PO4
SmanjenjepristupanostiPpoinjekadajekoliinaNH3veaod0.12delovanajedandeoP2O5.
Monoamonijumfosfat(MAP)NH4H2PO4(11%N;48%P2O5):Teoretski,sadri12%N
i61%P2O5,meutim,tehnikiproizvododstupaodovogsastava.Pkomponentajerastvorljivauvodi,
a N je u amonijanom obliku. Visok sadraj istih hraniva u ovom ubrivu odraava se na
ekonominostupotrebe,jersemanipuliemanjomkoliinomaistovremenounose2biogenaelementa
uvisokojkoncentraciji.Koristisekaodvojnoilizaproizvodnjutrojnihkompleksnihubriva.Rastvara
se40gMAPau100gvode.
Diamonijumfosfat DAP (NH4)2PO4 (20% N; 53% P2O5): Proizvodnja ovog ubriva
protie u 2 faze. Prva faza je dobijanje fosforne kiseline kao produkta razaranja sirovih fosfata
sumpornomkiselinom.Udrugojfazi,fosfornakiselinaseodvajaodgipsaineutralieamonijakom.
Ca3(PO4)2+3H2SO4>2H3PO4+3CaSO4
H3PO4+2NH3>(NH4)2HPO4+198.4kJ
DAPjevisokokoncentrovanoNPubrivosamalobalastnematerije.Malekoliinesporednihiprateih
sastojaka smanjuju opasnost od oteenja biljnoih korenova, bilo usled njihovog nepoeljnog
delovanja,bilopoveanjaosmotskogpritiskazemljinograstvora.DAPjehidrolitikialkalnaso,paje
mogue oteenje korenova mladih biljaka amonijum jonom. Otuda se ne preporuuje njegovo
unoenje u trake blizu semena i biljaka. Veoma je rastvorljiv u vodi (71g/100g vode na 20 OC).
Pogodnojezaprimenuusunimreonima.Slabojehibroskopno,upijavlaguteknar=83%,MAPna
92%.PriunoenjuualkalnaineutralnazemljitanastajeDCPaukiselimfosfornakiselina:
AK)Ca+(NH4)2HPO4>AK)2NH4+CaHPO4
AK)2H+(NH4)2HPO4>AH)2NH4+H3PO4
NastalafosfornakiselinastupaureakcijusaoksidimaFeiAl,dajuinerastvorljivefosfate.
ubrivaNKkombinacijesemalokoristekodnas,sobziromdaKima10xvieodNiPunaim
zemljitima.Upoljskimogledimajeutvrenodaiposle25godinanjegovogiznoenjanaernozemu,
nivoKsesmanjiosamoza7mg/100galidajesadrajidaljeveiod20mg/100g.Odubrvaizove
grupenajeesesreeKNO314:0:44.
ubrivaPKkombinacijesuznaajnazaishranuleguminoza,nalakimzemljitimagdeseneunose
nitratizbogispiranjaujesen,kaoinaonimagdeseubrizarezervu.Primenjujuseuciljupoveanja
sadrajalakopristupanogPnasrednjinivo(fosfatizacija)iprimeliorativnomubrenju.Prizasnivanju
panjakailivadaprethodnoseunoseuzonukorenovodsistemaPKubriva.Najeekombinacijekod
nassu0:25:25,0:20:30,0:25:15
Trojnakompleksnaubriva(NPK):Postojivelikibrojformulacijaovihubriva.Najstarijatrojnasa
fabrikimnazivomsunemakenitrofoskeiazofoske.Jo'30godinapojavilasusegranulisanasloena
ubriva pod nazivom nitrofoske. Dobijaju se meanjem DAPa ili precipitata i KCl ili K 2SO4 sa
rastopljenimNH4NO3.Odnoshranljivihmaterijauovomubrivuvariraodtipadotipainajeije
1:2:1,1:2:2i1:2:1.5.Odlinihjefizikihosobinaiimadobrurastvorljivost.
Amofoskesutrojnasloenakompleksnaubrivanastalaizamonijumsulfata,amonijumfosfataiKCl.
U naoj zemlji se proizvode u sledeim kombinacijama: 15:15:15, 12:30:16, 10:20:30, 7:22:14,
8:24:16, 10:20:30, 10:20:10. N u azofoskama je iskljuivo u amonijanom obliku, P u obliku
vodorastvorljivogprimarnogicitratnorastvorljivogsekundarnogfosfataaKuhloridnomilisulfatnom
obliku.
Fertilizaciona vrednosk kompleksnih ubriva: Pri uporeivanju fertilizacionih vrednosti
kompleksnihi pojedinanihubriva koristese ekvivalentnekoliine aktivnihmaterija ubriva. Za
dejstvo kompleksnih ubriva odluujui znaaj ima oblik P u nima, jer su svi oblici N i K kratak,jedva30dana,tesemorajuupotrebitiutomperiodu.Ureajizanjihovuprimenumorajubitiod
vodorastvorljivi.JedanodnajvanijihfaktoraznaajanzadejstvokompleksnihubrivajepHzemljita. nerajuegelikaipoliestera,PVCa.
ZavisnoodpHkaoiodsastavaubriva,nastajuproizvodikojisunejednakefertilizacionevrednosti. Tenaubrivasamikroelementimaipesticidima:Pridodavanjumikroelemenataipesticidatenim
Najrastvorljivijiproduktiseformirajuuslabokiselojineutralnojsredini,tejeunjimapristupanostP sloenimubrivimajavljajuse2problema:rastvorljivostikompatibilnostpesticidaitenihubriva.
najvea.Onaopadasaporastom,odnosnosmanjenjemizvanvrednostigranica.PrisustvooksidaFeiAl Naroito veliki problem sa rastvorljivou mikroelemenata se javlja u rastvorima koji sadre
doprinosiretrogradacijifosfornekiselineubriva,teimauticajanadejstvoubriva.Zahlaenjetokom amonijumfosfat.UnjimasusoliCu,MniFenerastvorljive.Upotrebljavanjemsuperfosfornekiseline
vegetacije,posebnoupoetnimfazamarazviabiljke,slabimetabolikuaktivnostimoeseusporiti umestoortofosfornepoveavaserastvorljivostZn40x,Cu12x,Fe12xiMn5x.Timedolaziido
usvajanjeP.Utakvimsluajevimaprednostimavodorastvorljivinadcitratnorastvorljivim.Prisustvo poveanja koncentracije P u ubrivu. Tenim sloenim ubrivima se mogu dodavati i pesticidi a
karbonata je veoma znaajan inilac za delovanje ubraiva, ograniavaju izvor ubriva samo na njihovakompatibilnostseogledau3stepena.Apsolutnajekadajemoguemeanjebezprethodne
vodnorastvorljiva. Za bolje korienje P znaaj imaju i osobine gajene kulture. Leguminoze imaju predostronosti,prirelativnojdolazidolaganeprecipitacije(razdvajasetenostodemulzije),dokje
izraenusposobnostusvajanjaPiz teerastvorljivihfosfata,kaovodnoicitratnorastvorljivihoblika, inkompatibilnostnemogunostnjihovihmeanjaizfizikobiolokihrazloga.Najveideopreparataza
dokjekodstrnihitatasposobnostslaba.SposobnostusvajanjaPjevezanazarazvijenostkorenovog zatitubiljajekompatibilansatenimubrivima.
sistemaiduinuvegetacijebiljaka. Nainiprimenetenihubriva:Moguseprimenitinavienaina:
Biljke sa manjim korenovim sistemom imaju manju dodirnu povrinu, stoga je snabdevanje P prskanjerasturanjeubrivapopovrinizemljitabezkultureilizavremevegetacije
ogranieno.Istotako,biljkekratkevegetacijemorajuutokraemrokuusvojitinajveideoP,tejeotuda unoenjerastvorauzemljitenaodreenudubinu
pogodniji vodorastvorljivi oblik jer ispoljava dobro delovanje kod svih zemljita i kultura, pri svim fertirigacijom(dodavanjemtenihubrivavodizanavodnjavanje)
nainima primene i u razliitim agroekolokim uslovima. Citratno rastvorljivi pokazuje priblino Rasturanjepopovrinizemljitabezvegetacijemoesevritibezposebnihpredostronosti.Ukolikoje
delovanje kao i vodorastvorljivi na kiselim zemljitima, naroito kod kultura duge vegetacije. U vegetacijaprisutnatrebaobratitipanjunamaksimalnedozvoljenedoze,kojezaviseodkulture,faze
neutralnim a naroito na karbonatnim, slabije deluje od vodorastvorljivog, pogotovo u prvoj godini razvia,vremenskihprilika,sastavaubriva.Unoenjeubrivanaodreenudubinupreporuujesekod
primeneikodbiljakakratkevegetacije,usluajevimakadasezahtevabrzodelovanjeP. vinoveloze,voa,tojeodznaajazapenetracijuPiKispodslokakojiseobrauje.Kodprimene
Vodnorastvorljiva ubriva ispoljavaju bolje dejstvo ukoliko su granulisana, a da veliina granula ne fertirigacijomikorienjemvetakekie,dozerimaubrivaseubacujetenoubrivouzatvoreni
prelazipropisane granice. Citratnorastvorljiva boljedeluju akosu uprahu. Ukoliko sugranulisana, sistempodpritiskom.Natajnainseostvarujestalnadistribucijaubrivaikoncentracijapoeljiza
granulemanjegprenikasuefikasnije.SvudatamogdesezahtevabrzodelovanjepotrebnojedaPbude ubrenukulturu.Ovimseizbegavapojavatoksinosti,aregulisanjemkienjaseubrivomoeunetina
vodorastvorljiv. odreenu dubinu. Fertirigacija se moe izvoditi i dodavanjem tenih ubriva u kanale za
Rezultatibrojnihispitivanjapokazalisudafertilizacionavrednosthranljivihmaterijaizkompleksnih navodnjavanjeposebnimureajima.
ubriva odgovara fertilizacionoj vrednosti ekvivalentnih koliina hranljivih mateija iz pojedinanih Fertilizaciona vrednost tenih ubriva: Nema bitnih razliak u pogledu fertilizacione vrednosti
ubriva. izmeutenihivodnorastvorljivihvrstihubriva.Tenimubrivima,zajednosmikroelementima,
TENASLOENAUBRIVA mogusedodatiistimulatoriiregulatorirasta,kaoipesticidi,imesedobijauekonominosti.
Tenasloenaubrivasurastvoriilisuspenzijeukojimasenalaze2iliviehranljivihelemenata.Ona Prednosti i nedostaci: Prednosti: komoditet u radu, sve je mehanizovano, uteda radne snage,
mogubitipravatenaubrivaisuspenzijevrstihubrivauvodi.Pravatenaubrivasubistrirastvori homogeno rasturanje ubriva, precizno doziranje, izbegavanje gaenja useva, mogunost
beztaloga,doksuspenzijeuvekimajutalog(nerastvorljivisastojci).Industrijskaproizvodnjazapoelaje kombinovanjaradova.Nedostaci:nabavkaopremezaaplikaciju.
'60uSAD.Zahvaljujuiekonominosti,njihovaupotrebasesvevieiriupoljoprivredi.
Proizvodnja: ProizvodeseneutralisanjemH3PO4 amonijakom,toznaidajezanjihovuproizvodnju MIKROUBRIVA
potrebna jeftina H3PO4 koja se danas dobija tenim ili termikim putem. Za ovu svrhu koristi se Sloena ubriva u svom sastavu pored odreenih mikroelemenata sadre i neke neophodne
ortofosforna kiselina sa 5254% P2O5 ili superfosforna kiselina koncentracije 7475% P2O5. Kao K mikroelemente.Otudasenjihovomprimenombardoneklezadovoljavajupotrebebiljakaunjima,to
komponentasekoristihloridniilisulfatnioblik,aodazotnihkarbamid,amonijumnitratiliobazajedno zavisiodsamogzemljitaipotrebagajenihbiljakaudotinomelementu.Uvoenjemsortiihibrida,
jerjetadarastvorljivostnajveainemabojaznidaedoidoisoljavanjajednogodjedinjenja.Problem kojiseodlikujuvisokimprinosima, dolojedoosiromaenjazemljitaumikroelementima, jerse
kristalizacijeograniavakoncentracijuhranljivihmaterijautenomsloenomubrivu(9:9:9,8:16:8). iznetekoliinenevraajuzemljituredovnimubrenjem.
Takoetrebavoditiraunaotemperaturikristalizacije(uvanjeiapliciranjetrebabitinatemperaturama Bornaubriva: Povoljnodejstvosepostieubrenjem1030kg/haboraksailifolijarnim
veimod0OC).Zapoveanjerastvorljivostikomponenatapriproizvodnjisloenihubrivatrebaumesto tretiranjem sa 5001000 l/ha razblaenog rastvora (0.10.3%) ove soli. Mogu se koristiti i druga
ortofosforne koristiti superfosfornu (oko 70% P2O5 od ega je polovina u obliku polifosfata). jedinjenja B kao: Natetraborat, solubor, borna kiselina, kolemanit. Treba ih unositi u prolee. U
Amoniziranjemsuperfosfornedobijaserastvor11:33:0,aortofosforne8:24:0. sluajulatentnognedostatkaBmogusekoristiitimineralnaubrivaobogaenaB,kakosaubrenje,
Suspenziona tena ubriva su zasieni rastvori koji sadre jo i izvesnu koliinu hraniva u takoizafolijarnotretiranje.Zapaenojepovoljnodejstvotretiranjastablavoakazavremesvetanja,
mikrokristalima ili u koloidnom obliku a koji se odravaju u tenoj fazi u suspendovanom stanju. potoBpodstieklijanjepolenaipovoljnoutienaoplodnju.Tretiranjeboraksomefikasnijeakose
Stvaranje mikrokristala u suspenzionim ubrivima postie se amonizacijom fosforne kiseline pri obavinapoetkuvegetacijeiporedtogatolisnapovrinanijepostiglapunrazvoj.DosuvikaBu
optimalnojpH,priemunastajusferinidiamonijumfosfatnikristalikojilebdeuzasienomrastvoruili zemljitudolaziuslednjegoveneprimereneupotrebe,uslednavodnjavanjavodomkojasadri>0.5
se dodaju koloidi gline koji odravaju mikrokristale u suspenziji i slue kao centri kristalizacije. U ppmB,auvinogradimausledsistematskograsturanjaveekoliinekominekojaseodlikujeveim
oroizvodnji suspenzionih ubriva najee se koristi osnovni rastvor amonijumpolifosfata (10:34:0), sadrajem B. Preporuuje se meanje komine sa kreom pre upotrebe. Nepovoljno dejstvo B se
monoidiamonijumfosfati,54%ortofosfornakiselinaiK2SO4.Vektrajanjasuspenzionih ubrivaje ublaujekalcifikacijomiispiranjemizzemljitanavodnjavanjem.
 Manganovaubriva:Zaubrenjesemogukoristiti:Mnsulfat,oksid,karbonat,hlorid,helat
(samofolijarno),kaoitenaivrstamineralnaubrivaobogaenaMn.Preporuujeseprimena20120
kgMn/hapovrinski,usluajunjegovogunoenjauzemljitekoliinajeznatnomanjaiiznosi614kg
Mn/ha.ZatusvrhunajeesekoristiMnsulfat(0.52kgMn/ha)iliMnhelat(0.10.5kgMn/ha).
Folijarno tretiranje treba ponoviti 23x u dvonedeljnom intervalu. U sluaju suvika Mn na kiselim
zemljitima preporuuje se kalcifikacija, a na zabarenim, zbijenim zemljitima, popravka vazdunog
reima.
Bakarnaubriva:Priunoenjubakarnihubrivauzemljite,ubrenjeutrakamasepokazalo
efikasnijenegorasturanjepocelojpovrini.PriubrenjusaCusulfatomioksidomkoristise14.5kg
Cu/haakoseunoseuzemljiteutrakamaili36kgakoserasturapocelojpovrini.Usluajuupotrebe
helataCu,dozesuznatnomanje(0.20.8kgutrake;0.82.4pocelojpovrini).Cuunetuzemljite
ispoljavapovoljnodejstvood2do8godina.VoeivinovalozasemogufolijarnoprihranitisaCu.U
sluajuCuSO4x5H2Okoristiseoko100gCu/ha,apritretiranjuCuhelatima(CuEDTA)30gCu/ha.Da
biseizbegloeventualnooteenjelistova,rastvorbakarsulfatapotrebnojeneutralisatigaenimkreom.
Safolijarnimtretiranjemtrebapoetiranouproleeipopotrebiponovitisvakedrugenedelje.Usluaju
latentnognedostatkaCu,biljkesemoguprihranjivatisaCuizmineralnihubrivaobogaenihnjime.
Cinkovaubriva: zaubrenjecinkomkoristese:Znsulfat,oksid,hlorid,amonijumfosfat,
prirodniisintetizovanihelatnikompleksiZn,tenaivrstamineralnaNPKubrivaobogaenacinkom.
Veinanjihseprimenjujefolijarnoiliunosiuzemljite.Priunoenjukoristiseod520kgZn/ha,akose
primenjujeuvidusoli,apriubrenjuhelatimaod0.51kg.Usluajufolijarneprimenesolicinkakoristi
seod0.51.5kgZn/ha.PriunoenjuZnuzemljite,ubrenjetrebaobavitiprekretanjavegetacije,sa
folijarnimtretiranjemtrebapoetiranouprolee,imserazvijedovoljnovelikalisnapovrina.Stablase
mogutretiratiiprekretanjavegetacije,naprimersa35%rastvoromZnsulfata,autokuvegetacijesa1
1.5%rastvorom.RastvorZnsulfatatrebaneutralisatigaenimkreompreupotrebedoneutralnereakcije.
UsluajuakutnognedostatkaZntrebaunetiuzemljitepocelojpovrini,iliutrake.Priunoenjuu
zemljite,naroitoveihdoza,njegovodejstvoseproduavainanarednegodine.NedostatakZnsemoe
ublaitiiprimenomorganskihubriva,zeleninimubrenjemizatravljivanjemmeurednogprostorau
voarskojivinogradarskojproizvodnji.FolijarnaprihranaZnommoeseobavitiirastvoromhelatnih
kompleksaZn(ZnEDTA)kaoifolijarnimubrivimaobogaenimZnom.Tretiranjetrebaponoviti24
putatokomvegetacijesarazmakomod2nedelje.Tretiranjesemoeizvestizajednosameramaborbe
protivbolestiitetoina.FolijarnotretiranjepreporuujeseusluajulatentnognedostatkaZniucilju
preventive.
Molibdenovaubriva:NajeesekoristeNaiamonijummolibdat.Obesolisuveomadobro
rastvorljiveuvodi.Zadetelinusepreporuuje300,karfiol2500,ita1500,lucerkuieernurepu2000,
kukuruz300g/ha.Uveinisluajevanijepotrebnoubritisvakegodine,negosvaketree.Izuzetaksu
biljkekojeimajuvisokepotrebezaMo.EfekatubrenjaMojenaroitopovoljannakiselimzemljitima.
NaubrenjeModobroreagujuleguminoznebiljke.
Gvoevaubriva:NivoobezbeenostibiljakasaFeestojenemoguetanoutvrditi,nina
osnovunjegovogsadrajaulistovima.Uopteno,donedostatkadolaziakojesadrajusuvojmaterijilista
manjiod50ppm.PrinedostatkumoguseprimenjivatiFesulfat,karbonat,amonijumfosfat.Prskanjem
lia hlorotinih biljaka sa 0.21% rastvorom Fesulfata ili drugih soli moe takoe da ne da
zadovoljavajuerezultate,aponekadaizazivaioegotinenaliu.FolijarnaprimenaFehelataobino
dajedobrerezultate.PrskanjesaFeEDTAtrebaobaviti0.30.5%rastvoromunekolikonavratatokom
vegetacije. Na alkalnim, karbonatnim zemljitima, povoljni su rezultati otklanjanja nedostatka Fe
unoenjemSilirazblaeneH2SO4,ilipakkiselihmineralnihubrivauzemljite.Latentannedostatak
gvoaseuspenoleitretiranjemfolijarnimubrivimakojasadreFe,posebnouhelatnomobliku.Fese
moeprimenitiiputemfertirigacije(FeEDDHA).Unaojzemljiseretkouoavajunedostaciisuvici
Fe.Akosesuviakjavljanakiselimzemljitima,preporuujesekalcifikacija,anazabarenimzemljitima
dreniranje.
Kobaltna ubriva: Dodavanje Coubriva je proizalo iz toga jer njegov nedostatak u
zemljituizazivatekaoboljenjakodpreivara.ubrenjejeredovnijenakalcificiranimipeskovitim
zemljitimagdeseijavljanjegovnedostatak.NajeeseprimenjujeCosulfat(0.22kg/haCo),Co
superfosfatiCoEDTA.Ovaubrivasemoguprimenjivatiifolijarno,aikoristitizatretiranjesemena
putem0.001%rastvoraCoSO4.
ORGANSKAUBRIVA
Ova ubriva u svojoj primeni utiu dvojako na gajene kulture. Prvo, obezbeuju biljke
hranljivimmaterijamaidrugo,utiunapoboljanjezemljinestrukture.Posvomsastavuiosobinama
predstavljaju heterogenu grupu materija, sastavljenu uglavnom od materija biljnog i ivotinjskog
porekla.Uzemljiteseunoseradipoveanjanjegoveplodnosti,poboljanjafizikihosobinazemljitai
poveanjaprinosakultura.Mogubiti:prirodnaiindustrijska.
Prirodna organskaubriva seproizvode idobijaju nasvakom gazdinstvui domainstvu.
Materijalzanjihovodobijanjemogubitirazniotpaciiostacinagazdinstvu.Odlikujusepotometou
svom sastavu imaju sve hranljive elemente, ali su zastupljeni u malim koliinama. Kako u svom
najveemdelusadreorganskumateriju,povoljnoutiunafizikeosobinezemljita.
Industrijskaorganskaubrivadobijajuseuindustrijamakojapreraujubiljneiivotinjske
proizvode.Tosuustvariotpacitihgpreraevinakojiusebisadreiznatnukoliinuhranljivihmaterija
zbogkojihseiupotrebljavajukaoubriva.Odivotinjskihproizvodasenajeepojavljujukrvno
brano,branoodmesa,raenobrano,ribljebranoivuneniotpaci.Odbiljnihsunajeeuljane
pogaekaoiotpaciindustrijepiva,skrobaialkohola.Uodnosunaprirodnaubrivaovaimajuneto
poveansadrajhranljivihmaterija,posebnoN,uzemljitusebrerazlauiiskoritavaju.
Kodnassuviezastupljenaizanajnaprirodnaorganska ubriva,gdespadaju:stajnjak,
vetakistajnjak,zelenaubriva,tresetikompost.
Zaorganskaubrivaseobinokaedasuonapotpunaubriva,potousebisadrekako
makroelemente,takoimikroelemente.
ELEMENAT SADRAJ% ELEMENAT SADRAJppm
N 0.20.6 Mn 3050
P 0.040.3 Zn 1020
K 0.10.8 B 35
Ca 0.071 Cu 13
Mg 0.060.3 Mo 0.10.2
Meutim, sadraj hranljivih materija u njima je mali. Otuda su ona niskokoncentrovana i dueg
dejstva,jersehranljivematerijeiznjihsporijeiskoritavaju.Poredtoga,povoljnoutiunafizike
osobinezemljita,toseodraavanabrirastkorena.Posebnosuvanajerveideoproizvedenih
organskihmaterijaihranljivihelemenataostajenagazdinstvu.Onasutakoeienergetskimaterijalza
MO.NesamodasuhranazaMO,vesuona,apogotovostajnjakbogatamikroflorom,pasenjihovim
unoenjem ujedno obogauje zemljite. Sve ovo se pozitivno odraava na rad azotofiksatora,
amonifikatora, nitrifikatora, poveavajui njihovu ivotnu aktivnost. Organska ubriva poveavaju
izdvajanje CO2 iz zemljita, posebno iznad zemljita, to utie povoljno na rast i razvie gajenih
biljaka.Ovojeposebnokorisnoupovrtarskojproizvodnjiuzatvorenomprostoru.Organskaubriva
takoesmanjujukiselostuzemljitu,poveavajupufernost,utiunapristupanostdrugihelemenata,
posebnoP.Smatrasedaimajuispecifinodejstvo,potousebisadreibioaktivnematerije.
Ukratko,onapozitivnoutiuna:ishranubiljaka,poveanjeadsorptivnesposobnostizemljita
,usporavanjevezivanjaPiKasamimtiminanjihovoboljeiskorienjeinafizikohemijskeosobine Premanekimpodacimakoliinaslamezajednogrloutoku24hjesledea:krupnarogatastoka35kg,
zemljita. konj24,ovca0.51,svinja0.53kg.
Vrstestajnjaka:Postepenurazloenostistajnjaka,akojinastajepoddejstvomMO,razlikujemo4vrste
Stajnjak stajnjakaito:sve,poluzgoreli,zgoreliipregorelistajnjak.
Jednojeodnajstarijihubrivakoritenoupoljoprivredi.Nekadajebioinajvanijiupodizanju Svestajnjakseodlikujenerazloenomprostirkom,kojanemavelikihpromenauodnosuna
plodnosti zemljita i prinosa, te je nazvan "univerzalnim" ubrivom. Nastaje od izmeta domaih primenjenuprostirku.Samrastvorkojiseizdvajaizstajnjakajemutaniobojencrveno.Onsejo
ivotinja,mokraeiprostirke.Toje,dakle,meavinavrstihitenihekskremenataiprostirke.Imagana karakterienepovoljnomodnosomC/N(100:1do50:1)iiniganepovoljnimzaupotrebu.
svakompoljoprivrednomgazdinstvukojeposedujestoku.Posedujesvehranljiveelemente,alijenjihov Kodpoluzgorelogstajnjakaprocesirazlaganjasupoelidaseobavljaju,aliseunjemuslama
sadrajnizak.Poredhranidbenihosobina,znaajanjeizapopravkustrukturezemljita. jomoerazlikovatiodostalemase.Iovdejerastvorgustiobojencrveno.Gubiciprinjegovom
Sastav stajnjaka je dosta promenljiv i zavisi od vrste stoke, odnosa vrstih i tenih ekskremenata i razlaganjuiznoseoko20%odpoetnemase.
prostirke,sameprostirke,kvalitetahranekojomsestokahrani,nainauvanjainegovanjaiodsame Zgoreliimaizgledcrnemase,prostirkaseunjemuvienerazlikuje,arastvorunjemuje
upotrebe. bezbojan.Gubitakpoetnemaseje50%.
Mokraakojaulaziusastavstajnjakaimapromenljivsastav,tozavisiodvrstestokeiishrane, Pregoreli stajnjak ima po svom izgledu slinost zemlji, rastvor u njemu je bezbojan, a
alipopravilusadrajPjeutragovimaaN(0.230.98koddrugihivotinja,a0.516kodkonja)iKsu gubitakodpoetnemaseje75%.
prisutniuznaajnimkoliinama.Kaoizvorhumusazazemljite,mokraanemanikakavznaaj,jerjeN Hemijskisastavstajnjaka:Hemijskisastavstajnjakajeveomapromenljivizavisipresvegaod:vrste
unjojuoblikuuree,hipurneimokranekiselineaKuoblikuK2CO3. stoke, naina ishrane, vrste prostirke i njene koliine, uvanja i prikupljanja, vremena stadijuma
Stonivrstiiteniekskrementistajnjakasunesvareniproduktiutroenehrane.vrstiusebinajee razlaganjainainarazlaganja.
sadrebelanevine,celulozu,lignin,mastiivelikbrojMO.Zasvojepotrebeivotinjeiskoritavajuoko
50%hrane,apolaizluujuekskrementima.Nmaterijekojenisuuleuprocesvarenjaprelazeuvrste Proseansastavpoluzgorelogstajnjaka(%)
ekskremente.Jedannjihovdeoseizdvajaumokrauuoblikuuree,mokraneihipurnekiseline,tese Sastav Usveemstanju Posle2mesecauvanja Posle4mesecauvanja
otudaveideoNhranenalaziumokrai.
Fosfornakiselinakojuorganizamneasimilirazasvojepotrebeiskljuivosenalaziuvrstim Voda 72 75.5 74
ekskrementima.Umokraijepraktinoninema. N 0.52 0.6 0.66
Klakoulaziuivotneprocese,tegaimaiuvrstimiutenimekskrementima,aliuvekvieu
tenim.CaiMgsuuvekviezastupljeniuvrstim. P2O5 0.31 0.38 0.43
Razlikeuhemijskomsastavuekskremenatamogubitiznaajneizmeupojedinihivotinja,paikodistih K2O 0.6 0.64 0.72
vrsta,uzavisnostiodishraneistarostiivotinja.
TeniekskrementisuuglavnomNKubrivo.vrstiekskrementisadreUH,lipide,proteinete
Proseansastavsveegstajnjakarazliitihivotinja(%)premamitu:
otuda imaju u sebi dosta organske materije od koje se stvaraju nove koliine humusa, to utie na
popravkufizikihosobinazemljita. ivotinja Voda Org. N P2O5 K2O CaO
Prostirkakaosastavnideostajnjakaimaulogudapruaudobnoststoci,kaoidaupijatene materija
ekskrementeiuvahranljivematerijeodgubitka.Zaprostirkusekoristerazliitematerijeanajee Konj 71 25 0.58 0.28 0.53 0.30
slama,treset,mahovina,lie,koradrvetapaakizemlja.Potoonaulaziusastavstajnjaka,naneki
nainjeiodgovornazanjegovkvalitet,jerkoritenimaterijaljerazliitoghemijskogsastava: Govee 75 20 0.54 0.25 0.55 0.45
Svinja 72 25 0.45 0.19 0.55 0.5
Prostirka N P2O5 K2O CaO Privlanosti%
Ovca 68 30 0.85 0.25 0.67 0.3
Slama 0.5 0.2 0.9 0.3 14.3
penice Uprosekuzapotrebeobraunavanjahranljivihmaterijastajnjakomuzemljite,uzimasedaustajnjaku
Slamarai 0.45 0.26 1 0.3 14.3 ima(Pryashnikov):
Voda75% N0.5% P2O50.2% K2O0.6%
Slamaovsa 0.65 0.35 1.6 0.4 14
Treset 2.25 0.3 0.15 3 30 Prikupljanjestajnjaka:Dabirazlaganjeustajnjakuiloeljenimputem,asamimtimismaniligubici
Lie 1.1 0.25 0.3 2 14 uhranivima,onsesvakodnevnoprikupljaistavljanaodreenomestozvano ubrite.Razlaganje
drveta prostirketraje obino34 mesecaleti i46 mesecizimi. ubrite imaza ciljada smanjigubitke
hranivimaizstajnjaka,aposebnoN.Onoseizraujeodvrstogmaterijala,nikadireod5m,aduina
Koradrveta 0.2 0.3 0.74 1.08 25 muzavisiodkoliinestajnjakakojiseproizvodinagazdinstvu.Uveksegradinasevernojstranistaje.
Okonjegasesadidrvee,asveuciljuspreavanjadodirasadirektnomsunevomsvetlou.
Proraunkoliineproizvedenogstajnjakamoeseizvestinavienaina,anajeesekoristi
formulaWolffa:K=(A/2+B)x4;A/2polautroenehrane,Bjeutroenaprostirka,4jekoeficijent nainauvanjastajnjakakojiseodlikujurazliitimprocesimarazlaganjaiuslovimakojivladajuza
Postojeidruginainiobraunavanjakoliineproizvedenogstajnjaka,jedanodnjihjedaseivamera vremeuvanjainegovanja:
svihdomaihivotinjax25idobijasepriblinakoliinastajskogubriva,kojaseproizvedeza1godinu. 1.ubrivodubokihstaja:Sviprocesikodovognainauvanjaseodvijajuustaji.Podjenepropusan,a
Lemermandajepodatkeda1000kgivevageivotinjaproizvedednevno72kgstajnjaka. nanjegasesvakodnevnostavljaprostirka.Ovoubrivoimanajboljunegu,agubiciNsuminimalni.
Promeneusastavustajnjakatokomuvanja:StajnjakjebogatMO,tenjihovimuticajemdolazi Procesiseodvijajuuanaerobnimuslovimausledstalnogmokrenjaigaenjaodstranestoke.Nain
doraznihpromenaunjemu.UpogledukvalitetastajnjakanajbitnijastavkajeaktivnostMO,jeroni uvanjajejeftin,akvalitetdobijenogstajnjakajeinajbolji.Nedostatakovognainajetoseodvijau
razlau organske materije smanjujui koliinu C tj razlau sloena Njedinjenja stajnjaka. Njihovim nehigijenskimuslovima,pogotovokodmlenestoke,zbogupijanjagasovaisadrajaMOumleku.
dejstvomdolazidosagorevanjazgorevanjastajnjaka,kojesekarakteriesmanjenjemnjegovihoptih 2. Hladni(Deheranov)nain: ubrivosesvakodnevnoiznosiiztala,slaeugomileirine34m,
koliina pojedinih sastavnih delova i poveanja c hranljivih elemenata. Iako se apsolutni sadraj u debljine1mazatimsemasasabijadabiseistisnuovazduh.Naovajnainjespreenorazlaganje
hranljivimelementimasmanjujeutokuleanja/stajanja,njihovprocentualnisadrajsepoveava,tose amonijumkarbonata,pasugubiciNsvedeninaminimum.Nastojisedasepostignedebljinaubriva
deavausledznatnogsmanjenjaoptihkoliinaubriva. 1.52.5 m, kojaseprekrivaslojemslameoko10cm, sa ciljem spreavanja gubitka N. Iuovom
Procentualnopoveanjehranivaustajnjakutokomuvanja: sluaju,razlaganjeseodvijauanaerobnimuslovima,tetemperaturaneprelazi 3035 OC.uvanna
ovajnain,stajnjakprelaziupoluzgoreliuroku34meseca.
Voda Org.mat. N P2O5 K2O CaO MgO 3.Topli(Kranjcov)nain:Upoetku(25dana)seomoguavamaksimalanradaerobnihbakterijato
sepostiesvakodnevnimiznoenjemubrivaiostavljanjemurastresitegomilegdesedostiet=60
Sve 75 21.2 0.39 0.18 0.45 0.49 0.12 70OC.Ovimseomoguavaradtermofilnihbakterijadokostaleuginjavaju.Nakontoga, ubrivose
Poluzgoreli 75 19.2 0.5 0.26 0.53 0.7 0.18 sabija(anaerobniuslovi)imeseaktivnostMOsvodinanajmanjumoguumeru.Stajnjakuvanna
ovajnainmoedasekoristinakon45meseci.Utokuuvanjaseneoseamirisamonijakatesejo
Zgoreli 79 14.5 0.58 0.26 0.5 0.88 0.18 zovei"plemenitoubrivo".GubiciNovimnainomsuestoveinegouprethodnim.Pritomiziskujei
vieradnesnage,tomujeinajveinedostatak.
Hemijskepromenepriuvanjustajnjaka:HemijskepromenesenajeedeavajuposredstvomMOkako 4.Primitivnouvanje:Najeijeunaimuslovima,posebnonaindividualnimgazdinstvima.ubrivo
kodvrstihtakoikodtenihekskremenata.Nseuvrstimnalaziuoblikubelanevinaiamida,au sesvakodnevnoiznosiizstajeistavljanaodreenugomilubeznekogreda.Naovajnainstajnjakse
tenimkaourea,hipurnaimokranakiselina.Ovepromenesudalekobreutenimekskrementima. brzoisuujeidolazidovisokihgubitaka,pogotovoN.
MokraabrzopodleeprocesimafermentacijepoduticajemUrobacteraiureaze: Odnainauvanjazavisiisamkvalitetstajnjaka.Kodhladnognainauvanjasunajmanjigubici.
CO(NH2)2+2H20>(NH4)2CO3 GubitakNjedalekomanjiodtoplognainauvanja.
Amonijumkarbonatjenestabilnojedinjenjekojesebrzorazlae:
NH4(CO3)2>2NH3+H2O+CO2 Organskamaterija N
SlinefazerazlaganjadeavajuseikodhipurnekiselinekojaprelaziualantoiniliglioksipureidiCO2:
C5H4N4O3+1/2O2+H2O>C4H6N4O3+CO2 Toplinain 24.6 21.6
Alantoinsezatimrazlaedoglioksalnekiseline.StvoreniNH3iCO2izdvajajuseodvojenoizrastvorai Hladninain 12.3 10.7
toprvoCO2paNH3,tojepogodnopripreduzimanjumerazaspreavanjegubitkaamonijaka.
IvrstiekskrementitrpeodreenepromenepoduticajemMO.Onesemogusvrstatiu2dela:
Upotrebastajskogubriva: Stajnjakseunosuuzemljiteprenjegoveobrade.Najboljajenjegova
1.PromeneNorganskihmaterija
primenaujesenpredubokeobrade.Njegovorasturanjepoparcelitrebaobavitipohladnomvremenui
2.Promenebezazornihorganskihmaterija
bezvetrova,kaoitoprezaorati.Kodnasjepraksadaseodvozinaparceluiostavljaumanjim
Nabezazotnimorganskimmaterijamaprocesiseodvijajuuaerobnimianaerobnimuslovima.Takose
gomilama,todoprinosinjegovombremsuenjuigubitkuN.Dubinaunoenjajeuslovljenapresvega
celulozauaerobnimuslovimarazlaedoCO2iH2O:
mehanikimsastavomzemljitaikulturomkojaesegajiti.Ulakimizemljitimaaridnihkrajeva,
C6H10O5+H2O+O2>6CO2+6H2O
unosisenaveudubinu.Okopavinezahtevajunjegovodubljeunoenjeioneposebnodobroreaguju
UanaerobnimuslovimauzdejstvoMO,bezazotneorganskematerijeserazlaudoCH4iCO2:
nanjega,pogotovoeernarepa,krompiripovre.Primenjenekoliinevarirajuodkulturedokulture,
C6H10O5+H2O>3CH4+3CO2
aobinoiznoseod1560t/ha.Manjekoliinesekoristezaita,aveekodokopavinaivoarskih
Pored metana mogu nastati i drugi gasovi poput H2 i H2S koji se na gazdinstvu mogu iskoristiti za
kultura,posebnouperioduzasnivanjazasada.Kodobraunadozastajnjakaseuvekpolaziodelementa
dobijanjetoplotneenergije(biogas).Aerobnorazlaganje(t=6575 OC)seodvijanapovrinistajnjakai
kogimanajvieK.PremaovomseuvekunesemanjakoliinaNiP2O5kojiseposlenadoknauju
daleko je bre od anaerobnog (t = 3035 OC)koje se deava u dubljim slojevima. Zona aerobnog i
mineralnimubrivima.
anaerobnograzlaganjamenjasesuenjem,vlaenjemizbijanjemgomilestajnjaka.
Iskoriavanjehranljivihmaterijaizstajnjaka(fertilizacionavrednost): Zavisiodnizafaktora,pre
KrajnjiproduktrazlaganjaNmaterijaustajnjakusuaminokiselineiamonijak,kojitakoemoedase
svihtipazemljita,klime,dozeubriva,agrotehnikeigajenihkultura.Meutim,prvenstvenozavisiod
gubi,aliznatnomanjenegoizmokrae.Svioviprocesikojiseustajnjakuodvijajuzavremenjegovog
sadrajaN,PiKunjemukaoinjihovepristupanostizabiljke.
leanjaimajuzaciljdasmanjenepovoljanodnosC:Nkojijeusveemstajnjakuirok.Nasvepomenute
Nseustajnjakunalazipretenouoblikubelanevina,amanjideouamonijanimsolimaiamidima,
proceserazlaganjaodnajveeguticajasutemperaturaiprisustvovazduha.
gdejeNnajpristupaniji.TojeirazlogmanjegiskorienjaNuprvojgodini,tjkoristesesamo
uvanje i negovanje stajnjaka: Pri uvanju stajnjaka mora se voditi rauna da procesi
amonijanesoli.Kakooneneprelaze2030%toseNuprvojgodinikoristiuistom%,tojeznatno
njegovograzlaganjaidutokomkojiedovestidotomanjeggubitkahranljivihmaterija.Postojivie
nienegoizmineralnihubriva.
KorienjePiKizstajnjakajepriblinoostosanjihovimkorienjemizmineralnihubriva.Prema primenjujepodosnovnuobradu,razblaenjejenepotrebno,njenorasturanjetrebaizvoditipohladnom
nekimpodacimaPseusvajaido40%uprvojgodiniaK6070%.TosetumaitimejerjePustajnjakuu ioblanomvremenuitoprezaoratikakobisespreiogubitakN.Posebnodobrirezultatisedobijaju
obliku organskih P jedinjenja koja se brzo mineralizuju, a K je ili adsorbovan ili u mineralnim istovremenomprimenomstajnjakaiosoke.Koliinekojesekoristepohaiznose47t.
jedinjenjima(K2CO3)kojasulakopristupana. ubrivoodperadi: Nastajeodvrstihitenihdelovaivinskogizmeta.Veomajedobroorgansko
ubrivo,koncentrovanoibrzodelujue.Kaoistajnjak,sadriosnovnehranljiveelemente,aliuznatno
Elemenat %iskorienja veimkoliinama.

stajnjak mineralnaubriva
H2O N P2O5 K2O CaO MgO SO3
N 30 70
Koko 56 1.5 1.8 0.9 2.4 0.7 0.4
P2O5 24 22
Patka 57 0.8 0.5 0.5 1.7 0.3 0.3
K 2O 79 79
Guska 82 0.6 0.5 1 0.6 0.3 1.1

Iskorienje elemenata zavisi i od vrste i stepena razloenosti stajnjaka. PremaRuskimpodacimaiz

ovijegseiskoristioko30%,konjskogoko20%asvinjskogoko10%N.Izsveegivinskogseiskoristi
oko7.8%N,poluzgorelog23.4%,zgorelog17.5%ipregorelog4.8%odukupnogsadrajauubrivu.
Potrebnedozestajnjakazapodmirivanjepotrebebiljakazahranljivimelementimaseraunajuprema
elementukogaimanajvie,atojeK.UkolikobiseraunalopremaNiliP,unelobisedalekovieKod
potrebnihkoliina.
Osoka
Osoka je teno ubrivo koje nastaje od tenog dela ivotinjaskih ekskremenata, mokrae,
tenosti iz stajnjaka, te vode dospele iz atmosfere i one koja se utroi za pranje staja. Koliine
proizvedeneosokesuvarijabilneizaviseodviefaktora:nepropustivostipodastaje,upotrebljenevode
zapranjestaje,kvalitetaprostirke,nainanegestajnjaka,duinedranjastajnjakanaubritu,duine
dranjastokeutali,kaoikoliinevodenihtaloga.PremanekimpodacimaizRusijesadrajNsekree
od0.260.39%,P2O5 0.060.12%iK2O0.360.58%.Kaoprosenevrednostiuzimajuseredom0.2%,
0.01%i0.5%.KakosePuosokinalaziutragovima,zanjusekaedajeNKubrivo.Stogajeposebno
dobrazaprihranjivanje.Nuosokijeobinouoblikuamonijumkarbonataiuree(7090%),kojisulako
rastvorljiviuvodi.KsenalazipretenouoblikuK 2CO3kojijerastvorljivipristupaanbiljkama.Osoka
seprikupljaidoprimeneuvautakozvanojosoarijamaspecijalnoizgraenazanjenoprikupljanje.
Onasenalaziubliziniubritasakojimjepovezanakanalomiuvekjeniauodnosunaubrite.I
osoaraikanalsupokriveni,kakobisesmanjiligubiciN.PromeneuosocinaorganskimNjedinjenjima
zapoinjuutali,anastavljajuseuosoariiidudoamonijumkarbonata.Njegovabrzinanastajanja
zavisi od t i koliine vrstih i tenih ekskremenata izmeanih sa mokraom. Dalje se razlae do
amonijaka,vodeiugljendioksida.KakojeizdvajanjeNH 3vezanozaCO2,stogasenastojidaseodri
veakoncentracijaCO2uosoari.DabisespreiligubiciN,mogusekoristitiinekahemijskasredstva
kojimaseNH3veeuodreenajedinjenjailipakdaseuosoarusipaistroenoulje.GubiciNizosoke
mogubitiveliki.
Osoka GubiciNu%
1meseca 2meseca
Nekonzervisana 69.5 89.1
Prekrivenauljem 16.4 28.2
Akoseprimenjujezaprihranjivanje,ovaveznojerazblaivanjedabiseizbegleoegotine.Ukolikose
Koliinehranivamogubitiidalekoveeukolikoseushranaobavljakoncentrovanomhranomiakoje
peradstarija.Uprosekusemoeuzetidaivinskoubrivoimaoko2.3%N,1.4%P 2O5 i2%K2O.
Hranljivematerijeuovomubrivusuulakorastvorljivomipristupanomobliku.Njeuglavnomu
oblikumokranekiselinekojaserazlaedoNH 3.ZbogbrzeaktivnostiMOiizdvajanjaNH 3semora
voditi rauna da osloboeni NH3 ne izazove oteenja na biljkama. Za dobijanje ubriva dobrog
kvalitetaistosemorasvakodnevnoprikupljatiislagatinaspecijalnoureenoubrite,ugomiledo1m
dubine.DabisegubiciNsmanjili,moesedodatisuperfosfat.Koristisepredosnovnuobraduili
predsetvenoukoliiniod12tistog,ili45t/haukolikosemeasaprostirkomitresetom.
Vetaki stajnjak: Potreba za njim se pojavila zbog naputanja gajenja stoke, to je dovelo do
nedostatkaprirodnogstajnjaka.Proizvodnjasesvodinapoveanjevlanostislamesa14%na7080%
kakobiseaktiviralaaktivnostMO.ZbogmalogsadrajaNuslami(0.5%)istisedodajeradiubrzanja
razlaganja.Humifikacijamaterijalajedostabrzainakon56mesecisedobijapoluzgorelistajnjak,gde
jeodnosC:Nsvedenna30:1.Sadrioko1.46%N,0.6%P 2O5ioko1%K2O.Svezavisiodmaterijala
kojisekoristizanjegovuproizvodnju.Kakonjegovaproizvodnjazahtevadostarada,umestonjegove
proizvodnjevrisezaoravanjeslameidrugihostataka,apostignutirezultatinisunitamanji.
Slamakaoubrivo:Slamaitasadri0.450.65%N,0.20.35%P 2O5i0.91.6%K2O.Sadrajovih
elemenatajeslianonomustajnjaku,dokjesadrajKnetovei.Postupaknjeneprimenejedaseto
sitnijeisecka.Procesihumifikacijeslameseodvijajunaistinainkaoioninaubritu.Poredtogai
njihovuticajnahumusistrukturuzemljitajeisti.Meutim,prizaoravanjuslame,MOkoristedelom
Nizzemljita,tesmanjujunjegovukoliinuzanarednukulturu(azotnadepresija).Dadoovognebi
dolo,potrebnojeprizaoravanjuslameunetidopunskukoliinuN,zbogC:Nodnosakojiseuslami
kree60100:1atrebadaiznosi2025:1.Azotnadepresijasesenedeavaukolikosezaoravamaterijal
sapreko1.5%N,doksviostalizaoranimaterijalimogudaizazovuNdepresiju.KoliinaNkojase
dodajeprizaoravanjuslameprocenjujesena0.61.5kgN/100kgslame,alinajee0.61kgN.
Dodavanjem0.6kgN/100kgslamedobijaseslinodejstvokaoikodstajnjaka.Velikibrojogleda
ukazujedapraksaprimenezaoravanjaslameidodatkaNubrivaodravastanjehumusanaistom
nivoukaoipriprimenistajnjaka.KolikoesedodavatiNprizaoravanjuetvenihostatakazavisiod
3meseca vrsteusevaivremenazaoravanja.Najboljejezaoravatiodmah,poskidanjuuseva,ujulumesecu.
Zelenoubrenje: Podzelenimubrenjemsepodrazumevasvakasveabiljnamasakojaseunosiu
97.1
zemljite,asanjomiorganskamaterijasasvimhranljivimelementima,naroitoN.Odbiljakakojese
44.8 koristezazeleno ubrenje,uobzirdolazivelikibrojvrsta,pa akikorovi.No,dabisepostiglo
povoljnodejstvo,potrebnojedabiljkekojesekoristeuovusvrhuimaju:
razvijenkorenovsistemsamogunouusvajanjahranivaizteerastvorljivihjedinjenjaiiz
dubljihslojevazemljita
brzivelikporast
 kratakvegetacioniperiod
sposobnostfiksiranjaatmosferskogN
Izovogsedazakljuitidasuzazelenoubrenjenajpodesnijeleguminoznebiljke.
Duinakorena(cm) Prinosbiljnemase
Lupina 60232 19.534.5t/ha
Grahorica 3090 1625
Graak 80125 1315
NavedenefiksiranekoliineNodgovarajuonimaiz24vagonastajnjaka.Ovakvoubrenjeobogauje
zemljitenaroitoazotom,paseprinjemuPiKmorajudodavatizavisnoodpotrebagajenihkultura.
Imajudvojakodejstvo.Direktnojeutometojehranljivodejstvoslinostajnjaku,lakijerad,Nje
pristupaannakonmineralizacijeinemanjegovihgubitaka.Indirektnodejstvoseogledauiznoenju
hranivaizdubljihslojeva,vezivanjunitrataispreavanjunjihovogispiranja,rastvaranjeteerastvorljivih
Pjedinjenja,vezivanjuNizatmosfereinakrajuobogaivanjuzemljitahumusom.Prisustvovlageima
uticajanazeleninoubrenje.Ureonimaispod500mmpadavinasenemeguproizvoditibiljkezazeleno
ubrenje.Ukolikojeunedostatku,manjijevegetativniporastiusporenajedekompozicija.
Uzavisnostiodprirodnihuslova,aliiodproizvodnih,zelenaubrivasemoguproizvoditinavienaina:
1.Kaoglavniusev,tosepreporuujeipraktikujenasiromanimzemljitima
2.Kaopostrniusev,posleskidanjaglavnoguseva(moguesamouhumidnimreonimailigdejemogue
zalivanje)
3.Kaomeuusevilipodusev,gdeseleguminozausejavauproleeuglavniusev(jeam)
Zaoravanjeseobavljauvrememaksimalnebiljnemase,pricvetanju.UovojfazijepovoljanodnosC:N,
jerNjouveknijemigriraoureproduktivneorgane.Zelenaubrivautiuiskljuivonaobogaivanjeu
organskojmaterijiiN.PremapodacimaizSSSRpo1hasedobije3545torganskemasesa150200kg
Nfiksiranogizvazduha.Primenaovogubrivajejeftinijanegoprimenastajnjaka(pritomesenegubi
N).IskoriavanjeNizovihubrivaje12godine.Uprvojseiskoristi4048%N.
Treset kao ubrivo: Treset predstavlja odumrlu, nerazloenu ili polurazloenu biljnu masu koja se
sastojiizmahovinaitrava,akumuliranuuanaerobnimuslovimanamestimapoznatijimkaotresetita.
Tresetita su vezana za uticaj podzemnih ili povrinskih voda, te je njihovo nastajanje uslovljeno
ovakvimhidrolokimuslovima.Tresetisejavljajuskorousvimzonama,osimusunimilednikim.
Vodnovazdune osobine treseta doprinele su tome da bude nezamenjiv supstrat za rasadniku
proizvodnjubilopovrtarskuiliuhortikulturi.Tresetseuzavisnostiodnainagenezedelina:
oligonitrofnisamalimsadrajemNipepela
monotrofni
sutrofnibogatazotomipepelom
Prema morfologiji se izdvajaju: visoki, niski i prelazni treset. Ove tipove treseta karakterie njihov
razliitagrohemijskisastav.
Osobineniskogtresetaomoguavajunjegovuprimenukaoubriva,uzdodavanjePiKradipostizanja
njihovogoptimalnogodnosa.Porednavedenihjedinjenja,utresetusenalazejoiFe,Sinetomanje
Mg. Za njih je karakteristino siromatvo u mikroelementima, posebno u Cu, pa se na tresetnim
zemljitimaunoenjeCusmatraredovnommerom.Upraksijeutvrenodajedejstvotresetanabiljke
kgN/ha kao ubriva neznatno, meutim znaajan je za popravku vodnovazdunih svojstava zemljita.
Koliinetresetakojeseunoseuzemljitevarirajuod2060t/ha.Najboljerezultatedajeukolikose
160300 podvrgne procesu kompostiranja, jer se doprinosi brem razlaganju huminskih kiselina kojih u
80130 kompostuimaido50%.Imajuiuvidudajetresetniskokoncentrovan,njegovaprimenajeopravdana
samo u reonima nalaenja. Isto vai i za tresetnomineralna ubriva. Otuda se treset i tresetno
75130 mineralnaubrivapreporuujuprigajenjucveailiurasadnikojproizvodnji.
Kompost:Spadauorganskaprirodnaubriva,apredstavljameavinuraznihotpadakaudomainstvui
neupotrebljenihmaterijanagazdinstvu.Mestozakompostiranjetrebadajezasenjenoodsuncaivetra
radilakegodravanjavlanostiumaterijaluzakompostiranje.Podlogamorabitinepropusnazavodu,
ananepropusnislojsestavljazemljakojaimaulogudaupijeproceenuvoduizmaterijalakojise
zaliva.Mateijalsemoraizdvojitinaonajkojisebrerazlaeinaonajkojisporijepodleeprocesima
razlaganja.Slaeseuslojevepo1525cmprekokojihideslojzemlje,popotrebisedodajeikre,Ni
Pkakobimusepoboljaokvalitet.Gomilaideuvisinudo1m,airinazavisiodkoliinematerijala.
Navrhgomiledolazislojzemlje,nakojisesejunajeeirokolisnebiljke(bundeva),spreavajui
timeisuivanjegomile.Materijaljespremanzaupotrebunakon46meseci,prethodnotrebavoditi
raunaovlanostiinetrebagasabijati.Nakontogvremenasastavmujesledei:voda75%,N0.2
0.5%,P2O5 0.10.2%,K2O0.20.4iCaO0.53%.Kompostjeuniverzalnoubrivo,najeese
koristiubatamaivrtovima,posebnouhortikulturi.Dejstvomujebrzoitrajejednugodinu.
Industrijska organska ubriva: Ova ubriva uglavnom ine otpaci ili sporedni proizvodi raznih
industrijakojepreraujustoneibiljneproizvode,takodamogubitibiljnogiivotinjskogporekla.
Otpaciivotinjskogporeklasadreido12%N,manjePiKpasetakoubrajajuuNubriva.Uova
ubrivaspadaju:
krvnobranodo13%N,0.5%P2O5i0.7%K2O
branoodmesado11%N,8.5%P2O5iK2Outragovima
ronobranodo15%N,1.5%P2O5i0.8%K2O
vuneniostacido8%N,1.3%P2O5
konobranodo11%N
ribljebranodo12%N,14%P2O5i2%K2O.
Svanavedenaubrivasebrzorazlauuzemljitu,izuzevronogbranaivunenihotpadaka.Sobzirom
danemamoiskustvasanjima,njihovefekatbitrebaloprethodnoproveritinizompoljskihogleda.
Uubrivabiljnogporeklaspadajuuljanepogae,otpaciindustrijepiva,alkoholaiskroba. Uljane
pogaeinebalastraznihindustrijakojepreraujuuljanekulture.Oneseuglavnomkoristeuishrani
stoke,madasemogukoristitiikaoNubriva.SadrajNunjimasekreeod28%,P2O5do3%,K2O
do2%.Otpaciindustrijepiva,alkoholaiskrobasetakoekoristezaishranustoke,meutimmoguse
upotrebitiikaoubrivosa14%N,0.5%P2O5ido0.3%K2O.Uindustrijialkohola,kominajebogata
K(0.53.5%).Iovagrupaindustrijskihubrivasemalokoristiunaojzemlji.

pH Sadraju% SLOENAORGANOMINERALNAUBRIVA
Stepen Kapacitet Unovijevremesenatritupojavljujeinovavrsta ubrivakojausvomsastavupored
KCl H2O N P2O5 K2O CaO mineralnihsadreiorganskematerijerazliitogporekla(ugalj,krvnobrano,melasa,treset,umski
razloenosti zavodu
humus).Njihovaprimenapovoljnoutienaspreavanjeispiranjaiefikasnijeiskoritavanjehraniva.
Visoki 560 7001300 2.8 3.6 0.82 0.030.2 0.030.8 0.10.7 Takoeobezbeujuishranubiljakazaduiperiod,tojeodposebnogznaaja,pogotovokadajereo
Prelazni 1060 7001000 3.6 4.8 1.22.8 0.042.8 0.030.2 0.51.5 N.Njihovomprimenomjeakmogueiizostavitiprihranjivanje,pritomsepoboljavajuiaktivnosti
MOuzemljitutoukrajnjojmeridovodidopoveanjaplodnostizemljita.Onazboggorenavedenih
Niski 1060 5001000 4.8 5.8 1.63.8 0.050.4 0.030.2 1.55 razlogadobijajunaznaajutesupostalapredmetistraivanjaumnogimzemljama.UFrancuskoj(prva
fabrikazaovajtipubriva)sedobijajudejstvomsumporneiazotnekiselinenarazneorganskeotpatke,
uzkasnijeobogaivanjesaN,PiK.KaoizvorNsenajeekoristiurea,Psirovifosfati,aKKCl.Sve
ovoseradizbogneutralizacijedobijenemase.Naovajnaindobijajuseorganommineralnaubrivasa
sadrajemhranljivihmaterijaod1525%iorganskematerijeodnajmanje45%.URusijiseovaubriva
proizvodenabazitreseta,komesedodajePkaosuperfosfatilifosforitnobrano,aKuoblikuhloridaili
sulfata. Da bi se poboljala aktivnost MO, dodaje se i stajnjak. Na naem tritu se pojavljuju pod
nazivima:humofos,humatiupakovanjima15kg.Uporeenjusamineralnimubrivimaistehranljive
vrednosti pokazala su poveanje prinosa za 210%. Njihova primena posebno daje rezultate u
hortikulturi.Usvakomsluaju,netrebamnogopanjeobraatinanaziv,vesamonasastav.
SLOENAUBRIVASAPESTICIDIMA
Prviput,1904.godineuFrancuskojsunapravljenaovaubriva.Veaprimenaovihsmeajenovijeg
datuma.Ciljovihubrivajeracionalizacijaiekonominijabiljnaproizvodnja.Odpesticidakojisuse
najee meali sa ubrivima koriteni su insekticidi (aldrin, hlordan, lindan, DDT). Ova ubriva
koritenasuzadezinfekcijuzemljitaodraznihinsekata(najeeiarainjihovihlarvi)naroitokod
okopavina.Prinjihovojproizvodnjijeveomabitnodobitihomogenusmeuubrivaipesticida,jerseradi
ododavanjumalekoliinepesticidavelikojkoliiniubriva.Ovojedalekolakepostiipridodavanju
pesticidatenimubrivima. Odnainaprimeneubrivazavisiidozainsekticida,jercinsekticidau
ubrivumorabititakvadaserasturisapotrebnomkoliinomubriva.Ukolikoseprimenjujelokalno,c
pesticidajemanja, danebidolodotoksinogdejstvanabiljke. "Zorka" uSuboticiproizvodiova
ubrivaukojimasukoncentracijeinsekticidasledee:
lindan0.2%
aldrin0.5%
hlordan1%
fenitrotion0.75kga.s.
Jednoodprvihubrivakodnasukojejedodavanaldrinjebiosuperfosfat,tesepojavljivaonatritukao
aldriniziranisuperfosfat.Gledanosatehnolokestrane,javljajusemnogiproblemi,pogotovoprimeanju
ubrivaipesticidaipostizanjaodgovarajuedozepesticida.Ovaubrivasuspecijalna,koristesepo
potrebi,tepopotrebiiproizvode.Vreesaovimubrivimamorajubitiposebnonaznaeneiuznjih
obaveznomoradaideuputstvoonainuprimenekaoimeramakojesepreduzimajuuprimeniiposle
primene.
Jedno od ovih ubriva proizvodi i "Zorka" pod nazivom Insektofert koji se koristi uglavnom u
povrtarstvuzasuzbijanjerovaca,gundelja,sovicai iaraukoliini4060g/m2.Aplikacijaseizvodi
mainski na otvorenom prostoru ili runo uz korienje gumenih rukavica. Primenjuje se pre
setve/sadnje.Otrovanje,tesemorajupreduzetisledeebezbedonosnemere:
nerasturatigabezgumenihrukavica
zatititiseodpraine
nakonzavretkaradaiprejelatemeljnoseoprativodomisapunom
uvatigauoriginalnompakovanjuodvojenoodivotnihnamirnica
pakujeseuplastinuambalauod25kgkojutrebaunititinakonprimene
Poredinsekticida,estoseubrivimadodajuiherbicidi.JednoodtakvihubrivajeiHerbifertkojipored
ubrenjasuzbijaikorove.
Na osnovu dugogodinjih ispitivanja ubriva sa pesticidima utvren je njihov pozitivan efekat na
poveanje prrinosa kukuruza, eerne repe, suncokreta i penice. Meutim, nije utvreno rezidualno
dejstvopesticidanazemljiteikulture.Njihovaveaprimenadovodidonjihovogveegnagomilavanjau
zemljitu i tetnog uticaja na mikrofloru zemljita. Dejstvombakterijaigljivapesticidiserazlauu
zemljitupaeinjihovodejstvozavisitioduslovakojiutiunaaktivnostMO,presvegat,ripH.Isto
takoseneraspolaeniopodacimaouticajupesticidanadinamikuelemenatauzemljitu.Premastranim
podacima pesticidi na bazi hlora smanjuju sadraj nitrata u zemljitu, to se objanjava toksinim
delovanjemClnanitrifikatore.
Na kraju treba dodati da mnogi pesticidi, naroito oni na bazi hlora, se usled rezistentnosti
akumulirajuuzemljitu,tomoebitiopasnostpozdravljeljudikojikoristeproizvodesaparcela
tretiranihpesticidima.
PRINCIPIPRIMENEUBRIVA
Upogleduciljakojiseelipostiiubrenjemoebitimeliorativnoiredovno.
Podmeliorativnimubrenjempodrazumevaseubrenjekojimseizosnovamenjanivoplodnosti,to
seposebnoodraavanaznaajnopoveanjepristupanihhranljivihmaterijauzemljitu.Ovoubrenje
jevanoizvestikodvoarskovinogradarskihkulturaitosaelementimamalepokretljivosti,presvega
PiK.Stogaoveelementetrebaunositidublje,uzonukorenovogsistema.Nseneunosiovinnainom
ubrenja zbog velike pokretljivosti nitratnog jona i mogunosti njegovog ispiranja. Meliorativno
ubrenjemoeseobavitiiunoenjemstajnajka,ijaprimenapospeujeaktivnostMOipoboljava
vodnovazdunireimzemljita.Sveovokasnijedoprinosiboljemilakemusvajanjuhranivautoku
redovnogplodonoenja.Kodmeliorativnogubrenja,osnovuzaprimenuPiKpredstavljanjihova
koliinauzemljitu.UzemljitimasavisokimcPiKnetrebaizvoditimeliorativnoubrenjedanebi
dolodoantagonizmaizmeunekihelemenata.Mineralna ubrivakojasekoristezameliorativno
ubrenjetrebadaimajuviukoncentracijuPiK,naprimer5:10:30,3:10:20islina.
Redovnoubrenjeimazaciljdaodravaoptimalannivohranivauzemljitu.Dozeubrivauovom
sluajuzaviseprvenstvenoodzahtevagajenekulture.
Zadatakubrenjajepostizanjevisokihistabilnihprinosadobrogkvalitetauzouvanjeoptimalnog
nivoaplodnostizemljita,ilipodizanjemplodnosti.Podoptimalnimnivoomplodnostisepodrazumeva
onaj nivo hraniva u zemljitu koji omoguava, uz ispunjenje ostalih uslova, postizanje visokih i
stabilnihprinosa.Zavisiodviefaktora,apresvegaod:
1.tipazemljitainjegovihfizikih,hemijskihibiolokihosobina
2.klimatskihuslova
3.prirodegajenekulture
4.sistemaubrenja
Tip zemljita ima veliki uticaj na ubrenje. Tako pH, sadraj CaCO 3, organske materije, sadraj
lakopristupanih hraniva utiu ne samo na doze ubriva, ve i na izvor i oblik hraniva unetog
ubrivima.Stoga,dabiubrenjebiloracionalno,morajuseuviduimatiiosobinezemljita.
Klimareona imauticajanaformiranjezemljipta,pasamimtiminanjegoveosobinekojedirektno
utiu na ubrenje. U humidnijim reonima postoji mogunost ispiranja hranljivih elemenata pa su
samim tim potrebne i vie doze ubriva, nego recimo u aridnim predelima, gde moe doi do
nagomilavanjaistih.Izmenomvodnogreimananekomimanju,utieseinazemljinerezerveu
elementima,asamimtiminadozeubriva,oblikeiodnosematerijaunjima.
Prirodagajenihbiljaka takoeutienaubrenje.Iznoenjehranljivihelemenatapojedinimbiljnim
vrstamajenejednako,pasamimtimipovraajhranivaubrivima.NekebiljnevrsteusvajajuvieNod
PiK,okopavineimajuveepotrebezaK,amanjezaP.TraveiitaimajuizrazitezahtevezaN,tesu
im leguminoze dobar predusev. Povre i okopavine dobro reaguju na stajsko ubrenje, posebno
eernarepa.
Sistemubrenja kojiobuhvatadoze,vrste,oblikeelemenatauubrivima,vremeidubinuunoenja,
kao i plodored takoe odreuje ubrenje pojedinih kultura. Ukoliko je unoenje ubriva bilo
meliorativno,dozemogubitismanjene,aestoubrenjemoeidaseizostavi.
Pravilnaprimenaubrivanijenimalojednostavna,tesetrainjihovaracionalnaprimena,kakobise
dobiovisokprinosuzmanjekorienjeubriva.Pravilnoodreivanjedozaubrivajeodgovorani
komplikovanpostupak.Hemijskimmetodamaseutvrujesadrajpojedinihelemenatauzemljitu,do
su od biolokih metoda najvaniji kalibracioni i test ogledi. Kod kalibracionih ogleda ispituju se
graniceniskog,srednjegivisokogsadrajauispitivanomelementu.Kaokriterijumseuzimaprinos
kojiseostvarujedodavanjemtoghranjlivogelementa.Dabisesvepomenutosproveloupraksu,kodnas oblike. Sloena NPK ubriva za osnovnu obradu treba da su sa malim sadrajem N, dok se za
jeuvedenSistemzakontroluplodnostizemljitaiupotrebuubriva. predsetveno i startno ubrenje koriste formulacije sa priblinim odnosom N:P:K. Pri primeni P
Podinterpretacijomrezultataanalizezemljitaukontroliplodnostizemljitapodrazumevasekorienje predsetvenoistartno,prednosttrebadativodorastvorljivimoblicima.
podatakaanalizezautvrivanjepotrebnihkoliinaivrsteubriva,aonaobuhvata:
grupisanjezemljitauklaseobezbeenostipremasadrajuhraniva
utvrivanjepotrebnihkoliinapojedinihhranivazaubrenje
davanjepreporukazaubrenje
PreutvrivanjadozaPiKubrivapotrebnojerazmotriticiljevekojiseeleostvariti.Kodzemljitasa
niskimsadrajemPiK,ubrenjetrebadadovededopoveanjaprinosaugodiniprimeneaistovremenoi
dopoveanjasadajaPiKuzemljitu.Kodzemljitasasrednjomobezbeenou,ubrenjetrebada
obezbedistabilanprinos,asadrajPiKdadovededogranicakadanjihovodaljedodavanjenedelujena
poveanje prinosa. Pri visokom sadraju P i K ubrenje ima za cilj da odri postojei nivo i da
istovremenoomoguiostvarenjevisokeproizvodnje.
Kaoosnovazautvrivanjeokvirnihdozahranivazapojedinekulturesluiiznoenjehranivaprinosima
gajenihbiljaka.Veliinaiznoenjaizraavasenaosnovuplaniranogprinosakultureikoliinahraniva
kojaseiznesuizzemljitasa100kgprinosa.
PriubrenjuPubrivimanazemljitimasaniskimsadrajemovogelementatrebaprimenjivatidozekoje
suza100%veeodprinosomiznetihkoliina.Zazemljitasasrednjimsadrajemprimenjivatiza60%
veedoze,azazemljitasavisokimsadrajemdozetrebadasujednakeiznoenjuPprinosom.Izuzetak
inezemljitakojanepovratnofiksirajuP,teimnapomenutekoliinetrebadodati1520%vie.
Pri ubrenju Kubrivima na zemljitima sa niskim sadrajem treba primeniti doze koje su jednake
njegovomiznoenju.Zaonasasrednjimsadrajemdozesu6080%asavisokim5060%odiznetog.
UkonkretizacijiokvirnihdozaPiK,morajuseprethodnoutvrditisledeeveliine:
sadrajlakopristupanogPiK
nivobiljneproizvodnje,uslovljeneklimomuprvomredu
iznoenjePiKprinosima
unoenjePiKmineralnim,organskimubrivima,zaoravanjemslame,kukuruzovine
osobineispitivanogzemljita,pH,mehanikisastav,sadrajCaCO3ihumusa
Vremeinainprimeneubrivaunaojzemlji: AzotnaubrivasadreNunutratnom,amonijanomi
amidnomobliku.Nitratnisenevezujeuzemljitu,aamonijaniiamidniupovoljnimuslovimatirbrzo
prelazeunitrate,paseunaimuslovimamoegovoritioishranibiljakaiskljuivonitratnimoblikomN.
Zarazlikuodnjega,obliciPiKseadsorbujuuzemljituinisupodloniispiranju.Sveovodoprinosida
seubrenjeNubrivimaobavljanaosnovustanjabiljaka,kojezavisiodtir,aubrenjePiKnaosnovu
njihovogsadrajauzemljitu.

Dubina Koliine Oblici

PiK N N P K
Zaoravanje 2035cm 2/31/2 1/4 NH4i citratnoi hlorid,
amidni vodorastvorljiv sulfat
Predsetvenoi 515cm 1/31/2 1/4 NH4,NO3i citratnoi hlorid,
startno amidni vodorastvorljiv sulfat
Prihranjivanje 274 NH4,NO3i
amidni

Primena P i K u prihranjivanju se najee izvodi na kiselim zemljitima, gde njihova primena u

osnovnoj obradi najee dovodi do "gladovanja" biljaka zbog njihovog prelaska u tee rastvorljive