CRKVENA ISTORIJA 2

Poetak 16v se smatra periodom kada je nastala reformacija i promenom

paradgme koja je vladala u srednjem veku.
Podruje koje je reformacija zahvatala jeste zapadna crkva, iji su naglasci
bili na vraanju Biblijskom sistemu vrednosti,verovanja, moralu i strukturi crkve.
Hrianstvo je bilo locirano na tlu Zapadne Evrope i iz tog perioda dolazi
do erupcije i promene paradgme koja e se oseati irom sveta. Reformacija je
dovela do formiranja protetstantskih crkava u Evropi, obnovljenja i reforme
katolike crkve i konflikt izmeu protestantske i katolike crkve, ali i do konflikta
izmeu samih protestantskih crkava.

Socijalne i politike posledice su usledile zbog same reformacije, kao to su:

raanje konfensionalne Evrope (tada se raaju drugaija verovanja, drugaije
donominacije), politika i intelektualna konsolodacija, protestantska i katolika
reformacija (tzv radikalna reformacija), naglasak na religijskim i socijalnim
disciplinama, poreklo ratova religije.

Dolazak Engleskih i panskih puritanaca u Masausets u Ameriku (portugalskih u

Junoj Amerii) otvorie dalji period ekspanzije hrianstva koji e posebno biti
znaaj u modernom dobu.

Termin reformacija i kako se ona razvijala

Termin reformacija je koriten od strane istoriara i teologa da ukau na teologije
Martina Luthera, Cvinglija i Kalvina, koji su se posebno bavili moralnom, telokom
i institucionalnom reformom hrianske crkve u regionu u kojem su iveli. Mnoga
skorija istraivanja koja se bave ovim periodom i sve vie u literaturi koriste
termin reformacije (u mnoini) iako se prvenstveno misli na prortestantsku
reformaciju kao glavni vid reforme i pokreta, ali sad tu imaju na umu i katoliku
reformaciju, radiklanu refomaciju, druga reformacija.

Incijalno do 1525 godine, reformacija se uglavnom vodila oko linosti Martina

Lutera i univerziteta u Vitenbergu. Meutim pokret je dobio snagu nezavisno u
vajcarsjkom gradu Cirihu poetkom 1520ih.
Kroz vei broj kompleksnih reformacija, Cirika reformacija je postepeno
doivela seriju politikih i teolokih modifikacija ili promena, i ona e biti
asocirana primarno sa gradom enevom, koji je u to vreme bio nezavistan kao
grad (drava), kada e kasnije u 20v postati deo vajcerske. Kada se govori o
reformaciji u vajcerskoj misli se na reformu u enevi i na Cvniglija.

Agenda reformacije je bila vea od od puke reforme crkvenog uenja i

prakse. Reformacija je bila zainteresovana za fundamentalana pitanja koja se tiu
politike, ekonomije i sociologije. Takoe, agenda reformacije je varirala od rave
do drave. U Nemakoj su postojale velike reforme na bazi teolokih ideja (veliku
promenu u drutvu i crkvi). Kao odgovor na protestantizam, katolika crkva je

1
odluila da sprovede odreenu reformu i kod sebe, zbog politike nestabilnosti u
Evropi koja je postojala izmeu Francuske i Nemake.
Tek kasnije Papa Pavle III je sazvao koncil u Trentu (1545). Cilj ovog koncila
jeste da pojasni katolika verovanja i praksu, i da se odbrani protiv ideja
reformatora. Sama reformacija je bila fenomen zapadne evrope, koncetrisana
posebno na centralnim i severnim delovima regiona, iako je Kalvinizam dopreo
ak do maarkse. Meutim imigracija veeg broja pojedinaca u severnu ameriku
(od 1600 pa nadalje) je dovela do toga da se protestantske ideje proire i na tom
podruju (to je taj post-reformni period kada su se irile protestantske ideje irom
sveta).

Jezuiti nastaju u periodu katolike kontra reformacije, iji je zadatak bio da

suzbiju reformaciju. Oni su dosta doprineli ekspaniziji hrianstva na dalekom
istoku (indija, kina i japan), tako da postepeno, hrianska teologija poinje da se
iri van zapadne evrope i postaje globalni fenomen koji e doiveti svoju finalnu
konsolidaciju1 u modernom periodu.

Pojanjenje termina (podnaslov)

Termin reformacija je kompleksan i ima nekoliko znaenja. To je zato jer
postoji veliki broj reformacijskih pokreta u Zapadnoj Evropi, esto sa drugaijim
religijskim naglaskom, agendama i drugaijem geografskom podruju. Imamo 6
znaenja u literaturi:
1) Nemaka Reformacija (Luteranizam)
2) vajcarska Reformacija od koje proizlazi Kalvinizam
3) Radikalna reformacija (Anapabtisti)
4) Engleska reformacija (Anglikanizam)
5) Katolika reformacija ili kontra reformacija
6) Druga reformacija protestantizam

Termin Protestantizam datira sa koncila koji je bio u paeru 1529. godine na

kojem se izglasalo da se zavri sa tolerancijom prema Luteranizmu u Nemakoj.
Iste godine 6 Nemakih prineva i 14 gradova su protestovali protiv ovakve
jedne mere, branei slobodu savesti i prava religijskih manjina. Tako termin
protestant dolazi iz ovog protesta koji se dogodio aprila 1529. godine.

1) NEMAKA REFORMACIJA (LUTERANIZAM)

Nastala na teritoriji Nemake i kljuna linost je Luther koji je posebno bio
zainteresovan za doktrinu o opravdanju verom koja je bila centralna taka
njegove teoloke misli.

Luteranska reformacija je nastala kao akademski pokret, primarno skoncentrisan

na formiranju uenja i teologije na univerzitetu u Vitenbergu (u to vreme
Vitenberg nije bio toliko vaan univerzitet. Uostalom, ne bi se dalje ni proirile
Luterove ideje da nije bilo njegovih 95 teza koja je okaio na vrata Vitemberke
kapije 1517. godine). On je te teze zakaio iz elje da bi prodiskutovao neto o
njima, ali ne i da izazovereakciju koju je izazvao.

1 utvrivanje

2
Luteranska reformacija, striktno govorei, poela je 1522. godine kada se Luter
vratio u Vitenberg iz svoje privatne izolacije u Vartburgu (dvorac u kojem je bio
otet jer je na koncilu u Vormsu 1521. godine bio osuen kao jeretik. Tom prilikom
je arls V, car nemake, rekao da ko god vidi Lutera, moe da ga ubije. Iz tog
razloga, oni koji su bili na strani Lutera, oteli su ga i odveli u Vartburg, gde je
radio na prevodu NZ-a na nemaki jezik).

Dakle od 1517. do 1521. godine se posebno razvija ta ideja reforme u Nemakoj.

I zbog odvoenja Lutera u Vartburg, njegov kolega Andreas von Baltat je usvojio
neke njegove ideje, smatrajui da su to vie neke elje za politikom reformom,
ime je nastao haos u Nemakoj, i zbog ega je bilo puno krvoprolia.
Luterove ideje su bile zloupotrebljene. A da bi spreio uguenje reforme,
on se ponovo pojavio na videlo i vratio se u Vitenberg. Ovo prilikom kada se
vratio, kree njegova reforma crkve i drutva. Do tad je to bio akadmeski pokret,
kako na intelektualnoj bazi tako i na bazi dokaza Pisma da se ne trebaju plaati
oprotajnice, i tako, sve to postaje reforma crkve i drutva. On je sad bio religijski
lider socijlane politike reforme, to nije ispoetka bila njegova namera, ve je
samo hteo da reformie crkve, ali je uvideo da reforma mora da se sprovede
mnogo ire, to je otvorilo novi put za novi drutveni i religijski red u Evropi.

U sutini, Luterov program reforme je bio mnogo konzervantivniji za razliku od

njegovog prijatelja Cvinglija. Zanimljivo je da se Luteranizam nije puno proirio
dalje od Nemakih teoritorija, osim u severnim delovima Skandinavija. Luterovo
razumevanje uloge pobonog princa je bilo neto sa ime se an Kalvin nije
slagao jer je bio republikanac. Luter je isticao potovanje vlasti, cara, dok je
Kalvin imao drugaiji pogled na to. Engleska koja je isto doivela reformaciju, bila
je naklonjena Kalvinovom razumevanju drutva (neki vid demokratije) .

2) VAJCARSKA REFORMACIJA
Poreklo koje je dovelo do crkava kao to su: prezbeterijanizam, lei u razvoju
vajcerske konfederacije, poetkom 16og veka. Dok je Nemaka reformacija
imala svoje korene u akademiji (u reformi teolokih uenja). Poreklo vajcerske
reformacije lei u reformi morala i bogosluenju crkve i ne-neophodne doktrine

Treba se naglasiti da se Kalvin povezuje sa vjacarskom reformacijom. Meutim,

njenu reformaciju treba traiti u ranim reformatorima: Cvingli, Herni Dulinder,
koji su radili u vajcarskom gradu Cirihu. Iako su veina teologa reformacije u
vajcarskoj imali akademsko obrazovanje, njhovi refomatorski programi nisu bili
akademski u svojoj prirodi. Oni su bili usmereni prema crkvi u gradovima: Bern,
Cirih, Bazel. Dok je Luther bio verovao da e doktrina opravdanja verom dovesti
reforme na socijalnom i religijskom nivou, rani mislioci reformacije u vajcarskoj
su imali malo interesa za doktrinu, a kamoli jednu konkretnu doktrinu (uenje).
Njihov reformatorski program je bio institucionalni, etiki, politiki, veoma slian
reformaciji koja dolazi iz humanistikih pokreta (Centralna ideja je bila ovek.
Takoe, humanizam je usko povezan s renesansom i njenom ad fontes prev.
vraanje izvorima metodologiji).

3
 Kosolidacija reformisane crkve (tj u vajcarskoj) se generalno smatralo da
je poela sa stabilizacijom Cirike reformacije, nakon Cvinglijeve smrti u bitci
1531. godine. Poto je njihov glavni osniva Cvingli stradao u bitci, dolazi njegov
naslednjik Bulider, koji zavrava konsolodaciju reforme crkve, kada je eneva
dobila svoju mo i uticaj pod vostvom ana Kalvina 1550. godina.

Postepen uticaj od Ciriha do Berna, i Berna do eneva, bio je sproveden od

perioda 1520. do 1560. godina. Dakle, kada se u enivi uspostavila reformacija,
njen politiki sistem >republikanizam< su vodili religijski mislioci, poevi od
Kalvina, kojeg je pposle njegovi smrti nasledio Teodor Beza. Ovaj razvoj je bio
konsilidovan kroz uspostavljanje enevske akademije, koja je osnova 1559.
godine. U njoj su pastori reformacije bili obuavani. Iako je eneva postala deo
vajcerske 1815. godine, ona je bila nezavisni grad u vreme reformacije.

Termin Kalvinizam je esto bio koriten da oznai religijske ideje reformisane

crkve, meutim, iako je ovo i dalje prisutno u literaturi, sve vie se govori o tome
da Kalvinizam ne podrazumeva samo Kalvinove ideje, ve i one ideje koje su
njegovi naslednici razvili. Institucije ana Kalvina su prvo delo koje govori o
uenjima reformacije.
Kalvinovi naslednici su bili: Teodor Beza, Vilijam Perkins i Don Oven.

3) RADIKALNA REFORMACIJA (ANABATIZAM)

Anabaptizam doslovno znai ponov krten (gr. anabatpis). Anabaptisti

naglaavaju da oni koji su nainili javno ispovedanje vere treba da budu krteni.
Anabatizam je incijalno nastao u Cirihu nakon Cvinglijeve reforme u ovom gradu
1520ih godina. Ovaj pokret (anabaptizam) je skoncetrisan oko grupe pojedinaca
meu kojima je bio Konradi Grebel, koji su smatrali da Cvingli nije bio veran
svojim reformatorskim principima. Iako je Cvingli bio zagovornik sola scriptura,
Grebel smatra da je zadrao brojne prakse koje nisu Biblijske: krtenje male
dece; uska veza izmeu ckrve i magisterija; uestvovanje hriana u ratovima,
koja prema njima ove ideje nisu Biblijske (sam cCvingli je pogionuo u ratu).
S druge strane, Grebel je smatrao da princip sola scriptura treba razumeti mnogo
radikalnije. Reformni hriani treba da praktikuju samo ono to Sveto Pismo
govori i ui. S druge strane je Cvingli anabaptizam smatrao pokretom koji
destabilie pokret reformacije u Cirihu, i koji nema veze sa teolozima koji su iveli
u patristikom periodu, time odstupajui od kontinuitetu koji treba da postoji sa
crkvenim ocima.

Kljuna verovanja anabaptista: odbacivali su spoljanji autoritet, odbacivali su

krtenje male dece, zajedniko imanje svih vernika (vlasti u Cirihu, Bernu i Sent
Galenu su optuili anabatiste za verovanje da su sva zemaljska dobra besplatna i
zajednika, i da svako ima apsolutno pravo nad njima) i stavljali su naglasak na
pacifizam.

4
Anabaptizam se smatra levim krilom reformacije ili se smatra radikalnom
reformacijom. Radikalna reformacija se treba staviti kao kontrast magisterijalnoj
reformaciji u kojoj spadaju Luteranizam i Kalvinizam.

4) ENGLESKA REFORMACIJA (ANGLIKANIZAM)

Ona je tekla neto drugaije nego na tlu kontinentalne Evrope. Iako je

postojao odreeni stepen pritiska popularizma za reformom ckrve, vodea sila
refome je bio Henri VIII, kralj Engleske, koji je doao na tron 1509. godine. 1527.
godine, Henri VIII je sproveo prve korake kada je hteo da se razvede od svoje
supruge, to je uradio u elji da bi osigurao svog naslednika na tronu engleske.
Jedino dete iz ovog braka je bila Marija Tjudor, a Henri je eleo mukog
naslednika. Traei od pape da odobri njihov razvod, papa je odbio, i to je
podstaklo Henrija VIII na odvajanje od katolianstva.
Interesantno je da je papino odbijanje da razvede njega i njegovu enu bilo
rezultat reformacije. On je eleo da se oslobodi papskog autoriteta i da sprovede
sopstveni autoritet u Engleskoj. Stvaranje Engleske nacionalne crkve je bio deo
ove vizije. Henry nije bio posebno zainteresovan za pitanje doktrine, ve se ve
se vie skoncentrisao na politiku mo. Njegov cilj da postavi Tomasa Kranmera,
sproveo je 1489. godine. Kranmerova sluba je trajala do 1556. godine kao
Kanterberijski Arhi biskup, to je dovelo do protestanskog uticaja u Engleskoj
crkvi. Kada je Henri umro 1547. godine, nasledio ga je njegov sin Edward VI, no
on je u to vreme bio dosta mlad, pa su ustvaru uticaj i silu imali njegovi savetnici
koji su bili protestanti pod uticajem protestantskih ideja.

Kranmer koji je zadrao svoju poziciju arhi-biskupa u toku Edward-ove vladavine,

doveo je do odreenih reformi u bogosluenju i ohrabrivi vodee protestanske
mislioce kao to su: Martin Buer i Petar Vermingli da dou u Englesku i da im
daju odreene teoloke instrukcije bazirane na refomaciji. Meutim, Edvard
umire 1553 ostavljajui naciju u stanju religijskog fluksa (jer jo uvek nije bilo
zvanino odreene religije). Edvarda je nasledila Marija Tjudor (Krvava Marija),
erka Henrija VIII.
Ona je sprovela opti progon protestanata. Bila je revnosna katolkinja.
Pogubila je arhibiskupa Tomasa Kranmera i na njegovo mesto je postavila
Reginalda Pola, koji je naravno bio katolik. Do vremena njene smrti 1558. godine,
katolianstvo se nije u potpunosti uspostavilo u Engleskoj. Nakon nje dolazi
Elizabeta I, koja je vie bila naklonjena protestantizmu, iako nije bilo jasno u kom
e pravcu Engleska ii po pitanju religije. Na neki nain, ona nije htela da ni jedna
ni druga strana preovladaju, ve je smatrala da kraljica treba imati vodei
autoritet kada je u pitanju relgija. Tako 1558. i 1559. godine uspostavlja
nacionalnu Englesku crkvu, kao reformisanu episkopalnu crkvu, i usvaja
verovanja protestantizma a zadrava bogosluenje katolike ckrve. Mnogima se
nije svideo ovaj kompromis, ali je to Engleskoj pomoglo da izae iz dugog
sukoba protestanata i katolika, koji su nastavili da bukte na kontinetalnom delu
evrope. To im je pomoglo da izau iz politike i ekonomske krize

5) KATOLIKA REFORMACIJA

5
 Trmin se esto koristi kada se govori o kontra reformaciji i vezuje se za koncil
u Trentu. Cilj ovog koncila jeste da ogranii uticaj protestantske reformacije, i da
ne bi bila pod stalnim udarom kritikovanja protestanata. Oni su odreene stvari,
reforme pokrenuli u samom katolianstvu.

Posebno se sprovela reforma katolike crkve u paniji i u Italiji. Koncil u Trentu je

pojasnio katoliko uenje po brojnim pitanjima koji su dovodili do konfuzije, i
uveo je dugo oekivanu reformu kada je u pitanju odnos svetenstva, ckrvene
discipline, religijske edukacije i misionarskih aktivnosti. Tom prilikom se takoe
neposredno dolazi do formiranja jezuita koji su bili zadueni za formiranje
reforme.

Glavne take Katolike reforme: odnos uenja prema pismu i tradiciji, opravdanje
verom i sakramentima.

Dakle kao rezultat katolike reformacij, reene su mnoge zloupotrebe koje

su postojale po pitanju morala. Kao to je reeno i mnoga uenja su bila
reformisana, bilo da su oni prouzrokovani od protestantizma ili humanizma.

6
 6) PROTESTANTSKA ORDOTOKSIJA

Istorija potrvuje da je neki pokret posle nekog entuzijazma dolazio do

prezaisenja, stagnacije koji se vidi u tome to se vie bave nekim
sistematizovanjem teolokih ideja koje su dovele do poetka reformacije, tj tu
vidimo jak sholastiki pristup teologije.

Dakle, postreformatorski period je bio sholastiki orijtentisan kada je u pitanju

teologija. Nastaje u drugoj polovini 16og veka, i podrazumeva sistematino
organizovanje uenja koja su nastala u doba reformacije. U periodu nakon
Kalvinove smrti, nastala je briga za novom metodologiju, tj sistemstskim
organizovanjem teolokih ideja.

Kalvinistiki reformatorski teolozi su pokuali da odbrane svoje ideje protiv

Luterana i Rimokatolika. Kalvinsti su shvatili potrebu da ukljue Aristotelov metod
u definisanju i organizovanju teolokih ideja. Tako su se mnogi Kalvinisti okrenuli
Aristotelu, u nadi da e njegovi tekstovi o metodu ponuditi ideje kako njihova
teologija moe biti postavljena na racionalnim osnovama.
Dakle sad je bio ovaj period bio okarakterisan kofensionalizmom
(verovanjima razliitih denominacija). Ovakav trend nastaje 1530. godina.

Kako je protestantizam jaao, tenzija posebno izmeu Luterana i reformiranih

crkava su postajale sve izraenije i zamenile su tenzije koje su bile izmeu
protestantizma i katolianstva.

Politika situacija u Evropi je bila takva (konkretno Nemaka) da su od 1550.

godine optrilike, Luteranizam i Rimokatolika crkva bili dobro suprotstavljeni u
razliitim delovima Nemake, i od tada vie nije bilo izvodljivo da neko od
Katolika postane Luteran. Dakle oni su strogo vodili rauna o ekspanziji
Luteranizma (posebno katolici), jer su se Luterani sada vie bavili odbranom
svojih verovanja na tom akademskom nivou u elji da pokau unutranju
konzistetnost i doslednost Pismu. Luteranisti su gradili na intelektualnim
osnovama, kako bi postali atraktivni Rimokatolicima i pokazali im da je
Rimokatoliko uenje pogreano. No, tu su Luterani pogreili.

Rimkatoliki pisci su napisali jako dobra dela sistematske teologije kojim su

branili svoje teze i verovanja,pozivajui se pre svega na Tomu A. Takoe je
drutvo Isusovaca bilo zadueno za intelektualnu odbranu katolianstva od
protestantizma.
Vodei katoliki psici: Roberto Belarmin, Vrancisko de Suarez. Oni su
najvie doprineli intelektualnoj odbrani katolianstva.

Situacija u Nemakoj je bila sve vie komplikovana 1560-70ih kada je Kalvinizam

poeo da ima uporite u nekim delovima Nemake. Time su je dolo do toga da
se na Nemakompodruju nalaze tri denominacije, i sve tri denominacije su
oseale pritisak da se identifikuju i istaknu svoja specifina verovanja. Tako da se
tad razvija period intelektualnog nadmetanja.

7
 Tako je period od 1559. do 1622. godine je okarakterisan novim naglaskom
na doktrinu koji je generalno smatran periodom ortodoksije. Novi vid
skolasticizma je poela da se razvija u okviru protestantskih i katolikih krugova,
poto su obe strane pokuavale da pokau da su njihovi sistemi dovoljno
racionalni i sofisticirani.

Luteranizam i Kalvinizam su po mnogim stvarima jako slini. Oba pravca

odbacuju katolianstvo i imaju dosta zajednikih taaka.
Jedna stvar gde se oni radikalno razilaze je pitanje predestinacije. Ta doktrina
je bila pogotovo naglaena u periodu 1559 do 1622. Dva posebna razvoja su
nastala u toku ovog perioda koje treba istai (dvapokreta ili dva razvoja):

1) Nova zainteresovanost za teoloki metod. Luter i Kalvin se u poetku nisu

bavili time kako treba sistematizovati uenja. Pitanje metoda nije bilo
toliko vano koliko to da se ispravno uradi egzegeza Biblije. Kalvinove
institucije su vie bile Biblijska teologija (a ne sistematska) dovodei ideje
Svetoga Pisma u neki vid sreene prezentacije: svi tekstovi na jednom
mestu,dobro organizovani.
Meutim u spisima Teodora Beze, Kalvinovog naslednika (koji je bio
direktor akademije u enevi) pojavljuje se nova zainteresovanost i
naglasak na pitanju metoda, logiko ureenje materijala i njihovo
postavljanje kao prve principe.

2) U drugoj polovini 16. veka javlja se razvoj dela sistematske teologije.

Razvoj sholasticizma u Luteranizmu, Kalvinizmu i Katolianstvu je dovelo
do velikog broja dela sistematske telogije i svi su pokuavali da se nekako
priblie delu Tomi Akvinskom i njegovom delu Summa Teologije. Ova dela
su imala za cilj da predstave sveobuhvatne hrianske teologije,
pokazujui svoje jake strane i predstavljajui slabe strane svojih oponenata
(neprijatelja).

7) POSTREFORMATORSKI POKRETI

Reformacije: protestantska i katolika su bile praene teolokom konsolidacijom.

U okviru Protestantizma, Lutranizma i Kalvinizma, period poznat kao ortodoksija
je otvorio vrata odreenim pokretima koji nisu bili toliko vezani za doktrinarna
uenja. Iako su bili zainteresovani za doktrinarni trend, puritanizam je stavio
znaajan naglasak na duhovnoj i pastoralnoj primeni.

S druge strane, Pijatizam je bio neprijateljski orijnetisan prema doktrinama,

oseajui da je naglasak na ortodoksiji (ispravnom uenju) neto to zapostavlja
ivu veru, neto to spreava da ovek doivi istinsku korenitu reformu srca.

U post-tridentskom katolianstvu postoji naglasak na tome da se istakne

kontinuitet sa tradicijom patristikog perioda.

Konsolidacija katolianstva (Podnaslov)

8
Koncil u Trentu predstavlja odgovore Katolike crkve na reformaciju. Glavna
dostignua koncila se mogu sumirati:
a) Koncil je pomogao da se rei problem u okviru crkve koji su doprineli pojavi
reformacije na prvom mestu. Pod tim mislimo na korupciju koja je
postojala unutar ckrve (svetenstva).
b) Koncil je postavio glavne take katolikog uenja oko oblasti hrianske
verovanja koja su postojala kontroverza: odnos pisma i tradicije, doktrina
opravdanja verom, priroda i uloga sakramenata. Koncil nije tretirao pitanje
Hristologije i Trojstva.
c) Poslednje dekade 16. veka raaju sada vie ozbiljnije kritike
protestantizma. Jedan od jasnih znakova tih novih ozbiljnijih kritika, jeste
katoliko uverenja u povezanost, kontinuitet sa patristikim periodom.
Ispoetka se sticao utisak kada je nastala refomracija da Protestanti imaju
direktne veze sa teolokim idejama svih crkvenih otaca, a da je Katolika
crkva neto to je bazirano na tradiciji. Meutim, Katolici su neke svoje
odreene teoloke ideje pokazali u svetlu da postoji neki vid kontinuiteta u
njihovim uenjima sa crkvenim ocima.
Jedno od tih dela je: Biblioteka otaca koja je ustvari 8 voluma koja
su se pojavili 1575 godine. Njega je napisao Maguarin de la Bigne. Druga
dvojica su Antoni Arnauld i Pjer Nikol. Takoe, neto kasnije, teolog akes
Benigne Bosuet, napisao je knjigu pod nazivom: Istorija varijanti protes
crkava, to je predstavljalo glavno orue protiv protestanata. Prema
njemu, uenja Katolike ckrve su ostala ista tokom vekova semper
eadem (prev. uvek isto), a da su protestanti odstupili od izvornog
hrianstva

Puritanizam (podnaslov)
Jedan od najznaajnijih stilova u teologiji povezan sa engleskim govornim
podruijem se pojavio u kasnijem 16. veku u Engleskoj. Puritanizam se treba
razumeti kao verzija reformisane ortodoksije koja je dala veliki naglasak na
iskustvu i pastoralnom naglasku vere.

Vodei teolozi puritanizma: Vilijam Perkins (1558-1602), Vilija Ames (1576-1633),

Don Oven (1618-1683)

Zato se kae da su oni deo reformatorske struje?

Bili su pod uticajem Teodora Beze, posebno kada je u pitanju boanska
suverenost. Zato, oni se smatraju delom reformatorske struje.
Poseban naglasak kod ovih teologa je bio na pastoralnoj teologiji. U 17.
veku, Loren aderton, Don Dod i Artur Hildersan koji su isto pokuali da
teologiju usmere u tom nekom pastoralnom smislu, u smislu na pobonost i
duhovnoj promeni.
Posebno je puritanska pastoralna tradicija bila u svom zenitu u slubi i
spisima Riarda Bakstera (1615 do 1691). Njegovo najpopularnije delo je
Hrianski Renik koje je napisao 1673. godine. Takoe njegovo najpopularnije
delo je Reformisani Pastor (1656).

9
Iako je puritanizam imao veliki teoloki i politiki uticaj u Engleskoj u 17. veku,
njen vrhunac dostie tek u Americi. Nakon represije koju su puritanci doiveli u
Engleskoj od strane arlsa I, odlaze u severnu Ameriku i tamo oni postaju sila.
Jedan od najznaanjijih puritanskih teologa je Donatan Edvards (1703-1758) koji
je takoe isticao Boansku suverenost sa slobodnom voljom. On je bio duhovni
voa, pogotovo velikog probuenja koje je nastalo u severnoj Americi. Napisao je
seriju propovedi na 1 Kor 13, a naslov te serije je Milost i njeni plodovi. U
mnogo emu ovaj pokret je slian pijetizmu.

Pijetizam (podnaslov)
Orotodoksija je bila fokus post-reformacije, tanije, racionalna odbrana
hrianske vere. Zato je bila skoncetrisana na doktrinarnu ispravnost. Meutim,
taj fokus i preokupacija na akademskom nivou je dovela do toga da ljudi nisu
mogli vie da poveu teoriju sa praksom. Zato se pojavljuje pokret koji je
hrianska uenja povezivao sa svakodvenim ivotom. Otuda latinska re
pijetas znai pobonost.
To je re koju su skovali neprijatelji ovog pokreta, to je na naki nain bilo njihovo
podrugljivo oslovljavanje ove grupe ljudi.

Pijetistiki pokret je generalno smatran da je bio zaet od Filipa Jakoba

Spenera, koji je napisao knjigu Pobone elje 1675. godine. U svom delu
Spener tui zbog stanja u Luteranskoj crkvi nakon 30. godinjeg rata koji je bio
(1618-1648), i zato on u ovoj knjizi preporuuje kako moe doi do reforme
crkve.
Jedno od glavnih stvari koje on istie je lino pruavanje Biblije. Imali su
jakog uticaja u Nemakim crkvama koja su odudarala od sterilnog razumevanja
teolokih ideja koje su bile prisutne u ono vreme. Za pijetiste, reforma doktrine
mora biti vezana za reformu ivota. Pijetizam je imao veliki uticaj u Engleskoj i
Nemakoj.

Meu predstavnicima ovog pokreta treba istai:

- Nikolaus Ludvig Graf Von Zizendorf (1700-1760) koji je osnovao pijetistiko

drutvo poznato kao Hern Hut(po Nemakom selu). On je naglaavao
vanost religije srca zasnovano na intimnom i linom odnosu Hrista i
vernika. Novi naglasak je bio stavljen na ulozi oseanja, kao neto to stoji
nasuprot razumu u hrianskom ivotu, to je na neki nain udaranje
temelja romatizma u kasnijoj u Nemakoj. Zizendorfov naglasak na linom
odnosu sa Hristom se moe sumirati u sloganu iva vera, koju on
suprotstavlja mrtvom slovu (doktrina onog vremna). Kasnije e iz ovih
ideja graditi laemaher.

- Don Vesli (1703-1791) je osniva metodistike crkve u Engleskoj. Ubeen

da nema ivu veru, on istie takoe hriansko iskustvo u svojoj zajednici.
Kae da je svojoj zajednici 1738. godine zapisao da kako je osetio jaku
toplinu u srcu. Veslijev naglasak je bio na iskustvenom aspektu hrianske

10
 vere koja se jasno suprotstavilja onome to su njegovi saveremenici
govorili, posebno kada je u pitanju deizam.
Veslijev pokret je doiveo veliki uspon i napredak. Uprkos brojnim
razlikama, razliite grane pijetizma su uspele u tome da hrianska vera
postane relevantna u iskustvu obinih vernika. Pokret se moe smatrati
reakcijom protv samo jednostranog aspekta doktrinarne orotodkoije koji je
naglaavao samo uenja, tj doktrinu.

Prvo poglavlje iz knjige (Tatjane) bie za ispit

Luther (1483-1546)
Sin Hansa i Margarete Luther. Krten je narednog dana jer je mortaitet bio
velik u ono vreme kako bi na neki nain osigurali spasenje deteta. Njegov otac je
bio rudar i postao je preduzetnik dok je Martin jo bio mlad. Martinovi roaci su
bili raznih zanimanja: dva pastora, jedan lekar, dva pravnika, dva profesora i
jednog univerzitetskog docenta, i tri javna oficira.
Hans, njegov otac, poinje da radi u Mansfeldu, do 1491 god. Poto je bio
podran od porodice sa enine strane, bio je lan jednog glavnog odbora vezan
za rudarstvo. Luther je primio svoje osnovno znanje u Mansfeld-u. Sa 7 godina
krenuo je u osnovnu i zavrio trivium (gramatika, retorika i logika) i to na
latinskom (on je zapisao da se jednom prilikom desilo da nisu smeli da priaju na
nemakom, a ko bi propirao nosio bi masku magarca ili dobio 15 udarca ukoliko
ne bi gramatiki neto dobro savladao na latinskom. Otac je bio dosta grub
prema njemu, i to je uinilo da ima pogrenu sliku o Bogu kao onog ko je strog.
Kae da ga je majka tukla sve dok se nije pojavila krv. Takva disciplina ga je
odvela u samostan.)
Otac je eleo da Martin bude pravink. Sa 12 ili 13 godina, bio je poslat u
jednu katoliku kolu u Madenburg.
1498. godine, on se preselio u Ajzenah i pohaao je crkvenu kolu svetog
Gerogija. U Mardenburgu i Ajzenahu bio je upoznat sa idejama devotio moderne i
tamo je upoznao mnoge lanove religijskih redova. Meutim cilj njegovog oca je
bilo da on zavri pravo kao to je reeno. U prolee 1501. godine Luther se
upisao u Erfurtu, i istoriaru kau da je taj grad bio neki vid saksonskog Rima
(jer je jako bilo puno crkva i manastira i sve je bilo povezano sa crkvom i
aktivnostima u crkvi). Erfurt je bio 5-i univerzitet nakon Praga, Bea, Harderberga
i Kolone.
Tamo je bio pravac via moderna, tj upoznao je nominalistiku
filozofiju gde se susreo sa humanistikim idejama. Sa tim pravcem (via
moderna) se upoznao tamo u Erfurtu.
1502. godine Luther je zavrio BA, a posle dve ipo godine zavrava i MA
(1505). On je bio drugi u svojoj generaciji od njih 17. Kasnije e Luther biti kritiki
nastrojen prema ovom srednjovekovnom obrazovanju, ali ipak tu je stekao dosta
znanja.
Posebnost njegovog obrazovanja je bilo u tome to je stekao dobar
latinski, a voleo je latinsku poeziju.
1505 godine upisuje pravo, jer je njegov otac insistirao, ali je oseao elju
za Biblijom jer je doao u kontat sa Svetim Pismom, i od tad se zainteresovao.

11
 Situacija na nivou cele nemake pa i ire Evrope je takva da je vldala
epidemija kuge. U celom 15. veku prepolovila se Evropa. etvrtina dece je
nastradala do 5 godine. On se nekako jo vie suoio sa smru kada su mu tri
jako dobra prijatelja umrla. Strah od smrti je bio rasprostranjen. Mogli ste od
bube ujutru da se razbolite a da uvee umrete. Smrt je bila sastavni deo ivota.
2 Jul 1505. godine, vraa se iz posete roditelja (Mansfelda) nazad u Erfurt.
Na tom putu nazad, nebo su pokrili crni oblaci, i bio je u opasnosti za svoj ivot.
Tom prilikom obeao je svetoj Ani2 ako ga spasi da e otii u manastir pomozi mi
i ja u posti monah. Da bi umilostivili Boga, molili su se Isusu, pa tako isto i Mariji
da bi umilostivili Isusa, a da bi umilostivili Mariju, molili su se njnoj majci (to
pokazuje kakvu su sliku o Bogu imali u srednjem veku).
Tako Luther voen tom idejom, trai pomo od Ane. Preivevi, posle dve
nedelje ispunjava svoje obeanje. 17. jula 1505. godine, odlazi u red
Avgustinijanaca. Ono to je obeleavalo ivot ovog monakog reda je molitva,
post, redovno samoispitivanje i ispovedanje. Smatralo se da ako ste deo tako
jednog reda,onda ste u prednosti na obine ljude da budete spaeni. Svi se slau
da se Martin Luther predao svim tim zahtevima do maksimuma, i priznaje da nije
prestao s tim, da bi ga sve to ubilo. (FUN FACTS: Luther bi priznao neki svoj greh,
onda bi mu posle savest pravila problem: nisi dovoljno priznao, nisi bio dovoljno
iskren i onda bi se vraao ponovo na ispovest da bi ga svetenik oterao i rekao
da ne dolazi dok ne uradi neko stvarno zlo delo. On kae ako bi postojao monah
koji bi sopstvenim zaslugama trebao da ide na nabo, to je onda on).
1506. godine, oni koji su mu bili nadreeni su ga obuavali da se pripremi
za rukopoloenje kao svetenika. On je bio rukopoloen kao akon 1507. godine
a kao svetenik 3. aprila iste godine.Prvu misu je odrao 1. maja 1507 godine i
bila je jako teka za njega. Neki ak kau da mu prilikom tog ina prosulo vino iz
ae jer je doivljavao Boga kao tiranina, i nije znao kako moe kao grenik da
dri misu.
Otac je Martinovom odlukom bio isfrustriran (pogotovo jer je prodao neku
knjigu iz prava koju je njegov otac veoma skupo platio).
U Manastriu je paljivo prouavao Sveto Pismo, i po instrukcijama Johana
Von taupica, glavnog vikara Avgustinijanaca u Nemakoj i prefosrora Biblije na
univerzitetu u Vitenbergu, ohrabrio je Luthera da studira teologiju. Kako se
Luther polako upoznavao sa Biblijom, on je postao odgovoran za predavanje
filozofije studtentima u Avgustinskom manastiru u Erfurtu. Pokazao se kao jako
dobar i uspean uitelj i na jesen 1508. godine poslat je na univerzitet u
Vitenberg. Tamo je takoe imao odgovornost da predaje filozofiju, ali je sad i
studirao i teologiju. U martu 1509. godine, on postaje diplomac Biblije (zavrava
dakle osnovne studije Svetog Pisma), to ga kvalifikuje da predaje Bibliju, a
kasnije te godine, 1509. u Erfurtu, on postaje diplomac Setencija. To ga
osposobljava da predaje setencije od Pitera Lombardskog.
Pre nego to je otpoeo svoje predavanje kao profesor iz Teologije, bio je
poslat u Rim. Dva mseseca je tamo putovao sa jo jednim kolegom iz manastira.
Tamo je bio faciniran brojnim relikvijama, crkvama, hodoasnicima. Primetili su
dok su putovali od svog kraja ka Rimu, kako je hrana bila sve bolja i kvalitetnija u
mestima koja su bila blie Rimu. Oekivao je sasvim drugaiju sliku u Rimu, pa je

2 Ana je po tradiciji bila majka Marije Bogorodice

12
zato bio zaprepaten videvi nemoral obinih ljudi, poevi od svetenstva i toga
kako se olako pristupa religiji u samom Rimu. Video je ogromnu razliku skromnog
ivota manstira i svetenstva u Rimu. Isto tako se sea da dok je ekao u redu da
vide odreenu relikvija (kojih je bilo 46k).
Kada se vratio nazad u Erfurt, a posle toga u Vitenberg, on nastavlja dalje
svoje studije. Iz Teologije zavrava doktorat 1512. godine. taupic je postavio
Luthera za profesora Biblije. 1513. godine, on poinje da predaje Teologiju i
Bibliju. 1513. poinje da predaje Psalme, 1515. iz Rimljanima poslanice, 1516. iz
Galatima poslanice, 1517. iz Jevrejima poslanice, da bi se sledee god vratio na
predavanju Psalama. Sva ta predavanja su uticala da razvija neka svoja
verovanja.
1516. godine, Luther poinje da govori u svojim propovedima o neslaganju
sa zloupotrebom indulgencija.Takoe, u svojim propovedima tretira vie pitanja
kao to su: pitanje slobodne volje, milosti i spasenja, to je govorio i u svojim
predavanjima na univerzitetu. Kasnije 1516. godine on uestvuje u raznim
debatama vezanim za slobodnu volju.
Spremao je nemaki komentar na psalme pokajanja (6,32,38,51....). Ovaj
komentar je printan u Vitenbergu na prolee 1517. godine i u Lajpcigu iste
godine. Jednom svom prijatelju u ono vreme je pisao: naa teologija i teologija
svetog Avgustina dobro napreduju, zaista od nikoga se ne oekuje da ima bilo
kog studenta ako ne predaje ovu teologiju,tj, lekcije zasnovane na Bibliji i Sv
Avgustinu. Tog leta Luther dosta govori i pie protiv sholastike teologije. Zato
reputacija o njemu kao protovniku sholastike teologije raste.
Indulgenicije su promenile ili zamenile iskreno lino pokajanje pojedinaca
za svoje grehe. Umesto toga, one predstavljaju in (delo) koji se manifestuje u
finansijkom smislu, plaanjem oprotajnica za sebe ili grehe nekog drugog.
Prvi od papa koji je izdao dekret o indulgencijama, bio je Bonifacije VIII,
1300e godine, iji sedekret pokazao veoma profitabilanim. Koja je teologija koja
stoji iza oprotajnica? Da kroz Hristovu smrt koja je data crkvi, date su zasluge
drugih: ukljuujui zasluge Marije, svetaca i drugih vernih ljudi, da na osnovu
vika tih zasluga moe pomoi oveku da ue u raj.
Sredinom 15. veka, indulgencije postaju ne samo za onog koji plaa, ve i
za nekog drugog. Taj dekret je proglasio papa Sikstus IV, 1476. godine u svojoj
buli Salvator Noster. Krajem 15. veka indulgencije su postale ogroman izvor
finansija za crkvu. Papa Julije II je 1507. godine je ponovo uspostavio indulgencije
radi izgradnje bazilike Sv Petra, no to nije bila nita novo.
Ponovo Papa Leo X obnavlja ovu primenu 1513. i 1515. godine, to e
uiniti da se zapali reformacija. 1514 godine Albreht Brandenburki je bio izabran
za nadbiskupa Majnca, ali takoe je i bio nadbiskup Magdinburga i administrator
dijaceze u Haldbertatu. Kako bi bio u situaciji da bude glavni na sve tri teritorije
(dijaceze) on je morao da pozajmi oko 21k dukata od jedne imune Augzburke
porodice Fuger, i to platiti Rimu kako bi imao sva ta tri zaduenja kao Arhi biskup.
U dogovoru sa Rimom, uveo je da na tim mestima prodaje indulgencije kako bi
zaduena sredstva mogao da vrati Fuger porodici. 1515. godine, Leo X upravo
obnavlja prodaju indulgencija na spomenutim mestima. Albreht postavlja
dominikanca Jonaesa Tecela koji je bio sjajan propovednik da ubedi, uveri ljude u

13
ideje. Tecel je u sovjim propovedima isticao emocije (vai mili i dragi se mue,
zar ne elite da im pomognete?).
Luther je jako kritikaovao prodaju indulgenicija u svojih 95 teza Oktobra
1517. godine.
U seriji propovedi na prolee 1517. kritikovao je prodaju indulgencija,
tvrdivi da to ljudima lanu sigurnost, jer spasenje se ne nalazi u delima nego u
Isusu Hristu. Iako on tada jo nije izgradio doktrinu o opravdanju verom, on je bio
siguran da je vera vana i da ona treba biti pokreta za ljubav prema blinjima,
namesto toga da se ovek moe spasiti plaajui crkvi. Alberh prima ovih 95 teza
od Luthera krajem Novembra 1517. godine, zatim kopiju toga Albreh alje u Rim,
u meuvremenu zbog toga to je ve postojala tamparija koja je doprinela
neverovatnom irenju protestantkih ideja,ove teze su se jako brzo irile
(tamparija je pronaena 1455. godine, neki kau 54e, ali je polovina 15. veka u
pitanju). Feb 1518. godine kada je papa doao do ovih teza, traio je da se Luther
uutka.
Luther je napisao seriju propovedi na temu: propoved o indulgencijama i
milosti, marta 1518. godine. Optrilike u isto vreme je izdao jedan traktat pod
nazivom Kratko Objanjenje 10 zapovesti.
Imao je raspravu sa Tecelom po pitanju ovih teza. Tecel je napisao
odreeni set teza kao kontra arugment Lutheru. Johanez Ek, on je bio papin
legat, dobro potkovan teolog, koji je u debatama sa Lutherom bio jako uspean
kada je u pitanju retorika.
U Avgustu 1518. godine, Luther je primio poziv da doe u Rim sa
optubom da je jeretik. Luther je pisao Georgu Spalatinu, pitajui ga da on
iskoristi svoj uticaj kako bi njegovo suenje bilo u Nemakoj pred nemakim
sudijama. Takoe je veliki uticaj i imao i Fredrik saksonski, koji je takoe uticao da
se Luther saslua u Nemakoj u Auzburgu i to se desilo u oktobru 1518. godine.
Papa je poslao svog izaslanika Kajetana. Tri dana je Luther pred njim branio svoje
stavove da prodaja indulgencija nema Biblijsku osnovu i da je takoe teologija
zasluga svetaca, ne-biblijska. Kajatan je osudio Lutherovo dovoenje u pitanje
papskog autoriteta, i nakon ove debate zatraio je od Frederika da Lutera poalju
u Rimu, no Frederik je to odbio i stao na stranu Luthera tom prilikom.

ISTORIJSKI I CIVILIZACIJSKI KONTEKST REFORMACIJE (ta je doprinelo reformaciji)

Pronalazak tamparije je doprineo irenju protestanstkih ideja. Do tada je
prepisivanje bilo jako skupo i retko. Tako se ovim putem informacija jako brzo
irila. Preciznost tih tampanih tekstova je bila 100%-a za razliku od prepisivanja,
gde su ljudi esto pravili greeke, a na ovaj nain se obezbedilo da tampani
tekst ostane dosledan napisanom tekstu.
Erazmo Roterdamski, izdavi NZ na grkom 1516. godine, ono doivljava
svoje jako brzo proirenje, to je i doprinelo napretku reformacije. To izdanje je
sadralo originialni grki i latinski koji je prevd tog grkog. Trei deo je bio njegov
komentar na Biblijske tekstove. To delo je bilo iroko rasprostranjeno i doprinelo
razvitku reformacije. Za reformatore i posebno njegove kolege iz Viteberga,
religijske ideje su bile bazirane na Bibliji i spisima Avgustina.
Takoe, pronalazak tamparije je doprineo irenju knjige Institiucije
Hrianske Vere 1541. godine, to je doprinelo kasnije Fracnuskoj reformaciji.

14
Pariki parlament je 1. jula 1542. godine zabranio tampanje ovih knjiga
(Kalvinovih insiticuja) i zapovedio da ko god ima ove knjige, da ih preda u roku od
3 dana. Meutim rasprostranjenost njegovih knjiga je bilo tako veliko, da nije
moglo da se sprei irenje reformacije.

Drutveni kontekst reformacije (podnaslov)

Reformacija u severnoj Evropi je uglavnom bila u gradovima. U Nemakoj je vie
od 50 od ukupnih 65 gradova, odgovorilo pozitivno na reformaciju. Takoe u
vajcarskoj, Cirihu, Bazelu, Bernu, enevi itd...
Reformacija je u francuskoj isto bila rasprostranjena, poevi od gradova:
Pariz, Lion itd. Ovo nas podsea na delove iz Pisma kada itamo kako je apostol
Pavle iao i propovedao u gradovima i to se kasnije irilo dalje (ide u centrima i
iri dalje).
Bilo je jasno da uspeh reformacije zavisi od politikih i socijalnih faktora.
Prihvatanje ili odbacivanje reformacije je zavisilo od odgovora koncila (saveta)
tog grada. Svaki grad je bio mini drava za sebe, imao je svoju autonomiju.

Tri stvari koje su doprinele da se u gradovima prihvati reformacija:

1) Svetensvo svih vernika. Socijalna implikacija ove Lutherove ideje.
2) Doktrina o opravdanju verom. Koja je stala nasuprot idejama koje su
propagirane u to vreme: spasenje kroz dobra dela, zaslugama svetaca,
indulgencije itd.
3) Plemii i preduzetnici onog vremena su shvatili da im protestantizam
donosi blagostanje, konkretno vezano za etiku rada (nastojanje da se time
to ovek radi, on da svoj maksimum, kako bi proslavljao Boga).

Dve renesanse (knjiga Tatjane)

Renesansni povratak Evrope antikim izvorima Grke i Rima s jedne strane, i
povratak originalnom tekstu s druge strane strane, kao i traganje za vekovnim
idealom apostolskog hrianstva, pristekao je iz privrednih, politikih i kulturnih
uslova koji su sazrevali stotinama godina.

Srednjovekovna renesansa (12. i 13. vek) je udarila politike, ekonomske i

kulturne temelje za nastank renesane u 15. i 16. veka.

Arapski doprinos renesansi.

Vekovno prisustvo Arapa u paniji smatra se danas monim iniocem u
kulutrnom preobraaju Evrope. Dakle tekstovi koji su napisali uveni mislioci,
teolozi sa istoka, izvrie najvei uticaj na filozofske discipline: matematika,
astrologiju i mediciu.

Krstaki ratovi i Evropa posle njih

Oni su jako uticali da Zapad. Krstai su upoznali kulturu koja je bila napredna i
razvijena na istoku u Vizantiji, Palestini itd, pod izgovorom da idu na osvajanje
Hristovog groba. Krstai su videli i odneli mnoge tekovine antike na zapad, koje
je Viznattija i Islamski istok sauvao i obogatio sopstveni doprinos. Doneli su
mnoge biljke, namirnice sa istoka (umbir,pirina,roga, urme)

15
Renesansa i Humanisti
Glavna ideja: povratak izvorima (antiki filozofi, Biblijski tekst) s tim to je
centralna doktrina i filozofija kruila oko samog oveka, on je bio u centru svega.
ovek je bio merilo a ne Bog. Tradicija crkveni, sabori, vie nisu imale takav
uticaj.

4 stvari koje su doprinele reformaciji:

1) Rast popularnosti religije od 1450. do 1520. godine. Nemaka je doivela
neverovatan rast po pitanju popularnosti religije. Sve vie ljudi je bilo na
bogosluenjima, a crkveni programi su cvetali. No to je bilo posebno
aktuleno za obian narod.

2) Rast antiklerizma. Jako vaan aspekt religije 15. veka u Nemakoj, jeste
pokret anti papizma ili anti klerikalizma. Ljudi su primetili da su svetenici
bili i nepismeni, da nisu poznavali to to su priali na bogosluenju,
kapelani su bili jako malo plaeni (manje od profi radnika). Svetenstvo je
bilo osloboeno plaanje taksi, pa je i to je doprinelo gnevu naroda.

3) Razvoj doktrinarnog pluralizma. Postojale su razne kole u ono vreme.

Alister kae da je postojalo ak 9 razliitih kola (pravaca), kao to su
Tomizam i Skotizam. Ono to je najvie zbunjivalo narod onog vremena
jeste to crkva nije imala odreeni zvanini stav po uenju verovanja, koja
su ispravna verovanja, zato je tih puno pravaca zbunjivalo ljude jer teolozi
ondanjeg vremena su se vie bavili nekim ritualima, a ne tumaenjima.
Zvanian stav crkve kao crkve nije postojao.

4) Kriza autoriteta. Autoritet pape je bio doveden u pitanje, posebno nakon

velike izme koja je bila od 1378 do 1417. (ovde se misli na izmu
postavljanja vie papa, nije moglo da se odredi. Italijanski papa je bio
Urban VI, Francuski Kliment VII. A koncil u konstanci je izabrao Martina V.
Tako da su tu bile brojne anateme koje su pape bacale jedni na drugog. I
onda je bilo pitanje, ko odreuje uenja crkve?, ako odreuje papa, koji
papa to odreuje? Na kraju je ckrveni koncil morao da odlui koji e papa
biti postavljen, gde je dovedeno u pitanje autoritet papstva, pokazavi da
papa nema vrhovnu mo, ve da koncil postavlja papu.

Tako da je sve to kasnije doprinelo pojavi reformacije.

Bibliografije reformatora ?????????????????????

Reformacija je kaoto je reeno, nije nastala samo kao proizvod socijalnih

faktora, niti teolokih ideja ve grupe pojedinaca od uticaja.
Smatra da se su vodee linosti:

Martin Luther (1483-1546)

16
 Kajetan je bio jedan od kardinala pape.

U buli Cum Postquam on pozuva luthera na suenje u rimu.

Ek je bio jedan jako dobar katol teolog.

da li priznaje da su pokazani njegovi spsisi pred njim i da li se odrie. To su jedina
dva pitanja koja su mu postavili na saboru u Vormsu.

Bibliografije reformatora
Reformacija nije samo proizvod socijalnih faktora, niti teolokih ideja, ve
grupe pojedinaca od uticaja.
Generalno se smatra da su pet vodee linosti u reformaciji: Martin Luter,
an Kalvin, Urlih Cvingli, Filip Melanhton i Martin Buer.

Martin Luter (14831546)

Roen 10. Novembra 1483. u Eisleben-u u Nemakoj.
1484 porodica se seli u Mansfeld-u
1497 Luter pohaa kolu u Magdeburgu
1498 Luter pohaa kolu u Erfurtu
Maj 1501 maturira u Erfurtu
29. Sep. 1502 Diplomirani student humanistikih nauka
07. Jan. 1505 Magistar drutvenih nauka
02. Jul 1505 Oluja i zavet
17. jul 1505 Ulazi u augustinski samostan u Erfurtu
1507 rukopoloen za svetenika
02. Maj 1507 Prva misa
1508 predaje jedan semestar u Wittengergu
1509 vraa se u Erfurt
15010 putovanje u Rim
1511 Povratak u Erfurt; prelazi u Wittenberg
19. Okt. 1512 doktor teologije
1513-15 predavanja iz Psalama
1515-16 predavanja iz Rimljanima poslanice
1516-17 predavanja iz Galatima poslanice
1517-18 predavanja iz Jevreijma poslanice
31. Okt. 1517 Na vratima crkve prikucava 95 teza
One su ubrzo prevedene s latinskog na nemaki i proirene u tampanom
obliku. Nakon 3 ili 4 nedelje su postale poznate i u inostranstvu. Nije pokuavao da
ospori crkvu, ve je samo osporio papi pravo da prodaje oprotajnice.
Nije oekivao buru koja e uslediti. U ovo vreme je on jo uvek verni sin
katolike crkve i o mnogim pitanjima poloaja pape i crkvenog autoriteta, on jo
nema stav. U traktatu O slobodi hriana je mnogo konkretniji.

17
 26. Apr. 1518 rasprava u Heidelbergu sa dominikancima. Johan Tecelu se
ubrzo daje doktorat, jer dominikanci vide da teze podrivaju njihov rad. Luter je sa
dominikancima veoma otro razgovarao ba o pravu prodaja oprotajnica.
Studenti su spalili Tecelove traktate protiv Lutera.
26. Sept. 1518 Luter odlazi za Augzburg gde razgovara sa Kajetanom
U okt. 1518. zapoinje razgovor u Augzburgu izmeu Lutera i Kajetana.
Sastanak nita nije uinio. Kajetan je od pape dobio nareenje da se Luter odrekne
uenje i da ga dovede u Rim, na prevaru. Luter ne eli da se odrekne svog uenja,
pa je morao da se umea taupic i razreio je Lutera monakih zaveta. Luter je
zamoljen da napusti Augzburg, a Melanhton dolazi u Augzburg da nastavi
razgovore.
08. Nov. 1518 Bula Cum Postquam. U njoj e papa Luterovu zabludu
nazvati husitskom jeresi i priznati da se oprotajnice ne mogu odnositi na optu
ovekovu krivicu, tj. da se oprotajnicama moe samo dobiti kazna za pojedinani
greh.
04-14. Jula 1519 Leipcika debata izmeu Lutera i Eka. U obraunu s
Luterom Kajetan dobija za pomonika doktora Eka koji je bio veoma naitan.
Debata traje punih 11 dana. Samo dva pitanja su naeta da li je primat rimskog
biskupa od Boga? Da li je uenje Jana Husa ispravno?
Luter je dobio prvu rundu razgovora. Ek je tvrdio da je Luter husit, a Luter
kae da mu je to uenje nepoznato.Ek uspeva da navede Lutera da prizna da po
njemu i pape i koncili mogu da pogree. Takoe, Luter priznaje podrku Husickom
uenju. Luter izgrauje svoju reputaciju kao kritiar skolasticizma.

Vitezovi Nemake imaju veliku naklonost prema Luteru Ulrih i Sikingen su

hteli da ga brane svojim orujem.
Ovo vreme je vreme najveeg uspona tamparske delatnosti. tampaju se
Luterovi traktati na nemakom i italijanskom i tako se njegovo uenje se irilo.
1520. izlaze traktati koji su obeleili epohu. Napisao ih je s dubokim
hrianskim uvidom.
1520 Pod uticajem humanizma, on menja svoje ime u Eleutherius
(oslobodilac). Pie sledea dela: Obred o dobrim delima; Papstvo u Rimu - crkva je
tamo gde je u srcima hrianstvo, gde ivi Hristova uspomena, a ostalo je ljudska
tvorevina; Obraanje nemakom plemstvu -o poboljanju hrianskog stanja -
najraireniji i najrevolucionarniji traktat. U njemu je utvrdjeno drugo veliko naelo
reformacije svetenstvo svih vernika. Nema vie neunitivosti crkvenih slubi i
nitavnosti laika pred Bogom. Crkva se ne sastoji od hijerarhije ve od vernika
crkve. ; Vavilonsko ropstvo - obradio je sakramente za koje smatra da imaju
materijalni i duhovni element; Protiv odvratne bule Antihrista; O slobodi
hrianina- o veri i delima, slobodi, kome je hrianin pokoran.
1520 Luter prima papsku bulu i spaljuje je; Druga papska bula 15. juna
1520. dolazi u Vitemberg Exurge Domine - Ustani Gospode, brani svoju stvar,
divlji vepar upao je u tvoj vinograd.
U ovoj buli papa daje Luteru 60 dana da se pokaje i navedena je 41
krivoverna tvrdnja koju Luter ispoveda i koje treba da se odrekne.
Januar 1521 iskljuen je iz Crkve i pozvan je u Vormsu

18
 1521 sabor u Vormsu; izdan edikt protiv Lutera; Luter u Vartburgu,
dvorac u blizini Eijzenaha.
28. januara 1521. poeo je sa radom sabor u Vormsu i otvorio ga je car
Karlo V koji se nije opirao reformama crkve, ali se bojao da reforma ne bude buna
protiv drave. Fridrich Mudri Saski je traio garanciju za Luthera ali po ugledu na
Husa, nita nije bilo sigurno. Na saboru je ve reeno da se re data jeretiku ne
mora odrati. Sam Luter je kazao: Da u Vormsu ima demona koliko crepova
na krovu ja idem da odgovaram za svoje uverenje.
Jesen 1521. godine obeleena je vanim dogaajima. Luter je bio usamljen
u Vartburgu, fiziki propao, jednim traktatom je napao kardinala iz Majnca.
Vostvo reformacije u Vitenbergu preuzima Melanhton. On daje vino vernicima na
veeri Gospodnjoj. Svetenici, kalueri i kaluerice sklapaju brakove. Zbog nemira
Luter na svoju odgovornost dolazi u Vitenberg.
Napisao traktat o redovnikim zavetima. Svetenici su se oslobaali
odedi. Govorio je da misa nije rtva nego zajednica vernih koji prouavaju Boju
re. Osnovni propis za liturgiju je da ona bude po jevanelju. Karltat e liturgiju
govoriti na nemakom. Luter istie svetenstvo svih vernih. Ukinute mise za
mrtve. Izdat je prvi gradski statut reformacije: Zabranjuje se proenje.
Napomenuto je da kipove i statue treba izneti iz crkava. Cviling je poeo sa tim
izbacivanjima. Melanhton je razmiljao da se skloni. Fridrih hoe da opozove statut
reformacije. Lutera zovu da zavede red i preuredi statut.
1-6. Mart 1522 Luterov povratak u Vitenberg
Sept. 1522 tampan Luterov nemaki Novi zavet
Poetkom 1522. rasputen je avgustinski manastir i poetkom marta Luter
dolazi u Vitenberg. Vitezi su sa seljacima protiv Rima i dolazi do oruanih sukoba.
Ove godine i Henrik VIII odvaja anglikansku crkvu od Rima, vie zbog svojih
brakova nego zbog reformacije. U Italiji je papa najvei feudalac. Dolazi do pljake
Rima. Marta 1523. izlazi Luterov traktat o vlastima i dunostima podanika, O
graanskoj vlasti. 50 dana poslije uskrsa Traktat o redu crkve: na prvom mestu,
tokom liturgije, je Re, a zatim muzika. Luter zahteva obrazovanje svetenstva.
Svetenik je taj koji e morati da propoveda kad god su ljudi tu i zaduen je za
njihovo versko pouavanje. Neki misle da je Luterov zenit 1522. a neki pomeraju
tu granicu do 1525.
Jedan od najboljih traktata je O dobrim delima. Dobro delo ne
podrazumeva da se njime kupuje spasenje ili zarauje neto pred Bogom. Sve to
se trai jeste vera i prvo delo jeste verovati u Isusa kao Sina Bojega. Ako se to
delo uini sva ostala dolaze prirodno. I ono se ini iz zahvalnosti. A nema dela koje
bilo ta zasluuje pred Bogom.
U Luterovo vreme razvijeno je vieglasje. Ono to e biti veliki korak
napred jesu pesmarice da svi uestvuju u bogosluenju.
1523 Dela: O civilnoj vladi; O redosledu bogosluenja; Venicima...
Hrianskim kolama; Protiv nebeskih proroka, Upozorenje miru, Protiv pljakakih
i ubilakih hordi; Otvoreno pismo povodom Opte knjige protiv seljaka; Nemaka
misa; O zarobljenoj volji.
1523. je prekretnica za Lutera, jer se uplaio radikalizma. Borio se protiv
nasilja i ustanaka seljaka. Tomas Mincer je stao na elo, unitavali su sve
dokumente gde su bile zapisane njihove obaveze prema feudalcima. Luter ubrzo

19
 traktatom osuuje horde pljakaa. To je bilo vrlo veliko uzburkano more ljudi koje
je ustalo protiv feudalnih obaveza. 1. jula 1523. godine u Briselu je spaljeno
nekoliko protestanata.
1524 Luter insistira na otvaranju kola u nemakim gradovima i da i ene
imaju pravo na obrazovanje.
1524 Erazmo tampa delo: O slobodnoj volji; Luter nediplomatski
odgovor na ovo delo sledee godine dovodi do prekida odnosa izmeu njega i
Erazma.
1525 Seljaka buna je negativno uticala na Luterovu reputaciju. U
januaru 1525. godine Luter ustaje protiv hordi koje ubijaju kao i protiv proroka iz
Cvikaua. Traktat Protiv nebeskih proroka. 12 traktata u martu 1525. pie protiv
seljaka. U aprilu poziva na mir. U maju i junu seljaci su potpuno slomljeni.
5. maja umire Fridrih mudri, a malo kasnije se Luter eni.
25. Juna-27. Avg. 1526 Sabor u pajeru koji odgaa sprovoenje Edikta iz
Vormsa. izlazi pajerski edikt u kom je potvren Vormski edikt o Luteru.
Pre Boia 1525. izlazi traktat Nemaka misa gde govori o svom
poimanju bogosluenja. Ukinuti su svi sakramenti osim krtenja i veere
Gospodnje.
1526 delo: Izlaganje o Joni
1527 Dela: Mogu li i vojnici takoe biti spaseni; Jesu li to rei: Ovo je telo
moje. Mnogo razmilja o veeri Gospodnjoj, o kojoj pie i traktat, i zastupa
konstupstancijacija (uz simbole pojavljuju se i Hristovo telo i krv u simbolima hleba
i ae, zajedno kon).
1527. godina u leto Luther je pao u depresivno raspoloenje i to je
najdui period njegove depresije. Ali taj period se zavrava himnom Najjaa
tvrava je Bog.
1528 Dela: Saveti za posetitelje; Ispovest Gospodnje veere; bavi se
organizovanjem optine u luteranskoj crkvi, ta je dunost akona, svetenika,
nadglednika.
1529 pie dva Katehizisa; opirno izlaganje hrianske nauke. Usledie
protest u pajeru po kom protestanti dobijaju ime.
19. Apr. 1529 Protest na saboru u Vormsu
25. Jun 1530 Prezentacija Augsburke konfesije; Komentar
osamdesetidrugog Psalma (Smartna kazna za pobunu i bogohuljenje); Upozorenje
svojim voljenim Nemcima; Ne treba radikalizovati reformaciju. Te iste godine on e
u nekoliko navrata govoriti protiv Jevreja. Njegov antisemitizam. Te godine umire
mu otac. Pisma koja je pisao ocu na samrti, uteha vaskrsenja.
1534 - Publikacija cele nemake Biblije.
1536. dogovora se sa vajcarskim reformatorima o zajednikom nastupu
protestantskih gradova. Gui pokret anabaptista, jer su za vraanje na ista
jevrejska naela. Melanhton pie memorandum o smrtnoj kazni za mirne
anabaptiste.
04. Jan. 1543 - Delo: Protiv Jevreja
Jul 1543 Publikacija Komentara o 1. Mojsijevoj (predavanja odrana u
razdoblju 1535.-1545.)
25. Mart 1545 Delo: Protiv rimskog papstva kojeg je utemeljio avo.
18. Feb. 1546 Luterova smrt u Eislebenu.

20
 Protestantski kneevi 1531. godine stvaraju malkandsku ligu sa ciljem
odbrane vere. Karlo ligi objavljuje rat 1546. godine, a naredne godine odnosi
pobedu u malklandskom ratu. Protestantizam ipak zadrava raniju snagu. Karlo je
1555. godine sazvao sabor u Augzburgu na kome je uspostavljen verski mir u
Carstvu. Utvreno je naelo: Cuius region, eius religio (ija je vlast, njegova je i
vera).

Luter je bio predmet serije kontraverzi:

1524-25 sukob sa Erazmom po pitanju slobodne volje. Izlazi
Erazmov traktat o slobodi volje, a Luter pie o ropskoj volji: ona je mazga
koju jau ili Bog ili avo.
1525 - Seljaki rat. U svom delu Protiv pljakakih i ubilakih hordi
seljaka Luter tvrdi da feuralni lordovi imaju svako pravu da zaustave
seljaki revolt, ak i silom ako je neophodno.
1529 Razgovor u Marburgu podela izmeu Lutera i Cvinglija oko
pitanja Hristove prisutnosti u euharistiji.

Luter je imao Menierovu bolest bolest unutranjeg uha praeno

estom vrtoglavicom.
Oenio je bivu opaticu, Katarinu von Bora.
Iako je bio posveen stvaranju teolokih dela u poznim godinama,
problem mu je stvaralo njegovo narueno zdravlje kao i politike
borbe.
Njegov doprinos reformaciji je bio ogroman, to se moe videti
posebno u sledeim stvarima: biblijska interpretacija, doktrina o
opravdanju verom, crkva i sakramenti.

21
Urlih Cvingli (1484-1531)
Ulrich Zwingli (1. januar 148411. oktobar 1531) je bio voa reformacije
u vajcarskoj. Roen je u vreme kada se raao vajcarski patriotizam i
kada je kritikovan vajcarski sistem najamnika.
kolovao se na univerzitetima u Beu (1498-1502)i Bazelu (1502-6),
centrima humanizma. 1506. god. je bio rukopoloen za svetenika. Dok je
sluio kao pastor u Glarusu i kasnije u Ajnsidelnu nastavio je da izuava
dela humanista a na njega je naroiti utisak ostavilo delo Erazma
Roterdamskog.
1506-1516 sluio kao svetenik u Benediktinskom manastiru u
Einsiedeln-u.
1515 bitka kod Marignanoa, gde je veliki broj vajcarskih plaenih vojnika
poginulo u Francusko-Italijanskom ratu. Cvingli je tu sluio kao kapelan za
vajcarske vojnike.
Godine 1519. postao je svetenik u Grosminsteru u Cirihu gde je
propovedao ideje o reformi katolike crkve. Umalo nije umro ove godine
iznenada od epidemije kuge.
U prvoj javnoj kontraverzi 1522. godine kritikovao je neke elemente prakse
katolika tokom uskrnjeg posta. Takoe je kritikovao: kult svetaca, praksu
posta, i oboavanje Marije. U svojim radovima napadao je korumpiranost u
crkvenoj hijerarhiji, svetenike brakove i postojanje likovnih predstava u
bogoslubenim objektima.
1523 velika javna rasprava koju je savet grada sazvao izmeu Cvinglija i
katolikog svetenstva u Cirihu. Savet je doneo odluku na stranu Cvinglija
koji je bazirao svoj program reforme na Pismu.
Godine 1525. savet grada je uveo nov nain vrenja liturgije odnosno
Veere Gospodnje umesto dotadanje mise.
Sukobljavao se sa radikalnim reformatorskim krilom koje su oliavali
anabaptisti.
Pod uticajem Cvinglija na javne rasprave, savet u Bernu je 1528 usvojio
Reformaciju nakon jedne javne debate i time utabao put za dolazak ana
Kalvina i njegov uticaj na drugi deo faze Reformacije.
Reformacija se proirila vajcarskom ali su se neki kantoni usprotivili
ostajui verni katolicizmu. Cvingli je oformio ligu reformatorskih kantona
koja je podelila Konfederaciju po verskom principu. Godine 1529. rat
izmeu dve strane je izbegnut u poslednjem trenutku. U meuvremenu
Cvinglijeve ideje privukle su panju Martina Lutera i drugih reformista. Oni
su se sastali na Marburkom sastanku ali nisu uspeli da se u potpunosti
usaglase.
Godine 1531. Cvinglijeva alijansa je izvela neuspenu blokadu katolikih
kantona. Ovi kantoni su odgovorili napadom u trenutku kada Cirih nije bio
spreman. Cvingli je poginuo 11. oktobra 1531.god. u borbi kada mu je bilo
47 godina. Njegovo uenje odigralo je veliku ulogu u formiranju
reformatorskih teolokih naela i danas je bitan element protestantizma.

22
Filip Melanhton (1497-1560)
Jedan od Luterovih bliskih saradnika u Vitenbergu
Roen 16. feb. 1497.
kolovao se na univerzitu u Heidelbergu (1509-12) i Tubingenu (1512-
1518)
1518 - poinje da predaje u Vitenbergu.
Bio je specijalista za grki jezik iako je razvio interes u oblasti teologije,
pod uticajem Lutera.
Na poetku svoje slube teoloki naglasak stavlja na autoritetu Pisma, to
se posebno vidi u njegovom delu Loci Communes (Zajednika mesta) iz
1521. Cilj ovog dela je da prui sistem hrianske teologije baziran na
Pismu. Oigledno je da je on smatrao etiri knjige o Sentencijama
standardni srednjevekovni udbenik.
1530 pie tekst Augsburke Konfesije i njenu apologiju
Melanhton stavlja naglasak na konceptu adiaphora (stvari koje su
nevane), gde on veruje da je mogue tolerisati neslaganje oko nekih
pitanja, je po nekima, nakon Luterove smrti, doveo do izdaje i kompromisa
u Luteranizmu.

Martin Buer (1491-1551)

Roen u Alsace.
bio je lan Dominikanskog reda.
Otpoeo je teoloke studije 1517 u Heidelbergu.
Bio je pod uticajem i Erazma i Lutera i smatrao je da se obojca bore za
reformu baziranu na istim osnovama.
Maja 1523 se seli u Strazburg. On se pridruio reformatorskom pokretu u
ovom gradu i postao njen najvaniji apologeta i teoretiar.
Bio je ukljuen u intra-evaneoskim dijalozima radi stvaranja jedinstvenog
reformnog pokreta.
Vitenberka Saglasnost (1536) njegov najvei doprinos, gde je razvio
ideju o zajednikom evaneoskom temelju, gde se uvaavaju razliiti
naglasci.
Najvei uticaj je izvrio na Strazburg gde je osnovao odrivu reformisanu
crkvu u 1530-tim godinama.
Naputa grad 1549 zbog politikih problema.
Odlazi za Englesku gde ga Edvard VI postavlja za profesora na Kembrid
univerzitetu.
Pie dosta o idealnom hrianskom drutvu.
Delo: De regno Christi (O vladavini Hristovoj) je tampano 1550 i
predstavlja model reformatorske teologije, ime pokuava da reformie i
drutvo i ckrvu na bazi jevanelja.
Umire 1551, bez mogunosti da ostvari reforme koje je planirao.
Teologija: naglaava boansku suverenost po pitanju izbora, prihvata
Cvinglijevo razumevanje euharistije, smatra da Luterovo opravdanje
verom nije stavilo dovoljno naglaska na dobrim delima. Buerov pristup

23
 predstavlja Erazmovu poziciju: opravdanje nevernih kroz veru i
opravdanje vernih kroz dela ime istie moralnu implikaciju opravdanja.

an Kalvin (1509-1564)
Roen u Nuajonu 10. Jula 1509. a umro je u enevi 27. maja 1564.
Bio je francuski reformator i teolog.
Upisao je teoloke studije u Parizu 1523. na Sorboni.
Nakon zavretka studija iz humanistikih nauka, odlazi za Orleans gde
upisuje pravo, to mu je pripremilo kasnije za reformatora. U Orleansu je
nauio grki jezik.
Kalvinov susret sa francuskim humanizmom je bio od presudne vanosti u
oblikovanju njegovog razumevanja naina na koji moe klasian tekst da
primeni na moderne situacije.
Nakon zavretka prava, odlazi kratko kui u Nuajon, i poto mu otac umire
maja 1531, on se vraa u Pariz na dalje studije gde usvaja reformatorske
ideje.
Kalvin 1532. godine izdaje raspravu na Senekino delo De Clementia.
2. Nov. 1533. Kalvin mora da napusti Pariz jer se vlasti nisu slagale sa
Luterovim idejama.
1534. Kalvin je bio strastveni zagovornih principa Reformacije.
1536. (prvo izdanje) je izdao knjigu Institucije hrianske vereInstitutio
Christianae religionis (6 poglavlja), a poslednje izdanje je bilo 1559 (80
poglavlja). U njemu izlae svoje najvanije politike, verske i socijalne
ideje, koje e ubrzo primeniti u praksi u enevi.
1536 seli se za Strazburg, ali na putu zbog rata menja rutu, dolazi do
eneve i tu i ostaje kako bi pomogao napretku reformacije u tom gradu.
1538 Kalvin je proteran iz eneve za Strazburg, jer je bila jaka opozicija
koja je odbila njegovu reformu uenja i ivota crkve.
U Strazburgu pie velika teoloka dela: revidira Institucije (1539), izdaje
ovo delo prvi put na francuskom (1541); Odgovor Sadoletu (katoliki
kardinal); Komentar na Rimljanima poslanicu.
Sep. 1541. Kalvin je zamoljen da se vrati u enevu. Kalvin je sada, tri
godine, od proterivanja, mudriji i iskusniji mladi ovek.
U poslednjoj dekadi svog ivota, Kalvinu su bile odreene ruke kada je bila
u pitanju organizacija religije u gradu. U toku tog perioda, on je razvio i
svoju teologiju i organizaciju reformisane crkve.
Uspostavio je crkveni koncil kako bi disciplinovao crkvu, i osnovao je
enevsku Akademiju za kolovanje pastora. Ustanovio teokratski reim po
ugledu na Stari zavet.
Polagao je pravo na ekskomunikaciju i ivote graana. Bile su zabranjene i
najbanalnije slobodne aktivnosti kao to su pesma i igra. Zatvarane su
kafane i gostionice, a za bilo kakvo dovoenje postojeeg poretka u pitanje
bila je predviena kazna smru, ili, u blaim sluajevima, proterivanje iz
grada. Diktator je postao 1555. u enevi koja je postala grad sa najvrim
moralom. Uprkos svemu, uivao je glas velikog prosvetitelja i crkvenog
velikodostojnika. Njegovo obrazovanje, poznavanje jezika, jasan stil uinili

24
 su ga jednim od najuticajnijuh Reformatora ne-luteranske protestantske
Crkve.
Kontroverze: tumaenje Hristovog silaenja u pakao, kanoninost Pesme
nad pesmama, spaljivanje Michaela Servetusa zbog jeresi 1553.
Do 1564, jasno je bilo da je Kalvin ozbiljno bolestan.
Umro je 27. maja 1564. Sahranjen je na obinom groblju, bez znaka na
svom grobu.

25
Humanizam i Reformacija

Koncept Renesanse (14-16 vek)

Restauracija, probuenje, restauracija, rascvetavanje.

Renesansni humanizam predstavlja najvei doprinos reformaciji.
Italijanska renesansa (14. vek) je uticala na razvoj reformacije u
Nemakoj i vajcarskoj (16. vek).
Humanizam ne predstavlja zagovaranje ateizma, to je trend razumevanja
ovog termina danas, ve ga karakterie religioznost.
U ovom periodu, Buchhardt tvrdi, ljudska bia su poela da misle o sebi
kao individuama. Svest o zajednici koja je dominirala u toku srednjeg veka
ustupila je mesto individualistikoj svesti Renesanse
Razlozi zato je Italija generalno, odnosno Firenca konkretno postala
kolevka ovog novog pokreta u istoriji ideja:
Italija je bila zasiena vizualnim i opipljivim podsetnicima veliine
drevnosti. Ruevine predstavljaju vitalne veze sa velikom prolou.
Interesovanje za drevni Rim i elja da se oivi klasina Rimska
kultura je bio stimulans za promenu.
Intelektualni vakum u Italiji nije ispunila sholastika teologija
(najvea intelektualna sila Srednjeg veka), pa je stoga bilo mesta za
Renesansni humanizam.
Ekonomski prosperitet Firence je dao prostora za slobodno vreme,
pa stoga za knjievnost i umetnost.
Nakon pada Konstantinopolja (1453) grki intelektualci odlaze na
zapad. Italija je bila zemlja gde su mnogi od njih nali svoj dom.
Oivljavalje grkog jezika je bio neizbean, i sa tim oivljavanje
interesa za grke klasike.

Koncept Humanizma

Termin je skovan u 19. veku (1808 odnosio se na obrazovanje u grkim i

latinskim klasicima), a nije bio korien u vreme Renesanse.
Dva pogrene pretpostavke o ovom pokretu:
naglaava klasino obrazovanje i filozofiju
Grki i Latinski klasici su bili iroko studirani na njihovom
originalnom jeziku.
Postojala je uska veza izmeu humanizma i univerziteta
severne Italije
to je nova filozofija Renesanse.
pogrene pretpostavke:
sholasticizam je doba Aristotelizma, dok je Renesansa
doba Platonizma

26
 Renesansa je anti-religijski fenomen koji predskazuje
sekularizam u vreme Prosvetiteljstva (18. vek)
Hans Baron: Renesansa je politiki pokret
(republikanizam).
Dve stvari koje potkopavaju ovakve pretpostavke:
Humanizam je prvenstveno zainteresovan za promociju
elokvencije. Fokus je na stilu pisanja drevnih tekstova,
a ne na itanju radi usvajanja politikih ideja. Cilj
prouavanja nije samo radi prouavanja, ve radi
promocije savremene pisane i usmene elokvencije.
Klasici su bili modeli elokventnog pisanja, sa ciljem da
se dobije inspiracija i uputstvo.
Humanizam je heterogenog karaktera.
Postoje humanisti koji su Platonisti i
Aristotelovci, anti-religiozni i poboni,
republikanci i druge politike opredeljenosti.
Stoga, humanizam ne zagovara nijednu
konkretnu filozofiju.

Biti humanista znai biti zainteresovan pre svega za elokvenciju.

Humanizam je pre svega kulturni program koji se poziva na klasine
drevne tekstove kao modele elokvencije.
Humanizam je zainsteresovan za to kako su ideje bile dobijene i izraene,
a ne toliko za sam sadraj tih ideja. Razliitost ideja to je karakteristika
Renesansnog humanizma je baziran na generalnom konsenzusu: kako
izvesti i izraziti te ideje.

Ad fontes povratak izvorima

Literarni i kulturni program humanizma se moe sumirati u sloganu ad

fontes povratak izvorima patristikim piscima, a pre svega Bibliji.
Renesansa, kao era otkria (geografskih i naunih), doprinela je da itaoci
Pisma imaju takoe neki vid oekivanja: da se mogu sresti sa vaskrslim
Hristom Novog zaveta, to je bilo crkva opovrgavala u ono vreme.
Za humaniste, klasini tekstovi prenose iskustvo koje se moe iznova
dobiti rukovanjem tekstom na ispravan nain.
Novi filoloki i knjievni metodi: iskustvo prvih hriana, opisano u NZ, se
moe iznova stei i preneti na mnogo kasniji trenutak u istoriji. Izgledalo je
mnogima da sterilna forma hrianstva Srednjeg Veka se moe zameniti sa
novom, vitalnom i dinaminom formom, kroz prouavanje Pisma.
Apostolska era, zlatno doba crkve, moe jo jednom postati sadanja
realnost. Postojalo je oekivanje da je novi dan istorije crkve na pomolu.
Za Lutera, Bog je u svom provienju dao crkvi klju (nove humanistike
tekstualne i filoloke alatke) uz pomo koga se novozavetno iskustvo
Hrista moe otkljuati i biti dostupno.

27
Erazmo Roterdamski
Jedan od najveih humanista koji je izvrio veliki uticaj na reformatore
(manje na Lutera i Kalvina, vie na Cvinglija i Buera)
Delo: Enchiridion militis Christiani Prirunik hrianskom vojniku (1503)
crkve moe da se reformie uz pomo spisa crkvenih otaca i Pisma. Dve
osnovne karakteristike ove knjige:
Budunost vitalnog hrianstva lei u vernicima, a ne u kleru.
Religija je stvar srca i uma pojedinca. Zato priznati grehe drugom
ljudskom biu, pita Erazmo, samo zato to je svetenik, kada moe
da prizna svoj greh Bogu lino? On diskredituje pogled da religijski
ivot (monah ili asna sestra) je najvea forma hrianskog ivota:
osoba laik koja ita Pismo je verna svom pozivu kao bilo koji monah.
Revolucioni karakter Erazmove knjige Enchiridion lei u tome da
prepoznavanje hrianskog poziva kod laika dri klju u reformi crkve.
Crkveni autoriteti se odbacuju. Pismo treba i mora biti dostupno svima, u
nameri da bi se svi mogli vratiti ad fontes, da bi pili sa sveih i ivih izvora
hrianske vere, pre nego iz smrdljivih bara religije kasnog srednjeg veka.
1516 - izdaje prvi tampani Novi Zavet na grkom, Novum Instrumentum
omne, u Bazelu.

Humanizam i Reformacija - Evaluacija

Kakav uticaj je humanizam imao na Reformaciju?

Pre svega treba istai da postoje dva dosta razliita krila Reformacije:
Reformacija razvijena u Vitembergu pod Martinom Luterom,
Reformacija razvijena u Cirihu pod Urlihom Cvinglijem.
Reformacija nije pokret intelektualnog i kulturalnog karaktera.
Primer: Iako su se Vitemberka i vajcarska reformacija pozivale na iste
teoloke izvore (Pismo i crkveni oci) kao osnove svog reformnog programa,
koristile su veoma razliite metode dovodei do razliitih rezultata. Jedna
od njihovih razlika je odnos prema humanizmu.

Humanizam i vajcarska Reformacija

Poreklo vajcarske Reformacije vodi do poetka stvaranja grupe humanista

na univerzitetima u Beu i Bazelu poetkom 1500.
vajcarski studenti pokazuju veliko interesovanje za univerzitete gde se
promoviu humanistike ideje.
Kao drava blizu Italije, vajcarska je doprinelu irenju ideja Renesanse u
severne krajeve Evrope poetkom 16. veka.
U vajcarskoj se, dakle, pod vostvom grupe intelektualaca iri vizija o
novoroenom hrianstvu (Christianismus renascens).
Odluujui momenat se deava kada je Urlih Cvingli bio pozvan da bude
pastor u Cirihu u januaru 1519. Cvingli pokree reformni program baziran
na humanistikim principima, posebno vizije o korporalnom oivljavanju
crkve i drutva na bazi Pisma i crkvenih otaca.

28
 Cvingli je ranije studirao na humanistikim univerzitetima u Beu i Bazeli i
njegova ranije dela reflektuju posebnu zainteresovanost za vajcarski
humanizam. U Bazelu je 1516. sreo Erazma. Erazmov uticaj na Cvinglija je
evidentan:
Religija je viena kao neto duhovno i unutranje; spoljanje stvari
ne trebaju da postanu od vitalne vanosti. Prvenstvena svrha religije
je da u verniku ulije set unutranjih stavova, kao to je oveanstvo
i elja za poslunost Bogu. Cvingli posebno naglaava potrebu za
unutranjim obnovljenjem koje prati reforma spolja.
Vanost moralne i etike reforme. vajcarska Reformacija je
prvenstveno moralna reformacija, fokusirana na pojedina i drutvo.
Relevantnost Isusa Hrista za jednog hrianina je prvenstveno
moralni primer. Cvingli sledi Erazma u promovisanju ideje: imitatio
Christi.
Vanost crkvenih otaca, posebno Origena i Jeronima. I Erazmo i
Cvingli ih istiu. Cvingli e kasnije (1520-tih) prepoznati vanost
Avgustinovih spisa ali oni nemaju veze sa poreklom Cvinglijeve
reforme.
Reforma se pre svega tie ivota i morala crkve, pre nego doktrina.
Erazmo istie: philosophia Christi, to predstavlja nain ivota a ne
uenja. Zbog toga e Cvingli u Cirihu prvo reformisati nain
bogosluenja i dokoraciju crkvu.
Reformacija je viena kao pedagoki ili obrazovni proces. Ispoetka
je to za Cvinglija esencijalni ljudske proces baziran na uvidima iz NZ
i crkvenih otaca, dok e od 1520-tih on isticati boansku ulogu u
reformi ovekove grenosti.
Sumiranje: vajcarska Reformacija je pod velikim uticajem humanizma.
Cvinglijev rani program reforme je humanistiki orijentisan.

Humanizam i Vitemberka Reformacija

Iako je humanizam bio dominantna sila u Nemakoj poetkom 16. veka,

njen uticaj na Lutera je bio ogranien.
Luter je bio akademski teolog, iji svet je bio pod uticajem sholastike
teologije. itajui Avgustina, Luter je uvideo da je forma sholastike
teologije pogrena, jer je zagovala spasenje delima.
Dok je Cvingli naglaavao potrebu za reformom morala crkve, Luter je
video potrebu za reformom crkvene teologije.
Lutereva reformna teologija je postavljena u akademski kontekst
(univerzitet u Vitembergu) i imala je akademski cilj (nominalizam ili via
moderna). Luterova borba sa sholastikom teologijom je bila oko doktrine
o opravdanju verom, to nije bio sluaj sa vajcarskom Reformacijom.
Luter je bio zainteresovan za reformu doktrine, dok se humanizam
fokusirao na ivot i moral crkve, a ne doktrine. Cvingli nije bio
zainteresovan za reformu crkve po pitanju uenja, za razliku od njegovog
naslednika Kalvina.

29
 U borbi protiv sholasticizma, Luter se pozivao preteno na Pismo i crkvene
oce, posebno Avgustina. Zahvaljujui humanistima, Luter je bio u prilici da
koristi Novozavetni grki i spise Avgustina (nove edicije).
Na Lajpcikoj debati (1519) Luter je delovao kao da podrava humaniste, u
razgovoru sa Johann Eckom. Meutim, Luter i njegove kolege su samo
koristile tekstualne i filoloke alatke humanizma, dok su ostalni protiv
humanistikih stavova.

Tenzije izmeu Reformacija i Humanizma

Stav prema sholastikoj teologiji. Humanisti, vajcarski reformatori i
Vitemberki reformatori su svi otvoreno odbacivali sholasticizam. Za
humaniste i Cvinglija je to zbog irelevantnosti, a za Lutera i Karltata zbog
pogrene teologije.
Stav prema Pismu. Humanisti: u Pismu je elokvencija, jasnoa i starina.
Reformatori: Pismo je Re Boja. vajcarski reformatori: Pismo kao izvor
moralnog vostva; Vitemberki reformatori: izvetaj o Bojim milostivim
obeanjima o spasenju onima koji veruju.
Stav prema crkvenim ocima. Humanisti: svi crkveni oci su vani zbog
svoje drevnosti i elokvencije. Erazmo je isticao prvo Origena, a zatim
Jeronima (zbog poznavanja grkog) kao vanost teologa. Vitemberki
reformatori su isticali Avgustina iz teolokih razloga (njegova
relevantnost kao tumaa NZ)
Stav prema obrazovanju. Reformatori: religijske ideje se trebaju
pouavati, a obrazovni metodi su samo sredstva koja vode tom cilju.
Humanisti: vie su zaisteresovani za obrazovne tehnike, nego za teoloke
ideje. Mnogi su se prikljuili reformaciji ne zbog religije, ve zbog
obrazovnih ideala koje su reformatori isticali.
Stav prema retorici. Humanisti: elokvencija pisana i usmena.
Reformatori: cene retoriku radi objavljivanja religijskih ideja kroz pisanu
re (Institucije) i izgovorenu re (Luterovih 8 prorpovedi). Za humaniste
retorika promovie elokvenciju; za reformatore, ona promovie
Reformaciju.

Zakljuak
vajcarski reformatori su bili pod mnogo veim uticajem humanizma neko
Vitemberki reformatori.
Tenzije izmeu humanizma i reformacije postaju jo oitije 1525, kada su i
Cvingli i Luter napali u svojim delima Erazmovo razumevanje slobodne
volje. Za Erazma ovek ima totalnu slobodu izbora, dok za reformatore
ovakav stav je previe optimistian na raun ovekove prirode. Cvingli
Komentar na pravu i lanu religiju i Luter O ropskoj volji govori o tome.

30
Sholasticizam i Reformacija
Uvod
Najomraeniji intelektualni pokret u ljudskoj istoriji.
Mnogi ljudi, posebno humanisti su gledali ovaj pokret poetkom 16. veka
kao: besmislen, nezanimljiv, intelektualna spekulacija oko trivijalnih stvari.
Mnogi udbenici koji obrauju Reformaciju smatraju opravdanim da opte
razmatraju sholasticizam bez objanjenja ta ovaj pojam predstavlja i
zato je fundamentalno vaan za Vitemberku Reformaciju.

Definicija Sholasticizma

Termin izmiljen od strane humanista u nameri da diskredituju pokret koji

on predstavlja.
Kao i fraza Srednji Vek koji su takoe izmislili humanisti u elji da opiu
dosadan period stagnacije izmeu devnog i modernog doba, i ovaj termin
predstavlja neto prema emu se treba sa omalovaavanjem odnositi.
Peorativan i neprecizan termin. Teko je ponuditi preciznu definiciju ovog
termina.
Srednjovekovni pokret koji je cvetao u periodu 1200-1500, koji je stavljao
naglasak na racionalnom opravdanju religijskih verovanja i sistematska
prezentacija tih verovanja. Stoga, sholasticizam se ne odnosi na neki
konkretan sistem verovanja, ve na odreeni nain organizovanja teologije
visoko razvijen metod prezentovanog materijala sa ciljem da se ima
sveobuhvatni pogled na teologiju.
Nakon Mranog Srednjeg veka dve teoloke teme su poele da dominiraju:
potreba za sistematizacijom i proirenjem hrianske teologije;
potreba da se demonstrira nasleena racionalnost te teologije.
Iako je rana srednjovekovna teologija zasnovana na ponavljanju
Avgustinovih pogleda, javljao se pritisak za sistematizacijom Avgustinovih
ideja i za korakom napred. Ali kako se to moe ostvariti? Kojim metodom?
Na osnovu kog filozofskog sistema se logika hrianske teologije moe
demonstrirati?
Odgovor na ova pitanja je doao kroz otkrie Aristotela krajem 12-tog i
poetkom 13-tog veka. Do 1270, Aristotel je uspostavljen kao Filozof.
Njegove ideje su dominirale teolokom razmiljanju. Kroz uticaj Tome
Akvinskog i Duna Skotusa, Aristotelove ideje su uspostavljene kao najbolje
alatke u osnivanju i razvoju hrianske teologije. Ideje hrianske teologije
su bazirane na Aristotelovim pretpostavkama. Stoga, dokazi postojanja
Boga iznetih od strane Tome Akvinskog se oslanjaju na principe
Aristotelove fizike, vie nego na jasnom hrianskom uvidu.
Sutina sholasticizma: demonstracija nasleene logike hrianske teologije
pozivanjem na filozofiju i demonstriranjem kompletne harmonije takve
teologije kraim pregledom odnosa njenih razliitih elemenata.

31
 Svaki sholastiki sistem je pokuao da prigrli realnost u njenoj potpunosti,
radei sa predmetima logike, metafizike i teologije. Pokazivalo se da sve
ima svoje logino mesto u potpunom sveobuhvatnom intelektualnom
sistemu.

Sholasticizam i Univerziteti
Uticaj sholasticizma je bio najvei na univerzitetima u srednjovekovnom
periodu.
Za razliku od humanizma u 14-tom veku, koji je sve vie jaao na
univerzitetima, sholasticizam je imao sve ogranieniju sferu uticaja.
Krajem 15-tog veka, konfrontacija izmeu humanizma i sholasticizma se
razvila na mnogim univerzitetima. (univerzitet u Beu)
Poetkom 16-tog veka, mnogi studenti su poeli da izbegavaju univerzitete
kojima je tradicionalno dominirao sholasticizam na raun onih sa
humanistikim obrazovnim programima.
Iako na uvenuu svoje akademske moi, teoloki razvoj Martina Lutera je
bio vezan za reakciju protiv sholastike teologije. Dok je sholasticizam
imao zanemarljivi uticaj u vajcarskoj, u Nemakoj je on jo uvek bio od
uticaja, naroito na univerzitetu u Erfurtu, gde se Luter kolovao.
vajcarski reformatori su bili humanisti okrenuti reformisanju ivota i
morala crkve, pa stoga oni nisi obraali panju na sholasticizam.

Tipovi Sholasticizma

Realizam i Nominalizam

Realizam (1200-1350): postoji univerzalni koncept (primer:belina je

zajednika za dva bela kamena; oveanstvo za dve ljudske osobe). Ovaj
koncept postoji van vremena i prostora jer on postoji na drugaijem
metafizikom nivou. Dve jake sholastike kole pod uticajem realizma:
Tomizam i Skotizam. One nisu imale znaajan uticaj na Reformaciju.
Nominalizam (1350-1500): univerzalni pojam je nepotreban i fokusira se
na konkretne pojmove. Dve kole sholasticizma koje su izvrile uticaj na
Reformaciju: via moderna i schola Augustiniana moderna.
Vano: Nominalizam ukazuje na debatu koja se tie univerzalija. Ona nema
direktne teoloke relevantnosti, i ne definie nijednu specifinu teoloku opciju.

Realizma protiv Nominalizma

U okviru nominalistike teologije postojale su dve teoloke kole ija je

osnovna karakteristika bila anti-realizam. Obe kole su usvojile
nominalistiku poziciju po pitanju logike i teorije znanja ali su se njihovi
teoloki stavovi radikalno razlikovali. Jedna je bila visoko optimistina kada
su u pitanju ljudske sposobnosti, dok je druga po tom pitanju bila dosta
pesimistiki orijentisana. Prva se zvala via moderna, a druga shola
Augustiniana moderna

32
Via Moderna (Nominalizam)
Predstavnici: William of Ockham, Pierre dAilly, Robert Holcot i Gabriel Biel.
Poetkom 15. veka, via moderna je poela da vri snaan uticaj na mnoge
univerzite po Evropi na primer, Pariz, Heidelberg i Erfurt.
Pelagijanizam
Glavna osobina soteriologije via moderne je zavet izmeu Boga i oveka.
Kao to je politiki savez izmeu kralja i njegovog naroda definisao
obaveze kralja prema narodu i naroda prema kralju, na isti nain je savez
izmeu Boga i njegovog naroda definisao Boje obaveze prema svom
narodu i njihove obaveze prema Bogu.
Bog se obavezuje da e prihvatiti individuu pod uslovom da pojedinac prvo
ispuni odreene zahteve.
facienti quod in se est Deus non denegat gratiam Bog nee odbaciti
milost nad onim koji radi u skladu sa onim ta se nalazi u njemu ili koji
daje svoje najbolje.
Gabriel Beal, koji je uticao na Lutera, je kazao da dati svoje najbolje
(facienti quod in se est) znai odbaciti zlo i truditi se da ini dobro.
Zajednike stvari izmedju via moderne i Pelagijanizma:
Osoba je prihvaena na osnovu njenih napora i dostignua.
Ljudska dela zahtevaju od Boga ih nagradi.
Odnos izmeu dobrih dela i opravdanja primer: odnos kralja i malog
olovnog novia.
Ljudska dela su kao olovni novi, imaju manju vrednost, ali Bog je
obeao, da e ih zbog svog zaveta, tretirati kao da su zlato, kojima je
mogue kupiti spasenje. Jedini razlog zbog ega njihova dela imaju
vrednost, po nominalistima, jeste taj to ih Bog milostivo tretira. Oni,
dakle, prave razliku izmeu nasleene i steene vrednosti novia.
Njihov veliki kritiar e biti Martin Luter.

Schola Augustiniana Moderna (Avgustinijanizam)

Prvi veliki kritiar via moderne je Tomas Bradvardine (Thomas

Brawardine) iz Oksforda, koji kasnije postaje arhibiskup Kanterberije.
Delo: De causa Dei contra Pelagium (Boji sluaj protiv Pelagija) osuuje
ih za Pelagijanizam i razvija teoriju opravdanja koja predstavlja povratak
pogledima Avgustina.
Njegove ideje u Engleskoj razvija Don Viklif, dok na tlu kontinentalne
Evrope to ini Gregori iz Riminija (Gregory of Rimini, 1300-1358) na
univerzitetu u Parizu koji je bio Avgustinijanac.
Dominikanci Toma Akvinski; Franjevci Dun Skotus; Avgustinijanci
Gregori iz Riminija.
Gregori je usvojio nominalistiki pogled na univerzalije.
On je razvio soteriologiju koja je reflektovala Avgustinov uticaj: potreba za
milou, grenost oveanstva, boanska inicijativa u opravdanju i
boanska predestinacija. Spasenje je potpuno delo Boje od poetka do
kraja.

33
 Dok je via moderna tvrdila da ljudi mogu inicirati njihovo opravdanje
dajui svoje najbolje, Gregori insistira da jedino Bog moe inicirati
opravdanje.
Za via modernu veina neophodnih soteriolokih izvora se nalazi u
ovekovoj prirodi, sa druge strane, za Gregoria ti izvori se iskljuivo nalaze
van ljudske prirode. ak i sposobnost prestanka od greha i okretanje
pravdi proizilazi iz Boje akcije, a ne iz ljudske.
Pitanje: Da li su reformatori, posebno Luter i Kalvin, bili direktno ili
indirektno pod uticajem Avgustinijanska tradicije?

34
Uticaj srednjevekovnog Sholasticizma na Reformaciju

Luterov odnos prema kasnom srednjevekovnom Sholasticizmu

Luter je bio dobro upuen u sholastiku filozofiju i teologiju.
Via moderna je vrila snaan uticaj na univerzitet u Erfurtu, za vreme
njegovo kolovanja (1501-5). Takoe, u manastiru se takoe oseao njen
uticaj na Lutera.
Biel-ov Komentar na Kanon misa je bio standardni udbenik za one koji
su se pripremali za rukopoloenje, i postoje dokazi da je Luter prouavao
ovo delo i upijao njen sadraj.
1508. god. se deava promena na univerzitetu u Vitembergu. Pre ove
godine, profesori su imali dozvolu da pouavaju jedino u skladu sa via
Thomae i via Scoti, dok su ideje via moderna bile zabranjene.
Prema Heiko Oberman-u (1974), via Gregorii ukazuje na schola
Augustiniana moderna. Za njega Luter i njegova teologija stoje na kraju
duge srednjovekovne Avgustinijanske tradicije, predlaui da Luteranska
Reformacija moe predstavljati trijumf ove tradicije u 16.-tom veku.
Nekoliko problema sa ovim stavom:
ini se da Luter nije doao u kontakt sa tekstovima Gregori od
Rimini-a pre 1519, dok Oberman tvrdi da je do bilo do 1508.
Gregori od Ramini-a je posebno identifikovan od strane univerziteta
iz Pariza kao vodei predstavnik via moderne, zajedno sa Vilijamom
Okamom, sugeriui da via Gregorii nije nita vie od alternativnog
naina upuivanja na via modernu.

Kalvinov odnos prema kasnom srednjevekovnom Sholasticizmu

Kalvin je bio pod velikim uticajem via moderne za vreme svojih studija na
univerzitetu u Parizu 1520-tih.
Pozvezanost izmeu Kalvina i kasno srednjovekovne teologije se tie
voluntarizam doktrina da ultimativna osnova zasluga lei u volji Bojoj, a
ne u dobrim delima.
Odnos izmeu morala (oveka) i zaslune (boanske) vrednosti akcija je
bio predmet interesovanja za teologe kasnog srednjovekovnog perioda.
Dva pristupa: intelektualizam i voluntarizam
Intelektualizam: boanski intelekt prepoznaje nasleenu moralnu vrednost
nekog dela i srazmerno ga nagrauje.
Voluntarizam to odbacuje jer bi onda Bog bio zavistan od svojih stvorenja.
Bog ima pravo da izabere ta je pred njim vredno. Stoga, ne postoji veza
izmeu morala i zasluga. Vrednost dela ne lei u samom delu, ve u
vrednosti koju Bog odlui da mu pripie.
Dun Skotus: vrednost rtve potpuno zavisi od boanske volje.
Krajem Srednjeg Veka, voluntaristika pozicija je osvojila simpatije,
posebno u radikalnim Avgustinijanskim krugovima. Veina teologa via
moderne i schola Augustiniana moderna su usvojili voluntaristiku poziciju.
U Institucijama, Kalvin usvaja upravo voluntaristiki stav u odnosu prema
Hristovim zaslugama.

35
 Smrt Hristova na krstu je centralni fokus hrianske misli i bogosluenja.
Ali zato Hristov krst? Koji su razlozi za to? Zato smrt Hristova, zato ne
neke druge individue?
Kalvin: razmatra pitanje ratio meriti Christi (na osnovu zasluga Hristovih)
Zato je Hristova smrt na krstu dovoljna da otkupi oveanstvo? Da li je to
neto unutar same Hristove linosti, kao to to tvrdi Luter? Za Lutera,
boanstvo Hristovo je adekvatna osnova za izjavu da je njegove smrt od
unikatne vanosti. Ili da li je Bog izabrao da prihvati njegovu smrt kao
dovoljnu da zaslui otkupljenje oveanstva? Da li je vrednost njegove
smrti nasleena, ili je odreena od strane Boga? Kalvin jasno tvrdi da
osnova Hristove zasluge se ne nalazi u samoj Hristovoj rtvi (to bi bio
intelektualni pristup- ratio meriti Christi), ve u boanskoj odluci da
prihvati takvu rtvu kao dovoljnu za otkupljenje oveka (voluntaristiki
pristup). Za Kalvina, izvan Boje dobre volje, Hristos ne bi nita zasluio
(nam Christus nonnisi ex Dei beneplacito quidquam mereri potuit).
Postoji kontinuitet izmeu Kalvina i kasne srednjovekovne vuluntaristike
tradicije.
Uticaji na Kalvina: Vilijam Okam, Gregori od Raminia, Dun Skotus. Don
Major je bio uitelj na univerzitetu u Parizu, pa neki pretpostavljaju da je
on uticao takoe na Kalvina.

Sedam dokaza da je Kalvin bio pod uticajem pravca schola Augustiniana

moderna:
Striktni epistemoloki nominalizam ili terminizam.
Voluntaristiko razumevanje ovekovih zasluga, a takoe i zasluga
Isusa Hrista.
esta upotreba Avgustinovih spisa, posebno anti-Pelagijevskih dela,
koji istiu uenje o blagodati.
Jak pesimistiki pogled na ljudsku prirodu, gde Pad u greh
predstavlja kljui momenat u istoriji ovekovog spasenja.
Radikalno uenje o dvostrukoj predestinaciji.
Odbacivanje uloge posrednika u opravdanju ili zaslugiama. Bog
moe da prihvati individuu direktno u zajednicu sa njim, bez potrebe
za posredovanjem neke druge osobe.

Socijalni kontekst Sholasticizma

U proceni vanosti bilo kod intelektualnog pokreta, esencijalno je odrediti

karakteristike drutva gde su se te ideje prenosile i razvijale.
Glavne sholastike kole su bile povezane sa religijskim redovima:
Dominikanci (Tomizam), Franjevci (Skotizam), a oba reda su pod uticajem
via moderne u 15-tom veku. Generalno gledano, sholastiar je bio lan
religijskog reda. Stoga, uticaj sholasticizam je dosta ogrenien u drutvu.
Socijalna mobilnost tako karakteristina za humanizam ne postoji kod
sholasticizma.
Sholasticizam je znaajna intelektualna sila u Nemakoj poetkom 16-tog
veka, ali ne i u vajcarskoj.

36
 Dok je nemogue za obrazovanu osobu da izbegne uticaj humanizma
poetkom 16-tog veka, sholasticizam je geografski bio ogranien.

Uticaj na Reformaciju:
Pozadina reformatora pre nastanka njihove ukljuenosti u
reformaciju. Luter se jedini reformator koji se susreo sa
sholasticizmom na direktan nain, jer je bio lan religijskog reda
ukljuenog u pouavanje na univerzitetu, dok je Cvingli bio obian
parohijski svetenik. Luter je bio nemac, dok je Cvingli vajcarac.
Socijalna mobilnost kao karakteristika humanizma pomae nam da
razumemo na koji nain su Luterove ideje (1517-19) postigle tako
veliku rasprostranjenost. Iako je Luterova teologija u ovo vreme bila
po prirodi sholastika, bila je pogreno shvaena jer su njegove
ideje za mnoge imale humanistike vrednosti, i zbog toga su bile od
velikog uticaja.

Glanvni prenostilac ideja Reformacije, da li u Nemakoj ili vajcarskoj, je

bio humanistiki pokret: osnovna razlika izmeu dveju reformacija je da su
Cvinglijeve ideje bile inicijalno humanistike, dok su Luterove ideje bile
pogreno shvaene kao humanistike.
Primer nerazumevanja Luterovih ideja: Nemaki seljaci su mislili da
ih Luter podrava u njihovim namerama, pa su se oseali
izneverenima kada je izneo svoju pravu poziciju. Takoe, za Lutera
se smatralo da kod njega svetenik nema nikakvu ulogu, sakramenti
i crkva kao institucija, jer se inilo da doktrina o opravdanju verom
to istie.

Poetak Luterovog razumevanja opravdanje verom pomirenje je na greniku

Doktrina o opravdanju verom

Uvod
Prva najvanija tema Reformacije koja zahteva istraivanje je
opravdanje verom.
Pre izuavanja ove doktrine, neophodno je razmotriti centralnu temu
hrianske misli koje je temelj svih ostalih uenja koja emo obraivati, a
to je: otkupljenje kroz Hrista.

Osnovna tema: otkupljenje kroz Hrista

Prisutna je kroz ceo Novi Zavet, hriansko bogosluenje i hriansku
teologiju.
Bog je postigao otkupljenje grenog oveanstva kroz smrt Hrista na krstu.
Ovo otkupljenje nije bilo mogue ostvariti na drugaiji nain.
Termin soteriologija (soteria-spasenje) ukazuje na mreu ideja i slika koje
ukazuju na otkupljenje postignuto kroz smrt i vaskrsenje Hristovo.

37
 Pet slika Hristovog otkupljenja:
Slika pobede. Hristos je zadobio pobedu nad grehom, smru i zlom
preko krsta i vaskrsenja. Kroz veru, vernici imaju udela u ovoj
pobedi, i da smatraju svojom.
Slika promene legalnog statusa. Kroz svoju poslunost na krstu,
Hristos je omoguio oprotenje za grenike. Oni koji su krivi mogu
biti oprani od svojih greha i biti opravdani pred Bogom. Oni su
osloboeni kazne, i dat im je status pravednika pred Bogom.
Opravdanje pripada ovoj kategoriji slika.
Slika promenjenih linih odnosa. Kao to su ljudi otueni jedan
od drugoga mogu biti zdrueni ponovo kroz proces oprotenja i
pomirenja, tako i oni koji su daleko od Boga mogu postati blie Bogu
kroz smrt Isusa Hrista. (2. Kor. 5:19)
Slika osloboenja. Oni koji su u ropstvu zbog sila zla, greha i
straha od smrti mogu biti osloboeni kroz smrt Hristovu. Kao to je
Hristos bio osloboen okova smrti, na isti nain i vernici, verom,
mogu biti osloboeni okova greha i doi u ivot u njenoj punini.
Otkupljenje pripada ovoj kategoriji slika.
Slika restauracije. Oni koji su bolesni zbog greha mogu biti
ponovo celi kroz Hristovu smrt. Kroz svoj krst i vaskrsenje, Hristos
moe da zaceli nae rane i da nas izlei, reastaurirajui nas u
potpunosti i vraajui nam duhovno zdravlje. Spasenje pripada
ovoj kategoriji slika.

Opravdanje je sastavni deo ove mree soteriolokih termina korienih

da opiu hriansko iskustvo otkupljenja kroz Hrista.
Ova tema je bila od posebne vanosti u vreme Reformacije zbog
interesovanja za Pavlove poslanice.
opravdanje biti ispravan pred Bogom
biti opravdan biti stavljen u ispravan odnos sa Bogom
Glavno pitanje Luterove Reformacije je: Kako grenik moe biti opravdan?

Koncept milosti
milost nezasluena i nezaradiva boanska naklonost prema oveku
NZ posebno Pavle koristi ovaj termin
U istoriji hrianske crkve, pisac koji razvija i brani koncept blagodati Boje
je bio Avgustin iz Hipoa. On je bio poznat kao doctor graiae (doktor milosti)
Srednji Vek milost se razumevala kao superprirodna supstanca koju je
Bog ubrizgao u ljudsku duu u elji da potpomogne otkupljenje. Ovo
shvatanje je nainilo nepremostivi jaz izmeu Boga i ovekove prirode. Ne
postoji mogunost da ljudska bia uu u smisaon odnos sa Bogom. Neto
mora da premosti taj jaz, a to je milost. Milost je, dakle, neto to je Bog
stvorio u nama da bi bilo most izmeu ljudske prirode i boanske prirode.
Milost je bila supstanca, a ne Boji stav.
Primer: ideja o Mariji kao rezervoaru milosti, iz koga moete da
crpite milost kad god vam je potrebna. Ova ideja se bazirala na

38
 pogrenom prevodu teksta Luke 1:28 gde se nalazi izraz gratia
plena. On je prevoen kao ona koja je puna milosti kao slika
rezervuara punog tenosti odnosno milosti. Erazmo je ukazao na
ispravan prevod: ona koja je nala milost. Ovakvo pogreno
razumevanje uloge Marije je bilo odbaenu za vreme Reformacije.
Ideja o milosti kao nezasluenoj Bojoj naklonosti predstavlja temelj
doktrine o opravdanju verom, koja je dovela do Luterove Reformacije u
Nemakoj.

Luterov teoloki proboj

Najznaajnija osoba evropske Reformacije
Znaajna linost ne samo istorije hrianske crkve ve i intelektualne,
politike i socijalne istorije Evrope, posebno Nemake.
Tragina osoba sa jakim prednostima svog karaktera, ali i ozbiljnim
manama.
Zahvaljujui jednoj ideji koju je on isticao ostao je upamen u istoriji: crkva
njegovog vremena je pogreno razumela jevanelje, sutinu hrianstva.
Ova ideja je sumirana u vidu fraze: opravdanje samo verom.
Luterov teoloki prodor, esto nazivan Turmerlebnis (Kula Iskustvo), se
ticao pitanja kako je mogue za grenika da ue u odnos sa pravednim
Bogom.

Doktrina o opravdanju
Srce hrianske vere lei u ideji da ljudska bia, iako ograniena i krhka,
mogu ui u odnos sa ivim Bogom (slike: spasenje i otkupljenje).
Do Srednjeg Veka jedna slika je postala posebno vana: opravdanje.
Pitanje koje ova doktrina tretira jeste: ta pojedinac mora da uradi da bi
bio spasen.
Pod uticajem humanizma budi se svest o individualizmu ime raste
interesovanje za pitanje: kako ljudska bia, kao individue, mogu ui u
odnos sa Bogom.
ta je odgovor crkve na ovo pitanje?
Doktrinarna konfuzija je bila prisutna u Srednjem Veku, a posebno u vezi
sa doktrinom o opravdanju.
Nekoliko faktora su uticali na takvo stanje:
Humanistiki naglasak na individualistiku svest
Nije bilo autoritativnog crkvenog objanjenja po ovom pitanju u
periodu vie od 1000 godina. (418-koncil u Kartagini; 529 koncil u
Oranu; 1546- ponovo otkriveni ovi koncili).
Kao posledica popularnosti debate o opravdanju krajem Srednjeg
Veka, mnogo opcija su kruile. Nemarnost ili nesposobnost crkve da
evaluira ove opcije uinili su da ve teko pitanje postane jo vie
zbunjujue.
Gubitak poverenja u crkvu.

39
 Centralno pitanje nametnuto crkvi rastom humanizma: ta ja, kao
pojedinac, moram da uinim da bih bio spasen? nije bilo odgovoreno od
strane crkve to je pripremilo put za Luterovu Reformaciju.

Luterovi rani pogledi na opravdanje

Prvi put Luter govori o doktrini o opravdanju u svojim lekcijama o
Psalmima (Dictata super Psalterium) koje je imao 2-3 sata sedmino.
On je bio pod jakim uticajem via moderne. Bog je uspostavio savez
(pactum) sa oveanstvom, kojim je obavezan da opravda bilo koga ko
zadovoljni odreene minimalne preduslove (quod in se est radi u skladi
sa oni to je u tebi ili daj svoje najbolje Gabriel Biel, 1495). Luter je
pouavao da Bog daje svoju milost poniznome, tako da svi oni koji se
ponize pred Bogom mogu oekivati da budu opravdani.
Dva citata iz Dictata super Psalterium ilustruju ovaj princip:
Iz ovog razloga smo mi spaseni: Bog je sklopio zavet i savez sa
nama, tako da ko kod veruje i krsti se bie spasen. U ovom savezu
Bog je istinit i veran, i vezan je onim to je obeao.
Itite i dae vam se; traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se.
Jer svaki koji ite prima, i koji trai nalazi i koji kuca otvara mu se.
(Matej 7.7-8) Stoga, doktori teologije su u pravu kada kau da Bog
sigurno daje svoju milost svakome onome koji ini u skladu sa onim
to se nalazi u njemu (quod is se est).
Zbog toga to grenici prepoznaju svoju potrebu za milou i pozivaju
Boga da im je daruje, ovo ini Boga obavezujuim da to uini, ime On
pravda grenika. Drugim reima, grenik preuzima inicijativu, pozivajui
Boga: grenik je u stanju da uini neto ime osigurava da Bog odgovori
opravdavajui ga ili je.
Mali ljudski napor je u stanju da dovede do ogromne boanske nagrade.
Ljudski napor stavlja Boga u situaciju da mora da nagradi grenika svojom
milou.

Luterovo otkrie Boje pravednosti

Luter se suoio sa nepremostivim tekoama u razumevanju ideje iustitia
Dei, pravednost Boja.
1513-16. on je razumeo ovu ideju kao boansku osobinu nepristrastrsnosti.
Bog sudi individuama sa potpunom nepristrasnou. On sudi potpuno na
osnovu zasluga, ni manje ni vie.
Problem sa ovakvim shvatanjem on tek uoava krajem 1514 ili poetkom
1515. ta se deava ako grenik nije u stanju da zadovolji osnovne
preduslove?
Pelagije i Gabriel Biel smatraju da su ljudi u stanju da zadovolje ovaj
preduslov bez potkoa. Sa druge strane, Luter pod uticajem Avgustina,
tvrdi da je to nemogue samom oveku ve jedino kroz posebnu boansku
intervenciju.
Luter je pokuavao u svojoj sili da postigne spasenje, ali je sve vie
shvatao da je to nemogue:

40
 Ja sam bio dobar monah, i drao sam se striktno svog pravila tako
da sam mogao da kaem da ako ikada jedan monah moe otii na
nebo kroz monaku disciplinu, ja sam taj monah. Sve moje kolege iz
manastira to mogu da potvrde...
A ipak moja savest mi nije donosila sigurnost, ve sam uvek
sumnjao i govorio, Nisi uradio ono to je ispravno. Nisi sve grehe
okajao. Izostavio si to iz ispovesti. to sam vie pokuavao da
izleim tu nesigurnu, grenu i optereujuu savest uz pomo
ljudskih tradicija, sve vie sam je svakodneno nalazio nesigurnijom,
grenijom i jo vie optereenom.
Izgleda da za Lutera nije bilo mogue da zadovolji preduslov spasenja.
Ideja o pravednosti Bojoj jednostavno nije bila jevanelje, za grenike,
jer je donosila nita vie od osude.
On se pitao: Kako mogu nai milostivog Boga? (Wie kriege ich einen
gnadigen Gott?) Do kraja 1514. izgleda da Luter nije uspeo da pronae
odgovor na ovo pitanje.
To vie nije bio samo teoloki ili akademski problem, ve je bio problem
line prirode.
Za Lutera kljuno pitanje ljudske egzistenicije se tie toga kako utvrditi
neije spasenje.
Iako ne znamo sa sigurnou, mnogi pretpostavljaju da se Luterevo otkrie
dogodilo dok je bio u Avgustinskom manastiru (Turmelebnis iskustvo
kule, najvie iskustvo)
Evo ta on pie 1545, godinu dana pre svoje smrti o svom iskustvu
obraenja i svom problemu razumevanja pravednosti Boje:
Ja sam zaista eleo da razumem Pavla u njegovoj poslanici Rimljanima. Ali ta me
je spreavalo u tome nije toliko nesigurnost (cold feet) koliko jedna fraza iz
prvog poglavlja: jer se u njemu javlja pravda Boja (Rimljanima 1:17). Jer sam
mrzeo tu frazu, pravednost Boja, poto sam bio uen da je razumem kao
pravednost kojom je Bog pravedan, i kanjava nepravedne grenike.
Iako sam iveo besprekornim ivotom kao monah, oseao sam da sam
grenik sa optereenom savau pred Bogom. Takoe, nisam mogao da
poverujem da sam ga zadovoljio svojim delima. Daleko od toga da sam voleo tog
pravednog Boga koji kanjava grenike, ja sam ga ustvari mrzeo...oajniki sam
eleo da znam ta je Pavle mislio da kae u ovom tekstu. Konano, dok sam
razmiljao dan i no o odnosi rei, jer se u njemu javlja pravednost Boja, kao
to je napisano: pravednik e od vere iv biti, poeo sam da shvatam da je
pravednost Boja ona kojom pravedna osoba ivi je zapravo dar Bojim
(verom); i ova reenica, pravednost Boja se otkriva, ukazuje na pasivnu
pravednost, kojom nas milostivi Bog opravdava verom, kao to je napisano,
pravednik e od vere svoje iv biti. Ovo je odmah uinilo da se oseam kao da
sam nanovo roen, i kao da sam proao kroz otvorena vrata samog raja. Od tog
trenutka, video sam celo Pismo u novom svetlu...I sada, kada sam jednom mrzeo
tu frazu, pravednost Boja, sada sam poeo da je volim i da je veliam kao
najslau od svi frazu, tako da je ovaj pasus od Pavla postao za mene sama vrata
raja.

41
 Osnova promene kod Lutera je fundamentalna. U poetku, Luter je ljudsko
delo posmatrao kao preduslov za opravdanje, neto to grenik treba da
uradi, pre nego to on ili ona budu opravdani. itajui Avgustina, da je
takvo deo nemogue, Luter je mogao da razume pravednost Boju
jedino kao kanjavajuu pravednost. Ali sada on ovu frazu razume kao
pravednost koju Bog daje greniku. Drugim reima, sam Bog zadovoljava
preduslove, milostivo darujui grenicima ono to im je potrebno da bi bili
opravdani.
Primer: Nalazi se u zatvoru i ponuena ti je sloboda pod uslovom da plati
odreenu visoku sumu novca.
Pelagije i Gabriel Biel osloboena osoba ima potrebnu sumu novca
da plati (ovek ima neophodne izvore spasenja)
Avgustin i Luter ovek nema taj novac i obeanje o slobodi njemu
ne znai puno. Jevanelje je da ti je dat neophodan novac kojom
moe da plati svoju slobodu. Neko drugi je zadovoljio preduslove
umesto tebe.
Za Lutera, Bog hrianstva nije surovi sudija koji nagrauje pojedince po
njihovim zaslugama, ve milostivi Bog koji daruje pravednost grenicima
kao dar.
U ranijoj fazi Luter je drao Pelagijevu poziciju, dok je kasnije usvojio
Avgustinov stav.
Sa druge strane, Luter nije prosto reprodukovao tane Avgustinove ideje
kao to je to uinio Kartat. Na primer: Luter je insistirao na tome da se
boanska pravednost suproti ovekovim idejama o pravednosti, dok je
Avgustim smatrao da su one komplementarne. Ipak, osnovni teoloki okvir
u kome je Luter radio je bez sumnje bio Avgustinov. Pravo pokajanje treba
biti rezultat, a ne preduslov milosti.
Kada je ova promena kod Lutera nastala? Pretpostavlja se da je u pitanju
1515.

Priroda vere kojom se opravdavamo

ta znai fraza samo verom? Koja je priroda opravdavajue vere?
Tri take u vezi sa Luterovom idejom o veri se mogu izdvojiti koje su
znaajne za doktrinu o opravdanju:
1. Vera ima vie linu, nego isto istorijsku konotaciju. To je lini
odgovor, a ne prosto svest o istorijskim injenicama
2. Vera se tie poverenja u Boja obeanja (fiducia)
3. Vera ujedinjuje vernika sa Hristom (venani prsten)

1.Vera ima vie linu, nego isto istorijsku konotaciju.

Vera nije prosto istorijsko znanje. Vera u istorijsku tanost jevanelja nije vera
koja opravdava. Spasonosna vera se tie verovanja i poverenja da je Hristos
roen pro nobis, roen za nas lino, i da je ostvario za nas delo spasenja. To je
vera u Isusa kao linog Spasitelja.
Jedina vera koja zasluuje da se nazove hrianska je ova: ti veruje
bezrezervno da nije samo za Petra i druge verne da je Hristos takva osoba, ve
takoe i za tebe u stvari, za vie nego za bilo koga drugog.

42
 2. Vera se tie poverenja (fiducia) u Boja obeanja.
Sve zavisi od vere. Osoba koja nema veru je kao neko ko treba pree more, ali
je toliko uplaen da ne veruje u sigurnost broda. I tako on ostaje tamo gde je, i
nikada nije spasen, jer se nikada nee ukrcati na brod da pree na drugu stranu.
Ideja o poverenju je istaknuta u reformacijskom konceptu vere. Vera nije
prosto verovanje da je neto tano ili istina; to znai biti spreman da
deluje u skladu sa tim verovanjem i oslanjati se na njega. Vera nije prosto
verovanje da brod postoji; ona se tie iskoraivanja u njega i poveravanje
sebe njemu.
Kome ili emu smo pozvani da verujemo? Vera je biti spreman da poveri
svoje poverenje u Boja obeanja i u Boji integritet i vernost koji su dali ta
obeanja.
Vera je samo onoliko jaka koliko je jak onaj u koga verujemo i u koga se
uzdamo. Efikasnost nae vere ne poiva na intenzitetu sa kojom mi
verujemo, ve na pouzdanosti onoga u koga verujemo. Nije u pitanju
veliina nae vere, ve veliina naeg Boga.
Iako je moja vera slaba, ja i dalje imam isto blago i istog Hrsita kao i drugi
ljudi. Nema razlike...To je kao kada dva oveka poseduje 100 guldena
(holandski novac). Jedan ih moe nositi umotani u papir, a drugi u limenoj
kutiji. Ali bez obzira na razliku, oni obojca imaju isto blago. Tako Hristos
koga ti i ja imamo je isti, bez obzira na snagu ili slabost tvoje ili moje
vere.
Stoga, sadraj vere je mnogo vaniji od njenoj intenziteta ili jaine.

3. Vera ujedinjuje vernika sa Hristom.

Luter koristi sliku braka da opie odnos izmeu Hrista i vernika. Kao to
brani drugovi sve dele, tako i Hristos i vernik sve dele.
Hristos je pun milosti, ivota i spasenja. ovek je pun greha, smrti i
prokletstva. Sada dozvolimo da vera doe izmeu njih. Greh, smrt i
prokletstvo e onda postati Hristovo; milost, ivot i spasenje e postati
vernikovo.
Stoga, vera nije pristanak na apstraktni skup doktrina. Za Lutera, ona je
venani prsten ukazujui na zajedniko predanje i jedinstvo izmeu
Hrista i vernika.
Filip Melanhton: Poznavati Hrista znai poznavati Njegove prednosti
(oprotenje, opravdanje i nada).
an Kalvin: Nakalemivi nas na svoje telo, Hristos nas ini sudeonicima,
ne samo svih njegovih prednosti, ve takoe i njega samog.

Stoga, doktrina o opravdanju verom ne znai da je grenik opravdan zato to on

ili ona veruje, na osnovu njegove ili njene vere iako je sigurno da je Luter u
poetku imao ovakav stav. Na osnovu ovoga, vera je ljudski akt ili delo uslov
za opravdanje. Suprotno tome, Luterov prodor ukljuuje prepoznavanje da Bog
prua sve to je neophodno za spasenje, tako da jedino to je potrebno da
grenik uradi jeste da ga primi. U opravdanju, Bog je aktivan, a ovek je
pasivan. Fraza opravdanje milou kroz veru znai: opravdanje grenika se
bazira na milosti Bojoj, a prima se kroz veru.

43
 Bog prua i daje; ovek prima i raduje se. Doktrina o opravdanju verom je
potvrda da Bog ini sve to je neophodno za spasenje. ak i sama vera je
dar Boji, pre nego ljudski postupak. Sam Bog ispunjava preduslove za
opravdanje. Stoga, pravednost Boja nije pravednost koja sudi da li smo
ili nismo ispunili preduslov opravdanja, ve pravednost koja nam je data
kako bismo ispunili preduslov.
Po Luteru, dobra dela nisu uzrok opravdanja, ve njen rezultat. Dobra dela
su prirodni rezultat opravdanja, a ne uzrok tog opravdanja. Luter nije bio
protiv zakona, anarhista i antinomista kao to su neki mislili. Za njega,
vernik ini dobra dela kao zahvalnost Bog zbog toga to mu je oproteno,
a ne kao pokuaj da umilostivi Boga da mu oprost.

Uzroci i posledice Luterove doktrine opravdanja

Kako su humanizam i sholasticizam uticali na Luterov teoloki prodor?
Humanizam Avgustinove edicije, prouavanje Psalama na jevrejskom
(zahvaljujui Reuchlin-u). Luter je koristion alatke humanizma, dok se rvao
sa svojim teolokim problemom.
Sholasticizam Luter koristi sholastiki metod tumaenja Pisma (Quadriga
ili etiri znaenja Pisma: doslovni i tri duhovna) gde je naglasio
tropoloki ili moralni smisao, a potcenio doslovni smisao u razumevanju
fraze pravednost Boja. Kao doslovno znaenje ova fraza moe ukazivati
na Boje kanjavanje grenika, ali uzevi u obzir tropoloko, ona ukazuje
na Boje darovanje pravednosti greniku. Na taj nain je otvoren put za
Luterovo odbacivanje teologije via moderne.
Koje su bile posledice Luterovog prodora?
Luter napada greke u uenju opravdanja od via moderne, ime napada i
sholasticizam.
Rasprava protiv sholastike teologije (Sep. 1517) Luter napada
sholastikog teologa Gabriel Biel-a kao predstavnika via moderne.
Karltat, dekan teologije na univerzitetu u Vitembergu, je u poetku bio
veliki pobornik sholasticizma, ali je itajui Avgustina pristao uz Lutera
protiv sholasticizma. On i Luter su zatim u martu 1518. korigovali nastavni
program izbacivi sve to ima veze sa sholasticizmom, i bazirali program
na prouavanju Pisma i Avgustinovih spisa.

Kako je minorna akademska debata, relevantna jedino skolarima, postala

veliki popularni pokret Reformacije?
Lajpcika debata (1519) podravanje Lutera od strane humanista.
Socijalne dimenzije doktrine o opravdanju.
U kasnom Srednjem Veku, greh je bio posmatran kao vizualna
i socijalna stvar, neto to mora biti oproteno na vizuelan i
socijalan nain.
Teorija o sakramentu pokore je posmatrana kao pokuaj da
konsoliduje socijalna osnova oprotenja. Oprotenje nije
privatna stvar izmeu pojedinca i Boga; to je javna stvar koja
ukljuuje pojedinca, crkvu i drutvo.

44
 1215. etvrti Lateranski Koncil: Svi vernici oba pola koji su
dosegli godine slobodnog odluivanja moraju verno da
ispovedaju svoje grehe svom sveteniku, i da izruju datu im
pokoru. I svetenik i pokora su stoga vrsto uspostavljeni
kao deo srednjevekovnog procesa kojim je razumevano da
Bog prata grehe kroz pomazane ljudske predstavnike i
sredstva na zemlji.
Spasenje se smatralo kao neto to se moe zaraditi putem
dobrih dela. Nejasna teologija oprotenja dovela je do
predloga da je mogue kupiti oprotenje greha i nabaviti
opratanje kazni u istilitu kroz kupovinu indulgencija.
Kardinal Albreht iz Brangdenburga je uspeo da akumulira
otputanje od kazni u istilitu za 39,245,120 godina, par
milenijuma gore ili dole. Ako ova verovanja stoje nasuprot
uenju crkve, nije bilo pokuaja crkve da se stane na putu
ovakvim zloupotrebama.

ta je indulgencija? To je dar novca siromanima kao izraz zahvalnosti za

oprotenje. Poetkom 16. veka ova nevina ideja je bila promenjena u
vaan izvor prihoda za papstvo koje se suoavalo sa finansijskom krizom i
bilo spremno da bude fleksibilno po pitanju teologije da bi to ostvarilo.
Johanes Tezel je govorio da je 3 marke dovoljno da bi se grenik oslobodio
kazni u istilitu, tako da je za mnogo ovo bilo veliki iskuenje da se odbije
ovakva ponuda.
Crkvene slube su mogle da se kupe i onaj koji ih je kupio je oekivao da
e mu se ta sluba isplatiti preko misa za mrtve i indulgencija. Otvorena
korupcija kod svetenstva nije predstavljala mali problem koji je doveo do
Reformacije.

Luterova doktrina o opravdanju verom zajedno sa doktrinom o svetenstvu

svih vernika, podrazumevala je vanost koja je prevazilazila sferu
akademske teologije. Oprotenje je bila stvar izmeu vernika i Boga.
Jednostavno priznanje greha, a ne bilo kakvo plaanje, je bilo dovoljno za
primanje boanskog oprotenja. Koncept istilita je bio odbaen kao
nebiblijska fikcija. Naglasak na individualizam preko Renesanse i Novog
zaveta marginalizovali su ulogu institucionalne crkve.
Luter je napao ne samo indulgencije, ve takoe i ulogu crkve u garanciji
oprotenja.
31. okt. 1517 Luter nije samo protestovao protiv Tecelovih izjava o
indulgencijama, i zahtevao od crkve da klarifikuje njeno uenje o
opratanju, ve takoe istie novu teologiju opratanja. Time je ugrozio
ulogu institucionalne crkve, interese pape, mnogih svetenika, nekih
prineva i bankarskih porodica.
Doktrina o opravdanju verom potvruje da je Boje oprotenje darovano,
ne kupljeno, i da je dostupno svima, bez obzira na finansijska sredstva ili
socijalni poloaj.

45
 Doktrina o svetenstvu svih vernika je znaila da vernik, sa milostivom
Bojom pomou, moe uiniti sve to je neophodno za njegovo ili njeno
spasenje bez potrebe da se potpuno osloni na svetenika ili na crkvu (iako
Luter nije potpuno odbacio vanosti uloge svetenika i crkve).
Dok je Luterova inicijalna kontraverza bila sa akademskom teologijom via
moderne, dogaaji koji su usledili su uticali na njega da preuzme ulogu
reformatora. Od 1519-te god., Luterovi pogledi na opravdanje su ga naveli
da izazove doktrine i prakse crkve svog vremena, pre nego ideje via
moderne.
Primer socijalnih posledica doktrine o opravadanju vere. Uenje o
opravdanju verom je uticala na prestanak neophodnosti drutva laika
vernika koji su bili zadueni za ceremonijalne obrade oko sahrane.

46
Sumiranje:
1. Oprotenje je lini, neposredniki dogaaj
2. Oprotenje je univerzalno rasprostranjeno (bez obzira na finansijske ili
socijalne uslove)
3. Crkveni zvaninici i sakramenti nisu potrebni
4. Spasenje se ne moe dobiti preko indulgencija

Koncept sudskog opravdanja

Jedan od centralnih uvida Luterove doktrine o opravdanju verom je da
grenika kao pojedinac nije u stanju da se sam opravda. Bog je taj koji
preuzima inicijativu u opravdanju, pruajui sva sredstva neophodna za
opravdanje grenika. Pravda kojom se grenik pravda nije njegova, ve
koja dolazi od Boga. U ovome se Avgustin i Luter slau, ali Luter ide korak
dalje i njegovu teoriju kasnije razvija Filip Melanhton pod imenom sudsko
opravdanje.
Pitanje po kome se njih dvojca razilaze jeste: gde se nalazi ta pravda?
Avgustin: pravda se nalazi u verniku; Luter: pravda ostaje van vernika.
Avgustin: Bog daruje pravdu verniku na nain na koji ona postaje deo
njenog primaoca, iako ona potie van njega data pravda.
Luter: pravda nastavlja da bude van njenog primaoca, strana pravednost
(iustitia aliena) ili pripisana pravda.
The saints are always sinners in their own sight, and therefore always
justified outwardly. But the hypocrites are always righteous in their own
sight, and thus always sinners outwardly. I use the term inwardly
(intrinsice) to show how we are in ourselves, in our own eyes, in our own
estimation; and the term outwardly (extrinsice) to indicate how we are
before God and in His reckoning. Therefore we are righteous outwardly
when we are righteous solely by the imputation of God and not of
ourselves or our own works.
Vernici su pravedni na osnovu strane Hristove pravde koja se njima
pripisuje kao da je njihova kroz veru.
Opravdavajua vera omoguava verniku da se povee sa Hristovom
pravdom, i da bude opravdan na osnovu nje. Hriani su stoga pravedni
pripisivajuom pravdom od strane milostivog Boga.

Luter kae da je kroz veru, vernik odeven u Hristovu pravdu na isti nain
na koji, prema Jez.16:8, Bog pokriva nau golotinju svojom haljinom. Mi
ostajemo grenici unutra; ali smo pravedni spolja, u Bojim oima. Iz nae
perspektive mi smo grenici, ali iz Boje perspektive mi smo pravedni.
For inasmuch as the saints are always aware of their sin and seek
righteousness from God in accord with His mercy, for this very reason they
are always also regarded as righteous by God. Thus in their own sight and
in truth they are unrighteous, but before God they are righteous because
He reckons them so because of their confession of sin. They are actually
sinners, but they are righteous by the imputation of a merciful God. They
are unknowingly righteous and knowingly unrighteous; they are
sinners in fact but righteous in hope. And this is what he is saying here:

47
 Blessed are they whose iniquities are forgiven, and whose sins are
covered. (Ps. 32:1) Martin Luther, Lectures on Romans, in Luthers
Works, vol. 25, p. 258. [Emphasis added]

Luter ne kae da ko-postojanje grea i pravde je nepromenljivo stanje.

Zato to je hrianski ivot dinamian, vernik raste u pravednosti. Njegova
poenta je da postojanje greha ne negira na status kao hriana. Bog
pokriva na greh kroz Hristovu pravdu. Ova pravda je kao pokriva koji nas
titi, ispod koga se mi moda borimo sa naim grehom. U opravdanju, mi
dobijamo status pravednika dok radimo sa Bogom u postizanju prirodne
pravednosti. U Bojem obeanju da e nas uiniti pravednima jednoga
dana, kada e konano eliminisati greh, postoji razumevanje da smo ve
sada pravedni u Bojim oima. Evo ta Luter kae o tome:
It is just like someone who is sick, and who believes the
doctor who promises his full recovery. In the meantime, he obeys
the doctor's orders in the hope of the promised recovery, and
abstains from those things which he was told to lay off, so that he
may in no way hinder the promised return to health...Now is this
sick man well? He is sick in reality - but he is well on account of a
sure promise of the doctor, whom he trusts, and who reckons him as
already being cured...So he is at one and the same time time both a
sinner and righteous. He is a sinner in reality, but righteous by the
sure imputation and promise of God that he will continue to deliver
him from sin until he has completely cured him. So he is entirely
healthy in hope, but a sinner in reality. MARTIN LUTHER,
commenting on Romans

Prisustvo greha u greniku, dok se istovremeno postepeno transformie

vernik dok budue eliminacije greha.
Luter istie da je vernik u isto vreme i pravenik i grenik (simul iustus et
peccator); pravedan u nadi kroz Boje obeanje, ali grenik u realnosti.
Filip Melanhton ovu Luterovu ideju dalje razvija u doktrinu o sudskom
opravdanju. Dok je Avgustin uio da je grenik uinjen pravednim u
opravdanju, Melanhton je uio da se on rauna ili proglaava pravednim.
Za Avgustina, pravda se daje; za Melanhtona, ona se pripisuje u smislu da
se neko proglaava pravednim. Melanhton pravi razliku izmeu toga da je
neko proglaen pravednim i da je neko uinjen pravednima; prvo je
opravdanj, dok je drugo posveenje i obnovljenje. Za Avgustina su
ovo razliiti aspekti iste stvari. Prema Melanhtonu, Bog proglaava presudu
da je grenik opravdan na nebeskom sudu (in foro divino). Ovaj legalni
pristup opravdanju dovodi do termina sudsko opravdanje, od latinske
rei forum (pijaca ili dvorite), mesto koje je tradicionalno bilo povezano
sa davanjem pravde u drevnomRimu.
Vanost ovog razvoja lei u injenici da on oznaava potpun prekid sa
crkvenim uenjem do ovog trenutka. Od vremena Avgustina, opravdanje
se oduvek razumevalo kao dogaaj proglaenja pravednika i procesa kada
je grenik uinjen pravednikom. Melanhtonov koncept o sudkom

48
 opravdanju se radikalno razlikuje od ovoga. Ovo uenje su nastavili da
slede ostali reformatori i ono danas i dalje stoji kao razlika izmeu
Rimokatolikog i Protestanskog razumevanja opravdanja. Ova razlika je
takoe kasnije proirena na neslaganje oko razumevanja same definicije
opravdanja. Kasnije je koncil u Trentu stao na stranu Avgustina, a odbacio
Melanhtonovo razumevanje sudskog opravdanja.

Razlike meu reformatorima na temu opravdanja

Popularni izvetaji o Reformaciji daju impresiju o monolitnoj uniformnosti
unutar pokreta po pitanju doktrine o opravdanju.
Meutim, postoje sutinske razlike izmeu samoh reformatora u vezi ove
doktrine.

Opravdanje i vajcarska Reformacija

Kao to smo videli, u periodu 1515-20., doktrina o opravdanju verom je
bila centar Luterove teologije i fokus njegovog programa reforme, gde je
vera predstavljala ono to sjedinjuje vernika sa Hristom i to donosi
stvarno lino prisustvo Hrista u njemu ili u njoj.
Sa druge strane, Cvingli je bio zainteresovan za pitanja koja su muila
humaniste istone vajcarske tog vremena. Reformacija je podrazumevala
reformaciju ivota i morala. Termin opravdanje verom se nije koristio u
tamonjim spisima.
Cingli je dakle stavio naglasak na moralnim posledicama jevanelja, sa
rezultirajuom tendencijom da potceni pitanja koja su bila od velikog
znaaja za Lutera.
Luterova doktrina o opravdanju je bila usmerena prema pojedinanom
verniku, istiui njegov odnos prema Bogu i crkvi, kako bi olakao njegovu
nemirnu savest.
Cvingli je video Reformaciju kao onu koja utie na crkvu i drutvo, pre
nego samo na pojedinca. Reformacija je prvenstveno bila moralnog
karaktera. On nije bio zainteresovan za pitanje kako moe pojedinac nai
milostivog Boga.
Razlika izmeu Luterovog i Cvinglijevog pristupa doktrini o opravdanju se
tie ne samo pitanja sadraja, ve takoe i naglaska. Na primer: Cvingli
gleda na Hrista kao moralni primer, pre nego linu prisutnost u ivotu
vernika. Iako ne zagovara uenje o spasenju delima, Cvingli daje prioritet
moralnom obnovljenju, vie nego oprotenju.
1520-tih Cvinglijeve ideje o opravdanju postaju slinije Luterovim. Ipak,
paljivi italac Cvinglijevih spisa ipak moe da uoi fundamentalnu razliku
izmeu Luterovo i Cvinglijevog stava. Za Lutera, Pismo objavljuje Boja
obeanja i dodatno uveravaju i oteavaju vernika istiui ta je sve Bog
uinio za greno oveanstvo kroz Hrista. Za Cvinglija, Pismo daje moralne
zapovesti koje Bog daje verinku; naglasak je na tome ta oveanstvo
mora da uradi kao odgovor na primer koji je dao Hristos.
ak i 1520-tih postoje razmimoilaenja u Reformaciju po pitanju ove teme.

49
Kasniji razvoji: Buer o opravdanju
Dve stvari zahtevaju razjanjenje: uloga Hrista u opravdanju i odnos
izmeu Bojeg milostivog dela opravdanja i ovekove poslunosti Bojoj
volji.
Iako su neki mislili da Luter zagovara ideju da kada je grenik jednom
opravdan, on ili ona vie nisu pod obavezom da ine moralna dela (npr.
Georg Spalatin), Luterova osnovna pozicija je da dobra dela su odgovor na
Boje delo milosti opravdanja, i da ona ne mogu i da ne smeju biti
smatrana kao uzrok opravdanja.
1530-tih, Strazburki reformator Martin Buer razvija doktrinu o
dvostrukom opravdanju pokuavajui na neki nain da ispravi, po njemu,
Luterov jednostran pristup. Za Buera, postoje dva nivoa opravdanja:
1. Opravdanje bezbonika (iustificatio impii) Boje milostivo
pratanje ovekovog greha opravdanja;
2. Opravdanje pobonog (iustificatio pii) poslunost moralnim
zahtevima jevanelja posveenje.
Hristos je posmatran kao spoljanji moralni primer, milostivo dat od strane
Boga, koji su opravdani grenici uz pomo Svetog Duha pozvani da
imitiraju.
Uzroni link je uspostavljen izmeu opravdanja i moralnog obnovljenja.
Ukoliko se jedno od ova dva izuzme, za grenika se ne moe rei da je
opravdan. Poto je opravdanja bezbonika uzrok opravdanja
pobonoga, sledi da je odsustvo moralnog obnovljenja u pojedincu
ukazuje da on ili ona nisu opravdani na prvom mestu. Meutim, iako je
Buer pokuao da sauva i realnost milosti i neophodnost ovekove
poslunosti, ini se da je on sveo Hrista samo na spoljanji moralni primer.

Kasniji razvoji: Kalvin o opravdanju

Kalvinov pristup (1540-tih i 1550-tih) izbegava nedostatke spoljanjeg
razumevanja uloge Hrista u opravdanju i pogleda da opravdanje uzrokuje
moralno obnovljenje.
Vera sjedinjuje vernika sa Hristom u mistino jedinstvo. Ovo jedinstvo
ima dvojstruki efekat, koji Kalvin naziva dvostruka milost:
1. Vernikovo jedinstvo sa Hristom vodi direktno do njegovog ili njenog
opravdanja. Kroz Hrista, vernik je proglaen za pravednika pred
Bogom.
2. Na osnovu vernikovog jedinstva sa Hristom a ne na osnovu
njegovog ili njenog opravdanja vernik otpoinje proces postajanja
biti slian Hristu kroz obnovljenje.
Dok Buer smatra da opravdanje uzrokuje obnovljenje, Kalvin tvrdi da i
opravdanje i obnovljenje su rezultati vernikovog jedinstva sa Hristom kroz
veru.
Spektar miljenja je postojao u prvoj generaciji Reformacije, sa
Melanhtonovom i Kalvinovom teorijom kao dominantnim teorijama.

50
Katoloki odgovor: Trent o opravdanju
Koncil u Trentu (1545-63)- sazvan je koncil radi formulisanja
sveobuhvatnog odgovora na Luterova uenja, pre svega na doktrinu o
opravdanju verom.
esta sesija koncila u Trentu (13. jan. 1547) na kojoj se doneo Tridentski
Dekret o Opravdanju predstavlja najznaajnije dostignue koncila i njegov
fokus je na kritici Luterovog stava.
Postoje etiri dela ove kritike:
1. Priroda opravdanja.
2. Priroda opravdavajue pravde.
3. Priroda opravdavajue vere.
4. Sigurnost spasenja.

Priroda opravdanja
1515-19 Luter razume opravdanje kao proces postajanja (becoming),
ime je grenik postepeno postajao slian Isusu Hristu kroz proces
unutranjeg obnovljenja.
Primer: osoba koja je bolesna; 1515-16 predavanja iz Rimljanima
poslanice: fieri est iustification opravdanje je o postajanju.
1530-tih i kasnije, Luterovi kasniji spisi istiu da je Luter tretirao
opravdanje kao stvar proglaenja pravednog, vie nego proces postajanja
pravednog. Sve vie on je poeo da posmatra opravdanje kao dogaaj koji
je upotpunjen procesom obnovljenja i unutranjeg oivljavanja kroz delo
Svetoga Duha. Opravdanje je izmenilo spoljanji status grenika pred
Bogom, dok je obnovljenje izmenilo unutranju prirodu grenika.
Trent se otro suprotstavio ovakvom pogledu i branio Avgustinovu poziciju
da je opravdanje proces obnovljenja i oivljavanja unutar ovekove
prirode, koji dovodi do promene i spoljanjeg statusa i unutranje prirode
grenika.
Stoga, opravdanje ukljuuje ideju obnovljenja prema ovom koncilu.
Opravdanje je usko povezano sa sakramentima krtenja i pokore. Grenik
je inicijalno opravdan kroz krtenje; meutim, zbog greha, opravdanje
moe izgubiti svoje pravo. Meutim, ono se moe obnoviti kroz pokoru.
Stoga, Trent zadrava srednjevekovnu tradiciju, drei se Avgustina, koji je
video opravdanje kao neto to obuhvata i dogaaj i proces proces kada
neko postaje pravednik kroz delo Svetoga Duha. Reformatori Melanhton i
Kalvin su razluili ove dve stvari, tretirajui re opravdanje samo kao
dogaaj kada se neko proglaava pravednim, posle koga sledi proces
unutranjeg obnovljenja, koji oni nazivaju posveenje ili obnovljenje.
Ozbiljna konfuzija je kao posledica usledila: Katolici i Protestanti koriste isti
termin koji ima veoma razliito znaenje.

Priroda opravdavajue pravde

Luter je naglasio injenicu da grenik ne poseduje pravdu sa samom sebi.
Luterova doktrina o stranoj pravdi Hristovoj znai da pravda koja
opravdava grenika je bila izvan njega. Ona ne postaje deo grenika, ona
se njemu pripisuje.

51
 Trent je snano branio Avgustinovu ideju o opravdanju na osnovu
unutranje pravednosti. Trent kae da je direktan uzrok opravdanja
pravednost koju Bog nama milostivo daje. Jedan predlog koji je doveo do
slaganja izmeu katolika i protestanata je bio izloen u Regenzburgu
(1541) gde su istaknuta dva uzroka opravdanja: spoljanja pravda
(Protestanska pozicija) i unutranja pravda (Katolika pozicija). Meutim,
koncil u Trentu je zadrao frazu jedan formalni uzrok u nameri da
eliminie ideju da postoji vie od jednog uzroka.
Luter: opravdavajua vera nije nita do poverenje u Boju milost, koja
brie greh zbog Hrista. Trent je pogreno protumaio Lutera kao da on
zagovara da svako moe biti opravdan kroz veru, bez ikakve potrebe za
poslunou ili dugovnim obnovljenjem.
Luter je kazao da hrianski ivot poinje verom i samo verom ali da dobra
dela prate opravdanje, ali da ne uzrokuju samo opravdanje na prvom
mestu.

Sigurnost spasenja
Za Lutera, pojedinac moe biti siguran u svoje spasenje. Spasenje je
bazirano na Bojoj vernosti i Bojim obeanjima milosti; nemati sigurnost u
spasenje znai sumnjati u Boju pouzdanost.
Teoloka sigurnost ne vodi neophodno ka psiholokoj sigurnosti. To je
savreno konzistentno sa rvanjem sa sumnjama i nesigurnou od strane
vernika.
Trent je posmatrao doktrinu o sugurnosti sa velikom dozom skepticizma.
On kritikuje bezbono uverenje reformatora. Iako niko ne treba da
sumnja u Boju dobrotu i milost, reformatori ozbiljno gree kada ue da
niko nije osloboen od greha i opravdan ukoliko ne veruju sa sigurnou
da su osloboeni i opravdani, i da su osloboenje i opravdanje posledica
samo vere. Trent insistira da niko ne moe sa sigurnom verom koja nije
podlona pogreci, da li su zadovili Boju milost.
Za Trent, reformatori se oslanjaju na pustu hrabrost i ljudsko uverenje, pre
nego na milost Boju. Reformatori, sa druge strane, naglaavaju pravdu
koja poiva na Bojim obeanjima; ne verovati hrabro u takva obeanja
jednako je dovoenju Boje pouzdanosti u pitanje.

Doktrina o predestinaciji
Uvod
Ako je Luteranska crkva nastala kao posledica interesovanja za doktrinu o
opravdanju, Reformatorska crkva je nastala zbog nove elje da se ponovo
uspostavi biblijski model apostolske crkve.
Jedan od vodeih ideja Reformatorske teologije, koja je bila od posebnog
znaaja za njene politike i socijalne teorije je: koncept o boanskoj
suverenosti.
Reformatorski teolozi su smatrali Luterov naglasak na linom iskustvu kao
neprihvatljivo subjektivnim i previe orijentisanim na pojedinca; njihova

52
 briga je prvenstveno bila oko uspostavljanja objektivnih kriterijuma na
osnovu kojih se mogu crkva i drutvo reformisati i oni su te objektivne
kriterijume pronali u Pismu.
Doktrina o predestinaciji se esto smatrala centralnom osobinom
Reformatorske teologije.
Kako je dolo do toga da koncept milosti, koji je Luter povezivao sa
opravdanjem grenika, bude povezan sa Bojom suverenou, to je
posebno izraeno u doktrini o predestinaciji?

Cvingli o boanskoj suverenosti

U Avgustu 1519 kada je harala kuga, Cvingli je umalo izgubio svoj ivot.
Od avgusta 1519 do februara 1520, stanovnitvo u Cirihu je skoro pa
prepolovljeno.
Posle ovog iskustva, Cvingli je bio ubeen da je instrument u Bojoj ruci,
koji e biti iskorien u Boje svrhe.
Kao to je Luterovo razumevanje pravde Boje bilo i iskustveno i
teoloko, na slian nain je Cvinglijevo razumevanje boanskog provienja
takoe imalo iskustvenu dimenziju. Za Cvinglija, pitanje Boje svemoi nije
vie bilo pitanje iz knjiga, ve koje je direktno bilo povezano sa njegovim
iskustvom. Dok je Luterova teologija bila oblikovana njegovim iskustvom
Bojeg opravdanja njega kao grenika, Cvinglijeva teologija je u potpunosti
bila oblikovana njegovim razumevanjem Boje apsolutne suverenosti i
ovekove potpune zavisnosti od njega.
Cvinglijeva ideja o apsolutnom Bojem suverenitetu je razvijena u doktrini
o provienju u poznatoj propovedi De providentia, O provienju.
Za mnoge postoji slinost izmeu Cvinglijevih ideja i Senekinog fatalizma.
Da li je pojedinac spasen ili osuen je totalno Boja stvar, koji slobodno
donosi odluku od venosti.
Postoji razlika izmeu Luterovog i Cvinlijevog razumevanja Boje milosti.
Za Lutera, Pismo je zainteresovano prvenstveno za Boja milostiva
obeanja. Za Cvinglija, Pismo je prvenstveno zainteresovano za Boji
zakon, sa kodom ponaanja sa zahtevima koje daje suvereni Bog svome
narodu. Luter pravi otru razliku izmeu zakona i jevanelja, dok su za
Cvinglija oni jedno te isto.
Cvinglijeva rastua zainteresovanost za Boju suverenost je dovela do
njegovog raskida sa humanizmom.
Cvinglijev reformni program u Cirihu 1519. je sutinski bio humanistiki.
Njegova upotreba Pisma je temeljno bila Erazmovska, kao i njegov stil
propovedanja, iako su njegovi politiki pogledi reflektovali vajcarski
nacionalizam koji je Erazmo prezirao. On je posmatrao reformaciju kao
obrazovani proces, odraavajui na taj nain poglede Erazma i vajcarskih
humanista.
U Julu 1520 godine nalazimo da on odbacuje humanistiku koncepciju
Reformacije: neto vie je potrebno od edukativnog programa da bi
Reformacija bila uspena. Sudbina oveanstva i Reformacije zavisi od
boanskog provienja. Humanistie edukativne tehnike nisu u stanju da se
suoe sa korenom problema.

53
 Mart 1525 Komentar na Pravu i Lanu Religiju Cvingli napada dve
pretpostavke Erazmovog reformnog programa: ideju o slobodnoj volji
(liberum arbitrium), koju je Erazmo branio 1524, i sugestiju da obrazovni
metodi su u stanju da reformiu korumpirano i greno oveanstvo.
Ono ta je neophodno prema Cvingliju je boansko provienje i njegova
inicijativa, bez kojih je prava reformacija nemogua.
Luter 1525. napada Erazmovu doktrinu o slobodnoj volji i pie O ropskoj
volji i gde naglaava potpunu Boju suverenost, povezanu sa doktrinom o
predestinaciji.
Mnogi humanisti nisu prihvatali ovekovu grenost i boansku svemonost.

Kalvin o predestinaciji
Za neke teologe, Kalvinom sistem je centriran oko doktrine o
predestinaciji. Meutim, iako zauzima vano mesto, ona nije centralna
doktrina njegove teologije. Pre se moe rei da je ona centralna doktrina
Reformatorske teologije, nakon Kalvina.
Kalvinova misao reflektuje zainteresovanost za ovekovu grenost i
boansku svemo koja se najbolje vidi u doktrini o predestinaciji.
U svom ranom periodu Kalvin je bio humanista. Meutim, on menja svoj
reformni program krajem 1533 ili poetkom 1534.
Kalvin razume svoje obraenje kao rezultat Bojeg provienja. On kae da
je toliko bio u praznoverju papstva da nita manje od Boje sile nije
moglo da ga toga oslobodi.
Kalvinov glavni doprinos razvoju doktrine o milosti je logika strogost sa
kojom joj je pristupio. To se najbolje vidi u komparaciji Avgustinovog i
Kalvinovog stava.
Za Avgustina, oveanstvo nakon Pada je korumpirano zahtevajui milost
Bojoj za otkupljenje. Ta milost nije data svima. Avgustin koristi termin
predestinacija da ukae na Boju akciju davanja milosti nekima, onima
koji e biti spaseni. Ali ta se deava sa ostalima? Bog aktivno ne odluuje
da e oni propasti; on prosto proputa da ih spasi. Predestinacija, za
Avgustina, ukazuje na boansku odluku da otkupi, a ne na in odbacivanja
ostatka grenog oveanstva.
Za Kalvina, Bog aktivno odluuje ko e biti spasen a ko nee, jer je on
aktivan i suveren u svom odluivanju. On dakle odreuje unapred one za
veno spasenje i one za venu propast.
Jedna od centralnih funcija ove doktrine je naglasak na milost Boju. Za
Lutera, Boja milost se vidi u injenici da on pravda grenika, koji ne
zasluuju takvu privilegiju. Za Kalvina, Boja milost se vidi u njegovoj
odluci da otkupi pojedince bez obzira na njihove zasluge. Za Lutera, Boja
milost se pokazuje u tome da on spasava grenike uprkos njihovim
nedostacima; za Kalvina, ta milost se pokazuje u tome da on spasava
pojedince bez obzira na njihove zasluge. Iako Luter i Kalvin brane Boju
milost na razliite naine, slian princip je potvren u njihovom pogledu na
opravdanje i predestinaciju.
Od 1570-te, tema o Bojem odabiru dominira Reformatorskoj teologiji.
Ovo dovodi do identifikacije Reformatorske zajednice i Izrailjskog naroda.

54
 Od tada, doktrina o predestinaciji ima glavnu socijalnu i politiku funkciju
funkciju koju nije imala kod Kalvina.
U njegovog treoj knjizi (1559 edicije) Institucije Hrianske Vere, doktrina
o predestinaciji je tretirana kao aspekt doktrine o otkupljenju kroz Hrista.
Predestinacija je definisana kao veni Boji dekret. Predestinacija je
neto to treba da izazove oseaj strahopotovanja u nama, prema
Kalvinu.
Za Kalvina, predestinacija nije produkt ljudske spekulacije, ve tajna
boanskog otkrivenja. Onda je otkrivena u posebnom kontekstu i na
poseban nain. Nain ima veze sa Hristom, a kontekst sa efikasnou
propovedanja jevanelja.
Za Kalvina, neki veruju a neki ne veruju u jevanelje. Prvenstvena funkcija
doktrine o predestinaciji je da objasni zato pojedinci odgovaraju pozitivno
na jevanelje a drugi ne. U svetlu Pisma, Kalvin odbacuje mogunost bilo
kakve greke ili neadekvatnosti sa Boje strane ili jevanelja; misterija je
da su neki predodreeni da odgovore i neki da odbace jevanelje. Neki su
bili odreeni za veni ivot, dok drugi na venu propast. (III.xxi.5)
Kalvin ne ui nita novo: moderna Avgustinova kola (schola Augustiniana
moderna), Gregori od Riminia.
Spasenje lei izvan kontrole pojedinca, koji je bespomoan da promeni
situaciju.
Kalvin naglaava da ova selekcija nije ograniena samo na spasenje, ve
na svaki aspekt ivota. Primer: ne odgajaju se sva deca u istim ivotnim
uslovima. Za Kalvina, predestinacija je prosto primer opte tajne ljudskog
postojanja, gde su neki neverovatno favorizovani materijalnim i
intelektualnim darovima koje drugi nemaju.
Iako Kalvin odbacuje koncepciju Boga kao apsolutnu i arbitrarnu silu,
njegova diskusija o predestinaciji predstavlja Boji odnos prema stvorenju
kao kapriciozan, udljiv i ija koncepcija i primena sile nije ograniena na
bilo kakav zakon ili poredak. U ovome se Kalvin razlikuje od via moderne i
schola Augustiniana moderna koji govore da Bog deluje po ve utvrenom
moralnom poretku. Bog je izvan bilo kakvog zakona, i Boja volja je osnova
postojee koncepcije moralnosti.
Kalvin smatra da predestinacija poiva na zagonetnim Bojim sudovima,
jer mi ne moemo da znamo zato neke izabira a neke osuuje. Ipak, Boje
odluke reflektuju Boju mudrost i pravdu, koji su u saglasnosti sa
predestinacijom.

Predestinacija u kasnijem Kalvinizmu

Kalvinove religijske ideje, prezentovane u Institucijama (1559), su
sistematino organizovane na osnovi pedagokih razmatranja; one nisu
sistematski izvedene na osnovi vodeeg spekulativnog principa. Kalvin je
biblijsko izlaganje i sistematsku teologiju smatrao identinim.
U elji da odbrane svoja verovanja od Luterana i Katolika, javlja se novi
talas sistematizacije ideja u Kalvinizmu. Aristotelizam, u poetku
posmatran sa skepticizmom, sada postaje saveznik. Bilo je potrebno

55
 pokazati unutranju konzistentnost i koherenciju u Kalvinizmu. Mnogi se
zbog toga okreu Aristotelu.
etiri karakteristike novog pristupa u teologiji:
1. Ljudski razum je imao glavnu ulogu u objanjenju i odbrani
hrianske teologije.
2. Teologija poinje od prvih principa, iz kojih proizilaze doktrine.
3. Teologija je bazirana na aristotelijanskoj filozofiji, posebno
Aristotelovi uvidi u prirodu metoda; kasniji Reformatorski pisci su
opisani kao filozofi, pre nego bibliari ili teolozi.
4. Teologija je viena kao zainteresovana za metafizika i spekulativna
pitanja, posebno vezanih za Boju prirodu, Njegovu volju za
oveanstvo i stvaranje, a iznad svega za doktrinu o predestinaciji.
Poetna taka u teologiji su generalni principi, a ne konkretni istorijski
dogaaj. Kalvin, sa druge strane, istie da teologija proizilazi iz dogaaja
vezanih za Isusa Hrista, kao to Pismo svedoi, od kojih izvlai implikacije
(njegov metod je analitian i induktivan). Suprotno njemu, Beza poinje od
optin principa i nastavlja sa izvlaenjem zakljuaka koji se vide u
posledicama za hriansku teologiju (njegov metod je deduktivan i
sintetian).
Koje je opte principe Beza koristio kao poetnu taku svog teologiziranja?
On je bazirao svoj sistem na boanskim dekretima izbora boanska
odluka da neke bira za spasenje a neke za propast. Ostatak teologije se
tie istraivanja posledica ovakvih odluka. Predestinacija je dakle kontrolni
princip za njega.
Teorija ogranienog pomiranja ili selektivnog otkupljanja razmatra
sledee pitanje: Za koga je Hristos umro? Tradicioinalni odgovor: za sve.
Ipak, iako njegova smrt ima potencijal da otkupi sve, ona je bila efikasna
samo za one koji su izabrali da joj dozvole da utie na njih.
Godescalc od Orbaisa (poznat kao Gotalk), benediktinski monah iz 9.-tog
veka, razvio je doktrinu o dvostrukoj predestinaciji prema kojoj je Hristos
umro samo za izabrane, jer da je umro za sve, on bi uzalud umro za neke,
jer to ne bi uticalo na njihovu sudbinu. Mnogi su odbacili njegovu teoriju u
9-tom veku, ali je ona sada vaskrsnuta u kasnijem Kalvinizmu.
Povezana sa novim naglaskom na predestinaciju je bio interes za ideju
selekcije, prema kojoj je reformska zajednica doivljavala sebe kao novi
Izrailj, izabranu od Boga, koji se nalaze u novom zavetu sa Bogom. Ova
ideja, iako kasnije razvijena, vue svoje poreklo iz via moderne zavetni
odnos izmeu Boga i naroda.
Zavet milosti (Boje i narodne obaveze jedno prema drugom-religijske,
politike, socijalne) i koncept o boanskoj selekciji su bili osnova
meunarodne Reformatorske socijalne vizije. Primer: Puritanci sebe
doivljavaju kao izabrani Boji narod koji dolaze u novu obeanu zemlju,
Ameriku.
Suprotno tome, kasniji Luteranizam marginalizuje Luterove ideje iz 1525-te
o boanskoj predestinaciji, preferirajui ovekovu slobodnu volju kao
odgovor Bogu, pre nego suverenu boansku selekciju posebnih pojedinaca.

56
 Za kasniji Luteranizam, selekcija znai ljudska odluka da se voli Bog, a
ne Boja odluka da bira pojedince.
Neslaganje po pitanju doktrine o predestinaciji je jedna od dve kontraverze
(druga ima veze sa sakramentima) koja je razdvajala ove dve
denominacije vekovima.
Iako i Luterani ne odbacuju ideju o tome da su izabrani od strane Boga,
ne insistiraju toliko na njoj kao Kalvinisti. Uenje o selekciji i predestinacija
su bez sumnje vodea sila u irenju Reformisane crkve u 17.-tom veku.

57
Doktrina o milosti i Reformacija
Reformacija je konani trijumf Avgustinove doktrine o milosti nad
Avgustinovom doktrinom o crvki. Benjamin B. Warfield
Za Lutera, doktrina o opravdanju verom je taka po kojoj crkva stoji ili
pada (articulus stantis et cadentis eclesiae).
Za reformatore, posebno za Lutera, hrianska crkva je konstituisana
pomou doktrine o milosti. Srednjevekovna crkva je ovo izgubila to je
dovelo do reformacije.
Avgustin je razvio ekleziologiju, naglaavajui jedinstvo crkve u 5. veku u
Donatistikoj kontraverzi. Reformatori se ovde nisu slagali sa Avgustinom
da se po svaku cenu treba zadrati jedinstvo crkve kada glavno telo crkve
grei. On tvrde da njegovi pogledi na milost su mnogo znaajniji nego
njegovi stavovi po pitanju crkve. Po njima, crkva je produkt Boje milosti i
zbog toga je Boja milost vanija. Drugi se nisu slagali sa tim tvrdei da je
crkva uvar i garancija hrianske vere. Time je scena postavljena za
debatu o prirodi crkve.

Lajpcika 1519 bio smatran kao onaj koji podrava humaniste.

Povratak Svetom Pismu

Uvod
Sola Scriptura, samo Pismo, je postao jedan od najvanijih slogana
reformatora.
Ako je doktrina o opravdanju verom bio materijalni princip Reformacije,
princip scriptura sola je njen formalni princip.
Ako su reformatori skinuli papu sa prestola autoriteta, sa druge strane su
na njegovo mesto postavili Pismo.
Razmotriemo kako je Reformacija razumela Pismo, kontekstualizujui ga u
svetu misli kasnog srednjevekovnog i Renesanskoj perioda.

Pismo u Srednjem Veku

Koncept Tradicije
Za veinu srednjovekovnih teologa sveto je bilo od sutinske vanosti za
hriansku veru se nalazilo u Pismu. Nije postojala potreba da se gleda bilo
gde drugde za materijal relevantan za hriansku teologiju.
Za pitanja na koja Pismo nije eksplicitno davalo odgovor (ko je napisao
Apostolski kredo), crkva je oseala slobodu da ponudi reenja koja bi bila u
duhu Pisma, odnosno ono to Pismo implicira.
Krajem Srednjeg Veka, koncept tradicije je postao od velikog znaaja u
odnosu na tumaenje i autoritet Pisma.

58
 Heiko A. Oberman kae da su dva potpuno drugaija koncepta tradicije
kruila krajem Srednjeg Veka: Tradicija 1 i Tradicija 2. ak tavie,
pozivanje na Pismo se smatralo jeretikim vienjem.
Kao odgovor na razliite kontraverze u ranoj crkvi, posebno odnos prema
gnosticizmu, tradicionalni metod razumevanja Pisma je poeo da se
razvija.
Irinej Lionski (2. vek) je poeo da razvija ideju o autorizovanom nainu
tumaenja odreenih biblijskih tekstova. Pismo se treba tumaiti u okviru
konteksta istorijskog kontinuiteta hrianske crkve. Parametri njegovog
tumaenja su fiksni i dati. To je Tradicija 1: tradicionalni nain
razumevanja Pisma u okviru zajednice vernih.
14. i 15. vek tradicija je razumevana drugaije, kao izdvojen, poseban
izvor otkrivenja, kao dodatak Pismu. Poto je Pismo ne govori o mnogim
stvarima, Bog je u svom provienju obezbedio drugi izvor otkrivenja kako
bi nadomestio ovaj nedostatak: skup nepisane tradicije koji dosee ak do
samih apostola. Ova tradicija se prenosila sa generacije na generaciju u
okviru crkve. Ovo je Tradicija 2.
Da sumiramo: Tradicija 1 je doktrina o jednom izvoru: doktrina je
bazirana na Pismu, a tradicija ukazuje na tradicionalni nain
razumevanja Pisma. Tradicija 2 je doktrina o dva izvora: doktrina je
bazirana na dva potpuno odvojena izvora, Pismo i nepisana tradicija.
Verovanje koje nije bilo bazirano na Pismu moe se, na osnovu ove teorije
o dva izvora, opravdati pozivanjem na nepisanu tradiciju. Ova doktrina o
dva izvora je posebno bila predmet kritike reformatora.

Vulgatin prevod Biblije

Kada srednjovekovni teolog citira Pismo, on neizostavno misli na textus
vulgatus, zajedniki tekst, uraen od strane patristikog biblijskog
skolara Jeronima krajem 4.-tog i poetkom 5-tog veka.
Ovaj tekst je korien u Srednjem Veku u vidu nekoliko formi, sa znaajnim
razlikama izmeu njih. Na primer, Teodulf (Theodulf) i Alkuin (Alcuin),
istaknuti skolari Srednjeg Veka, su koristili potpuno razliite verzije
vulgatinog teksta.
U 11.-tom veku se pojavila potreba za standardizovanom verzijom ovog
teksta kako bi sluio novim interesima u teologiji koja se razvijala kao deo
renesanse. Potreba za standardizacijom je zadovoljena pojavom
udruenog spekulativnog napora od strane nekih Parikih teologa 1226,
rezultirajui Parikom verzijom vulgatinog teksta koji je postao
normativan.
Srednjovekovni teolozi, pokuavajui da baziraju svoju teologiju na Pismu,
bili su prinueni da izjednae Pismo sa loom verzijom latinskog prevoda
Biblije. Rast humanistikih tekstualnih i filolokih tehnika e otkriti jasnu
razliku izmeu Vulgate i tekstova koji ona tvrdi da prevodi i stoga otvori
put za doktrinarnu reformaciju kao posledicu.

Srednjevekovne verzije Biblije

U toku Srednjeg Veka pojavile su se nekoliko verzija Pisma.

59
 Primer: prevod Dona Viklifa koji su proizveli on I skolari koji su bili sa njim
u Luterworth-u. Motivacija za ovaj prevod Biblije na engleski je delimino
bio duhovne prirode, a delimino politike. Duhovan u tome da su laici
imali pristup Bojem zakonu i politiki u tome da je implicitan izazov bio
stavljen pred crkveni autoritet.
Sve verzije su bile prevodi Vulgate. Oni nisu bili bazirani na najboljim
manuskriptima Pisma, na njihovim originalnim jezicima, ve na Vulgatinoj
verziji, sa svim njenim slabostima i grekama.
Agenda Reformacije je bila postavljena kroz primenu tekstualnih i filolokih
tehnika uzetih iz humanizma (koje su razvili Lorenzo Vala i Erazmo
Roterdamski), koji su po svojoj prefinjenosti bili daleko bolji od Viklifovih
tehnika primenjenih u njegovom prevodu.

Humanisti i Biblija
Glavni elementi humanistikog doprinosa vanosti Biblije:
1.Veliki humanistiki naglasak na potrebi za vraanjem izvorima (ad
fontes) udara temelje prioritetu Pisma iznad kasnijim komentarima na
njen tekst, posebno onima u Srenjem Veku. Tekstu Svetoga Pisma
treba pristupiti direktno, a ne preko komlikovan sistem komentara.
2.Pismo se treba itati direktno na njenim originalnim jezicima, pre nego
na latinskom prevodu. Stoga, Stari Zavet se treba prouavati na
jevrejskom jeziku (osim par sekcija koje su pisane na aramenskom), i
Nozvi Zavet na grkom. Rastui humanistiki interes za grki jezik (koji
su mnogi humanisti smatrali vrhovnim po svojoj sposobnosti da
prenosi filozofske koncepte) je dalje konsolidovao vanost koja se
pripisivala novozavetnim dokumentima. Obrazovni ideal kasne
Renesanse je biti trium linguarum gnarus, ekspert tri jezika
(jevrejski, grki i latinski). Trojeziki koledi su bili osnovani u Alkala u
paniji, u Parizu i u Vitembergu. Novo interesovanje i dostupnost Pisma
na originalnim jezicima je uskoro dovelo na svetlost dana brojne greke
u prevodu Vulgate, od kojih su neke vrlo znaajne.
3.Humanistiki pokret je uinio dostupnim dve esencijalne alatke za novi
metod prouavanja Biblije. Prvo, omoguen je tampani tekst Pisma na
njenim originalnim jezicima. Na primer, Erazmov Novum Instrumentum
omne 1516 je omoguilo skolarima direktan pristup printanom tekstu
grkoj Novog Zaveta, a Lefevre d'taples je obezbedio grupu Psalama
na jevrejskom jeziku (1509). Drugo, omoguen je pristup prirunicima
za uenje klasinih jezika ime je omogueno skolarima da naue te
jezike.
4.Humanistiki pokret je razvio tekstualne tehnike uz pomo kojih je
mogue ustanoviti najprecizniji tekst Pisma. Sada je mogue eliminisati
mnoge tekstualne greke koje su postojale u Parikom izdanju Vulgate.
Erazmo je okirao svoje savremenike kada je iskljuio znaajan deo
jednog stiha iz Biblje (1. Jovanova 5:7), koji nije mogao da pronae u
bilo kom manuskriptu na grkom, kao kasniji dodatak.
Vugata: Jer je troje to svedoi na nebu: Otac, Re i Sveti Duh, i ovo
troje je jedno. I postoje troje to svedoi na zemlji: Duh, voda i

60
 krv. Boldirano je tekst koji Erazmo nije pronaao u grkim verzijama
NZ. Poto je ovaj tekst postao znaajan kao tekst u odbrani doktrine o
Trojstvu, mnogi su bili ljuti na njega zbog ovog postupka. Teoloki
konzervativizam je esto trijumfovao nad obrazovnim progresom: ak
je i poznati KJV (1611) ukljuio ovaj sporni tekst kao glavni tekst uprkos
njegovoj neautentinosti.
5.Humanisti su imali tendenciju da gledaju drevne tekstove kao one koji
prenose iskustvo koje se moe preoteti kroz odgovarajue literarne
metode. U sluaju Novog Zaveta, moe se imati u vidu iskustvo
prisutnosti i sile vaskrslog Hrista. Verovalo se da vitalnost i uzhienost
Apostolske ere se moe ponovo stei u 16-tom veku itajui i
studirajui Pismo na ispravan nain.
6.6. U svom Enchiridion (Saveti hrianskom vojniku), koji je posebno
postao uticajan 1515., Erazmo je tvrdio da biblijski pismeni laici dre
klju reforme crkve. U svom delu, i svetenstvo i crkva su
marginalizovani: laik kao italac Pisma ima vie nego adekvatan vodi
sutinskom hrianskom verovanju, a posebno praksi. Ovi pogledi, koji
su postigli iroku rasprostranjenost meu laicima intelektualcima
Evrope, su bez sumnje pripremili put za biblijski reformni program
Lutera i Cvinglija u periodu od 1519-25. Iako je ak Luter usvojio
teoloki pristup Pismu koji se razlikovao od Erazmovog nedoktrinarnog
stava, smatralo se da on gradi na vrstim Erazmovim osnovama.

Biblija i Reformacija
Vilijam elingvort (William Chillingworth), engleski protestant iz 17.-tog
veka, je zapisao: Biblija, kaem vam, Biblija je religija Protestanata.
Kalvin je zahtevao da i institucije i regulacije crkve i drutva budu
utemeljene na Pismu: Ja odobravam samo one ljudske institucije koje su
osnovane na boanskom autoritetu i koje dolaze iz Pisma.
Cvingli je naslovio svoj traktak o Pismu (1522): O jasnoi i sigurnosti Rei
Boje tvrdei da Osnova nae religije je pisana re, Boje Pismo.
Ovi pogledi ukazuju na konzistentno uzvien pogled na Pismo koje su
reformatori usvojili. Ovaj pogled nije novi pogled; on predstavlja glavnu
taku kontinuiteta sa Srednjim Vekom koji su posmatrali Pismo kao
najvaniji izvor hrianske doktrine. Razlika izmeu reformatora i
srednjevekovne teologije u ovom trenutku se tie pitanja kako je Pismo
definisano i tumaeno, pre nego status koji joj je dat.

Kanon Pisma
Centralno bilo kom programu koji tretira Pismo normativnim je delimitacija
Pisma. Drugim reima, ta je Pismo? Termin kanon (grka re ima
znaenje pravilo ili norma) je poeo da se koristi da upuuje na one
knjige prepoznate kao autentine od strane crkve. Za srednjevekovne
teologe, Pismo znai ona dela koja su ukljuena u Vulgatu.
Reformatori su doveli ovu poziciju u pitanje. Dok su sve novozavetne
knjige prihvaene kao kanonske Luterovo zanemarivanje etiri od njih je
nailazilo na slabu podrku sumnje su se pojavile u vezi kanoninosti

61
 grupe starozavetnih dela. Poreenjem sadraja SZ na jevrejskom sa jedne
strane i SZ na grkom i latinskom (Vulgata) sa druge strane pokazuje da
ovi drugi sadre brojne knjige koje ne postoje kod prvih. Reformatori su
tvrdili da samo SZ spisi koji se trebaju smatrati deo kanona Pisma su oni
koji pripadaju jevrejskoj verziji Biblije.
Razlika je stoga povuena izmeu Starog Zaveta i Apokrifa: prvi sadri
knjige koje se nalaze u jevrejskoj Bibliji, dok drugi sadri knjige koje se
nalaze u grkim i latinskim Biblijama (Vulgata), ali ne i u jevrejskoj Bibliji.
Dok su neki reformatori dozvolili da se apokrifna dela itaju kao pouni
tekstovi, postojao je opt konsenzus da se ova dela ne trebaju koristiti kao
osnova za doktrinu.
Meutim, koncil u Trentu (1546), koji je podrao stav srednjovekovnih
teologa, je definisao Stari Zavet kao ona starozavetna dela koja su
sadrana u grkim i latinskim biblijama, odnosno eliminiui svaku razliku
izmeu Starog Zaveta i Apokrifa.
Fundamentalna razlika je nastala izmeu rimokalokog i protestantskog
razumevanja ta termin Pismo ustvari znai. Ova razlika je nastavila da
postoji do danas. Protestantske verzije: NRSV i NIV; Katolika verzija:
Jersualem Bible.
Za reformatore, scriptura sola stoga implicira dve razlike u odnosu na
poziciju katolika: ne samo drugaiji status Pisma, ve takoe i ta
podrzumeva Pismo. Koja je relevantnost ove rasprave?
Jedna od praksi katolika koju su reformatori odbacili se tie molitve za
mrtve. Za reformatore, ova praksa poiva na nebiblijskim osnovama
(doktrina o istilitu), i ohrabruje sujeverje i iskorievanje od strane crkve.
Katolici bi se pozivali na 2. Makabejcima 12:40-46. Za reformatore, ova
knjiga je pripadala apokrifima te stoga nije bila deo Biblije, i da praksa nije
bazirana na Pismu.
Rezultat ove debate je dostupnost autoritativne liste knjiga koje su se
smatrale delom Pisma. etvrta sesija Tridentskog koncila (1546) je dala
detaljnu listu koja ukljuuje apokrifna dela kao deo Pisma, dok su
protestantske zajednice u vajcarskoj, Francuskoj i ire dale liste koje su
namerno iskljuile reference na ova dela ili ukazale da ona nisu vana po
pitanjima doktrine.

Autoritet Pisma
Reformatori su bazirali autoritet Pisma na osnovu njegove veze sa Bojom
Reju. Za neke, Pismo je Re Boja. Za druge, Pismo je sainjavalo Re
Boju. Ipak, postojao je konsenzus da se Pismo treba prihvatiti kao da u
njemu sam Bog govori.
Kalvin: autoritet Pisma se bazira na injenici da su biblijski pisci sekretari
Svetog Duha.
Henrih Bulinder (Heinrich Bullinger): Zbog toga to je Re Boja, sveto
biblijsko Pismo ima odgovarajui poloaj i kredibilitet u samom sebi.

Nekoliko taaka koje proizilaze iz principa sola scriptura:

62
 1. Reformatori su insistirali da su autoritet papa, koncila i teologa
podinjeni autoritetu Pisma. To ne znai da oni nemaju nikakav
autoritet, ve da njihov autoritet proizilazi iz Pisma, i stoga je
potinjen njemu. Biblija, kao Re Boja, se mora smatrati
superiornim u odnosu na crkvene oce i koncile.
Kalvin je kazao: Jer iako mi drimo da samo Boja Re lei
izvan sfere naeg suda, i da crkveni oci i koncili imaju
autoritet jedino ako se slau sa Reju, mi koncilima i crkvenim
ocima dajemo takav rank i ast koja im prilii da im se da dok
se smatraju potinjenim Hristu.
Luter je pokuao da definie sola scriptura princip
naglaavajui konfuziju i nekoherentnost srednjovekovne
teologije, dok Kalvin i Melanhton tvrde da najbolja katolika
teologija (od Avgustina) podrava njihove poglede po pitanu
prioriteta Pisma.
2. Reformatori tvrde da autoritet u crkvi ne proizilazi iz statusa
slubenika, ve iz Boje Rei kojoj slui slubenik. Tradicionalna
katolika teologija ima tendenciju da bazira autoritet slubenika u
samoj toj slubi na primer, autoritet biskupa se nalazi u injenici
da je on biskup i naglaava istorijski kontinuitet slube biskupa sa
Apostolskom erom. Reformatori su bazirali autoritet biskupa na
njihovoj vernosti Bojoj Rei.
Kalvin: Razlika izmeu nas i papista je da oni veruju da crkva
ne moe da bude stub istine dok god se ona ne nalazi iznad
Boje Rei. Mi, sa druge strane, tvrdimo da zbog toga to se
crkva sa potovanjem potinjava Bojoj Rei da joj je istina
poverena, i prosleena drugima preko njenih ruku.
Istorijski kontinuitet je od male vanosti u odnosu na verno
propovedanje Boje Rei. Refomatorske crkve su osporisale
istorijski kontinuitet sa institucijama katolike crkve: nijedan
katoliki biskup ne bi rukopolagao njihovo svetenstvo. Ipak,
reformatori tvrde da autoritet i funkcija biskupa dolazi
konano od vernosti Bojoj Rei. Takoe, odluke sabora i papa
su obavezujue i autoritativne ukoliko su verne Svetom
Pismu. Dok katolici naglaavaju vanost istorijskog
kontinuiteta, reformatori naglaavaju vanost doktrinarnog
kontinuiteta.
Stoga, sola scriptura princip ukljuuje tvrdnju da je autoritet crkve utemeljen u
vernosti Pismu.

Sa druge strane, protivnici Reformacije su se pozivali na Avgustinovu izjavu:

Ja ne bih verovao u jevanelje da nisam bio voen autoritetom katolike crkve.
Zar samo postojanje kanona Pisma ne upuuje na to da crkva koja ima autoritet
nad Pismom? Posle svega, crkva je ta koja definie ta je Pismo i ovo izgleda
da sugerie da crkva ima autoritet iznad, nezavisno od, Pisma. Tako je Johan Ek,
Luterov protivnik na uvenoj Lajpcikoj debati 1519, tvrdio: Pismo je

63
neautentino bez autoriteta crkve. Ovo namee pitanje odnosa izmeu Pisma i
tradicije.

Uloga Tradicije
Princip reformatora sola scriptura eliminie bilo kakvu referencu na
tradiciju u formiranju hrianske doktrine. Meutim, magisterijski reformari
su imali veoma pozitivno razumevanje tradicije.
ta predstavljaju Tradicija 1 i Tradicija 2?
Neki tvrde da je princip sola scriptura pozicija Tradicija 0: tradicija nema
nikakvu ulogu u teologiji.
Tri glavna razumevanja odnosa izmeu Pisma i tradicije prisutna u 16-tom
veku se mogu sumirati na sledei nain:
Tradicija 0: radikalna Reformacija
Tradicija 1: magisterijska Reformacija
Tradicija 2: Koncil u Trentu

Pitanje: Zar nisu reformatori odbacili tradiciju, na raun samo Pisma?

Reformatori su se trudili da uklone ljudske dodatke ili distorzije u Pismu.
Ideja o tradicionalnom tumaenju Pisma (Tradicija 1) je bila savreno
prihvatljiva za magisterijska reformatore koji su smatrali da se
tradicionalno tumaenje moe opravdati.
Jedino krilo Reformacije koje je primenjivalo princip sola scriptura
konzistentno je bila radikalna Reformacija ili anabaptisti. Za radikale (ili
fanatike kako ih je Luter nazivao), kao to su Tomas Minzer (Thomas
Muntzer) i Kaspar venkfeld (Caspar Schwenkfeld), svaki pojedinac ima
pravo da tumai Pismo kako eli, potinjen vostvu Svetog Duha. Za
radikalnom Sebastiana Franka, Biblija je knjiga zapaaena uz pomo
sedam peata koje niko ne moe da otvori ukoliko nema klju Davidov, koji
je prosvetljenje Duhom. Put je, stoga, otvoren za individualizam, sa
privatnim sudom individua iznad korporativnog suda crkve. Stoga, radikali
odbacuju praksu krtenja male dece (koju su nastavili da dre
magisterijalni reformatori) kao nebiblijsku, jer ne postoji eksplicitna
referenca na tu praksu u Novom Zavetu. Na slian nain, doktrine kao to
su Trojstvo i Hristovo boanstvo su odbaeni jer poivaju na neadekvatnim
biblijskim osnovama. Tradicija 0 postavlja privatni sud pojedinaca iznad
korporativnog suda hrianske crkve po pitanu tumaenja Pisma. Ovo je
recept za anarhiju kao to i istorija radikalne Reformacije to potvruje.
Magisterijska Reformacija je bila teoloki konzervativna. Ona je zadrala
veinu tradicionalnih crkvenih doktrina (kao to su Hristovo boanstvo i
doktrina o Trojstvu) na osnovu ubeenja reformatora da su ova
tradicionalna tumaenja Pisma tana.
Magisterijska Reformacija je bila svesna pretnje individualizma, i u
pokuaju da izbegne ovu pretnju naglaavala je crkveno tradicionalno
tumaenje Pisma i smatralo ga ispravnim.
Doktrinarni kriticizam je bio usmeren na ona podruja u kojima je katolika
teologija i praksa stajala nasuprot Pismu.

64
 Reformatori su se pozivali na patristike oce (posebno Avgustina) kao one
koji su generalno bili pouzdani tumai Pisma i kao predstavnici biblijske
teologije. Naravno reformatori su mogli da isprave patristike oce po
pitanju detalja, ali su on generalno prihvatali svedoanstvo otaca kao
pouzdano. Stoga, pozicija magisterijke Reformacije je Tradicija 1.
Ovo razumevanje principla sola scriptura je dozvoljavalo reformatorima da
kritikuju obe strane neistomiljenika radikale i katolike.
Katolici: reformatori su uzvisili privatni sud iznad korporativnog
suda crkve.
Reformatori: Mi samo samo obnovili korporativni sud kakav je
ranije bio, borei se protiv doktrinarne degeneracija Srednjeg Veka
pozivanjem na korporativni sud patristike ere. Takoe, oni su
odbacili poziciju Tradicija 0 odnosno radikalno razumevanje uloge
Pisma kao isti individualizam, recept za teoloki haos.
Radikali: nema mesta za svedoanstvo patristikih otaca.
Sebastijan Frank (1530): Ludi Ambrozije, Avgustin, Jeronim, Gregori
od kojih niko nije poznavao Gospoda, tako mi Bog pomogao, niti su
poslati od Boga da pouavaju. tavie, svi su oni bili apostoli
antihrista.
Postoje varijacije u okviru glavnog pravca Refomacije: Cvingli je blii
radikalnoj poziciji nego Kalvin, dok je Luter blii katolikoj poziciji. Ali niko
od njih nije odbacivao tradicionalno tumaenje Pisma na raun radikalne
alternative (Luter ovaj pristup naziva novi Vavilon).
Koncil u Trentu koji se sastao 1546 je odgovorio na pretnju Reformacije
potvrujui teoriju o dva izvora (Tradicija 2), odnosno da hrianska vera
dosee svaku generaciju preko dva izvora: Pismo i nepisanu tradiciju. Ova
van-biblijska tradicija se treba tretirati kao da ima podjednak autoritet kao
i Pismo.

Metodi tumaenja Pisma

Tekst je potrebno tumaiti. Nema puno koristi u tretiranju teksta
autoritativnim ili normativnim ako postoji ozbiljno neslaganje oko toga ta
tekst znai.
U toku Srednjeg Veka, poseban naglasak je stavljen na crkvi kao na
tumau Pisma. Autoritet tumaa (crkva voena Sv. Duhom) je garantovao
autoritet Pisma.
Krajem Srednjeg Veka je postojalo neslaganje oko prirode i lokacije
teolokog autoriteta, pa stoga nije bilo jasno ko ima konani autoritet u
tumaenju Pisma. Da li papa, koncil ili pojedinac ima pravo da tumai
Pismo?
Standardni metod biblijskog tumaenja korien u toku Srednjeg Veka je
poznat kao Quadriga ili etvorostruki smisao Pisma. Poreklo ovog
metoda se nalazi u patristikom periodu iako je sistematska formulacija
veim delom uraena u 12-tom veku za vreme Renesanse. Prema ovom
metodu, Pismo ima nekoliko razliitih znaenja. Kao dodatak doslovnom
smislu, tri ne-doslovna znaenja se mogu prepoznati: alegorijski, ono ta

65
hriani trebaju da veruju; tropoloki ili moralni, ta hriani trebaju da
ine i anagogiki, emu hriani trebaju da se nadaju.

66
 etiri znaenja Pisma:
Doslovno znaenje tekst je razumevan doslovno.
Alegorijsko znaenje odreeni tekstovi Pisma su tumaeni tako da
daju doktrinarne izjave. Ovi tekstovi mogu biti ili nejasni, ili da imaju
doslovno znaenje koje je bilo neprihvatljivo, iz teolokih razloga, za
njihove itaoce.
Tropoloko ili moralno znaenje odreeni tekstovi su tretirani kao
etiki vodi za hriansko ponaanje.
Anagogiko znaenje odreeni tekstovi su tumaeni da ukau na
osnove hrianske nade ukazujui na budue ispunjenje boanskih
obeanja u Novom Jerusalimu.
Potencijalna slabost je bila izbegnuta insistiranjem da nita ne treba da se
veruje na osnovu ne-doslovnog znaenja Pisma ukoliko nije prethodno
utemeljeno na osnovu doslovnog znaenja. Ovo insistiranje na doslovnom
znaenju predstavlja kriticizam alegorijskog pristupa usvojenog od Origena
koji dozvoljava tumaima Pisma da uitaju u bilo koji tekst koja god
duhovna tumaenja oni eleli. Kako to je Luter izneo ovaj princip 1515:
U Pismu ni alegorija, tropologija niti angogija su validne, osim ukoliko je ta
ista istina eksplicitno doslovno izreena negde drugde. U suprotnom,
Pismo bi postalo predmet podsmeha.
Ipak ideja o doslovnom znaenju Pisma je posmatrano od strane
humanistikih pisaca kao neprecizna ili bolesno definisana, posebno u
odnosu na mnoge starozavetne tekstove.

Jacques Lefvre d'taples deli doslovno znaenje na dva dela: doslovno

istorijsko znaenje oigledni istorijski smisao teksta i doslovno
proroki smisao Pisma proroki smisao teksta tj. kada tekst ukazuje
napred na njegovo ispunjenje u Hristovom dolasku. Luter je dobro
poznavao ovu podelu. U svojoj analizi Psalama on prepoznaje 8 znaenja
SZ: 4 znaenja Pisma koja se mogu tumaiti istorijski i 4 znaenja koja se
mogu tumaiti proroki.
Dalje razvijajui ovu podelu na dva doslovna znaenja, Luter govori o
slovu koje ubija (litera occidens) grubo doslovno ili istorijsko itanje SZ
i ivotodavni duh (spiritus vivificans) itanje SZ koje je osetljivo na
duhovne i proroke nijanse.
Primer: Luterova analiza starozavetne slike koristei ovu osmostruku emu
tumaenja: planina Sion doslovno i istorijski kao drevni Izrailj ili proroki
smisao kao novozavetna crkva:
Istorijski, slovo koje ubija:
Doslovno: Hananska zemlja;
Alegorijski: sinagoga, ili istaknuta osoba u njoj;
Tropoloi: pravednost fariseja i Zakon;
Anagogiki: budua slava na zemlji.
Proroki, ivotodavni duh:
Doslovno: narod Siona;
Alegorijski: crkva ili istaknuta osoba u njoj;
Tropoloki: pravednost od vere;

67
 Anagogiki: vena slaba na nebu.

Erazmov Enchiridion je napravio razliku izmeu slova i duha izmeu

rei Pisma i njihovog realnog znaenja. Povrina znaenja teksta esto krije
dublje, skriveno znaenje, to je zadatak prosvetljenog i odgovornog
egzegete da otkrije.
Cvinglijeva osnovna briga odjekuje Erazmov stav. Od tumaa Pisma se
oekuje da uspostavi prirodno znaenje Pisma koji ne mora obavezno
da bude identino sa doslovnim znaenjem Pisma. Primer: Isusove rei
ovo je telo moje (Mat. 26:26); doslovno znaenje ovih rei: ovo pare
hleba je moje telo, dok je prirodno znaenje: ovo pare hleba oznaava
moje telo.
Cvinglijeva potraga za dubljim znaenjem Psima je dobro ilustrovana u
prii o Avramu i Isaku (1.Moj.22). Pravo znaenje teksta predstavlja
proroko oekivanje dogaaja o Hristu, u kojima Avram predstavlja Boga a
Isak je tip Hrista.
Erazmo, Buer i Cvingli naglaavaju moralno ili tropoloko znaenje Pisma.
Humanistiki pristupi hrianstvu nikada nisu u potpunosti mogli da
pobegnu od utiska da jevanelje pre svega oznaava nain ivota, ije
moralne konture su mapirane u Pismu. Zadatak egzegete jeste da otkrije
te konture i da dozvoli Pismu da bude moralni vodi vernicima kroz ivot.
Dok je Luter nastojio da tretira Pismo kao da je prvenstveno
zainteresovano za proklamovanje Bojih milostiving obeanja vernicima,
trojca pomenutih njegovih kolega posmatraju Pismo kao uspostavljanje
novog zakona.
Nekoliko opcija je, dakle, bilo dostupno u tumaenju Pisma poetkom 16.-tog
veka. Meutim, Reformacija nije prvenstveno bila akademski pokret, baziran na
univerzitetima, ve popularni pokret koji je upuivao svoj apel obrazovnim
laicima. Takve akademske metode tumaenja je bilo teko objasniti i koristiti na
popularan nain. Po mnogima, Reformacija se rairila zbog naglaska na tome da
svako ima pravo da tumai Pismo i da dovede u pitanje postojea uenja i prakse
crkve.

Pravo da se tumai Pismo

Generalni konsenzus magisterijske Reformacije je bio da je Pismo
kontejner Boje Rei. Ova Re, iako jedinstveno data u odreenom
trenutku u prolosti, se moe obnoviti i prisvojiti od strane svake
generacije kroz vostvo Svetog Duha.
Ranu Refomaciju karakterie optimizam da je mogue u svemu slediti to
pie u Pismu. Erazmo je zapisao: zemljoradnik moe da ita Pismo i da ga
razume bez veih problema. Pismo je bilo jasno i ubedljivo, i moe
posluiti kao manifesto reformatorskih partija u okviru hrianstva.
U svojoj velikoj reformskoj raspravi 1520, Hrianskom plemstvu
Nemakog naroda, Luter je istakao ire karakteristike svog reformnog
programa: Prvo, razlika izmeu duhovnih i svetovnih sila je poruena.
Drugo, svaki verujui hrianin ima pravo da tumai Pismo. Tree, bilo koji

68
 hrianin (a posebno nemaki princ) ima pravo da sazove reformatorski
koncil.
Luter tvrdi da obian poboni hrianin je savreno sposoban da ita Pismo
i da donosi znaenje od onoga ta pronalazi na njenim stranicama. Za
Cvinglija, Pismo je savreno jasno. U O jasnoi i pouzdanosti Rei Boje
(1522) Cvingli kae: Re Boja, sve dok ne prestane da obasjava
razumevanje pojedinaca, prosvetljuje ga na takav nain da ga on razume.
Krajem 1520-tih, ovaj egzegetski optimizam je drastino opao, najvie
zbog ozbiljnih neslaganja izmeu Lutera i Cvinglija oko tumaenja
reenice: hoc est corpus meum, ovo je telo moje (Matej 26:26) koja je
centralna za euharistiju.
Luter: hleb u euharistiji je telo Hristovo.
Cvingli: hleb u euharistiji predstavlja telo Hristovo - ovo oznaava
moje telo.
Ozbiljnost ovog neslaganja je uinilo ne samo to da se magisterijska
Reformacija trajno podeli u dva pokreta; to takoe pokazuje koliko je teko
postoi saglasnost oko tumaenja ak i onih tekstova koje je Luter smatrao
potpuno jasnim.
Za razliku od miljenja 1510-tih i 1520-tih da svaki vernik moe da razume
Pismo, 1530-tih vlada miljenje da je to jedino mogue za one koji teno
poznaju jevrejski, grki i latinski i koji su upoznati sa kompleksnou
lingvistikih teorija.
Za katolike, Pismo je teko tumaiti i zbog toga je Bog dao autoritet
katolikoj crkvi. Za radikalne reformatore svaki vernik ima pravo i
sposobnost da tumai Pismo. Magisterijski reformatori su bili u dilemi po
ovom pitanju. Oni su isticali ukljuenost cele zajednice u tumaenju Pisma,
posebno tekih tekstova u njoj.
Reformacija je ponudila dva pristupa reavanju pitanja kako tumaiti
Pismo:
Katehetski pristup. Protestantski itaoci su imali filter kojim mogu
tumaiti Pismo. Primer filtera je Luterov Manji Katehizam (1529) u
kome se nalazi okvir kako se moe razumeti Pismo. Najpoznatiji
vodi za Pismo su bile Kalvinove Institucije, posebno konana verzija
iz 1559.
Politika hermeneutika Cvinglijeva Reformacija u Cirihu. 1520-te je
koncil grada Ciriha zahtevao od svetenstva u gradu da
propovedaju u skladu sa Pismom, izbegavajui ljudske inovacija i
objanjenja. Kao rezultat, donesena je uredba da se Cirih pridrava
principa sola scriptura. Problem: kako treba tumaiti Pismo?
Primer: post u Lentu 1522, rezultat Prva Cirika Rasprava 29. jan.
1523. gde je Cvingli odbranio svojih 67 Schlussreden ili kljunih
teza.
Za Cvinglija, grad i crkva u Cirihu se bili jedno telo to je od posebne
vanosti za njegovu teologiju crkve i sakramenata. Meutim,
gradski koncil je imao pravo da bude ukljuen u teoloka i religijska
pitanja. Gradski koncil je efikasno doneo odluku da on, a ne papa ili
ekumenski koncil, ima pravo da tumai Pismo za stanovnike Ciriha.

69
 Politiki uspeh Reformacije u Cirihu je garantovao jednostranom
odlukom gradskog koncila da deluje kao njegov tuma. Slina
odluka je kasnije doneena i u Bazelu, Bernu i enevi, na bazi
Cirike deklaracije.
Pitanje: ko ima pravo da tumai Pismo? Ko ima to pravo je u kontroli
ideologije, pa stoga i socijalnih i politikih pogleda razliitih frakcija
Reformacije. Primer: radikalni pokret je isticao ulogu pojedinca koji ima
potpuni autoritet u tumaenju Pisma, pa je esto ovaj pokret povezivan sa
nekom vrstom komunizma jednakost svih. Jedan od razloga preranog
propadanja ovog pokreta koji je vodio do ideolokog haosa jeste to nisu
imali prvoklasne teologe jer su dozvolili da svako ima pravo da kae
drugima ta treba da misle i kako da tumae Pismo.
Magisterijska Reformacija je inicijalno dozvoljavala svakome da tumai
Pismo, ali su kasnije postali zabrinuti za drutvene i politike posledice ove
ideje. Primer: Seljaka Buna 1525 je ubedila Lutera da nije svako u stanju
da tumai Pismo. Ironija: Luteranska Reformacija naglaava vanost Pisma,
ali onda osporava pristup Pismu i njegovom tumaenju onima koji su bili
manje edukovani (jer se onda ne bi slagali sa magisterijskim
reformatorima). Primer: u koli u Wurttemberg-u jedino najsposobnijoj deci
je dozvoljeno da studiraju Novi Zavet u njihovim zadnjim godinama, pod
uslovom da to bude na grkom ili latinskom, dok se od ostalih zahtevalo da
itaju Luterov Manji Katehizam. Stoga, direktno tumaenje Pisma je
rezervisano za manju, privilegovanu grupu ljudi. Grubo reeno: ili papa, ili
Luter ili Kalvin tumae Pismo. Ideja da svako ima pravo i sposobnost da
tumai Pismo na ispravan nain ostaje pozicija jedino radikalnog pokreta.

Katoliki odgovor: Trent o Pismu

etvrda sesija (8. april 1546) Tridentskog koncila je istakla nekoliko izazova
protestantskoj poziciji:
1. Pismo se ne treba smatrati jedinim izvorom otkrivenja; tradicija je
vitalan dodatak. Sve spasonosne istine i pravila ponaanja...su
sainjena u pisanim knjigama i u nepisanim tradicijama, primljena iz
Hristovih usta ili njegovih apostola.
2. Trent tvrdi da je protestantska lista kanonskih knjiga nepotpuna, i
tampao je punu listu dela koja su prihvaena kao autoritativna.
Ovo ukljuuje apokrife, knjige koje su odbacili protestantski pisci.
3. Vulgata kao izdanje Pisma je potvrena kao pouzdana i
autoritativna. Koncil je izjavio da stara latinska verzija Vulgate, koja
je bila koriena kroz vekove, je potvrena od strane Crkve, i treba
se braniti kao autentinom u javnim predavanjima, raspravama,
propovedima i izlaganjima i da se niko ne sme usuditi ili da
pretpostavi, pod bilo kakvim okolnostima, da je odbaci.
4. Crkveni autoritet da tumai Pismo je odbranjen protiv kao to koncil
u Trentu naziva goropadnog individualizma. Da bi proverio nemirne
duhove, ovaj koncil odluuje da niko, oslanjajui se na njegov ili njen
sud, po pitanjima vere i morala vezanih za hriansku doktrinu
(izvrui sveta pisma prema sopstvenim idejama), ne sme da

70
 pretpostavi da tumai Pismo suprotno poziciji Svete Majke Crkve,
kojoj pripada sud po pitanju pravog znaenja i tumaenja, koji je
drala i koji dri.
5. Nijednom rimo-katoliku nije dozvoljno da tampa bilo koje delo koje
se tie tumaenja pisma, ukoliko prethodno nije dozvoljeno od
strane njegovog ili njenog nareenog. Sa druge strane, itanje,
pisanje, irenje ili posedovanje anonimnih knjiga (naroito knjiga
koje su podravale reformatorske ideje; Beneficio di Cristo 1540-tih)
je bilo totalno zabranjeno. Jedan od razloga superiornosti
protestanskog teolokog napretka u 19-tom i poetkom 20-tog veka
jeste to je svaki katolik trebao da trai potvrdu vieg autoriteta u
tumaenju Pisma. To se, naravno, promenilo na Drugom
Vatikanskom Koncilu.

Dodatak: (dodatni materijale za istraivanje se nalaze u prezentaciji profesora)

LUTHEROV STAV PO PITANJU ESHATOLOGIJE

Klasina studija po pitanju pneumatologije je ustvari delo Spiritus Creator:
Studije u Lutherovoj Teologiji. Spominje da lutherova doktrina stoji nasuprot
katolikoj doktrini gde on kae da je uenje o trojstvu za luthera strana
pekulacija. takoe za prentera Luther smatra da Bog i svet stoje nasuprot jedno
drugom, to je dosta strano lutheru (prenetr loe predstavlja luterov stav ovde o
SD). Uvreno je miljenje u studijama da pneumatologija je dosta zanemarena
ulUtherovim teksotvima. Delimino je to zbog toga jer sam SD nije u fokus Luth
spisa. ON je vie fokusiran na Hrista.
Skorije studije,posebno nekih finskih teologa na univerzitetu u Helsenkiju
Tuomo Manerma, i kae da je SD ima ipak neku ulogu o SD. ON nije pisao
posebnu studiju o SD, ona je bila deo njegovoj teolokog korpusa koji je
ukljuivao vie propovedi na dan pentakosta koji su se bazirali na razl tekstovima
kao deo njegovih predavanja dok je bio profesor.
Jedan od naina pristupa Lutherovoj pneumatologiji jeste da se analizira
njegov komentar na nikejsko carigradski simbol vere, u kome on povezuje SD sa
crkvom,oprotenjem greha itd. Najbolji naind a se razume Lutherova
pneumatologija jeste posmatrati u kontesktu njegovog uenja o trojstvu jer je
ona bila fundamentalna za Luthera. Da bismo razumeli njegov pogled na SD
moramo razumeti injenicu da s eon borio na dva fronta.S jedne strane protiv
katolprozicije koja prema lutherovom tumaenjom je posmatrala hijerarhiju
kaoapsolutno, i drugi front je borba protiv radikalnih reformatora koji su se
pozivali na SD u njihovim izjavama da su oni pravi istinski reformatori

SD u Trojstvu kod luthera

Luther je esto sledio teologiju avgustina. Njegovo avgustinsko naslee
jeste pravljenje razlika izmeu sD kao linosti (persona) i dar (donnum). S druge
stranePetar Lombard je identifikovao SD kao boanski karitas (milost) i time je
udario temelj integralnoj vezi izmeu soteriologije i pneumatologije.
Luther je naravno dobro poznavaoovu razl duha kao linost i duha kao dar.
U njegovoj kasnijoj raspravi kae takomi razlikujemo SD kao Boga u njegovoj

71
Boanskoj prirodi i sutini Od Duha kao onog koji je dat nama Dakle Luther
naglaava boansku prriodu SD i njegovu linost.
Luther prepoznaje nekoliko karakteristika SD. Za njega SD je duh
posveenja, drugaiji od Oca koji je vezan za stvaranje i sina za otkupljenje.
Zanimljiva njegova izjava Tri simbola ili konfesija Hri vere 1538go kao druga
linost sin je roen u telu za razl od oca i duha. Na taj nain SD proizilazi u
materijalnom ili telesnom smislu; i sin i SD imaju odgovarajuu sliku koja
odgovara njihovoj unutranjoj sutini. On kae da SD imaneki vid amterijalne
pojave (objave).Prema lutherovim spsisima,proiziliaenje ukazuje na taj
meutrinitarni odnos dok taj materijalni ili telesni vid duha ukazuje na Njegov
odnos prema stvaranju.
Luther usko povezuje unutranje i spoljanje delovanje SD, posledino
postoji utelovljena strana rada svetog duha. U tom smislu rad SD u svetu ima
vieparalela u poreenju sa delovanjem sina. Luther opisuje u
njegovimprorpovedima na dan pentakosta,slanje SD kao vizuelno dolaenje u
svet. Dolaenje ili slanje SD se razlikuje od dolaenja sina iako je jedino u Isusu
Bog postao ovek. Dakle dok je sin bio utelovljeni Bog,SD duh deluje
krozmaterijlne znake u odr periodim istorije.
On dalje diskutuje o delovanju SD u nedeljivom trojstvu. Premaklasinom
avgustinvoom razumevanju delovanje u trojstuvu ad extra 3 je neodvojivo. Iako su
neodvojivi sve tri linosti imaju posebnu ulogu u planu spanjea. Paak i u
stvaranju SD je bio aktivan. Luther takoe opisuje zadatak SD u stvaranju kao
boje posveenje svog stovrenja ili Boje ljubavi bez koje stvoreni svet ne bi
mogao da postoji. U 1moj Luther opisuje SD opisuje kao koko koji btrine za
pilie, onaj koji je stovrio i brine o svom stvaranju.
Luther koristi nekoliko imena za njega u okviru trojstv: Sveti Duh, Duh koji
nas posveuje i koji nas ini svetim. Kao duh on je lsian vetru ili dahu to
ukazuje na pokret i na donoenje ivota. Kada nam daje duhovne darove on je
nazvan darom,kao dar. Kada je u pitanju kontekst stvaranja on je darodavac
ivota.On tkaoe sledi avgustina i naziva Duh duhom ljubavi,tj ljubav. Takoe on
ga naziva parakletos,Duh dobrote itd
Sveti Duh i Hristos
Rekli smo da je luthoerova teologija hristocentrina tako da se njegova
pneumatologija nalazi u kontekstu trinitarne toelogije.ono to gga je navelo da
povee Hristologiju sa pneumatologijom su razliite konteroverze pogotovo o
kontroverzi veere gospodnje. To je telesni dar veere gospdonje koji je nazvan
Duhovnim. SD kao veera Gospdonja takoe i utelovljenje Boje Rei se ne
trebaju smatrati suprotnim telu. To je duhovna priroda.Prisustvo duha on
naglaava u veeri Gospodnjoj.
Ako Isus nije Bog, onda ni Otac ni SD nisu Bog. Kada ja stoga sluam
Hrista kako govori, ja verujem da sam Bog govori. ta god SD ini, njegova uloga
je da proslvlja Hrista i da posreduje Hristovim delom za nas (da ono to je isus
uinio za nas ima vanost)

3 delovanje trojstva spolja je ekonomsko trojstvo (ad extraa)imanetno trojstvo je ad intra

72
 Luther esot ukazuje na Jn jev koje govori o Sd koga je Isus poslao da ini
Njegovo delo i da ostane sa nama. Za Luthera, delovanje SD i aktivnost se ne
trebaju ogranioiiti na sferu vere i crkve, on deluje van crkvenog konteksta.

SD i zakon
Istakao da je SD onaj koji je dao zakon i koji ispunjava zakon. Luther je
uvek naglaavao nedeljivost u trojstvu, on kae Otac nema bilo kakvo
boanstvo,mudrost silu ili autoritet koju takoe Duh i Isus nemaju Dakel ono to
ima jedan imaju svi.
Jedan od razloga zbog ovog naglaska jeste pokret antinomista kao odg
tom pokretu Luther smatra da SD ima ulogu u davanju zakona i u prosvetljavanju
ljudi u njehovu grenost. Po njemu ne mogue je da zakon ukae na greh na
pojedinca bez SD. Dakle Duh korisit zakon da bi nas osvedoio o nau grenost. I
on kae da je SD taj koji je zapisao svojim prstom zapovesti na ploama. SD nas
podsea na nae grehe i ini da se bojimo suda.Tkaoe kao ljubav Boja, SD
ispunjava zahteve zakona.
Luther takoe prepoznje vezu izmeu pdesetnice u SZ i petnakosta tj
pedesetnice u NZ. Jev pedesetnica je ukazavala na praznik seanja na davanja
zakona dok hri pedesetnica ukazuje na davanje duhovnog zakona.

SD Re i Sakramenti
Prema Lutherovom pogledu, SD radi kroz propovedanu re i kroz
sakramente. to je nain kao danas SD deluje.Ovo je jedan od naj izrazitijih
osobina lutherove ideje o radu SD. On kae ja verujem da ne mogu verovati u
Isusa mog Gospoda ilid a doem k njemu uz pomo spostvenog razuma ili sile
ve me SD poziva kroz Jevanelje,prosvetljuje mesvojim darovima,posveuje me
i uzdie u pravoj meri Dakle ne moe ovek doi sisus sam od sebe ve kroz
delovanje SD.
Prema Lutheru iako je fenomen ptenaksota prestao, Duh nastavlja da
deluje kroz pismo i kroz sakrament. Drugim reima, delovanjem SD je odeveno u
rei i u sakramentima. Luther se time suprostavlja duhovniarima koji prema
njegovom miljenju su traili direktan pristup milsoti izvan rei i sakramenta.

SA PROLE NASTAVE

SA PROLE NASTAVE (USB)

magistrat (sudija)
Jakob huter kao predstavnik anabaptista

A grupa:
1.isto i civilizacijski kontekst reformacije (Drugo predavanje koje smo imali)
Oekuje se da se navede (poglavlje knjige tatjane samardije)
2.Biografije reformatora. Oekuje da se znaju odr godine, kljune u ivotu
reformatora. Bitno zanti kljuna dela reformatora
3.Humanizam i reformacija. Kako je humanizam uticao na ref

73
4.Sholasticizam i reformacija.
5.Puritanizam, pijetizam,
6. Politika misao reformacije
7. Rasprostranjenost reformatosrske misli
8.Uticaj reformacije na istoriju

B grupa:
1.Uporedi i kritiki evaluiraj pozociju vitenberkog reformatora i vajvcarskih
refomratora s jedne strane i pozociji katol (kocnil u trentu) s druge strane po
pitanju doktrine o pravdanju verom
2.Uporedi i krit evaluiraj doktr reformacije o doktrini o predestinaciji
3.Uporedi i krit evaluiraj poziiju ref i katoli po pitanju obreda krtenja i veere
gospodnje
4.Uporedi krit evaluiraj po pitanju bogosluenja ref i katol

C grupa:
1. Doktrina o opravdanju verom i reformacija
2.Uenje o pismu i reformacija
3.Sakramenti i reformacija
4.Doktrina o crkvi i reformacija
5.Hritologija i ref
6.Pneumatologgija i ref
7.Doktrina o ljudskoj prirodi i ref.
8.Ehsatologija i ref
9.Teologija religije i reformacija (kakv je stav ref kada su u pitanju druge religije)
10.Odnos Bojeg zakona i jevanelja kod reformatora
11.Molitva i reformacija

SREDITI ENGLESKE PREVODE

74