Filozofija 2

U srednjem veku filozofija postaje Ancila (pomonica) Teologiji, tj postaje joj

podreena.

RAZVOJ FILOZOFSKE MISLI U ANTICI:

-Nulta faza. Mitologija - omaijani kosmos (prirode se treba bojati, svime upravljaju
neke vie sile i ona nije u rukama oveka)
-Prva faza. Zatim dolazi prirodna filozofija (naturalizam) koja teorijski pokuava da
objasni realnost, deavanja u prirodi (razmaijavanje sveta). Znanje = fizika
-Druga faza. Znanje=etika. Oni kau ta mi vredi ako nauka (fizika nauka o
prirodi) da sve odgovore ako je ne znam kako da ivim.
-Trea faza. Kriza, Peloponejski ratovi itd. Vidimo da i Etika moe biti relativna, pa je
stoga ovde je znanje ne bitno i vlada skepticizam. Bitno je biti srean, doiveti
ataraksiju, odmarati.
-etvrta faza. Znanje = duhovnost (spasenje).
(Franc Brentano je ovo verovao da se ovako razvijala filozofska misao koja se
kasnije samo ponavljala)

Zanimljivo je da je kroz itav srednji vek zastupljena etvrta faza koja se opet vraa
na nultu fazu, tj mitologiju omaijani kosmos.

Pojam srednji vek zato je period od hiljadju godina nazvan ba srednjim

vekom?
Flavio Biondo (1392-1463) uveni renesansni mislioc je osmislio naziv srednji vek.
Taj period od 1000 godina je trajao od 4. - 14. veka.

Neki kau da je poetak Srednjeg veka bio 476 godine, kada je Rim pao.
Meutim, moe se rei da je poetak Srednjeg veka obeleen 410. godine ->
kada su Varvarska plemena (Goti) na elu sa Alarikom uli u Rim i unitili ga. Ali oni
insu imali za cilj da ga osvoje.
Tako Vizantija nema mo da ponovo zagospodari, dolazi do anarhije, pojave
varvarskih plemena na sve strane, nema vladara i onda se pojavljuje se na povrini
Crkva.
Dok je sama antika tradicija nakon pada Rima poela da se gubi, ona je u
crkvama i u manastirima bila jo uvek uvana. Manastiri i crkve su tuakoe bili
uvari pismoenosti, bili najobrazovaniji ljudi tog doba (meu kojima je Ambrozije).

Ceo srednji vek, svi veliki mislioci (filozofi) srednjeg veka su crkveni
velikodostnojnici (svetenici, biskupi)
U antikoj filozofiji bio je dominantan grki jezik a u srednjem veku je bio
latinski.

1
Smatra se da Avgustinovo delo De Civitate Dei je oznailo poetak filozofije
srednjeg veka. Pad Rima ga je inspirisao da napie tu knjigu. Rim je bio centar
hrianstva i mnogi su smatrali da je Rim pao jer su se ljudi odrekli paganstva.
Otuda Avgustinu ideja da napie knjigu o dvema dravama (O Bojoj i onostranoj).

- Nove teme koje su poele da dominiraju srednjim vekom:

Odnos vere i razuma (to je bilo prvo ime su se bavili u filozofskoj teolokoj
temi u srednjem veku),
Pitanje slobodne volje
Metafiziki dokazi za postojanje Boga
Pitanje univerzalije (to je jeste Platonova ideja ali sad dobija teoloko
znaenje) koja potie od antike

Ono to je okarakterisalo Srednji vek (tri stvari):

1) Latinski postaje dominantniji u odnosu na grki
2) Nove teme

3) Dominiraju nove metode (stare metode su: Metoda majutike (Sokrat),

Silogizam (Aristotel), Svet ideja (Platon))

Nova metoda Srednjeg veka je bila Skolastika. Ona ima za cilj da kombinuje
filozofske i teoloke ideje kako bi to bolje objasnile hrianske ideje. Ima za
cilj i da napravi idealan spoj razuma i vere. Tako se ta metoda protee od
Avgustina do Okamskog.

A) Rana skolastika ( od 5. -11. veka) i tu su utemeljivai Avgustin i Boetije.

Avgustin je skolastiku zaeo sledeim izjavama:
Verovanje nije nita drugo nego li misliti sa pristankom
Misliti u verovanju i verovati u miljenju

Tako je na kraju Anselmo rekao: Creo Ut Inteligam (prev. verujem da bih

razumeo)

Boetije je zasluan za to to je skolastika doivela proirenje. On je proiruje tako

to uz teologiju razvija 7 slobodnih vetina.
Prve tri su se zvale trivium (Gramatika, retorika i dijalektika. U ovih prvih tri
su sve discipline koje pomau oveku misli. Sve su to pomone discipline da bi se
neto uradilo. Gramatika je tu da bi neto znao, razumeo. Retorika da bi to izneo.
Dijalektika da bi znao kako da misli.). A druge etiri vetine su se zvale
quadrivium (Matematika (aritmetika), muzika, astronomija i geometrija. I to su sve
nauke koje su postojale u antiko vreme). Tvrdi da su te vetine potrebne u Teologiji,
kako bi se napravio savren spoj teologije i filozofije. Boetije je udario temelj

2
obrazovanja u srednjem veku. Svako ko je odlazio u manastir uio je ovih sedam
vetina.
No ono to je problem jeste da mu nedostaju Etika, i to je moda najglavnije,
Fizika (nema prirodnih nauka). Zato mnogi smatraju da srednji vek nije ni mogao da
nauno napreduje jer je Fizika bila zanemarivana.

B) Kasna Skolastika (12v-13)

Dodatak: kada se kae mrani srednji vek, misli se na period od 4. 11.
veka.

Ona je uvela jednu metodu na osnovu koje se razvija skolastiki sistem srednjeg
veka a to je metoda
Questio prev. pitanje => u pravom metaforikom prevodu bi znailo
raprava, i ove rasprave su se odvijale na univerzitetima.
Iz svakog predmeta postojala su dva tipa poduavanja:
1) Prvi deo se sastojao iz neeg to se zvalo pouka, i taj prvi tip
poduavanja se sastojao iz preliminarnog itanja odreenih tekstova
koji se tiu neke odreene teme i profesor samo objanjava nejasne
delove.
2) Kada se zavri itanje iz te oblasti dolazi do drugog dela koji se zove
questio, gde kree rasprava profesora i studenata. Raspravlja se o
onome o emu su itali i krajnju re bi imao profesor.

Krajem 13. veka u kasnom periodu skolasticizma, ovaj questio je postao javan,
vie nije bio samo na univerzitetu. Oni su za neke praznike organizovali javne
rasprave i zvali su se quodlibital (od quod libet bukvalan prev. ta god).
Javne rasprave koje su studenti i profesori vodili, ticale su se ta god je bilo aktuelno
u tom dobu. Imali ste mogunost da o svemu priate (u tom smislu srednji vek nije
bio mraan)

RANI PERIOD SKOLASTIKE (od 5. veka (pad Rimskog carstva) 11. veka)

Znanje je bilo dostupno samo u manastirima i katedralama. To su bili centri

obrazovanja.

AVGUSTIN (354-430)

Iako je razvoj filozofske misli nekog neodvojivo od njegovog linog ivota, to je

posebno vano za Avgustina jer je njegov ivot dosta uticao na njegovu misao. To je
bila njegova pozornica za razvoj njegove misli.

3
Tagasta je mesto gde je roen, kao mesto pripadalo provinciji dananjeg Alira. Otac
mu se zvao Patricije (pagan) a majka Monika. Dok je otac hteo da on bude advokat i
retoriar, majka je htela da ga ui Bibliji. Naravno, otac je dominirao.
Sa 16 godina odlazi u Kartaginu. Poto je bio bistar deko, jedan bogati
mladi je platio njegovo kolovanje. Kartagina je bio tadanji centar za studiranje u
Africi. Studirao je retoriku, a biti dobar retoriar je znailo i biti dobar advokat.
Avgustin u svojim ispovestima kae sve je oko mene vrilo kao u kotlu
nezakonitih ljubavi. Vrlo brzo, u svojim mladalakim danima, pronaao je svoju
ljubavnicu (konkubinu) i s njom je proveo 10 godina. Sa 18 godina je dobio sina koji
se zvao Adeodat. Njihova pria se zavrava tragino kad je otiao za Milano.

On u svojim ispovestim kae da je oseao neverovatnu dosadu, iako je imao

konkubinu, da je bio po pozoritima, ali u 19-oj godini mu dolazi knjiga Cicerona
Hortenzijus. Ciceron u toj knjizi govori o tome ta znai nai ivotnu mudrost.
Odjednom mu se, kae sam Avgustin, otvorila elja za znanjem i ona ga je pribliila
filozofiji. No, ta knjiga je stvorila je i jedan problem, a to da mu se vie nije itala
Biblija, jer je Ciceron jako dobro pisao. Tu se javlja taj boanski eros u njegovom srcu
(to je taj veliki momenat kao to bi Jaspers rekao).

Problem u filozofiji njegovog ivota: Avgustin smatra da ovek zavrava

potragu kada rei problem zla. On kae da kada je bio dete i kada je odluio da od
komije ukrade kruke, nije mu bilo jasno zato je to uradio jer je imao svoje kruke
koje su moda bile i lepe. Tako on kae kako je zlo iracionalno, gde ovek ima svoje
a ipak eli tue. Takoe pria o tome kako su deca zla, jer kad se rode ona trae
samo svoje.
On kae vidim dva oveka u sebi, elim dobro a inim zlo.

S obzirom da je Avgustin imao problem s zlom i njegovim postojanjem, on kasnije

odluuje da postane manihejac. Zato Manihejac? (uitelj Mani) Zato to je to bio
sklop je bio sklop filozofije zoroastrijanizma, budizma i hrianstva. Ali u osnovi su
Manihejci imali verovanje da postoje dva razliita izvora: jedan je izvor dobra (to je
Bog) i izvor zla (to je demijurg). Ovo je za Avgustina bilo logino reenje (dualizam,
gde je itav ivot bio sukob realnosti, dobra i zla).

Ovo je bio vernik sve dok nije otiao u Rim. Zbog manihejstva, odbacuje Biblijski
monizam i monoteizam.
On je znao da se nikad nee proslaviti ako ne bude nastavio studije u Rimu i znao je
da u Rimu moda nee imati veliku platu ali je znao da su sutudenti ozbiljniji.
383. godine odlazi u Rim sa 29 godina, kada je bio prolsavljeni retoriar u
Africi. Ubrzo je bio proslavljeni retoriar i u Rimu gde i odbacuje manihejstvo. On je
uglavnom odbacio manihejstvo jer nije mogao da se sloi sa njihovom
astronomijom. U Rimu je razgovarao sa Faustom, gde je Avgustin uspeo da ga
porazi u debati. Avgustin koji je bio vrlo otar prema donatistima i Pelagiju, kae da
mu se jako dobao Faust i njegov duh iskrenosti i neznanja.

4
Tako na kraju Avgustin zavrava sa odbacivanjem Biblije, onda kasnije i manihejstva,
da bi posle toga postao skeptik. On kae: skeptici su mudriji od svih, jer smatraju
da treba sumnjati u sve i da ovek ne moe dosegnuti krajnju istinu. Bez obzira na
to, Avgustin zadrava veru u Boga i glavnu formu manihejskog dualizma.
Komentar profesora: Kada eli da zna kranju istinu i kada pone da se
razoarava u sve, na kraju skoro uvek dolazi skepsa.

U Milanu se deava najvaniji trenutak njegovog ivota. Kad je stigao tamo, na

njegovo zaprepaenje dolazi njegova majka koja zahteva od njega da se oeni (jer
imao je 30 godina i jo se nije oenio). Ali u Milanu dolazi i njegova konkubina. I ono
to se deava nakon njegove majke, jeste odbija svaku mogunost da se vrati
konkubini. Nakon tog rastanka s konkubinom rekao: moje srce koje je bilo verno, se
cepalo, bilo je ranjeno i ono je krvarilo. Odluivi da se ipak rastane od konkubine,
majka mu je nala bogatu devojku koja je bila iz Aristokratske porodice. Ali je
Avgustin morao da eka 2. godine morao jer je devojka bila maloletna. U
meuvremenu je naao ljubavnicu. Pie u svojim ispovestima kae da ga je zbog
toga strano grizla savest. A kada je bio doao do venanja, ostavio je sve i ceo
ivot iveo u celibatu. Oigledno da je Avgustin imao i problema kada su u pitanju
ene. U tom smislu, on pie: Boe daj mi ednost, istotu i uzdrivost, ali molim te
jo ne.
Avgustin je imao je oseaj da dva oveka ive u njemu.

Jednog dana je uo da postoji strani retoriar, bolji od njega, i taj ovek se zvao
Ambrozije. Ono to ga je oduevilo kod njega, nije toliko bio govor (jeste kasnije sve
vie i vie) ali ga je pre svega oduevila njegova ljubaznost i dobrota. Ambrozije je
bio poznat po celom svetu kao jedan od najboljih ljudi jer je bio jako strpljiv i
ljubazan. Redovi su bili ispred njegove katedrale. Prodao cele svoje imanje i dao
siromasima. To je oduevilo Avgustina.
Jednog dana nakon Ambrozijeve propovedi, otiao je kui i molio se i gorko
plakao i rekao Boe, dva oveka ive u meni i kae da dok se molio, jedno dete je
prolazilo pored njega koje je pevalo tole lege, tole lege... (uzmi i itaj), uvi to,
oseao je jaku elju da ita bibliju, to je i uradio.
U Rim 3.14 tu je video svoj ivot i lini portret.
387. godine, Avgustin je bio krten od strane Ambrozija.

Kasnije je doao do nekih knjiga, Plotinova dela (Eneade 1).

Shvatio da su Plotin i Platon bili Atinski Mojsije. Neoplatonizam je reio
Avgustinov problem zla. Zlo nema svoju egzsitenciju, nego samo nastaje onda kad
se ovek odluio da odbaci dobro. Tj zlo nastaje kao posledica ljudske slobode.
Avgustin je bio oduevljen tim. Monizam (Dobar Bog) i loe u svetu je sad za

1 Plotin je napisao oko 54 traktata koje je njegov najbolji uenik Porfirije je raspodelio u 6 knjiga, od
kojih je svaka pojedinano podeljena u 9 delova i zato se te podele zovu eneade.

5
Avgustina bilo mogue pomiriti. I zato ga je ceo ivot u hrianstvu vodila
neoplatonistika misao koja mu je pomoglo da se vrati Bibliji i ponovo pone itati.

Kada se vratio se u Afriku, prodao je svo svoje imanje. I do 388. do 391. godine
samo ita, fanatino. Toliko je savladao sve, da je avkamacijom bio proglaen za
svetenika. Bio je u stanju da dva sata bio propoveda bez beleki.

PONAVLJANJE
Karakteristike srednjeg veka:
-Svi su bili svetenici
-Skolastika (rana koju je razvio boetije i kasna Toma Akvinski)
-Latinski
-Dominantne teme: odnos vera i razum, problem univerzalije i slobodne volje

6
NASTAVAK:
Napisao je 113 knjiga. 4 njegova najvanija dela su:
1) Ispovesti (autobiografija koja govori o njegovim lutanjima u mladosti, opisuje
njegova zrela unutranja iskustva, misli, oseanja. Smatraju da ovde poinje
internalizacija filozofije)

2) De Civitate Dei, prev. O Dravi Boijoj (ovo je najobimnije Avgustinovo delo.

Totalno je oblikovalo srednjovekovnu politiku i drutvo. Pisao od 412 do 426
godina. Ova knjiga je dovela neto novo u filozofiji. Povod knjige je bio pad
Rima 410 godine. Goti su bilo Nemako pleme koje je Rim uvek iznajmljivai
kao plaenike da se bore, i Rimljani su ih nauili borilakim vetinama. Tako
su Goti znali taktike Rima. Oni su uradili ono ti njega hlebom a on tebe
kamenom. Cilj ovog dela je da objasni zato je Rim pao. Verovali su da je pao
zbog toga to su odbacili paganstvo a prihvatili hrianstvo, na ta Avgustin
reaguje i brani hrianstvo govorei da su ranije i drugi paganski gradovi
padali i bez hrianstva).

3) De Trinitate, prev. O Trojstvu (ovo delo je znaajno jer je otvorilo put za

doktrinu koja se zove filioque. On u ovom delu pokazuje novo analogijsko
vienje trojstva, a to je psihloko vienje trojstva).

4) De Libero Arbitrio, prev. O Slobodi Izbora (govori koliko je ovek zaista

slobodan u svojem izboru, da li ovek moe da izabere dobro ili samo zlo)

Bitne discipline za Avgustina:

i. Kosmologija (fizika, kako je svet stvoren)
ii. Teologija (Bog)
iii. Epistemologija
iv. Politika
v. Filozofija Morala

EPISTEMOLOGIJA (da li zaista i kako mogu neto znati? pitao se Avgustin dok je itao
Cicerona)

U njoj pokuava da prevazie skepticizam. Nakon obraenja, on odbacuje

skepticizam i ne pita vie ta je istina, nego kako do istine doi. I daje dva
argumetna koja pokazuju kako se istina moe spoznati i pokazati da skeptici nisu
upravu:
1) Princip kontradikcije. Svako ljudsko bie zna da nije mogue da jedna stvar
u isto vreme i jeste i nije.
2) ak je i sumnja za koju su skeptici rekali da je u osnovi spoznaje, zapravo
dokaz istinitosti spoznaje. Zato? Zato jer svaka osoba koja sumnja je sigurna
da sumnja. Drugim reima, ukoliko sumnjam, ja znam da postojim da jesam,
jer sumnja potvruje moje postojanje. Jer kakve god da su moje sumnje, ja
nikad ne sumnjam u to da sumnjam. Ovo je potpuno suprotno skepticizmu

7
 koje je tvrdilo da ni jedna osoba nije sugurna u svoju misao, zato jer je
mogue da je sve to samo san (da je sve to iluzija), na ta Avgustin kae da je
to besmisleno. Avgustin nikada nije uzeo sumnju za osnovu svog filozofskog
sistema, za razliku od Dekarta koji je to uradio.

ovek po prirodi za Avgustina nije skeptik. I za njega nema ni jednog oveka koji je
prirodan sleptik, jer i kad tvrdi da ne postoji smisao, ti ipak neto tvrdi.

Postavlja se onda pitanj, ako ovek moe da zna, kako on spoznaje stvarnost?
Empirijski (na osnovu ula), razum (um). Zato postoje emprijska i racionalna
filozofija.

Avgustin o ulima:
ulna spoznaja je najnii vid spoznaje. Ali ova spoznaja ipak prua odreeno znanje.
Ona daje najmanju koliinu izvenosti (sigurnosti) i to iz dva razloga:
1) Predmeti spoznaje koji se doivljavaju ulima su uvek promenljivi.
PRIMER: fatamorgana (u ulnoj spoznaji predmeti su promenljivi)
2) Organi, tj ula spoznaje su podlena promeni (da li je ulo kod svakog isto?
NE. Zato ne moemo 100% da se oslonimo na njih, i zato nikad od ula ne
moemo traiti ono to ona ne mogu da ostvare jer ona nikad ne vode
konanom zakljuku).

Dakle, reenje je u razumskom (umskom) znanju:

Aristotel -> razumom ovek odreuje realnost (analitiki um). To je um koji razlae i
stavlja u kategorije. ovek moe da zna onda kada razumom svrsta sve u vrste i
kategorije. To je cilj razuma, da celu realnost hirurki podeli. (razum-analiza-
kategorija). Um oblikuje ulne ideje.

Platon -> erosdijalektikaanamnezis anamnezis (vraa se nazad da bi doao do

prvobitne due, koja je neokaljana materijom i u kojoj lei svo znanje, jer se ona
nekad nalazila u svetu ideja).

Avgustin > Razum je bitan ali je sutina razuma MEMORIA (seanje). Kod platona je
anamnezis isto seanje. U emu je onda razlika? Memorija je seanje na naueno
(ono to si stekao ulima), a anamnezis ide do ideja (neto vie, natprirodni svet).
Memora je skladite svih ulnih utisaka tokom ivota, kae arls Teljor. I dok
se to skladiti, um kroz memoriju donosi sud i razmatra ono to je istinito. Um na
osnovu ula donosi sud.

Kada se desi empirijski utisak, interesantno je da ula u tom skladitu ne ostavljaju

otisak kao kada prstenom ostavite otisak (jasan otisak), nego spoljni utisci deluju na
um ne ostavljajui tako jasan otisak kao kada bi to uradili sa peatom, nego kao da
se prisea svega i na neki poseban nain um doe do ideja i prosvetljenja i shvata

8
ta je zapravo stvarnost. Emprija ne dolazi do skladita tako da odmah sve
bude jasno, nego um kao neka duhovna supstanca gotovo ne-materijana,
daje reenje.
Zakljuak: Spoznaja se sastoji od procesa koji mora da ima 4 elementa:
1) ulni objekat
2) Telesni organ koji vri ulno iskustvo
3) Aktivnost uma koji formulie ove utiske i formulie znanje o objektu (daje
jedno dublje znaenje, koje nije iskljuivo prirodno).
4) Duhovno znaenje objekta tj kada se materijalnom da duhovno
znaenje, onda taj predmet postaje duhovan

Ta kljuna stvar koja u odreenom trenutku predmetu daje duhovno znaenje,

Avgustin naziva prosvetljenje. Tj Avgustin kae da se u samoj memoriji nalazi izvor
svetla koji daje razumevanje, koji osvetljava odreeni predmet koji se razmatra i
prua istinu o tom predmetu. On kae da je to unutranji doivljaj ozarenosti. To je
kao intuicija (PRIMER: kad se naete u odreenoj situaciji; hodamo ulicom a
ujednaput vidimo grupu mladia sa flaama. Ako bi gledali samo prirodno, onda bi
rekli to su deset mladia, ali onda se javi reflektor da to predstavlja opasnost, to
(svetlo) su oi naih oiju).
Dakle, istina, znanje, treba da bude internalizovano. Znanje se ne nalazi
spolja, nego iznutra, pod reflektorom.

ta je onda taj reflektor ili svetlo? Bog!

Bog je za Avgustina in interiore homine habitat veritas prev. u unutranjosti
oveka ivi istina

Put ka Bogu, onaj najdublji, ne vodi ka spolja (materija), nego iznutra. Bog je
unutranje svetlo, on se nalazi u dubini svakog oveka, On je svetlo koje obasjava
svakog oveka koji dolazi na ovaj svet (tako je tumaio Jn-a).

Postoji jedno svetlo koje opaamo okom, a drugo je samo ono koje
omoguava oku da opaa.
Zato on kae da je Bog oko naih oiju. Ovo je put radikalne refleksivnosti. On
kae da je zapravo Bog bestelesno svetlo koje obasjava na um tako da moemo
ispravno prosuditi o svim stvarima
Bog je interior intimo meo et superior summo meo. prev. Bog je blii meni
nego to sam ja blizak samom sebi ili najintimnija intima moje unutranjosti,
drugim reima, Bog se nalazi u najintimnijoj intimi moje samosvesti i zato je on
ivot mojega ivota... Ako se Bog nalazi u najveoj intimi, On je to unutranje
svetlo koje obasjava sve stvari.
Sve deava u radikalnoj imanetnosti

A ta je onda trojstvo ako se Bog doivljava u unutranjosti? Sad je jasno zato on

trojstvo tumai psiholoki. Mi mislimo o trojstvu spolja a zapravo je ono toliko nama

9
blisko, samo treba pogledati u sebe. Trojstvo je ovekova unutranjost i ona se
ogleda u dva oblika:
1) Mens-noticia-amor. U ljudskoj unutranjosti vi vidite ve trojstvo. Mens je
svest, noticia je znanje, amor je ljubav. Kako ovo oslikav trojstvo? ovek ima
svest, dobija znanje koje stvara samosvest i kada stvara samosvest tako
poinje da voli sebe.
Svest stie znanje koje prua samosvest i tako ovek voli sebe. Sin
prolizilazi od Oca, a kao odnos Oca i Sina dobijamo sutinu, a to je Duh koji je
ljubav, zato imamo filioque kao problem.
2) Memoria-intellligentia-voluntas. Memorija je seanje, inteligencija je int.,
a voluntas je volja. Svaki um kree od seanja, a kada se priseamo mi
imamo potrebu da to artikuliemo, iskaemo (tako istina postaje
konceptualna, razumljiva. U seanju nije nita razumljivo. Ali kada artikulie
postaje koncept tj int), a kada doe do koncepta ti eli (voluntas) da to
ispuni. Na kraju artikulacija deluje na volju koja ini da ti voli spoznato.

Avgustinova hipoteza moe da se nae unutar oveka, gde on kree od toga i

sve definie: istinu, Boga, Trojstvo kroz ljudsku unutranjost,
ZAKLJUAK: ovek pokazuje lik Boga koji je trojedin u unutranjosti svoje
samosvesti. Zato je bio prvi koji je napisao autobiografiju, jer je prvi koji je smatrao
da se istina moe nai duboko u sebi.

Bog je sam prosvetljenje. Onog trena kada si rekao da je neto to i to onda si

doiveo Boga, tj prosvetljenje. Dakle spoznaja Boga nije iskljuivo ljudska, ve je
neodvojiva od ljudskog, dakle spoznaja je u relaciji Bog-ovek. Kada on kree od
sebe, on dolazi do Boga koji mu je cilj za razliku od kasnijih prosvetitelja,
romantiara itd....

Avgustinova uenja su poreana u loginom smeru: Epistemologija, pa Bog, onda

ide kosmologija (ta je sa fizikim svetom).
Ako se Bog otkriva isklj iznutra, ta je onda sa spoljanjosti? Kako Avgustin
shvata fiziki, spoljni svet?

Iako Avgustin smatra da se Bog otkriva u unutranjem toku misli, jer je fiziki svet
drugorazredna predstava, ipak on kae u tom stvorenom svetu postoji otkrivenje
Boga, ali ono nije tako snano kao unutranje otkrivenje. I onda objanjava principe
stvorenog sveta (kosmoloke principe):

1) itav stvoreni svet je stvoren ex nihillo. Ovo je bilo strano grkoj filozofiji.
Platon je u isto vreme produbio i kritikovao Platona. PRIMER:
i. Platon: demijurg stvara iz preegzistencijalne materije. Materija postoji
nezavisno od Boga, On samo tu materiju oblikuje. Ali ne oblikuje Bog
direktno materiju, nego onda dolazi demijurg koji koristi Boje ideje i
oblikuje materiju. Bog nije stvoritelj kod Platona nego arhitekta.

10
 Avgustin kae ne, Bog je onaj koji stvara i materiju. Nita nije
nezavisno od Boga.

ii. Plotin: kod njega je najbitnija stvar emanacija (proishoenje). Da li je

kod Plotina materija odvojena od Boga? Ne. Ovde materija jeste
nezavisna ali Bog i dalje ima kontinuitet, jer on obitava u toj materiji,
to odvodi u panteizam. Zlo je kod Plotina ljudski izbor, proizvod
slobode. Zlo je ne-bie, zato je i iracionalno. To je osvojilo Avgustina.

Ukoliko je materija nezavisna od Boga, ta onda On stvara? On stvara

poredak, stvara red, ureuje materiju. Zato Boga ne moete poznati u
materiji nego u poretku, zato je bitna hijerarhija.
Avgustin kae da Bog stvara i materiju i poredak.

PONAVLJANJE: Sutina Avgustinove filozofije (do sad):

-Prvi je (invoativan) jer je napravio pounutrenje filozofije (prvi napisao autobiografiju
i govorio da istina dolazi iznutra, a ne spolja).
(((Bog je intiminiji u naem iskustvu nego to smo mi intimni u iskustvu sa sobom.)))
-Ukoliko je istina spoznatljiva u tom unutranjem isksutvu, kako se odnositi prema
spoljanjosti (komologija)? Zato je on u svojoj kosmologiji takoe inovativan jer
uvodi stavove:
+eh nihilo
+materija je zavisna od Boga (za razliku od Grka koji su verovali da je materija
nezavisna od Boga, i da je Bog samo oblikuje pomou ideja)

NASTAVAK

2) Rationes seminales. Avgustin kae da u svim stvorenim biima postoji

odreeni iskonski izvorni principi i to vrlo racionalno ureeni (ili semena
kako on to naziva). U svakom stvorenom biu postoji neko seme koje podstie
gotovo neprimetan i nevidljiv razvoj svega stvorenog. S tim to postoji jedno
ogranienje: u svim ovim stvorenjima ne postoji izvorna snaga da stvaraju
nove oblike postojanja. Npr: ovek raa oveka, konj konja, pas psa (ne moe
neko odovih da stvori neto to ono nije) i tu vidimo kao neki oblik
evolucije. Avgustin veruje da je Bog u poetku stvorio sva semena (za
7 dana) i da su ona poela da se razvijaju. Stvaranje je bilo doslovno
samo u smislu osemenjivanja. Sve vrste su stvorenje u trenutku ali
se nisu u potpunosti razvile tog istog trenutka. Tako ovde imamo
progresivni kreacionizam kod Avgustina.

Avgustin postavlja pitanje zato svet nije stvoren ranije? On kae da je

ovo pitanje je besmisleno jer je vreme stvoreno onda kada je stvoren
svet. Ovo podrazuvema sledeu injenicu po kojoj se Avgustin
proslavio, kazavi da je Bog van-vremenski. On kae: kada je nastao

11
 svet, onda je nastalo vreme, i do tad Bog nije iveo u vremenu. U Bogu ne
postoji ni pre ni posle nego jedno isto sada. Sve vreme je u njemu
prisutno istovremeno. vreme je iskljuivo kategorija uma,svesti tj to
je subjektivna kat a ne spoljanja kategorija.

Mi merimo vreme, ali nam u spoaljenoj realnosti to ne znai nita, jer ono
nije opipljivo kao to je prostor opipljiv. Bog je odredio vreme zbog oveka, da
bi on samo shvatio prolaznost koja kod Boga ne postoji, jer On uvek ivi u
venom sada. Ako Bog ivi u venom sada, onda je za Njega lako saznati ta je
budunost jer ona ne postoji. Avgustin drugim reima kae za Boga je prolo samo
seanje, sadanjost ono to se vidi (zbiva), a budunost je ono to e doi. Bog sve
to zna jer ivi u sadanjosti
Ovde imamo prisutnost osadanjenosti, tj sve se deava u trenutku. Prolost i
budunost su odreeni na osnovu toga ko sam ja sada. Zato Avgustin kae: vreme
je sadanjost prolih stvari, sadanjost sadanjih stvari i budunost sadanjih stvari
(tako Avgustin stvara metafiziku prisustva).

Za njega je sadanjost bitana jer je posmatra iz Boanske perspektive

Hajdeger e rei da je ovo glupost. Kae da svaki je svaki ovek projekat, tj gleda
sebe na osnovu onoga kako planira svoju budunost, zato je svaki ovek bie koje
ide k smrti.
Za modernu, postmodernu, ovo je mnogo bitna crta filozofije.

Razmiljajui na taj nain, Avgustinu je vreme bilo neto emu se divio ako
me neko pita ta je vreme, ja znam, ali ako elim da to objasnim onom ko me pita,
ja ne znam. On se divio bezvremenom Bogu. Bog koji ivi sada i koji je uvek isti, to
je suvereni Bog. Calvin to preuzima od Avgustina.
Za Avgustina je Bog jedino bie u univerzumu, koji u jednom trenutku moe
da sagledati svaki trenutak i da ga obgrli.
Mali dodatak: Kanale je u svojoj disertaciji kritikovao ovo i rekao da je Bog
vremenski Bog (od subote do subote, jer je svetinja je stvorena samo na sliku onog
to je u originalu).

Sve je ovo bilo sporedno u odnosu na najvei Avgustinov problem: Svaki filozof koji
filozofira o stvaranju, Bogu i vremenu, ostaje apstraktan filozof dok ne rei problem
zla (pitanje greha). On kae da je jedina ispravna filozofija, ona koja je u svojoj
prirodi otkupljujua. Jedino Boje otkrivenje je otkupljujue otkrivenje. I Avgustin
kaeja mogu sve da kaem o Bogu ali dok ja ne doem na osnovu toga do take
koja e mi rei da li ovo spasava mene, da li mi daje sigurnost, ne vredi nita.
Zato je centaralna taka kod Avgustina moralna filozofija tj etika.

4) MORALNA FILOZOFIJA

12
 Kae da svaki filozofski pojam na jedan ili drugi nain dotie pitanje morala.
(zato njegovu filozofiju kada itate imate utisak da je bitno, da se vas tie.)

Za Avgustina, sva filozofija treba da se svede na pitanje kako doiveti

blaen ivot? Kako dostii sreu? Ua razliku od ranih grkih filozofa koji zastupaju
npr: Eudajmonistiku filozofiju, ona kree od Sokrata, a Sokrat je prvi rekao
prirodna filozofija nema smisla (kritika naturalizmu) ako mi ne odgovori kako da
budem srean u ivotu, i zaetnik je racionalne etike. Stoici kau pomiri se sa
ivotom a Epikur kae da to nije pitanje razuma, nego pitanje ivota, jednostavno
ivi.
No, Avgustin i ovde daje inovaciju. On kae da osnovno pitanje
filozofijom jeste kako biti srean, gde on kae da srea nije prirodno
iskustvo, i to nije nain kako doi do nje, jer do nje treba natprirodnim
putem. Za njega srea se ne nalazi u spoznaji spoljanjosti, niti u nekim racionalno
etikim pravilima, ve je srea neto to dolazi samo kao produkt natrirodnog. Zato
kae: Boe stvorio si nas za sebe i nemirno je srce nae u nama dok mir
(blaenstvo, sreu) ne pronae u tebi
Srea se postie u Bogu, sa Bogom, u natprirodnom stavu! ovek u postizanju
sree nije samodovoljno bie. ovek nije suficijentan on je insuficijentatn. Ako
trai sreu u sebi, nee je nai. Tamo e nai e samo ljudsku bedu, ali kae i to
je dobro (traiti sreu u sebi), jer e to odvesti oveka na put do sree.

Sledee, ako ovek nije samodovoljno bie, ako ne moe da rei problem zla, ako ne
moe znanjem da dosegne sreu, postoji samo jedna ispravna metodologija: a
to je da se srea postie kroz ljubav.
Ljubav je njegova najvea etika kategorija (amor ljubav). U odnosu
se postie srea, a ne apstraktnom filozofijom koja misli i deli na kategorije. Zato
smatra da je Aristotel bio ubica morala, jer je pitanje morala pokuao da rei
problem morala znanje. Osnovna karakteristika filozofija je ljubav, voleti.

Voli Boga i ini ta hoe.

Mogue je biti srean, samo ako filozofira u prvom licu, ako si povezan sa tim
vezom ljubavi. Posmatranjem iz treeg lica ne dolazi istinska spoznaja, jer je ona
udaljena, nema odnosa, ono je vie Ja-Ono odnos.

Greh za njega nije neznanje (kao kod Sokrata, Aristotela i Platona)

jer ak i bezboni ljudi imaju sposobnost da krive ili da ispravno sude o
stvarima koje se tiu ispravnog tumaenja. Preljuboinac e javno pred svima
da osudi ovaj in ali privatno e to raditi. Ubica e znati da ne treba da ubije ali ako
mu neko stane na ulj...
Zato kae isto to i Pavle: dobro imam u sebi ali uiniti ne nalazim. Greh
prema tome nije znanje, greh je posledica izbora, iskljuivo posledica slobode.
ovek po prirodi bira zlo ali da bi inio dobro potrebna mu je blagodat,

13
natprirodno iskustvo, natprirodna ljubav koja se izli u srca naa
(verovao je u infuziju ljubavi koja dolazi uicajem SD)

5) FILOZOFIJA ISTORIJE2
Rani grki istoriari nisu pronalazili filozofski smisao u istoriji filozofije, nisu
pronalazili dublji znaaj. Oni jesu primetili repeticije, primer: pad carsta i uzdizanje
carstva ali ne i filozofije. Aristotel smatrao da je istorija beznaajna. Uporeivao je
istoriju sa dramom. Nasuprot drami koja se bavi sveoptim problemom sveta, isto se
bavi stvarima iz koje ne moe ba neto da naui.

Avgustin smatrao da je istorija najvea drama oveanstva, da ako ovek

dobro poznaje istoriju, onda e nauiti mnogo o oveku, jer to ona nee biti samo
filozofija obinih injenica. Naravno, njegovo najznaajnije delo De civitate
dei je filozofija istorije.
Avgustin smatra da se itava istorija deava u konfliktu izmeu dve drave.
itava istorija je velika borba izmeu Boije drave i ovozemaljske drave.
Pad Rima ga je podstakao da krene da pie ovo delo (410 godine, Alarik, Goti).
Nakon pada Rima je bilo glavno pitanje: zbog ega je pao Rim, hrianski Rim? Ako
je Bog zatitinik ovog je glavnog grada, kako je mogao da padne u ruke varvarima?
Mnogi su verovali da se to desilo jer su napustili paganska boanstva. Kroz itavu
knjigu kada se ita, Avgustin objanjava i kree od poetka Rima, kako se razvijao
itd. U knjizi se provlai osnovna filozofska ideja da se u ovom svetu bore dve
drave, i da su pomeani tako da se dobro i zlo ne moe odvojiti.
I onda dolazi do reenja, tvrdei da e istorija biti kvalitetnija i bolja
ukoliko se drava potini crkvi, tj ukoliko crkveni element predvodi dravu.
Tako, Avgustin dokazuje kako se to nije desilo sa Rimom (nije se podredio
crkvi), i tu je udaren temelj za srednjovekovnu papsku politiku. Ovo je jedna
vrste teokratskog uenja, drava potinjena crkvi.

2 Istoriar se bave iskljuivo podacima, a filozofi istorije tumae i daju dublji znaaj
za ivot, daju egzistencijalni smisao.

14
BOETIJE (480-524)
Zvali su ga poslednji Rimljanin, a naziv je dobio zbog svoje privrenosti antici.
Roen je u Rimu i iveo je za vreme cara Teodorika (kralj ostrogota).

Kao mladi je izjavio da je njegov cilj da obiaje nae Drave (misli se na rimsku)
podui umeu grke mudrosti. Bio je jedan od retkih ko je tako dobro poznavao
grki.

Roen u plemikoj porodici, Otac mu je bio u Senatu. 487. godine mu otac umire ali
ga usvaja vrlo uticajna linost isto iz senata i predaje mu erku za enu. Tako je on
na neki nain bio predodreen da bude uticajan.
Kad je bio vrlo mlad, ovaj staratelj koji ga je usvojio, poslao ga je u Atinu na
kolovanje i tamo je on savreno savladao grki jezik to mu je bilo najvee
dostignue u ivotu. I tamo je savladao filozofije: Aristotela, Neoplatonizam i
Stoicizam.

510. godine, sa samo 30 godina, ima enu, postaje konzul, senator i vrlo brzo
(ve sledee godine) postaje poverljivi savetnik kralja Teodorika lino.
Imao je biblioteku enciklopedijskog obima. U toj biblioteci su se nalazili
njegovi sopstveni spisi koji su bili prevodi grkih dela (on je bio strastveni
prevodilac). Moe se rei da je zahvaljujui Boetiju antika preivela.

On je sam izmislio ime quadrigium (to potie od Origena. Postojao je

trivium i quadrigium. Quadrigium se sastojala iz: atritmetike, geometrije, muzike i
astronomije. On je oformio itav kolski sistem).

Kosidor, Teodorikov dravni sekretar, uputio je pohvalu 25 godinjem Boetiju

rekavi: kroz tvoje prevode, Italijani itaju Pitagoru, a Pitagoru muziari, Ptolomeja
astronomi, Nikomaha aritmetiari, Euklida geometri, itd. Sve ivo je iz antike
prevodio. Imao pasiju da sauva spise antike, kako bi ouvao kulturu Rima...

U celom srednjem veku je bila prouavan Aristotel na osnovu njegovih prevoda. U 4

svoja traktata koja je napisao o prirodi Boga i hristove linosti, napravio je
zapravo prototip za srednjovekovni sholasticizam koji je kasnije razvio
Akvinski. Zato ga Toma nazvao prvim sholastiarem.

Ali dolo je do krize kada je postao je vrlo uticajan. Izgleda na osnovu isto
zapisa da je poeo da komunicira sa carem Justinijanem (carem Vizantije, istoni
deo Rima) i to se saznalo, i Teodorik ga je proglasio vele-izdajnikom (Teodorik ga
baca u samicu koja se nalazi u blizini Milana i tamo je ekao pogubljenje koje se
dogodilo 524 godine. Dve godine je ekao pogubljenje). Tada je napisao svoje
naznaajnije delo Uteha filozogije.
Uteha filozofije je najznaanije delo koje je Boetije napisao u zatvoru.
Ovo delo inspirisalo Tomasa Mana dok je bio zatvoren kao i Dona Bunjana.

15
 Posle Biblije, ovo je verovatno bilo najitanije delo u srednjem veku. Gibon,
veliki kritiar srednjeg veka, kae da je ovo delo vredno zlata, ak i najvei kritiari
to priznaju.

Kae se da je Boetije bio okruen svojim knjigama iz svoje biblioteke, teko da bi

napisao tako popualno i dobro delo. Tu je sve pisao na osnovu seanja. Zato je pisao
jasno, koncizno i egzistencijalno. Oslanjao se na visoko kultivisanu memoriju koju je
razvio svojim itanjem i prevoenjem.

Sadraj dela Uteha filozofije: Na samom poetku knjige, Boetije daje

alegorijski prikaz filozofije. Dolazi boginja filozofije, ona je sagovornik i ona je jedna
plemenita ena sa izraenim bistrim, otroumnim oima, i tu u poetku vidimo da je
filzofija za njega ona koja prevazilazi ljudsku prirodu.
U tom prikazu, ona deluje veno mlada, teko je odrediti njenu starost, to
indicira da je besmrtna. Filozofija je veno mlada, dok mi starimo, ona ne stari, ona
daje smisao ivotu Philosophia perennis.
Na njenoj garderobi se nalaze dva grka slova, jedno je fi (Nae F) a drugo
je tet.
Fi je oznaavalo praktinu filozofiju (ivotnu), a tet je oznaavalo teorijsku
filozofiju. On je verovao da ispravna filozofija mora da ima balans izmeu ove dve.
Izmeu ova dva slova su se nalazile merdevine. Ovaj simbol je hteo rei: kada ovek
uspe da spoji ove dve filozofije, on ide ka mudrosti, penje se gore.
I ova lepa dama, u celoj knjizi vodi sagovornika ka mudrosti, ona ga vodi ka sve
veoj i veoj mudrosti. I vodi ga kroz tri stupnja:
i. Samosaaljenje. Ne moe da postati mudar ako se nisi razoarao u
sebe. Ne moe da bude mudar ako pre toga nisi shvatio da nisi
mudar.
ii. Blai lek (to jo nije onaj pravi lek). On kae da se tu nalaze mnogi.
Blai lek je to kada razume hirove sudbine, tj kada shvata da nije
trka do brzih, niti bitka do jakih, ve je sve do vremena i zgode. ovek
je samo pijun.
iii. Jai lek. To je vrhovno dobro. To je ljubav mudrosti koja ne zavisi od
sudbine, jer ta god da se deava, to te vodi. Zaokreti sudbine ne
remete ovu centrlnu taku. On kae da je to nepokretna taka u
stalnom promenljivom svetu, a ta taka je ljubav. Ljubav nam pomae
da se saberemo (kada smo rastrojeni, u samosaanljenju) i da se
vratimo na izvorno seanje prvobitne due (taj anamnezis je prisutan
kod njega: to je i sutina knjige). On kae da je to uteha.

Zakljuak: Ipak, najvei Beotijev doprinos, jeste formiranje osnovne

podloge za Aristotelovu sholastiku koju je razvio Akvinski. On je
formulisao najznaajnije srednjovekovne termine koje su odredile zapadnu misao
u tom periodu (bie, dokazi za postojanje Boga, pitanje univerzalija. To sve kree
od Boetija).

16
PSEUDO DIONIZIJE
Ne zna se ko je on zapravo, zato se i zove Pseudo. Jedan od najuticajnijih
srednjovekovnih mislioca, jedan od retkih koji je uticao i na istono i na zapadno
miljenje.

Pokuao da povee (napravi sinkretizam): neoplatonizma, helenske misterije i

hrianske teologije koja ja u osnovi postaje i jeste mistika.

Za Jovana Damaskina koji je iveo posle njega, Pseudo Dionizije je Veliki Dionizije,
bez njega on kae da ne moete razumeti teologiju. Za Tomu Akvinskog, Pseudo
Dionizije je Blaeni Dionizije, i to je jedini autor kojeg Toma citira u istom maniru kao
i Aristotela, i citira ga ak vie od 1000 puta.
Za Dantea Pseudo Dionizije se nalazi u prvom krugu blaenih koji borave na
sunanom nebu. Zapravo, itava Boanstvena Komedija je napraljena na strukturi
miljenja Pseudo Dionizija (jer Dionizije veruje u hijerarhiju, a znamo da kod Dantea
postoje krugovi pakla).
Ali za Luthera, Dionizije je bio opasan sanjar. Florovski, morderni pravoslavni
mislilac kae da bez Pseudo Dionizija, cela srednjovekovna filozofija ostaje
neshvaena kao i sva istorija filozofije i i mistike.

Dionizije se jo zove i Areopagidski. Dugo se smatralo da je on bio Dionizije koji se

obratio nakon Pavlovog propovedanja (Dela 17.34). A tek kasnije, shvaeno je da je
Dionizije iveo u 5-6 veku. Shvaeno je da ipak nije mogao iveti u 100-im
godinama, zbog toga jer su se neoplatonistike ideje razvile tek nakon 3-4 veka.
Takoe, Crkva ga prepoznaje kao autora tek 533 godine. I ono to se danas zna,
jeste da je on bio autor iz 6. veka i da je bio iz okoline Sirije.

Ceo njegov korpus onoga to je napisao, sva njegova dela su sabrana u zbirku koja
se zove Areopagitika. Ona sadri etiri dela:
a) O imenima Boijim;
b) Mistika teologija;
c) O nebeskoj Hijerahiji;
d) O crkvenoj Hijerarhiji)
I u svim ovim delima Dionizije eli da istakne neoplatonizam i da ga povee
sa Hrianskom idejom.

Osnovna uenja:
Pre svega moramo shvatiti kako se Bog odnosi prema svetu. I u pokuaju da
objasni stvoreni svet, Dionizije kombinuje filozofsku ideju o emanaciji i hriansku
ideju o stvaranju. Kae da su sva bia stvorena na takav nain da uestvuju u Bogu.
Ona participiraju na neki nain ali je pritom sam Bog izuzet od svega stvorenog i
postojeeg. I on za Boga kae, Bog je sve i nije nita od svega

17
 Vidimo stoga da je Dionizije verovao u Pananteizam (Pan-sve teos-Bog).
Dakle sve je u Bogu ali Bog nije sve. Ako sve stvari potiu i proistiu iz Boga, one
nisu identine Bogu, one su samo sline Bogu. U svim stvorenim stvarima se
oslikava boja energija ali ne i njegova sutina.

Ako je ovo odnos Boga prema svetu, sl pitanje jeste, kako onda spoznati Boga?
On kae da se Bogu moe pristupiti na dva naina:
1) Afirmativan (via pozitiva katafatiki) Neto moemo znati o Bogu i moemo
potvrdno priati o Njemu. Na osnovu Boje energije koja se pojavljuje u
stvorenjima, mi primeujemo obrise savrenih Boijih atributa koji se
oslikavaju na stvorenjima i u svemu to je stvoreno, i zato u ovom smislu
Bogu se mogu dati sl imena: dobro (dobrota), da je Bog bie (bitak), svetlo,
jedno, mudrost, ivot. Ovim se Bog ne imenuje direktno (niko to ne moe) ve
na osnovu njegovih sila i engergije koje se javljaju u Njegovoj tvorevini. Ako
katafat pristupamo, pristupamo Bogu indirektno, putem stvorenja, i zato je to
nii oblik spoznaje. Kada pria kataf o Bogu, nikad ne moe doi do konane
sutine o Bogu, ali prepoznaje obrise. To je kao sunce, vidi neto ali ne
moe mu objasniti sutinu (uzeta ideja, tj poreenje od Platona)
2) Odrian (via negativa apofatiki). O Bogu moemo samo da priamo u
negacijama: ta Bog nije. Odran oblik za Dionizija je vii stepen, tj dublja
spoznaja Boga od Afirmativnog jer se na ovaj nain dolazi do same sutine,
do koje se dolazi apoteozom-teozisom (uestvovanjem mistinim iskustvom,
kada se spaja, sjedinjuje s Bogom). Ovaj put spajanja sa Bogom odbacuje
svaku vezu koja moe da se napravi izmeu Boga i ljudskih koncepata, ne
postoji veza, Bog se ne moe niim poistovetiti iz stvorenog sveta, on
prevazilazi svaki ljudski pokuaj da se stavi u kocept. Zato jer je Bog iznad
uma i potpuno nesaznatljiv, zbog toga je katafatikom umu
nedohvatljiv.
Ako Bogu pristupamo apofatiki, oseamo slabost, jer to je put ljudske
slabosti, da ovek ne moe kontrolisati stvari, gde ovek priznaje da je mali.
To je put odricanja, gde Ego ne postoji. Put gde se gasi svaka apstraktna
aktivnost uma (gde ovek pokuava dati neki koncept Bogu, put gde nestaje
svako racionalno shvatanje, a daje se naglasak na mistici). Put koji otklanja
jasne pojmove o Bogu. Ovaj put vodi u Boanski mrak ili kako on jo naziva
Boanski primrak(Kada shvati da si najblie Bogu a ustvari si
najudaljeniji.)
Ulazak u sferu nesaznatljivosti Boje, naziva se tama (mrak)
neznanja.

Ali Pseudo kae da je reenje napraviti balans izmeu jednog i drugog: treba Njemu
kao uzroku svega pridavati i potvrdno iskazivati sve tvrdnje (afirmacije) postojeeg
bia i opet sve njih jo vie poricati. Iznad svega treba teiti sjedinjenju sa Njim tj
oboenje (apoteoza).

18
Gregorije (Grgur) Nazijanski je govorio slino kao Pseudo Dionizije govoriti o Bogu
velika je stvar ali je jo vea oistiti se za Boga (jo je vea stvar oboiti se).

Oboenje je mistiko uzdizanje do nevidljivog izvora i stanja zaslepljenosti

bljetavim mrakom. Ovo se u pravoslavlju zove upodobljenje (misli se na
apoteozu). Drugim reima to je stanje potpunog neznanja gde nema nikakve
spoznajno teorijske i dijalektike procedure. Drugim reima, Dionizije kae da je ovo
mir neznanja.

Da li sjedinjenjem u oboenju sam ovek postaje Bog? Dionizije e rei

sjedinjenje s Bogom nije isto to i stapanje s Bogom. Kae takoe da to
nije sjedinjenje po sutini (ovek nikad ne poprima Boju sutinu). Florovski kae
nepremostiva granica Boanstvene neprisutnosti ostaje uvek i trajno ne naruena
(uvek postoji momenat da Bog nije u potpunosti prisutan u oveku).

Dodatak: Bog je prisutan u relikvijama. Zato ih oni oboavaju, zato za njih to

nije krenje zapovesti. Pravoslavlje je mnogo slino istonjakim religijama. ovek
se stapa s univerzumom (a ovde s bogom).

Kosmologija:
Ureen je po principu Hijerarhije. Kakve su one? On kae da je itav svet
zapravo ureen u obliku stepenastog reda.

19
itav svet ureen u dve osnovne hijerarhije:
1) Nebeska. Ona je uzvienija i sastoji se iz sledee hijerarhija:
a) Trojstvo (Ono je poetak Hijerahije, na samom vrhu. Svaka crkva je
crkva svete trojice. Zato eklezioloki gledano,),
b) Aneli. Oni su posrednici u otrkivenju Boga i oni se dele na nekoliko
grupa:
i. heruvimi,
ii. serafimi
iii. prestoli.
c) Gospodstva, sile i vlasti
d) Naela, arhaneli i aneli
Ovu Hijerahiju je izvukao iz Efescima poslanice, koja u sutini ne govori
uopte o hijerarhiji.

2) Zemaljska. Takoe se deli na dva dela:

a) Crkveni. Crkveni takoe ima trojicu kao trojstvo na nebu: Episkop 3
(pravoslavlje), akoni i prezbiteri. Zato smatraju da se ekleziologija razvija
samo onda ako imaju Episkopa, jer on ima najveu ulogu i zato se kae
tamo gde nema episkopa nema ni crkve.

b) Svetovni. Svetovni poredak:

i. Opsednuti, pokajnici, sumanuti ljudi (to je najnii red)
ii. Narod (mirjani-obian narod), sozercateri (oni koji promiljaju o Bogu) i
sveti. Ovo je malo vei red.
iii. Monasi. To je najvea kategorija svetovnog naina ivota u svetovnom
redu. Zato u srednjem veku najvea titula u svetovnom redu jeste
voditi monaki ivot.

Jovan Skotus Eurigena

Mnogi kau da je iveo na prekretnici ranog i kasnog srednjeg veka, tj da se s
njim zavrava rani period srednjeg veka. Bio je to prelaz sa otvorenog miljenja
patristike misli u viu sholastiku koja je obeleilia kasniji period.

Smatra se da je roen 810-877 (ali ne moe se sa preciznou utvrditi datum

roenja i smrti)
Brojni filozofi poinju srednji vek sa njegovim imenom. Doao je iz Irske. Bio je
neoplatoniar, odlian poznavalac grkog jezika i misli, to je u to vreme u 9. veku u
Evropi bilo retko. Bio je pelagijanac i panteista.
kolovao se u Irskim manastirim gde je verovatno izuavanje grkog jezika
bilo jedino mogue u to vreme. Zato je to bilo mogue samo u Irskoj? Irska je u to
vreme (period mranog srednjeg veka) spasila Evropsku kulturu koja se zasnivala na
grkoj misli. U to vreme u Evropi su nadirali varvari. Oni su unitavali sve pred
sobom (pa tako su unitili i kulturnu batinu Rima). Tada imamo napad Atile iz
mongolije, Gota, Alirika, i sve se to deavalo za vreme mranog srednjeg veka. Svi

3 Biskup u katolikoj crkvi

20
ueni ljudi su beali (i to na kraju sveta, gde ovi varvari nisu mogli da ih dosegnu, tj
u Irskoj gde su preneli veliki deo Evropske batine, veliki deo zapadne civilizacije
koja je zadrana u Irksim manastirima, i tako sauvana od propadanja).
Kada su to Evropljani saznali, naorito Francuzi (Karlo veiki) polako su zvali
Irce da se nastane u Francuskoj kako bi se prenelo to znanje koje su tamo poneli iz
Evrope. Tako je Eurigenu u Francusku pozvao Karlo elavi oko 843. godine (drugim
literaturama se pominje i 850). On je trebalo sada da prenese tu Zapadnu
civilizacijsku kulturu i kree sa prevodima. Prevodio je svata: Grigorija niskog ,
Maskima Ispovednika, ali postao je najpoznatiji po prevodima Pseudo Dionizija.
Smatra se da je zbog tih prevoda Pseudo Dionizije oiveo u Zapadnoj Evropi,
pogotovo u Francuskoj, gde je kasnije osnovan manastir. Zato se smatra da je
Eurigena bio prenosilac, prekretnica dvaju perioda.

Nakon to je preveo sva ova znaajna dela odluio je da napie knjigu koja ga
je skupo kotala. Delo se zvalo O podeli prirode i pisano je u formi dijaloga oko
864. godine. Knjiga u svojoj osnovi podrava neoplatonizam i realizam (opti
predmeti prethode pojedinanim stvarima)4 5
Ovo delo je imalo vrlo mali uticaj na srednjovekovnu misao. Mnogo vei uticaj je
imao njegov prevod. Vie puta je ovo delo osuivano kao jeretiko, zbog
panteizma. Najzad je Papa Konorije II 1225. god osudio ovu knjigu kao prvoklasno
jeretiko delo i naredio da se svi spisi ovog dela spase. Na alost ili sreu, naredba
nije efikasno izvrena.
O emu se radi o ovom delu? itava priroda moe da se podeli u 4 dela,i kada
ovek razume tu podelu, razumeo je sutinu, kae on. Ta 4 dela su:

1) Ono to stvara a nije stvoreno. To je Bog. On sve stvara a nije stovren. To

je najvea kateogrija onoga to jeste. Sam ne poseduje sopstveni uzrok.
Govori o Bogu ali u negativnom smislu (via negativa). On hoe da kae da je
Bog ovde onako kako ga opisuje Pseudo Dionizije (via negativa). Uveo je
jedan pojam koji se esto danas koristi, a to je super, to na lat. znai
nad. Bog je nadmoan, Bog je nadmudar, Bog je nadbie itd. Mora da se
koristi ova vrsta superlativa kada govorimo o Bogu, jer je Bog nedoukiv, jer
kad ovek govori da je Bog osoba, On je nad-osoba. Zato jer je Bog
nepojmljiv (via negativa), Njegov opis mora da sadri superlativ
nad

2) Ono to stvara i stvoreno je. (ono to moe da stvara kao Bog ali je
stvoreno). On kae da su to boanske ideje (koncepti), koje su stvorene u
Njegovom umu i na osnovu ega se stvaraju slike na zemlji (to je

4 Dok je za nominaliste pojedinane stvari prethode optim predmetima. To je i

razlika izmeu Platona i Aristotela (realizam i nominalizam).
5 U mranom srednjem veku nije bilo prostora da se piu nova dela. Bilo dovoljno sauvati
prolost koja je krenula da se gubi.

21
 platonistiko). To je svet boanskih ideja, one predstavljaju prototip
svih stvorenih stvari, ili najkrae reeno, to su primordijalni uzroci u
boanskom umu.

3) Ono to je stvoreno a ne stvara. To su stvari u prostoru i vremenu. To su

sve spoljanje posledice primordijalnih uzroka. To su bestelesne stvari: aneli,
inteligencija, razum,, i telesne stvari: ovek i svi ostali objekti u svetu,
prirodi....sve to se nalazi u prostoru i vremenu.
4) Niti stvara, niti je stvoreno, a to je opet Bog. Sad u pozitivnom smislu
imamo govor o Bogu (via positiva). Ne kao Stvoritelj, nego kao konani kraj i
svrha svih stvari, i tu su ga optuili za panteizam. Drugim reima on je
verovao da sve to je stovreno tendenduje da se k Njemu vrati i zato je on
konana svrha svega, sve tei ka Njemu, (teleoloka svrha). Posmatrajui
prirodu i sve ostalo to tei da k Njemu, moemo spoznati i samog Boga
kojem oni tee (to odvodi u panteizam). Ovde pokuava Eurigena da
napravi balans negativnog i pozitivnog.

KASNI PERIOD SREDNJEG VEKA

Poinje sa 11. vekom i tad poinje period prosveivanja i napredovanja kad je
upitanju filozofska misao. Vrhunac srednjeg veka je Toma A. Postavlja se pitanje,
koji su uzroci koji su doveli do Tomine filozofije. Postoje tri osnovna uticaja koja
su obeleila ovaj period:
1) Crkvena reforma koja je nastala u tom periodu. Ona je krenula
mnogo pre Lutera, gde su glavnu ulogu odigrali Petar Damjani a drugi je
bio Papa Lav VII i ona je poptuno preobrazila katoliku crkvu na bolje.
2) Teoloki i duhovni napredak, ili teoloka obnova. Ve u 11. veku javili
su se mislioci poput Abelarda, Bernara itd i oni su bili pretee Tome A. koji
je gradio na njima.
3) Uticaj Muhamedanske (ili muslimanske) misli. Zapravo muslimani su
doveli Aristotela u Evropu. Njihovi glavni mislioci koji su doneli Aristotela
su: Veroe, Avicena i Majmonidez

1)ta je bio problem prvog uzroka? ta je bio problem u crkvi u tom dobu? Dve
osnovne pojave koje su prezirali svi ljudi i koje su se razvile iz mranog srednjeg
veka...
a) Simonija6. Kupovina poloaja. Od koga? Kraljevi su davali poloaj biskupu, a
biskup je kupovao poloaj od kralja. Biskup bi isplatio time to bi prodavao
druge poloaje. Ne samo da su prodovalai poloaj nego su i davali poloaj
svojim roacima ( to se jo naziva i nepotizam)
b) Konkubinat. Svetenici su imali svoje konkubine. One nisu bile legalne ene
ali su bile tajne ene. Svojoj deci, svetenici su obino omoguavali poloaj u
drugim okruzima (nepotizam).
6 Sam termin Simonija izvedena je iz izvetaja o Simon vrau koji je hteo da za
novce kupi dar Svetog Duha.

22
Kada je crkvena reforma nastupila povodom ove dve stvari, nala se na udaru.
Narod je sa odobravanjem gledao na ovu reformu crkve, dok svetenicima nije bilo
po volji. I brzo su sprovedene sledee odredbe.
a) Zabrana rukupoloenja svetenikih sinova. Kada bi se otkrilo da neki
svetenik ima dete, bilo je zabranjivano da se rukoploi. (Iako je celibat tad
bio zastupljen u crkvi, nisu ga se drali)
b) Neverovatno propovedanje i divljenje celibatu. Celibat je u to vreme
ckrvenih reformi olienje moralne istote (Jer konkubinat je bio jako veliki
problem i nepotizam i itava ta zloupotreba, pa je tako to suzbijanje
konkubinata dalo neverovatne moralne vrednosti celibatu. Ono to je
ubaeno da rei problem, poelo je da predstavlja predmet divljenja i olienja
moralne istote. Zato je razumljivo zato se kasnije verovalo da seksualni
odnosi smatraju neim nemoralnim). Ovo propovedanje o celibatu je izizvalao
sekularizaciju, gde su se seksualne aktivnosti bile poistoveene sa zlom.
Moralna istota se izjednaavala sa apsitinencijom o seksu.
c) Zato na kraju u 11. veku najedanput kao peurke niu monaki redovi (koji
nastaju kao posledica odvajanja, reforma, celibat). Neki od redova koji
nastaju: Kartuzijanci (1084) , Cistercinski red (1098), Kamaldolski red (1112).
Oseamo reformu, posveen ivot, celibat,

Priv od reformatora se zvao Petar Damjanin, vrlo moralan estit ovek. Njega
papa alje iz Rima u Milano jer tamo svetenici imaju ogroman problem sa
simonijom i nepotizmom. I kada je doao da reformie to, prezirali su ga, ali 1059.
godine, sakupio je sve svetenike i odrao tako dirljiv govor protiv simonije i
neoptizma, da su sa suzama u oima priznali da su pogreili i dolo je dovelike
reforme u Milanu. Grad je posle toga postao toliko reformisan da je to bio grad u koji
bi se samo poeleo iveti. Tako je u poetku njegova vest bila odbijena a posle
prhvaena. Od njega je nastao red Patarena (izvedenica iz njegovog imena Peter).

Drugi reformator se zvao Hildebrant. On je kasnije postao papa Grgur VII.

Uradio je vie nego bilo koji papa u cilju da kleru namente celibat. Bio je opinjen
celibatom. Podsticao je obian narod da progoni oenjene svetenike i njegovu
porodicu. Zato je bio jako voljen od naroda ali prezren od svetenika.
Ovakve ckrvene reforme su doprinele da se stavi nova podloga za dublju teoloku
misao koja tad poinje da se budi.

Interesantno je da se uglavnom teoloka misao u tom period 12, 13, 14. veka
vodi oko spora izmeu nomilaizma i relaizma. Odjednom teologija odlazi u smeru
nominalizma ali ima i elemente realizma. U ranom period Srednjeg veka, realizam je
bio zastupljen. No u kasnom srednjem veku) dolazimo do jednog shifta gde se
naginje sad ka nominalizmu.

23
 Jedan od prvih mislilaca koji je skrenuo kurs realizma ka nominalizmu je bio
tzv Roscelin. O njemu se ne zna mnogo, ni kad je roen ni umro. Mada se smatra
da je roen u Francuskoj, u gradu Komjenj oko 1050 god. I ono to se sigurno zna,
jeste da je poduavao u Loeu u Bretanji, i da je u to vreme njegov uenik bio
Abelard (koji je kasnije uticao na Tomu).
U ovom periodu postoji jedna gotovo nepisana tradicija srednjeg veka, a to je
da je ovek mogao slobodno da razmilja i propoveda, sve do momenta kada te
sabor osudi, a kada te osudi, mislioci su priznali greku i bili su proterivani (nisu bili
ubijani).
Roselin je imao neke udne ideje o trojstvu i zato je osuen na sabor u Remsu
1092. god za jeres. Odrekao se svog uenja kao i svi ostali, i otiao za Englesku i tu
se gubi njegov trag. Njegovi spisi su spaljeni, ali s obzirom na njegove prepiske sa
Ableardom, pokazuje ta je Roscelin mislio. Takoe postoje i Abelarodve prepiske sa
Anselmom gde jo po neto saznajemo o Rescelinu. Roscelin za trojstvo smatrao da
svo troje poseduju razliitu supstancu i da nas samo navika spreava da kaemo da
ne postoje tri Boga. Zato je bio osuen na saboru u Remsu.
No to uenje o Trojstvu nije bilo toliko vano kao njegovo uenje o optim
pojmovima. Njegovo uenje o optim pojmovima se zasnimalo na njegovoj ideji da
su opte ideje flatus vocis (flatus znai dah, vocis znai glas). On je smatrao da su
svi opti pojmovi samo dah glasa, tj da su opti pojmovi samo re koji nastaju kad
izgovorimo kao proizvod daha (zato je bio meu prvim nominalsitima 7) .

Mnogo znaajniji mislilac je njegov uenik Abelard. Roen u blizini Nanta

(Francuska). U Francuskoj se razvila ta srednjovekovna misao, daleko od Rima. Bio je
vrlo udan, sujetan, ohol, otar ali neverovatno precizan u izraavanju. Smatrao da
je rasprava sutina znanja, jer bio je jako bio dobar u polemisanju. 1113. godine
dolazi u Pariz i postaje neverovatno popularan uitelj. Stekao slavu i zaljubio se u
uvenu Eloizu koja je bila neaka kanonika po imenu Fulber, koji je radio u Parikoj
katedrali. Kada je Fulber saznao da je ovaj njen ljubavnik, uspeo je da ih uhvati i
Abelarda je za kaznu bio kastriran i oboje su bili povueni iz sveta. On je otiao u
manastir (to je bilo tadanje izgnastvo). Nisu se viali posle toga ali su slali pisma
jedno drugom. Ona je bila odanija njemu nego on njoj (bar se iz pisama daje tako
zakljuiti). Postoji teorija (maidler tvrdi), da su sva pisma proizvod mate. On je to
sve smislio u svojoj mati, to se moda moe videti u pisanju gde ona njega hrabri,
voli, a on je jak itd...
Prvi put bio osuen zbog neke nepravoverne knjige o trojstvu koju je izdao,
nakon ega se naravno pokorio i bio proteran. Otiao je da bude kaluer u severni
deo Bretanje. Tamo je 4 godine proveo u izgnanstvu i shvatio kako su svetenici
veliki prostaci (tj monasi).

7 Nominalizam dolazi od rei nomina, to znai ime. Ovo je samo ime, samo re
bez stvarnosti. Zato je Roscelin isto to verovao, da su opti pojmovi samo Ime,
dah koji nastaje prilikom izgovora, stvarnost je samo ono to je ulno,
pojedinano.

24
 1141. godine na saboru u Sensu je bio osuen po drugi put, povukao se u
manastor u Kliniji i godinu posle toga je umro.

Njegovo najpoznatije delo se zove Sic et Non (prev. Da i Ne) . Ovo delo
je obeleilo period kasnog srednjeg veka. ta je ovim delom hteo da postigne? Ovo
delo je probudilo crkvu iz tog nekog dogmatskog dremea. Tvrdio da
dijalektikom metodom treba da ispitamo da li su izjave neistinite. Ovo
delo govori o tome, ta na osnovu dijalektike metode moemo da
zakljuimo ta je tano a ta netano iz itave tradicije koja je oblikvala
hriansku crkvu.
Ovo delo je odlika njegovog duha, puno rasprava. Smatrao da ovek raste u
raspravama. Rasprava na Parikim univerzitetima potie odavde. Dijalektika je
jedini put do istine, razum treba koristiti bez straha.
Takoe je bio nominalista. Meutim, on za razliku od Roscelina kae da je
flotus vocus stvar (ali ne ba stvar, nego radije da ono ipak predstavlja
neko znaenje izgovoreno o datom subjektu), a ne samo dah. Ono emu
dajemo predikat nije re kao fizika pojava, nego re kao znaenje. Tu se poziva na
Aristotela. Drugim reima, stvari lie jedne na drugu i to proizvodi stvaranje optih
pojmova, ali sami opti pojmovi nisu tvar ve su znaenje slinih stvari.

????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
????
PONAVLJANJE (Neoplatonizam je povezan s realizmom zbog univerzalija (jer za
realiste-univerzaliste, opti pojmovi su vie od samo izgovorene rei, one imaju
svoju egzistenciju)
Po Abelardu, mi ivimo u sukobu, dijalektici (Avgustin nikad ne bi bio Avgustin da
nije bilo Pelagije kao ni Atanazija da nije bilo Arija)

NASTAVAK:

Anselmo Kanterberijski.
Bio biskup u Kantaberiji u Engleskoj. iveo u 11. veku i on je taj period
obeleio kao najvei predstavnik realizma. Bio je kaluer u mestu Bek, a onda je
postao Kantaberijski nadbiskup. Bio je nadbiskup od 1093. godine pa sve do svoje
smrti. Ono po emu je bio najpoznatiji, jeste po ontolokom dokazu postojanja Boga 8
(iako je ovaj dokaz postojao ranije kod Avgustina). Zato je kod njega realizam
pristuan, jer ako imamo ideju, onda ta ideja mora da ima i svoju realnost, nasuprot
idealizmu koji kae da ideja sama po sebi nije stvarnost. U realizmu vlada princip
ono to mislim to jeste, mora da postoji.

8 Ontoloki dokaz Bog je najuzvieniji objekat nae misli. Ako moemo da

zamislimo najvie bie, onda ono mora da postoji

25
Dekart i Lajbnic su isto prihvatili ovaj stav Anselma. Najvei kritiar ovog stava je
Kant koji je rekao predikat nije egzistencija. Za razliku od Roscelina, Anselmo je
branio trojstvo, upotrebljavajui za pozadinu ba ovaj metod (relaizam). Anselmo je
tvrdio: Onaj ko ne razume kako skup ili vei broj ljudi predstavlja specifino jedno
jedinog oveka, taj ne moe da razume kako nekoliko osoba od kojih je svaka
ponaosob Bog je zapravo jedan jedini Bog
Realizam je zato mona stvar da bi se objasnio neki koncepti u teologiji kao
to je i trojstvo. Meutim problem se javlja jer postoje ljudi kao to su Abelard,
Roscelin ili kao to je Okam (sasekao realizam i univerzaliju. Naglaavao istu
empiriju).

ARAPSKA FILOZOFIJA

Muhamed (570-632)
Kljuna godina za njega je 622 god = Hadira (prelazak iz Meke u Medinu).
Po njegovoj smrti, arapi su shvatili da su ujedinjeni oko jedne monoteistike
religije sa Muhamedom kao prorokom. Islam je vrlo matematika religija (nije bila
teka za razumeti kao hrianstvo koja je obraivala pitanja poput trojstva) i shvatili
su da treba da osvoje svet. Zato su odmah posle Muhamedove smrti krenuli u
osvajanje.

Od 632 do 636 osvojena je Sirija, koju je u to vreme bilo jako teko osvojiti, a
642. su imali ceo Egipat (on je i danas Arapska zemlja, okarakterisana
muslimanskom kulturom). 650. godine su ve imali Persiju. Tako je centar
muslimana bio Sriija i Persija. Godine 664. su osvojili Indiju koju ni Aleksandar
Makedonski nije mogao osvojiti. Kartaginu su osvojili 697. godine, a 669. god su
krenuli u opsadu Carigrada. Kretanje prema zapadu im je bilo malo sporije ali i dalje
upeatljivo.
Islam je bio lako prihvatljiv jer je bila matematika religija (zasnovano na
opravdanju delima, nema trojstva itd).
711-712 osvojili gotovo celu paniju, dakle uli su u Evropu. Imali su ceo
istok, sem Vizantije. Vizantija stoga nije mogla da pomae Rimu jer nije postojala
veza istoka i zapada. Zatim su uzeli Sicliju, juni deo Italije, dok je samo mali deo
panije na severu je ostao evropski.
Meutim, kljuna taka je bilo 100 godina nakon smrti Muhameda 732., gde
je glavnu ulogu odigrao franjevaki car koji se zvao Karlo Martel. To je bila bitka kod
Tura (bitka kod Poatjea u Francuskoj). Dolazi arpaska vojska sa 80k vonika i prodire
iz panije (kada su osvojili paniju, bilo je dosta Jevreja tamo pa su i na njih uticali)
a Karlo im se suprotstavlja sa 20-30k vojnika. Da se tad Karlo nije odbranio od
Arapa, Evropa bi bila islamska. Tu se zaustalja osvajanje Arapa, ija kultura deluje
(osvojen ceo severni i istoni deo Afrike).
U ovom periodu je muslimanksi svet bio daleko napredniji od hrianskog.
Dok hriani bivaju razarani od strane varvara i ostalih, oni (islamisti) su

26
napredovali. U ovo vreme arapski svet je bolje poznavao grku filozofiju, nauku,
matematiku od hriankog sveta. Imali su pristup glavnim Aristotelovim delima,
vekvovima pre nego to su oni doli u Evropu. Godine 833. Arapi imali su veliku
filozofsku kolu u Bagdadu. (a u hrianstvu prva kola nastaje tek u 1215. godine u
Parizu). Ta kola je bila poznata po tome to su grke manusprite prevodili na
arpaski jezik.

Jedan od najveih mislioca tog vremena koji je radio u toj koli zvao se Avicena.

Avicena (980 do 1037) u tom periodu u hrianstvu se nije deavalo apsolutno

nita. 10. vek je prazan, neki kau da je papa Silvester bi neki mislioc u tom periodu
ali generalno, 10 vek za hrianstvo je prazno.

Roen u Persiji. Zanimljivo je da arapski mislioci nisu bili arapi, nego su dolazili iz
sveta koje su oni osvojili.

Najpoznatiji je bio po medicini. Toliko je bio dobar da je bio glavni vodi za evropsku
medicinu od 12 do 14. veka. Avicena je zbog toga to je dobro poznavao medicinu
bio dobar i s vladarima, to ga je spaavalo u ivotu.

Njegovi osnovni filozofski koncepti:

1) Njegov najvaniji koncept je ideja prvog uzroka prilikom stvaranja,
odnosno, naglasak koji je stavljen na kosmoloki uzrok (odakle i potike
kosmoliki argument koji e kasnije razraditi Toma Akvinski) 9 Avicena je jako
voleo Aristotela. Sve to postoji mora imati uzrok svog postojanja.
Stoga sve stvari koje su stvorene jesu samo mogue stvari, jer da bi bile
aktuelne, mora postojati uzrok koji ih je stvorio. To znai da sam ja mogue
bie, jer postojala je mogunost da ne postojim jer ja nisam uzrok (uzrok meni
je neko drugi). On kae da sve ima neki svoj uzrok ali da se na kraju tog lanca
uzroka nalazi taj neko ko je uzrok svemu. Prvi uzrok nije mogu za razliku od
svega stvorenog, jer on je neophodan.

9 Najstariji argument za kosmoloki argument kalamanski jer su prvi arapi ovo

prepoznali

27
 2) Avicena je verovao da Bog nije statino bie. On kae sledee: Bog nije
bie nego je onaj koji pokazuje svoje bie. ta lei iza ove izjave? ovek ne
moe doi do Bojeg bia, tj do same Boje prirode, ve je Bog onaj
ko se pokazuje kroz svoje delovanje. Poto je On stalno u svom
delovanju, svet je nuan, tvrdi Avicena. Bog stalno stvara. Svet stoga nije
produkt slobodne volje ve je neophodna injenica. Onaj ko se protivio
ovome je Bonaventura (ne ne ne, Bog stvara iz ljubavi, to je akt njegove
slobodne volje, to nije neto to je nuno).

3) Avicena je u svojoj sutini bio umereni realista. On je govorio da su opti

pojmovi anteres,
In rebus, post res. (Opti pojmovi su pre svih stvari u stvarima i posle
stvari):
1) Pre nego to je bilo koja stvar postojala ona je bila ideja u bojem
umu.
2) Kada je stvar nastala, opti pojmovi se nalaze u njima. (vidmo jedan
krevet, pa drugi, trei, ali sve su to kreveti, tako je ideja (opti pojam)
kreveta u samom predmetu).
3) Posle podrazumeva da su te stvari (pr. krevet), ideje koje imamo
u glavi. Tako one egzistiraju iako bivaju uniteni. Dakle predmet ima opti
pojam sam po sebi, a mi imamo ideju datog predmeta posle empirije, nakon
ega se formira ideja predmeta u naim glavama. Pa tako iako ga ne vidimo,
on postoji.

Averois 1126-1198
Rodio se u Kordovi (ili Korodbi. Njemu su i otac i deda su bile kadije pa je i on sam
bio
kadija - sudija). Prvo je studirao teologiju i shvatio da mora da ima i malo znanja iz
pravnih nauka, pa je i to studirao. Zatim je skontao da e da ima benefit od
medicine, pa je studirao medicinu, i onda je na kraju studirao filozofiju (kao onu koja
je sve to obuhvatala). Bio je proteran iz Kordobe jer je islamska zajednica smatrala
da je postao previe aktivan u filozofiji jer su smatrali da se odrekao islama
smatravi da je previe voleo filozofiju

Za razliku od Avicene, on je radikalno tumaio Aristotela. On je Aristotela smatrao

najveim misliocem ikada, toliko da ga je smatrao osnivaem neke relgije. Ono to
je smatrao da je bila njegova osnovna misija kao filozofa jeste da popravi Arpsko
uenje o Arstotelu, da proisti Arpaske elemente koje su pripisane Aristeotlu. I zbog
toga je za razliku od Avicene smatrao da stvaranje sveta uopte nije
neophodno. Donosi odluku da odbaci ideju stvaranja jer filozofija Aristotela
nema takvu doktrinu, to je religijsko uenje po njemu. Sve je postojalo od
venih vremena. Nije bitno kad je stvoren svet, ve ta je svet.

28
Druga radikalna misao jeste, da ne postoji razlika izmeu esencije i
egzistencije10. Kada postoji razlika izmeu esencije i egzistencije? U hrianskoj
misli je postojalo neko zlatno doba, kao edemski vrt (a takve ideje imamo ak i u
mitoogoiji), gde je sve nekad bilo savreno, gde je vladao neki ideal a egzistencija je
ivot bez tog idela, ivot koji samo stremi tom idealu, i Averois kae da ovo nije
tano. Nema razlike izmeu egzistencije i esencije. To to mi pravimo razliku je stvar
logike upotrebe da bi se neto bolje analiziralo. Po hrianskom ako se ovek ne
vrati esenciji, propada.

Majmonides ili Majmonid (1135-1204). Jevrejin takoe roen u Kordobi. Sa 30

godina otiao u Kairo, Egipat i tamo je bio do kraja ivota. Pisao na Arpskom iako je
bio Jevrejin. Da bi u to vreme bio itan, ovek je morao pisati na lingua franca tog
vremena, kao to je i danas to pravilo.
Njegova najpoznatija knjiga se zove Voa onih koji lutaju. Aristotel je voa.
Ova knjiga je bila posveena svim filozofima koji su izgubili veru, tvrdei da Aristotel
moe da ih vrati nazad. U ovoj knjizi on pokuava da pomiri Aristotela i Mojsija i da
pokae kako je Jevrejska vera logina, da ne odudara od razuma, to je bio naravno
cilj svih njih. Pokuao je pomiriti Aristotela i Jevrejsku misao.

Toma Akvinski (1225 1274)

ovek koji predstavlja vrhunac srednjeg veka.
Neki kau da je umro od srca, jer je puno jeo. A zvali su ga i debeli vo. Nije se
kretao, bio u stanju da satima sedi i ita, ali bio je i vrlo kreativan. Sav
srednjovekovni razvoj je doiveo svoj vrhunac u Tomi, gde imamo sintezu hrianske
misli i klasine filozofije (ili bar potencijalne sinteze). On je to uspeo hristijanizacijom
Aristotela. Pokuao da napravi sintezu vere i razuma.

itav srednji vek lei izmeu sinteze koju je napravio Avgustin i sinteze koju je
napravio Toma. Avgustin je hristijanizovao Plotina (Platona) a Toma Aristotela.
Aristotel izgubio otricu nakon drugog Vatikanskog koncila, jer je reformacija
iznikla iz Avgustina koji je bio opozicija Aristotelovoj misli koja je bila veoma
zastupljena u srednjem veku.

Roen je u malom mestu kod Napulja. Njegov otac je bio grof od Akvina. Otac je
oduvek eleo da Toma bude veliki crkveni velikodostojnik. I sa 5 godina, Toma kree
u kolu. Od 5 do 14 godine, koluje se u uvenoj benediktanskoj opatiji u blizini
Napulja. Sa 14 godina, s obzirom da je bio napredan, upisuje uveni univerzitzet u
Napulju. Meutim dolazi veliko razoarenje za porodicu jer je Toma sa 20 godina
sreo neke dominikanske fratre koji su ga oduevili, a dominikacni nisu bili popularni
kao benediktanci. Neke legende kau da ga je otac ak zatvorio na vrh kule zamka,
no da je Toma uspeo da pobegne nakon ega se zamonaio u domnikanskom redu.

10 Esencije nema u tom nekom smislu da je stvoreno nekad idealno (edem) i da

posle mi samo teimo tome.

29
 Njavei dominikanac tog vremena je bio uveni Albert Magnus. On je
poduavao u Nemakoj. Toma eljan znanja, odlazi za Keln da lino slua Alberta
Velikoga. Albert veliki dobija poziv da ode u Pariz. Toma 1245. godine ide za njim u
Pariz. To se sve desilo kad je Toma imao 20 godina. Albert veliki je bio vodei skolar
Aristotela svoga doba. Takoe je bio poznat po tome to je jako dobro poznavao
patristiku, posedovao enciklopedijsko znanje. Nije bio kreativan ali je bio dobar
znalac za razliku od Akvinskog koji je bio kreativniji.

1259. godine odlazi u Italiju nakon 14. godina provedenih u Parizu. Tad je ve postao
slavan. I u Italiji provodi vreme do kraja ivota. Od 1269 do 1272 postaje najslavniji.
Taj period ga je proslavio najvie. Vraa se u Pariz na univerzitet jer je u Parizu
nastalo rasulo. Uprava Parikog univerziteta optuila je sve Aristotelovce da ire
jeres time to podravaju Muhamedansku teologiju (Averoes i Avicena). Javlja se
veliki problem koji treba razreiti i Patiki univerzitet je hteo da se razrei svih koji
imaju veze s Aristotelom. U tri god, Toma je uspeo da odbrani Aristotela i vraa se
kao slavna linost u Italiji. Samo dve godine kasnije, poto je postao vrlo slavan,
papa Grgur X ga zove 1274. godine. Poziva ga da lino bude prisutan na saboru u
Lionu u Francuskoj. On kree iz Napulja i izmeu Napulja i Rima umire. Smatra se da
je doiveo srani udar.

Papa Lav XII 1879. godine proglaava njegov sistem kao najispravniji sistem uenja.

ta je Toma napisao:
Napisao brojne komentare na Aristotelove tekstove. Paljivo oblikovane kritike
upuene grkim misliocima i averoistima jer je smatrao da nisu dobro protumaili
Aristotela. Njegovo rano delo se ticalo razlike esencije i egzistencije (pozadina
averoes) i napisao dobru politiku raspravu o upraviteljima (kako treba upravljati
dravom). Meutim, dva njegova najznaajnija dela su11:
1. Summa contra Gentiles (Sve protiv neznaboaca). Nastalo u periodu 1259
do 1264. Sutina ovog dela jeste da je napisano s ciljem da pokae istinu
hrianske vere pomou dokaza, koje su upuene itaocu koji nema pojma o
hrianskoj veri, tj oveku koji uopte nije hranin. Pokazuje kako se do
hrianske vere dolazi zdravim razumom. Osnova nije Sveto Pismo nego
razum. Drugim reima, hoe rei da je Boje otkrivenje u saglasnosti
(komplementarno) sa idejama ljudskog uma. I ovo delo se sastoji iz 4 knjige:
Prve tri knjige govore o tome ta moemo znati o Bogu na osnovu
razuma. A samo 4. knjiga govori o tome ta o Bogu znamo na osnovu
otkrivenja, na osnovu autoriteta Svetog Pisma. To su stvari koje se ne mogu
odvojeno saznati van otkrivenja (trojstvo).

2. Summa Theologia. Ovde obrauje sve vane hrianske doktrine: boje

postojanje, stvaranje, antroplogija, trojstvo, moral, sakramenti itd. Ovo delo je
posveeno hrianima za razliku od Summa Contra Gentiles koji je namenjen

11 Ako se ova dva dela proitaju, moe se razumeti sutina njegove misli (teologije).

30
 ne-hrianima. S obzirom da ovo delo nije dovreno, neki kau da smrt nije
spreila da ovo delo bude zavreno nego sam Akvinski, za kojeg tvrde da je
odustao. . . kau da je pred kraj ivota krenuo mistinom teologijom i da je
sam odluio da se odrekne ovog Aristotelovog naina razmiljanja, shvativii
da je sve to to je napisao, trice.

Teme kojima se bavio:

1) Odnos teologije i filozofije. To je njegovo osnovno pitanje. Njegovo
osnovno pitanje jeste koje su granice uma, da li otkrivenje Boje moe da
se spozna razumom, i u kojoj meri. Da li teologija moe da bude prirodna
teologija i u kojoj meri teologija ostaje teologija specijalis.
Njegov zakljuak: vera i razum nisu suprotne jedna drugoj, one su
komplementarne. On e rei da postoji istina u prvom krugu koja se spoznaje
razumom (kao to je da Bog postoji, besmrtnost due, crkva) a postoji i
srednja zona, istine koje se spoznaju otkrivenjem i razumom (aneli, veni
ivot, pakao) a postoje istine koje se samo otkrivenjem spoznaju (trojstvo i
utelovljenje Isusa. To se ne spoznaje umom). On gleda da to vie toga
pokae kako se hrianstvo spoznaje razumom, iako ostavlja deo za teologiju
specijalis. Toma tvrdi da se i filozofija i teologija se bave istim pitanjima i da
one dolaze do osnovne injenice da Bog postoji, ali je razlika je ta to jedino
teologija moe da sazna ta je sutina Boga, koje je trostvo.

PONAVLJANJEkritika na parikom univerzitetu na raun Aristotela: nema

besmrtnosti due i da stvaranje kao kocept ne postoji jer se kod aris to te ne
nalazi.
Sumom teologije i contra Gentiles knjigama hteo da pokae ljudima kako je
prirodnim razumom mogue krenuti u potragu i da se moe doi do Boga
(ontolki dokaz)

2) Dokazi za Boje postojanje. On ovu tematiku u svojoj knjizi Suma Teologije

obrauje u poglavlju (knjizi) Pet Puteva. Tu se on bavi kosmolokim
dokazivanjem postojanja Boga (potreba postojanja nunog uzroka 12). I za
taj dokaz ima pet puteva:
a) Kretanje. Ako postoji kretanje, mora da postoji uzrok tog kretanja. Iz
kretanja u kretanje.
b) Eficijentni uzrok. Svaka posledica ima svoj uzrok. PRIMER: U bilijaru, da
bi crna kugla ula u rupu mora je druga kugla udariti to se zove
eficijentni uzrok.

12 Nuan uzrok to je prvi uzrok koji nema svoj uzrok i uzrokuje sve ostale uzroke
Takoe postoji i kontigentan uzrok to su svi ostali uzroci koji su uzrokovani prvim
uzrokom i koji uzrono deluju na sve ostalo. Renuvije je francuski pisac koji se bavio
ovim pitanjem. Koristio je za to primer lanca.

31
 Da bi neto bilo efikasno (eficijentno) na primer da se uradi neto
efikasno , mora da postoji neto to bi ostvarilo tu efikasnost.
c) Krajnji uzrok svake nunosti. Nuno je da ja postojim, umirem itd, i to
su nepromenljive stvari. U krajnjim uzrocima (poecima) svih tih
nunosti, mora da postojati prva nunost, a to je Bog.
d) Mora da postoji krajnji izvor svega savrenog u svetu. Kada vidimo
savrenstvo, bilo u ovekovom organizmu, prirodi, to znai da mora da
postoji Onaj koji je stvorio sve to. Ukratko, to je Teleoloki dokaz za
postojanje Boga.
e) Dokazi iz poretka stvari. Svet je tako ureen da mora da postoji neko
ko je svet uredio na taj nain. (PRIMER: savrena smesa postoji u
vazduhu, savrena proporcija, da je samo malo vie kisonika veo svet
bi bio potencijalna kugla da se upali. Udaljenost zemlje od sunca.)

3) Spoznaja Boje prirode. U ovom domenu se vidi uticaj itanja Pseudo

Dionizija i Eurigene na Tominom gleditu o Bojoj prirodi. Do Boga se ne moe
doi. Bog nepokretan, van vremena, prema tome Bog u svojoj osnovi obitava
u drugaijoj dimenziji u kojoj ovek ne moe pristupiti razumom.
Dok je egzistencija razliita od esencije (kojoj ovek tei), ono to Bog
biva jeste ono to je On u sutini. Tj na ivot nije sutina, mi joj samo
stremimo (koja je Bog. Bog je zato sutina sam po sebi). Bog je stoga Actus
urus (Bog je ist akt) a ovek aktus potentia (mi smo u mogunosti,
mogue bie, stalno seemo). Bog je ista aktualnost.
Za razliku od Pseudo Dionizija i Eurigene, Toma je ipak vie naglaavao
via pozitivu. Osnova njegove teoloke zamisli je analogia entis
(analogija slino; entis bie, postoji slinost u biu). To znai da svaki
ovek kao stvorenje Boje reflektuje Boju prirodu. On je rekao: ovek
i Bog nisu ni potpuno isti ni potpuno razliiti, njihov je odnos analoki (tj
postoji slinost izmeu oveka i Boga). To znai da u njima vlada drugaiji
stepen istog. (PRIMER: da li ovek moe da bude mudar? moe, ali i Bog je
mudar. No da li je njihova mudrost ista? ne!
Da li ovek voli i da li Bog voli? da, oboje vole ali je drugaiji stepen te ljubavi
(drugaiji stepen istog)

4) Kosmologija stvaranje. Toma je zbog Averoista imao problema sa pitanjem

postanja sveta. Aristotel je smatrao da svet oduvek postoji, da zapravo nikad
nije dolo do stvaranja, to je stvorilo problem na Parikom univerzitetu koji je
kanije Toma reio. Njegovi argumenti su sledei:

a) Bog je isti akt i potpuno slobodan u svom izboru. Svet je stoga

stvoren Bojom slobodnom voljom. Problem sa Averoesom je taj to po
njemu nema stvaranja jer je sve oduvek postojalo, dok je s Avicenom
problem to je tvrdio da je Bog nuno stvorio svet jer stalno stvara. Tako
prema Aviceni, svet nije stvoren Bojom slobodnom voljom.

32
 Sutina: Stvoreni svet je slobodno delo. Ono ne predstavlja nuno pra
postojanje materije (kao kod Aristotela i Averoesom) i emanaciju kao kod
Plotina, kao ni nuno delo kao kod Avicene.
b) Bog stvara ex nihilo. Pre stvorenog sveta postoji samo Bog, tvrdi Toma.
Ne postoji nikakava pra postojea materija koju je On oblikvao jer On
prethodi materiji.
c) Stvoreni svet je najbolji mogui svet jer sadri najbolje mogue
ureenje (aranman) svega stvorenog (vrste koje postoje, poredak
kosmoloki koje postoji itd).
d) Zlo je odsustvo dobra. Zlo nije bie ve ne-bie. On ovde preuzima
Plotinovu poziciju (koju je i Avgustin kasnije preuzeo). Bog nije tvorac zla.
e) Toma Akvinski je verovao da postoji lanac bia, tj odreena
kosmoloka hijerarhija:
Bog, aneli (inteligencija ih je i zvao), ovek, ivotinje i biljke, 4 elementa.
Kao to su karike u lancu su savreno povezane, takav je i ovaj na
svet. Najvie vrste u biljnom svetu su sline najniim vrstama u
ivotinjskom svetu. Najvie vrste u ivotinjskom svetu su sline najniim u
ljudskom. Najinteligentniji ljudi su slini inteligenciji anela. A Aneli u
najviem smislu su slini Bogu. I tako postoji savreni neraskidivi lanac.

Mali dodatak: Sve do modernog doba, do pojave francuske revolucije

(a i nakon nje), postojala je jasno odreena hijerarhija (ivota, stvarnosti,
drutva (kmetovi, vazali, kralj itd)), Postojao je vrst poredak.

5) Etika. Ona je potraga za sreom. Toma poput Aristotela smatra da je srea

povezana sa svrhom, krajnjim ciljem. ovek ima sreu kada shvati krajnju
svrhovitost poretka.
Kratkotrajna zadovoljstva ukoliko nemaju krajnji cilj pretvaraju se u
duboka nezadovoljstva (Aristotel). Tako i Kjerkegor govori o Don uanu koji je
promenio 1000 ena a uvek bio nezadovoljan (ovek bi video enu, matao o
njoj i kad ostvari svoj cilj i elju, onda nastupa razoarenje).

Spika na asu:Ako se posmatramo ovu realnost iz perspektive samo

pukog posmatranja ivota (ateistike), shvatiemo da je itav ivot apsurd,
besmisao. Ukoliko nema teleoloke svrhe u ivotu, ceo ovekov ivot biva
besmislen. Postoje neka zadovoljstva koja u ovom besmislu ivota moda
daju uzdizanje (enidba, raanje deteta i slino). Ali ukoliko ostane na tome
bez krajnjeg cilja, sve u ivotu postaje besmisleno, pa ak i raanje deteta
(jer za osobu koja to posmatra iz ateistike perspektive je samo pilika za dalje
razmnoavanje i preivljavanje, moda jo jedan problem o kojem se treba
brinuti i tako ceo ivot).

Kod Aristotela je vrhunac sree jeste znati napraviti kategorije, da se

sve razvrsta.
Kod Tome se moral uvek ostvaruje voljom (ne razumom), ali voljom koja je
pod upravom razuma. On kae: volja eli, nema nita bez elje, a um

33
 upravlja onim to konstituie ljudsku volju a to je senzualnost i apetit. Prema
tome, moralna konstitucija se sastoji iz 4 elementa i sve zavisi od balansa
ovih elemenata:
- senzualnost
- apetit (ne samo u smislu za hranom, ve i elja za tuim)
- volja (koja je ispoljavanje ovih elemenata)
- razum (koji vri analizu, kontrolie sve.)
On kae da volja ipak upravlja svime. Tako imamo voluntaristiku etiku
kontrolisanu razumom. Ako hoemo da ivimo moralno moramo imati
dublju razumsku spoznaju o moralu. ovek bez te dublje spoznaje je kao
valovi morski koju kad senzualnost naie ponese.
Svaki moralni akt se ostvaruje kroz delovanje slobode, slobodne volje.
Ne postoji neto to te nuno tera da ini.

Ljudski um mora da poznaje zakon. Ali ne samo jedan zakon, jer postoje 4 razliita
zakona koje um mora da prepozna i da se na osnovnu njih usmerava:

1 Veni zakon. To u kojem ovek poznaje odreene principe koji vladaju

kosmosom, vladaju poretkom. To su veni nepromenljivi zakoni.

2 Ljudski um treba da poznaje prirodne zakone. TO je deo venog zakona

koji se nalazi u oveku, koji se nalazi u ljudskoj prirodi.

3 Ljudski um treba da spozna ljudski zakon. To su specifine odredbe koje

ima drava i ovi zakoni su izvedeni iz osnovnih naela prirodnog
zakona. Vidimo da jedan proistie iz drugog.

4 Zakon do kojeg se dolazi samo otkrivenjem, koji se nalazi u Svetom

Pismu. Ovaj zakon ne moe ni u kom sluaju biti ljudski produkt.

34
 6) Politika
Drava i politika su priroda institucija. Aristotel je smatrao da je svaki ovek
prirodno zon politikon (politiko bie). Da je ovek u svojoj sutini politiko
bie, tvrdi i sam Toma Akvinski.
Poto Toma ima drugaiji pogled na ljudsku prirodu, tako ima i drugaiji
pogleda na dravu u odnosu na Aristotela. Aristotel je smatrao da je drava
dobra drava ukoliko zadovoljava potrebe oveka, prirodne potrebe
oveka. Toma Akvinski za razliku od Aristotela kae da je drava dobra
ukoliko ostvaruje natprirodne potrebe oveka, jer je po Tomi ovek
natprirodno bie. Svaki ovek ima smisla jer tei za natprirodnim. Srea ne
moe da bude samo kontemplacija, kao kod Aristotela, ona mora biti
kontemplacija o Bogu. Ako drava ima za cilj da zadovolji natprirodne potrebe
oveka, onda te potrebe mora da ispunjava crkva. Drava je na ovaj nain
potinjena crkvi koja jedina moe oveka uiniti srenim. Ona ispunjava
zadatak drave.

Koje su osnove su uzrokovale krah srednjeg veka?

ta je srednji vek? (ta je nasledila iz antike, kako se razvijala itd)
ta je srednjim vekom preovladavalo kao disciplina? Sholastika.
Razlika srednjeg veka i antike? Filozofijom srednjeg veka je dominiralo hrianstvo, a
okviri za razmiljanje i podloga za razmiljanje su identini antici (metafizika
podloga zasnovana na razumu i iskustvu). Srednji vek je odisao mistikom za razliku
patristike i antike koja je teila razumskom rezonovanju. Ono to je karakteristino
za antiku jeste analitika analizia ili dedukcija ili iskustvo gde se filozofija oslanja na
ula, gde koristi metod indukcije (svaki induktini metod vodi ka empirizmu a svaki
deduktivni metod ka silogizmu.)

Tomas Kun u delu The Structure of Scientific Revolutions istie kljunu re, a to je
paradigma (pogled na svet). On kae da postoje kljuni momenti u istoriji
razmiljanja gde najedanupt dolazi do promene na pogled na svet, i on kae da se
ta promena zove promena paradigme. Naravno, kljuno pitanje jeste kada dolazi
do ove promene? Dolazi kada odr paradigma naie na neke nesavladive okolnosti u
realnosti koje ona ne moe da uklopi u svoju paradigmu, i tako dolazi do krize koja
je kljuna taka kada je u pitanju promena paradigme. Krizna taka u srednjem veku
koja je uticala na promenu paradigme sa Avgustina na Arisotela, jeste uticaj
nominalizma na realizam. Novi vek i moderno doba se smatraju periodima do kojih
je dolo zbog nominalizma.
Kako dolazi do promene paradigme? Prva stvar kada se javi problem (kritina taka)
u paradigmi, pokuava se svim silama da se nova informacija uklopi u sliku
paradigme. Drugi korak: to se vie tih novih pitanja uklapaju u postojei sistem, to
se vie naruava postojei sistem koji ne daje potpuno odgovore na postavljena
pitanja samo da bi se ouvala ve postojea paradigma. Uklapanjem takvih
nategnutih odgovora u ve postojeu paradigmu, deluju kao anomalije u odnosu
na vladajuu paradigmu. I onda umesto da uvrste paradigmu, taj sistem sve vie

35
postaje slabiji. I trei korak: javlja se nova generacija naunika koja eli da promeni
paradigmu i koja stoji naprotiv starijoj generaciji koja tei da odri staru paradogmu.
Tako mora stara generacija da odumre da bi se paradigma nove generarcije
provukla.
Vidimo da dijalektika prevladava u ovom vienju Tomasa Kuna: jedno
miljenje nasuprot drugom i onda sinteza.
itava ta promena paradigme srednjeg veka je krenula u 14. veku i zavrila u 17.
kada je promena ve dola. Dominantna sila koja je menjala ovu paradigmu i koja je
oslobaala zapadnu civilizaciju srednjeg veka je Renesansa. Obino nazivi nekog
istorijskog perioda se daje kada se odreeni period zavri.

RENESANSA
Uspela da napravi dva presudna uticaja koja su uspela da promene antiki
srednjovekovni sistem

1) Ona je unela u filozofsku misao humanizam (ovek u centru. ovek vie nije
mrva kao u antici, patristici i srednjem veku. Sve kree od oveka pa i samo
postojanje Boga (Dekart))
2) Razvoj naunog metoda (nauke). Odjednom je nauka poela da biva
potpuno drugaija, gde je eksperiment bitan i gde dolazi do ralanjavanja
nauke u sitne detalje. Vie nije hajde da posmatramo prirodu, nego hajde
da zagospodarimo njom. Zato nauka postaje tehnika. To je nauka koja se
zasniva na istoj matematici (Dekart, Lajbnic, pa i Paskal na neki nain, teili
su matematikoj filozofiji na osnovu koje e moi da se tumai (rauna) cela
realnost). ovek u antici i srednjem veku moe samo da gleda stvarnost i
slavi Boga, a sad ovek po prvi put moe vladati kao Bog, da stvara kao Bog
putem nauke, gde u pozadini imamo filozofiju humanizma.
Vie nema nesebinosti, ovek postaje egocentrino bie koje samo sebe
proklamuje Bogom, sve je njemu podreeno, tehnika slui da zadovolji
ovekove potrebe. To je postmodernizam pogotovo naglasio. Nema potrebe
za potragom smisla, jer se polazi od toga da je smisao da sve slui oveku.

arls Tejlor e rei da je humanizam zapravo bio osnova renesanse, a daje nauka
bila smao rezultat humanizma, za razliku od Bertranda Rasela koji kae da je nauka
ta koja je bila osnova ka prekretnici.

HUMANIZAM:
Uspeo da ostvari vrlo vanu stvar, a to je okretanje unutar svetskom
iskustvu, za razliku od i antike i srednjeg veka koji se okretao van svetskom
isksutvu (imanencija nasuprot transcedenciji).
Problem srednjeg veka: ovek koji razmilja u srednjem veku razmilja o
transcedenciji na nain da zaboravi da ivi u vremenu, da je istorijski odreen.
ovek antike i srednjeg veka ivi van vremena u bezvremenskom idealu a
renesansa hoe da vrati oveka istoriji, unutar svetskom iskustvu.

36
 Humanizam se ve javlja u 13v. Klice humnizma su oto (1276-1337,
srednjovekovni slikar) i Dante. Stvorili su tranziciju od srednjovekovnog simbolizma
ka prirodi, gde priroda postaje naglaena. Petrarka (1304-1374) u svojim spisima
pie neto to je neuveno u ono doba (opisivao je radosti i tuge prirodnog oveka a
ne natprirodnog oveka (pobonog...)) Uzdizao oseanja emotivnog ivota nasuprot
vrstim tvrdim dokrtrinarnim stavovima. Bokao (1313-1375) je bio breaktrough jer je
govorio vrlo iskreno o ljudskim ulnim karakteristima, iskustvu, nadraajima i
sposobnostima. Mikelanelo, Davini su istakli suptilnost i lepotu ljudskog prirodnog
tela, to je za ono vreme bilo nonsense.

Karakteristike humanizma:
1) Dakle naglasak humanizma (unutarnje iskutvo). Vidimo kako se humanizam
pretapa u romantizam, to se vidi odakle dolaze koreni romantizma.
2) Naglaeno dostojanstvo oveka. ovek vie nije mrav, nije samo nita
naspram makro kosmosa. Paradigmatian primer ovoga se nalazi u delu
Piko-a (Pico Mirandola 1463- 1494), pod nazivom Beseda o dostojanstvu
oveka. U jednom momentu u ovom spisu on zamilja Boga kako govori
oveku kao svom stvorenju: Mi smo te postavili da bude sredite sveta, da
odatle moe lake da sagledava sve to je u svetu tako da u slobodi izbora i
u asti poput tvog Stvoritelja i Onog koji te je oblikovao ti moe sebe
oblikovati u ono to poeli. U ovom citatu Pikoa osea se Moj identitet lei
u mojim rukama, ja mogu da ga oblikujem kako ja poelim, tj ako eli da
bude isto to i Stvoritelj, oblije Boje, treba da savlada, vlada, jer je to
tebi tvorac dao. ovek ima mo kao i Bog (ne ba isto) slino Njemu da
stvara, da oblikuje i da potinjava (ovek u centru).
3) Renesansa je uspela da otkrije neke stare spise Platona i drugih antikih
filozofa (cinici, stoici, epikurejci, skeptici itd). U celom srednjem veku se
Platon itao na osnovu Avgustina, ali u renesansi se dolazi do starih
Platonovih izvora kao i drugih napomenutih filozofa. Otkrivanje ovih spisa je
vodilo do umanjivanje filozofske moi Aristotela. Jo jedan rezultat pojave
ovih spisa jeste oivljavanje u literaturi, strast prema narodnom jeziku. Ta
strast je uinila brzo da knjievnost u vreme renesasne postane vlasintvo
naroda a ne elita koja zna da se izrazi na latinskom i grkom jeziku. l Ovo je
ubrzalo pojave tamparske maine od strane Gutenberga (oko 1440ih godina
nastaje maina za tampanje).

Najprominentniji (najpoznatiji) predstavnici humanizma:

1) Erazmo Roterdamski (1466-1536). Pripadao je struji Severnog
humanizama, kako ga zovu, jer se razvijao na severu Evrope. Jedna
ujedinjujua taka koja je spojila sve humaniste, iako su bili razliitih

37
 filozofskih pozicija, jeste taka neprijateljstva prema sholastici. Erazmo je bio
zakleti neprijatelj sholastike a isto tako vatreni zastupnik humanistikog
uenja. Njegova najjaa strana u razvoju humanizma je dobro poznavanje
grkog jezika. Verovao je da svaki ako je humanista, treba da se vrati ad
fontes, da se mane sholastike.
Proizvod svakog od njih (humanista) je elegancija izraavanja. Tekstovi
nisu vie bili suvoparni, sholastiki. Njegova knjiga Pohvala ludosti je velika
kritika upuena kleru i to na satirian nain. Postoji i druga knjiga koja je
jednako vredna kao ova, ali manje poznata O slobodnoj volji, i ova knjiga
jasno nedvosmisleno istie neverovatne ljudske sposobnosti koje imaju mo
da stvore moralni napredak oveanstva. Kada je Luther proitao tu knjigu
razoarao se u Erazma. A kao posledica tog razoarenja jeste knjiga koju je
napisao pod nazivom De Servo Arbitrio, gde je pokazao da ovek nije ba
tako stvoren da moe napraviti moralni poredak. Uz ovu knjigu nazvao ga je
brbljivcem, skeptikom, krmkom iz epikurejskog svinjca.

2) Martin Luther je bio drugi predstavnik renesanse. U tom religioznom smislu

je osniva refomacije. Bio zaljubljenik u nominalizam, i voleo je Vilijama
Okamskog. Naravno kao i Erazmo, Luther odbacuje prirodna naela Tome
Akvinskog, smatrajui da je njegov koncept zasnovan na uzronosti vrlo
pogrean. Luther ak jednom spisu kae da je razum kurva i time indirektno
kritikuje Aristotela. Ako eli biti ovek u punini, samo veruj, kae Luther. On
kae kvalitet vere zavre iju razumu.

3) Makijaveli (1462-1527). Bio Italijanski pravnik u najpoznatije vreme

renesanse, u Florensi za vreme Mediijevih.
Za razliku od Luthera koji je govorio o humanistikoj teologiji i Erazma
koji je govotio o humanistikoj knievnosti, on je stovrio humanistiku
politiku. 1513. pie knjigu Vladaoc. Ona je stvorila novu politiku teoriju koja
je zasnovana na osnovnom principu cilj opravdava sredstvo, to opet govori
koliko je ovek u centru. On kae da se ovaj princip ne moe primeniti na sve
osobe, ve samo na vladare. Obini ljudi moraju biti morlni (zbog naglaska
volje za mo, Nie ga je voleo). A da bi vladar vladao kako valja, on mora da
bude osloboen moralnih granica, mora da bude osloboen hrianskog
morala, jer ukoliko se bude pridravao hrianstva, on nikad nee biti moan,
nego e uvek biti slab. Zato kae da hrianstvo i politika nemaju nikakvih
dodirniih taaka.

4) Montenj. Franc mislilac koji je iveo u periodu 1533 1592. Njegovo

najpoznatije delo ima na srpskom i zove se Eseji.
Montenj je imao jedan princip, a to je da nikad nije itao knjige zbog
kojih je morao da se dva puta vrati na istu reenicu i smatrao je da takve
knjige nisu dostojne itanja. On je uveo neto novo u filozofiji toga doba, a to
je koncept samo-posmatranja, tj on je verovao da kada ovek filozofira on to
radi od sebe, kree od sebe, kako bi objasnio oveka inae. Pozajmljuje svoje

38
 oi kako bi ovek u njegovim oima prepoznao sebe.
Smatrao da je da znanje ne treba biti knjiko. Znanje ne sme biti mrtvi
kapital. Za njega znanje ne vredi nita ukoliko nas stvaralaki ne podstakne.

Legitimitet novog veka Hans Blaunberg (ona kae kako je iz srednjeg veka proizila
renesansa)
_____________________________________________________________________________________
___
PONAVLJANJE: ta je bio izazov promene paradigme srednjeg veka (na renesansu)?
humanizam i nauka
U Srednjem veku kada je ovek razmiljao o umetnosti, uvek je imao nebesku
realnost, nikad istorijsku, ljudsku. Ljudi su iveli u jednom zamiljenom iskustvu a
negirali istorijski doivljaj. Dok u Renesansi postaje bitno unutar-svetsko iskustvo:
oseanja, realizam. Naglasak se stavlja na ljudskom telu (Mikelaelo), i jednostavno
reeno, ovek postaje centar.
Dolaskom Humanizama, osnovno ljudsko iskustvo biva uspostavljeno. A zatim
je promena nastala u prirodnim naukama. I tako su Humanizam i razvoj nauke
odigrali krucijalnu ulogu za nastanak Renesanse.
Postoje 4 naunika koja su promenila paradigmu u doba Renesanse:
- Kopernikus (U svojoj knjizi je izjasnio da je on samo napravio tezu
heliocentrinog sistema, a onda je doao neko ko je nadogradio i dokazao
tu teoriju), Nadogradnja je napravio
- Kepler je onaj koji je nadogradio na Koperniku i dokazao njegovu tezu
- Galilej
- Njutn
Kopernik (1473-1543)
Bio poreklom Poljak. Od svih naunika imao je najamanje uticaja, ali bez
njega ovi ostali nakon njega ne bi mogli da razrauju teoriju koju je postavio. Bio je
potpuno posveen crkvi.
U jednom trenutku svog izuavanja doao je do ubeenja da je naa
vasiona heliocentrina a ne geocentrina i da zemlja ima dvojako kretanje:
i Prvo kretanje je kretanje oko svoje ose (za koje treba
24h)
ii Drugo kretanje je oko sunca (za koje treba) 365 dana.
Glavno delo gde je ovu svoju teoriju razradio, jeste u knjizi O kruenju
nebekskih tela
(De revolucionibus orbium coelestium). Ovo delo objavljeno je u godini njegovoj
smrti 1543. godine, jer se plaio da je objavi ranije. Osijander, njegov prijatelj,
morao naglasiti da je ovo samo hipoteza to je on napisao u svojoj knjizi. Knjigu je
posvetio papi i bio je dobar prijatelj sa papom. Ova ideja je zapalila umove naunika
toga doba.

Kepler (1571-1630) Koncil u Trentu je gotov i postaje zaokupljen Koprenikovom

teorijom. Iako je postavio svoju tezu, Kopernik nije objasnio ta i kako...

39
 Kepler donosi 3 najvea otkria:
1) On kae da se ne kreu se sve planete u obliku kruga, ve u elipsastu
putanju. Uticajem antike grke, krug je bi savren, i kao takav bio je
prihvaen i u srednjem veku, zbog ega je Kepler ispatao. Jedino tako
putanja planeta moe biti objanjena i opravdana u vasioni, samo ako se
kreu u elipsastoj putanji, tvrdi Kepler.
2) Linija koja spaja jednu planetu sa suncem prelazi jednake povrine za jednako
vreme. Znai da postoji ravnomerno kretanje planeta, tj odr linija kretanja, jer
se sve kreu oko sunca. Svaka planeta se za 365 dana okrene oko sunca
3) Kvadrat vremena obrtaja jedne planete jednak je kubu njenog srednjeg
ostojanja od sunca.

Ova tri zakona su potvrdila Kopernikovu teoriju.

Galilej (1564-1642) Bio je Keplerov savremenik i on je najznaajniji od svih osnivaa

moderne nauke. Bio je znaajan astronom. Mnogo je znaajniji kao osniva dinamike
(kretanja).
Pre svega Galileo se bavio projektilima. Imao je gazdu koji ga je plaao da
izuava mogunost kretanja projektila u atmosferi, i odatle je krenulo njegovo
zanimanje za dinamiku (kada, kako se ispaljuje, koje je kretanje itd). Radivi
eksperimente, shvatio je da postoji ubrzanje. No, nije ga zanimalo kojom brzinom
projektil leti ili ide visoko, nego kojom brzinom pada. I doao je do neverovatnog
otkria a to je zakon o slobodm padu tela i on glasi: ubrzanje prilikom slobodnog
pada jednak je za sva tela Izraunao je da ubrzanje bez obzira da li je kamen ili
pero, padaju istom brzinom (ali u vakumu, praznom prostoru. Drugaije bi bilo bez
vakume jer bi postojao otpor vazduha).
Ovo je pokrenulo Njutna da postavi pitanje ta privlai tela.
Iako e neki rei da je Galileo izumtelj teleskopa, zapravo to nije istina, jer ga
je jedan holananin pre njega izumeo. No, u upotrebu ga je uzeo Galileo da bi
posmatrao planete. Posmatravi tako planete, saznao je da Jupiter ima 4 satelita
(tada se verovalo da postoji 5 planeta, sunce i mesec, to je sainjavalo broj sedam.
I sada on ovim pogledom rui taj pogled, plus pomera centar svemira sa zemlje
tvrdnjom o heliocentrinom sistemu).
itava njegova teorija je bila osuena.

Njutn (1642-1727). On je izvojevao konanu i potpunu pobedu za koju su prethodna

trojica pripremila put, doavi do zakljuka o zakonu koji je potvrdio sve ove teorije,
a to je zakon univerzalne gravitacije. Zakon glasi: svako telo privlai drugo telo
silom koja je direktno srazmerna proizvodu njihovih masa a obrnuto srazmerna
kvadratu njihovog meusobnog odstojanja. Ova teorija univerzalne gravitacije
objanjava sve probleme planetarne teorije. Objanjava kretanje planeta, satelita,
ak i kretanje kometa pa i plimu i oseku.

40
Tako u Renesansi imamo humanizam koji polako usmerava pogled oveka sa Boga
na razum, ka unutar-svetskom iskustvu, a s druge strane imamo nauku koja
pokazuje da zemlja vie nije u cetru, planeta nije toliko bitna za Boga kao to se
inilo da jeste.
I kako sad ova dva izvora (humanizam i nauka) utiu na filozofsko
razmiljanje?
1) Pojavljuju se advokati naunog metoda koji filozofski ele da ga
objasne i logiki sistematizuju. To su: Frensis Bacon i Tomas Hobs 13. Oni
su filozofski prihvatili nauni metod koji je zasnovan na metodu
indukcije, a ne na Aristotelovom metodu deudkicije i sinteze. Ovo je
prva posledica renesanse kada je u pitanju filozofija.
2) Pojava racionalizma kao osnovnog filozofskog sistema koji moe da
obajasni ove moderne pojave. Predstavnici su: Dekart, Spinoza, Lajbnic
3) Britanski empirizam: John Locke, Berkli, Hjum
Tako je Filozofija moderna je otila u ova tri pravca.

Fransis Bacon 1561-1626.

On je osniva savremene moderne induktivne metode i njegova najvanija knjiga je
Novum Organon. Knjigu Organon je prvobitno napisao Aristotel, i u svojoj
knjizi on je intepretirao deduktivini metod (imamo optu paradigmu koju
primenjujemo na pojedinanu stvar, tj spoljanje se primenjuje na unutranje.
Aristotel je smatrao da se sve moe shvatiti promatranjem. Teorija (gr. oro, prev.
oko) - sve gledaj i razmatraj i stavi u strukture).
A sada Bacon pie Novi Organon, primenjujui induktivni metod u
naunom otkriu a ne deduktivni kao Aristotel. Potrebna je nova nauka, kae Bacon,
novo vienje sveta koje se zasniva na novom metodu. Bejkon kae ne, postoji
neto to je iza ljudskih oiju, nije dovoljno promatranje, bie potreban ekperiment
(ega kod Aristotela nema).

Kae da se filozofija mora odvojiti od teologije, tradicije i od uvaenih naela i

miljenja koji se prihvataju po prirodi stvari. Takoe, filozofija mora biti iskljuivo
isti um, razum (ovo je eksperimentalna filozofija, dok je Aristotela analitika).
Za Bacon-a teorija mora biti praktina (ohrabrena eksperimentom) a ne
puko teoretska. On je samim tim prezirao silogizam i matematiku jer je smatrao da
su nedovoljno eksperimentalane. One daju odreenu informaciju ali ne idu u dubinu
kao fizika i hemija, tvrdi Bacon. Po njemu, ne moe samo da posmtara relanost,
mora da je eksperimentie.
Zato e filozofija biti prava filolozofija ako ima induktivnu metodu u svojoj
filozofiji.

On je smatrao da se nauka mora zanivati na podacima, injenicama koje se

dobijaju ogledima i na osnovu kojih se te injenice svrstavaju u kateogoriju kao
istinite ili neistinite. Zato je voleo da kae Mi ne treba da budemo kao pauci koji
13 Oni ne stvaraju filozofski sistem, samo ele da filozofski objasne nauni metod.

41
predu iz sebe samih (kritika Sokrata-istina u tebi), mi ne treba da budemo kao mravi
koji samo sakupljaju (Aristotel), mi treba da budemo kao pele koje i prikupljaju i
svrstavaju i stvaraju.
Najvei problem zbog kojeg ovek ne ide u ispravnom smeru i zbog ega ne
moe da se ostvari indukcija i eksperimentalni metod, jeste idol (tj idoli). Sam
Bacon kae da postoje 4 vrste ovakvih idola koje spreavaju oveka da bude pravi
naunik i da se bavi istinskom filozofjom:
1) Idoli plemena. On kae da su ovi idoli gotovo uroeni ljudima, i boriti se
protiv njih gotovo znai boriti se protiv neega to je oveku skoro prirodno.
A ono to je po njemu prirodno oveku jeste verovanje da jednostavno
posmatranje prirode garantuje potpunu spoznaju toga ta priroda jeste u
sutini (I tu je Aristotel stao). Za razliku od Aristotela koji kae analiza i
sinteza, on kae mora ovladati prirodom da bi je razumeo. Od tad, nauka
postaje metod, tehnika i pitanje kako ovladati prirodom da bi imao znanje?
2) Idoli peine (Platon). Ovde je aluzija na Platonovu peinu. To znai da ovek
gleda senke i njih tumai kao relnost samo zbog toga jer mu je um
neizveban. Zato ovek mora imati laboratoriju kako bi saznao ta je istina jer
u laboratoriji ovek veba svoj um.
3) Idoli trga. Na trgu se debatovalo, vodili su se abrovi (askanje, ogovaranje,
prepiavanje svkodnevnih dogaaja). To je problem da se svakodnevne rei
koriste u svetu nauke. Upotreba svakodnevnih rei slabi nauku jer takve rei
ne nastaju u preciznosti i brizi koja trai tano i precizno izraavanje.
4) Idoli teatra (pozorita). Kae da je ovaj idol mnogo opasan jer gotov svako
trai svoj autoritet, ulogu. Kada ovek primeni neiji metod u tumaenju
stvarnosti, a ne na osnovu nepristrasnog izuavanja, ovek zapravo samo
glumi tue ideje (primer: slepo sledi teologiju Georga Knight-a)

Bacon je prvi koji je tako jasno izrazio potrebu za filozofijom koja je

nepristrasna, koja je eksperimentalna, strpljiva, precizna, ije izuavanje ne
zahteva samo posmatranje ve ovladavanje prirode, i ije izuavanje zahteva da
ovek izuava u treem licu a ne u prvom, osloboen strahova. ije je izuavanje na
kraju potvreno injenicama.
On je stoga jedan od osnivaa analitike filozofije (ali ona ide u dva pravca, u
pravcu Aristotela i Bacon-a)

Bez obzira na svoje stavove, verovao da je Bog i nauka idu zajendo. Taj stav se
menja u prosvetiteljstvu.

Tomas Hobs (1588-1679)

Takoe je bio Englez. Bio je sin svetenika, paroha. Njegov otac je bio vrlo
teak i mrzovoljan ovek, neobrazovan. Jednog dana otac je izgubio slubu
posvaavi se sa drugim parohom. To je za Hobsa bilo presudno, jer ga je od tad
ujak usvojio. On je mnogo uloio u Tomasa. Ve sa 15 godina odlazi na Oksford i

42
tamo je izuavao Aristotela i druge. Ali kae da su mu te godine bile od malog
blagoslova, meutim, tu su bile stvari koje su mu omoguile kritiku.
Najpoznatije njegovo delo po kojem je poznat, jeste delo Levijatan
(1652). U ovom delu on obrauje politiku teoriju, gde tvrdi da je drava kao
Levijatan, i tako u celom delu pokazuje ta je drava. Ta teorija nastaje u vreme
kada je postojala apsolutistika vlast. On je gradio svoju teoriju na
materijalistikom temelju. Na samom poetku dela kae da veruje
beskompromisno u materijalizam, tvrdei da ljudski ivot nije nita drugo nego zbir
materijalistikih zakona. Sve je u oveku napravljeno gotovo mehaniki. Nema tu
kretanja duha, due itd. ist materijalizam.
ak je tvrdio da mozak, um, sam redosled naih misli nije duhovan a nije ni
proizvoljan, ve njim upravljaju mehaniki zakoni. To su nekad zakoni asocijacije a
nekad su zakoni teleologije, tj cilj koji ovek ima. ak, tvrdio je, da postoji tzv
psiholoki determinizam, jer im je neto mehaniki odreeno onda postoji
determinizam.
Tvrdio je da nai ulni oseaji nemaju nikakvu vezu s duhovnou, oni su
proizvod pojave i kretanje spoljnih objekata koji deluju na naa ula (bihjevoralna
nauka je na neki nain utemeljna na Hobsu).
Ali jasno je odakle dolaze ovi stavovi, s obzirom da je bio pod uticajem nauke
koja se razvijala.

Ukoliko je on potpuni materijalista, koja je za njega jedina nauka par

exelance? Geometrija, kae on u svom delu Levijatan, je jedina istinska nauka.
Empriijske ivotne injenice odgovaraju geometrijskim aksiomima. On tvrdi da
aksiomi koje formulie um odgovaraju i korespodentni su stvarnim karakteristikama
koje se zapaaju u predmetima posmatranja (sve je geometrijski, sve je odreeno).
Sama prioda je odreena kao aksiomatski sistem.

Ako je sve materijalizam ta je onda drava? Vie nema boanskog upliva,

vie nema da je kralj predstavnik Boje hijerarhije gde ostali slue kralja ma kakav
je on. Nekad je parola bila da bez kralja nema drave i da sve dolazi odozgo
(hijerarhija ide odozgo na nie). Za njega drava ne potie od Adama i Eve (kako se
verovalo u srednjem veku), nema tu kraljevska boanska uloga. Hobs kae da
drava nastaje spajanjem jednakih pojedinaca u organizovanu grupu na
osnovu ugovora14. Tako to e pojedinci sklopiti ugovor sa onim koji e da ih
predstavlja, sklapan sa vlastima kojima e se pokoravati, naravno u sluaju da ih je
izabrala veina.
Ali je smatrao da moe da doe i do revolucije. Zato je drava Levijatan, bog,
smrtni bog, kojeg narod bira i skida. Smatra da se uloga naroda zavrava onog trena
kada su izabrali vladara ili vladajuu klasu, tu sve prestaje. On kae da ovek moe
birati ili monarha ili parlamentarizam (vladavina veine).

14 Kada je Ruso pisao knjigu Drutveni ugovor, imao Hobsovog Levijatana za

osnovu.

43
 On koji je anulirao monarhijanizam, ipak se za njega najvie zalagao (gde
naravno monarh treba biti izglasan). Razlozi za to su:
- Zbog toga to je smatrao da svi vladari imaju svoje miljenike, i zato je
bolje imati jednog vladara i tako e biti manje miljenika, nasuprot
paralementarizmu gde bi bilo vie miljenika.
- Drugo, kada ovek ima neto da uradi, on odlazi i daje predlog vladaru
(monarhu) koji usvaja ili odbacuje dati predlog. No, kada je skuptina u
pitanju, bilo kakav predlog mora automatski biti javan.
- Tree, smatrao je da ukoliko postoji parlamentarizam, lake je doi do
graanskog rata, jer ako postoji podeljena skuptina, graanski rat je
neminovan.
PONAVLJANJE: renesansa obuhvata period 15. i 16. veka i onda u 17. veku dolazi
novovekovna filozofija.

RACIONALIZAM:
Dekart 1596-1650.
On je u pravom smislu te rei osniva moderne filozofije. Prvi ovek visokih
filozofskih sposobnosti koji je uspeo da uspostavi i stvori filozofiju koja je objedinila
sva renesansna kretanja (nauni metod i antropocentrizam (humanizam)). Njegova
filozofija je filozofskog matematikog karaktera, i ona je odlika novovekovne
filozofije zasnovanoj iskljuivo na sposobnostima ljudskog uma da tano i precizno
govori o svetu i samom sebi.
Njegov otac se zvao Joakim i bio je prilino ugledna linost, savetnik
parlamenta Bretanje u Francuskoj. I ono to se oekuje od osobe ovakvog zvanja,
jeste da je jako bogat. Posle njegove smrti, Dekart nasleuje bogatstvo. Prodao je
posede i uloio svoj novac. Ulog je bio tako dobar da je dobijao 6000-7000 franaka
godinje.
*Od 1604-1612 studira na jezuitskom koledu La Flech. Ovo je bila vrlo
prestina kola. U njoj je dobio izmeu ostalog i osnove matematike, i smatra da je
to najvanije to je dobio u toj koli. 1612. godine zavrava studije i odlazi u Pariz i
donosi odluku da se naseli na usamljenom mestu u blizini an ermena, i u
narednom periodu radi intenzivno, izuava geometriju. iveo je dosta povueno
narednih 5 godina dok je radio na geometriji. I kada su ga prijatelji nali, kada mu je
sve dosadilo, 1617. godine odluuje da ode u vojsku, da bude plaeni vojnik.
Odluio da bude plaeni vojnik Holandske vojske. Holandija je u to vreme bila u miru
sa svim zemljama. I on je u periodu od 1617-1619 uivao u nepomuenom miru
(nema rata, zarauje). Tad je naroito voleo zimska taborovanja jer se tad nije nita
radilo. Nije toliko itao koliko je razmiljao.
1619. godina je presudna godina za Dekarta. On donosi odluku da se prijavi u
vojsku Nemake, Maksimilijana. (uetsvovao je u tridesotogodinjem ratu (1618-
1648) koji je imao karakter verskog sukoba protestanata i katolika). To je bilo negde

44
oko 10 novembra, ujutru, zimsko taborovanje. Na osnovu onoga to je on lino
zapisao u svom drugom delu Rasprava o Metodi u uvodu, on kae da je vreme bilo
hladno i da je ujutru uao u pe da se zagreje (to su bavarske kue koje su bile jako
tople i zvale su ih peima). Uao, legao, i ostao tu ceo dan da razmilja. Kada je
izaao tog dana, njegova filozofija je ve upola bila gotova, jer kae da je tad
doiveo objavu. (problem koji ovde postoji, jeste da imamo strogog racionlistu
matematiara koji odjednom govori o nekoj objavi). Kae da je doiveo objavu
predivne nauke. On kae da je tog dana doiveo ideal jedne nove jedinstvene
nauke koja e matematiko-geometrijskom metodom biti u stanju da jasno i
razgovetno (franc. clare et disitncte) izloi zakone prirode i duha (odnosno
filozofije) a u isto vreme i fizike i metafizike. Kae da je to bio toliko jak oseaj u
njemu, da odluuje da napusti vojsku i odlazi u Loretu u Italiji, na hodoae. I onda
se opet vraa u Francusku, gde pie i shvata da ako to objavi tamo, ima da ode
glava. Zato 1628. godine donosi odluku da se naseli u Holandiji (to je takoe bila
zemlja slobodoumnika, zemlja jeretika za pravoverne).
Ve 1628. godine izlazi njegova prva knjiga Pravila za usmeravanje duha. U
Holandiji ostaje do 1649. godine, i tamo objavljuje sva svoja dela. U drugom delu
koje je napisao 1633. a izdao 1637. godine, Rasprava o Metodi, (tu udara temelj
svojoj filozofiji) pie svoje iskustvo. Njegovo najbolje delo Meditacije nastaje 1641.
godine. Onda dolazi delo isto tako poznato (koje je uticalo na Spinozu) Naela
Filozofije. I poslednje njegovo delo, a u kojem se bavio Etikom, zove se Strasti
Due (1649) koje je bilo posveeno vedskoj princezi.
1649. godine dobija poziv od vedske kraljice Kristine da ode na njen dvor
kako bi je obuavao filozofijom. To je mogao da radi samo u 5h ujutru jer je ona bila
jako zauzeta (to Dekartu i nije ba odgovaralo jer je bilo poznato da je voleo da
spava). Umro je 1650. godine od upale plua. Mnogi kau da je tragino kako je
umro, jer ceo ivot je pazio a na kraju zavrio neoprezno.
Malo je radio, itao, uglavnom je voleo da razmilja. U vedsku je poneo
samo Biblij. knjigu Tome Akvinskog i neki mali broj knjiga. Ali oigledno to se slau
mnogi, da su njegovi radovi proizvod velike koncetracije u kratkim vremenskim
periodima.

Tri najvanija uenja Dekarta (ovo su tri stuba, meaa Dekartove filozofije):
1) Ideal matematike izvesnosti (nephodnost egzaktne metode u filozofiji)
Od samog poetka, oseao je da tradiocionalni Aritotelovski skolastiki
pristup filozofiji ne moe biti izvor egzaktne filozofije, ne moe biti izvor
izvesnosti. U matematici postoji kljuna re koja oslikava izvesnost, a to je
Evdencija,15 i Dekart je jako voleo tu re. Dekart je hteo stvoriti filozofiju
koja e podupreti Keplera, Kopernika i ostale naunike, i koja se vie nee
zasnivati na Aristotelu i Tomi Akvinskom. To bi bila filozofija jednaka nauci,
jasna i razgovetna, filozofija u kojoj nema mesta za pekulaciju, koja je
matematiki precizna i proraunata. Zato je za Dekarta filozofija zasnovana
15 To je dokazano, oigledno. Time je na neki nain Dekart hteo rei: Hajde da
filozofija ne bude pekulativna, ve jasna!

45
 na matematikoj disciplini idealna, jer je precizna i ne ostavlja domen za
pekulaciju, i ona kao takva u svojoj sutini vodi ka sigurnosti kao i
matematika. eleo je stvoriti jednu filozofiju koju je nazvao mathesis
universalis. To bi bila, kao to je reeno, filozofija koja vodi do jasnih i
razgovetnih spoznaja (clare et distincte). Ova spoznaja se odvija
postepenim koracima od nepoznatog ka poznatome, od jednostavnog ka
sloenom, ba kao u matematici. Zato, potrebno je krenuti iznova, tvrdi
Dekart. Potreban je radikalan rasid sa prolou.

Postoje dve knjige u kojima je Dekart obrazloio ovaj ideal

matematike izvesnosti. Moda je najbolje to uradio u delu Raspravi o
Metodi. Filozofija postaje metod koji otkriva stvarnost (kao teleskop u
astronomiji). On u toj knjizi eli da nae ispravne metode uma koji e
omoguiti matematiki izvesno sistematiziranje koje obuhvata celokupnu
filozofiju duha i prirode.
U svojoj prvoj knjizi koja se zove Pravila za Usmeravanje Duha,
Dekart navodi pravila kako usmeriti duh da bi postigao matematiku
izvesnost:
-Pravilo jedan. cilj naunih prouavnje mora tako biti tako
usmeravanje ljudkog duha da on o svemu s ime se suoi donosi solidne (tj
vrste) i istinite sudove.
-Pravilo dva. Valja se baviti samo onim predmetima za koje se vidi da
je za njihovu izvesnu i nesumnjivu spoznaju dovoljan samo na duh.
-Pravilo tri. Ne valja se pitati ta su drugi mislili o predmetima kojima
se bavimo. Dekart je mislio da to samo troi vreme i stvara konfuziju. Nego,
po tome to je jasno i oito, treba samo deduktivno izvesti i dati zakljuak jer
je samo tako mogue stei uenost. Za Dekarta, ovek je poetak svega,
ovek je apsoult, ne tradicija....i ovde se osea humanizam....
-Pravilo etiri. Za istraivanje istine neophodna je neka metoda. O toj
metodi govori u svim ostlim pravilima od 4. do 21. pravila. To je matematika
metoda koja rui sve predrasude i koja spreava svaku prepreku koja otklanja
evidenciju.

2) Metodika sumnja i praizvesnot uma

Dekart je tvrdio da ako ovek eli ideal matematike izvenosti,
potrebno je raskrstiti radikalno sa svim filozofima i krenuti od sumnje. U
osnovi, njegova filozofija se naziva metodika sumnja, zato jer ona mora da
ima svoje korake. Postoje 4 koraka, 4 postulata u koja treba sumnjati. Ta 4
koraka/postulata/sumnje, izneo je u knjizi Meditacije:
i. Sumnja u ulnost (empirija). On kae zar nas ula ne varaju kada je u
pitanju stvarnost? (primer kada vidimo ili ujemo neto, a to zapravo
nije to, to pokazuje koliko su naa ula nekad varljiva). Prema Dekartu,
ula ne omoguavaju da spoljni svet dokaemo kao evidentan i istinit.
ii. Sumnja u sopstvenu egzistenciju. Dekart kae: Ja sam uvek
verovao da postoji razlika izmeu jave i sna, i onda pita ali da li je to

46
 tako? S obzirom da ovek i u snu doivljava ono to je u stvarnosti, ko
moe rei da ceo ivot nije san? Zato moj ivot ne bi bio halucinacija?
pita se Dekart. Ne samo da je itav svet neizvestan, nego i telesna
egzistencija (da li je ovo java ili san).
iii. Sumnja u zakone. Ako je sve to tako, onda bi sve moglo da bude varka
u ovom svetu, pa ak i oni najtemeljitiji zakoni prirode, jer ni oni ne
garantuju da je stvarnost ba takva kakva jeste.
iv. Sumnja u Boga. etvrta sumnja je i njegov vrhunac. On postavlja
pitanje: nije li moda umesto dobrog Boga zapravo neki zao duh? Da
to nije neki zao duh koji se trudi svim silama da nas prevari. Ukoliko je
to tako, sve u meni i izvan mene bilo bi tad upravo nita drugo do
varljiva igra snova. Drugim reima, kada ovek rene da sumnjaa, dolazi
do toga da nema nikakve izvesnosti.

Od line egzistencije pa do egzistencije Boga, sve se rui, i zato Dekart

postavlja sledea pitanja:
Kako izbei oaj takve temeljite sumnje? Da li postoji u ovoj
sveobuhvatnoj sumnji neto to ne podlee sumnji? Ono to je
Dekart dao kao odgovor, jeste Cogito ergo sum (prev. mislim dakle
postojim). Za njega, to je odgovor koji ne podlee sumnji i koji je matematiki
izvestan, odgovor koji je njegova Arhimedova taka.
Dekart kae da Arhimed nije traio nita drugo nego li vrstu i nepokretnu
taku, ne bi li pokrenuo itavu zemlju s njenog mesta; tako se i ja mogu
nadati neemu velikom naem li ono najsiunije to bi bilo sigurno i
nepokolebljivo. I onda dodaje: ali mi je odmah zatim palo na um, da dok
sam pokuavao tako misliti (dok je sumnjao u sve i tragao za izvesnom
arhimedovom takom) da je sve krivo, varljivo, nuno treba da ja, koji mislim,
jesam neto. Jedina stvar u koju ovek ne moe sumnjati dok sumnja u sve,
jeste to da misli.
Cogito ergo sum je za njega poetak filozofije. On kae to mora biti
prvo naelo filozofije jer sumnjajui subjekat koji sumnja, vraa se samom
sebi.
I sad on postavlja pitanje kako da ja na osnovu ovog naela shvatim tri
stvari?
1) Ko sam ja (spostvo)
2) Bog
3) ta je svet oko mene.

- Ko sam ja ako sve poinje od cogito ergo sum, ta je onda priroda

sopstva (jastva)?
Ako se kree od temelja cogito ergo sum, dolazi se do zakljuka da je
ovek mislee bie. ovek je res cogitans. Stoga se itav njegov
(ljudski) ivot sastoji u miljenju. Sve se odvija u ljudskoj svesti. ak je i
Bog uslovljen ljudskim umom, i to je ta pra izvesnost uma. Temelj svega
je ljudska svest, a njoj pripadaju i podreeni su seanja i htenje
(PRIMER: kao to boja i teina pripadaju realnosti, tako i oseanja i htenje

47
 pripadaju svesti). Zato se ovaj pokret i zove raconalizam (sve kree od
ljudskog uma, svesti.
Na osnovu ovog metoda dolazi se do pitanja ko je Bog? Interesantno
je da je Dekart za razl od Aristotela, smatrao da do Boga ne treba doi
posmatranjem prirode. Postavlja se pitanje: ako je temljni princip ljudska
svest, misao, kao to Dekart tvrdi, gde je Bog u ljudskoj misli? On kae,
da li ja kao ovek imam svest o Bogu? Da. Dobro, ako postoji ideja o
Bogu, odakle ta ideja? Ja imam ideju o Bogu i gotovo svako ko razmilja o
Bogu zamilja ga kao savreno bie, dok je ovek po prirodi nesavren.
Kako to onda da ovek koji nije savren, moe da zamisli neto savreno?
Jednostavno, zato jer je ideja o Bogu uroena u ljudskoj misli (kao i ideje o
besmrtnosti, apsolutnoj pravdi itd......).
Dekart kae da postoje uroene ideje u oveku (to je taj kauzalni
princip) koje su prethodile ljudskoj svesti, i zakljuno ako mogu da mislim
to to mislim, to mi dokazuje da Bog postoji. Stoga se kod njega
primeuje ontolki argument16 za postojanje Boga, gde uzima deo
novoplatonskog koncepta.17 Razmatrajui postojanje Boga, Dekartovo
gledite obuhvata deo Aristotelovog i deo Platonovog uenja: Aristotelovo
uenje_______________!!! o poetku kao i deo Platonovog uenje
Idejama. Isto tako je sam dekart verovao da ukoliko moe da zamisli
jednu misao koju ne moe videti u postojanju, ona postoji.

Dekart kae da materijalni svet postoji jer ako postoji svest i Bog mora da
postoji sve ostalo. kae da je materijalni svet svet prostora i vremena (to je
res extensa neto to se protee). I taj spoljni svet treba promilljati
amtematiki.
Tu je on definisao celu filozofiju. S jedne strane imamo res cogitas i sdruge
strane re xtensa i Boga koji povezuje sve to.

Zaklj: ta je ovde epohalni doprinos filozofiji? Mesto,izvorne izvesnosti je

pomereno sa Boga na oveka (za razl od Avgustina i tome A). Dolazi do
potpunog pounutrenja filozofije.nema antikog i srednjovekovnog. Od Boje
izvesnoti (srednji vek, Aristotel Toma A) do ljudske neizvesnoti se menja.

Zaboravljeno da se kae: Causa sui. To znai sopstveni uzrok (Aristotel je

rekao da je Bog uzrok svih uzroka a sam sebi nije uzrok). Ali kod Dekarta to
nije tako. Nije mislio isto to i Aristotel. Bog jeste svoj sopstveni uzrok, ali da
bi se to potvrdilo ovek mora da misli o njemu. Uzrok causa sui je u ovom
smislu kod dekarta je ljduska misao. ta mu vredi dapostoji akoovek nije
mislio o Njemu i to dokazao.

v. Rasceprljena realnost ili stvarnost (kartezijanski dualizam)

16 Ukoliko ovek moe da zamisli najsavrenije bie, onda to bie mora da postoji.
17 Novoplatonska ideja Sama ideja koja se zamisli mora imati svoje postojanje

48
 To je podela na duh i materiju. Ovo je njegova Ahilova peta jer je ovo
posledica njegove filozofije. Dualizam nije novina u filozofiji (ima ga i kod
Platona, Tome A itd). Poseban je jer je drugaiji. Antiki i srednjovekovni
dualizam (platon, ideje i stvarnos, Aristotel npokretni pokreta i sve
pokrenuto. Imamo onostrano i ovovstrano) ali to kod Dekarta nema. on kae
da se dualizam iskljuivo deava u ovostranosti. To je povjava sekularizma. U
novovekovonom nema onostranog, trancedentno.
Sve se deava izmeu duha (uma-res cogitas) i materije koja je res extensa. I
to je novina.
tu se rodio novi problem. Kod dekarta da li je res cogitas i res extnsa na bilo
kji nain spojeno? Prvo je idealizam a drugo materijalizam. Neki su naglasili
jedno a drugi drugo. kod dekarta, jedno stoji nasuporot drufom i gotovo da
nema jedinstva duha i materija. To su strogo odvojene dispozicije.
Da li je za tvoju samospoznaju potreban spoljni svet? ako bi dopustio bilo ta
spolja, pala bi jer se zasniva iskljuivo a svesti njegova filo. Zato moraju biti
dva razl sveta kod njega, stoje jedan naspurot drugom. nema stupljevitih
prelaza kao kod Plotina.

Nastaju zato dva problema:

ta je onda ovek? on je spoj materije i duha. Ako su duh imaterija odvojeni,
kako je onda to spojeno u oveku, gde je spojeno? I on kae da se psihiko i
fiziko podruje ivota spaja i psotoji jedna taka gde dolazi do jedinstva, to
se deava u epifizi (to je mala endokrilna lezda koja s enalazi u mozgu,
veliine je graka i lui melatonin) Epifiza odreuje stanje budnosti i sna. I on
kae, tu zapravo ta duhovna strana ute i kontrolie telsnu stranu. Tu u toj
epifizi, duh pokree telo. Ovo je imsejao savremeni filozof ilberd Ril. i on
kae da je ovakav ovek duh u maini.

Drugi problem: Odnos subjekt objekt. Ne moete se nikad baviti

novovekovnoj filo ako ne zante njen najvei problem. Nema granice, take
spajanja. Kako je spojen subjekt i objekt= Subjekt kao isto miljenje, ista
imsao se otuuje odprirode, doalzi do jaza oveka i prirode, koji karakterie
moderno doba. A to je samorazumevanje, dodovljan sam sebi, individualizam
i poptuno podela na razum, mojiu egzistenciju i svet koji je van mene. Dolazi
do tumaenja prirode u kojoj nema duha, a isto tkao dolazi se do tumaenja
duha u kojem nema prirode. apojavljuje se subjet bez objekta i pojavljuje se
izolirani objekt. pojalvjuje se subjekt bez sveta o objektivnost koji postaje
isto predmetna

Da li je ovo izvodljivo?

PONAVLJANJE: Psihoanaliza i religija, Psihoanaliza i etika From (PREPORUKE ZA

ITANJE)

Baruh De Spinoza 1632-

49
 Od svih velikih filozofa je najplemenitiji i najdostonijiji ljubavi kae Bertrand
rasel. Etiki iznad svih je bio, u smislu ivota. jev su ga eksomunirali, hriani se
gnuali a pravoverni optuili za ateizam iako celom njegova filozofijom dominirala
ideja Boga.
Lajbnic se gotovo trudio dapreutidug,m ni jednu re pohvale, ak je i lagao o
dubini svogpoznanstva s njim a bez njega nem bi on imao sovju filo. Spinoza
najzasluniji za pojavu romantizma koja se ztansiva na unutarsvetske prisutnosti
boga (panteizam). openhauer e rei pant je samo uljudna re za ateizam..zatp
su i optuivali Spinozu da je ateista jer je bio rekao za boga da nije onostran,
Roen u Amsterdamu, porodici portugalskih Jevreja koji su pobegli od
inkvizicijie koja je besnela u paniji. odmalih nogu je obuavan u jev verskoj trad.
Jako dobro poznavao SZ i talmud i voelo je majmonidesa. ak je i iao u koli za
rabina. (Kung kae da su ugl teolozi postojali prvi ateisti).
U jednom trenutku shvatio da ne moe vie da bude orto jevrejin i donosi
odluku 1652 god, sve do 1656 doneo odluku da studira kartezijansku filozofiju
(dekart). 1654donosi udnu odluku, menja svoje ime, to govori koliko je raskrstio s
Jevrejstvom. Promenio ime u benedikt (lat ime. biti blagosloven znai to ime, isto
znai i na jev samo nije hteo da mu jevrekso ime bude). 1656 eksomuniciran od
strane jev najteom moguom kletvom. Bio proklet svimprokletstvimapetoknjija i
onim jelisijinim prokletstvom dece. Pokuali su da ga plate da ute a onda i da ga
ubiju pa su ga na kraju prokleli.
1666 donosi odluku da napusti Amsterdam i od tadaprebiva u tri mesta:
Rinzburg, Varburg, Hag gde odluuje da ostane i tu je ugl pisao svoja dela i tu je
readio posao koji ga je kotao ivota, brusio je stakla za naoare. Bio je jako
ravnoduan prema novcu, bilo mu dvoljno da ima da preivi (vitgentajn je naao
inspiraciju u njemu i iveo isto tako skrominim ivotom).
1673 mu je prvi put u itvu ponuena pozijija da predaje na Hajdelbergu ali je
odbio jer se bojao da bi se njegovi neortodoksni stavovi umanjili i bili obezvreeni.
1677 godine umire od tuberkoloze zato jer je svakog dana brusio (gutao
stano prainu od stakla koje je brusio).
Prvo delo koje je objavio za vreme svog ivota bila je Principi Kartezijanske
filozofije. On je u svom delu pokuao da redifinie Dekartovu filozofiju, naroito
njegovo delo naela (ili porincipi) filozofije taok to je dekartovom sistemu
primenio primenio naela geomentrijske filo koju je lino on razvio i primeio na
njeegovu filo. Drugo delo Teoloko politiki traktat 1670 i u tom traktatu se javlja
prva naznaka isto kritike metode bib. Poeo da kritike bib i zato ne veruje u SP. taj
traktat jeste meavine kritike bib i pol teol. On tvri da su mnoge SZ knjige nastale
mnogo kasnije nego to hri i jev trad tvrde. I onda su posthumno nakon njegove
smrti izale jo dve knjige traktatus politikus 1677 (nakon to je umro su izdali) ta
knjiga se zansiva na Hobsu i njegovoj knjizi Levijatan. On se slae sa Hbsom da
crkva treba biti potinjena dravi ali se ne slae sa Hobsom u tome to se protivi
svakoj vrsti pobune (jer hobs moe da dode do rev a ovaj kae da rev nita ne
reava) iako hobs reava monarhijom ovaj drugi tvrdi da je demokratija najbolja, I

50
najpoznatije njegovo delo je Etika 1677 isto nastalo nakon njegove smrti. Pokuaj
da se euklidova geometrija primeni u filozofije.
Uenja spinoe bitno je znati 4 stvari:

1) Njegov metod (novovekovna filo zasnovana je na metodu). Geometrijski

metod kjim eli da ispravi dekarta.
Divio se dekartu ali je smatrao da njegovi filo pogeldi trae i zahtevaju
koreckiju. Dok je dekartov metod bio krajnje jednostavan metod sumnje,
sumnja u sve i ali u jedno ne sumnjai kree od toga. Spinoza je za razlod
njega napisao geometriju filo, u kojem se nalazi zbir filo teorema geometrijski
izraene, koij imaju za cilj da objasni stvarnost ba kao to geometrija to radi.
ON smatra da je dekart otvorio put za geometriju.najvanije od svega
unjegovom geo metodu, jeste da ne treba poeti od klare et distincte, on
smatra da je to greka i nije poetak za metod. To nije mislim dakle
postojim. Ovde je poetak ovek, a on kae da poetak nikad ne moe biti
ovek nego Bog. On prethodi svemu i zato filo treba da formulie ideje o Bogu
pre svega, a onda na osnovu njih doneti zaklj o ljudskohj prirodi, etici,odnosu
duha i tela.
Ne eli da filo bude antropocentrina ali Bog vie nije onostran nego
imanetnan, panteistiki. Stvorio je humanistikog Boga, koji je imanentan i
ogranien na ljudska zbivanja. Kod dejarta on je i dalje onostrani. Poenta
novovekovne fil je tos e gubi transcedencija

2) najvaniji pojao njegove filo substantia. To je osnovni pjam njegove filo.

Spinoza smatra da princip filo mora biti supstanca a ne cogito ergo
sum. Nije neto to se nalazi u nego u realnosti i to dri celu realnost zaj.
Sups za njega je ono to je u sebi i po sebi shvatljivo. Drugim reima,
koncept koji ne trai druge koncepte da bi se oformio; ona nema spoljin uzrok
ve je sama svoj uzrok samo uzrokujua supstanca. (ovo lii potpuno na aris,
neto to je po sebi i za sebe, nbe trai spoljanost da bi podralo svoje
postojanja, ali za razl od Arist je Bog onostran a spinozin je imanentan) Ta
susptanca je zapravo Bog. Postoji samo jedna susptanca i ta god da je (ta
god da postoji) u bogu je i nita stoga ne moe biti niti se moe shvatiti bez
Boga. Nita ne moe da bude, da jeste bez Boga.
Ali kakav je to Bog, kakva je to susptanca? Deus sive natura To je
njegov Bog i po tome je spinoza jedinstven. TO znai Bog ili priroda.
Odnosno kada vidimo prir vidimo Boga, kada razmiljamo o Bogu vidimo
prirodu. Bog je u svemu, sve je u Bogu. Ovo je stvorilo sliku Boga, koju e
veliki pisci romantizma forsirati: ovo je na kraju pogled koju su prihvatili nai
teolozi Kelog i Waggoner jer je u to vreme bilo vrlo savremeno. Poto je Bog
beskonaan i obuhvata sve, ni jedna susptanca ne moe postojati van Boga,
on je jedina supstanca koja je sveobuhvatna.
Postoje druge susptance koje postoje van Boga. osnovne dve
susptance koje je dekart naveo su misao plus materija (res cogitas i res
ekstensa). Bog je imanetnan, ne tranzitivan uzrok svih stvari. to znai da

51
 sve pripada u Bogu i Njegovo je. ta god rekli o bogu ili prirodi, mi priamo o
istom. Priati o Bogu znai priati o temelju, urok celopkupne stvarnosti,
Ptiati o prirodi znai istai spoljanje posledice tog uzroka. (Tilih na njemu
grad svoju teoriju Ground of Being). Ovde nema sveto i profano, jer sve je
sveto. MI kaemo da je religija kontra kulturi,a tilih kae da nije Teologija
kulture je njegova knjiga.
religija je . ako je bog u svemu, on ne moe da voli Boga na lian nain.
Prvi rezultat je da on nije linost. Religija je onda smao intelektualna ljubav
prema Bogu i prirodi, odr divljenje koje pokazujeprirodi i Bogu. Drugim
reima biti religiozan za spinozui znai biti deo beskonane ljubavi kojom on
voli sebe kad si deo te ljubavi to je religija. U ovakvoj religiji ne postoji
molitva jer Bog nije linost. U ovakvoj religji postji samo meditacija,
intelektualna ljubav.

3) On je imao uenje u kojem je govorio o razl niovima spoznaje.

Kako onda spoznati stvarnost i istinu? Kako doi do istine? jer svaka
posznaja tei istine. Epistemologija se uvek bavi bitanjem ta mogu i kako da
znam i ta je istina. on kae da postoje tri nivao znanja i kako se trewba
kretati od najnieg ka najviem:
i. Prvi nivo poznaje. T su ideje izvedene iz ulnog doivljaja. Kae da su
ideje konkretne i specifine a um je pasivan, on poprima na osnovu
ula, on samo upija. Meutim iako su ideje konkretne i specifine one
su opet na kraju maglovite i neadkavtne. One ne govre o sutinskoj
prirodi i govore neke bazine inf. I on kae ovakve stvari se
svakodnevne deavaju i onse su koristne za svakdonveni ivot ali ne i
za istinsko filo zanje (Imaginaija).
ii. Drugi nivo spoznaje jeste razum. Razum za njega je nauno znanje. To
je dublji nivo gde se um izdie iznad pojedinanih stvari i bavi se
pastraktnim idejama i na ovom nivou znanje nije povrno nego je
adekvatno
iii. Najvii nivo znanja zove intuicija. To je razzumevanje celog sistema
prirode, kada sve moe da odri zajedno, kada sve postane jedno.
Prva dva govore o pojedinanim stvarima a ovo govori kada se sve
obuhvati. Kada dobro i zlospoji u jedno celo jedinstvo, on kae da je
to intuicija i da se ovo znanje ostvaruje tkao to se sve pojedinane
stvari obasjne kroz celinu koja je Bog (ovo je pokrenulo lajbnica na
njegovu teodijkeju). Kada dositignemo ovaj nivo spinza tvrdi da sve
viepostajemo svesni boga i tako postajemo savreniij i
blagosloveniji jer razuemo sve u prriodi i nae je mesto u njoj. On je
izjavio to vie razumemo Boga, to su nam jasnije pojedinane
stvari

Tako vidimo da je on puno priao o bogu i da nije advekatno optuen

kao ateista. Ali ateista za njih je panteizam, negiranje onostranog

52
4) Etika
To je detaljno dokazivanje morala zasnovanog na def-ma, aksiomima i
teoremama. 4 osnovne implikacije iz njegove etike
i. ako je BOG =PRIRODA i obrnuto, gde je tu mesto za slobodu?
(Svaka etika poinje pitanjem slobode, ot je osnovno pitanje etike).
I ne samo to, nego je cela ta priroda je geometrijski odreena
(Mehaniki odreena, to viepoznajepravila prir to vie poznaje
Boga. U romantizmu nema geometrije nema geometrije, a
romatizam zadrava samo romantizuam). Geomtrija kae da je sve
nuno odreeno, determinisano.
PRVA IMPLIKACIJA:postoji apsolutna (kad aje u pitanju etika) nunost
koja upravlja svim stvarima. Sve je geometrijski i logiki
predodreeno. To znai da je LOGIKA=BOG. odatle potienjegova
etika. Ne psotji slobodna volja. Kao to i u fiziko svetu nema
sluaja, i nema uda, tkao i ovde. Ovde je primeen logini
determinizam. PROBLEM: ako je sve tako logiki odreeno, odakle
zemljotres, odakle zlo? Ima i fizike pojave koje su zlo, koje su
protiv svake logike i jo mnoge nelogike stvari koje on radi, odakle
zlo? Zlo je prisutno samo u pojedinanim stvarima, ali ako se
sagleda svet kao celina, onda zlo ne psotoji. Celina
neutraliepojavu zla. (To je pokrenulo lajbnica na teodikeju). ima
najvee muke i misli da te niko ne razume, i kada sagleda ceo
svet, to znai da tvoje muke nisu nita naspram toga kae Hegel.
Kao da ta celina neutralie ono to je pojedinano loe.
ii. IMPLIKACIJA DVA: Ukoliko su sva naa delovanja nuno determinisana,kako
mi moemo biti moralni? Ako je sve nuno predodreeno,kako da se
moralno ponaam? On ovde prihvata stoicizam. I kod njih je sve
predodreeno. Iako nemoemo kontrolisati deavanja koja nuno odreuju
svet, mi moemo kontrolisati nae ophoenje prema tome to nuno
determinie svet, tu je sloboda. Svako ima slobodu, sloobodnu volju, pri
samo-odreeenju u odnosu na nune odreene spoljanje uzroke
delovanja bez obzira to je sve kontrolisano, ja imam volju da se samo-
odredim da li da se uskaldim sa svim ili ne. TO ne odreuje moj stav iako
je sve nuno odreeno. Da li je to potpuna sloboda? ne,to je limitirana
sloboda.
ta znai onda biti srean u ovakvom konceptu? srean si ukoliko
sagledava svet onako kako ga Bog vidi Mora imati stalni pogled ptiije
perpekstive na ivot. Sub specie aetarmnitatis (sa gledita venosti). E
to je srea, kada gleda iz boanske,vene perspektive.
iii. TREE. On to zove conatus. Kae da ovo kotrolie tuljdusku slobodu
izbotra i delovanja naspram odr logikog determminisanog sveta. To znai
nastojanje za samoodravanje to znai da opstanete. ovek tei svom
samoodravanju i usavravanju. I on kae da ovo mora biti osnovni princip
svake etike. To te vodi stremljenu ka Bogu, eli da bude savren i

53
 ukoliuko ovek tei tome on osea zadovoljstvo. Dosada je momenat kada
gubi vreme, gde imaoseaj bola, praznine, nezadovoljstva. Pogled iz
Boje perspketive oslobaa veka tiranije straha i onda je vrdio slobodan
ovek ne misli ni o emu manje nego li o smrti Zato je on osuivao sve
emocije u kojima sami sebi delujemo pasivni u blvalsti spoljanjih sila (nije
mogao da razume tugu, oaj, bol) a sve osobine kao to su ljubav,
samilost i ostaluo su intelektualne, ak je i ljubav intelektulana.
iv. Vrhunac ovakve etike je biti mudar, a mudrost za njega je intelektualna
ljubav prema Bogu. On kae Kada se objekti pojedinane stvari poveu sa
Bogom, ideja Bog a e potpuno ovladati umom.

POTRAGA ZA IZVOROM ZLA. non stop borba sa zlom a nikako da se rei

54