GRAEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAENJA

POMONI MATERIJALI ZA PRAENJE PREDAVANJA

II. DEO

PRIPREMNI RADOVI

2008.
 PRIPREMNI RADOVI
Pre poetka izgradnje objekta izvoa radova se mora postarati da budu ispunjene mere i
izvedeni radovi na pripremi izgradnje u obimu koji obezbeuje normalnu realizaciju projektova-
nog tempa izgradnje.
Pripremni radovi podrazumevaju izvrenje opte organizaciono-tehnike pripreme za izvoenje
graevinskih radova svih organizacionih jedinica graevinskih i drugih organizacija koje e biti
neposredno angaovane na gradilitu ili e raditi za potrebe gradilita.

2.1. VRSTE PRIPREMNIH RADOVA

Pripremne radove moemo podeliti, prema mestu izvoenja, na gradiline i vangradiline
pripremne radove.
Vangradilini pripremni radovi mogu ukljuivati i:
1. izgradnju stambenih naselja za angaovane radnike i tehniko osoblje,
2. izgradnju neophodnih proizvodnih objekata za razvoj proizvodne baze graevinske
organizacije,
3. izgradnju objekata i sistema veza za upravljanje procesom izgradnje,
4. izgradnju ili osposobljavanje prilaznih puteva, pruga, kanala odnosno objekata
eleznikih stanica i pristana,
5. izgradnju ili proirivanje mree za vodosnabdevanje,
6. izgradnju dalekovoda za prenos elektro energije i podizanje ili proirivanje odgo-
varajuih transformatorskih stanica,
7. izgradnju ili rekonstrukciju vodozahvatnih objekata i kontrolnih punktova na mrei za
vodosnabdevanje, i
8. izgradnju novih kanalizacionih kolektora sa postrojenjima za preiavanje otpadnih
voda,...
Unutargradilinim pripremnim radovima treba predvideti :
1. oslobaanje gradilita za izvoenje graevinsko-montanih radova (ienje teritorije,
ruenje postojeih nepotrebnih objekata i dr.),
2. izgradnju privremenih ograda gradilita od tipskih (inventarskih) elemenata sa kapijama
i uvrskim punktovima u kojima je mogue organizovati kontrolu proputanja ljudi,
materijala i vozila,
3. planiranje teritorije gradilita u cilju njenog dovoenja u tehnoloki pogodno stanje,
4. obezbeivanje teritorije gradilita vetakim osvetljenjem za obezbeenje i rad u
nonim uslovima, kao i sredstvima signalizacije.
5. osnovne geodetske radove neophodne za prostorno lociranje mesta izgradnje objekta
kao i njegovih projektovanih osa,
6. vetako sniavanje nivoa podzemnih voda (samo u sluajevima kada je to ne-
ophodno) izvoenjem radova na postavljanju drenova ili izgradnji objekata za vetako
oceivanje tla (rovova, jama, bunara),
7. geodetske radove za polaganje privremenih i stalnih instalacija, trasiranje puteva i
izvoenje potrebnih zgrada i objekata,
8. izmetanje postojeih i polaganje novih instalacija u cilju obezbeivanja gradilita
elektroenergijom, vodom, toplotom, tehnikom parom, komprimovanim vazduhom i
tehnikim gasovima (snabdevanje treba organizovati tako da se vri korienjem
potencijala postojeih instalacionih mrea i tehnikih sistema),

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 1

 9. ureivanje skladinih povrina i magacina za skladitenje graevinskih materijala,
delova konstrukcije i pomonu opremu,
10. adaptiranje postojeih i/ili izgradnju montano-demontanih objekata od tipskih
(inventarskih) elemenata i mobilnih objekata proizvodne, pomone i drutvene
namene,
11. rekonstrukciju i izgradnju stalnih i privremenih vangradilinih i unutargradilinih puteva
(grade se u sluajevima kada izvoa nije u mogunosti da na racionalan nain obnovi
ili koristi postojee puteve),
12. transport do gradilita graevinskih maina (obino maina-guseniara) kao i montau
i probni rad ostalih mobilnih mehanizovanih ureaja i postrojenja (toranjski kranovi,
fabrike betona, asfaltne baze, armiranice).
13. organizaciju sistema veza gradilita i okruenja (telefon, telefaks, radio-veza i sl.) za
potrebe operativnog upravljanja izvoenjem radova,
14. izgradnju odgovarajuih objekata kao delova ispitnih poligona (samo u sluaju stvarne
potrebe velikih projekata),
15. izgradnju meteorolokih punktova i mernih stanica i organizaciju postupaka posma-
tranja objekta u toku graenja radi prikupljanja propisanih ili projektno-kontrolnih po-
dataka (geomehanikih, geodetskih, meteorolokih, seizmometrijskih, hidrolokih, hi-
drogeolokih i sl.),
16. obezbeivanje teritorije gradilita protivpoarnim sistemima (obino podrazumevaju
gaenje vodom i aparatima sa prahom).

Pre poetka izgradnje novih objekata sve ee treba ukloniti postojee

Pripremni radovi moraju omoguiti normalno odvijanje proizvodnih procesa u proizvodnim
pogonima koji su deo logistike podrke projekta ili procesa koji se neposredno odvijaju na
radnim frontovima pa, na primer, tehnika priprema za izvoenje graevinsko-montanih radova
treba da obuhvati i sledee radove:
tehniko-tehnoloko opremanje objekata i povrina namenjenih za prefabrikaciju i
montau konstrukcija (krupna ili konvejerska montaa),
stvaranje na deponijama i u skladitima neophodne tehnoloke rezerve graevinskih
materijala i gotovih proizvoda kao i delova montane konstrukcije objekata.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 2

2.2. PRIPREMA TERENA
Priprema terena za izgradnju projektovanog objekta ili njegovog dela (faze) moe poeti
neposredno nakon izvrenja sledeih predradnji:
1. obeleavanja granica parcele koja je od strane nadlenih dravnih slubi dodeljena
(prodata) investitoru za izgradnju objekta,
2. postavljanja zatitne ograde oko budueg gradilita, i
3. postavljanja utvrenih taaka geodetske osnove.
Uvoenje izvoaa radova u posao podrazumeva i primopredaju graevinske parcele dodeljene
investitoru radova na privremeno ili trajno korienje. On je obino, prema odredbama sklopljenog
Ugovora, duan da obezbedi teritoriju za izgradnju objekta a posebnim aktom se utvruju uslovi
predaje parcele izvoau.

Parcele za infrastrukturne projekte obezbeuje drava

Graevinska parcela se formira od katastarskih parcela ili njihovih delova a na osnovu odluke
nadlene slube da zemljite na kome se parcela nalazi moe biti korieno kao graevinsko
zemljite. Preduslovi za to su:
a) da je zemljite na teritoriji nekog naselja ili u neposrednoj okolini,
b) da je zemljite ureeno na nain podesan za graenje, i
c) da se zemljite i sadraji na njemu mogu povezati sa najbliim naseljem.
a da bi se parcela koristila kao graevinska parcela aktima se utvruju:
1. njena namena i postupak dovoenja parcele u stanje podobno za realizaciju te namene,
2. namena i poloaj budueg objekta (aktom se definiu graevinska linija, minimalna
udaljenost objekta od granica parcele, nivelacija parcele i drugo).
3. uslovi za prikljuenje objekta i njegovih instalacija na postojee mree i objekte
komunalne infrastrukture i postojee saobraajnice,
4. uslovi za tehniku i sanitarnu zatitu ljudi, objekata i prostora,
kao i drugi uslovi kojima se regulie nain zadovoljenja posebnih urbanistiko-tehnikih zahteva.
Izvoenje ove grupe pripremnih radova se mora tako organizovati da se aktivnosti na ureenju
terena izvode striktno po planiranom tehnolokom redosledu ali u skladu sa dinamikim planom i
vodei rauna o klimatskim uticajima na zemljane radove koji preovladavaju.
Neposredno nakon stvaranja geodetske mree a pre poetka ostalih unutarlokacijskih pripremnih
radova treba izvesti, prema specijalno uraenoj tehnikoj dokumentaciji, radove na zatiti

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 3

teritorije gradilita od moguih tetnih geolokih procesa. To je potrebno kada je gradilite
smeteno na teritoriji pod uticajem prirodnih pojava kao to su:
klizanje delova nestabilnih kosina,
obruavanje stenskog materijala,
lavine u zimskom periodu,
visok stepen zablaenosti,
opasnost od potapanja,
i druge koje mogu ugroziti ivote angaovanih radnika i naneti veliku materijalnu tetu opremi,
mehanizaciji i privremenim objektima.

Nestabilnost stenske mase se paljivo proverava pre poetka radova

Opasnost od obruavanja stena je posebno izraena na projektima betonskih brana (lunih i
gravitacionih) koje se izvode u uskim a dubokim renim dolinama. Aktiviranjem eksplozivnih
punjenja u minskim buotinama od brdskog masiva se odvaja ne samo stenski materijal na mestu
oporaca brane ve i potresaju okolne padine doline.

U vreme aktiviranja eksploziva se zatvara saobraaj u okolini gradilita

Ukoliko se nestabilni komadi raspadnutog povrinskog sloja ne bi uklonili pre poetka iskopa
mogli bi ugroziti sadraje gradilita smetenog u blizini pregradnog mesta. Pre poetka radova na

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 4

iskopu zemljanog materijala nepohodno je izvriti uklanjanje viegodinjeg rastinja sa povrina na
kojima se planira izvoenje objekata, puteva i instalacija.
Uklanjanje moe biti izvedeno:
1. seenjem stabala drvea ali sa ostavljanjem korenja ispod povrine terena; operacija
moe biti izvrena:
runo (sekirama, runim i motornim testerama), i
mainski (noem dozera postavljenim pod maksimalnim uglom u odnosu na
pravac seenja), a mogu se nabaviti i
specijalnim ureajima prikljunim za dozere koji imaju radni organ u obliku
testerastog noa,
2. seenjem stabala i runim ili mainskim vaenjem korenja (dozeri sa riperima uspeno
vade iz zemljita sve panjeve, odlomljene komade stenske mase i ostataka temelja
samaca),
3. upanjem stabala zajedno sa korenjem (izvodi se sajlama i lancima, omotanim oko
jednog ili vie stabala, koji se povlae dozerima), ili
4. spaljivanjem niskog i visokog rastinja; postupak nosi rizik od irenja plamena na okolne
povrine i objekte i treba ga koristiti samo:
u sluaju da uklonjeni drvenasti materijal ne moemo na racionalan nain
iskoristiti ili ukloniti sa gradilita, ili
u sluaju da je rastinje nemogue ukloniti na neki od prethodno opisanih naina.
Iskop i deponovanje (na gradilitu ili van njega) humusnog sloja zemljita koje se, nakon
zavretka graevinskih radova, moe iskoristiti za rekultivaciju terena oko objekta poinju nakon
oslobaanja prostora za angaovanje graevinske mehanizacije. Skidanje humusa sa povrine
terena je neophodno i zbog njegove slabe nosivosti; sadri organske materije podlone raspa-
danju pa njegovo meanje sa materijalom koji e se nai u zoni kontakta temelja sa tlom moe
uticati na sleganje. Humus se odlae u deponije pravilnog oblika izvan gradilita i odrava
zasejavanjem nove trave i periodinim polivanjem vodom.

Istrani radovi daju obilje tehniko-tehnolokih informacija o stanju tla

Za ovu aktivnost su posebno vani podaci dobijeni geomehanikim istranim radovima jer daju
preciznu sliku debljine humusa. Iskop velikih koliina humusa zateenog u sloju ujednaene
debljine (npr. na trasi budueg puta) treba vriti skreperima a na manjim gradilitima dozerima.
Debljina sloja humusa (i uopte - sloja obradivog zemljita) moe varirati od 20 - 80 cm pa
tehnologiju iskopa treba prilagoditi situaciji na terenu kako ne bi dolo do meanja kvalitetnog po-
vrinskog materijala i inertnih, dubljih slojeva tla (npr. gline). Ukoliko se uklanjanje humusa vri
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 5
dozerom iseca se paljivo do potrebne dubine (najee 15 - 30 cm) a dozer istovremeno obavlja
iskop i pomeranje humusa guranjem na daljinu do 30 - 50 m. Istovremeno sa uklanjanjem
humusa izvan zone graenja buldozer obavlja ravnanje i delimino zbijanje tla.
Iskop treba produiti i nakon uklanjanja (i paljivog deponovanja) humusa ukoliko je time otkriven
sloj zemljita slabih mehanikih svojstava (nasut materijal, nestabilan pod uticajem vode,...). U
praksi je uobiajena odrednica da se "iskop vri do dubine na kojoj je zemljite u prirodnom
zbijenom stanju" ali generalno uputstvo i preporuka glase - "iskop vriti u svemu prema projektu".

Uklanjanje rastinja zahteva posebnu tehnologiju rada

U radove na pripremi terena pored seenja rastinja spada i uklanjanje (izmetanje) stambenih,
privrednih ili javnih objekata namenjenih ruenju. Ruenje se redovno organizuje angaovanjem
specijalizovanih ekipa strunjaka za primenu eksploziva u graevinarstvu, a program ove grupe
radova zavisi od:
1. stanja u kome se objekat nalazi, pri emu razlikujemo:
ruenje odjednom celog objekta, ili
ruenje celog objekta u fazama (po delovima), ili
ruenje samo pojedinih delova objekta,
2. karakteristika lokacije objekta, jer:
na lokaciji postoje infrastrukturni objekti i instalacione mree koje ne smeju biti
ugroene radovima ruenja, ili je
lokacija nije optereena opisanim i slinim sadrajima,
3. okoline koja je ugroena radovima, kada se:
ruenje izvodi u gradskom okruenju (u naselju), ili se radi
u vangradskim uslovima (daleko od stambenih i javnih objekata)
4. cilja koji se ruenjem objekta eli postii, recimo:
materijal sruenog objekta se eli reciklirati i upotrebiti, ili
dobijeni materijal predstavlja graevinski otpad,... i slino.
Radovi ruenja moraju biti organizovani uz preduzimanje neophodnih mera tehnike zatite i tek
nakon paljivog izbora vrste eksploziva i detaljnog prorauna koliina i rasporeda eksploziva koji
se mora primeniti kako bi se minimizirala teta nastala usled prateih efekata ruenja objekata:
a) dejstva vazdunog udara,
b) dejstva materijala odbaenog eksplozijom, i
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 6
 c) dejstva vibracija nastalih eksplozijom ili padom materijala.
Aktvnosti na ruenju objekata mogu ubrzati proces pripreme terena samo ukoliko smo predvideli i
preduzeli neophodne organizaciono-tehnike mere. U protivnom dolazi do poremeaja dinamike
izgradnje jer, na primer, nismo izabrali i obezbedili adekvatna utovarna sredstva za uklanjanje
materijala preostalog nakon ruenja objekata.

U fazi pripremnih radova treba organizovati transport i deponovanje graevinskog otpada

Jo u toku projektovanja objekta treba utvrditi koliine materijala koje e biti iskopane i koliine
materijala koji treba nasuti i ugraditi oko objekta u okviru ureenja terena ili izgradnje pristupnih
saobraajnica. Ukoliko je to mogue kvalitetan materijal iz iskopa treba privremeno sauvati
deponovanjem i zatitom, ali je isto toliko vano organizovati i izvriti potrebne radove na
otvaranju pozajmita materijala.
Glavna izvorita materijala su veliki useci u terenu koji nastaju du trase magistralnih ili lokalnih
saobraajnica ali se mogu koristiti i pozajmita izvan gradilita formirana u vidu materijalnih
rovova. Njihov oblik i veliina zavise od brojnih tehnolokih, organizacionih i ekonomskih
parametara, pre ostalih od:
1. potrebnih koliina materijala,
2. topografskih uslova (poduni nagibi terena),
3. karakteristika postojeih saobraajnica koje utiu na uslove dovoza i odvoza materijala,
4. nivoa podzemne vode i mogunosti odvodnjavanja pozajmita u toku eksploatacije t.j.
graenja objekta,
5. uslojenosti i kvaliteta materijala,
6. vrste zemljita na kome se pozajmite otvara (obradivo, vonjaci...),
7. visine naknade za otkup zemljita,
8. trokova rehabilitacije zemljita radi ponovnog korienja osposobljavanja iskorienih
povrina za poljoprivredne svrhe ili uklapanje pozajmita u okolinu bez naroitog
naruavanja prirodnog ambijenta.
Pre otvaranja pozajmita i poetka primene materijala treba izvriti neophodna geotehnika
istraivanja i laboratorijska ispitivanja upotrebljivosti materijala za projektovane svrhe. Parametri
osobina materijala utvruju se ispitivanjem u laboratoriji uzoraka u neporemeenom stanju a isto
tako i na preraenim uzorcima. Preraeni uzorci se pripremaju zbijanjem materijala u kalupe ime
se simulira proces ugraivanja u nasip a parametri deformabilnosti, konsolidacije, vrstoe na
smicanje i vodopropustljivost se mere u laboratoriji na uzorcima koji se pripremaju zbijanjem uz
optimalnu koliinu vlage i to energijom koja e se zaista upotrebiti pri ugraivanju materijala u
nasip.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 7

Prilikom izvoenja radova u tlu izvoa na lokaciji moe naii na razlite predmete i objekte, na
primer:
stare graevine ili njihove ostatke,
fosile,
kovani novac,
vredne predmete,
antikvitete,
kao i druge predmete od arheolokog i geolokog znaaja. Pronaeni sadraji se moraju snimiti i
paljivo iskopati a zatim, pre predaje investitoru kao zakonitom vlasniku, deponovati ili fiziki
obezbediti na nain koji nee dozvoliti pojavu naknadnih oteenja.

Istorijsko naslee suoava graditelje sa neuobiajenim zadacima

Ukoliko investitor naloi neke posebne mere izvoa treba da ih izvede na tehniki korektan
nain ali, ukoliko zbog mera ima tete u pogledu odravanja planiranog ritma graenja ili ima
znatne trokove, i da investitoru ispostavi odgovarajui zahtev kojim specificira sva svoja
potraivanja.
S obzirom na to da se radi o radovima koji predmerom i predraunom nisu bili predvieni a esto
je neophodno i angaovanje specijalne opreme i mehanizacije to vrednost radova moe biti
utvrena kao paualni iznos ili preko jedininih cena izvrenih vrsta radova. Nisu retki sluajevi
da se, u opisanim okolnostima, izmeu ugovornih strana stvore nesuglasice i u pogledu strukture
jedininih cena a posebno teki sporovi nastaju u onim sluajevima kada izvoa nema iskustva
ili optimalnih sredstava za izvoenje svih potrebnih radova pa, pritisnut nametnutim rokovima,
mora angaovati konsultante i iznajmljivati sredstva po cenama viim od oekivanih i uobiajenih.
Stoga se izvoau preporuuje da pre poetka arheolokih radova pripremi i usaglasi potrebnu
tehniku i finansijsku dokumentaciju.
U fazi pripremnih radova se moe pojaviti potreba za intenzivnim korienjem saobraajnica za
transport materijala, opreme izvoaa ili realizaciju privremenih radova. Takve saobraajnice,
prema kriterijumu podobnosti za korienje, mogu biti:
a) u derutnom stanju koje zahteva izradu potrebne tehnike dokumentacije i visoka
ulaganja u njihovu rekonstrukciju,
b) u operativnom stanju koje zahteva manje opravke saobraajnice i/ili objekata na njoj
(mostovi, propusti, rigoli...) ili
c) u stanju koje prua dobre eksploatacione uslove ali zahteva preduzimanje profilaktikih
mera koje e saobraajnicu zatititi od oteenja koja se mogu oekivati pri transportu
specijalnih tereta.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 8

Zbog ovoga u fazi izrade projekta organizacije graenja treba preduzeti neophodne istrane
radove (vizualni pregled, laboratorijska i on-site ispitivanja) u cilju sagledavanja obima i cene
pripremnih radova ove vrste. Sline aktivnosti u vidu dopunskih ispitivanja i istranih buenja
mogu biti neophodne kako za potrebe utvrivanja stvarne nosivosti puteva i prateih objekata
tako i za potrebe glavnih radova.
Moe se desiti da se prilikom otvaranja iskopa konstatuje od-
stupanje zateenog stanja od stanja prognoziranog na bazi
geomehanikog elaborata. Pa, iako su prethodna geomeha-
nika i ostala istraivanja organizovana na bazi standardnih
procedura dala kvalitetne podatke moe se ispostaviti da su
informacije nedovoljne za davanje odgovora na pitanja
kvalitetnog fundiranja objekta ili pitanja vrednosti (jedininih
cena) zemljanih radova.
Lokalna pojava materijala koji nije bio predvien predmerom i
predraunom zemljanih radova moe, usled promene uslova
koji treba da oblikuju interakciju objekta i tla, izazvati proveru
tehnike dokumentacije i zahtevati potvrdu sposobnosti kon-
strukcije ili njenih vitalnih delova da i u izmenjenim uslovima
zadri projektovanu stabilnost i pouzdanost graevine.
Imajui u vidu svoju obavezu da obavesti investitora o svim
promenama i primedbama na ugovorene odnose izvoa
treba da pripremi plan i program dopunskih ispitivanja tla i
zahteva prisustvo predstavnika tehnikog nadzora tim
Istrana jama nije skupa a slui
radovima kako bi mogao naplatiti svoja potraivanja nastala
da se proveri stanje u zoni u
ovakvim, nepredvienim pripremnim radovima.
kojoj sledi veliki iskop

2. RADOVI NA OBELEAVANJU OBJEKTA

Da bi neki objekat mogao biti izgraen na terenu potrebno je pre poetka radova precizno odrediti
mesto objekta u prostoru. To znai da se u tehnikoj dokumentaciji moraju nai odrednice
visinskih kota svih delova objekta i njemu pripadajuih instalacija, kao i oznake njihove
udaljenosti od postojeih sadraja na lokaciji buduih radova. Pored toga Projekt geodetskih
radova sadri i obilje podataka:
o tanosti i pouzdanosti geodetskih mrea za snimanja terena i objekata,
o tanosti i pouzdanosti kontrolnih geodetskih mrea,
o metodama merenja i snimanja,
o metrolokom obezbeenju geodetskih merenja,
za obeleavanje taaka objekta,
o eksproprijaciji,
merenja za kontrolu geometrije objekta po fazama izgradnje,
o oskultaciji objekta u toku izgradnje,
o kontroli geometrije montanih elemenata,
stabilizaciji taaka geodetskih mrea i taaka objekta, i dr.
Radovi na obeleavanju obuhvataju sledee vrste radova na teritoriji gradilita:
1. izradu geodetske mikro mree za obeleavanje objekata i montau tehnoloke opreme,
2. obeleavanje osa privremenih objekata na teritoriji gradilita,
3. prenos na teren sistemnih osa stalnih objekata i linijskih infrastrukturnih sadraja (putevi,
pruge, instalacije),

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 9

 4. gedetsku kontrolu tanosti geometrijskih parametara izgraenih objekata i izradu
projekata izvedenog stanja,
5. geodetska merenja deformacija terena i objekata u toku radova ili nakon njihovog
kompletiranja.
Svi navedeni radovi predstavljaju obavezu izvoaa radova i on ih mora organizovati i izvesti sam
ili u saradnji sa drugom, za ove radove specijalizovanom, organizacijom. Prema domaim
autorima elaborat obeleavanja projektovanog objekta sadri sledee bitne delove [42]:
a) projekt geodetske mikromree taaka kao osnove sa koje e se izvoditi obeleavanje,
sa proraunom tanosti merenja elementarnih veliina (uglova i linearnih veliina),
b) podatke za obeleavanje glavnih osovina objekta,
c) podatke i postupak detaljnog obeleavanja,
d) postupak visinskog obeleavanja, i (uputstvo)
e) kada i gde u fazi graenja treba sprovoditi kontrole geometrije i koji su zadaci slube
geodetskog nadzora na gradilitu.
Geometrijske i topografske karakteristike zemljine parcele kojom investitor raspolae utiu u
velikoj meri na projektovanje forme objekta i tehnolokog procesa koji e se u njemu odvijati, kao
i izbor tehnoloke opreme. elja da se novi proizvodni objekt arhitektonski to bolje uklopi u
postojeu gradsku industrijsku zonu moe ostati nerealizovana (ak i kada ne postoje
ograniavajui urbanistiko-tehniki uslovi) ukoliko je forma placa takva da namee jedinstveno
reenje unutranjeg rasporeda tehnolokih celina kojim se omoguava etapni razvoj i irenje
proizvodnje.

Mesto i uloga geodetskih inenjera su izuzetno vani

Projektom usvojene dimenzije i prostorna orijentacija delova objekta moraju biti precizno preneti
na teren - i u horizontalnom i u vertikalnom smislu. Horizontalno obeleavanje tradicionalno
zovemo iskolenje jer se take na terenu obeleavaju drvenim ili metalnim koiima.
Da bi se na placu, negde u prirodi, moglo izvriti obeleavanje karakteristinih taaka objekta
geodetski inenjeri se slue podacima o poloaju stalnih taaka dravne geodetske mree
(trijangulacija) za koje vezuju svoje pomone mree taaka za obeleavanje osa i visinskih kota
objekta. Elementi mrea se prikazuju geodetskim projektom (elaboratom) obeleavanja u kome
se daju i nain obeleavanja odreenih taaka objekta i nain praenja njihovog poloaja u
prostoru tokom perioda graenja.
Nain oznaavanja poloaja geodetskih taaka zavisi od vrste objekta koji se gradi, pa postoje
razlike kod izrade osiguranja taaka linijskih objekata iz niskogradnje od oznaka na terenu za
visokogradnju, ali i od trajanja radova. Za velike ili kompleksne objekte na kojima se radovi izvode

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 10

dugo i uz primenu brojnih radnika i maina oznake taaka moraju biti otpornije na dejstva
razliitih dinamikih uticaja od oznaka taaka za projekte koji traju nekoliko meseci ili pola godine.
Metoda obeleavanja odreene take objekta zavisi od niza parametara, najvie od:
konfiguracije zemljita na kome je uraena mikromrea,
karakteristika objekta koji se obeleava (vrsta, oblik, veliina objekta),
znaaja take za radove koje izvodimo (od toga zavisi potrebna tanost obeleavanja na
terenu),
usvojenog sistema graenja objekta (obeleavanje se razlikuje za metode klasinog i
montanog graenja jer grupe radova za koje je taka znaajna ne traju poednako),
odnosa take i ostatka mree (udaljenosti od okolnih taaka),
sredstava koja nam stoje na raspolaganju.
Geodetska mikro-mrea mora biti formirana od vrstih i osiguranih geodetskih taaka ra-
sporeenih na nain koji podrazumeva:
mogunost pravilnog obeleavanja privremenih i stalnih objekata i inenjerskih
(instalacionih) mrea,
mogunost ouvanja nepomerljivosti i neoteenosti svih taaka mikro-mree uprkos
delovanju dinamikih, klimatskih i geolokih uslova,
mogunost korienja i irenja mree u fazi eksploatacije objekta (prilikom usvajanja
rasporeda taaka treba, ukoliko za tim postoji potreba, voditi rauna i o geodetskim
potrebama graditelja naredne faze proirenja).
Prilikom formiranja mree treba koristiti iskljuivo atestirani pribor i instrumente i ostvarivati
tanost merenja u granicama doputene tanosti. Dozvoljena veliina greke zavisi, izmeu
ostalog, i od:
a) vrste i vanosti objekta (jedna je tanost kod obeleavanja poloaja tesarske radionice a
druga kod obeleavanja osa temelja fabrike betona),
b) vrste konstrukcije objekta (razlike postoje kod obeleavanja osa eline konstrukcije i
obeleavanja osa montane betonske konstrukcije),
c) vrste radova (tanost se razlikuje kod zemljanih radova na irokom iskopu i zemljanih
radova kod izrade slojeva kolovozne konstrukcije) i sl.
Na tanost merenja utiu brojni subjektivni i objektivni parametri. Geodetski strunjak se stara da
sebi obezbedi optimalne uslove za rad ali, kao i drugi uesnici u poslu, ne moe izbei uticaje
klime, radova u okolini (vibracije, buka, jaka svetlost pri zavarivanju), tetnih gasova i drugog, koji
ga dekoncentriu i poveavaju mogunost pravljenja greke. Na slian nain utiu potresi usled
kretanja teke graevinske mehanizacije, praina u vazduhu (ometa rad laserske tehnike), teki
topografski uslovi za rad, visoka temperatura (utie na izduenje pantljike), lo raspored
privremenih objekata (poveavaju broj koraka pri merenju a time i veliinu greke), rad u uslovima
loeg osvetljenja i mnogi drugi. Stoga se, tamo gde je to mogue, uticaji moraju umanjiti ili
neutralisati organizacionim i tehnikim merama a "neotklonjivi" uzeti u obzir i za svaki od njih
sraunati neophodna korekcija izmerene veliine.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 11

2.8. POSTAVLJANJE PRIVREMENIH INSTALACIJA
Postavljanje instalacija koje se mogu smatrati privremenim, jer se postavljaju za potrebe
realizacije planiranih radova i uklanjaju nakon prestanka potreba za njima ili zavretka projekta,
nije nimalo raziito od postavljanja instalacija za potrebe snabdevanja objekta u toku njegove
eksploatacije. Veina instalacija se sastoji od mrea vodova ije se grane sustiu u vorovima.
Veina mrea se postavlja ispod zemlje (osim nekih mrea ili grana elektro-instalacija koje mogu
biti postavljene kao vazduni vodovi) i za potrebe tih mrea se vri iskop rovova razliitih
dimenzija poprenog preseka i nagiba zidova. Iskop moe biti mainski, runi ili meovit, a u
zavisnosti od obima posla, dimenzija preseka i vrste materijala u kojem se iskop vri.

Udeo mehanizacije u ovim radovima je vrlo veliki

Neke vrste instalacija ili delovi njihovih mrea mogu imati karakter trajnih objekata to moe
uticati na izbor trase i/ili nain (metod) njihove izgradnje. U tom smislu kanalizacioni vodovi
velikog prenika (kolektori) imaju obik tunela malih povrina poprenog preseka pa pored iskopa
rovova za postavljanje takvih cevi mogu biti izvedeni i postupkom utiskivanja tunelske cevi. Ovo
dozvoljava podelu prethodno opisanih metoda na "otvoreni" i "zatvoreni" nain gradnje. Zatvoreni
nain se praktikuje u svim terenima ija kategorija dozvoljava operaciju utiskivanja i na delovima
trase koji idu 6 m ili dublje od povrine terena. Operacija utiskivanja se izvodi iz betonskog ahta
koji se u fazi pripreme posla izgrauje do dubine na kojoj cev tunela treba utisnuti a ima dimenzije
dovoljne da se obezbedi vertikalan transport opreme, ljudi i segmenata cevi. Pre izbora metoda
treba izvriti obimna ispitivanja sastava i osobina tla du trase i pripremiti opremu i ljudstvo za rad
u oteanim uslovima.

Gradilite angauje irok pojas i ugroava vegetaciju

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 12

Iskopom rovova za polaganje instalacija vri se duboko zasecanje u sloj tla u kome se (najee)
nalaze druge instalacije ili objekti (kanali, saobraajnice, kultivisane ili poumljene povrine...).
Stoga se pri izboru trase, ak i kada je re o privremenim instalacijama, mora voditi rauna ne
samo o tehnikim zahtevima (poduni nagib i dimenzije voda) ve i o finansijskim posledicama
izbora: trokovima eksproprijacije zemljita, uslovima rada prilikom izgradnje i odravanja
instalacija, mogunostima irenja mree prikljuivanjem drugih objekata... Na ukupnu vrednost
radova u velikoj meri utie pravinost izbora mehanizacije za iskop materijala. Plitke i duge rovove
u gotovo svim vrstama tla, kao i uske a duboke rovove u suvom koherentnom tlu treba izvoditi uz
primenu maine sa kontinualnim nainom rada:
1. rovokopaa sa koficama,
2. rovokopaa sa rotacionim tokom ili
3. rovokopaa sa glodaem (frezerom).
Ukoliko se radi o iskopu irokog i dubokog rova, ili iskopu pod zatitom podgrada (tlo je zbog
nekog razloga nedovoljno stabilno) preporuuje se primena bagera sa dubinskom kaikom.

Iskop rova se moe izvesti frezerom i bagerom (sa ili bez zatite rova)
Nestabilnost bokova iskopa moe biti izazvana raznim uticajima. Nestabilnost materijala moe biti
posledica ili procesa skupljanja nastalog pod dejstvom suenja materijala ili posledica
gravitacionih uticaja na plastine materijale. Nekoherentna tla su osetljiva na dinamike uticaje
izazvane radovima koji se izvode u neposrednoj blizini a koherentna tla su posebno osetljiva na
naglu promenu vlanosti. Bok rova se moe uruiti odlamanjem komada povrinskog sloja ili,
prilikom stvaranja klizne ravni u tlu, odvajanjem itavih deonica od okruenja rova. Ukoliko se
ispod koherentnog povrinskog sloja nalazi sloj peska ili ljunka nakon iskopa rova i prosuivanja
bokova moe doi do odronjavanja nekoherentnog dubljeg sloja usled ega se gubi oslonac
ivine zone povrinskog sloja i dolazi do njenog uruavanja u rov.
Pored opisanih prirodnih uticaja na stabilnost bokova rova mogu uticati i statika i dinamika
optereenja nastala u toku radova na gradilitu. Statiki deluje nasip od iskopanog materijala koji
se formira du samog rova a dinamika optereenja nastaju prilikom prolaska transportnih
sredstava pored rova. Stoga prilikom izrade rovova koji delom trase prolaze pored unutranjih
saobraajnica treba izvriti regulaciju saobraaja (kontrolisano ga proputati udaljenijom trakom)
ili dimenzionisati podgradu rova i na ovu vrstu optereenja.
Materijal od koga su se gradile podgrade dubokih rovova je do skora bio iskljuivo od rezane
grae ali se ve nekoliko godina primenjuju sistemi za razupiranje u kojima su elementi - i paneli i
elementi za njihovo razupiranje unutar rova - izraeni od metala. Jedan od najpoznatijih
predstavnika ove familije podgrada je nemaki sistem Krings koji omoguava izradu rovova
dubine do 7 m i irine do 5,5 m ime pokriva kompletnu oblast "otvorenog" naina gradnje
instalacija. Sistem ine table debljine 10 - 12 cm i irine do 2,5 m koje se pove-zuju u niz postav-
ljanjem u klizae H-voica izraenih od hladno oblikovanih profila a ispravljaju i fiksiraju u

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 13

projektovanom poloaju primenom metanih razupiraa. S obzirom na veliki razmak razupiraa
(table mogu imati duinu do 5 m) mogu je mainski iskop materijala bagerom sa dubinskom
kaikom a zahvaljujui elastinim vezama razupiraa i voica ouvana elastinost inae
robustnog sistema.

Obezbeenjem iskopa se ispunjavaju uslovi bezbednosti pri radu

Par tabli moe biti povezan na sredini (CSSS - centre supported sheeting system) ili na kraje-
vima (BSSS - border supported sheeting system) da bi se odravao potreban razmak razupira-
nja. Ukoliko je u pitanju BSSS treba postaviti najmanje dva segmenta i primenu ograniiti na
rovove dubine do 4 m. Potrebno je, u oba sistema, da bokovi tabli budu pod nagibom koji razmak
noeva tabli ini za 5 cm veim od razmaka gornje zone; time se obezbeuje lake prodiranje
zatitnog kompleta u tlo. Princip rada se sastoji od naizmeninog utiskivanja jedne pa druge table
kompleta. Naravno, pre poetka rada treba iskopati rov dubine 1 1,5 m i na njegovo dno
postaviti komplet, ali tako da bude u pravilnom poloaju i zatrpanih bokova time se obezbeuje
podrka tla u fazi utiskivanja i izbegava neeljeno krivudanje table. Zatim se vri iskop ispod
jedne table za oko 30 40 cm i nakon toga odgovarajuim hidraulinim alatom ili kaikom bagera
vri utiskivanje. Koraci se vre paljivo, pazei da nagib hidraulinih razupiraa ne pree odnos 1
: 20. Kada se zavri sa utiskivanjem do potrebne dubine u voicu se uvodi sledei segment i
postupak se ponavlja.
Delovi koji zbog nekog razloga (ukrtanje sa drugim vodom) ne mogu da se izvedu obezbeuju
se odvojeno. Za te delove je smiljena varijanta u kojoj se utiskuje ne par tabli ve dva para
voica za Larsen metalne talpe koje se utiskuju izmeu tako se zatitni zid formira iz
segmenata. S obzirom na to moe se sa sputanjem talpe stati na dubini voda koji se ukrta sa
rovom. Pored toga, vibracije kod sputanja i vaenja pojedinanih talpi su znatno manje nego
kada se radi o tablama pa to manje utie na lokalne objekte.
Iako je efikasnost i sigurnost rada u opisanom sistemu praena lakoom i brzinom postavljanja i
vaenja panela za veinu domaih izvoaa radova je, zbog manjih ukupnih trokova nabavke
materijala, uobiajeni (klasini) nain izrade podgrada rovova - primena rezane drvene grae.
Sukcesivno sa iskopom rova vri se runo postavljanje obloge strana rova od dasaka debljine 24
mm (plii rovovi) ili mainsko pobijanje fosni debljine 48 mm (dublji rovovi) koje se du zone
povrine tla (najvie 50 cm ispod nje) i du zona po visini rova podupiru gredama odgovarajueg
poprenog preseka (a/b 10/14) a zatim razupiru primenom horizontalnih:
a) drvenih nosaa i drvenih ploastih klinova (najee), ili
b) metalnih, cevastih razupiraa sa navojnicama (retko), ili
c) metalnih, hidraulikih razupiraa (vrlo retko).
S obzirom na tehniku mainskog pobijanja obloge (talpi) treba obezbediti da pritisak kaike
bagera na glavu fosne bude toliki da utisne njen vrh u dno iskopanog rova kako bi tlo moglo da
prihvati deo optereenja na drvenu talpu. Usled prisustva efekta rasteretnog svoda talpe se mogu

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 14

postaviti na podesnom razmaku tako da svojim delovanjem na bokove rova prihvataju
optereenja tla ali dozvoljavaju utedu materijala za podgradu. Klasini nain podgraivanja ide
uz klasini (runi) nain iskopa i stvara velike potekoe prilikom montae cevovoda jer gust
raspored razupiraa (uslovljen malom nosivou drvene grae) ometa vertikalni transport
segmenata cevi veih duina. Stoga je primena ograniena na vodovodne i kanalizacione cevi
manjeg prenika i duina komada do 2 m.
Prilikom izgradnje podgrade rova treba obratiti posebnu panju na obezbeenje neposrednog
kontakta tla i podgrade. Sa povrine terena zasipanjem prostora izmeu vertikalnih talpi i konture
rova treba popuniti zaostalu prazninu a sve kontakte horizontalnih talpi i vertikalnih delova
podgrade overiti zabijanjem klinova. Postavljanje cevovoda se vri uz pomo odgovarajue
mehanizacije. Cevi od keramike, betona i azbesta se isporuuju u komadima standardnih duina
koji se sa kamiona ili privremenih deponija formiranih pored trase transportuju do mesta pos-
tavljanja manjim auto-dizalicama ili (najee) primenom dubinske kaike bagera za iji se zub
zakae sajle za zahvatanje pojedinanih komada. Povezivanje ovakvih segmenata vri se na licu
mesta, u rovu, nakon polaganja na tamponski sloj ljunka ili peska. Za razliku od njih, eline cevi
za instalacije vodovoda ili razvod gasa se povezuju zavarivanjem, na povrini terena i du rova, a
postavljaju u projektovani poloaj primenom cevopolagaa.
Instalaciona cev se postavlja na sloj dobro zbijenog peska ili ljunka ija debljina ne sme biti
manja od 10 cm. Zbijanje ovog sloja vre vibro-nabijai, vibro-ploe ili vibro-valjci a izbor zavisi od
dubine i irine rova i uslova za kvalitetnu obradu usvojenim sredstvom. Nakon postavljanja
instalacionih vodova poinje njihovo zatrpavanje. Obino se odvija u dve podfaze:
1. delimino zatrpavanje rova u cilju obezbeenja stabilnosti mree, i
2. zatrpavanje ostatka rova do povrine terena sa obradom zavrnog, povrinskog sloja.
Prva faza traje do probnog ispitivanja kvaliteta spojeva segmenata cevovoda i odmah nakon
prijema ispitane deonice prelazi se na drugu fazu. U nekim sluajevima je u prvoj fazi dovoljno
materijal samo mestimino nasuti preko cevi (bez velikog nadsloja) ali je u toku druge faze
neophodan paljiv izbor materijala i sredstava za rad. Nasipanje i zbijanje materijala neposredno
oko cevi se vri u malim slojevima ije zbijanje garantuje dobar kontakt sa cevovodom i
ravnomerno prenoenje optereenja budueg nadsloja na cev. Pri radu se koriste vibro-nabijai
(abe) male radne povrine koji mogu lako da se kreu izmeu cevi i podgrade. Istim sredstvima
se ugrauje i materijal prvog nadsloja cevo-voda, sloja koji treba da bude istog stepena zbijenosti
kao materijal na bokovima. Tek nakon ispitivanja zbijenosti i dobija-nja potvrde da se moe
nastaviti rad pristupa se popunjavanju rova u slojevima po celoj irini rova pri emu se koriste
vibro-ploe ili (u poslednje vreme sve ee) vibro-valjci malih gaba-rita. Zavrni sloj se obrauje
na nain predvien projektom.
Postavljanje kablovskih, elektro-instalacija moe biti izvedeno
polaganjem kablova direktno u rov ili u kablovice. Ukoliko se
kabl polae u rov kao podlogu treba ugraditi uobiajeni tampon
sloj a poloeni kabl zatititi slojem nekoherentnog materijala
(najbolje peska) i nastaviti ugraivanjem viih slojeva. Kablovi-
ce su prefabrikovani betonski elementi, oupljeni u toku izrade,
koji se slau u nizu i kroz ije se glatke kanale sa lakoom pro-
vlae kablovi veeg prenika. Da bi se zatitile od dejstva pod-
zemne vode spojeve kablovica treba zaliti odgovarajuim,
vododnepropustnim materijalom. Na opisane naine se razvodi
mrea glavnih elektro-instalacija za privremene objekte a lokal-
ni razvod kablova moe biti podzemni ili nadzemni. Ukoliko
vodove izmeu objekata ne treba ukopavati obino se posta-
vljaju primenom samonoseih kablova okaenih o stubove. Po-
laganje kablovskih instalacija pokazuje neracionalnost u fazi pri-
preme jer se za kabl malog poprenog preseka mora iskopati
znaajno iri rov. Kao odgovor na zahteve izvoaa radova proi-
zvoai graevinske mehanizacije su konstruisali rovokopae
Rovokopa sa testerom

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 15

uskih testera sposobnih za seenje gotovo svih vrsta nekoherentnih i slabo koherentnih terena.
Kao tehnoloko poboljanje pojavili su se vibro-plugovi koji teren rasecaju monim noem i u
prostor neposredno iza pluga istovremeno polau elektro-vodove. Novi modeli vibro-pluga, kojim
se pravi rov dubine do 1,0 m i u njega polae do 3 kabla maksimalnog pojedinanog prenika d =
11 cm, imaju brzinu rada do 600 m/h. U svim opisanim varijantama nakon polaganja vodova uski
rov treba zasuti peskom ali je i pored toga ukupno utroeno vreme i uticaj na sadraje na povrini
terena mnogo manji nego u klasinim metodima rada.

Zasipanje rova zahteva puno materijala iji transport nije uvek komforan

ZAMENA INSTALACIJA POLOENIH U CEVI

Pored opisanog naina polaganja novih instalacija velikog preseka potrebno je ponekad zameniti
postojei stari vod novim. To je podjednko vano za instalacije pitke ili tehnike vode,
kanalizacije, gasa, elektrine i telefonske vodove i slino. Nemaka firma Tracto-Technik je
patentirala ureaj pod nazivom Grundocrack koji je pogodan za zamenu vodova veine ukopanih
infrastrukturnih mrea iji vodovi imaju presek 50 600. Oprema se sastoji od monog ureaja
za vuu i metalne ralice. Postupak se sastoji u uvlaenju sajle voice kojom se do ureaja za
vuu samo dovodi lanac ili ue koje se vezuje za ureaj a na drugom kraju je privreno za
ralo u vidu cilindrinog metka opremljenog otrim metalnim krilcima. Povlaenjem rala postie
se razaranje stare cevi iji delovi metalnim krilcima bivaju razlomljeni i delimino potisnuti u
okolno tlo kako bi obezbedili prolaz novom vodu (namotanom na kotur odgovarajueg prenika)
koji ralo vue za sobom. Time se eliminiu skupi trokovi iskopa i vaenja vodova. Postupak je
veoma koristan za deonice ispod puteva.
Finska kompanija T.A.P. Engineering je lansirala svoj sistem kojim se uspeno eliminiu
betonske i keramike cevi prenika 150 600 i automatski polau nove (plastine, betonske,
metalne ili keramike). Sistem je poznat kao center-bite trenchless pipeline replacement system a
dozvoljava i zamenu stare cevi novom istog prenika uz kompletno uklanjanje delova stare cevi
ime se eliminie oteenje nove cevi. Ovo je znaajno poboljanje u odnosu na metodu sa
razaranjem stare cevi koja otrim ivicama moe otetiti novu cev ili izolaciju novog elektrinog
voda. Postupak se zasniva na primeni rotacionog udarnog ekia koji specijalnim zubima drobi
staru cev. Sav uklonjeni materijal se transportuje izmeu nove cevi, kao omotaa, i masivne
osovine koja potiskuje rotacioni udarni eki jer je ta osovina obloena limom u vidu beskonanog
pua.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 16