Greh sa svastikom

Vojislav Ili, pesnik, Beograanin sa kojim je zapoeo preobraaj srpske poezije

novog veka, vodio je nesrean ivot. Posle boleljive rane mladosti pratili su ga
mnogi brodolomi, od politikih progona i porodinih tragedija, do ljubavnih
nesrea. Prva od dve velike Ilieve ljubavi se danas retko pominje, ali se moe
naslutiti koliko je upravo ona, ranivi mu duu, obogatila njegovu poeziju.

Poludeo za glumicom: Ili je bio est gost Narodnog pozorita u Beogradu

Ve u "Molitvi", njegovim prvim stihovima o ljubavi, moe se saznati da je tajanstvenoj gospoici ime
Zorka, koji je pravu odu poklonio u jednoj nedovrenoj pesmi bez naslova, koja glasi: "Krin nije belji od
lica tvog, nedra su tvoja od snega belja, za ljubav te je sazdao Bog, jedina si mi enja i elja. Zbog tebe
ja sam tuan i bled, udim i eznem za tobom - gde si? Doi, rasturi s due mi led - budi mi Zora, ko to i
jesi, samo ti ime...".

Prva feministkinja Miljenica umetnika

Milevica, kako joj je otac ura
tepao, razlikovala se od ostale
njegove dece, i bila mu je
najslinija: obrazovana,
nadarena, umena,
zanimljiva, slobodnih
Ta Zorka ili Zora kojom je poinjao svaki dan pesnikove mladosti nije
bila niko drugi do mlada beogradska glumica Zorka Todosi. Ljubi je
Vojislav "vie nego svet", za njom "gine, vene". Zbog nje, nemir mu
"stisn'o grudi", a srce mu "puno studi". U pesmi "Ljubav" opevao je
"sreu, bol i jad" od enje od koje je i bol sladak. Ali, kao i u drugim
prilikama njegovog kratkog ivota - umro je u 34. godini - i u toj prvoj
ljubavi Vojislavu Iliu je bilo sueno da doivi samo tugu i nesreu.

shvatanja. Reju, u svoje

Glumica nije mnogo obraala panju na zaljubljenog poetu, a on je i
vreme neshvaena ena, i,
pored toga njome bio dugo opsednut. Njeno ime je dao junakinji svog
kako su ocenile mnogo
decenija kasnije beogradske
"Novosti" - "da je danas iva,
bila bi najvea feministkinja".
najveeg speva "Ribar", ali i prvoroenoj keri koju je dobio u braku sa Tijanom Jaki, kerkom ure
Jakia.

Zorka Todosi je posle Milke Grgurove i Vele Nigrinove bila najvea umetnica beogradske pozorine
scene. Potekla je iz poznate umetnike dinastije Popovia koja je dala dvadesetak glumaca. Oni su jedno
vreme sainjavali polovinu trupe Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu. Zorka je bila ki glumakog
para Ljubice i Dimitrija Kolarovia.

Na pozornicu Narodnog pozorita u Beogradu stupila je ve u etvrtoj godini, a do sedamnaeste je ve

bila slavna. Ali, tada su je udali za jednog udovca, bankarskog inovnika u Zemunu. Ve u drugoj godini
braka Zorka je saznala da je njen mu neizleivo bolestan. Negovala ga je dok nije umro, a onda se
1887. vratila na scenu.

ivot obeleen nesreama: Vojilslav Ili

Temperamentna glumica vrlo brzo je postala miljenica publike. Sa podjednakim uspehom tumai glavne
uloge, tragine i komine, i to u najboljim komadima svog vremena. Nadahnuto igra mazne iparice,
stidljive naivke, uobraene kaiperke, pakosne spletkaice, tvrdoglave goropadnice.

A kada se zavesa spusti, plenila je sve oko sebe enstvenou i prijatnim govorom, glasom izraajnim i
toplim, skrivajui u sebi neto vragolasto, skoro vraje. U nju je bila zaljubljena itava armija oboavalaca,
a posebno muziar arm, peva i glumac Daskaev, i, naravno, Vojislav Ili. Kako je Zorka Todosi vaila
i za prvoklasnu opersku pevaicu, postala je prva Kotana iz uvenog dela Borisava Stankovia.

Glumila je svim srcem i duom, tako da se isprva i nije zapaalo ta je bila njena uloga, a ta pravo ludilo
koje je poelo da je obuzima. Nije prestajala da igra ni kada joj se um gotovo potpuno pomraio. Kada to
ve nije mogla na pozornici, gde god je stigla kazivala je bez greke itave stranice svojih uloga. Smrt ju
je 1936. godine spasla muka, od kojih je najgora bila potpuni zaborav publike.

Zalutala meu Srbe
Nije se mnogo oaloenih
okupilo iznad rake Zorke
Todosi kada je umrla 1936.
godine. Od nje, svoje
uiteljice, oprostila se isto
tako velika umetnica anka
Stoki, koja je tada rekla da je
Todosieva grekom zalutala
meu Srbe, jer je njeno pravo
mesto bilo meu umetnicima
Bea ili Pariza. Dok se mala
Vojislava Ilia u to vreme ve skoro etiri decenije nije bilo meu
ivima, ali se jo moglo nai onih koji su se seali skandala sa
njegovom drugom velikom, i naravno, nesrenom ljubavi. Mileva ili
Levica Jaki bila je najmlae dete Ilievog "brata" po peru i
kafanama ure Jakia. Takoe je bila i roena sestra Ilieve
supruge Tijane.
Imala je svega 10 godina kada joj je 1878. umro otac, a posle su se
reale sahrane za sahranom, brae, sestre, majke. Mileva Jaki je
postala uiteljica. Odlino je crtala, oboavala je poeziju, i jednog
pesnika. I to, ni manje ni vie nego mua svoje starije i ve umrle
sestre. Takva ljubav je u njeno doba bila sablanjiva. Ali, Levica se
predala proslavljenom pesniku svom duom i devojakim ugledom, a
pesnik joj nije ostao duan. Istom, arkom ljubavi zavoleo je Vojislav
Ili i nju, "po volji svoje sudbe klete".

pogrebna povorka sa
Njihova veza nije dugo trajala, ali je bila prekretnica za oba ivota.
kovegom nekadanje
Nijedna druga ena nije prvog srpskog modernog pesnika nadahnula
prvakinje Narodnog pozorita na tako snano i esto stvaranje, a kad su se rastali, potpuno se
kretala prema Novom groblju, okrenuo boemskom ivotu koji mu je dokrajio zdravlje. Ve u prvoj
pesmi, poslanici Gospoici N, pisanoj u Loznici dok se Mileva
oni koji su se sluajno zatekli
nalazila u Crnji, Vojislav je pokazao i koliko je zaljubljen, i koliko je
na ulici nisu znali ko se
njihovu vezu teko sakriti i odrati.
sahranjuje. Tek ponegde bi se
uo apat: "Kau, bila je Pesmu joj je napisao umesto pisma i objavio u listu "Strailovo", kako
glumica..." bi je njegova draga sigurno dobila i proitala, a da njena okolina ni ne
nasluti kome je to pismo upueno. U drugoj poslanici Gospoici N. on
se najradije sea "prijatnog slatkog sna" kad su bili zajedno, a sad on sam kroz polja bludi. Slino seanje
opisao je i u pesmi koja poinje stihom "Vee je odavno prolo". Ali, ve krajem 1886. ispevao je pesmu
"Sumnja" u kojoj u zaljubljenom pesnikovom srcu otpoinju neverice i on peva o ljubavi "koje nema vie",
da bi se u pesmi "Zbogom" konano oprostio od svoje voljene.

Neto malo pre toga, o Ilievoj vezi sa mladom svastikom arija je ve poela i javno da govori. Zato je
ona u molbi ministru prosvete traila da je postave za uiteljicu "ma u kojoj koli" u Srbiji, samo to dalje
od Beograda. Ali, kao nekada i za njenog oca, ni za nju nije bilo slube. Ljubav Mileve i Vojislava naila je
na opte osude i zgraavanja.

Jedan od njene brae, zanatlija, sa ekiem je doao na pesnikova vrata da brani ast porodice. Zato su
njih dvoje pobegli u Vojvodinu, u tadanju Austrougarsku. Ali, kako se seao Vojislavov najblii prijatelj
Branislav Nui, pesnik je ubrzo posle toga poeo da se "osea umornim i od proganjanja i od ljubavi".
Par se pokajniki vratio u Beograd.

Ljubav platila ivotom

Tek tada je ki ure Jakia dobila slubu u Varvarinu. No, za grenu ljubav morala je da plati. Ostali
lanovi porodice Ili, oni koje je volela kao druge roditelje, ugurali su je 1888. u neeljeni brak sa jednim
uiteljem, mnogo starijim od nje, uz to i bolesnim. Odmah posle venanja Mileva se teko razbolela. Sa
muem je tada ivela u Prokuplju.

Razoarana u njega, ponovo je traila premetaj, ovog puta ak i u zaostalim, tek osloboenim krajevima
Srbije. Obrenovievska vlast nije imala milosti, i to je mladu uiteljicu dotuklo. ivot najmlaeg i
najnaprednijeg deteta ure Jakia zavrio se onda kada je za njene vrnjakinje tek poinjala prava
radost mladosti.

Mileva Jaki je imala svega 21 godinu kada je umrla. Njeno veliko i strasno srce sagorelo je u onom
trenutku kada je iz njenog ivota otiao ovek za kojim je to srce do kraja odano kucalo.