Rakieve ljubavne drame

Najbliskiji prijatelji Milana Rakia znali su da ene u stihovima velikog pesnika

nisu, kao kod mnogih njegovih kolega, tek san o ljubavi i njena idealna vizija,
nego prave line drame.

Milan Raki

A njih je imao napretek, u svim rukavcima ivota. Zato je i pevao: "Na bolove sam davno sviko, sa jadom
ivim, kao sa drugom." Drao se Raki iskreno i dosledno ubeenja da onaj ko ne voli enu i otadbinu
nije ni pravi ovek, ni istinski umetnik. Pevajui o ljubavi, mladosti i ivotu kao o trenutku u kome je sve
idealno samo dok traje, u tome je bio mnogo ispred svog vremena. Jedna od njegovih najboljih i
najpoznatijih, "Iskrena pesma", upravo je to i postala jer je dala punu i stvarnu sliku ljubavi ene i
mukarca, o voenju ljubavi u kojoj uivaju sve dok se ona ne ugasi. Tada je zamenjuju muke lai i
enske suze, ali i utanje koje ih dri zajedno i istie istinu:

"Ja u ti, draga, opet rei tada, otunu pesmu o ljubavi, kako eznem i stradam i ljubim te, mada u tom
trenutku ne oseam tako. I ti e, bedna eno, kao vazda sluati rado ove rei lane, i zahvalie Bogu
to te sazda, i oi e ti biti suzom vlane. I gledajui vrh zaspalih njiva kako se sputa nema polutama, ti
nee znati ta u meni biva, da ja u tebi volim sebe sama..."
Beograanin iz ministarske porodice i pariski ak prava Milan Raki je uspeo da spoji svoju eruptivnu
poeziju sa trezvenim i tekim zanimanjem srpskog diplomate sa poetka 20. veka. Njegova ivotna
saputnica i prva velika ljubav bila je jedna Milica koju je upoznao na dobrotvornom balu kod zajednikog
prijatelja. Tada je nastala pesma "Oda ukosnici", koju je devojka izgubila. Milicu, koja je stajala u dugoj
haljini na tufne doekalo je pitanje britkog mladog diplomate: - ta treba uraditi kada se devojci isprei
grana na putu? - upitao je, siguran da e je zbuniti. - U tom sluaju, granu treba preskoiti - odgovorila je
devojka, mislei isprva da je preterala, jer se ovaj kratak razgovor zavrio poljupcem u ruku i kurtoaznim
valcerom.

Raki je slubovao kao konzul Srbije u Pritini uoi Prvog balkanskog

rata Iznevereno obeanje

Vraajui se kui posle bala, Milica je u koijama plakala zajedno sa

Desanka je javila Rakiu da
sestrom. Sedam dana kasnije Milan je doao u njen dom da je
e se preseliti u Beograd, to
zaprosi. Venali su se 1905. i ostali zajedno vie od tri decenije.
je zaljubljenog pesnika
Rakieva izabranica odavala je utisak "dostojne ivotne saputnice,
podstaklo da zapone itavu
govorili su da je lepa kao san i otmena kao kneginja koja zna svoje
seriju ljubavnih pesama,
mesto, svoju ulogu i svoje dunosti".
meu kojima je i "Kao bajka",
koju je morao da prepravlja,

Sudei prema stihovima za koje se veruje da je posvetio svojoj eni, da bi imala opte vaenje jer

njihov dom je krasio topli sklad, nena zrelost i posveenost, je bila "izgleda isuvie lina".

deake ale i noi pune strasne ljubavi: "I sav zasenjen pred Desanka nije odrala

udesnim sjajem lepote tvoje, slab, bez jednog daha, kao da svakog obeanje o preseljenju, ali

asa ivot dajem, prilazim tebi pun pobonog straha." Tek u njihovu prepisku nije omeo ni

dananje doba otkrivena su pisma iz kojih se saznalo da je Raki, Prvi svetski rat. Ve na

ve odavno oenjen, doiveo novo proleno sunce o kome je toliko poetku, strane i slavne

pevao. Strasno i poudno, a ipak iskreno, tajno se zaljubio u izvesnu 1915. godine, javlja joj se

Desanku ivadinovi. Raki dopisnicom iz

Budimpete na novu adresu,

Sauvano je petnaestak pisama koje je uputio toj svojoj vilinskoj u Skoplje. Poslednje pismo,

eni. Potiu uglavnom iz vremena Prvog balkanskog rata, oko 1912, isto u vidu dopisnice, poslato

mada su se oni, kako izgleda, i ranije poznavali. Prvo njegovo pismo joj je u vajcarsku, u enevu.
Tu prestaje svaki trag o ovoj
verovatno vie bajkovitoj nego
ostvarenoj ljubavi Milana
Rakia.
je odgovor na Desankino, poslato iz Bora, gde se ona tada nalazila. On joj, kae, ljubi ruku koja tako lepa
pisma pie i javlja da se ba tih dana pakuje za Beograd, poto je slubeno premeten iz Pritine, u kojoj
je bio konzul Srbije. Ve u drugom pismu Desanki je otvoreno priznao svoju zaljubljenost, i to u pesmi, i
veli, pozivajui se na Francuze:

"Ono to se ne sme govoriti, stavi se u stihove." Ali, to pismo je zalutalo i nije dolo u ruke onoj kojoj je
namenjeno. Zato joj je pesnik u treem pismu otvoreno priznao da je "nosi u srcu svojemu". Ubrzo, u
martu 1912. doiveo je i najsreniji trenutak, da se sa svojom tajnom ljubljenom sretne u Beogradu, u
kafani Moskva. Posle toga, on pie Desanki da je on jedan od onih ljudi koji vole samo jednu zvezdu, i
srean je kada je moe videti makar i u jednom kratkom trenutku, zato to i u jednom magnovenju moe
da proivi "itave svetove".

Kada se Desanka preselila u Zagreb, u drugu dravu, Raki je poverovao da je to kraj njegove sree, i
poeo da trai utehu itajui Bibliju, da bi joj u pismu naveo rei Jova: "Nato davati videlo nevoljniku i
ivot onima koji su tuna srca." A onda odlazi nekoliko koraka dalje, pa joj u pismu od maja 1912. otkriva
da e napisati i objaviti itavu zbirku ljubavnih pesama posveenih njoj, Desanki. tavie, istie kako e
tom zbirkom "uneti jednu neobinu i novu notu u tzv. ljubavnu liriku srpsku".

Najavio joj je i skori susret, za odmor, kada bi doao u okolinu Zagreba u Samobor, ali traeno odsustvo
nije dobio. Nesrean, moli Desanku da mu makar poalje svoju fotografiju, i u pismu joj alje novu pesmu:
"I hou da onog asa, kad na mene padnu kose tvoje i poljubac jedan, budem kao nekad bezazlen i
edan. Da prvi put poznam ar ljubljene ene. Uz veselu pesmu razdraganih gnezda, da uti topola i
mirie lipa, i radosno nebo meseinu sipa, tajanstveno raa novo jato zvezda..."

Uskoro ga je njegova draga obradovala svojom fotografijom, jer kae: "Vaa fotografija ne moe nikako
da se skrasi u fioci u kojoj je zarobljena. Ona sirotica muke mui. Svaki as je iznosim iz fioke im sam
sam, i svaki as je, im neko naie, vraam u fioku... Onog dana kada ste mi poslali sliku, Akademija
nauka dosudila mi je nagradu Marinovievu, a onog dana kada sam Vau sliku primio, dobio sam
slubeno unapreenje. Pa recite sad da ne postoji va blagotvorni uticaj na mene i moju sudbinu."

Veliki srpski pesnik je godine izmeu dva rata provodio u inostranstvu, do kraja u odanoj slubi svojoj
otadbini, gde ga je, u Zagrebu, zatekla i smrt 1938. godine.