Jelica razbolela lekara

Za ivota, prvi srpski savremeni pripoveda naroito je bio hvaljen zbog svojih
pripovesti o selu, seljacima i starinskim obiajima, ali se kasnije pokazalo da su
mu mnogo bolje leale prie iz varokog ivota, i one iz sopstvenog. Laza K.
Lazarevi je doiveo ast da ga nazovu srpski Turgenjev.

Lazu zaludela crnooka Dorolka: Stari Beograd

Opisivao je veze izmeu mukarca i ene u svim svojim Savina ikona

pripovetkama, ak i kada se to ne moe primetiti na prvo itanje.
Laza K. Lazarevi je Jeliine
Ljubav u Lazarevievoj prozi je po pravilu neostvarena, a pred kraj
oi pripisao i podario ak i
ivota, pruuje on, i neostvarljiva.
tamo gde bi se mislilo da im
Uopte, njegovi junaci koje je to boansko udo zadesilo, ne nije mesto, i svetom Savi! U
preputaju se ljubavnom zanosu i ne nose u sebi veliku strast. pripoveci "kolska ikona" on
Neretko se ljubavi i odriu. Uprkos tome, ljubav u njima neunitivo
veli: "Samo gore, gde je
tinja i traje do kraja njihovih ivota. Laza K. Lazarevi ponekad ljubav
ismejava i obezvreuje, a i ruga joj se. Ali, on je i tada velia. glava, cakle se oi i ma u koji
kraj kole da stane, uvek
Radio je to zato to je i sam mnogo i istinski voleo, i to celog svog gledaju u tebe. Ozbiljne, crne,
ivota jednu nesvakidanju devojku. I, dok su njegovi prijatelji i
prodiru ti u duu, i kao da te
prouavaoci dugo traili tu njegovu strasnu opsesiju u pripoveci
neto pitaju". A u pripoveci
"vabica", on je zapravo voleo jednu Srpkinju, i nije prestajao da je
voli i onda kada je postala "tua ena", kako glasi naslov jedne "Na bunaru" divlja nevesta
njegove nedovrene prie. Anoka, kad "prevali onim
pustim oima, oas ti mrkne
svest i jedva se dri na
nogama!" Te rei pisac govori
u prvom licu...
Poljubljena, pa ostavljena
Roeni apanin, iz ugledne trgovake porodice, stigao je Laza u Beograd da bi na Velikoj koli uio
najpre za pravnika. Ve od poetka studentski ivot mu je bio buran. Pridruio se pokretu koji je meu
omladinom bio u punom jeku, izazvan idejom i radom socijaliste Svetozara Markovia.

Uio je ruski jezik da bi mogao da ita i neprevedene spise ruskih revolucionara, drao popularna
predavanja iz prirodnih nauka, prevodio napredne lanke prirodnjaka arlsa Darvina i fiziara Majkla
Faradeja, poeo da prevodi i poznato delo leviara Nikolaja ernievskog "ta da se radi" koji, kako sam
kae, "svojim itaocima pokazuje put kojim se dolazi do drutvenoga blagostanja."

On je i sekretar, ili kako se to onda zvalo, pisar studentskog drutva "Pobratimstvo", kojom su upravljali
studenti-socijalisti. Reklo bi se, punih ruku posla i mladalakih ideala (koje je kasnije napustio pod
uticajem majke, izuzetno jake ene) ovaj student nije imao vremena za devojke. Tu gde se nastanio, kod
svog zeta Milorada Popovia apanina, oenjenog njegovom sestrom Milkom, u dananjoj Ulici kralja
Petra, prva kominica mu je bila Jelica Milinovi.

Jednoga dana, u bati, odmah ispod svog prozora ugledao ju je i

vabica nije pomogla
Ni ljubav Lazina sa Anom
Gutjar, erkom gazdarice kod
koje je stanovao u Berlinu,
nije se zavrila sreno, ali je
obogatila srpsku knjievnost
za "prvi gradski ljubavni
roman" kako su njegovi
savremenici opisali pripovetku
"vabica". U toj pripoveci je
njihova veza opisana kroz 13
pisama. Veernje sedeljke sa
Anom prekinuo je 1876.
godine poziv da se nesvreni
lekar vrati u Beograd da bi
uestvovao u srpsko-turskom
zaljubio se. Ki oficira poreklom iz uprije, osvojila je mladia na
juri. Visprena uma i izuzetno ljupka, i Jelica je bila zaljubljena u
njega. Ali, kada je njen dragan dobio dravnu stipendiju za studije
medicine, koje je odavno prieljkivao, i zbog njih otiao u Berlin, ona
je morala da se uda za drugoga, i to za oveka neobrazovanog i
uskoumnog, nekog Timu iz Zagreba.
ime je Lazarevia osvojila tajanstvena Dorolka? Odgovor
najverovatnije lei u njegovoj autobiografskoj pripoveci "Verter" gde
kae: "Samo oi! One crne, pola otvorene oi to uvek izgledaju da
su sanjive nekim nebeskim snom enje...
Za takve se oi ilo na muke, za njih se lila krv, gubila ast i
otadbina izdavala." Slino se nalazi i u pripoveci "Vetar": "Dakle, ta
devojka imala je crne oi, velike tako da je iz njih duvao neki vetar, i
neka promaja me odmah uhvati i ukoi celu levu stranu... I taj pogled
dolazi, istina, ozgo, ali se sputa kroza me i silazi jo za itav hvat u
zemlju. Ja sam bar oseao gore na temenu rupu i dole za patos
zakovane noge."

ratu. Posle rata Laza se vratio

u Berlin, ali se pretpostavljalo
da se Anom nije oenio jer je
ona bila "pogrene" vere.
Naravno, enske oi, koje su nadahnule mnoge druge uvene
knjievnike, ne samo srpske, bile su samo medijum u koji su se
sabirale sve druge krasote voljenog bia, tako da je Laza K.
Lazarevi doiveo svoju Jelicu u svim oblicima - oseajnom, ulnom,
intelektualnom, filozofskom. On od svoje drage, dakle, nikada nije zaista pobegao, ak i kada ju je ostavio
na cedilu i otiao u Berlin.

Laza K. Lazarevi
Uzalud je pokuao da je zaboravi sa novom ljubavi, sa ve znanom vabicom Anom Gutjar. Oficirska ki
sa Dorola ve je ula u sve njegove damare. Jelica, koja se lako raspoznaje u "Verteru" i "Vetru",
nastanila se i na drugim mestima na kojima je niko ne bi oekivao. U pripoveci "On zna sve" o jednom
letivetru Vuku, Lazarevi takoe kao da sam govori: "U prvi mah pogodi me oko! Odmah zatim ona..." A
ona, kao tua ena, bila je jo lepa i privlanija.

Poto je 1881. postavljen u Beogradu za lekara Okruga beogradskog, Lazu K. Lazarevia su prijatelji
doslovno uvukli u brak. On je bio pobratim i kolski drug Koste, sina predsednika vlade Nikole Hristia.
Zabeleeno je da ga je Kosta Hristi odveo svojima na veeru i da mu je tamo bila "servirana" i
crnomanjasta Poleksija koju je Laza iz razdraganosti od razgovora i pia poljubio, a Hristii su onda
radosno poeli da galame i estitaju veridbu.

Lazina majka je za ovaj brak rekla: "To nije brak iz ljubavi, ni brak iz rauna", ime je elela da kae da je
bio nepotreban. Na venanju, kum mu je bio kolega i urednik asopisa "Otadbina" dr Vladan orevi.
Mirei se sa sudbinom, Laza je uz Poleksiju postao jedan od stubova beogradskog drutva i u to vreme
podigao svojoj novoj porodici dom u Hilandarskoj ulici.

Tu su im se rodila deca Milorad, Anelija, Kuzman i Vladan. Otiao je 1885. u srpsko-bugarski rat sa
inom majora saniteta, a vratio se kao pukovnik, ali je njegovo neno zdravlje ve poelo da poputa.
Jedva je preiveo smrt voljene majke i dva sina. Kada je od Akademije nauka dobio nagradu za najbolju
priu koja je iznosila 150 dukata, ve je znao da je na samrti.

Umro od tuge
Uzalud je najbolji stilista srpskog realizma postigao sve ono to se moe postii prema opteljudskom, a i
graanskom shvatanju onog doba. Nije mnogo vredelo ni to to je postao kraljev lekar, poznati medicinski
strunjak pa i naunik, uvaena linost, ugledni graanin.

Njegove pripovetke, a pre svih poslednje i nedovrene, pokazuju da ga je celog svog kratkog ivota -
imao je svega 40 godina kada je umro - muilo to to je propustio najvanije, ivot sa voljenom enom.
Oni koji su ga odlino poznavali verovali su da se ba zato to se odrekao jedine i prave ljubavi lako
razboleo, odustao od borbe i pre vremena umro. Leei druge, svojoj dui nije uspeo da nae leka, niti da
svom ivotu prepie pravi recept. Kako je sam govorio, bio je kao ptica kojoj je zapaljeno gnezdo, a ptii
podavljeni.