Za ivota postao klasik

Jedna somborska uiteljica ula je bez kucanja na vrata pesnikovog srca i postala
za nj "dar s neba, stvarnost zemlje". Veljko Petrovi je bio narodni bard i ljubavni
rapsod, jedna od najmarkantnijih figura srpske poezije, kako pre balkanskih
oslobodilakih ratova, tako i izmeu dva svetska rata, pa i posle njih.

Veljko Petrovi
Bio je vei patriota nego to se moe oceniti prema njegovim "Rodoljubivim pesmama, vei i bolji
humanista i ovekoljubac nego oni koji su se tim najuzvienijim civilizacijskim oseanjima busali javno u
grudi. Uz sve to, znaajniji je ljubavni pesnik nego oni koji su se u knjievnosti proslavili upravo po
ljubavnim stihovima.

Pisao je prave sage o ljubavi. Celog svog ivota bio je na javnoj sceni i ceni. Lep i upeatljiv prema
spoljanjosti, i vispren i viestruko nadaren, izvanredne kulture i velikog obrazovanja. Kao knjievnik
postao je klasik jo za ivota.

Tek to je u Somboru poloio veliku maturu i pre no to je poao na studije u Petu, Veljka su mogli videti
kako pred Preparandijom eka kada e zazvoniti poslednje kolsko zvono. im je na vrata izletelo itavo
jato uenica u uniformama, uagrenim pogledom on je ekao kada e se meu njima pojaviti jedna, Olga
Radanov.

Lepa Mara
 U jeku Balkanskih ratova u beogradskom Narodnom pozoritu upoznaje
sedamnaestogodinju Maru Mandraevi, kerku panevakog trgovca sa
kojom e se venati u njenom rodnom mestu, Kuli, 20. novembra 1919.
godine.
Mara Petrovi, njegova supruga, potujui elju Veljka Petrovia, zavetala je
gradu Beogradu sve kulturno istorijske vrednosti koje su ga u njihovoj kui za
ivota okruivale. Tu su, pre svega, rukopisi, prepiska i biblioteka Veljka
Petrovia, zatim umetnike slike, stilski nametaj i predmeti primenjene
umetnosti. Legat jo uvek nije otvoren za javnost, zbog nedostatka sredstava
za adaptaciju porodine kue, takoe poklonjene Gradu, za muzejsku
namenu.

Nenog tena i vitkog stasa, a zaraznog smeha, ta devojka je bila

veoma lepa i privlana. Voleli su je svi u koli, i drugovi i drugarice, a
"Veljkova golubica"
ona se od njih razlikovala po mnogo emu. Uila je jezike, svirala
klavir i najee se mogla sresti u itaonici. Reklo bi se, kao da se Nagrada ustanovljena 2007.
pripremala da bude ivotna saputnica budueg velikog literate. godine se dodeljuje za
sveukupno pripovedako delo
Ni Olga prema Veljku nije bila ravnoduna. Ula je bez kucanja na
savremenog pisca na
vrata pesnikovog srca i postala za njega "dar s neba, stvarnost
zemlje". Postali su nerazdvojni. Zajedno su ili ak i u crkvu. Ba srpskom jeziku. Nagrada se

kada se Veljko spremao na studije u Petu, njegova dragana je dodeljuje svake godine,
diplomirala i postala uiteljica. I, ubrzo zatim, ova prepelica u ruci, sredinom oktobra, na
prhnula je i odletela, a Veljkovu duu pretvorila u oblak pun tue.
manifestaciji "Veljkovi dani", u
Nekoliko meseci potom, upoznala je jednog kolegu, uitelja i udala
Somboru.
se za njega.

Ostavljeni pesnik se oseao kao "ukinuti cvet sa groba". O svojoj prvoj ljubavi nije govorio, ali ju je stavio
u stihove. Svoju voljenu Olgu opevao je u mnogim pesmama. Ve prva njegova objavljena pesma bila je
"Te oi". Olga je imala oi nebeske boje koje su mladom poeti i posle rastanka liile na zamagljenu
morsku puinu. Bile su "dve zvezde kojim bozi venost broje", i jezero u kome se "dua poji".
Neprealjena ljubav najpre ga je muila nesanicom, a posle mu je dolazila i u san: samo to ju je "obgrliti
hteo" nje bi nestalo.

Svetenika porodica
 Porodina kua Petrovia

Veljko Petrovi je roen u Somboru. Njegov otac ore bio je somborski

katiheta koji e 1891. u monatvu dobiti ime Gerasim i predavae u
Bogosloviji u Sremskim Karlovcima. Veljkova mati se zvala Mileva i bila je
kerka somborskog paroha Jovana Momirovia.

Mati je umrla nekoliko nedelja posle poroaja. Veljko Petrovi je imao dve
starije sestre Vidu i Anu, te brata Milivoja. Gimnaziju na maarskom jeziku
zavrio je u rodnom Somboru.

Veljko Petrovi je bio lan Srpske akademije nauka i umetnosti, bio je

predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske knjievne zadruge u
Beogradu, i dugogodinji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Preteno je
pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima, a i autor je mnogih lanaka i
studija iz oblasti knjievnosti i likovnih umetnosti uopte, posebno
vojvoanskog slikarstva 18. i 19. veka. Dobitnik je nagrade Saveza
knjievnika Jugoslavije.

Ljubav je za Veljka Petrovia kao i za mnoge knjievnike njegovog vremena bila poetak i zavretak
ovekovog ivota, krajnji i jedini domet njegove sree. A poto je nedostina, ona raa neprekidni
nezaborav i ogroman bol.
 Veljko i Mara Mandraevi
Veljko zato i na javi osea Olgino prisustvo i o tome peva: udie miris njene kose, osea ukus njenih
usana jagodastih, neprestano prua ruke ka njoj i priziva je: O doi svilna i blistava eno...O doi divna,
demonova keri. Poto se ona ne odaziva, pesniku ostaje samo pakao tuge. I vapaj: O zato smo se,
zato smo se sreli, o zat' se nismo mimoili draga, ko dve lae nasred okeana, to crnih jedri, a s dva
mrtva kana, plove i minu u magli bez traga".

Poetkom maja 1930. kao izveta lista "Politika" boravio je u Budimpeti i pie o Srbima u Maarskoj i
njihovoj kulturnoj batini. Svoj boravak u Budimpeti i Sentandreji ponovio je 1961. godine. Tom prilikom
njegov domain bio je Stojan D. Vujii doajen srpskih knjievnika u Maarskoj.
Umro je u Beogradu 1967. godine, a sahranjen je uz velike poasti u Aleji velikana.