Akcidentogeni faktori koji utiu nanastanak saobraajnih nezgoda

ovek

peak, voza, putnik (suvoza)

najvaniji faktor u 85-90% sluajeva

2.Vozilo

putniko, teretno, autobus, motocikl,bicikl, zapreno, tramvaj, voz,

3.Put krivine, rasksrnice, pruni prelazi,suenja

4.Sredina

spoljanji atmosferski uslovi

- mikroklimatski uslovi u vozilu

Kao to vozai u Srbiji vrlo dobro znaju, nita vas nee naterati da usporite kao
velika udarna rupa koja se iznenada pojavi ispred vas. Izgleda da su nedavno i
kanadski putari saznali za ovaj oprobani recept pa su u novoj inovativnoj kampanji
odluili da ree problem brze vonje - vetakim udarnim rupama.

fotografije sa kanadskih puteva na kojima moemo videti prilino duboke i iroke

udarne rupe koje su zapravo nalepnice strateki postavljene na prometne
saobraajnice.

Iako su ove "lane udarne rupe" najobinije slike, nadolazeem saobraaju deluju
trodimenzionalno i realistino, a kako se navodi u obrazloenju, radi se o inovativnoj
kampanji za suzbijanje brze vonje.

Meutim, ove nalepnice izgleda ipak nisu deo zvanine saobraajne kampanje, ve
su, kako smo zakljuili po fotografijama, samo deo reklamne kampanje za
proizvoaa veanja za automobile, ija se poruka i nalazi nekoliko metara iza
nalepljenih udarnih rupa.

U Kanadi je meutim ipak pokrenuta slina zvanina kampanja u cilju poboljanja

sigurnosti u saobraaja, a podrazumeva postavljanja 3D slika dece koja se igraju na
putu koje upozoravaju vozae da uspore u zoni kola.

Inenjeri automobilske industrije su manje-vie razvili potrebnu tehnologiju za

izgradnju samovozeih automobila pa se samo eka najhrabriji koji e tritu
ponuditi prvi model sposoban za autonomnu vonju. Meutim, nakon tehnolokih
problema, ostaje tei deo jednaine: da li ove maine treba da imaju mo da
odluuju ko e preiveti saobraajnu nesreu?

Automobilska industrija predvia blistavu budunost samovozeim automobilima,

meutim, ovo ne moe da se dogodi dok se ne ree kakljiva moralna pitanja koje
sreemo jo u naunofantastinim delima Isaka Asimova iz prolog veka.

Na primer, da li samovozei automobil treba da rtvuje svoje putnike i skrene u

provaliju kako bi izbegao da udari u kolski autobus pun dece?

Suoeni sa ovom etikom problematikom, giganti automobilske industrije su za

pomo morali da se obrate profesorima filozofije i etike, a veliki deo istraivanja se
obavlja na Stanford Univerzitetu gde je pokrenut Centar za istraivanje automobila.

Firme su u velikoj meri svesne ovog problema i izazova koje on donosi jer njihovi
programeri uveliko pokuavaju da donesu te odluke."

Proizvoai automobila, ali i tehnoloki gigant Gugl ulau milijarde u razvoj

autonomnih automobila koji su ve poeli testiranja na otvorenim putevima
Kalifornije. U globalnim kampanjama se kao jedna od glavnih prednosti autonomnih
automobila predstavlja bra reakcija kompjutera koji e moi da predvidi i izbegne
potencijalne sudare i nesree.

Meutim, nesree e se i dalje dogaati i upravo u tim situacijama e kompjuter u

automobilu morati da postavi pitanje manjeg zla - da li da skrene na trotoar pun
ljudi kako bi izbegao kamion koji mu se velikom brzinom pribliava otpozadi ili da
ostane na mestu i ivotno ugrozi svog vozaa?

ta mi lino moemo da uradimo kao uesnik u saobraaju, kako bismo

zatitili zdravlje i ivote nas samih, nae dece i naih sugraana?
Od brojnih faktora koji utiu na poveanje, odnosno smanjenje broja saobraajnih
nezgoda, naveemo etiri faktora na koje moemo i sami da utiemo:
Potovanje saobraajnih propisa zavisi od nas samih, jer smo mi vozai za
volanom ili peaci na ulici. Potovanje propisa znai: potovanje prvenstva prolaza,
potovanje ogranienja brzine, potovanje svetla na semaforu Strunjaci kau da
se oko 30% saobraajnih nesrea deava samo zbog nepotovanja propisa. Sam za
sebe govori podatak da je 2002. godine u Srbiji zbog poveanja kazni za
saobraajne prekraje, zbog vee kontrole policije i zbog veeg potovanja propisa
bilo 430 rtava manje u saobraaju nego 2001. godine. Posle toga opet nastaje
"oputanje" i broj saobraajnih nesrea u Srbiji se iz godine u godinu poveava.
Sigurnosni pojas u automobilu i kaciga na motociklu pruaju veliku zatitu
uesnicima u saobraaju. Poto se najvei broj nesrea deava pri brzini 50-60
kilometara na sat, treba imati na umu da je to isto kao da ste pali sa petog sprata.
Onda moete zakljuiti da li treba da vezujete pojas i nosite kacigu. Naveemo
primer: kada je sedamdesetih godina prolog veka u Engleskoj uvedeno obavezno
vezivanje sigurnosnih pojaseva, samo je broj mrtvih u saobraajnim nesreama bio
za 1000 manji nego prethodne godine. Te godine je i broj povreenih u saobraaju
bio za nekoliko hiljada manji nego prethodne godine. Iz toga se oigledno moe
zakljuiti da sigurnosni pojas ima veliko zatitno dejstvo. Zabrinjava i podatak da je
mnogo mladih stradalo ili je povredilo glavu na motoru zato to nije nosilo zatitnu
kacigu.
Prilagodite brzinu vozila uslovima puta i saobraajnim znacima. Ako je prevelika
brzina vozila po loem i klizavom putu, vee su anse da doe do proklizavanja,
sletanja sa puta ili naletanja na drugo vozilo ili peaka. Ogranienja brzine kroz
naseljena mesta ili i na naizgled dobrom putu sigurno imaju dobre razloge. Tamo
gde postoje ogranienja brzine sigurno ima loih deonica, verovatno ima dece na
putu, mogue je da ima zaprenih vozila i biciklista, ili su ukrtanja sa sporednim
putevima opasna.
Upaljena svetla pri looj vidljivosti vozai obino ne koriste jer mnogi misle da
su svetla nepotrebna i da troe gorivo. Pri smanjenoj vidljivosti, upaljena svetla su
veoma potrebna, a gaenjem svetala tednje goriva nema. im je kiica, kia, sneg,
susneica, izmaglica, magla ili sumrak obavezno upalite svetla, ne samo da biste
videli ve, to je mnogo vanije, da biste bili vieni. Imajte na umu da je smanjena
vidljivost smanjena i za vozaa koji vam dolazi u susret, a on onda moe da krene u
preticanje, ili preduzme neku radnju kojom moe da ugrozi i sebe i vas.
Zato budite maksimalno oprezni kada vozite ili peaite ulicom. Preduzmite sve to
je u vaoj moi da do udesa ne doe, jer tako uvate svoje ivote, ali i ivote drugih
uesnika u saobraaju.