U sveobihvatnoj mizoginiji pema enama kojom je vie nego esto preplavljena naa

knjievnost od njenih samih poetaka ukljuujui i liriku i epiku, humanizam i

realizam, moe se lako zakljuiti da je Avdagina Fata ne odudara od takvog
pridevskog korupusa koji je dodeljen eni u ovom sluaju bosansko-hercegovako
jugoslovenskoj eni. A evo i zato...

U srpskoj knjievnosti kao i u Andrievoj, ena ne odudara od klasinih shvatanja

koja su inae pratila enu kroz itavu istoriju knjievnosti. Lik ene ne poznaje
nacionalna, religijska ili neka druga svojstva, svakoj eni je, bila ona muslimanska ili
hrianka dodeljena indetitna , podreena uloga.

Podreena je u religiji, drutvenom sistemu, dravnom ureenju,ocu, mui. ena je

veno liena slobode.

Iz tog razloga mi ne moemo da priemtimo neku jasnu razliku izmeu karaktera

Sofke iz Neiste krvi i same Fate, tako d aesto opisujui jedan lik u stvari
opisujemo itavo dijapazon enskih knjievnih likova. Inteesantno je d apozitivne
osobine likova se glavnom nasleju od oca, dok pogrne ili drutvneo neprihvatljive
uglavnom nasleuju od majke. Iz tog razloga Andri kae da je Fata neobino lepa
u svemu na oca. Pitanjem njene udaje ne bavi se samo ona i njena porodica ve i
itava kasaba to je u skladu s aerijatom gde morla pojedinc anije stvar samo
njega smaog ve itavog muslimanskog kolektiva.

Fata je kod Andria lepa i isto toliko i mudra i reita. Preanglaene fizike osobine
uglavnom idu na utrb duhovnih i morlanih pa je zato Fata lepa i gorda ali i ohola ,
britka na jeziku pa ak i egocentrina.

ena je uvek bila i ostala pandam mukom knjievnom liku kao to jendo naspram
drugog stoji snaga i lepota, mudrost i bezumlje, svetlo i tama, Sunce i Mesec, tako
e i Fatin lik ostati gord na sva ivotna iskustva, tvrdoglava u svakoj ivotnij situaciji
koja zarad nekih sitnih ivotnih odnosa ne ume da izvue korist ak ni iz svoje
vanremenske lepote. Fata e ostati rtva porodinih intrigra, spleta nesrenih
okolnosti i smao jo jedna enski dvonoac rtvovan zarad tue a ne sopstvene
sree.