1, _Istorijski pregled razvoja mikrobiologije: stari egipcani su znali jos oko 4000god pre nove ere da se neke bolesti prenose dodirom sa bolesnog na zdravog coveka. Poznavali su dezinfikacijsku moc kuhinske soli i sredstva koja su koristili za konzervisanje mumija. U pisanoj istorii prve podatke koje nalazimo, a da se ‘odnose na mirkrobiologiju, bili su o epidemijama. Epidemije su nanosile vekiko zlo coveku, a stari ljudi su verovali da su one znak gneva bogova. Za vreme opsade eroje, grci su posumljani u bozansko poreklo zaraza, a 430godine pre nove ere turikid je pisao da je kuga zarazna hipokrata (400god pre nove ere) je Postavio teoriju o patoloskoj konstrukciji organizama kao unutrasnjem faktoru i mijazmi kao spoljasnjem faktoru koji utice na nastanak bolesti pod mijazmom je zamisljao neki zivi agens vazduh, koji je pokvaren raznim uticajima, koji izaziva zarazne oboljenja ova teorija se zadrzala kroz ceo stari i do sredniek veka dok se pojavila velika epidemija raznih zaraznih bolesti od koje je jedna crna smet je u 14 veku uzela 25000000ljudi. A to je bila cetvrtina dadasnje populacije. Uprkos tome sve do kraja srednjeg veka nije bilo napretka u zanju o zaraznim bolestima i njihovom poreklu, a sva do tadasnja iskustva i znanja su bila Uutakvim verske misljenja. Bezgranicna vlast crkve i plemstva itd. Tek u 16 veku pocinje vrsih dezinfekcija spaljivanjem i hlorisanjem u dzenovi veneciji marseju i dubrovbniku su formirani karantini za brodske Putnike 1546. Fracastorius iz verone je objavio delo u kome pise da su uzrocnici zaraznih bolesti zivi organizmii nazvao ih je seminaria morbi 2. Otkrice mikroskopa i mikroorganizama: pocetkom 17 veka jansen je prvi konstruisao staldene sprave 2a usne crve u trulom mesu, gnoju, mleku.... To uvecavanie kircher | borel su pomocu tih sprava videli verovatno nisu bili mikroorganizmi, a ono sto su videli smatrali su da je seminaria morbi prve ‘mikroorganizme video je 1676 godine nizozemski trgovac tekstilom, antony van leevmen hoek. Njegov prvi mikroskop je povecavao za 300 puta. Posmatrao je vodu iz bara, pjucacku, izmet | video je mnostvo Pokretnih zivih bica razlictih oblika koje je nazivao animakula. 1678 njegove nalaze potvrdio je hooke. Posle levenikovih otkrica koja su zadivila svet, nije doslo do daljeg znacanjih izucavanja imikroorganizama. 3. Problem spontane generacije: mnogi velikifilozovi(srihstotel) su ucili da sva ziva bica mogu postati od ne zive materije. Zbog te religiozne dogme | autoriteta arihstotele teorija o spontanoj generaciji viadala je kroz celi stari | srednji vek | veliki deo novog veka. Ovom ucenju se u drugoj polovini 17 veka suprostavio francesko redi. On je eksperimentalno dokazao da se larve crvi u mesu | zemij razvijaju iz jajasca koja tu izlegu muve. Needham je pokazao da se u rastvoru sena stvaraju mikroorganizimi cak | ako se seno prokuha | nije u dodiru sa vazduhom. Spallanzani je dokazao da postoje mikroorganizimi koji zive bez kiseonika (anaerobne bakterije | rezistentni oblici bakterija- spore koje izdrzavaju velike temperature). Mnogi naucnici su potvrdili ove rezultate spallanzanija | dali nove dokaze da sve zivo postaje samo iz zivoga problem spontane generacije je definitivno resio Louis Pasteur on je dokazao da razni mikroorganizmi dospevaju u razne rastvore sa prasinom vazduha. Njegovim ogledima | odbacenim svatanjem o spontanom nastanku mikrooraganizama I zaboceta je era mikrobiologije. 4. Problem fermentacije: 1659 godine Wills je objjasnio fermentaciju kao ciste hemijske procese. Boyle je 11663 godine tvrdio da su fermentacije slicne zaraznim bolestima, ali je 200 godina ostao neshvacen. U drugoj polovini 19 veka cagkiard-lotow | schmann su izvlacili sicusne glivice iz grozdjanog soka koje su izvlacile fermentaciju kada su ih ubili zagrevanjem fermentacija je prestala. Time su utvedili da gliivice izazivjau fermentaciju. U francuskoj je za vreme Pasteura dolazilo do kvarenja vina | piva toni sui z nepoznatih razloga postajali kiseliji. Nakon 3 godine Pasteur je utvrdio da to izazivaju mikroorganizmi ‘mlecno-kiselinskog vrenja. Kada je zagrevanjem vina u toku30 minuta na 56-60 stepeni u njemu je ubio te mikroorganizme. On je vino drzao u dobro zatvorenim posudama | do kvarenja vina nije dolazilo. 5. Otkrice uzrocnika zaraznih bolesti: 1835 godine Bassi je prvi dokazao das u mikroorganizmi uzrocnici |. 2 obolelih svilenih buba nasao je glivicu koja je bila uzrocnik oboljenja, 1849 god. Pollender je u bolestkrvi organima zivotinja koje su uginule od bedrenice (antraksa) nasao stapice antraksa, 1875.god. Losch je otkrio | opisao Etamoeba histolytica | utvrdio da je to uzrocnik tzv. Alemone dizenterije, Time je pokazao das u prazivotinje uzrocnici bolesti. Na osnovu naprtka u razumevanju mikrobiologije 1847. je hirurg Semmelmeis poceo uvoditi dezinfekciju insturmenata | robu osoblja. On je prvi u hirurgiji uveo antisepticki pristup(koj je kasnije zamenjen asptickim) 1867 godine je Lister poceo operisati u atmosferi pare “karbolne” kiseline ( 3% fenol). Pasterovi pronalasci Louis Pasteur je rodjen 1822 u Francuskoj. Naucnu delatnost je poceo kao hemicar. Radeci na vestackom razgradjivnaju raznih hemijskih jedinjenja koristio je u tu svrhu razne gljvice | tako se upoznao sa mikroorganizmima. On se dosetio da mikroorganizmi mogu kod Ijudi | zivotinja izazvati promene (oboljenja kao | u vinu | pinu) u periodu od 1865-1869 pronasao je da u zarazne bolesti zvilenih bub a | kokosije kolere prouzrokovane mikroorganizmima . Pasteur je zaduzio mikrobiologiju mnogim ‘otkricimar-zicana omca za prenosenje mikroorganizama ,-vestacke tecne podloge 2a razmnozavanje aca laboratorijskog posudja toplotom | u pari pod pritiskom-pasterizacija {postupak izlaganja namimnica temperature od 55 do 70 stepeni radi produzanje roka trajanja) -vakcina protiv virusa besnila (iz stakora)-Pasterov institut 1888(izgaradjen je u Parizu, gd eje paster | sahranjen 1895). Kohovi postulate :Robert Koh je rodjen 1843 god. u Nemackoj. Zavrsio je mdicinske studije. Uspeo je izolovati uzrocnike antraksa u cistoj Kultur, otkrio je njegove spore | vestackim prenosenjem uzrocnika ra miseve u njima je izazvao antraks. Time pocinje perio precizne | savremene mikrobiologije. Otkrica Roberta Koha: Bojenje bakterija aktilskim bojama, kultivisanje bakterija na cvrstim | tecnim vestackim podlogama (od zelatina ), Koriscenje agara u bakteriologiji, uveo je metodu cistih kultura, otkrio uzrocnike tuberkuloze | kolere, postavio kriterijume za utvrdjivanje etiologije zaraznin bolesti(Kchovi postulati). Kohovi postulati: Mikroorganizam koji uzrokuje oboljenje je uvek prisutan u obolelom organizmu. ‘Mikroorganizam se iz bolesnika mora izolovati kao cista kultura mikroorganizama -steri Ekperimentralna ‘oboljenja. [sti mikroorganizam ponovo mora biti izolovan iz eksperimentakne zivotinje kao cista kultura. Razvoj hemoterapije: lekovi protiv nekih zaraznih bolesti judima su bili odavno poznati u odnosu na period razvoja hemoterapije. Indijanci u Peruu su koristili kinin za lecenje malarije. Jos u 16. Veku su koriscena jedinjenja zive za lecenje siflsa. Edward Jonner je jos 1796 otkrio prvu vakcinu protiv virusa vvelikih boginja koju je dobio iz gnoja krava obolelih od boginja. Uspesno je vakcinisao decaka Jamesa Phippsa protiv velikih boginja. 1901 Emil von Behting je pronasao serume protiv difterije I tetanus, pa je osnovao institut za proizvodnju seruma. Savremena hemoterapija pocinje pocetkom 20.veka radovima Paula Orlicha. On je trazio supstance koje ce ubitiiskijucivo uzrocnike bolesti, a samom organizmu nece stetiti, 1909 god. otkrio je SALVARZAN (jedinjenje arsena) za lecenje sifiisa. Domagk je 1935 godine otkrio delovanje PRONTOZILA kod streptokoknih | stafiokoknih infekcija, Prontozil je po svom hemijskom sastavu sulfonamid, Jos 1860.god bio je poznat PIOCUANIN-produkt bakterije Pseuckomonas aeruginosa koji ubija druge bakterije,no on je otrovan | nije se mogao koristiti za lecenje zaraznih bolest. Aleksandar Fleming je 1929 pronasao da filtrate culture Pencilium notatum ubija streptokoke. To je bio pent Chain | Florey su procistli supstancu | prvi put je uspotrebili 1941 za lecenje gnojnih infekeija Iiudi. 1943 Wakswan je izolovao spreptomicin iz streptomyces griseus- on je delotvoran prema wzrocniku tuberkuloze | drugim mikroorgaznimima na koje nije delotvoran penicilio. Wakswan je supstance koje ubijaju zarazne mikroorganizme nazvao antibiotic jvotinja zarazena cistom kulturom mikroorganizama mora pokazati iste znakove9. Nobelove nagrade iz oblasti bakteriologije 1, 2005- B. Marshall | R. Warren (Heliobacter pylori) 2. 1992- Fischer I Krelos(reverzibilna fosforilacija proteina) 3. 1958-Beadle, Tatum, Ledeberg(genetski material bakterija) 4, 1953-Krebs, Liomann (ciklus limunske kiseline, koenzim A) 5, 1952-Wakswain(Sterptomicin protiv tuberkuloze) 6, 7, 8 9. 11946-Wuller(mutanti nakon X zracenja) 1945- Fleming, Chain | Florey (penicilin) 1939-Domagk (antibakterijsko dejstvo prontozila) 1928.Nicolle(rad na tifusu) 10. 1906 Mecnikov | Erlich(salvarzan} 11, 1905- Koch(otkrice tuberkuloze) 12. 1901- Behring(serumska terapija protiv difterije) 10. Cetiri glavne kategorije bakterija, Gr- eubakterije sa celijskim zidom (grupe 1-16) Kod gr-eubakterija sa celijskim zidom celije mogu biti ovalne, ravne, u obliku zakrivijenih stapica, filamentozne, a neke mogu posedovati kapsule. Celije mogu biti pokretne I nepokretne. Kada govorimo ani mogu biti fototrofi | nefototrofi( hemolitotrofi | hemoheterotrofi) a zive kao aerobni, anaerobni | fakultativni anaerobni. Neke vrste su obligotski celijski paraziti. U njih spadaju: spirohete, aerobne/mikroaerofilne, pokretne, spiralne g-bakterije, nepokretne g- | zakrivijene bakterije, G- aerobne stapicaste bakterije, fakultativno anaerobni g- stapici, G- anaerobne, ravne, zakrivljene il okrugle bakterije, disimitatorne sulfat- ili sumpor-redukujuce bakterije, anaerobne G- koke, rikecije | hlamidije, anotsigene fototrofne bakterije, oksigene fototrofne bakterije, aerobne hemolitotrofne bakterije, pupajuce bakterie | bakterije sa nastavcima, nitaste bakterije, puzajuce bakterije bez plodista, puzajuce bakterije sa plodistima, 11. Cetiri glavne kategorije bakterija, Gr- eubakterije sa celijskim zidom (grupe 17-29) 12. Cetiri glavne kategorije bakterija, Gr- eubakterije bez celijskog zida (grupa 30): u grupu mikoplazmi spadaju bakterije koje nemaju celijski zd, te ummogome podsecaju na protoplaste. U sastav citoplazmaticne membrane ovih bakterija ulaze steroli, koje celija ne sintetise, vec ih unosi iz spoljasne sredine, Celije mikroplazmi su veoma male | plejomorfne. Na agaru daju kolonije karakteristicne ‘morfologije(jaje na oko). Mikroplazme su veoma rasprostranjene u prirodi. Nalaze se u krvi toplokrvt zivotinja kao normalna ili patogena mikroflora, u bilinim tkivima, insektima, pa | u zemljistu. Mogu biti aerobni | anaerobni. Najvise izucavan rod je Mycoplazma koji obuhvata 92 vrste koje mogu biti paraziti! patogeni sisara | ptice. 13, Cetiri glavne kategorije bakterija, arhebakterije (grupe 31-35): arheobakterije su posebna grupa prokariota sa veoma razlcitim fenotipom. To su terestnicni | akvaticni mikroti koji se nalaze w anaerobnim, hipersalinim, hidrotermalnim | geotermainim vrucim stanistima. Neke vrste rastu na temp. iznad 100 stepeni. Mogu biti aerobni anaerobni | fakultativni anaerolni. Ne poseduju peptidolikan u celiiskom zidu. Bojenje po gramu moze biti pozitvno I negativno. G+ vrste imaju celiskizid od glikoproteina. Arhebakterije mogu biti okrugle, spiralne, pojedinacne il u agregatima. Grupa arhebakterija obuhvata bakterije koje stvaraju metan(31), ekstremne halofile(32), ekstremne termofile koji metabolisu sumpor (33), arhebakterije bez celisjkog zida(34), ekstremno termofilne | hipertermofilne arhebakterije(35). Zajednicke karakteristike grupa su: odsustvo peptidoglukana u celisikom zidu, rezistentnost na antibiotike active na nivou celijskog zida, lipidi citoplazmaticne membrane su po hemijskoj gradji razliciti od do sada nadjenih u zivom svetu(fitakil), transportna | ribozomaina RNK se razlikuju od istih molekula kod prokariota, DNK je stabilizovana pristustvom histona.14. Spore i sporulacija: spore su mirujuci, alternativni, zivi oblici prezivljavanja bakterija. Osobine spor spore nisu reproduktivne structure, u odnosu na negativne oblike, spore su rezistentnije prema visokim ‘temperaturama, antibioticima, vecini dezinficijenas, radijaciji, dehidrataciji. Smatra se da spore mogu preziveti hiljade godina dok se ne promene uslovi sredine, dovolino povoljni da stimulisu germinaciju t. +azvoj pojedinacnih negetativnih celia. Infekcije koje se prenose preko spora su: antraks( spore) Bacillus anthracis, tetanus(spore) Clostridium tetaki, botulizam(spore) Clostridium botulikum, gangrena(spore) Clostridium perfingens. Tok sporulacije- kada se bakteria odluci da napravi sporu ona se poveca | dolazi do replikacije DNK, ali se ona ne deli. Prva vidljva faza je zgrusnjavanje DNK I njegovo pomeranje prema jednom kraju bakterije, 2a njim idu | ostale citoplazmicne organelle. Zatim se membrane uvrne tako da zaokruzi taj deo zguznute citoplazme | napravi dvoslojnu membranu. Unutar te dvostruke membrane se nalazi srz spore. Tako nastaje predspora. Od dvostruke membrane predspore nastaju ostale membrane | formira se spora sposobna da izdrzi iuzetne nepovoljne uslove zivota. Kada spora dopre u povoljnije uslove zivota ona prelazi nazad u vegetacijski oblik. To se zove klijanje ili germinacija. Osim povoljnih uslova, mora postojati I neki factor aktivizacije: povisena temperature, odredjeni Ph.. Prvi znak klijanja je kada spora nabubri | pocne primate boje koje nisu karakteristicnu za sporu. Povecani pritisak u spori uzrokuje pucanje zida | sadrzaj spore se vraca u stare granice. 15. Bioloski ekoloski cinioci: u bioloske ekoloske cinioce ubrajamo: Homensalizam- jedna vrsta ima koriste, a druga nema ni koristi ni stete. Primer: fakutativna aerobna bakterija potrosi kiseonik | time omoguci rast anaerobnoj bakteriji. Staphylococcus izlucuje NAD u ‘medijum | time stimulise razmnozavanje Heamophilus infuenzae. Sinergizam- odnos izmedju dva mikroorganizma od koga oba imaju koristi.na primer svinjsku kugu izaziva sirus Tarpela suis | bakterija Haemophilus suis, anijedan zasebno ne moze izazvati bolest. Simbioza- obavezan odnos izmedju dva organizam od koga oba imaju korist. Vise od 907. Ukupne fiksacije azota u zemijistu se desava zbog simbiotskog odnosa izmedju biljaka | bakterija Kompeticija je borba izmedju mikroorganizama za istiizvor hrane. Na primer | Escherichia | Sallmonella razgradjuju glukozau. Escherichia brze metabolise glukozu iu culture preraste salmonella-u, Antagonizam je odnos stetan za jednog ili oba mikroorganizma, na primer Pencillium notctum proizvodi penicilin koji ima bakterijsko dejstvo na staphylocaceus aureus. Parazitizam-primer ede je bakterija Bdellovibrio bacteriourous ulazi u celiju E.coli | reprodukuje aw u periplazmaticnom prostoru. Predatorstvo- protozoa se hrane bakterijama. Jedan cilijat pojede do 10000 bakterija na dan. Taksije- hemotaksije- prema izvoru hrane, -magnetotaksije, -fototaksije. 16. Hemijski ekoloski cinioci: u hemijske-ekoloske cinioce ubrajam Osmotski pritisak- vecina bakterija raste u veoma sirokim granicama osmotskog pritiska zahvaljujuci prisustvu celiiskog zida | aktivnosti permeaze koje omugacavaju odrzavanje relativno konstantne koncentracije soli u celij. Medjutim, ukoliko se drasticno poveca koncentracija soli van celije, celija gubi vodu sto dovodi do smrti celije. Takodje, ulazak vode u celiu iz rasblazenog rastvora spoljasnje sredine moze dovesti do bubrenja celije | prskanja citoplazmaticne membrane. Odrzavanje konstantne koncentracije soli u celij je veoma znacajno za funkcionisanje enzima | drugih bioloskih mikromolekula celia. Kiseonik- kiseonik je univerzalna komponenta celike. Dok je za vecinu organizama molekularni kiseor neophodan factor ishrane, za druge moze biti toksican. U zavisnosti od potrebe za kiseonikom mikroorganizmi se mogu podeliti u grupe: aerobi- organizmi koji imaju apsolutnu potrebu za kiseonikom, obligativni anaerobi-organizmi koji rastu u odsustvu kiseonika I za koje je kiseonik u tragovima toksican,17. fakultrativni anaerobi-organizmi koji rastu u prisustvu | u odsustvu kiseonika, mikroanaerofili-organizmi koji za svoj rast zahtevaju kiseonik u nizim koncentracijama(2-10%) nego sto je koncentracija u vazduhu(20%). Baktericidi su materije koje ubijaju bakterije.oni mogu da budu sredstva za dezinfekciju. Materije koje re ubijaju bakterije vec samo sprecavaju njihov rast | razmnozavanje se nazivaju bakteriostaticl. Kompetitivna inhibicija-antibiotik sulfamilanid je po strukturislican p-aminobenzenovojkiselin Sulfamilamid moze kompetitivno inhibirati enzim za PABA. Oligodinamicko delovanje- neki teski metali mogu u vrlo niskim koncentracijama toksicno delovati na bakterije(mkroorganizme). Bakterija reaguje na njih denaturacijom celijskih protein. Metalizlata | srebra ‘mogu pligodinamicno delovati na Stephylo-coccus aureus. Fiaicki ekoloski cinioci:u fizicke cinioce spadaju: ‘Temperatura- ona je veoma znacajan factor spoljasne sredine koji utice na rast mikroorganizama. Kod bakterija postoje znacajne varijacije u temperatorskim granicama u kojima rastu. Npr. Neke bakterije rastu na temperature iznad 95 stepeni, dok druge zive na temperature od -10 stepeni. Sucki mikroorganizam raste u odredjenim temperaturnim granicama, pri cemu najbolje raste na optimalno} temperature, rast se usporava priblizavanjem minimalnoj temperature, rast iznad majsimaine temperature drasticno opada. Prema optimainoj temp. mikroorganizme delimo u 3 grupe: psihrofili(-5 stepeni do 20), mezofili 20-50 stepeni) termofili(55 stepeni | vise) Ph- pri kultivisanju mikroorg. Koncentracija jona vodinika(h+) ima primarni znacaj za rast | razmnozavanje. Symbol ph je mera kiselosti ili alkalnosti sredine. Mikroorg. se prema optimalnoj vrednosti ph dele na: acidofile, neutrofile, alkalofile. Vecina mikroorg, Zadrzava holieostazu u opsegu promena ph od 2-3 jedinice. Svetlost- neki mikroorganizmi (fototrofi) koriste energiju eloktromagnetnog znacenja za dobijanje energile. Sedimentacija adsorpcia. . Ishrana bakterija: kod bakterija je izvrsena podela po tipu ishrane na osnovu: Potrebe za izvorom ugljenika: heterotrofi( izvor uglienika je organska supstanca), autotrofi(izvor Lugljenika su C-1 jedinjenja: -CO2,CH4, CH30H4) Potrebe za izvorom energije: fototrofi( koriste energiju elekromagnetskog znacenja za doijanje energije), hemotrofi( dobijaju energiju oksido-redukcionim reakcijama). Postoje 4 grupe bakterija koje provode aniksigenu fotosintezu: purpurne sumporne bakterije-Chromatium, purpurne nesumporne bakterije- Phodospirillum, zelene sumporne bakterije- Chlorium, zelene nesumporne bakterije-Heliobacter. Potrebe za donorom elektrona: litotrofi-donor elekrona je neorgansko jedinjenje, organotrofi- donor elekrona je organsko jedinjenje. Materije potrebne za ishranu mikroorganizama nalaze se u sredinama koje ih okruzuju. Ukoliko molekuli ne mogu proci krot cito membranu | potrebno je se da ih bakterije razgerade do malih podjedinica koje se mogu uneti u celiju. Kod G+ bakterija takvi enzimi(egoenzimi) se iskijucuju izvan celije gde razgradjuju makromolekule. Kroz G- bakterija enzimi za razgradnju molekula su smesteni u periplazmi(endoenzimi). Veliki molekuli prolaze kroz celiski zid, dolaze u kontakt sa endoenzimima a mali molekuli onda prolaze kroz citoplazmaticnu membranu. Hranjive supstance na dva nacina mogu proci cito. Membranu: difuzijom(pasivnom ili olaksanom) | aktivnim trasnportom. Pasivna difuzija nije toliko efikasan transportni mehanizam jer mogu samo mali molekuli (vod, glycerol, C02), protok molekula je spor da bi omogucio umnozavanje bakterija. Olaksana difuzija se odvija uz pomoc specificnih proteina membrane, PERMEAZA. Permeaze se vezuju za molecule na spoljasnjoj povrsini membrane. Time olaksavaju prolazak kroz membranu I disociraju se na unutrasnjoj povrsini membrane. Kao | kod pasivnog transporta molekuli se prenose sa vise ka nizoj koncentraciji t enema utroskacenergije. Aktivni transport- ovaj transport se odvija suprotno od koncentracije gradijenata | za razliku od olaksane difuzije ovde dolazi do utroska metabolicke energije. Ovaj proces omogucava da rastvori u cel budu 100-1000 puta koncentrisaniji od rastvora u spoljasnjoj sredini. Kod G- bakterija molekul se prvo vveze za specificni vezni protein u periplazmi. Vezni protein s molekulom se zatim veze za membranski transportni protein u cito.membrani koji molekul prenosi u protoplazmu. Kod G+ bakterija molekul se direktno veze za membranski transportni protein. Ciklus ugljenika u prirodi: proizvodjaci organske materije pretvaraju atmosferski CO2 (oskidovana forma) u organske olekule CH20(rekovaa forma) sto predstavlja pocetni process u kruzenju ugljenika. Proizvodjaci(autotrofni mikroorg., alge, blke) utrose deo organskih molekula za dobijanje energije u procesu disanja, pri cemu se oslobadja CO2. Deo organskih molekula koriste potrosaci (zivotinje) koji u toku disanja ostobadjaju C02. Nakon smrti bil ivotinja, razgradjivaci (heterotrofni mikroorg. Koji zive uglavnom u zemljistu) razlazu orgnske molecule a to je proces koji koriste za dobijanje energije uz oslobadjenje CO2. Clanovi sucke funkcionalne grupe: aproizvodjaci, potrosaci | razlagaci moraju biti prisutni u svako ekosistemu da ne bi doslo do prekida u kruzenju ugljenika. 20. Ciklus azota u prirodi: neorganski azot se u gasovitom stanju nalazi u velikim kolicinama (80%) u zemljisnoj atmosferi, ali mali broj organizama ga moze koristti u takvom obliku za svoje bioloske procese. Procesi u kruzenju azota su: Fiksiranje azota je hemijsko kombinovanje atmosferskog N2 sa drugim elementima I taj proces se najvise izucava. Prokarioti su iskljucivi fiksatori azota bilo kao slobodni, nesimbiotki ilu zajednici sa visim biljkama, simbioski fiksatori. Nesimbioki fiksatori su heterotrofne bakterije iz redova Azotbacter, Clostrudium, Phodospirillum kao! modrozelene alge. Simbiotski faktori su mnogo znacajniji od nesimbiotskih za rast nekih biljaka. Najznacajnicifiksatori azota su bakterije iz roda Rhizotium u simbiozi sa leguminozama. U ovom tipu simbiotske fiksacije N2 biljka domacin je inficirana posebno slobodno zivecim bakterijama, ona ih odrzava kao intracelularne simbionte iomogucava im pogodne uslove za fiksaciju N2.( anaerobne ili mikroaerofilne uslove). Sumbiont izlucuje NH4 koji asimiliraju celije domacina(biljke). ‘Amonifikacija je proces razlaganja organskih molekula (proteina, Purina, pirimidina) do amonijaka. \Veoma raznovrsni mikroorganizmi razgradjuju proteine pomocu svojih proteolitickih enzima koje izlucuju u spoljasnju sredinu. Aminokiseline nastale razgradnjom proteina, dospevaju u celije mikroorganizama | u njima se dalje razlazu do amonijaka(NH3). Nutrifikacija je process pretvaranja amonijaka u nitrate. Odvija se u dve etape za oslobadjanje energije ‘LINH3#1,502 = NO2-+H20+H+ 2. NO2-+ 0,5 02= NO3- U prvoj etapi ucestvuju predstavnici roda Nitrosomonas koji oksiduju amonijak do nitrata koji se dalje oksiduje do nitrata uz pomoc bakterija iz roda Nitrobacter. Dezitrifikacija je proces suprotan nitrifikaciji, odnosno redukcija nitra preko nitrata do amonijaka. Ciklus sumpora u prirodi: veliki broj mikroorganizama razgradjuje proteine svojim proteotitickim enzimima. Daljom razgradnjom aminokiselina koje sadrza ~SH grupu (cistin, cistein, metiomn) dotazi do stvaranja suporvodonika (H2S) koji je toksican za vecinu organizama, U aerdonim uslovima sumporne bakterije oksidisu H2S do sumpora | dalje do sultata. H2S+0,502==H20+S S#1,502=H20+H2504 ‘Oksidaciju suprotnih jedinjena pri cemu se H2S koristi kao izvor energie katalizuju hemolitotrofni rodovi Thiobacillus. Thiothrix...u anaerobnim uslovima obligatni anaerobi iz roda Desulfovibro redukuju sulfate do sumporvodonika 19, 21.22. Ciklus fosfora u prirodi: prekomeran unos fosfata u prirodne vode je glavni uzrocnik eutrofikacije. Zato je vrlo vazno ukloniti fosfor u otpadnim vodama pre njihovog ispustanja u prirodne recipijente. Najcesce primenjivacki bioloski proces za obradu otpadnih voda je proces aktivnim uljem. Procesi obrde otpadnih vvoda koje se zasnivaju na bioloskom mehaniznom uklanjanja fosfora su uopsteno poznati pod nazivom biolosko uklanjanje fosfora. To je process dizajniran u svrhu povecanja prirodne sposobnosti pojedinih bakteriskih sojeva da akumuliraju u celijama veliku kolicinu rastvorenog fosfora | cuvaju ga u obliku netopivih granula poll-P. ove bakterije su nazvane p-akumulirajuce bakterije. Bioremedijacija ( uklanjanje ugljovodonika | nafte iz sedimenta, biodegradacija glorisanih uugliovodonika u sedimentu): bioremeditacija je proces koji Koristi mikroorganizme ili bijke u svrhu vracanja zagadjene okoline u prirodni oblik, Tehnologija bioremeditacije moze biti sprovedena in situ | ex situ, In situ bioremeditacija podrazumeva tretman kontaminanta na terenu. Ex situ podrazumeva Uklanjanje kontaminiranog materijala da bi se tretirao negde drugo. Prednost bioremeditacije su u tome sto se moze primeniti u inace, nedostupnim predelima. Ekoremeditacija je prirodni pristup ozdravijenja okoline metabolickim procesima mikroorganizama | visihbiljaka. Ekoremeditacija kao pristup ocuvanju, ozdravijenju | unapredjenju okoline danas se naziva | zelena tehnologija. Uklanjanje ugliovodonika | nafte iz sedimenata-ispitivanje pescanih obala kontamiranih naftnim Ugliovodonicima omogucila su izolaciju | identifikaciju razlicitih bakterija. Npr. Bakterije iz podklase Proteobacteri, bakterije iz grupe Pseudomonas... Rast ovih bakterija na pomenutom lokalitetu je bio izrazen sto nam ukazuje da su naftni ugliovodonici u marinskim ekosisternima podlozni biodegradaci Biodegradacija hlorisanih ugljovodonika u sedimentu-Razgradnja polihlorisanih hiferita(PCB) je teska 23, buduci da zahteva kidanje jake veze hifekilne grupe | hlora, procesom dehlorinacije. Bakterije zamenjuju atom hlora sa vodonikom, cime se dobija biorazgradiv product koji nije toksican. 24, Bioremedijacija ( uklanjanje nuklearnog otpada, biodegradacija plasticnih materija): bioremeditacija je proces koji koristi mikroorganizme ili biljke u svrhu vracanja zagadjene okoline u prirodni oblik. Tehnologija bioremeditacije moze biti sprovedena in situ | ex situ. In situ bioremeditacija podrazumeva tretman kontaminanta na terenu. Ex situ podrazumeva uklanjanje kontaminiranog materijala da bi se tretirao negde drugo. Prednost bioremeditacije su u tome sto se moze primenitiu inace, nedostupnim predelima, Ekoremeditacija je prirodni pristup ozdravijenja okoline metabolickim procesima mikroorganizama | visih biljaka. Ekoremeditacija kao pristup ocuvanju, ozdravijenju | unapredjenju okoline danas se naziva | zelena tehnologija. Uklanjanje vodinika i nafte iz sedimenatada-ispitivanjem pescanih obala kontaminiranih naftnih ugljovodonicima omogucila su izolaciju 1 | dentifikaciju razlicitih bakterija, Napr.bakterije iz podklase Proteobacteri, iz grupe Pseudomonas... rast ovih bakterija na pomenutom lokalitetu je bio izrazen sto nam ukazuje da su naftni ugliovodonici u marinskim ekosistemima podlozni biodegradacif Biodegradacija hlorisanih ugljovodonika u sedimentu-razgradnja polihlorisanih bifenita(PCB) je teska buduci da zahteva kidanje jake veze hifekiine grupe | hlora, procesom dehlorinacije. Bakterije zamenjuju atom hlora sa vodonikom, cime se dobija biorazgradiv produkt koji nije toksican. 25. Bioremedijacija nuklearnog otpada-za bioremedijaciju nuklearnog otpada je najznacajnija bakterija Deinococcus radiodurans, jer je to najotporniji organizam prema radijaciji. Dok je doza od 10 Greya da ubije coveka, a doza od 60. Greya dovoljna da ubije sve celije u kulturiE. coli, bakterija je u stanju izdraati dozu zracenja od cak 5,000 Greya ni malo ne gubeci sposobnost prezivljavanja. D. radiodurans je ustanju da prezivi| toplotu | hladnocu, dehidrataciju, vakum | kiselinu(EKSTREMOFILNA BAKTERUA). Moze da konzumira | razgradjuje tolven | zivu iz visoko radioaktivnog otpada. Tolven je aromaticni ugliovodonik kod koga je jedan atom vodonika zamenjen CH3 grupom.26. 27. Biodegradacija plastike-biodegradacija plasticnih masa u sediment mesanom sa 50% zrelog aktivnog rmulja u uredjaju za preciscavanje komunalnih otpadnih voda. Trajanje ovog procesa je oko 15 meseci. Biosorpcija: zagadjenje zivotne sredine metalma predstavija vazan problem zbog njihovog stetnog aja. Metali | njthova jedinjenja mogu biti toksicni, kancerogeni, mutageni, cak | umalim koncentracijama, a ucesceli u lancu ishrane, stetno dejstvo metala se mnogostruko povecava, sto moze da dovede do ozbilinih ekoloskih | zdravstvenih problema, Poznato je da metali ostecuju nerve, jetru, kosti | da blokiraju funkcionalne grupe vitalnih enzima. Biosorpcija metala mikrobnom biomasom u posledinje vreme privlaci paznju, jer ovaj biotehnicki proces moze da se upotrebi kao dopunska tehnika ili potpuna zamena konvencionalnih tehnika(adsorcija, hemijska oksidacija, | redukcija,fltracija, membranska separacija, rezervna osmoza za smanjenje/uklanjanje metala iz zagadjenih | otpadnih voda. Prednosti biosorpcije nad konvencionalnim metodama su mnogobrojne: biosorbent je jeftiniji od tetickog | moze biti recikliran uklanjanjem metala vezanih na biomasi(recikliranje je ograniceno na 5- 10 ciklusa),mikrobne celije kao | njihovi produkti, mogu bit efikasni biosorbeni za razlicite vrste metala iz tecne faze, pa cak | kada se metali nalaze u malim koncentracijama,razlicite vrste metala imaju razlicite uuoge u metabolizmu mikroorganizama, npr. Cu, Zn, Mn kao mikroelementi imaju esencijalnu ulogu za rast mikroorg. ale zajednicka osobina svih metala da u odredjenoj koncentraciji pokazuju toksican efekat na mikroorg. od aktivacije celija do celiske smrti. Tolerancija | otpornost na pojedine metale je grupna karakteristika mikroorganizama. Nedostaci biosorpcije se ogledaju u izrazenom afinitetu biosorbent-metal, zavisnosti efikasnosti procesa od vrednosti Ph sredine | kampetencije metala za vezujuca mesta na biosorbentu. Kod svih tipova mikroorganizama uklanjanje metala iz rastvora je ‘moguce sa dva mehanizma: prvi mehanizam poznat kao bisorpcija, podrazumeva vezivanje metala na povrsini celiiske membrane | sastoji se od pretezno metabolizem-nezavisnih interakcija, kao sto su adsorcijailijonska zamena, Ovaj proces je moguc zbog pritiska mnogih vezujucih mesta na celijskoj ‘membrane koja je sastavijena od lipida, proteina | polisaharida. Ovi kompleksni makromolekuli sadrze brojna reaktivna mesta za koja mogu da se vezu metali. Biosorpcija se desava veoma brzo. Dru ‘mehanizam je poznat kao bioakumulacija | podrazumeva ulazak metala u mikrobnu cel | njegovo ucesce u biohemijskim putevima. Bioakumulacija je mnogo sporiji proce od biosopcije | moze biti inhibiran odsustvom hranjivih supstanci kao sto su glukoza, azot i fosfat. Alge | mikroorganizmi ukljucujuci bakterije, give | kvasce imaju sposobnost da akumuliraju tesme metale iz okolne sre« Funglana biomasa je veoma interesantna jer moze biti pogodnija za biosorpciju nego drugi mikroorganizmi zato sto glive imaju visoku toleranciju prema metalima kao | visok kapacitet zida za vezivanje metala. Celijsk zid gljiva je sastavijen od velikog broja razlicitih polisaharida medju koji dominira hitin. Specificnost mikrobioloskog metabolizma: hranjive materije koje iz spoljasne sredine ulaze u celiku, podlezu nizu hemijskih tranformacija. Pod metabolizmom se podrazumevaju biohemijke fizioloske aktivnosti svih organizama ber obzira na stepen slozenosti ove aktivnosti su u vecini slucajeva slicne | zahtevaju energiju. Proucavanje mikrobnog metabolizma je izuzetno vazno | zbog razumevanja metabolizma coveka, Metabolizam obuhvata sve hemijske | energetske promene koje se odvijaju u zivom organizmu, Metabolicki putevi koji su ukljuceni u sintezu kompleksnih molekula od jednostavnih jedinjenja, uz utrosak energija, nazivaju se biosinteze ili ANABOLIZAM. Degradativni metabolizam ili KATABOLIZAM podrazumeva procese razgradnje organskih | neorganskih jedinjenja u kojima se oslobadia energija. Veliki broj biohemijsko-fizioloskih procesa zahtevaju brze reakcije za dobijanje energie | kontrolisano mogu ubrzavati specificne reakcije kroz odredjeno vreme. Energija je mikroorganizmima potrebna za rast, kretanje, sintezu makromole kula, neki mikroorganizmi koriste28, 29. ‘energiju za bioluminiscenciju. Prema izvoru energije mikroorganizmi se dele da fototrofne | hemotrofne. Prema izvoru ugljenika ove grupe se dele na dve podgrupe: fotoautotrofi, fotheterotrofi | hemoautotrofi | hemohetetrofi. Autotrofi dobijaju ugljenik redukcijom CO2,, aheterotrofi koriste organska jedinjenja kao izvor ugljenika. Disanjem se nazivaju procesi oksidoredukcije u kojima organska | rneogranska jedinjenja sluze kao davaoci(donori) elektrona(oksidisu se) dok su primaoci (akceptori) elektrona neorganska jedinjenja(redukuju se). najcesce je krajnji primalac elektrona molekularni kineonik(02) | proces se naziva AEROBNO DISANLE. U odsustvu kiseonika I neorganskih akceptora elektrona, acceptor moze biti neko organsko jedinjenje | tada se radi o fermentaciji. Tokom oksidacije organskih molekula organizam proizvodi energiju u obliku toplote koja se delimicno gubi, a ostatak se u obliku ATP koristi za metabolicke aktivnosti: AEROBNO DISANJE, ANAEROBNO DISANJE | FERMENTACUA. Mikroorganizmi u hrani: hrana je za vecinu mikroorganizama idealna sredina, bogata seceinma, proteinima, mastima | drugim izvorima energije | materije potrebne za rast | razmnozavanie. U rmikrobiologiji hrane se izucavaju mikroorg. koji su: Korisn ili neophodni u tehnologifi hrane I pica, | stetni, ucestvuju u kvarenju hrane. Broj| vrsta mikroorg. koji rastu u hrani zavise od njenog hemijskoh sastava | spoljasnjih ustova( temperature, Ph, ulaznost, osmotski prtisak). U hrani se uglavnom nalaze rnepatogeni mikrooragnizmi, cesto psihrofilni(kvare hranu u friziderima), acidofilni... u pripremi hrane a duze cuvanje koriste se razlicite tehnologije: tretiranje viskom temperaturama, cuvanje na niskim temperaturama, sterilisanje zracenjem, dodavanjem hemikalia...zvor mikroorg. moze biti vazduh, prasina, zemlja, voda, pribor | posudjem rukovanje sa namirnicama... kvarenje hran epodrazumeva svaku promenu koja je pretvara u opasnu npogodnu za ljudski uzitak. Procesi kvarenja uglavnom podrazumevaju rast patogenih mirkoorganizama. Hrana s obzirom na osetljivost na mikrobna kvarenja se deli na: trajnu, polutrajnu kratkotrajnu. Najcesci uzrocnici kvarenja namirnica su: 1.bakterije: uzrocni intoksilacija(staphylococcus aureus(mastitis), clostirium botulinom(botulizam), vireo cholera(kolera uzrocnici infekcija(shigella sp(sigeloza), Escheridia coli (eserihidoza), slamonella enteritidis(salmoneloza) 2. Plesni: Aspergillus flavus(mikrotoksikoze), pencilium, fusarium. Fizicke metode u suzbijanju rasta rmikroorganizama: sterilizacija(visoke temperature/krace vreme), konzerviranje(visoka temp,/duze vreme), pasterizacija(srednje visoka temp.), susenje(u kontrolisanim | nekontrolisanim uslovima), hladjenje-smrzavanje(viskoka temp.), mikrotalasno zracenje(energija mikrotalasa), nejonizujuce zracenje(ultraljubicasti uv zraci) Patogene bakterije (staphylococcus, streptococcus, nelseria): patogenost oznacava osoibnu rmikroorganizama da izazove bolest. Patogeni mikroorg. izazivaci bolest uci zivotinja | biljaka su jos od Pasterovih | Kohovih radova intenzivno prouceni | danas su najbolje izucena drupe mikroorg. virulencija je stepen patogenost organizama | ova osobina se kod mikroog. moze povecati, smanjiti ili potpuno iagubiti. Infekcija je ulaz patogenih bakterija u tkivo domacina, njihovo odrzavanje, razmnozavanje sirenje | produkovanje stetnih materija. Infekcija domacina mikroorganizmom ne vodi uvek bolesti Rezultat infekcije zavisi od slozenosti odnosa domacin-mikroorganizam. Nakon ulaska bakterije u tkivo domacina kod domacina se aktiviraju svi faktori | mehanizmi odbrane organizma od patogenih bakterija | to je OTPORNOST ILI REZISTENCUA ORGANIZMA, dok je osetljivost organizma nepostojanje otpornosti prema odredjenoj patogenoj bakteriji. Ne postoje patogene bakterije koje mogu da izazovu bolest kod svih judi, zivotinjskih i bilinih vrsta, Patogene bakterije ne mogu uci u domacina na bilo kom mestu. ‘Mogu uci samo kroz odredjena tkiva-preko specificnih receptivnih mesta. Staphylococcus-prvi put ga je pronasao | opisao Pasteur 1878. To su G+ bakterije koki u grozdastim nakupinama, nepokretni, nesporogeni, fakultativni anaerob. Mogu napasti sve organe | tkiva I izazvati razne infekcije(Akne), oboljenja sluznica(infekcija usne skoljke), peumonija, metasteze(meningitis). Streptococcus- prvi put ga je nasao | opisao becki hirurg Billkoth 1874. To su G+ koki u lancima, nepokretni, nesporogeni,fakultativno anaerobni. Streptococus pyogenes-izaziva anginu, sepsu, sarlah(ostecenje endotela zila) streptococcus pneumonie-bronhitis, pneumonia, upala sinusa, srednjeg uha. Neiseria- prvi out je opisao Neisser 1879. To su G- koki u paru, nepokretni, nesporogeni, aerobni. Neissria meningitis-epidemicni meningitis, neisseria gonorrhoae-gonoreja. 30. Patogene bakterije (haemophilus influence, bordela pertusis, corynebacterium diptheriae) patogenost ‘oznacava osoibnu mikroorganizama da izazove bolest. Patogeni mikroorg. izazivaci bolesti judi zivotinja | biljaka su jos od Pasterovih | Kohovih radova intenzivno prouceni | danas su najbolje izucena drupe mikroorg. virulencija je stepen patogenost organizama | ova osobina se kod mikroog. moze povecati, smanijitl li potpuno izgubiti Infekcija je ulaz patogenih bakterija u tkivo domacina, njihovo odrzavanje, razmnozavanie sirenje | produkovanje stetnih materija. Infekcija domacina mikroorganizmom ne vodi uvek bolesti. Rezultat infekcije zavisi od slozenosti odnosa domacin-mikroorganizam. Nakon ulaska bakterije u tkivo domacina kod domacina se aktiviraju svi faktori | mehanizmi odbrane organizma od patogenih bakterija | to je OTPORNOST IL REZISTENCUA ORGANIZMA, dok je osetljivost organizma nepostojanje otpornosti prema odredjenoj patogenoj bakterij. Ne postoje patogene bakterije koje mogu da izazovu bolest kod svih Ijudi, zivotinjskih ili biljnih vrsta. Patogene bakterije ne mogu uci w domacina na bilo kom mestu. Mogu uci samo kroz odredjena tkiva-preko specificnh receptivnih mesta. haemophilus influenza- prvi put ga je pronasao | opisao Pfeiffer 1892. To su G- bakterije, kokobacili, nepokretne, nesporogene, kapsulirane, fakultativni anaerobi.izazivaju pneumonju | meningitis. bordella pertussis- Prvi put ga je pronasao | opisao Bordeli Gengov 1906. To su G- bakterije, kokobacili nepokretne, nesporogene, kapsulirane, fakultativni anaerobi. Izazivaju hripavac ili peruses-veliki kasalj. corynebacterium diptheriae-prvi put da je pronasao | opisao Klebs 1883. To je G+ baktetija baci zadebljao na brojevima, nepokretan, nesporogen, nakapsuliran aeorob. Izaziva difteriju- upalu farina, 31, Patogene bakterije ( salmonela, shigela, vibrio cholerae, yersinia}: patogenost oznacava osoibnu mikroorganizama da izazove bolest. Patogeni mikroorg. izazivaci bolestiljudi zivotinja | biljaka su jos od Pasterovih | Kohovih radova intenzivno prouceni | danas su najbolje izucena drupe mikroorg, virulencija je stepen patogenost organizama | ova osobina se kod mikroog. moze povecati, smanjiti ili potpuno iggubiti. Infekcija je ulaz patogenih bakterija u tkivo domacina, njihovo odrzavanje, razmnozavanje sirenje | produkovanje stetnih materija. Infekcija domacina mikroorganizmom ne vodi uvek bolesti Rezultat infekcije zavisi od slozenosti odnosa domacin-mikroorganizam. Nakon ulaska bakterije u tkivo domacina kod domacina se aktiviraju svi faktori | mehanizmi odbrane organizma od patogenih bakterija | to je OTPORNOST ILI REZISTENCUA ORGANIZMA, dok je osetljivost organizma nepostojanje otpornosti prema odredjenoj patogenoj bakteriji. Ne postoje patogene bakterije koje mogu da izazovu bolest kod svih ljudi, zivotinjskih ili biljnih vrsta. Patogene bakterije ne mogu uci u domacina na bilo kom mestu. ‘Mogu uci samo kroz odredjena tkiva-preko specificnih receptivnih mesta. Slamonella-prvi put je opisao Eberth 1880. To su G- bakterije, stapici, pokretni, nesporogeni, nekapsulirani, fakultativni aerobi. Salmonella typhi- cerveni tifus, Salmonella paratyphi-paratifus. Shigella- prvi put ju je opisao Shiga 1898. To su G- bakterije, nepokretni, neporogeni, nekapsulizirani, fakultativni anaerobi. Izazivaju dizenteriju- upalu debelog creva. Vivrio chdrae- prvi put su ga opisali portugalnski kolonizatori Indije u 16 veku. To su G- bakterije, savijen stapici, pokretni, nesporogeni, nekapsulirani, fakultativni ancerobi. zaziva koleru- crevno oboljenje. Yersinia-Prvi put ga je opisao Yersin 1894. To je Q- bakterija, stapici, nepokretni, nesporogeni, kapsulirani, fakultativnianaerobi. Yersinia pesit-kuga(pluca) 32. Patogene bakterije ( legionella, mycobacterium, bacillus, clostridium) patogenost oznacava osoibnu mikroorganizama da izazove bolest. Patogeni mikroorg. izazivaci bolestiljudi zivotinja | biljaka su jos od Pasterovih | Kohovih radova intenzivno prouceni | danas su najbolje izucena drupe mikroorg. virulencija je stepen patogenost organizama | ova osobina se kod mikroog. moze povecati, smanjiti ili potpuno33. 34, izgubiti. Infekcija je ulaz patogenih bakterija u tkivo domacina, njihovo odrzavanje, razmnozavanje sirenje | produkovanje stetnih materija. Infekcija domacina mikroorganizmom ne vodi uvek bolesti. Rezultat infekcije zavisi od slozenosti odnosa domacin-mikroorganizam. Nakon ulaska bakterije u tkivo domacina kod domacina se aktiviraju svi faktori | mehanizmi odbrane organizma od patogenih bakterija | to je OTPORNOST IL REZISTENCUA ORGANIZMA, dok je osetljivost organizma nepostojanje otpornosti prema odredjenoj patogenoj bakteriji. Ne postoje patogene bakterije koje mogu da izazovu bolest kod svih ljudi, zivotinjski il biljnih vrsta. Patogene bakterije ne mogu uci u domacina na bilo kom mestu. Mogu uci samo kroz odredjena tkiva-preko specificnih receptivnih mesta. Legionella- to su G- bakterie, stapici, pokretni, nesporogeni, nekapsulirani, anaerobi. Legionella pneumophila-pneumonija ii legionarska bolest. Mycrobacterium- to su acidorezistentne bakterije stapici, nepokretni, nesporogeni, kapsulirani aerobi... mycrobacterium tuberculosis- tuberkuloza, mycrobacterium leprae-lepra iliguba. Bacillus-1877 ovu bakteriju je dokazao Koch. To su G+ stapici, vecinom pokretni, sporogeni, nekapsulirani, fakultativni aerobi. Bacillus anthracis-antraks. Clostridium-to su G+ stapici vecinom pokretni, sporogeni, nekapsulirani, anaerobi. Clostridium perfringens-gangrena. Clostridium tetani- tetanus, clostridium botulinum-botulizam(crveno oboljenje) Patogene bakterije (spirochaete. Micoplasmae, chlamydiae) patogenost oznacava osoibnu rmikroorganizama da izazove bolest. Patogeni mikroorg. izazivaci bolesti Iudi zivotinja | biljaka su jos od Pasterovin | Kohovih radova intenzivno prouceni | danas su najbolje izucena drupe mikroorg. virulencija je stepen patogenost organizama | ova osobina se kod mikroog, moze povecati, smaniiti ili potpuno izgubiti. Infekcija je ulaz patogenih bakterija u tkivo domacina, njihovo odrzavanje, razmnozavanje sirenje | produkovanje stetnih materija. Infekcija domacina mikroorganizmom ne vodi uvek bolesti. Rezultat infekcije zavisi od slozenosti odnosa domacin-mikroorganizam. Nakon ulaska bakterije u tkivo domacina kod domacina se aktiviraju svi faktori | mehanizmi odbrane organizma od patogenih bakterija | to je OTPORNOST ILI REZISTENCUA ORGANIZMA, dok je osetljivost organizma nepostojanje otpornosti prema odredjenoj patogenoj bakteriji. Ne postoje patogene bakterije koje mogu da izazovu bolest kod vin ljudi, zivotinjskih ili biljnih vrsta. Patogene bakterije ne mogu uci u domacina na bilo kom mestu. ‘Mogu uci samo kroz odredjena tkiva-preko specificnih receptivnih mesta. Spirochaete-to su G- bakterije, spiralno savijeni stapici, pokretni, nesporogeni, nekapsulirani anerobi. Borelia- povratne groznice, a prenosioci su vaske | krpelj, Leptospira-leptospiroze, groznice. Mycoplasuze- one su G- bakterije, pleomorfne, nepokretne, nesporogene, mikroaerofil. Mycroplasma pneumonia-atipicna pneumonia. Ricketisae- G- staoucu, nepokretni, neporogeni, nekapsulirani, razmnozavaju se smao u zivim eukariotskim celijama. Ricketsia-pegavitifus, pegava groznica. Chlamydiae- G- stapici, nepokretni, nesporogeni, nekapsulirani paraziti u zivim eukariotskim celijama, Chlamydia- izaziva vid upale pluca, moze dovesti do slepila. Bojenje bakterija: bakterije se boje da bi se pojedini delovi bolje uocili. Ponekad je to jedinci nacin da se pojedine bakterie identifikuju, jer su uglavnom poluprozracne I neobojene, malih dimenzija. Bojenje ‘omogucava proucavanje oblika | velicine, razlicitih unutrasnjih | spoljasnjih struktura mikroorganizama. Za bojenje se korsti organsko jedinjenje koje sadrzi hromorfnu | auksohromnu gurpu. Hromoforna grupa daje obojenost jedinjenju, a auksohromna grupa omogucava reaktivnost sa celijskom membranom, Bojenje bakterija moze biti: prosto bojenje(koriste se samo jedna boja)-po Letteru, po Ottu, | slozeno bojenje(koristi se vise boja) po Gramu, po Ziehl-Neelsenu, Schaeffer-Fultonu, | specijalno bojenje. Bojenje po letter je prosto bojenje. Boja je baznog karaktera u dolazi do intenzivnog bojenja DNK. Bojenje po Oltu je specijalno prosto bojenje koje sluzi za bojenje capsule ili blibokaliksa. Kapsula je sluzavi, visokozni omotac sastavljen od polisaharida, polipeptida ili oba. Nije esencijalna komponenta celije | cesto se produkuje samo pod specificnim uslovima. Kod patogenth sojeva pomaze u izbegavanju35. 36. 37. fagocitoze od strane imunog sistema domacina. Kod slozenih bojenia je najzastuplienie bojenje po Gramu. Pa su bakterije podeljene u dve grupe: Gram-pozitivne | Gram-negativne. Gram pozitivne bakterije imaju celijski zid sa debelim peptidoglikanskim sloje,. Kristal violet prolazi kroz celjski zid | po dodatku lugolovog rastvora cvrsto se vezuje za structure zida. Nakon dekolorizacije etanolom celijski zid se skuplja | zarobi kompleks boja-jod. G+ bakterije zadrzavaju primarnu boju(ljubicastu). Kod Gram negativnih bakterija sloj peptidoglikana je tanak. Zid nakon dekolorizacije nije u stanju da zadrzi kompleks boja(kristalviolet)jos. Zato su G- bakterije crvene. Bojenje po Zielh- Neelsenu je boje koje sluzi 7a identifikaciju acidorezistentnih bakterija koje zadrzavaju primarnu boju | nakon obezbojavanja HCL- ‘om. To su bakterije roda Mycrobacterium. Bojenje po Seter-Fulton metodi sluzi za bojenje endospora koje sluze za prezivijavanje bakterija iz rodova Bacillus, Clostridium. Sa obzirom na to da spore tesko primaju boju koriste se koncentrvani rastvor boja koji uz zagrevanje bolje difunfuju spore. Mikrobioloske faze rasta: rast populacije bakterija mozemo posmatrati zasejavanjem ciste culture w sterilni medijum | rast se moze graficki predstaviti krivom rasta, Postoje 4 faze rasta: 1. Lag-faza obuvata ‘vremenski period od zasejavanja do pocetka deobe celija. U ovo) fazi ne dolazi do rasta broja celija vec se u njoj odigravaju veoma intenzivni biohemijski procesi(sinteza proteina, nukleinskih kiselina, uvecava se masa celie itd.)2. Log ili eksponencijalna faza je faza aktivnih deoba celia u populaciji. Brzina celijskih deoba zavisi od spoljasnjih uslova(T,Ph, itd.) u ovoj fazi dolazi do potrosnje hranjivih supstanci kao | stvaranja otpadnih produkara. 3. Stacionarna faza je faza u kojoj se brojzivihcelija ne uvecava. Bro} je konstantan, jer se odredjen broj celija nalazi u aktivnoj deobil, dok drugi deo celija odumire. U v0) faz dolazi do nakupljanja toksicnih produkata metabolizma, Duzina trajanja ove faze zavisi od vrste mikroorganizama | uslova sredine, moze varirati od nekoliko sati do nekoliko dana. 4. Log-faza (odumiranja otpocinje smanjenjem ukupnog broja zivin celija u populaciji. Dolazi do ostobadjanja sadrzaja celje. Vegatativni | sporutacijski ciklus bakterija: kada spora dodje u povolj ne uslove zivota ona prelazi u vegetativni oblik. To se zove klijanje ili germinacija, Osim povoljnih ustova mora postohati jos neki factor aktivacije, povisena temperature, odredjeni Ph... bez tog faktora spore nece proklijati nina obogacenim podlogama. Prvi znak klijanja je kada spora nabubri I pocne pimati obicne boje kojima se inace spora ne ‘moze obojiti. Povecan prtisak u spori uzrokuje pucanje zida | sadrzaj spore se vraca u stare granice. U ‘nepovoljnim uslovima kao sto su nedostatak vode, hranjivih supstanci, promena temperature, Ph vrednosti, toksicnost podukata metabolizma. Neke bakterije stvaraju spore(endospore). Sporulacija ili sporogeneza je process stvaranja endospora unutar vegetativne roditeliske celije. Kada dodje do formiranja spore bakterija se uveca | dolazi do replikacije DNK | njegovo pomicanje prema jednom kraju bakterie, za njim idu | ostale organele. Zatim dolazi do stvaranja tanke ovojnice oko spore | nakon toga spora ocvrsne. Endospore su jako postojana dehidrirana telasca sa zadebljalim zidovima I/ili dodatnim slojevima. Virusi: virusi su acelularni, uitramikroskopski organizmi koji su nesposoni da se razmnozavaju van celije domacina. Zrela virusna cestica, koja je sposobna da inficira celiku domacina naziva se VIRION. Ulaskom Uceliku virion postaje aktivan tj. virus. Virus u celiji preuzima kontrolu nad molekularnim aparatom domacina | koristi ga za sopstveno razmnozavanje. Ceija domacina tada stvara delove virusa a ne rmaterije koje su njoj potrebne za rad. To u domacinu dovodi do patoloskog stanja. Velicina virusa krece ‘se na 10-300 mm. gradjeni su od 2 komponente: nukleinske kiseline | proteina(kapsida) koji zajedno grade nukleokapsid. Nukleinska kiselina je DNK ili RNK pri cemu oba tipa mogu biti jednolancane ili dvolancane. Kapsid je omotac izgradjen od proteina koji obanja nukleinsku kiselinu. Kapsid stiti nukleinsku kiselinu od razaranja omogucava njeno prenosenje od jedne celije do druge, reaktivna grupa nna kapsidolu omogucava da se virus veze za receptore na celiji domacina. Prema nukleinskoj kiselini kojusadrze viruse se dele na DNK viruse | RNK viruse. Viruse se razmnozavaju umnozavanjem osnovne faze pri umnozavanju su: adsorpcija-vezivanje virusa za povrsinu celije domacina, penetracija- olazak virusa u celiju- desava se na razlicite nacinje(pinocitrozom), dekapsidacija- gubljenje kapsida vrsi se pri ulasku u celiju pomocu enzima domacina, sinteza virusnih komponenti- obavija se u domacinu tako sto virusna nukleinska kiselina okrece metabolizam domaciina u svoju korist, sazrevanje virusa je stvaranje nukleokapsida kombinovanjem nukleinske kiseline | proteina. Posledice virusne infekcije mogu biti: smrt celije, tranformacija celile(izaziva kancer) latentna infekcija 38, Klasifikacija DNK | RNK virusa: DNK : adenoviridae(adenovirusi A-E), herpesviridae(herpes sim plex vrusi), poxviridae(virus kravijin | velikih boginja), papavaviridae(vrus bradavica), hepadnaviridae(virus hepatitis 8), parvaviridae(parvavirus pasa), RNK: picornaviridae(entemovirus, hepatovirus), togaviriadae(virus encefalitija),flandiridae hepatitis C zuta groznica), retroviridae(MLV-virus), pamyxoviridae(virus ospisa), rhabdoviriade(virus mokrene besike, besnila),ortomyxoviridae(virus grupe Ai8), filnoviridae(Marbura | Ebola virus), Coronaviridae(virus prehlade, bronhitisa),bunyaviridae(hemoragicna groznica) 39, Bakteriofagi :naziv bakteriofagi znaci‘prozdiraci bakterija’ zbog toga sto su to obligatorni paraziti bakterija. Cesto se kao sinonim za njihovo znacenje koristi fag. Predstavijaju komplekse virusa karakteristicne gradje | smatra se da su u morfoloskom pogledu najslozeniji acelularni organizmi. Duzia bakteriofaga se prostire od 20-200 mm. poseduju slozeno | diferencirnao telo koje je podeljeno na 6 delova. Glava je slicne gradje kao | nukleokapsid, u njoj je smesten venom virusa. Nukleinska kiselina ‘moze biti RNK ili DNK, jednostruka ili dvostruka. Nukleinske kiseline su gradjenje od 5000- {6000nukleorida. Kragna predstavija proteinski disk koji se nalazi izmedju glave | vrata. Vrat je suplja cevasta formacija proteinske prirode. Vrat se nastavlja u rep koji je znatno duzi zavrsava se bazalnom plocom a sa koje polaze nekoliko izrastaja-kukica- je uloga da prepoznaju bakterijsku celi Razmnozavanje: kada bakteriofagi inficiraju bakterijsku celiju oni zaustavijaju njen proces razmnozavanja 2 umesto toga zapocinje izgradnja mnogih novih bakteriofaga. Bakteriofage odlikuju dva osnovna tipa zivotnog ciklusa: licni ciklus zapocinju pricvrscivanjem bakteriofaga za povrsinu bakterijske celje | raziganje njenog zida uz pomoc fagnih enzima. Nakon toga nukleinska kiselina bakteriofaga biva ubrizgana u celiju domacina, a zahvaljujuci aktivnosto fagnih enzima razlaze se karakterijski genom. Ubrzo nakon toga dolazi do udvajanja nukleinske kiseline bakteriofaga | do prepisivanja informacionih RNK sa virusne nukleinske kiseline. Na taj nacin formiraju se nove nukleinske kiseline | protein fagnog ‘omotaca. Potom se ove kompnente udruzuju | obrazuju bakteriofage koji se iz celije domacina oslobadjaju tako sto razlaze bakteriski zid pomocu enzima. Lizogeni ciklus-sustinski process ovog tipa zivotnog ciklusa je da se u zarazenoj bakteriji nukleinska kiselina spoji sa bakterijskom DNK. Na taj nacin se nukleinska kiselina bakteriofaga udvaja zajednosa bakterijskom DNK | prenosi u svaku sledecu generaciju bakterija Kod, kodon, antikodn: geneticki kod je jezik za prenosenje geneticke poruke od DNK(gena) do proteina | sadrzana je u redosledu baza na lancu DNK. Celokupan geneticki kod se sastojiu jednostavnom kombinovanju 4 tipa nukleobida: A-adenina, G-guanina, C-cihozina | T-timina. Njegova jedinica je niz od tri nukleotida(triplet) DNK koje se transkripcijom prenosi na informacionu RNK | koja umesro T-timina ima U-uracil. Triplet na informacionoj RNK je kodon koji predstavija sifru za jednu aminokiselinu.ulogu prevodioca znacenja kodona ima transportna RNK svojim antikodonomu procesu translacije. Skoro sva ziva bira koriste isti geneticki kod, odnosno geneticnu sifru koja se naziva standrardni geneticki kod.nukleotidi iz genetickog koda se sastoje od: fosfatne grupe, secera- DNK dezoksiriboza | RNK riboza, | azotnih baza- purinske A,G, A | primidinske C,T kod molekula RNK T je zamenjen U. pocetak | kraj za 40.sintezu jednog polipehdnog lanca sU tzv. START kodonl AUG a KRAJ STOP kodoni(UAA, UAG, UGA). Start kodon je istovremeno | kodon koji odredjuje aminokiselina metionin a stop kodoni ne odgovaraju nijednoj aminokiselini pa se nazivaju besmislenim kodonima. 41, Transkcipeija | tanslacija prokariota: transkripcija je sinteza RNK molekula kao kopije dela jednog lanca NK koji katalizuju enzim RNK-polimeraza. Vrsi se u jedni eukariota, odnosno nukleotidu prokariota. Da bi se izvrsila transkripcija, lanci DNK moraju da se iz spiralnog oblika prebace u linearni, zatim se lanci razdvoje pa jedan sluzi kao kalup prema kome se redjaju komplementarni nukeonidi, RNK: Adeni uracil, zuanir(_) citozin. Translacija je prenosenje genetinke poruke sa DNK u protein. Vrsi se na ribozonima uz Ucesce | RNK TRNK | odgovarajucih enzimskih sistema iz ATP-a. RNK nos sifrovanu poruku od ribozoma i sluzi kao model na kome se aminokiseline udruzuju u proteine. Tri nukleotidam triplet ii kodon odredjuju mesto aminokiseline u polipeplidnom lancu. U procesu ucestvuje transportna RNK koja poseduje komplementarnu sekvencu kodonu | naziva se antikodon. Trnk se sastoji od malog bro} nukleotida a svaki antikodon je specifican za aminokiselinu koju odgovarajuca transportna RNK vezuje | nosi do ribozoma. Vezivanje aminokiseline za odgovarajucu trnk odigrava se uz pomoc enzima | utroska energije. Specifian enzim katalizuje vezu izmedju donesene aminokiseline | aminokiseline koja je prethodno stigla do ribozoma | tako postepeno dolazi do formiranja polipetidnog lanca. Polipetidni lanac raste dodavanjem novih aminokiselina u redosledu koji odredjuje IRNK. Sinteza se zaustavija kada ribozom dodje na deo lanca okji sadrzi tzv. Stop kodone. 42. Ekstrahromozomaini genetcki material u celijama prokariota se pored hromozoma cesto nalaze ekstrahromozomalni geneticki elementi: plazmidi su mali prstenasti DNK bakterije koji se nalazi izvan hromozoma | replikuju se nezavisno od njega. Najvazniji za coveka su tzv. R-plazmidi sa kojima bakterije sticu otpornost na antibiotike. Epizomi su geneticki element slicni plazmidima koji se ne mogu integrisati u hromozom. Transpozoni su geneticki element koji mogu da menjaju mesto unutar genoma(skup gena) virusi su geneticki elementi koji kontrolisu sopstvenu replikaciju unutar celije u kojoj parazitiraju, a mogu postojari| van celije u metabolickt izvrnutom obliku. 43, Promeljivost prokariota: kod svih zivih organizama ukljucujuc! | prokariole susrecemo se sa pojamom promenjivosti koja moze biti fenotipske | genotipske prirode. Fenotipska promeniivost: fenotip predstavija skup osobina celija | rezultat je interakelja spoljasne sredine sa genotipm. Fenotipska promenjivost predstavija adaptaciju na uslove spoljasnje sredine u kojima se jedinka nalazi. Zahwata sve jedinke u populaciji | ne nasledjuje se. genotipska promenjivost: geaatip je skup svih genetickih informacija sadrzanih u genomu celije nekog organizma. Genotipska promenjivost zahvata retke jedinke u populaciji i nasledjuje se. mutacije su nasledne promene u broju I redosledha nukleotida u ONK koje dovode do promene u redosledu aminokiselina u protein. Mutacijom se moze zamenit bilo koja osobina, a jedinke kod kojih je doslo do promena u genu nazivaju se mutant I razlikuju se od roditelja ‘Mutacije su redak | slucajan dogadjaj koji pogadja samo mali broj jedinki u populaciji. Po tipu zamene bbaza mogu biti: tranzicije, rekombinacije(proces u kojima se stvaraju nove kombinacije gena, koji dovode do fenotipskih razlika izmedju jedinki | drustva), transpozicija genetickih elemenata je premestanjee gena ili malog broj vezanih gena na drugo u istom hromozomu ili za jednog hromozoma na drugi. 44, Transformacija, konjugacija transdukcija: izmedju bakterija dolazi do razmene genetickog materjala koja se moze desiti na tri nacina: transformacija je process kojim DNK koja se oslobodi razlaganjem | raspadanjem jedne bakterije uzmima ii guta od strane druge bakterije. Konjugacija je proces gde se dve bakterije spajaju broteinskim mostom kroz koji DNK jedne bakterije prelazi u drugu bakteriju Transdukcija je proces kojim se DNK prenosi iz jedne u drugu bakteriju pomocu odredjenog, bakteriofoga. Konjugacija | transformacija se desavaju u laboratorijskim uslovima | to kod svega desetak vrsta bakterija. Transdukcija se desava u prirodnim uslovima | to kod svih proucenih vrsta bakterija.45, Reverzija DNK ostecenja fotoreaktivacija je proces koji omogucava ispravijenje mitacije DNK poste UV zracenje. lzazivanje prekida u DNK lancima | promena gradje specificnih baza ima velike posledice po organizam. Medjutim, orimeceno je da sun eke bakterije | virusi manje osetijvi od drugih na ovakva zracenja | da se od njih mogu popraviti povrede na DNK izazvane zracenjemiustina procesa fotoreaktivacije se sastoji u monomerizaciji dimeza piramidkih baza uz ucesce svetlosne energije. Deakilacija predstavija direktnu reverziju lezija indukovanu aklkilirajucim reagensima uz ucesce enzima transferaze. Transdukcija je proces u kome bakteriolog suzi kao prenosilac gena iz jedne u drugu bakterisku cellu. Transdukcija fugima kod kojih je moguce da se u toku sazrevanja upakuje bilo koji deo bakterijskog hromozoma u proteinski omotac naziva se generalizovana transolucija. Specijalizovana transdukcija je prenosenje samo specificnih delova bakterijskog hromozoma u kapsid fuga. judski genom se moze uporediti da knjigama u biblioteci: bibioteka bi sadrzala 46 knjige(hromozoma) knjige imaju izmedju 460 | 3340 strana(gena), sto iznosi 48-3340 miliona slova(nukleotidi A,7,C,G) u svakoj knjzi. Dakle biblioteka ukupno sadrzi vise od 6 milijardi slova I stane u jezgro celije koja je velika kao vrh igle. Kopija svih 46 knjiga je pohranjena u gotovo svakoj stranici naseg tela.