Planinarski savetnik

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

Sadraj
Sadraj..............................................................................................................................................2
1. Uvod .............................................................................................................................................3
2. Kratki test planinarskog znanja ....................................................................................................4
3. Okliznue i pad.............................................................................................................................6
4. Vreme ...........................................................................................................................................8
5. Grom.............................................................................................................................................9
6. Hladnoa.....................................................................................................................................11
7. Koa i sunce ...............................................................................................................................12
8. Pazi kamen .................................................................................................................................13
9. Stabla i granje.............................................................................................................................14
10. Visina .......................................................................................................................................14
11. Davljenje ..................................................................................................................................15
12. Iscrpljenost ...............................................................................................................................15
13. Skijanje.....................................................................................................................................16
14. Lavina - borba za ivot.............................................................................................................18
15. Problemi ...................................................................................................................................21
16. Planiranje ture ..........................................................................................................................22

Planinarski savetnik strana 2/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

1. Uvod
Da bi vam pomogli, pre nego to poete u planine, proitatje donji tekst. U njemu su sabrana
elementarna znanja, rezultati i iskustva brojnih generacija planinara.

Planinarski savet i vodia preporuujemo:

- onima na odmoru, koji ele upoznati i potovati planine i prirodu
- planinarima, izletnicima, turistima, skijaima, daskarima, penjaima, i ukratko, svima koji bi
rado i bezazleno uivali u planinskom svetu
- uiteljima i kolarcima, kada se odluujete i pripremate kolske izlete ili kolu u prirodi.

Sadraj planinarskog savetnika je pregledan, ali daje samo najnunije savete i upozorenja. U
njemu nema zabrana. Odluke u planini, dobre ili loe - vae su.

Ovaj planinarski savetnik ne moe zameniti odgovarajuu planinarsku literaturu, prirunike o

planinarstvu ili prirunike i knjige za odredene planinarke discipline. Jo manje moe zameniti
znanje i iskustvo steeno praksom. Nepotrebno je pomenuti da, ovaj savetnik, nikako ne moe
zameniti uivanje i lepotu boravka u prirodi i gorama.

Puno peaite? Skijate? Rado idete u planine? Ako to inite, onda vam Planinarski savetnik,
skoro sigurno, nee biti suvian. Priroda i planina vam uvek bogato nudi odmor, doivljaje,
lepotu, uivanje, avanturu, pustolovimu ... ali i skriva opasnosti.

Planinarski savetnik je tu da vam za boravak u planinama da praktina uputstva i savete,

odnosno da vam prenese iskustva iskusnih planinara.U savetniku nema zabrana i pravila (osim
FIS-ovih pravila ponaanja za skijae, koja, razume se, vae i za bordere)
U planinskom okruenju odluujute sami - promiljeno, jer za svoje ponaanje i delovanje sami
odgovarate.
Ovaj tekst ne moe zameniti temeljnu planinarsku obuku. Poveite se sa planinarskim drutvima,
regionalnim, republikim i saveznim planinarskim savezima, planinarskim taborima, skijakim
savezom, kolama i kursevima, alpinistikim, penjakim i speleolokim drutvima, klubovima i
organizacijama ili GSS za obuku, tabor, kurs, znanje, pomo ili informacije.
Knjiare i izdavatvo obiluje planinarskim tivom na naem ili stranim jezicima.

Planinarski savetnik strana 3/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

2. Kratki test planinarskog znanja

Rado bi ste proverili svoje planinarsko znanje? Odgovorite na pitanja, odnosno ustanovite
tanost tvrenja. Ako ste u drutvu, obrazloite odgovore i polemiite:

1. Lako je zatiti se od groma na otvorenom prostoru?

2. Vremenska prognoza najavljuje hladan talas, a nebo je bletee plavo. Zakljuujute da su
meteorolozi, opet, pogreili?
3. Svuda se, pa i u planini, oslanjam na svoj odlian instinkt (oseaj) za prostor i orjentaciju?
4. Na markiranom putu ili stazi ne moe mi se desiti nita loe?
5. Planinarski pozvi u pomo je davanje istog signala 5-6 puta u minuti?
6. U useku sam siguran od groma?
7. Kad zaponem klizanje i kotrljanje na strmini vie sebi ne mogu pomoi?
8. Nesree su neizbene, takva je sudbina?
9. Sa savrenom opremom savreno sam bezbedan?
10. Bivak vrea je potrebna samo vrhunkskim planinarima i alpinistima?
11. Za planinarske izlete se ne treba posebno pripremati?
12. Na planinarskoj turi potrebno je piti velike kolicine tenosti?
13. Promrzle delove tela treba trljati snegom?
14. Planinar spasen ispod lavine treba da miruje?
15. Na padinama pokrivenim debelim snegom nije mogue dati pouzdanu ocenu opasnosti od
lavine?

Odgovori na pitanja kratkog testa. Sakrijte odgovore i pokuajte sami da odgovorite na

postavljena pitanja.

1. Pogreno! Od groma titi kua sa gromobranskom instalacijom ili automobil (efekat

faradejevog kaveza)
2. Pogreno! Upravo bletee plavetnilo neba najavljuje pogoranje vremena i hladnou.
3. Pogreno! Va oseaj za prostor, sposobnost zapaanja detalja i instinkt za orijentaciju
moe vam pomoi, ali karta, kompas i visinomer su vam neophodni.
4. Pogreno! Markacija ne govori nita o teini i zahtevnosti staze. Takve informacije
dobijate od onih koji poznaju staze ili sa oznake teine staze na njenom poetku.
5. Tano! 5-6 vidnih signala u minuti (na svakih 10tak sekundi po jedan), pa onda minut
pauze, i tako dok vas ne uoe.
6. Pogreno! Useci, pukotine i vodene ile su pravac prostiranja (toka) elektriciteta po udaru
groma, odnosno elektrinom pranjenju.
7. Pogreno! Pokuajte da se postavite u leeci poloaj - licem prema tlu, koite, upirite se
nogama i rukama, hvatajte se o bilo ta na putu. Bez vebe e teko ii.
8. Pogreno! Najvei broj nesrea je uzrokovan pogrenim ponaanjem i odlukama.
Najceca je sopstvena krivica.
9. Pogreno! I najbolja cipela se oklizne pri pogrenom koraku, a ni lem nece pomoi pred
velikim kamenom. Za svaku opremu je vezana tehnika i uslovi njenog koricenja.
10. Pogreno! Bivak vrea svima i uvek pomae. Mnogi su promrzli u naizgled bezazlenim
turama, u situacijama gde bi bivak vrea pomogla.
11. Tano! Izaberite svoj cilj prema svojoj snazi, kondiciji i sposobnosti. Spremni i snani idu
u visoke planine i trae izazov na zahtevnim stazama, dok manje spremni svoje
zadovoljstvo nalaze u boravku u lepoti niih i pitomijih planina. Zapamtite da je izazov

Planinarski savetnik strana 4/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

planine uvek vei od mogunosti pojedinca. Preoptereenost i nerealni ciljevi sudbonosni

su kako za one snane i kondiciono pripremljene, tako i za one koji to nisu.
12. Tano! Nedovoljno konzumiranje napitaka i tenosti za vreme planinarskih tura tetno je
za zdravlje i smanjuje telesnu sposobnost.
13. Pogreno! Lokalne promrzline se utopljavaju vieslojnim toplim materijalima, dok se
opta pothladenost i promrzline reava utopljavanjem celog tela vieslojnim materijalima
(ebiima), pri cemu se stomak oblae termoforima ili drugim pomagalima sa velikom
specificnom toplotom.
14. Tano! Pokretanje unesreenog izaziva cirkulaciju pothlaene krvi i hladenje tela, te se
rizikuje gubitak svesti. Potrebno je utopljavanje i mirovanje.
15. Tano! Iskustvo i ispitivanje padina sa debelim snegom pokazuje da nema pravila i
pouzdanih zavisnosti. Relativno sigurne su samo padine sa firnom.

Ocenjivanje: Svaki pravilan odgovor nosi 10 poena.

150 poena - Vi ste majstor, ali ne zaboravite jedno je znati, a sasvim drugo delovati. I jo
neto. Opasnost, tekoca i nesrea ne zna da je pogodila ba strunjaka za njih.
130 poena - Sasvim dobro. Niste poetnik. Vredno planinarite i prikupljajte iskustva i znanja
90 poena i manje - Vae je znanje suvie poetniko da bi ste uoili opasnost i spreili
nesreu. Ako se budete odlucili za planinarenje i dalju obuku ponite sa ovim planinarskim
savetnikom.

Planinarski savetnik strana 5/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

3. Okliznue i pad
Okliznue i pad je uzrok najveeg broja povreda u planinarenju. Mnogi planinari ni danas ne
priznaju opasnost od okliznua i pada. esto se moe uti nesuvislo i glupo tvrdenje: "Meni se
tako neto ne moe dogoditi". Uvaavajte sledee: Tekoa je u tome da se teren, na kome se
lako okliznete, ne da sasvim lako prepoznati, a to, svakako, na njemu ne pie. Mogunosti za
okliznue i pad nije uopte malo: strma padina, vlana trava, provalija pored staze, sneite, led,
smrznuta zemlja, kruljivo tle i mnoge druge. Za okliznue mora biti ispunjeno vie uslova:
pogreno izabran put sa koga se niste pravovremeno sklonili; razgledanje, fotografisanje ili
snimanje pejzaa i detalja pri kome zaboravljate na neposredno okruenje i opreznost; branje
cvea ili plodova prirode u stenovitom okruenju; umor i drugo.

Saznanje: Okliznue i pad nisu sami po sebi opasni ni smrtonosni. Potrebna je jo i vrlo strma
padina. Postavite sebi pitanje: ta e se dogoditi ako gurnem svoj ranac niz ovu padinu? Hoe li
po prevrtanju stati i ostati da lei ili e poeti da se kotrlja niz padinu?
Ako vam se ini da e se ranac otkotrljati, onda bi se to, najverovatnije, dogodilo i vama u slucaju
pada. Razumljivo, samo ako to vi dozvolite, odnosno ako ne znate kako da postupite.

Vebajte spreavanje pada

ta moete lako i odmah uraditi ako se okliznete, izgubite ravnoteu ili vam se odroni kamen
pod nogom?

to pre delujete vee su vam anse za uspeh. Na raspolaganju vam je jedno dejstvo - leei
poloaj, licem prema tlu. Noge lako rairene, vrhovi cipela svom snagom utisnuti u tlo (tako se
koi), sa zgrenim rukama gurajte se od padine (oslonac). U ovom poloaju ete, verovatno,
uspeti da se zaustavite. U svakom sluaju to je poloaj koji vam daje najvee izglede za
zaustavljanje, a i najmanje je bolan.

1 veba. - Potraite kratku padinu koja se zavrava ravninom. Vrlo je primereno da na njoj
bude vlane trave ili snega i leda. Okliznite se namerno. Zauzmite leeci poloaj. Pokuajte da
koite. Obavezno koristite rukavice.

2. veba - etajte izabranom padinom i okliznite se. Po okliznuu, to pre, bacite se u leeci
poloaj.

3. grupna veba - Hodajte izabranom padinom. Na dogovoreni znak jednog od vas svi se
smesta bacite u leeci poloaj.

Znaaj vebi:

Vebanjem lako postignete potrebnu spretnost da od neoekivanog okliznua do poetka

koenja protekne to manje vremena. Znajte da u glavi morate uspostaviti uslovni refleks, slian
onom koji imaju vozai (oferi) prilikom pritiska konice pri uoavanju iznenadne prepreke na
putu. Taj refleks mora delovati i kod vas, kada se nadete u nezgodnom poloaju. Pri planinarenju,
tu i tamo, pomislite o moguim nezgodama. I to je metoda za otklanjanje nezgoda, ili bar vau
pripremu.
Dakle, sneg i led na travi, steni ili strmim padinama predstavaljaju najveu opasnost za okliznue

Planinarski savetnik strana 6/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

i pad. Vebajte padanje, klizanje i koenje na sneitima sa sigurnim zavretkom. Ta veba vam
pored sticanja refleksa i uenja pravilne reakcije moe biti i vrlo zabavna. Konano, posmatrajte
druge planinare, one iskusne i one koji to nisu, pri hodanju po strminama i sneitima i uoavajte,
pitajte i komentariite.

Planinarski savetnik strana 7/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

4. Vreme
Ovo poglavlje je vrlo znaajno za planinare. Za vae uivanje, dobar provod i oseanje, vreme
je odluujui faktor.

Sparina i oluja sa gromovima, mraz i snene meave, slaba vidljivost, kia, magla i jo poneto,
su vremenske pojave koje planinarima zadaju gadne tekoce, a u svakom sluaju su neprijatne i
neeljene.

Kamene i snene lavine, te razdraljivost kao posledica "fenskog" vetra, odnosno srani
problemi koji se lako pojave pri sparini ili naglim promenama vremena, tj. posledice koje ovi
inioci ostavljaju na ljude, nije lako predvideti i prepoznati.

Ljudi i planinari esto govore loe o vremenu. Vreme se cesto pojavljuje u ulozi negativca, a
jo cece u ulozi krunske smetnje i vie, "gospodnje" sile. Naravno, vreme je tada i opravdanje za
neuspeh, a ponekad i dokaz zavere i urote protiv pojedinca. U stvari, vreme nije ba tako
potuljena, podmukla i nepredvidiva sila, koja samo eka "nesrene planinare", ve prirodna
pojava koja ima odreene zakonitosti i o kojoj postoje informacije.

Pogledajmo nekoliko prostih znanja i injenica:

Lako je obezbediti se od hladnoe i mraza

Grom nikada ne udara iz vedra neba
Za orijentaciju se koristi karta i kompas a ne samo vid
Svaki region ima itelje koji vam mogu viestruko pomoi, a sasvim izvesno znaju
trenutno vremensko stanje
Svaki region, pa i planina, ima speificnosti i zakone koji vae samo tu

Pitanje je ta uraditi kako bi se zaista upravljalo ovim upozorenjima i pojavama.

Pre svakog odlaska u planinu upoznajte se sa vremenskom prognozom i to kako uoptenom, tako
i za taj region. Vremensku prognozu izvrite sami i to na osnovu:

Hidrometeorolokog zavoda Srbije

Raspitivanja kod iskusnih planinara i poznavaoca regiona i planine
Raspitivanja kod lokalnog stanovnitva, bilo privatnim vezama, bilo preko lokalnog
planinarskog drutva ili neke druge javne slube.
Poznavanja znakova lepog i loeg vremena.

Nikada ne potcenjujte vremenske izvetaje i prognoze. Oni su prvi na listi vaeg planiranja
ture. Tek ako je ta prognoza zadovoljavajua, raspitujte se dalje prema navedenoj listi. I tako za
svaki od faktora. Konana je odluka vaa, ali nemojte po povratku optuivati vreme.

Na kraju, stvarno su opasne samo oluja ili nalet hladnog talasa zimi. Sva druga vremenska
stanja vie su neprijatnosti nego direktna opasnost, gde pod direktnom opasnocu zovemo
objektivno stanje koje uzrokuje nesreu. Time, naravno, ne govorimo nita o mogunosti nazeba,
bolesti i nezadovoljstva, kao posledicama loeg vremena.

Planinarski savetnik strana 8/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

5. Grom
Svake godine od groma stradaju ljudi i stoka i to u umama, dolinama, planinama, selima i
gradovima, ukratko, svuda, pa i tamo gde se to najmanje oekuje. Jedina prava zatita od groma
je kua sa gromobranskom instacijom ili automobil.

Saznanja

Vremenska prognoza i izvetaj o vremenu.

Sluajte izvetaje o vremenu i primetite vremenske pojave:
Gromovi prate "toplotne" oluje koje su najcee s prolea i leti, kada se vazduh jako
zagreje
Hladni talas se najece pojavljuje praen intenzivnim i neoekivanim olujama.
Kada se za lepog vremena i vedrog neba brzo pojavljuju kupasti oblaci znai da se ubrzo
sprema oluja.
Prolena stanja sa izjednaenim vazdunim pritiskom su pogodna za nastanak oluja i
elektrinog pranjenja.

Primetite sledee vremenske znakove:

upozoravajui znaci - sparan vazduh, kupasti oblaci, nagli pad pritiska

znaci opasnosti - kupasti oblaci sa tamnom (preteom) osnovom, zatije vetra, udaljena
grmljavina (tada je ve vrlo opasno)
znaci krajnje opasnosti - naelektrisanje u vazduhu (kosa se die, pucketanje vazduha ...)

POSTUPAK

Jedini lek protiv groma je da pravovremeno (trenutno) otrite u siguran zaklon!

Izgovor da oluju niste oekivali, vrlo je moderan, ali nijedna oluja ne dolazi oekivano!
Ako hocete da budete bezbedni od gromova, svoje planinarenje planirajte tako da do podneva ili
rano popodne budete u blizini sigurnog zaklona - kua, automobil, voz.

Budite svesni

Ako vas je ve zadesila oluja morate znati da:

Posebno ste ugroeni: na vrhovima, na grebenovima, u blizini usamljenih stabala ili pod
njima, oko ljebova i bujinih tokova, u podnojima previsnih i vertikalnih stena, u udubinama, u
okapinama, pod dalekovodima.

Planinarski savetnik strana 9/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

Manje opasno (ali daleko od sigurnog) je: u dolinama, oko 15m od vertikalnih stena, previsa i
litica, uanje pod bivak vreom, sedenje na rancu sa prekrtenim nogama.
titei se od groma pazite se gubitka ravnotee i pada usled jakih udara vetra. Vazduni udar je
ve mnoge oduvao sa prevoja u dolinu.

Planinarski savetnik strana 10/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

6. Hladnoa
U zemljama engleskog govornog podruja hladnoi (mrazu) tepaju: "Tihi ubica". Ovaj
nadimak hladnoa je dobila jer najcece ne ubija direktno, ali je uzrok brojnih sudbonosnih
greaka.

Vano je znati:

Hladnoa umtrvi oveka

Hladnoa pruzrokuje stres
Ljudi izloeni hladni postaju apatini
Hladnoa oslabi vrstinu odluivanja
Hladnoa ometa kretanje, pokreti su teki, tromi i nespretni

Prepoznavanje

Ako drhtite od hladnoe - dobro je. Niste u neposrednoj opasnosti. Kada drhtanje prestane
vreme je da se zabrinete. Stanje je kritino kada ovek izloen hladnoi postane smeten i izgubi
sposobnost razumnog odgovaranja na vaa pitanja (nesposobnost komunikacije)

Postupak

Delujte to je mogue bre da bi ste se zatitili od hladnoe. Zato, neka vam i po lepom
vremenu (a najbolje uvek) u rancu bude barem lagana vetrovka, "ukavac" pantalone, topla
kapa, rukavice i zatitna folija. Ne popustite! Opirite se! Drhtite, skakuite, pomerajte se, radite
unjeve! Ako uprkos hladnoi imate elju da mirujete i da se smrzavate, znak je da vas je
hladnoa opasno naela. Na vetru se opasnost od hladnoe viestruko poveava. Fakor hlaenja
sa vetrom ui nas da je pri temperaturi od svega 0 stepeni celzijusa i pri vetru od 40 km/h, isto
kao na temperaturi od -20 stepeni celzijusa bez vetra (u sobi). Ako telu ne uspe da kretanjem
ouva toplotu poee da se hladi. Ljudski organizam ima osobinu da pri ugroenosti automatski
zatvara krvotok prema periferijama (ruke, noge, lice), kako bi zatitio vitalne organe. Ako i pri
tim uslovima nastupi dalje hlaenje organizma, dolazi do gubitka svesti, stanja oka, prestanka
rada srca i smrti. Opasno pothlaene osobe prepoznaju se po tome to sa njima ne moete
smisleno razgovarati. U trenutku kada primetite da je znaajna razlika u temperaturi telesnih
periferala (ruke i noge) i trupa pothladenog, nikako ga nemojte pomerati i terati na kretanje.
Protok hladne krvi iz ruku i nogu kroz trup i vitalne organe rezultuje gubitkom svesti i ivotnom
opasnocu. Pothlaenog ostavite da miruje i utoplite ga koliko god je to mogue. Ako je ikako
mogue dozovite ekipe GSS, ili neku drugu pomo koja je u stanju da pothlaenog brzo i bez
pomeranja (helikopterom) prenese do bolnike nege.

to je vetar jai, hladnoa je vea. Ova fizika zakonitost ima poseban znaaj za boravak u
planinama. Znajte da je se na temperaturi vazduha od 10 stepeni C i pri vetru od 40 km/h (slab
vetar), vae telo hladi kao da je 0 stepeni bez vetra. Takoe, pri istom vetru i temperaturi od -10
stepeni C, vama je hladno kao na -34 bez vetra.

NE ZABORAVITE. Zatitu od vetra pruaju laka vetrovka, zatitne pantalone, rukavice, kapa
i zatitna folija.

Planinarski savetnik strana 11/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

7. Koa i sunce
Opekotine od sunca
Uivanje koje oseate provodei slobodno vreme na otvorenom, pod suncem, plaa vaa koa.
Poetkom 20. veka rak koe je bio, skoro, nepoznata bolest, a u poslednje vreme broj obolelih
rapidno i zabrinjavajue raste. Svi vi, koji se esto i dugo sunate morali bi cece da kontroliete
"majine belege" - mladee.

Uputstva za borbu protiv raka koe

ovekova koa pamti svaku opekotinu od sunca. Sa svakom opektotinom od sunca raste
verovatnoa oboljevanja od raka koe.
Skrivajte kou od sunevih zraka - posebno izloene delove (nos i ui).
Koristite pomade i kreme za sunanje sa zatitnim faktorom
Zapamtite, planine su "blie suncu". Na njima ste izloeniji svim opasnostima
ultraljubiastog zracenja.

Sneno slepilo

Na snegu i u magli (refleksija i difuzija) ultraljubicasti zraci su najjai i najopasniji. Snenog

slepila postajete svesni vrlo kasno - kad ste slepi. Sneno slepilo je krajnje neprijatno i bolno,
iako prolazno i bez trajnih posledica. Ipak, sasvim je dovoljno da planirano uivanje pretvori u
moru, i to kako vama tako i onima koji su sa vama. Koristite naoare za sunce sa bocnom
zatitom jer one su 100% zatita od UV zraka, iako su i obine naoari za sunce mnogo bolje
nego nita. Zapamtite, to to do sada niste imali sneno slepilo uopte ne znai da ste imuni na
njega, te da vam se sledei put nece desiti.

Planinarski savetnik strana 12/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

8. Pazi kamen
Kamen koji se kotrlja ili pada je smtrna opasnost u planini i uvek dolazi sasvim neoekivano.
Zapamtite, kada ste u planini, pored kie, snega, groma i grada, na glavu vam moe padati
kamenje, stene, led, prolecni sneg, stabla, granje i drugi, sasvim neoekivani predmeti (konzerva,
komadi opreme ....).

Kako se sacuvati od padajuceg kamenja i drugih objekata: Budite obazrivi - gledajte i

nagore. Klonite se opasnih mesta i strana, pogotovu ako na njima ima ljudi ili ivotinja.

A kad kamenje pada.... lem e vam sigurno pomoi. Bilo kakv lem je mnogo bolji od
nikakvog. Atestirani lem je bolji od HTZ lema, "lepog" lema ili onog "firmiranog".
Ako je kamen veliki, lem vam ne moe pomoi.

Prepoznavanje

Opasnost preti na strmom zemljitu ak iako je padina sa travom ili poumljena.

Ako je padina sa kruljivom stenom budite jako oprezni. Uoavajte tragove ranijeg padanja
kamenja: na tlu vidite razbijene stene, "svee" kamenje je svetlije od onog koje je tu po prirodi
stvari, po svetlijoj boji prepoznajete novije odlome i nasipe. Padajue kamenje je stalan faktor u
strmim ljebovima. U toj situaciji sa njim raunate i imate dosta posla.

Ko rui kamenje

Najopasniji su ljudi. Budite veoma oprezni kada uoite ljude na putu iznad vas. Posmatrajte ih.
Razmiljajte i o tome da ste vi na putu iznad nekog drugog. Planinske ivotinje takoe, nehotino
obruavaju kamenje. Divokoza u begu vas moe zasuti gomilom kamenja. Kamenje najcece
pada samo od sebe usled temperaturnih razlika. Tipino je dnevno otopljenje zimi. Sunce obasja
stenu, otopli je i evo nama kamenja, leda, lavine i drugih problema.

Ponaanje

Klonite se strana gde se esto odronjava kamenje. Zaobiite ih! Preko pree naokolo blie.
Kada kamenje krene da se odronjava budite na stalnom oprezu. Nemojte se zaustavljati! Naroito
je vano da za odmor izaberete bezbedan prostor. Na zahtevnim i poseenim stazama i putevima
nosite lem. Ni najbolji lem na svetu vas nee zatiti od velikog kamenja.

Zapamtite, kada kamenje pone da iti i kotrlja oko vas, momentalno potraite zaklon i
zatite glavu.

Planinarski savetnik strana 13/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

9. Stabla i granje
Nije retkost da se za vreme oluje strada od icupanih stabala i granja. Nain za izbegavanje ove
opasnosti je vrlo jednostavan: Za vreme oluje nemojte ii u umu. Ako stablo ili grana pada kao
kamen, bez oluje, tada je svejedno da li je to drvo ili stena ili ledena ploa ili neki drugi objekat te
veliine. Postupite kao kod padanja kamenja.

10. Visina
Svaka visina preko 2.500 metara je dovoljan razlog za oboljevanje od visinske bolesti. To je
mogue ak i u situacijama kada ste na tu visinu brzo doli kolima ili iarom.

Prepoznavanje

neprestana glavobolja
stalan oseaj umora
povean puls i prilikom mirovanja

Posledice

slabost
neprimerene odluke
nesiguran i trapav hod
iscrpljenost

Visinska bolest nastupa neprimetno. Kada je postanete svesni, ve je prekasno

Postupak

Budite svesni svog tela, jer kada:

vas snano boli glava

kada ste zadihani iako se ne napreete
kada vas spopadne suvi kaalj
kada vam u pluima krklja

tada vam pomae samo momentalni silazak u dolinu. Velika opasnost je oboljevanje od visinskog
edema plua (voda u plunom tkivu).

Planinarski savetnik strana 14/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

11. Davljenje
Narasle vode i bujice u planinama kriju opasnosti od davljenja. Pad u zasneeni potok je
mogu; naroito s prolea, kada su sneni mostovi tanki i slabi, kada nastaju rupe u snenom
bloku koji se topi. Znajte, ma koliko razmatranje davljenja u planini bilo nesuvislo, morate
poznavati mogunosti. Pri topljenju snega, potoci teku ispod snenih blokova i pri tome se mogu
stvoriti lokve. Va hod po takvom, moe zavriti propadanjem i zaglavljivanjem, te davljenjem u
vodi lokve ili potoka. Moe se takoe, propasti kroz tanki led nekog gorskog jezera. Moe se
okliznuti na ivici nabujalog potoka. Moe se dogoditi jo mnogo toga. Vae je da znate da
opasnost postoji, da je uoite, i da budete oprezni.

12. Iscrpljenost
Iscrpljenost moe izazvati smrt kada se potroe sve rezerve telesne energije. Takvi primeri su
veoma retki jer ljudski organizam ima niz sigurnosnih mehanizama kojima se brani od potpune
iscrpljenosti. Uivanje alkohola pospeuje isrpljenost organizma. Iscrpljenost u kombinaciji sa
pothlaenocu opasno se pribliava kritinom stanju oveka.

Spreavanje

Uredno se hranite i konzumirajte dosta tenosti. Povremeno se i planski odmarajte

Budite toplo obueni, jer se na hladnoi telesna energija troi na zagrevanje i time bespotrebno
rasipa. Izaberite pohod i donosite odluke, koje odgovaraju vaoj fizikoj i psihikoj
pripremljenosti i moci. POITE U PLANINE: AKO NISTE PRIPREMLJENI, IZABERITE
LAKE USPONE To znai: dobra telesna pripremljenost jo uvek nije sve! ak i izuzetno
pripremljeni i snani planinari mogu izabrati preteak pohod i tako potroiti sve svoje voljne,
telesne i energetske rezerve. Nije presudno da li ste 100% fit ili ste izali iz kancelarije, presudno
je za kakv ste se pohod odluili, odnosno kakve ste odluke na tom pohodu donosili. Planina vam
nudi razne varijante. Izaberite cilj, marrutu i tempo tako da vam bude prijatno i da uivate. Sav
smisao je u tome. Zapamtite: planina nee pobei. Ona e vam se ponuditi i drugom prilikom.

Planinarski savetnik strana 15/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

13. Skijanje
Skijanje sa raznim klizakim pomagalima bio je i bice privlaan sport i sadraj boravka u
planinama. Skijanje nije lieno opasnosti.

Nesreu cete lake spreciti ako znate sledee pojave:

Magija brzine - to se bre kreete manje dobro uoavate i primeujete. Poznato je da skijanje
ima posebnu atraktivnost zbog brzine koju moete postii. Pitanje je da li ste uvek svesni brzine
kojom se kreete. Da li moete da kontroliete svoju brzinu i svoje kretanje. Pri brzoj vonji
opasnost se poveava kako za vas tako i za druge na skijalitu.

Magija lepote - lepota skijanja prekratko traje. Toliko je lepo, i toliko uivate da ignoriete
zamor, glad, vreme i druge faktore. Kako znate da e noge ili kolena izdrati jo jedan zaokret,
skok, spust. ta ako ipak ne izdre. Opasnosti su brojne, povrede teke. Ugroavate druge.

Efekat grupe - najlepe je kada skijate sa nekim. Imate elju da se: malo potrkate, ostavite lep
grupni utisak. U oba slucaja skijate u neposrednoj blizini partnera. Time ste posebno izloeni
opasnosti od ulaenja u "mrtvi ugao". Ako neto ne vidite, ne moete ni preduzeti nita. Opasno
je za oboje, a moda i za druge na skijalitu.

Efekat "zapaivanja" - Skijalite nije samo mesto za skijanje, ve i mesto gde se ljudi sreu,
komuniciraju, primeuju, stide ili paradiraju. Dobar ste skija i eljni akrobacije, ali tako da vas
drugi vide, da vam se dive, da vas primete i prepoznaju? Uradiete neto riskantno. Izabraete
objekat koji nije predvien za akrobatiku (ograda, ratrak, stub icare, grupa ljudi. loiji skija...).
Moda ete biti uspeni, a moda i neete. Nemojte pokuavati. Ski staza, njeni infrastrukturni
elementi ili inioci, nisu instrument za demonstraciju licne vetine i sposobnosti, kao to ibica
nije za decu. Uostalom, to je vrlo nezrelo i nesimpatino, a pre svega, krajnje opasno. Slian je
efekat ako se stidite svog skijanja pred drugima pa birate nemogue i neureene terene, gde vas
oni nece gledati. Zapamtite. Tu ste zbog sebe i svog zadovoljstva. Uostalom, i padanje je
uivanje, a i plug zadovoljstvo.

Znajte

Primeujte druge skijae. Pogledajte koliko daleko otklizavaju po padu u tesnacima, strminama
i zahtevnim stazama. Isto e se dogoditi i vama. Jeste li sigurni da znate ta da inite po padu?
Jeste li sigurni da e vam skijanje na tim mestima biti zadovoljstvo?
Vebajte padove. Uradite vebe opisane u delu "okliznue i pad".

Planinarski savetnik strana 16/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

Postupanje

FIS-ova pravila za skijae (Ova pravila vae i za bordere):

1. Obzir prema drugima - skija se na skijalitu mora ponaati tako da svojim skijanjem ili
drugim postupcima ne ugroava druge.
2. Skijako znanje - ne sme se skijati napamet i bezobzirno. Brzina skijanja se mora prilagoditi
sopstvenom znanju, uslovima na skijalitu i broju skijaa.
3. Izbor putanje - skija mora izabrati takvu putanju kretanja kojom nee ugroavati skijae
pred sobom.
4. Preticanje - skija moe slobodno i po volji preticati, ali na takvom rastojanju od
preticanog, tako da ovaj ima prostora za skijanje.
5. Spust - Pre nego to se skija odluci da vozi spust po stazi mora pogledati nadole i nagore i
konstatovati da je spust siguran za njega i za druge.
6. Zaustavljanje - skija se ne sme zaustavljati na zahtevnim delovima skijalita, osim u
krajnjoj nudi. Pri tome se mora hitno skloniti.
7. Koraanje po stazi - skija, i bilo ko drugi, koji koraaju po skijakoj stazi, uzbrdo ili
nizbrdo, u tu svrhu koriste samo ivicu ski staze
8. Uvaavanje ski-znakova - kkija mora nauciti i potovati svaku oznaku (signale i znakove
ski-saobraaja) na skijakoj stazi.
9. Pomo u nesrei - prilikom nesree, skija je obavezan da u skladu sa svojim mogunostima
ponudi svoju pomo i udovolji zahtevu povreenog ili slubenog lica.
10. Obaveza legitimisanja - skija, uesnik ili svedok, odgovoran ili ne, mora pri nesrei
dozvoliti da bude legitimisan od strane za to ovlacenih lica.

U odnosu na prethodna razmatranja, postoje i alternativna pravila ponaanja za skijae, koja

imaju tretman dopune FIS-ovih pravila za skijae.

Za "sportsko skijanje" izaberite stazu ili skijalita gde nema puno "obinih" skijaa.
Pazite da na mestima mogueg pada i zaustavljanja ne bude ljudi, prepreka ili opasnih
strmina.
Druge skijae ili ljude na stazi zaobilazite u irokom luku.
Ako ste u grupi nemojte se nabijati "u stado".
Zaustavljanje uvek nosi mogunost proklizavanja i pada. Zato ako ste u grupi, skijajte
pored grupe i zaustavljajte ispod nje.
Lako ete se pridruiti grupi po zaustavljanju.
Izvan skijalita, ili pri slaboj vidljivosti, uvek zaustavljajte iznad grupe.
Pre skijanja se dobro razgibajte i zagrejte.
Kada osetite umor i utrnulost smesta prestanite sa skijanjem.

Planinarski savetnik strana 17/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

14. Lavina - borba za ivot

Nema strunjaka, koji bi sa pouzdanjem tvrdio da je neka padina potpuno sigurna od lavine.
Izuzetak su blage padine, i one sa utabanim, ustaljenim ili uleanim snegom - firnom.
Lavina je mogua ve na padinama strmijim do 25 stepeni. Najvei broj nesrea usled lavine
dogodio se na padinama nagiba izmedu 30 i 35 stepeni. Posebno su opasne istone padine.
Statistika govori da se na njima, usled lavine, dogodi 63% nesrea.

Prepoznavanje

Tekoa je u tome to je potrebno se skloniti se od lavine upravo padinom koja joj je najvie
izloena. Najlepi skijaki tereni su upravo na lavinoznim padinama. Osnovno pravilo
samozatite je: posmatrati, posmatrati, posmatrati. Vaan pokazatelj je injenica da lavina ima
tamo gde postoje ostaci ranijih lavina. Dakle, pogledajte gde su tragovi prethodnih lavina i
procenite koliko je od tada prolo vremena.

Drugi znaci opasnosti:

1.Naduvan sneg (nanos): Najvei broj nesrea se dogodio za vreme padanja snega ili
neposredno po prestanku zbog ploastih nanosa snega, koje je naneo vetar. Posle padanja snega,
ili posle vetrenih nanosa zaobilazite one padine na kojima je novi sneg. Naduvani sneg se
prepoznaje po po obliku nanosa ili po boji, a jo bolje ako ga gazite! Za opasnost od lavina u
nanosima postoji prost test: poite 2-3 metra uz strmu padinu sa nanosima. Zgazite u nju
postrance. Ako primetite pojavu snenih pukotina u nanosu iznad ili ispod vas, budite sigurni da
je opasno.

2. Dubinski plovei (tekuci) sneg sre. Pri niskim temperaturama i vedrom vremenu, u
snenom pokrivau pojavljuje se temperaturni gradijent. Tada nastaju pojave zbog kojih se sneg
raslojava, pojedini slojevi ili ceo pokriva postaje krhak, a veza izmedu kristala poputa. Takav
sneg zovemo tekuim ili plovnim. Prepoznajete ga po tome to se "suv" sneg rasipa po padini kao
zrnca ecera u kristalu. Plocasti sneg, ili delovi slojeva koji se nadu na povrinama krhkog
plovnog snega, lako se otkine ili otkliza. Lavine dubinskog ploveeg snega su cesta pojava za
vreme hladnih zima sa malo snega.

3. Mokar sneg. Usled ojuenosti, fena, kie i sunevog zraenja sneg se lako i brzo nakvasi i
otea, ta da se pocnu otkidati lavine mokrog ili vlanog snega. Paljivim posmatranjem, bez
problema otkrivate kakva je vlanost snenog pokrivaca.

Postupak:

1. Oprema - Ko se dandanas uputa u skijanje po dubokom snegu van skijakih staza i na

lavinoznom terenu bez odgovarajue opreme i sam, krajnje je neodgovoran. Pod osnovnom
opremom za lavinu podrazumeva se lavinski javlja, lavinska sonda, i snena lopata sa meraem
klizanja.
Jednom kad vas zahvati lavina, gajke skijakih tapova e vam se zaplesti oko zglobova, masa
snega koji se kliza i kotrlja e vas vuci u dolinu, a ako pri tom imate "lovce", skije e vam biti
kao sidra vezane za noge. Iskusnijeg turno skijaa prepoznajete po tome to nije sam, sigurno

Planinarski savetnik strana 18/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

skija u elcu, izvlai ruke iz gurtni na tapovima, otkaci lovce sa nogu, ima pri sebi ukljueni
lavinski javlja (postavljanu na odailjac), a u rancu lavisnku lopatu i sondu.

2. Dalje od lavinskih podrucja - Zaobilazite padine koje su vam iole sumnjive. Primeujte
znake koji vam govore o vrsti snega i mogunosti pojave lavina. Probajte sneg i padinu tapom.
Ako primetite naizmeninost tvrdih i mekih slojeva na povrini, i pri tom je tvrdi sloj na mekoj
podlozi i obrnuto, odustanite.

3. Na strmim padinama vozite pojedinano - Kada nije mogue uoiti bilo koji znak
opasnosti odluujete se na uivanje u skijanju van ski staza, na slobodnom i neobezbedenom
terenu, i po sveem i dubokom priu. Razumljivo je da, pri tom, ne smete zaboraviti da je vaa
procena opasnosti mogla biti netana. Razumni skijai se na ovakvim terenima i uslovima ne
skijaju u grupi istovremeno. Skijajte, uivajte, ali pojedincano, jedan za drugim, od jednog do
drugog sigurnog odmorita.

Ukrepanje

Ako vas zahvati lavina, zapamtite da je malo verovatno da ete se spasiti spustom (beanjem).
Ta mogunost je malo verovatnija pre nego to vas lavina zahvati. Zato, im primetite pomeranje
snenog pokrivaca ili primetite da vas sneg pod vama nosi, ako ste vet skija, pokuajte da
poravnate skije i spustite se, po lavini, izvan nje. Ako padnete: Borite se sa lavinom! Odupirite se
da vas ne povuce unutar sebe! Kad primetite da se brzina lavine smanjuje stavite ruke ispred lica.
Ako vas je lavina uvukla i vai pokuaji da izronite nisu bili uspeni nemojte ponavljati iste
pokrete. Time samo nepotrebno troite snagu i vazduh. Da bi ste preiveli mora biti ispunjeno
nekoliko uslova:

nemate povredu koja je opasna po ivot (to je prilicno est slucaj)

morate imati dovoljno prostora i vazduha za disanje. To postiete postavljanjem ruku
ispred lica. Ovo je nemogue uraditi ako su vam gurtne od tapova na rukama.
Drugovi koji su sa vama su vini i uvebani za spasavanje iz lavina. Uslov za uspeh je
postojanje lavinskih javljaa (ukljucenih i postavljanih na odailjanje), lavinskih sondi i
lopata za sneg. Ako ne uspe brza drugarska pomo, uspee brzo javljanje i akcija GSS.
Viite i dozivajte upomo samo ako osetite da su spasioci ili drugari iznad vas.

Spasavanje iz lavina

Samo trenutna drugarska pomo, koja mora biti uspena u nekoliko minuta, poveava izglede
za izbavljenje i ivot unesreenog. Ovo se spasavanje odnosi na vas i vae drugare sa kojima
skijate po neobezbedenim i lavinoznim terenima. Prilikom spasavanja razmiljajte da ste na
lavinoznom terenu, te da moe krenuti nova lavina. Ako lavina zatrpa i vas vie nema pomoi ni
vama ni vaem drugaru. Postavite osmatraa i precizirajte pravac bega.
Zapamtite mesto na kome je nestao va drugar. Ako ste to mesto zapamtili, odmah ponite da
traite povrinske znake (kapa, rukavice, komadi opreme ...) i pretraujte lavinskim javljaem.
Rukovanje lavinskim javljaem i njegovo korienje mora vam biti poznato.

1. Javlja se ukljuci na "prijem"

2. Javlja se lagano pomera levo, desno i unazad i trai se pravac i smer rastue jaine
prijemnog signala.
3. Povremeno se javlja pomera gore-dole da bi se eliminisala pogrena oitavanja.
Planinarski savetnik strana 19/25
Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

4. Detaljno traenje tik nad tlom u dva ukrtena pravca i cetiri smera.
5. Lavinskom sondom se odreduje leite zatrpanog. Ako nemate lavinske javljae traenje
povreenog je znatno sporije. Vri se "celjanje" terena lavinskim sondama. Sondira se
sondama i tapovima sa kojih se skinu krplje.

Jo nekoliko brzih uputstava:

Budite svesni svog instinkta i predoseaja. Verujte mu. Ne idite na padine kojima ne
verujete.
Nikada nemojte ii na zahtevne i opasne terene bez lavinskih javljaa, sondi i lopata.
Pre nego to napustite ureeno skijalite i upustite se u terensko skijanje, ukljuite
lavinski javlja, postavite ga na predaju i proverite da li radi.
Ruke izvucite iz gurtni na tapovima i otkopajte lovce za skije.
Na padinama preko 25% nagiba skijajte pojedinano, jedan za drugim, od jednog do
drugog sigurnog odmorita.
Posluajte savete, idite sa gorskim vodiima, instruktorom skijanja ili ski uiteljom

Planinarski savetnik strana 20/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

15. Problemi
Kada ponete da razmiljate o reavanju problema, kada se ve nalazite u tekoama, moda e
biti prekasno. Ako do sada niste razumeli, vreme je. Razmiljajte i delujte preventivno.
Zamiljajte da se nalazite u problemima. Povremeno se zaustavite i u mislima reavajte sloene i
kritine situacije. Zamislite naglu promenu vremena, lavinu, pad, povredu, zalutalost, probleme u
steni i drugo.

1. Oprema - Osnovna zatitna odea i bivak vrea reie vam veliki broj problema. Videete
kako pored vas neoprezni planinari "na vrat, na nos" ure u dolinu. To ete vreme pametno
iskoristiti.
2. Kad e doci pomo? - Ako ste se paljivo pripremali na put, te o svojim planovima
obavestili ukuane ili druge planinare u domu, imate sve anse da pretpostavite da e
prilikom vaeg kanjenja biti animirani spasioci ili milicija. Dakle, ako ostavite podatke o
tome gde ste se zaputili, kojom putanjom idete, kada ste krenuli, kada oekujete svoj
povratak ili javljanje i ta ste poneli sa sobom, znajte, da ako se naete u problemima i
vreme povratka prolazi, postoje ljudi koji vas trae i koji e vam brzo pomoi.
3. Nemojte se plaiti i paniiti - Vie ste se puta u mislima suoavali sa problemima i
tekoama. Sada vas je neka od njih zadesila. Nemojte gubiti vreme na strah, paniku ili
samosaaljenje. Pomognite sebi. Primenite sva ona znanja koja imate. Vi najbolje znate ta
u datom trenutku da uradite. Tri besmislice:
- otili ste na turu a da pri tom nikoga niste obavestili
- naiavi na probleme planinarska grupa se razila
- ostavili ste povredenog samog
4. Priprema bivaka - Zimi to nije teko. Iskopajte rupu u snegu ili napravite iglo (ako ne
znate kako se to radi pitajte decu, oni e vas nauiti igrajui se, vebajte, bie zabavno).
Leti je tee. Bez bivak vree, u planini, ete nai vrlo malo zatite (napravite zid od
kamena, pronaite neku okapinu, zavucite se u dno razgrante jele). Znajte da je
najhladnije na zemlji. Postavite suvo lice, granje, zatitnu foliju, ranac ili neto drugo.

ta radite kada je neko u ivotnoj opasnosti?

Povreeni ne die - oistite disajne puteve, pruite vetako disanje.

Povreenom ne radi srce i nema krvotoka - oivaljavanje, masaa srca, vetako disanje.
Povreeni obilno krvari - zaustavite krvarenje, podignite udove, pritiskajte ranu,
pritiskajte krvne sudove koji vode do rane, previjte ranu.
Povreeni je u oku - postavite u ok poloaj, ublaite bol, umirite povreenog.

Pravilni poloaji povreenih: na stranu - nesvest, ok, povreda lobanje

Kada pozivate u pomo, obavestite o:

Planinarski savetnik strana 21/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

Ko obavetava?
ta se dogodilo?
Gde se nesrea dogodila?
Kada se nesrea dogodila?
Koliko ima povreenih?
Znaci kod dolaska helikoptera: Pomo potrebna, Pomo nepotrebna

16. Planiranje ture

1. Kakva je naa kondiciona pripremljenost i telesne mogunosti - snaga? Prema njoj se
upravlja duina i teina uspona - manja telesna snaga - lake ture i planine.
2. Koliko je teak uspon?
Laka tura! Zahtevna tura! Vrlo zahtevna tura!
Svi putevi su podjednako markirani. Markacija ne govori nita o teini uspona. Ako
oznaka teine puta postoji, ona se nalazi na poetku markacije. Mnogi putevi nemaju
oznaku zahtevnosti, a mnogi nemaju ni markaciju. Potraite savet iskusnijih, i onih koji
poznaju teren.
3. Kada predviate povratak?
Ovaj ete odgovor dobiti ako znate da se hod planira ovako: za jedan sat normalnog hoda
predvida se 350 m nadmoske visine i oko 4km daljine Pri tome se planira predah (2-3
minuta) na svakih pola sata, odnosno krai odmor na svakih 1,5 sati. Vreme kraeg
odmora je toliko da se neto pojede i popije, ali ne toliko da se planinari ohlade.
4. Kakvo obavetenje o turi ostavljate?
Vae obavetenje mora sadrati informaciju o tome gde idete, kojim putem, kada ste poli
i kada oekujete povratak. Takoe, dobro je da informiete o tome kada elite da se
alarmiraju spasioci.
5. Ko ide na planinarsku turu?
Uspon (staza) se prilagoava prema najmanje spremnom ucesniku. Usponi samohodaca
su opasniji. Ni grupna tura nije sasvim bezbedna, jer nju karakterie ponaanje grupe:
euforije, afektacija, dokazivanje, takmienje, borba za presti, svade i drugo.
6. Kakvo e biti vreme?
Vremenska prognoza i informacije sa terena vam daju osnovni predstavu o vremenu.
Obavezno predviajte vreme planinarske ture.
7. Da li su vam potrebna uputstva strunjaka ili vodi?
O svim aspektima planirane ture posavetujte se sa iskusnijima. Otidite do planinarskog
saveza, drutva ili sekcije. Raspitajte se kod instruktora skijanja ili u koli skijanja.
Angaujte ljude koji poznaju teren, staze , planinu i opasnosti.

OPREMA:

Osnovna planinarska oprema je: ranac, paket prve pomoi (prvi zavoj, sterilna gaza, zavoji,
turban zavoj, flaster, hanzaplast, elastini zavoj, zatitna folija), bivak vrea, vetrovka, zatitne
pantalone, topla odea, rezervni ve, rukavice, kapa, tapovi za hodanje, naoare za sunce, hrana i
pie, signalna pitaljka, pribor za orijentaciju (karta, kompas, olovka)

Planinarski savetnik strana 22/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

Dodatna oprema za pohodi zimi je: dereze, cepin, lavinski javlja, snena lopata sa meraem
klizanja, lavinska sonda. Planinarska cipela mora biti nepromoiva, duboka i vrsta sa otrim
gumenim profilom. Sa takvom cipelom dobijte cvrst oslonac u snegu, na steni, i po travi.

Zdravstveni aspekti

Planinarstvo je tesno povezano sa zdravljem. Pre nego to se

odluite na zahtevne planinarske ture dobro razmislite o
posledicama. Znajte da postoje neka ogranienja zbog kojih se
naporno peaenje i penjanje u planinama ne savetuje. To su: teke
srane mane, prethodno odleane due bolesti (period
rekovalescencije od gripa i drugo). Ovde emo opisati neke od
situacija pri kojima se usled napornog peacenja i penjanja po
planinama moe oboleti, ali i razmotriemo i savetovati kako da
uvate zdravlje.

Optereenje zglobova

Hodanje po planinama i padinama, a posebno silazak sa tekim

rancem na ledima, veoma optereuje sve none zglobove. Brojni
planinari ve u srednjim godinama imaju problema sa skonim
zglobovima, kolenima, kukovima i kimom. Ovo je zbog toga to
se u mladosti nisu cuvali, ali i nije bilo odgovarajue opreme.
Uvek se trudite da optereenje na zglobove smanjite odmerenim i
ravnomernim hodom. Znajte da visoka cipela titi skocni zglob, dobar ranac smanjuje optereenje
na kukove i kimu, korienje tapova za hodanje (teleskopski tapovi) smanjuje optereenje na
kimu, korienje elastinih zavoja na kolenima deluje i preventivno. Ipak, najbitnije je lagan,
oprezan i gibak hod.

Konano, zglobove cuvate:

1. nosite lagan ranac - ponesite sa sobom samo najnunije

2. nizbrdo idite polako i oprezno - ne trite
3. prilikom sputanja po kaskadama silazite polako - nemojte skakati
4. upotrebljavajte teleskopske tapove za hodanje
5. kad ste u mogunosti, penjite se peice, a vracajte se iarom ili vozilom
6. Pre silaenja dobro zagrejte zglobove na nogama
7. diite mirno i duboko, taman toliko koliko je potrebno vaem telu.

Optereenje srca i krvotoka

Planinarske ture, najcece, ne optereuju znacajno srce i krvotok. Ipak, u sluaju sranih mana
to optereenje moe biti sasvim dovoljno za opasnost. Zato pre odlaska u planine otidite do
sportskog lekara da vam pregleda srce i ustanovi postojanje tegoba, sranih mana, te mogunost
preoptereenja.
Stalno sluajte sopstveni organizam. Nae telo je mehanizam koji ima jasne znake upozorenja i
uvek vam saoptava granice. Tako ete najbolje znati kada je dosta. Nemojte se takmiiti i
dokazivati na planinarenju. Vi ste tu zbog uivanja. Napredujte takvom brzinom da sa lakoom i
bez zamora moete razgovarati sa drutvom. Pravilno hodanje po planinama smanjuje opasnost
Planinarski savetnik strana 23/25
Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

od sranog udara usled preoptereenja srca. Optereenje srca se vidi kroz puls. Naredna tabela
vam daje normalne i dozvoljene vrednosti. Ako se zamarate i pri tom primetite da vam je puls
vei od dozvoljenog, priutite sebi odmor i izbegavajte taj intenzitet napora.

Starost Dozvoljen Normalan

20 200 130-170
25 195 127-166
30 190 123-162
35 185 120-157
40 180 117-153
45 175 114-149
50 170 110-145
55 165 107-140
60 160 104-136
65 155 101-132
70 150 96-124

Hronina stanja organizma: eer, bubrezi, epilepsija, astma, bronhitis

U planine sa decom

Ko ide sa kim u planine? Vi sa decom ili deca sa vama? Ovo pitanje ukazuje na probleme do
kojih lako dolazi, ako svoj cilj postavljate po svaku cenu, a sa vama su deca. Ako su deca
dovoljno motivisana mogu izai i na vii vrh, ali deca nisu obuena za uspone u visokim
planinama. Njih u planine vodite zbog zdravlja i lepote. Oni e zavoleti planine samo ako im je u
njima lepo. Kasnije e tota nauciti, obuiti se i otii sa svojim drutvom. Planina nee nigde
pobei i revnosno e saekati da deca porastu i osvoje je. Zapamtite, deca bi se u planini rado:
zabavljala, tu i tamo malo zaustavila i poigrala ponegde, zaustavila i vratila, bavila drugim
stvarima od onih koje vas zanimaju.

Uskladivanje elja odraslih i dece zahteva mnogo mudrosti i strpljenja. Jako je bitno da
zapamtite da su deca nestana, nedovoljno uporna, rade samo ono to im je zanimljivo,
nestrpljiva, nejaka, a iznad svega, nesvesna opasnosti u planinama. Slobodno vodite decu u
planine, ali pri tom raunajte na njih kao na ravnopravnog lana planinarske ture, te prema njima
odredite planinarski uspon. Strogo pazite na opasnosti kojim se izlau. Vae pravo oruje za
odnos sa decom su upravo njihov nedostaci: strpljenje, upornost, mudrost, smernost,
principijelnost i znanje planine.

Priroda

Trudite se da vam se u prirodi ne desi nita loe, ali brino doprinosite priodi i budite joj
ljubazni cuvar!

uma

Planinarski savetnik strana 24/25

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

ume stare i oboljevaju. Procesi koji se u umama odvijaju su veoma spori. Za razliku od toga,
moderna civilizacija je dinamina. ovek moe mnogo toga uraditi brzo, esto neoprezno i na
tetu svog okruenja koga postane svestan tek kada je za to kasno. Podmlaivanje ume, ili
poumljavanje, je mukotrpan i dugotrajan proces koji se lako moe ugroziti. Neki od faktora na
koje pojedinano ne moemo uticati su sue, oluje, poplave, grad i drugo. Postoje, medutim i
stvari koje moemo uiniti. Na primer, moemo izbegavati lomljenje malih stabala i bunova,
moemo izbegavati rubljenje skijama preko mladica. Mislite i na to da se u umama odvijaju
umski radovi (see, transport stabala, gradnja umskih puteva), te da vam od njih moe pretiti
opasnost.
Konacno, vodite racuna o tome da umski rasadi predstavljaju sloen ekosistem, te da su umski
plodovi mnogim njenim stanovnicima jedina hrana. Mislite na potrebe umskih stanovnika, onhih
vidljivih i onih nevidljivih, pa budite umereni u branju umskih plodova.

Gorsko rastinje

Pod gorskim rastinjem podrazumevamo biljni svet iznad granice ume. Posmatrajte ovu floru
drugaijim oima. Vidite li da je ona pravo udo prirode i izdrljivosti. Znate li da opstaje i u
prilikama u kojima bi ste vi davno napustili isti teren. Njihova svrha je zatita od erozije. To
rastinje se teko sadi i obnavlja. Za obnovu unitenog gorskog rastinja esto je potrebno i
nekoliko stotina godina. Zato: nemojte se kretati preicama preko rastinja, ako ve postoji staza,
jer kretanje preicom obrazuje novu stazu na kojoj nema rastinja, a koja je tzv. erozivni jarak.
I zapamtite: gorsko cvee nigde nije tako lepo kao u gori. Zato neka ostane tu. Neka se i drugi
njemu dive, neka ga uoe i neka im ulepa planinu. U vaoj vazi ili herbarijumu ono ne slui ni
vama ni planini. Ako ste ba naumili da ga trajno zapamtite - snimite ga kamerom ili foto
aparatom.

Divlja

Period od marta pa do kraja juna je vreme raanja mladunaca raznih vrsta planinskih ivotinja.
U istom periodu mladunci ine prve korake, i zato, u tom periodu zaobilazite cestare, mlado
rastinje, velike jele i svoje pse vodite na povodcu. Zapamtite da je opasnost dvostruka. Sa jedne
strane vi ugroavate mladunce i porodice gorskih ivotinja i ptica, a sa druge strane, moete se
izloiti opasnosti od zatitniki raspoloene majke neke opasne zverke. Znajte da pri begu divlja
upotrebi mnogo energije koja joj je potrebna za ivot. Znajte da i ivotinje oboljevaju od stresa.
Znajte da se panika ivotinje poveava sa iznenadnou njenog susreta sa vama. U vezi sa
poslednjem, zapamtite da hod u tiini nije poeljan, kako se to esto misli. Normalan razgovor i
utanje pri hodu otkriva vae postojanje ivotinjama, te se one na vreme postave na oprez i
lagano se uklone. Ako se "unjate" iznenadiete neko neduno stvorenje. Naravno to ne znai da
treba da galamite i namerno proizvodite nepotrebnu buku. Ponaajte se normalno. Konacno, ako
ste u umi zimi, saznajte gde su hranilita za ivotinje i nadaleko ih izbegavajte.

PA, HODAJTE PLANINAMA SRENO I SA UIVANJEM, I VRAAJTE SE KUI

SA LEPIM USPOMENAMA.

Planinarski savetnik strana 25/25