ITALIJANSKI RATOVI (1494-1559)

Stanje u Italiji uoi ratova ravnotea snaga ugovor u Lodiju

Pod Italijanskim ratovima se podrazumeva itav niz ratova (bilo ih je 9), koji su voeni,
prvenstveno, za dominaciju na Apeninskom poluostrvu, a potom su prerasli u sukob irih razmera za
prevlast u Evropi. Trajali su od 1494. do 1559. godine. Glavni akteri su bili Carstvo, panija i
Francuska, dok su ostale zemlje imale ulogu povremenih saveznika. Ovi ratovi se u engleskoj
istoriografiji nazivaju Ratovi Habzburga i Valoa.
Glavni uzroci Italijanskih ratova bili su: 1) dinastiko suparnitvo i strah; 2) teritorijalne razmirice
izmeu: Francuske i Burgundskog vojvodstva oko Flandrije, Artoa i francuskog vojvodstva Burgonje;
Francuske i Carstva oko Milana; Francuske i panije oko Napulja, Rusijona i Serdanje; 3) privlanost
Italije kao kulturno i ekonomski najnaprednijeg dela Evrope.
Izmeu pet vodeih drava u Italiji (Venecija, Firenca, Papska drava, Napulj i enova) je
postojala ravnotea snaga, koja je postignuta sporazumom u Lodiju 1454. godine.

Prvi rat (1494-1495) Pohod arla VIII Lodoviko Moro osvajanje Napulja Sveta liga u
Veneciji bitka kod Fornova

Prvi rat (1494-1495) je otpoeo pohodom francuskog kralja arla VIII (1483-1498, pre njega
vladao njegov otac Luj XI 1461-1483) na Italiju. Povod za rat je bio poziv milanskog vojvode
Lodovika Sforce (nadimak Il Moro, tj. Crni). Naime, smru Lorenca Velianstvenog Mediijia (1469-
1492, vladar firentinske republike), ravnotea snaga postignuta mirom u Lodiju 1454. godine je bila
naruena u korist Napulja, koji je tako postao pretnja Milanu.
arl VIII je na presto stupio 1483. godine, kao 13-ogodinjak. Unutranje probleme u Francuskoj
je reio nastavljajui apsolutistiku politiku svog oca Luja XI, obuzdavajui pobunjeno plemstvo u tzv.
Ludom ratu 1485. godine (1485-1488). arl VIII je bio opsednut idealom vitetva, i nosio se milju da
ponovo osvoji Jerusalim. (ak se od 1494. titulisao kao kralj Jerusalima i kralj Napulja).
Na pohod, kralja su podstrekivali njegovi savetnici, Etjen de Veski i episkop Brisone. Oni su ga
nagovarali da zauzme Napulj na koga je imao nasledno pravo (Marija Anujska, ena arla VII 1422-
1461 otac Luja XI, bila je erka Luja II Napuljskog (pripadao dinastiji Anujaca).
arl VIII je u Etaplu, novembra 1494. godine, novcem obezbedio neutralnost Engleske, a u
Barseloni je 1493. godine obeao panskom kralju Ferdinandu II Rusijon i Serdanju; dok je u Senlisu
isto 1493. godine, predao Artoa i Fran-konte caru Maksimilijanu. Tadanji kralj Napulja bio je
Ferdinand Aragonski.
U leto 1494. godine, arl VIII je poveo vojsku od 30 hiljada ljudi. Vojska je prela Alpe, ali na
ozbiljniji otpor nije naila. Potom su Francuzi uli u Firencu, a stigli su i do Rima, u kome je arl VIII
od pape Aleksandra VI dobio pravo prolaza kroz oblasti Papske drave. Kampanja je uspeno zavrena
ulaskom Francuza u Napulj, februara 1495. godine.
U Napulju su Francuzi postali omrznuti. Takoe, druge evropske drave su se uplaile jaanja
Francuske, te je 31. marta 1495. godine u Veneciji organizovana Sveta liga. Inicijativa je potekla od
pape Aleksandra VI, a savez su inili jo Venecija, Milano, panija, i car Maksimilijan (kasnije je
prila i Engleska).
arl VIII je u Napulju, kao vicekralja, ostavio ilbera de Monpansjea, a potom sa polovinom
vojske krenuo nazad u Francusku. Na tom povratku, dolo je do bitke na reci Taro, kod Fornova, 6.
jula 1495. godine. Francuzi su pokuali da na juri preu reku; okraj je bio teak, ipak, arl VIII je
uspeo da se prebaci u Lombardiju. Dve nedelje kasnije predala se francuska posada u Napulju. Time je
pohod okonan, ali su se uporita u Gaeti i Tarantu drala sve do zime 1496/7. Ubrzo se Sveta liga
raspala.

Drugi rat (1499-1505) Luj XII zauzimanje Milana sporazum u Grenadi bitke kod
erinjole i Gariljana mir u Bloa
1
 arl VIII je posle povlaenja planirao novi pohod, ali je 1498. godine umro (udario glavom u
dovratak) bez potomaka. Nasledio ga je njegov roak Luj XII (1498-1515, bio je praunuk arla V
1364-1380, koji je obeleio drugu fazu 100-godinjeg rata). Luj XII je nastavio da jaa centralnu vlast,
takoe je podsticao humanizam, imao je poasni naziv otac nacije.
Pripremajui se za pohod na Milano, Luj XII je pridobio Veneciju, obeavi joj Kremonu; takoe
je potpisao i sporazum sa Engleskom, panijom, i carem, i dobio je dozvolu da regrutuje vojsku po
vajcarskim kantonima.
Oktobra 1499. godine, francuska vojska, pod komandom an akoma Trivulcija, je zauzela
Milano. Ipak, Luju XII ovo nije bilo dovoljno, te je hteo da osvoji i Napuljsko kraljevstvo.
Sporazumom u Grenadi, novembra 1500. godine, ugovorio je sa Ferdinandom II Aragonskim (tzv.
Katolikim kraljem) podelu Napuljskog kraljevstva. Federigo, vladar Napulja, predao se
Francuzima, i kao nadoknadu je dobio Anujsko vojvodstvo. Luj XII je drao severnu polovinu
kraljevstva sa Napuljem, a panci Apuliju i Kalabriju.
Ipak, ubrzo je dolo do spora izmeu Francuske i panije oko teritorija koje nisu bile navedene u
ugovoru. panski general Kordova je porazio Francuze kod erinjole, aprila 1503. godine, i kod reke
Gariljana, decembra 1503. godine, te je Luj XII bio prisiljen, januara 1504. godine, da napusti Gaetu
(poslednje francusko uporite u junoj Italiji). Mirom sklopljenim u Bloa, oktobra 1505. godine, Luj
se odrekao Napulja, u korist svoje neake, koja se udala za panskog kralja.

Trei rat (1509-1514) papa Julije II liga u Kambreu protiv Venecije bitka kod Anjadela
razdor meu saveznicima i novi rat bitka kod Ravene napad na Francusku bitke kod
Gingata i Flodena

Novi papa, Julije II (1503-1513, prethodnik Pije III, od 22. septembra do 18. oktobra 1503), je
eleo da vrati sve crkvene oblasti koje su izgubljene. Posle priprema, krenuo je u pohod, i 1506.
godine je uao u Bolonju.
Da bi savladao sledeeg protivnika Veneciju na njegovu inicijativu je dolo do osnivanja lige u
Kambreu, decembra 1508. godine. Ligu su inili Francuska, Engleska, Carstvo, panija, Maarska,
Firenca, Savoja, Ferara, i Mantova. Francuska vojska je napala Veneciju, i odnela pobedu kod
Anjadela, u blizini granice Milana i Venecije.
Poto je povratio gradove, papi vie nije trebala pomo Francuza, i smetalo mu je njihovo prisustvo
u Italiji. Zbog toga je obrazovana antifrancuska Sveta liga, oktobra 1511. godine.
Francuska vojska, pod komandom Gastona de Foa (Grom Italije) je 1512. godine prela dolinu
reke Po i porazila zajedniku pansku i papsku vojsku, sredinom aprila kod Ravene. Ipak, francuski
vojskovoa je poginuo, i Francuzi su napustili Milano, u koji su se vratile Sforce. Potom su se protiv
Francuske okrenuli i engleski kralj Henri VIII (1509-1547) i Ferdinand Aragonski, i oni su pokuali da
osvoje Gaskonju. Ferdinand je uspeo da pripoji sebi deo malog pirinejskog kraljevstva Navare.
Engleska vojska, od 14 hiljada ljudi, se u toku juna 1513. godine iskrcala kod Kalea. Krajem
meseca, vojsci se pridruio i kralj Henri VIII. Francuzi su potom pretrpeli teak poraz kod Gingata u
severnoj Francuskoj (tzv. Bitka mamuza nazvana tako jer se francuski konjiki odred razbeao;
prethodno su 1513. godine pretrpeli poraz kod Novare, kad su pokuali da zauzmu Lombardiju).
Francuski saveznik, kotski kralj Dejms IV, je doiveo poraz i poginuo u bici kod Flodena, na
englesko-kotskoj granici.

etvrti rat (1515-1516) Fransoa I problem vajcarske bitka kod Marinjana

konkordat u Bolonji

Luj XII je umro 1. januara 1515. godine, bez naslednika. Tada je na presto doao 21-godinji
Fransoa I (1515-1547), iz bone grane dinastije Valoa, i kraljev zet. Fransoa I je vodio politiku jaanja
kraljeve moi, na raun feudalaca. Stekao je ratno iskustvo borei se u Gaskonji i Gijeni. Tokom
njegove vladavine je cvetao humanizam u Francuskoj, ali na raun ekonomije.
2
 Do leta 1515. godine, u Lionu je sakupljena vojska od oko 40 hiljada vojnika za pohod na Italiju.
Prepreka su bili vajcarci koji su pazili na glavne alpske prolaze. Ipak, francuska vojska je uspela da
se probije, i da se pojavi u Pijemontu (regija u severozapadnom delu Italije), to je primoralo vajcarce
da se povuku ka Milanu.
Neki kantoni su poeli pregovore, dok su ostali odluili da nastave rat. Tako je dolo do bitke kod
Marinjana (zapravo varoica Melenjano, sredinom septembra 1515. godine). vajcarci, njih 20
hiljada je predvee 13. septembra izvrilo prepad na francusku vojsku od 30 hiljada ljudi. U poetku,
vajcarci su imali uspeha, ali intervencija Mleana na strani Francuza je promenlia tok bitke. Sa oko
16000 poginulih, ovo je bila jedna od najkrvavijih bitaka u italijanskim ratovima. Pregovori sa
kantonima su zavreni Venim mirom, u Frajburgu 1516. godine. Posle Marinjana, Fransoa I je
osvojio Milano.
Vaan ugovor je potpisan sa papom Lavom X u Bolonji 1516. godine. Radi se o Konkordatu koji je
potvrivao Pragmatinu sankciju iz 1438. godine (izdao ju je arl VII) na kojoj se temeljio
galikanizam.

3
 Peti rat (1521-1526) bitka kod La Bikoke opsada Marseja bitka kod Pavije mir u
Madridu

Posle izbora Karla V za cara (1519. godine, unuka Ferdinanda i Izabele), Francuska je bila
okruena habzburkim zemljama (panija, Nizozemska, Carstvo). Novi rat je bio na pomolu.
Fransoa I je aprila 1521. godine krenuo u rat. Najpre je krenuo u ofanzivu ka panskoj Navari, ali
je pretrpeo poraz kod Eskirosa. Jo dok su borbe bile u toku, Fransoa je pokuao da rat okona
pregovorima, i prihvatio je posredovanje Engleza, tako da je dolo do sastanka u Kaleu, kome je
predsedavao engleski kardinal Vulzi. Meutim, sastanak se oduio, a i Henri VIII je samo glumio da je
nepristrasan, dok je zapravo bio u pregovorima sa Karlom V, a borbe su bile u toku.
Vojskovoe carske vojske, Zikingen i Frundsberg, su opseli Mezijer i ugrozili su ampanju.
Fransoa je uspeo da deblokira Mezijer. Vane bitke u ratu su voene u Italiji. Do odluujue bitke je
dolo kod La Bikoke, 27. aprila 1522. godine. Francuzi su pretrpeli poraz, ali Fransoa se nije lako
odricao Italije. Poslao je novi odred od 30 hiljada vojnika, meutim, ove trupe su poraene krajem
aprila 1524. godine na Seziji.
Put u Francusku je bio otvoren, i carske trupe su opsele Marsej. Fransoa je sakupio vojsku i krenuo
na Avinjon, a potom na Milano. Fransoa je potom opseo Paviju. Do bitke je dolo 23. februara 1525.
godine, i francuska peadija je pretrpela velike gubitke, oko 8000. Fransoa I je zarobljen. Bitka kod
Pavije je najvei masakr francuskog plemstva posle bitke kod Aenkura u Stogodinjem ratu (25.
oktobar 1415, Henri V vs. arl VI).
Tada je upravu nad Francuskom, kao namesnica, preuzela kraljeva majka Lujza Savojska, uz
pomo kancelara Dipra i sekretara Roberta. Ona je zapoela pregovore sa engleskim kraljem Henrijem
VIII, i avgusta 1525. godine, u Muru, sklopljen je mir izmeu Francuske i Engleske.
Potom je potpisam sporazum i sa panijom, tj. Karlom V. Sporazum je potpisan u Madridu
januara 1526. godine. Fransoa I je morao da izrui svoje sinove kao taoce, preda Flandriju i Artoa, da
se odrekne prava na Italiju, i da ustupi Karlu V Burgonjsko vojvodstvo.

esti rat (1526-1529) liga iz Konjaka osvajanje Napulja Andrea Dorija Mir gospoa u
Kambreu

Fransoa I je bio reen da ne ispuni zahteve predviene mirovnim ugovorom, smatrajui da ga oni
ne obavezuju, jer su iznueni. Zapoeo je obrazovanje koalicije, tzv. Svete lige iz Konjaka, koju su
inili Francuska, papa Klement VII, Venecija, Firenca, i Milano.
Ipak, ratovanje je krenulo uspeno po carsku vojsku. arl Burbonski je zauzeo Milano, a potom
zajedno sa Frundsbergom opseo Pjaencu i Bolonju. Kod Bolonje je izbila pobuna landsknehta, ali je
Burbonski uspeo da ih primiri, i krene na Rim. Vojnici arla Burbonskog su 6. maja 1527. godine
otpoeli napad na slabo branjeni Rim. Meu prvima, poginuo je arl Burbonski. Ovo je samo jo vie
razbesnelo vojnike, koji su u gradu ubijali, palili i pljakali sve to su stigli. Pljakanje je trajalo
nedelju dana.
U meuvremenu, Fransoa I je sakupio vojsku i poslao je pod komandom Lotreka za Napulj. Lotrek
je potisnuo careve trupe iz Rima, i blokirao ih u Napulju sa kopna i mora. Savezniku flotu je
predvodio Andrea Dorija, i on je kod Portofina, sredinom avgusta 1527. godine, naneo poraz
panskoj floti.
Francuzi su pretrpeli poraz, 21. juna 1529. godine, u bici kod Landrijana u severnoj Italiji, i potom
je i papa Klement VII okrenuo lea Francuskoj.
Kako su obe strane bile izmorene ratom, organizovani su pregovori, 3. avgusta 1529. godine u
Kambreu, koje su vodile dve ene Lujza Savojska (majka Fransoa I) i Margareta Austrijska (tetka
Karla V, koja je vladala Nizozemskom), tako da je ovaj sporazum nazvan Mir gospoa.

4
 Sedmi rat (1536-1538) saveznitvo Francuske i Turske sastanak Fransoa I i Karla V u
Kamargu

Velika drava Karla V bila je izloena mnogim potresima. Protestantski kneevi i gradovi su
organizovali tzv. malkaldensku ligu i oruani sukob je bio na pomolu. Fransoa I je iskoristio priliku i
u protestantskim kneevima je traio saveznike. Takoe, Fransoa I je potraio saveznike i u
nevernicima (Turcima). Od 1535. godine, Francuska je drala stalnu ambasadu u Carigradu.
Poto je Franesko Sforca umro bez naslednika, opet se postavilo pitanje naslendika Milana.
Fransoa I je namenio ovo vojvodstvo svom roaku, vojvodi od Orleana. Francuska vojska je februara
1536. godine upala u Savoju i zauzela Torino. Potom je Karlo V upao u Provansu, ali nije uspeo da
osvoji Marsej, pa se povukao. Na posredovanje pape Pavla III (1534-1549) voeni su pregovori o 10-
godinjem miru, ali je potpisano samo primirje u Nici, juna 1538. godine.
Fransoa I i Karlo V su se sreli kod Egmorta 1539. godine, i iako je susret protekao srdano, do
potpisivanja mirovnog ugovora nije dolo.

Osmi rat (1542-1544) pohod Karla V na Alir Hajredin Barbarosa

Karlo V je 1541. godine organizovao pohod na Alir, u kome je bilo angaovano oko 12 hiljada
mornara i 25 hiljada vojnika. Ipak, veliku flotu je zahvatila bura, i bila je veoma oteena. Koristei
priliku, Fransoa I je 1542. godine, u savezu sa sultanom Sulejmanom Velianstvenim (1520-1566),
Kleveom, Danskom, vedskom, napao Carstvo u Luksemburgu, Brabantu, Rusijonu, Navari. Sa
gusarom Hajredinom Barbarosom, Francuzi su zauzeli Nicu, i opljakali je.
Na Pariz su krenuli Henri VIII i Karlo V. Englezi su zauzeli Bulonj, a trupe Karla V su stigle do
Soasona. Francuzi su izbegavali bitku na otvorenom polju, povlaei se u tvrave.
Obe strane, opet izmorene ratom, su 18. septembra 1544. godine potpisale mir u Krepiju.
Sa Englezima je rat oko Bulonja nastavljen jo dve godine. Konano, mir je potpisan u Ardru, juna
1546. godine.

Deveti rat (1552-1559) sporazum u amboru opsada Meca bitka kod Sen Kantena mir
u Kato-Kambreziju

Poslednji rat vodio je Anri II (1547-1559), koji je na prestolu nasledio Fransoa I 1547. godine. U
njemu su protestanti traili oslonac nakon tekog poraza 1547. godine kod Milberga.
Anri II je uao u pregovore sa Moricom Saksonskim i ostalim protestantskim voama. Uz novanu
nadoknadu, oni su, ugovorom u amboru 1552. godine, priznali Anrija II za vikara (tj. namesnika)
Carstva, i dozvolili mu da zauzme tri biskupije Mec, Tul, i Verden.
Moric Saksonski je zamalo zarobio cara Karla V u Insbruku, ali je ovaj uspeo da pobegne. Nakon
toga, Moric se nagodio sa Ferdinandom (bratom Karla V) i uestvovao u pohodu na Turke.
U meuvremenu, Karlo V je sakupio vojsku od oko 50 hiljada ljudi, i u novembru 1552. godine
opseo Mec. Ipak, poto mu je vojska bila iscrpljena, Karlo V je januara 1553. godine morao da
podigne opsadu. Dve godine kasnije, 1555., Karlo V se odrekao suvereniteta nad Burgundijom, a
januara 1556. godine i panskih kruna. pansku krunu je poneo njegov sin Filip II (1556-1598), a
upravu nad habzburkim posedima, kao i carsku krunu, preuzeo je njegov brat Ferdinand I (1556-
1564).
panci su kod Sen-Kantena, u Pikardiji, teko porazili francusku vojsku, i zarobili konstabla
(glavni vojni zapovednik) Monmoransija.
Francusku je od potpune propasti spasilo samo to to ni panci nisu imali snage da napreduju.
Pregovori su voeni na neutralnoj teritoriji u Kato-Kambreziju. pansku delegaciju su inili vojvoda
od Albe (Fernando Alvarez de Toledo), Antoan Pereno, Viljem Oranski; francuska delegacija je bila
slaba, najuticajnija linost bio je kardinal Fransoa Giz, a neto kasnije, iz zarobljenitva su puteni Sent
Andrea i Monmoransi. Pregovori su se otegli, a problem je predstavljao i jezik, jer su pregovori voeni
na latinskom, to je oteavalo razumevanje.
5
 Konano, mir je sklopljen u Kato-Kambreziju 3. aprila 1559. godine, Francuska se odrekla
svojih pretenzija u Italiji, priznajui pansku premo na poluostrvu.

NIZOZEMSKA REVOLUCIJA

Nizozemska do izbijanja revolucije, politika istorija do 1559. godine

Naziv Nizozemska (donja zemlja ili donje zemlje) javlja se prvi put u 15. veku i njime je
obuhvaen prostor uz Severno more u donjim tokovima reka Rajne, Meze i elde, tj. dananje
Holandije, Belgije, severne Francuske i Luksemburga. U jezikom i etnikom smislu, Nizozemska se
moe podeliti na germanski sever i romanski jug.
Ove teritorije su bile deo carstva Karla Velikog (768-814, car postao 800. godine), da bi u vreme
njegovih naslednika pripale istonoj Franakoj. Slabljenjem centralne vlasti, nastao je itav niz malih
politikih jedinica, koje su se postepeno osamostaljivale, da bi u 13. i 14. veku stekle nezavisnost. U
15. veku, ove oblasti su ule u sastav Burgundije. Burgundija je vojvodstvo u istonoj Francuskoj. U
toku Stogodinjeg rata (1337-1452), francuski kralj an II Dobri (1350-1364) je Burgundiju ustupio
svom sinu Filipu Smelom, koji je ovde obrazovao novu dinastiju. Koristei slabost francuskih kraljeva,
i stajui na stranu Engleza tokom rata, burgundske vojvode an Neustraivi, Filip Dobri, i arl Smeli,
su uspeli da izgrade samostalnu dravu, koja je bila jedna od najmonijih i ekonomski najrazvijenijih
drava u Evropi.
Burgundija je obuhvatala Gornje zemlje, tj. pokrajinu Burgonju, ije sedite je bio grad Dion; i
Donje zemlje, tj. Nizozemsku. Burgundske vojvode su uprkos svojoj moi, formalno bili vazali
francuskih kraljeva koji su eleli da povrate vlast nad njima. Francuski i nizozemski deo Burgundije su
bili razdvojeni, i burgundske vojvode su elele da ih spoje, to je bilo jedino mogue zauzimanjem
francuskih oblasti. Sukob je bio neizbean, tako da su vie od 20 godina (1465-1493) voeni ratovi.
arl Smeli nije imao potomaka, tako da je pitanje udaje njegove erke Marije bilo od velikog
unutranjeg i spoljnopolitikog znaaja. Ozbiljna brana ponuda je stigla od cara Fridriha III (car
1452-1493), koji je eleo da svog sina Maksimilijana oeni Marijom. arl Smeli je oekivao da od cara
dobije kraljevsku titulu i pomo u ratu sa francuskim kraljem Lujem XI (1461-1483). Pregovori su
voeni u jesen 1473. godine u Triru. Ipak, Fridrih III je izbegavao da ita obea arlu Smelom, te je
arl ljut napustio Trir.
Veliki prelom, i u vojnom i u politikom pogledu, oznaila je bitka kod Nansija, 5. januara 1477.
godine, u kojoj je arl Smeli poraen i ubijen. Naslednica je bila erka Marija, te su razmatrane
mogunosti za brak. Neprijatelj arla Smelog, francuski kralj Luj XI je nameravao da svog sina,
budueg kralja arla VIII (1483-1498) oeni Marijom, i da tako konano prikljui Burgundiju
francuskoj kruni. Meutim, Marija se odluila za Maksimilijana Habzburkog (1493-1519).
Makimilijan je pored velikog miraza, ovim brakom nasledio i rat sa Francuskom dug i
iscrpljujui, na koji je odlazilo mnogo novca. Uskoro je morao i da zalae dragocenosti kod bankara:
ogrta koji je arl Smeli nosio u Triru, umetnike slike od kojih je 30-ak zavrilo u filijali Mediija u
Briu. Ve naredne, 1478. godine, rodio se naslednik Filip Lepi.
Te godine Maksimilijan je postao i veliki majstor vitekog reda Zlatnog runa. Red je imao 24
lana, od kojih su mnogi, kao i arl Smeli, poginuli u ratu sa Francuzima. Od tada su Habzburgovci
tesno bili povezani sa ovim prestinim redom bili su veliki majstori.
Naalost, Maksimilijanova supruga Marija nije dugo poivela, umrla je 27. marta 1478. godine u
25-oj godini ivota. Posle njene smrti Maksimilijanov poloaj se pogorao. Pobunila se profrancuska
stranka. Delegacija grada Gana je dola kod kralja Luja XI i obeavala je prikljuenje Francuskoj pod
uslovom da se sauvaju pokrajinske slobode i privilegije.
Separatistike tendencije su pokazivala dva mona grada Gent i Bri koji su se pobunili protiv
Maksimilijana. On je potom bio prinuen da ugovorom u Arasu dozvoli Francuskoj da zadri sve
oblasti koje je zauzela. Kao garanciju, morao je da poalje svoju erku Margaretu, koja je trebalo da
postane ena francuskog prestolonaslednika arla VIII.
6
 Maksimilijan je pomou lojalnih pokrajina sakupio novac za najamniku vojsku i represijama je
uspeo da ponovo uspostavi svoju vlast u Nizozemskoj.
Maari su, na elu sa Matijom Korvinom, provalili 1477. godine u Donju Austriju, a osam godina
kasnije, 1485. su zauzeli i sam Be, i drali ga do 1490. godine dok nije umro Matija Korvin.
Fridrih III i Maksimilijan su se sreli posle osam godina (u jesen 1485 kad je Matija ve zauzeo
Be) na putu izvan Ahena, a potom su zajedno nastavili putovanje za Frankfurt. U crkvi Sv.
Bartolomeja je obavljan izbor za cara, i uprkos to su kneevi bili podmieni od strane francuskog
kralja arla VIII, izbor Maksimilijana za cara je protekao glatko.
Posle slavlja, Maksimilijan je na elu vojske krenuo u Burgundiju. Sa manjim odredom najamnika
je 1488. godine otiao u Bri, gde je nameravao da sazove generalne stalee. Ubrzo je dolo do
pobune. Naime, odred vojnika je vrio egzercir na glavnom gradskom trgu, i okupljeni graani su
pogreno razumeli jednu komandu, i potom su se odredi milicije naoruali, a gradske kapije su
zatvorene, tako da car nije mogao da napusti grad. etiri meseca bio je zatoen u jednoj kui na
gradskom trgu. Cela Evropa je bila iznenaena drskou pobunjenika. Papa (Inoentije VIII avgust
1484-1492) je pretio Briu ekskomunikacijom, a Ferdinand i Izabela su opremali flotu sa namerom da
izbave cara.
Maksimilijan se izbavio iz zatoenitva kada je obeao da e potovati ugovor u Arasu i uvati mir
sa Francuskom. Nije nameravao da odri re, a u pomo mu je stizao otac Fridrih III sa vojskom.
Maksimilijan je porekao obeanje, pravdajui se da je iznueno od njega, i obraunao se sa
pobunjenicima, i u Ganu je naredio da se privilegije spale na gradskom trgu.
Rat za burgundsko naslee, koji je trajao 15 godine, okonan je 1492-1493. godine mirom u
Senlisu. Francuska je dobila Pikardiju i Burgonju. Pojam Burgundija je izaao iz upotrebe za posede
Habzburgovaca se ustalio naziv Nizozemska, a za pokrajinu Burgonju u Francuskoj Fran Konte.
Maksimilijan je, poto je izabran za cara, Nizozemsku predao svom sinu Filipu Lepom (muu Huane
Lude, koja je bila erka panskih vladara Ferdinanda i Izabele).
Filip Lepi je umro 1506. godine, i kao burgundski vojvoda, nasledio ga je 6-ogodinji sin Karlo.
Posle smrti Izabele i Ferdinanda, koji nisu imali mukog naslednika, Karlo je 1516. godine postao
panski kralj kao Karlo I, a posle smrti Maksimilijana 1519. godine, Karlo je izabran za cara Svetog
rimskog carstva nemake narodnosti kao Karlo V (1519-1556).
Karlo je roen u Nizozemskoj (Gent) i tu je proveo vie vremena nego u ostalim svojim zemljama.
Ipak, Nizozemskom su upravljale, najpre njegova tetka Margareta Austrijska, a potom sestra Marija
Maarska. Prerano ostareo, i iscrpljen napornom vladavinom, Karlo V je odluio da se povue, i
upravu nad Nizozemskom (oktobra 1555.) prepustio je sinu Filipu II. Tako se Nizozemska nala pod
vlau panskog kralja, stranca, koji nije pokazivao dovoljno razumevanja za probleme Nizozemske.

Dravno ureenje

U dravno-pravnom slislu, Nizozemsku je inilo 17 pokrajina: na jugu: Eno, Namir, Artoa,

Luksemburg; u sredinjem delu: Limburg, Brabant, Antverpen (Anvers), Mehelen, Citfen; na severu:
Frizija, Holandija, Zelandija, Groningen, Utreht, Gelderland, Oversejl.
Svaka od ovih pokrajina je bila faktiki nezavisna, tako da Nizozemska u dravno-pravnom smislu
nije inila jedinstvenu celinu. Svaka od pokrajina je imala svoje posebno predstavniko telo
skuptinu stalea i guvernera, tj. tatholdera (tathaltera).
Skuptina nije svugde imala jednaku mo. U nadlenosti stalea bili su porezi, finansije, sudstvo i
izglasavanje novanih prihoda vojvodi. Pokrajinski partikularizam bio je vrlo naglaen. Pored jezikih
razlika, postojale su razlike u zakonima, netrepeljivost prema graanima drugih provincija; bilo je
mogue spasiti se suda prelaskom u drugu provinciju. Labavo jedinstvo zemlje je bilo olieno, najpre u
priznavanju istog vladara.
Tenju ka vrem povezivanju nizozemskih pokrajina su pokazivale burgundske vojvode iz
dinastije Valoa. elja za povezivanjem je bila jo vie izraena kod njihovih naslednika iz habzburke
kue.

7
 Radi lakeg raspolaganja izvorima prihoda, sazvani su 1463. godine, prvi put, dravni stalei, koji
su se sastojali od predstavnika provincijskih stalekih skuptina. Sastajali su se redovno, jednom u tri
godine, i njihov glavni zadatak je bio izglasavanje novanih prihoda vojvodi.
Uvoenje dravnih stalea, vlast pokrajina nije bila ozbiljnije uzdrmana. Predstavnici pokrajina su
se uvek pridravali uputstava dobijenih od pokrajinskih skuptina. Vojvoda se prilikom stupanja na
presto sveano obavezivao da e potovati sva njihova prava. Znaajan dokument te vrsta je tzv.
Velika privilegija, koja je izvojevana prilikom stupanja na presto Marije, erke arla Smelog.
Odreeno je da se dravne i provincijske staleke skuptine sazivaju na sopstvenu inicijativu i da se
nikakvi novani prihodi ne mogu ubirati bez njihove saglasnosti.
Znaajan korak u jaanju centralne vlasti uinio je Karlo V. On je na carskom saboru u Augsburgu
1548. godine izdejstvovao da se nizozemske provincije konstituiu u odvojenu administrativnu
jedinicu. Ovom tzv. Augsburkom transakcijom, Nizozemska je praktino izuzeta iz Carstva, ali je
nastavila da plaa porez i daje vojsku. Novembra 1549. godine, Karlo V je uvrstio ovo izdvajanje,
poto su sve pokrajinske skuptine potvrdile tzv. Pragmatinu sankciju, koja ih je obavezivala da se
nakon njegove smrti pokoravaju istom vladaru, i istim centralnim organima vlasti.
Ove mere su imale odjeka i u svesti stanovnitva, te su ljudi poeli da re Patria, koriste kad su
mislili na celu Nizozemsku, a ne samo na svoj grad.

Privredni i kulturni ivot

Sredinom 16. veka stanovnitvo Nizozemske je brojalo oko 3 miliona ljudi. S obzirom na veliinu
zemlje, to je bilo jedno od najgue naseljenih podruja Evrope. U Nizozemskoj je bilo oko 200
gradova, a ak 19 gradova je nastanjivalo preko 10 hiljada ljudi (npr. u Engleskoj je tada bilo samo 4
takva grada), Antverpen je imao 80 hiljada, a Gent, Brisel i Amsterdam preko 30 hiljada stanovnika.
Tokom 14. veka najrazvijenija je bila sredinja oblast. U Flandriji i Brabantu je postojalo mnogo
trgovako-zanatskih centara (Gan, Ipr, Bri). Dominantna delatnost je bila prerada vune i proizvodnja
tkanina.
U gradovima su postojale velike manufakture i postojala je prava industrija koja se nalazila u
rukama esnafske buroazije. Proizvodnja tkanina je poela da cveta i van gradova. Tako je dolo do
konkurentske borbe, jer su esnafi titili svoje tradicionalne povlastice, zahtevajui da se zabrani
obavljanje ove delatnosti van gradova. Tekstilna industrija je dola u krizu u 15. veku jer je glavni
izvor sirovina, Engleska, poela da razvija sopstvenu proizvodnju i izvozi tkanine u Nizozemsku.
Seoski tkai nisu bili ogranieni strogim i prevazienim esnafskim odredbama, i bolje su proli u
toj konkurentskoj borbi. Oni su poeli da izrauju nove, lake vrste vunenih materija koje su u 16. veku
dobro prolazile na evropskom tritu. Poelo se sa proizvodnjom lanenih tkanina i gajenjem lana, po
emu je Nizozemska postala uvena. Esnafi iz Bria su izdejstvovali zabranu uvoza engleske robe u
Bri, to je vremenom uinilo da grad izgubi prvenstvo u privrednom ivotu.
Engleski trgovci su zatim pogodno mesto za stovarite nali u Antverpenu, u koji su potom dolazili
i kupci engleskih tkanina iz cele Evrope. Strancima je bio dozvoljen slobodan pristup u grad, a stranim
trgovcima je dozvoljena puna sloboda. Pristanite je bilo ureeno, a izgraena su skladita, kao i
posebna zgrada berze. (ova zgrada je bila i neka vrsta kladionice). Takoe, nizozemska vlada je svim
sredstvima podsticala priliv stranih trgovaca u Antverpen. U gradsku luku je nedeljno ulazilo oko 2
500 brodova. Za preduzimae iz ovog grada, koji su razvijali vanesnafsku proizvodnju tkanina, radilo
je po selima Flandrije, Enoa i Brabanta oko 20 hiljada ljudi. Takoe, Antverpen je do danas ostao
uven po bruenju dijamanata.
U severozapadnim, pomorskim oblastima, Holandiji i Zelandiji, razvilo se pomorstvo, ribolov,
brodogradnja i trgovina. Holandija i Zelandija su potisnule Hanzu i zagospodarile baltikom
trgovinom. Amsterdam je postao najznaajniji centar trgovine itom u Evropi. Najvanija industrijska
grana postala je brodogradnja.
Oko polovine holandskog stanovnitva je ivelo u gradovima. Jedan deo je radio u industriji, a od
drugog dela su regrutovane brodske posade. Holandska trgovaka flota je esto prevozila robu za
pojedince i drave koje nisu imale brodove (otuda su dobili nadimak morske kiridije). Iako se mali
8
broj stanovnika bavio poljoprivredom, i tu je postignut veliki uspeh. Veliki deo zemlje je dobijen
isuivanjem brojnih jezera ili otimanjem od mora. Najkrupnija goveda i ovce u Evropi su gajeni u
Holandiji i Friziji.
June i istone oblasti zemlje, Heldern, Eno, Artoa, bile su agrarne i razvijale su se sporije. Dok su
se seljaci severnih i sredinjih pokrajina oslobodili kmetske zavisnosti, u ovim oblastima su jo uvek
bili na snazi feudalni odnosi. Takoe, ove oblasti su bile i oslonac feudalnog plemstva i svetenstva.
U 15. i 16. veku dolo je i do kulturnog procvata. Burgundske vojvode i druge linosti sa njihovog
dvora su bili veliki zatitnici i mecene umetnika. Jan van Ajk je bio omiljeni pratilac i slikar vojvode
Filipa Dobrog. Znaajni su i slikari Robert Kampen i Roe van der Vajden. U Antverpenu vano mesto
zauzimaju Hijeronimus Bo i Piter Brojgel.
pance i ostale savremenike iz drugih zemalja impresionirao je veliki broj pismenih u
Nizozemskoj. Samo u Antverpenu je, sredinom 16. veka, bilo 150 kola.

Reformacija

Blizina nemakih zemalja je uticala da se Luterovo uenje u Nizozemskoj iri jednakom brzinom
kao u Carstvu. U Nizozemskoj je propovedanje reformatorskih ideja bilo zabranjeno ve 1520. godine.
Karlo V je nameravao da uvede Inkviziciju, ali je umesto toga 1522. godine postavio specijalnog
komesara sa dva pomonika koji su trebali da pronalaze i kanjavaju jeres. Neto kasnije je uvedena i
episkopska inkvizicija. Prvi protestantski muenik za veru uopte spaljen je 1523. godine u Briselu. Za
veme vladavine Karla V, oko 2 hiljade nizozemskih protestanata je pogubljeno. Uprkos tome, oko 30
Luterovih dela je prevedeno na holandski.
Kasnije se proirilo uenje i drugog reformatora, ana Kalvina. Taj prvi period reformacije u
Nizozemskoj naziva se Velianstvena anarhija. Naime, protestantske crkve nisu jasno definisale svoju
dogmu, i sve se svodilo na odbacivanje katolikog bogosluenja, uloge svetenika kao posrednika, i
nastojanja na individualnom izuavanju Biblije. To je i u redove Inkvizitora unosilo zabunu i
nedoumice pri odreivanju karaktera jeresi. Od 1544. do 1554. godine, reformacija je u Nizozemskoj
izgubila zamah.

Filip II i Nizozemska

Imperijalna politika Habzburgovaca esto se kosila sa interesima Nizozemske, to je vremenom

sve vie dolazilo do izraaja. Habzburgovci su ratovali neprekidno ili sa jednim, ili istovremeno vie
protivnika Francuskom, nemakim protestantima, Turcima. Najvie rtava u tome je podnosila
panija. Novac njenih stanovnika, kao i zlato i srebro Novog sveta su bili veoma vani za voenje
imperijalne politike. panske trupe su potiskivale turske snage u Maarskoj 1532. godine, porazile
protestante kod Milberga 1547. godine, borile se u Tunisu 1535. godine, porazili Francuze kod Sen-
Kantena 1557. godine.
Karlo V je 1552. godine, za ono vreme, imao ogromnu vojsku od 150 hiljada ljudi. Sa stanovita
Habzburgovaca bilo je sasvim razumljivo da deo velikog tereta imperijalne politike stave i na bogatu
Nizozemsku.
Za razliku od svog oca Karla V, Filip II (1556-1598) je po roenju i vaspitanju bio panac. U
Nizozemskoj je boravio dva puta 1549. godine, i od 1555-1559. godine u vreme poslednje faze rata
sa Francuskom. U toku svog drugog boravka, od etiri godine, Filip II je etiri puta sazivao dravnu
staleku skuptinu, pokuavajui da uvede stalni porez na nekretnine i namet na prodaju robe, to
skuptina nije odobrila. Umesto toga, skuptina mu je izglasala velike svote novca, iznuujui pri tome
politike ustupke.
Odlazei iz Nizozemske, Filip II je izdao uputstva tzv. Plakate, kojima se zahtevalo najstroe
gonjenje jeretika i u saglasnosti sa papom naredio da se obrazuje 14 novih episkopskih stolica (pre bilo
6). Na junoj granici je ostavio u utvrenjima garnizone, koji su brojali 3 hiljade panskih veterana.
Nizozemcima su se ove mere uinile suvinim i smatrali su to napadom na svoju slobodu.

9
 Granvelina vlada opozicija i smenjivanje Granvele

Upravu nad Nizozemskom Filip II je poverio svojoj polusestri Margareti od Parme (ili jo
Margareta od Austrije, nezakonita erka Karla V). Poto ona nije imala iskusta u upravljanju dravom,
njoj je dodeljen kao savetnik Antoan Pereno, kasnije kardinal Granvele.
Netrepeljivost izmeu Nizozemske i njenog vladara se u prvoj polovini 60-ih godina 16. veka sve
vie produbljivala. Tome je bilo vie razloga. U Francuskoj su otpoeli Verski ratovi. Filip II je odluio
da podri svog uraka, kralja arla IX (1560-1574), i katolike, i poalje mu u pomo iz Nizozemske
odred vojnika. U Nizozemskoj su strahovali da bi pretvaranje njihove zemlje u bazu za vojnu akciju
moglo da ima teke posledice u sluaju protivudara hugenota i nemakih protestantskih kneeva.
Kraljevoj odluci usprotivila se i Margareta od Parme. Ona je, zajedno sa jednim delom nizozemske
aristokratije, pokuala da ubedi Filipa II da je bolje da francuskom kralju arlu IX poalje novanu
pomo, a ne vojnu. Ipak, Filip II nije imao novca, tako da nije posluao svoje nizozemske podanike.
Istovremeno je dao 12 puta veu sumu novca od one koja je bila potrebna arlu IX za rat protiv Turaka
na Sredozemlju, to je Nizozemce uvrstilo u miljenju da su njihovi problemi za Filipa II od
drugorazrednog znaaja. Zaotravanje odnosa izmeu panije i Engleske odmah se osetilo po
smanjenju uvoza engleskog sukna u Antverpenu, a kasnije je dolo i do potpunog prekida poslovanja
sa engleskim trgovcima. Takoe, i gusarenje u La Manu je nanosilo velike tete nizozemskoj trgovini.

Reformacija je poetkom 60-ih godina 16. veka dobila na zamahu. Poelo se iriti Kalvinovo
uenje. Za kalvinizam se opredeljivalo gradsko stanovnitvo, ali kao i u Francuskoj, i sitno plemstvo
koje je dugo bilo izloeno ekonomskom propadanju.
Inkvizitore je iznenaivalo to koliko su neke protestantske voe iz redova plemstva (npr. Peter
Bronkhorst i Jan Denjs) bili malo upueni u veru za koju su bili spremni da umru. Znali su jedino
protiv ega su bili bogatstva i fiskalne nedodirljivosti crkve, hapenja ljudi drugaijeg miljenja od
crkve, prodrljivosti, raskalanosti i neobrazovanosti svetenika. Inkvizicija je samo delimino
uspevala da sprei irenje jeresi. Bilo je onih koji su se usudili da joj se suprotstave, a neki su u strahu
naputali zemlju. Begunci su sa sobom nosili svoje radne navike, preduzimljivost, tehnike vetine, i to
uglavnom u Englesku, poslovnog suparnika Nizozemske, i to je naravno, dovelo do razvitka Engleske.

Organizovanija opozicija politici vlasti, javila se poetkom 60-ih 16. veka, i nju je podstakla
aristokratija, iako je u Nizozemskoj bilo samo 4000 plemia. U vostvu opozicije isticala se jedna
grupa Vilijem od Nasaua princ Oranski, Lamoral grof Egmont, Filip Monmoransi grof Horn.
Viljem Oranski, nazvan jo i utljivi, bio je jedan od najistrajnijih boraca na protestantskoj strani i
voa Holanana u vanim trenucima njihove istorije. Jedan sin mu je kidnapovan i umro je u paniji, a
dva brata su mu poginula u borbi protiv panaca. Njegov potomak je seo 1688. godine na engleski
presto (Vilijam III Oranski 1688-1702, praunuk utljivog)
Viljem Oranski je poreklom bio Nemac. Nasledio je imanja u Nizozemskoj, Fran-Konteu,
kneevinu Oran. Iako mu je otac bio luteran, on je vratio Viljema u katolianstvo kako bi Viljem
mogao da dobije ovo veliko nasledstvo. Viljem je rastao na dvoru Karla V, i bio je omiljeni carev pa.
Uestvovao je u ceremoniji Karlove abdikacije u Briselu 25. oktobra 1555. godine. Bio je lan
habzburke delegacije prilikom potpisivanja mirovnog ugovora u Kato-Kambreziju 3. aprila 1559.
kojim su okonani Italijanski ratovi (1494-1559). Za vreme vladavine Filipa II (1556-1598) bio je
tatholder (guverner) Holandije, Zelandije i Utrehta. Bio je sklon piu i raskonom ivotu.
Lamoral, grof Egmonta, je bio veliki vojnik. Bio je smeo i odluan, ali lo politiar, tj. nije gledao
dalekoseno.
Filip de Monmoransi grof Horn je bio kapetan telesne strae Filipa II. Zajedno sa kraljem je
otiao 1559. godine u paniju gde je postavljen za superintendanta za nizozemske poslove.
Meutim, shvatio je da zapravo niemu ne slui u Madridu, te je traio dozvolu da se vrati u
Nizozemsku.
Glavna meta napada opozicije bio je Granvela, na koga je svaljivana sva krivica za stanje u
Nizozemskoj. U ime veine aristokrata, Lamoral i Viljem, su se obraali Filipu II pismima u kojima su
10
opisivali loe stanje u Nizozemskoj i za to optuivali Granvelu. Protiv Granvele je bila i Margareta od
Parme. Ona je smatrala njegovu politiku pogrenom, te je Filip II popustio, pa je Granvela 1564.
godine zauvek napustio Nizozemsku.

PRVI USTANAK (1565-1568)

Pisma iz uma Segovije i Kompromis iz 1565. godine

Granvelin odlazak nije popravio stanje u zemlji, niti je uinio kraj nezadovoljstvu. Opozicija je
elela i ublaavanje Plakata, kao i da prestane progon protestanata. Dravni savet u Briselu je odluio
da se obrati lino kralju sa molbom da se ublae odredbe Plakata, i tim poslom je poslat grof Egmont u
Madrid. U poetku se inilo da e Filip II izai u susret eljama svojih nizozemskih podanika.
Razmatranje mogunosti ublaavanja Plakata je preputeno teolokom veu. Egmont je kasno shvatio
da je u pitanju politika igra. Filip II je odugovlaio, jer je bio zauzet pripremanjem pohoda protiv
Turaka koji su opseli Maltu.
Kada je Malta, septembra 1565. godine, deblokirana, u oktobru je doneta odluka u vidu
dokumenata poznatih kao Pisma iz uma Segovije (u Segoviji je bio lovaki dvorac Filipa II). U ovim
Pismima su potvrene odredbe protiv protestanata koje su se nalazile u Plakatima iz 1559. godine.
Vojvoda od Albe je imao velik uticaj na donoenje ovih dokumenata.
Pisma iz uma Segovije su uznemirila stanje u Nizozemskoj. Povod za okupljanje opoziciono
nastrojenih plemia bila je svadba Margaretinog sina, Aleksandra Farnezea, novembra 1565. godine.
Tom prilikom je zakljuen tzv. Kompromis savez plemstva za odbranu od politiko-verskog terora.
(tekst ugovora nosi naslov Savez flamanskog plemstva protiv panske inkvizicije, autori Johan i Filip
Marniks). Pretpostavlja se da je dokument potpisalo oko 400, uglavnom sitnijih, plemia. Predstavnici
magnata su uglavnom izbegavali da stave svoj potpis i zvanino priu Kompromisu, iako su mnogi
obeavali i pruali podrku savezu odbijajui da sprovode kraljeve naredbe u svojim oblastima.
Viljem Oranski je savetovao pobunjenicima da podnesu peticiju Margareti od Parme i uz to prirede
veliku demonstraciju. To je uinjeno 5. aprila 1566. godine u Briselu. Sakupilo se nekoliko stotina
plemia koji su pratili svoju delegaciju do ulaska u dvor.
U peticiji je zahtevano da se kralju poalju delegati sa molbom da se ublae Plakati iz 1559.
godine. Ukazivali su na opasnost od ustanka ukoliko se nastavi ranija politika. Izgled plemia u
iznoenim odelima je izazvalo primedbu jednog od Margaretinih ministara, koji se zapitao da li uopte
vredi da se plai ovakvih prosjaka, tj. geza. Tako su nizozemski buntovnici dobili nadimak koji su i
sami prihvatili i koji su sa ponosom nosili sve vreme trajanja borbe protiv panaca.
Nemona da se suprotstavi zahtevima nizozemskih plemia, Margareta je pokuala da nae
kompromisno reenje. U poverljivom pismu, koje je razaslato po svim pokrajinskim upravama i
sudovima, kao i u dokumentu zvanom Moderacija, naredila je tolerantnije ponaanje prema
protestantima.

Zamah reformacije ikonoboraki pokret guenje ustanka

Margaretina popustljivost nije odobrovoljila protestante ve ih je samo ohrabrila da smelije istupe

protiv vlasti i katolike crkve. Dolo je do irenja verskih oseanja, to je ostalo upameno kao
Ikonoboraka pomama. Protestanti su poeli da organizuju velika masovna bogoslunja pod vedrim
nebom, ak i u gradovima. U Nizozemsku su se vratili mnogi kalvinistiki propovednici koji su proveli
dugo vremena u izbeglitvu. Posle propovedi, svetenici bi poveli svoje sledbenike na unitavanje slika
i kipova svetaca po crkvama i drugih relikvija.
Propovednik Sebastijan Mate je sa svojim sledbenicima razarao unutranjost crkava po Flandriji.
Ikonoboraki istupi su postali uoljivi krajem jula 1556. godine. Nastupili su na jugu sredinom
avgusta, a do kraja meseca su se preneli na sever, da bi tokom septembra zahvatili i najudaljenije take
na severoistoku zemlje. Plemstvo je pokuavalo da uspostavi red. Na svojim posedima su dozvolili
slobodno ispovedanje vere, ali su se i obraunavali sa ikonoborcima koji su se ogluili o naredbe.
11
 Posle izbijanja ikonoborakog pokreta, Filip II je postajao sve vri u uverenju da sa jereticima ne
vredi pregovarati. Na panskom dvoru je od ranije preovladalo miljenje da se red moe uspostaviti
samo silom, ali je Filip II morao da tokom 1565. godine ratuje protiv Turaka na Sredozemlju. (vest o
opremanju velike turske flote kojoj je cilj Malta)
Tokom 1566. godine stigla je flota iz Novog Sveta donosei tovare zlata i srebra. Zamiljeno je da
se u Italiji okupi jezgro vojske kojoj bi se prikljuile trupe iz Nemake i Nizozemske, tako da bi se u
Luksemburgu koncentrisala armija od oko 60 hiljada vojnika. Odlueno je da se zapovednitvo poveri
vojvodi od Albe (Fernando Alvarez de Toledo).
Znajui za panske vojne pripreme, pobunjenici u Nizozemskoj su pokuali da organizuju odbranu.
Neke od kalvinistikih konzistorija (organizacija na elu crkve u koje su ulazili svetenici i ugledni
lanovi zajednice) su dole na ideju da kralju ponude veliku svotu novca u zamenu za versku
toleranciju. U sluaju da se kralj ne saglasi sa ponudom, odlueno je da se novac utroi na odbranu. Za
vojnog zapovednika je postavljen baron Henri de Brederode.
Margareta je takoe poela da vri vojne pripreme za guenje pobune. Pored ve stacioniranih
3500 panaca, ona je sakupila oko 7500 vojnika. Na elu vojske bili su nizozemski plemii odani
kralju grof Berlemont, Megen, Aremberg.
Margaretine trupe nisu bile jake, ali je pobunjenika vojska bila jo slabija i loe organizovana.
Gradovi koji su pokuali da se odupru su bili izolovani i uzalud su se nadali pomoi. Tromeseni otpor
je pruao Valensijen. Pokuaj da se grad deblokira je propao u bici kod Vaterlosa gde su Gezi potueni.
Dok su voe pobune traile pomo francuskih hugenota, Valensijen je morao da se preda. Viljem
Oranski nije ukazao otvorenu pomo ustanicima, a grof Egmont je ak i pomagao vladinu vojsku. Do
aprila 1567. godine, kraljeve trupe su ovladale severnim delovima zemlje koji su najdue pruali otpor,
a voe pobune su morale da se spaavaju bekstvom.

Dolazak vojvode od Albe i teror

Margareta je poslala specijalnog emisara u paniju da ubedi Filipa II da je nepotrebno slanje

panskih trupa jer je red u zemlji uspostavljen. Meutim bilo je kasno. Vojvoda od Albe je ve krenuo
da se pridrui vojsci okupljenoj u Lombardiji, i 23. avgusta 1567. godine je sveano uao u Brisel. Tu
se ponaao kao u okupiranoj zemlji. Rasputeni su vojnici koje je Margareta mobilisala pod izgovorom
da meu njima ima mnogo luterana. Njegove trupe su rasporeene u gradove blizu Brisela i odmah se
otpoelo sa izgradnjom utvrenja. To je bila nepopularna mera, jer su panci brzo postali veliki teret
stanovnitvu.
Alba je ustanovio poseban sud tzv. Vee za nemire, koje je prozvano u Krvavo Vee. Pred ovim
sudom se u toku 6 godina pojavilo oko 12 hiljada optuenih, od kojih je preko 1000 pogubljeno. Na
smrt su osuene i neke voe opozicije protiv Granvele koje nisu imale (bar ne otvoreno) uea u
pobuni Lamoral grof Egmont i Filip Monmoransi grof Horn. Neki su osueni na smrt u odsustvu kao
Viljem Oranski. Kalvinisti su proganjani, a zabranjene knjige su javno paljene.
Alba je preduzeo itav niz mera za uvrivanje centralne vlasti. Margareta od Parme, nakon to je
potisnuta u drugi plan, se razoarala politikom terora i odluila je da se odrekne namesnitva, i krajem
1567. godine se povukla u Italiju. Tako je Alba, koji je do tada bio vrhovni komandant oruanih snaga,
postao generalni guverner Nizozemske. Dravnom veu je bilo uskraeno uestvovanje u odluivanju.
Izvrna vlast prenesena je od postojee administracije, sastavljene od Nizozemaca, na pance i
Italijane iz Albine okoline njegovo lino vee (kabinetsko vee). Osnovane su nove episkopije. Na
Albinu inicijativu unifikovano je i kodifikovano kriminalno pravo, koje se do tada razlikovalo od
pokrajine do pokrajine, to je oteavalo rad sudova.
Za izdravanje vojske, Albi je trebalo oko 2 miliona florina, i jo toliko za administraciju. Filip II
mu je stavio do znanja da panija nee plaati te trokove. U prolee 1569. godine, sazvani su dravni
stalei i njima je predloeno da se umesto privremene novane pomoi uvede stalni porez: 1% (stoti
novi) na pokretnu i nepokretnu imovinu; 5% na svaki ugovor o prodaji zemlje; i 10% na prodaju
pokretnih stvari.
12
 Stalei su odbili da prihvate desetoprocentni porez. Ipak, pod pretnjama, stalei su morali da
popuste. Oni su pristali da daju 4 miliona florina za odlaganje poreza od 5% i 10% na dve godine.
Ipak, porez od 1% je poeo odmah da se naplauje. U prve dve godine, ovaj porez od 1% je doneo
zaradu od oko 3 miliona florina, Alba je insistirao na uvoenju poreza od 10% jer je smatrao da e
prihodi u dravnu kasu biti jo vei. Ipak, stalei su odbijali da prihvate ovo i pruali su otpor, te je
Alba odluio da novac sakuplja bez obzira na stav dravnih stalea. Na ovo su nizozemski trgovci i
zanatlije odgovorili optim trajkom. itava trgovina, a sa njom i industrija su zamrle. Rasla je
nezaposlenost, a sa njom i opasnost od pobune. Deseti novi je postao crvena krpa za Nizozemce.

DRUGI USTANAK (1569-1576)

Snage otpora

Iako je ustanak od 1567. godine uguen, otpor je i dalje postojao. Veliki broj nezadovoljnika se
pridruio odmetnikim druinama tzv. umskih i Morskih Geza. umski gezi su napadali crkve i
manastire. Morski gezi su se regrutovali od primorskog stanovnitva Holandije, Frizije i Zelanda.
Odavali su se gusarenju, napadajui brodove svih zastava, to je kodilo nizozemskoj trgovini. Njihovi
zemljaci u Engleskoj su obrazovali itavu mreu za prodaju opljakane robe.
Posle sloma pobune i u vreme Albinog terora, iz Nizozemske u inostranstvo je otilo oko 60 hiljada
ljudi. Voe pobune koje su se nalazile u emigraciji nisu mirovale. Uinjeno je nekoliko manjih
pokuaja da sa vojskom upadnu u Nizozemsku i podignu ustanak. Najuspeniji je bio Ludvig od
Nasaua, brat Viljema Oranskog, koji je upao sa oko 10 hiljada nemakih najamnika, i porazio vladine
trupe. Potom je uspostavio tab u varoici Delft i organizovao pomorsku vezu sa Engleskom gde je
veliki broj nizozemskih izbeglica skupljao novac za borbu protiv panaca.
Pobunjenicima je u promo doao i francuski hugenotski odred od 3 hiljade ljudi; ipak njih je
vojska arla IX porazila. Tako je proao i odred umskih geza koji je pristigao iz Engleske. Sa
vojskom Ludviga Nasauskog se u leto 1568. godine obraunao lino Alba. Pobunjenici su bili
potueni.
Najozbiljniji pokuaj da podigne ustanak napravio je voa opozicije Viljem Oranski. On je na elu
vojske od 30 hiljada ljudi uao u Brabant. Alba je potom blokirao put ka Briselu i saekao je da se
vojska Oranskog sama ospe, i tek onda je naterao na povlaenje.

Zauzimanje Brila i poetak ustanka

Spoljnopolitika situacija se u korist Nizozemaca popravila posle mira u Sen ermenu, sklopljenog
avgusta 1570. godine, izmeu arla IX i hugenotskih voa, kojim je okonan Trei verski rat u
Francuskoj. (1568-1570, najkrvaviji od svih Verskih ratova u Francuskoj). Protestanti su izvojevali
povlastice za sebe (dobili su 4 bezbedna grada La Roel, Montoban, La arite i Konjak). Veliki uticaj
na arla IX je imao hugenotski voa, admiral Gapar de Kolinji, koga je arl IX nazivao ocem. Viljem
Oranski i njegova braa su smatrani prijateljima francuskog kralja. Kolinji je nameravao da politiki
ujedinjenu Francusku suprotstavi paniji. Prvi korak u tom pravcu je bila vojna pomo ustanicima u
Nizozemskoj.
Zadatak Francuske je prvenstveno bio da istera pance i pomogne Nizozemskoj da zadobije
slobodu, a onda e Nizozemska sama doi pod vlast francuskog kralja. Za poduhvat je bila
zainteresovana i Engleska, takoe panski neprijatelj. Potpisan je i sprazum o saradnji Francuske i
Engleske u Bloa 19. aprila 1572. godine. Kao saveznik, trebao je da se pojavi i turski sultan (Selim II
1566-1574) ali do toga nije dolo. Ipak, Engleska je odustala od saveza sa Francuskom jer je kraljica
Elizabeta I (1558-1603) bila zasuta albama trgovaca na gusarenje morskih geza. Gezi su potom morali
da potrae povoljno pristanite i bazu u Nizozemskoj koje bi im posluilo kao uporite. Gezi su 1.
aprila 1572. godine zauzeli Bril, koji im je postao uporite, i tako je otpoeo drugi ustanak u
Nizozemskoj.

13
 Bril je postao mesto u kome su se skupljali brojni nezadovoljnici, a takoe je bio i mostobran za
pomo s mora i dalje poduhvate na kopnu. Viljem Oranski i Ludvig od Nasaua su u to vreme iveli u
La Roelu (hugenotskom gnezdu u Francuskoj). Tamo su opremili jednu flotu kojom su transportovali
trupe i komandante za Bril.
Planovi Oranskog i njegovih sledbenika poeli su da se ostvaruju. Sledea meta bio je Mons,
glavni grad Enoa, pokrajine na jugu koja se graniila sa Francuskom. Ludvig od Nasaua je 24. maja
1572. godine uao u Mons. Tamonja protestantska zajednica mu je, posle dueg ubeivanja, pruila
podrku. Istovremeno, drugi odred koji je predvodio Fransoa de la Nu, jedan od najuvenijih
hugenotskih voa, je zauzeo Valensijen. Trea ustanika vojska je zauzela Citfen. Alba je potom
odluio da veinu svojih snaga povue prema jugu, naspram Monsa, tako da su u roku od 6 nedelja
veliki delovi Nizozemske bili naputeni od panskih trupa i pali u ruke ustanicima. Vojvoda od Albe je
potom opseo Mons.

panska protivofanziva i krah ustanka na jugu

Svi planovi ustanika su se oslanjali na Francusku. arl IX nije eleo otvoren sukob sa Francuskom,
ali je pod uticajem Gapara de Kolinjija odluio da pomogne u deblokadi Monsa. Poslao je vojsku od 6
hiljada vojnika, koja je upala u zasedu i pretrpela teak poraz od strane panaca.
Viljem Oranski je sa 20 hiljada vojnika zauzeo nekoliko manjih gradova, zaustavio se i ekao da
Francuska objavi rat paniji. Do toga ipak nije dolo, ali je dolo do velikog pokolja hugenota u Parizu
u Vartolomejskoj noi izmeu 23. i 24. avgusta 1572. godine, to se pretvorilo u novi verski rat u
Francuskoj.
Viljem Oranski je oajavao jer je sve nade polagao u Francusku, a znao je da mora da deblokira
Mons u kome mu se nalazio brat Ludvig od Nasaua. Viljem je osvojio niz gradova, ali nije izazvao
reakciju kod vojvode od Albe, koji je ostao kod Monsa. Alba se odluio za taktiku odugovlaenja, tj.
ekao je da se neprijateljska vojska izmori i da nestane novca za njeno izdravanje to bi dovelo do
njenog osipanja.
Posle kratke borbe 12. septembra 1572. godine, panci su porazili Oranskog i on je morao da se
povue, a Mons se 19. septembra predao. Alba je posle tri dana uao u grad i odmah organizovao
suenje svima koji su saraivali sa ustanicima. Oranski se povukao u Mehelen, ali ga je Alba i odatle
potisnuo. panske trupe su za odmazdu, Mehelen (crkveno sedite Nizozemske) strahovito opljakale.
Zatim je Alba krenuo prema severu, i izvrio je velik pokolj nad stanovnicima grada Citfena.

Ustanika vlast u severnim provincijama

Zatim su severne pokrajine, Holandija i Zelandija, ostale jedino arite otpora. Viljem Oranski se
sa ostacima vojske povukao u Holandiju. Iako je iza sebe imao vie neuspeha nego uspeha,
stanovnitvo ga je doekalo sa oduevljenjem. Viljem Oranski je preko svog izaslanika predloio
stalekim skuptinama Holandije, Zelandije i Utrehta da ga priznaju za tatholdera (guvernera). Traio
je da se on i stalei meusobno obaveu da nee sklapati separatni mir sa Albom; da stalei obezbede
novac za mornare i vojnike, a zauzvrat e komanda nad vojskom i mornaricom biti zajednika; da se
garantuje sloboda vere i protestantima i katolicima. Stalei su ovu ponudu prihvatili, i tako je Viljem
Oranski postao tatholder ove tri provincije.
Viljem je od stalea dobio velika, skoro diktatorska ovlaenja. Kao vojni zapovdnik, mogao je da
samostalno odluuje o svim pitanjima koja su se ticala dravne bezbednosti. Vlast mu je sputavalo to
to je raspolaganje dravnim novcem bilo u nadlenosti stalea.
Obeanja o verskoj toleranciji su bila potovana. U severne pokrajine je ubrzo, iz emigracije,
stigao veliki broj kalvinista. Takoe je i sam Viljem Oranski preao iz luteranske u kalvinistiku
veroispovest. Izgraena je i crkvena organizacija. Na elu crkava bile su konzistorije u koje su ulazili
svetenici i ugledni lanovi zajednice. Iznad konzistorija bio je prezviterijum u koji su ulazili svi
svetenici sa jedne teritorije i po jedan laik iz svake konzistorije. Prezviterijum je nadgledao crkvene
poslove svih konzistorija, proveravajui mogue rimokatolike tendencije meu svetenstvom. Na
14
vrhu hijerarhije bio je sinod. Stalei Holandije su 1573. godine zabranili javno ispovedanje katolike
vere. Takoe je osnovan i univerzitet u Lajdenu, 8. februara 1575. godine, koji je organizovan po
ugledu na Kalvinovu akademiju u enevi. Namera je bila da se na njemu u humanistikom duhu
obrazuju budui administratori i kalvinistiki propovednici.
Na spoljnopolitikom planu, Viljem Oranski se oslanjao, prvenstveno, na pomo protestantskih
zemalja. Dobrovoljci su stizali iz kotske, kao i iz Nemake i Francuske.
Na ruku ustanicima su ile i geografske odlike prostora Holandija i Zelandija su bile ispresecane
rekama i kanalima, to je usporavalo kretanje i snabdevanje panske vojske. Prilikom opsade gradova
od strane panaca, Holanani su pribegavali ruenju brana i izazivanju poplava.

Nastavak vojnih operacija 1573-1574. godine i smenjivanje vojvode od Albe

Poto je zauzeo Citfen i Narde, Alba je krajem 1572. godine otpoeo sa opsadom Harlema koja je
potrajala sedan meseci, do sredine jula 1573. godine. Posle predaje, ceo harlemski garnizon je pobijen.
Ipak, ovo je bila Pirova pobeda za pance. Procenjuje se da su u toku opsade izgubili i do 10 hiljada
vojnika. Takoe, Albin in ubijanja itavog harlemskog garnizona nakon predaje je bio nerazuman, jer
su drugi gradovi, poueni ovim iskustvom, odbijali da se predaju, i borili su se do poslednjeg branioca.
Albin poloaj je bio nezavidan. U toku 1570-1571. godine, prihodi iz Nizozemske su iznosili oko 8
miliona florina, a iz panije je stizalo oko milion florina. Meutim, sukobi iz 1572-1573. godine su
preokrenuli ovu situaciju, i Filip II nije mogao da dopusti takve izdatke, a takoe je ukinuo i alkabalu
(porez na trgovinu od 10%). Alba je takoe svojim vojnicima dugovao platu. Ono to je vojnicima
najvie zasmetalo bila je Albina zabrana da pljakaju Harlem i da se tako domognu vrednog plena.
Vojnici su onda poeli da se bune, ak su nudili neprijatelju, Viljemu Oranskom, da uzme grad natrag
za 40 hiljada dukata. Vojvodi od Albe je trebalo dve nedelje i mnogo novca kako bi umirio svoje
vojnike, ali oni su i dalje ostali nezadovoljni.
U paniji se razmatralo smenjivanje vojvode od Albe. Tanije, Filip II je jo u jesen 1571. godine
potpisao dokument kojim se za upravljaa Nizozemske odreuje Don Huan de la Serda vojvoda od
Medine-Seli. Filip II je ipak smatrao da je vojvoda od Albe, zbog vojnikih kvaliteta, nezamenjiv, pa je
stupanje na guvernerski poloaj Medina-Selija odloeno do daljnjeg. Do kraja su i Alba i Medina-Seli
opozvani, i u Brisel je stigao novi guverner Don Luis Rekenses, koji se morao suoiti sa tekom
situacijom koju mu je njegov prethodnik ostavio.
panske trupe su postale sve sklonije otkazivanju poslunosti. Morski gezi su 29. januara 1574.
godine, na uu elde porazili kraljevsku flotu. panci su marta 1574. godine opseli Lajden. Brat
Viljema Oranskog, Ludvig od Nasaua je sakupio vojsku (njegova vojska takoe bila sklona pljakanju)
koja je trebala da se spoji sa vojskom Viljema Oranskog u blizini Lajdena i da pokuaju da deblokiraju
grad. Do vane bitke je dolo kod Moka 13. aprila 1574. godine. panski veterani su naneli teak
poraz vojsci Ludviga Nasauskog; i u ovoj bici i Ludvig i njegov brat Henri su poginuli. Odmah
sutradan, posle pobede, neisplaeni panski vojnici su se pobunili i samovoljno odmarirali na
Antverpen. Potom su ga opseli, iako je Antverpen bio odan kralju. Opseli su ga kako bi iznudili milion
florina, to su krajem maja i uspeli. Tek tada su se vratili pod Lajden i pristupili opsadi grada.
Lajden je bio na ivici propasti kada su se holandski stalei odluili na oajniki korak otvaranje
brana i plavljenje zemljita. Hiljadu i pet stotina panskih vojnika se udavilo, dok su se ostali spasili
ukrcavanjem na brodove. Flota morskih geza je dovezla namirnice stanovnitvu, a ubrzo je i Viljem
Oranski uao u grad. Za herojski otpor pancima, Viljem Oranski se graanima Lajdena oduio
osnivanjem univerziteta. (dao im je da biraju: oslobaanje od poreza ili osnivanje univerziteta. 1575.
godine univerzitet je osnovan)

Pokuaj smirivanja 1575. godine

panski vojnici su bili spremniji na pobunu nego da trpe jo jednu holandsku zimu. panija je bila
pred finansijskim kolapsom. Da stvar bude jo gora, Turci su 1574. godine povratili Tunis, koji su
panci zauzeli godinu dana ranije, kao i utvrenje La Goletu.
15
 Don Luis Rekenses je pokuao da privoli ustanike na mirno reenje. Pregovori su voeni u Bredi.
Svesni slabosti panije, Holanani nisu hteli da se odreknu vere (panci bili spremni na svakave
ustupke, jedino po pitanju vere su imali vrst stav), te je Rekenses morao da jula 1575. godine prekine
pregovore.
Tako mu nije ostalo nita drugo osim da ratuje, i pokazao se kao dobar vojnik. U ofanzivi 1575.
godine, panske trupe su pokuale da preseku na dvoje ustaniku teritoriju. Operacije su se po njih
odvijale uspeno, jedino je kao smetnja ostao grad Zikerze. Komandanti, Rekenses i Oranski, su
smatrali da se radi o kljunom momentu rata, meutim nisu bili u pravu. Zikerze je pao, a nita nije
bilo odlueno.

Viljem Oranski u junim provincijama Don Huan Austrijski kao namesnik

Filip II je septembra 1575. godine objavio bankrot dravne blagajne, drugi put u toku svoje
vladavine (prvi put 1557. godine). Vojska u Nizozemskoj nije bila isplaena ve due vreme, i vojnici
su svom nezadovoljstvu davali oduka tako to su se bunili, pravili izgrede, i pljakali. Ovakvo
ponaanje je postalo velik teret, ak i za stanovnike junih pokrajina u kojima nije bilo pobune.
Vodei politiari junih provincija su poeli da se organizuju u cilju odbrane od razbojnikih
napada panskih vojnika. Odluili su da sazovu zajednike stalee, a lanovi pojedinih stalea su
poeli da stupaju u vezu sa Viljemom Oranskim.
Patrioti su u Briselu poetkom septembra 1576. godine izvrili pu. Potom su sazvani zajedniki
stalei. Priznali su i dalje panskog kralja za svog vrhovnog zakonodavca i prirodnog gospodara.
Meutim, proglasili su sve panske trupe na teritoriji Nizozemske odmetnikim. Vojska koju su
sakupili stalei junih provincija je bila mala i neiskusna, a pretio je sukob sa pancima. Jedini izlaz su
videli da se obrate za pomo Viljemu Oranskom. Stalei su poslali delegate u Gan, gde su voeni
pregovori, i oktobra 1576. godine je postignut sporazum, poznat jo kao Ganska pacifikacija. Time je
prekinuto ratno stanje izmeu pobunjenih severnih, i junih provincija koje su bile odane kralju. Obe
strane su se obavezale da e osloboditi zemlju od panskih vojnika. Sve naredbe protiv protestanata
koje je Alba izdao su proglaene nevaeim. Versko pitanje je ostalo nereeno. Obe strane su se
saglasile da prekinu sa progonom stanovnika druge vere, ali o konanom reenju se trebalo raspravljati
posle proterivanja panaca.
panske trupe su zatvorene u gradska utvrenja, gde su ekale dolazak novog namesnika, dok ih je
nizozemska milicija opsedala. Posada Antverpena, je zajedno sa trupama koje su bile rasporeene u
okolini grada, izvrila napad na grad. panske trupe su dole do velikog plena, a grad je opljakan i
spaljen.
Novi panski namesnik je stigao 3. novembra 1576. godine u Luksemburg, i to je bio Don Huan
Austrijski (polubrat Filipa II, vanbrani sin Karla V). Stalei nisu bili sloni da li da prihvate novog
namesnika. Do kraja je odlueno da se Don Huan prizna za namesnika, pod uslovom da prizna
Gansku pacifikaciju. Don Huan je to prihvatio, i potpisao je 2. februara 1577. godine tzv. Veni edikt.
panski ovjnici su napustili Nizozemsku i odmarirali u Italiju. Don Huan je uao u Brisel. Stalei su
potpisali Veni edikt bez saglasnosti Viljema Oranskog i stalea Holandije i Zelandije, te su ovi povukli
svoje predstavnike iz zajednike skuptine. Don Huan je odmah preuzeo diplomatske korake kako bi
privoleo Oranskog da prizna Veni edikt. Pregovori koji su voeni su ostali bez rezultata.
Nepriznavanje namesnika od stalea Holandije i Zelandije je situaciju inilo napetom. Don Huan je
napustio Brisel jula 1577. godine, i otiao u zamak Namir, sa namerom da tu prikupi vojsku za novu
kampanju. Zastraeni tim inom, stalei u Briselu su pozvali Oranskog, koji je septembra 1577. godine
uao u grad u kome je doekan sa oduevljenjem.
Potom su iroki slojevi gradskog stanovnitva izabrali u Briselu Komitet osamnaestorice. Iako je
zvanini zadatak ovog tela bio da se brine o izgradnji i opravci utvrenja, ono je imalo velikog uticaja
na sve politike odluke, kroz pritisak koji je vren na rad sredinje skuptine stalea. Uz podrku
Komiteta, Viljem Oranski je ojaao svoj poloaj u odnosu na stalee.
Ipak, verske razlike su pretile da izazovu potpuni razdor. Komitet osamnaestorice i gradske uprave
su prelazili u ruke kalvinista, koji su inili manjinu u odnosu na katolike. Aristokrate su odluile da za
16
regenta dovedu austrijskog nadvojvodu Matiju (budui car Matija 1612-1619). Ipak, Oranski nije
potisnut u drugi plan. Viljem je napustio Brisel, i vratio se tek kada je iznudio da bude proglaen za
doivotnog guvernera Brabanta i vrhovnog zapovednika oruanih snaga. Matija je potpao pod uticaj
Viljema, pa ga je i nazivao ocem.
Za to vreme, Don Huan Austrijski se nalazio u Namiru. Stalei su zahtevali da raspusti vojsku,
preda sve gradove koji su mu ostali lojalni, da zatrai od Filipa II sopstvenu ostavku. Ovo je uzdrmalo
poloaj panije, ali je panija ipak uspela da se konsoliduje u toku 1577. godine. Povedeni su
pregovori za mir sa Turcima, a stigla je flota iz Perua te se kraljeva riznica uveala.
U rejonu Namira je okupljena vojska od oko 20 hiljada vojnika. Vojska stalea je potuena 31.
januara 1578. godine kod anblua.
Tada je na stranu ustanika stala Francuska. Na poziv valonskih stalea, u Nizozemsku je stigao
Fransoa (bio oboleo od boginja sa 8 godina zbog ega je imao oiljke po licu, a imao je i krivu kimu,
imao nadimak Gospodin), vojvoda Anujski (i vojvoda od Alansona) i brat Anrija III (1574-1589).
Posle otpora i rasprava, stalei su ga avgusta 1578. godine proglasili za Branioca sloboda
Nizozemske, dok je Matija i dalje ostao namesnik.
panci su bili opkoljeni u utvrenom logoru u Buu, blizu Namira. Don Huan Austrijski je umro
od tifusa 1. oktobra 1578. godine, i za svog naslednika je odredio Aleksandra Farnezea (sin Margarete
od Parme, namesnice Nizozemske). Snaga panaca je ve bila na izmaku, kada su Nizozemci digli
opsadu jer su bili nesloni i imali su este meusobne svae.

Osnova za podelu Nizozemske Utrehtska i Araska unija svrgavanje Filipa II

Stalei junih pokrajina su jo uvek verovali u astan sporazum sa Filipom II. Strahovali su od
radikalizma pobunjenika severnih pokrajina. Stalei Enoa su predloili staleima Artoa da se ujedine u
zajedniku ligu. Sporazum je potpisan 6. januara 1579. godine u Arasu, i poznat je pod imenom
Araska unija, i 21. februara 1579. godine je odlueno da se pregovara sa Aleksandrom Farnezeom.
Valonske pokrajine su se takoe prikljuile uniji, i ugovorom u Arasu 17. maja 1579. godine priznali
potpunu vlast Filipa II i vojvode od Parme (Aleksandra Farnezea) kao njegovog namesnika. Zauzvrat
panci su priznali Gansku pacifikaciju. Time su ostvareni zahtevi plemstva iz prvih godina Filipove
vladavine.
Buntovne severne provincije, Holandija i Zelandija, su odbijale da priznaju Don Huana i Matiju, i
kasnije vojvodu od Parme. Po formiranju Araske unije, predstavnici Holandije, Zelandije, Frizije,
Utrehta, Omenlanda i Gelderlanda, kojima se kasnije prikljuio i Oversejl, su obrazovali 23. januara
1579. godine u Utrehtu savez, poznat kao Utrehtska unija. Provincije su se ujedinjavale kao da ine
jednu provinciju i da se bore protiv pritiska i nasilja kralja. Dominantan poloaj imala je Holandija.

Obrazovanje Utrehtske i Araske unije je oznailo potpuni raskid izmeu severnih i junih
pokrajina. Stvaranje saveza se najpre odrazilo na rad zajednikih stalea Nizozemske, iji uticaj je
veoma oslabio i nastavak daljeg rata sa panijom je bilo nemogue. Zato je sa olakanjem prihvaen
predlog cara Rudolfa II (1576-1612) da posreduje u mirovnim pregovorima izmeu nizozemskih
stalea i njihovog suverena Filipa II. Pregovori su poeli u Kelnu maja 1579. godine, ali vojne
operacije nisu zaustavljene. Uspesi Aleksandra Farnezea su naveli pansku stranu da na pregovorima u
Kelnu nastupa nepopustljivo. Glavni zagovornik ovakve politike, bio je kardinal Granvele. On je bio
uveren da e do reenja doi na bojnom polju a da e pregovori samo podstai kolebljivost kod
neodlunih predstavnika stalea.
Ovo se pokazalo kao tano. Pojedinci su otvoreno zagazili u izdaju, to je navelo saveznike iz
Utrehtske unije da preuzmu mere nezavisno od zajednikih stalea Nizozemske. Na pozive navodno
ugroenih kalvinistikih zajednica, trupe Utrehtske unije su zauzimale gradove sa katolikom veinom
i zamenjivale njihovu upravu protestantima. Da bi to spreili, katolici su poeli da se obraaju za
pomo vojvodi od Parme, Aleksandru Farnezeu, i poeli su da primaju u gradove panske garnizone.
Pregovori u Kelnu su zavreni bez rezultata novembra 1579. godine.

17
 Potom su se stalei Utrehtske unije nali pred odlukom da li da prihvate Filipa II ili da trae drugog
vladara. Konano je 1580. godine za vladara odreen Fransoa, vojvoda Anujski, brat francuskog
kralja Anrija III. Januara 1581. godine, Fransoa je postao Vojvoda i gospodar Nizozemske. Poto je
reen problem naslednika, trebalo je zvanino svrgnuti Filipa II. Sastavljanje deklaracije o svrgavanju
je povereno etvorolanoj komisiji pravnika, i odluka je obznanjena 26. jula 1581. godine.
Tako je 6 nizozemskih provincija dobrovoljno ostalo pod panskom vlau. U slobodnim
provincijama, jedinstvo je bilo slabo. Verske razlike su i dalje bile izraene i bile glavni inilac
razdora.
Holandija i Zelandija su odbile da priznaju Fransoa Anujskog za gospodara. Takoe, Fransoa je
bio izloen pritiscima katolikih vladara. ak je pokuan i atentat na njega. U ratu sa Farnezeom nije
imao uspeha.
Sa Anujskim je postignut sporazum aprila 1584. godine da e u sluaju njegove smrti Nizozemska
trajno ostati vezana uz francusku krunu. Ipak, vojvoda nikad nije potpisao ovaj sporazum, jer je 1584.
godine umro. Njegov mogui naslednik bio je Viljem Oranski, ali je on ubijen mesec dana kasnije
10. jula 1584. godine.
Eno, Artoa i valonska Flandrija, koje su Araskim ugovorom ostale verne Filipu II, zajedno sa
teritorijama Limburgom, Luksemburgom, Namirom (ove oblasti ine teritorijalnu osnovu dananje
Belgije), bile su osnova za dalju ofanzivu protiv pobunjenih provincija.
panske trupe su 1580. godine napustile zemlju, a vojsku Aleksandra Farnezea su inili Valonci.
Filip II je trebao da ispuni i druge zahteve svojih nizozemskih podanika, izmeu ostalog, i da povue
vojvodu od Parme. Do kraja, Filip II se odluio za kompromisno reenje. Aleksandar Farneze je ostao,
ali samo kao vojni zapovednik, dok je za namesnika postavljena njegova majka Margareta od Parme.
Meutim, saradnja izmeu sina i majke je bila loa, i civilna vlast je bila blokirana. Stanovnitvo
junih pokrajina je smatralo da e bez adekvatne vojne zatite, njihovi krajevi postati poprite ratnih
razaranja. Potom su odluili da upute molbu kralju da postavi Farnezea za namesnika i da se ponovo
dovedu panske trupe. Parmina vojska je brojala 60 hiljada ljudi i bila najbolja vojska koja se mogla
sakupiti u Evropi, te je itav niz gradova i oblasti padao u ruke panaca. Njihovo osvajanje nije bilo
praeno pljakom i ubijanjem. Farneze je sa poraenim protivnikom postupao blago. Do 1585. godine,
u njegovim rukama je bilo 4/5 Nizozemske.

VELIKIH DESET GODINA I NEZAVISNOST UJEDINjENIH PROVINCIJA

Oslanjanje na Englesku

Ujedinjene provincije su morale da potrae pomo na strani. Tradicionalni saveznici bili su

Engleska i Francuska. Za sudbinu Nizozemske bila je veoma zainteresovana Engleska. Engleski gusari
(tj. korsari to su gusari koji ratuju za raun neke drave) Hokins i Drejk su uz odobrenje vladarke
Elizabete I (1558-1603) presretali i pljakali panske transporte sa blagom iz Novog Sveta. Rat sa
panijom je uvek bio blizu.
Engleska je jo 1584. godine ponudila pomo, ali su je stalei odbili, jer su se nadali da e
francuski kralj Anri III prihvatiti ulogu protektora. Ipak, stalee je odbio Anri III, jer je bio zauzet
verskim ratovima.
Tako je ugovor o pomoi potpisan sa Engleskom 20. avgusta 1585. godine u Nonsau. Englezi su
se obavezali da e poslati vojsku i da e isplaivati, svake godine, novanu pomo. Zauzvrat,
Holanani su dali engleskoj floti na korienje tri luke.
Oko Boia 1585. godine, sa velikom i dobro opremljenom pratnjom, stigao je zapovednik,
kraljiin miljenik, grof Lester. On je januara 1586. godine poloio zakletvu kao generalni tatholder
Ujedinjenih provincija. Pokuavao je da uvrsti svoju vlast, ali je nailazio na otpor. Englezi su se loe
poneli, to je umanjilo ugled engleskog komandanta. Grof Lester je takoe zabranio i trgovinu sa
pancima, te je Lester bio opozvan decembra 1587. godine.

Moric od Nasaua i Oldenbarnevelt pobednik i dravnik

18
 Po odlasku Lestera, glavnu re u politikom ivotu Ujedinjenih provincija vodili su Moric od
Nasaua, sin Viljema Oranskog, i Johan van Oldenbarnevelt.
Moric je bio guverner 5 od ukupno 7 provincija, koliko je inilo federaciju (Holandija, Zelandija,
Utreht, Oversejl, Gelderland). Takoe, zapovedao je vojskom Ujedinjenih provincija.
Oldenbarnevelt je bio dvadeset godina stariji od Morica (koji je imao 20 godina). Bio je pristalica
Viljema Oranskog. Uestvovao je u odbrani Harlema (kraj 1572-jul 1573) i Lajdena (1574). Kao
pravnik i dravnik, aktivno je uestvovao u organizovanju Utrehtske unije (23. januara 1579.).
Izmeu Oldenbarnevelta i Morica je postojao politiki rivalitet, i esto su bili u sukobu, i do kraja
je Moric ubio Oldenbarnevelta, tako to mu je namestio montiran sudski proces 1619. godine.
Moric je bio vojskovoa, a Oldenbarnevelt je bio dravnik i administrator, i svaki od njih dvojice
je dao svoj doprinos u osloboenju Ujedinjenih provincija u razdoblju 1588-1598. godine, poznatom i
kao Velikih deset godina.
U tih deset godina, panci su bili zauzeti ratovanjem sa Engleskom i pomaganjem katolika u
verskom ratu u Francuskoj (ovi ratovi su trajali 1562-1598). U Nizozemskoj je ostalo samo oko 10
hiljada panskih vojnika. Komandu nad vojskom Ujedinjenih provincija preuzeo je Moric od Nasaua.
Njegova vojska je, takoe, brojala 10 hiljada ljudi. To su bili najamnici, ali dobro disciplinovani,
opremljeni, obueni, i redovno plaeni, tako da su bili veoma efikasni. Bili su organizovani u manje
odrede od po 550 ljudi (tzv. holandske brigade). Moric je koristio najnovija tehnoloka dostignua na
polju ratne tehnike. Njegovi vojnici su se usavrili u opsadama (do tada su specijalciza opsade bili
panci). Vojska Ujedinjenih provincija je postala uzor svim evropskim armijama.
U prvoj bici na otvorenom polju, 22. januara 1597. godine, vojska Ujedinjenih provincija je uspela
da porazi pansku vojsku kod Teranuta, u blizini Antverpena. Pomorske snage Ujedinjenih provincija
su, zajedno sa engleskom flotom, vodile rat protiv pansko-portugalske pomorske trgovine sa Indijom i
Amerikom.
Ratovanje je veoma finansijski iscrpljivalo paniju. Filip II je 1597. godine po trei put proglasio
bankrot (1557, 1575). panska vojska u Nizozemskoj je pala u oajnje. Bilo je sluajeva da su panski
vojnici prebegavali neprijatelju i postajali kalvinisti.
Uprkos tome, pokuaji vojske Ujedinjenih provincija da zauzme junu Nizozemsku su propali.
Pokrajinska netrepeljivost se posle 15 godina ratovanja pretvorila u mrnju. Stalei junih pokrajina su
izglasali novac za vojsku i odluili da holandsku enklavu u Ostendeu unite. To je dovelo do sukoba
izmeu Oldenbarnevelta, koji je bio inicijator ovog pohoda, i Morica, koji je osporavao korisnost ovog
pohoda.

Mir u Antverpenu stvarna nezavisnost

Kada je avgusta 1604. godine sklopljen mir izmeu Engleske i panije, Ujedinjene provincije su
ostale bez saveznika, i postalo je jasno da nemaju dovoljno snage za osvajanje cele Nizozemske. Sa
druge strane, panci su bili skloni prekidu rata zbog velikih materijalnih problema. Pregovori su
otpoeli februara 1607. godine.
panci su zahtevali garanciju da e katolici u Ujedinjenim provincijama biti tolerisani, da
Holandija prekine trgovinu sa Indijom i Amerikom. Za Ujedinjene provincije, ovi zahtevi su bili
neprihvatljivi. Izgledalo je da su pregovori propali, kada su na scenu stupili engleski i francuski
posrednici, koji su predloili da se umesto mira, sklopi dugotrajno primirje. Obe strane su se saglasile i
9. aprila 1609. godine u Antverpenu je potpisan ugovor o primirju na 12 godina.
Ovim dokumentom je de fakto bila priznata nezavisnost Ujedinjenih provincija, koje su de iure
postale nezavisne tek 1648. godine, kada je Vestfalskim mirom okonan Tridesetogodinji rat (1618-
1648).

ENGLESKA U DOBA TJUDORA

19
 HENRI VII (1485-1509)

Kraljevi iz dinastije Tjudora vladali su nepunih 120 godina (1485-1603; Henri VII; Henri VIII
1509-1547; Edvard VI 1547-1553; Marija Krvava 1553-1558; Elizabreta I 1558-1603); i u to vreme
su se desile velike drutvene promene koje su oznaile poetak Novog veka u Engleskoj. Te promene
su: jaanje kraljevske vlasti i slabljenje moi plemstva; promena drutveno-ekonomskih odnosa u
privredi ograivanje, razvitak manufakturne proizvodnje i trgovine, jaanje graanstva; reformacija;
poetak prekomorske ekspanzije i izrastanje Engleske u pomorsku silu.
Tjudori su kao nova dinastija nasledili Plantagenete koji su vladali Engleskom vie od 4 veka
(1154-1485, osniva Henri II Plantagenet). Kraj Plantageneta je obeleen dinastikim borbama dve
grane ove dinastije, Lankastera i Jorka, tzv. Ratovi rua (1455-1485); simbol Lankastera bila
crvena, a Jorka bela rua.
Tjudori su bili viteko plemstvo. Oven Tjudor, deda Henrija VII bio je oenjen naslednicom iz
porodice Lankastera. Poto direktnih mukih potomaka Lankastera nije bilo, njegov sin Edmund
postao je glavni lankasterski pretendent na presto. Ipak, Edmund je umro mlad, a brigu o Henriju je
preuzeo njegov stric Dasper Tjudor. U strahu da ga Edvard IV (1461-1483) ne ubije (kao mogueg
suparnika), Henri VII je napustio Englesku i otiao u Bretanju, gde je uz pomo Daspera Tjudora
okupio oko sebe izbegle engleske plemie.
Prvi pokuaj da preuzme vlast u Engleskoj, 1483. godine je propao. Drugi pokuaj bio je uspean.
Henri se 1. avgusta 1485. godine iskrcao u Velsu. Odatle je krenuo u Englesku. Sa vojskom Riarda III
(1483-1485) poslednjeg vladara dinastije Jork, sukobio se u bici kod Bosvorta 22. avgusta 1485.
godine i odneo pobedu. Riard III je poginuo, a Henri je krunisan u Londonu 30. oktobra 1485.
godine.
Njegovim dolaskom na presto okonan je dugogodinji Rat rua. Da bi uvrstio svoj poloaj,
Henri se 1486. godine oenio Elizabetom od Jorka. Ipak, savremenicima se inilo da je ovo samo
jedan od mnogih kratkotrajnih uspeha neke od zaraenih strana. Henri VII je morao potom da zavede
red u zemlji u kojoj je jo uvek vladala anarhija. Takoe su poeli da se javljaju pojedinci koji su se
izdvajali za lanove dinastije, kao npr. Lambert Simnel, koji je tvrdio da je Edvard erl od Vorika (pravi
Edvard je bio zatvoren u Londonu u Taueru, te ga je Henri pokazao narodu kako bi uklonio sumnje); i
Perkin Vorbek, koji se izdvajao za Riarda vojvodu od Jorka jednog od sinova Edvarda IV koje je
Riard III ubio u Taueru. Ipak Perkin se predao Henriju VII 1497. godine.

Jaanje kraljeve vlasti administracija sudstvo slabljenje plemstva

Henri VII je jedan od najveih dravnika koji su sedeli na engleskom prestolu. Bio je monarh-
radnik, umeren, vredan, tedljiv, poboan. Njegova nastojanja na uvrivanju monarhije se ogledaju u
jaanju dravne blagajne; stavljanju plemstva pod kontrolu i obustavljanju meusobnih oruanih
sukoba; konsolidovanju spoljnopolitikog poloaja. Sve ove reforme, Henri VII je postigao
autoritetom i svojom sposobnou.
Henri VII je vladavinu zapoeo u dugovima, ali je svom nasledniku ostavio punu riznicu.
Najvaniji izvor prihoda bila je zemlja i Henri je bio najvei zemljoposednik u kraljevstvu. Pripadali
su mu posedi i Lankastera i Jorka. Poto je poetak svoje vladavine datirao danom pre bitke kod
Bosvorta, bio je u mogunosti da legalno konfiskuje zemlje pristalica svog prethodnika. Vani izvori
prihoda su bile carine na vino i druge proizvode.

Uinjeni su veliki napori da se obnove delotvornost i ugled kraljevskog pravosua. Henrijev

dravni savet se sastojao od 200 ljudi (polovinu inilo visko plemstvo, a polovinu sitno plemstvo
dentri, nie svetenstvo). Henri je imao potpunu kontrolu nad savetom.
Osnovan je poseban, vrlo efikasan, visoki sud Zvezdana dvorana, koji je sudio plemstvu za dela
veleizdaje. Sudovi Vee za sever i Vee za Vels su trebali da brinu o sprovoenju zakona u kritinim
pograninim oblastima.
20
 Sudovi koji su sudili na osnovu graanskog prava (common law) su bili najbrojniji. Englesko pravo
se konstituisalo pod uticajem rimskog, ali vie pod uticajem anglosaksonskog obiajnog prava. Za
njega je karakteristino tzv. precedentno pravo; tj. ako bi zakon negde bio nejasan i sud doneo
odreenu presudu, kasnije bi se to primenjivalo u svim slinim sluajevima. Zbog toga se jo u 14.
veku poelo sa sistematskim beleenjem sudskih sluajeva. To su tzv. Godinjaci. Oni su postali
neophodan prirunik za pravnike jer su tu mogli da provere kako je presueno u nekom slinom
sluaju.
Postojale su tri vrste sudova: za graanske parnice, za prestupe uinjene protiv kralja, i za
finansijske sporove. U ovim sudovima je postojala ustanova porote od 12 ljudi. U prerogativnim
sudovima koje je ustanovio Henri VII Zvezdanoj dvorani, Veu za sever i Veu za Vels porote nije
bilo, to je kralju olakavalo da ukloni politike protivnike. Takoe u vreme Henrija VII, nadziran je
rad graanskih niih sudova, jer su oni esto bili pod pritiskom lokalnih velikaa. Takoe, postojali su i
sudovi koji su razmatrali albe siromanih.
Kralj je izdao zakon kojim su zabranjene livreje, tj. oruana pratnja koja je bila uniformisana u
boje svojih seniora. Ovim merama je nanet presudan udarac feudalnoj anarhiji.
U jaanju kraljevske vasti, Henriju je ila na ruku i injenica da su mnoge uticajne plemike
porodice bile desetkovane ili sasvim istrebljene u Ratovima rua.
Za razliku od apsolutistikih monarhija na kontinentu, engleski vladari nisu imali ni jak birokratski
aparat ni veliku stajau vojsku. U Engleskoj je ostala razvijena lokalna samouprava. Zemlja je bila
podeljena na grofovije, a kraljevi predstavnici u grofovijama bili su erifi, koji su sakupljali porez, a
njihovu ulogu su kasnije preuzele mirovne sudije. Pored mirovnog sudije, kraljev predstavnik bio je
lord-lajtnant, tj. vojni zapovednik. Engleska zbog svog ostrvskog poloaja nije imala stajau vojsku.
Kraljevu pratnju inilo je 100 pripadnika jomenske garde, koji su zbog svoje grae dobili nadimak
bifiteri (onaj koji jede govedinu; ustanovljeni su 1485.). U sluaju rata angaovana je narodna vojska,
milicija, ili najamnici. Engleska vojska je kako po broju, tako i po obuenosti bila slabija u odnosu na
one u Evropi.

Parlament

Ustanova parlamenta vodi poreklo u Engleskoj iz 13. veka (za poetak delovanja parlamenta uzima
se tzv. Model parlament iz 1295. godine). Tada je parlament bio neka vrsta neobavezne skuptine koju
su kraljevi sazivali da bi uli miljenja svojih podanika. Skuptinom je predsedavao kralj ili njegov
kancelar. Kasnije je Parlament izrastao u staleku skuptinu.
Engleski Parlament se od 14. veka sastojao od dva doma: Dom lordova ili Gornji dom i Donji
dom ili Dom komuna. U Gornji dom su ulazili visoko svetenstvo i visoko plemstvo, na osnovu svoje
titule, dok je Donji dom bio biran i inili su ga predstavnici nieg plemstva, svetenstva i graanstva.
Ova tela su zasedala odvojeno (pod parlamentom se dugo podrazumevao samo Gornji dom u kome
je sedeo kralj, i na ovim sednicama, Donji dom je od 1376. godine zastupao samo jedan spiker
govornik, kasnije predsednik skuptine; Donji dom dobio stalno mesto zasedanja 1547. u kapeli Sv.
Stefana u Vestminsteru).
Parlament se nije sastajao redovno, i sazivi su obino kratko trajali. Kralj ga je okupljao
povremeno, uglavnom kada mu je bilo potrebno izglasavanje vanrednih poreza. Pored toga, Parlament
je imao i sudske i savetodavne nadlenosti, dok su njegove zakonodavne uloge bile ograniene.
Kako su starije aristokratske porodice ili nestale ili proreene, nova aristokratija je u velikoj meri
bila zavisna od monarha. Broj predstavnika savetovnog plemstva u Gornjem domu, za vreme
vladavine Henrija VII je iznosio 36.
Donji dom je biran na osnovu obiaja utvrenih jo u 13. veku. Tridesetih godina 15. veka, u
obiaje su unete odreene izmene koje su utvrdile izborni cenzus i iz redova biraa iskljuile
kopiholdere (feudalni draoci zemlje po obiajnom manorijalnom pravu). Aktivno i pasivno birako
pravo imali su samo slobodni draoci zelje friholderi sa cenzusom koji nije bio manji od 40 ilinga
godinje.

21
 Izbori su, vreni po grofovijama i gradovima; svaka od tih izbornih jedinica je davala po dva
poslanika. Ipak, u to vreme se razvijala nova industrija po selima, a stari esnafski centri su propadali i
gubili svoj znaaj (tzv. trula mesta). Mnogi od tih gradova su se nalazili na teritorijama lordova, te je
re lordova bila presudna u izboru poslanika. U Donjem domu su preovlaivali predstavnici plemstva,
a svetenika skoro da nije ni bilo. Donji Dom je bio brojniji od Gornjeg, brojao je od 300 do 500
poslanika.

22
 Drutvene promene ograivanje i njegove posledice

Velike promene na engleskom selu, i u drutvenom ivotu itave zemlje, izazvao je razvitak
vunarske indusrije. Engleska je u 15. veku bila veliki izvoznik vune u Nizozemsku preko Antverpena.
U 16. veku je poela da se razvija proizvodnja sukna i u samoj Engleskoj u formi kapitalistke
manufakture. Preduzimai su kupovali vunu kod odgajivaa ovaca, a potom je davali na preradu
seljacima koji su tkali kod svojih kua.
Konkurencija seoske radinosti je izazivala albe gradskih zanatlija i sitnih seoskih tkaa koji su
propadali. Kao odgovor na albe i peticije sitnih tkaa, pojavili su se statuti iz pedesetih godina 16.
veka. Prvi meu njima poznat je pod imenom Akt o tkaima iz 1555. godine i zabranjivao je gradskim
suknarima da dre po selima i upotrebljavaju za proizvodnju sukna vie od jednog razboja. Ipak, ovi
vladini dokumenti su uzalud pokuavali da zaustave kapitalistiki nain proizvodnje i sauvaju
socijalni mir u Engleskoj.
Tokom 15. veka englesko seljatvo se oslobodilo line zavisnosti, ali je i dalje bilo u agrarnoj i
sudskoj zavisnosti od feudalca. Vilan kmet se pretvorio u lino slobodnog kopiholdera, tj.
feudalnog draoca zemlje po obiajnom manorijalnom pravu. Manor engleska varijanta evropske
feudalne senjerije bio je sistem pravnog odnosa koji je vezivao seljaka sa feudalnim gospodarom
lordom manora.
Manor se sastojao iz dva dela:1) zemlje koja je pripadala samom lordu, tzv. domena ili
domenijalne zemlje; 2) zemlje koja se nalazila u rukama seljaka. Prava lordova na domenijalnu zemlju
su utvrena kao frihold, tj. kao slobodna dravina. Seljakova prava na zemlju su utvrena u 16. veku,
poto je seljak postao lino slobodan.

Poto je gajenje ovaca postajalo sve unosniji posao, koji je zahtevao velike zemljine povrine,
lordovi su poeli da prisvajaju sebi, ne samo optinsko zemljite, nego i seljake dravine kako bi doli
do potrebnih panjaka. Ovo je po feudalnom pravu bio akt uzurpacije, jer je lord mogao da menja
vlasnika dravine, ali ne i da je pripaja domenijalnom posedu.
Ostavi bez zemlje, seljaci su postali ili najamni radnici na imanjima bogatih lordova ili farmera, ili
radnici u gradskim manufakturama, ili prosjaci, skitnice i razbojnici. Tako je ograivanje izazvalo
velike socijalne potrese. Engleski vladari su, od statuta Henrija VII iz 1489. godine, pa do statuta
Elizabete I iz 1598. godine, doneli itav niz zakonskih akata da se zaustavi podela optinskih zemalja i
obezemljivanje seljaka. Donet je akt protiv ograivanja 1516. godine, na osnovu kojeg je trebalo da se
ispitaju sva ograivanja izvrena u prethodne 3 decenije. Pokuaji vlade da se u praksi ostvare osnovne
odredbe ovog akta su zavrene neuspehom.
Tjudori su doneli itav niz mera protiv prosjaka i skitnica. Seljacima proteranim sa zemlje je dat
rok od mesec dana da nau posao ili se daju u ropstvo.

Staro plemstvo je u Ratovima rua proreeno i oslabljeno. Sve vei uticaj poelo je da stie sitno i
srednje plemstvo (dentri, skvajer). Takoe dolo je do pretapanja buroazije i plemstva. Naime, deo
plemstva nije iveo samo od feudalne rente i provodio vreme u dokolici. Mnoge aristokrate su se
ukljuile u kapitalistii nain proizvodnje. Sa druge strane, inovnici i trgovci koji su stekli bogatstvo i
uticaj, su se socijalno pribliili aristokratiji rodbinskim vezama ili to su zaslugama za dravu, ili pak
kupovinom titule, dobili plemstvo.
Jo u srednjem veku, u Engleskoj je postojao, relativno brojan sloj seljaka koji su posedovali
sopstvenu zemlju i nisu bili zavisni od feudalca, tzv. Jomeni. Ova klasa je u vreme Tjudora postala
veoma brojna i mona. Obuhvatala je tri razliite kategorije seljaka: zemljoradnike sa vlastitom
zemljom; farmere kapitaliste; i seljake koji su uspeli da obezbede pravo na korienje zemlje.

Spoljna politika

U spoljnoj politici, Henri VII je mudro postupao, jer je bio svestan slabosti Engleske u poreenju
sa velikim silama panijom, Francuskom i Carstvom. Henri nije isticao englesko pravo na francuski
23
presto. Rukovodio se politikom mira, ali bez izolacije. Da bi predupredio francuske pretenzije na
Bretanju, podsticane od Jorkista, stupio je u savez sa panijom, ugovorom potpisanim u Medini del
Kampo marta 1489. godine.
Izvrio je dve invazije na Francusku. Prvi put je poslao ekspediciju na Bretanju aprila 1489., a
drugi put (oktobra 1492) je zauzeo Kale i neuspeno opsedao Bulonj. Mirom u Etaplu, novembra 1492.
godine, iznudio je od arla VIII (koji se spremao na pohod na Italiju) veliku svotu novca. Ugled
Engleske u Evropi je rastao.
Za vreme sukoba sa Perkinom Vorbekom (koji je bio pod uticajem Margarete Burgundske), Henri
je prekinuo trgovake odnose sa Nizozemskom. Obrazovanje anti-francuske Svete lige u Veneciji
marta 1495. godine, uinilo je Englesku poeljnim saveznikom. Henri VII se prikljuio Svetoj ligi, ali
bez uea u ratu.

HENRI VIII (1509-1547)

Poto je stariji sin Henrija VII, Artur, umro mlad, na presto Engleske doao je 1509. godine 17-
godinji Henri VIII. On je bio snane fizike pojave, i bujne prirode. Uivao je u sportu i zabavama.
Stekao je dobro obrazovanje , i govorio je dobro latinski i francuski, a bio je i dobar matematiar.

Reformacija u vreme Henrija VIII Henrijev razvod sa Katarinom Aragonskom

Posle smrti Henrija VII 1509. godine, plemstvo je pokualo da povrati staro stanje i ojaa svoju
mo u odnosu na vladara. Henri VIII je uspeo da ove tenje obuzda i da nastavi sa uvrivanjem
centralne vlasti. U poetku je smirio plemstvo ubistvom omrznutih Empsona i Dadlija (Empson je bio
ministar finansija za vreme Henrija VII; i on i Dadli su radili u Savetu obrazovanih pravnika koji je
koristio legalne i polu-legalne pritiske kako bi izvukao novac od plemstva).
U toku cele svoje vladavine, Henri VIII je umeo da se okrui uspenim administratorima i dravom
su upravljali ljudi kao kardinal Tomas Vulzi, Tomas Kromvel, vojvoda od Norfolka, i Stiv
Gardiner. Henri VIII je bio naprasite naravi i tiranskih sklonosti. Njegov buran privatni ivot (enio
se 6 puta: Katarina Aragonska, Ana Bolen, Dejn Sejmur, Ana Klevska, Katarina Hauard, Katarina
Par) je imao velikog uticaja na politiku.

Najstariji sin Henrija VII, Artur, je umro mlad, aprila 1502. godine, i njegova ena, 17-godinja
Katarina Aragonska (najmlae dete Ferdinanda i Izabele, tzv. Katolikih kraljeva) je ostala udovica.
panci su zahtevali povratak Katarine, za koju su tvrdili da je jo devojka, a traili su nazad i ratu
miraza koju su ve platili. Henriju VII je trebao savez sa panijom, i odluio je da pansku princezu
uda za svog drugog sina Henrija VIII.
Katarina je rodila sedmoro dece, od kojih je ostala iva samo Marija, kasnija kraljica Marija
Krvava (1553-1558). Henri VIII nije bio naklonjen svojoj, sedam godina starijoj, eni. On je smrt
dece doivljavao kao Boiju kaznu zbog enidbe bratovom udovicom. Henri VIII je konano, 1525.
godine, prestao da ivi sa Katarinom, i zaljubio se u Anu Bolen, te je odluio da od pape zatrai
ponitenje braka.
Papa Klement VII je odugovlaio sa odgovorom. Nije eleo da otvoreno odbije Henrija. Kardinal
Vulzi i Henri VIII su traili da Klement VII ospori dozvolu za brak izmeu Katarine i Henrija koju je
dao papa Julije II. Klement VII nije mogao lako da prihvati ovaj zahtev Henrija i Vulzija jer bi tako
doveo u pitanje papski autoritet. Pored toga, u Italiji je besneo rat. Vojska Karla V, Katarininog neaka,
je 1527. godine opljakala Rim, i papa je praktino bio zarobljenik.

Kraljeva desna ruka u voenju dravom, i u brakorazvodnoj parnici, bio je kardinal Tomas Vulzi.
On je vlast dugovao kralju, ali i papi (jer nije mogao da upravlja biskupima i monakim redovima bez
papinog autoriteta). Njegova velika mo, ali i nain ivota, nisu ga uinili naroito popularnim. Uz to,
nije uspeo da kod pape izdejstvuje razreenje kraljevog braka. Pao je u nemilost, i septembra 1529.

24
godine je svrgnut sa mesta kancelara. Vulzija je na mestu kancelara smenio Tomas Kromvel, a kao
crkveni poglavar Tomas Krenmer.

Reformni parlament raskid sa papom kralj kao vrhovni poglavar crkve ukidanje
manastira osobenost Henrijeve reformacije

Kralj je potom krenuo da sebi potini crkvu. Sazvao je parlament (tzv. Reformni parlament) koji je
u sedam godina (od poetka novembra 1529. do poetka aprila 1536. godine) zasedao sedam puta.
Donet je niz zakona koji predstavljaju sutinske pretpostavke reformacije u Engleskoj raskid sa
Rimom, kralj kao vrhovni poglavar engleske crkve, rasputanje manastira.
Kao pravna osnova u podreivanju crkve dravi, posluio je dokument Uredba o predzatiti iz
1393. godine. Cilj ove uredbe bio je da uini nevaeim u Engleskoj sve papske dekrete koji su
zadirali u prava engleskih biskupa. Ovu viesmislenu uredbu, pravnici su tumaili na tetu engleskog
svetenstva, koje je bilo optueno za nezakonit rad crkvenih sudova, jer su primenjivali rimsko
kanonsko pravo.
Konvokacije (crkvene skuptine) su januara 1530. godine, posle protesta i bez doslovnog
priznavanja krivice, morale da otkupe oprotaj od kralja. Zatim ih je kralj prisilio da ga priznaju kao
poglavara crkve. Titula koju je imao je bila neodreena (posebni zatitnik, jedini i vrhovni gospodar, i
ukoliko Hristov zakon dozvoljava, ak i vrhovni Poglavar). Ovo ipak nije znailo nepriznavanje
papske vlasti. Fraza Koliko Hristov zakon dozvoljava je mogla da se razliito tumai.
Zakoni koje je doneo Parlament su: 1)Pokornost obaveza da crkveni sudovi nee donositi
nikakve nove odredbe bez kraljevog odobrenja; 2) Zakon o ukidanju prava albe zabranjeno je
apelovanje engleskih svetenika na Rim; 3) Zakon o ukidanju anata anati i prvine su od sada
plaani kruni umesto papi; 4) Zakon o vrhovnoj vlasti kralj je proglan vrhovnim poglavarom
engleske crkve. Zatim je pravno regulisan kraljev razvod braka od Katarine Aragonske, a kraljeva deca
sa Anom Bolen su proglaena naslednicima prestola.
Papa je ve 1535. godine potpisao bulu o ekskomunikaciji Henrija VIII, ali je ona objavljena tek
1538. godine. U vrhu engleske dravne uprave i crkve, otpora je bilo malo. Poznatom misliocu i
humanisti, bivem kancelaru, ser Tomasu Moru, kao i biskupu Roestera, Fieru, je odrubljena glava
zbog odbijanja da zakletvom priznaju prevlast kralja u odnosu na papsku vlast. Veih, i po vlast
opasnijih, pobuna nije bilo mnogo. Ostala je upamena pobuna kao Hodoae milosra, kada se u
severnim grofovijama na ustanak podiglo nekoliko hiljada katolika. Poznat je i sluaj opatice iz
Kenta, Elizabete Barton, koja je postala neka vrsta Jovanke Orleanke (bolovala je od epilepsije, i
tvrdila da ima proroanske vizije), ona je uhapena i pogubljena.

Veliku prekretnicu u verskom, kao i u drutveno-ekonomskom pogledu, predstavljalo je ukidanje

manastira. Kao razlog ukidanja manastira, savremenici su u pravi plan isticali verske razloge. Mnogi
manastiri su imali vrlo velike zemljine posede, i savremenici su tvrdili da se 2/3 agrarnog zemljita u
Engleskoj nalazi u rukama crkve.
Na osnovu izvetaja Tomasa Kromvela, koji je u leto 1535. obilazio manastire i podneo veoma
negativan izvetaj o stanju u manastirima, donet je 1536. godine Akt o ukidanju, na osnovu koga su
rasputeni manji manastiri.
Hodoae milosra je iskorieno da se pod vidom kazne, konfiskuje imovina opatija koje su bile
povezane sa ustankom. Posle toga, pod pritiskom Kromvelovih agenata, poputali su i opati drugih
manastira, ije je rasputanje naknadno legalizovano drugim Aktom o ukidanju (1539).
Otpor ukidanju manastira je bio slab i sporadian. U ruke drave je dospela ogromna imovina.
Prihodi od manastirskih imanja su za tri puta bili vei od prihoda koje je kralj imao sa svojih domena.
Henri VIII je veliki deo ovog novca potroio za rat u Francuskoj (1543-1546), pa su posedi poeli da
se izdaju u zakup, i to esto dravnim slubenicima. Kasnije su neki posedi ponueni na prodaju. Do
Henrijeve smrti, 2/3 dobara je ve prelo u ruke krupnog plemstva, dentrija i slobodnih seljaka.

25
 U pogledu dogme i bogosluenja, vrlo malo toga se promenilo za vreme Henrijeve vladavine.
Henri nije bio naklonjen protestantima. On nije pobijao katoliku teologiju, nego samo propise o
organizaciji crkve, i metode upravljanja crkvom. On je progonio tvrdokorne katolike, ali i one koji su
bili za nastavak reforme. U est lanaka iz 1539. godine, iznova su potvrena temeljna naela
katolike teologije, izuzevi papin autoritet. Ipak, vrata reformaciji su u Engleskoj bila otvorena.
Pristalice radikalne reformacije su poele da odlaze u Nemaku i vajcarsku. Jedan od ovih
emigranata bio je i Vilijem Tindejl, koji je u Vormsu 1525-6 tampao prvi engleski prevod Novog
Zaveta. Mark Kaverdejl je u Cirihu 1535. godine tampao potpuni engleski prevod Biblije. Tomas
Kromvel je bio umereni zatitnik reformatora. Naruio je Bibliju na engleskom.
Konzervativni crkveni krugovi i sam kralj Henri VIII su smatrali da dostupnost Biblije irem krugu
italaca moe imati negativne posledice mogunost da svako ita Sveto pismo bi dovela do
samostalnih tumaenja i do mogueg razbijanja konfesionalnog jedinstva u zemlji. Henri VIII je 1534.
godine zabranio, ne samo jeretike knjige, nego i vetake, pogrene i neistinite prevode Biblije,
ukljuujui Tindejlov, ak je i itanje odobrenih prevoda bilo ogranieno.

Kraljev lini ivot i njegov uticaj na politiku

Druga kraljeva ena, Ana Bolen, je poticala iz dvorjanske porodice. Ona je 1513. godine dola u
Brisel sa ocem. Ubrzo je prela u Pariz. Potom je dospela u pratnju Margarete Angulemske, sestre
francuskog kralja Fransoa I (1515-1547). U Englesku, Ana Bolen se vratila 1522. godine. Pada je u oi
sa svojim visokim stasom, tamnom kosom, i manirima steenim u Parizu. Postala je kraljeva
ljubavnica 1526. godine. Ona je 1533. godine rodila erku Elizabetu, buduu kraljicu.
Katarina Aragonska je sa erkom Marijom ivela izdvojeno. Postavljalo se pitanje naslea prestola
izmeu dve erke. Marija je bila pod velikim uticajem svoje majke, i odbijala je da prizna Anu Bolen.
Potom je sva krivnja prebaena na Anu Bolen, za koju su Karlo V i Katarinine pristalice u Engleskoj
tvrdile da zlostavlja Mariju.
Katarina Aragonska je umrla poetkom januara 1536. godine, a nepunih mesec dana kasnije, Ana
Bolen je pobacila, i tri meseca kasnije je pogubljena. Protiv nje je bila sastavljena lista optubi za
preljubu, zaveru protiv kralja, za incest. Henri VIII je bio razoaran to mu Ana nije mogla roditi
mukog naslednika, a njen pobaaj je smatrao znakom da je Bog protiv braka.
Desetak dana nakon smaknua Ane Bolen, Henri VIII je, privatno bez pompe, oenio Dejn
Sejmur, erku skromnog viteza. Ona mu je rodila jedinog sina, budueg kralja Edvarda VI (1547-
1553), i po poroaju ubrzo umrla.
etvrti kraljev brak je sklopljen januara 1540. godine, iz politikih razloga, na poticaj Kromvela.
Nevesta je bila Ana od Klevea, erka protestantskog kneza male nemake dravice. Ana je bila
provincijska kneginja, neprivlanog izgleda, to je razoaralo Henrija, i im je potreba za
saveznitvom prestala, izdejstvovao je razvod. Ovaj put je glavom platio Kromvel. Protiv njega su
istupili Tomas Hauard vojvoda od Norfolka i Stiven Gardiner. Oni su napali Kromvelovu spoljnu
politiku, i optuivali ga da je jeretik koji eli da uvede protestantizam u Englesku. Kralj je i iz linih
razloga bio kivan na Kromvela zbog braka sa Anom od Klevea, i juna 1540. godine, Kromvel je
uhapen i sproveden u Tauer. Bez valjanog sudskog postupka osuen je i pogubljen krajem juna 1540.
Henri VIII se na sam dan Kromvelovog pogubljenja oenio sa Norfolkovom neakom Katarinom
Hauard. Posle toga, Henri VIII nikoga nije imenovao za kancelara. Verovao je da je dovoljno mudar da
sam moe da vodi dravne poslove. To je dovelo do velikih promaaja, naroito u spoljnoj politici, koji
su znatno pogodili dravnu blagajnu.
Posle dve godine braka sa Katarinom Hauard, izbio je skandal. Ispostavilo se da je Katarina pre
Henrija imala nekoliko ljubavnika, a da je u toku braka sa kraljem, odravala vezu sa jednim svojim
roakom. Tako je i peta ena Henrija VIII zavrila na gubilitu.
Kralj se esti put oenio sa Katarinom Par, koja je ve dva puta bila udovica. Norfolk i Gardiner su
diskreditovani i pali u nemilost. Ustupali su mesto mlaoj generaciji dravnika Edvardu Sejmuru i
Donu Dadliju.

26
 Spoljna politika

U spoljnoj politici, Henri VIII je oiveo duh vitekog suparnitva sa Francuskom iz Stogodinjeg
rata (1337-1452), i uvukao je Englesku u Italijanske ratove (1494-1559). Henri VIII je Fransoa I (bili
su slinih godina, fizike pojave i temperamenta) doivljavao kao neku vrstu linog suparnika.
Pokuaji da se osvoji Francuska, izvue korist iz sukoba Habzburgovaca i Valoa, i da se izbori
dominantan poloaj Engleske u evropskoj diplomatiji su bili besmisleni i neuspeni.
Henri je u ratu 1511-1514 (trei italijnski rat) pristupio Svetoj ligi osnovanoj protiv Francuske. Sa
svojim tastom, Ferdinandom Aragonskim, je pokuao 1512. godine invaziju Akvitanije. Drugi pohod
na Francusku usledio je 1513. godine, i Englezi su imali uspeha kod Gingata, u Bici mamuza. Iste
godine, u bici kod Flodena Englezi su porazili francuskog saveznika, kotskog kralja Dejmsa IV, koji
je tom prilikom poginuo. Sledeih sedam godina, Engleska se ograniila na diplomatsku aktivnost.
U toku 5. i 6. italijanskog rata (1521-1526; 1526-1530) Henri VIII je najpre pokuao da igra ulogu
posrednika. Misiju navodnog pomiritelja obavio je Vulzi. Engleska ja ipak ula u rat, ali usled
nedostatka novca, Henri VIII je svoje uee ograniio na diplomatsku aktivnost. Engleska je potpisala
separatni mir sa Francuskom 1525. godine.
Henri je u ratu 1542-1544. (osmi italijanski rat), kao saveznik Karla V, po trei put izvrio invaziju
na Francusku. Velika armija se iskrcala u Kaleu juna 1544. godine, a kasnije je Henri sam stao na
njeno elo. Zauzeo je Bulonj, ali nije uspeo da napreduje ka Parizu, kako je obeao svom savezniku.
Sklopljen je mir u Ardru, juna 1546. godine, i Bulonj je trebao da se vrati Francuskoj, za novanu
nadoknadu, to je bila mala kompenzacija za velike trokove koje su Englezi imali. To je prinudilo
Henrija VIII na nepopularne finansijske mere (uzimanje zajmova sa velikim kamatama, smanjenje
vrednosti kovanog novca).
Henri VIII je umro 28. januara 1547. godine, u 56. godini ivota.

EDVARD VI (1547-1553)

Kraljeva linost vladavina protektora produbljivanje reformacije ustanak Keta

Edvard VI je bio dete Henrija VIII iz njegovog treeg braka sa Dejn Sejmur. Kada je stupio na
presto nije imao punih deset godina, a umro je pre nego to je navrio 16. Obrazovan je u
humanistikom duhu (dobro je vladao latinskim, grkim i francuskim), i bio je zreo i prilino
samostalno razmiljao za svoje godine. Najizrazitije obeleje njegove vladavine jeste radikalizovanje
reformacije u Engleskoj.
Dravu su tada vodili kraljev ujak, Edvard Sejmur vojvoda od Somerseta, i Don Dadli. Sejmur
je dva dana krio smrt Henrija VIII dok nije obezbedio svoj poloaj proglasio se tutorom mladog
Edvarda VI i protektorom drave. Somerset i Dadli su bili protestanti. Somerset se odmah bacio na
ostvarenje ambicioznog politiog programa, ija su najbitnija obeleja bila reavanje problema sa
kotskom i Francuskom, postepeno sprovoenje reformacije, kao i reavanje ekonomskih i socijalnih
problema.

Dve najistaknutije linosti engleske reformacije, iz Edvardovog vremena, su protektor Somerset, i

kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer. Zakon o est lanova je odmah posle Henrijeve smrti
stavljen van snage, i otpoelo je irenje protestantskog uenja. Dozvoljeno je da se Novi Zavet ita na
engleskom, dozvoljeno je svetenicima da se ene. Biskupi koji su odbili da slede reformaciju su
smenjivani sa poloaja.
Jedna od najznaajnijih linosti reformacije u Engleskoj, bio je Tomas Krenmer. On je uestvovao
u poslovima oko kraljevog razvoda. Po smenjivanju Vulzija (septembra 1529), Krenmer je postavljen
za kenterberijskog nadbiskupa. To nije eleo, i nadajui se da e imenovanje bii opozvano, putovao je
kroz Evropu. Ipak se pokorio kraljevoj volji. U politiku se nije meao, i to je bio razlog zato je
preiveo vladavinu Henrija VIII; iako ga je pratio glas da je protestant, to je nekim svojim postupcima
i potvrdio (npr. bio oenjen erkom luteranskog teologa Osijanera).
27
 Najvei deo vremena provodio je u uenju i fizikom vebanju. Krenmerov lini prijatelj Tomas
Kromvel, kao i itav niz prelata, stradali su zbog protestantskih uverenja. Krenmer je uglavnom utao,
samo privatno se izjanjavao u korist osuenih. Ipak, istupio je hrabro u Gornjem domu kada se
usprotivio Zakonu od est lanova. Henri VIII ga je zbog linog potenja cenio, iako su mu bili poznati
nadbiskupovi stavovi, ak ga je uvrstio i u izvrioce svog testamenta.

Reformatori su eleli da prvo ukinu latinsku misu, i uvedu bogosluenje na narodnom jeziku.
Liturgijski red priea je objavljen 1548. godine, a Propisom o jednoobraznosti je ukinuta latinska
misa i uvedeno je novo bogosluenje. Novi obred temeljio se na tzv. Knjizi zajednikih molitava.
Molitvenik je dva puta izdan 1549. i 1552. godine. Vanost ova dva izdanja ogleda se u tome to je u
njima propisano bogosluenje koje se vri u Anglikanskoj crkvi do danas. Molitvenik je delo grupe od
13 teologa koji su poznati pod nadimkom Vindzorska komisija. Najvaniju ulogu u radu ove komisije
imao je Krenmer.
U doktrinarnom pogledu, Molitvenik je oblikovan prema naelima luteranskog bogosluenja. To se
ogleda u tenji da sluba bude razumljiva obinim vernicima i da bi oni od pukih posmatraa mogli da
postanu aktivni uesnici u liturgiji.
Sam Krenmer nije bio zadovoljan knjigom. On se pribliio uenju o prieu kakvo su zastupali
vajcarski reformatori, posebno Ulrih Cvingli. Zbog toga se molitvenici iz 1549. i 1552. godine u
doktrinarnom pogledu bitno razlikuju. Najvanija razlika je u reenici koja se izgovara pri dodeljivanju
Priesti:1) iz 1549.: Telo naeg Gospoda Isusa Hrista koje se predalo za tebe i 2) iz 1552.: Uzmi i
jedi ovo u seanje da je Hrist umro za tebe
Formula iz 1552. godine odraava Cvinglijev stav da nema transupstancije (da se hleb i vino
pretvaraju u telo i krv Hristovu).
Obian svet je na promene u obredu nepoverljivo gledao. U Kornvolu je 1549. godine izbila
pobuna, u kojoj su ustanici podrugljivo nazivali bogosluenje na engleskom Uskrnja igrarija.

Jednu od najdramatinijih epizoda u borbi engleskog seljatva protiv ograivanja, predstavlja

ustanak Roberta Keta, koji je izbio 1549. godine u Norfolku. U svom programu, seljaci su zahtevali
izvrenje postojeih zakona protiv ograivanja; da se lendlordovima potpuno oduzme pravo uea u
korienju optinskih panjaka; zahtevana je sloboda uma, reka, lova i ribolova; osloboenje seljaka
od kmetske zavisnosti. Ipak, ustanak je uguen. Na stotine seljaka je poveano. Ket je, okovan u lance,
sa bratom, odveden u London i osuen na veanje i ereenje. Potom je usledio i Somersetov pad.
Smatralo se da je on odgovoran za izbijanje ustanka, jer je on bio jedan od onih koji su osuivali
ograivanje; i on je doneo proklamacije protiv ograivanja i ustanovio komisije koje su trebale da se
pozabave ovim problemom. Vorik je ubedio plemstvo da je ustanak u Norfolku delo Somerseta, i
smenio ga na mestu protektora.

MARIJA TJUDOR KRVAVA (1553-1558)

Pokuaj uzurpacije prestola kraljica Dejn Grej panski brak i Vajatova pobuna

Edvard VI je umro poetkom jula 1558. godine. Zakonita naslednica bila je njegova polusestra
Marija, erka Henrija VIII i Katarine Aragonske. Marija je bila katolkinja, i protektor Vorik se svim
silama trudio da sprei njen dolazak na presto, koji bi znaio njegov pad, ali i dovelo u pitanje sve
tekovine reformacije.
Vorik je 1553. godine ubedio kralja Edvarda VI da potpie dokument kojim je svoje sestre, Mariju i
Elizabetu, kao nezakonitu Henrijevu decu liavao prava na nasledstvo. Kao naslednica je odreena
Lejdi Dejn Grej, devojka koja je vodila poreklo od Henrija VII (bila je unuka Henrija VII i Elizabete
od Jorka). Vaila je za najobrazovaniju enu svog doba.
Kada je Edvard VI umro, Vorik je to tri dana drao u tajnosti, kako bi izvrio sve pripreme da
Dejn Grej proglasi za graljicu. Ipak, propustio je da stavi pod prismotru Mariju Tjudor, koja je uspela

28
da napusti London. Okupila je svoje pristalice, i posle samo 10 dana, 20. jula 1553. godine Vorik je
morao da se preda. On, njegov sin i Dejn Grej su pogubljeni.

Marija je bila obrazovana u humanistikom duhu. Provela je teko detinjstvo, od 1531. bilo joj je
zabranjeno da via majku. Bila je potena, hrabra, i velikoduna, to joj je u poetku donelo
popularnost. Ipak, nije imala tjudorovsku pragmatinost bila je odana katolikoj veri, i svom
panskom poreklu.
Jedna od prvih dunosti vladara jeste obezbeivanje potomstva, to je znailo da ona treba da se
uda. Stvari su se zakomplikovale jer je za mua elela panca, i obratila se svom roaku, Karlu V, za
pomo, a Karlo je tu video priliku za svog sina Filipa.
Marija se zalubila u 11 godina mlaeg Filipa. Kada su je izaslanici oba doma upozorili na
opasnosti braka sa strancem, rekla je da je njen brak njena privatna stvar. Zvanini pregovori o braku
su voeni 1554. godine. Ugovor je sklopljen 9. januara 1554., i bio je povoljan po Engleze Filip e
nositi titulu engleskog kralja i pomagati u vladanju, ali samo Marija e uestvovati u radu svih
dravnih i crkvenih institucija; zakoni i obiaji Engleske nee biti menjani; Marija e dobiti miraz. Ako
ona umre bez dece, Filip nee imati nikakva prava u Engleskoj.
Ipak, ljudi nisu imali poverenja u panska obeanja, a najodvaniji nezadovoljnici su se ve
spremali na pobunu. Na elu zavere bio je Tomas Vajat, koji je nameravao da na presto dovede
Elizabetu, koja u zaveru nije bila umeana. Ipak, jedan od zaverenika je odao svoje sauesnike. Vajat je
digao ustanak u svom kraju, u Kentu. Krenuo je na London, ali nije naiao na odziv stanovnitva.
Potom se predao i pogubljen je sa oko stotinu svojih sledbenika.
Filip je stigao u Englesku jula 1554. godine, i boravio je tu do septembra 1555. godine. Raskona
ceremonija venanja je obavljena krajem jula 1554. u vinesterskoj katedrali. Iz panije je stigao veliki
broj zvanica koji su preplavili London. To je iritiralo stanovnike Londona. Marija se uzalud nadala
detetu. Filip, koji je brak shvatao kao politiku dunost, napustio je Englesku i vratio se tek marta
1557. godine, i ostao samo tri meseca dovoljno da Englesku uvue u nepotreban rat sa Francuskom.

Povratak rimokatolikoj crkvi i progon protestanata

Kao odana katolkinja, Marija je sebi stavila u zadatak da svoju zemlju povrati u krilo rimske crkve.
Odmah po dolasku na vlast vratila je na poloaje petoricu svrgnutih biskupa, a Stiven Gardiner je
postavljen za kancelara. Vodei reformatorski biskupi su zatvoreni. Ukinute su reforme Edvarda VI.
Stanovnitvo je ipak pokazivalo veliki otpor. Plaili su se da e im biti oduzeta svojima nad
nekadanjim manastirskim posedima. Ovaj strah je poveavalo odbijanje kardinala Redinalda Pola da
se obavee na odricanje od manastirskih dobara. Pol je eleo da se vrati u Englesku, ali mu njegovi
sunarodnici nisu to dozvoljavali. Najzad je papa Julije III obeao odricanje od manastirskih dobara, a
Redinaldu Polu je 1554. godine dozvoljeno da se iskrca u Doveru, a u Londonu je doekan sa
oduevljenjem. Potom je odrana velika ceremonija na kojoj je, vladarima i narodu, Pol dao oprotaj
zbog jeresi.

To je bio tek poetak. Svi zakoni koji su izdati u srednjem veku protiv jeretika, vraeni su na
snagu. Tokom naredne tri i po godine, skoro 300 ljudi svih stalea je spaljeno zbog jeresi. Meu njima
i 5 bivih biskupa (Krenmer, Ridli, Latimer, David, Huper). U Oksford su poslata dva panska fratara
da ubede Krenmera da se pokaje. On je to i uinio, i potpisao je povelju o pokajanju, i ovom poveljom
priznao je da je zloupotrebio svoj nadbiskupski poloaj i proglasio je razvod Katarine Aragonske i
Henrija VIII nevaeim. Poto je na dan njegovog spaljivanja padala kia, postavljen je na postolje u
crkvi Svete Marije. Odrana mu je propoved. Na kraju propovedi, Krenmer se pomolio, a zatim je
povukao sva svoja poricanja, i rekao je da je pristao na sve u nadi da e tako spasiti svoj ivot. Tako je
umro ovek koji je dao peat engleskoj reformaciji, i postao je jedan od njenih najveih muenika.

Progon protestanata koje je preduzela kraljica Marija je imao sasvim suprotne rezultate od
oekivanih. Njeno delovanje je Englesku potpuno okrenulo ka reformaciji. Narod je poeo da
29
protestantizam poistoveuje sa vrlinom, potenjem i nepokolebljivim otporom Engleza jednoj napola
tuinskoj vlasti. Marija je u engleskoj istorijskoj tradiciji ostala upamena pod nadimkom Krvava,
iako je imala mnoge ljudske vrline, i iako je u engleskoj istoriji bilo surovijih vladara koji su zasluili
ovakav nadimak.
Marija nije imala dece, i engleski presto je bio bez naslednika. Marija je ekala u svojim odajama
svog nezainteresovanog mua. Umrla je 17. novembra 1558. godine. Drugi borac engleskog
katolicizma, kardinal Redinald Pol, umro je nekoliko sati kasnije. Samo nekoliko dana pred smrt,
Marija Tjudor je priznala, pod pritiskom, svoju sestru Elizabetu I za naslednicu prestola.
ELIZABETA I (1558-1603)

Elizabetina linost dolazak na vlast najblii saradnici

Kada je stupila na presto, Elizabeta I je imala 25 godina; a krunisana je 19. januara 1559. godine.
Obrazovana je u humanistikom duhu znala je latinski, francuski, italijanski, i panski. Iako je umela
da bude promenljivog raspoloenja, postupala je racionalno, do kraja posveena svom interesu, ali i
vladarskim dunostima.
Okruila se malim, ali delotvornim savetom, u koji su ulazili predsatvnici glavnih politikih struja.
Savet je kraljici davao obavetenja, sugestije, i tako je usmeravao njeno delovanje, ali je odluke
donosila sama. Od ljudi iz najblie kraljiine okoline izdvajaju se Sesil, Lester, Norfolk, i Eseks.
Vilijem Sesil, postao je kraljiin glavni ministar. Svojom delatnou je obeleio gotovo celu
Elizabetinu vladavinu. Bio je mudar, strpljiv, i taktian, to ga je inilo idealnim ministrom za
tvrdoglavog i zahtevnog vladara kakva je bila Elizabeta. Od svih ljudi na dvoru, on je uivao najvie
poverenja i imao najvie vlasti. To je izazivalo nepoverenje i zavist kod drugih monika.
Robert Dadli erl od Lestera, je poticao iz jedne od najuglednijih aristokratskih porodica. Bio je
kraljiin lini miljenik. Verovatno bi se i udala za njega, da je dravni interesi nisu u tome spreavali.
Pravio je brojne greke, ali ga je kraljiina naklonost spaavala od smenjivanja.

Elizabetina vladavina je trajala skoro pola veka, i moe se podeliti na dva vea razdoblja: 1)
period od 1558. do 1588. godine, koji je obeleen reavanjem verskog pitanja; politiki problem
kraljiinog braka; spoljna politika u ovom razdoblju ima vie faza: 1558-1568 kada je preovlaivao
strah od Francuske; 1568-1585. kada su se smirili sukobi sa Francuskom i otpoeli sukobi sa
panijom; 1585-1588. kada je izbio rat sa panijom koji je kulminirao u sukobu sa Nepobedivom
armadom; 2) period od 1588. do 1603. godine koji je obeleen neprekidnim ratom sa panijom, kao i
domaim problemima koji su doveli do raspada elizabetinskog politikog sistema.

Reformacija u vreme Elizabete I kraljiin lini odnos prema verskim pitanjima prvo
razdoblje elizabetinske reformacija (1558-1559) vraanje crkve na stanje iz vremena Henrija
VIII

U vreme Elizabete I, Engleska je napustila rimokatoliku crkvu i otisnula se u vode reformacije.

Protestanti, koji su bili protiv Marije Krvave, su smatrali Elizabetu svojim pretendentom i
potencijalnim spasiocem engleske crkve. Za vreme Vajatove pobune, poetkom 1554. godine,
Elizabeta je uhapena i zatvorena u Taueru. Politiki interesi su uinili da Elizabeta bude spaena
upravo od svog budueg velikog neprijatelja Filipa II. Naime, posle Elizabete, zakonita naslednica
engleskog trona bila je kotska kraljica Marija Stjuart. kotska je bila saveznik Francuske, te je Filip
II, sa svojim savetnicima, smatrao da je manje zlo ako presto nasledi Elizabeta. Marija je elela da
Elizabetu iskljui kao moguu naslednicu, ali je Filip II uzeo Elizabetu u svoju zatitu. Posle Marijine
smrti, Elizabeta je bez problema stupila na engleski presto, a pancima je uskoro okrenula lea.

Engleska se bez mnogo buke odvajala od katolike crkve. Elizabeta je pokazala pri tome veliku
opreznost. Riznica je bila prazna, a zemlja bez odbrane, a Francuzi i panci su okonali viedecenijski

30
sukob. Uz to, Francuzi su, preko Marije Stjuart, polagali pravo na engleski presto. (tvrdili su da je brak
Henrija VIII i Ane Bolen bez papine saglasnosti nezakonit).

Elizabeta je teila crkvenom poretku kakav je ustanovio njen otac Henri VIII. To ipak nije bilo
izvodljivo, jer su vladavine Edvarda VI (1547-1553) i Marije Krvave Tjudor (1553-1558) produbile
verske razlike. Katolici su se sve vie pribliavali Rimu, a protestanti reformaciji.

Odmah na poetku se pojavio problem kraljiine titulacije. Za to je pronaeno neobino reenje.

Elizabeta je poveljom o vrhovnoj vlasti postala vrhovni poglavar crkve. Primila je ovlaenja, ali je
odbila titulu Vrhovni poglavar, i umesto nje uzela naslov Vrhovni upravlja, koje je odgovarao i
konzervativcima i radikalima.
Proglaenje Elizabete za upravljaa engleske crkve je oznailo raskid sa Rimom. Elizabeta je
ekskomunicirana. Vraen je na snagu Krenmerov Molitvenik iz 1552. godine, ali sa izmenama u
katolikom duhu, jer je Elizabeta teila umerenoj reformaciji. Ova umerena verska politika je
prihvaena od veine svetenstva i vernika. Otpor je pruilo visoko svetenstvo. Samo dvojica od 17
biskupa su zadrali svoje poloaje. Smenjeno je ili napustilo svoje poloaje oko 300 svetenika i 15
upravnika koleda.
Za nadbiskupa Kenterberija je postavljen Metju Park, jedna od najznaajnijih linosti
elizabetinske reformacije.
Ipak, Elizabetina verska politika nije dala oekivan rezultat uspostavljanje verskog jedinstva u
zemlji. Njome su bili nezadovoljni katolici, iji broj je opadao, ali i oni koji su eleli radikalnu
reformaciju, a kojih je bilo sve vie.

Puritanci - Prezviterijanci

Po Elizabetinom dolasku na vlast, u Englesku su poeli da se vraaju emigranti, koji su zbog

Marijinih progona pobegli u Evropu.
Dva najznaajnija reformatora sa ostrva bili su Englez Riard Koks i kot Don Noks. Koks je
bio humanistiki obrazovan i sklon da prizna Molitvenik iz 1552. godine, a bio je i za korenite
promene u pogledu doktrine i crkvene organizacije. Uzor mu je bio an Kalvin.
Pristalice radikalne reformcije nazivane su puritanci. U pogledu verouenja, bili su kalvinisti. To
znai da se njihova pobonost nije ogledala samo u obavljanju verskih obreda, nego je trebala da
proima sve vidove svakodnevnog ivota. Njihova tenja ka moralnoj ispravnosti se esto pretvarala u
cepidlaenje zbog beznaajnih pitanja.
to se tie ureenja crkve, uzor su im bile ranohrianske zajednice. Pitanje crkvenog ureenja bilo
je jedno od glavnih razloga razmimoilaenja i sukoba. Ipak, svi puritanci nisu insistirali na pitanju
crkvenog ureenja. Pripadnici struje meu puritancima koja se ne protivi episkopalnom ureenju,
nazivaju se episkopalcima, a pobornici ukidanja episkopata prezviterijancima.
U Elizabetino vreme puritanska uverenja su nailazila na podrku pojedinaca koji su zauzimali
poloaje u samom dravnom vrhu kenterberijski nadbiskupi Metju Parker i njegov naslednik
Edmund Grindej, lanovi kraljiinog saveta Lester i Volsingem. U prvom naletu , 60-ih godina 16.
veka, puritanci su se usredsredili, uglavnom, na kritiku spoljnih obeleja bogosluenja odedi i
rituala (tzv. Spor oko odedi). Kraljica je odbila sve njihove zahteve, i naredila Parkeru da svetenvstvo
dovede u red. Umereniji puritanci su se pokorili, dok su ekstremisti u svojim zahtevima otili jo dalje.
Drugi talas puritanskog delovanja usledio je od 70-ih godina pa nadalje. Puritanci su poeli da
raspravljaju o autoritetu drave i crkve. Ipak, znaajno je da puritanci nisu istupili iz zvanine crkve.
Prezviterijanci su 70-ih i 80-ih godina, u okviru anglikanske crkve imali svoje elije svojevrsnu
crkvu u senci. Elizabeta je 1576. godine naredila Grindejlu da ih zabrani, ali je on to odbio u pismu
koje je uputio kraljici.
Kasnije, 80-ih godina (klasini period), crkva u senci je dobila potpuni organizacioni oblik, u
vidu sinoda, pokrajinskih i nacionalnih skuptina. Donji dom Parlamenta je dao podrku

31
prezviterijancima. Tu su zaeci politikih i verskih sukoba, to e doi do izraaja u Engleskoj
revoluciji 1642-1649. godine (sukob izmeu arlsa I - 1625-1649 - i Parlamenta)
Jo ekstremnija struja u okviru prezviterijanaca, traila je obrazovanje nezavisnih kongregacija i
ukidanje nacionalne crkve. To su tzv. independenti (nezavisni), najradikalnija struja engleske
reformacije. Nazivaju se jo i nonkonformistima; oni su otvoreno istupili iz zvanine crkve, iako je to
bilo kanjivo. Robert Braun je sa svojim sledbenicima (braunistima) pobijao autoritet drave i
nacionalne crkve.
Sve oblike puritanizma Elizabeta je smatrala ozbiljnom pretnjom postojeem socijalnom i
politikom poretku. Poto se dobar deo crkvenih velikodostojnika, poput Parkera i Grindejla, pokazao
mlak u borbi protiv puritanaca, Elizabeta je nala oslonac u Donu Vitgiftu. On je delovao u saradnji
sa kraljiinim prvim ministrom Robertom Sesilom. Osnovana je Visoka Komisija vrsta suda za
verska pitanja koji je imao dosta zajednikog sa panskom Inkvizicijom. Potom je donet i zakon o
progonu puritanaca i separatista (independenata). Elizabeta I je uspela da do kraja svoje vladavine
zavede kontrolu nad crkvom i oisti je od radikalnih reformatora.

Poloaj katolika

Za razliku od protestanata, katolici su u razdoblju 1558-1568. slabili i brojno i u pogledu

entuzijazma. Takoe, katolici nisu istupali ni protiv drave, ni protiv protestanata. Kontrareformacija je
bila aktivna na kontinentu. U Dueu, u Nizozemskoj je osnovan seminar u kome su se pripremali
katoliki svetenici za rad u Engleskoj (osnovao Vilijem Alen; u vreme Marije Tjudor bio glavni
pokreta oivljavanja katolicizma). Prvi svetenici, kolovani u inostranstvu, poeli su da stiu 1574.
godine, a prva jezuitska misija (koju su vodili Kempion i Parsons) dve godine ranije 1572. godine.

Prelomna godina je bila 1568. kada se katolika opozicija pobunila i otpoela sa suprotstavljanjem
reimu. Ove godine je, poto je posle pobune protestanstskog plemstva prognana iz zemlje, u Englesku
stigla i kotska kraljica Marija Stjuart. Ona je bila glavni katoliki pretendent na engleski presto.
U novembru 1569. godine, izbila je Pobuna severnih erlova, i papa im je dao novac, a panci su
obeali pomo. Ipak, ustanak je uguen, i pogubljeno je 500-800 ljudi. Potom su usledile 3 zavere,
skovane sa namerom da se svrgne Elizabeta I i dovede Marija Stjuart (Ridolfijeva, Trokmortonova i
Babingtonova), ipak, sve su okonane neuspehom.
Papa je bulom iz 1570. godine ekskomunicirao Elizabetu, proglasio je svrgnutom, i oslobodio sve
njene podanike obaveze vernosti. Tako su svi engleski katolici, bez obzira na krivicu, poneli ig
izdajnika. Zatim je zapoeo progon katolika. Parlament je proglasio krivim za izdaju svakog ko obrati
drugog ili sam pree u rimokatoliku veru, a uveane su i kazne za neprisustvovanje slubi Boijoj.

Problem naslea prestola problem Elizabetinog braka Marija Stjuart

Elizabetina udaja i problem naslea prestola su bili od jednih vanih dravnih problema, i inilo se
da za njih nema reenja. Brak sa engleskim plemiem bi uzdigao kraljiinog mua i izazvao
nepoverenje kod drugih monih aristokratskih porodica. Brak sa strancem bi pretvorio da se izrodi u
greku kakvu je napravila Marija Tjudor. Elizabeta je ostala neudata, ili kako su govorili Devianska
kraljica. Sa druge strane, smrt bez naslednnika bi mogla da ugrozi Anglikansku crkvu i tradicionalnu
politiku. Takoe, Elizabeta je svoje brano pitanje koristila kao oruje u spoljnoj politici.
Koliko je problem naslea prestola bio velik problem, pokazuje sluaj sa Marijom Stjuart. Marija
Stjuart je bila erka kotskog kralja Dejmsa V (1513-1542) i Marije Giz (Gizi su najmonija
aristokratska porodica u Francuskoj u vreme Verskih ratova i predvodnici Katolike lige). Bila je
unuka Henrija VII (njen otac je Dejms V, koji je bio sin Demjsa IV i Margarete Tjudor. Margareta
Tjudor je bila erka Henrija VII i sestra Henrija VIII), i na osnovu toga je polagala pravo na engleski
presto.
U kotskoj je u to vreme devolao strogi Don Noks, sa kojim se Marija sukobila (on je napadao
ivot kraljice i njenih dvorjana, jednom je i rulja upala u njen dvor s namerom da sprei katoliko
32
bogosluenje). Marija Stjuar se 1565. udala za Henrija Darnlija, kotskog plemia. Ipak, sa njim je bila
u loim odnosima, te je brak okonan njegovim ubistvom. Tada se kotsko plemstvo pobunilo i
porazilo kraljiine trupe kod Kerberi Hila, a Marija je pobegla u Englesku, gde je provela ostatak
ivota u kunom pritvoru po raznim zamkovima.
Marija Stjuart je postala predmet mnogih politikih intriga. Za nju su bili zainteresovani, kako
engleski katolici i strane sile, tako i engleski protestantski plemii koje je plaio Elizabetin propust da
se uda i obezbedi naslednika krune. Dolo je do zavere u koju su upleteni bili Elizabetini najblii
saradnici vojvoda od Norfolka i erl od Lestera. Namera im je bila da eliminiu Roberta Sesila baron
Berglija, a potom da se Marija uda za vojvodu od Norfolka i sebi obezbedi naslednika. Kada su glasine
o zaveri stigle do Elizabete, Lester se pokajao i dobio oprotaj, a Norfolk je napustio London.
Ustanak je ipak izbio na severu (1569) Pobuna severnih erlova koja je uguena. Potom su
usledile Trokmortonova (1582) i Babingtovona (1586). Elizabeta se ve, praktino, nalazila u ratu sa
panijom. Strah da teka spoljnopolitika situacija ne iskomplikuje stanje u zemlji, ubrzala je Marijin
kraj. Otkrivena su pisma na osnovu kojih se moglo utvrditi da je ona bila u kontaktu sa zaverenicima.
Marija je potom osuena na smrt i pogubljena 1587. godine.

Spoljna politika izrastanje Engleske u pomorsku silu geografska otkria engleskih

pomoraca

Potaknuti primerima panaca i Portugalaca, Englezi su pokuali da se okuaju u traenju novih

pomorskih puteva. etiri godine posle Kolumbovog putovanja, Mleanin Don Kabot (ovani
Kaboto), je zajedno sa sinovima, ovlaen 1496. godine, u ime kralja Henrija VII da pod engleskom
zastavom plovi u sve delove istonih, zapadnih, i severnih mora.
Kabot je isplovio maja 1497. godine sa brodom Metju. Krajem juna 1497. iskrcao se na
severnoamerikoj obali, kod dananjeg Njufaundlenda ili Nove kotske. Bio je uveren da je stigao u
Aziju. U Engleskoj je doekan sa oduevljenjem.
Na drugo putovanje, krenuo je maja 1498. godine, sa 5 brodova. Jedan brod se oteen vratio u
Irsku, a sudbina ostalih brodova je nepoznata.
Sin Dona Kabota, Sebastijan, isplovio je 1508. godine i krenuo ka Americi. On je znao da
Amerika nije Azija. Istraio je Hadsonov zaliv. Poto je vie od trideset godina proveo u panskoj
slubi, Kabot se kao navigator i kartograf poznat irom Evrope, vratio u Englesku. Upravljao je
drutvom Trgovaca avanturista i finansirao je ekspediciju koja je 1552. godine otkrila put za
Arhangelsk.
Jo u vreme Henrija VII, engleski trgovci su poeli da na severu potiskuju nemaku Hanzu. Veliku
ulogu u razvitku engleske pomorske trgovine, imala je kompanija Trgovaca avanturista, koja je
monopolizovala izvoz sukna iz Engleske. Za vreme Elizabete, pored ove, nie niz novih kompanija.
Sama njihova imena svedoe u kojim su pravcima ile trgovake tenje Engleza Moskovska, Turska,
Zapadno-indijska i Istono-indijska.

Jaanje ratne flote gusarenje

U vreme Henrija VIII, poinje da se razvija i engleska ratna flota. Englezi su meu prvima
inovirali taktiku pomorskog ratovanja. Englezi su poeli da grade brodove velike tonae visokih
bokova, naoruane mnogobrojnim topovima. Visina broda je oteavala prelazak protivnikih mornara.
Engleski brodovi i taktika koju su primenjivali, pokazali su svoju superiornost u okrajima sa
panskom flotom.
Pomorske bitke su se pretvarale u artiljerijske dvoboje. Henri VIII je vodio veliku brigu o floti i
utroio je dosta novca na njeno opremanje. Neke brodove koje je sagradio, predstavljali su najmonije
ratne brodove svoga vremena npr. 1000tonski Henry Imperial, zvan jo i Great Harry. Kralj je uz
Admirala Engleske postavio savetodavno telo Odbor za mornaricu, koje je pretea kasnijeg
Admiraliteta (osnovan 1832. do 1964).

33
 Elizabetnisko vreme je, na neki nain, herojsko doba engleskog pomorstva. Engleski pustolovi i
moreplovci Frobier, Hokins, Drejk, Reli, Hauard su inili velike poduhvate u otkrivanju novih
pomorskih puteva. U to vreme, Engleska je poela da se okree prema moru, a vladavina morima i
okeanima bie osnova izrastanja Engleske u veliku svetsku silu.

Martin Frobier, je u toku 60-ih i 70-ih godina 16. veka bio pirat pod zastavom vodeih
protestantskih kneeva u Evropi Viljema Oranskog i kneza Kondea. U slubi kraljice Elizabete I
obavio je tri ekspedicije, iji je cilj bilo nalaenje Severnozapadnog prozala (puta za Aziju obilaenjem
severne Amerike). Putovanja nisu imala velike rezultate. Frobier je uestvovao u pohodu na Irsku, da
bi 1585. godine bio proizveden u Vice-admirala.
Don Hokins, je zajedno sa bratom i ocem uestvovao u trgovini robovima na relaciji Afrika-
Amerika. Obavio je kasnije samostalno tri takva putovanja. Na treem putovanju, dolo je do sukoba
sa pancima. Hokins je potraio utoite u luci San Huan u Meksisku kako bi opravio kraljiin brod.
Uprkos to su sklopili (Hokins i ostali mornari) sporazum sa panskim vicekraljem, panci su ga
napali 1568. godine. Spasila su se samo dva broda, jednim je komandovao Hokinsov roak Frensis
Drejk, a drugim je komandovao sam Hokins. Hokins je postao poslanik u Parlamentu, a kasnije i Lord-
blagajnik mornarice. Sproveo je itav niz mera koje su se pozitivno odrazile na kvalitet engleske flote
podsticao je izgradnju brzih, vitkih brodova, i taktiku artiljerijskih dvoboja.
Frensis Drejk, je bio sin protestantskog jomena (seljaci koji poseduju spostvenu zemlju i nisu
zavisni od feudalaca). Zanat je izuio na brodovima koji su plovili uem Temze. On je bio dobar
komandant i originalan pomorski taktiar. Takoe je bio i protestant. Postigao je veliku slavu svojim
plovidbama kroz vode Atlantika i Pacifika. Preduzeo je sedam velikih ekspedicija.
U prvoj (1571-2) je izviao teren, napadajui nekoliko panskih luka u Zapadnoj Indiji. Na drugoj
ekspediciji (1572-3) je doekao na Panamskoj prevlaci panski karavan koji je prenosio srebro iz Perua
za luku Nombre de Dios. On je srebro zarobio na kopnu, na prevlaci. (znao je da srebrne flote plove
pod jakom zatitom).
Njegova najslavnija ekspedicija je plovidba oko sveta. Pre njega je to uinio Magelan (1519-1522).
Drejk je ideju i plan putovanja preuzeo od ser Riarda Grenvila. Isplovio je 13. decembra 1577. godine
sa 5 brodova. Komandni brod bio je Pelikan, koji je kasnije preimenovan u Zlatnu koutu. Njegova
flota je plovila du afrike obale, a potom prela u Brazil. Potom je prola Magelanov prolaz, a potom
ih je u pacifikim vodama, zahvatilo strano nevreme. Drejk je ostao sam sa Zlatnom koutom. Oluja
ga je odbacila do Vatrene zemlje. Tako je otkrio da se Amerika ne prostire sve do Junog pola, i prolaz
izmeu dva kontinenta je nazvan po njemu (Drejkov prolaz). Zaplovio je prema severu, uz pacifiku
obalu June Amerike, napadajui panske brodove i luke. Takoe je presreo panski brod koji je
prevozio treinu godinjih prihoda srebra. Potom je stigao na Moluka ostrva, gde je brod natovario
zainima. Preko rta Dobre nade je stigao u Plimunt septembra 1580. godine. Drejk je doveo u pitanje
sigurnost panskog kolonijalnog carstva. Potom je kraljica Elizabeta I proizvela Drejka za viteza, to je
smetalo pancima, koji su u njemu videli obinog gusara.
Drejk je (1585-6) drugi put putovao u Zapadnu Indiju. Viceadmiral ove flote bio je Martin
Frobier. Drejk je opljakao panska naselja, ali nije uspeo da presretne flotu koja je prevozila srebro.

Spoljna politika zaotravanje sukoba sa panijom Nepobediva armada Drejkov prepad

na Kadiz

Pohodi engleskih gusara nisu bili jedini uzrok sukoba Engleske i panije. Engleska je postala
protestantska zemlja, a panski kralj Filip II je bio najvei branitelj katolike vere. Englezi su u
verskim ratovima u Francuskoj, politiki i materijalno pomagali hugenote, dok je Filip II pomagao
francuske katolike. Situacija se zaotrila 1568. godine, kada je u Englesku stigla Marija Stjuart,
katolika pretendentkinja, to je nateralo engleske katolike na akciju. Istovremeno u Nizozemskoj je
trajao ustanak protiv panske vlasti. Englezi su podravali pobunjenike i primili vie izbeglica iz
Nizozemske. U engleskim lukama su nizozemski gusari morski gezi jedno vreme imali baze.
panci su zbog toga esto protestvovali, pa je gezima 1572. godine otkazano gostoprimstvo. Meutim,
34
do avgusta 1572. (do Vartolomejske noi), protestantski voa, admiral Gapar de Kolinji je imao veliki
uticaj na francuskog kralja. Hugenoti su nameravali da u savezu sa Engleskom, pomognu ustanak u
Nizozemskoj. Ipak, posle pokolja hugenota u Vartolomejskoj noi 23. avgusta 1572. godine, ovi
planovi su pali u vodu. Elizabeta I nije nameravala da otvoreno ue u sukob, ali je dozvolila odlazak
dobrovoljaca. Kada je 1584. godine ubijen voa ustanika Viljem Oranski, a panski vojskovoa
Alesandro Farneze otpoeo uspenu ofanzivu, Engleska se odluila za otvorenu pomo ustanicima.
Potpisan je ugovor u Nonsau avgusta 1585. godine.
U Nizozemsku se iskrcao engleski korpus od 4 hiljade ljudi, koje je predvodio erl od Lestera. Ipak,
Englezi su se loe poneli, i nekoliko utvrenja je palo u panske ruke njihovom krivicom, te je Lester
opozvan decembra 1587. godine.
panci su odluili da napadnu Englesku. Za Filipa II, to je bila jeretika zemlja sa nelegitimnim
vladarom.

panska flota se za pohod na Englesku okupljala u Kadizu. Zamisao o zauzimanju Engleske poela
je da se sprovodi u delo jo 1585. godine, kada su poele dugotrajne pripreme. Konani plan je bio
plod Filipovog nestrunog meanja i kombinacije Farnezeovog i Santa Kruzovog plana. Santa Kruz je
eleo da se invazija izvri direktno iz panije, ipak ova zamisao se pokazala kao neizvodljiva jer je
zahtevala veliki broj ratnih i transportnih brodova, kao i ogromne zalihe.
Alesandro Farneze najverovatnije nije ni verovao u mogunost zauzimanja Engleske. Njegov plan
je bio realniji od Santa Kruzovog. Smatrao je da najpre panske trupe obustave operacije u
Nizozemskoj, i koncentriu se u nizozemskim lukama Denkerku i Njuportu. Armada je trebala da
doplovi iz panije, ukrca vojnike u Nizozemskoj, a potom da izvri desant kod Margejta u Kentu, dok
Farneze zauzima London, a potom su trebali da krenu dalje da osvajaju Englesku. Istovremeno,
panija je trebala da se umea u verske ratove u Francuskoj kako bi spreila pomo Francuza
Engleskoj.

Pripreme za isplovljavanje Armade su tekle sporo. Filip II je njima rukovodio iz svog dvorca
Eskorijal u blizini Madrida, pregledajui i druga beznaajna dokumenta. To je usporavalo posao. Iza
Armade je ostalo tri miliona i tri stotine hiljada dokumenata. Filip II je ubrzao pripreme posle
pogubljenja Marije Stjuart (1. februara 1587. godine), jer je od tada sebe smatrao zakonitim
naslednikom engleskog prestola. Takoe, pohod je usporavao i Santa Kruz, jer je eleo da izbije u prvi
plam umesto Alesandra Farnezea.
U meuvrmenu, usledio je engleski prepad na Kadiz (april-jun 1587.) jedan od Drejkovih
podviga. Drejk je isplovio sa oko 25 brodova. panski agenti su o tome obavestili ambasadora u
Parizu, ali Filip II nije na vreme proitao izvetaj, a kada je to uinio, bilo je kasno. Kada je Drejk
napao bilo je oko 4h posle podne, i panci nisu oekivali napad. U luci, oni su imali samo 6 brodova
spremnih za dejstvo. Okraj je pokazao nadmo engleskog naoruanja i taktike. Posle toga, Drejk je
upao u luku i unitio preko 20 brodova, a otetio oko 100, i tako odgodio isplovljavanje Nepobedive
armade (pravi naziv je zapravo Najsrenija armada, a narod dao naziv Nepobediva). Takoe, Englezi
su presreli i panski brod San Felipe, natovaren zainima, zlatom i dijamantima.
Drejkov upad u Kadiz je usporio, i ovako ve loe organizovan pohod panaca. Sve se jo vie
zakomplikovalo kada je 1588. godine umro Santa Kruz, a za novog zapovednika postavljen Medina
Sidonija, koji je bio vie administrator nego vojskovoa, a i bio je star.

Armada je isplovila u maju 1588. godine iz Lisabona. Flota je brojala 180 brodova. Takoe, ovaj
pohod je imao i karakter krstakog rata protiv protestanata. Jaina flote i cilj pohoda nisu sakrivani,
ve su podaci objavljivani u propagandne svrhe. Flotu je predvodio komandni brod San Martin, kojim
je komandovao Medina Sidonija.
U drugoj polovini jula, flota je uplovila u La Man. Glavnokomandujui engleske flote bio je
arls Hauard, a njegov zamenik Frensis Drejk. Na komandnim poloajima bili su jo i Frobier i
Hokins.

35
 Englezi su poeli sa napadima na panske brodove, i nastavili ih u toku 9 dana, koliko se Armada
nalazila na La Manu. panci su izbegavali bitku, drei se nareenja da ne napadaju neprijatelja dok
se ne sastanu sa Farnezeom. Medina Sidonija je stigao u Kale, i shvatio je da luka u Denkerku nije
dovoljno duboka da Armada u nju uplovi. Englezi su u noi 7-8. avgusta 1588. godine kod Gravelina
u Nizozemskoj porazili Armadu, putajui u njen poredak 8 zapaljenih brodova (brandera). Engleska
flota od 150 brodova je napala pance i potisnula ih prema Gravelinu. Jak vetar je odbacio Armadu u
Severno more i ona se vratila kui oplovivi kotsku obalu. U ovom pohodu je stradala treina panske
flote.
Poraz Armade nije odmah poremetio ravnoteu snaga na morima, ali je bio ozbiljan udarac za
pansko samopouzdanje i panska pomorska nadmo je poela polako da opada. Engleska pobeda je
podigla moral svih protestanata u Evropi.
Ovim rat nije bio zavren, i potrajao je sve do 1604. godine. Saveznici Engleske bili su Holanani i
francuski kralj Anri IV (1589-1610), koji je uao u otvoren rat sa panijom. Svake godine engleski
gusari su preduzimali ekspedicije protiv panskih brodova, i ove ekspedicije su donosile prihode od
150 000 do 300 000 funti.

REFORMACIJA I VERSKI RATOVI U FRANCUSKOJ

Crkva u Francuskoj Galikanizam

Pod pojmom galikanizam podrazumeva se tenja ka izvesnoj autonomiji francuske crkve u odnosu
na Rim. Ova tenja ogledala se u zahtevima za potovanje odreenih nacionalnih specifinosti i
tradicija, samoupravnih prava francuskog svetenstva, ali da se pri tom ne dovedu u pitanje osnovna
dogmatska i organizaciona naela na kojima poiva katolika crkva.
Galikanci su se pozivali na sledea naela: vrhovna crkvena vlast pripada saborima, svetenstvo
uima sudsku i finansijsku samoupravu. Zvanini dokument na kome su se ovi principi temeljili bila je
Pragmatina sankcija iz 1438. godine koju je doneo kralj arl VII (1422-1461) bez papinog uea.
Iako su ova naela ila na ruku kraljevima, oni su morali da vode rauna da se ne zamere suvie
papi, iji je uticaj kao vrhovnog crkvenog poglavara bio veliki. U podravanju galikanizma, kraljevi su
se vie rukovodili linim i dravnim interesima nego zatitom prava i sloboda svetenstva.
Posle trijumfa Francuza u bici kod Marinjana 1515. godine (u toku 4. rata 1515-1516. u
Italijanskim ratovima; jedna od najkrvavijih bitaka ovih ratova; Mleani intervenisali na strani
Francuza i porazili su vajcarce), stekli su se uslovi da Fransoa I (1515-1547) pristupi ostvarenju
sporazuma sa papom Lavom X, kojim bi se regulisala prava francuske crkve. Konkordatom u Bolonji
1516. godine, papa i kralj su podelili izmeu sebe ona prava koja je francusko svetenstvo zahtevalo za
sebe. Ukinuto je biranje episkopa i paroha. Kralj je odreivao kandidate koje je papa trebao da
rukopoloi. U praksi, pape su davale kralju odreene ruke, to je kralju omoguilo veliku kontrolu nad
crkvom.

irenje humanizma irenje reformacije

Ideje, koje su donele veliki kulturni preobraaj Italije u 14. i 15. veku, zahvatile su Francusku
poetkom 16. veka. U irenju ovih ideja veliku ulogu si imali Italijanski ratovi (1494-1559). Luj XII
(1498-1515), Fransoa I (1515-1547) i Anri II (1547-1559) su sa ratnih pohoda donosili knjige,
umetnika dela, ali i elju da svoje dvorove pretvore u mesta okupljanja umetnika i naunika.
Na podsticaj humaniste Bidea osnovan je Kole d Frans. Od francuskih humanista, znaajni su
Gijom Bide (zasluan za osnivanje biblioteke u Fonteneblou, koja je premetena kasnije u Pariz i
postala jezgro Nacionalne biblioteke); ak Lefevre d Etapl (bio je za reformu, ali ne i Reformaciju);
an Boden (jedan od prvih ekonosmkih teoretiara koji se pozabavio Revolucijom cena; est knjiga o
republici vlast proishodi vie od ljudskih potreba nego od boanskog prava).

36
 an Kalvin, kome je francuski bio maternji jezik, uloio je velike napore za preobraanje svoje
domovine. Odravao je vezu sa svojim prijateljima i sledbenicima u Francuskoj, a u enevi su se
obrazovali propovednici koji su delovali u Francuskoj. Prva kalvinistika akademija je osnovana u
Lozani. Meutim pofesori su proterani, i otili su u enevu, gde je Kalvin, juna 1559. godine osnovao
akademiju koja je postala glavno arite odakle se kavlinizam irio po Evropi. Prvi rektor ove kole
bio je Teodor Beza. Od znaaja za misionarski rad, bili su Biblija koju je preveo na francuski Robert
Oliveton i psalmi koje je preveo Kleman Maro, i koji su postali osnova protestantskog bogosluenja u
Francuskoj.
Jo pre poetka Kalvinovog delovanja, na irenje reformisanog hrianstva u Francuskoj uticaja su
imali i blizina i trgovake i kulturne veze sa susednim zemljama koje su ve bile zahvaene
protestantizmom Engleska, Nizozemska, Carstvo. Reformacija se rairila meu obrazovanim ljudima
koji su bili pod uticajem humanistikih ideja.
Nova vera irila se i meu zanatlijama i trgovcima, za koje je kalvinistiko uenje sa izraenom
etikom rada, tednje i posveenosti profesiji bilo veoma privlano. I plemstvo je prilazilo
protestantima. Jedan deo plemstva je pokuavao da ostvari svoje line interese, pa se govorilo o
politikim i verskim hugenotima.
Seljaci su u verskom pogledu bili konzervativniji i odani katolianstvu, ukoliko nisu sledili
opredeljenja svog gospodara.
Reformacija je uzela maha u Normandiji, u Navari, u Orleanu, na jugu Francuske u Dofineu i
Provansi. Pariz je ostao veinom katoliki.
Stav kraljeva prema reformaciji je od poetka bio negativan, i zbog verskih razloga, ali i zbog
straha za versko, i politiko jedinstvo drave. Hugenoti su od svoje pojave bili izloeni progonima. Do
veeg progona je dolo 1534. godine. Naime, 18. oktobra 1534., graani Pariza su zatekli buntovnike
plakate, a jedan je bio prikucan na vrata kraljeve spavae sobe u zamku Amboaz. Neki su tvrdili da su
to katolici uradili kako bi se isprovocirao pogrom. Spaljeno je preko 35 protestanata, a uhapeno preko
300, a veliki broj njih je pobegao iz zemlje. Slini progoni su se ponovili i za vreme Anrija II kada je
osnovano odeljenje nazvano Vatreno odeljenje, to govori o upornosti u progonu jeretika.
Uprkos progonu od strane vlasti, protestanti su bivali sve brojniji, organizovaniji i poeli su
odvanije da nastupaju u javnosti. U Parizu je 1559. godine zasedao prvi Sinod koji je organizovao
sistem prezviterija u celoj zemlji. Svakom crkvom je upravljao konzistorijum. Iznad konzistorijuma je
bila okruna skuptina (prezviterij), pa pokrajinski Sinod, i na vrhu, dravni Sinod.
Smatra se da je u Francuskoj od oko 15 miliona stanovnika bilo oko 1,3 miliona protestanata. Iako
relativno malobrojni, drali su pod kontrolom oko treine dravne teritorije i u svojim redovima su
imali dosta uticajnih pripadnika plemstva, pa i prineva kraljevske krvi.

Politika situacija uoi Verskih ratova Burbonci, Monmoransijevi, Gizi regenstvo

Katarine Medii

Polovinom 16. veka, uoi verskih ratova, izdvajaju se tri mone porodice koje su se borile za uticaj
na dvoru.
Na jugu su bili Burboni, prinevi kraljevske krvi; vodili su poreklo, po direktnoj mukoj liniji, od
Luja IX Svetog (1226-1270), to im je u sluaju izumiranja ili slabosti starije grane Kapeta otvaralo
put ka prestolu. Dvojica najmonijih iz ove porodice bili su Luj princ Konde, i njegov brat Antoan
Burbonski. Iako je Antoan bio stariji, Konde je bio borbeniji, i ambiciozniji; istakao se kao vojnik u
poslednjoj fazi Italijanskih ratova.
Na istoku su najmoniji bili Gizi. Po mukoj liniji, vukli su poreklo do krstakog vojskovoe
Gotfrida Bujonskog, a po enskoj, do jedne erke Karla Velikog. Polovinom 16. veka, glavnu re su
vodili vojvoda Fransoa, i njegov brat kardinal arl. Fransoa se istakao u poslednjoj fazi Italijanskih
ratova. Kardinal arl je bio francuski predstavnik prilikom pregovora o miru u Kato-Kambreziju 1559.
godine.
Na severu su najuticajniji bili Monmoransijevi. Glava porodice bio je An Monmoransi, koji je
imao preko 60 godina.
37
 Anri II je poginuo 1557. godine (nesrenim sluajem, pogodilo ga je koplje njegovog gardiste). Iza
sebe je ostavio udovicu kraljicu Katarinu Medii sa etvoricom sinova: Fransoa (II), arlom (IX),
Anrijem (III), i Fransoa (on se zvao Herkul, ali posle smrti Fransoa 1560. dobio je njegovo ime, imao
nadimak Gospodin). Prestolonaslednik, budui Fransoa II (1559-1560) je imao samo 13 godina i
regenstvo je preuzela kraljica Katarina, koja se borila kako bi ouvla presto svojim sinovima. Takoe
je morala da balansira izmeu uticajnih Giza i Burbona. Zbog toga se o njoj stvorila mrana slika da je
ona spletkaica.

Fransoa II (1559-1560) zavera u Amboazu veanje u Poasiju Januarski edikt 1562.

Fransoa II je postao kralj jula 1559. godine kada je imao 15 godina. Bio je fiziki slab i malih
duhovnih sposobnosti, i bio je pod uticajem majke i Giza. Monmoransi je tada potisnut. Sa druge
strane, Burboni su se oseali uvreenim. Kao najstarijem princu kraljevske krvi i roaku, Luju
Burbonskom princu Konde je trebalo da padne u deo briga o mladom kralju.
Luj Burbonski je postao vojni zatitnik protestanata. Snaga protestanata se znatno uveala kada im
se po zavretku Italijanskih ratova 1559. godine pridruio veliki broj otputenih vojnika. Hugenotima
je trebao ovek na uglednom poloaju, i moan kako bi zastupao njihove interese na dvoru. Kondeu
su, dobro organizovani hugenoti trebali kao zaleina u borbi za vlast sa Gizima. Tako je od 1560.
godine, protestantski pokret u Francuskoj neprimetno prestao da bude iskljuivo doktrinarni i duhovni
stav malobrojnih prosveenih ljudi, i izrastao u politiko-vojnu stranku.
Obe strane su znale da je dranje kralja pod kontrolom jedan od najvanijih preduslova pobede.
Protestanti su u Nantu skovali zaveru da se dokopaju Fransoa II, koji se sa Gizima nalazio u zamku
Amboaz. Gizi su saznali za zaveru i pozvali admirala Gapara de Kolinjija, jednog od protestantskih
voa da objasni uzroke nezadovoljstva. De Kolinji je ukazao na progone protestanata i predloio da se
izda edikt koji bi ih umirio.
Dokument je izdat 8. marta 1560. godine, i njime su obustavljeni progoni zbog vere i obeana
amnestija za sve osim za kalvinistike propovednike i zaverenike. Voe su se umirile, ali je jedan deo
plemia pokuao da ostvari plan o osvajanju Amboaza. Predvoeni La Renodijem hugenoti su krenuli
ka zamku. Ipak, zavera je otkrivena, a obraun je bio veoma surov. Zaverenici su uglavnom umirali
stoiki, a organizatora zavere niko nije odao ili za njega nije znao.
Odmah se posumnjalo da se radi o Kondeu, i Gizi su ga u kraljevo ime pozvali u Amboaz. Ipak,
kraljici Katarini je Luj princ Konde trebao iv, da bi bio protivtea Gizima.
Fransoa II je decembra 1560. godine umro, i nasledio ga je desetogodinji arl IX (1560-1574).
Katarina Medii je bila regentkinja, ali je zvanini tutor bio Antoan Burbonski. Kraljica je nameravala
da stvori politiku protivteu Gizima i zbog toga je na dvor dovela Antoana Burbonskog i starog
Monmoransija. Takoe je potraila put za kompromis sa protestantima, koji su destabilizovali
kraljevinu.
Potom je na scenu stupila stranka politiara. Njihov najistaknutiji lan bio je Miel Lopital.
Politiari su smatrali da je interes drave i monarhije iznad verskih rasprava i teili su pomirenju.
Razgovori su voeni u Poasiju, septembra i oktobra 1561. godine. Katoliku stranu su zastupali arl
Giz, kardinal od Lorene i 40ak biskupa. Nasuprot njima bio je Teodor Beza, sa protestantskim
pastorima iz Francuske.
Pregovori su bili neuspeni. Kardinal De Turnon, glasnogovornik katolike stranke, zauzeo je
stanovite da o sporazumu s jereticima ne moe biti govora, ak ni iz dravnih razloga. Isticao je jedan
kralj, jedna vera, jedan zakon.
U vreme pregovora u Poasiju, u toku je bio sabor u Trentu (1546-1563), na kome su udareni
temelji obnove katolike crkve i protivreformacije. Tamo je veliku ulogu imao jezuitski red.
Jezuitski general Lajnez se umeao u pregovore u Poasiju, i osporavao je svaku svrhu veanja u
Poasiju, jer jedini legitimni sabor ve zaseda u Trentu.
Da bi odobrovoljila hugenote, iju snagu je precenjivala, i kako bi zemlji obezbedila mir, Katarina
Medii je posle dva meseca, 1562. godine izdala tzv. Januarski edikt. Ediktom je hugenotima
38
dozvoljena sloboda bogosluenja van gradova i u privatnim kuama. Hugenoti su morali da vrate
crkve koje su zauzeli i nije im bilo dozvoljeno javno okupljanje radi bogosluenja unutar gradskih
zidina. Ovo je smetalo Gizima, a i hugenotima koji su smatrali da su ustupci nedovoljni. ekao se
samo povod pa da rat izbije.

Prvi rat (1562-1563) Pokolj u Vasiju bitka kod Drea Pacifikacija u Amboazu

Fransoa Giz se 1. marta 1562. godine, na putu u Pariz, sa svojom pratnjom, zaustavio u varoici
Vasi u ampanji. U blizini se nalazio jedan ambar u kome su kalvinisti obavljali svoje bogosluenje.
To se moglo protumaiti kao protivzakonito (osim ako je ambar privatna kua), jer su se nalazili unutar
gradskih zidina. Ostalo je nerazjanjeno kako je sukob zapoeo. Uglavnom, katolici su napali
protestante i ubili oko 70, a ranili preko 100 hugenota. To je bio uveni Pokolj u Vasiju, koji je bio
povod za rat. Potom su poeli pogromi protestanata i u drugim gradovima. Tamo gde su reformisti bili
u veini, uzimali su u ruke optinsku vlast, lili topove od zvona, kovali novac u ime kralja i unitavali
slike i statue po crkvama.
Fransoa Giz je u Parizu doekan kao heroj. Luj Burbonski princ Konde se takoe nalazio u Parizu,
i inilo se da e glavni grad postati poprite razraunavanja. Konde je procenio da bi u ulinim
borbama gradska milicija bila u prednosti u odnosu na njegovu konjicu, i povukao se u Orlean.
Katolici su pozvali kraljicu i mladog kralja arla IX (1560-1574) da im se pridrue, a zapravo su
hteli da ih stave pod nadzor. injenica da je kralj bio na strani katolika je uticala na opredeljenje veeg
dela naroda.
Poto je kralj bio na strani katolika, hugenoti su se nali u politiki nepovoljnom poloaju. Bili su u
nedoumici zbog toga to je ono to su inili bilo u suprotnosti sa uenjem njihove sopstvene vere o
potovanju vlasti. Naime, i Kalvin je, kao i Luter pre njega, imao stav da se ne treba suprotstavljati
svetovnoj vlasti.
Posle veanja u Poasiju, Teodor Beza i kalvinistike voe su odbacili obzire na koje ih je
obavezivalo enevsko uenje i odluIli su da se late oruja.
Konde je pregovarao sa Englezima, koji su mu obeali vojnu i materijalnu pomo. Malobrojna, ali
kvalitetnija od katolike, protestantska vojska je sakupljena kod Orleana. Glavnu vojnu pomo
protestantima, pruio je falaki knez-izbornik Fridrih. Nemaki konjanici riteri, koje je predvodio
Johan Kazimir, su inili jezgro hugenotske vojske.
Protestantski plemii, poput Kondea i Antoana Burbonskog su dizali na oruje svoje vazale.
Najvei deo vojske u pokrajinama je regrutovala crkva. Regrutovanjem su rukovodili pokrajinski
sinodi, i tu je do izraaja dola dobra organizovanost kalvinistike crkve.
Iako su hugenotski peaci bili zanatlije i trgovci, oni su se borili za ono u ta su verovali i na
bojitu su bili siloviti.
Glavno pomorsko uporite, ne samo francuskih hugenota, nego i cele protestantske Evrope bio je
La Roel. Pad ovog grada 1627. godine znaio je i slom francuskih protestanata.

Gizi su regrutovali odrede vajcarskih i nemakih najamnika, kao i kotsku i francusku gardu.
Katolici su, da bi spreili iskrcavanje engleskih pojaanja, zauzeli Ruan, i tom prilikom je poginuo
Antoan Burbonski. Iako su mu ena i brat bili predvodnici hugenota, on je ostao veran kralju i hrabro
se borio.
Njegov brat, Luj Burbonski princ Konde, je sa hugenotskom vojskom marirao ka Parizu i sudario
se sa neprijateljem decembra 1562. godine kod Drea. Katolici, predvoeni Monmoransijem i Fransoa
Gizom su odneli tesnu pobedu. Uspeli su da zarobe Kondea, ali su isto tako hugenoti zarobili
Monmoransija. Prema zarobljenom Kondeu, Giz se odnosio po vitekom kodeksu.
Borbu su nastavili Giz i najsposobniji hugenotski komandant admiral Gapar de Kolinji. Giz je
opseo Orlean, ali ga je u logoru ubio jedan hugenot.
Poto su obe strane ostale bez voa, Katarina Medii je tako dobila mogunost da ih, privremeno,
pomiri. Dolo je do Pacifikacije u Amboazu, marta 1563. godine, kojom je hugenotskom plemstvu

39
dozvoljeno slobodno ispovedanje vere, ali je ostalima to pravo ogranieno na po 1 grad u svakom
sudskom okrugu, ali ne i u Parizu.
Ovo privremeno zatije, Katarina je iskoristila za veliko putovanje po Francuskoj. Na ovom
putovanju, Katarina se maja 1565. godine u Bajonu susrela sa svojom erkom Izabelom, enom Filipa
II, i ostalim predstavnicima panskog kralja. Meu pancima, nalazio je i vojvoda od Albe. Ovaj
sastanak je zaplaio hugenote, koji su mislili da im se tu radi o glavi i pojaao je njihovo nepoverenje
prema kruni. Savremenici su smatrali da je na Bajonskom sastanku skovana zavera za pokolj hugenota
u Vartolomejskoj noi 23-24. avgusta 1572. godine.

Drugi rat (1567-1568) bitka kod Sen Denija mir u Lonimou

Nepoverenje protestanata prema kruni bilo je veliko, da su se ak poeli spremati za rat. arl IX i
Katarina su se nalazilu u dvorcu Mo, istono od Pariza. Hugenoti su poeli da pristiu sa svih strana.
Katarina je pozvala oruanu pratnju od 6 hiljada vajcaraca i krenula u Pariz. Ipak, konjanici koje je
predvodio Konde, su ih sustigli; ali vajcarci su bili odluni za borbu (spustili raneve, poljubili
zemlju to rade kad su spremni na odlunu bitku). Protestanti nisu napadali, ali su pratili povorku sve
do kapija Pariza.
Konde je opseo Pariz u nameri da ga zauzme, ali su ga katolici iznenadili u bici kod Sen Denija,
10. novembra 1567. godine i potukli ga i primorali na povlaenje. Osamdesetogodinji konstabl
Monmoransi, koji je predvodio ovaj napad, je poginuo.
Obe strane su dobile podrku od tradicionalnih francuskih neprijatelja. Katolicima su pomagali
panci, a hugenotima Nemci, predvoeni falakim knezom Johanom Kazimirom.
Hugenoti su potom opseli artr, i prisilili Katarinu da mirom u Lonimou, 1568. godine, potvrdi
odredbe Pacifikacije u Amboazu.

Trei rat (1568-1570) pobede katolika kod Montkontura i arnaka pobeda hugenota kod
Arne-le-Dika mir u Sen ermenu

Ovaj rat je bio najkrvaviji od svih. Vojvoda Anujski (budui kralj Anri III 1574-1589, sin Anrija II
i Katarine Medii) je porazio hugenote kod arnaka 13. marta 1569. godine i Monkontura 3.
oktobra 1569. godine. U bici kod arnaka poginuo je Konde. Njega je zapovednik kraljeve garde,
Monteskoje, pogodio hicem iz pitolja u glavu.
Kondea je nasledio, kao komandant, admiral Gapar de Kolinji. Uprkos dva poraza, on je spretnim
manevrisanjem ka jugu, obnovio hugenotsku vojsku koja je imala uspeha u bici kod Arne-le-Dika.
Vlada u Sen ermen-an-Leu je predala kao garanciju etiri bezbedna grada La Roel,
Montoban, La arite i Konjak. Protestanti su potom postali dominantni na dvoru.

Vartolomejska no 23/24. avgust 1572. godine hugenoti postaju blisku kralju venanje
Anrija Navarskog i Margarete Valoa pokolj hugenota

Koristei svoju bliskost sa kraljem, Kolinji je nameravao da sprovede u delo velike politike
planove. Nameravao je da politiki ujedinjenu Francusku suprotstavi paniji. Naime, bitka kod
Lepanta 6. oktobra 1571. godine je probudila strah kod svih protivnika panije. ak je i Katarina
Medii bila saglasna da treba voditi politiku suzbijanja moi panije.
Prvi korak u tom pravcu trebalo je da bude materijalna i vojna pomo ustanicima u Nizozemskoj.
Kolinji je verovao da e se stanovnitvo Nizozemske rado prisajediniti Francuskoj; a takoe, Kolinji je
planirao hugenotsku kolonizaciju u Americi i savez sa Turskom.
Prvi rezultati ove politike bili su brzo vidljivi. Ludvig od Nasaua je zauzeo tvravu Mons, a
hugenotski vojskovoa Fransoa de la Nu je zauzeo tvravu Valensijen. Potom je u Bloa, aprila 1572.
godine, potpisan sporazum sa Engleskom.
Ove promene su smetale katolikoj strani, jer je protestantska stranka ostvarila preveliki uticaj.
Hugenoti su se jo vie pribliili dvoru. Kako je u to vreme bio obiaj politika pogodba izmeu
40
zaraenih strana u Francuskoj je bila utvrivana brakom. Margareta Valoa, mlaa erka Katarine
Medii i Anrija II je trebala da se uda za Anrija Navarskog, sina Antoana Burbonskog i ane d Albre,
navarske kraljice i velike protestantkinje.
Sveanosti koje su pratile ovu svadbu su se pretvorile u jedan od najstranijih i najkrvavijih
pogroma protestanata koji je ostao upamen kao Vartolomejska no.

Anri Navarski e postati francuski kralj kao Anri IV (1589-1610). Roen je u Navari; prve dane je
proveo u Parizu. Njegova majka je zajedno sa svojih dvoje dece Anrijem i njegovom sestrom
Katarinom napustila glavni grad 1560. godine, ubrzo posle smrti Anrija II. Neposredno pre toga je
prela u protestantsku veru u koju je prevela i decu. U inae skromnoj kraljevini Navari je tada poelo
da se ivi po strogom kalvinistikom obrascu (ukinuti su manastiri, uklonjeni su ukrasi iz crkava, sama
kraljica je ivela asketski). ana je prezirala Katarinu Medii.
ana d Albre je elela da svog sina vaspita u protestantskom duhu, i vaspitae za Anrija je odabrao
Teodor Beza. Katarinu Medii je zabrinjavalo to to je jedan knez kraljevske krvi protestant, i to je
ispoljavala u svojim pismima ani d Albre. Anri Navarski je sa ocem, Antoanom Burbonskim, otiao u
Pariz, na dvor, gde je vreme provodio u druenju sa svojim kraljevskim roacima decom Anrija II i
Katarine Medii.
Vaan trenutak u ivotu Anrija Navarskog je bila smrt njegovog oca Antoana Burbonskog
(prilikom zauzimanja Ruana 1562.). Katarina Medii nije mogla da dozvoli da sin kneza bude vaspitan
van dvora, u jeretikoj sredini, i ona je ubeivala anu d Albre da sina poalje u Pariz, ubeujui je da
e njen sin imati hugenotsko vaspitanje.
Anri je uestvovao i u kraljevskom putovanju po Francuskoj 1564-65. godine. Kada je izbio rat, on
se vratio majci. U Treem verskom ratu (1568-1570), posle pogibije Kondea kod arnaka, Anri
Navarski je postao zvanini voa protestanata iako mu je bilo 16 godina. Uio je vojniki zanat uz
Kolinjija. Uestvovao je na vojnim pohodima, kao i u bici kod Arne-le-Dika. Pokazao se kao vrlo
nadaren vojnik.
Uoi njegove svadbe sa Margaretom Valoa, njegova majka se vratila iz obilaska pariskih zlatara, i
umrla. Potom su poele da se ire glasine da ju je otrovala Katarina Medii.
Venanje je obavljeno 18. avgusta 1572. godine. Danima uoi svadbe u Parizu se nalazilo mnogo
hugenotskih plemia koji su doli da prisustvuju svadbi. Bili su upadljivi zbog svog oholog ponaanja,
i smatrali su brak sramotom, jer je Margaretu pratio glas da je vodila raspusan ivot. Oholo ponaanje
jeretika je iritiralo stanovnike prestonice. Svadba je obavljena u crkvi Notr Dam, a Anri nije
prisustvovao bogosluenju. Uz Margaretu je bio njen brat, kralj arl IX.

Tri dana posle svadbe, 22. avgusta, na admirala Kolinjija je izvren atentat u kome je ranjen.
Atentator je pucao iz kue koja je pripadala Gizima. Ovo je uznemirilo hugenote, koji su pretili
osvetom.
Strah od hugenotskog gneva (ili ranije osmiljen plan) naveli su katolike da se organizuju u cilju
obrauna sa protivnicima. Dan posle atentata, u subotu 23. avgusta 1572. godine, uvee, odran je u
Luvru sastanak na kome je trebalo da se odlui kako da se sprei sukob izmeu katolika i protestanata.
Mladi vojvoda Anujski (budui Anri III) i ostali su predloili da napadnu prvi. Sa time se sloila i
Katarina, kao i arl IX, koji je na to pristao tek nakon ubeivanja.
U nedelju, 24. avgusta, na dan Svetog Vartolomeja (jedan od 12 apostola), izmeu 2h i 4h posle
ponoi, zaula su se zvona sa crkve Sen ermen. To je bio signal za poetak napada u kome su
masakrirani mnogi hugenoti. Meu prvima je ubijen Kolinji. Ubijanje, paljenje i pljaka su trajali do
utorka (26. avgusta) u zoru. Procene broja pobijenih u Parizu iznose 2000-6000 ljudi, a u talasu
progona koji je ubrzo zahvatio i druge gradove 10 000-30 000 hugenota.
Kolinji je ubijen, ali su druga dvojica protestantskih voa, Anri Navarski i Konde, preiveli. Oni su
te Vartolomejske noi bili na dvoru, i da bi sauvali glave preli su u katolicizam. Anri Navarski je
ostao na dvoru, sve dok 1576. godine nije uspeo da pobegne i vrati se hugenotima, odbacujui nasilno
prihvaeno katolianstvo.

41
 etvrti rat (1572-1573) opsada La Roela mir u La Roelu

Hugenoti su, nakratko, bili oamueni katastrofom koja ih je pogodila. Glavna protestantska
uporita Monpelje, Nim, La Roel i Sanser su ojaali utvrde i spremili se za borbu. Gradonaelnik
La Roela, Fransoa de la Nu, je odbio da primi kraljevog ambasadora pa je grad, novembra 1572.
godine, opsednut. Opsada je trajala sedam meseci. Opsaenima je na ruku ila nesloga u redovima
napadaa.
Rat je okonan mirom u La Roelu, maja 1573. godine, kojim su ponovljeni uslovi prethodnog
sporazuma u Sen ermenu. (pravo obavljanja verskih obreda gde im je to i pre bilo dozvoljeno).

Peti rat (1575-1576) Anri III (1574-1578) Gizova pobeda kod Dormana mir u Bolijeu

arl IX je umro maja 1574. godine. Nasledio ga je brat Anri Anujski, koji se u vreme njegove
smrti nalazio u Poljskoj gde je vladao nekih godinu dana (1573-1574). Anri IV je u poetku bio sklon
pomirenju i saradnji sa politiarima, jer nije mogao da posmatra kako se na jugu Francuske stvara
nezavisna protestantska drava.
Sa obe strane nije bilo veih armija, ve su se manje grupe (od po nekoliko hiljada vojnka) borile
oko utvrenih gradova. Anri Giz je odneo pobedu kod Dormana na Marni oktobra 1575. godine.
Kralj, plaei se da e Anri Giz stei veliku popularnost ako nastavi da rea pobede, se odluio za mir.
Pregovore je vodio kraljev brat Fransoa vojvoda od Alansona, koga su jo nazivali Gospodinom, pa
je ovaj mir sklopljen u Bolijeu, maja 1576. godine nazvan Mir Gospodina. Ovim ugovorom
protestanti su dobili velike ustupke. Dobili su 8 gradova u kojima su mogli da dre svoje garnizone.
Dozvoljena im je sloboda ispovedanja vere svugde osim na dvoru i dve katolike lige u Parizu. Takoe
su osnovani posebni sudovi za sluajeve u kojima su stranke bili protestanti.

Slabljenje kraljevske vlasti katolika liga protestantska drava na jugu pravno-politike

teorije hugenota i katolika

Vartolomejska no, i 4. i 5. verski rat, oznaavaju prekretnicu u istoriji verskih sukoba u

Francuskoj. Bilo je zavreno sa regenstvom i uticajem Katarine Medii.
Anri III (1574-1589) je bio njeno omiljeno dete. U mladosti se istakao pobedama kod arnaka i
Monkontura. Bio je ekscentrian, sklon homoseksualizmu, i doveo je ugled dinastije u pitanje i jo vie
oslabio svoj poloaj u odnosu na mone politike tabore. Tome je doprineo i njegov mlai brat Fransoa
Gospodin, vojvoda od Alansona, koji je u 5. verskom ratu priao protestantima.
Tri najjae stranke u dravi bili su katolici, kasnije organizovani u Ligu predvoeni Anrijem
Gizom; politiari ili umereni sa maralom Damvilom; i protestanti na ijem elu je najpre bio Konde
a zatim Anri Navarski.
Protestanti su posle Vartolomejske noi ostali bez jakog vostva, i morali su da se zadovolje
postizanjem sigurnosti i tolerancije u okviru rimokatolike drave. Izmenila se i politika teorija kojom
su pravdali svoje zahteve i borbu. Protestantski intelektualci su poeli da razrauju teoriju o
opravdanosti suprotstavljanja tiraniji silom, pa su stoga nazivani i monarhomasi (borci protiv
monarha).
Veoma znaajni protestanti bili su Teodor Beza i Diplesi-Morne. Beza je svoje stavove izloio u
knjizi Zakon o sudijama iz 1574. godine, a Diplesi-Morne, pod pseudonimom Junije Brut u delu
Tuba/presuda protiv tirana iz 1579. godine. Diplesi-Morne je pisao da samo Bog vlada neogranieno,
a zemaljski vladari su samo boiji vazali: Narod je postojao pre kraljeva, narod je stvorio kraljeve radi
sopstvenog dobra, kraljevi duguju svoj opstanak narodnom izboru.
Po ovoj teoriji, svaki kralj koji za svoje postupke nema podrku i saglasnost podanika, vlada
tiranski. Znaajno je da su osnovni principi protestantskih intelektualaca prirodno pravo i drutveni
ugovor osnove na kojima e se graditi ideja o narodnom suverenitetu.

42
 Stranka politiara je istrajavala u stavu da je dravno i politiko jedinstvo pod krunom koje se
moe obezbediti jedino verskom tolerancijom, najvanije. Oni su najvanijeg zagovornika ove teorije
imali u anu Bodenu.
Radikalna katolika struja, predvoena Gizima, je insistirala na verskom jedinstvu zemlje.
Meutim, i katolike voe su elele da se vrate stare feudalne povlastice, te su pojedinci poeli da se
pribliavaju teorijama o opravdanosti otpora kralju-tiraninu.

Na jugu su hugenoti gradili dravu u dravi. To su im omoguili uspesi u 4. i 5. verskom ratu, u

kojima su zauzeli itav niz gradova. La Roel i Montoban su postali gradske republike koje su se
ujedinile u federaciju, i svaka gradska optina je imala svoju skuptinu, dok su katolici s ove teritorije
morali svemu da se povinuju.

Katolika liga je osnovana 1576. godine, i inile su je mesne Lige organizacije katolika. Prva
je bila Tuluska liga iz 1563. godine, a zatim je tokom 60-ih osnovano nekoliko takvih organizacija.
Njihov broj se znatno uveavao posle ugovora u Bolijeu 1576. godine, kada su protestanti praktino
izvojevali veliku politiku samostalnost na jugu.
Katoliko plemstvo koje je u Ligi vodilo glavnu re rukovodilo se slinim motivima kao i
hugenotsko, tj. i ono je elelo vraanje starih feudalnih povlastica. Na elu Lige bio je Anri Giz, kome
su se svi zaklinjali na pokornost. Liga je u svom programu traila ukidanje ugovora u Bolijeu,
proterivanje protestanata iz Francuske.

43
 esti rat (1577) mir u Bereraku

Anri III se januara 1577. godine postavio za vou Lige u nameri da je stavi pod kontrolu i iskoristi
je za jo jedan rat protiv hugenota. Ediktom iz 1577. godine objavio je da ne priznaje ni jednu drugu
religiju sem katolike, a to je znailo ukidanje odredbi ugovora u Bolijeu.
Protestanti su u La Roelu osnovali Uniju u koju su uli hugenoti, vedski i danski kralj, engleska
kraljica i nemaki kneevi. Pod vostvom Anrija Navarskog uspeli su da zauzmu neka mesta na jugu i
zapadu, ali je dolo do sukoba meu komandantima. To je omoguilo kraljevim trupama da prinude La
Roel na kapitulaciju.
Potom je sklopljen mir u Bereraku, 17. septembra 1577. godine. Ovim mirom su znatno
smanjena prava protestanata zagarantovana mirom u Bolijeu.

Sedmi rat (1579-1580) mir u Fleu Anri Navarski naslednik prestola Pariska liga

Posle 6. rata, Anri III je naredio rasputanje svih politiko-verskih udruenja, pa je period od 1579.
do 1584. godine bio relativno miran. Ovaj sedmi rat se nije odlikovao znaajnijim operacijama veih
razmera. Rat je okonan mirom u Fleu 26. novembra 1580. godine, kojim su samo potvrene odredbe
prethodnog ugovora.
Mlai brat Anrija III, Fransoa Gospodin vojvoda od Alansona je umro 1584. godine. Kako kralj
nije imao dece, zakoniti naslednik prestola bio je (kao najstariji lan burbonske grane dinastije Kapeta)
Anri Navarski voa protestanata. Anri III je molio Navarskog da pree u katoliku veru, to je
Navarski odbijao jer bi onda izgubio podrku hugenota.
Mogunost da Anri Navarski postane francuski kralj je brinula katolike. Tako je 1585. godine dolo
do osnivanja Pariske lige. Vrhovna vlast se nalazila u rukama Komiteta 16-orice (po broju kvartova u
Parizu). Komitet je pokupovao oruje i organizovao gradsku miliciju, od oko 30 hiljada ljudi. Liga se
potom, za pomo, obratila panskom kralju Filipu II i papi.
Anri Giz je na severu i istoku zemlje obnovio Katoliku ligu, a teio je (na kraju i uspeo) da pod
svoju kontrolu stavi i Parisku ligu. Nasuprot Anriju Navarskom, Liga je kao kandidata za presto istakla
drugog lana porodice Burbona kardinala arla Burbonskog (stric Anrija Navarskog).
Tako je Francuska bila i verki i politiki i teritorijalno razjedinjena. Anri III se dvoumio kojoj
strani da se prikljui, i na kraju se odluio za Ligu. Ugovorom u Nemuru 1585. godine priznao je
arla Burbonskog za svog naslednika.

Osmi rat (1585-1589), Rat tri Anrija bitka kod Kutrea Dan Barikada ubistvo Giza
ubistvo Anrija III

Papa je septembra 1585. godine ekskomunicirao Anrija Navarskog, te on nije imao drugog reenja
do da nastavi rat. Imao je dve armije. Jednu u Poatu kojom je sam komandovao (oko 6,5 hiljada
vojnika); i drugu koju su inili Nemci (8 hiljada konjanika i 14 hiljada peaka).
Sa svojom armijom, Navarski se sukobio sa katolicima kod Kutrea, 20. oktobra 1587. godine.
Katoliki komandant je bio An oajez, kraljem miljenik. Navarski je odneo pobedu, ali su njegovi
saveznici, Nemci, bili potisnuti iz Francuske.
injenica da se kraljev miljenik An oajez slabo pokazao, a da je Anri Giz uspeo da potisne
Nemce, je samo jo vie naruila ugled Anrija III. Revolucionarno nastrojena Pariska Liga je pozvala
Giza da joj se prikljui.
Da bi zaustavio to vei broj Gizovih pristalica, koje su dolazile u Pariz da mu se prikljue, Anri III
je pozvao francusku i vajcarsku telesnu strau. Ipak, Pariani su poeli da diu barikade, a sa krovova
zgrada, stanovnici su gaali vojnike kamenjem. Potom su se vojnici vratili u Luvr. Ovaj dogaaj je
poznat kao Dan barikada.
Kralj Anri III je potom bio primoran da potpie tzv. Ukaz o ujedinjenju, kojim je Giz postao
glavnokomandujui oruanih snaga, a kardinal arl Burbonski je ponovo priznat za
prestolonaslednika. Kralj je bio ponien, i zastraen od daljeg pritiska Lige. Zato se odluio da ubije
44
Anrija Giza. Pozvao ga je u Bloa, gde je potom ubijen. Sutradan je ubijen i njegov brat kardinal
Lorenski, a arl Burbonski je uhapen.
Vest o smrti Anrija Giza je u Parizu izazvala veliko ogorenje. Mase naroda su izale na ulice i
organizovale demonstracije. Sorbona je izdala dekret koji je sve oslobaao zakletve kralju. Osnovan je
generalni savet za voenje dravnih poslova.
Anri III je izgubio podrku katolika, i nije imao drugog izbora nego da se prikljui Anriju
Navarskom. Njihove udruene snage su se pribliavale Parizu aprila 1589. godine. Mladi
dominikanski fratar, ak Kleman, je ubio Anrija III avgusta 1589. godine, dok su se trupe spremale za
juri na grad. Pred smrt, Anri III je proglasio Anrija Navarskog za kralja.

Deveti rat (1589-1598) arl Majenski bitka kod Ivri-la-Bataja bitka kod Arka
skuptina stalea rat sa panijom Nantski edikt

Katolici su novog vou dobili u bratu Anrija Giza arlu Majenskom. Za kralja su proglasili
starog kardinala arla Burbonskog. Ipak, arl Majenski nije bio sposoban kao Anri Giz. Liga je
zavisila od panske pomoi, to je Anriju Navarskom omoguilo da zaigra na francuski patriotizam
(iako je i on sam dobijao pomo od Engleza). Tako je uz njega stalo brojno katoliko plemstvo severne
Francuske.
Anrvi IV Navarski (1589-1610) je uspeo da porazi protivnika kod Arka. Pojaan Englezima,
pokuao je da izvede brz napad na Pariz, ali su njegove snage ipak bile slabe za taj poduhvat. Povukao
se, i preko zime zauzeo najvanije gradove oko prestonice. arl Majenski je prozreo nameru
Navarskog da ga opkoli, te se spremao na bitku.
Anri IV je uspeo da marta 1590. godine pobedi protivnike kod Ivri-La-Bataja, i potom je opseo
Pariz. Opsada je trajala 6 meseci, sve dok opkoljenima nije u pomo stigao panski vojskovoa
Alesandro Farneze iz Nizozemske.
Uvidevi potom da se iscrpljujua borba vodi bez ishoda, arl Majenski je napravio greku. Doveo
je u Pariz dravne stalee da bi odabrao katolikog velmou kao pretendenta Svete Lige (i sam se
nadao kruni). Pozvao je i neke pristalice kralja u nadi da e se oni odrei kralja. Ipak, desilo se
suprotno.
Umerena strana meu Ligaima je odluila da pregovara sa Anrijem IV Navarskim. Tako da su se i
Parlament i Skuptina stalea odluili za sporazum. Anri IV se jula 1593. godine u Sen Deniju
odrekao protestantizma uz izjavu: Pariz vredi jedne mise; i posle 9 meseci, februara 1594. godine uao
u prestonicu. Papa je septembra 1595. godine povukao ekskomunikaciju.
arl Majenski se oktobra 1595. godine pokorio Anriju IV, a januara 1596. godine je rasputena
Liga. Naredne tri godine, Anri IV se posvetio ratu sa pancima, koji se nije odvijao povoljno po
Francuze.
Marta 1598. godine savladan je Merker, poslednji znaajniji kraljev protivnik u Francuskoj. Potom
je 13. aprila 1598. godine donet Nantski edikt, kojim su okonani Verski ratovi u Francuskoj. Mirovni
ugovor sa panijom je potpisan u Vervenu 2. maja 1598. godine.

Nantskim ediktom protestantima je data puna sloboda veroispovesti. Dobili su meovite sudove da
bi im se obezbedila pravinost kada doe do sporova sa katolicima. Bilo im je dozvoljeno da odravaju
sinode, dodeljeno im je oko 100 bezbednih gradova, garantovana im je ravnopravnost sa
rimokatolicima u obrazovanju i vrenju javnih dunosti. Za ivota Anrija IV Navarskog, odredbe ukaza
su bile sprovoene u delo.
Mirovnim ugovorom u Vervenu, panci su vratili sve to su osvojili osim Kambrea, i time je
praktino povraen status quo, postignut mirom u Kato-Kambreziju 1559. godine.

45
46
 .
DODATAK

Re istorija ima dva znaenja:

1) prola stvarnost, tj. skup prolih dogaaja (res gestae)
2) istorija kao nauka o tim prolim dogaajima (historia rerum gestarum).
Da bi se istakla razlika izmeu ova dva pojma, istoriari koriste pojam istoriografija. To nije
sasvim pravilno, jer istoriografija ima ue znaenje od rei istorija. Pod istoriografijom
podrazumevamo pisana dela o prolosti; ako bi rekli istoriografija novog veka to bi znailo da
mislimo na literaturu o istoriji koja je nastala u novom veku; a pod istorija novog veka mi
podrazumevamo ukupna saznanja o razdoblju prolosti koje nazivamo novi vek.

Pojam opta istorija, takoe ima dva znaenja. Prvo znaenje se sastoji u tome da se pod optom
istorijom podrazumeva istorijska nauka u celiji, za razliku od specijalnih istorijskih disciplina, kao to
su npr. istorija prava, istorija umetnosti, istorija filozofije. Opta istorija je disciplina koja prouava
svestrani razvitak naroda i zemalja, ili itavog oveanstva, ne ulazei posebno u pojedine, ue oblasti
ljudskog ivota.

Druga vrsta podele istorije jeste podela na optu i nacionalnu. Istoriografije veine velikih naroda i
zemalja nemaju ovu podelu. U istoriografijama Engleske, Nemake ili Francuske, kada god je re o
optim problemima svetske istorije, prisutna je i prolost ovih zemalja. esto je to opravdano, s
obzirom na ulogu koju su imali veliki evropski narodi.
Nije meutim redak sluaj da se itava svetska istorija posmatra kroz prizmu prolosti svog naroda
i svoje zemlje, i to je put za sticanje pogrene predstave o istoriji sveta. Kod manjih naroda, takvo
posmatranje istorije oveanstva stvorili bi jo vee nesrazmere izmeu stvarne i umiljene slike
prolosti.
Podrazumeva se da ni jedan narod ne treba, i ne sme da zanemaruje svoju vlastitu istoriju. On je
duan da je otkriva i prouava. Nacionalna istorija predstavlja neodvojivi deo svesti svakog
savremenog bia i svake drutvene zajednice njenih unutranjih odnosa, njene kulture, njenih
obiaja, njene sadanjosti i budunosti. Ali svakom narodu je, pored sopstvenog iskustva, potrebno
istorijsko iskustvo i drugih naroda.
Da bi naunici lake savladali ogroman istorijski materijal, potrebno je da mu pristupe sistematski.
U sluaju podele na optu i nacionalnu istoriju, neophodno je pronai istinsko mesto i znaaj pojedinog
naroda u procesima svetske istorije.
Pojedine istorijske pojave mogu biti deo i svetsko-istorijskog procesa, ali i deo ue, nacionalne
istorije. Takav primer predstavlja istorija nacionalnih revolucija balkanskih, junoslovenskih i
podunavskih naroda, koje ulaze u red najvanijih pojava srpske nacionalne istorije, ali ine i sastavni
deo nekih vanih tokova evropske i svetske istorije 19. i 20. veka.
Granice izmeu opte i nacionalne istorije moraju da budu elastine i pomerljive, i moraju da
postoje kako bi se pojave svetske istorije koje nisu u neposrednoj vezi sa nacionalnom istorijom
uspenije sistematizovale i prikazale.
Prema tome, predmet opte istorije su oni bitni tokovi i procesi prolosti oveanstva koji su se
odvijali bez neposrednog uticaja srpskog, i drugih naroda koji ga okruuju, kao i oni dogaaji iz
prolosti ovih naroda koji su svojim znaajem stekli svetsko-istorijski znaaj.

Kako je istorija egzaktna nauka, njeni zakljuci i teorijska uoptavanja mogu se, i moraju se
izvoditi na osnovu obimne i svestrano prouene injenine grae. Pojedini sociolozi, politikolozi i
filozofi (npr. Artur openhauer, Vilhelm Vindelband, Emil Dirkem) su tvrdili da je istorija jedino
sakuplja empirijskih injenica i da je zbog toga uopte pitanje da li je ona uopte nauka. Neki su, kao
Nie, govorili o tetnosti istorije.
47
Istorija je sredstvo da se razume, i na taj nain da se deluje na tok dogaaja Lisjen Fevr.

48
 Zadatak predmeta Opta istorija novog veka je da na jednom strogo, ali iroko odabranom i
protumaenom istorijskom materijalu, stvori uvid u celokupnu stvaralaku egzistenciju oveanstva, u
razdoblju od 15. do 20. veka. U marksistikim, ali i nekim drugim shvatanjima, takav pristup optoj
istoriji je vrlo blizak, ako ne i identian, pojmovima istorija civilizacije, odnosno istorija kulture.
Pojam civilizacija potie od latinske rei civis graanin. U prvobitnom znaenju, ona je
oznaavala skup obiaja, ponaanja, koji je osoben za gradske sredine. Kasnije se to znaenje menjalo,
pa se sada pod civilizacijom, u najirem smislu, podrazumeva ukupnost svih vetina, znanja, obiaja
i miljenja, do kojih je ovek, u toku svog istorijskog razvitka doao. U neto uem smislu, pojam
civilizacije bi znaio ljudska dostignua u istorijskoj epohi, tj. posle pojave pisma, klasa, drava,
gradova, novca, itd. Ovaj ui smisao pojmu civilizacije, dao je Fridrih Engels.
Istoriar civilizacije Albert Vajs, je pojam civilizacije definisao kao ukupnost ljudskih znanja, vetina,
miljenja, i obiaja.

Re kultura, ima, takoe, latinsko poreklo, i dolazi od glagola colere koji je najpre znaio kriti,
obraivati tlo; potom obradu, negovanje i gajenje. Taj se smisao kasnije preneo na svako usavravanje
i oplemenjivanje prirode, a i samog oveka. Tako se javio, jo od vremena Cicerona, koji ga je prvi
upotrebio, i pojam kulture kao negovanja ljudske due cultura animi.
U svim navedenim znaenjima, kultura se javlja kao radnja, kao proces, da bi u 18. veku, nemaki
pesnik i mislilac, Johan Gotfrid Herder, upotrebio re kultura za obeleavanje nekog stanja: kulturan
ovek, kulturan narod, nekulturan postupak.
Pojam kulture moe imati razliita znaenja: kultura tela, kultura ponaanja, kultura kao skup
narodnih obiaja, religije, kultura kao ukupnost naunih, filozofskih, umetnikih i drugih originalnih
stvaralakih rezultata, kultura kao nain svakodnevnog ivota, itd.
Prema marksistikom tumaenju, kultura obuhvata sve ono to ovek ne dobija od prirode, ve to
proizvodi sopstvenom stvaralakom snagom i energijom.
Na osnovu toga, na filozof kulture Milan Damnjanovi, definie pojam kulture: Kultura je
ukupnost materijalnih i duhovnih vrednosti, dobara i tvorevina koje proizvodi ovek u drutveno-
istorijskoj praksi, radi savlaivanja prirode koja ga okruuje.
Meutim, postoji i ui, tradicionalni, pojam kulture, koji uzima u obzir samo stvaranje humanih
vrednosti u duhovnoj sferi ivota. Taj pojam iz sadraja kulture iskljuuje sferu materijalne
proizvodnje. On je najee u svakodnevnoj upotrebi.
Kultura u irem smislu obuhvata, najpre, materijalno-tehniko-drutvenu osnovu, zatim ono
to je svesno nadograuje, kao to su nauka, umetnost, filozofija, religija, itd.

Kultura se moe shvatiti kao: 1) proizvodnja duhovnih vrednosti od kojih je materijalna

proizvodnja odeljena (gore definicija); i 2) kultura je samo ono to je potpuno originalno,
jedinstveno, unikatno, neponovljivo. Svako umnoavanje takvih vrednosti, irenje i omasovljavanje,
spada u red uih stvaralakih aktivnosti u civilizaciju. Zato mnogi teoretiari svaki iri pojam kulture
nazivaju civilizacijom.

Milan Damnjanovi: Prema istoriji ovih pojmova, kultura obuhvata najpre ono to je izvorno, to
je duboko vezano za istoriju jednog naroda; nasuprot civilizaciji koja se dri tehnike, prorauna i
raundijskog mentaliteta.
Civilizacija je (po tradicionalnom shvatanju) bila ovekova proizvodnja neoriginalnih kopija,
celishodno i smiljeno umnoavanje i irenje ve kreiranih kulturnih vrednosti. Neki autori gledaju na
kulturu i civilizaciju kao na dve faze, dva uzastopna razdoblja, od kojih je prva originalna i stvaralaka
faza (kultura), faza uspona, dok je druga faza gubljenje originalnosti, dekadencija i opadanje kulture
(civilizacija).

Stvaranje duhovnih i unikatnih vrednosti se naziva kultura, a civilizacija se upotrebljava za

ukupnost stvaralakih rezultata jedne epohe. Civilizacija bi u sebe, dakle, ukljuivala i pojam
kulture.
49
 Na ovaj nain, kulturu i civilizaciju, pored marksista, shvataju i francuski i anglo-ameriki
istoriari i kulturolozi, dok nemaka filozofija i istoriografija ostaju dosledne deljenju kulture od
civilizacije, definiui kulturu kao proizvoenje duhovnih, a civilizaciju kao proizvodnju manje
kreativnih materijalnih vrednosti.

Marks je govorio o jednoj istorijskoj nauci. Savremeni marksizam daje antropoloku

interpretaciju ove Marksove teze o istorijskoj nauci kao o filozofiji kulture, tj. kao o optoj nauci o
kulturi, ili istoriji ljudske kulture u najirem smislu rei. Ovako shvaena istorija kulture ini zapravo
ukupnu istoriju oveanstva. U tako postavljenoj jednoj istorijskoj nauci sjedinjeni su rezultati i
prirodnih, i duhovnih, i fizikih, i drutvenih, i tehnikih, i humanistikih nauka.
Ovakvo tumaenje, optoj istoriji daje optost i sveobuhvatnost, tj. istorija kulture nije odvojena od
istorije ratova i drava, ve su podjednako zastupljeni i istorija kulture, i drave, i ratova, kao i sve
komponente i sadraji istorijskog procesa.

U nastojanjima da prikau i osmisle punu stvarnost istorije, filozofi istorije su se do sada uvek
sluili nekim model-predstavama. Postoje tri osnovne model-predstave opteg istorijskog kretanja, tj.
tri osnovne koncepcije svetsko-istorijskog razvoja:
1) model strele stalno pravolinijsko uspinjanje oveanstva ka jednom konanom cilju
eshatonu (kraju vremena), ije ostvarenje znai i kraj istorije racionalizam, hegelijanstvo, kantovski
pozitivizam, hrianska misao.
2) model spirale nepravolinijsko uspinjanje ljudske zajednice ka savrenijim formama, bez
izriitog naglaavanja njegovog ishoda marksizam.
3) model kruga istorija je veno vraanje istoga Nikolaj Danilevski, Osvald pengler,
Tojnbi.
Postoji i svojevrstan etvrti model, zapravo jedan antimodel. To je analitika filozofija istorije,
koja nema nikakvog opteg modela, i ona porie postojanje nekakvog smisla celokupne istorije. Iako
analitiki metod ne doputa filozofski nain osmiljavanja; nizom preciznih postupaka u istraivanju,
proveri, kritici, sistematizovanju i izlaganju istorijskih injenica, on prua osnovni materijal
filozofskom osmiljavanju istorije.

Periodizacija

Pitanje periodizacije spada u red najsloenijih metodolokih problema istorijske nauke.

Ljudi su, poto su poeli da piu istoriju, doli do saznanja da istorijski razvoj i ogroman injenini
materijal treba uz tematsku sistematizaciju, srediti i po hronolokom kriterijumu. Tu potrebu nije
dovelo u pitanje ni kasnije nauno saznanje o unutranjem jedinstvu celokupnog istorijskog vremena i
meusobnoj povezanosti svih glavnih tokova istorijskog procesa.
Za razumevanje problema periodizacije vano je upoznavanje kriterijuma na osnovu kojih bi se
one izvrile. Dominantni kriterijum za podelu istorije na razdoblja i epohe u prednaunoj istoriografiji,
odreivali su politiki i religiozno-ideoloki problemi.
U antikoj istorigrafiji Grka i Rimljana, periodizacija se zasnivala na podeli istorije na svetske
imperije (asirsko-vavilonsko, persijsko-meansko, egipatsko, grko-rimsko), dok je pojava hrianstva
unela biblijske motive u hronoloko deljenje istorije na epohe i razdoblja. Najvea zasluga za to
pripada Euzebiju iz Cezareje, potom Svetom Avgustinu (od Adama do Noja, od Noja do Avrama, od
Avrama do Davida, od Davida do Vavilonskog carstva, od Vavilonskog carstva do Hrista, od Hrista do
apokalipse), Isidoru Seviljskom, Bedi Venerabilisu i Otonu Frajzinkom.
Pokret humanizma i renesanse, doneo je novu periodizaciju svetske istorije, koja je podeljena na
antiki period, u kome se govorio lep latinski jezik; na srednje doba, u kome je latinski bio iskvaren; i
na novo doba, kada se dobar klasini jezik obnavlja. Na teorijski nivo, ovu periodizaciju je podigao
Nikolo Makijaveli (u Istoriji Firence), ali je tek Kristofer Keler, krajem 17. veka definitivno podelio
svetsku istoriju na stari, srednji i novi vek. Pri tome je, po njemu, stari vek trajao od nastanka prvih

50
drava do cara Konstantina (306-337); srednji vek je trajao od Konstantina do pada Carigrada 29.
maja 1453. godine pod tursku vlast; a novi vek je nastao posle toga.
Ova Kelerova periodizacija je brzo postala popularna. Prihvatili su je najistaknutiji istoriari 18.
veka, s tim to su kraj starog i poetak srednjeg veka najee pomerali sa Konstantinove vladavine na
prodor Huna u Evropu (375) ili na pad Rima (476); dok su za granicu izmeu srednjeg i novog veka
poeli da uzimaju godine otkria Amerike (1492) ili poetak Luterove reforme (1517).
U 19. vek, Kelerova periodizacija je ula sa optepriznatim autoritetom, ali joj je tada dodato i
etvrto razdoblje najnovije ili savremeno doba, koje je kod Francuza raunato od revolucije
1789. godine, a u anglosaksonskom svetu od industrijske revolucije 70ih godina 18. veka.
Iako je ve Leopold Ranke, u prvoj polovini 19. veka, izrazio sumnju prema Kelerovoj
periodizaciji, sumnje u njenu opravdanost su se javile tek krajem 19. veka. Sporovi su se poveli oko
pitanja vremenskih granica pojedinih epoha. Sporna je granica izmeu starog i srednjeg, ali i izmeu
srednjeg i novog veka. Jedni su tvrdili da srednji vek traje sve do sredine 17. veka, tj. do zavretka
verskih ratova; a drugi su granicu stavljali na 1500. godinu; a trei su granicu izmeu srednjeg i novog
veka stavili na sredinu 14. veka, kada je u Evropi dolo do potresa usled epidemije kuge. U nauci, jo
uvek preovlauje periodizacija koja granicu izmeu starog i srednjeg veka stavlja na 476. godinu, a
izmeu srednjeg i novog veka na 1492. godinu.
Ipak, ova periodizacija ima dve slabosti. Prvo, dok se Keler svojom periodizacijom (324-1453)
dosledno drao politiko-verske istorije, kasnija modifikovana varijanta (476-1492-1789) se time ne
moe pohvaliti. Prvi granini datum je odreen na osnovu kriterijuma politike istorije, drugi datum je
odreen na osnovu ekonomske istorije, a trei na osnovu drutvene i politike istorije. Druga slabost
ove periodizacije se sastoji u njenom evropocentrizmu, tj. smetanju istorije celog sveta u hronoloke
okvire koje je stvorila istorija starog kontinenta. Pozitivistika istoriografija druge polovine 19. i prve
polovine 20. veka je pokuala ove slabosti da otkloni, prilagoavajui periodizaciju konkretnim
istorijskim prilikama i zbivanjima.
Nemaki istoriar, Karl Lampreht je poao od elemenata ponavljanja i zajednikih pojava u
istoriji svih naroda. Te pojave, Lampreht je traio u oblasti socijalne strukture, svojinskih odnosa i
kolektivne psihologije ljudskih zajednica. Njegova periodizacija je istoriju delila na est stupnjeva
(simbolizam, tipizam, konvencionalizam, individualizam, subjektivizam??), u koje se celokupna
istorija oveanstva ne moe smestiti. Ipak, zasluga ove periodizacije je u tome to je u dotadanje
istorijske tipologije unela neke karakteristike, socijalno-ekonomske sadraje, koji su do tada u
istoriografiji bili zanemarivani. Time je Lampreht izazvao veliku raspravu Velika diskusija o metodu
u Nemakoj, krajem 19. i poetkom 20. veka.
Posle Lamprehta, u nemakoj kulturno-morfolokoj istoriografiji, i u pitanju periodizacije, sve vie
je dolazio do izraaja subjektivizam i ematski pristup. Tako je Lamprehtov uenik, Karl Brajzih,
pravio za svaki narod odreene kulturoloke tipologije u okviru kojih e se odreena razdoblja i tipovi
kulture iako sasvim razliitih istorijskih epoha meusobno poklapati i ponavljati.
Ova koncepcija ciklinog razvoja svetske istorije po razdobljima, nije u stvari bila nova. Nju je jo
pre Nemaca uobliio ruski naunik Nikolaj Danilevski. U delu Rusija i Evropa, on je svoju temu
razmatrao u okviru ciklinog smenjivanja velikih civilizacija, iji su nosioci pojedini narodi ili velike
etnike celine.
Osvald pengler je ciklinu koncepciju razvio u svojoj knjizi Propast Zapada. On je celu istoriju
oveanstva podelio na osam samostalnih, i po tipu savremenih kultura. Meu tim kulturama,
meusobno su tipoloki savremene indijska, starogrka, arapska i zapadna kultura. Svaka od ovih
kultura ima u svom razdoblju po dve faze: fazu uspona (kulture u uem smislu), i fazu opadanja
(civilizacije) kada se faza civilizacije zavrava propau celog kulturnog tipa.
penglerovu osnovnu misao je preuzeo engleski istoriar i filozof istorije Arnold Tojnbi. On je
istoriju podelio na 21 razdoblje od kojih svako predstavlja samostalnu i, gotovo, potpuno zaokruenu i
zatvorenu celinu. Od ovih celina, koje Tojnbi naziva civilizacijama, sedam su potpuno samostalne i
originalne (egipatska, andska, prvobitna kinesta, minojska, sumerska, prvobitna indijska i civilizacija
Maja), dok su ostalih 14 celina, u manjoj ili veoj meri, izvedene od ovih 7. Ipak, ovakva periodizacija
je subjektivna i krajnje relativna.
51
 Sve do prodora marksisitikog dijalektikog metoda, istoriografija nije polazila od saznanja da je
najbitniji zadatak svake periodizacije da velikim epohama obuhvati takve istorijske celine, koje bi to
priblinije odredile tipove ivota koje je oveanstvo prelo od poetka do danas. A te tipove je
mogue odrediti tek kada se polje istoriografskog istraivanja proiri na sve bitne komponente i
sadraje ivota ljudi i kad se ti sadraji sagledaju u svojoj celini, u svom meusobnom sadejstvu.

Za Marksa i Engelsa, pitanje periodizacije je bilo vie praktino nego teorijsko pitanje, i oni su se u
svojim radovima sluili nekom vrstom radne hipoteze umesto sistematske periodizacije.
Marksizam je proces razvitka oveanstva shvatio kao prirodno-istorijski proces, odnosno kao
promenu prirode oveanstva, koja biva razvitkom drutva iz drutva na osnovu materijalnog razvitka,
kao proces koji sve vie podrutvljava oveanstvo i vodi ga ka njegovom ujedinjenju.
Marks i Engels su se u svojim radovima esto vraali na iskustva prolosti koju su, radi vee
sistematinosti, delili na nekoliko krupnijih vremenskih razdoblja, koja su oni nazivali drutveno-
ekonomskim formacijama.
Engels je istoriju podelio na dve epohe: epohu pretklasnog i epohu klasnog drutva. Pretklasno
drutvo se deli na periode divljatva i varvarstva. Klasno drutvo se delilo na etiri drutveno-
ekonomske formacije: robovlasniku, azijsku, feudalnu, i kapitalistiku.
Ipak, ovakvoj podeli je zamerana njena nedovrenost, kao i istovremeno postojanje razliitih
ekonomskih formacija; npr. pararelno su postojali: robovlasniki tip (u Sredozemlju) i kastinski tip
(azijski) u nekim podrujima Azije. Poto se ova dva tipa drutva ne mogu obuhvatiti zajednikim
pojmom robovlasniki sistem ili robovlasniko drutvo, zato je najprikladnije epohu njihovog
uporednog postojanja nazivati neutralnim nazivom stari vek.
Slina je situacija i sa razdobljem koje nazivamo srednji vek. Na bazi raspada robovlasnikog
sistema u Evropi i spore evolucije kastinskog sistema u Aziji, razvila su se dva tipa drutvenih odnosa
evropski feudalizam i azijski tip drutva.
Evropski feudalizam se odlikovao bolje razvijenom privatnom svojinom nad zemljom i posebnim
tipom odnosa selo-grad koji su omoguili razvoj robonovanog prometa, razbijanje naturalne privrede,
i pojavu kapitalizma.
U isto vreme, istoni (azijski) drutveni tip se obeleava dravnom zemljinom svojinom, statinim
seoskim zajednicama koje zavise od drave, i koje e trajati sve dok im razarajui udar ne bude nanet
spolja, od strane kapitalistikog sveta.
Razliite ekonomske formacije u istim epohama poinju da nestaju s pojavom i razvojem
kapitalizma, na bazi podrutvljavanja proizvodnje.

Marksistika periodizacija (novog veka) ima nekoliko odlika:

1) pojava kapitalistikog naina proizvodnje je veoma bitan momenat u razvoju svetske istorije jer
on donosi poetak stvaranja drutvenog jedinstva oveanstva.
2) istoriju novog veka je mogue poistovetiti sa epohom kapitalizma bez opasnosti od
evropocentrizma.
3) zbog neravnomernog irenja kapitalizma u pojedinim delovima sveta, dosta dugo su u svetu i
dalje postojali ostaci ranijih drutvenih tipova. Zato je i epohu kapitalizma najbolje nazivati novi vek.

Posle ove opte podele, pitanje koje se pred marksiste postavljalo bio je pronalaenje kriterijuma
na osnovu kojih e se povui granice izmeu pojedinih epoha, a naroito izmeu srednjeg i novog
veka. Ni u tom pogledu Marks i Engels nisu dali nikakva konana reenja.
Umesto da prelaz izmeu srednjeg i novog veka trai u momentu politikog ostvarivanja
buroazije kao vladajue klase, Engels taj prelaz smeta u ranija razdoblja, tj. u 15. vek, u kome se
javljaju neke bitne ekonomske osnove kapitalistie formacije drutva: prvobitna akumulacija kapitala,
pojava manufakture, i bankarstva.
Marks je na slian nain razmiljao, nazivajui period od 15. do 18. veka razdobljem manufakture.
Mora se, ipak priznati da se kod njih dvojice, nalazila i misao da je kraj feudalne formacije obavezno
povezan sa graanskom revolucijom.
52
 Na osnovu toga je Lenjin podelio istoriju na tri velika razdoblja (robovlasniko, feudalno i
kapitalistiko). U toku 18. veka, tanije krajem 18. i poetkom 19. veka, dolo je do revolucija u
celom svetu, a posledica toga bila je zamena feudalizma kapitalizmom.
Iz ovog gledita Lenjina, sovjetska istoriografija je izvodila svoju periodizaciju. Ta periodizacija je
bila definitivno utemeljena u Primedbama Staljina na udbenik istorije novog veka iz 1937. godine. U
Staljinovoj raspravi, istorija se deli na pet osnovnih tipova proizvodnih odnosa: tip prazajednice,
robovlasniki, feudalni, kapitalistiki, i socijalistiki tip.
Izuzimajui prelazak iz prazajednice u robovlasniku epohu, sve ostale smene ovih osnovnih
tipova proizvodnih odnosa su povezane, po Staljinu, iskljuivo sa svesnom akcijom novih klasa,
nasilnim inom tih klasa, revolucijom. Tako se iz robovlasnitva u feudalizam prelo svesnom
akcijom, tj. revolucijom robova; iz feudalizma u kapitalizam se prelo iskljuivo
revolucionarnom politikom akcijom buroazije; a iz kapitalizma u socijalizam se prelazi
iskljuivo proleterskom revolucijom.
Ostalo je jo da se odlui kojom bi se revolucijom oznaio kraj srednjeg i poetak novog veka. U
tu svrhu upotrebljavana je Francuska revolucija 1789. godine, da bi se potom granica spustila na
englesku revoluciju 1642. godine. Ovo je uinjeno da bi se periodizacija svetske istorije nekako
uskladila sa periodizacijom ruske istorije (tj. da bi se vladavina Petra Velikog 1682-1725. ukljuila u
istoriju novog veka), to pokazuje njenu nedoslednost.

Analizirajui i kritikujui ovu periodizaciju, Branislav urev je ukazao na njene slabosti:

- oslanjanje na fenomene drutvene i pravne nadgradnje, umesto na naine proizvodnje koji ine
ekonomsku bazu istorijskog razvoja.
- protezanje jedne ekonomske formacije drutva na cele periode u kojima su uporedo postojale i po
dve ili vie formacija.
- apsolutizovanje revolucija kao jedinih merodavnih granica izmeu istorijskih epoha, to kod
razgraniavanja srednjeg i novog veka dovodi do ukazivanja na prelomnu godinu koja nije
najznaajnija.
- evropocentristiko posmatranje istorije sve do epohe kapitalizma.

Tako se dolo do podele istorije na pet osnovnih razdoblja: praistoriju, stari vek (koji traje sve od
nastanka robovlasnike, tj. azijske, ekonomske formacije drutva, sve do 5. veka), srednji vek (koji
traje od 5. do 15. veka, uz uporedno postojanje razliitih tipova feudalnih i kastinskih odnosa), novi
vek (koji traje od 15. do 20. veka, kada nastaju, razvijaju se i dolaze u krizu i kapitalistika privreda i
kapitalistiki drutveni odnosi), i najnovije doba (u kojem se bore kapitalistiko i socijalistiko
drutvo).

Koristei iste kriterijume koji su korieni i u pravljenju opte periodizacije, istorija novog veka se
moe podeliti na tri epohe: 1) epohu geneze kapitala od kraja 15. do druge polovine 18. veka, oko
1770.; 2) epohu liberalnog kapitalizma od kraja 18. veka do 70-ih godina 19. veka; 3) epohu
monopolistikog kapitalizma (imperijalizma), od 70-ih godina 19. veka do 1917-18. godine.

Epoha geneze kapitala se odlikuje nizom naunih i tehnikih pronalazaka koji su u toku 16. veka
omoguili bre irenje manufakturnog naina proizvodnje; velikim geografskim otkriima, koja su
otvorila daleke pomorske komunikacije, poinje svetska trgovaka razmena i stvaranje svetskog
trita. Revolucijom cena je zadat snaan udar feudalnoj privredi, a akumulacijom kapitala, su u
zapadnoj Evropi stvoreni preduslovi za prelazak na krupnu mainsku proizvodnju. Usled svega toga,
ekonomsko i brojano su ojaali graanska klasa i drugi nepoljoprivredni slojevi drutva.
Na politikom i idejnom planu, pojave koje ovom razdoblju daju obeleje nove epohe jesu: prva
velika kolonijalna osvajanja i kolonijalni ratovi; pokret reformacije; koncentracija moi u rukama
apsolutistikih vladara; izvoenje prvih buroaskih revolucija u Nizozemskoj i Engleskoj; raanje
velikih ideja graanske klase (empirizam, racionalizam, teorija privrednog prava i drutvenog
53
ugovora), itd. Kolevka ovih pojava jeste Evropa, ali se one preko uspostavljenih komunikacija i putem
kolonijalnog osvajanja prenose i u druge krajeve zemaljske kugle.
Granicu izmeu epohe geneze kapitalizma i njegovog liberalnog (klasinog) razdoblja, veina
istoriara stavlja u 1789. godinu, tj. na poetak francuske buroaske revolucije.
ak Godo i Robert Palamer su smatrali da tu granicu treba pomeriti za oko dve decenije unazad.
Oni su se pozivali na lanac politikih zbivanja koja su kontinuirano trajala od 1770. do 1815. godine, i
koja oni nazivaju atlanstskom revolucijom. Polazna karika ovog lanca jeste rat za nezavisnost
amerikih kolonija (1775-1783), sredinju kariku predstavlja Francuska revolucija (1789-1799), a
zavrnu Napoleonovi ratovi (1804-1815).
Istoriar Erik Hobsbaum tu granicu stavlja na 1780. godinu, posle koje, po njegovom miljenju,
nastaje epoha dveju revolucija: engleske-industijske i francuske-politike revolucije. Ovo je i
opravdano jer se u to vreme javljaju znaajne promene u karakteru kapitalistike proizvodnje
(industrijska revolucija); raanje mainske industrije u Engleskoj (Vatova parna maina iz 1769.
godine) u drugoj polovini 18. veka je veoma bitan momenat periodizacije opte istorije novog veka.
Granica izmeu epohe liberalnog i epohe monopolistikog kapitalizma (imperijalizma) je
povlaena na osnovu politikih dogaaja. Graanska istoriografija uzima kao prelomni momenat
zavretak nacionalnih ratova u zapadnoj Evropi, a marksistika istoriografija Parisku komunu. Ipak, ne
bi trebalo gubiti iz vida nove pojave u oblasti proizvodnje i tendencije u razvoju kapitalizma. Te pojave
su koncentracija i centralizacija kapitala, ukrupnjavanje industrije, i borba za ekonomsku, kao i
teritorijalno-politiku podelu sveta. Ove pojave su do punog izraaja dole od 90-ih godina 19. veka,
one se ipak mogu uoiti ve 60-ih godina 19. veka. Zato razdvajanje perioda liberalnog kapitalizma od
epohe imperijalizma godinama 1871-2. ima samo relativno opravdanje, i ova granica treba da poslui
radi vee preglednosti i jasnoe u periodizaciji istorije novog veka.

Istorija najnovijeg doba mora poeti Prvim svetskim ratom i Oktobarskom revolucijom 1917.
godine, stoga to ona predstavlja najdublji i najtemeljniji drutveni preobraaj koji je jedna revolucija
ikada donela u istoriji. Sve revolucije pre ove su bile, pre svega, raiavanje puteva i uklanjanje
drutvenih i politikih prepreka socijalnim promenama i novim odnosima koji su u okviru starih
drutava ve bili stvoreni i daleko odmakli u svom razvoju. Socijalistike revolucije ne samo da su
unitavale okvire starih socijalno-politikih struktura, ve su tek imale da stvore uslove za nove
drutvene odnose.

Instrumenti rada, ijim korienjem dolazimo do saznanja, se mogu podeliti na: pomona sredstva,
udbenike i prirunike, literaturu, publikovane i arhivske izvore.
Pomona sredstva predstavljaju: enciklopedije, leksikoni, renici, bibliografije, atlasi, karte,
albumi, nauni asopisi.

Enciklopedije

Zadatak enciklopedija je da donesu svet izmeu dveju korica. Univerzalno obuhvatanje svih znanja
staro je gotovo koliko i sama pismenost. Stari Grci su ga odbacivali kao povrno i svatarsko, ali ga je
rimski pisac Plinije primenio u svojoj Prirodnoj istoriji. To su inili i hrianski teolozi kao Isidor
Seviljski u svojim Etimologijama, kao i arapski naunici Knjigom najboljih tradicija. U 11. veku
Honorijus Inklusus je sainio delo Slika Sveta. Frensis Bekon je u 17. veku poeo da razmatra
mogunost prikazivanja univerzalnog znanja o Prirodi, oveku i ovekovom delovanju. Prva prava
enciklopedija je bila ona koju je 1728. godine u Engleskoj objavio Efraim ejmbers pod naslovom
Cyclopedia, ali je ona dugo ostala bez ireg drutvenog i kulturnog znaaja. Zato se za poetak
savremene enciklopedistike uzima francuska Encyclopedie (1737), koju su sledili Enciklopedija
Britanika (1771) i Veliki Brokhaus (1808-11). U tim ranijim pokuajima treba pomenuti i delo na
nemakom jeziku Cedlerov Univerzalni leksikon u 68 tomova. Na istoku u Japanu i Kini (Knjiga
kategorija) su postojale enciklopedije, ali su one sve do 19. veka za evropski svet ostale bez znaaja.

54
 Encyclopedia Universalis u Francuskoj; The Encyclopedia Britannica u Engleskoj; The
Encyclopedia Americana u SAD; Veliki Brokhaus prirunik znanja u Nemakoj; Italijanska
enciklopedija nauke, knjievnosti i umetnosti u Italiji; Enciklopedija Jugoslavije-Opta
enciklopedija-Encikopedija srpske istoriografije u Jugoslaviji/Srbiji.

Biografski renici: Biographie universelle ancienne et moderne u Francuskoj (najpoznatiji).

Bibliografije

Pravilo istoriografskog metoda je da se prilikom prouavanje neke pojave/razdoblja mora koristiti

sve/priblino sve to je o tome napisano. Zbog velike koliine literature, prave se izbori literature.
Najiri mogui uvid u postojeu literaturu se postie uz pomo objavljenih bibliografija. Istraivau za
takve sluajeve stoje na raspolaganju tri vrste bibliografija: 1) bibliografski popisi koji se objavljuju uz
pojedine knjige, ili vietomne edicije. Po pravilu to su kritiki odabiri naslova iz mnogo ire literature;
2) sistematske bibliografije mogu biti iscrpne. Da bi se one prikazale, potrebno bi bilo napraviti
posebnu bibliografiju bibliografija. International Bibliography of Historical Sciences. Od
jugoslovenskih sistematskih bibliografija, znaajne su: Ten years of Yugoslaw Historiography 1945-
1955; Historiographie yugoslave 1955-1965; The Historiography of Yugoslawia 1965-1975. Druga
znaajna jugoslovenska publikacija jeste Bibliografija rasprava i lanaka; 3) kao sistematske
bibliografije u svakoj zemlji postoje i redovne, periodine bibliografske revije, koje prate tekuu
knjievnu i naunu produkciju. One izlaze kao godinji, meseni pregledi. Od jugoslovenskih
bibliografskih revija znaajna je Bulletin scientifique, koja je izlazila tri puta godinje.

Atlasi

The Times Atlas svjetske povijesti; Istorijski atlas; Puc/zgerov istorijski atlas; depni istorijski
atlas koji je izdala izdavaka kua DTV (Deutche Taschebuch Verlag) na nemakom, i na negleskom u
izdanju Penguin-books.

Istorijski asopisi

Najvaniji svetski istorijski asopisi:

Istorijski asopis; asopis za modernu i savremenu istoriju; Anali za ekonomiju, drutvo i
civilizaciju; Pitanja istorije; asopis za nauku o istoriji.

Udbenici i prirunici

Dragoljub ivojinovi, Uspon Evrope 1450-1489; Vasilj Popovi, Istorija novog veka; Early
Modern Europe, an Oxford history. Donaln Penington, Evropa u 17. veku sve ovo za epohu geneze
kapitalizma.

edomir Popov, Graanska Evropa, I-II; Erich Hobsbawm, Doba revolucija, Evropa 1789-1848;
Hari Herder, Evropa u 19. veku; Vasilj Popovi, Istono pitanje. za epohu liberalnog kapitalizma i
imperijalizma.

Udbenici i prirunici si opti pregledi veih razdoblja ili krupnih istorijskih tema koji svojom
saetou, sistematinou i preglednou najbolje mogu da poslue za savladavanje elementarnih
strunih znanja iz jednog predmeta.
Literatura je najraznovrsnije sredstvo rada. Tipovi literature: velika istorija sveta (velika sinteza);
sinteze za istoriju pojedinih razdoblja; specijalistika dela; istorijski asopisi koji donose rasprave,
studije o pojedinim znaajnim istorijskim problemima.
55
Izvori se dele na publikovane i arhivske.

56
57