SEMINARSKI RAD

Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna

Profesor Student
dr Aleksandar Rakovi Goran urguz 3s/2016

Beograd, januar, 2016.

_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

Sadraj

Uvod.......................................................................................................................3

1.0 PRINCIP RADA MIKROTALASNE RERNE.....................................................4

1.1 Mikrotalasi.............................................................................................4

1.2 Molekuli vode i mikrotalasi....................................................................6

2. PROSTIRANJE TOPLOTE KROZ HRANU.....................................................10

3. OSNOVNI DELOVI MIKROTALASNE RERNE...............................................14

Literatura..............................................................................................................17

_____________________________________________________________________
2
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

Uvod

Mikrotalasna rerna je svepristurnija u savremenom domainstvu.

Mikrotalasna rerna je aparat koji prevashodno slui za odmrzavanje, podgrevanje
i kuvanje namirnica, sa relativno malim utrokom energije.

U penici se energija mikrotalasa, preko molekula vode koji su sastavni

deo namirnice koja se kuva, prenosi na okolinu i tako dolazi do zagrevanja.

Korisna zapremina - prostor u kome se priprema hrana - se kree u

proseku oko 20 litara, a snaga pei je oko 1000 vati (W). Kljuna komponenta
mikrotalasne rerne je magnetron koji emituje mikrotalase u unutranjosti rerne. S
obzirom da je zraenje usmereno, lako dolazi do lokanog pregrevanja. To se
najlake izbegava tako to se podloga sa namirnicama okree i tako su svi delovi
namirnice jednako izloeni zraenju. Tokom rada magnetron forisirano hladi, te je
oko rerne uvek potrebno ostavit dovoljno prostora za slobodnu cirkulaciju
vazduha. Poto magnetron uvek zrai istom snagom, regulacija se postie
povremenim ukljuivanjem i iskljuivanjem magnetrona. Rerna ima tajmer kojim
se odabira automatsko iskljuivanje pei posle odreenog vremena, ali najvie
do 60 minuta. Okno pei na prednjim vratima prekriveno je metalnom mreicom
koja sa ostalim metalnim zidovima obrazuje Fradejev kavez. Time se, u velikoj
meri, spreva "curenje" zraenja van rerne i omoguava bezbedna upotreba
rerne.

Slika 1. Mikrotalasna rerna

_____________________________________________________________________
3
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

1. PRINCIP RADA MIKROTALASNE RERNE

1.1 Mikrotalasi

Mikrotalasi su elektromagnetski talasi koji su pogodni da prodru u hranu i

zagreju je, a da joj pri tome ne promene hemijski sastav.

Slika 2. Mikrotalas iz mikrotalasne rerne je elektromagnetski talas duine 12.2 cm. On se sastoji
od meusobno uslovljenih oscilacija elektrinog i magnetskog polja.

Mikrotalasom se naziva elektromagnetski talas ija je talasna duina u

vazduhu od 1 mm do 30 cm. U MTR se stvaraju mikrotalasi duine 12.2 cm.
Kada bismo u prostoru gde postoji mikrotalas na neki aroban nain zaustavili
vreme, mogli bismo izmeriti jaine elektrinog i magnetskog polja (sastavnih
delova mikrotalasa) u takama pravca du koga se talas kree. Videli bismo da
se na duini od 12.2 cm jaina menja od take do take. U prvoj taki jaina, oba

_____________________________________________________________________
4
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

polja, jeste nula. U sledeim takama jaine polja rastu do maksimalne vrednosti,
da bi zatim padale ponovo na nulu, poele da rastu u suprotnom smeru do
maksimalne vrednosti, a onda ponovo pale na nulu. To ini jedan ciklus. Ako
bismo posmatrali taj talas i pustili da vreme da tee, Videli bismo da se on
pomera kroz vazduh brzinom svetlosti. U nekoj drugoj sredini, na primer iz
vazduha mikrotalas ulazi u argarepu koju kuvamo u MTR, sa mikrotalasom e
se desiti neke promene. Vreme njegovog trajanja (vreme potrebno za jedan
ciklus) ostae nepromenjeno, ali e se skratiti njegova duina (nee vie biti 12.2
cm) a brzina prostiranja postae mu manja od brzine svetlosti. Kada izae iz
argarepe, ponovo e imati duinu od 12.2 cm i brzinu prostiranja svetlosti.

Ako u prostoru gde prolazi talas naie na naelektrisane estice, one e se

pokrenuti pod delovanjem polja talasa, na raun energije talasa, a talas e
oslabiti za toliko izgubljene energije. Energija koju mikrotalas poseduje moe da
u biolokom tkivu (npr. mesu) pokrene slobodne naelektrisane estice (elektrone
i jone) i polarizovane molekule, ali ne moe sam da izvri jonizaciju, niti da
razbija molekule i time menja hemijski sastav sredine kroz koju prolazi. Zbog
toga mikrotalasi spadaju u nejonizujua elektromagnetska polja.

U ovom prikazu na slici 2. cilj je bio da se ukae na to da se mikrotalasi u

vazduhu kreu brzinom svetlosti (u drugim sredinama brzina je manja) i da se
naelektrisane estice i polarizovane molekule, koje su obuhvaene njegovim
poljem, pokreu. Takoe, da mikrotalasi ne mogu da izvre jonizaciju biolokog
tkiva, a to znai da ne mogu stvarati nove ili razgraivati postojee molekule
(menjati hemijski sastav).

_____________________________________________________________________
5
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

1.2 Molekuli vode i mikrotalasi

Mikrotalasi pretvaraju molekule vode iz hrane i pia u efikasna grejna tela.

Molekul vode sastoji se od jednog atoma kiseonika i dva atoma vodonika.

Slika 3. Molekul vode sastavljen je od dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika

Za ponaanje molekula vode nije vaan samo njen hemijski sastav, ve i

geometrija i raspodela naelektrisanja po njoj. Sa slike se vidi da ona predstavlja
dipol. To znai da iako nema vanjskih polja koja deluju na molekul, on na jednom
kraju ima viak elektrona, a na drugom manjak jedan je kraj pozitivan, a drugi
negativan.

_____________________________________________________________________
6
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

Slika 4. Molekul vode zbog svoje geometrije predstavlja dipol .

Ponaanje dipola u polju je bitno drugaije od ponaanje jednoliko

naelektrisane estice. Delovanje elektrinog polja na jednoliko naelektrisanu
esticu ispoljava se kao delovanje fizike sile koja esticu privlai ili odbija. Kod
dipola, polje stvara spreg sila, tj. dve sile koje deluju (jedna na pozitvno
naelektrisan deo molekula u jednom smeru, a druga na negativni u suprotnom
smeru) tako da promena smera polja izaziva rotaciju dipola.

_____________________________________________________________________
7
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

Molekuli vode bez delovanja Delovanjem vanjskog elektrinog Molekuli vode prate promenu smera
vanjskog elektrinog polja nemaju polja molekuli vode se usmeravaju elektrinog polja koje deluje na njih.
posebno usmerenje

Slika 5. Molekul vode kroz koji prolazi mikrotalas

Na slici je prikazana jedan molekul vode kroz koji prolazi mikrotalas. Smer
elektrinog polja , dok mikrotalas prolazi kroz molekul, se menja i izaziva rotaciju
molekula. Rotaciji se suprotstavlja supstanca koja okruuje molekul i zbog toga
molekul kasni u promeni smera u odnosu na elektrino polje. Povrina trougla
koji prikazuje kanjenje srazmerna je temperaturi koja se stvara trenjem
molekula tokom rotacije. Molekuli vode meusobno se povezuju zbog privlaenja
suprotnih naelektrisanja. U molekulu, kraj sa atomom kiseonika je negativan i on
privlai pozitivno naelektrisan kraj drugog molekula vode, gde su atomi vodonika.
Ovakva veza se naziva vodoninom vezom. Pri sobnoj temperaturi, potrebno je
malo energije mikrotalasa da razbije takvu vezu i zarotira molekule. Ako se
povea temperatura vode odvajanje i izazivanje rotacije molekula vode zahteva
znatno manje energije (i izaziva manje slabljenje mikrotalasa koji prolazi kroz

_____________________________________________________________________
8
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

nju). Ne moe svako promenljivo elektromagnetsko polje zagrejati molekul vode.

Tako, polje talasne duine manje od 0.3 mm (frekvencije vee od 1000 GHz )
menja se i suvie brzo da bi molekuli vode mogli da je slede. Takoe, polje
talasne duine vee od 30 cm (frekvencije vee od 1GHz) u toj meri sporo rotira
molekule da ne dolazi do zagrevanja. Za zagrevanje molekula vode nije dovoljna
njihova rotacija. To se vidi kada se vodena para izloi delovanju mikrotalasa.
Molekule rotiraju, ali se na izaziva povienje temperature. Neophodno je da
prilikom rotacija ili oscilacija postoji trenje, odnosno da se rotacija odvija u sredini
koja se suprotstavlja kretanju, a to su tenosti i vrsta tkiva.

2. PROSTIRANJE TOPLOTE KROZ HRANU

_____________________________________________________________________
9
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

Prostiranje toplote kroz hranu mikrotalasima, bitno se razlikuje u odnosu

na klasine pei i ima broje prednosti.

Kada je hrana izloena mikrotalasima, oni prodiru u prvi sloj i u tom sloju
zarotiraju molekule vode. Dubina prodiranja zavisi od hemijskog sastava i
temperature hrane i duine talasa.

Slika 6. Mikrotalas "1" ulazi u hranu i nailazi na molekul koji je dipol, fizikim silama deluje na
dipol-izazivajui njegovu rotaciju; Mikrotalas "2" nije naiao na molekul koji je dipol,i prolazi
kroz hranu, izlazi iz nje i nakon vie refleksije ponovo ulazi u hranu

Dubina prodiranja mikrotalasa iz MTR u mesu je oko 2 cm. Mikrotalas

prodire kroz supstancu nezagrevajui je dok ne doe do molekula vode kog
zarotira u sredini koja se suprotstavlja rotaciji - zbog ega se molekulu podigne
temperatura. Od vruih molekula temperatura se prostire u svim pravcima -
zagrejavajui esticu po esticu - kondukcijsko prostiranje temperature.

_____________________________________________________________________
10
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

Slika 7. Molekulu vode, zbog rotacije u sredini koja se tome suprotstavlja, raste temperatura i
ona postaje grejno telo. Stvorena toplota se prostire od take do take (kondukcijom) na sve
strane od molekula.

Slika 8. Mikrotalasi su uspeli da zagreju sve molekule vode po celoj dubini krike mesa. U delu
gde ima vie molekula tamo je i temperatura via. U delovima siromanim vodom - temperatura
je nia. Zbor sporijeg kondukcijskog prostiranja toplote postoje delovi koji u trenutku
posmatranja jo nisu bili zagrejani

Brzina stvaranja vruih molekula (grejnih tela), po dubini, je znatno vea

od brzine kondukcijskog zagrevanja. Da bi cela supstanca bila zagrejana na istu
ili slinu temperaturu, treba uskladiti ova dva procesa: prvi, podizanje
temperature zbog stvaranja vruih molekula, i drugi, kondukcijsko prostiranje

_____________________________________________________________________
11
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

temperature. Zato se hrana zagreva mikrotalasima koji se alju u paketima

impulsa. Izloi se delovanju mikrotalasa jedno krae vreme (jednom paketu), a
onda se pusti da se kondukciskim zagrevanjem izjednai temperatura u
obuhvaenom sloju. Sledei paket mikrotalasa, s obzirom da prolazi kroz
zagrejani deo (aktivirajui ponovo grejna tela), prodire dublje i stvara nove vrue
take u sledeem sloju. Pauzom, do emisije sledeeg paketa mikrotalasa,
omoguava se izjednaavanje temperature u novom sloju i tako redom. Snaga
zagrevanja regulie se odnosom trajanja paketa impulsa i pauze (kada je
generator mikrotalasa iskljuen).

Kod odmrzavanja hrane potrebno je da pauze izmeu paketa impulsa

mikrotalasa budu due. To znai da emo energiju zagrevanja raspodeliti na dui
vremenski period. Korisnik to ini biranjem manje snage za rad MTP, ime
omoguava dovoljno vremena da se kondukcijskim zagrevanjem temperatura
izjednai u obuhvaenom sloju. Kada biste odabrali veu snagu, na primer sa
ciljem da se ubrza proces odleivanja, kraim pauzama doveli biste do
pregrevanja jednih delova, a nedovoljnog zagrevanja drugih delova hrane.

Zagrevanjem mesa izaziva se proces u kojem se njegova miina vlakna

izduuju; poveanjem temperature miina vlakna se ispravljaju i ire, a daljim
poveanjem temperature proteinski lanci se kidaju i dolazi do rekombinacije
molekula ili koagulacije. U MTP hrana ne moe biti zagrejana na temperaturu od
100C, jer je to maksimalna temperatura koju mogu imati molekuli vode kao
grejna tela. Upravo je to razlog da se u zagrejanoj hrani ne deavaju hemijske
promene (molekule su ouvane). Za termiku obradu mesa, sa nutricionistikog i
mikrobiolokog stanovita, optimalna temperatura mesa treba biti oko 80C. To je
temperatura koja se postie u mikrotalasnoj pei. Kod povrinskog zagrevanja na
viim temperaturama (peenje) dolazi do hemijskih promena, koje se mogu uoiti
po intenzivno promenjenoj boji zapeenog mesta i stvaranju hrskavog sloja.
Peenje ne moe da se realizuje mikrotalasom. Oni koji ne ele da koriste hranu
kojoj je termikom obradom promenjen hemijski sastav, treba da izbegavaju
rotilj.

_____________________________________________________________________
12
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

Zagrevanje mikrotalasima mnogo je efikasnije ako je manja debljina hrane

koja se zagreva. Mikrotalasi lake prolaze kroz nju i posudu u kojoj se nalazi,
reflektuju se od metalne donje povrine radnog prostora MTP, i ponovo, ali sada
odozdo, prolaze kroz hranu zagrevajui je.

3. OSNOVNI DELOVI MIKROTALASNE RERNE

_____________________________________________________________________
13
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

Slika 9. Deo osnovnih delova mikrotalsne rerne

U MTR se pomou mikrotalasa stvaraju grejna tela u hrani koja se termiki

obrauje. Zbog toga MTR mora imati generator mikrotalasa magnetron. Za rad
magnetrona potreban je visoki napon (3000 V do 4000 V) koji se obezbeuje u
bloku za napajanje.Tehnikim reenjem je postignuto da magnetron radi samo za
vreme trajanja negativne poluperiode mrenog napona napajanja. To znai da on
u jednoj sekundi proizvede 50 impulsa. S obzirom na to da se zagrevanje u MTR
odvija u dve faze; prvoj, kada se stvaraju grejna tela i tada magnetron
neprekidno stvara impulse mikrotalasa formirajui paket impulsa, i drugoj, kada
se toplota prostire od grejnih tela konvekcijski, kada magnetron ne radi ima
pauzu. Trajanje duine paketa impulsa i trajanje pauze omoguuje posebna
elektronika, a na osnovu izbora reima rada od strane korisnika.

Magnetron je stvorio mikrotalase u svom telu. Odatle se oni odvode talasovodom

do otvora u radni prostor MTR. Talasovod je metalna cev pravougaonog preseka.
Da se ne bi dogodilo da neki deo hrane koja treba biti termiki obraena ostane

_____________________________________________________________________
14
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

bez delovanja mikrotalasa, vano je obezbediti da se menja ugao ulaska

mikrotalsa u radni prostor. Za to postoji rotacioni reflektor, koji moe imati i
viestruku ulogu, a to je da spreava da se talasi reflektovani od unutranjosti
radnog prostora MTR i vru vazduh (nastao zbog kontakta sa vruom hranom)
vrate putem talasovoda do magnetrona i ugrozie njegov rad.

Radni prostor MTR je oklopljen metalnim zidovima visoke provodnosti. On

omoguava da se energija mikrotalasa, nakon jedne ili vie refleksija od zidova,
utroi na zagrevanje hrane. Ovo oklapanje ima i poseban zadatak: da sprei
isticanje mikrotalasne energije iz MTR, kako ne bi uinila rukovaocu ono to ini
hrani.

eona strana radnog prostora su vrata, koja omoguavaju unoenje i vaenje

hrane. Ona imaju stakleni prozor sa mreicom od visokoprovodnog materijala.
Mreica ima otvore takve veliine da se kroz nju moe videti ta se dogaa u
radnom prostoru, a da mikrotalasi ne mogu izai iz radnog prostora.

Vaan deo svake MTR je sigurnosni sistem za zakljuavanje vrata, kako se ne bi

desilo da se vrata sama otvore ili da ih neko ne otvori dok je MTR ukljuena. On
omoguava da se vrata otvaraju samo ako MTR nije u radnom reimu.

Neke MTR imaju u radnom prostoru rotacionu tacnu na koju se stavlja hrana za
obradu. Ova tacna ima zadatak da, okreui hranu za vreme njenog izlaganja
mikrotalasima, pomae u ravnomernom zagrevanju svih delova hrane (potrebno
zbog mikrobioloke zatite).

Mikrotalasne rerne imaju i sistem za ventilaciju. On omoguava da se smanji

temperatura vazduha u radnom prostoru. Treba imati u vidu da mikrotalasi ne
zagrevaju vazduh, ve to ini hrana koja postaje sve toplija, pod delovanjem
mikrotalasa. Sistem za ventilaciju je tako napravljen da kroz njega mikrotalasi ne
mogu izai iz radnog prostora.

Nabrojani su osnovni delovi skoro svake mikrotalasne pei. Pored njih mogu
postojati i razni drugi blokovi, koji od MTR ine ureaj koji moe da prepozna i
preporui nain pripreme, da pamti odreene postupke i sl.

_____________________________________________________________________
15
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

Literatura

[1] http://sr.wikipedia.org/sr/_

[2] http://www.foti.co.rs/index.php?

_____________________________________________________________________
16
_____________________Prostiranje toplote - mikrotalasna rerna___________________

[3] http://www.tehnologijahrane.com

_____________________________________________________________________
17