Odgovori nisu namenjeni prostom uenju napamet, ve slue za uporeivanje sa

testovima koje ste sami reili, odnosno pitanjima za iju tanost niste sigurni.

Ja nisam autor odgovora i samim tim ne odgovaram za njihovu tanost.

Maksilofacijalna hirurgija

I grupa pitanja

1.Sprecavanje asfiksije u okviru prve pomoci kod povreda lica i vilica podrazumeva:

stavljanje u odgovarajui poloaj (na bok sa glavom na dole tj koma poloaj),

hvatanje mandibule i povlaenje na gore i unapred, uklanjanje stranog sadraja iz
usne duplje i orofarinksa, izvlaenje jezika i fiksiranje ili intubiranje

2. Pravilan transportni polozaj povredjenog sa povredama lica i vilica koji je u

besvesnom stanju je:

stabilni boni poloaj tj. Koma poloaj, leei na stomaku sa licem dole

3. Prelom zigomaticne kosti karakterisu sledeci simptomi i znaci:

ogranieno otvaranje usta, anestezija n.infraorbitalisa, sufuzija konjuktive, diplopija,

bol, hematosinus, deformacija zigomatinog predela, sputenost one jabuice,
antimongoloidan poloaj, stepenik u predelu zigomax i zigofrontalne suture

4. Perkutana repozicija preloma zigomaticne kosti izvodi se pomocu:

otre jednozube kuke po Stromajeru(suprotnog dejstav F)

5. Kod jednostranog preloma kondilarnog nastavka mandibule poremecaj okluzije

karakterise:

otvoren zagriaj na zdravoj strani, ukrten na strani preloma

6. Prelomi kondilarnog nastavka donje vilice dele se na:

sa ili bez dislokacijom, luksacioni (intra i ekstrakapsularni)

7. Kao posledica nedijagnostikovanih, neleenih ili neadekvatno lecenih preloma

kondilarnog nastavka u ranom decijem uzrastu, moze nastati:

prava ankiloza,oteenje centra rasta

8. Poremecaj okluzije u vidu totalno otvorenog zagrizaja nastaje kod preloma (navesti
vrstu preloma):

obostranog preloma kondilarnog nastavka(zbog teleskopske dislokacije ascedentalnih

ramusa)
9. Meu rane komplikacije preloma zigomatine kosti spadaju:

diplopija, enoftalmus, anestezija n.infraorbitalisa , egzoftalmus, ac max sinusitis,

amauroza

10. Pruanje prve pomoi pri povredama lica i vilica podrazumeva:

obezbeivanje prohodnosti disajnih puteva; privremena hemostaza;CPR;prevencija

infekcije;borba protiv oka

11. Traumatska diplopija kod preloma zigomaticne kosti moze nastati kao posledica:

povreda bulbomotornih miia i nerava;inakrceracija orbitalne sadrine u max sinus;

edem i krvarenje u orbiti;povreda III, IV, VI nerva

12. Tipican tip preloma donje vilice u decijem uzrastu je:

zeleni stap (EE U PREDELU KONDILARNOG NASTAVKA)

13. Vreme zarastanja preloma u dece prosecno traje:

3-4 nedelje

14. Prelomi vilica u dece najee se imobiliu:

akrilatnim splintovima (jednodelnim i dvodelnim)

15. Kod tzv. povoljne linije preloma mandibule frakturna linija se pruza:

od gornje ivice alveolarniog nastavka prema napred i nadole

16. Kod tzv. nepovoljne linije preloma mandibule frakturna linija se pruza:

od gornje ivice alveolarnog nastavka prema nazad i nadole do baze mandibule

17. Suzenost i antimongoloidni polozaj rimae occuli kod preloma zigomaticne kosti
nastaje usled:

zatezanje lateralnog palpebralnog ligamenta: znaaj kaudalne dislokacije frontalnog

nastavka

18. Ograniceno/onemoguceno otvaranje usta kod preloma jagodicne kosti nastaje

usled:

kada fragmenti zigomatinog luka dou u neposrednu blizinu koronoidnog nastavka

mandibule i ograniavaju njegovu pokretljivost

19. Utrnulost obraza, nosnog krilca i gornje usne kod preloma jagodicne kosti nastaje
usled:
povrede sadraja infraorbitalnog kanala

20. Utrnulost gornjih zuba na strani preloma, kod preloma jagodicne kosti nastaje
usled:

povrede n.infraorbitalisa(plexus dentalis superior anterior et medialis na strani

povrede)

21. Za repoziciju preloma zigomaticne kosti od indirektnih pristupa koriste se:

Perkutani (jednozubom kukom po S), Temporalni (Gilles), Vestibularni (Keen)

22. Kod preloma zigomaticne kosti palpacijom se moze ustanoviti stepenik na :

zigomatiko maksilarnoj suturi, frontozigomatinoj, zigomatikotemporalnoj, crysta

zigomaticoalveolaris intraoralno, lateroorbitalno, infraoorbitalno,
c.zugomaticoalveolaris u predelu luka)

23. Za privremenu imobilizaciju maksilofacijalnih povreda najcesce se koriste:

zavoji (capistrum, Barelov, Bartonov), iane ligature(Ivy, Risdon, Gilmer, Stovt)

24. Da bi nastupilo primarno zarastanje preloma kostani fragmenti moraju da budu:

egzaktno reponirani, spojeni pod aksijalnim pritiskom(kompresiona osteosinteza), u

stanju potpunog mirovanja

25. Enoftalmus moze nastati kao komplikacija preloma:

poda orbite jagodine kosti

26. Uticaj misicne vuce na dislokaciju fragmenata kod preloma gornje vilice je:
znacajan

nije znacajan

27. Kod jednostranog preloma koluma mandibule povredjeni nije u stanju da:

pomera vilicu ka zdravoj strain

28. Guerin-ov znak se javlja kod preloma:

maxile Le Fort I

29. Guerin-ov znak karakterise:

Hematom u predelu foramena palatinusa majusa na prelazu tvrdog u meko nepce.

30. Tipicna mesta za fiksaciju fragmenta kod preloma maksile Le Fort III su:
nazofrontalna sutura, zigomatikofrontalna, zigoimatikotemporalna

31. U kasne komplikacije preloma jagodicne kosti spadaju:

estetski por. Peudoankiloza, one komplikacije (otoza,enoftalmus, trajne diplopije)

32. Primarno zarastanja preloma postize se posredstvom:

kompresivne osteosinteze(spajanje pod aksijalnim pritiskom)

33. Za rtg dijagnostiku preloma zigomaticnih lukova se koriste:

submentovertikalna projekcija
34. Provizorno zbrinjavanje povreda mekih tkiva lica sastoji se iz:

antiok th, antibiotska th, zatiita rane sterilnim zavojem, antitetanusna zatita, i
zaustavljanje krvarenja.

35. Privremena hemostaza u maksilofacijalnom podrucju izvodi se pomocu:

kompresivnog zavoja (digitalna kompresija), tamponada rane, hvatanje krvnog suda

peanom (definitivna av ligatura)

36. Za horizontalno povezivanje fragmenata tela mandibule pomocu zicanih ligatura

korsti se:

Risdoonov metod, ine po Vinteru

37. Za rtg dijagnostiku preloma poda orbite blow-out standardnom projekcijom se

smatra:

Watersova okcipitomentalna projekcija

38. Na rtg snimku kod preloma poda orbite blow-out vidi se:
visea kap (suza) na gornjem zidu sinusa

39. Kod preloma Le Fort II instrumentalna repozicija fragmenata se izvodi pomocu:

kleta za dezimpakciju maxile po Rou

40. Kod preloma Le Fort I za fiksaciju fragmenata u obzir dolaze:

apertura piriformis, margo infraorbitalis, crista infrazigomatica, zigomatini luk

42. Nesigurni znaci preloma donje vilice su:

poremeaj okluzije, hipersalivacija, funciolaesae, trizmus, deformacija, hematom,

otok, fetor, bol

43. Dislokacija fragmenata donje vilice po sirini oznacava se kao:

dislocatio ad latus

44. Za rtg dijagnostiku preloma maksile najveci znacaj ima:

okcipitomentalna projekcija (Vatersova)

45. Prelom gornje vilice Le Fort II poznat je i kao:

subzigomatini i piramidalni

46. Guerinov prelom je sinonim za prelom:

Le Fort I, niski subzigomatini

47. Prelomi zigomaticne kosti dele se na (Larsen i Thomsen, 1978):

bez dislokacije, sa dislokacjom koji su posle repozicije nestabilni, sa dislokacijom

koji su posle repozicije stabilni

48. Sigurni znaci preloma kostiju lica i vilica su:

abnormalna pokretljivost fragmenata, krepitacija, kotani stepenik (isticanje likvora)

49. Najee vrste dislokacije fragmenata donje vilice su:

dislocatio ad longitudinem, dislocatio ad latus, dislocatio ad axim

50. Anestezija vise zuba i desni gornje vilice moze biti prisutna kod preloma:

poda orbite(blow out) i zigomatine kosti

51. Prelomi gornje vilice dele se na:

prelom alveolarnog nastavka, kombinovani, transverzalni(uni, bilateralni, le Fort

I,II,III), sagitalni

52. Prelom gornje vilice Le Fort III poznat je i kao:

suprazigomatini, prelom baze lobanje

53. Prelom gornje vilice Le Fort I poznat je i kao:

niski subzigomatini, Guerinov

54. Privremena zicana imobilizacija kod koje jedna ligatura obuhvata po dva susedna
zuba u vilici se zove:

Ivyev metod

55. Prelom Le Fort I karakterisu sledeci simptomi i znaci:

uvuena gornja usna, totalna apertognatija, epistaksa, patoloska pokretljivost maxile,
edem gornje usne, hematom u predelu foramena palatinusa majusa

56. Klesta po Rowe-Killey-u se koriste za:

bolne krepitacije, otok lica, kontuzija, instrumentalnu repoziciju kotanih fragmenata

maksile kod Le Fort I, II, III posebno starih vie od 10 do 15 dana

57. Za fiksaciju fragmenata pri hirurskom lecenju preloma bezubih vilica metod
izbora pretstavlja:

primena mini ploica

58. Kod jednostranog preloma kondilarnog nastavka mandibule poremecaj okluzije

karakterise:

centar zagriaja je pomeren na strani preloma, na srtranu povrede je ukrten, a na

zdravoj strani je totalno otvoren zagriaj

59. Kod tzv. nepovoljne linije preloma frakturna linija se pruza:

od gornje ivice alveolarnog nastavka, prema nazad i nadole do baze mandibule

60. Za repoziciju preloma zigomaticne kosti od indirektnih pristupa koriste se:

perkutani (jednozubom kukom po S), Temporalni (Gilles), Vestibularni (Keen)

61. Kod jednostranog preloma koluma madibule povredjeni nije u stanju:

da pomera vilicu ka zdravoj strani, rep po Kinu(intraoralno)

62. Prelom Le Fort II karakterisu sledeci simptomi i znaci:

otvoren zagriaj, izduena srednja treina lica, abnormalna pokretljivost gornje vilice
i krepitacije, stepenik u predelu donje one ivice, i zigomatiko alveolarnog grebena,
edem, hematom srednje treine lica, krvarenje iz nosa, povreda n.infraorbitalisa

63. Kasne komplikacije preloma gornje vilice su:

loe srasli prelomi i poremaaji okluzije, pseudoartroza, delimina ili potpuna

opstrukcija nosa, anosmija, epifora, deformiteti, trigeminalne neuralgije

64. Uticaj misicne vuce na dislokaciju fragmenata kod transverzalnih preloma maksile
je:

veoma mali

65. Dislokacija fragmenata kod transverzalnih preloma maksile najcesce je posledica:

dejstva pterigoidnih miia(povlae maksilu unazad i nanie) i m. constrictor pharing.
sup. I m. palatoglosus

66. Dislokacija srednjeg masiva lica kod preloma Le Fort III je (navesti pravac):

maxila je dislocirana nazad i nadole

67. Za rtg dijagnostiku preloma zigomaticne kosti koriste se sledeci snimci:

okcipitomentalna proojekcija(Waters), 30 step okcipitomentalna

68. Prelome srednjeg masiva lica Le Fort II ili III moze pratiti veoma obimno
krvavljenje koje je posledica:

kidanja a. maxilllaris u pterigopalatinskoj jami ili njene z grane a palatini descedens u

velikom nepanom kanalu

69. Kod krvavljenja usled preloma srednjeg masiva lica Le Fort III privremena
hemostaza se vrsi:

tako to se fraktuirani srednji masiv lica komprimira prema bazi klobanje manuelna
komp. Ili pomou patule ili zavoja

70. Prva pomoc kod povreda lica i vilica na mestu povredjivanja se sastoji iz:

oslobaanja disajnih puteva, zaustavljanja krvarenja, borba protiv oka, prevencija

infekcije, adekvatna imobilizacija i poloaj pri transportu

71. Povrede zigomatine kosti najee nastaju u:

u saobraaju

72. Sigurni znaci preloma zigomatine kosti su:

kotani stepenik (sutura zugomatico frontalis, z. maxillaris, z. temporalis, +

intraoralno crzsta zugomatico alveolaris), medijalna dislokacija

73. Nesigurni znaci preloma kostiju lica su:

poremaaji okluzije, izraeni deformiteti, funkcioleza, bol, otok, trizmus,

hipersalivacija, fetor

74. Urgentno leenje kod obimnih povreda maksilofacijalne regije sastoji se od:

oslobaanja disajnih puteva, CPR, pravilana poloaj prilikom transporta, borba protiv
oka, imobilizacija, preventiva infekcije, zaustavljanje krvarenja

75. Kod preloma jagodicne kosti kao posledica povrede n. infraorbitalis-a nastace:

poremeaj senzibiliziteta u inervacionom podruju n.infraorbitalisa( g. usna, lateralna

strana nosa, obraz, utrnulost zuba)

76. Dislokacija kondila kod jednostranog preloma kondilarnog nastavka najcesce je

(pravac dislokacije):

napred i medijalno(nazad i lateralno znatno ree)

77. Dislokacija kondila kod jednostranog preloma kondilarnog nastavka nastaje usled:

pripoja m. pter. lateralisa na vratu donje vilice (vue ka unutra)

78. Najcesce kasne komplikacije preloma mandibule su:

fractura mallae sanata, usporeno zarastanje, pseudoartroza, ankiloza TMZ, deformiteti
donje treine lica

79. Prelomi kostiju lica najcesce zarastaju _ sekundarno___(a).

Takav nacin zarastanja karakterise stvaranjem kalusa (b).

80. Krvavljenje na nos kod preloma zigomatine kosti je posledica:

cepanje sluzokoe max sinusa i povrede k sudova u momentu povreivanja (a) .

Krv dospeva u nosnu duplju putem prvo se skuplja u antrumu pa se preko ostijuma
sinusa prazni u nos (b).
Ovaj simptom se oznacava kao hemoatosinus (c).

81. Navesti latinske nazive za sledece pojmove koji se koriste u traumatologiji:

a) Nagnjecina: contusio
b) Oguljotina: excoratio
c) Ujedna rana od psa: vulnus morsum cani
d) Ujedna rana od coveka: vulnus morsum humani
e) Rana nanesena vatrenim oruzjem: _vulnus sclopetarium
f) Sekotina:_vulnus scissum_

82. Ako kod preloma zglobnog nastavka u dece postoji poremecaj okluzije lecenje
podrazumeva:

imobilizacija jednodelnim ili dvodelnim akrilatnim splintovima 3-4 nedelje(prelom

vrata dve nedelje), posle funkcionalne vebe i aktivatori

83. Kod preloma zigomaticne kosti palpacijom se moze ustanoviti stepenik na :

zigomatikomaksilarnoj, frontozigomatinoj, zigomatikotemporalnoj,

zigomatikoalveolarnoj

84. Kod preloma zigomaticne kosti za palpaciju je nedostupna sutura:

sfeno zigomatina
85. Za privremenu imobilizaciju maksilofacijalnih povreda najcesce se koriste:

zavoji i iane ligature

86. Zavoji se najcesce koriste za _privremenu imobilizaciju (a).

Najcesce se koriste (vrste zavoja) : Caprstrum, Barelov, Bartonov

87. Rinolokvoreja se javlja kod preloma _Le Fort III___

(a) Posledica je povrede lamine cribrose__

(b). frakture baze lobanje

88. Enoftalmus moze nastati kao komplikacija preloma maksile Le Fort II:

netacno

89. Pravilan transportni polozaj povredjenog (P) sa povredama lica i vilica je:

a) (P) svestan: sedei poloaj sa glavom nagnutom unapred_

b) (P) bez svesti: leei poloaj na stomaku sa licem na dole, stabilni boni poloaj

90. Privremena zicana imobilizacija kod koje jedna ligatura obuhvata po dva susedna
zuba u vilici se zove:
Ivyev metod

91. Gilmer-ov metod je indikovan kod preloma:

donje vilice bez dislokacije posebno kod dece ice

92. Za rtg dijagnostiku preloma koluma mandibule standardnom projekcijom se

smatra:

PA (30 step), DV, OPT, CT, tomografija TMZ

93. Na rtg snimku kod preloma poda orbite blow-outu tipicnim slucajevima vidi se

visea kap(suza) (a).

Lokalizovan je na gornjem zidu sinusa (b).
Ovaj rtg nalaz nije evidentan ako postoji hematosinus_ (c).

94. Kod preloma jagodicne kosti instrumentalna repozicija fragmenata se izvodi uz

pomoc sledecih pristupa:

repozicija kukom perkutano u suprotnom smeru od dejstva F; repozicija po Kinu

intraoralno elavatorom (suprotno od dejstav F); temporalno Gils

95. Kod preloma zigomaticne kosti suzenost i antimongoloidni polozaj rimae occuli
nastaju usled:
zatezanja lateralnog palpebralnog ligamenta i dislokacije frontalnog nastavka

96. Dentalni trajektorijum je:

spongiozne gredice oko alveole zuba su posebno ojaane veze izmeu spongioze i
kompakte(ispod apexa do ramusa, kolumna)

97. Hipersalivacija kod preloma donje vilice posledica je:

odnosa i lanog oseaja stranog tela u sustima

98. Deformacija donje treine lica kod preloma donje vilice posledica je:

dislokacije fragmenata i traumatskog edema

99. Krepitacije se manifestuju karakteristinim zvukom koji se javlja usled:

trenja neravnih kotanih fragmenata na mestu abnormalne pokretljivosti

100. Na prednoj strani vrata donje vilice pripaja se:

m. pterigoideus lateralis

101. Kod dvostrukih preloma postoji 3 fragmenta (a).

To su: 2 distalna kraa i sredinji_______________________(b).

102. Centar zagriaja kod dvostrukih preloma je najee pomeren prema:

distalnijoj liniji preloma

103. Najei etioloki faktor preloma vilica kod dece su:

povrede u igri i padovi

104. Merilo uspene repozicije je:

uspostavljanje normalne okluzije

105. Kod izolovanih preloma zigomatinog luka dolazi do impresije fragmenata

prema:

Medijalno

106. Tokom procesa zarastanja preloma posle koliko dana se formira tvrdi kalus:

42

107. Mijelogeni kalus se sastoji od:

108. Nepotpuni prelomi mogu biti:

infractio(zalom), fragmentum(odlom), fissura (pukotina)

109. Postfrakturni kondilarni sindrom je:

bol u predelu zdravog kondila zbog hiperfunkcije

110. Dislocatio ad axim je:

dislokacija fragmenata donje vilice pod uglom

111. Dislocatio ad longitudinem cum distractione je:

dislokacija fragmenata donje vilice po duini gde dolazi do poveanja duine

(razdvajaju se fragmenti)

112. Dislocatio ad latus je:

dislokacija fragmenata donje vilice po irini

113. Dislocatio ad longitudinem cum contractione je:

dislokacija fragmenata donje vilice po duini sa skraenjem (ramus na strani preloma)

114. Kod luksacionh preloma poloaj glava donje vilice je:

van zglobne jamice(povreena su zglobna kapsula i ligamenti)

115. Simptom naoara se javlja kod

frk.maxillae Le Fort III(a). Njegove karskteristike su: _hematom onih kapaka__ (b).

116. Koji su osnovni uslovi koje imobilizaciono sredstvo mora da zadovolji:

da ne dozvoljava pokrete fragmenata; jednostavno i lako za postavljanje; da to manje

traumatizuje zube i gingivu; da je stabilno za predvieno vreme; da omoguava
ishranu i odravanje higijene

117. Ako se za vreme primarnog zbrinjavanja laceracije parotidnog predela rana ne

usije po slojevima nastace:
mrtvi prostori

118. Kod prekida kontinuiteta Stenonovog kanala pri primarnom zbrinjavanju

laceracije parotidnog predela treba pokuati sa:

end to end anastamozom pomou polietilenskog katetra ili uiti deo S.k. za sluzokou
obraza
119. Koji je period odlaganja definitivnog zbrinjavanja maksilofacijalnih povreda kod
politraumatizovanoh pacijenata:

7-15 dana

120. Leenje luksiranih zuba bez dislokacije podrazumeva njihovu imobilizaciju u

trajanju:

najmanje 3-4 nedelje

II grupa pitanja

1. Lokalni klinicki nalaz akutnog osteomijelitisa mandibule u pocetnoj fazi

karakterisu:

zubobolja, rasklaenost zuba, perkutorna osetljivost (karijes)

2. Od razvojnih faza odontogenih infekcija bol je najizrazeniji u:

subperiostalnoj fazi

3. Pterigomandibularni apces karakterisu sledeci simptomi i klinicki znaci:

bol, otok u predelu nepanpg luka, i iri se medijalno, palpatorno bolna osetljivost,
unutranje strane mandibule u predelu angulusa i trizmus,oteano gutanje, edem.
uvula, suenje istmusa faucijuma, crvena sluzokoa

4. U fazi remisije hronicnog recidivantnog sialoadenitisa antibiotici su indikovani:

netacno

5. Nazoalveolarne ciste nastaju od:

embrionalnih ostataka nazolakrimalnog kanala

6. Vincent-ov znak karakterise:

poremeaj senzibiliteta n. alveolaris inferior (inervaciono podruje n.mentalisa)

7. Vincent-ov znak se javlja kod:

akutnog osteomijalitisa mandibule

8. Kod leenja hroninog osteomijelitisa vilica potrebno je:

dekortikacija (sekvestromija), AB, drenaa, kiretaa piogenog granulacionog tkiva

9. Retencione mukokele su najcesce lokalizovane u:

nemaju posebna predilekciona mesta

10. U neodontogene ciste vilica spadaju:

nazopalatinalna, nazolobijalna, globulomaksilarna, medijalna, palatinalna, medij.

Alveolarna, med.mandibularna

11. Medijalne ciste vrata nastaju od:

zaostatka ductusa tireoglosusa

12. Poremeaj senzibiliteta n.alv. inferior-a se javlja kod :

akutnog osteomijalitisa(Vincentov znak)

13. Dipitrenov znak se javlja kod:

odontogenih cista i osteolitinih tumora

14. Dipitrenov znak karakterise:

ugibanje kosti na pritisak

15. Ciste malih pljuvanih lezda se zovu:

Mukokele

16. Ciste malih pljuvacnih zlezda se klasifikuju:

retencione(prave), ekstravazacione(pseudociste) , MUKKELE 77%

17. U odontogene ciste vilica spadaju:

erupciona, folikularna, ciste gingive kod decei odraslih, odontogena keratocista,

lateralna periodontalna cista, glandularna

18. Alternativni naziv za lateralne ciste vrata je:

Branhiogene

19. Lateralne ciste vrata se javljaju:

na prednjoj ivici m.scm(spoljanje), unutranje se dreniraju na tonzilarnom aboru

20. Cistu incizivnog kanala karakterise rtg nalaz :

ovalno ili krukoliko simetrino jasno ogranieno rasvetljenje 6 mm izmeu

korenova gornjih centralnih sekutia

21. Absces fose kanine nastaje ako infekcija perforira kost:

iznad insercije m. levator anguli oris

22. Sialoliti su sastavljeni iz:

organskog i neorganskog dela

23. Organski deo sialolita gradi:

Jezgro

24. Organski deo sialolita se sasitoji iz:

mukopolisaharida i glikoproteina

25. Odontogene keratociste nastaju od:

dentalne lamine ili njenih epitelnih zaostataka(od izdanka bazalnog sloja epitela
sluzokoe)

26. Najznacajniji odontogeni uzrocnici infekcija mekih tkiva lica su:

ap paradontitis, infekcija extrakcione rane, dentitio difficilis, marginalni paradontitis,

inficirani zaostalni koren, poluimpaktirani/impaktirani zubi, inficirana cista

27. Od razvojnih faza odontogenih infekcija bol prestaje u toku:

Submukoznoj

28. Najznacajniji lokalni znaci retromaksilarnog abcesa su:

bol na pritisak u predelu tubera, trizmus, (poviena T, otok iznad zigomatinog luka
iza tubera, hiperemija)

29. U terapiji odontogenih infekcija centralno mesto ima:

hirurka terapija

30. Tireoglosalne ciste se nazivaju i kao:

medijalne ciste vrata

31. Tireoglosalne ciste se javljaju:

u medijalnoj liniji od foramena cekuma preko hioidne kosti do istmusa t lezde(du

puta ductusa thzreoglosusa)

32. Mesto incizije kod submandibularnog i perimandibularnog abscesa je:

ekstraoralno ispred prednje ivice massetera 2 cm kaudalno od baze
mandibule(izbegava se a i v facialis)

33. Kod pterigomandibularnog abscesa indikovana je ekstraoralna incizija u

slucajevima:

izraenog trizmusa, punog zubnog niza

34. Aktinomikoza predela lica i vilica primarno nastaje u:

mekim tkivima(v. parotid ili maseterino mandibularni prostor)

35. Cista koja se javlja u srednjoj liniji tvrdoga nepca iza vrhova korenova centralnih
sekutica naziva se:

nazopalatinalna cista(cista incizivnog kanala)

36. Klinickim pregledom se moze ustanoviti da li je mukokela retencionog ili

ekstravazacionog tipa:

netacno

37. Najznacajniji faktori koji dovode do akutnog gnojnog parotitisa su:

salivarna staza, smanjena otpornost organizma, loa higijena

38. Kod submasetericnog abscesa incizija se izvodi:

intraoralno na prednjoj ivici m. massetera uz stalni kontakt sa ramusom lateralno od

raphe pterigomandibularis

39. Odontogeni absces fossae caninae nastaje kad infekcija perforira kost:

iznad pripoja m levator anguli oris

40. Furunkul gornje usne moze dovesti do tromboza kavernoznog sinusa sirenjem
infekcije preko:

v. facialis (anastamoza v. angularis i v. ophtalmicae)

41. Traumatske kostane ciste karakterise prisustvo epitelnog sloja u cisticnom

omotacu:
nema epitel, nema inflamacije, solitarna je tean sadraj
netacno

42. Fluktuacija je prisutna kod:

Abscesa

43. Pterigomandibularni absces najcesce nastaje zbog:

perikoronitisa donjeg umnjaka, inf prilikom mandibularne anestezije, a moe i
prilikom osteomijalitisa donje vilice ili inficirane ciste mandibule

44. Salivarne fistule najcesce nastaju kao posledica:

hirurkih zahvata, infekcije pljuvanih lezda, i trauma

45. Absces bukalnog prostora nastaje kada infekcija od gornjih molara perforira kost:

iznad pripoja m. buccinatora

46. Absces bukalnog prostora nastaje kada infekcija od donjih molara perforira kost:

ispod pripoja m. buccinatora

47. Rentgenski nalaz kod akutnog maksilarnog sinusitisa karakterise:

difuzno zasenenje sinusa

48. Diferencijalno dijagnosticki hronini maksilarni sinusitis treba razlikovati od:

odontogenih cista maxillae(radikularne, retencione), malignih tumora suzokoe sinusa

49. Ako infekcija od gornjih molara (bukalni korenovi) perforira kost iznad pripoja m.
buccinatora nastace:
bukalni apsces

50. Kod lecenja odontogenih infekcija antibiotska terapija je indikovana:

ako je poremeeno opte stanje organizma, smanjena otpornost organizma, ako su

zahvaeni anatomski prostori ili postoji tendencija irenja

51. Fenomen petlove kreste se javlja kod:

Ludvigove angine(flegmona poda usne duplje)

52. Na nastanak akutnog gnojnog parotitisa uticu:

salivarna staza, smanjeno opta otpornost organizma, loa higijena

53. Najcesci uzrocnici akutnog gnojnog sialoadenitisa su:

streptokoke (grupa A), staphilococus aureus, Echerichia Colli, Pseudomonas

Aeruginosa

54. Na nastanak kamena u pljuvacnim zlezdama uticu:

metaboliki poremeaji, poremeaj oticanja pljuvake, zapaljenje

55. Sialogram kod hronicnog parotitisa pokazuje:

ektazije izvodnih kanala, strikture ili potpuni prekid kanala

56. U osnovne terapijske mere kod hronicnog sialoadentisa spadaju:

AB, stimulacija sekrecije sijalogognim sredstvom, rigorozna higijena, masaa lezde

57. Nazoalveolarne ciste se na rtg snimku vide kao:

ne pokazuju promene zato to su mekim tkivima

58. Trizmus se javlja kod infekcije sledecih prostora:

pterigomandibularnog, infratemporalnog, submandibularnog, parafaringealnog,

retromaxilarnog, retromandibularnog, i paraotidne loe

59. Odontogeni uzrok infekcije u predelu lica i vilica zastupljen je u

70%

60. Ako je perikoronarni prostor jednog neizniklog zuba vei od _2,5 mm mora se
posumnjati na:

folikularnu cistu

61. Gingivalne ciste odraslih spadaju u:

odontogene ciste vilica

62. Gingivalne ciste odraslih poticu od:

zaostataka dentalnog epitela, od dentalnih lamina

63. Rtg nalaz kod gingivalnih cista odraslih je:

64. U cilju profilakse radioosteomijelitisa vreme izmeu ekstrakcije zuba i poetka

zrane terapije je:

10-14 dana

65. Fistule od gornjih onjaka najee se lokalizuju u:

u predelu medijalnog ugla oka

66. Moguci pravci sirenja infekcije od perikoronitisa donjeg umnjaka su:

submandibularni, sublingvalni, parafaringealni, pterigomandibularni, submaseterini,

bukalni, submukozno (vestibularno)
68. Terapija odontogenih infekcija se deli na:

terapiju uzroka infekcije; hirurka terapija; AB; fizikalna terapija

69. Odontogene fistule u predelu unutrasnjeg ugla oka ukazuju na:

infekciju koj apotie od gornjih onjaka

70. Odontogene fistule na prednjoj ivici m. massetera upucuju na infekciju:

donjih molara

71. Odontogene fistule u predelu brade nastaju:

od donjih frontalnih zuba

72. Tromboza kavernoznog sinusa moze nastati sirenjem infekcije od zuba gornje
vilice preko (zadnji put sirenja):

preko plexusa pterigoideusa

73. Tromboza kavernoznog sinusa moze nastati sirenjem infekcije od zuba gornje
vilice preko (prednji put sirenja):

v. facialis, v infraorbitalis, v angularis, v ophtalmicae

74. Ako infekcija od donjih molara perforira kost ispod pripoja m. mylohyoideusa
nastace:

submandibularni apsces

75. Operativni zahvat kojim se u potpunosti uklanja vilicna cista zajedno sa sakusom
je:

Cictektomija

76. U grupu pseudocista vilica spadaju:

traumatske kotane ciste; latentne kotane ciste d.v; aneurizmatine kotane ciste

77. Ako u zubnom nizu nedostaje zub koji prema hronologiji nicanja treba da je nikao
od cista kao uzrocnika prvo posumnjati na:

Folikularnu

78. Za negnojni hronini osteomijelitis u literaturi postoji vie naziva

suvi difuzni sklerozirajui, reaktivna kotana hiperplazija

79. Osteomijelitis linije preloma najee se javlja

kod preloma donje vilice

80. U cilju profilakse radioosteomijelitisa vreme izmeu ekstrakcije zuba i poetka

zrane terapije je:

10-14 dana

81. Sublingvalni apsces nastaje od donjih bonih zuba tako to gnoj probija periost:

iznad pripoja m. mylohioideusa

82. Dentogeni uzrok infekcije u predelu lica i vilica zastupljen je u:

70% sa predavanja

83. Incizija apscesa vri se na:

mestu najizraenije fluktacije

84. Najei dentogeni uzrok infekcije u predelu lica i vilica je:

apikalni paradontitis

85. Koja je faza u stvaranju apscesa najbolnija:

Subpriostalna

86. Incizija apscesa tvrdog nepca vri se u:

sagitalnom pravcu

87. Apsces tvrdog nepca najee nastaje od:

bonih sekutia (i palatinalnih korenova premolara i molara)

88. Infekcija obraznog prostora nastaje od gornjih zuba tako to gnoj probija periost:

iznad pripoja m. buccinatora

89. Inciziju apscesa obraza po mogustvu treba vriti:

intraoralno

90. Apsces retromaksilarnog prostora najee nastaje od:

gornjih umnjaka i tuber anestezije

91. Perimandibularni apsces najee nastaje od:

prvih i drugih donjih kutnjaka

92. Submandibularni apsces nastaje od donjih bonih zuba tako to gnoj probija
periost:

ispod pripoja m. mylohideusa

93. Apsces bradnog predela najee nastaje od:

donjih sekutia

94. Kliniki oblici zapaljenja su:

edem, infiltrat, absces, flegmona, fistula

95. Faze infekcije dentogenog porekla su:

periodontalna(enosealna), subperiostalna, submukozna

96. U terapiji hroninih subkutanih abscesa se koriste antibiotici:

ne

97. Leenje dentogenih infekcija obuhvata:

incizija, drenaa, fizikalna terapija,hemoterapija, ex zuba uzronika

98. Prisutnost abscesa predstavlja kontraindikaciju za ekstrakciju zuba:

ne

99. Proces sekvestracije karakterie :

radioosteomijelitis (akutni ost.d.v), hronini osteomijelitis, osteomijelitis linije

preloma

100. Kada je cela kruna neizraslog zuba obuhvaena cistom radi se o:

centralnioj folikularnoj cisti

101. Kada je deo krune neizraslog zuba u kontaktu sa cistom radi se o:

lateralnoj folikularnoj cisti

102. Na rendgen snimku svaka cista je jasno ograniena:

netacno
103. Kada je foramen incizivum na rtg snimku iri od ___6 mm ___mora se uzeti u
obzir postojanje

_nazoplatainalne ciste.

104. Ako je perikoronarni prostor jednog neizniklog zuba vei od __2,5_ mm mora
se posumnjati na postojanje _

folikularne ciste.

105. Diferencijalna dijagnoza izmedju ciste i ameloblastoma se moe postaviti na

osnovu :

histopatolokog nalaza

106. Cistostomija je:

(Partch I) operacioni zahvat kojim se stvara irok otvor na cisti prema usnoj duplji i
prazni njen sadraj

107. Cistektomija je:

(Partch II) odstranjivanje cistinog sadraja u celini i primarno zatvaranje operativnog

defekta

108. Ciste nastale na bazi zapaljenja su:

radikularne(apikalna, lateralna, rezidualna) i paradontalne

109. Pseudociste vilica se razlikuju od pravih cista vilica po:

imaju omota od vezivnog tkiva koji je tanak a sa unutranje strane nije obloen
epitelom

110. Ugibanje kosti nastalo usled rasta viline ciste naziva se:

Diptrenov fenomen, fenomemn ping pong loptice, fenomen pergament papira

111. Nuhnove lezde su:

male pljuvane lezde koje se nalaze u predelu vrha jezika (glandulae apicis lingue)

112. Pterigomandibularni prostor prema medijalno je u kontaktu sa

parafaringealnim_ (a), a prema nazad sa parotidnom loom_ (b).

113. Orbita je preko fissure orbitalis superior u komunikaciji sa:

srednjom lobanjskom jamom

114. Orbita je preko fissure orbitalis inferior u komunikaciji sa:

fossom infratemporalis i f pterigoplatainom

115. Fistule na koi nastaju preteno od _stalnih zuba, a na sluzokoi ee od

mlenih_ zuba

116. Diferencijalna dg kod palatinalnog abscesa (navesti tri mogucnosti):

osteomijaltis gv, inficirane ciste, tumor poreklom iz malih plj lezda

117. Radikularne ciste spadaju u grupu_

inflamatornih cista (a).

Nihova relativna ucestalost iznosi _65-70%_ % (b).

118. Sialografski nalaz kod hronicnog rekurentnog sialoadenitisa:

ektazije intra i ekstra glandularnog izvodnih kanala(sijaloohiektazija)

119. Odontogene keratociste se javljaju u dva varijeteta:

unilokularne i multilokularne

120. Pseudociste se razlikuju od pravih cista vilica po:

imaju omota od vezivnog tkiva a unutranji sloj nije obloen epitelom

121. U pseudociste vilica spadaju (navesti sve tri vrste) :

traumatske kotane ciste; latentne kotane ciste d.v; aneurizmatine kotane ciste

122. Garre-ov osteomielitis predstavlja:

zapaljensku reakciju periosta na nespecifine stimulanse

123. Garre-ov osteomijelitis se manifestuje stvaranjem:

nezrelog kotanog tkiva subperiostalno iznad kortikalnog sloja

124. Gingivalne ciste odraslih spadaju u:

odontogene ciste vilica

125. Gingivalne ciste odraslih poticu od:

zaostataka dentalnog epitela, od dentalnih lamina

126. Rtg nalaz kod gingivalnih cista odraslih je:

III grupa pitanja

1. Kao orijentacija za primarno hirursko lecenje rascepa usne sluzi pravilo desetki:

dete je minimum 10 nedelja staro, Hb 10 gr /1 dl krvi, teina 10 funti, Le ispod 10 000

2. Najosetljiviji vremenski period u kome egzogene teratogene nokse mogu izazvati

nastanak rascepa nepca
je:

izmeu 10-12 nedelje emrionalnog razvoja, rascep usne 5-6 ned

3. Pravi mandibularni prognatizam karakterise:

poveana duina tela ili ramusa mandibule sa prominentnom bradom, tup ugao donje
vilice i incizalni stepenica

4. Sagitalna stepenasta osteotomija po Obwegeser-u se primenjuje u cilju:

korekcija mandibularnog prognatizma, korekcije laterognatije(mikrogenija i otvoren

zagriaj)

5. Rascepi sekundarnog nepca obuhvataju:

meko nepce(veloshisis), tvrdo nepce iza foramena incisivuma(palathoshisis)

6. Najoptimalniji vremenski period za alveoloplastiku rascepa alveolarnog nastavka

je:

izmeu 11 i 12 godine

7. Najea sekundarna hirurka korekcija koja se vri posle palatoplastike je:

faringoplastika(a). Ona se izvodi u cilju korekcije velofaringealne insuficijencije(b) .

8. Kod osoba sa mandibularnim prognatizmom poremeceni su:

odnos gornje i donje vilice, tup ugao dv i incizalni stepenik, okluzija

9. Pod laznim mandibularnim prognatizmom se podrazumeva:

nerazvijena gornja vilica a normalno razvijena donja vilica

10. Najoptimalnija starost deteta za hirursko leenje rascepa usne je:

izmeu 2,5 i 6 meseci

11. Glavni ciljevi lecenja rascepa su:

postizanje normalnog govora, omoguavanje gutanja bez vraanja hrane u nos,

postizanje normalnog izgleda, prevencija oteenja sluha, dovoenje zuba u normalnu
okluziju

12. Kod rascepa usne i nepca kao posledica poremecaja razvoja zuba najcesce se
srecu:

nedostatak pojedinih zuba, prekobrojni zubi, morfoloki deformisani zubi,

hipomineralizovani zubi

13. Najcesca disgnatija nastala kao posledica rascepa usne i nepca je:

pseudoprogenija(zbog hipoplazije maxile)

14. Za nastanak rascepa usne i nepca od egzogenih teratogenih noksi najznacajniji su:

virusne infekcije, lekovi, vitamini ,puenje, jonizue zraenje, ovarijalna

insuficijencija, nedostatak kiseonika

15. Velofaringealna insuficijencija je najcesce posledica:

kratkog mekog nepca, nedovoljno pokretljivog mekog nepca, nenormalne

konfiguracije drela, neodgovarajuih pokreta drela

16. Velofaringealna insuficijencija je:

posledica kratkog i nedovoljno pokretnog mekog nepca, nenormalne konfiguracije

drela)

17. Hirurski zahvati za korekciju mandibularnog prognatizma se izvode na:

ramusu, telu dv, uglu dv, u predelu brade

18. U etiologiji rascepa usana i nepca nasledna dispozicija je prisutna kod:

20-30% sluajeva
19. Hirursko lecenje mandibularnog prognatizma ima za cilj poboljsanje/prevenciju:

postizanje normalnog govora, postizanje normalnog izgleda, dovoenje zuba u

normalnu okluziju

20. Mehanizam nastanka rascepa primarnog palatuma:

nastaje zbog deficita mezenhimalnog tkiva u maxillarnom processusu i

intramaxilarnom segmentu pa mezenhim ne urtasta u pukotinu, izmeu medijalnog
nazalnog i maxilarnog nastavka

21. Faringoplastika se izvodi u cilju korekcije:

velofaringealne insuficijencije

22. Deformiteti vilica se klasifikuju na (dve klasifikacije):

I.posledica poremeaja u razvoju ; II.steena_ .

23. Spajanjem desnog i levog medijalnog nazalnog nastavka nastaje:

Intramaksilarnisegment

24. Hirurska korekcija mikrogenije se izvodi na:

ramusu(moe i na korpusu, alveolarnom grebenu i bradi)

25. Sekundarno nepce se razvija iz:

maksilarnih procesusa(iz procesus palatini lateralis u 6 nedelji)

26. Apertognatija je:

stanje kada gornji i donji zubi ne dostiu okluzionu ravan, kada su zatvorene vilice
(otvoren zagriaj)

27. Rascepi primarnog nepca obuhvataju:

usnu, deo tvrdog nepca ispred for inc, alveolarni nastavak

28. Ucestalost rascepa usne i nepca iznosi:

1:500 700 novoroene dece

29. Primarno hirursko lecenje rascepa podrazumeva

zatvaranje rascepa usne, nepca, i laveolarnog nastavka gornje vilice

30. Sekundarno hirursko lecenje rascepa se preduzima

radi korigovanja zaostalih nepravilnosti ili posledica primarnog hirurskog lecenja )

govor deformiteti tkiva)

31. Najoptimalniji termin za hirursko lecenje rascepa nepca je:

izmeu 2 i 2,5 god

32. Iz intermaksilarnog segmenta nastaju:

srednji deo gornje usne,(filtrum), srednji deo g vilice(premaksila) sa

gingivom,primarno nepce (trouglasti deo ispred f incisivuma)
33. Bilateralna sagitalna osteotomija ramusa je indikovana za:

hirurku korekciju mandibularnog prognatizma

34. Sekundarno nepce nastaje iz:

incizalnog kanala tvrdog nepca i mekog nepca

35. Proces formiranja nepca pocinje:

7-12 nedelji embrionalnog ivota

36. Proces formiranja nepca zavrsava se:

u 12 nedelji e

37. U rekonstruktivnoj MF hirurgiji donorna regija za autotransplantat fascije sluzi:

f. lata, f. m temporalisa

38. U rekonstruktivnoj MF hirurgiji donorna regija za autotransplantat kosti sluze:

rebra, ilijana kost, simfiza mandibule, kalvarija, prednji zid maxillae

39. U rekonstruktivnoj MF hirurgiji donorna regija za autotransplantat nerva sluze:

n.auricularis magnus

40. Transplantat po Thiersch-u se uzima pomocu:

specifinih noeva(dermatom)

-Donorne regije za ovaj transplantat:

unutranja strana nadlaktice ili natkolenice

41. Transplantat po Wolfe-u se uzima pomocu:

skalpela

Donorne regije za ovaj transplantat:

supraklavikularna, retroaurikularna, nazolabijalna, sa kapaka

42. Slobodni koni transplantati su:

a)Tir; b)Bler; c)Vulf.

Debljina: a)0.25___;b)0.45___;c)1 mm___.
43. Slobodni koni transplantat po Wolfe-u je indikovan za:

manje kone defekte

44. Slobodni koni transplantat po Thiersch-u je indikovan za:

vee rane na licu

45. Davajuce regije za slobodni koni transplantat poThiersch-u su:

unut. Str. Natkolenice ili nadlaktice

Defekt davajuce regije se zbrinjava:

epitelizira za 25 dana

46. Kompozitni transplantati koji se najee koriste u rekonstruktivnoj MF hirurgiji:

hondrokutani, hondromukozni

47. Proces prijema slobodnih konih transplantata odvija se kroz sledee faze:

faza inicijalne revaskularizacije, faza organizacije, faza inervacije

48. Davajue regije za slobodni koni transplantat po Wolfe-u su:

supraklavikularna, retroaurikularna, nazolabijalna, sa kapaka

Defekt davajuce regije se zbrinjava:

a)direktno uivanje; b)sekundarno epitelizira.

49. Estetski su najbolji slobodni koni transplantati po:

Vulfu

Estetski su najlosiji slobodni kozni transplantati po:

Tiru

50. Glavne osobine lokalnih reznjeva su:

imaju svoju vaskularizaciju, davajua regija se nadoknadi jednostavnije od primajue

51. Lokalni reznjevi se prema vaskularizaciji dele na:

sa neodreenom i sa jasno odreenom vaskularizacijom (koni, aksijalni koni, r na

vaskularnoj peteljci)

52. Reznjevi se prema tkivu koje ih sacinjava klasifikuju na:

kone, sluzokone, sloene, postavljene(koni, fasciokutani, miino koni)

53. Delovi primarnog palatuma su:

Usna, kolumela, kaudalni deo septumanosa, premaxila do foramena incis.

54. Klinicke karakteristike jednostranog rascepa usne:

deformitet nosa, razdvojenost usne, skraena kolumela, ulegnut vrh nosa koji j
eusmeren ka strani rascepa, proirene nozdrve, izdueno nosno krilce

55. Klasifikacija rascepa (Internacionalna konfederacija PRH, 1967):

56. Proces diferencijacije struktrura koje uestvuju u stvaranju nepca poinje u:

4 nedelji embrionalnog ivota

57. Proces diferencijacije struktrura koje uestvuju u stvaranju nepca zavrava se u:

12 nedelji embrionalnog ivota

58. Klinicke karakteristike obostranog rascepa usne:

gornja usna je u 3 dela, kolumela je kratka ili nedostaje, vrh nosa usmeren na dole,
alveolarni segment premaxile sadri sekutie

59. Najoptimalniji vremenski period za hirursko zatvaranje rascepa mekog nepca je:

izmeu 2-2,5 godine

60. Kefalometrijska analiza vri se pomou:

profilnog telerendgenskog snimka

61. Hemimandibularnu hiperplaziju klinicki karakterisu:

pomerenost sredine zagriaja i sredine brade na zdravu stranu

62. Preoperativno planiranje hirurkih korekcija deformiteta lica i vilica obuhvata:

kefalometrijsku analizu, kliniki pregled, analizu modela(anamneza, labaratorija, Rdg,

fotometrija)

63. Analiza kotanog profila vri se na osnovu anatomskih taaka:

N nasion, Se sela

64. Analiza mekih tkiva lica vri se na osnovu anatomskih taaka:

Tr-trichion, Sn-subnasale, Gn-gnathion, O-orbitale, P-ponion

65. Korekcija mandibularnog retrognatizma se izvodi na:

Ramusu

66. Klinicke karakteristike jednostranog rascepa mekog i tvrdog nepca:

kolaps manjeg segmenta alveolarnog nastavka prema medijalno uskost zubnog luka,
palatinalni nastavak maksile na medijalnoj strani spojen je sa septumom, poremeen
pripoj miia

67. Izgled lica kod mandibularnog retrognatizma:

ptiiji profil, skraena donja treina lica, donja usna iza gornjih sekutia, otvoren
zagriaj

68. Metode hirurke korekcije mandibularnog prognatizma su:

osteotomija po Dingmanu, vartcu, Obvegezeru,Dalpontu

69. Etioloki, otvoren zagriaj moe biti:

dentoalveolarni, skeletni, (steeni uroeni), loe navike, rahitis, tumori

70. Reznjevi se prema lokalizaciji u odnosu na defekt dele na:

lokalne, udaljkene, odloene, slobodne

71. Najznacajni etioloski faktori za nastanak stecenih formi mandibularnog

retrognatizma su:

zapaljivi procesi u zglobu, trauma u deijem uzrastu, radio terapija, TU

72. Apertognatija moe biti:

frontalna, bona,(dentoalveolarna, skeletna), totalna

73. Hemimandibularnu elongaciju klinicki karakterisu:

pomerenost sredine zagriaja i sredine brade na zdravu stranu

74. Kod sekundarnog hirurskog lecenja rascepa (period kasne adolescencije) u obzir
dolaze:

faringoplastika korekcija g usne,

75. Za hirurku korekciju dentofacijalnih deformiteta najraniji uzrast pacijenta treba

da je:
a) mladici: 18
b) devojke: 16

76. U bimaksilarne deformitete vilica spadaju:

77. Mehanizam nastanka rascepa sekundarnog palatuma:

ne dolazi do uspostavljanja kontakata izmeu palatinalnih produetaka max

processusa

78. Lani mandibularni prognatizam je kombinacija:

nerazvijene gornje i normalno razvijene donje vilice

79. Kod pravog mandibularnog prognatizma gornja vilica moe biti: ,

normalna, nerazvijena, prerazvijena, aplazija gv

80. Izgled lica kod mandibularnog prognatizma - dominiraju:

izduena donja treina lica, zbrisan sulkus mentolabijalis, donja usna je ispred gornje,
uveano je telo mandibule, ugao je vei od 120 stepeni, III klasa, obrnut preklop
sekutia, ukrten zagriaj

81. Udaljeni reznjevi koji se primenjuju za rekonstrukcije defekata MF regije:

a) kozni: bakamdijanov(deltopektorijalni), eoni

b) misicno-kozni: pectoralis major, latisimus dorsi, trapeyijus, SCM, platisma

82. Slobodni udaljeni reznjevi poseduju:

mikrokrvne sudove

U MF regiji najcesce se koriste (navesti imena reznjeva):

podlaktini, jejunalni, lopatini, ilijani, preponski, dorsalis pedis, latissimus dorsi

83. Lokalni reznjevi se klasifikuju na:

reanj sa neodreenom vaskularizacijom, sa jasno odreenom vaskularizacijom,

klizajui, rotacioni, transpozicioni, ostrvasti

84. U timskom lecenju rascepa ucestvuju:

hirurg, pedijatar, ortodont, fonijatar, logoped, audiolog, stomatolog, psiholog, soc

radnik

85. Prema lokalizaciji otvoreni zagrizaj moze biti:

frontalni i boni

86. Mandibularni retrognatizam pretstavlja:

izolovanu nerazvijenost bradnog predela bez okluzalnih smetnji mikrogenija

87. Mikrogeniju karakterisu:

abnormalno mala donja vilica (mikromandibula), sa distalnim poloajem brade i

distalnim zagriajem (ponekad je prisutna prognatija)

88. Mandibularni retrognatizam se karakterise:

izolovanu nerazvijenost bradnog predela bez okluzalnih smetnji mikrogenija

89. SNA je ugao izmedju:

anterioposteriorni poloaj A prema kranijalnoj bazi poloaj gornje vilice prema

kranijalnoj bazi

90. Ugao SNA pokazuje:

poloaj gornje vilice prema kranijalnoj bazi

91. Prosecna vrednost SNA ugla iznosi:

82 step , ako je vei od 82 onda je prognatizam maxillae, ako je manji onda je

retrognatizam maxillae

92. SNB je ugao izmedju:

take B prema kranijalnoj bazi

93. Ugao SNB pokazuje:

odnos donje vilce prema kranijalnoj bazi

94. Prosecna vrednost SNB ugla iznosi:

80step, ako je manji onda je mand retrognatizam ako je vei onda je mand
prognatizam

95. Maksilarni prognatizam se naziva i kao:

prognatija, gornji picasti front

96. Maksilarni prognatizam karakterisu:

kratka gornja usna, donji front zubi u supraokluziji

97. Reznjevi su delovi tkiva koji

se pomeraju sa jednog mesta na drugi_(a), sa ciljem

da se rekonstruie postojei defekt (b).

98. Reznjevi se prema lokalizaciji dele na:

lokalne, udaljene, slobodne, odloene

99. Ugao ANB ukazuje na:

skeletni sagiotalni odnos gornje i donje vilice + ako je a isped nb i obrnuto

100. Ugao ANB grade:

A-subspinale, N-nasion, B-supramentale

101. Prosecna vrednost ugla ANB iznosi:

2 step , I 2step; II vee od 2; III manje od 2

102. Kod mandibularnog prognatizma meziodistalni odnos prvih stalnih molara

karakterise:

III klasa po Anglu

103. Za rekonstrukcije defekata MF regije od kompozitnih transplantata najee se

koriste:

hondrokutani, hondromukozni

104. Donorna regija za hrskavicno-kozni transplantat je

uka_ (a). Donorna regija za hrskavicno-sluzokozni transplantat je nosni septum_ (b).

105. Prehirursko ortodontsko lecenje kod mandibularnog prognatizma ima za cilj:

postavljaju se ine

106. Slobodni kozni transplantat po Thiersch-u sastoji se iz:

_epiderm, derm, hipoderm__ (a); Njegova standardna debljina iznosi: _0.2-

0.25mm______ (b).

107. Za lokalne reznjeve idealan odnos duzine prema sirini baze reznja iznosi:

2:1 (idealan 1:1)

108. Najpoznatije metode korekcije obostranih rascepa usana su:

po Vou, Lemizirijeru, Barskom, Milardu

109. Iz medijalnih nosnih nastavaka nastaju:

intermaxilarni segmenti (filtrum, premaksila, gingiva, primarno nepce)

110. Za ispitivanje velofaringelane insufocijencije se koristi:

111. Sluzokoni transplantati se koriste u sledeom sluajevima:

rekonstrukcija kapaka

112. Hrskaviavi transplantati se koriste u sledenim sluajevima :

rekonstrukcija vrha nosa i nosnog krilca

113. Od miokutanih renjeva za rekonstrukciju defekata orofacijalnog podrucja

najcesce se koriste:

pectoralis major, latissimus dorsi, trapesius, scm,platisma

114. Kod alveolarne protruzije maksile postoji:

pomeren je frontalni deo alveolarnog nastavka sa zubima unapred, alveolarni nastavak

je iri od aperture piriformis, dijasteme, gotsko nepce

115. Hirurska korekcija alveolarne protruzije maksile:

alveolarna segmentalna osteotomija,(blok osteotomija) vade se pm i istureni

frontalni deo se vraa nazad

116. Mandibularni retrognatizam karakterise:

izolovanu nerazvijenost bradnog predela bez okluzalnih smetnji mikrogenija

117. Maksilarni retrognatizam karakterise:

normalno razvijena donja vilica, a gv je zaostala u razvoju(pseudoprogenija)

118. Etiologija maksilarnog retrognatizma:

naslee

119. Medju najpoznatije mandibularne asimetrije spadaju:

hemimandibularna hipertrofija, hipertrofija kondila, hipoplazija kondila

120. U jednostrane hiperplazije mandibule spadaju:

a) jednostrano uveanje usled hiperplazije i tumora kondila; b)jednostrano uveanje
bez promena na kondilima

IV grupa pitanja

1. Eksciziona biopsija podrazumeva:

in toto uklanjanje promene zajedno sa slojem okolnog zdravog tkiva definitivno

leenje promene

2. Najcesce indikacije za incizionu biopsiju su:

obimne ili nejasno ograniene lezije, promene na anatomski nepovoljnim mestima

gde ekscizijom moemo povrediti krvne sudove i nerve , potencijalno malgine lezije

3. Pleomorfni adenom poseduje sklonost za:

recidiviranje, malignu alteraciju

4. U TNM klasifikaciji kategorijom N3 oznacava se:

metastaza u limfnom voru prelazi 6 cm u preniku

5. Uklanjanje benignog kostanog tumora vilice zajedno sa slojem zdravog okolnog

tkiva se naziva:

periferna osteotomija

6. Meu fibromatozne hiperplazije spadaju:

fib gingive i f tubera, keloid, iritacioni fibrom, pokretni alveolarni grben

7. Ameloblastom moe biti poreklom od:

malasezovih ostrvaca, glenog organa, zaostatka lamine dentalis, epitela, odontogene

ciste

8. Kliniki i prognostiki su najrelevantnije sledee klasifikacije karcinoma

maksilarnog sinusa:

TNM, Sebilova(na spratove etae), Ongrenova(inferioanteriorne/superioposteriorne)

9. Meu mladeima potencijal za malignu alteraciju poseduje:

nevus junctionalis ( maligno alt u m.melanom)

10. Perineuralno i perivaskularno irenje je karakteristika sledeeg malignog tumora:

adenoidnog cistinog karcinoma

11. Ameloblastom je:

benigni lokalno invazivni tumor

12. U odnosu na sve karcinome, Ca usne duplje je kod odraslog muskarca prisutan
kod

oko 2-5 % slucajeva.

13. Odontogeni tumori se klasifikuju na:

epitelne, mezenhimalne, meovite (mikroskopski ameloblastom ,odontom)

14. Karcinomi usne duplje se klinicki manifestuju kao:

egzofitini, endofitini

15. Od klinickih tipova bazocelularnih karcinoma koze najcesce se javljaju:

Noduloulcerativni

16. Od sarkoma mekih tkiva u predelu lica i vilica najcesce se javljaju:

fibrosarkom, spinocelularni sarkom

17. Resekcije donje vilice se zavisno od obima hirurskog zahvata dele na:

marginalne, segmentalne, hemiresekcije, subtotalne, totalne

18. Karcinomi maksilarnog sinusa se prema Ongrenovoj klasifikaciji dele na:

infroanteriorne i superioposteriorne

19. Losiju prognozu imaju karcinomi maksilarnog sinusa lokalizovani u:

Superioposteriorni

20. Bolju prognozu imaju karcinomi maksilarnog sinusa lokalizovani u

Inferioanteriorni

21. U TNM klasifikaciji karcinoma usne duplje T3 oznacava:

tumor je vei od 4 cm

22. Tumor koji pretstavlja konglomerat tvrdih zubnih tkiva zove se:

odontoma complex

23. Endofiticni karcinom jezika meze inspekcijom izgledati mali, a da se palpacijom

ustanovi:

da je infiltrisao znaajan deo muskulature jezika(fenimen ledenog brega)

24. Za endofiticni Ca jezika karakteristican je:

fenomen ledenog brega

25. Prema TNM klasifikaciji T4 za karcinome usana oznacava da je:

tumor infiltrisao okolne strukture(kortikalni deo kosti, miie jezika, max sinus, kou)

26. Sarkomi primarno metastaziraju:

hematogeno (najee u plua)

27. Ulcus rodens predstavlja poseban tip tumora:

bazocelularnio karcinom koe

28. Tipican Rtg nalaz za centralni gigantocelularni granulom vilica je:

solitarno multilokularno rasvetljenje koje podsea na mehur sapunice

29. Resekcije gornje vilice se, u zavisnosti od njihove obimnosti, dele na:

parcijalne, totalne, totalne sa egzenteracijom orbite

30. Osteosarkom je:

maligni tumor

31. Osteosarkom je poreklom:

multipotentnih mezenhimalnih elija kosti

32. Klasifikacija kojom se karcinomi maksilarnog sinusa dele na etaze nosi naziv:

Sebilova

33. Od malignih melanoma koze najcesci je:

melanom koji se povrinski iri

34. Melanom koji se povrssinski siri javlja se (ucestalost):

70%

35. Scintigrafski nalaz vruceg cvora je karakteristican za:

Vartinov tumor (adenolimfom)

36. Naevus flammeus spada u:

vaskularne malformacije

37. Kod karcinoma sluzokoze obraza T2N1M0 oznacava:

T2 Tu 2-4 cm; N1 metastazira u jednoj ipsilateralnoj lezdi do 3 cm; M0 -nema

udaljenih metastaza

38. Cisticni higrom se najcesce lokalizuje u:

bonom predelu vrata ( ili u prednjem)

39. Ucestalost bazocelularnog karcinom u odnosu na ostale maligne tumore koze

iznosi:

65-80%

40. Supraomohioidna disekcija je operativni zahvat pomocu kojeg se uklanjaju limfni

cvorovi:

karotidnog trougla, submandibularnog prostora, submentalnog prostora

41. U fibrome lica i vilica spadaju:

f. durum, f. molle, periostalni, centralni vilini, osificirajui

42. Vaskularne malformacije ne pokazuju tendenciju:

ka spontanoj involuciji

43. Hemangiomi pokazuju tendenciju:

ka spontanoj involuciji

44. Za adenoidni cisticni karcinom karakteristicno je:

perineuralno i perivaskularno irenje

45. Od malignih melanoma najlosiju prognozu ima:

nodularni melanoma

46. Klasifikacija karcinoma maksilarnog sinusa na infero-anteriorne i supero-

posteriorne je po:

Ongrenu
47. Koje od nabrojanih pripadaju osteogenim hiperplazijama:

torus paltinus, egzostoze, torus mandibularis

48. Odontomi su tumori koji/kod kojih su:

epitelna i mezenihimalna komponenta embrionalnih tkiva dostigla potpunu

diferencijaciju

49. Fenomen ledenog brega je kliniki nalaz karakteristian za:

karcinom jezika(endofitini)

50. Klinicki i histoloski razlikuju se sledeci tipovi malignih melanoma koze:

nodularni, akrolentigiozni, lentogomaligni melanom, m koji se povrinski

iri(amelanotini)

51. Sa klinickog stanovista sarkomi se dele:

sarkomi mekih tkiva, limforetikularni, osteogeni

52. Svanom je tumor koji pripada grupi:

neurogenih tumora

53. U orofacijalnom podrucju Svanom se najcesce lokalizuje:

na perifernim nervima, na n.trigeminusu, acusticusu, facialisu

54. Kod primarnog karcinoma donje usne T4N2aM0 oznacava:

T4- tu infiltrie okolne strukture; N2a u jednoj ipsilateralnioj l 3-6 cm; MO nema
udaljenih metastaza

55. Odontom sastavljen iz veceg broja sitnih zubnih struktura zove se:

odntoma compositum

56. Generalizovana hiperplazija ginigive moze biti uzrokovana i dugotrajnim

uzimanjem pojedinih lekova:

imunosupresivi ciklosporin; antiepileptci difenilhidantion; antihipertenzivi

nifedipin

57. Prisustvo metastaza u vise ipsilateralnih limfnih nodusa, do 6 cm u precniku, u

TNM klasifikaciji oznacava se kao:

N2b
58. Satelitske metastaze se nalaze kod:

maligne melanoma koe

59. Epulis oznacava:

vezivno tkivnu hiperplaziju na gingivi

60. Epulis potice od:

periosta ili od periodontalnog tkiva gingivalnog depa

61. Rast epulisa dovodi do (alveolarna kost):

resorpcije alveolarne kosti

62. Medju epulisima najcesci je:

epulis gigantocelularis

63. Centralni gigantocelularni granulom predstavlja

lokalnu reaktivnu intraosealnu hiperplaziju iskljuivo u vilinim kostima

64. Centralni gigantocelularni granulom se najcesce javlja u:

mandibuli 2/3

65. Hirurska terapija centralnog gigantocelularnog granuloma vilicne kosti

podrazumeva:

eksholeaciju, perifernu ostektomiju, marginalnu resekciju kod agresivnih formi i

recidiva

66. Ameloblastomi se klinicki klasifikuju na:

unicistini, policistini(solidni), maligni ameloblastom, ameloblastini karcinom

67. Unicisticni ameloblastom je po klinickim karakteristikama MANJE agresivan od

solidnog ameloblastoma.

68. Rentgenski nalaz za odontoma compositum je:

vidi se prisustvo nekoliko manjih sitnih zubnih strruktura(dentikuli) a oko njega je

zona rasvetljenja fibrozna kapsula

69. Hirurska terapija kompleksnog odonotoma podrazumeva:

enukleaciju Tu
70. U koju grupu tumora spada odontogeni miksom:

Mezenhimalni Tu

71. Rentgenski nalaz za odontogeni miksom u mandibuli:

multilokularna rasvetljenja izgleda mehuria sapunice

72. Koji klinicki tip centralnog gigantocelularnog granuloma ne vrsi resorpciju

korenova susednih zuba:

neagresivna forma

73. Koji klinicki tip centralnog gigantocelularnog granuloma vrsi perforaciju korteksa
i resorpciju korenova susednih zuba:

agresivna forma

74. Ucestalost tumora pljuvacnih zlezda u odnosu na sve tumore glave i vrata iznosi:

3% (2- 6.5%)

75. Distribucija tumora pljuvacnih zlezda prema anatomskoj lokalizaciji iznosi:

parotidna 80%, submandibularna 10%, sublingvalna 1%, male pljuvane lezde 9%

76. U parotidnoj zlezdi se javlja oko _80__% benignih tumora.

77. U parotidnoj zlezdi se javlja oko _20__ % malignih tumora.

78. U submandibularnoj zlezdi se javlja oko _55__ % benignih tumora.

79. U submandibularnoj zlezdi se javlja oko __45__% malignih tumora.

80. U sublingvalnoj zlezdi se javlja oko __10_ % benignih tumora.

81. U sublingvalnoj zlezdi se javlja oko _90__ % malignih tumora.

82. U malim pljuvacnim zlezdama se javlja oko _55__ % benignih tumora.

83. U malim pljuvacnim zlezdama se javlja oko _45__ % malignih tumora.

84. Najcesci medju benignim tumorima pljuvacnih zlezda je:

pleomorfni adenom 46%

85. Najcesci medju malignim tumorima pljuvacnih zlezda je:

mukoepidermoidni Ca
86. Medju tumorima pljuvacnih zlezda istovremeno bilateralno lokalizovan moze biti:

Vartinov Tu -adenolimfom

87. U vilicnim kostima se od tumora pljuvacnih zlezda najcesce javlja:

centralni(intraosealni)mukoepidermoidni Ca

88. Najcesce udaljene metastaze adenoidnog cisticnog karcinoma su u:

Pluima

89. Od benignih tumora pljuvacnih zlezda deficijentnu kapsulu moze imati:

pleomorfni adenoma

90. Hirursko uklanjanje malignog tumora parotidne zlezde uz istovremenu resekciju

VII kranijalnog nerva zove se:

radikalna parotidektomija

91. Hirursko uklanjanje benignog tumora povrsnog dela parotidne zlezde uz ocuvanje
VII kranijalnog nerva zove se:

subtotalna parotidektomija(superficijalna, lateralna)

92. Hirursko uklanjanje benignog tumora dubokog dela parotidne zlezde uz ocuvanje
VII kranijalnog nerva zove se:

totalna parotidektomija

93. Od malignih tumora usne duplje na prvom mestu nalazi se:

planocelularni Ca

94. Ucestalost planocelularnog carcinoma u odnosu na sve maligne tumore usne

duplje iznosi oko __95_ %.

95. Kod odraslog muskarca ucestalost karcinoma usne duplje u odnosu na sve
maligne tumore organizma iznosi: 2-5%

96. Kod karcinoma jezika moze biti prisutna devijacija vrha jezika na:

stranu Tu pri pokuaju da se jezik isplazi Sebilov znak

97. Pojava bilateralnih metastaza u limfnim nodusima vrata karakteristika je:

karcinoma jezika
98. Odontogeni miksom pripada grupi:

benigni tumor poreklom iz embrionalnih vezivnih tkiva koje stvar sluz

99. Vecina karcinoma jezika su histoloski:

planocelularnog tipa sa oroavanjem

100. Kod Ca jezika u trenutku postavljanja dijagnoze regionalne metastaze su prisutne

kod oko _35____% slucajeva..

101. Distribucija malignih tumora pljuvacnih zlezda prema anatomskoj lokalizaciji

iznosi:

a) Submandibularna zlezda35_ %
b) Parotidna zlezda 20_ %
c) Sublingvalna zlezda 80 %
d) Male pljuvacne zlezde 50_ %

102. Medikamentozna terapija agresivnih formi centralnih gigantocelularnih

granuloma vilica koriste se:

kalcitonin, stereoidi(direktno), alfa interferon

103. Ako u zubnom nizu nedostaje zub koji prema hronologiji nicanja treba da je
nikao od tumora kao uzrocnika prvo posumnjati na:

ameloblastom, odontom

104. Na Rtg snimku kod osificirajuceg fibroma u zahvacenom delu vilicne kosti se
zapaza da su:

manje ili vie jasno ogranien rasvetljenja u kojima su mrljasta zasenenja

105. Najcesci maligni epitelni tumor pljuvacnih zlezda je:

pleomorfni adenoma

106. U vilicnim kostima se od malignih epitelnih tumora pljuvacnih zlezda najcesce

javlja:

centralni intraosealni mukoepidermalni Ca (dv)

107. Najcesca lokalizacija malignih epitelnih tumora u vilicnim kostima je:

Mandibula

108. U etologiji malignih tumora koze najznacajniju ulogu imaju:

puenje, industrijsko-hemijski otrovi, virusi, imuni status organizma, genetika,
socijalni status , sunce

109. Whartin-ov tumor je po ucestalosti medju tumorima parotidne zlezde na:

14%

110. Warthin-ov tumor je najcesce lokalizovan u:

parotidnoj lezdi ( donji pol povrinskog renja )

111. Warthin-ov tumor se javlja bilateralno kod oko _10__ %.

112. Fibromatoza gingive se naziva i kao:

generalizovana hiperplazija gingive

113. Etiologija fibromatoze gingive:

neurovegetativni i hormonalni poremeaji (pubertet, graviditet, menopauzta), lekovi

114. Stadijumu I oralnih Ca u TNM sistemu odgovaraju: T 1; N 0_; M 0

115. Stadijumu II oralnih Ca u TNM sistemu odgovaraju: T 2 N_0; M_0.

116. Maligni melanoma (MM) moze nastati iz (tri mogucnosti):

postojeeg nevusa pigmentozusa, kliniki zdrave koe de novo, melanotike

prekanceroze(lentigo maligna

117. Tumori usne duplje se prema histogenezi dele na [SZO, 1971] (sedam grupa)

a)Tu ploastog epitela;

b)Tu lezdanog epitela;
c)Tu mekih tkiva;
d)Tu tkiva koji stvaraju melalnin;
e)Tu sporne ili nesigurne histogeneze;
f)neklasifikovani Tu;
g)promene sline Tu

118. MM najcesce nastaje iz postojeih nevusa pigmentusa__

(a), kod oko _60 %__

(b) slucajeva.

119. Karcinomi maksilarnog sinusa se prema poreklu dele na:

[a] _primarne__. Oni poticu _od sluzokoe sinusa.

sekundarne_. Oni poticu iz drugih lokalizacija(sluzokoe gornjih partija usne duplje,

nosne duplje, etmoidalnih elija, sfenoidalnog sinusa, koe obraza)

120. U TNM klasifikaciji karcinoma usne duplje N2c oznacava:

metastaza u bilateralnim ili kontralateralnim limf l do 6 cm

121. Karcinom donje usne diferencijalno dijagnosticki treba razlikovati od:

zapaljenskih promena(cheilitis..)ulcis durum, povreda, granuloma pyogenicum,

keratoakantoma, Tu malih plj lezda i leukoplakija

122. Radikalna disekcija vrata je hirurski zahvat kojim se evakuisu limfni cvorovi
sledecih podrucja vrata:

1.fossa supraclavicularis,
2. trigonum colli laterale,
3.regio scm,
4. trigonum caroticum,
5. spatium submandibulare,
6. soatium submentale

123. Multipli mijelom je:

sistemska maligna proliferacija, plazma elija koje se smatraju sekretornom formom

B Ly

124. Multipli mijelom u mekim tkivima se zove:

ekstramedularni plazmocitom

On se u predelu glave i vrata javlja u oko: 80%_ slucajeva.

125. U predilekcione lokalizacije ekstramedularnog plazmocitoma u predelu glave i

vrata spadaju:

nazofarinks, nosna duplja, paranazalni sinus, tonzile, (KOE I NA GINGIVI,

NEPCU, PODU USTA JEZIKU)

126. Medju fibrome vilica spadaju:

periostalni, centralni vilini, osificirajui

127. Maligna alteracija kod erozivne leukoplakije iznosi: _25 %.

128. Naevus flammeus zahvata kou u inervacionom podruju nerva:

n.trigeminusa

129. Ekstraosealni osteom se u orofacijalnom podrucju javlja iskljucivo u:

Jeziku

130. Neurinomi se mogu javiti na sledecim kranijalnim zivcima:

n.trigeminus, n.facialis, n.acusticus

131. 'Cafe-au-lait' mrlje na kozi su karakteristicne za:

neurofibromatoze (morbus Von Recklinghausen)

132. Uzrok nastanka flebolita u kavernoznim hemangiomima:

nastaju kao rezultat distrofine kalcifikacije tromba

[b]V grupa pitanja