3.

Signalna transdukcija I
elije mogu direktno da komuniciraju ukoliko se izmeu njih nalaze
pukotinaste veze (koneksoni). elije takoe mogu da komuniciraju tako to
stvaraju hormone i otputaju ih u cirkulaciju endokrino kao i parakrino i
autokrino.

Na sva tri naina komunicira okcitina elija koja se nalazi u elucu. Takoe
postoje i kadherini koji prepoznaju adhezione molekule susedne elije i na taj
nain uspostavljaju komunikaciju. Signalni molekul stie do nekog svog
receptora na nekoj eliji i pokree kaskadna deavanja u eliji i na taj nain
elija odgovara na taj signalni molekul, a isto tako signalni molekul moe da
ue u eliju i da pokrene odgovor elije, to su npr. steroidni hormoni koji ulaze
i vezuju se za unutarelijske receptore. Signalni dogaaj moe da se
projektuje na membranu i citosol i tada kazemo da taj elijski dogaaj
pokree negenomske efekte, a isto tako moe da ue u jedro i da dovede do
transkripcije gena i da ima genomske efekte. Neki molekuli mogu da imaju i
genomske i negenomske efekte, npr. MAP kinaze. Signalni molekuli mogu biti:
amini, peptidi, steroidi, mali molekuli, aminokiseline, nukleotidi, joni, gasovi.

1
Podela receptora na koje ovi signalni molekuli deluju:

KLASA RECEPTORA STRUKTURA RECEPTORA LIGAND

RECEPTORI KOJI SU HETEROMERNI ILI Vanelijski
JONSKI KANALI HOMOMERNI Unutarcelijski
OLIGOMERNI GABA
cGMP
GLICIN
cAMP
ACETILHOLIN
ATP
GLUTAMAT
IP3
SEROTONIN
ATP

RECEPTORI SPREGNUTI JEDNOLANANI ACETILHOLIN,

SA PROTEINOM G POLIPEPTID SA GLUTAMAT
SEDAM TRANS- NORADRENALIN
MEMBRANSKIH OKSITOCIN
DOMENA NPY, PARATHORMON
CCK, GASTRIN
ODORANTI, NEKI
TASTANTI, CITOKINI
RECEPTORI SA JEDNOLANANI NATRIURETIKI PEPTIDI
ENZIMSKOM POLIPEPTID SA FAKTORI RASTA, INSULIN
AKTIVNOSCU ILI JEDNIM INTERLEUKINI,
SPREGNUTI SA TRANSMEMBRANSKIM ERITROPOETIN
ENZIMOM DOMENOM CD45

UNUTARCELIJSKI HOMO/HETERODIMERI MINERALOKORTIKOIDI

RECEPTORI SA RAZLIITIM GLUKOKORTIKOIDI
FUNKCIJSKIM ANDROGENI
DOMENIMA ESTROGENI
VITAMIN D
TIREOIDNI HORMONI
RETINOINA KISELINA
TRANSMEMBRANSKI PROTEINI DELTA-LIKED
PROTEINI KOJI MEMBRANE JAGGED

2
OSOBADJAU
TRANSKRIPCIONE
FAKTORE

1. Receptori koji su jonski kanali, npr. za acetilholin ili glutamat (receptor

za GABA- GABA se vezuje za svoj jonotropni receptor koji je u stvari kanal za
hlor), acetilholin moe da se vee za dve vrste receptora i jedan je kanal za
kalijum, a mogu da budu takoe i unutarelijski receptori koji su ustvari kanali
za neki jon tipa rijanodinski receptor na endoplazmatinom retikulumu koji se
aktivira pomou IP3, to su sve unutarelijski kanali koji su ustvari i receptori u
ovom sluaju za IP3 odnosno za kalcijum.

2. Receptori spregnuti sa proteinom G, opet acetilholin i GABA, imaju i

unutarelijske i vanelijske receptore.

3. Receptori koji imaju enzimsku aktivnost (ligand se vee za svoj

receptor i receptor tada stekne aktivnost ili je taj receptor spregnut sa
enzimima koji se nalaze u citosolu i koji tu imaju svoju aktivnost). To su npr
receptori za faktore rasta, receptor za insulin, ANP, BNP.

4. Unutarelijski receptori za npr. mineralokortikoide, glukokortikoide,

androgene hormone...

5. Transmembranski proteini koji oslobaaju transkripcione faktore.

Ligandi za njih su delta like i jagged

3
5. Transmembranski proteini koji oslobaaju transkripcione faktore

To su integralni proteini membrane koji prolaze takozvanu regulisanu

intramembransku proteolizu - RIP i ovi proteini sad podleu proteolizi sto
dovodi do oslobaanja transkripcionih faktora.

SREBP (Sterol Regulatory Element-Binding Protein) nalazi se na membrani

endoplazmatskog retikuluma. C kraj SREB-a vezan je za drugi protein koji se
naziva SCAP (SREBP Cleavage Activating Protein) protein koji aktivira
isecanje SREB-a. SCAP je vezan za INSIG (insulin indukovan gen 1) oni su
povezani jedan za drugi kada ima holesterola u membrani. Kada nema
dovoljno holesterola kompleks SREBP-SCAP se otkai od INSIG-a, prelazi u

4
Goldi kompleks i sad u Goldiju dolazi do regulisane intramembranske
proteolize jer sad na SREBP deluje prvi protein odnosno prvi enzim koji se
naziva S1P (protein koji iseca SREBP na prvom mestu) i on iseca polovinu
SREBP-a zatim nastupa S2P proteaza koja iseca transmembranski deo i to
dovodi do oslobaanja amino kraja i on sad postaje transkripcioni faktor i
ulazi u jedro gde se vezuje za SRE sekvence na promotoru gena, a SRE su
elementi koji odgovaraju na sterole i pokree se transkripcija gena za eztime
koji dovode do sinteze holesterola. Holesterol se sintetie i tako je pomou
RIP-a mogu metabolizam masti. SREBP omoguava finu kontrolu nivoa
holesterola u eliji.

Notch protein (notch- recka na engleskom) je sledei protein koji podlee

RIP-u koji je prvi put primeen kod mutant Drozofile koji ima speificna
reckava krila. Protein Notch ima 4 izoforme, sve jednom prolaze membranu i
sastoje se iz dva domena NECD - ekstraelijski domen i NICD - unutarelijski
domen. Notch signalni put se aktivira kontaktom dve elije - elije koja
eksprimira ligand (kontaktin) i druge elije koja eksprimira receptor. Kada se
dodirnu te dve elije, kontakt liganda i receptora dovodi do aktivacije prvog
enzima koji se naziva ADAM, on iseca sada vanelijski domen NECD, sada,
taj vanelijski domen vezan za kontaktin najverovatnije se ubacuje u ligand
eksprimirajuu eliju i tamo ima neko dejstvo ali nama to jo uvek nije
poznato.

Na receptor-eksprimirajuu eliju deluje -sekretaza, to je kompleks od

etiri proteina, i ona vri drugo isecanje, unutar NICD-a, pa se taj iseak
vezuje za promotore ciljnih gena Notch-a. Ti ciljni geni su geni koji uestvuju
u razvoju neurona, angiogenezi, stabilizaciji endotela, komunikaciji izmeu
endokarda i miokarda tokom formiranja komora i zalistaka, funkciji sranih
zalistaka, razvoju elija endokrinog i egzokrinog pankreasa, sudbini
sekretornih i apsorptivnih elija creva, razvoju i formiranju kostiju,
diferencijaciji elija mlenih lezda.

5
Sad da vidimo ovaj -sekretazni kompleks. Pored drugog isecanja u okviru
NICD-a koje smo objasnili malo pre, ova proteaza iseca jo jedan protein koji
se nalazi na membranama neurona, taj protein je APP amiloid prekursorski
protein. Njega prvo iseca -sekretaza i ona oslobaa amiloid . Na amiloid
sada deluje -sekretaza i nastaje transkripcioni faktor APP fragment
citoplazme koji se vezuje za promotor ciljnih gena.

Kada neki od proteina -sekretaze mutira, onda ona ne moe da isee amiloid
, pa se onda neseeni amiloid pakuje u snopove i stvaraju se amiloidni
fibrili i to je jedan od uzroka pojave Alchajmerove bolesti.

4. Unutarelijski receptori

To su receptori za ligande koji mogu da prou elijsku membranu i samim tim

postaju transkripcioni faktori. Ti ligandi su steroidni hormoni, glukokortikoidi,
mineralokortikoidi, polni hormoni, vitamin d, tiroidni hormoni, retinoina
kiselina, PPAR.

Kako izgledaju unutarelijski receptori? Oni su relativno sline grae i u

pitanju je velika familija gena, preko 32 gena, nalaze se u vidu homodimera
i heterodimera, heterodimer je na primer receptor za hormone titaste
lezde, a homodimer je npr receptor za glukokortikoide. Mogu biti u
citoplazmi, kao receptor za glukokortikoide, ili mogu biti vezani za DNK
molekul, kao receptor za hormone titaste lezde.

Svi ovi receptori imaju slinu strukturu, tako da svi na N-kraju imaju trans-
aktivacioni domen, koji je odgovoran za aktivaciju transkripcije, zatim sledi
DBD domen- DNA binding domen, ovaj domen vezuje DNK molekul i njegova

6
uloga je vezivanje receptora za DNK i dimerizacija receptora (rekli smo da se
ovi receptori dimerizuju ili kao heterodimeri ili kao homodimeri). Sledei je NL
domen ili nukleusni lokalizacioni domen, koji omoguava da receptor ue u
nukleus. Na C-kraju se nalazi LBD- ligand binding domen, koji vezuje ligand,
a nakon toga ukljuuje dimerizaciju i aktivaciju transkripcije.

Npr receptor za glukokortikoide- nalazi se u citoplazmi, on je neaktivan sve

dok se za njega ne vee kortikosteron. Nalazi se u kompleksu sa proteinima
citosola i to sa Hsp90, Hsp70, Hsp40 (heatshock protein) i sa nekim drugim
proteinima. Kada se vee glukokortikoid, ovaj kompleks najverovatnije
disosuje i zahvaljujui NL domenu, receptor sa vezanim hormonom ulazi u
jedro. U jedru se vezuje za DNK preko DBD (DBD ima takozvane cinkane prste
koji prodiru u ta polu-mesta na DNK molekulu, jedno polu-mesto je za jedan
monomer, drugo polu-mesto za drugi monomer), te sekvence DNK za koje se
vezuje se nazivaju elementi odgovora (HRE- hormone response elements) i
nalaze se u promotoru gena i dolazi do dimerizacije uz pomo DBD i LBD. LBD
i trans-aktivacioni domen N-kraja omoguavaju aktivaciju transkripcije jer
regrutuju tzv koaktivatore koji pokreu transkripcionu maineriju.

7
Ciljni geni transkripcije su npr interleukini, jer glukokortikoidi podstiu imunski
odgovor i inflamatorne procese.

Drugaija je pria kod tiroidnih hormona. Receptor za ove hormone je

heterodimer i ovaj hormon ulazi u eliju ili kroz elijsku membranu ili ga
nekad nosai ubacuju. Njegov receptor nije u citosolu, ve je vezan za DNK
molekul, u vidu heterodimera. Ovaj heterodimer regrutuje korepresore
transkripcije. Znai pre nego to se vee hormon titne lezde, ovaj
heterodimer regrutuje represore transkripcije. Kad se vee hormon, ovi
represori se odvajaju od kompleksa i transkripcija zapoinje. Da bi se
aktivirala transkripcija i hormon i retinoina kiselina moraju da budu
vezani.

3. Receptori sa enzimskom aktivnou

a. membranske guanil ciklaze koje katalizuju stvaranje cGMP od GTP

b. membranske serin/treonin kinaze koje fosforiliu serinske i/ili treoninske

ostatke proteina elije,

c. membranske tirozin kinaze koje fosforiliu tirozinske ostatke kako samih

sebe tako i signalnih molekula koji se nalaze nizvodno,

8
d. receptori koji nemaju tirozin kinaznu aktivnost ali su spregnuti sa enzimima
koji imaju tirozin kinaznu aktivnost (tj spregnuti su sa kinazama citosola),

e. membranske tirozin fosfataze koje uklanjaju fosfatne grupe sa tirozinskih

ostataka proteina elije.

Prva grupa su receptori membranske adenil ciklaze to receptori za ANP

koji oslobaaju ANP u pretkomori srca, svaki receptor vee svoj ANP i to je
signal za dimerizaciju. Da bi se uspostavila guanil ciklina aktivnost dva
receptora koja su vezala po jedan ANP treba da polimerizuju to pokree
guanil ciklinu aktivnost i dovodi do stvaranja ciklinog GMP-a koji je
sekundarni glasnik u velikom broju elija. Guanil ciklinu aktivnost mogu da
imaju i receptori koji se nalaze unutar elije to je solubilna guanil ciklaza u
stvari receptor za NO. Na taj nain NO ostvaruje svoje vazodilatatorno
dejstvo. Vezuje se za guanil ciklazu koja se nalazi u glatkim miinim elijama
krvnih sudova gde dolazi do stvaranja cGMP koji je sekundarni glasnik i
pokree kaskadu deavanja u eliji i dovodi do vazodilatacije.

Druga grupa su receptori koji imaju serin/treonin kinaznu aktivnost i to su

receptori za TGF- transformiui factor rasta , kao i receptor za inhibin.
Ovi receptori dovode do fosforilacije serinskih i treoninskih ostataka. Ove
kinaze poseduju 2 tipa receptora tip II I tip I. Tip II vezuje ligand a tip I
prepoznaje vezan ligand i formira se tetramer. Kada su se povezali tip I i tip II,
tip I sada biva fosforilisan od strane tipa II, znai tip II fosroforilie serinske i

9
treoninske ostatke tipa II. Tip I postaje serin/treonin kinaza i ona sada moe
da fosforilie nizvodne proteine.

Receptori koj imaju tirozin kinaznu aktivnost. Sam receptor ima tirozin
kinaznu aktivnost i to je receptor za NGF -factor rasta nerava. NGF se vezuje
za svoj tirozin kinazni receptor, vezivanje NGF-a je slino ANP-u, znai jedan
NGF se vezuje za jedan receptor, drugi NGF se vezuje za drugi receptor,
receptori dimerizuju to dovodi do ukrtene fosforilacije tirozin kinazne
aktivnosti unutarelijskih domena to aktivira receptor i on sad aktivira
odnosno fosforilie tirozinske ostatke na nizvodnim proteinima u samoj eliji.

Receptor za insulin je takoe receptor sa tirozin kinaznom aktivnou koji se

sastoji iz i subjedinice. subjedinica vezuje insulin, a subjedinica ima
tirozin kinaznu aktivnost i prolazi membranu. Ove subjedinice su povezane
disulfidnim mostovima tako da je sam receptor ve heterotetramer. Ovaj
heterotetramer sad vezuje insulin ili IGF1 (insulinu slian faktor rasta 1)

10
to dovodi do autofosforilacije tirozin kinaznih ostataka na unutarelijskom
domenu insulinskog receptora koji se sada aktivira i moe da fosforilie
nizvodne proteine u eliji.

Koji su to nizvodni proteini koji se nalaze u eliji? Npr IRS -supstrat za

insulinski receptor. Kada se insulin vee za svoj receptor dolazi do
autofosforilacije samog receptora tako da sad receptor moze da fosforilie
proteine citoplazme npr IRS koji sada postaje mesto za pristajanje drugih
proteina, on postaje luka u koju se ukotvljuju drugi proteini, on postaje luka
zato to IRS, poto ga je fosforilisao receptor, ima fosfate tirozina, znai sada
za njega mogu da se veu, odnosno kao u luku da pristanu proteini koji imaju
depove za ove fosfotirozine a ti depovi su SH2 i SH3 proteini/domeni.
Ukoliko je jedan od tih proteina GRB protein koji se aktivira faktorima rasta on
e da pokrene recimo MAP kinazni put. Ukoliko za IRS pristane PI3K on
pokree tzv mTOR signalni put.

Sada da vidimo sta je mTOR signalni put (mammalian target of rampamicin,

sisarski cilj rapamicina). Rapamicin spreava odbacivanje transplatanata i on
u stvari inhibira ovaj kompleks. mTOR je atipina serin/treonin kinaza to

11
znai da on fosforilie serinske i treoninske ostatke drugih proteina u eliji.
Kako se aktivira mTOR? Vratimo se sad na receptor sa tirozin kinaznom
aktivnou, to je insulinski receptor koji e sada da fosforilie ISR koji ima sad
fosfotirozine za koje pristaju PI3K koja preko SH2 domena regulatorne
subjedinice pristaje uz IRS i aktivira se katalitika jedinica. PI3K (fosfatidil
inozitol 3 kinaza) sad fosforilie PIP2 membrane i to znai da nastaje PIP3.
Ovaj nastali PIP3 vezuje se za protein kinazu B-PKB ili Akt i ona je sada
sposobna odnosno na nju sada moe da deluje kinaza koja se naziva PDK1.
PKB sad ili fosforilie mTOR direkno ili fosforilie adaptorni protein koji se
naziva TSC a koji e da aktivira mTOR koja ce da fosforilie nizvodne
proteine koji uestvuju u anabolikim procesima odnosno procesima
proliferacije to je logino jer se sve ovo pokree u odgovoru na faktore rasta.

12
Sledea grupa su proteini koji sami nemaju tirozin kinaznu aktivnost ali su
spregnuti sa proteinima koji imaju i to je receptor za interleukine, za
interferone, za prolaktin, hormon rasta, eritropoetin. Oni se vezuju za
svoje receptore koji sami po sebi nemaju tirozin kinaznu aktivnost ali su
vezani sa proteinima koji imaju tu aktivnost koja se aktivira kada se ligand
vee. U pitanju su homodimeri, heterodimeri, oni su citoplazmatskim
domenima nekovalentno vezani sa tirozin kinazama iz dve velike grupe to su
Janos kinaze i SFK. Kada se vee ligand dolazi do homopolimerizacije i
heteropolimerizacije to dovodi do aktivacije odnosno fosforilacije tirozinskih
ostataka kako samih kinaza tako i receptora.

13
Da vidimo sad kako to izgleda. Ukoliko su za receptor vezane JAK kinaze one
fosforiliu nizvodne proteine a ti nizvodni proteini su STAT proteini
(pretvarai signala i aktivatori transkipcije). Znai ligand-receptor, receptor
aktivira JAK kinaze koje fosforiliu STAT-ove koji dimerizuju i SH2 domenima
se uklope jedan u drugi i tako postaju sposobni da uu u jedro i aktiviraju
transkripciju ciljnih gena vezujui se za IRE (interferon response elements) na
promotoru ciljnih gena tako recimo funkcionie interferon . Jo jedan
primer je receptor za leptin (hormon belog masnog tkiva, regulie apetit),
kada se leptin vee za JAK2 stvara se tetramer zatim dolazi do
autofoforilacije JAK-ova ali i JAK 2 fosforilie same receptore. Fosforilacija
tirozinskih ostataka samih receptora omoguava da za njega pristanu STAT-
ovi, oni bivaju fosforilisani i kao dimeri ulaze u jedro i pokreu transkripciju
ciljnih gena (npr POMC).

14
Druga gupa koja je spregnuta sa ovom vrstom recetora su SFK kinaze ili Src
familija koja obuhvata 9 kinaza. Vana mesta na ovom enzimu su tirozinski
ostatak na 527. mestu to je C-kraj, zatim sledi linker sa SH2 domenom koji
predstavlja dep za fosfotirozine. SH2 domen je vezan sa SH3 domenom.
Kada je Src kinaza neaktivna tada je tirozin na 527. mestu fosforilisan i poto
ima fosfotirozin, tj poto je sad ovaj tirozin na C-kraju fosforilisan umetnut je

15
u SH2 domen to menja konformaciju molekula, znai C-kraj se umee u SH2
ovaj kinazni deo poseduje jedan tirozin koji je defosforilisan i linker izmeu
kinazne aktivnosti i SH2 domena je vezan za SH3 domen, u toj konformaciji je
neaktivna ova kinaza. Aktivira se kada dodje do defosforilacije odnosno do
uklanjanja fosfatne grupe sa ovog terminalnog tirozina, znai tirozin
fosfataza CD45 uklanja fosfatnu grupu i im nema ove fosfatne grupe ona
ispada iz ovog depa za fosfotirozin. Samim tim sto ispada iz depa, SH2
ostaje slobodan da vee neke druge fosfotirozine nishodnih proteina a sa
druge strane aktivira se kinazni deo Src kinaze tako to se vee tirozin na
416-om mestu. Ukoliko se vee STAT 3 tada se pokree angiogeneza, ako se
vee FAK uspostavlja se komunikacija sa susednim elijama preko pomenutih
integrina, ako se vee GRB pokree se MAP kinazni put, PI3K se vezuje za
PKB i pokree neke proliferativne procese.

Poslednji enzim je membranska tirozin fosfataza CD45 protein limfocita

koja uklanja fosfatne grupe sa tirozin ostataka. Ciljni protein za ovu fosfatazu
su enzimi iz Src familije i na taj nain ovi proteini aktiviraju Src enzime koji
sada mogu da vezuju druge proteine i da ih aktiviraju.

16
17