SAVREMENA

ARHITEKTURA
seminarski rad

FRANK LLOYD WRIGHT

 Frank Lloyd Wright je roen 1867.god. u Richland Centeru, Viskonsin, a
umro 1959.god. u Taliesinu, West Arizona. Njegova delatnost na polju
arhitekture trajala je vie od 60 godina. Wright se smatra najveim amerikim
arhitektom, i jednim od trojice ili etvorice velikih majstora arhitekture XX
veka. Uprkos tome njegovo delo bilo je predmet rasprava i nije verovatno da e
se sva sporna pitanja u budunosti reiti povoljno po njega to svakako ne bi bilo
po njegovoj elji.
Njegova vanredno duga karijera arhitekta deli se na razliite faze; na onu
iz vremena njegovog obrazovanja , do vrhunca njegovog stvaralatva u pedesetim
godinama XX veka.
Od mnogobrojnih arhitekata iji rad poinje jo u 19. stoleu, Wright je
bio besumnje najdalekovidniji, genije neobjanjivo bogate i trajne vitalnosti. On
je obuhvatio irok razmak istorijskih odnosa, poevi s arhitekturom Dalekog
istoka. Istovremeno je proiziao iz amerike zemlje i amerike tradicije
neposrednije nego i jedan od velikih amerikih arhitekata. Pravi pogled u njegovo
delo zahteva dosta suptilno ispitivanje, jer njegova dominantna linost, nije
nimalo jednostavna. On sam ima oznake poznog XIX veka; ipak je izolovan i bez
pomoi svojih savremenika slikara i vajara stvorio poetak nove koncepcije.
Wrghtova autobiografija svedoi da su utisci koje je primio na farmi svog
deda doprineli njegovoj ljubavi prema prirodi, kao i prema prirodi materijala.
Posle kratkotrajne delatnosti kod arhitekta J.L. silsbea u ikagu, Wright stupa
1888.god. u biro Luja Sullivana, najveeg amerikog arhitekta onog vremena. U
sullivanovom birou vrlo brazo mu je poverena gradnja stambenih zgrada
Charnley House u ikagu (sl.1).

Sl.1 Charnley House, Astor Street,Chicago, 1892.

Najvaniji uticaj u njegovoj mladosti izvrila je burna izgradnja ikaga. Pa

ipak kad je poeo kao nezavisan da radi, nije direktno nastavio ikaku kolu.
Odustao je od upotrebe novih mogunosti elinog skeleta i velikih staklenih
povrina nebodera njegova sfera je bila intimno stanovanje:oveje skrovite.
 U Evropi su Wrighta brzo razumeli i generacija odgovorna za moderni
pokret ga je akceptirala. Od poetka se Wright posvetio problemu kojeg se nije
vie oslobodio do kraja ivota: kui kao skrovitu. On se za ovo mogao osloniti na
anonimnu ameriku tradiciju. Tajna njegova dela je u tome to je u tradiciji
amerike kue pronaao one elemente koji su mogli posluiti kao snov za
budunost. On se posluio tim osnovnim elementima, dodao nove i svom snagom
svojeg genija proirio nasleenu strukturu kue.
Kua Charnley u ikagu (sl.1) sa svojim isturenim krilima nije se jako
razlikovala od kua u Londonu. Detaljnija analiza pokazuje da je u fasadama
evropskih graevina tog vremena bilo nekog nemira. Njihovi arhitekti se nisu
usuivali da primene glatke povrine amerike tradicije, kao to je to uinio
Wright u kui Charnely, s prozorskim otvorima koji su otro i jasno useeni kao
sekirom, i da kui dadu njen oblik s malim brojem presudnih akcenata.
U najvanija Wrightova prva dela iz devedesetih godina ubraja se njegov
sopstveni studio u Oak Parku (1895), vetrenjaa za njegove tetke u Spring
Greenu (1896) i River Forest Golf Club (1898). 1900.god. Wright je ve dostigao
svoju umetniku zrelost.
1900.god. nastale su kue Bradley i Hickox u Kankaee, Ilinois, i projekt za
Kuu u prerijskom gradu, kojim je zapoela serija prerijskih kua. Taj projekat
se smatra Wrightovim prvim veim prilogom modernoj arhitekturi. U najvanije
ove graevine spadaju kua Isabel Roberts (River Forest, Illinois, 1908.)-(sl.2),
kua Willitts (Highland Park, Illinois, 1902.)-(sl.3), kua Heurtley (Oak Park,
1902.), kua Martin (Bufalo, Njujork, 1904.)-(sl.4), kua Glasner (Glencoe,
Illinois, 1905.), kua Coonley (Riverside, Illinois, 1908.), , a naroito kua Robie
(ikago 1909)- (sl.5), kao i kua gospoe Tomas Gale (Oak Park, 1909.).

Sl.2. kua Isabel Roberts Sl.3. kua Willitts

 Sl.4. kua Martin

Sl.5. kua Robie, enterijer, izgled, perspektiva i osnova

Karakteristina za Wrightove prerijske kue bila je osnova oblika slova

X,L i T, sa slobodnim kretanjem izmeu glavnih stambenih zona. Graevine su bile
niske i horizontalno postavljene; niz prozora bio je pod isturenim, blago nagnutim
krovovima, pri emu su ulazne hale unesene u kompoziciju.
 Ve 1901.god. Wright je objavio projekt za banku u livenom betonu. On se
brzo odluio za armirani beton u zgradama koje nisu bile za stanovanje. Kad su
publikacije nemakog izdavaa Wasmutha 1910. i 1911.god. skrenule panju
evropskih arhitekata na njegovo delo, objekti kao to su kancelarijske zgrade
Larkin u Bufalu, Njujork 1904. (sl.6), Unitu Church u Oak Parku 1906, pa ak I
mali hotel u Mason Cityu, lowa 1909. ostavili su jo dublji utisak nego njegove
stambene zgrade. Kompleksne kubine forme ovih graevina, prostorni razvoj u
tri dimenzije i ekspresivno iskoriavanje novih graevinskih materijala i metoda
odigrali su sledeih petnaest godina vrlo znaajnu ulogu pri nastavljanju
internacionalnog stila. Iz razliitih razloga, line ili opte prirode, sledea
decenija za Wrighta je bila manje produktivna.

Sl.6. Larkin, Bufalo 1904.

Pri organizaciji svojih osnova Wright se vraa na 17.vek i primenjuje veliki

kamin u sreditu kue kao polaznu taku za celu osnovu. Ono to je prvo uticalo na
evropske arhitekte bila je vetrenjaasta osnova, nazvana tako jer su se
prostorije irile iz sredita napolje kao krila vetrenjae (sl.2). ova osnova je
nastala krstastim proimanjem dvaju tela. Ovaj rani ameriki obiaj da se kamin
matra jezgrom kue odakle sve zrai ostao je da vai kroz ceo 19.vek.
Veina Wrightovih ranih kua, poivala je na ovoj krstatoj osnovi, kao to
je kua Hickox. Kankakee. Ilinojs, 1901; kua Ward, Willet park, Ilinojs, 1901;
kua Willitts, Highland park, Ilinojs 1901. (sl.3); uski letnjikovac Charles Rossa na
Lake Delavanu, Visconsin, 1902; kua Robert Evans u Langwoodu, Ilinojs,1904;
kua Isabel Robert, 1907. (sl.2), i kua Horner, Birchwood, 1908.
 Posle povratka u SAD Wright je sagradio poetkom devedesetih godina
mnoge kue od gotovih betonskih delova, od kojih je najznamenitija kua Milard,
1923.god. Njegova sopstvena kua Taliesin (sl.7), odgovarala je njegovim ranijim
prerijskim kuama. On je iskoristio poloaj na obronku i sagradio je od krenjaka
koji je tamo naao.

Sl.7. Taliesin West. Arizona, 1938.

Sredinom i krajem dvadesetih godina Wrighta su smatrali kao starog

majstora koga je novi arhitektonski razvitak proteklih deset godina prestigao.
S nekoliko projekata pokazao je svoju elju da s novom arhitekturom ide u korak,
a da je ne imitira. Sredinom tridesetih godina, Wright je ponovo bio na vrhuncu.
Dvema znaajnim graevinama dokazao je, na sasvim razliite naine, da on sada
sigurno rukuje armiranim betonom: Falling Water, kua porodice Kaufmann u
umama Pensilvanije 1936.god. sa svojim smelim konstrukcijama (sl.8) i upravna
zgrada S.C. Johnson and Son u Racineu, Viskonsin 1936-39.god. sa svojim
slobodnim peurkastim podupiraima.

Sl.8. Falling Water, 1936.

 Najvei projekt (1938) za poslednjih dvadeset godina njegovog stvaranja
je onaj za nove zgrade Florida Southern Colegea u Laklendu, Florida, koje su
poete 1940.god. i graene skoro deset godina. Mautim, iz tog perioda njegovog
stvaranja najznaajnije su kue koje je gradio u potpuno razliitim predelima
SAD: negova sopstvena kua Taliesin u pustinji Arizone (sl.7); kua Pauson,
Arizona, 1940. i kua Sturgis 1939. u brdima Los Anelesa.
Wright je paralelno razvijao sve veu mnogostrukost geometrijskih strukturalnih
tema koje je sve do svoje smrti negovao. Pored pravougaonih oblika, koji su bili
karakteristini za njegovo stvaranje, Wrighta fasciniraju oblici osnova na bazi
uglova od 60 do 30, kao i na bazi krugova pa ak i spirala. Takvi oblici
pojavljuju se prvo u projektu za oporavilite San Marcos u Arizoni 1927.god. a
prvi put su izvedeni u kui Hanna, Kalifornija 1937. Krug i spirala bili su tema
projekta Strong u Marylandu 1925.god, ali su tek ostvareni na Guggenheim
Museumu (projektovan 1943-46, a sagraen 1956-59)-(sl.9).
Wrightova plodna i mnogobrojna delatnost poslednje decenije njegove
karijere jo nije tano obuhvaena niti hronolokim redom publikovana.

Sl.9. Guggenheim Museum, Njujork, 1959.

 Kroz Wrightov dugogodinji rad, ipak, nije lako uvideti u kojoj je meri
njegova tenja za bogatom organskom arhitekturom u pojedinostima odredila
specifian izraz samih njegovih dela. Ve poetkom devedesetih godina Wright
ima izgraenu koncepciju: njegov je cilj definitivno organska arhitektura.
Podsticaje za tu arhitekturu crpeo je iz svih krajeva sveta. Oboavao je
arhitekturu Japana u istoj meri kao arhitekturu Acteka, Tolteka, Maja i Inka, a
takoe i egipatsku, vizantijsku i gotsku; i upravo zbog toga to je njihova
originalna svedoanstva video i potovao ih u jednom novom duhu, upravo zbog
toga nastoji da se otrgne od podraavanja i da stvori neto sasvim originalno.
Kada je u pitanju njegova sopstvena kua u Taliesenu (sl.7), na pitanje, da li je tu
bilo vetakih zahvata, Wright odgovara: Ne,to je prirodno zemljite. Nikad ne
gradim kue na samom vrhu breuljka. Ja ih gradim oko njega, kao obrvu.
Wright je takoe gradio kue i u naborima tla tako da je izgledalo kao da
urastaju u prirodu i iz nje izrastaju. Tolika tenja ka organskom moe delimino
objasniti zato je awright radije upotrebljavao prirodni materijal: kamene
blokove, sirove granitne podove i teku i samo grubo otesanu drvenu grau.
Veoma jak sopstveni oseaj Wrighta za kuu kao skrovite pokazao se i u
dve kancelarijske zgrade, u upravnoj zgradi Larkin Soap Companyu Bufalu 1904.
(sl.6.) i upravnoj zgradi Johnson Wax Company u Racineu, Viskonsin 1939. (sl.10)
iako su nastale u velikom vremenskom razmaku i vrlo razliito izgledaju, pokazuju
isti duh i daju isti uvid u Wrightovo arhitektonsko shvatanje. One predstavljaju
ljuske koje iskljuuju spoljni svet, izolovane i u sebe zatvorene jedinice.

Sl.10. Johnson Wax Company, 1939.

 Za mnogobrojne Wrightove graevine, svakako, nee biti mogue
obuhvatiti u jednom studentskom seminarskom radu od desetak strana, kao to
je ovaj. S tim, da bih ispotovala uslove profesora za to bolji i kavalitetniji rad,
pomenula bih jo nekoliko njegovih projekata kao to su: Vila arlsa Inisa u Los
Anelesu, 1924 (sl.11); Zgrada Vili, Mineapolis, Minesota, 1934 (sl.12); kuca
Suntop, Ardmore, Pensilvanija, 1939. (sl.13); Drustveni centar u Pitsburgu, 1949.
(sl.14); Price Tower, Barlesville, Oklahoma, 1955. (sl.15); Taljezin u
Feniksu,Arizona 1938-1959. (sl.16); Beth Sholom Synagoge, Elkins Park,
Pensilvanija, 1959. (sl.17) i Pozoriste Kalite Humphreys, Dalas, Teksas, 1960.
(sl.18).

Sl.11. Vila arlsa Inisa Sl.12. Zgrada Vili

Sl.13. kuca Suntop

 Sl.14. Drustveni centar Sl.15. Price Tower Sl.16. Taljezin

Sl.17. Beth Sholom Synagoge Sl.18. Pozoriste Kalite Humphreys

Frank Lloyd Wright nije bio samo arhitekt. Spadajui u velike

propovednike svoje zemlje, po prirodi je imao volju i hrabrost da protestuje, da
se pobuni i da istraje. U arhitekturi je nastavio tradiciju nepokolebljivog
individualizma. Tradiciju je smatrao delom samog sebe.
Wright je u izvesnom smislu spadao u rtvovanu generaciju. Kad je poeo
da gradi imao je mnogo ansi za komercijalni uspeh, ali njegov rad se svodio
iskljuivo na individualne poruioce. to svakako ne znai da su se njegove kue
ograniavale na predeo i lini ukus pojedinog poruioca. U periodu imitiranja
klasicizma i gotike, koje je izmeu 1910. i 1925. postajalo sve jae i jae, morali
su Wright i Sullivan u svojoj roenoj zemlji iveti kao prognanici. U doba kada su
oni u oima savremenika smatrani kao pobornici jedne izgubljene stvari, u stvari
nisu oni bili ti koji su izgubili, nego zemlja. Jer kasnije se nije prilagoavao
Wright, ve zemlja. Posledice ovoga se jo i danas oseaju.
 Kao temelje za Wrightova dela ini neraskidiva trojka: amerika tradicija,
njegova tenja za organskim i njegova snaga da za svoje sopstveno doba nae
umetniki jezik. U svojim etrdesetim godinama, ve je iza sebe imao delo koje
je bilo dovoljno veliko i uticajno da bi mu obezbedilo mesto u istoriji. Mnogo
vanije nego Wrightov neposredni uticaj ostao je njegov znaaj da je bio
putokaz za novi stav; jer u Evropi izmeu 1900. i 1910. nije bilo niega to bi se
moglo uporediti s njegovim delom.
Posle 1910. najbolji umovi Evrope su poeli da uviaju ta je Wright uinio
u Americi. Njegov veliki i vaspitni uticaj, ne moe se pikazati pomou sam
onekoliko fotografija i propratnog teksta. Wrightov pravi uticaj sadran je u
njegovim metodama i idejama koje se nalaze u njegovim delima.
Frank Lloyd Wright (sl.19) je umro 1959.god. nikad u ranijim periodima
svog ivota nije imao toliko porudbina niti su mu se toliko, ak preterano divili.
Ameriki asopisi, koji deceniju pre toga nisu nalazili mesto za Wrighta, obeleili
su ga kao genija koji sve prevazilazi i kao najveeg arhitekta svih vremena. A sve
to poto je dugi niz godina imao da podnosi ponienja koja bi manje snanu
prirodu nego to je njegova unitila. Ali, negova sudbina, nije nikako tipina samo
za Ameriku. A nije ni tako lina da se samo njemu mogla dogoditi. Svi pioniri su u
ono vreme imali slinu sudbinu.

Sl.19. Frank Lloyd Wright

 Literatura:

- Nova antologija kua Ranko Radovi

- Umetnost u svetu Udo Kulterman
- 24 asa arhitekture Milan P. Rakoevi
- Enciklopedija moderne arhitekture Herausgegeben von Gerd
Hatje
- Prostor, vreme i arhitektura S. Gidion
- Istorija umetnosti Janson H.W.