Poenkarov Model U Hiperbolickoj Geometriji PDF

Univerzitet u Ni
su
ki fakultet
Prirodno - matematic
Departman za matematiku
Poenkareov model u hiperboli

ckoj
geometriji
Master rad
Mentor: Student:
Prof. dr Milan Zlatanovic Aleksandra Milovanovic
Nis, Oktobar 2012.

Sadr
zaj
1 Istorija neeuklidske geometrije 5

1.1 Nastanak i razvoj hiperbolicke geometrije . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1.2 Zivot i rad Henrija Poenkarea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2 Hilbertov sistem aksioma 13

2.1 Pet grupa aksioma i njihove posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.2 Aksioma paralelnosti i neki njeni ekvivalenti . . . . . . . . . . . . . . 18
3 Potencija ta
cke u odnosu na krug i sferu 21
3.1 Potencija tacke u odnosu na krug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
3.2 Potencija tacke u odnosu na sferu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
4 Uvod u hiperboli cku geometriju 29

4.1 Ravan Lobacevskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
4.2 Paralelne i hiperparalelne prave u ravni L2 . . . . . . . . . . . . . . . 32
4.3 Ugao paralelnosti. Funkcija Lobacevskog . . . . . . . . . . . . . . . . 34
4.4 Karakteristicne krive u ravni L2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
5 Poenkareov model hiperboli cke geometrije 39

5.1 Neprotivurecnost geometrije Lobacevskog . . . . . . . . . . . . . . . . 39
5.2 Dvorazmera i realna projektivna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
5.3 Inverzija u odnosu na krug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
5.4 Bilinearna preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
5.5 Inverzija u odnosu na sferu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
5.6 Poenkareov model hiperbolicke planimetrije . . . . . . . . . . . . . . 50
5.6.1 Opis Poenkareovog disk modela . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
5.6.2 Hilbertov sistem aksioma i aksioma paralelnosti u modelu . . 59
5.6.3 Epicikli u Poenkareovom disk modelu . . . . . . . . . . . . . . 71
5.6.4 Opis Poenkareovog poluravanskog modela . . . . . . . . . . . 74
5.6.5 Epicikli u Poenkareovom poluravanskom modelu . . . . . . . . 80
5.7 Poenkareov model hiperbolicne stereometrije . . . . . . . . . . . . . . 83
5.7.1 Poenkareov sferni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
5.7.2 Poenkareov poluprostorni model . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
6 Zaklju
cak 87
1
2
SADRZAJ
Uvod
Matematika, to je jezik kojim govore sve egzaktne nauke.

Nikolaj Ivanovic Lobacevski
Geometrija kao disciplina ima svoju dugu i bogatu istoriju. Zaceta jos u najs-
tarijim ljudskim civilizacijama, radi potrebe premeravanja tla, vekovima se razvijala
kao induktivna nauka, da bi danas zauzela vodece mesto medu naukama, u okviru
matematike.
Doprinos u razvoju geometrije kao deduktivne nauke dali su starogrcki lozo:
Tales (624-547, pre n.e.), Pitagora (oko 580 - oko 500 pre n.e.), Platon (427 - 347 g.
pre n.e.) kao i njegov najdarovitiji ucenik Aristotel (384 - 322 g. pre n.e.). Oni su
uticali da se induktivni metod nalazenja geometrijskih tvrdenja zameni novim tzv.
deduktivnim metodom, zatim da se uvede nacelo dokazivanja matematickih tvrdenja
sto je uslovilo uvodenje sistematizacije tvrdenja a samim tim dovelo i do aksioma-
tizacije. Osnovne principe, tj. osnovna tvrdenja na kojima se zasniva deduktivna
teorija, Aristotel je razvrstao na aksiome i postulate. Medutim, najsistematicnije
delo iz geometrije antickih vremena koje je dospelo danas pod naslovom Elementi
napisao je starogrcki matematicar Euklid. U svom grandioznom delu Elementi
Euklid je pokusao da dosledno sprovede deduktivan metod u izlaganju geometrije i
upravo ta doslednost ucinila je da njegovo delo vekovima predstavlja savrsenstvo i
uzor logickog rasudivanja ne samo u oblasti geometrije, vec i u nauci uopste. Prilog
tome su i reci Bertrana Rasela: Ako bi naucna otkrica ikada bila u sukobu sa ge-
ometrijom Euklida, treba odbaciti otkrica a ne geometriju - toliko je ona iznad svega
drugog. Za razvoj geometrije, a preko nje i drugih matematickih oblasti, ogroman
znacaj imao je Euklidov peti postulat. Zbog svoje slozenosti i neociglednosti nije se
mogao svrstati na spisku osnovnih tvrdenja vec se morao dokazati. Bili su to dovoljni
razlozi zbog kojih su mnogi matematicari narednih dvadeset i vise vekova neumorno
pokusavali da odgonetnu to pitanje. Velika prekretnica je XIX vek i otkrice neeuk-
lidske geometrije, u cemu prioritetne zasluge ima N. I. Lobacevski, po kome je i
dobila naziv geometrija Lobacevskog ili samo hiperbolicka geometrija. Pored njega,
velike zasluge imao je i J. Boljai koji je zajedno sa Lobacevskim smelo narusio raj
Euklidove geometrije. Medutim, sa matematicke tacke gledista ove dve geometrije
su ravnopravne.
U ovom radu, konstruisacemo takav model u euklidskoj geometriji na kome ce
biti realizovani svi pojmovi i sve aksiome geometrije Lobacevskog, pretpostavlja-
3
4
SADRZAJ
juci neprotivurecnost euklidske geometrije. Tacnije, opisacemo Poenkareov model

hiperbolicke geometrije. Rad je tematski podeljen na sest celina.
U prvoj glavi dacemo istorijski osvrt na nastanak i razvoj geometrije Lobace-
vskog i problema paralelnih pravih i navesti neke detalje iz zivota i rada Henrija
Poenkarea.
U drugoj glavi navodimo Hilbertov sistem aksioma kao i aksiomu paralelnosti
i njene posledice, dok cemo se u trecoj glavi baviti potencijom tacke u odnosu na
krug i sferu, ciji rezultati ce nam biti potrebni.

Cetvrta glava sadrzi vazne denicije i teoreme vezane za ravan Lobacevskog.
Navedene su osobine paralelnih i hiperparalelnih pravih, ugao paralelnosti, funkcija
Lobacevskog kao i epicikli u ravni L2 .
U petoj glavi dajemo detaljan opis Poenkareovog modela hiperbolicke geometrije.
Najpre pokazujemo da je geometrija Lobacevskog neprotivurecna, zatim navodimo
neke cinjenice o dvorazmeri, inverziji i bilinearnim preslikavanjima koje su nam
znacajne za dokazivanje tvrdenja koja vaze u modelu, onda prelazimo na opis mod-
ela i dokazivanje da na njemu vaze sve aksiome Hilbertovog sistema kao i aksioma
Lobacevskog. Preko Poenkareovog disk modela hiperbolicke planimetrije uvescemo
i Poenkareov poluravanski model hiperbolicke planimetrije, dok cemo u analogiji sa
njima dati kratak opis sfernog modela i poluprostornog modela hiperbolicke stere-
ometrije.
U poslednjoj glavi dat je kratak osvrt na vazne cinjenice koje su obradivane i
ukazano je na moguca uopstenja dobijenih rezultata i prekretnica za dalji rad.
Posebno bih uputila zahvalnost svom mentoru, prof. dr Milanu Zlatanovicu, koji
mi je svojim primedbama i sugestijama pomogao pri izradi ovog rada.
Glava 1
Istorija neeuklidske geometrije
1.1 Nastanak i razvoj hiperboli

cke geometrije
Istorija geometrije seze do antickog doba, ali je njena kolevka nesumnjivo Is-
tok. Razvoj geometrije se moze podeliti na cetiri perioda, cije je granice nemoguce
odrediti datumima. Geometrija se kao nauka prvi put pojavila u drevnom Egiptu,
Vaviloniji i Grckoj, oko V veka p.n.e., u vezi sa razvojem kulture premeravanja tla.
Egipcani su razvili induktivan metod zakljucivanja, od pojedinacnog ka opstem, npr.
primetili su da jedan trougao ima tri ugla, pa su nacrtali drugi trougao i primetili
isto, itd. dok nisu zakljucili da svi trouglovi imaju po tri ugla, tada su to uzeli za
neku osnovnu vrednost tj. aksiomu. Smatra se da je geometrijsko znanje preneseno
u VII veku p.n.e. iz Egipta i Vavilonije u Grcku. Oko IV-V veka p.n.e. nastaje
period sistematskog izlaganja geometrije kao nauke, kada se sva tvrdenja dokazuju.
Medutim, nastanak kapitalizma u Evropi doveo je do novog, treceg perioda
razvoja geometrije. U prvoj polovini XVII veka nastala je analiticka geometrija,
ciji su tvorci bili Dekart1 i Ferma2 .

Cetvrti period razvoja geometrije sve do danas obelezen je izgradnjom neeuklid-
skih geometrija od kojih je prva bila geometrija Lobacevskog3 , koju je on izgradio
istrazujuci osnove geometrije, i posebno, aksiome o paralelnim pravama. Termin
neeuklidska geometrija opisuje hiperbolicku i elipticku geometriju koje su negacija
euklidske geometrije. Sustinska razlika medu njima je priroda paralelnih pravih.
Dok euklidska geometrija spada u najstarije poznate oblasti matematike, neeuklid-
ska geometrija nije bila prihvacena i priznata sve do XIX veka. Mada, rasprava
koja je mogla da eventualno dovede do otkrica neeuklidske geometrije pocela je mal-
tene istog trenutka kada je objavljeno cuveno Euklidovo4 delo Elementi. U ovom
delu, Euklid zapocinje sa ogranicenim brojem pretpostavki (23 denicije, 5 osnovnih
1
Rene Dekart (1596-1650), francuski matematicar,filozof i naucnik
2
Pjer de Ferma (1601-1665), francuski matematicar
3
Nikolaj Ivanovic Lobacevski (1793-1856), ruski matematicar
4
Euklid (grcki: E ), roden oko 300. godine p.n.e., poznat i kao Euklid iz Aleksandrije,
anticki matematicar
5
6 GLAVA 1. ISTORIJA NEEUKLIDSKE GEOMETRIJE
pojmova i 5 postulata) i tezi ka tome da dokaze sve ostale rezultate u radu. Na-
jproblematicniji ali isto tako i najpoznatiji je Euklidov peti postulat ili Aksioma
paralelnosti i on u originalu glasi: Ako prava linija sece dve druge prave linije tako
da je zbir unutrasnjih uglova sa iste strane manji od zbira dva prava ugla, tada se
prave linije, produzene do beskonacnosti, seku sa one strane sa koje su uglovi manji
od dva prava ugla.
Kompleksnost petog postulata je stotinama godina zadavala probleme mnogim
matematicarima koji su pokusavali da ga dokazu na osnovu prethodna cetiri postu-
lata jer su smatrali da on ne treba da se nalazi kao aksioma zbog svoje slozenosti
vec da se dokaze kao teorema. Mnogi su pokusavali da pronadu dokaz zasnovan na
metodu svodenja na protivurecnost, polazeci od negacije petog postulata ili nekog
tvrdenja ekvivalentnog petom postulatu i na osnovu aksioma i ostalih Euklidovih
postulata pokusavali da rese dugogodisnji problem. Mnogi od njih dovodili su sebe
u zabludu smatrajuci da su u tome uspeli ne primecujuci da su skriveno u svojim
izvodenjima na izvestan nacin iskoristili neki od ekvivalenata petog postulata.
Devetnesti vek bio je vek neslucenih dostignuca u skoro svim oblastima nauke
pa i u geometriji. Najznacajnije u ovoj oblasti je bilo otkrice nove tzv. neeuk-
lidske geometrije koja se bitno razlikuje od euklidske. Prioritetne zasluge u otkricu
neeuklidske geometrije ima ruski matematicar Lobacevski. Kao i mnogi njegovi
prethodnici, Lobacevski je nastojao da indirektnim postupkom Euklidov peti pos-
tulat izvede iz ostalih postulata i aksioma Euklida. U tom cilju, on je posao od ne-
gacije jednog tvrdenja koje je ekvivalentno petom postulatu, naime od pretpostavke
da kroz tacku van jedne prave postoje najmanje dve prave koje su sa tom pravom
komplanarne i disjunktne. Kako, kao i mnogi njegovi prethodnici, nije uspeo da
dokaze peti postulat, on je izdvojio sve sto u geometriji nije zavisilo od petog pos-
tulata, tzv. apsolutnu geometriju, a peti postulat zamenio drugim postulatom po
kome se kroz tacku u ravni koja ne pripada nekoj pravoj te ravni moze povuci ne
samo jedna prava paralelna datoj pravoj. Ne koristeci Euklidov peti postulat niti
bilo koje njemu ekvivalentno tvrdenje, Lobacevski je uspeo da izgradi jednu sasvim
novu teoriju u kojoj nema nikakvih protivurecnosti. Uveren u logicku ispravnost
svojih rasudivanja, on je smelo razotkrivao nove zakonitosti, tvrdeci da Euklidov
peti postulat ne predstavlja posledicu ostalih Euklidovih postulata i aksioma i da,
stavise, sem Euklidove geometrije postoji jos jedna geometrija koja se bitno razlikuje
od nje.
Rezultate svojih istrazivanja Lobacevski izlaze na zasedanju Fizicko-matema-
tickog odeljenja Kazanjskog univerziteta 1826. godine a rad Sazeto izlaganje osnova
geometrije sa strogim dokazom teorema o paralelama, koji obelezava datum rodenja
neeuklidske geometrije, je publikovao 1829. godine u Vesniku Kazanjskog uni-
verziteta. Geometrija Lobacevskog se zasniva na osnovnim stavovima kao i Eukli-
dova, samo sto se peti postulat zamenjuje postulatom da se kroz jednu tacku izvan
neke prave mogu povuci najmanje dve prave, u istoj ravni, koje ne seku datu pravu.
Potpuno nezavisno od njega Boljai5 je publikovao rad o istom ovom pitanju, u
manje razvijenoj formi, 1832. godine u vidu dodatka knjige Geometrija svog oca
5
Janos Boljai (1802-1870), madarski matematicar

1.1. NASTANAK I RAZVOJ HIPERBOLICKE GEOMETRIJE 7
Farkasa Boljaia. Stoga se taj rad u literaturi i srece pod nazivom Apendiks, sto
na latinskom jeziku znaci dodatak.
Nije iznenadujuce da za zivota nisu dobili priznanja koja zasluzuju, samo je poz-
nati matematicar Gaus6 razumeo dubinu i dalekoseznost njihovih ideja, buduci da
su se one podudarale sa njegovim zamislima iz ranijih godina. Zanimljivo je to da
je Gaus znao radove obojice, no nije nijednog ikad upoznao s radom onog drugog.
Medutim prednost dobija Lobacevski zbog ranijeg objavljivanja svog rada pa se zbog
toga novootkrivena geometrija naziva neeuklidska geometrija Loba cevskog ili
samo hiperboli cka geometrija koja je zasnovana na aksiomama apsolutne ge-
ometrije i aksiomi Lobacevskog, o kojoj ce kasnije biti reci. Napomenucemo da je
pored geometrije Lobacevskog otkrivena jos jedna neeuklidska geometrija poznata
kao elipticka ili rimanova geometrija, do koje je dosao matematicar Riman7
1854. godine u svom radu O hipotezama koje leze u osnovi geometrije, razmatrajuci
tzv. polidimenzione povrsi.
Lobacevski je svoju geometriju konstruisao polazeci od osnovnih geometrijskih
pojmova i svojih aksioma i dokazivao je teoreme geometrijskim metodama, slicno
euklidskoj geometriji. Kao osnova sluzila mu je teorija paralelnih pravih i to raz-
likuje njegovu geometriju od euklidske. Geometrija Lobacevskog otkriva novi svet
geometrijskih objekata: prave paralelne u smislu Lobacevskog se sve vise priblizavaju
jedna drugoj sa jedne strane a udaljavaju do beskonacnosti sa suprotne strane; dve
prave koje imaju zajednicku normalu, na obe strane od te normale se beskonacno
razilaze; zbir uglova u trouglu manji je od 180 stepeni, sto znaci da u geometriji
Lobacevskog cetvorougao moze imati najvise tri prava ugla a cetvrti je ostar; sve
tacke koje se nalaze na jednakom rastojanju od date prave leze na krivoj liniji a
ne na pravoj, kao u euklidskoj geometriji. Ravan i prostor Lobacevskog su skupovi
tacaka u kojima su odredene prave, kretanje gura, rastojanja, uglovi i drugi ele-
menti. Izgradio je odgovarajucu trigonometriju kao i principe analiticke i diferenci-
jalne geometrije. Od nastanka geometrije Lobacevskog uloga aksiomatskog metoda
u matematici uopste i u geometriji posebno postala je veoma znacajna. Euklid-
ska geometrija je posle toga takode dobila svoju aksiomatsku osnovu. Hilbert8 je
na kraju XVIII veka prvi postavio konkretan sistem aksioma euklidske geometrije,
tzv. Hilbertove aksiome. Aksiomatsku osnovu dobile su takode i druge geometrije:
Lobacevskog, projektivna, ana, visedimenzionalna euklidska i druge. Lobacevski
euklidsku geometriju naziva obicnom geometrijom a svoju, hiperbolicku naziva
imaginarnom geometrijom. Ipak, jos uvek se zadrzala mogucnost da su aksiome
hiperbolicke geometrije logicki nekonzistentne. Uobicajen model za euklidsku ge-
ometriju je ravna povrs. S druge strane najjednostavniji model za elipticku ge-
ometriju je sfera, gde su prave linije tzv. neeuklidske prave velike kruznice dok se
tacke suprotne jedna drugoj podudaraju. Cak i nakon radova Lobacevskog, Boljaia i
Gausa ostalo je pitanje: Da li postoji model ociglednog predstavljanja hiperbolicke
geometrije?. Geometrija Lobacevskog je imala protivnike medu matematicarima
6
Johan Karl Fridrih Gaus (1777-1855), nemacki matematicar
7
Georg Fridrih Bernard Riman (1826-1866), nemacki matematicar
8
David Hilbert (1862-1943), nemacki matematicar
koji nisu shvatali njenu sadrzinu sve dok veliki matematicar Beltrami9 nije 1868.
godine dao odgovor na ovo pitanje i pokazao da geometrija Lobacevskog vredi na
jednoj posebnoj povrsi nazvanoj pseudosfera. Ona je postala predmet ispitivanja
velikih matematicara kao sto su nemci Klajn10 i Riman11 i francuz Poenkare12 koji
su veoma doprineli u smislu armacije geometrije Lobacevskog i njene primene. Ona
je nasla siroku primenu u raznim granama matematike kao i u modernim tokovima
teorijske zike. Razvoj neeuklidskih geometrija pokazao se veoma znacajnim za
ziku XX veka. Zadajuci ogranicenja brzini svetlosti, sabiranje brzina zahtevalo je
nuzno koriscenje hiperbolicke geometrije. Otkrice neeuklidske geometrije spada u
red najvecih otkrica u matematici. Ovim otkricem, kao i svojim celokupnim stavom
matematicara i lozofa matematike, Lobacevski je otvorio nove puteve u razvitku
matematike koji su usledili aksiomatskim zasnivanjima svih grana matematike i
uvrstio se u red genijalnih stvaralaca. Povodom stogodisnjice njegovog rodenja
utemeljena je Nagrada Lobacevskog za dela iz neeuklidske geometrije.
1.2
Zivot i rad Henrija Poenkarea
Znanstvenik od imena, a posebno matematicar,

oseca u svom radu isto kao i umetnik, njegova je
radost velika i potice od same prirode - Henri Poenkare.
Francuski matematicar, roden 29. aprila 1854. godine a umro 1912. godine.
Predavao je matematicku ziku i racun verovatnoce na Faculte des sciencas u Parizu,
a zatim predaje visu analizu na Ecole Polytechnique. Njegov znacajni rad se ogleda
na polju matematike, zike i astronomije. Istrazivao je diferencijalne jednacine a
posebno su vazni njegovi radovi iz oblasti topologije i njegova interpretacija ge-
ometrije Lobacevskog. U svom delu O dinamici elektrona (1905) Poenkare je an-
ticipirao specijalnu teoriju relativiteta. Od njegovih astronomskih radova narocito
je vazna rasprava o problemu triju tela. Dao je i nekoliko dela lozofskog karak-
tera kao sto su Znanost i hipoteza (1902) i Vrednost znanosti (1906). Objavio je
oko 500 znacajnih radova. Vaznija dela su mu: O teoriji Fuksovih funkcija (1881),
Predavanja o nebeskoj mehanici (1905-1910), Kurs matematicke fizike (1889-1904).
Poenkareov najoriginalniji rad iz oblasti matematicke astronomije razraden je ukratko
u njegovoj velikoj monograji Nove metode nebeske mehanike ( u tri knjige 1892.,
1893. i 1899.).
Ako se osvrnemo na Poenkareov zivot iz detinjstva, mozemo videti da je bio
neobicno brz. Veoma brzo je naucio govoriti, no isto tako u pocetku jako lose,
jer je brze mislio nego sto je mogao izgovarati reci. Motorna koordinacija mu je
9
Eugenio Beltrami (1835-1899), italijanski matematicar
10
Felix Christian Klein (1849-1925), nemacki matematicar
11
Georg Friedrich Bernhard Riemann (1826-1866), nemacki matematicar
12
Jules Henri Poincare (1854-1912), francuski matematicar i fizicar

1.2. ZIVOT I RAD HENRIJA POENKAREA 9
od pocetka bila slaba. Kad je naucio pisati otkrili su da se moze sluziti i levom
i desnom rukom. Poenkare se nikada nije oslobodio svoje zicke nespretnosti iako
je svrstan u najistaknutije matematicare. Da nije bio izvrstan kao matematicar
svrstali bi ga, prema testovima, u dusevno zaostale. U petoj godini Poenkarea je
zadesila difterija koja mu je paralizovala grlo devet meseci, no to ga je nateralo
da se okrene vlastitim sposobnostima. Glavna razonoda mu je bila citanje, gde
se iskazao po prvi put njegov neobican talenat. Knjigu koju bi procitao jednom
i neverovatnom brzinom usvajao je trajno, te je uvek mogao navesti red i stranu
gde se nesto nalazi. Strasnu memoriju koju je posedovao sacuvao je za ceo zivot i
ta darovitost mogla bi se nazvati vizuelnom ili specijalnom memorijom. Vecina
matematicara teoreme pamti vizuelno, dok u Poenkarea je to pamcenje uglavnom
bilo po sluhu. Da je Poenkare bio jak na prakticnom podrucju znanja kao sto je bio
na teorijskom, mogao je biti cetvrti uz trojicu nenadmasivih: Arhimeda13 , Njutna14 i
Gausa. Ljubav prema matematici ga je zarobila neposredno pre nego sto je napunio
petnaest godina. Vec na pocetku pokazivao je izrazitu osobenost: matematiku je
radio u glavi, dok bi neumorno hodao unaokolo i stavljao na papir kad je sve bilo
smisljeno. Prilican deo njegovog rada pokazuje znake prenagljenog pisanja, pa on
sam kaze da nikada nije zavrsio rad, a da se ne osvrne na njegov oblik ili sadrzaj.
Poenkare je 1871. tj. sa sedamnaest godina, po francuskom obicaju, polozio
ispite za prve akademske stepene iz knjizevnosti i prirodnih nauka, nakon sto je
gotovo pao iz matematike. Zakasnio je na ispitu, zbunio se i pao na neobicno jed-
nostavnom dokazu formule koja resava zbir konvergentne geometrijske progresije.

Zatim se prijavio za prijemne ispite u Sumarsku skolu gde je vrsnjake zapanjio
osvajanjem prve nagrade a da se nije ni potrudio da pravi bilo kakve beleske na
predavanjima. Na kraju godine Poenkare prelazi u Politehnicku skolu u kojoj je bio
poznat po matematickom ostroumlju, po savrsenoj nesposobnosti na svim zickim
vezbama, ukljucujuci i vojne, kao i krajnjoj nemogucnosti da izradi nacrte koji bi
podsecali na nesto sa neba ili zemlje. Ovo poslednje je bilo vise nego saljivo jer je
njegov broj bodova na prijemnom ispitu iz crtanja bio ni manje ni vise nego nula,
sto ga je skoro udaljilo iz skole. Medutim njegov ostali rad je bio bez premca pa su
ga ispitivaci propustili. Ali njegova nesposobnost za crtanje se pokazala ozbiljnom
preprekom kada je dosao do geometrije te je izgubio prvo mesto i skolu je zavrsio
kao drugi po uspehu. Ali njemu ni to nije smetalo da postane jedan od eksperata
za hiperbolicku geometriju otkrivsi disk model.
Nakon odlaska sa Politehnicke skole 1875. godine, u dvadeset prvoj godini zivota,
Poenkare se upisao u Rudarsku skolu sa namerom da postane inzenjer. Pored toga
ostajalo mu je vremena da se bavi onim sto ga je istinski zanimalo a to je matematika,
pa je tako naceo glavni problem u diferencijalnim jednacinama. Nakon tri godine
podnosi Fakultetu prirodnih nauka u Parizu disertaciju o istom predmetu. Njegovo
prvo imenovanje za profesora matematicke analize bilo je 1. decembra 1879. godine
u Kanu. Nakon dve godine bio je promovisan za Sveuciliste u Parizu, gde je 1886.
godine ponovo promovisan preuzevsi na sebe kurs mehanike i eksperimantalne zike.
13
Arhimed (287 p.n.e.-212 p.n.e.), grcki matematicar, fizicar i astronom
14
Isak Njutn (1643-1727), engleski fizicar, matemticar, astronom, alhemicar i filozof
Poenkareov stvaralacki period pocinje disertacijom 1878. i zavrsava se njegovom

smrcu 1912. U tom relativno kratkom vremenskom periodu, u trajanju od trideset
cetiri godine, strpao je mnostvo posla. Kao sto je napomenuto na pocetku , u
njegovom popisu ima oko 500 radova iz nove matematike, medu kojima su razne
rasprave, zatim knjige iz teoretske zike, astronomije itd. Poenkareov prvi uspeh
bio je na polju diferencijalnih jednacina, na kome je primenio sva sredstva iz analize
kojom je apsolutno vladao. Ispitivanje diferencijalnih jedncina dovelo je Poenkarea
1880. godine do sjajnog otkrica, generalizacije eliptickih funkcija. Za elipticku
funkciju, recimo E(z) postoje dva razlicita periodicna broja, npr. p1 i p2 , tako da je
E(z + p1 ) = E(z) i E(z + p2 ) = E(z).
Poenkareov najoriginalniji rad iz oblasti matematicke astronomije razraden je
ukratko u njegovoj velikoj monograji Nove metode nebeske mehanike, koju smo
napomenuli na pocetku. Poenkare je bio prvi koji je razbio krute okvire teorije, u
kojima se cinilo da je ona zatvorena i zavrsena, i otvorio nove prozore u svet. On je u
studijama dinamike uneo nove pojmove: prvi, koji je ranije bio iznesen ali se nije pri-
menjivao u mehanici, jeste pojam varijacijskih jednacina tj. linearnih diferencijalnih
jednacina koje odreduju resenje problema koji je beskonacno blizu datog resenja,
zatim drugi pojam je pojam o integralnim nepromenljivim velicinama. Ovim poj-
movima je pridodao mnostvo osnovnih, narocito u vezi sa periodicnim resenjima
i ovim zapocinje sasvim nova grana u matematici: istrazivanje periodicnih putanja.
Medutim, ono sto je obelezilo Poenkareov rad u matematici jeste njegovo intereso-
vanje za hiperbolicku geometriju, gde razvija jedan model hiperbolicke planimetrije
poznat kao disk model, koji po njemu nosi naziv Poenkareov disk model. Kasnije,
dolazi i do otkica poluravanskog modela hiperbolicke planimetrije.
Na kraju, reci cemo nesto o samom zavrsetku Poenkareovog zivota. Posled-
nje cetiri godine patio je od mucne bolesti, dok mu je poslovni zivot bio miran i
srecan. Pljustala su brojna odlikovanja od kojih je naprestiznije bilo 1906.godine,
u njegovoj pedeset drugoj godini, kada je dobio polozaj predsednika Akademije
nauka. pored matematike, jedna od njegovih strasti bila je i simfonijska muzika. Na
Medunarodnom matematickom kongresu 1908. godine, odrzanom u Rimu, Poenkarea
je sprecila bolest da cita svoj nadobudni govor koji je trebao da glasi: Buducnost
matematicke fizike. Bolovao je od hipertroje prostate, koje ga je oslobodio itali-
janski doktor, pa se mislilo da je trajno izlecen. Po povratku u Pariz latio se posla
kao i obicno ali ga je 1911. godine poceo muciti osecaj da nece dugo ziveti, pa je 9.
decembra pisao izdavacu matematickog casopisa moleci ga da prihvati nedovrsenu
raspravu. U prolece 1912. godine Poenkare se ponovo razboleo i 9. juna podvrgao
drugoj operaciji, koja je uspela. Medutim, 17. juna iste godine iznenadno umire od
embolije.
Bio je u pedeset devetoj godini zivota i na vrhuncu svoje intelektualne sposob-
nosti - ziv mozak racionalnih znanosti, rekao je, za Poenkarea, Painlevea15 .
15
Paul Painleve (1863-1933), francuski matematicar i politicar

1.2. ZIVOT I RAD HENRIJA POENKAREA 11
Glava 2
Hilbertov sistem aksioma
2.1 Pet grupa aksioma i njihove posledice
Nastavljajuci rad svojih prethodnika, tek je nemacki matematicar Hilbert za-

snovao geometriju na potpunom, neprotivrecnom i nezavisnom sistemu aksioma u
svom delu Osnove geometrije iz 1899. godine. Za razliku od Euklida, Hilbert
ne pokusava da opise osnovne geometrijske pojmove: tacke, prave, ravni, vec ih
posredno odreduje preko aksioma. Hilbertova aksiomatika se odnosi na geometri-
jske objekte koji mogu imati raznovrsna znacenja, te je ona formalnog karaktera.
Hilbert u Osnovama geometrije uvodi dvadeset aksioma razvrstanih u pet grupa.
Danas se koristi sledeci modikovan Hilbertov sistem:
1. AKSIOME INCIDENCIJE (9 aksioma)

1.1. Svaka prava sadrzi najmanje dve tacke A i B.
1.2. Postoji najmanje jedna prava koja sadrzi dve tacke A i B.
1.3. Postoji najvise jedna prava koja sadrzi dve razne tacke A i B.
1.4. Svaka ravan sadrzi najmanje tri nekolinearne tacke A, B i C.
1.5. Postoji najmanje jedna ravan koja sadrzi tri nekolinearne tacke A, B i C.
1.6. Postoji najvise jedna ravan koja sadrzi tri nekolinearne tacke A, B i C.
1.7. Ako dve razne tacke A i B neke prave p pripadaju nekoj ravni , tada sve
tacke prave p pripadaju ravni .
1.8. Ako dve ravni i imaju jednu zajednicku tacku A, onda one imaju
najmanje jos jednu zajednicku tacku B.
1.9. Postoje cetiri nekomplanarne tacke A, B, C i D.
13
14 GLAVA 2. HILBERTOV SISTEM AKSIOMA
2. AKSIOME PORETKA (4 aksioma)
2.1. Ako su A, B i C tri kolinearne tacke takve da je B(A, B, C), gde je B

relacija izmedu, tada su tacke A, B i C medusobno razlicite.
2.2. Ako su A i B proizvoljne tacke, postoji najmanje jedna tacka C takva da

je B izmedu A i C tj. B(A, B, C).
2.3. Ako su A, B i C tri tacke jedne prave, najvise jedna se nalazi izmedu
ostale dve.
2.4. Ako su A, B i C tri kolinearne tacke ravni i prava l pripada ravni , ne

sadrzi tacku A i sece pravu BC u tacki P takvoj da je B(B, P, C), tada prava
l sece pravu AC u tacki Q koja je izmedu tacaka A i C ili pravu AB u tacki R
koja je izmedu tacaka A i B.
3. AKSIOME PODUDARNOSTI (5 aksioma)

3.1. Ako su A i B dve tacke prave a i ako je A tacka te iste ili neke druge

prave a , onda se uvek na pravoj a sa date strane tacke A moze naci tacka B ,
takva da je duz AB podudarna duzi A B , sto se oznacava (A, B)

= (A , B ).

3.2. Ako su duzi A B i A B podudarne jednoj istoj duzi AB, onda je i
(A , B )

= (A , B ).
3.3. Neka su AB i BC dve duzi prave a, koje nemaju zajednickih tacaka i neka

su, dalje, A B i B C dve duzi te iste ili neke druge prave a , koje takode
nemaju zajednickih tacaka. Ako je tada AB = A B i BC

= B C , onda je i
AC

=AC.

3.4. Neka je dat ugao ]hk u ravni , prava a te iste ili neke druge ravni

i neka je, u odnosu na pravu a zadana poluravan ravni . Neka je, dalje, h

poluprava prave a sa pocetnom tackom O . Tada u ravni , kroz tacku O , u

datoj poluravni s obzirom na pravu a , prolazi samo jedna poluprava k takva

da je ]hk podudaran uglu ]h k .
Svaki ugao je sam sebi podudaran.

3.5. Neka su A, B i C tri tacke koje ne pripadaju istoj pravoj i neka su A , B i
C takode tri tacke koje ne pripadaju istoj pravoj. Ako je pri tome AB

=AB,
AC = A C , ]BAC = ]B A C , onda je i ]ABC

= ]A B C .
2.1. PET GRUPA AKSIOMA I NJIHOVE POSLEDICE 15
4. AKSIOME NEPREKIDNOSTI (1 aksioma)
4.1. (Dedekindova1 aksioma neprekidnosti) Ako su M i N dva neprazna

skupa tacaka orijentisane prave p tako da za proizvoljnu tacku P skupa M i
proizvoljnu tacku Q skupa N vazi da je tacka P ispred tacke Q (P Q), tada
na pravoj p postoji tacka X takva da je za svaku tacku P M \{X} i Q N
\{X} vazi relacija P X Q.
5. AKSIOME PARALELNOSTI (1 aksioma)
5.1. (Plejferova2 aksioma paralelnosti) Ako je p proizvoljna prava i A

tacka van nje, tada u ravni (p,A) postoji najvise jedna prava a, koja sadrzi
tacku A i nema zajednickih tacaka sa pravom p.
Prva grupa aksioma zasnovana je na relacijama pripada i sadrzi se (,) koje

jednim imenom nazivamo relacijama incidencije (veze). Prve cetiri aksiome odnose
se na geometriju ravni (planimetrijske aksiome incidencije), a ostalih pet aksioma
odnosi se na geometriju prostora (stereometrijske aksiome incidencije). Napomenimo
neke od posledica aksioma incidencije:
Teorema 2.1.1 Postoje tri nekolinearne tacke.
Teorema 2.1.2 Dve razne prave mogu imati najvise jednu zajednicku tacku.
Teorema 2.1.3 Postoji jedna i samo jedna prava p koja sadrzi dve razne tacke A i
B.
Teorema 2.1.4 Postoji jedna i samo jedna ravan koja sadrzi tri nekolinearne tacke
A, B i C.
Teorema 2.1.5 Dve ravni ili nemaju zajednickih tacaka ili nemaju zajednicku pravu,
kojoj pripadaju sve zajednicke tacke te dve ravni.
Teorema 2.1.6 Ravan i prava koja ne pripada toj ravni mogu imati samo jednu
zajednicku tacku.
Aksiome poretka opisuju relaciju izmedu. Prvih pet aksioma odnose se na geo-
metriju prave (linearne aksiome). Aksioma 2.4. naziva se Pasova3 aksioma i odnosi
se na geometriju ravni. Bez Pasove aksiome ne bismo mogli da izgradimo geometriju
poretka na pravoj, vec bismo linernim morali da dodamo nove aksiome. Neke od njih
su posledica Pasove aksiome. Nadalje navodimo neke od posledica Pasove aksiome
i aksioma poretka:
1
Julius Wilhem Richard Dedekind (1831-1916), nemacki matemticar
2
John Playfair (1748-1819), skotski matematicar
3
Moritz Pasch (1843-1930), nemacki matematicar
Teorema 2.1.7 Ako su A, B i C tri razlicite kolinearne tacke tada vazi samo jedna
od relacija: B(A,B,C), B(A,C,B) ili B(C,A,B).
Teorema 2.1.8 Ako su A i B dve razne tacke, tada na pravoj AB postoji tacka C
takva da je B(A,C,B).
Teorema 2.1.9 Ako su A, B, C i D cetiri kolinearne tacke takve da je B(A,B,C) i

B(B,C,D), tada je B(A,C,D) i B(A,B,D).
Teorema 2.1.10 Ako su A, B, C i D cetiri kolinearne tacke takve da je B(A, B,

C) i B(A, C, D), tada je B(B, C, D) i B(A, B, D).
Teorema 2.1.11 Izmedu ma kojih dveju tacaka prave postoji beskonacno mnogo
drugih tacaka koje pripadaju toj pravoj.
Teorema 2.1.12 Prava koja prolazi kroz teme A trougla ABC i sadrzi neku un-
utrasnju tacku tog trougla sece njegovu stranicu BC.
I jos mnogo drugih teorema.

Na osnovu aksioma podudarnosti i prve dve grupe aksioma mogu se dokazati
mnogobrojne teoreme kao sto su:
Teorema 2.1.13 U jednakokrakom trouglu uglovi naspram podudarnih stranica su
podudarni.
Teorema 2.1.14 Zbir dva unutrasnja ugla trougla manji je od zbira dva prava ugla.
Teorema 2.1.15 Spoljasnji ugao trougla veci je od unutrasnjeg nesusednog ugla tog
trougla.
Moze se dokazati da vaze:

- Nejednacine koje vezuju stranice i uglove trougla.
- Svih pet stavova o podudarnosti trougla.
- Sve teoreme o podudarnosti triedara.
Takode se moze denisati prav ugao i denisati normala prave.
Pomocu prve tri grupe aksioma se na poznati nacin denise kruznica i
dokazuje niz teorema od kojih cemo pomenuti:
Teorema 2.1.16 Prava i kruznica, kao i dve kruznice ne mogu imati vise od dve
zajednicke tacke.
Dalje, mozemo uporedivati duzi i uglove, denisati sabiranje uglova i sabiranje
duzi. Moze se, takode, denisati i transformacija podudarnosti.
Na osnovu aksioma neprekidnosti moze se zasnovati merenje duzi i uglova a mogu
se dokazati i vazne teoreme:
Teorema 2.1.17 Ako prava prolazi kroz tacku u unutrasnjosti kruznice , ona sece
tu kruznicu u dvema tackama.
2.1. PET GRUPA AKSIOMA I NJIHOVE POSLEDICE 17
Teorema 2.1.18 Ako kruznica prolazi kroz tacku u unutrasnjosti kruznice i tacku
u spoljasnjosti te kruznice, onda se te dve kruznice seku u dvema tackama.
Teorema 2.1.19 Zbir unutrasnjih uglova trougla ne moze biti veci od zbira dva
prava ugla.
Prve cetiri grupe aksioma dopustaju zasnivanje analiticke geometrije. Apsolutna

geometrija je zasnovana na ove cetiri grupe aksioma.
2.2 Aksioma paralelnosti i neki njeni ekvivalenti

U ovom delu cemo dati aksiomu paralelnosti i odgovarajuce teoreme koje je mogu
zameniti.
Definicija 2.2.1 Dve prave su paralelne ako nemaju zajednickih tacaka.
Egzistenciju paralelnih pravih mozemo lako dokazati pomocu prve tri grupe
aksioma.
Slika 2.2.1.

Uocimo pravu AB (Slika 2.2.1) i tacku P na njoj, i neka su P i P dve tacke

prave p, takve da je P izmedu P i P . Na osnovu aksioma podudarnosti uvek

postoji prava A B koja prolazi kroz P , tako da je
]P P B

= ]P P B.

U tom slucaju ne postoji tacka S, zajednicka tacka za prave AB i A B , jer bi

u trouglu SP P jedan spoljasnji ugao bio podudaran unutrasnjem nesusednom
uglu, sto je nemoguce. Na osnovu ovoga zakljucujemo sledece:
Teorema 2.2.1 Kroz svaku tacku koja ne pripada datoj pravoj prolazi prava koja
joj je paralelna.
Dakle, egzistencija paralelnih pravih je posledica prve tri grupe aksioma.
Plejferova aksioma paralelnosti se po formulaciji razlikuje od Euklidovog petog
postulata i predstavlja njegov ekvivalent. Kako ovaj iskaz poseduje jednostavniju
formulaciju, Plejfer 1797. godine uzima ovaj stav za aksiomu a peti postulat za
teoremu.
Teorema 2.2.2 (Plejferova aksioma paralelnosti) Ako je p prava i A tacka
van nje tada u ravni (p, A) postoji jedinstvena prava a koja sadrzi tacku A i nema
zajednickih tacaka sa pravom p.
Teorema 2.2.3 (Peti Euklidov postulat) Ako dve prave, pri preseku sa trecom
, obrazuju suprotne uglove, ciji je zbir razlicit od zbira dva prava ugla, onda se one
seku i to sa one strane secice sa koje je taj zbir manji od zbira dva prava ugla.
2.2. AKSIOMA PARALELNOSTI I NEKI NJENI EKVIVALENTI 19
Aksioma paralelnosti ima, osim petog postulata, i mnoge druge ekvivalente.

Medutim, ono sto je od velikog znacaja u ovom radu jeste to da je Lobacevski sistemu
aksioma apsolutne geometrije pridruzio novu aksiomu umesto petog postulata i tako
dosao do novog sistema geometrije, o cemu je vec bilo reci u prvoj glavi. Aksioma
koju je pridodao nosi njegovo ime i mi cemo je ovde navesti:
Teorema 2.2.4 (Aksioma Loba cevskog) Za svaku pravu a i svaku tacku A van
nje, u njima odredenoj ravni, postoje dve razlicite prave a1 i a2 koje sadrze tacku A
i sa pravom a nemaju zajednickih tacaka.
Ravan i prostor u kojima vaze ove aksiome se nazivaju redom hiperbolicka

ravan ili ravan Loba cevskog i hiperboli
cni prostor ili prostor Loba
cevskog
i obelezavaju se sa L2 i L3 .
Glava 3
Potencija ta
cke u odnosu na krug i
sferu
3.1 Potencija ta
cke u odnosu na krug
Transformacije slicnosti prostora E n omogucuju u geometriji likova tog prostora

razotkrivanje raznih metrickih svojstva tih likova. Od posebnog su interesa svojstva
vezana za krug i sferu. Pre uvodenja denicije potencije tacke u odnosu na krug i
sferu, neophodno je najpre dokazati sledecu teoremu.
Teorema 3.1.1 Ako su u ravni zadati krug k i tacka P , tada za svaku pravu s koja

sece krug k u tackama X i Y i prolazi kroz tacku P vazi P X P Y =const. Ako je
tacka P van kruga k i T dodirna tacka jedne od tangenata iz tacke P van kruga k,

tada je P X P Y = P T 2 .
Slika 3.1.1.

Dokaz. Neka je tacka P van kruga k i neka su s i s dve razne prave kroz tacku P

(Slika 3.1.1) i seku krug k, prva u tackama X i Y a druga u tackama X i Y . Tada
21
22
GLAVA 3. POTENCIJA TACKE U ODNOSU NA KRUG I SFERU

je P XY P X Y , prema drugom stavu o slicnosti trouglova1 , pa je

P X : P Y = P X : P Y,

a odavde je P X P Y = P X P Y . Slucajevi, kada je tacka P na krugu k je trivijalan
a kada je tacka P unutar kruga k razmatra se analogno prvom slucaju. Specijalno,
u slucaju kada je tacka P izvan kruga k i T dodirna tacka jedne od tangenata iz
tacke P na krug k, imamo da je P XT P T Y , odakle je P X : P T = P T : P Y ,

tj. P X P Y = P T 2 .
U nastavku dacemo deniciju i neke vazne osobine potencije u odnosu na krug.

Definicija 3.1.1 Konstantan proizvod P X P Y uveden prethodnom teoremom nazi-
vamo potencija tacke P u odnosu na krug k, i oznacavamo sa p(P, k).
Iz denicije neposredno sledi da je potencija p(P, k) manja od nule ako je OP < r,

jednaka nuli ako je OP = r i veca od nule ako je OP > r.
Oznacimo sa OP = d a sa A i B presecne tacke prave P O i kruga k. Tada je
p(P, k)=d2 r2 . Navescemo lemu koja ce nam koristiti nadalje za dokaz tvrdenja.
Lema 3.1.1 Ako su A i B dve tacke neke ravni i d duz, tada skup tacaka X te ravni
takvih da je AX 2 BX 2 = d2 predstavlja pravu upravnu na pravoj AB.
Teorema 3.1.2 Skup svih tacaka ravni E 2 kojima su potencije u odnosu na dva
ekscentricna kruga k1 (O1 , r1 ) i k2 (O2 , r2 ) medusobom jednake predstavlja jednu pravu
upravnu na pravoj O1 O2 .
Slika 3.1.2.
1
Dva trougla prostora E n , (n = 2, 3), su slicna ako su dva ugla jednog trougla podudarna
odgovrajucim uglovima drugog trougla.

3.1. POTENCIJA TACKE U ODNOSU NA KRUG 23
Dokaz. Neka je P tacka u ravni krugova k1 i k2 (Slika 3.1.2) takva da je p(P, k1 )

= p(P, k2 ). Tada je O1 P 2 r12 = O2 P 2 r22 , tj. O1 P 2 O2 P 2 = r12 r22 = const. Na
osnovu prethodne leme sledi da tacka P pripada pravoj p koja je upravna na pravu
O1 O2 u tacki Q za koju O1 Q2 O2 Q2 = r12 r22 .
Definicija 3.1.2 Skup svih tacaka ravni cije su potencije jednake u odnosu na dva
ekscentricna kruga k1 i k2 nazivamo potencijalnom ili radikalnom osom tih
krugova.
Neka su dati krugovi k1 i k2 . Konstruisimo potencijalnu osu tih krugova. Mogu

nastupiti tri slucaja:
(i) Krugovi k1 i k2 se seku u tackama A i B. U tom slucaju svaka od tacaka

A i B ima potenciju nula. U ovom slucaju potencijalna osa je prava AB.
(ii) Krugovi k1 i k2 se dodiruju. Tada je potencijalna osa njihova zajednicka

tangenta.
(iii) Krugovi k1 i k2 nemaju zajednickih tacaka. Konstrukciju potencijalne ose

vrsimo uz pomoc dokazane leme. Drugi nacin je konstrukcija pomocnog kruga
koji sece krugove k1 i k2 redom u tackama A1 , B1 i A2 , B2 . Presecna tacka P
pravih A1 B1 i A2 B2 pripada potencijalnoj osi pomenutih krugova.
Pomenimo jos neke pojmove vezane za potenciju tacke u odnosu na krug.
Definicija 3.1.3 Skup svih krugova neke ravni od kojih svaka dva imaju za poten-
cijalnu osu istu pravu p , naziva se pramen krugova ili sistem koaksijalnih
krugova, a prava p potencijalna osa tog pramena.
Teorema 3.1.3 Potencijalne ose triju krugova pripadaju istom pramenu pravih.
Dokaz. Neka su krugovi k1 , k2 i k3 takvi da ne pripadaju istom pramenu i nikoja

dva nisu koncentricna. Tada posmatrajuci ih par po par odredujemo tri potencijalne
ose . Tacka koja ima istu potenciju u odnosu na sva tri kruga pripada svakoj od tri
pomenute potencijalne ose.
Obratno, tacka preseka bilo koje dve od tri potencijalne ose ima istu potenciju
u odnosu na sva tri kruga pa mora pripadati i trecoj potencijalnoj osi. Ako su dve
od tih potencijalnih osa paralelne onda je i treca osa njima paralelna.
Definicija 3.1.4 Tacku O u kojoj se seku potencijalne ose triju krugova nazivamo
potencijalnim ili radikalnim sredi stem tih krugova.
Teorema 3.1.4 Vaze sledeca tvrdenja:
(i) Ako se u jednom pramenu krugova dva kruga seku u tackama A i B onda
se svaka dva kruga tog pramena seku u tackama A i B.
24
(ii) Ako se u nekom pramenu krugova dva kruga dodiruju u tacki C, onda se
svaka dva kruga tog pramena dodiruju u tacki C.
(iii) Ako dva kruga nekog pramena krugova nemaju zajednickih tacaka, onda
nikoja dva kruga tog pramena nemaju zajednickih tacaka.
Navedene osobine omogucuju da u geometriji ravni E 2 razlikujemo tri pramena

krugova.
Definicija 3.1.5 Pramen krugova u ravni E 2 je elipti cki ako se krugovi tog pra-
mena seku u dvema razlicitim tackama, paraboli
cki ako se dodiruju i hiperboli
cki
ako nemaju zajednickih tacaka.
Teorema 3.1.5 Za svaka dva kruga postoji tacno jedan pramen krugova kome oni
pripadaju.
Slika 3.1.3.
Dokaz. U slucaju kada se krugovi seku ili se dodiruju dokaz je trivijalan. Neka
krugovi k1 (O1 , r1 ) i k2 (O2 , r2 ) (Slika 3.1.3) nemaju zajednickih tacaka. Oznacimo
sa l njihovu potencijalnu osu, a sa Q presecnu tacku prave l sa pravom d = O1 O2 .

Neka su A i A preseci kruga k2 sa pravom d. Tada je zadovoljen uslov QA QA =

QM QM , kojim je i odreden krug pramena. Ako se tacke M i M poklapaju onda
je krug k3 degenerisan u tacku.
Ako su krugovi k1 i k2 koncentricni, onda se dogovorno hiperbolicki pramen, odreden
tim krugovima, sastoji od svih krugova koji su koncentricni sa datim krugovima. U
tom slucaju potencijalnu osu predstavlja beskonacno daleka prava ravni posmatranih
krugova.
Teorema 3.1.6 Skup krugova ortogonalnih na sve krugove datog pramena pred-
stavlja opet pramen krugova. U tom slucaju potencijalna osa prvog pramena sadrzi
sredista krugova drugog pramena.

3.1. POTENCIJA TACKE U ODNOSU NA KRUG 25
Slika 3.1.4.
Dokaz. Neka je prvi pramen zadat krugovima k1 (O1 , r1 ) i k2 (O2 , r2 ). Neka je l

potencijalna osa krugova k1 i k2 a O1 i O2 tacke prave l koje su izvan krugova k1 i k2
(Slika 3.1.4). Te dve tacke imaju istu potenciju u odnosu na krugove k1 i k2 pa prema
tome predstavljaju sredista krugova koji ortogonalno seku date krugove. Kako je
ortogonalnost uzajamna, to tacka O1 ima istu potenciju r12 u odnosu na krugove sa

centrima O1 i O2 . Zaista, to sledi iz cinjenice da je poluprecnik r1 istovremeno i

odsecak tangente iz tacke O1 na krugove sa centrima u tackama O1 i O2 . Analogno,
tacka O2 ima istu potenciju r22 u odnosu na navedene krugove. Odavde sledi da
je prava O1 O2 potencijalna osa pramena odredenog krugovima sa centrima redom

u tackama O1 i O2 . Oznacimo sa Q presecnu tacku pravih O1 O2 i O1 O2 . Prema
Pitagorinoj teoremi sledi
2 2 2
O1 O1 = QO12 + QO1 = r12 + r1 ,
tj.
2 2
QO12 r12 = (QO1 r1 ).
Odavde sledi da ako je potencija tacke Q u odnosu na jedan pramen pozitivna,
onda je ona negativna u odnosu na drugi pramen. To znaci da se tacka Q nalazi
unutar krugova jednog, a van krugova drugog pramena. Drugim recima, ako je jedan
pramen elipticki, onaj drugi je hiperbolicki i obrnuto. Ocigledno je da ako je prvi
pramen parabolicki, onda je isti takav i onaj drugi.
Definicija 3.1.6 Pramenovi krugova iz prethodne teoreme nazivaju se ortogonal-

nim.
Definicija 3.1.7 Skup krugova ravni E 2 od kojih svaka tri imaju isti radikalni cen-
tar nazivamo snop krugova. Potencija radikalnog centra u odnosu na sve krugove
snopa naziva se potencija snopa. Ako je potencija snopa negativna onda taj snop
zovemo eliptickim, ako je nula onda snop zovemo paraboli ckim i ako je potencija
snopa pozitivna onda snop zovemo hiperboli ckim.
26
Navodimo jos dve teoreme, ali bez dokaza:
(i) Radikalno srediste eliptickog snopa nalazi se unutar svih krugova snopa.
(ii) Svi krugovi parabolickog snopa prolaze kroz radikalno srediste.
(iii) Radikalno srediste hiperbolickog snopa nalazi se van svih krugova snopa.
(i) Postoji jedan i samo jedan krug koji krugovi nekog eliptickog snopa seku u
dijametralno suprotnim tackama.
(ii) Postoji jedan i samo jedan krug koji je ortogonalan na sve krugove nekog
hiperbolickog snopa.
3.2 Potencija ta
cke u odnosu na sferu
Sve sto je receno o krugovima u ravni E 2 moze se preneti i na sferu u prostoru
E 3 . Neka je u prostoru data sfera S(O, r) i prava s koja prolazi kroz tacku M i
prodire sferu u tackama A i B.
Potencijom ta cke M u odnosu na sferu S nazivamo konstantan proizvod

M A M B.
Ako sferu presecemo proizvoljnom ravni koja sadrzi tacku M , onda nije tesko
zakljuciti da je potencija tacke M u odnosu na presecni krug ravni i sfere S jednaka
potenciji tacke M u odnosu na sferu S. Za tacke van sfere potencija je pozitivna,
za tacke na sferi je jednaka nuli a za tacke unutar sfere potencija je negativna.
Kao i u slucaju potencije u odnosu na krug, potencija tacke M u odnosu na sferu
S(O, r) jednaka je p2 = M O2 r2 . Ako je tacka M van sfere S(O, r), onda je sfera
sa sredistem u tacki M i poluprecnikom p ortogonalna na sferu S.
Na primer, neka su u ravni dati ortogonalni krugovi k(O, r) i l(M, p) i neka je T
jedna od njihovih zajednickih tacaka. Rotacijom te gure oko prave OM krugovi k i
l opisuju sfere redom sa sredistima u tackama O i M . Ravni koje prolaze redom kroz
prave OT i T M a ortogonalne su na ravan odredenu tackama O,T i M , predstavljaju
tangentne ravni pomenutih sfera. Kako je ugao izmedu tih dveju ravni upravo ugao
]OT M , to su pomenute ravni ortogonalne , tj. ortogonalne su odgovarajuce sfere.
Vazi sledeca teorema koju navodimo bez dokaza.
Teorema 3.2.1 Skup svih tacaka prostora koje imaju iste potencije u odnosu na
dve zadate sfere S1 (O1 , r1 ) i S2 (O2 , r2 ) jeste ravan ortogonalna na pravu O1 O2 .
Definicija 3.2.1 Skup svih tacaka prostora cije su potencije jednake u odnosu na
dve zadate sfere naziva se radikalna ili potencijalna ravan.

3.2. POTENCIJA TACKE U ODNOSU NA SFERU 27
Teorema 3.2.2 Ako su centri triju sfera tri nekolinearne tacke, onda se tri radikalne
ravni datih sfera seku po jednoj pravoj.
Dokaz. Kako su sredista triju datih sfera tri nekolinearne tacke, to nikoje dve
radikalne ravni pomenutih sfera nisu paralelne. Neka se dve od pomenutih triju
ravni seku po pravoj l. Sve tacke prave l imaju jednake potencije u odnosu na sve
tri date sfere, odakle sledi da i treca radikalna ravan sadrzi pravu l.
Definicija 3.2.2 Skup tacaka prostora E 3 koje imaju jednake potencije u odnosu
na tri date sfere naziva se radikalna osa tih sfera.
Teorema 3.2.3 Ako centri cetiri razlicite sfere ne pripadaju istoj ravni, tada sest
radikalnih ravni tih sfera imaju jednu zajednicku tacku.
Dokaz. Neka su O1 , O2 , O3 i O4 centri pomenutih sfera. Radikalne ose sfera sa

centrima O1 , O2 , O3 i O1 , O3 i O4 pripadaju jednoj te istoj ravni i to radikalnoj
ravni sfera sa centrima O1 i O2 . Presek S tih radikalnih osa ima jednake potencije u
odnosu na sve cetiri sfere. Odatle sledi da tacku S sadrze i preostale radikalne ose,
a takode i sve radikalne ravni tih sfera.
Definicija 3.2.3 Presecnu tacku svih radikalnih osa cetiri sfere ciji centri ne pri-
padaju istoj ravni nazivamo radikalnim centrom tih krugova.
Definicija 3.2.4 Skup sfera od kojih svake dve imaju istu radikalnu ravan nazi-
vamo pramenom sfera. Ako radikalna ravan sece sve sfere pramena onda takav
pramen nazivamo elipti ckim, ako ih dodiruje paraboli
ckim a ako nema sa njima
zajednickih tacaka hiperboli
ckim pramenom sfera.
Sve vrste pomenutih pramenova mozemo dobiti rotacijom odgovarajucih pra-

menova krugova oko prave odredene sredistima tih krugova. U tom slucaju krugovi
pramena opisuju sfere a njihova radikalna osa radikalnu ravan sfera.
Definicija 3.2.5 Skup svih sfera od kojih svake tri imaju istu radikalnu osu nazi-
vamo snopom sfera. U zavisnosti od toga da li osa sece, dodiruje ili nema za-
jednickih tacaka sa svakom od pomenutih sfera snop je redom elipti
cki, paraboli
cki
ili hiperboli cki.
Predstavu o snopu sfera lako dobijamo posmatranjem odgovarajuceg snopa kru-
gova gde svaki krug mozemo zamisliti kao dijametralni presek sfere, a radikalnu osu
kao normalu na ravan crteza u centru snopa krugova.
Definicija 3.2.6 Skup sfera od kojih svake cetiri imaju isto radikalno srediste naziva
se mre za sfera. Zajednicku potenciju radikalnog centra sfera nazivamo centrom
mreze. Mreza je elipticka ako centar pripada unutrasnjosti svih sfera mreze, parabolicka
ako sve sfere mreze sadrze radikalni centar a hiperbolicka ako je radikalni centar van
svih sfera mreze.
28
Glava 4
Uvod u hiperboli
cku geometriju
4.1 Ravan Loba

cevskog
Kao sto smo u prvoj glavi pomenuli, Lobacevski je sistemu aksioma apsolutne
geometrije pridruzio novu aksiomu umesto petog postulata i dosao do novog sistema
geometrije. Sva tvrdenja koja vaze u apsolutnoj geometriji prenose se i vaze u hiper-
bolickoj geometriji, a dobija se i niz tvrdenja koja su posledica aksiome Lobacevskog.
Ovde cemo navesti neke osnovne osobine i tvrdenja koja vaze u hiperbolickoj ge-
ometriji.
Teorema 4.1.1 Zbir unutrasnjh uglova trougla u ravni L2 je manji od zbira dva
prava ugla.
Posledica 4.1.1 Svaki spoljasnji ugao trougla u ravni L2 je veci od zbira dva un-
utrasnja nesusedna ugla tog trougla.
Teorema 4.1.2 Zbir unutrasnjih uglova prostog n-tougla manji je od (n 2) 1800 .
Teorema 4.1.3 Ne prolazi kroz svaku unutrasnju tacku ostrog ugla prava koja sece
oba kraka tog ugla.
Teorema 4.1.4 Neka u hiperbolickoj ravni prave a i b seku pravu p, tako da je

prava a normalna na p, a prava b nije. Prave a i b se ne seku uvek.
Teorema 4.1.5 Ne moze se oko svakog trougla opisati kruznica.
Teorema 4.1.6 U hiperbolickoj ravni ne postoje tri kolinearne tacke koje su pod-
jednako udaljene od date prave.
Teorema 4.1.7 Ako u hiperbolickoj ravni dve prave pri preseku sa trecom obrazuju
suprotne uglove ciji je zbir manji od zbira dva prava ugla, one se ne seku uvek.
29
30
GLAVA 4. UVOD U HIPERBOLICKU GEOMETRIJU
Teorema 4.1.8 Ako su u hiperbolickoj ravni date prava a i tacka A (Slika 4.1.1)
van nje, tada u ravni L2 postoji neograniceno mnogo pravih koje sadrze tacku A i
ne seku pravu a.
Slika 4.1.1.
U hiperbolickoj ravni zbir unutrasnjih uglova trougla nije konstantan. Posmatra-

jmo trougao ABC (Slika 4.1.2) i na njegovim stranicama AB i AC, respektivno
tacke B1 i C1 .
Kad bi zbir uglova trougla bio konstantan, onda bi to bio slucaj i sa trouglom
ABC i AB1 C1 ,
]AC1 B1 + ]AB1 C1 = ]ACB + ]ABC
Slika 4.1.2.
Dobijamo da je zbir uglova cetvorougla CBB1 C1 jednak zbiru cetiri prava ugla, sto
protivureci aksiomi Lobacevskog.
Definicija 4.1.1 Razlika izmedu zbira dva prava ugla i zbira uglova trougla:
= 2R (]ABC + ]BAC + ]ACB)
naziva se uglovni defekt trougla.

4.1. RAVAN LOBACEVSKOG 31
Definicija 4.1.2 Neka su u hiperbolickoj ravni date prava a i tacka A van nje (Slika
4.1.1). Granicne prave a1 i a2 koje razdvajaju prave pramena A sadrzane u ravni
L2 , na podskupove pravih koje ne seku pravu a i pravih koje seku pravu a, nazivamo
pravama koje su u tacki A paralelne sa pravom a.
Jednu od tih pravih smatracemo paralelnom pravoj a u jednom smeru, a drugu

paralelnom pravoj a u drugom smeru. Sve ostale prave u toj ravni koje sadrze
tacku A i koje sa pravom a nemaju zajednickih tacaka nazivamo hiperparalelnim sa
pravom a. Za paralelnost koristimo uobicajenu oznaku p a, a za hiperparalelnost
koristimo oznaku p a.
h
32
4.2 Paralelne i hiperparalelne prave u ravni L2
U prethodnom delu smo uveli denicije paralelnosti i hiperparalelnosti u ravni L2 .

U nastavku cemo opisati jos neka svojstva ovih pojmova. Za paralelne prave u ravni
L2 vaze sledece teoreme:
Teorema 4.2.1 Relacija paralelnosti pravih u ravni L2 je transmisibilna (prenosna).
Teorema 4.2.2 Relacija paralelnosti pravih definisanih na skupu pravih ravni L2

je relacija ekvivalencije.
Definicija 4.2.1 Skup svih pravih ravni L2 paralelnih medu sobom nazivamo paraboli-
ckim pramenom pravih.
Teorema 4.2.3 Odstojanje tacke, koja se pomera po jednoj od dveju raznih medusobno
paralelnih pravih, od druge prave strogo i neograniceno opada kada se tacka pomera
u smeru paralelnosti, a strogo i neograniceno raste kada se tacka pomera u smeru
suprotnom od smera paralelnosti (Slika 4.2.1).
Slika 4.2.1.
Zato kazemo da se paralelne prave u smeru paralelnosti asimtotski priblizavaju, tj.

da u smeru paralelnosti imaju beskrajno daleku tacku O , beskrajno daleka tacka
se zove i infinitna ta
cka. Kako za svaku tacku van prave postoje dve prave koje
su sa njom paralelne, jedna u jednom a druga u drugom smeru, hiperbolicka prava
ima dve beskrajno daleke tacke.
Osobine hiperparalelnih pravih date su sledecim teoremama:
Teorema 4.2.4 Relacija hiperparalelnosti pravih definisana na skupu pravih u L2
je transmisibilna, tj. ako je AA hiperparalelna sa BB u nekoj tacki M tada je AA
hiperparalelna sa BB u svakoj drugoj svojoj tacki N .
Teorema 4.2.5 Relacija hiperparalelnosti pravih definisana na skupu pravih u L2

je antirefleksivna, simetricna i netranzitivna.
4.2. PARALELNE I HIPERPARALELNE PRAVE U RAVNI L2 33
Teorema 4.2.6 Dve hiperparalelne prave u L2 imaju jedinstvenu zajednicku normalu.
Slika 4.2.2.
Teorema 4.2.7 Dve prave koje u preseku sa trecom grade suplementne suprotne
uglove su hiperparalelne.
Teorema 4.2.8 Odstojanje tacke koja se pomera po jednoj od dveju medusobno

hiperparalelnih pravih od druge prave strogo i neograniceno raste kad se ta tacka
udaljava od od zajednicke normale tih hiperparalelnih pravih.
34
4.3 Ugao paralelnosti. Funkcija Loba

cevskog
U ovom delu cemo denisati funkciju koja je povezana sa paralelnoscu dve prave u
ravni L2 .
Definicija 4.3.1 Neka je tacka P izvan prave BB i Q podnozje normale iz P (Slika

4.3.1)na pravu BB . Ako je AA prava koja sadrzi tacku P i paralelna je sa BB ,
tada ostar ugao ]QP A nazivamo uglom paralelnosti prave AA u tacki P sa
pravom BB , tj. ugao koji odgovara duzi P Q. Duz P Q je du
z paralelnosti.
Slika 4.3.1.
Ugao paralelnosti ]QP A oznacavamo sa (P Q), gde je funkcija Lobacevskog.

Za duzi paralelnosti vaze sledece teoreme:
Teorema 4.3.1 Jednakim duzima odgovaraju jednaki uglovi paralelnosti.
Teorema 4.3.2 Vecoj duzi odgovara manji ugao paralelnosti.
Teorema 4.3.3 Ako je funkcija Lobacevskog, tada je:

1. dom()=(0,+);
2. codom()=(0, 2 );
3. strogo opada i neprekidna je funkcija;
4.lim (x) = 2 , lim (x) = 0.
x0 x
Slika 4.3.2.

4.3. UGAO PARALELNOSTI. FUNKCIJA LOBACEVSKOG 35
Iz same cinjenice da (x) 2 , kad x 0 sledi da se u malim delovima prostora

geometrija Lobacevskog malo razlikuje od Euklidske geometrije, i da se ta razlika
smanjuje sa smanjivanjem posmatranog dela prostora. Vec smo videli da slucaj x =
2
odgovara geometriji Euklida. Geometrija Euklida je granicni slucaj hiperbolicke
geometrije, kada rastojanja neograniceno opadaju.
Veza izmedu uglova i linearnih velicina data funkcijom = (x) uslovljava
celokupni karakter geometrije Lobacevskog. Na taj nacin u geometriji Lobacevskog
nema slicnosti gura. To nije tesko zakljuciti jer su uglovi i stranice trouglova
povezani medusobno jednacinama, pa zadavanjem uglova trougla u potpunosti su
odredene i njegove stranice. Dva trougla sa podudarnim uglovima imaju i podudarne
odgovarajuce stranice, tj. podudarni su medu sobom.
36
4.4 cne krive u ravni L2

Karakteristi
Ovde cemo se upoznati sa karakteristicnim krivama u ravni Lobacevskog i nekim

njihovim osobinama.
Definicija 4.4.1 Elipti cki pramen pravih je skup pravih ravni, koje prolaze kroz
istu tacku. Ta tacka je srediste pramena. Hiperboli
cki pramen pravih je skup
pravih ravni, koje su normalne na istu pravu. Ta prava je bazisna prava pramena.
Pojam paraboli
cki pramen pravih uveden je Denicijom 4.2.1.
Definicija 4.4.2 Prava AB je se cica jednakog nagiba pravih AA i BB , ako

ona sa iste strane obrazuje sa tim pravama podjednake uglove (Slika 4.4.1).
Slika 4.4.1.
Definicija 4.4.3 Posmatrajmo pramen pravih, tako da kroz svaku tacku ravni pro-
lazi jedan element pramena i uocimo tacku A te ravni, skup svih tacaka koje u datom
pramenu odgovaraju tacki A je trajektorija tog pramena pravih. Tacka A koja
pripada trajektoriji, jer odgovara sama sebi, je po
cetna ta cka trajektorije.
Definicija 4.4.4 Trajektorija hiperbolickog pramena pravih se zove ekvidistanta,

a bazisna prava je bazisna prava ekvidistante. Svaki element pramena, u odnosu
na koji je ekvidistanta definisana je osa ekvidistante.
Za ekvidistantu vaze sledece osobine:
Teorema 4.4.1 Tacke ekvidistante su pojednako udaljene od njene bazisne prave.

Obrat, geometrijsko mesto tacaka podjednako udaljenih od date prave je ekvidistantna
linija.
Definicija 4.4.5 Konstantno rastojanje AA , BB , CC tacaka ekvidistante od njene

bazisne prave naziva se visina ekvidistante (Slika 4.4.2).

4.4. KARAKTERISTICNE KRIVE U RAVNI L2 37
Slika 4.4.2.
Specijalno, ako je visina ekvidistante jednaka nuli, sledi da je ekvidistanta prava

linija. Uopste, ekvidistanta se sastoji iz dve grane od kojih je svaka sa po jedne
strane bazisne prave.
Definicija 4.4.6 Trajektorija parabolickog pramena pravih zove se oricikl (Slika

4.4.3). Svaki element pramena, u odnosu na koji je oricikl definisan je osa oricikla.
Slika 4.4.3.
Oricikl ima sledece osobine:
Definicija 4.4.7 Kroz svaku tacku P ravni prolazi jedna i samo jedna osa oricikla.
Ako se tacka P nalazi sa one strane oricikla, sa koje je smer paralelnosti njegovih
osa, kazemo da je P unutra snja tacka oricikla. Ako je P sa one strane oricikla,
sa koje nije smer paralelnosti osa, tacka P je spolja
snja ta
cka oricikla.
Teorema 4.4.2 Dva oricikla, koji imaju jednu zajednicku tacku, a ne dodiruju se,
imaju jos jednu zajednicku tacku.
Teorema 4.4.3 Luk oricikla odreden je tetivom ili visinom.
Teorema 4.4.4 Svaka dva oricikla u ravni L2 su medusobno podudarna.
Definicija 4.4.8 Trajektorija eliptickog pramena pravih je cikl (krug) (Slika 4.4.4).
38
Slika 4.4.4.
Svaka tacka cikla je podjednako udaljena od sredista eliptickog pramena pravih i ta

tacka se naziva sredistem cikla.
Oricikl se moze posmatrati kao granicni slucaj kruga. Srediste tog kruga bi bila
innitna tacka O u ravni L2 u kojoj se seku prave pramena. U Euklidskoj ravni
postoje dve krive koje se transformacijom podudarnosti mogu preslikati same na
sebe, to su prava i kruznica. Moze se reci da su to u ravni E 2 jedine krive konstantne
krivine. U ravni L2 , pored prave i kruznice moze se dokazati da su ekvidistanta
i oricikl jedine linije konstantne krivine. Kruznice se medu sobom razlikuju po
poluprecniku, a ekvidistante po visini. Pravu mozemo smatrati ekvidistantom, cija
je visina jednaka nuli.
Teorema 4.4.5 Da bi u ravni L2 dva kruga bila podudarna potrebno je i dovoljno

da im poluprecnici budu podudarni.
Teorema 4.4.6 Da bi dve ekvidistante u L2 bile podudarne potrebno je i dovoljno

da su im visine podudarne.
Glava 5
Poenkareov model hiperboli

cke
geometrije
5.1 Neprotivure
cnost geometrije Loba
cevskog
Sa otkricem geometrije Lobacevskog, u kojoj pravougaonici i kvadrati ne postoje

i povrsina ravnih gura se izracunava na sasvim drugaciji nacin, dolazi do izrazaja
konzervatizam naucnika, naviknutih na tradiciju euklidske geometrije. Eto zbog
cega su savremenici Lobacevskog nazivali cudakom, a njegovu geometriju za vreme
njegovog zivota odbacivali. Mnogi su cak smatrali da je geometrija Lobacevskog u
stvari dokaz petog postulata metodom opovrgavanja suprotnog i da ce njegov dalji
razvoj pre ili kasnije dovesti do logicke protivurecnosti. Samo u tom slucaju su
njegovi savremenici bili voljni da prihvate njegov rad.
Prethodna izlaganja odnosila su se na izgradivanje hiperbolicke geometrije i pri
tom nismo naisli ni na kakve protivurecnosti. No to ne znaci da se pri daljem iz-
gradivanju ovog geometrijskog sistema one nece pojaviti. Treba, dakle, dokazati
logicku neprotivurecnost hiperbolicke geometrije. Kako se ona zasniva na Hilber-
tovom sistemu aksioma i aksiomi Lobacevskog to ce ona biti protivurecna ili nepro-
tivurecna ukoliko je navedeni sistem protivurecan ili neprotivurecan. Dokaz logicke
neprotivurecnosti sistema aksioma hiperbolicke geometrije sastoji se u tome da se
nade jedan konkretan model tog sistema aksioma tj. dokaz je sveden na problem:
Naci u prostoru Euklida povrs na kojoj se realizuje hiperbolicka planimetrija?.
No, takva povrs ne samo da nije nadena, nego je pokazano da ona i ne postoji.
Pokazano je jedino da u prostoru Euklida postoji povrs na kojoj se planimetrija
Lobacevskog realizuje u malom. Na postavljena pitanja i sumnju u geometriju
Lobacevskog sam Lobacevski je dao indirektne odgovore, ali njegovi sledbenici zau-
vek su ucvrstili ovu geometriju kao sto je i Euklid ucvrstio svoju. Direktan odgovor
na sve sumnje dao je italijanski geometar Eugenio Beltrami 1868. godine u svom
eseju o interpretaciji neeuklidske geometrije, 12 godina posle smrti Lobacevskog.
Baveci se pitanjima kartograje i geodezijskim linijama 1 Beltrami je dosao do
1
Geodezijske linije podrazumevaju linije najkracih rastojanja izmedu tacaka neke povrsi. Npr.
39
40
GLAVA 5. POENKAREOV MODEL HIPERBOLICKE GEOMETRIJE
otkrica siroke klase povrsi konstantne negativne krivine2 . Povrsi koje je on otkrio
nazvao je pseudosferama i na njima se realizuje geometrija Lobacevskog. Najjednos-
tavnija pseudosfera dobija se obrtanjem traktrise oko svoje ose (Slika 5.1). Traktrisa
je kriva, u cijoj je svakoj tacki duzina tangente od tacke dodira do tacke preseka sa
nekom pravom (osom traktrise) konstantna velicina.
Jednacina ove krive je
t
x = 0, y = a sin t, z = a(ln tan + cos t).
2
Slika 5.1.1. a) Traktrisa b) Pseudosfera
Dakle, u euklidskom prostoru postoji povrs, koja se naziva pseudosfera na kojoj

se u sistemu geodezijskih linija ostvaruje geometrija Lobacevskog. Ipak, i posle Bel-
tramija ostalo je jos mnogo toga nejasnog. Na pseudosferi planimetrija Lobacevskog
se ostvaruje samo delimicno, jer na svakoj pseudosferi postoji ostra ivica, koja
se sastoji iz posebnih tacaka. Na delovima gde nema takvih tacaka geometrija
Lobacevskog se ostvaruje, ali ne u celini. Stoga, mozemo formulisati Beltramijevu
teoremu:
Teorema 5.1.1 U dovoljno maloj okolini svake tacke pseudosfere vazi hiperbolicna
planimetrija.
U prostoru Euklida, dakle, ne postoji povrs na kojoj se hiperbolicka planimetrija
realizuje u celom. Pa ipak se u prostoru Euklida moze konstruisati model hiper-
bolicke geometrije, cak i vise takvih modela kao sto su Poenkareov i Beltrami-
Klajnov3 model. U ovom radu cemo se vise baviti Poenkareovim modelom, dok
cemo dati neke osnovne osobine i za Klajnov model.
Godine 1871. matematicar Klajn dao je realno tumacenje geometrije Lobacevkog
na obicnim slikama euklidske geometrije i to i za planimetriju i stereometriju. Rad
u ravni-prave linije, na sferi-krugovi sa centrom u centru sfere i sl.
2
S. Mincic, Lj. Velimirovic, Diferencijalna geometrija krivih i povrsi, Nis 2007
3
Feliks Klajn (1849-1925), nemacki matematicar i fizicar
5.2. DVORAZMERA I REALNA PROJEKTIVNA PRAVA 41
Klajna se pokazao kao najveci trijumf u delu konacnog priznanja geometrije Lobacevskog,
kao logicki zasnovanog geometrijskog sistema pa se bez kolebanja moze reci da je
njegova geometrija realna koliko i euklidska.
Ideja Klajnovog modela
Razmotrimo u euklidskom prostoru proizvoljnu loptu. Pod prostorom Lobacevskog

podrazumevacemo deo euklidskog prostora, koji se nalazi u unutrasnjosti lopte.
Tacke na povrsini lopte ne pripadaju prostoru Lobacevskog.
Slika 5.1.2.
Prave Lobacevskog, su u ovom modelu, sve tetive koje spajaju bilo koje dve tacke
povrsi posmatrane lopte, pri cemu se krajevi tetiva iskljucuju. Svaki presek lopte,
tj. krugovi, pri cemu se razmatraju samo tacke iz unutrasnjosti tih krugova, pred-
stavlja ravan Lobacevskog. Kazemo da se dve prave Lobacevskog seku ako je njihova
presecna tacka unutar lopte, u suprotnom se ne seku. Na Slici 5.1.2 vidimo da prava
a sece ravan Lobacevskog u tacki M , dok se prave b i n ne seku. Moze se pokazati
da u Klajnovom modelu za sve tacke, prave i ravni vaze aksiome apsolutne geometrije
kao i aksioma Lobacevskog.
Kako su svi modeli geometrije Lobacevskog na neki nacin povezani sa projek-
tivnom geometrijom u sledecem poglavlju napravicemo kratak osvrt u tu geometriju.
5.2 Dvorazmera i realna projektivna prava
Posmatrajmo Euklidsku ravan. Ako su A, B, C i D cetiri razne tacke ane prave

p, njihova dvorazmera je realan broj

CA DA
[A, B; C, D] := : . (5.2.1)
CB DB
42
Primetimo da je dvorazmera odnos dve razmere, po cemu je i dobila ime.

Uvedemo li sada koordinate na pravoj p, bice A(a), B(b), C(c), D(d), a dvorazmera
ce biti:
ca da
[A, B, C, D] := : .
cb db
Pokazacemo da dvorazmera ima sledece osobine:
1. [A, B; C, D] = [C, D; A, B];
2. [A, B; C, D] = [B, A; C, D]1 ;
3. [A, B; C, D] = 1 [A, C; B, D].
ca da
Videli smo da za tacke A, B, C, D vazi [A, B, C, D] = cb
: db
tj. odavde je
(c a)(d b)
[A, B, C, D] = ,
(c b)(d a)
pa, koristeci ovaj postupak, dobijamo da je
(a c)(b d)
[C, D; A, B] =
(b c)(a d)
sto se i dobija kada svaku zagradu prethodne jednakosti pomnozimo sa 1 tj. do-
bijamo da vazi 1. Slicno se pokazuje da vaze ostale dve jednakosti.
Za tacke A, B, C, D za koje vazi [A, B; C, D] = 1, kazemo da su harmonijski
konjugovane i pisemo H(A,B;C,D).
Ana prava nije najbolji domen za dvorazmeru. Naime, ako su A(a), B(b)
razlicite tacke i C( a+b
2
) srediste duzi AB, tada je uslov H(A,B;C,D) ekvivalentan
sa:
a+b
a da
1 = a+b 2
= . (5.2.2)
2
b d b
Odatle sledi a = b, sto je kontradikcija, pa tacka D takva da je H(A,B;C,D) ne
postoji.
Navedimo sada neke primere preslikavanja koja cuvaju dvorazmeru.
Definicija 5.2.1 Neka su l1 i l2 dve prave i S tacka koja im ne pripada. Preslika-
vanje f : l1 [ l2 koje tacki M sa prave l1 dodeljuje tacku f (M ) = SM l2 naziva se
centralno projektovanje prave l1 na pravu l2 iz centra S.
Slika 5.2.1.
5.2. DVORAZMERA I REALNA PROJEKTIVNA PRAVA 43
Teorema 5.2.1 Dvorazmera je invarijantna u odnosu na centralno projektovanje.
Definicija 5.2.2 Preslikavanje f : p p prave p dato sa

ax + b
f (x) = , ad bc = 0,
cx + d
naziva se bilinearno preslikavanje.
Da je ad bc = 0, tada bi bilo f (x) = db = const, sto nije interesantan slucaj.

Primetimo da preslikavanje f nije denisano u tacki x = dc . Sa druge strane
a
c
nije slika nijedne tacke x. Da bismo te nedostatke otklonili dopunicemo pravu p
beskona cno dalekom ta ckom P = , i oznaciti p = p P . Ta dopunjena
prava p naziva se projektivna prava.
Slika 5.2.2. Projektivna prava
Preslikavanje f cemo prosiriti do bijekcije f : p p projektivne prave:

P , x = dc ,
f (x) = ac , x = P ,

f (x), ina
ce.
Primetimo da je
a
lim f (x) = i lim f (x) = ,
x dc x c
tako da zaista mozemo smatrati da tacka P predstavlja beskonacnost prave.
Dakle, pravu dopunjujemo jednom beskonacno dalekom tackom. Model projektivne
prave je krug.
Definicija 5.2.3 Bijekcija projektivne prave na sebe, koja cuva dvorazmeru, naziva
se projektivno preslikavanje.
Teorema 5.2.2 Preslikavanje projektivne prave je projektivno ako i samo ako je

bilinearno.
44
5.3 Inverzija u odnosu na krug

Potencija tacke u odnosu na krug omogucuje da u geometriji ravni E 2 ustanovimo
specicnu transformaciju koju nazivamo inverzijom u odnosu na krug koji se nalazi u
toj ravni. Preciznije, denisacemo preslikavanje koje ce, na neki nacin, predstavljati
reeksiju u odnosu na krug pa je i prirodno da ce imati neka ista svojstva kao i
osna reeksija4 . Naravno, ono nece biti izometrija, ali istaci cemo sledeca zeljena
zajednicka svojstva:
1. Osna refleksija je bijektivno preslikavanje.
2. Osna refleksija je involucija.
3. Osna refleksija preslikava jednu od oblasti na koju osa te refleksije deli ravan
u drugu.
4. Sve invarijantne tacke osne refleksije su na osi te refleksije.

5. Ako je X slika tacke X u osnoj refleksiji, tada je prava XX normalna na
osu te refleksije.
Dakle, preslikavanje koje sada uvodimo trebalo bi da zadovoljava navedena svo-
jstva gde bi samo pojam osa bio zamenjem pojmom krug (Slika 5.3.1).
Slika 5.3.1.
Definicija 5.3.1 Neka je k(O, r) proizvoljan krug ravni E 2 i E2 = E 2 \{O}. In-
verzijom u odnosu na krug k nazivamo transformaciju k : E2 E2 koja svaku

tacku P E2 prevodi u tacku P poluprave OP takvu da je OP OP = r2 . Tacku O
nazivamo centrom ili sredistem inverzije, duz r - poluprecnikom inverzije, velicinu
r2 - stepenim koeficijentom, krug k - krugom inverzije k a E2 - Gausovom ravni.
Razlog zasto smo za domen i kodomen izabrali ravan E2 upravo je vezan za

svojstvo 1. Najpre, centar O nema svoju sliku jer bi bilo OO OO = r2 , sto je
nemoguce. S druge strane, tacka O nije slika nijedne tacke pa, kako zelimo da je
preslikavanje bijektivno, biramo i za kodomen E2 .
Inverziju u odnosu na krug moguce je razmatrati u takozvanoj konformnoj ravni,
tj. Euklidskoj ravni E 2 prosirenoj beskonacno dalekom tackom . Tada je k () =
O i k (O) = .
4
Neka je p prava ravni E 2 . Izometrijska transformacija te ravni koja nije koincidencija i za koju
je svaka tacka prave p fiksna naziva se osna refleksija (simetrija) te ravni u oznaci Sp . Prava p
naziva se osa te refleksije.
5.3. INVERZIJA U ODNOSU NA KRUG 45
Teorema 5.3.1 Inverzija u odnosu na krug je involuciona transformacija.
Slika 5.3.2.
Dokaz. Neka je k : E2 E2 inverzija u odnosu na krug k(O, r). Ako je P E2

proizvoljna tacka, tada tacka P = k (P ) pripada polupravoj OP (Slika 5.3.2) pri

cemu je OP OP = r2 . Tada i tacka P pripada polupravoj OP i vazi OP OP = r2 ,

pa je k (P ) = P . Dakle, zaista je k2 = .
Teorema 5.3.2 U inverziji k : E2 E2 tacka X je invarijantna ako i samo ako

X pripada krugu k.

Dokaz. Ako je X E2 invarijantna imamo da OX OX = r2 pa je OX = r, tj.
tacka X pripada krugu k.

Obratno, ako X k, tada tacka X = k (X) pripada polupravoj OX i vazi OX

OX = r2 . Odavde je OX = r, tj. tacke X i X se poklapaju.
Teorema 5.3.3 U inverziji k : E2 E2 tacki X koja se nalazi u krugu k odgovara

tacka X koja se nalazi izvan kruga k i obratno tacki X koja se nalazi izvan kruga

k odgovara tacka X koja se nalazi u krugu k.
Dokaz. Neka je O srediste i r poluprecnik inverzije k . Ako je X u krugu k tada

je OX < r pa iz relacije OX OX = r2 sledi da je OX > r, tj.tacka X je izvan
kruga k.
Obratno, ako je X izvan kruga k tada je OX > r, odakle na isti nacin kao malopre

sledi da je OX < r, odnosno tacka X je unutar kruga k.
Navescemo dva tvrdenja koja nam opisuju konstrukciju inverzne tacke.
Teorema 5.3.4 Neka je P unutar kruga k i T U tetiva kruga k kroz tacku P nor-

malna na OP . Tada je inverzna tacka P tacki P pol tetive T U , tj. tacka preseka
tangenti na k u T i U .
46
Slika 5.3.3.

Dokaz. Pretpostavimo da tangenta na k u tacki T sece OP u tacki P (Slika

5.3.3). Pravougli trougao OP T slican je pravouglom trouglu OT P pa odatle
proizilazi proporcionalnost njihovih stranica. Kako je OT = r, dobijamo da je

OP : r = r : OP , sto znaci da je P inverzna tacki P . Kako je slika simetricna u

odnosu na OP , tangenta na k u tacki U takode prolazi kroz P , pa je P zaista pol
T U .
Teorema 5.3.5 Neka je P van kruga k i Q srediste duzi OP . Neka je l krug sa

centrom u Q i poluprecnikom OQ = OP . Tada l sece k u dve tacke T i U , P T i

P U su tangente na k i inverzna tacka P tacki P je presek T U i OP .
Slika 5.3.4.
Dokaz. Na osnovu tvrdenja 5 k i l seku se u dve tacke T i U (Slika 5.3.4). Kako

su uglovi ]OT P i ]OU P uglovi nad precnikom OP u krugu l, oni su pravi. Zato

su P T i P U tangente na k. Ako T U sece OP u P , onda je, na osnovu prethodne

teoreme P inverzna tacka tacki P , pa je P inverzna tacka tacki P u odnosu na
krug k.
5
Ako krug k1 ima jednu tacku u i jednu van kruga k2 , tada se ti krugovi seku u dve tacke.
5.3. INVERZIJA U ODNOSU NA KRUG 47
Teorema 5.3.6 Kompozicija dveju inverzija k1 i k2 definisanih u odnosu na kon-

centricne krugove k1 (O, r1 ) i k2 (O, r2 ) predstavlja homotetiju H r22 .
O, 2
r1
Dokaz. Krugovi k1 i k2 su koncentricni pa pripadaju istoj ravni E . Neka je X E2

2
proizvoljna tacka i X1 ,X2 E2 tacke takve da je
k1 (X) = X1 , k2 (X1 ) = X2 .
Tada je
(k2 k1 )(X) = X2 .
Tacke X1 i X2 pripadaju redom polupravama OX i OX1 pa je i tacka X2 na

polupravoj OX. Iz relacija OX OX1 = r12 i OX1 OX2 = r22 sledi

OX2 : OX = r22 : r12 ,
tj. u homotetiji sa centrom u tacki O i koecijentom r22 : r12 tacki X odgovara tacka
X2 . Prema tome sledi da je k2 k1 = H r22 .
O, 2
r1

Definicija 5.3.2 Lik ravni E2 je inverzan liku ravni E2 ako postoji inverzija

k : E2 E2 koja lik prevodi u lik .
Navescemo jos neke osobine inverzije koje nam mogu biti od znacaja u radu, ali bez
dokaza.
Teorema 5.3.7 Neka su u ravni E2 dati krug k(O, r) i prava p. Tada:
(i) Ako prava p sadrzi tacku O tada je k (p\O) = p\O;
(ii) Ako prava p ne sadrzi tacku O tada lik k (p) predstavlja krug bez tacke
O.
Teorema 5.3.8 Neka su u ravni E 2 dati krugovi k(O, r) i l(S, ). Tada vazi:

(i) Ako tacka O pripada krugu l tada je k (l\O) prava l ;
(ii) Ako tacka O ne pripada krugu l tada u inverziji k krugu l odgovara neki

krug l .
Teorema 5.3.9 Inverzija k ima osobine:
(i) Inverzija k cuva uglove medu pravama, tj. ugao izmedu dve prave jednak
je uglu koji zaklapaju njihove slike;
(ii) Inverzija k je konformno preslikavanje tj. ugao pod kojim se seku dve
linije p i q ravni E 2 u presecnoj tacki S jednak je uglu pod kojim se seku njima

inverzne krive p i q u tacki S .
48
5.4 Bilinearna preslikavanja
Rezultati i denicije poglavlja o dvorazmeri vaze ne samo na realnoj, nego i na

kompleksnoj pravoj C, koju cesto zovemo i kompleksna ravan. Naime, kompleksna
prava C ima dvostruko vecu realnu dimenziju i C = R2 .
Na isti nacin kao sto smo realnu pravu R dopunili do realne projektivne prave
R = R , mozemo dobiti kompleksnu projektivnu pravu C = C .
Cetvorci kompleksnih brojeva z1 , z2 , z3 , z4 C dodeljujemo kompleksan broj

z3 z1 z4 z1
[z1 , z2 ; z3 , z4 ] := : C (5.4.1)
z3 z2 z4 z2
koji takode nazivamo dvorazmera.
Preslikavanje f : C C dato formulom f (z) = az+bcz+d
, gde su a, b, c, d C, ad
bc = 0, takode nazivamo bilinearno preslikavanje. Prica je ista kao i u realnom
slucaju, mada je u slucaju kompleksne prave prica jos lepsa i slozenija pa cemo
govoriti o preslikavanjiima na skupu kompleksnih brojeva. Kompleksna dvorazmera
karakterise krugove i prave:
Teorema 5.4.1 Dvorazmera cetiri kompleksne tacke [z1 , z2 ; z3 , z4 ] je realan broj ako
i samo ako one pripadaju krugu ili pravoj.
Teorema 5.4.2 Kompleksno bilinearno preslikavanje ima sledece osobine:
a) Preslikava krugove i prave u krugove i prave;

b) Cuva uglove izmedu krivih;

c) Cuva orijentaciju kompleksne ravni.
Dokaz. a) Sledi iz cinjenice da bilinearno preslikavanje cuva dvorazmeru i iz

prethodne teoreme. Pokazacemo tvrdenja b) i c). Kako vazi:
az + b a bc ad 1
= + ,
cz + d c c cz + d
to je svako bilinearno preslikavanje kompozicija nekoliko preslikavanja oblika z z1
i linearnog preslikavanja z az + b.
Preslikavanje z z1 je kompozicija inverzije u odnosu na jedinicnu kruznicu i re-
eksije u odnosu na realnu osu. Naime |z|| z1 | = 1, a ako su z i z1 kolinearne sa
centrom 0 jedinicnog kruga, to su one i inverzne u odnosu na jedinicni krug. Kako
inverzija i reeksija cuvaju uglove, cuva ga i preslikavanje z z1 . Kako i inverzija
i reeksija menjaju orjentaciju, njihova kompozicija cuva orjentaciju. Preslikavanje
z az + b je kompozicija translacije z z + b, i kompozicije homotetije i rotacije
z az = |a|eiarg(a) z, pa i ono cuva uglove i orjentaciju.
5.5. INVERZIJA U ODNOSU NA SFERU 49
5.5 Inverzija u odnosu na sferu

Po analogiji u odnosu na inverziju u odnosu na krug u ravni mozemo uvesti
pojam inverzije u odnosu na sferu u prostoru.
Definicija 5.5.1 Neka je S(O, r) sfera prostora E 3 i neka je E3 = E 3 \O. Inverz-

ijom u odnosu na sferu S nazivamo transformaciju S : E3 E3 koja svaku

tacku P E3 prevodi u tacku P poluprave OP takvu da je OP OP = r2 . Tacku O
nazivamo centrom ili sredistem inverzije, duz r - poluprecnikom inverzije, velicinu r2
- stepenim koeficijentom, sferu S - sferom inverzije k a E3 - Gausovim prostorom.
Iz denicije neposredno sledi da je i inverzija u odnosu na sferu bijektivna

transformacija. To nije transformacija celog prostora E 3 vec samo njenog dela E3 ,
jer u njoj nije denisana slika tacke O, niti je tacka O slika neke tacke prostora E 3 .
Inverziju u odnosu na sferu moguce je razmatrati i u tzv. konformnom prostoru,
tj. Euklidskom prostoru E 3 prosirenom beskonacno dalekom tackom . Tada je
k () = O i k (O) = .
Kao i kod inverzije u odnosu na krug analogno cemo navesti sledece osobine:
Teorema 5.5.1 Inverzija u odnosu na sferu je involuciona transformacija.
Teorema 5.5.2 U inverziji S : E3 E2 tacka X je invarijantna ako i samo ako

X pripada sferi inverzije S.
Teorema 5.5.3 U inverziji k : E3 E3 tacki X koja se nalazi unutar sfere S

odgovara tacka X koja se nalazi izvan sfere S i obratno tacki X koja se nalazi izvan

sfere S odgovara tacka X koja se nalazi unutar sfere S.
Pored navedenih teorema dacemo jos jednu koja nam daje vazna svojstva inverz-
ije u odnosu na sferu.
Teorema 5.5.4 Inverzija u odnosu na sferu S(O, r) ima sledece osobine:
a) Ravni i sfere preslikava u ravni i sfere.
b) Prave i krugove, preslikava u prave i krugove.
c) Konformno je preslikavanje tj. cuva uglove izmedu krivih.

d) Cuva dvorazmeru CA

: DA
cetiri (moguce nekolinearne) tacke prostora.
CB DB
50
5.6 Poenkareov model hiperboli

cke planimetrije
5.6.1 Opis Poenkareovog disk modela
U ovom poglavlju dacemo osobine osnovnih geometrijskih pojmova i relacija
u modelu hiperbolicke geometrije, konkretno u planimetriji. I ono sto je bitno,
pokazacemo da u modelu hiperbolicke geometrije vaze sve aksiome Hilbertovog sis-
tema kao i aksioma Lobacevskog.
Definicija 5.6.1 Uocimo u euklidskoj ravni kruznicu k, i nju cemo cesto zvati
apsolutna kru znica ili prosto samo apsoluta. Svaku tacku koja pripada unu-
trasnjosti te kruznice, ne racunajuci i tacke same kruznice k, zvacemo h-ta
ckama.
h-prava je ona kruznica ili prava, koja je ortogonalna na k, tacnije, prave u
ovom modelu su otvorene tetive koje sadrze centar kruga i otvoreni lukovi krugova
normalnog na posmatrani. Preciznije, neka je l krug ortogonalan na krug k. Tada
presek l sa unutrasnjosti k daje otvoreni luk m, koji predstavlja pravu u Poenkare-
ovom disk modelu, dok je p otvorena tetiva koja sadrzi centar posmatranog kruga k
i takode predstavlja pravu u Poenkareovom disk modelu (Slika 5.6.1). Skup svih
unutrasnjih tacaka kruznice k, bez tacaka same kruznice, zovemo h-ravan.
Slika 5.6.1.
Pre nego da predemo na dalji opis modela, navescemo tvrdenje koje nam kaze kako
da konstruisemo Poenkareovu pravu.
Teorema 5.6.1 Neka je data apsoluta k i tacke T i U koje nisu dijametralno
suprotne i neka je P pol6 prave T U . Tada je P T
= P U , ]P T U
= ]P U T , OP T U
i krug a(P, P T = P U ) sece k u tackama T i U i ortogonalan je na njega.
Slika 5.6.2.
6
Videti Teoremu 5.3.4

5.6. POENKAREOV MODEL HIPERBOLICKE PLANIMETRIJE 51
Dokaz. Na osnovu denicije pola, ugao ]OT P i ugao ]OU P su pravi, pa su

OT P = OU P , a odavde sledi da su P T = P U i ]OP T = ]OP U . Trougao
P T U je jednakokrak, pa je simetrala ugla ]T P U normalna na njegovu osnovicu
T U . Onda je krug a dobro denisan jer je P U = P T i a je ortogonalno na k i sece
k u tackama T i U , pa su P T i P U tangente na k (Slika 5.6.2).
Obratimo paznju na relacije poretka i pripadnosti u modelu.

Relacija pripadnosti je analogna kao u euklidskom smislu, tacnije, kazemo da
objekti u modelu h-pripadaju jedan drugom ako oni pripadaju jedan drugom i u
euklidskom smislu.
Denisimo jos i relaciju h-izmedu.
Definicija 5.6.2 Neka su A, B i C tri h-tacke, koje pripadaju istoj h-pravoj (Slika
5.6.3). Ako je ta h-prava precnik apsolute k, kazemo da je B h-izmedu tacaka A i C
ako je izmedju u euklidskom smislu. Ako je, pak, h-prava kruznica a, obelezimo sa O
srediste apsolute, a sa P i Q tacke u kojima apsoluta sece kruznicu a i posmatrajmo
onaj luk kruznice a, koji pripada unutrasnjosti apsolute.

Obelezimo sa A , B i C tacke u kojima euklidske prave OA,OB i OC seku

euklidsku tetivu P Q. h-tacka B je h-izmedu tacaka A i C, ako je tacka B izmedu

tacaka A i C u euklidskom smislu i to oznacavamo sa: Bh (A, B, C).
Slika 5.6.3.
Definicija 5.6.3 h-du z je, dakle, luk kruznice koja je ortogonalna na k ili duz
jednog od precnika apsolute. h-poluprava je, medutim, takav luk odnosno takva
duz, cija jedna krajnja tacka pripada apsoluti. h-ugao je skup h-tacke i dve h-
poluprave koje proizilaze iz te tacke. Dakle, ako se dva luka m i n seku u tacki
A, ugao koji oni obrazuju je ugao izmedu njihovih tangenti u tacki A (Slika 5.6.4.a
), odnosno, ugao izmedu luka m i prave p sa pocetkom u tacki A je zapravo ugao
izmedu prave p i tangente na luk m u tacki A (Slika 5.6.4.b )
52
Slika 5.6.4.
Kako smo uveli pojam h-ugla, mozemo reci nesto i o trouglu u Poenkareovom disk
modelu.
Definicija 5.6.4 Ako su A, B i C tri h-tacke koje ne pripadaju jednoj h-pravoj,
tada skup koji se sastoji iz tacaka h-duzi AB, BC i CA nazivamo h-trouglom.
I pojmovi h-poligonske linije i h-poligona mogu se uvesti u analogiji sa odgo-
varajucim pojmovima apsolutne geometrije.
Inverzijom u odnosu na krug k koji je ortogonalan na apsolutu ili reeksijom u
odnosu na pravu p ortogonalnu na apsolutu (koja stoga sadrzi srediste apsolute),
h-ravan se preslikava na sebe. Restrikciju te inverzije (ili reeksije) na h-ravan
zvacemo h-refleksijom. h-pravu koja pripada krugu k (pravoj p) zvacemo osom
h-refleksije. Svaka poluravan kojoj je rub osa neke h-reeksije tom h-reeksijom
se preslikava na njoj komplementnu h-poluravan.
Uvodenju pojma h-podudarnosti prethodi nekoliko teorema koje se odnose na
h-reeksije.
Teorema 5.6.2 Za dve razne h-tacke A i B postoji jedinstvena h-refleksija kojom
se te dve tacke preslikavaju jedna na drugu.
Dokaz.
Slika 5.6.5.


Neka su A i B inverzne tacke tackama A i B u odnosu na apsolutu k. Postoji

jedinstven krug (ili prava) a koji sadrzi tacke A, B, A , B , pa stoga postoji jedi-
nstvena h-prava koja sadrzi tacke A i B.

Ako su prave AB i A B paralelne, h-prava koja pripada medijatrisi duzi AB

odnosno duzi A B , ce biti osa h-reeksije kojom se h-tacke A i B preslikavaju jedna

na drugu (Slika 5.6.5.a). Ako se prave AB i A B seku, osa h-reeksije kojom se
tacke A i B preslikavaju jedna na drugu bice h-prava koja pripada krugu upravnom
na apsolutu i na krug a. Srediste S kruga koji sadrzi pomenutu h-pravu pripadace
pravoj AB i radikalnoj osi apsolute i kruga a, a poluprecnik tog kruga bice duST ,
gde je T dodirna tacka apsolute i njene tangente iz tacke S (Slika 5.6.5.b).
Slika 5.6.6.
Ako h-duz AB pripada precniku apsolute, tada postoji krug l koji sadrzi tacke
A i B, a sece apsolutu u tackama C i D. Analogno kao malopre, posmatramo
slucajeve. Ako su prave AB i CD paralelne, srediste apsolute bice i srediste duzi
AB, pa je tada precnik apsolute, koji je upravan na AB, osa h-reeksije kojom se
tacke A i B preslikavaju jedna na drugu (Slika 5.6.6.a). Ako se, pak, prave AB i
CD seku u nekoj tacki S, osa h-reeksije kojom se tacke A i B preslikavaju jedna
na drugu bice h-prava koja pripada krugu upravnom na apsoluti i krugu l. Srediste
toga kruga bice tacka S koja pripada pravoj AB i radikalnoj osi apsolute i kruga
l, a poluprecnik toga kruga bice duz ST gde je T dodirna tacka apsolute i njene
tangente koja sadrzi tacku S (Slika 5.6.6.b). Jedinstvenost trazene ose se, u svakom
slucaju, dokazuje neposredno.
Teorema 5.6.3 Ako se dve h-prave seku, tada postoje dve h-refleksije kojima se one
preslikavaju jedna na drugu, a ako su disjunktne, tada postoji jedinstvena h-refleksija
kojom se one preslikavaju jedna na drugu.

Dokaz. Neka su k i k krugovi koji sadrze zadate h-prave.
54
Slika 5.6.7.
Ako su one disjunktne, i krugovi koji ih sadrze su disjunktni ili se dodiruju u tacki
koja pripada apsoluti, pa stoga postoji jedinstvena inverzija kojom se ti krugovi
preslikavaju jedan na drugi (Slika 5.6.7). Kako krug te inverzije pripada pramenu

kojem pripadaju i k i k , on ce biti upravan na apsolutu. Dakle, postoji jedinstvena
h-reeksija kojom se zadate prave preslikavaju jedna na drugu. Osa te h-reeksije
pripada krugu s upravnom na apsolutu, cije je srediste presek zajednickih spoljasnjih

tangenti krugova k i k .
Slika 5.6.8.

Ako se krugovi k i k seku, tada postoje dve inverzije kojima se ti krugovi
preslikavaju jedan na drugi pa ce postojati dve h-reeksije kojima se zadate prave
preslikavaju jedna na drugu (Slika 5.6.8). Osa jedne od tih dveju h-reeksija pripada
krugu s upravnom na apsoluti, cije je srediste presek zajednickih tangenti krugova

k i k , a osa druge h-reeksije pripada krugu s koji sadrzi presecne tacke krugova k

i k i upravan je na krug s.
Iz dokaza pretodne teoreme neposredno sledi sledece tvrdenje:
Teorema 5.6.4 Postoji jedinstvena h-refleksija kojom se dve h-poluprave sa za-

jednickim temenom preslikavaju jedna na drugu.

Definicija 5.6.5 Za par h-tacaka (A,B) kazemo da je h-podudaran paru h-tacaka

(C,D) i pisemo
(A, B)
=h (C, D)
ako postoji niz h-refleksija ciji proizvod preslikava par (A,B) na par (C,D). Proizvod
tih h-refleksija zvacemo h-podudarno s
cu ili h-izometrijom h-ravni.
Kazemo da su h-gure h-podudarne ako se one mogu preslikati jedna na drugu

h-podudarnom transformacijom.
U daljem izlaganju pod inverzijom cemo podrazumevati samo onu inverziju koja je
h-podudarnost. Specijalno, denisu se h-translacija i h-rotacija.
Definicija 5.6.6 h-izometrija koja je kompozicija dve h-refleksije, prve u odnosu na
h-pravu normalnu na datu h-duz u pocetnoj h-tacki i druge u odnosu na h-simetralu
date h-duzi naziva se h-translacija za h-duz.
Definicija 5.6.7 Kompozicija dve h-refleksije u odnosu na h-prave koje sadrze datu
h-tacku i zahvataju dati ugao, pri cemu je orijentacija ugla izmedu datih h-pravih
jednaka orijentaciji datog ugla naziva se h-rotacija oko date h-ta cke za dati
ugao.
Primedba. h-podudarnost koja preslikava datu h-tacku A na datu h-tacku B,

moze se realizovati i ovako:
Slika 5.6.9.
Obelezimo sa a h-pravu AB. Neka ona sece apsolutu u tackama P i Q. Obelezimo

sa S presek pravih AB i P Q, a sa T tacku dodira tangente iz S na kruznicu a
(Slika 5.6.9). Najzad, obelezimo sa s kruznicu sa sredistem S i poluprecnikom ST .
Ona je ortogonalna i na apsolutu i na kruznicu a. Stoga je inverzija u odnosu na s
h-podudarno preslikavanje. Ono preslikava kruznicu a na samu sebe, tako da tacku
A preslikava na B, a B na A.
Pored toga, pri inverziji s obzirom na s, svaka tacka kruznice s ostaje invari-
jantna, pa je invarijantna i tacka T te kruznice. Drugim recima, h-duz AT preslikava
56
se na h-duz BT , tj. te dve duzi su h-podudarne i T je h-srediste h-duzi AB. Kako

je s ortogonalno na a, s je h-simetrala h-duzi AB.
Ukoliko su euklidske prave AB i P Q paralelne, tacka S je beskrajno daleka i
kruznica s je euklidska simetrala duzi AB i P Q, tj. ona prolazi kroz centar O
apsolute.
Opisani postupak se ne moze primeniti u slucaju kada je h-prava AB precnik
kruznice k, jer je tada S neodredena. Da bismo u tom slucaju odredili kruznicu s,
primetimo da ona mora zadovoljavati uslove:
Slika 5.6.10.
1. Ako je P tacka u kojoj ona sece k, a S je njeno srediste, ]OP S je prav, i prema
tome je
SP 2 = OS 2 OP 2 ;
2. Kako zelimo da tacke A i B budu inverzne s obzirom na s, S mora pripadati

pravoj OAB i mora biti
SA SB = ST 2 = SP 2 ,
gde je T tacka u kojoj tangenta iz A na s dodiruje s. Imamo, dakle,
SA SB = OS 2 r2 ,
gde smo sa r obelezili poluprecnik apsolute. Kako je
SA = OS OA i SB = OS OB,
to je
(OS OA)(OS OB) = OS 2 r2 ,
a otuda je
r2 + OA OB
OS = .
OA + OB
Na taj nacin odredena je tacka S pa, dakle, i kruznica sa sredistem u S i
poluprecnikom SP . Ta kruznica je h-simetrala h-duzi AB (Slika 5.6.10).
Iz svega izlozenog sledi da svaka h-duz ima svoju h-simetralu. Isto vazi i za
uglove. Ilustrujmo to na sledecem primeru:

Primer 5.6.1 Neka je ]QOQ1 dati h-ugao sa temenom O gde su Q i Q1 tacke na

apsoluti. Konstruisati simetralu ovog ugla.
Resenje: Obelezimo sa P i P1 druge krajeve pravih OQ i OQ1 redom. Obelezimo

dalje sa s i s1 kruznice (ili eventualno prave) koje su nosaci krakova OQ i OQ1 ,
redom. Neka se euklidske prave P P1 i QQ1 seku u tacki S. Konstruisimo kruznicu

s sa centrom u S koja sadrzi teme O i normalna je na apsolutu. Luk kruznice s
koji lezi unutar apsolute je trazena h-simetrala (Slika 5.6.11).

Ako su euklidske prave P P1 i QQ1 paralelne, konstruisemo pravu s - zajednicku

simetralu duzi P P1 i QQ1 . Tada je precnik apsolute koji lezi na pravoj s trazena
h-simetrala.
Slika 5.6.11.

Da to dokazemo, posmatrajmo inverziju s obzirom na kruznicu s . Ocigledno je
(P ) = P1 , (Q) = Q1 i (k) = k. Kako kroz dve tacke date kruznice prolazi tacno

jedna kruznica koja je na nju normalna, to je (s) = s1 . Otuda su h-uglovi QOQ

i Q1 OQ h-podudarni, a h-prava s njihova h-simetrala, gde su P i Q preseci

kruznice s i apsolute.

Ako je s poluprava onda se umesto inverzije posmatra simetrija s obzirom na pravu

s .
Kako smo uveli pojmove h-tacke, h-prave, h-ugla i relacije h-izmedu i h-podudarno,
navedimo jos jedno tvrdenje pre nego da dokazemo da uvedeni pojmovi zadovoljavaju
aksiome hiperbolicne geometrije.
Teorema 5.6.5 Zbir unutrasnjih uglova proizvoljnog h-trougla je manji od .

58
Slika 5.6.12.
Dokaz. Ako je ABC h-trougao i O srediste apsolute k, tada postoji h-reeksija

kojom se tacka A preslikava u O, a tacke B i C, redom, u D i E (Slika 5.6.12).
Tom reeksijom se uglovi h-trogula ABC preslikavaju na njima podudarne uglove h-
trougla ODE, a h-duzi AB i AC se preslikavaju na h-duzi OD i OE koje pripadaju
precnicima apsolute. Kako su uglovi kod temena D i E h-trougla ODE manji od
uglova kod istih temena euklidskog trougla ODE, sledi da je zbir unutrasnjih uglova
h-trougla ODE manji od . Stoga ce i zbir unutrasnjih uglova h-trougla ABC biti
manji od .
Dakle, zbir unutrasnjih uglova proizvoljnog h-cetvorougla bice manji od 2 dok

ce zbir unutrasnjih uglova h-poligonske povrsi koja ima n ivica biti manji od (n2).
Ovako denisani osnovni objekti i uzajamni odnosi tih objekata, cine jedan ge-
ometrijski model. U narednom odeljku cemo pokazati da su zadovoljeni svi za-
htevi Hilbertovog sistema aksioma, sem aksiome paralelnosti.

5.6.2 Hilbertov sistem aksioma i aksioma paralelnosti u mod-

elu
Ovde cemo pokazati da sve aksiome hiperbolicke geometrije vaze i na modelu,

tacnije ispitacemo da su ispunjene sve aksiome Hilbertovog sistema, navedene u
drugoj glavi, kao i aksioma Lobacevskog i pokazati da na modelu vazi Hiperbolicka
geometrija.
Aksiome veze i aksiome rasporeda
Neka su A i B dve proizvoljne h-tacke. Iz osobina inverzije je poznato da svaka

kruznica koja prolazi kroz A, a ortogonalna je na apsoluti k, prolazi kroz jos jednu

utvrdenu tacku A . Sve te kruznice obrazuju elipticni pramen kruznica koji je or-

togonalan na k. Kako kroz tacku euklidske ravni koja je razlicita od A i A uvek
prolazi jedna i samo jedna takva kruznica tada vazi sledeca teorema:
Teorema 5.6.6 Ma kakve bile h-tacke A i B, uvek postoji jedna i samo jedna h-
prava koja pripada i tacki A i tacki B.
To, medutim, znaci da su u posmatranom modelu zadovoljene Aksioma 1.1
i Aksioma 1.2. Hilbertovog sistema. Kako svakoj kruznici koja je ortogonalna
na k pripada bezbroj tacaka koje su istovremeno i unutrasnje tacke apsolute k
i kako pored tih tacaka u unutrasnjosti apsolute ima bezbroj drugih tacaka, to
je zadovoljena i Aksioma 1.3. U posmatranom modelu su, dakle, zadovoljeni svi
zahtevi prve grupe aksioma Hilbertovog sistema.Predimo na aksiome rasporeda.
Neka h-tacke A, B i C pripadaju istoj h-pravoj. Ukoliko je ta h-prava precnik
apsolute, prve tri aksiome druge grupe Hilbertovog sistema aksioma su zadovoljene,
jer su one zadovoljene na svakoj otvorenoj euklidskoj duzi. Ako je, pak, h-prava
luk kruznice a, prema deniciji relacije h-izmedu, na euklidskoj tetivi P Q tacka

B je euklidski izmedu tacaka A i C . Posto su na otvorenoj euklidskoj duzi P Q

zadovoljene sve Hilbertove aksiome rasporeda, A , B i C su tri razne tacke. Stoga

su i OA , OB i OC tri razne poluprave koje luk kruznice a seku u tri razne tacke.

Drugim recima A, B i C su tri razne tacke. Dalje, ako je tacka B euklidski izmedu

A i C , onda je ona i izmedu C i A , a to prema utvrdenoj deniciji znaci da je
tacka B h-izmedu tacaka C i A. Dakle, vazi sledeca teorema:
Teorema 5.6.7 Ako je tacka B h-izmedu tacaka A i C, A, B i C su tri razne tacke
i B je takode h-izmedu tacaka C i A.
U posmatranom modelu je, znaci, Aksioma 2.1. Hilbertovog sistema zadovoljena.
Analogno se pokazuje da su zadovoljene i Aksioma 2.2. i Aksioma 2.3.
Pasova aksioma je, u posmatranom modelu, ekvivalentna ovoj teoremi geometrije
Euklida:
Teorema 5.6.8 U unutrasnjosti kruznice k date su tri tacke A, B i C. kroz njih
prolaze tri kruznice ortogonalne na k. Onaj luk cetvrte kruznice ortogonalne na k,
koji pripada unutrasnjosti k, i koji sece jedan od unutrasnjih lukova AB, AC ili BC,
60
sece jedan i samo jos jedan od tih lukova, ako ta cetvrta kruznica ne prolazi ni kroz
jednu oa tacaka A, B ili C.
Slika 5.6.13.

Aksiome podudarnosti
U posmatranom modelu najslozenija je verikacija trece grupe aksioma. Zato
cemo svaku od njih posebno proveriti.

Aksioma 3.1. - Neka su A i B dve razne h-tacke h-prave a, a A tacka te iste ili

neke druge h-prave a . Na pravoj a sa date strane tacke A uvek postoji tacka B

takva da je h-duz AB h-podudarna h-duzi A B .
Slika 5.6.14.
Pokazali smo da uvek postoji h-podudarnost koja tacku A preslikava na tacku

A . Pritom se h-prava a preslikava na h-pravu a , koja prolazi kroz tacku A , a tacka

B na neku tacku B h-prave a . Tackom A kao pocetnom tackom i tackom B

odredena je h-poluprava koja sa unapred datom polupravom h-prave a odreduje
h-ugao. Obelezimo sa s h-simetralu tog ugla. Inverzija s obzirom na kruznicu s
je h-podudarnost pri kojoj se kraci pomenutog ugla preslikavaju jedan na drugi.

Tacka B preslikava se na tacku B unapred date poluprave h-prave a , dok tacka

A ostaje nepromenjena. Proizvod dva posmatrana h-podudarna preslikavanja pres-

likavaju h-duz AB na h-duz A B , pri cemu je tacka A unapred data, a tacka B

pripada unapred datoj h-pravoj i nalazi se sa date strane tacke A . Kako je taj

proizvod opet h-podudarna transformacija, to su h-duzi AB i A B h-podudarne.
Drugim recima, u ovom modelu je zadovoljena Aksioma 3.1. (Slika 5.6.14).
Pre no sto predemo na proveravanje ostalih aksioma podudarnosti, dokazacemo

sledecu teoremu:
Teorema 5.6.9 Tacka koja se pominje u Aksiomi 3.1. je jedina takva tacka na

uocenoj polupravoj h-prave a .

Dokaz. Pretpostavimo da pored tacke B na uocenoj polupravoj h-prave a postoji

jos jedna tacka B1 , tako da su duzi AB i A B1 h-podudarne. To znaci da pos-

toji proizvod f inverznih preslikavanja koji h-duz AB preslikava na h-duz A B , i

proizvod inverznih preslikavanja koji duz AB preslikava na h-duz A B1 .
62
Obelezimo sa P i Q beskrajno daleke tacke h-prave a, tj.preseke kruznice a sa

apsolutom k, a sa P i Q beskrajno daleke tacke h-prave a . I pri transformacijama

f i pri transformacijama tacke P i Q se preslikavaju, respektivno, na tacke P i

Q . Stoga se pri transformaciji f 1 tacke P , Q i A preslikavaju na sebe same,

dok se tacka B preslikava na B1 . S druge strane, kako je f 1 proizvod konacnog
broja inverznih transformacija i kako ona ostavlja invarijantnim tri razlicite tacke,
to su i sve tacke kruznice, koja prolazi kroz te tri tacke - invarijantne. To znaci da

je i tacka B te kruznice invarijantna, tj. tacke B i B1 se poklapaju, sto je i trebalo
dokazati.

Aksioma 3.2. - Ako je svaka od h-duzi A B i A B h-podudarna istoj h-duzi AB,

onda je i duz A B h-podudarna duzi A B .
Prema deniciji h-podudarnosti, postoji proizvod f inverznih preslikavanja koji

preslikava A B na AB i postoji proizvod inverznih preslikavanja, koji A B pres-

likava na AB. Pri transformaciji 1 f , A B se preslikava na A B . Ali, 1 f
je proizvod inverzija, tj. predstavlja jedno h-podudarno preslikavanje. Time je i
Aksioma 3.2. potvrdena.
Aksioma 3.3. - Neka su AB i BC dve h-duzi h-prave a, koje nemaju zajednickih

tacaka, a A B i B C h-duzi te iste ili neke druge h-prave koje takode nemaju

zajednickih tacaka. Ako je AB h-podudarno sa A B , a BC h-podudarno sa B C ,

onda je i AC h-podudarno sa A C .

Kako je AB h-podudarno sa A B , to postoji proizvod inverzija koje AB pres-

likavaju na A B . Pri tom se tacka C preslikava na C1 h-prave A B i to sa one

strane tacke B sa koje je tacka C . Otuda sledi da je h-duz AC h-podudarna duzi

A C1 . Ali po pretpostavci je AC h-podudarno sa A C , pa je, prema Aksiomi 3.2,

A C h-podudarno sa A C1 . Kako se tacke C i C1 nalaze na pravoj A B sa iste

strane tacke A , to se, s obzirom na napred dokazanu teoremu, one moraju poklap-

ati. Postoji, dakle, h-podudarnost koja AC preslikava na A C (to je ona koja AB

preslikava na A B ), a to i dokazuje da su h-duzi AC i A C h-podudarne.

Aksioma 3.4. - Neka je u h-ravni dat h-ugao ]hk i h-prava a . Neka je, dalje, u

odnosu na pravu a zadata h-poluravan . Obelezimo sa h h-polupravu h-prave a

koja ishodi iz tacke O . Tada kroz O u h-poluravni , postoji jedna i samo jedna

h-poluprava k , takva da je h-ugao ]hk h-podudaran h-uglu ]h k . Vazi jos i da je
svaki h-ugao podudaran samom sebi.

Slika 5.6.15.

Ako je O teme h-ugla ]hk, obelezimo sa s h-simetralu h-duzi OO . Inverzija

s obzirom na s preslikava tacku O na O , a ]hk na h-ugao ]h1 k1 . Posmatrajmo

h-ugao ]h1 h i obelezimo sa s1 njegovu h-simetralu. Inverzija s obzirom na s1

preslikava h1 na h , a k1 na h-polupravu k2 . Ukoliko k2 pripada uocenoj h-poluravni

, obelezimo je sa k . Ukoliko to nije slucaj, primenimo inverziju s obzirom na

kruznicu a . Tada se h-poluprava h preslikava na samu sebe, a k2 na h-polupravu

k . U svakom slucaju ]h k je dobijen iz ]hk proizvodom konacnog broja inverzija,

sto znaci da su ta dva h-ugla h-podudarna. Pri tome je h-poluprava h unapred

data, a h-poluprava k pripada unapred uocenoj h-poluravni . Ovim je pokazan
prvi deo Aksiome 3.4.(Slika 5.6.15).
Da pokazemo drugi deo ove aksiome, oznacimo sa s3 h-simetralu h-ugla ]hk.
Kako inverzija s obzirom na s3 preslikava ]hk na samog sebe, to je h-ugao h-
podudaran samom sebi.
Aksioma 3.5. - Neka su A, B i C tri h-tacke koje ne pripadaju istoj h-pravoj, a

A , B i C takode tri h-tacke koje ne pripadaju istoj h-pravoj. Ako su tada h-duzi

AB i AC h-podudarne h-duzima A B i A C , a h-ugao ]BAC podudaran h-uglu

]B A C , onda je i h-ugao ]ABC h-podudaran h-uglu ]A B C .

Zaista, posto je h-ugao ]BAC h-podudaran h-uglu ]B A C to postoji proizvod
inverznih preslikavanja koji prvi ugao preslikava na drugi. Pri tom se tacka A pres-

likava na A , tacka B na tacku B1 h-poluprave A B , a C na tacku C1 h-poluprave

A C , tj. h-duz AC je h-podudarna sa h-duzi A C1 , a AB sa A B1 . Ali po pret-

postavci je AC h-podudarno sa h-duzi A C , i tacke C i C1 pripadaju istoj h-pravoj

i nalaze se sa iste strane tacke A . Na osnovu vec dokazane teoreme te dve tacke se

poklapaju. Iz istih razloga se poklapaju i tacke B i B1 . Dakle, pri onom proizvodu

inverznih preslikavanja koji ]BAC preslikava na ]B A C , h-ugao ]ABC se pres-

likava na h-ugao ]A B C , tj. ti uglovi su h-podudarni, sto je i trebalo pokazati.
64
Aksiome neprekidnosti i aksioma paralelnosti
Na pocetku ovog odeljka smo denisali relaciju h-izmedu, tako sto smo us-
postavili uzajamno-jednoznacnu korespodenciju izmedu tacaka h-prave a i tacaka
otvorene euklidske duzi P Q, gde su P i Q beskrajno daleke tacke prave a. Medutim,
u skupu tacaka otvorene euklidske duzi zadovoljen je Dedekindov princip. Zbog
pomenute uzajamno-jednoznacne korespodencije on je zadovoljen i u skupu tacaka
h-prave a. U posmatranom modelu je, dakle, zadovoljen Dedekindov princip.
Ostaje jos da ispitamo aksiomu paralelnosti.
Slika 5.6.16.
Aksioma paralelnosti - Uocimo h-pravu a i van nje h-tacku A. Tacke u kojima

kruznica a sece apsolutu k oznacimo sa P i Q, pri cemu te tacke nisu h-tacke i ne
pripadaju pravoj a (Slika 5.6.16). Kroz tacke A i P uvek prolazi kruznica p koja
je uz to i ortogonalna na apsolutu, dok, kroz tacke A i Q takode prolazi kruznica q
koja je ortogonalna na apsolutu. Sve ostale kruznice koje prolaze kroz A, a ortogo-
nalne su na apsolutu, pripadaju jednom od dva para unakrsnih uglova koje obrazuju
kruznice p i q. Sve kruznice iz jednog od tih uglova seku a, dok, kruznice iz drugog
para ne seku a. U terminologiji posmatranog modela ta cinjenica se izrazava ovako:
U h-ravni, kroz tacku van prave, prolazi bezbroj h-pravih koje datu h-pravu seku,
a takode i bezbroj onih koje je ne seku.
Prema tome, u posmatranom modelu zadovoljena je aksioma paralelnosti

Lobacevskog, tj. posmatrani model je model hiperbolicne geometrije i naziva se
Poenkareov model hiperboli cne geometrije tacnije Poenkareov disk model,
koji cemo oznacavati sa P. Ovaj model je smesten u deo euklidske ravni. Osnovni
objekti tog modela kao i relacije su objekti i relacije geometrije Euklida. Drugim
recima, cela h-geometrija posmatranog modela je jedan deo geometrije Euklida.
Svakoj teoremi hiperbolicne geometrije odgovara jedna teorema u ovom modelu, a
ova je, opet, teorema geometrije Euklida. Dakle, ako bi u hiperbolicnoj geometriji

postojala neka protivurecnost, ona bi se pojavila i u Poenkareovom modelu, pa,

dakle, i u geometriji Euklida. Otuda ova osnovna teorema:
Teorema 5.6.10 Ako je geometrija Euklida neprotivurecna, neprotivurecna je i

hiperbolicna geometrija.
Naglasimo da, pored Poenkareovog disk modela postoji i Poenkareov poluravan-

ski model, o kome ce biti reci u sledecem odeljku.
Sledecim primerom opisacemo postupak konstrukcije normale na datu pravu kroz
datu tacku u Poenkareovom disk modelu:
Primer 5.6.2 U Poenkareovom disk modelu hiperbolicne ravni date su h-prava a i

h-tacka A. Odrediti h-pravu n koja sadrzi tacku A i upravna je na pravu a.
Pre nego da pokazemo sta prava n predstavlja u h-ravni navescemo pomocne

leme:
Lema 5.6.1 Ako se u inverziji u odnosu na krug k tacka X koja ne pripada krugu

k preslikava u X , onda je svaki krug l koji sadrzi tacke X i X normalan na k.
Lema 5.6.2 Ako se u osnoj refleksiji u odnosu na pravu p tacka X koja ne pripada

pravoj p preslikava u tacku X , onda je svaki krug l koji sadrzi tacke X i X normalan
na pravoj p.
Re
senje: (1) Pretpostavimo da je A srediste apsolute.
Ako je h-prava a u euklidskom smislu duz koja pripada pravoj pa , onda je trazena
h-prava n odredena pravom koja sadrzi tacku A i normalna je na pravoj pa .
Ako je h-prava a u euklidskom smislu luk kruga ka , onda je trazena h-prava n
odredena pravom koja sadrzi tacku A i srediste kruga ka .
(2) Pretpostavimo da tacka A nije srediste apsolute i da ne pripada pravoj a.
Slika 5.6.17.
66
Ako je h-prava a u euklidskom smislu segment nekog kruga ka , potrebno je

odrediti krug (ili pravu) normalan na ka i apsoluti i pri tom sadrzi tacku A (Slika

5.6.17). Neka je A slika tacke A u inverziji u odnosu na apsolutu i neka je A slika

tacke A u inverziji u odnosu na krug ka . Ako su tacke A, A i A kolinearne, onda je

trazena h-prava n odredena pravom koja sadrzi tacke A, A i A . Ako tacke A, A i

A nisu kolinearne, onda je trazena h-prava n segment euklidskog kruga kn opisanog

oko trougla AA A .
Ako je h-prava a u euklidskom smislu duz koja pripada pravoj pa , potrebno je
odrediti krug (ili pravu) normalan na pa i apsoluti i pri tom sadrzi tacku A. Neka je

A slika tacke A u inverziji u odnosu na apsolutu i neka je A slika tacke A u osnoj

reeksiji u odnosu na pravu pa . Ako su tacke A, A i A kolinearne, onda je trazena

h-prava n odredena tom pravom koja sadrzi tacke A, A i A . Ako tacke A, A i A
nisu kolinearne, onda je trazena h-prava n segment euklidskog kruga kn opisanog

oko trougla AA A .
(3) Pretpostavimo da tacka A nije srediste apsolute i da pripada h-pravoj a.
Slika 5.6.18.
Pretpostavimo da je h-prava a u euklidskom smislu segment nekog kruga ka .

Neka je A slika tacke A u inverziji u odnosu na apsolutu, neka je sAA simetrala

duzi AA i neka je t tangenta u tacki A na krug ka (Slika 5.6.18). Ako se prave sAA
i t seku u nekoj tacki Oa , onda je trazena h-prava odredena krugom cije je srediste
tacka Oa i koji sadrzi tacku A. Ako se prave sAA i t ne seku, onda je trazena h-prava
odredena pravom koja sadrzi tacku A i srediste kruga ka .
Pretpostavimo da je h-prava a u euklidskom smislu duz koja pripada nekoj pravoj

pa . Neka je A slika tacke A u inverziji u odnosu na apsolutu. Trazena h-prava n je

luk kruga cije je srediste srediste duzi AA i koji sadrzi tacku A.
Pojam paralelnosti je jedan od znacajnih pojmova euklidske geometrije, pa

cemo, stoga, obratiti posebnu paznju na njegovu interpretaciju u h-ravni, tacnije u
Poenkareovom disk modelu.
Ako dve h-poluprave sa zajednickim temenom B imaju iste krajeve kao i
neka h-prava a, koja ne sadrzi B, tada ce proizvoljna h-poluprava sa temenom B

seci h-pravu a ako i samo ako pripada onom od h-uglova na koje zadate h-poluprave
razlazu h-ravan, kojem pripada i h-prava a (Slika 5.6.19). Stoga za te dve h-
poluprave mozemo reci da su h-paralelne h-pravoj a. Za dve h-prave mozemo
reci da su medusobno h-paralelne ako imaju jedan zajednicki kraj.
Slika 5.6.19.
Primetimo, da se u h-ravni na prirodan nacin moze uvesti metrika preko in-

verzivnog rastojanja, sto omogucava da se uvede pojam h-kruga kao skupa svih
h-tacaka jednako udaljenih od izabrane h-tacke koju zovemo centar h-kruga.
Denisimo sada pojam inverzivnog rastojanja u modelu.
Definicija 5.6.8 Neka su A i B dve h-tacke, a a i b dve h-prave upravne na pravoj

AB. Inverzivno rastojanje medu krugovima koji sadrze h-prave a i b upravne na
AB ce biti funkcija definisana na skupu parova h-tacaka A, B koja zadovoljava sve
uslove da bude mera duzi pa nju mozemo nazvati h-rastojanjem ili h-metrikom.
Kao sto je receno na pocetku, Poenkareov disk model P predstavlja unutrasnjost

jedinicnog kruga (apsolute) u kompleksnoj ravni. Videli smo da su prave ovog
modela precnici apsolute i lukovi krugova normalnih na apsolutu. Ako tacke A, B
P pripadaju takvom luku XY , gde su X, Y tacke sa apsolute, tada rastojanje u
Poenkareovom disk modelu denisemo sa
X A Y A
P (A, B) = | ln[A, B; X, Y ]| = 2| ln( : )|. (5.6.1)
X B Y B
Vazna osobina Poenkareovog disk modela je i konformnost tj. vazi da model
cuva uglove. To znaci da je mera hiperbolickog ugla u modelu jednaka meri ugla
u euklidskom smislu. Npr. ugao izmedu dve h-prave jednak je euklidskom uglu
izmedu dva kruga (ili kruga i prave ili izmedu dve prave) koji sadrze date h-prave.
Sledecim primerom dacemo konstrukciju ugla paralelnosti:
Primer 5.6.3 Konstruisati h-ugao u Poenkareovom disk modelu za datu duz AB.
Re
senje: Posmatrajmo sledece slucajeve:
(1) Ako duz AB pripada precniku apsolute.

68
Najpre konstruisemo normalu u jednoj od tacaka A i B. Bez gubljenja opstosti

mozemo konstruisati normalu n na h-pravu AB u tacki B (Primer 5.6.2. slucaj 3).
Zatim konstruisemo pravu p paralelnu sa n, koja sadrzi tacku A, na sledeci nacin:
Oznacimo sa P i Q presecne tacke prave n i apsolute zatim konstruisemo u tacki
Q (analogno za P ) tangentu na apsolutu (tangenta u dodirnoj tacki sadrzi centre svih
krugova koji su nosaci pravih koje su paralelne sa n). Zatim konstruisemo simetralu
euklidske duzi AQ (analogno za AP ). Presecnu tacku simetrale i tangente u Q
oznacimo sa S. Deo kruga, sa centrom u S i poluprecnikom SA SQ, koji se nalazi
u h-ravni je trazena h-prava paralelna sa n koja sadrzi A. Ovako konstruisana prava,
koja polazi iz tacke Q, je paralelna sa n u jednom smeru pa je u tom slucaju trazeni
ugao paralelnosti bas h-ugao BAQ, dok je prava konstruisana kroz P paralelna sa
n u drugom smeru i tako dobijeni ugao paralelnosti je h-ugao BAP (Slika 5.6.20).
Slika 5.6.20.
Ukoliko je neka od tacaka A, B centar apsolute, na osnovu Primera 5.6.2(1)
dobijamo da su trazeni uglovi paralelnosti ]BAS ili ]BAR (Slika 5.6.21).
Slika 5.6.21.
(2) Ako duz AB pripada kruznici a.
Analogno kao u prethodnom slucaju konstruisemo normalu u jednoj od
tacaka, npr. B, pa zatim pravu paralelnu normali i koja sadrzi tacku A. Konstruk-
cijom pravih paralelnih sa normalom u oba smera dobijamo dva ugla paralelnosti
(Slika 5.6.22).

Slika 5.6.22.
Da naglasimo, analogno se sve moze konstruisati i ako se krene od tacke A tj.
ako se konstruise normala u tacki A.
Sada cemo uvesti formulu za ugao paralelnosti u Poenkareovom disk modelu. Ali
pre toga dokazacemo lemu koja nam daje potreban rezultat.
Lema 5.6.3 Neka je data apsoluta k(O, r). Ako su P i Q tacke na apsoluti i B
tacka na tetivi P Q tako da vazi raspored B(Q,O,B,P) i P (O, B) = d, onda je
OB = r(ed 1)/(ed + 1). (5.6.2)

BQ
Dokaz. Iz jednacine (5.2.1) i (5.6.1) imamo da je d = | ln( OP
OQBP
)|. Oslobadanjem
od logaritma dobijamo:
OP BQ
ed = .
OQ BP
Dalje, kako je OP = OQ = r, BQ = r + BO i BP = r BO dobijamo da je
r + BO
ed = .
r BO
Resavanjem jednacine po BO dobijamo da je
r(ed 1)
BO = ,
(ed + 1)
a to je i trebalo dokazati.
Koristeci deniciju ugla paralelnosti u ravni Lobacevskog, koju smo uveli u odeljku
4.4.3, primer za konstrukciju ugla paralelnosti i prethodnu lemu dokazacemo sledece
tvrdenje:
Teorema 5.6.11 Ugao paralelnosti u Poenkareovom disk modelu dat je sa
ed = tan[(d)/2]. (5.6.3)
70
Slika 5.6.23.
Dokaz. Neka je d Poenkareovo rastojanje od neke tacke P do neke Poenkareove

prave l. Mozemo da izaberemo da l bude dijametar kruga k, Q centar tog kruga
tako da P pripada dijametru normalnom na l. Tada je d = P Q a (d) predstavlja
Poenkareov ugao paralelnosti koju obrazuju prava paralelna sa l i p(P Q). Poenkare-
ova prava kroz P paralelna sa l je luk kruga a, koji je ortogonalan na k, sadrzi tacku
P i ima jedan zajednicki kraj sa l, pa je l tangenta na a (Slika 5.6.23). Dodirna
tacka im je jedan kraj dijametra l i oznacimo je sa S. Tangenta na a u tacki P
sece l u nekoj unutrasnjoj tacki R, koja predstavlja pol tetive P S kruga a pa su,
na osnovu Teoreme 5.6.1, uglovi ]RP S i ]RSP jednaki i imaju zajednicku meru
. Neka je = (d), mera ugla ]RP Q. Kako je ]P RQ = 2, dobijamo da je
+ 2 = 2 , ili je = 4 2 . Iz trougla P QS sledi da je euklidska duzina P Q
jednaka proizvodu r tan , gde je r poluprecnik apsolute k, pa koristeci rezultat
dobijen na osnovu prethodne leme,
1 + tan
ed = ,
1 tan
formulu za ugao i trigonometrijske identitete
1 tan 2
tan( ) = ,
4 2 1 + tan 2
dobijamo trazenu formulu.

5.6.3 Epicikli u Poenkareovom disk modelu

U Glavi 4. smo videli sta pramenovi pravih predstavljaju u ravni Lobacevskog, u
zavisnosti od toga da li je pramen konkurentnih (elipticki), paralelnih (parabolicki)
ili pravih upravnih na neku datu pravu (hiperbolicki) trajektorije ovih pramen-
ova nazivaju se cikl (krug), oricikl i ekvidistanta (hipercikl), redom. Sada cemo
pokazati cime je u Poenkareovom disk modelu reprezentovan elipticki, parabolicki i
hiperbolicki pramen pravih.
Slika 5.6.24.
Elipticki pramen h-pravih ce biti skup svih h-pravih koje prolaze kroz neku
h-tacku A. U euklidskom smislu to su lukovi kruznica koje prolaze kroz tacku
A, normalne su na kruznicu k i pripadaju unutrasnjosti kruznice k. Medutim, sve
kruznice koje su normalne na kruznicu k i prolaze kroz tacku A, prolaze i kroz tacku

A , koja je inverzna tacki A u odnosu na kruznicu k. Otuda one obrazuju eliptican

pramen kruznica sa karakteristicnim tackama A i A . Prema tome elipticni pramen
h-pravih, sa h-centrom u h-tacki A, predstavljen je lukovima kruznica elipticnog pra-

mena {A, A } koji pripadaju unutrasnjosti apsolute k, ukljucujuci i precnik apsolute
koji prolazi kroz tacku A.(Slika 5.6.24).
Slika 5.6.25.
72
Paraboli cki pramen h-pravih ce biti skup svih h-pravih sa zajednickim kra-
jem koje su predstavljene lukovima kruznica koje su normalne na apsolutu i sve
prolaze kroz istu tacku A apsolute. Buduci da sredista krugova koji sadrze h-prave
jednog parabolickog pramena pripadaju tangenti apsolute u zajednickom kraju A
zadatog pramena h-pravih, h-prave nekog parabolickog pramena pripadaju krugov-
ima nekog parabolickog pramena krugova (Slika 5.6.25).
Slika 5.6.26.
Hiperboli cki pramen h-pravih predstavlja skup svih h-pravih normalnih na

apsolutu k. Neka luk kruznice a reprezentuje bazisnu pravu pramena i neka su M i
N tacke preseka kruznica k i a. Elementi hiperbolicnog pramena pravih, sa bazis-
nom pravom a, su reprezentovani lukovima kruznica koje su normalne i na kruznicu
k i na kruznicu a. oni dakle obrazuju pramen konjugovan pramenu {k, a}. Kako je
{k, a} eliptican, njemu konjugovan pramen je hiperbolicki pramen. Linija centara
toga pramena je prava M N (Slika 5.6.26).
Buduci da je skup svih slika proizvoljne tacke ravni u inverzijama u odnosu na

krugove nekog pramena, krug koji je upravan na svim krugovima zadatog pramena
krugova, h-epicikl ce biti (euklidski) krug ili deo tog kruga. On nece biti upravan
na apsoluti osim u slucaju kada je taj h-epicikl osnova neke h-ekvidistante.
Slika 5.6.27. a) Cikl (krug), b) Oricikl, c) Ekvidistanta.

Ako je zadat pramen konkurentnih h-pravih, njemu odgovarajuci h-krug ce biti

(euklidski) krug koji pripada h-ravni, ciji centar, specijalno, ne mora biti centar euk-
lidskog kruga. Kako je h-oricikl upravan na parabolickom pramenu h-pravih, on ce
biti (euklidski) krug kome nedostaje zajednicki kraj h-pravih zadatog parabolickog
pramena. Ako je zadat hiperbolicki pramen h-pravih, sa bazisnom pravom s, njemu
odgovarajuca h-ekvidistanta je deo (euklidskog) kruga koji je upravan na zadatom
pramenu krugova (Slika 5.6.3). Ekvidistantu takode predstavlja jos jedna grana koja
se dobija h-simetrijom u odnosu na h-pravu s. Ukoliko je, kao na slici, h-prava s deo
kruznice h-simetrija je inverzija u odnosu na tu kruznicu, dok, ukoliko je h-prava s
precnik apsolute tada je h-simetrija osna simetrija u odnosu na pravu s.
74
5.6.4 Opis Poenkareovog poluravanskog modela
Bilinearnim preslikavanjem
1+z
= f (z) = i (5.6.4)
1z
unutrasnjost jedinicnog diska P C se preslikava u gornju poluravan a kruznica
(apsoluta) se preslikava u x-osu koja predstavlja rub te poluravni. Zaista,
1+z 1 1+z 1+z 1 |z|2

S = R( )= ( + )= .
1z 2 1z 1z |1 z|2
Zato je S > 0, tj. f (z) pripada gornjoj poluravni ako i samo ako je |z| < 1, tj.
ako z pripada jedinicnom krugu. Dakle, preslikavanje f je bijekcija jedinicnog diska
i gornje poluravni. Na taj nacin, smatrajuci f izometrijom, od Poenkareovog disk
modela dobijamo model u gornjoj poluravni, koji zovemo poluravanski model i
oznacavamo sa H.
Bilinearno preslikavanje f krugove i prave normalne na jedinicni krug preslikava
u krugove i prave normalne na x-osu. Zato su prave u poluravanskom modelu
poluprave upravne na x-osu i polukrugovi sa centrom na x-osi i nazovimo te prave
h-pravama (Slika 5.6.28).
Slika 5.6.28. Poluravanski model
Osu x koja sadrzi centar polukruga i podnozje prave upravne na nju zvacemo
takode apsolutom neeuklidske ravni (h-ravni) tj. otvorene euklidske poluravni a
duz CD h-prave upravne na x-osu predstavljace h-du z kao i deo luka XY od tacke
A do tacke B.
Pre nego da opisemo osnovne pojmove i relacije u poluravanskom modelu pogleda-
jmo sta geometrijski predstavlja izometrija izmedu diska P i gornje poluravni H.
Neka su zadati krug k i prava p koja krug k dodiruje u nekoj tacki O. Ako je
S tacka kruga k dijametralno suprotna tacki O, inverzijom u odnosu na krug sa
centrom u S i poluprecnikom SO, krug k se preslikava na pravu p, a unutrasnjost
toga kruga na otvorenu poluravan sa rubom p (Slika 5.6.29). Neposredno se
proverava da je to preslikavanje bijekcija.

Slika 5.6.29.
Poluravan je, kao sto smo uveli, h-ravan a svaka njena tacka je h-tacka. Kako
inverzija cuva uglove, h-prave unutrasnjosti kruga k se preslikavaju na polukrugove
i poluprave poluravni upravne na rub (apsolutu) te poluravni. Denisimo sada
relacije i pojmove u poluravanskom modelu.

Ako je tacka B h-ravni h-izmedu tacaka A i C, tada cemo za sliku B tacke

B (koja pripada h-ravni ) reci da je h-izmedu A i C , slika tacaka A i C (koje

takode pripadaju h-ravni ) u inverziji i pisacemo B h (A , B , C ).
Ako postoji niz inverzija u odnosu na krugove upravne na k takvih da se proizvodom
tih inverzija par tacaka (A, B) h-ravni preslikava na par (C, D) iste h-ravni,
postojace i niz inverzija u odnosu na slike tih krugova u inverziji takvih da se

proizvodom tih inverzija par tacaka (A , B ) = (A, B) h-ravni preslikava na par

(C , D ) = (C, D) iste h-ravni. Kako su (A, B) i (C, D) h-podudarni parovi tacaka

h-ravni , za parove (A , B ) i (C , D ) cemo reci da su h-podudarni parovi ta caka
h-ravni i pisacemo
(A , B )

=h (C , D ).
Buduci da pojmovi h-tacke, h-prave, h-izmedu i h-podudarnosti parova tacaka
h-ravni zadovoljavaju sve aksiome hiperbolicke planimetrije, te da se inverzijom
h-tacke i h-prave h-ravni preslikavaju na h-tacke i h-prave h-ravni , i da na
posletku inverzija cuva relacije h-izmedu i h-podudarnosti, pojmovi h-tacke, h-
prave, h-izmedu i h-podudarnosti parova tacaka h-ravni ce takode zadovoljavati
sve aksiome hiperbolicke planimetrije. Stoga ce i h-ravan biti model hiperbolicke
planimetrije koju nazivamo Poenkareovim poluravanskim modelom.
Kako je inverzivno rastojanje invarijanta inverzije, Poenkareov poluravanski model
hiperbolicke ravni nasledice h-metriku Poenkareovog disk modela. Dakle, ako pret-
postavimo da su A i B dve h-tacke h-poluravni a a i b dve h-prave upravne na
pravoj AB, inverzivno rastojanje medu krugovima koji sadrze h-prave a i b upravne
na AB ce biti funkcija denisana na skupu parova h-tacaka A, B Poenkareovog polu-
ravanskog modela, koji zadovoljava sve uslove da bude mera duzi. Stoga tu funkciju
mozemo nazvati h-rastojanjem ili h-metrikom Poenkareovog poluravanskog
modela. Pogledajmo analiticki izraz pomenutog rastojanja.
76
Kako bilinearno preslikavanje cuva dvorazmeru kompleksnih brojeva, rastojanje

izmedu tacaka A i B u poluravanskom modelu (Slika 5.6.13) takode zadajemo formu-
lom (5.6.1.), pri cemu je XY precnik kruga na kom se nalaze tacke A i B. U slucaju
kada je prava AB poluprava normalna na x-osu u tacki X, tacka Y je beskonacno
daleko. Zato je u tom granicnom slucaju
X A
H (A, B) = | ln |. (5.6.5)
X B
Uvedimo jos pojmove h-ugla i h-trougla u poluravanskom modelu.
Slika 5.6.30.
Na Slici 5.6.30 je predstavljen h-ugao ]AOB kao i h-trougao ABC u
poluravanskom modelu.
Kako svaka teorema hiperbolicke planimetrije ima svoju interpretaciju u ge-
ometriji h-ravni, a teoreme hipebolicke planimetrije mogu se dokazivati i na modelu,
navodimo tvrdenje koje nam daje interpretaciju ugla paralelnosti u poluravanskom
modelu.
Teorema 5.6.12 Funkcija Lobacevskog se moze izraziti sledecom formulom:
(x) = 2 arctan ex . (5.6.6)
Slika 5.6.31.
Dokaz. U poluravanskom modelu hiperbolicke ravni neka je M zajednicki kraj
dveju h-pravih poluravni kojima su drugi krajevi tacke E i F , koje pripadaju
rubu p te poluravni, takve da je B(M, E, F) (Slika 5.6.31). Neka je zatim B
srediste polukruga M F , a A tacka u kojoj normala iz B na pravoj p sece polukrug
M E. Ugao paralelnosti duzi AB je h-ugao ]M AB. Ako je Q podnozje normale
iz B na pravoj p, a O srediste duzi M E, bice

]QOA =h i ]QM A =h . (5.6.7)
2

Ako je x mera duzi AB, x ce biti inverzivno rastojanje koncentricnih krugova ciji su
poluprecnici QB i QA. Stoga je
QB QM
ex = = = cot .
QA QA 2
Odavde imamo da je
= (x) = 2 arctan ex ,
a to je i trebalo pokazati.
Primetimo da su formule (5.6.3.) i (5.6.6.) ekvivalentne tj. uglovi u opisanim

modelima se izracunavaju na slican nacin. Dacemo primer kako konstruisati ugao
paralelnosti u Poenkareovom poluravanskom modelu (PPM) za datu duz. Pre toga,
dacemo kratak opis konstrukcije normale i paralele u odnosu na neku pravu u
modelu.
Primer 5.6.4 Neka su u PPM date prava a i na njoj tacka A. Konstruisati normalu
na datu pravu kroz datu tacku.
Re
senje: (1) Ako je prava a h-polukruznica.
Slika 5.6.32.
Iz tacke A konstruisemo tangentu na a i presecnu tacku te tangete i apsolute

oznacimo sa S. Deo kruznice b, sa centrom S i poluprecnikom koji je jednak SA,
koji se nalazi u h-ravni je trazena normala (Slika 5.6.32).
78
(2) Ako je prava a h-poluprava.
Slika 5.6.33.
Oznacimo sa O podnozje prave a na apsoluti. Kruznica sa centrom u O i

poluprecnikom OA bice trazena normala s obzirom da je upravna na a (tangenta
kroz A je normalna na poluprecnik OA) i sadrzi tacku A (Slika 5.6.33).
Primer 5.6.5 Neka su u PPM date prava a i tacka A van nje. Konstruisati pravu
koja je paralelna sa a i sadrzi tacku A.
Re senje: (1) Ako je prava a h-polukruznica.

Neka je data prava a sa centrom S na apsoluti i neka su P i Q tacke u kojima
ona sece apsolutu. Konstruisemo euklidsku simetralu duzi AP i njenu presecnu

tacku oznacimo sa S . Deo kruga k(S , SA SP ), koji se nalazi u h-ravni, pred-
stavlja trazenu h-pravu paralelnu sa a u jednom smeru. Ponavljanjem postupka za
Q analogno se dobija h-prava paralelna sa a u drugom smeru.
(2) Ako je prava a h-poluprava.
Oznacimo sa O podnozje prave a na apsolutu. Konstruisimo euklidsku simetralu
duzi OA i oznacimo sa S tacku u kojoj ona sece apsolutu. Deo kruga k(S, SA SO),
koji se nalazi u h-ravni, predstavlja trazenu h-pravu paralelnu sa a koja sadrzi tacku
A.
Primer 5.6.6 Konstruisati ugao pralelnosti u PPM za datu duz AB.
Re
senje: (1) Ako je duz data na pravoj koja je polukruznica.
Slika 5.6.34.

Neka je a data polukruznica u PPM koja sadrzi duz AB i neka su P i Q tacke u

kojima ona sece apsolutu. Konstruisemo u tacki B normalu n na pravu a, kao sto

je opisano u Primeru 5.6.4. i sa P i Q oznaciti njene presecne tacke sa apsolutom.
Zatim konstruisemo u tacki A pravu koja je paralelna sa n u jednom smeru, kao sto

je opisano u prethodnom primeru, i jedan zajednicki kraj im je, recimo, tacka Q i u

tom slucaju dobijamo da je ugao BAQ trazeni ugao paralelnosti u PPM. Analogno,
za pravu paralelnu u drugom smeru, dobijamo da je trazeni ugao paralelnosti bas

ugao BAP (Slika 5.6.34).
(2) Ako je duz data na pravoj koja je upravna na apsolutu.
Slika 5.6.35.
Analogno kao u prethodnom slucaju, konstruisemo normalu u tacki B kao u

Primeru 5.6.4.(2) i oznacimo njene preseke sa apsolutom sa P i Q. Zatim, u tacki A
konstruisemo paralelu, sa zajednickim krajem Q (analogno sa P , u jednom smeru
pa je trazeni ugao bas ugao BAQ (odnosno ugao BAP ) (Slika 5.6.35).
Naglasimo da se postupak ponavlja, u oba slucaja, ako se krene od tacke A tj.
ako konstruisemo normalu u A.
80
5.6.5 Epicikli u Poenkareovom poluravanskom modelu
Neka su oznake kao na Slici 5.6.14. i posmatracemo inverziju . Invezijom se

elipticki, parabolicki i hiperbolicki pramenovi h-pravih h-ravni preslikavaju, re-
dom, na elipticke, parabolicke, i hiperbolicke pramenove h-pravih h-ravni . Buduci
da h-prave nekog pramena h-pravih h-ravni pripadaju krugovima nekog pramena
krugova, i h-prave pramena h-pravih h-ravni pripadaju krugovima nekog pramena
krugova.
Primer 5.6.7 Ispitati cime je u PPM reprezentovan:

(a) elipticki;
(b) parabolicki;
(c) hiperbolicki
pramen pravih.
Slika 5.6.36.
Re senje: (a) Posmatrajmo sve h-prave koje prolaze kroz tacku A. To su u euklid-
skom smislu polukruznice, ciji centri leze na pravoj p i koje prolaze kroz tacku A,
tom skupu pripada i normala na pravu p koja prolazi kroz tacku A. Odgovarajuce

kruznice, nosaci uocenih polukruznica, prolaze i kroz tacku A koja je simetricna
tacki A u odnosu na apsolutu p. Tako one obrazuju eliptican pramen sa karakter-

isticnim tackama A i A (Slika 5.6.36).
Prema tome, elipticki pramen pravih u PPM predstavljen je delovima elemenata
eliptickog pramena kruznica, koji leze sa uocene strane apsolute p, ukljucujuci i odgo-
varajuci deo potencijalne ose tog pramena. Linija centara toga pramena kruznica je
apsoluta p a karakteristicna tacka pramena koja lezi u h-ravni je h-centar eliptickog
pramena h-pravih.

Slika 5.6.37.
(b) Slicno se pokazuje da je to skup svih polukruznica sa centrima na apsoluti p koje

imaju jednu zajednicku tacku na apsoluti, ukljucujuci i polupravu koja je u toj tacki
normalna na apsolutu. Tako je parabolicki pramen h-pravih reprezentovan delom
parabolickog pramena kruznica koji lezi u h-ravni.
Parabolicki pramen h-pravih je takode reprezentovan i skupom svih polupravih sa
pocetnom tackom na apsoluti, a koje su normalne na apsolutu (Slika 5.6.37).
Slika 5.6.38.
(c) Neka je bazisna h-prava pramena euklidska polukruznica a. Prave hiperbolickog

pramena pravih reprezentovane su polukruznicama sa centrima na apsoluti koje su
normalne na kruznicu a. Na osnovu primera koji opisuje konstrukciju normale na
datu pravu mozemo ovde opisati hiperbolicki pramen pravih (Slika 5.6.38 a).
Ako je bazisna prava poluprava a upravna na apsolutu u tacki A, tada je hiperbolicki
pramen reprezentovan sistemom koncentricnih polukruznica sa zajednickim centrom
A (Slika 5.6.38 b).
Inverzijom h-krugovi h-ravni se preslikavaju na euklidske krugove h-ravni
, koji, stoga, predstavljaju h-krugove h-ravni . Tom inverzijom h-oricikli h-ravni
koji sadrze srediste S date inverzije, preslikavaju se na euklidske prave h-ravni
koje su euklidski paralelne rubu p poluravni , a ostali h-oricikli se preslikavaju na
euklidske krugove poluravni koji dodiruju pravu p. Stoga se skup h-oricikala h-
ravni sastoji iz euklidskih pravih poluravni koje su paralelne pravoj p i krugova te
poluravni koji dodiruju p. Inverzijom h-ekvidistante h-ravni koje sadrze srediste
S te inverzije, preslikavaju se na euklidske poluprave sa temenima na pravoj p, a
82
ostale h-ekvidistante na lukove krugova cija temena pripadaju pravoj p. Stoga se

skup h-ekvidistanti h-ravni sastoji iz euklidskih h-polupravih kojima su temena
na rubu p poluravni i lukova krugova cija temena pripadaju pravoj p (Slika 5.6.39).
Slika 5.6.39.

5.7. POENKAREOV MODEL HIPERBOLICNE STEREOMETRIJE 83
5.7 Poenkareov model hiperboli

cne stereometrije
5.7.1 Poenkareov sferni model
S obzirom da smo u analogiji sa pojmom inverzije u odnosu na krug uveli pojam

inverzije u odnosu na sferu, u analogiji sa Poenkareovim disk modelom hiperbolicke
ravni moze se uvesti i Poenkareov disk model hiperbolickog prostora, koji cemo krace
nazivati Poenkareov sferni model.
Prosirimo sada datu deniciju Poenkareovog disk modela na deniciju Poenkare-
ovog sfernog modela.
U sfernom modelu apsoluta je sfera. Unutrasnjost apsolute zvacemo h-prostor, a
sve tacke h-prostora zvacemo h-tacke. Ako je neki krug (prava) u prostoru upravan
na apsoluti segment tog kruga (prave) unutar apsolute zvacemo h-prava. Ako je
neka sfera (ravan) upravna na apsoluti deo te sfere (ravni) koji se nalazi unutar
apsolute nazovimo h-ravan (ravan normalna na apsolutu sadrzi centar apsolute).
Slika 5.7.1. h-prava kao presek dve h-ravni
Slicno kao u disk modelu primecujemo da se inverzijom u odnosu na sferu up-

ravnu na apsoluti (odnosno reeksijom u odnosu na ravan upravnu na apsoluti)
unutrasnjost apsolute preslikava sama na sebe. Stoga uvodimo h-ravansku re-
fleksiju kao restrikciju tog preslikavanja na h-prostor. Analogno deniciji simetrale
h-duzi u disk modelu denise se simetralna h-ravan h-du zi (krace simetralna
ravan) kao h-ravan normalna na datu h-duz koja denise h-reeksiju kojom se jedno
teme date h-duzi preslikava u drugo.
Pored h-poligona i h-poligonskih povrsi denisu se i h-poliedri i h-poliedarske povrsi,
slicno kao u euklidskoj geometriji.
Denisemo h-izometriju kao niz h-reeksija. Specijalno, h-translacija za datu
h-duz je kompozicija dve h-reeksije, prve u odnosu na h-ravan normalnu na datu
h-duz u pocetnoj h-tacki i druge u odnosu na simetralnu ravan date h-duzi;
84
h-rotacija oko date h-prave za dati ugao je kompozicija dve h-reeksije u odnosu na
dve h-ravni koje sadrze datu h-pravu i zahvataju dati ugao, pri cemu je orjentacija
ugla izmedu tih h-ravni jednaka orjentaciji datog ugla.
Kao i u disk modelu, u Poenkareov sferni model moze se uvesti metrika koja
nam omogucava da , pored h-kruga, denisemo i h-sferu kao skup svih h-tacaka h-
prostora jednako udaljenih od izabrane h-tacke koju zovemo centar h-sfere. Prime-
timo da su h-krugovi i h-sfere u modelu i u euklidskom smislu krugovi i sfere s tim
da njihova sredista nisu nuzno usredista u euklidskom smislu.
Poenkareov sferni model je takode konforman tj. vazi da on cuva uglove. Na
primer, ugao izmedu dve h-ravni jednak je euklidskom uglu izmedu dve sfere (ili
sfere i ravni, ili dve ravni) koje sadrze date h-ravni.
Pojmovi h-izmedu i h-podudarno se uvode u potpunoj analogiji sa odgovarajucim
pojmovima h-ravni.
U analogiji sa dokazanim osobinama h-ravni proverava se da vaze i aksiome
apsolutne planimetrije kao i aksioma paralelnosti. Da bismo dokazali da je h-prostor
model hiperbolickog prostora neophodno je proveriti da li vaze i stereometrijske
aksiome prve grupe:
1. Postoji najmanje jedna h-ravan koja sadrzi tri tacke;
2. Postoji najvise jedna h-ravan koja sadrzi tri h-nekolinearne tacke;
3. Ako dve razne h-tacke neke h-prave pripadaju jednoj h-ravni, onda svaka
h-tacka te h-prave pripada istoj h-ravni;
4. Ako dve razne h-ravni imaju jednu zajednicku h-tacku, onda one imaju
najmanje jos jednu zajednicku h-tacku;
5. Postoje cetiri h-nekomplanarne tacke.
5.7.2 Poenkareov poluprostorni model
Kao sto smo sferni model uveli u analogiji sa disk modelom tako se i Poenkareov
poluprostorni model uvodi analogno sa poluravanskim modelom hiperbolicne planimetrije.
Poluprostorni model predstavlja gornji poluprostor prostora R3 tj.
H : z > 0.
Ravan z = 0 nazovimo apsoluta, dok su prave H modela polukrugovi sa centrom

na apsoluti i poluprave normalne na apsolutu sa temenom na apsoluti. Ravni u
poluprostornom modelu su polusfere sa centrom na apsoluti i poluravni normalne
na apsolutu cija ivica pripada apsoluti.
Analogno kao sto smo imali kod poluravanskog modela, inverzijom u odnosu
na sferu koja dodiruje ravan u tacki O, cije je srediste tacka sfere dijametralno
suprotna tacki O, unutrasnjost sfere (koja je h-prostor) preslikava se na otvoreni
poluprostor sa rubom (koji takode predstavlja model hiperbolickog prostora).

5.7. POENKAREOV MODEL HIPERBOLICNE STEREOMETRIJE 85
Restrikciju te inverzije na sferu , kojom se ta sfera preslikava na ravan , nazivamo

stereografskom projekcijom7 . Njome je uspostavljen izomorzam dvaju modela
hiperbolickog prostora.
7
Videti vise o tome u [14] strana 8.
86
Glava 6
Zaklju
cak
Nakon Beltramijevog otkrica ostalo je jasno da je pre svega planimetrija Lobace-

vskog nasla svoje realno tumacenje na konkretnim objektima euklidske geometrije.
Geometrija Lobacevskog postala je primenjena nauka, iako je imala mnoge pro-
tivnike medu matematicarima. Medutim, iako je rad Beltramija predstavljao jedan
od najvaznijih stimulansa priznanja geometrije Lobacevskog, kao sto je receno, ostalo
je mnogo toga nejasnog a narocito u stereometriji. Interpretacija Klajna i Poenkarea,
koju smo obradili u ovom radu, zauvek je povezala geometriju Lobacevskog sa Eu-
klidovom. Kao sto je pokazano u radu, neprotivurecnost geometrije Lobacevskog
svodi se na neprotivurecnost geometrije Euklida.
Svrha ovog rada bila je u predstavljanju geometrije Lobacevskog u Poenkareovom
modelu. Akcenat stavljen na konstrukciju i geometrijski prikaz Poenkareovih mod-
ela, diska i poluravanskog. Detaljno su obradene osobine disk modela hiperbolicke
planimetrije, uvedeni osnovni geometrijski pojmovi, relacije i dati primeri na kojima
se vidi da se i na modelu mogu konstruisati paralelne prave, normale, uglovi za datu
duz itd. Takode smo videli da u hiperbolickoj ravni vazi Hilbertov sistem aksioma
kao i aksioma Lobacevskog. Naveli smo i osobine epicikala u modelu. Pokazali smo
i da se poluravanski model dobija iz disk modela bilinearnim preslikavanjem i da u
njemu takode vaze sve aksiome kao i u disk modelu pa se samim tim, na izvestan
nacin, i u poluravanskom modelu mogu opisati analogni pojmovi i relacije kao i u
disk modelu.
Analogno, sa pojmovima disk modela i poluravanskog modela u planimetriji,
moze sve ovo prikazati i u prostoru. U ovom radu navedene su samo osnovne osobine
prostornih modela, tacnije Poenkareovog sfernog i poluprostornog modela. Koristeci
osobine inverzije tacke u odnosu na sferu, stereografske projekcije i povrsi u L3 mogu
se, analogno kao i u ravanskim modelima, opisati svi pojmovi, relacije i dati prikaz
episfera u prostornim modelima. Stoga se dalje istrazivanje moze odvijati u tom
pravcu. Kako je Lobacevski denisao hiperbolicku trigonometriju kao i diferencijalnu
geometriju, moze se dalje istrazivanje na modelima odvijati i u pravcu diferencijalne
geometrije kao i trigonometrije.
Rezultati dobijeni u ovom radu mogu, veoma korisno, posluziti za kurs Neeuk-
lidske geometrije na Prirodno-matematickom fakultetu.
87
88
GLAVA 6. ZAKLJUCAK
Literatura
[1] P. Janicic, Zbirka zadataka iz geometrije, Matematicki fakultet, Beograd 2007.

[2] Z. Lucic, Euklidska i hiperbolicna geometrija, Total design i Matematicki fakultet,
Beograd 1997.
[3] M. Mitrovic, S. Ognjanovic, M. Veljkovic, Lj. Petkovic, N. Lazarevic,
Geometrija za I razred Matematicke gimnazije,
Drugo dopunjeno izdanje - izdavac Krug, Beograd 1998.
[4] M. Prvanovic, Neeuklidske geometrije, Novi Sad 1974.
[5] M. Stankovic, Osnovi geometrije, PMF, Nis 2006.
[6] M. Stankovic, M. Zlatanovic, Geometrija Lobacevskog, u pripremi
[7] J. Ulcar, Projektivna i diferencijalna geometrija- Zbirka problema, Naucna knjiga,
Beograd 1969.
[8] M. Babic, Vizualizacija prostora Lobacevskog, Master rad, Beograd 2010.
http://alas.matf.bg.rs/vsr\dj an/files/marijana.pdf
[9] B. Ajdin, J. Novicic, R. Stamencic, P. Janicic,
Retrejsing u Poenkareovom sfernom modelu hiperbolickog prostora,
http://www.mpi-inf.mpg.de/bajdin/HRayTracing-ser.pdf
[10] D. Lopandic, Geometrija,
http://poincare.matf.bg.ac.rs/zlucic/LopandicGeometrija.pdf
[11] Z. Lucic, Da li je geometrija Lobacevskog moguca?, Seminarski rad, Beograd 2007.
[12] Z. Lucic, Geometrija i njena sistematizacija kroz istoriju, Seminarski rad,
http://alas.matf.bg.ac.rs/zlucic/view-pdf.php?id=228
[13] Z. Lucic, Poenkare i Poenkareov disk model, Seminarski rad, Beograd 2000.
http://www.scribd.com/doc/62469636/Poenkare-i-Poenkareov-Disk-Model
[14] S. Vukmirovic, Modeli geometrije Lobacevskog, Skripta, Jun 2005.
http://alas.matf.bg.ac.rs/vsr\djan/files/geomlob.pdf
[15] http://www.wikipedia.org/
89
90 LITERATURA
Biografija
Aleksandra Milovanovic je rodena 24.09.1988 godine u Nisu, Republika Srbija. Zavrsila

je osnovnu skolu Bubanjski heroji 2003. godine i iste upisala gimnaziju Bora
Stankovic, prirodno-matematicki smer, koju je zavrsila 2007. godine sa odlicnim
uspehom.
Prirodno-matematicki fakultet u Nisu, odsek za matematiku i informatiku, up-
isala je skolske 2007/2008. godine na smeru matematika. Osnovne akademske
studije zavrsila je 2010.godine sa prosecnom ocenom 7, 84. Iste godine upisuje
diplomske akademske studije na smeru Matematika koje zavrsava sa prosecnom
ocenom 8, 64.
91

Poenkarov Model U Hiperbolickoj Geometriji PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Poenkarov Model U Hiperbolickoj Geometriji PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Ni

Poenkareov model u hiperboli

Nis, Oktobar 2012.

1 Istorija neeuklidske geometrije 5

2 Hilbertov sistem aksioma 13

4 Uvod u hiperboli cku geometriju 29

5 Poenkareov model hiperboli cke geometrije 39

Matematika, to je jezik kojim govore sve egzaktne nauke.

juci neprotivurecnost euklidske geometrije. Tacnije, opisacemo Poenkareov model

Istorija neeuklidske geometrije

1.1 Nastanak i razvoj hiperboli

Znanstvenik od imena, a posebno matematicar,

Poenkareov stvaralacki period pocinje disertacijom 1878. i zavrsava se njegovom

Hilbertov sistem aksioma

2.1 Pet grupa aksioma i njihove posledice

Nastavljajuci rad svojih prethodnika, tek je nemacki matematicar Hilbert za-

1. AKSIOME INCIDENCIJE (9 aksioma)

1.2. Postoji najmanje jedna prava koja sadrzi dve tacke A i B.

1.4. Svaka ravan sadrzi najmanje tri nekolinearne tacke A, B i C.

1.9. Postoje cetiri nekomplanarne tacke A, B, C i D.

2. AKSIOME PORETKA (4 aksioma)

2.1. Ako su A, B i C tri kolinearne tacke takve da je B(A, B, C), gde je B

2.2. Ako su A i B proizvoljne tacke, postoji najmanje jedna tacka C takva da

2.4. Ako su A, B i C tri kolinearne tacke ravni i prava l pripada ravni , ne

3. AKSIOME PODUDARNOSTI (5 aksioma)

4. AKSIOME NEPREKIDNOSTI (1 aksioma)

4.1. (Dedekindova1 aksioma neprekidnosti) Ako su M i N dva neprazna

5. AKSIOME PARALELNOSTI (1 aksioma)

5.1. (Plejferova2 aksioma paralelnosti) Ako je p proizvoljna prava i A

Prva grupa aksioma zasnovana je na relacijama pripada i sadrzi se (,) koje

Teorema 2.1.1 Postoje tri nekolinearne tacke.

Teorema 2.1.9 Ako su A, B, C i D cetiri kolinearne tacke takve da je B(A,B,C) i

Teorema 2.1.10 Ako su A, B, C i D cetiri kolinearne tacke takve da je B(A, B,

I jos mnogo drugih teorema.

Moze se dokazati da vaze:

Prve cetiri grupe aksioma dopustaju zasnivanje analiticke geometrije. Apsolutna

2.2 Aksioma paralelnosti i neki njeni ekvivalenti

Aksioma paralelnosti ima, osim petog postulata, i mnoge druge ekvivalente.

Ravan i prostor u kojima vaze ove aksiome se nazivaju redom hiperbolicka

Transformacije slicnosti prostora E n omogucuju u geometriji likova tog prostora

U nastavku dacemo deniciju i neke vazne osobine potencije u odnosu na krug.

Iz denicije neposredno sledi da je potencija p(P, k) manja od nule ako je OP < r,

Dokaz. Neka je P tacka u ravni krugova k1 i k2 (Slika 3.1.2) takva da je p(P, k1 )

Neka su dati krugovi k1 i k2 . Konstruisimo potencijalnu osu tih krugova. Mogu

(i) Krugovi k1 i k2 se seku u tackama A i B. U tom slucaju svaka od tacaka

(ii) Krugovi k1 i k2 se dodiruju. Tada je potencijalna osa njihova zajednicka

(iii) Krugovi k1 i k2 nemaju zajednickih tacaka. Konstrukciju potencijalne ose

Pomenimo jos neke pojmove vezane za potenciju tacke u odnosu na krug.

Dokaz. Neka su krugovi k1 , k2 i k3 takvi da ne pripadaju istom pramenu i nikoja

Teorema 3.1.4 Vaze sledeca tvrdenja:

Navedene osobine omogucuju da u geometriji ravni E 2 razlikujemo tri pramena

Dokaz. Neka je prvi pramen zadat krugovima k1 (O1 , r1 ) i k2 (O2 , r2 ). Neka je l

Definicija 3.1.6 Pramenovi krugova iz prethodne teoreme nazivaju se ortogonal-

Navodimo jos dve teoreme, ali bez dokaza:

Teorema 3.1.7 Vaze sledeca tvrdenja:

(ii) Svi krugovi parabolickog snopa prolaze kroz radikalno srediste.

Teorema 3.1.8 Vaze sledeca tvrdenja:

Vazi sledeca teorema koju navodimo bez dokaza.

Dokaz. Neka su O1 , O2 , O3 i O4 centri pomenutih sfera. Radikalne ose sfera sa

Sve vrste pomenutih pramenova mozemo dobiti rotacijom odgovarajucih pra-

4.1 Ravan Loba

Teorema 4.1.2 Zbir unutrasnjih uglova prostog n-tougla manji je od (n 2) 1800 .

Teorema 4.1.4 Neka u hiperbolickoj ravni prave a i b seku pravu p, tako da je