Problemi bilingvizma

to .se tie jezikih ili lingvistikih interferencija, o kojima smo govorili, njihov uticaj za
sociologiju je vaan jer moe da ukae na prisustvo na datoj geografskoj teritoriji onih grupa i
drutava koji su razliitog lingvistikog porekla. Takav je sluaj sa koegzistencijom razlicitih
jezikih sistema na jednoj te istoj teritoriji, koji omoguuju sporazumevanje prisutnih grupa ili
drutava, istovremenim korienjem dva (ponekad i vie) jezikih sistema od strane istih
subjekata. To je pojava dvojezinosti ili bilingvizma. Dodue, valja imati u vidu da bilingvizam
nikada niije podpun, poto svaka osoba ima svoj maternji jezik koji interferira sa drugim nekim
jezikom i na taj nain utie na njegovo korienje (izgovor, morfologija, renik). U svakom
sluaju bilingvizam je pojava koja na svoj nain moe biti svedok privremenosti odnosno
slalnosti odreenih drutvenih odnosa meu pojedinim grupama.

Grane misli da trajniji drutveni odnosi tee ka tome da ublae ili likvidiraju bilingvizam u
korist lingvistikog odnosno jezikog ujedinjavanja. Istorija je, po njemu, dokazala da se ova
tendencija moe ostvarivati na dva naina. Prvo: ako su dva jezika zajednikog porekla i slinih
struktura, unifikacija se vri u korist jezika ili jezikog elementa iji je drutveni ugled, presti,
vii (a to, po pravilu, biva iz politikih, ekonomskih i religioznih razloga). Ali tom prilikomi jezik
pobed- nik takoe gubi neke svoje specifine odlike: on samo slui kao osnova za stvaranje
jednog zajednikog jezika (takva je bila pozicija atinskog odnosno atikog dijalekta u okviru
unifikacije grkog jezika). Druga je ona mogunost koja nastaje onda kada su jezici koji
interferiraju po poreklu i odlikama razliiti. Tada se unifikacija vri na tetu jezikog sistema ili
elementa koji je manje razvijen ili iezava, poto njegova struktura ne moe da prihvati
interferenciju, a da pritom ne propadne. Naputanje jednog jezikog sistema u korist drugog, u
osnovi uvek ima za uzrok socijalne razloge tj. vanlingvistike razloge. To znai da prilikom
njihovog istraivanja na pogled treba da bude uperen u postojee drutvene odnose. Takav je
bio primer iezavanja galskog prema latinskom jeziku (koji je trgovaki i administrativni jezik,
jezik starih gradova) ili iezavanje normanskog (jezika manjine plemia osvajaa) u odnosu na
anglo-saksonski (koji je bio jezik autohtonih veina).

Slina stanja se mogu konstatovati i pri prouavanju izumrlih jezika (na primer: jezik Maja).

Sa svoje strane je Franc Boas tvrdio da se mnoge jezike promene najintenzivnije

odigravaju ba zahvaljujui nejezikim uslovima odnosno zahva'jujui drutvenim uslovima.
Tako je on, izuavajui indijanska plemena u Americi i njihove jezike, postavio hipotezu o tome
da najsnanije promene u jezicima tih plemena nestaju posle ratova i zarobljavanja ena u tim
ratovima, ili posle udaja odnosno enidbi sa enarna iz drugih drutvenih grupa, poto su ene
te koje u najveoj meri ue decu jeziku, o emu, uostalom, svedoi i sama injenica postojanja
maternjeg jezika.9

Ne bi, meutim, bilo ispravno da se sve promene objanjavaja samo socijalnim razlozima.
Pogotovo ne, kad 243 se zna da socijalni razlozi sadre u sebi i mnoge druge, na primer:
antropoloke. Na tu stranu . stvari ukazao je, iako samo delimino, Anri Delakroa kada je
upozo- ] ravao da neka konstituisana i vrsta ivotiryska diutva (pele i mravi). u kojima
postoje vrlo razvijjeni elementi drutvenosti nisu bila u stanjj da razviju (verbalni) govor, jer nisu
posedovala odgovarajue telesne. fizioloke i druge, antropoloke uslove. Prema tome: sama
9 Vii: Boas Franz,: Race, Language and Culture, 1959, p. 215.
drutvenost nije dovoljna za razvoj jezika ove vrste, mada je ona od prvorazrednog znaaja i
veoma stimulativna:10 Sa svoje strane, ja bih se ovde zadovoljio samo jo time da napomenem
da treba praviti razliku izmeu dveju u osnovi razliitih vrsta drutvenosti: one u ivotinjskom
carstvu i one koja vlada meu ljudima, kao svesnim proizvoaima ,da se ne bi palo u iskuenje
kako je navedeni argumenat Delakroa definitivan i neopoziv.

Jezik je jedno od najjaih orua pomou koga se vri individualna i socijalna identifikacija
linosti sa odreenom sredinom, ali ba taj e'emenat je dosta protivrean. Na jednoj strani jezik
se pod stvom drutvenih faktora diferencira, ali se zato na drugoj strani, pod dejstvom tih istih
faktora, sve vie ujednauje. Jer na njih opismenjavanje, sredstva masovnih komunikacija:
Nai dijalekti miru. Juriaju na njih kola, sluenje vojnog roka, radio, film, knjige za narod. U
poslednje vreme eto i televizije. Juria na njih i ( presti grada i tenja oveka sa se\a da se
iupa iz zaostz' bar iz njenih spoljnih manitestacija

Na kraju krajeva, ba us'ed ove izrazite integrativne jezik je bio i ostao jedan od najvanijih
faktora nacionalne cije u drutvu. I verovatno da nije sluajna jedna trajno izrazaja da se stvore
jezici koji bi bili funkcionalni ne samo po tc olakavali komunikacije meu drutveno
raznorodnim grup po tome to bi predstavljali osnovu za istinsko pribliavanie : vanje izolovanih
drutava u jedno celovito, istinski humam: na filantropskim osnovama (na primer: esperanto,
koji >e lekar Luis Lazare Zamenoof, a objavljen je 1887 ili volapu'k je izraz nastao
transpozicijom engleskih rei warld svet i govoriti).

Nije na odmet napomenuti i mogunosti zloupotrebe razbijanje odreenih drutvenih

zajednica ili, ak, i za svakoi zloupotrebe. Jer, jezik moe da slui oveku ne samo u taa to e
mu omoguiti da opti sa drugim ljudima i da prenosi prima iskustvo, nego ponekad i u smislu
da otea komuniciran i ni. Ve su i primitivni vraevi (a danas to rade maioniari). u istaknu
svoju mo i superiornost upotrebljavajui pojedine drugi ljudi ne razumeju, da bi time izazvali
uenje i potow linosti. Nije redak sluaj da se verbalizmom kao golim rei eli da prikrije
neko raspoloenje ili odsustvo ideja, is" kozvane filibasterske polemike (bolje: monolozi), u ]
nekih zemalja, imaju za jedini cilj spreavanje donoenja luka. Ali, osim ovih, reklo bi se
izuzetnih zloupotreba jezika.
10. Vii: Delacrotec Henri, La langage et la pensie, Paris, 1924, p. 77.
11. Ivi Pavie, Dijalektologija-jedan na kulturni problem, Letopis Matice Sad, mart, 1962,
str. 175.

na alost, i takve koje su mnogo tee po posledicama. Neke ekonomski razvijenije i politiki
uticajnije zem'.je putem jezika vre uticaj na zemlje u razvoju, te se i pos'e formalnog sticanja
slobode zemlje u razvoju esto veoma teko oslobaaju stvarnog uticaja bivih koloni- jalnih
sila, a nekada se, ak, vode i pravi ratovi za ili protiv jezfkih sloboda (na primer: u Indiji).
Naime, uvoenjjem i sticanjem obrazo- vanja na jeziku dojueranjeg kolonizatora, sa osloncem
na najvie in- stitucije tc vrste u bivoj metropoli, usvajanjem jezika kolonizatora za zvanini i
244
priznati jezik, sa svim posledicama koje iz toga proistiu, vri se nesumnjivo proteiranje
interesa bivih kolonizatora. Stoga pravi problem nije u tome da li e se ili nee dozvoliti
interferencijd na planu jezika, koja je i inae neminovna, nego je stvar u toinc da se ona ne vri
sredstvima politike, ekonomske i svake druge prinude, na bazi ravnopravnosti jezika odnosno
drutvenih zajednica.
 Na kraju, ima dosta elemenata drutvenog uticaja i u stvaranju svih drugih takozvanih
vetakih ili metajezika (kao to su nauni jezik formula i drugih simbola ili olakanja
posredovanja i putem razvoja teorije informacije i komunkacije, mainskog prevoenja i drugih
pronalazaka i odkria).
Argo i njegovi drutveni korenovi i determinante

Argo je jedna specifina forma diferenciranja jezika odnosno go- vora drutvenih grupa .
Sama re argo, koja potie jo iz XVII veka, u poetku je oznaavala grupu golya, lupea i
prosjaka, ali se je termin kasnije razvijao u drugom pravcu, tako da je sve vie primenjivan
samo na jezik koji su negovale ove drutvene grupe. Govorilo se najpre o argonu argoa, a
zatim samo i prosto o argou.

Dobri poznavaoci jezika i govora tvrde da se argo javlja kao po- java u drutvu ve krajem
XII i poetkom XIII veka.' 2 Ti su autori do- kazivali njegov kriptoloki (tajni, skriveni, podzemni)
karakter, kojim, se manje ili vie uspeno slui neka prestupnika (devijantna ili krimi- nalna)
grupa, da bi skrenula panju sa svojih obmana, prevara, prekraja i drugih neprihvatljivih
postupaka. U kasnijem razvitku, termin evoluira i dalje, tako da je u XIX veku Littre pod njim
podrazumevao poseban govor i jezik skitnica, prosjaka i lopova, koji je razumljfv samo njima,
ali takoe i proirenje ove posebne frazeologije, 'vie ili manje tehnike, vie ili manje bogate,
vie ili manje slikovite (pito reskne), kojom se slue i Ijudi koji obavljaju isti zanat ili protesiju.

Jean Marouzeau je jo preciznije definisao argo,' 3 udaljavajui se jo vie od prvobitnog

znaenja rei i istiui da jt argo spccija!ni govor koji je stvorio jeclan parazitarni renik, a koji
upotrebljaVaju lanovi neke drutvene grupe ili katcgorije u nastojanju da se izdvoje od ostale
mase govornika.

Kao to se iz izloenog vidi, postoje tri glavne etape u razvoju pojma i termina odnosno
pojave:

1. prva etapa, kada se u argou vidi prvenstveno tajni jezik de- vijantnih grupa;
2. etapa u kojoj se zapaa nastanak posebne frazeologije;

3. etapa kada drutvene oznake odnosno karakteristike postaju vodea i najizrazitija odlika
argoa.

Danas je, meutim, uobiajeno da se govori o vie vrsta argoa: o argou kasarne,
tipografskom argou, pozorinom, tehnikom, sportskom i i o arpcou razlitih drugih zanata i
profesija.
Prema tome, u jednoj sintetikoj definiciji zahvatajui ovaj prob- !em, pod argoom bi trebaio
podrazumevati specijalan govor, stvoren i korien od strane izvesnih drutv'enih grupa, sa
ciljem da se iz procesa komunikacije iskljue druge drutvene grupe, pri emu je uzajamni
poloaj tih drutvenih grupa obino suprotan (jedne su obino drutveno nadreene, a druge
245
drutveno podreene).

U izvesnim okolnostima argo moe da menja stepen svoje popu- larnosti. Tako se, recimo,
deava da argo ak prodire i u knjievni jezik odnosno da se i u znaajnijim knjievnim delima,
radi podpunijeg karakterisanja linosti i situacija, koristi argo (ova se pojava, ilustra- cije radi,
moe zapaziti u nekim romanima Oskara Davia).
 Specifinosti argoa mogu da se ispolje na raz'itim planovima jezika i govora: u oblasti
renikog sastava (leksike), izgovora i gramatike. No, ipak su specifinosti leksikog tipa
najmarkantnije, zato to su promene u renikom sastavu najintimnije povezane sa protesio-
nalnom aktivnou i tehnikom specijalnou linosti i grupa. RazumIjivo je, na primer, da e
renik jednog tehniara, jednog sportiste i jednog umetnikog kritiara biti podloniji uticajima
njihove profe- sije, nego to e to biti sluaj sa fonetskim elementima govora.

Ali, ono 'to je u svim tim promenama veoma zanimljivo, jeste injenica da su tendencije
razvoja argoa dosta protivrene. Argo moe da uini da nain govora postane bogatiji i!i
siromaniji, slikovitiji, mutniji, ekspresivnijji, objektivniji, subjektivniji, otvoreniji, zatvoreniji,
arhainiji, moderniji, i tako dalje, gotovo do u nedogled. Ve u zavis- nosti od odreene
drutvene grupe i. sredine, kada se lina i kolektivna fantazija prepliu, dajui. argou oblike i
specifine boje, koje su ne- zamis'ive inae. Argoi ulice, bistroa,. ansona, romana, umetnike
kri- tike, tapkaroa i slinih grupa su nesumnjivo duboko uticali na jeziku diferencijaciju.
Osnovnu razliku treba praviti u smislu odvajanja profesionalnih vrsta argoa od prestupnikih,
delinkventnih varijanti argoa, kakva je, na primer atrovaka varijanta.
Tajnost argoa

Argo je nastao kao bitno tajni govor, ali je u kasnijim prome- aama elemenat tajnosti poeo
da slabi, zakrljava. Ipak je on jo i c'anas u velikoj meri tajnog karaktera. Ovaj problem je
naroito prou- avao teoretiar argoa Alfredo Nieforo. 10 On je isticao da je argo spe- cijalan
nain govora koji je intencionalno tj. po nameri tajan, a ovaj cilj se bitno sadri u potrebi grupe
za odbranom .Prema tome, odbrana grupe je centralna ideja i istovremeno razlog za postojanje
argoa, a jasno je da potreba za odbranom postoji prvenstveno kod onih grupa koje oseaju
nunost da sakriju svoje postupke i misli. I u tom smislu se moe tvrditi da je jedan od onovnih
zakona razvitka argoa sledei: ukoliko je razvijenija potreba grupe (koja stvara argo) da se bori
ili krije, utoliko argo postaje sloeniji, raireniji i organizovaniji. Na taj nain on od proste zbirke
rei postaje pravi i bogatiji jezik, sa podpu- nijim renikom i drugim lingvistikim oznakama.

Prema zapaianjima Giroa ovo je jedna od znaajnijih zakonitosti u strukturi i dinamici argoa.
Jer, zaista se zapaa da ve u tajnim formulama plemenskih vraeva, u ezoterikom govoru
prihkom rituala tako- zvane primitivne inicijacije, u tajanstvenim reima prilikom ulanja- vanja
u neka tajna drutva (kao to su, primera radi, masoni), u taj- nim reima okuitista i
maioniara, u kurtoaznom diplomatskom ko- deksu, a pored toga i naroito tamo gde se sa
Ijudiina postupa strogo (odnosi policajaca i devijantnih tipova, komanuanata i podinjenih,
nadzornika i radnika, oficira i vojnika, profesora i uenika itd.), pos- toje uslovi da se makar u
poetnoj i prolaznoj formi jave eiementi ili nagovetaji tajnog govora. Ugroene grupe po pravilu
i najpre stvaraju svoj sopstveni argo (tapkaroi, falsifikatori, kloari, gangsteri i slino). Poznat je
sluaj Vidocq-a u Francuskoj, koji je i sam, bu- dui jedno vreme osuenik i robija, napravio
renik koji sadri vie od 1500 rei one vrste argoa koji se upotrebljavao u francuskim tam-
nicama na poetku XIX veka (tanije oko 1837 godine). Isto tako nisu nepoznati m primeri
246 progonjenika i zatvorenika koji su bili, prinudeni esto i kao profesionalni
politikih ilegalaca,
revolucionari, da stva- raju tajne argoe, kako bi se mogli pismcno ili usmeno sporazumevati
meu sobom, ali da policijski islednici i nadzornici ne budu u stanju da svate njihove namere.
Cak i u sluajevima formiranja nekih profesi- onalnih argoa mogue je primetiti u odreenim
prilikama elemente tajnosti. Tako pealbari i sezonski raunici, koji su udaljeni od svojih kua i
10 Nieforo Alfredo. Le gnie de l'argot, 1912.
porodica, i ive u oteanim ivotnim uslovima, a ije su grupe najee sastavljene od zemijaka
iz pojedinih krajeva, esto tormi- raju sopstvene argoe i korespondiraju a da ih sredina ne
razume.

Sline ideje o tajnosti argoa imao je i drugi jedan poznavalac argoa: Lazar Senean (Lazare
Sainean). On je tvrdio da je argo ta(jni, vetaki i parazitarni jezik, koji se logikom okolnosti u
novije vreme proirio i na one krugove koji nisu funkcionalno zainteresovani za njega, nego iz
nekih drugih, sporednih razloga.

Uostalom, o poreklu argoa dovoljno svedoi i injenica da je on stvaran prvenstveno od

strane udruenih kriminalaca. Ovi su tor- mirali bande, koje su esto bile izrazito hijerarhizovane
i smetene u posebne kvartove velikih gradova. Tako je u Parizu svojevremeno bio poznat
famozni Cours des miracles, na mestu danailjeg trga Mober, sainjen od itavog niza
lavirinata, uliica, prolaza i orsokaka u koje se i sama policiji nije lako usuivala da ude.
Leksike, morfoloke i semantike promene u argou

Meutim, nikako ne bi trebalo gubiti iz vida da je argo samo u prvim svojim zaecima i samo
intencionalno tajan, a da kasnije doiv- vljava promene u smislu sve veeg irenja i u redovima
onih dru- tvenih grnpa koje nisu njegovi prvobitni tvorci i nosioci. To doiazi us!ed toga to se,
poev od XIX veka pa nadalje, menjaju uslovi. Ne- staje postepeno drutvene izolovanosti onih
grupa koje su stvarale argo, pa se u vezi s tim gubi postepeno i sama jezika odnosno govorna
izolacija (iezavaju organizovane bande sa jaanjem zakonitosti i policijskog angaovanja,
nestaiju posebni stambeni kvartovi, javljaju se zatvori na itavoj teritoriji zajednica namesto onih
koji su bili vezani samo za pojedina mesta, razvijaju se sredstva komunikacije, knjievni jezik i
obrazovanje ili eliminiu argo ili ga usvajaju u odre- enim prilikama iz literarnih i umetnikih
pobuda, sve vie s!abe drutvene pregrade izmeu pojedinih slojeva drutva). Poto ove grupe
sve vie prestaju da bude zatvorene, to se i njihov tajni jezik sve bre vulgarizuje i prelazi u ire
narodne slojeve. Na taj nain je omoguena njegova asimilacija u takozvani popularni, narodni
govor, a argo gubi svoj prvobitni kriptoloki smisao. Zbog toga je Senean tvrdio da je danas
argo iezao i da se, u moderno doba, podpuno stopio sa modernim jezikom. Ovo miljenje,
naravno, nije sasvim netano, ali ipak podcenjuje snagu argoa.

Ostaje pitanje: ako se argo niy'e izgubio i ako se moda uopte nee izgubiti, ta je to onda
to ga ini vitalnim i to mu produuje vek? I kakve su to govorne odnosno jezike promene
koje mu pomau da se saobrazi novom drutvu i novim drutvenim situacijama? Na to pitanje
ima vie odgovora.

Jedan deo odgovora treba traiti u promenama: a) semantikog i b) morfolokog karaktera.

Semantike promene, ija je sutina u pro- meni znaenja i smisla rei, sraunate su na to da
nova znaenja iskljue iz procesa komunikacije jedne ljude, a da istovremeno omo- gue
komuniciranje drugih. Stoga se reima, sa ve utvrenim i uobiajenim znaenjima, dayu nova
znaenja, gotovo 247
nezavisna od pred- hodnih. U sluaju da se i ta nova znaenja toliko raire da
postanu poznata i neupuenim odnosno nepoeljnima, osea se potreba da se povremeno
menja klju kodeksa argoa. To naroito vai za kritine termine i pojmove (tako se za novac
nalaze drugi termini: lova, somovi, engi, ukavice, svila; zatvor ostaje fijoka,
ku- tija banja i slino. Afirmacija se izraava izrazima kao: gilta si Mi'.e, negacija
izrazima rotkve, nokat, ada i drugim. Nekada se negacija ili ravnodunost prema
nekoj stvari izraava terminima koji nisu ni u kakvoj blioj vezi sa poijavama koje oznaavaju:
pa- sulj, Filadelfija i tako dalje). Zbog svih ovih i slinih momenata kada se govori o
iezavanju argoa, treba voditi rauna o tome da se esto ne radi o stvarnom iezavanju nego
o transformacijama, u zavis- nosti od okolnosti.

Osim semantikih promena u novije vreme se zapaaju i neke morfoloke. Rei se

maskiraju ili deformiu na taj nain to se umeu pojedini glasovi ili s!ogovi ili se pak uvode,
odnosno zamenjuju, pa- razitarni glasovi prema odreenoj uobiajenoj emi, korja istovremeno
predstavl|ja klju za takve intervencije argotijera. (Na primer: igranka postaje igranjac, tua
kokanjac. I obratno: nekada se vre skraivanja: kretenu se tepa krele), I pored svega
treba imati u vidu da se ovakve promene forme pojedinih rei ne vre savim sluajno ili iz iste
zabave. Ukoliko se takve promene vre iz plezanterije, one su u svakom sluaju od
drugostepene vanosti. Primarno je to da treba izmeniti znaenja ili afektivni ton. Sve to
pokazuje da je argo istovre- meno tvorevina koja u sebi sadri mnogo izvetaenosti. To
naroito vai za sluajeve kada promene ove vrste preu u druge sredine i drutvene grupe, pa
se tamo nastavi proces deformacije govora i jezika. To ponekad biva ak i u sredinama
obrazovanih ljudi, na primer meu studentima. Oni u svoj argo unose strune izraze,
kornbinacije iJi pre- rade koje nastaju na bazi meanja maternjeg i stranih jezika. Stoga je Albert
Dauzat bio pobuen da skrene panju na izvesne intelektualistike afektacije u argou studenata
i intelektualaca, a Pjer Giro, da se izvetaenost argoa ne ogleda toliko u nainima njegovog
leksikog stvaranja, koliko i prvenstveno u nainu njegove upotrebe. Jer tek u procesu upotrebe
moe da doe do izraaja tenjja argotijera ka duho- vitosti i izraavanju line fantazije, kao to
po pravilu biva u moder- nom argou.
Zakon regresije u argou

U navedenom smislu znaajna je jedna pravilnost koju je zapazio i formulisao Alfredo

Nieforo i nazvao je zakonom regresije u argou. U skladu sa ovom zakonitou promene koje
se odigravaju u oblasti argoa pokazuju tendenciju da sistematski sniavaju smisao slo- enijih
ideja i to na ta/j nain to sve apstraktne ideje svode na nivo neeg konkretnog, a sve to je
intelektualno na nivo ulnog, podinjavajui se jednom neumoljivom procesu degradacije. 11
Nekoliko primera moi e uspeno da ilustruju ovu pojavu: tako je nos sedite instinkta jer se
njime moe da namirie opasnost koja preti. Degradacija naroito tei da dobije komine forme
ba zahvaijujui tome to se sloene i suptilne idejje izraavaju banalnim terminima. Karikira se,
recimo, ljubav: zaljubiti se je isto to i zacopati se, starija ena koja izdrava mladog
I(jubavnika je njegova pekarka; prividna otmenost a stvarna prostota se izraava terminima
najlon, prteni, teinjavi. Argo u mnogo veoj meri unosi u termine i afektivni odnos
govornika prema stvarima i pojavama o kojima govori. Tako e ena nazvati svoju vodenicu za
kafu moj mitraljez, aii vojnik e svoj mitraljez nazvati vodenicom za kafu. esto u tim
izrazima ima puno dvosmislenoti, sarkazma i ironije, koji se prenose sa socijalnog plana. Prust
je, na primer, pokazao kako stara sluavka Fransoaz, koja je inae verna kao pas svojim
gospodarima, ne proputa priliku cla se podsmehne svojim gospodarima kad god joj je to
248
mogue, to treba da bude neka vrsta blage kompenzacije za njen inae podreeni po- loaj.
Seljaci e esto u svom argou da se podsmehnu graanima koji postaju u njihovom reniku
kaputlije, mantilai i tako dalje. Ali e se isto tako aliti i na svoj sopstveni raun, naLazei i
u najteim situacijama komine efekte, kao neku vrstu psiholoke ravnotee.

11 Uporedi: Boissiere Jean Galtier, Dictionnaire historique, itimologique et anegao- tique 'argot, Paris, 193919471950, p. 11.
 Ipak, mada zaista retko, ima i izuzetaka. Tada se banalne i sas- vim konkretne stvari krste
apstraktnim izrazima. Tako je Boasijer iz- vrsno zapazio tenju da se stvaraju i trae veoma
uspele metafore, makar i sa prizvukom kominog. U tom stilu groblje postaje bulevar
opruenih, a kapela, mrtvanica muzej ohlaenih, dok se rakija naziva visokoparnim
terminom mora!, a kljeta za obijanje brave prin- ceza. Uopte uzev, u svim tim terminima
postaje izrazitija nota ekspresivnosti i to je vrlo verovatno jedan od razloga brzog prodora nekih
termina koje stvara argo za svoje potrebe. Iz svega, dakle, izlazi da se ne moe uspeno
shvatiti dinamika jezikih i govornih kretanja ako se ne uvidi i udeo argoa u tim kretanjima. To su
govorili i najpriznatiji knjievnici, ako je verovati svedoanstvima Boasijera. Balzak je pisao:
Recimo to, moda na uenje velikog broja ljudi, da nema snanijeg i koloritnijeg jezika nego
to je svakodnevni argo. On prati civilizaciju, on je mamuza, on se obogauje novim izrazima sa
svakim novim odkriem. A Viktor Igo tim istim povodom upozorava na uzaludnost povika onih
koji zahtevaju da se jezik zaustavi, jer se jezik kao ni sunce nee vie zaustaviti. Onog trenutka
kad oni to uine odumree.12

ta vie, prodor argoa je primetan i u oblasti knjievnog jezika. Ni sama poezija nije
poteena njegovog prisustva. Tako je Pierre Mac Or'an napisao uvod za poznatu Antologiju
argotijerske poezije," pripisijui Viktoru Igou meu prvima interesovanje za tajno poetsko bo-
gatstvo govora i jezika argoa. Ne samo pisci nego i mnogi drugi rado- znali liudi nisu jmogli da
odole armu ovog naina govora i jezika i trudili su se da ga shvate i razumeju. Mnogi pesnici
su pevali ko- ristei argo, a poetski elemenat argoa jejedan od najmonijih razloga njegovog
opstanka, uprkos svemu onome to ga optereuje. Poezija ovoga tipa znala je da izabere
mesta svojih mnogobrojnih raanja. Ona zrai i iz najmranijih ukrasa drutva. To nije ni svea
ni bukti- n(ja, to je lopovski fenjer, napravljen da pretrai i pretrese uline tmine i njihova
opasna, podmukla gnezda, koja su uvek branjena gotovo a- snim izgledom i spoljanjou.
Lirski oseaj, koji daje ansoni lopova ili ubice romantini kvalitet, je samo pare svee, aii koje
se opire iznenadnim vazdunim strujanjima. Mnogi su pisci bili primamljeni ovom poetskom
misterijom, pie dalje Mac Orlan, koja je doprinela ugroenim i opasnim klasama da mogu
preiveti. I lako je zamisliti ime e hranio ovaj argo. U ovom pogledu ugroene klaise su bile-
dru- tveno opasne ne to'-iko zbog drugih stvari koliko zbog svog literarnog arma. Falsifikatori
su instinktivno shvatili da treba da prodru u carstvo poezije, da bi mogli obezbediti koheziju za
svirepe i oteene li- nosti, koje su sainjavale njihovu druinu. Zloin i kraa postali su na taj
nain melanholine snage, koje su se u ovoj poeziji meale sa no- stalginim zvucima prirode.
Na kraju krajeva suza, ma otkuda ona dolazila, iz srca ili iz mlekadinice, ostaje uvek suza.
Govor, dakle, bio on argo ili govor u stilu iste k'asine tradicije, ne moe da se odupre
romenama drutvene sudbine ljudi, naroito kad su te promene ona- ve kakve ih mi sada
poznajemo.

Mi, moda, ne bismo morali toliko filantropski i sentimentalno da podelimo sve ove misli sa
Boasijerom, ali ih na odreeni nain sva- kakomoramo uvaavati.
249

12Iblem, p. 16.
Argo i sabi

Ukazuje se potreba da se napravi razlika izmeu dveju vrsta go- vornih i jezikih
transformacija, koje su po neemu siine, pa ipak meu nljima postoji naelna razlika. To su
kategorije argoa, (o kome .smo dosad govorili), i sabia. (francuski termin sabir znai pribiino
askati, govorkati, ali on ima i ire znaenje). U emu se sastoji razlika? Argo je drutvena
oznaka i tajni govor. On je zatvoren govor grupe koja se brani i koja je izolovana, te hoe da iz
procesa komunikacije iskljui pripadnike drugih grupa, za koje predpostavlja da je mogu ugroziti
na odreeni nain. Sabi je, nasuprot argou, okrenut ka spoljai\josti. To je napor da se
komunicira .sa sagovornicima iz drugih grupa, sa kojima je komunieiranje inae usled izvesnih
okol- nosti oteano (na primer usled toga to se ne vlada istim jezikom). Tako je, na primer,
takozvani kokni ingli (cocqney podrugljivo ime za Londonca iz niih slojeva i sa
periferije) jedna vrsta argoa, ali je zato piden ingli (pidgin, pigeon na engieskom znai
priblino posao, to slui kao osnova za termin o jednoj varijanti kinesko-engleskog jezika,
koji se govori u dalekoistonim kineskim i drugim primorskim mestima izmeu domorodakog
stanovnitva i pa sada brodova), vrsta sabia. Jedna vrsta sabia je takoe i onaj govor odnosno
sporaumevanje ili pokuaj sporazumevanja, kada su vojnici dveju razliitih vojski, koje govore
raznim jezicima, prinuene da se meusobom sporazumevaju. Oni dakle, ne samo to ne ele
da se uzajamno iskljue iz procesa komuniciranja nego nastoje da obezbede i efektivno
sporazumevanje. Definisanju sabia doprineo je i Marse) Koen, kada je pisao da je pravi sabi
jedno umanjenje jezika, sastav- ljeno od malog broja rei (koje su veinom uzete iz jednog
jezika, a koji ima presti u tom kraju, sa jednom rudimentarnom gramatikom .' 8 Kao to se iz
ove slike vidi, sabi je u stvari neka vrsta minijaturnog jezikog fonda (leksikog, gramatikog i
semantikog) koji .ima zadatak da omogui kakvu takvu komunikaciju izmeu pripadnika raznih
jezikih odnosno govornih grupa.

to se tie samog leksikog sastava argoa, treba obratiti panju na injenicu da svaki jezik
odnosno govor ima obino dve razliite funkcije: a) da obrazuje rei kojima e da izrazi odnosno
objektivno odredi pojedine stvari i pojave, da bi ih odredio ili identifikovao u sistemu ostalih
stvari i pojava i b) da formira one rei, pomou kojih e govornik da izrazi svqj sopstveni odnos
prema stvarima i pojavama (simpatiju, antipati(ju, ravnodunost i slino). To znai da moemo
raz- likovati, saobrazno ovome, tehnike rei i afektivne termine. U prvima dominira
prvonavedena, a u drugima druga po redu funkcija U vezi sa prvim problemom, znaajno je
napomenuti da mnogi argoi, budui vezani za odreene profesije i tehnike, prerastaju u
profesionalne argoe i njihov leksiki fond je prevashodno sastavljen od termina sa preov-
laujuom tehnikom funkcijom (rei su vezane za profesionalnu ak- tivnost grupe koja stvara
argo). Tako je francuski istraiva argoa Dr Jean Lacassagne (Dictionnaire francais argot)
utvrdio prisustvo ve-

1B. Vldl: Cohen Marcel, Pour une sociologie du langage, A .Mlchel, Parls, 1956, p.

likog broja tehnikih rei vezanih za delatnost jedne prestupniLr grupe: oko 160 raznih termina
za pojam kraa, oko 86 za blesavost, tupavost, glupavost, 45 za bekstvo, 60 za tuu,
oko 60 udarac i tako dalje. Ali, razume se, esto ije u jednom te istom terminu sadrano kako
njegovo tehniko tako i afektivno znaenje.
 Sve u svemu, za sociologiju knjievnosti i jezika je jasno da argo. sabi i druge jezike pojave
ove ili sline vrste, pokazuju vrstu veza izmeu govora odnosno jezika, s jedne, i drutva, s
druge strane, mada to vai na odreeni nain i za sve ostale jezike elemente a kojima ta veza
nije toliko vidljiva na neposredan nain.
12. Vidi: Guiraud Pierre, L'argot, PUF, Paris, 1958, Que sais-Je? No 700.
13. Marouzeau Jean, Lexique de la termlnologie linguistigue.
17. Mac Orlan Plerre, L'argot et la poisie, dans: Antologie de la posie argotique, pols- rde
et populaire de Vlllon a Br'uant, Parls.

33.
251