11.

Modeli formiranja organizacione strukture

Savremeni pristupi predlazu sledece tipove organizacionih struktura:
Prema funkcijama (predvia grupisanje aktivnosti i definisanje organizacionih
jedinica prema pojedinim f-jama koje predstavljaju skup istovrsnih i povezanih
poslova i aktivnosti)
Prema proizvodima (predvia da se org. jedinice formiraju za svaku vrstu
proizvoda; Najee se formira kod velikih organizacija koje u svom asortimanu
imaju nekoliko razliitih proizvoda)
Prema procesima (definisanje org. jedinice za svaku vrstu procesa ili za svaku
fazu rada koja postoji u preduzeu)
Prema teritoriji (formiranje org. jedinice prema geografskim podrujima koja
opsluuju)
Divizioni (meovita org. struktura kombinacija strukture formirane na
geografskom, proizvodnom i funkcionalnom principu)
Projektni (posebna, najee privremena org. jedinica projektni tim, iji je
zadatak da realizuje odreeni projekat ili poduhvat. Obino se formira kod
realizacije vojnih programa, graevinskih, inenjerskih organizacija, istraivako-
razvojnih projekata, itd. Prednost direktno usmerena na realizaciju projekta i
omoguava efikasnije upravljanje istim. Nedostaci dupliranje kadrovskih
resursa)
Matrini (kombinacija funkcionalne i projektne organizacije. Koriste preduzea
koja imaju nekoliko projekata za realizaciju. Prednosti efikasno upravljanje sa
vie projekata i efikasna alikacija resursa. Nedostaci sloenije komuniciranje,
konflikti izmeu menadera.)
Organizaciona struktura po strategijskim poslovnim jedinicama (modifikacija
divizione org. strukture; Razlika je u tome to su osnove za ovu org. strukturu
strategijska poslovna podruja)
Inovativna organizaciona struktura (org. struktura usmerena ka inovacijama, tj.
osnova je uraditi neto novo, bolje, drugaije)
12. Geografska ili diviziona struktura (nacrtati I objasniti)
Diviziona organizaciona struktura predstavlja jednu mesovitu organizacionu
strukturu, kao kombinaciju strukture formirane na geografskom, proizvodnom i
funkcionalnom principu.
Kod ovog oblika organizacionu strukturu cine divizije koje su formirane na
proizvodnom i/ ili geografskom principu.
Ovakva organizaciona struktura koristi se kod vecih firmi koje imaju veliku
proizvodnu diverzifikaciju i posluju u vise zemalja.
13. Organizovanje prema procesima
Formiranje organizacione strukture prema procesima predvidja da se
organizacione jedinice definisu za svaku vrstu procesa ili za svaku fazu rada koja
postoji u preduzecu.

*Prednosti ovog nacina organizovanja su u tome sto se grupisu specijalisti za

jedan proces ili fazu rada i sto su oni usmereni na realizaciju ovog procesa.
Nedostaci se ogledaju u postojanju potrebe za vecom koordinacijom celokupnog
posla, da problemi u jednom procesu ne bi izazvali probleme u celokupnom
poslu.
14. Izbor organizacione strukture za realizaciju strategije
Dve najpovoljnije organizacione strukture za realizaciju strategije projektna i
matricna. Ove dve organizacione strukture omogucavaju efikasnu realizaciju
jedne ili vise strategijskih alternativa i usmerenost primene strategije ka
definisanim strategijskim ciljevima. Kada organizacija nema dovoljno kadrova za
formiranje projektnog tima, koristi se funkcionalna organizacija.
*Matricna i *Projektna (11. pitanje)
15. Uvoenje nove organizacione strukture
Ovo je poslednja faza procesa definisanja i uvoenja organizacione strukture i
odnosi si se na definisanje naina uvoenja novih organizacionih reenja i
sprovoenje predloenih reenja. Na osnovu trenutnog stanja treba predloziti
izmene u postojecoj organizacionoj strukturi ili uvodjenje potpuno nove
organizacione strukture koja bi omogucila efikasnu primenu strategije. Na osnovu
raspolozivih metoda formiranja organizacione strukture i izbora najpogodnijeg
modela, potrebno je da se predloze organizacione mere i akcije za promenu
postojece organizacione strukture i njeno prilagodjavanje izabranom modelu.
Potekoe se mogu javiti u vidu otpora i odbojnosti zaposlenih prema
promenama. Promene u org. strukturi preduzea se odnose na zaposlene (njihov
poloaj, status, mogunost napredovanja...)
16. Odreivanje projektnog menadera
Projektni menader je ovek koji neposreno rukovodi lanovima projektnog tima.
Nakon ili uporedo sa definisanjem organizacione strukture za primenu strategije,
projektni pristup predvidja da se vrsi odredjivanje projektnog menadzera i
formiranje projektnog tima, koji ce pod vodjstvom projektnog menadzera da radi
na realizaciji definisane i izabrane strategije. Projektni menadzer je covek
zaduzen da projekat dovede do zavrsetka.
17. Formiranje projektnog tima
Projektni pristup podrazumeva da se pored projektnog menadzera formira i
odgovarajuci tim koji ce, zajedno sa projektnim menadzerom i drugim
ucesnicima, da radi na primeni strategije, odnosno na realizaciji jednog ili vise
poduhvata koji su predvidjeni izabranom strategijom.
Izbor clanova projektnog tima se resava u dve etape. U prvoj etapi se na osnovu
karakteristika projekta, koriscenog koncepta i definisane organizacije, odredjuje
koju su specijalisti potrebni za formiranje projektnog tima. U drugoj etapi
potrebno je pronaci potrebne specijaliste, iz maticne organizacije ili sa strane, koji
ce sacinjavati projektni tim.
Procedura formiranja projektnog tima sadrzi sledece faze:
Definisanje potreba za pojedinim specijalistima,
Pronalazenje clanova tima,
Dogovori sa clanovima i organizovanje tima,
Definisanje nacina komunikacije,
Motivacija i stimulacija clanova tima,
Raspodela zadataka i pocetak rada,
Pracenje i usmeravanje rada tima.
18. Obezbeenje resursa i finansijskih sredstava u preduzeu
Uporedo sa izborom organizacione strukture, odredivanjem projektnog
menadzera i formiranjem projektnog tima, potrebno je tacno definisati poduhvat
koji ce se u okviru primene strategije realizovati, i precizno utvrditi koji su resursi
i u kojim kolicinama potrebni za realizaciju poduhvata. Takodje je neophodno
precizno utvrcliti kolika su potrebna finansijska sredstva za realizaciju
posmatranog poduhvata i na koji nacin se mogu obezbediti potrebna finansijska
sredstva.
Bez ovih elemenata nije moguce planirati realizaciju strategije, niti sprovesti
samu realizaciju, odnosno primenu strategije.
19. Operativno planiranje i razvoj strategije
Operativni planovi realizacije jedne strategije u projektnom pristupu obuhvataju
sve aktivnosti koje su potrebne za realizaciju faze iii dela projekta u kracem
vremenskom periodu i predstavljaju detaljnu razradu odvijanja realizacije
projekta. Da bi se izradio operativni plan potrebno je raspolagati detaljnim
informacijama o svim aktivnostima u vezi planiranog vremena realizacije
aktivnosti, planiranih resursa i troskova potrebnih za realizaciju aktivnosti. Na taj
nacin operativni plan predstavlja osnovnu bazu podataka za detaljnu analizu,
pracenje i upravljanje vremenom, resursima i troskovima projekta.
Operativni planovi mogu biti prikazani u vidu gantograma iii izvestaja sa racunara
koji se dobija nakon detaljne analize i obrade odgovarajuceg mreznoog
dijagrama.
Postupak operativnog planiranja je kompleksan, pa je potrebno prethodno ga
urediti u vidu odgovarajue procedure koje e se projektni menader i pr. tim
pridravati. Primena ove procedure u praksi zavisi od vrste projekta i primenjenog
koncepta planiranja, praenja i kontrole realizacije projekta. Projekti i poduhvati
se moraju detaljno analizirati da bi se, shodno njihovim karakteristikama
definisala procedura globalnog i operativnog planiranja realizacije projekta. Ova
procedura sadri nekoliko faza:
1) Definisanje i izrada mesenog operativnog plana realizacije projekta
2) Izrada nedeljnih operativnih planova r.p.
3) Praenje realizacije nedeljnih operativnih planova
4) Izrada izvetaja o realizaciji nedeljnih op. pl. I celokupnog projekta
5) Razmatranje izvetavanja i definisanje potrebnih korektivnih mera i akcija
20. Sprovoenje strategije preko strategijskih promena
Koncept strategijskih promena povezuje strategijski menadzment i upravljanje
promenama. Proces strategijskog menadzmenta podrazumeva odvijanje promena
u preduzecu i okolini i prilagodjavanje preduzeca raznovrsnim promenama.
Ako prihvatimo koncept sprovodenja strategije preko strategijskih promena, to
znaci da mi mozemo da analiziramo i definisemo koje su strategijske promene
veoma znacajne za preduzece i neophodne da bi ono stiglo do svojih strategijskih
ciljeva, i da sprovodenjem, odnosno uvodenjem ovih promena, realizujemo
odredenu strategiju.