Bjrnar Olsen

OD PREDMETA DO
TEKSTA
Geopoetika
Beograd, Dositejeva 13 Teorijske perspektive
Tel/Fax: (+38111) 635-646; (+38111) 328-42-67
e-mail: geopoet@eunet.yu
arheolokih
www.geopoetika.com istraivanja
Direktor Vladislav Bajac
Preveo s norvekog
Urednici
Ivana Duri Paunovi Ljubia Raji
Zoran Milutinovi

Struna redakcija Staa Babi

Lektor i korektor Marija Lazovi

Naslovna strana Deftdigital

Fotografij a Era Milivojevi

tampa
igoja tampa Studentski trg 15 Beogad www.chigoja.co.yu

Geopoetika
Beograd 2002.
Naslov izvornika

Bjornar Olsen,
Fra ting til tekst. Teoretiske perspektiv i arkeologisk forskning
Oslo: Universitetsfrlaget, 1997.

Copyright za Jugoslaviju: Ljubia Raji i Geopoetika

 Sadraj
Predgovor 11
1Uvod 13
Teorija i jezik 16
ta je teorija? 17
Zato teorija? 20
O nastanku i promenama teorija: Fayerabend i Kuhn 23
Sadraj i struktura knjige 27
2 Od predmeta do teksta faze u raspravama o arheolokoj teoriji. 29
Kulturnoistorijska arheologija 30
Kossina i Childe: suprotnosti ili braa po grehu? 33
Nekolike kritike napomene 37
Posleratno doba i kriza 39
Procesna arheologija: nova arheologija 43
Dva stuba nosaa: pozitivizam i funkcionalizam 45
Lewis Binford i razvoj procesne arheologije 48
Procesna arheologija u Skandinaviji 51
Procesna arheologija - vrednovanje 54
Postprocesna arheologija 56
Zato postprocesna arheologija? 59
Kontekstualna arheologija Iana Hoddera 60
Kritika arheologija 63
Postprocesna arheologija u Skandinaviji 65
Zakljuak - normalna nauka, krize i revolucije? 68
3 Objanjenje i razumevanje 73
Rani empirizam i induktivno zakljuivanje 75
Sophus Mller i arheoloki zakljuak 77
Kritika naivnog empirizma 79
Procesna arheologija i logiki pozitivizam 81
Zakoni i nauna objanjenja 85
Hermeneutika i istorijsku razumevanje ..................................... 96
Staje hermeneutika? ....................................................... 98
8 Collingwoodova filozofija istorije................................. 100
Kritike napomene ....................................................... 102
Provera: potvrivanje ili opovrgavanje? .......................... 87 Gadamer i istorijska delovanja ...................................... 104
Povratak podacima: teorija srednjeg opsega i uoena Od rei do teksta: neke nove prespektive ............................... 106
prolost ........................................................................... 91 Smrt autora? .................................................................. 108
Nekoliko kritikih komentara ....................................... 94 Zakljuak .............................................................................. 109
4 Teorije o drutvu i promenama ................................................. 113
Tipovi drutva i njegov razvoj ................................................114
Kulturni determinizam i difuzionizam .......................................116
Kulturnoarheoloki primer: poreklo i irenje
zemljoradnje ................................................................. 121
Funkcionalizam i ekonomski determinizam ............................... 123
Procesna arheologija kao arheoloki funkcionalizam. . 127
Funkcionalistiki primer: uvoenje zemljoradnje u Dansku ..128
Teorija sistema ....................................................................... 130
Sistemskoteorijski primer: poreklo zemljoradnje
u Meksiku ................................................................... 132
Marksizam: suprotnosti kao pokretaka snaga istorije ............ 134
Istorijski materijalizam ................................................. 135
Suprotnosti i drutvene promene .................................. 136
Strukturalni marksizam i funkcionalizam.................... 139
Marksistika arheologija ............................................... 141
Marksistiki primer: pojava zemljoradnje ..................... 145
Pojedinac i drutvo: gledita usmerena na aktere .................. 147
Subjektivistiki primer: pripitomljavanje Evrope .......... 150
Teorija strukturiranja ............................................................152
Zakljuak ............................................................................... 156
5 Teorije o materijalnoj kulturi .....................................................
Materijalna kultura kao izvor znanja .......................................
Materijalna kultura: stil ili funkcija..........................................
Materijalna kultura kao znak ........................................
Arheoloka rasprava o stilu ...........................................
Marksistiko
gledite ................................................................................. 174
Materijalna kultura kao ideologija ................................ 177
Strukturalizam ...................................................................... 179
Tehnologija kostiju kao znakovna struktura .................. 182
Od mitologije do mitografije......................................... 184
Logika konkretnog ....................................................... 187
Od strukture do strukturiranja ............................................. 191
Materijalna kultura kao disciplinama tehnologija . . . . 194
Zakljuak .............................................................................. 199
6 Arheologija i
drutvo ........................................................................................ 201
Nauka, vrednosna neutralnost i kritika teorija....................... 204
Prolost kao instrumentalni razum i mit .................................. 209
Muzeji i ameriki mitovi ............................................... 211
Lagano je zemlja postala naa ........................................ 214
Predstavljanje prolosti: od prosveivanja do
kulturne industrije?........................................................ 217
Feministika
kritika .................................................................................... 221
Pravci u feministikoj arheologiji
159 ...................................................................................... 22
160 3
163 Kritika kritke: feministika kritika postprocesne
165 arheologije .................................................................... 227
168 Arheologija i
drugi ...................................................................................... 231
Kosturi u ormanu .......................................................... 234
Nova arheoloka karta sveta ..........................................239
Arheologija u slubi nacije .............................................241
Zakljuak: Prolost kao razlika................................................ 244
7 Arheologija - tekst - drutvo ...................................................... 246
Ekskurs1: Arheologija u globalnom drutvu ............................ 247
Smrt
istorije? ......................................................................... 250
Ekskurs2: Arheologija kao tekst .............................................. 256
Nita van teksta? ........................................................... 258
Arheologija kao tekst .................................................... 262
Izvetaj sa terena ........................................................... 264
Komentari .................................................................... 267
Izlaz ......................................................................................271
Literatura ................................................................................... 273
Predgovor
Prva pomisao da napiem ovu knjigu javila se jo krajem osam-
desetih, pisanje sam meutim, ozbiljno zapoeo tek 1995. godine.
Rezultat koji je sada pred vama, sasvim je drugaiji od knjige kakvu
sam prvobitno zamislio. Tome bi, sem mene, verovatno trebalo da se
raduje jo poneko.
elim da zahvalim kolegama i prijateljima koji su odvojili vreme da
proitaju i prokomentariu ranije nacrte ove knjige. Charlotte
Damm, Reidar Bertelsen, Anders Hesjedal i Asgeir Sve-stad su
uputili konstruktivnu kritiku i dali dobre savete. Posebnu zahvalnost
dugujem Bj0rnu Mvhreu i Marianne Skandfer koji su detaljno
razmotrili mnoge slabosti i nejasna mesta u rukopisu. Ja, naravno,
nisam sve savete prihvatio, ali i one sugestije koje nisam prihvatio,
navele su me da o njima razmislim, i da pojasnim i precizirani tekst.
Reda radi: strune greke i nesporazumi koji su eventualno ostali,
samo su moja odgovornost.
Delovi ove knjige su napisani tokom jednog intenzivnog perioda
rada u Santjago de Komposteli u paniji novembra i decembra 1995.
Zahvaljujem svojim dobrim prijateljima Felipeu Cri-adou i Maruchi
Tallon to su moj boravak tako pripremili da sam se mogao vratiti
kui nosei skoro sto strana rukopisa u prtljagu.
Na kraju, mada ne i najmanje vano, jeste da sam poev od jeseni
1984. godine drao nastavu teorijske arheologije studentima
Univerziteta u Trumseu; prvih godina kao pomoni nastavnik, a
kasnije u trajnijim zvanjima. One ideje, rasprave, zamerke i
12
komentari kojima su studenti doprineli tokom predavanja, rada na
terenu i u drugim, zabavnim prilikama, bili su od odlucujuceg
znacaja da ovaj projekat pisanja knjige bude realizovan. Zato je ova
knjiga posvecena pre svega onim studentima koje sam imao
zadovoljstvo da upoznam.
Trumse, novembra 1996.
Bjrnar Olsen
l prakse u modernom drutvu. Teorija je nuna za kritiko razmi-
Uvod
Jeseni 1980. godine zapoceo sam svoj magistarski rad iz arhe-ologije
o praistorijskim lovackim zajednicama u oblasti istocnog Finmarka.
Pokusao sam da te zajednice i promene kroz koje su prolazile
sagledam polazeci od ekoloskog, funkcionalistickog mo-dela. Izbor
tog teorijskog pristupa je bio jednostavan - i nepo-sredno i u
prenesenom znacenju. On je mladom studentu, koji je zeleo da se
distancira od tradicionalnog", kulturnoistorijskog pristupa, delovao
kao jedina razumna mogucnost. Dve godine kasnije nisam daleko
dospeo (mada, istine radi, uzrok tome nije bilo bas samo teorijsko
polaziste). Zaglibio sam se i poceo da razmisljam kako ce se sve to
zavrsiti.
U zimu 1982. godine engleski arheolog Hodder je drzao pre-
davanja u Trumseu o temama iz svojih knjiga koje su te godine
bile objavljene, i koje su n mnogo nacina zapocele takozvanu
postprocesnu arheologiju (Hodder 1982a, 1982b, 1982c). To je
dalo rezultat u obliku obimne rasprave u maloj studentskoj sredi-ni
u Trumseu, i mi smo se bacili n novu arheolosku literaturu i n
antropoloske i filozofske radove na koje je u njoj upucivano. N
mnogo nacina bio je to jedan novi svet koji mi se otvorio. A
najbolje od svega bilo je to sto mi se cinilo da su nove marksistic-
ke i strukturalisticke teorije ucinile da se kockice u mom sopstve-
nom projektu postave na svoje mesto. Nad onim sto mi je ranije
izgledalo tesko da objasnim u gradi koju sam proucavao, zasjalo je
svetlo razjasnjenja. Pola godine kasnije moj rad je bio gotov, i ja
sam mogao da izadem na ispit (Olsen 1984).
14
Te trivijalne biografske napomene nisu zamiljene iskljuivo
kao objanjenje za moje trajno zanimanje za teoriju. Nisu zami-
ljene ni kao oivotvorenje jednog posebnog teorijskog pristupa
u odnosu na druge. Naprotiv, kako je vreme prolazilo uviao
sam mnoge i ozbiljne slabosti onog gledita na koje sam se oslo-
nio pre etrnaest godina. Ali to i nije poenta u ovome. Ono to
ovde elim da istaknem jeste da teorija moe veoma produktivno
delovati na arheoloka istraivanja i unapreivati ih, da ona nije
visokoumno praznoslovlje bez znaaja za praksu kojom se bavi-
mo. Vratiu se, meutim, i na to, upotrebna vrednost" teorije ne
mora biti istovetna sa obezbeivanjem konkretnih naunih rezul-
tata o prolosti. Teorija obuhvata irok spektar znanja i ideja koje
se tiu polja delovanja arheologije, meu ostalim i savremene
ljanje o naoj sopstvenoj praksi i sutini arheologije.
Za razliku od pre samo 15-20 godina danas postoji veoma
obimna i raznovrsna teorijska arheoloka literatura. U vremenu
od oko 1980. godine pa do danas znatno je porastao broj teorij-
skih rasprava, pa sad i arheolozi u velikoj meri koriste teorijsku
literaturu iz drutvenih nauka, iz istorije, knjievne teorije, femi-
nistike teorije i semiotike. Na onoga ko danas poinje da studira
arheologiju, a sigurno i za mnoge druge, razliita teorijska gle-
dita mogu lako da deluju kao prilino haotian krajolik. Ova
knjiga je zamiljenja kao vodi kroz delove tog krajolika, i napi-
sana je kao uvod u centralne teorijske probleme arheologije i
rasprave o njima. elim da pokuam da razliite arheoloke teorije
smestim u iri filozofski i drutvenoteorijski okvir. Izmeu ostalog
i da bih pokazao da su objanjenja i okviri objanjenja koji su se
koristili u arheologiji povezani sa optijim i principijelnijim
teorijskim pitanjima. Polje delovanja arheologije je, naravno, ipak
primarno, i ja u u velikoj meri pokuati da razliita teorijska
gledita ilustrujem konkretnim arheolokim primerima. Delom
zato da bih pokazao kako su se u razliitim fazama arheologije
davali razliiti odgovori na ista pitanja, a delom da bih pokazao
kako su promene teorijskih premisa dovele do postavljanja sa-
svim novih pitanja.
16
Nekoliko rei o naslovu ove knjige. On pre svega pokazuje
promenu u gledanju arheologije na materijalnu kulturu tokom
15
Knjiga se bavi teorijskim perspektivama arheologije. Ona po-
kuava da predstavi razliita vienja odnosa izmeu teorije i po-
dataka, drutva i promena, materijalne kulture i uloge arheologi-
je u drutvu. Moraju se, meutim, precizirati etiri okolnosti:
kao prvo, postoje i druga teorijska gledita sem onih koja su ov-
de predstavljena i o kojima se raspravlja. Moje stanovite je za-
snovano na proceni, na onome za ta verujem da su najvanije
teorijske pozicije zapadne arheologije. Uprkos tom subjektivnom
elementu, mislim da ne bi trebalo da postoje neki glavni teorijski
pravci u arheologiji koji su izostavljeni.
Kao drugo, svoja istraivanjima sam zasnovao na odreenom
teorijskom stanovitu. Neka teorijska gledita smatram u veoj
meri zadovoljavajuim od drugih. To nesumnjivo boji moje izla-
ganje. Pokuao sam, ipak, da to pravednije predstavim i one
teorije sa kojima se ne slaem, ali se to ne mora posmatrati kao
pokuaj neutralnog predstavljanja. Moja sopstvena vrednovanja
onoga to ovde obraujem, sabrana su u zgusnutom vidu u za-
kljucima svakog poglavlja. Poslednje poglavlje sadri i neto vi-
e linih iskoraka u svet teorije.
Kao tree, ovo nije knjiga o istoriji arheologije. Postoji vie odli-
nih knjiga te vrste (Trigger 1989, Svestad 1995). Mada je za razume-
vanje nastanka, povezanosti i primene razliitih teorija nuna istorij-
ska perspektiva, korektno" ili potpuno" predstavljanje istorije istra-
ivanja, u meri u kojoj je to mogue, nije cilj ovog rada. Ova knjiga je
pre svega namenjena da predstavi sadraj i razliite centralne teorijske
postavke koje su koriene u arheolokim istraivanjima.
etvrto, to nije knjiga o teoriji u nordijskoj, norvekoj ili,
kad je ve o tome re, anglo-amerikoj arheologiji. Moj izbor
primera, naunih rasprava i naunika motivisan je pre svega onim
to moe posluiti kao dobra ilustracija teorija o kojima se ras-
pravlja. Taj izbor, naravno, odslikava moju ukorenjenost u sredi-
ni Trumsea i njenu meunarodnu orijentaciju. Jedan istraiva sa
juga Skandinavije verovatno bi izabrao vie primera iz june Skan-
dinavije i sa kontinenta. Ali ja se uzdam u sposobnost italaca da
u jednom kontekstu zakljuuju na osnovu drugog konteksta.
poslednjih 150 godina. Od predmeta do teksta obuhvata krajnje
take tog razvoja, dakle prelaz sa arheologije usredsreene na
predmete, u kojoj je ia na uspostavljanju hronolokog i tipo-
lokog reda, do interpretativne arheologije, u kojoj se materijal-
na kultura posmatra kao neka vrsta teksta. Kao drugo, naslov je
slika arheolokog procesa istraivanja, naime put od materijalnih
iskaza koje je ostavila prolost, do pria koje mi na osnovu tih
fragmenata piemo.
Teorija i jezik
Engleska serija depnih knjiga Bleferski vodi je serija koja
bleferima u razliitim oblastima ivota nudi hitre savete i upute
kako da oputeno askaju o raznim misterijama kao to su kua-
nje vina, golf ili savremena umetnost. Naravno, u toj seriji je
izala i jedna knjiga o arheologiji, Bluff your way in archeology
(Bahn 1989). U njoj se teorijska arheologija istie kao podruje
posebno pogodno za blefiranje. Teorijski arheolozi se lako pre-
poznaju po odreenim karakteristinim crtama: teak (ali impo-
zantan) argon, dugake rei, matematike jednaine i kompli-
kovani dijagrami sa gomilom linija, strelica i polja. To deluje
sloeno, ali je u stvari veoma jednostavno. Jedino to valja uiniti
jeste da treba nauiti nekoliko kljunih rei kao to su kognitiv-
no", operacionalizacija", dedukcija" i interferencija", propriti
ih zatim sa pojmovima kao to su strukturalistiki", procesan" i
postprocesan" (ne treba se uzbuivati oko toga ta te rei znae,
niko se drugi oko toga ne uzbuuje), i ubrzo ovek moe biti u
stanju da satima popuje o teorijskoj arheologiji. Razlika izmeu
terenskih arheologa i teorijskih arheologa je u tome to terenski
arheolozi iskopavaju ubre, a teorijski arheolozi ga zapisuju (Bahn
1989:14-15).
Ne ba uspean pokuaj Paula Bahna da bude duhovit zasno-
van je na mitu da je teorijska arheologija samo jeziko maevanje
senki, nabrajanje bajalica bezvrednih za arheoloku praksu. Kao i
18
ruja prouzrokovano loim ulovom ribe". U severnonorvekoj
arheologiji imamo neto to se naziva teorijom doseljavanja";
re je o hipotezi po kojoj su zemljoradnju u severnu Norveku
doneli useljenici sa jugozapada zemlje u ranom gvozdenom dobu.
17
svi drugi mitovi, i ovaj u sebi ima zrnce istine. Teorijski radovi su
esto puni teko razumljivog argona, bez potrebe su optereeni
mnogim stranim recima, sadre dugake i zapetljane nizove argu-
menata i esto polaze od toga da je odreeno osnovno znanje
unapred dato. Ti su radovi stoga teko shvatljivi i za studente i za
veinu arheologa, i esto su slabo primenljivi kao uvoenje u
probleme o kojima se raspravlja.
Razlozi to teorijski radovi esto deluju zapetljano i nepristu-
pano mogu biti brojni i ovek mora biti obazriv sa generalizaci-
jama. Ishitrene tvrdnje da je to primarno prouzrokovano time to
autori pokuavaju da svoje nedovoljno znanje o arheologiji za-
baure pojmovima preuzetim iz francuske i nemake filozofije,
teko da mogu dati potpuno objanjenje. U poreenju sa nauka-
ma kao to su antropologija i sociologija, arheologija se dobro
dri kad je re o pristupanosti i jezikoj doslednosti u teorij-
skim pitanjima. Mora se uzeti u obzir i da veliki broj drutvenote-
orijskih i filozofskih osnova na kojima poiva arheoloka teorija,
nije ba lako pristupaan. Osim toga, a moda i najvanije, mnogi
teorijski problemi jesu teki, i na granici su onoga to moemo
da pojmimo. Ako su zaista komplikovani, sigurno se ne mogu
formulisati tako da budu jednostavni. A i ne moemo se, valjda,
baviti samo jednostavnim problemima?
Ja u ipak pokuati da pokaem da teorijska graa moe da se
predstavi jednostavnije i razumljivije nego to to obino izgleda.
Koliko u u tome uspeti odluie, naravno, itaoci. Potrebno je,
ipak, naglasiti da ja u mnogim sluajevima dajem veoma pojed-
nostavljen prikaz. Namera je da se stvori osnova za dalje razume-
vanje, i platforma na kojoj italac mora dalje sam da gradi, i da je
stalno ispravlja.
ta je teorija?
U svakodnevnom govoru, ponekad i u naunim krugovima,
pojam teorije se esto koristi za konkretne prilike i pretpostavke
o tome kako su one povezane. Moe se na primer uti iskaz imam
teoriju o tome da je iseljavanje stanovnitva iz priobalnog pod-
Upotrebljen u takvom kontekstu pojam teorije obuhvata hi-
poteze o konkretnim prilikama. To nije teorija u onom znaenju
u kome u ja ovde koristiti taj pojam, ve to treba pre nazvati
hipotezom ili modelom objanjenja.
Teorija, onako kako ja shvatam taj pojam, obuhvata nadree-
ni okvir naunog saznanja i tumaenja. Teorija je ono to ini
osnovu i naeg izbora podataka i naeg razumevanja tih podata-
ka. Teorija odluuje koje su smisaone povezanosti naih podata-
ka i koji su inioci relevantni u oblikovanju naunih objanjenja,
na primer, drutvenih promena. U ovoj knjizi razlikujem teorije
saznanja, o kojima je re u treem poglavlju (delom i estom i
sedmom poglavlju), i teorije o drutvu i kulturi, o kojima se ras-
pravlja u etvrtom i petom poglavlju.
Teorija saznanja (epistemologija) obuhvata nauni nain ra-
da, ona se bavi osnovom naunog saznanja. Izmeu ostalog ona
obuhvata i pitanje koje podatke i uoavanja priznajemo kao nau-
ne veliine, i koja merila uzimamo za osnov naih naunih ana-
liza. Na primer, jedna odreena epistemologija (logiki pozitivi-
zam) uticala je da mi priznajemo samo egzaktno merljive podat-
ke, te da teorije i hipoteze moraju biti proverljive u odnosu na
takve konkretne podatke da bi mogle biti prihvaene kao nau-
ne. Teorija saznanja ne bavi se toliko time kakve rezultate daje
analiza ve nainom na koji se stie do njih. Primeri veoma razli-
itih teorija saznanja jesu logiki pozitivizam i hermeneutika.
Teorije o drutvu i kulturi pokuavaju da objasne i shvate kul-
ture i drutva, nain njihovog delovanja, nastanak i promene. Pri-
meri takvih teorija su marksizam, strukturalizam i funkcionalizam.
Takve teorije su odluujue za rezultate koje dobijamo analizom
poto sve postavljaju osnov odreenih modela delovanja i struktu-
re drutva i kulture. One upravljaju i naim izborom podataka,
time ta shvatamo kao merodavnu informaciju: ekoloki, tehnolo-
19
ki i demografski podaci su najzanimljiviji za funkcionalistiki pri-
stup, dok su podaci o mitovima, ritualima, srodstvu i stilskim vrsta-
ma zanimljiviji jednom strukturalisti. Iste teorije saznanja moemo
nai unutar razliitih drutvenih teorija, a i razliite okvire saznanja
meu istraivaima koji se slau oko teorija drutva. esto, meu-
tim, postoji tesna veza izmeu razliitih nivoa naune analize.
Pojam koji se esto koristi zajedno sa teorijom, ili kao njen
sinonim, jeste paradigma. Taj pojam je uveo nemako-ameriki
teoretiar nauke Thomas Kuhn u svojoj uvenoj knjizi The struc-
ture of scientific revolutions (Struktura naunih revolucija), koja
je izala 1962. Kuhn definie paradigmu kao univerzalno priznat
nauni obrazac koji u jednom periodu proizvodi i naune pro -
bleme i nauna reenja u jednoj naunoj zajednici. Paradigma je
regulativna u odnosu na izbor pojava koje treba prouavati i koji
je najbolji nain da se to ini. Paradigma upuuje istraivae na
to ime treba da se bave i koji metodi su, na primer, arheoloki.
Paradigma odreuje koje probleme nauna zajednica priznaje
kao naune, a koji se drugi problemi ostavljaju po strani. Tako je
paradigma blia teoriji saznanja nego teoriji drutva.
Paradigma je brzo postala pomodni pojam, pa i u okviru ar-
heologije, i, mora se rei, ponekad se koristi na nedovoljno ni-
jansiran nain u znaenju: kola ili nauna tradicija. Moda je
uteno to to je i sam Kuhn bio prilino neprecizan u sopstvenoj
upotrebi toga pojma. Po jednoj analizi, Kuhn je taj termin upo-
trebio na dvadeset jedan razliit nain (Masterman 1970), to je
kasnije obezbedilo posao mnogima koji se bave pojmovnom pe-
danterijom. U pogovoru novog izdanja iz 1969. godine, Kuhn
pokuava da precizira ta podrazumeva pod tim pojmom. On ka-
e da se taj pojam moe shvatiti na dva naina; s jedne strane on
predstavlja ceo skup miljenja, vrednosti i tehnika koje deli jed-
na nauna zajednica, a s druge strane se slui odreenim reenji-
ma koja se kasnije mogu koristiti kao modeli ili primeri za rea-
vanje drugih naunih problema. Ta dva znaenja nisu nuno su-
protstavljena; ovo drugo znaenje samo je poseban sluaj prvog
(Tjonneland 1994:293).
20
Takoe je potrebno precizirati pojam metoda, poto se on
esto koristi zajedno sa pojmom teorija. Onako kako ja koristim
taj pojam, on ima dva znaenja. Jedno obuhvata one procedure
koje se koriste da bi se povezali teorija i podaci, a to moemo
nazvati naunom metodologijom. Ona obuhvata kako se podaci
ukljuuju u analizu i kako postupamo da bismo resili konkretan
nauni problem. Pojam metoda se, meutim, koristi i za imeno-
vanje isto tehnikog prikupljanja podataka. Iskopavanje, to je
osnovni arheoloki metod, spada u tu kategoriju. Mi koristimo i
prirodnonaune metode kao to su fosfatna analiza, datiranje po-
mou C 14, analiza polena itd. Mada se takvi metodi ne smeju
zameniti sa teorijom, ne sme se naravno zaboraviti ni da njihovu
osnovu ini odreena teorija (prvenstveno prirodnonauna). Onaj
status koji pridajemo podacima prikupljenim pomou takvih me-
toda, u velikoj meri zavisi od teorije, a pre svega od teorije sa-
znanja.
Zato teorija?
Tokom poslednjih 30 godina porastao je broj lanaka i knjiga
koje se bave teorijskim problemima arheologije. Teorijska arheo-
logija je postala etablirano podruje arheolokih istraivanja, sa
svojim sopstvenim pregaocima, svojim sopstvenim konferencija-
ma, i nizom publikacija i asopisa. Arheoloka teorija ima, narav-
no, svoje mesto na spiskovima gradiva od prve godine studija pa
nadalje. Danas se pie malo doktorskih rasprava i magistarskih
radova bez prikaza teorijskog stajalita.
Zato i izgleda da se mnogo promenilo u odnosu na to kako
je Arne B. Johansen opisao svoj susret sa norvekom univerzitet-
skom arheologijom krajem ezdesetih:
U toj situaciji mnogo je stvari moglo zauditi onoga ko bi doao
bez odreenog akademskog polazita: on bi pre svega primetio da su
se mnoge stvari podrazumevale. Povremeno sam imao oseaj da sto-
jim pred jednom zatvorenom organizacijom ili esnafom sa tajnim
statutom i tajnim jezikom... Raspravljalo bi se, na primer, o rezultati-
ma iskopavanja, nalazima i tipologiji, ali nikada o tome zato je uopte
22
ispravka stranog" i tetnog" uticaja (Nasman 1995). Bez namere
da detaljnije zalazim u te probleme, nadam se da e ova knjiga
pokazati da je teorijska rasprava nuan deo svake vitalne discipli-
21
potrebno tipologizovati ljudsko ponaanje... Dovoljno merilo da je
ovek dosegao zrelost bilo je da vlada tom tajanstvenom analizom po
slinostima i kae Rvgh 314"' im ugleda kakav predmet 0ohansen
1982:213).
Uprkos tome to je malo arheologa koji ele da se vrate u
takvo stanje, ipak ima mnogo onih koji sa zabrinutou gledaju
na poveano teoretisanje struke tokom poslednjih godina. Oni
smatraju da su teorijske rasprave skretanje koje se slabo tie vei-
ne arheologa i problema kojima se oni bave. Arheologija je, po
njihovoj tvrdnji, empirijska disciplina iji je osnovni cilj priku-
pljanje znanja o prolosti. Ako teoriju smatraju korisnom", to
ine samo ako ona daje konkretne i praktine rezultate. Posebno
su kritini prema saznajnoteorijskim pitanjima koja nemaju neku
konkretnu primenu. Nije zadatak arheologije da se bavi filozof-
skim spekulacijama. Ameriki arheolog Kent Flannerv je esto
duhovito iskazivao svoju sumnjiavost prema preteranom teore-
tisanju (i ponauenju) arheologije. U lanku The Golden Mar-
shalltown" puta iskusnog, vremenskim nedaama izloenog te-
renskog arheologa da tu skeptinost iskae na sledei nain:
Svet ne trai od nas epistemologiju. Ljudi ele da uju ta su to
Olduvai Gord, Stounhend i Mau Piku... Sine, ako nekom treba
filozofija, sigurno e, da bi je dobio, otii filozofima, a ne arheolozima
(Flannery 1983:30).
Takva skeptinost delom je rairena i u norvekoj arheologi-
ji. Deo uzroka moe biti i to to je mnogo teorijskih arheolokih
rasprava tokom poslednjih 20-30 godina voeno na drugim, ne-
nordijskim arenama. Izgleda da pojedinci zato shvataju teorijsku
arheologiju kao neto strano" i kao pretnju nordijskoj arheolo-
koj tradiciji. Protivsredstvo je za njih kanonizacija nordijske ar-
heoloke tradicije, pri emu je slediti trag oeva" odgovarajua
1
Pregled i katalog norvekih starina iz 1885, koji je uradio Oluf Rygh,
jeste standardno referentno delo za gradu iz norvekog gvozdenog doba. Tipovi
su po pravilu opisani uputama na ilustracije u toj knjizi, gde broj iza ,,Rygh" (ili
samo ,,R") oznaava odgovarajuu ilustraciju.
ne. U meri u kojoj ne moemo odbaciti tradiciju iji smo deo,
jednako ne moemo biti sigurni da ona moe biti jedini putokaz
za to kako treba da se bavimo arheologijom u budunosti.
Uprkos tome to se povremeno moe stei suprotan utisak,
bavljenje teorijom je legitimno podruje unutar arheologije. To
zahteva podjednako mnogo truda i podjednako je vano kao
prouavanje nordijskih stilova zoomorfne ornamentike, kerami-
kih zvonolikih pehara ili tragova upotrebe na kamenom oruu.
Teorija moe delovati komplikovano, ali nema nikakvog razloga
da ona bude jednostavnija od oblika nakita i stilova zoomorfne
ornamentike. I tom teorijskom podruju valja posvetiti rad, trud
i panju ukoliko se od njega oekuju rezultati. Cilj toga rada nije
da se stvori arheoloki Wittgenstein ili da se stvore sasvim nova
filozofska saznanja. Nije nikakva slabost to mnogo onoga to stva-
ramo mora poneti oznaku za internu upotrebu". Odnos prema
materijalnoj kulturi, vremenu i prolosti, stvara sopstvene teorij-
sko podruje i sopstvenu problematiku koja se ne moe tek tako
ponuditi filozofima ili teorijskim strunjacima iz drugih oblasti. A
kad je to reeno, istovremeno je vano odbaciti tendencije arhe-
olokog fundamentalizma, to jest shvatanja da su problematika i
teorija iz drugih podruja irelevantni za nas. Mi imamo ta i da
nauimo i, nadajmo se, imamo emu da pouimo druge.
Teorija treba da ima podjednako vano mesto u arheologiji
kao i u kakvoj drugoj humanistikoj i drutvenonaunoj discipli-
ni. Moda je u veoj meri nego u drugim disciplinama pojam
tumaenja vezan za arheologiju (v. Giddens 1987:357). Kao arhe-
olozi mi ne posmatramo drutva koja prouavamo, ne itamo za-
beleke ili prie o tim drutvima. Ono ime raspolaemo, jesu
manji ili vei skupovi materijalnih fragmenata koje su ona ostavila
za sobom. Nema nikakve date" veze izmeu naeg objekta, na
primer mezolitskih zajednica, i nae savremenosti. Mi tu vezu
moramo da uspostavimo sami. Stvoriti smislene prie na osnovu
materijalnih fragmenata pre svega je intelektualni rad, kreativno
24
i nauni naini rada kojima raspolaemo, postepeno dolaze u sve
vei sklad sa stvarnou. Filozofi kao to su Michel Foucault, Tho- kojima ono to je reeno i priznato pre prevrata i nakon njega,
mas Kuhn i Paul Fayerabend na razliite su naine iznosili argu-
mente protiv tog tradicionalnog shvatanja znanja i naunih pro-
23
tumaenje. Veliki deo teorijske rasprave u arheologiji od kraja
prolog stolea pa do danas i voen je u tom cilju: kako dosei
znanje o prolosti, kako da prolost protumaimo?
Arheologija malo odgovara popularnim medijskim predsta-
vama o tome da se ta nauka bavi ekspedicijama, traganjem za
blagom i otkriima u kojima su najvanije osobine arheologa hra-
brost i snaga da se upuste u neki riskantan poduhvat pod kakvim
udaljenim nebom. Arheologija nije ni ono to je August Strind-
berg sarkastino nazvao dugmetologijom", besciljna sistematiza-
cija i sreivanje bezvrednih injenica (Welinder 1994:320-326).
Ako elimo da arheologija bude vitalna kulturnoistorijska i dru-
tvenousmerena nauka, moramo priznati da je arheologija pro-
kleto teka i da nas suoava sa ogromnim teorijskim izazovima. Pa
ipak, postoji udna, ali rairena odbojnost da se teorija uini
delom arheolokog podruja delovanja. Kao to su engleski ar-
heolozi Michael Shanks i Christopher Tillev ukazali, ima neeg
paradoksalnog u tome da upravo unutar discipline kojoj je vie
od drugih potrebna teorija, nalazimo tako raireno uverenje da
se ovek lepo moe snai bez nje (Shanks, Tillev 1987a:108).
O nastanku i promenama teorija:
Fayerabend i Kuhn
Pomalo sarkastino, tvrdilo se da jedna teorija proivljava tri
faze tokom svoje karijere": prvo je otpisuju kao potpuno ap-
surdnu, a oni koji se zalau za nju, bivaju izbaeni iz pristojnog
drutva. Zatim ona bude prihvaena kao istinita, ali se smatra toli-
ko podrazumljivom i beznaajnom da je bez vrednosti. Na kraju
ipak postaje toliko vana da oni koji se njome koriste tvrde da su
je sami smislili (William James, po Bernsteinu 1983:51). Ta pria
moe da nas podseti da teorijske promene i novi vidovi posma-
tranja sveta nisu nuno rezultat svesnog rada i racionalnih izbora.
esto se, naime, istorija nauke predstavlja kao ravnomeran
prirast znanja u kome se koriste stalno sve bolje teorije i u kome
se greke postepeno zamenjuju injenicama. Prema takvom gle-
ditu, mi iz dana u dan saznajemo sve vie o svetu, jer one teorije
mena. Oni tvrde da istorija nauke nije oznaena samo ravnomer-
nim rastom, ve podjednako lomovima i naglim prevratima, u
imaju malo zajednikog. Takve promene nisu izazvane prven-
stveno novim uoavanjima, racionalnim razmiljanjem ili ekspe-
rimentima. One su pre rezultat socijalnih i psiholokih mehani-
zama, sluajnosti i ispoljavanja moi.
U svojoj knjizi Against Method Paul Fayerabend iznosi jedno
anarhistike vienje nauke i naunog napretka (Fayerabend 1978).
On tvrdi da je nauni napredak u maloj meri prouzrokovan no-
vim podacima ili otkriima. Naprotiv, postojee naune norme i
pravila esto spreavaju takva otkria i napredak. Pravila koja uprav-
ljaju naukom vie funkcioniu kao opravdanje i odbrana postoje-
ih teorija nego doprinos sveem razmiljanju i promenama.
Po Fayerabendu, istorija nauke pokazuje da se razvoj teorije
i napredak nisu odvijali kao posledica potovanja teorijskih i me-
todskih pravila, ve kao posledica svesnog nepotovanja pravila.
Veliki deo napretka je zasnovan na ignorisanju podataka, retori-
ci, vlasti i istoj manipulaciji. Najpoznatiji primer je Galilejev
(1564-1642) napad na aristotelovsku geocentrinu sliku sveta i
njegova odbrana heliocentrine, i argumetni za nju. Fayerabend
tvrdi da se Galilej nije pridravao prihvaenih naunih standarda
ili nije mogao da ih se pridrava kad je iznosio argumente u
prilog svog heliocentrinog sistema. Detaljnom argumentacijom
Fayerabend pokazuje kako je geocentrina teorija bila faktiki
vie od heliocentrine u saglasju sa postojeim naelima dobre
nauke (Bell 1991:73-74). Da bi pobedio, on je koristio itav niz
sumnjivih tvrdnji, retoriku, ad hoc teorije i direktnu propagan-
du. Da se drao postojeih pravila dobre nauke, heliocentrino
shvatanje svemira ne bi moglo da bude formulisano. On je pro-
naao sopstvene metode za opravdanje svojih sopstvenih teorija.
26
ta se smatra odgovorima na pitanja ta je dobar argument u tom
odgovoru ili, eventualno, dobra kritika tog odgovora. Nauka se
sastoji od rada po optepriznatim metodima i unutar prihvaenih
25
Stvorio je sopstvene zakone i sredio ih tako da su odgovarali
njegovim teorijama.
Glavna teza rada Thomasa Kuhna The structure of scientific
revolutions (1962) jeste da nauka nije nikakva lepo ureena ak-
tivnost obeleena ravnomernim rastom, u kojoj se potonji nara-
taj automatski nadovezuje na rezultate prethodnih narataja. Ona
je pre proces pun napetosti u kome mirni period, sa stalnim
nagomilavanjem znanja, zamenjuju krize koje mogu da dovedu
do naunih prevrata i lomova.
Po Kuhnu nauni razvitak se sastoji od vie faza. Jedna nau-
na grana, jedan predmet, nastaje tako to srazmerno ogranieno
problemsko podruje nauke postaje predmet dubljih i sistemati-
nijih prouavanja. Prva faza, faza pre paradigme, obeleena je
konkurencijom izmeu vie razliitih kola, esto izgraenih oko
svega nekoliko ljudi. Specijalizacija nije daleko odmakla, a po-
daci se prikupljaju srazmerno nestrukturirano. Struna pitanja
karakterie velika otvorenost sa obuhvatnim optenjem i raspra-
vama preko granica kola. Tu uvodnu fazu zamenjuje faza sazre-
vanja u kojoj jedna kola pobeuje i izbacuje druge iz konku-
rencije. To se moe dogoditi tako to jedna kola ili naunik
uspeju da nau ubedljivo reenje onih problema koje veina
kola smatra odluujuim u datoj oblasti. To reenje stvara model
po kome se odreuje koji su metodi i problemi opravdani, a
predmet dobija novu i vru definiciju. Vano je povui granice
prema drugim predmetnim podrujima, a veliki deo strunog
optenja suava se na sopstvene, uskostrune forume.
Taj proces naunog sazrevanja kulminira u onome to Kuhn
naziva fazom normalne nauke. Pod normalnom naukom" on
podrazumeva situaciju u kojoj se jedna nauna zajednica nalazi u
stanju jedinstva (konsenzusa) o osnovnim principima i ciljevima
nauke. To se dogaa tako to nadvlada jedna paradigma (videti
gore) i prihvata se bez rasprave kao jedini razuman nain bavlje-
nja naukom. Teorijske premise nauke malo se ili se nimalo ne
razmatraju, ve se intuitivno" zna ta je ispravno, ta valja initi.
Postoji iroko jedinstvo oko toga ta su relevantni nauni prilozi,
okvira reenja kao u slagalicama. Ona stvara malo novog, a pozna-
te elemente sastavlja u oekivanu sliku.
Takvo stanje normalne nauke je racionalno i ekonomino, jer
naunici mogu da krenu pravo na nauni front bez potrebe da
prethodno definiu filozofsku osnovu i osnovne pojmove. Malo
je sumnje u to ta je ispravan postupak, to ima psiholoke pred-
nosti i to delu je pospeujue na naunu proizvodnju. Naunici
se uklapaju u deo jedne paradigme otprilike na isti nain kao to
deca ue norme ili pravila u drutvu. Najee se kraj tih normi ili
pravila ne stavlja nikakav znak pitanja - one se podrazumevaju i
prihvataju se van svake sumnje. Postavljanje znaka pitanja lako do-
vodi do izoptenja, a istorija nauke - i arheoloke - moe da poka-
e mnoge primere takvog izoptenja iz pristojnog drutva.
Period normalne nauke pre ili kasnije smenjuje faza krize.
Ona nastaje jer se gomila sve vie problema koji se ne mogu resiti
u okviru vladajue paradigme. Faza krize je obeleena novim tu-
maenjem starih podataka, skepticizmom, novim teorijskim pro-
miljanjem i slobodnom spekulacijom. esto se odvija sveproi-
majua rasprava pitanja koja se tiu cilja i sutine struke, a ras-
plamsava se rasprava o filozofskim osnovama. Kriza dovodi ili do
toga da stara paradigma preivi, moda sa malim doterivanjima,
ili do revolucije u kojoj sve vei broj naunika vie ceni novu
paradigmu.
Ukoliko nova paradigma bude prihvaena, re je o naunoj
revoluciji. Umesto daljeg ravnomernog nagomilavanja znanja, ona
jasno obeleava lom u naunom kontinuitetu. Nova paradigma
daje sasvim novo vienje naunog podruja, njegovog naina
rada, ciljeva i strukture teorije. Revolucionarni" karakter te pro-
mene jo vie se istie time to se za novu paradigmu u sukobu sa
etabliranim po pravilu izbore mlai naunici. Nova paradigma
najee ne trijumfuje zato to oponenti budu ubeeni, ve pre
zato to izumiru i nov narataj preuzima prostor delovanja.
28
rije koje predstavljam i o kojima raspravljam jesu difuzionizam,
27
Jedna od centralnih i spornih poenti kod Kuhna jeste da su
razliite paradigme nesamerljive, to jest tako razliite da se ne
mogu porediti ili meriti istim strunim merilima. Prelazak sa jed-
ne paradigme na drugu zato i nije neki racionalan in. Nova para-
digma po pravilu moe da resi probleme na koje je stara davala
loe odgovore, ali istovremeno moda ne moe da odgovori na
pitanja koja su ranije izgledala jednostavna. Mada se nova para-
digma moe podrati empirijom i logikim zakljuivanjem, sam
izbor je u sutini subjektivan - i skoro je neka vrsta ispovedanja
vere.
Kuhnov model je zasnovan na analizi prirodnih nauka i ne
moe se automatski preneti na situaciju u drutvenim i humani-
stikim naukama. Ima, ipak, dosta zavodljivih slinosti izmeu
one slike koju slika Kuhn i nastanka i razvoja arheologije. To e,
nadam se, postati jasno u sledeem poglavlju, koje je pregled
razvoja arheolokih teorija. Na kraju toga poglavlja pokuau da
detaljnije razmotrim te slinosti i procenim koliko je Kuhnov
model relevantan za razumevanje razvoja arheologije.
Sadraj i struktura knjige
Knjiga je podeljena u sedam poglavlja raunajui i ovaj uvod.
Drugo poglavlje je napisano da itaocu prui brz pregled teorij-
skog razvoja arheologije. Ono je istovremeno uvod u one teori-
je, gledita i probleme koji e biti razmatrani u sledeim poglav-
ljima.
Ono je napisano za itaoce bez dubljih osnovnih znanja, a
upueniji italac moe odmah da pree na tree poglavlje. U
njemu se bavim razliitim teorijama saznanja i njihovim mestom
u arheolokim istraivanjima od kraja devetnaestog veka do
da-
nas. Najvanije teorije koje predstavljam i o kojima raspravljam,
jesu indukcionizam (intuitivni empirizam), logiki pozitivizam i
hermeneutika.
U etvrtom poglavlju predstavljam razliite teorije
drutva i detaljnije razmatram kako su arheolozi uz pomo tih
teorija pokuavali da objasne promene drutva u prolosti.
Najvanije teo-
funkcionalizam, marksizam i teorija strukturiranja.
U petom poglavlju se bavim razliitim teorijama o materijal-
noj kulturi unutar arheolokih istraivanja. Nekoliko teorija koje
tu razmatram, ve su predstavljene u etvrtom poglavlju, ali je u
ovom poglavlju ia na njihovoj izriitoj upotrebi u tumaenju
materijalne kulture. Osim teorija o drutvu koje su ve pomenu-
te, ovde razmatram razliite normativne pristupe, teorije o raz-
meni informacija, strukturalizam i semiotiku.
U estom poglavlju odmiem se od prolosti i posmatram ar-
heologiju kao sociopolitiki inilac u naem savremenom dru-
tvu. U kojoj meri je nae shvatanje prolosti obojeno idejama i
politikim stavovima u savremenosti, i kako se prolost koristi da
bi sluila tekuim interesima? Osim predstavljanja kritike teori-
je, u ovom poglavlju pokreem tri predmetne oblasti: nain na
koji muzeji predstavljaju istoriju, feministiku arheologiju i od-
nos arheologije prema manjinama i starosedelakom stanovni-
tvu.
Poslednje, sedmo poglavlje knjige, sastoji se od dva vie li-
na dodatka (ili ekskursa): to su uloga arheologije u globalnom
drutvu i odnos arheologije prema sopstvenom jeziku i prema
svojim sopstvenim tekstovima. Ono sadri i kratak uvod u delove
poststrukturalistikog miljenja.
Poglavlja se mogu itati posebno, svako za sebe, ili drugai-
jim redosledom od naznaenog. Poglavlja etiri i pet ipak valja
itati zajedno, poto su delovi teorijske osnove za peto poglavlje
predstavljeni u prethodnom poglavlju.
30
Thomsena iz dvadesetih godina devetnaestog veka. Vremenom
su, prvo danski arheolog J. J. A. Worsaae, a kasnije veani Hans
Hildebrand i Oscar Montelius i Danac Sofus Miiller, razvili finije
hronoloke sisteme i metode (Klindt-Jensen 1975). Krajem de-
Od predmeta do teksta -faze u raspravama
o arheolokoj teoriji
U vremenu od oko 1830. do oko 1900. godine arheologija je
u Skandinaviji postavljena kao nauna disciplina. U tom razdo-
blju je prouavanje praistorije ogranieno i sistematizovano u
okvirima arheoloke discipline. To se dogodilo kroz uspostav-
ljanje sopstvenog teorijskog i metodskog aparata u kome je pod-
ruje arheolokog znanja konkretizovano i ogranieno u odnosu
na druga struna podruja kao to su istorija, etnologija i nauka o
jeziku. Osnova nove nauke je bila teorija saznanja u kojoj su
predmeti, sama arheoloka graa, imali samostalnu snagu istorij-
skog iskaza. Na toj osnovi, unutranjoj istorinosti predmeta, sa-
zidana je arheoloka disciplina ili, ako tako elimo, disciplinova-
na prolost (Svestad 1995).
Idejna osnova nove nauke je postavljena prevratima u evrop-
skom nainu razmiljanja na prelasku u devetnaesto stolee. Novo
doba, ili ono to je francuski filozof Michel Foucault nazvao ,,mo-
dernost", obeleeno je sasvim novim nainom miljenja u kome su
istorija, poreklo i evolucija bili sredinji pojmovi (Foucault 1989).
U tome je bilo i saznanje neshvatljive vremenske dubine i prirode
i oveka. Vie nego ideja koja se rairila iz jednog izvora (Darwin),
evolucija (razvoj) bila je zajednika referenca novog naunog raz-
miljanja tokom devetnaestog veka (Brattli 1995).
U arheologiji je to dolo do izraza kroz teoriju o razvoju
predmeta, manifestovanu prvo u sistemu od tri doba Danca C. J.
vetnaestog veka arheologija se pojavila kao izgraena disciplina
sa profesionalnim poslenicima, sopstvenim asopisima i sopstve-
nim strunim obrazovanjem. Ona je imala svoj jasno definisan
objekat znanja i sopstveni teorijski, metodiki i pojmovni aparat
kojim ga je obraivala. irom Evrope su se odravale arheoloke
izlobe koje su odslikavale istu hronoloko-tipoloku ideju, i koje
su pokazivale uspenost nove discipline (Olsen, Svestad 1994). U
ovom poglavlju u pratiti teorijski razvoj arheologije u vremenu
nakon faze disciplinovanja i modernizacije. Cilj je da pruim
jednostavan pregled, neku vrstu hronoloko-tipolokog okvira
teorijske osnove arheologije. Bie opisana tri vana pravca: kul-
turnoistorijska arheologija, procesna arheologija i postprocesna
arheologija. Ta podela se zasniva na tome koji teorijski pravac
preovlauje ili vodi" u raspravama u razliitim trenucima. Postoje
jasni problemi definisanja, hronologije i regionalnih razlika
vezanih za podelu koju nudim, ali nju ne treba shvatati drugaije
nego kao uopteni okvir. To to jedan pravac vie ne preovlau-
je, bilo u izriitoj teorijskoj raspravi, bilo u preutnom slaganju,
ne znai da je on nestao. Sva tri pravca koji su ovde predstavljeni,
postoje i danas, i kulturnoistorijska arheologija je u manje ili
vie modifikovanom vidu jo uvek veoma rasprostranjena i u Evropi
i irom sveta. Verovatno je tek jedna manja i posebna grupa svet-
skih arheologa doivela ozbiljne promene kroz pojavu procesne
i postprocesne arheologije ezdesetih i osamdesetih godina.
Kulturnoistorijska arheologija
Arheologija izmeu 1890-1900. i 1960. godine u zapadnom
svetu obino se u potonjem vremenu naziva kulturnoistorijskom
arheologijom, ali i neto vie pogrdno kao tradicionalna" ili nor-
mativna" arheologija. esto su se razliitim teorijskim pravcima u
arheologiji imena davala na osnovu elja u kasnijim vremenima
32
bilo je i to to je koliina arheoloke grae u Evropi postala toli-
ko obilna da se vie nisu mogle prenebregnuti velike regionalne
razlike u grai iz svakog perioda. Ta spoznaja geografske varijaci-
31
da se stvori odmak u odnosu na prethodne pravce. Ja sam odlu-
io da ovde koristim pojam kulturnoistorijska arheologija zbog
kljunog znaenja koji je pojam kultura imao u arheologiji u toj
fazi.
Problem koji nastaje kad se suprotstave kulturnoistorijska ar-
heologija i procesna i postprocesna arheologija, jeste da ta arhe-
ologija u znatno manjoj meri od poznijih pravaca upuuje na
jasno definisane teorije drutva ili kulture. To, naravno, ne znai
da ona nema takvu teorijsku osnovu, ve da je retko izraava. Po
mom miljenju, kulturnoistorijska arheologija je najblia onome
to se moe nazvati stanjem normalne nauke" u arheologiji. To
je bilo stanje uspostavljeno u arheologiji negde izmeu 1890. i
1920, a koje je u Zapadnoj Evropi (i SAD) trajalo do oko 1960.
U svojoj knjizi Istorija arheolokih ideja (1989) kanadski ar-
heolog Bruce Trigger za evropsku i ameriku arheologiju u peri-
odu od 1900. do 1960. koristi naziv kulturnoistorijska arheolo -
gija". On je posmatra kao kontrast prema arheologiji kakvom su
se u devetnaestom veku bavili naunici kao to su Thomsen, Wor-
saae i Montelius, a koju on naziva evolucionom" arheologijom.
Arheologija je u devetnaestom veku delila praistoriju na razliite
hronoloke razvojne stupnjeve. Svaki stupanj obeleen je sop-
stvenim inventarom nalaza. U toj fazi arheologija je prvenstveno
bila zainteresovana da se etablira kao nauka, stvarajui red u arhe-
olokoj grai. Taj red se stvarao konstrukcijom tipolokog i hro-
nolokog okvira. Poimanje razvoja kulture bilo je nadahnuto Dar-
winovim uenjem o razvitku; njen razvoj je smatran nastavkom
biolokog razvitka. Zato se verovalo da je i kulturni razvoj univer-
zalan i unilinearan", to jest da prati jednu liniju. Po Triggeru,
tadanja vera u napredak, kakva je na primer dola do izraza u
industrijskom i tehnolokom razvoju tokom devetnaestog veka,
podstakla je arheologe da potrae opte razvojne pravce i u arhe-
olokoj grai. I radije su to inili nego da se uzbuuju oko regi-
onalnih razlika.
Krajem devetnastog veka arheolozima je, meutim, postajalo
sve jasnije da razlike u arheolokoj grai ne mogu biti prouzro-
.kovane samo razliitom starou. Jedan od razloga, po Triggeru,
je uinila je da organizacija arheoloke grade u vremenske
periode, kakvu je poznavao devetnaesti vek, nije vie bila
dovoljna. Po Triggeru, to je kao rezultat uvelo nov pojam,
jednu novu jedinicu koja je dodata hronolokoj podeli
grae.
 Nova jedinica, koja je trebalo da objasni regionalne varijacije,
bio je pojam kulture. Taj pojam je razvijen kao analitiko orue
unutar geografskih i etnografskih istraivanja u obliku onoga to
se naziva uenje o kulturnim krugovima (videti etvrto po -
glavlje). Ali i arheolozi su pronali da je to novo orue upotre-
bljivo. Glavni princip je bio da ukoliko se na ogranienom geo-
grafskom podruju pronae slina arheoloka graa u datom vre-
menskom periodu, to se definie kao jedna arheoloka kultura.
Ta kultura" je naravno definisana na osnovu slinosti arheoloke
grae, na primer naina sahranjivanja, ili stila keramike, ali se
verovalo da su slinosti u materijalnoj kulturi mogue samo ako
se radi o narodu sa zajednikim nainom ivota. Slinosti u arhe-
olokoj grai su zato posmatrane kao rezultat imanentnih duhov-
nih kvaliteta kod datog naroda sa zajednikim jezikom i identite-
tom. Jedinstvo materijalne kulture predstavlja, dakle, etniko je-
dinstvo, a po tadanjim shvatanjima to se moe poistovetiti sa
narodom ili rasom. Prostorne varijacije materijalne kulture odsli-
kavaju shodno tome etniku ili rasnu varijaciju. Poto su to bile
praistorijske kulture ili narodi, morala su im se dati imena esto
prema najtipinijoj skupini predmeta, kao kultura rezbarene ke-
ramike ili kultura bojnih sekira, na primer. Ili su nazivane prema
najpoznatijem ili prvom nalazitu aktuelne grae, na primer Kom-
sanska kultura ili Fosna kultura (Hagen 1970).
Trigger tvrdi da je uvoenje pojma kultura obeleilo pojavu
kulturnoistorijske arheologije, i da je ona potisla raniju evoluci-
onistiku arheologiju. To je, po mom miljenju, bilo suvie po-
jednostavljeno gledite. Kultura, shvaena kao manje ili vie po-
jam srodan pojmovima narod ili rasa, nesumnjivo je bila kljuni
pojam tradicionalne ili kulturnoistorijske arheologije tokom dva-
34
skog rata. injenica je da je Kossina u svom vremenu bio meu
evropskim arheolozima, meu njima i nordijskim, veoma poto-
van mada i osporavan. I jo vanije, on je izraavao stavove i radio
na problemima koji su bili opteprihvaeni u njegovoj savreme-
33
desetog veka. Migracije i difuzija su takoe potpuno sredinje
varijable u objanjavanju promena (videti etvrto poglavlje). Ali,
kulturnoistorijska arheologija nije bila antievolucionistika. Ona
je, naprotiv, u najveoj meri bila evolucionistika. Pojam kulture
nije uveden da bi se potisnula razvojna perspektiva - on je bio
njen dodatak. Stavljanje teita na migracije i difuziju kao izvore
promena nije bilo u sukobu sa evolucionistikim gleditem; na-
protiv, evolucionizam je bio teorijski temelj tih objanjenja. Ar-
heolog kao Montelius, koji je, po Triggeru, sredinji lik i evolu-
cionistike i kulturnoistorijske arheologije, nije imao nikakvih
problema da objedini ta dva gledita - naravno zato to je evolu-
cionizam inio odluujui temelj i kulturnoistorijske arheologi-
je (Brattli 1995:161). Osim toga, celovit saznajnoteorijski i meto-
doloki osnov kulturnoistorijske arheologije, izmeu ostalog in-
duktivno zakljuivanje i tipoloko-hronoloki metod, utemeljili
su upravo tokom devetnastog veka arheolozi kao to su Thom-
sen, Worsaae, Hildebrand, Montelius i Miiller.
Kossina i Childe: suprotnosti ili braa po grehu?
Malo u produbiti ono to je reeno gore detaljnije razmatra-
jui dvojicu najpoznatijih kulturnoistorijskih arheologa, Nemca
Gustava Kossinu i Australijanca Verea Gordona Childea. Njih da-
nas u evropskoj arheologiji predstavljaju kao suprotnosti. Prvoga
veina odbacuje kao nacionalistikog i rasistikog istraivaa, dok
drugog - u svakom sluaju u potonjem vremenu - slave kao veli-
kog teoretiara i arheologa.
Moe biti da ima razloga da se ta slika malo iznijansira. Pre
svega moramo, naravno, razlikovati ranog" i poznog" Childea.
Njegovi teorijski radovi, koji su nadahnuti marksistikim razmi-
ljanjem, pripadaju prvenstveno vremenu nakon 1940. (videti e-
tvrto poglavlje). Childeovi radovi iz dvadesetih i tridesetih su u
mnogo emu blisko srodni Kossininoj arheologiji, to je on ka-
snije i priznao. Drugo, izolacija Kossine kao neozbiljnog istrai-
vaa koji arheologiju zloupotrebljava u politike svrhe, jeste pred-
stava koju je u znatnoj meri stvorilo vreme nakon Drugog svet-
nosti.
Gustav Kossina (1858-1931) bio je po obrazovanju filolog,
i kao lingvista se devedesetih godina devetnaestog veka upleo
u jedan od velikih lingvistikih sukoba - o poreklu
indoevropskih jezika. Lingvisti iz devetnastog veka, kao Schlegel
i Bopp, utvrdili su i dokazali podudarnosti u leksici i gramatici
velikog broja jezika na pojasu od Indije do Evrope. Na osnovu
toga smatrali su da je nekada morao postojati zajedniki prajezik
iz koga su potekli svi ti srodni jezici. Sporno je bilo gde je bila
prapostojbina Indo-evropljana. Oni su tvrdili da se nalazio negde
u zapadnom delu centralne Azije, i da su odatle plemena, jedno
po jedno, krenula ka Evropi.
To je bilo ono to je Kossinu prevelo iz lingvistike u arheolo-
giju; samo je prouavanje arheolokih izvora moglo konano da
razjasni poreklo Indoevropljana. Za Kossinu je 1902. godine osno-
vana katedra nemake praistorije na Univerzitetu u Berlinu, i na
toj katedri se bavio svojim istraivanjima i svojom kulturnopoli-
tikom aktivnou. Bio je, 1909- godine, meu pokretaima Ne-
makog drutva za praistoriju - organizacije koja je imala jasan
nacionalistiki, a delimino rasistiki profil. Meu lanovima dru- iz te prapostojbine; uverenost u rasni kontinuitet nadoknadila je
tva bio je prilian broj uglednih evropskih arheologa, meu nji-
ma i Oscar Montelius (Jensen 1988:40).
Kossinina reenja problema prapostojbine Indoevropljana, i
njegov metod istraivanja opirno su predstavljeni u radovima
Die Herkunft der Germanen. Zur Methodik der
Siedlungsarchaeo-logie (1911) i Ursprung und Verbreitung der
Germanen in vor-und fruhgeschichtlicher Zeit (1926). On tvrdi
da je prapostojbina Indoevropljana, ili, reeno njegovim
sopstvenim recima, prapostojbina Indogermana", bila u
obalskom podruju severne Nemake i Danske. Iz te praoblasti
su nakon starijeg kamenog doba kretali bezbrojni talasi seoba
naroda preko Evrope.
35
Osnov Kossinine metode traganja za prapostojbinom Germana
bio je da se istorijski poznate etnike grupacije mogu na jednom
podruju pratiti unazad u vremenu sve dok postoji kontinuitet
istorijske i arheoloke grae. Kossinino polazite bili su stari gr-
ki i rimski opisi narodnih skupina i njihovih stanita, izmeu
ostalih i Germana. Polazei od tog pretpostavljenog poznatog
izvorita, on je pokuao da prati Germane od rimskog doba una-
zad u vremenu. Na osnovu pretpostavke da jasno omeenim sku-
pinama arheolokih nalaza odgovaraju odreene etnike grupa-
cije, on je smatrao da i na nemakom podruju moe pronai
takve sline graninike unazad sve do starijeg kamenog doba (Ve-
it 989).
Prekidi u grai objanjeni su time da su se grupacije rairile
nepostojanje grae za odreene periode. Arheoloke kulture,
etnike skupine i rase bile su pribilino ekvivalentne veliine, a
rasne oznake nisu bile samo fizioloke (Jensen 1988:45). Germa-
ni zato, po Kossini, ne samo da su bili plavooki, plavokosi, visoki
i snani, oni su bili i dovitljivi, snane volje, hrabri, ponosni,
prezirali su smrt, bili su avanturistikog duha, eljni ekspanzije i
gladni osvajanja" (1926:126, po Jensenu 1988:45).
Vere Gordon Childe (1892-1957) je bio Australijanac, ali je
rano emigrirao u Veliku Britaniju. Preko prouavanja jezika sti-
gao je do arheologije u kojoj je zavrio dobivi profesorat u Edin-
burgu, a zatim u Londonu. U mladosti je aktivno sudelovao u
sindikalnom radu i antiratnim organizacijama, a njegova prva knji-
ga se bavila politikom analizom australijskog radnikog pokreta.
To radikalno politiko stanovite, meutim, u maloj meri je uti-
calo na njegova rana arheoloka istraivanja. Jer kao i kod Kossi-
ne, lingvistika i pitanje porekla etnikih grupacija obeleili su
Childeove prve arheoloke radove. To moda najjasnije dolazi
do izraza u knjizi TheAryans -A Study of lndo-European Origins
iz 1926. On ovde o Kossininim teorijama pie sledee:
Onako kako je germanistiko uenje predstavljeno, ono je najo-
buhvatnija i najdoslednija sinteza koja je ikada predstavljena o indo-
36
evropskim narodima... Ako ona ozbiljno moe da dokae svoju va-
nost... morae verovatno da se shvati kao precizno reenje arijskog
pitanja (Childe 1926:178).
Uprkos tome to je Childe u istoj knjizi blago upozorio sve one
koji ele da upotrebe pojam arijevac u politikoj rasistikoj propa-
gandi, on ipak odluno iznosi stavove koji nisu udaljeni od onih
koje je iskazao Kossina. On tvrdi da su prvobitni Indogermani pripa-
dali arijskim ljudskim rasama, i da su Arijevci poreklom nordijci. To
su okolnosti koje mogu da objasne veliku rairenost indoevropske
jezike porodice. Nordijski narodi fiziki su bili nadmoni nad dru-
gim narodima i zato su mogli da pokore druge oblasti.
Knjiga TheDawn of European Civilization, objavljena godinu
dana ranije, uinila je, meutim, Childea poznatom veliinom u
evropskoj arheologiji. U njoj je on predstavio sintezu evropske
praistorije do bronzanog doba. Novina u knjizi bila je to to je uz
periodizovani prikaz praistorije, istovremeno organizovana na
osnovu podele arheoloke grae u regionalne kulture koje su
delimino predstavljene nezavisno od hronolokog toka. Chil-
de, osim toga, kombinuje taj pogled na kulturu sa hipotezom
koju je prvobitno izneo Montelius da se veina kulturnih napre-
daka proirila sa Bliskog istoka na Evropu (Montelius 1905). Ti-
me je Childe uspostavio difuzionistiko shvatanje praistorije Evro-
pe koje se faktiki odralo sve do ezdesetih godina dvadesetog
veka. Nove hronologije, zasnovane na datiranju pomou C 14,
pokazale su da su vei broj promena i kulturnih pojava, za koje
se smatralo da su poreklom sa Srednjeg istoka, faktiki nastale
znatno ranije u Zapadnoj Evropi (Renfrew 1967, 1973).
Za tadanju arheologiju nije bilo neuobiajeno to Childe u
svojim najranijim knjigama nije naao razlog da precizira ta pod-
razumeva pod arheolokom kulturom. Po prvi put on je tek u
knjizi The Danube in Prehistory (1929), dao koliko-toliko jasnu
definiciju toga ta podrazumeva pod tim pojmom:
Mi pronalazimo odreene tipove ostavina - krage, orua, nakit,
grobove, oblike kua - koji se stalno javljaju zajedno. Takav kompleks
37
crta koje se redovno javljaju zajedno, nazivaemo jednom kultur-
nom grupom" ili samo jednom kulturom". Pretpostavljamo da je
takav kompleks materijalni izraz onoga to se danas naziva narod"
(Childe 1929:v).
Childe je tvrdio da su kulture odreeni skupovi sloene ar-
heoloke grae koje se javljuju na ogranienom geografskom
podruju. Osim toga, tvrdio je da kulture nisu samo teorijska
konstrukcija arheologa, ve da su one konkretna svedoanstva
koja su proizveli stvarni ljudi. Tvrdio je i da su arheoloke kulture
identine sa narodima.
U prvoj polovini tridesetih, Childe je bio sve skeptiniji pre-
ma toj vrsti arheologije. Odbacivao je povezanost izmeu rase i
kulture, a 1933. godine se ali da praistorijski arheolozi, ubraja-
jui i njega samog, troe skoro sve svoje vreme da izoluju kultur-
ne grupe i istrae njihovu podelu i seljenja (Childe 1933). Godine
1934. otiao je u Sovjetski Savez, to je doprinelo tome da
radikalno izmeni svoj teorijski pristup arheologiji (videti etvrto
poglavlje).
Kao to se vidi, postoje jasne slinosti izmeu Kossinine arhe-
ologije i Childeovih ranih istraivanja. Ali tvrdim da to u velikoj
meri odslikava arheoloku misao u toj fazi, kao i veoma mnogo
opteg humanistikog i kulturnopolitikog misaonog prtljaga, ra-
dije nego to to pripisujem meusobnom uticaju Kossine i Chil-
dea. Osnova slinosti izmeu Kossine i Childea je, sledstveno to-
me, njihovo uee u zajednikoj kulturnoistorijskoj paradigmi.
Nekolike kritike napomene
I migracionistika i, ne u manjoj meri, difuzionistika obja-
njenja u kulturnoistorijskoj arheologiji imaju jasnu etnocentri-
nu i kulturnoovinistiku osnovu. Neke kulture su pronalazai i
davaoci kulturnih odlika, druge su njihovi pasivni primaoci. Kul-
turni uticaji se najee odvijaju samo u jednom smeru, i nezami-
slivo je da ljudi nezavisno jedni od drugih mogu da ostvare iste
inovacije. Osim toga, neki ljudi uopte nisu u stanju da se sami
38
promene, i od spoljnih podsticaja zavisi da li e se neto takvo
dogoditi. Na taj nain je arheologija dala neku vrstu istorijskog
legitimiteta evropskom imperijalizmu. Bilo je moralno ispravno
iriti razvoj i demokratiju u kulture koje same nisu imale predu-
slove da ih ostvare. Da, poznati britanski arheolog Pitt-Rivers je
napisao 1906. godine da je obaveza kulturno i bioloki nadmo-
nih naroda da eliminiu one skupine koje njihov nizak stupanj
razvoja ini nesposobnim da se razviju (Trigger 1989).
U modernoj arheologiji Kossinu obino koriste kao primer za
zgraanje kad je re o politikoj zloupotrebi arheologije - to je
pozicija na kojoj mu ne treba zavideti, a koju deli sa arheolozima
iz Istone Evrope, Kine i Treeg sveta. Posleratni evropski
arheolozi pokuali su da izoluju Kossinu kao neto strano u arhe-
ologiji kakvom su se inae bavili na Zapadu. Pa neka je Kossina i
bio glasniji i ekstremniji od veine svojih kolega savremenika, ali
i u ovom su sluaju mnogim poznatim veliinama doterane bio-
grafije u aru napora da se odri usamljeni negativac u inae
neutralnoj" i nepolitikoj" evropskoj arheologiji. Mnogo je,
meutim, verovatnija pretpostavka da je Kossina svoje gledite
zasnivao na temelju stavova rairenih meu arheolozima i dru-
gim istraivaima kulture tog vremena (Jensen 1988, Svestad 1995).
Tradicionalna, kulturnoistorijska arheologija bila je proizvod
zapadnog naina razmiljanja, i zato u svojim osnovnim stavovima
odslikava takav nain razmiljanja. To dobija svoj izraz u skoro
unisonom shvatanju Evrope i evropskih kultura (prvenstveno za-
padnoevropskih) kao neeg posebnog to ih odvaja od svih dru-
gih kultura u svetu. Sam Kossina nije u svom germanskom nacio-
nalistikom aru zaboravio evropsku perspektivu:
Evropska kultura i ono to je van nje, oduvek su bili dva sasvim
razliita sveta. Evropa je uvek, koliko god se vraali unazad u vreme-
nu, bila neto sasvim drugaije, to jest stajala je beskrajno vie od
neevropskih... Samo se za vreme pre uvoenja zemljoradnje mogu
postaviti analogije sa zajednicama koje ive tesno vezane za prirodu.
A i tad je re samo o pojedinostima, odreenim udnovatostima (Kos-
sina 1926:128).
39
U knjizi The Dawn of European Civilization Childe pie na
odgovarajui nain da su zapadni narodi poetkom bronzanog
doba dosegli stadijum kad su bili spremni da preuzmu ulogu
vladara. U tom trenutku Evropa pokazuje kvalitet energije, neza-
visnosti i dovitljivosti koja odvaja zapadni svet od Egipta, Indije i
Kine" (Childe 1925:xiii-iv). Skandinavskim arheolozima je ostalo
samo da se s tim sloe:
Poreenje izmeu Evrope i Orijenta u tipolokom pogledu pokazuje
znatno veu ivotnost u naem delu sveta nego u zemljama Orijenta. U
Evropi se sreemo sa obiljem formi, sa ivotnou, sklonou ka
promenama... zbog toga i sa brzim razvojem, koji stvara udnu
suprotnost orijentalnoj sklonosti ka zadravanju nepromenjenih starih
formi. Ta suprotnost... je tesno povezana sa onom udnom razlikom
izmeu karaktera naroda u pomenutim delovima sveta, koja je bila od
tako velikog znaaja za itav razvoj tih naroda i zato odluujua za
njihovu istoriju i sadanji meusobni odnos" (Montelius
1900:267).
Primera slinih etnocentrinih iskaza ima bezbroj (Larsen
1987, Olsen 1991a, 1991b). Zapadne kulture su od najranijih vre-
mena demokratske i dinamine, njih odlikuje individualnost i
dovitljivost. Suprotne su neevropske kulture (pre svega istone),
despotske i statine. Upisujui to u praistorijski kontekst arheo-
lozi su doprineli naturalizaciji tadanje politike i ideoloke po-
dele sveta na Zapad i ostatak". Istovremeno je to doprinelo da se
evropskoj dominaciji i evropskom kolonijalizmu da veno i uni-
verzalno opravdanje (Said 1978, videti esto poglavlje).
Posleratno doba i kriza
U vreme nakon Drugog svetskog rata u okvirima kulturno-
istorijske arheologije javljaju se sve vie skeptinost i pesimizam.
Seamo se da je jo 1933. godine Childe ispoljio nezadovoljstvo
zbog te paradigme. Jo jedan arheolog koji je rano uvideo slabo-
sti kulturnoistorijske arheologije, bio je finski arheolog A. M.
'Tallgren. U jednom lanku iz 1937. godine u engleskom asopi-
 41

se pojavila 1951. godine u vidu lanka Arheologija i etnografi-

40 ja", u kome on izraava sumnju u mogunosti arheologije, i iznosi
svoje novo oduevljenje etnografijom. Gjessing crta prilino
su Antiquity otro je napao tradicionalnu arheologiju i
pesimistinu sliku mogunosti arheologije da shvati ivot ljudi iz
njeno shvatanje kulture: kamenog doba:
Izgleda kao da je arheologija, Uprkos svojih panje vrednih rezul-
tata, zala na slep kolosek... Cela struka se sastoji samo od poreenja Mi dobro znamo da ti obiaji sahranjivanja, alatke za struganje,
oblika i sistematizacije.., Briljantne sistematizacije, shvaene kao eg- vrhovi i ta sve ne, ine samo deli inventara orua kojima su se ti
zaktne, nisu dovele do razjanjenja organskih struktura ivota u peri- ljudi pomagali u borbi za ivot; mi nita ne znamo o drutvenoj i
odu koji se prouava, do razumevanja drutvenog sistema ili eko- politikoj strukturi, nita o njihovom verskim i magijskim ivotnim
predstavama ili kulturi - faktiki veoma malo i o njihovom privred-
nomske i socijalne istorije, a nee ni dovesti do njih ... Oblici i tipovi
nom ivotu. Pa ipak donosimo zakljuke o putevima useljavanja i
su posmatrani kao stvarniji i ivlji od drutava koja su ih stvorila...
kulturnim povezanostima - u sutini zakljuke prilino smele, sve
Jesmo li dosegli krizu u kojoj procedure i ciljeve nae nauke valja
dotle dok ne znamo koliko su ba ti tipovi koje igrom sluaja poznaje-
prevrednovati? (Tallgren 1937:154-155)
mo, znaili za ceo nain ivota. (Gjessing 1952:222)
Sutinski uzrok zato kulturnoistorijska arheologija doivlja-
Ono to po Gjessingu moe da spase arheologiju, jeste da se
va krizu u vreme nakon Drugog svetskog rata, jeste to to je naci-
potrai podrka u etnografiji. I to kako posmatrajui etnografiju
zam igosao zapadni element u tradicionalnom arheolokom po-
kao teorijsku centralu iz koje se moe crpsti nova energija, tako i
imanju kulture. Politike implikacije tumaenja vezane za etnici-
veim korienjem etnografskih paralela iz postojeih drutava.
tet, rasu i kulturna podruja postale su i suvie jasne (Bergman
1972, Arnold 1990). Otkrili smo nae naivno izbegavanje da vidi- Gjessingov pogled na mogunosti arheologije nadahnut je
mo kako se arheologija moe iskoristiti u politike svrhe, i mnogi radom amerikog arheologa Waltera Taylora, A Study of Archeo-
pokuavaju da to rese jo veom usmerenou na predmete. logy, iz 1948. koji je prokrio nov put. Taylor zapoinje time da
To se jasno vidi u jednom lanku koji je vedski arheolog arheolozi polako postaju ono to je Tolstoj nekad rekao za savre-
mene istoriare: gluvi ljudi koji odgovaraju na pitanja koja im
Nils berg napisao 1948. On se u ovom lanku obraunava sa
niko nije postavio. Taylor tvrdi da arheolozi moraju postati kul-
savremenim istraivanjima i njihovim arom da otkriju migracije i
turni antropolozi koji rade sa arheolokom graom. On se suko-
inovacije. On smatra da je arheologija napustila uzdranu i opre-
bljava sa tradicionalnim arheolozima zato to je kultura za njih
znu liniju koju su Mller i Montelius zastupali u tumaenju arhe-
samo taksonomska (klasifikujua) delatnost koja se sastoji od raz-
oloke grae. U skladu s onim to e postati recept u posleratnim
dvojenih kulturnih elemenata. Kulturna arheologija je propusti-
politikim kampanjama pranja prolosti arheologije, na Kossinu
la da posmatra pojedine elemente u kontekstu sa elom kultu-
se svaljuje krivica to je arheologija od toga da bude opisiva
rom i njenom prirodnom okolinom. On smatra da arheolozi mo-
kulture iz stare kole, prela u delatnost u stilu ratnih izvetaa
raju da posmatraju praistorijska drutva u funkcionalnoj i inte-
dnevne tampe" (Aberg 1948:278). berg reenje krize vidi u po-
grativnoj perspektivi. Cilj toga je da se prui to je mogue vie
vratku arheologije metodama i teorijama koje su izgradili osnivai
celovita slika ivota praistorijskih ljudi u njegovoj povezanosti sa
te nauke. Svesnim izborom puta nevinost arheologije jo uvek drutvenim prilikama i geografskom sredinom. Posebno teite
moe biti spaena. stavlja na nunost istraivanja kako razliite materijalne i drutve-
U Norvekoj doivljavamo da Gutorm Gjessing, teorijski
najkolovaniji meu kulturnoistorijskim arheolozima, 1947. na-
puta arheologiju u korist etnografije. Njegova oprotajna izjava
42
ne strane jedne zajednice utiu jedne na druge (Taylor 1948:102-
109).
Ti pokuaji Childea, Tallgrena, Gjessinga i Taylora da se pisa-
nom reju iupaju iz krize naili su na malo odjeka. A nije iza-
bran ni bergov recept. Namesto traganja za novim putevima, vi-
dimo sve restriktivniji stav prema onome za ta se arheoloki po-
daci mogu koristiti. Slika ipak nije tako jednoznana. I u Skandi-
naviji, i u Engleskoj i u SAD postoje u tom trenutku arheolozi
koji svesno pokuavaju da se istrgnu iz kulturnoistorijske para-
digme. U Norvekoj to posebno dolazi do izraza tako to se jedan
broj arheologa usredsreuje na ekonomske probleme, posebno
na probleme seoskih imanja iz gvozdenog doba (Hagen 1953,
Hougen 1947). U Engleskoj se otpadnici zovu Childe i Graham
Clark. Childeovi teorijski i drutveno angaovani radovi bivaju,
meutim, skoro potpuno preutani, a ekofunkcionalizam Graha-
ma Clarka ne stvara u tom trenutku nikakvu kolu. Namesto toga,
poinju da preovlauju gledita arheologa kao to su Glyn Dani-
el, Christopher Hawkes i Stuart Piggot (videti Hawkes 1954). ak
1965. godine skoro slomljeni Stuart Piggot pie:
Izgubili smo samopouzdanje..., i deca smo doba sumnje... Ono
ime raspolaemo kao istraivai praistorije, jesu sluajni trajni osta-
ci materijalne kulture, koje tumaimo to bolje umemo, a neizbeno
je da ona partikularnost koju ta graa poseduje, upravlja oblikom
informacija koje moemo izvui iz nje (Piggot 1965:4-5).
Razvoj kulturnoistorijske arheologije do sredine dvadesetog
stolea ima jasne slinosti sa Kuhnovim opisom kako normalno
stanje jedne nauke pre ili kasnije smenjuje stanje krize. Kulturna
arheologija u prve dve decenije nakon rata nosi mnoge znake
koje Khn smatra odrednicama normalne nauke u krizi. Sve vie
njih iskazuje sumnju u ciljeve i domete svoje struke, a pojam
kulture nije vie dovoljan referentni okvir za tumaenje arheo-
loke grade. Problem za pristalice stare paradigme jeste to im je
oduzeto mnogo onoga to je struci davalo tkivo preko njenog
kostura, naime mogunost da se iz materijalne kulture izvode
zakljuci o kulturi, a dalje i o ljudima. Arheolozi su ostali skoro
43
oerupani sa hronoloko-tipolokim skeletom za koji nisu znali
kako da ga obuku ili nanovo prizovu u ivot, ali koji nisu eleli
ni da sahrane. Uprkos svemu, to je bilo jedino za ta su mogli da
se uhvate.
Tokom ezdesetih, i tom pesimizmu, i kulturnoistorijskoj ar-
heologiji kao celini, izazov je uputila jedna nova i revolucionarna
arheologija. Teorijske rasprave su planule do ranije nesluenih
visina, a pitanje ciljeva i sredstava arheologije opet je stavljeno na
arheoloki dnevni red. Zapoeto je novo poglavlje u istoriji
arheologije, poglavlje koje je vedski arheolog Mats Malmer
opisao kao najvei napredak u arheologiji nakon C. J. Thomsena
(Malmer 1995:134).
Procesna arheologija: nova arheologija
Vizija Waltera Taylora o antropolokoj arheologiji na mnogo
naina se ostvarila tokom ezdesetih nastupom takozvane New
Archeology - Nove arheologije. Pojam je prvi put upotrebio Jo-
seph Caldwell 1959. godine, ali pojam nije dobio neki jasno
odreen sadraj pre sredine ezdesetih (Gibbon 1989:63). Kao
to sam ve napomenuo, mnogo retorike i strunopolitike stra-
tegije ini osnovu imenovanja raznih pravaca. Uz pomo pretera-
no jasnih amblema kao to su nova" i procesna", uoena je radi-
kalna razlika u odnosu na vaeu arheologiju koja je, nimalo
sluajno, nazivana tradicionalna" ili normativna". Pojam pro-
cesna" trebalo je da pokae da je tu re o arheologiji koja se
Zanima za dinamine kulturne procese, za razliku od statinog
poimanja kulture unutar kulturnoistorijske arheologije.
Novi arheolozi, koje je vodio mladi arheolog po imenu Le-
wis Binford, uneli su u arheologiju sve ar i optimizam. Binford
se otro sukobio sa pesimizmom koji je vladao u tradicionalnoj
arheologiji. On je tvrdio da arheolozi mogu da prouavaju pot-
puno iste probleme koje prouavaju i antropolozi, ali u mnogo
duem vremenu (Binford 1962). Arheoloka graa sadri infor-
macije o skoro svim aspektima drutva, i malo je ta, ako ita, van
polja delatnosti arheologije. To je uinilo da su novu arheologi-
44
ju primili sa oduevljenjem i podrkom, a posebno mlai arheo-
lozi koji su bili nezadovoljni zbog iskljuive usmerenosti na pred-
mete, i zbog nedostatka volje starijih arheologa da razmatraju
pitanja teorijske i metodoloke vrste.
Pojava nove arheologije ezdesetih donosi pomeranje arhe-
olokog teita iz Evrope u SAD. Dok je kulturnoistorijska arheo-
logija imala svoje izvorite u evropskim istraivanjima, nova, pro-
cesna arheologija u velikoj meri bila je ameriki fenomen. Istina
otprilike istovremeno je nastala jedna vie formalistika engleska
varijanta u sredini oko Davida Clarkea u Kembridu (Clarke 1968),
a u vedskoj je Mats Malmer radio po mnogim saznajnoteorij-
skim principima istim kao u procesnoj arheologiji (Malmer 1962,
1963). Pa ipak, procesna arheologija je tek oko 1970. poela da
upadljivo obeleava evropsku arheologiju.
Procesna arheologija je u SAD imala mnogo svojih preduslo-
va u amerikoj kulturnoj antropologiji. Tu su antropolozi kao
Julian Steward, Leslie White i Marshai Sahlins pripremili osnovu
za ekoloko i funkcionalno razumevanje kulturnog razvoja. Dru-
tvo i kultura su analizirani po modelima biolokih organizama ili
sistema u kojima razliiti delovi drutva ine organe" meusob-
no i funkcionalno zavisne. Kultura je tesno vezana sa okolnom
prirodnom sredinom i uestvuje u totalnom ekosistemu kao nje-
gov deo (videti etvrto poglavlje).
Vezivanje amerike arheologije za antropologiju vano je za
razumevanje zato je procesna arheologija doivela takav uspeh u
SAD. Dok je arheologija u Evropi vie bila vezana za istoriografiju,
amerika arheologija je posmatrana kao deo antropologije, to je
obuhvatalo i njenu institucionalnu organizaciju na univerzitetima.
Postoji vie razloga za tu razliku izmeu kulturnoistorijski orijenti-
sane evropske arheologije i antropoloki orijentisane amerike ar-
heologije. Ali su moda najvaniji razliiti preduslovi arheoloke
nauke u Evropi i SAD. Arheologija je u Evropi bila deo nacional-
nog", prouavanje onoga to se u to vreme obino nazivalo isto-
rijskim" narodom. Re je pre svega o tome da su Evropljani prou-
avali svoju sopstvenu istoriju, korene svoje sopstvene kulture.
45
Zato je bilo prirodno i samo po sebi razumljivo to je arheologija
vezivana za istoriografiju i nacionalnu istoriju, a ne za etnografiju
(antropologiju), koja je prouavala primitivne ljudske grupacije,
koje su se, sa odreenim izuzecima, nalazile van Evrope. Naprotiv,
u SAD, gde su veina arheologa bili belci i potomci evropskih
useljenika, praistorijska arheologija je nuno bila prouavanje dru-
gih" - prolosti Indijanaca. Tu je zato bilo prirodno" da se praisto-
rijska arheologija posmatra kao deo antropologije (Groube 1978).
Dva stuba nosaa: pozitivizam i funkcionalizam
U onoj graevini koja je nazvana procesnom ili novom arhe-
ologijom, postoje dva stuba nosaa, koji vie od bilo ega drugog
obeleavaju taj pravac. Jedan je logikopozitivistika teorija sa-
znanja, a druga je funkcionalistiko poimanje drutva i kulture.
Znatno detaljnije u se vratiti na te dve teorije u sledea dva
poglavlja, a ovde u izneti samo najvanije crte. Jedan od
elemenata koji su obeleili procesnu arheologiju, bilo je
insistiranje na tome da arheologija treba da proizvodi eg-zaktno,
objektivno i proverljivo znanje. To dolazi do izraza u njenoj
kritici kulturnoistorijske arheologije, za koju se tvrdilo da je
okvirna i subjektivna, bez jasnih naunih merila za evaluaciju
rezultata. Kako je to rekao Lewis Binford moe se meriti preci-
znost naeg znanja o prolosti; to je ono to razdvaja novo gledi-te
od tradicionalnijih pristupa" (Binford 1968:17). Merni ureaj za
postizanje takvog preciznog arheolokog znanja naen je u
logikom pozitivizmu. Nezavisno od situacije u SAD vedski arhe-
olog Mats Malmer je poetkom ezdesetih izneo odgovarajuu i
epistemoloku kritiku etablirane arheologije i predloio jednu
pozitivistiku alternativu (Malmer 1962,1963,1995:129). Malme-
rov pristup je prvenstveno bio usmeren na to da tipoloke opise
uini objektivnijim egzaktnim verbalnim tipolokim definicijama
i merenjima predmeta.
Po pozitivistikom idealu nauke postoji zajednika saznajna osno- va
svih nauka. One nauke koje ga najbolje ilustruju, jesu prirodno-
matematike nauke. Nauke kao to su arheologija, istorija i antropo-
46 47
vanije, sistem kao celina mora biti u ravnotei sa prirodnom
logija shodno tome moraju da ih koriste kao model za one naune
okolinom. Nain na koji se ta ravnotea sa okolinom postie,
procedure i postupke koje treba da koriste u svojim istraivanjima.
daje najvanije objanjenje onoga to se dogodilo u tim drutvi-
Po pozitivizmu, samo takozvani ulni podaci, to jest podaci koje
ma ili kulturama.
moemo posmatrati i meriti, mogu biti predmet naunih studija. To
Funkcionalizam koji je obeleio procesnu arheologiju, bio je
znai da se iz bilo koje teorije mogu izvesti implikacije koje se mogu
uglavnom ekoloki funkcionalizam. Praistorijske zajednice su imale
proveravati pomou takvih empirijskih podataka. Jedna druga
neku vrstu ugraenog ekonomskog razuma" koji je teio ravnotei
osobina jeste da pozitivizam istie jaku razliku izmeu nauke na
sa okolinom. Ukoliko bi ta ravnotea bila poremeena, na primer
jednoj strani, i politike i morala na drugoj strani. Naunici treba da
rastom broja stanovnika, morala je biti ponovo uspostavljena. U to-
budu neutralni i da se zadovolje proizvodnjom objektivnog znanja.
me lei klju za razumevanje drutvenih promena. Tenja drutva za
Usvajajui tako strog nauni ideal procesna arheologija je pratila
ravnoteom sa okolinom nazvana je ekolokim prilagoavanjem, i
opti pravac razvoja u amerikim drutvenim naukama pedesetih
to je, naravno, postao veoma vaan pojam u procesnoj arheologiji.
i ezdesetih. Ideja je bila da treba proizvoditi objektivno znanje i
Orue koje su ljudi upotrebili u tom prilagoavanju jeste
znanje osloboeno vrednosnih sudova koje je korisno za
kultura. Time je pojam kulture dobio sasvim drugaiji sadraj
moderno drutvo. Arheolozi su ak poeli da iznose argumente da
nego u kulturnoistorijskoj arheologiji. Kultura je sad definisana
njihovo znanje moe biti korisno u planiranju drutva i u
kao ljudsko ne-telesno sredstvo prilagoavanja" (Binford
upravljanju njime. Ili kako su to dvojica meu njima tvrdili:
1962:218). Kultura je prednost ljudi u odnosu na ivotinje, koje
Ukoliko arheolozi ne nau metode da svoja istraivanja u veoj u svom prilagoavanju zavise od bioloke evoucije. Kultura ini
meri uine relevantnim za moderni svet, ini nam se da e moderni ljude fleksibilnijim i sposobnijim da se bre prilagoavaju novim
svet u sve veoj meri otkrivati da moe da ivi i bez arheologa. (Fritz geografskim uslovima ili ekolokim promenama. Kultura, dakle,
& Plog 1970:422) nije vie nasleen duhovni teret koji obeleava jedan narod ili
etniku grupaciju, ve funkcionalno sredstvo koje ljudi koriste u
Jedan drugi momenat koji je doprineo ubrzavanju tog razvoja svom prilagoavanju prirodnoj sredini.
u SAD, bili su izmenjeni uslovi finansiranja istraivanja. Najbo-
Posledice takvog poimanja kulture, u poreenju sa kulturno-
gatiji savet za istraivanja podravao je drutvena i prirodnona-
istorijskom arheologijom, jesu da se razlike u arheolokoj grai
una istraivanja, ali ne istorijska i humanistika istraivanja (Kohl
vie ne moraju pripisati razliitim etnikim grupacijama. Razlii-
1981:93). Da bi se probili sa svojim zahtevima, arheolozi su morali
tosti arheoloke grae pre su izazvane ekonomskim i ekolokim
da stave u iu upravo drutvenu korisnost i da usvoje stroge
razlikama. Naglasak koji procesna arheologija stavlja na kulturu
naune zahteve prilagoene prirodnim naukama. Taj novi zahtev
kao delotvorno sredstvo ini dakle da one slinosti, razlike i pro-
za egzaktnou doprineo je, izmeu ostalog, ubrzavanju uvoenja
mene u materijalnoj kulturi koje je kulturnoistorijska arheologija
u arheologiju dugog niza prirodnonaunih metoda.
objanjavala etnicitetom, migracijama i difuzijom, mogle su
Drugi stub nosa procesne arheologije bio je funkcionali-
sada da se objasne kao rezultat ekolokog prilagoavanja.
zam, teorija o drutvu koja je bila vrsto utemeljena u antropolo-
Dodatna posledica je to su osobitost i posebnost morali da
giji. Po njoj se drutvo i kultura shvataju kao funkcionalni sistem
budu prigueni. Kulturnoistorijska arheologija se usredsreivala
kojim upravlja unutranja logika. Logika je u tome da razliiti
na jedinstvenost u svakoj kulturi, i onde gde je istorija kulture
delovi sistema moraju biti u meusobnoj harmoniji i, to je naj-

48
morala biti rekonstruisana iz lokalnih premisa, nova arheologija
je podvlaila opte i univerzalno. Sve kulture imaju centralne
zajednike osobine, i bilo je vano otkriti ba njih. Samo izradom
optih modela naina na koji kulture i drutva funkcioniu, mo-
gli su arheolozi biti u stanju da objasne praistorijske zajednice i
njihove promene.
Funkcionalistiki pristup procesne arheologije rezultirao je
u veem stavljanju teita na interni razvoj na utrb usredsrei-
vanja tradicionalne arheologije na migracije i difuziju. inilac
koji je neposredno doprineo toj promeni, jeste uvoenje metode
C 14 u arheologiju tokom ezdesetih. Ta metoda je doprinela da
se postignu veoma precizna datiranja arheoloke grae neza-
visno od kulturnog konteksta. Rezultat je bio da arheoloku gra-
u nije vie trebalo porediti sa drugim kulturama da bi se datira-
la. Mogle su se razviti egzaktne i nezavisne hronologije razvoja
kulture unutar svakog podruja, to je posredno doprinelo da se
manje traga za kulturnim vezama sa drugim podrujima.
Lewis Binford i razvoj procesne arheologije
Nije preterano ako se kae da je Lewis Binford arheolog koji
se vie nego ijedan drugi moe dovesti u vezu sa novom, proce-
snom arheologijom. Od objavljivanja lanka Archeology as an-
thropology" (1962) istupio je kao elni lik toga pravca. Kroz za-
divljujuu seriju knjiga i lanaka tokom ezdesetih i sedamdese-
tih iskovao je svoju verziju programa nove arheologije. Binfor-
dovi radovi su zato centralni uvod u taj pravac.
Binford je studirao antropologiju kod Lesliea Whitea, jedne
od vodeih linosti nove amerike antropologije. U trenutku kad
je tekst Archeology as anthropology" napisan, Binford je bio na
doktorskim studijama na Miigenskom univerzitetu. Taj univerzi-
tet je bio poznat po veoma konzervativnoj arheolokoj sredini sa
jakim teitem na opisivanju i klasifikaciji arheoloke grae. Nje-
gov pokuaj da krene novim putevima ukljuujui u svoju raspra-
vu neoevolucionistiku teoriju i ekoloka gledita, njegov men-
tor i nastavnici primili su s malo dobre volje. Kad je Binford upi-
50
harizmatskog, novoverskog pokreta unutar koga pojedinci nisu
iskljuivali ni mogunost da hodaju po vodi. Tokom sedamdesetih,
49
tao jednog od svojih profesora ta misli kakav je drutveni sistem
imala praistorijska Hopewell kultura, odgovorio mu je smehom:
niko ne moe da iskopa jedan drutveni sistem! Ozlojeen zbog
nedostatka volje da se uspostavi odnos arheolokih istraivanja
prema antropolokoj teoriji, seo je jedno vee za pisau mainu.
Pisao je celu no, a sledeeg dana je iskopirao ono to je napisao
i podelio svojim studentima. Jednu kopiju poslao je i asopisu
American Antiquity. Rezultat te probdevene noi bila je Archeology
as Anthropology", bez sumnje najuvenija publikacija u isto- riji
arheologije (Binford 1972:8-10).
Kontekst u kome je pisao objanjava polemiku formu koju je
Binford dao tekstu, te snanu osudu kulturnoistorijske arheologi
je. Binford zamera u svom lanku tradicionalnoj arheologiji" to
je zanima samo opisivanje kulturnih grupa. Arheoloka graa se
ne stavlja ni u kakav sistematski kontekst, ve ostaje nalik odvoje
nim komadima jedne mrtve, statine kulture. Kulturnoistorijska
arheologija nema nikakvo logino objanjenje arheoloke grae i
njenih promena. itava stvar je svedena na neodreene i neprove-
rene hipoteze o uticaju", istorijskoj tradiciji" ili karakternim od
likama odreenim kulturom" (Binford 1972:8-10).
Binford smatra da kulturnoistorijska arheologija zastupa slabo
plodan pristup, a lanak je pre svega argument u prilog nunosti
posmatranja kulture kao funkcionalnog sistema sastavljenog od raz-
liitih podsistema (supsistema). Binford odreuje tehnoloke, so-
cijalne i ideoloke supsisteme kao najvanije. Na osnovu takve po-
dele i arheoloka graa moe da se grupie prema tome da li pred-
meti imaju tehnoloki, socijalni ili ideoloki znaaj. Kroz tu pode-lu
Binford je uspostavio razliku izmeu predmeta koji imaju praktian
znaaj (tehnologija) i predmeta koji simbolizuju drutveni status ili
imaju versko znaenje. Ta razlika izmeu praktinog znaaja i
simbolinog znaenja ili izmeu funkcije i stila, postae inae jedna
od sredinjih tema u raspravama u arheologiji tokom osamdesetih
godina dvadesetog veka (videti Peto poglavlje).
Tokom ezdesetih nova arheologija je kao sve vetar dunula
amerikom arheolokom sredinom. Povremeno je imala odlike
meutim, dogaa se i institucionalna i sadrinska promena.
Procesna arheologija postaje prihvaeno uenje u velikom delu
amerike arheoloke sredine. Od podzemnog pokreta koji se sa-
stoji od ljudi koji juriaju na barikade i pobunjenika, ona postaje
normalna". Ve 1971. godine Mark Leone pie da je revolucija
prola, nova arheologija je postala arheologija svih" (Leone
1971:220). Novi arheolozi su zauzeli pozicije, uvrstili su svoje
pozicije i dobili vlast. Istovremeno je podrka procesnoj arheologiji
rasla i van SAD. U Engleskoj je dobila jako uporite na najzna-
ajnijim univerzitetima, posebno u Kembridu i Sautemptonu gde
su David Clarke, odnosno Colin Renfrew bili vodei istraivai.
Dok je, meutim, procesna arheologija neprestano osvajala
nove teritorije, u njenoj domovini se mogla uoiti izvesna rezig-
nacija. Moralo se priznati da je lov na nadreene zakone kulture
i velika, generalizujua objanjenja, malo doneo. Sve vei broj je
uviao da je u prevelikoj meri zanemarivana arheoloka graa,
sama osnova zakljuivanja. I Binford je doao do zakljuka da je
veliki problem na osnovu statine, mrtve arheoloke grae za-
kljuivati neto o dinaminoj, ivoj zajednici koja ju je proizvela.
Reenje tog problema bilo je u posmatranju ivih zajednica i fi-
zikih tragova koje one ostavljaju. Bio sam ubeen" - pie on -
da moram razumeti dinamiku ivih sistema i prouavati njihove
statine, materijalne posledice."
Da bi se na osnovu mrtve arheoloke grae moglo zakljuivati
o ivim kulturnim procesima koji su je stvorili, morale su se, po
Binfordu, uspostaviti sigurne korelacije izmeu materijalne
kulture i drutvenog ponaanja. Pri tom je trebalo da one imaju
oblik logikih i zakonomernih povezanosti tipa: ako se javlja A
(jedna odreena vrsta uzorka u arheolokoj grai), onda mora
da se dogodilo B (odreeni tip ljudskih delanja) - o emu e se
vie govoriti u sledeem poglavlju. Takvi zakoni ne objanjavaju
ljudsko ponaanje ili drutvo, njihov zadatak je samo da nekada-
njem ponaanju vrate ivot" i osposobe arheologe da posmatra-
ju priblino iste stvari koje posmatra etnograf. Ti zakoni se zato
52
Jensen sam na sledei nain sabira rezultate uticaja procesne ar-
heologije u Danskoj:
... jedan od preduslova novog proboja u danskoj arheologiji
51
nalaze na sredini izmeu osvetanih drutvenih teorija i niih
teorija koje se odnose samo na podatke. Zato su nazvane teorija-
ma srednjeg opsega (videti sledee poglavlje).
Takvi zakoni su, dakle, mogli da se otkriju samo kroz proua-
vanje ivih situacija u kojima se ponaanje i ideje mogu posma-
trati u sadejstvu sa materijalnom kulturom. Zato su se tokom se-
damdesetih mnogi procesni arheolozi posvetili etnoarheologiji,
eksperimentalnoj arheologiji i prouavanjima savremene materi-
jalne kulture. I sam Binford je otiao na Aljasku i izveo obiman
etnoarheoloki terenski rad meu Nunamiut Eskimima (Binford
1978,1981).
Procesna arheologija u Skandinaviji
U Skandinaviju je procesna arheologija prodrla krajem e-
zdesetih (Myhre 1991). U jednom komentaru o znaaju procesne
arheologije u Evropi Italijanski arheolog Mauritzio Tosi istie upra-
vo Skandinaviju kao podruje na kome je taj pravac imao najvie
uticaja (Tosi 1981:16). On posebno ukazuje na ljude oko Carla
Axela Moberga u Geteborgu i novoarheoloki asopis Norwegian
Archeological Review (Moberg 1969,1978). Bj0rn Myhre, tadanji
urednik asopisa, pripadao je arheolokoj sredini Bergena, koji
je rano postao sredite nove arheologije u Skandinaviji (Myhre
1964, 1978, 1991, Kleppe 1975, Hagen 1970, 1972). U toj sredini
su delovati i Knut Odner, poznat po svojim arheolokim i antro-
polokim analizama zapadnonorvekog gvozdenog doba (Odner
1969, 1972, 1973) i Arne B. Johansen, koji je radio i na ekolo-
kim modelima i na saznajnoj teoriji (Johansen 1969, 1974).
Pa ipak, neke od najdoslednije sprovedenih procesnih anali-
za nalazimo u danskoj arheologiji kod arheologa kao to su Kri-
Stian Kristiansen, Klavs Randsborg i J0rgen Jensen (Kristiansen
1978a, 1978b, Randsborg 1974, Jensen 1979). Tom J0rgena Jen-
sena o praistoriji u Socijalnoj istoriji Danske verovatno je najdo-
sledniji vei prikaz nordijske praistorije na osnovu procesnih prin-
cipa (videti etvrto poglavlje). U svom lanku 25 rs arkeologi i
Danmark" (Dvadeset pet godina arheologije u Danskoj) Jorgen
krajem ezdesetih, bio je u tome to je sa univerziteta izala jedna
nova generacija. Ona je bila otvorena za veoma vanu teorijsku i
metodoloku inspiraciju koja je u to vreme stigla u Dansku iz ameri-
ke i engleske arheologije. Govorilo se o New Archeology", koju je
inae etablirana arheologija u ovoj zemlji doekala sa velikom uzdra-
 nou. Uzrok tome je to se nova arheologija posebno usmerila pro-
tiv metodolokog suavanja koje se u toj struci dogodilo posebno u
posleratnim godinama. Nadahnuti drutvenim naukama, arheolozi
engleskog govornog podruja, a zatim i danski arheolozi, poeli su da
posmatraju praistorijske zajednice iz ekoloke perspektive i sa socijal-
noantropolokog gledita. (Jensen 1993:11)
Zanimljivo je uoiti da su se u Skandinaviji probili uglavnom
ekoloki i sistemskoteorijski aspekti procesne arheologije. Jedan
od onih koji su najotvorenije koristili sistemskoteorijski pristup,
bio je vedski arheolog Stig Welinder u svojim radovima o pra-
istorijskoj ekonomiji i demografiji (Welinder 1975, 1977, 1979).
U tim i njima srodnim studijama praistorijske zajednice su po-
smatrane kao sistemi koji funkcioniu po nizu zakonomernosti,
izmeu ostalog ekonomske i drutvene vrste" (Jensen 1993:11).
Mada su pozitivistike programske stavke kao to su zakonomer-
nost i predvidljivost ule u ta sistemskoteorijska objanjenja, po-
zitivistika saznajna osnova procesne arheologije retko je bila pred-
met neeg vie do kratkih, ritualnih poseta. Izgledalo je kao da se
trude da ignoriu ili preute tu sredinju taku procesne arheo-
logije, a to je, na neki nain, razumljivo: pozitivistika epistemo-
logija je bila temeljno igosana tokom univerzitetske pobune kra-
jem ezdesetih, i u svakom sluaju u drutvenim naukama se vezi-
vala za reakcionarno i prevazieno poimanje nauke. Zato je no-
voarheolozima u Skandinaviji, koji su sebe smatrali pobunjenici-
ma i revolucionarima, bilo teko da koriste pozitivizam kao am-
blem. Umesto toga, vesto su stariji empirizam obeleili kao pravi
pozitivizam, zbog ega su se formulisanje problema, testiranje
53
hipoteza i neutralan jezik posmatranja javili kao antipozitivizam
(videtijensen 1993:1, Madsen 1995:13).
Istina, na taj paradoks su ukazali pojedinci, u Skandinaviji
moda najotrije Guttorm Gjessing u knjizi Ideje oko praistorij-
skih zajednica (Ideer omkring forhistoriske samfunn) iz 1977. U
njoj Gjessing pie svojim uobiajenim sarkastinim stilom:
Oevidno je da su upravo u toj tenji da budu nauka", novi
arheolozi" zaigrali pogreno. Oni su otkrili neopozitivistiku filozofiju
(logiki empirizam). Ali to otkrie su uinili tek u trenutku kada je taj
filozofski pravac u svim osnovnim crtama umro. (Gjessing 1977:16)
Istovremeno nalazimo da je Mats Malmer, koji je otvoreno
zastupao pozitivistiku epistemologiju, to u maloj meri spojio sa
sistemski orijentisanom, ekolokom teorijom kulture. Malmer,
uostalom, i nije svrstavan meu nove" arheologe u Skandinaviji,
i pogreno je smatran tipinim predstavnikom tradicionalne, ma-
terijalno orijentisane arheologije (Madsen 1995:13-14).
Nordijski arheolog koji je pratio Malmerov rad bio je Arne B.
Johansen. U vie radova poetkom sedamdesetih razmatrao je
odnos izmeu subjektivizma i objektivizma u arheolokim istrai-
vanjima, posebno kad je re o karakteru arheolokih podataka.
Johansen upuuje mnogo kritikih napomena epistemologiji nove
arheologije pozivajui se na kritiare pozitivizma kao to je Fayera-
bend (Johansen 1969, 1974). I Gjessing (1977) i Christian Keller
(1978) upuuju kritike napomene toj epistemologiji, ali veliki
teorijski pogledi i saznajnoteorijska rasprava nikada nisu postali
sredinji deo procesne arheologije u Skandinaviji. Takve rasprave
su, istini za volju, imale relativno istaknuto mesto na nordijskim
kontaktnim seminarima za studente arheologije tokom se-
damdesetih, ali tada esto sa marksistikog polazita.
Skandinavska verzija procesne arheologije u znaajnoj meri
je zato bila obeleena upotrebom ekofunkcionalistikih modela.
Na neki nain se moe rei da je to zasnovano na batini ekolo-
kog pravca koji posebno nalazimo u norvekoj arheologiji, a koji
se moe vratiti unazad do radova A. W Br0ggera iz dvadesetih

54
(Brogger 1925). Moda je, meutim, neposrednija veza sa rado-
vima kojima su vedski geografi kulture krili nove puteve pe-
desetih i ezdesetih godina dvadesetog veka. Oni su u velikoj
meri doprineli sistematskom pristupu terenu i demografiji u
delovima vedske arheologije (Widgren 1985, Myhre 1991), i
bili su vani za, izmeu ostalih, sistemskoteorijske radove Stiga
Welindera. Inae je zanimljivo uoiti da su neki od tekih" pro-
cesnih radova u Skandinaviji objavljeni veoma kasno, otprilike
onda kad je nova arheologija poela da se susree sa jakim pro-
tivljenjem u Engleskoj i SAD (Jensen 1979, Welinder 1979, E. T.
Helskog 1983, Kristiansen, Paludan-Mller 1978). Vremenom je (u
skladu sa razvojem u SAD) ekoloko gledite dopunjeno sve
veim uvoenjem statistikih analiza koje je omoguila nova
kompjuterska tehnologija. U tom modifikovanom, kompjuterski
orijentisanom pakovanju, nova arheologija (processual light") nala
je uporite meu mladim arheolozima u Trumseu i Umeu krajem
sedamdesetih.
Procesna arheologija - vrednovanje
Nova arheologija, ili procesna arheologija, nastala je ezdesetih
kao reakcija na tradicionalnu" kulturnoistorijsku arheologiju.
Ona je probudila arheologiju iz onoga to je Colin Renfrew
nazvao dugim snom" u arheolokim teorijskim raspravama (Ren-
frew 1983) - snom" koji je trajao do 1900. do I960, i koji je
uinio da su se sa odreenim izuzecima retko neposredno raz -
matrali ciljevi arheologije, njen karakter i njena teorijska osnova.
Procesna arheologija je poremetila tu idilu stanja normalne
nauke svojom opravdanom pobunom ezdesetih. Alternativa ko-
ju su ponudili, bila je zasnovana na eksplicitnim naunim proce-
durama i ekolokom funkcionalistikom poimanju kulture i kul-
turnih procesa. Retorika - i naivnost - koju je taj pokret zastupao
u svojoj veri u logiki pozitivizam kao jedino blaeno sredstvo
naunog spasa, moraju se posmatrati u sklopu opteg zanemari-
vanja teorijskih pitanja koje je do 1960, odlikovalo kulturnoisto-
rijsku arheologiju.
55
Procesna arheologija, sa Binfordom na elu, pokazala je manj-
kavosti zdravorazumskog stava i naivnog empirizma tradicionalne
arheologije. Ona je pokazala znaaj teorije i usmerenja na pro-
bleme i uinila teoriju i teorijsku raspravu vanim i legitimnim
delovima podruja arheolokog delovanja. Ona je doprinela i
jakom irenju tesnih strunih okvira unutar kojih je arheologija
dotad operisala, izmeu ostalog pokazujui da arheologija deli
teorijske probleme sa drugim naukama koje se bave kulturom i
drutvom. Ona je uinila legitimnim i moguim postavljanje ita-
vog niza novih i raznovrsnih pitanja u vezi sa arheolokom gra-
om. Osim toga, stavljajui teite na praistorijske zajednice kao
dinamine kulturne sisteme, procesna arheologija je nesumnjivo
otkoraila od statinog i esto reakcionarnog shvatanja kulture i
promena koje su imali mnogi prethodni arheolozi. Naroito va-
no bilo je i to to je procesna arheologija uinila etnoarheologi-
ju i prouavanje moderne materijalne kulture integralnim delom
arheoloke discipline. Njeno sistematsko prouavanje odnosa iz-
meu materijalne kulture i ljudskog ponaanja je, Uprkos otvo-
renih teorijskih slabosti, potpuno nuan korak ukoliko je arheo-
logija elela da ima ikakve nade da odmakne od isto kulturno-
istorijskih opisa.
Nastanak procesne arheologije je bila pobuna protiv postojeeg,
i moe se posmatrati u iroj drutvenoj i politikoj povezanosti.
Njen proboj je doao istovremeno sa jakim angamanom protiv
amerikog rata u Vijetnamu i sa rastuom ekolokom sve-u o
demografskim i ekolokim problemima sa kojima se svet
suoava. Posmatrano iz te perspektive, nije teko shvatiti jako
teite stavljeno na ekologiju i pritisak broja stanovnika u onim
modelima objanjenja koji su izabrani. Daleko tee je razumeti
da su u trenutku kad su studenti i naunici u okviru drutvenih
predmeta, filozofije i istorije odbacili pozitivistiku tezu o objek-
tivnosti i vrednosnoj neutralnosti, zapadni arheolozi nali svoje
naunoteorijsko uporite upravo u njoj.
Uprkos svojim slabostima, procesna arheologija je predstav-
ljala jasan napredak discipline. Najzad se krenulo dalje od publi-
kacija sa opisima grade koje su izgledale kao zalutale u mrtvaju
56
hronologija i tipologija. Praistorija vie nije bila arenica kultura,
preko koje su stalno trcane nove struje naroda (ili, radije, kra-
ga, maeva i tipova sekira) na njihovim iseljavanjima iz prvobit-
nih stanita. Istovremeno su procesni arheolozi svojom pobu-
nom zapoeli proces ije dosege moda nisu sasvim uviali. Uz
poziv na teorijsku svest i raspravu i volju da se arheologija po-
smatra kao deo ireg filozofskog i antropolokog zajednitva, bi-
lo je samo pitanje vremena kad e neko otkriti da je ono to je
smatrano novim, ve bilo prevazieno u drugim disciplinama.
Postprocesna arheologija
Moda je to bilo ono to je nekolicina arheologa naslutila
negde izmeu 1977. i 1982. Ali bez obzira na to bilo je jasno da je
u arheologiji poinjala nova pobuna. Jedan mali ali rastui broj
arheologa bivao je sve vie kritiki nastrojen prema programu
procesne arheologije. Istina, sve vreme je postojao veliki broj
arheologa, naroito u Evropi, koji su bili kritiki nastrojeni pre-
ma procesnoj arheologiji s tradicionalnog, kulturnoistorijskog
polazita. Ona opozicija, meutim, koja se sad javila, imala je
malo ta zajednikog s njima; to je bila teorijska pobuna koja se
ticala i ciljeva i sredstava arheologije.
U sreditu pobune su stajali britanski arheolozi lan Hodder,
Christopher Tilley, Barbara Bender, Michael Rowlands i John Bar-
ret. Uporite pobunjenika su bili Univerzitet u Kembridu i stu-
dentska sredina oko Iana Hoddera. U izvesnoj meri su procesnoj
arheologiji upueni izazovi i na njenom domaem terenu. U SAD,
meutim, izazov nije doao iz praistorijske, antropoloke arheo-
logije, ve iz istorijske. U amerikoj istorijskoj arheologiji od
sredine sedamdesetih se radilo sa strukturalistikom i marksisti-
kom teorijom, ali se ona tek poetkom osamdesetih okrenula
protiv procesnog pravca (Glassie 1975, Deetz 1977, Leone 1982).
Kljuni lik u kritici epistemologije procesne arheologije bila je
ameriki arheolog (i filozof) Alison Wylie.
Na mnogo naina 1982. godina je postala kljuna godina u
istoriji teorijske arheologije. Postalo je ozbiljno jasno da je teorij-
58
je Engleska, pre svega preko Univerziteta u Kembridu, preuzela
vodeu poziciju u teorijskoj arheologiji. Vremenom se, meu-
57
skoj hegemoniji nove arheologije upuen izazov. Te godine su
izale dve knjige lana Hoddera, Symbols in action i The present
past, te zbirka lanaka Structural and symbolic archeology,
koju je on priredio. Iste godine je izaao i uticajan lanak Marka
Leo-nea Some opinions about recovering mind". Dovoljno je
baciti samo povran pogled na te naslove pa uvideti koji je pravac
razvoja sada bio poeljan za arheologiju. Na isti nain na koji je
Archeology as anthropology" signalizirala izbor puta procesne
arheologije, ti naslovi pokazuju ta je sada u previranju: simboli-
zam, strukturalizam, misao. Najkrae reeno, jedna vie kognitiv-
na arheologija.
Ta alternativa procesnoj arheologiji esto se opisuje kao post-
procesnu arheologija (Hodder 1985). Uz pomo imena signalizira
se ne samo distanca prema procesnoj arheologiji, ve se moda
nagovetava i da je procesni stadij proao (ili da je prevazi-en).
Jasno je, ipak, da ono to je vremenom nazvano postproce-snom
arheologijom, ne ini nikakav jedinstven pravac sa jednim
teorijskim gleditem. Ona se mora posmatrati vie kao zajedniki
naziv za razliite pravce u arheologiji, nadahnute, izmeu osta-
log, francuskim strukturalizmom, poststrukturalizmom, marksi-
zmom, feministikom teorijom, kritikom teorijom i hermeneu-
tikom. Ono to je tim pravcima primarno zajedniko, bila je kriti-
ka rigidnog ekolokog funkcionalizma i strogog, pozitivistikog
ideala nauke u novoj arheologiji. U pokuaju da se opie ta
postprocesna arheologija sadri, lan Hodder pie:
Moda je najvanije to je ona jednostavno post" ne nudei
neko novo jedinstvo. Ona se zalae za mnogostrukost, za razgrai-
vanje barijera, ograda i dihotomija, tako da se moe raspravljati pre-
ko njih i da se kritiki mogu vrednovati prihvaene dogme. (Hodder
1991:37-38)
Pojava te postprocesne arheologije sadri povratak hegemo-
nije u arheolokim teorijskim raspravama iz SAD u Evropu. To je,
kako kae Stephen Shennan, bio kraj dana kada su studenti tri-
jumfalno mlatarali po hodnicima poslednjim brojem asopisa Ame-
rican Antiquity (Shennan 1986:327). U poetku je to znailo da
tim, dogodila obuhvatna globalizacija teorijskih rasprava u
arheologiji i anglo-amerika dominacija je danas manje
upadljiva nego ezdesetih i sedamdesetih.
Uprkos tome to se postprocesna arheologija ne moe po-
smatrati kao nekakav jedinstven pravac, ipak je mogue ukazati
na pojedine zajednike crte koje obeleavaju bar kljune post-
procesne radove iz osamdesetih. Te crte se moraju u izvesnoj
meri shvatiti kao reakcija na one strane ili kontrast prema onim
stranama procesne arheologije od kojih se elelo distancirati.
Prvo, kritikovano je funkcionalistiko vienje materijalne
kulture u procesnoj arheologiji i njeno shvatanje da se arheo -
loka graa moe posmatrati kao neposredan odraz ljudskog
ponaanja. Nasuprot tome, postprocesna arheologija je u dale -
ko veoj meri stavila teite na simbolike i komunikativne aspekte
materijalne kulture. Materijalna kultura moe se aktivno koristiti
u socijalnim strategijama, takoe i za manipulisanje i iskriv-
ljavanje prilika u drutvenom ivotu. Drugo, reagovalo se na
logikopozitivistiki nauni ideal procesne arheologije. Post -
procesna arheologija istakla je znaaj arheologije kao humani-
stike nauke koja tumai i u kojoj je nemogue postii apsolut-
nu istinu. Veina postprocesnih arheologa je odbacila pozitivi-
stiku tezu o vrednosno neutralnoj, objektivnoj nauci. Arheo -
logija nije praksa odvojena od savremenog drutva, i zato ne
moe da pobegne od drutvenih i politikih vrednosti. Tree,
smatralo se da je procesna arheologija u suvie maloj meri uzela
u obzir ulogu pojedinca u drutvu. Ulogom ljudi u funkcionali -
stikom drutvenom modelu upravljaju potrebe sistema, a u nji-
ma su misli i namere pojedinih ljudi bez znaaja za razumevanje
drutva i drutvenih promena. Prema istaknutim predstavnicima
postprocesne arheologije, posebno prema Ianu Hodderu, naa
tumaenja ranijih drutava i drutvenih promena moraju jasno
da stave teite na sopstvene namere i motive delanja praistorij-
skih ljudi.
59
Zato postprocesna arheologija?
Kada naknadno razmiljamo zato se negde oko 1980. javila
reakcija protiv nove" arheologije, ima vie okolnosti koje treba
istai. Kao to sam gore napomenuo, kako su sedamdesete odmi-
cale, u novoj arheologiji su se mogli videti jasni znaci stagnacije
i pesimizma. Optimizam iz ezdesetih je nestao, i postojale su
izvesne tendencije krize. Mislim, ipak, da postoje dve druge okol-
nosti koje se moraju vie od drugih uzeti u obzir radi razumeva-
nja tadanjih zbivanja.
Pre svega nije se vie mogao prenebregavati razvoj koji se
dogodio u drugim strukama. Paradoksalno je da su, dok su novi
arheolozi uvodili funkcionalizam i pozitivizam, nauke kao to su
istoriografija, antropologija i sociologija naputale ta stanovita.
Arheologija je kao nauka ostala u velikoj meri van uticaja najva-
nijih teorijskih pravaca u drutvenim pitanjima tokom ezdese-
tih i sedamdesetih godina, obeleenih raspravama o pozitivizmu,
marksizmu i strukturalizmu. U antropologiji, a procesna arheolo-
gija se smatrala njenim delom, razvoj se kretao delom prema mark-
sizmu, delom prema simbolikoj i kognitivnoj antropologiji. Ar-
heologija vremenom vie nije mogla da ignorie taj razvoj u dru-
gim naukama. Pre ili kasnije morala je da se pojavi alternativa
novoj arheologiji. Nju nagovetava i sarkastian komentar britan-
skog antropologa Edmunda Leacha iz 1973. On je ukazao da je
Binfordovo poimanje kulture kao sredstva u ekolokom prilago-
avanju bez problema moglo da bude tipino za novu arheologi-
ju. Ali za jednog socijalnog antropologa to zvui kao citat iz
Malinowskog u trenutku kada je naivni funkcionalizam bio na
svom vrhuncu - to znai oko 1935. godine" (Leach 1973:761-
762). Ne iznenauje (ali je dovoljno proroki) to to Leach na
recept preporuuje strukturalizam kao lek za arheologiju.
Druga okolnost koja je vana za objanjenje pojave postpro-
cesne arheologije jeste pravac ka kome je nova arheologija kre-
nula sedamdesetih. Pokuaj da se utvrdi sigurna povezanost iz-
meu materijalne kulture i ljudskog ponaanja (teorija srednjeg
opsega) doveo je do ogromnog procvata etnoarheologije. Ono
 propusta.

60

to su, meutim, mnogi iskusili kroz takva etnoarheoloka istrai-

vanja, bilo je da odnos izmeu materijalne kulture i ponaanja
nije tako jednostavan i predvidiv kao to se zamiljalo. U pojedinim
sluajevima su, na primer, pogrebni obiaji neposredno odraavali
drutveni status, u drugim su pak pogrebni obiaji davali iskrivljenu
sliku drutvenog sistema. Odlaganje smea i otpadaka u mnogim se
sluajevima nije moglo smestiti u okvire jednostavnih
funkcionalistikih predstava o oblastima aktivnosti i ienju, ve se
odvijalo prema sloenim emama povezanim sa kulturnim i
drutvenim vrednostima u drutvu.
Najkrae reeno, materijalna kultura i ljudsko ponaanje jed-
nostavno odbijaju da se objedine u jednostavne, zakonomerne
veze. A to je pak rezultiralo time da su mnogi arheolozi, kao lan
Hodder, poeli da sumnjaju u funkcionalistiki i pozitivistiki
temelj nove arheologije. Paradoksalno je da se ba etnoarheolo-
gija, koju je nova arheologija sama stvorila kao sredstvo za uspo-
stavljanje arheoloke nauke, pokazala kao dvosekli ma.

Kontekstualna arheologija Iana Hoddera

Na isti nain na koji sam ranije pratio Kossinu, Childea i Bin-
forda, sada u se usredsrediti na projekat Iana Hoddera. Hodder
je vodio pobunu protiv nove arheologije i bio je, kako god to
obrtali i okretali, najvaniji teorijski arheolog osamdesetih. Na
mnogo naina u postprocesnoj arheologiji je dobio isti poloaj
kakav je Lewis Binford imao u novoj arheologiji.
Hodder, i sam arheolog na Univerzitetu u Kembridu u En-
gleskoj, bio je uenik Davida Clarkea, moda najistaknutijeg
predstavnika nove arheologije u Evropi. I Hodder se sedamde-
setih bavio istraivanjima unutar te tradicije, kad je radio posebno
na sloenim statistikim analizama geografske raspodele ar-
heoloke grae. Krajem sedamdesetih se ukljuio u etnoarheo-
loki terenski rad u Istonoj Africi. Ta prouavanja materijalne
kulture u ivim zajednicama verovatno su presudno uticala da
Hodder oceni da teorijsko stanovite procesne arheologije ima
61
Jedan od prvih primera da je na putu drugaije i vie simbo-
likog" posmatranja materijalne kulture jeste lanak Social and
economic stress and material culture patterning" iz 1979. On je
zasnovan na prouavanjima koja je Hodder izveo u oblasti Barin-go
u Keniji, a bavi se nainom na koji razliite etnike skupine na tom
podruju koriste materijalnu kulturu u svojim internim sukobima
oko resursa. Polazei, meu ostalim, od radova norvekog
socijalnog antropologa Fredrika Bartha, Hodder posmatra etnike
grupe kao interesne zajednice u kojima je etnicitet oblik drutvene
organizacije kontakata izmeu grupa (Barth 1969).
U svojim istraivanjima Hodder je uoio jednu udnu pojavu:
na odreenim geografskim podrujima postoje jaki kontrasti
izmeu materijalne kulture etnikih skupina, dok na drugim pod-
rujima razliite etnike grupe imaju iste predmete, jednake ukrase
na keramici i manje-vie istu odeu. Otkud tako jasne razlike na
nekim podrujima, dok na drugim podrujima razlika nema ili su
male? Detaljnije istraivanje je pokazalo da na podrujima gde su
62
Mada je Hodder time uneo neto novo u odnosu na procesnu
arheologiju, on je u tom trenutku (1979) i dalje jednom nogom u
njoj. Novo se sastoji u naglaavanju simbolikog karaktera
materijalne kulture kao izraza etnikog identiteta, a i u tome da
etnicitet nanovo postaje legitimno podruje arheolokih istra-
ivanja. Vidimo, ipak, da njegova hipoteza stresa postaje oblik
teorije srednjeg opsega po procesnom receptu. Javlja se neto
univerzalno u odnosu izmeu materijalne kulture i ponaanja:
mnogo stresa dovodi do jasnog obeleavanja etnikih granica,
dok malo stresa dovodi do slabog obeleavanja. I on je tako ubrzo
digao ruke od te hipoteze.
Jedan od sredinjih stavova Iana Hoddera i postprocesnih ar-
heologa jeste da se materijalna kultura aktivno koristi u drutve-
nim strategijama. Ona moe da se koristi da se signaliziraju skup-
na pripadnost, pol i status, ali i da se skriju ili maskiraju takvi
drutveni odnosi. Oni se protive razlici koju Binford pravi izme-
u praktinih" stvari s jedne i simbolikih" stvari s druge strane.
Posebnosti materijalne kulture kao to su keramika, kue ili oru-
je, upravo su u tome to ona uz praktinu, funkcionalnu stranu
moe da ima / simboliku funkciju, i da ona pri tom neto saop-
tava.
Dok su mnogi neoarheolozi smatrali da se materijalna kultura
materijalne razlike velike, postoji i otar rivalitet medu grupama
oko resursa, izmeu ostalog naroito oko panjaka. Suprotno, na
podrujima sa slinom materijalnom kulturom konkurencija je
neznatna. To je stvorilo osnovu za takozvanu hipotezu stresa: u
stresnoj situaciji u kojoj razliite etnike grupe kon-kuriu jedna
drugoj oko resursa, vano je jasno istai etnicitet, poto
pripadnost skupini upravlja pristupom resursima. Stupanj stresa
i konkurencije e zato delovati regulativno na simboliku
proizvodnju i materijalno obeleavanje etniciteta.
Hodder, tako, etnoarheoloki model iz Baringa koristi za tu-
maenje arheoloke grae iz mlaeg kamenog doba u Francu-
skoj. Tu grau odlikuje slaba regionalna varijacija materijalne kul-
ture poetkom mlaeg kamenog doba. Vremenom, meutim, di-
ferencijacija postaje sve jaa sa razvojem lokalnih stilova kerami-
ke. Na osnovu hipoteze stresa, Hodder to tumai kao razvoj iz
slabo stresne situacije sa slabim oznaavanjem etniciteta, ka situa-
ciji sa pojaanom konkurencijom i jasnijim etnikim granicama. A
to je pak prouzrokovano rastom stanovnitva i veim pritiskom na
resurse (Hodder 1979).
moe shvatiti uz pomo univerzalnih pravila i zakona, Ian Hodder
je podvlaio da znaenje zavisi od konteksta. Samo se kroz
prouavanje lokalne kulturnoistorijske povezanosti (konteksta)
moe shvatiti znaaj koji ima materijalna kultura. Pojam kontek-
sta i inae je kljuan u Hodderovom poimanju arheologije kao
tumaee prakse, i njegovoj specijalnoj verziji postprocesne ar-
heologije dao je naziv - kontekstualna arheologija (Hodder 1986
- videti tree poglavlje). Veze izmeu drutva i ljudskog pona-
anja s jedne i materijalne kulture s druge strane, zavise od de-
lanja pojedinaca unutar datih kulturnoistorijskih konteksta. Po
Hodderu ne postoje nikakve neposredne, transkulturne veze iz-
meu misli, delanja i materijalne kulture. U tome Hodderova
kontekstualna arheologija predstavlja donekle povratak na po-
imanje kulturnoistorijske arheologije po kome je svaka kultura
63
jedinstvena. Samo se uz temeljitu rekonstrukciju specifinih kul-
turnoistorijskih povezanosti moemo nadati da emo shvatiti zna-
enje materijalne kulture. Neophodno je, kae Hodder, da po-
kuamo da se uivimo u situaciju praistorijskih ljudi. Kako u to
kasnije obrazloiti, Hodderova arheologija veoma lii na tradici-
onalnu tekstualnu analizu u knjievnosti - samo se razumeva-
njem pieve situacije i duha vremena mogu uhvatiti namera i
smisao teksta (videti Tree poglavlje).
Hodder tvrdi i da se materijalna kultura moe posmatrati
kao izvestan oblik jezika ili teksta. Nadahnut strukturalistikom
teorijom i hermeneutikom (videti poglavlja 3 i 5), materijalnu
kulturu vidi kao alternativu pismu i govoru u izraavanju smisla.
Materijalna kultura posebno moe biti pogodna za komunikaciju
u situacijama kada je teko, opasno ili neoportuno verbalno se
iskazivati. Moda je ta materijalna komunikacija bila posebno
znaajna u zajednicama bez pisanog jezika sa kojima radi veina
arheologa.
64
prolosti koje opravdava nain ivota i razmiljanja zapadnog,
modernog drutva. Smetajui vrednosti i ideje iz naeg sopstvenog
doba u prolost, te ideje i vrednosti postaju vene i prirodne. One
dobijaju privid venog postojanja. Na primer, Shanks i Tilley
tvrde da je funkcionalistiko svoenje kulture jedino na korisnu
vrednost prilagoavanja, dalo univerzalno opravdanje
kalkulantskog, ekonomskog oveka. U mnogim procesnim anali-
zama, kao to je poznato, prorauni resursa i ekonomske koristi
bili su odluujui za delanje ljudi i oblikovanje drutva. To je,
kau Shanks i Tilley, moderno, zapadno shvatanje, a ne ono kakvo
su ljudi oduvek imali. Ono praistorijske ljude predstavlja sa istom
logikom i istim smislom za maksimalizaciju profita kakav imaju
spekulanti na njujorkoj berzi!
Postprocesna arheologija znaila je spoznaju i otkrivanje po-
litike dimenzije arheologije. Te politike dimenzije, kau
Shanks i Tilley, ne moemo se resiti uz pomo objektivne meto-
dologije, kako tvrde pozitivisti. Praistorija je u velikoj meri ob-
likovana na osnovu vrednosti koje imamo u naoj savremenosti, i
na osnovu onih pitanja koja proistiu iz nje. Ono to mi moemo
da uinimo, jeste da pokuamo da budemo svesni toga uticaja,
tako da moemo kritiki vrednovati koje posledice on ima ili
treba da ima. U tome je i saznanje da prolost ne sadri nikakve
Kritika arheologija
Postprocesnu arheologiju obeleava i kritiki stav prema ulo-
zi arheologije u drutvu. Kakvu drutvenu i politiku ulogu ima
ono znanje koje proizvodi arheologija? Taj kritiki zaokret ar-
heologije dogodio se u obliku napada na pozitivistiku doktri -
nu o objektivnoj i vrednosno neutralnoj nauci odvojenoj od
drutva i politikih interesa. U sreditu te kritike verzije post-
procesne arheologije stoje Christopher Tilley i Michael Shanks
(Shanks & Tilley 1987a, 1987b). Njihovo stanovite je da arheo-
logija nije samo nauka o prolosti, ve u podjednakoj meri po-
litika i drutvena praksa savremenosti. U nekoliko radova oni
usmeravaju panju na politike i ideoloke implikacije arheo-
loke proizvodnje znanja. Ja u se vratiti detaljima te kritike"
arheologije u estom poglavlju, a ovde u samo kratko izneti
neke vane stavove.
Veliki deo kritike arheolozi kao Shanks i Tilley uputili su
procesnoj arheologiji. Oni su tvrdili da ona zastupa shvatanje
date istine koje samo treba iskopati. Umesto jedne date pro-
losti, postoji vie meusobno konkurentnih prolosti, zavisno
od razliitih drutvenih i politikih vrednosti i u prolosti i
u
sadanjosti.
Ti stavovi, naravno, nisu ostali bez osporavanja. Za mnoge,
verovatno za veinu zapadnih arheologa, to je znailo uvoenje
neodbranjivog relativizma. To je shvaeno kao ukidanje pravila
igre u odgovornoj nauci, kao svoenje arheoloke grae na
nadrealistike ilustracije, na slobodno pesnitvo o prolosti (Ren-
frew 1989, Wylie 1992, Malmer 1995). S druge strane jedva da
jo postoji neko ko veruje u mogunost potpuno objektivne i
vrednosno neutralne nauke. Posmatrano na taj nain, kritiki
deo postprocesne arheologije imao je svoju jasno odreenu
misiju.
65
Postprocesna arheologija u Skandinaviji
U Velikoj Britaniji postprocesna arheologija pojavila se otprilike
istovremeno kad se procesna arheologija ozbiljno ukotvila u
Skandinaviji. Jo krajem sedamdesetih godina odvijala se otra ras-
prava meu danskim arheolozima izmeu onih koji su eleli do-
brodolicu novoj arheologiji, i onih koji su izraavali zadovoljstvo
zbog njenog slabog mostobrana. Rasprava je, izmeu ostalog, dola
do izraza u polemici izmeu C. J. Beckera i K. Kristiansena u
asopisu Fortid og Nutid (Prolost i sadanjost) tokom 1978. i 1979.
Kristiansen je u njoj dao britku analizu danske posleratne arheologije
i tvrdio da je ona, najblae reeno, u nekoj vrsti Trnoruici-nog sna.
On je izneo argumente u prilog nunosti kako teorijske tako i
metodoloke nove orijentacije u pravcu amerike i engleske procesne
arheologije (Kristiansen 1978a, Becker 1979).
U danskoj arheologiji vodio se spor izmeu kulturnoistorij-
skih arheologa i procesnih arheologa sve do skoro 1980, te je
verovatno da se postprocesna arheologija pojavila u pomalo ne-
66
paali". On, ipak, zakljuuje da zbog svoje strogo empirijske tra-
dicije i svoje izraene angaovanosti u prouavanjima naselja,
danske arheologe nije naroito privukao postprocesni pravac.
Mora se, meutim, dodati da ima istaknutih izuzetaka koje meu
ostalim predstavljaju arheolozi poput Marie Louise Stig S0ren-
sen.
U vedskoj i Norvekoj moe se pratiti uticaj postprocesne
arheologije i u veim raspravama iz sredine osamdesetih (Jen-
nbert 1984, Olsen 1984, Larsson 1986). U vedskoj je sredina
vezana za nastavno odeljenje Univerziteta u Stokholmu bila aktiv-
ni forum za postprocesne ideje od kraja osamdesetih (Burstrm
1989, Jensen 1988). I na univerzitetima u Lundu i Geteborgu
postprocesna arheologija je imala relativno jaka uporita.
Moda je danas upravo Norveka ona zemlja Skandinavije u
kojoj su postprocesna strujanja najjaa. Verujem da jedan od va-
nih uzroka poiva u radikalizaciji koja je zahvatila norveku arhe-
ologiju tokom osamdesetih kad je u pitanju socijalna i politika
uloga te nauke u drutvu. Dve su okolnosti koje su tome najvie
doprinele: ensko gledite i rasprava o statusu Sama (Laponaca)
kao starosedelakog stanovnitva u Norvekoj. Organizacija ene u
norvekoj arheologiji (Kvinner i Norsk Arkeologi - KAN) postala je
vaan forum za teorijske rasprave sa izvoritem u feministikim po-
zgodan as. Arheolozi koji su se borili protiv onoga to su shvata-
li kao reakcionaran reim, sad su postali svedoci toga kako se
njihovom sopstvenom teorijskom temelju upuuju hici sa post-
procesne strane. To moda objanjava donekle mlak prijem post-
procesne arheologije u Danskoj. J0rgen Jensen tome dodaje jo
jedno objanjenje:
... na teorijsko-metodolokom planu mogli smo u Danskoj kra-
jem osamdesetih da uoimo izvestan zamor. Uticaji iz arheologije sa
engleskog govornog podruja su opali, naroito stoga to su se delo-
vi engleske arheologije razvili u pravcu stranom danskoj arheologiji.
Izmeu ostalog, u engleskoj univerzitetskoj arheologiji tokom posled-
nje decenije okrenuli su se protiv jakog uticaja prirodnih nauka i
smatrali su ekonomske i ekoloke pristupe daleko manje zanimljivim
od simbolikog znaenja sadraja arheoloke grae, (Jensen 1993:11)
J0rgen Jensen ne daje negativnu ocenu postprocesne arheo-
logije. On naprotiv kae da je ona u mnogim sluajevima dovela
do saznanja prilika u materijalnoj kulturi koje ranije nismo za-
gledima. Uprkos odreenim nesuglasicama (videti esto poglav-
lje), feministiko gledite ima mnogo zajednikog sa postproce-
snom arheologijom, naroito u kritici nauke. Jedan od najvanijih
ciljeva napada feminizma bio je pozitivistiki ideal nauke, koji tei
da se razdvoje nauka i drutvo, i u kome se svet enskog iskustva,
jezika i vrednosnih orijentacija smatra nelegitimnom osnovom zna-
nja. Tako posmatrano, moe se rei da su ensko gledite i post-
procesna arheologija pomogli jedno drugom da zauzmu svoj rela-
tivno jak poloaj u norvekoj arheologiji.
Pitanje statusa Sama kao starosedelakog stanovnitva
otvorilo je uzavrele rasprave u norvekoj arheologiji poetkom
osamdesetih (Schanche & Olsen 1983, Olsen 1986).
Raspravljalo se o socijalno-politikoj ulozi te nauke u
drutvu, te u kojoj meri
67
arheolozi treba da iskazuju svoje miljenje o pitanjima koja su
politiki relevantna u sadanjosti. Rasprava je podstakla analize
istorije nauke, a unutar njih je pokrenuto i pitanje u kojoj su
meri norveki arheolozi doprineli ideolokom opravdavanju mita
o Norvekoj kao etniki homogenoj nacionalnoj dravi. To je pak
dalje dovelo do rasprave o problemu objektivnosti i vredno-sne
neutralnosti u nauci, a u toj raspravi se moglo osetiti da je ono
to su napisali postprocesni arheolozi kao Tilliey, Hodder, Leone
i Rowlands relevantno i plodonosno. Ta rasprava je nesumnjivo
doprinela tome da postprocesna arheologija stekne posebno jak
poloaj na Univerzitetu u Trumseu, gde je upravo pitanje
starosedelakog stanovnitva obeleavalo veliki deo dru-
tvenonaunih i kulturnoistorijskih istraivanja.
Jedna od okolnosti koje objanjavaju zato su novi teorijski
pravci razliito primljeni na razliitim katedrama, jesu interne
tradicije i interni odnosi moi na univerzitetima. Kad se novi
teorijski pravci uvode u jednu sredinu, to se dogaa ili odozgo"
68
premisa, mogu se tada lako shvatiti pre kao pretnja nego kao
obogaenje. Istovremeno se moe tvrditi da institucije bogate tra-
dicijom imaju nuno samopouzdanje i istraivaku sigurnost da
se odupru teorijskim efemernostima (i prozru ih), a koje lako
steknu nesrazmerno veliki znaaj u manje razvijenim naunim
sredinama.
Postprocesna arheologija je stvorila sloeniju sliku arheolo-
gije u Skandinaviji. Vie nije bilo rei o starim" protiv novih"
arheologa. Postprocesna arheologija je i sama rascepkana na raz-
liite pravce, a feministika kritika je stvorila dodatni nemir".
Pojedinci zato ele da se skandinavski arheolozi vrate u tor" i
zato pozivaju na vernost zajednikoj nordijskoj tradiciji (Nsman
1995). Takvi pozivi su verovatno podjednako delotvorni kao kad
bismo pozvali ljude da dignu ruke od kompjutera u korist gui-
jeg pera. Pa ipak, to ilustruje neto od irine arheolokih raspra-
va na pragu novog milenijuma.
Zakljuak - normalna nauka, krize i revolucije?
Filozof Ludwig Wittgenstein je jednom prilikom rekao da,
kad se borimo protiv jednog pravca, kae se mnogo to potonja
vremena nee shvatiti, i ne moe se shvatiti zato je sve to bilo
nuno rei (Wittgenstein 1995:85). Jedan pogled baen na teorij-
tako to jedan ugledan naunik lansira nove ideje u svojoj nastavi
i u sopstvenim radovima, ili se dogaa odozdo", kroz ander-
graund pokrete u masama studenata ili meu mlaim istraivai-
ma. U Skandinaviji imamo primere oba naina, ali mi se ini da je
drugi nain ei. Koliko e takvi podzemni pokreti osvojiti, od-
reeno je u velikoj meri tradicijama i odnosima autoriteta u aktu-
elnoj naunoj sredini. Mislim da to moe biti drugi suinilac toga
to je postprocesna arheologija stekla tako jak poloaj ba u Trum-
seu.
Prednost - ili mana, zavisno od toga kako se posmatra, Uni-
verziteta u Trumseu jeste da je to mlad univerzitet, ak sa igom
da je radikalan i crven" (mada se to danas slabo vidi). Na njemu
zato danas nema mnogih tradicija i nepisanih pravila koji esto
postoje u razvijenijim sredinama. Dugotrajna i solidna nauna
osnova na starijim katedrama, u kojima tradicija doslovno visi
okaena na zidove, moe delovati konzervativno i kao prepreka
sposobnosti za primanje novih podsticaja. Razliita teorijska gle-
dita, posebno ona koja se usmeravaju protiv epistemolokih
sku raspravu u arheologiji nakon I960, godine moe da izazove
slina razmiljanja. To se posebno odnosi na uvodne" faze, u
kojima se teorijsko stanovite lansira uz buku i galamu. U tom
smislu bi se i knjiga: Watson, LeBlanc i Redman, Explanations in
Archeology (1971) te Shanks & Tilley, Reconstructing Archeology
(1987a) pa i moja sopstvena apokaliptina knjiga Arkeologi - tekst
- samfunn (Arheologija - tekst - drutvo) (1987a) mogli shvatiti
kao radovi s relativno kratkim vekom trajanja. Ali to ipak ne znai
da su ti prilozi bez vrednosti. Njihova vrednost se, meutim, vie
nalazi u tome da je u tom trenutku reeno neto drugaije nego
u onome ta je reeno. One su posluile u jednoj stratekoj funk-
ciji podsticanja na raspravu i stavljanja odreenih pitanja na dnevni
red.
 69
Arheologija je u velikom delu svoje prolosti bila obeleena
upadljivo siromanom teorijskom raspravom. Ciljevi i sredstva te
nauke su u velikoj meri shvatani kao dati, i retko su bili predmet
temeljitog raspravljanja. Posmatrano u tome svetlu nije udno
to je za mnoge arheologe otkrie teorijske ponude" u filozofiji
i drutvenim naukama bilo kao ulazak u intelektualnu prodavni-
cu slatkia. Shvatljivo je i to se poelelo da se ti slatkii predstave
ili podele to pre, najradije ve u sledeoj knjizi ili sledeem
lanku, mada bi mnogi od nas moda dobili time da smo se odu-
prli iskuenju. Pojedini meu nama moraju moda i da priznaju
da smo u trenucima istupali kao preterano revnosne pristalice"
(Spaudling 1988:267) onih koji su najglasnije propagirali nove
teorijske pravce.
Kako se moe zakljuiti iz ovog poglavlja, arheologija je prola
kroz mirne faze, faze obeleene pesimizmom i faze obeleene
teorijskom raspravom i pobunom. Znai li to da je model koji je
Kuhn predloio za nastanak i razvoj (prirodnih) nauka (Kuhn
70
Izmeu 1900. i 1920. godine u zapadnoj arheologiji poinje
stanje normalne nauke, faza paradigme koja traje do oko 1960.
Za razliku od druge polovine devetnaestog stolea taj period je
obeleen upadljivo slabom teorijskom i metodolokom raspra-
vom. Naunici u zapadnim arheolokim drutvima se slau oko
osnovnih principa i ciljeva nauke. Intuitivno se zna ta su korektne
arheoloke procedure, kako se bavi arheologijom, i u maloj meri
se osea potreba za bavljenjem osnovnim problemima. Zato je to
izuzetno produktivan period, sa-obuhvatnim istraivanjima i
snanim rastom broja profesionalnih arheologa. Radovi se u znatno
veoj meri nego ranije publikuju u posebnim arheolokim aso-
pisima, a optenje preko granica pojedinih nauka je manje.
Nakon krae faze obeleene pesimizmom i skepticizmom pa-
radigma kulturnoistorijske arheologije ulazi ezdesetih u ozbiljnu
fazu krize. Rasprava o osnovama se nanovo razgoreva, pitanja o
cilju i sredstvima arheologije ponovo su na dnevnom redu. Iznose
se nova merila ta je nauno znanje i kako se do njega stie. Opte-
prihvaeni modeli objanjenja kulturnih promena bivaju odbaeni
i ismejani. Ono to se dogaa u arheologiji tokom ezdesetih i
sedamdesetih moe se uporediti sa naunom revolucijom, u kojoj
se skupina mlaih istraivaa bori za jednu novu paradigmu.
Moda bismo procesnu arheologiju mogli da posmatramo kao
1962) (videti prvo poglavlje), relevantan i za razumevanje tih pro-
cesa u arheologiji? Ja mislim da jeste tako ako se Kuhnov model
posmatra kao analiza socijalnih i psiholokih mehanizama koji
deluju unutar jedne naune zajednice. Sa polazitem u zapadnoj
arheologiji apsolutno je mogue nai zajednike crte izmeu Kuh-
novog modela i razvoja arheologije.
U periodu izmeu 1830. i 1900. arheologija se uspostavlja
kao nauka, ona prolazi kroz fazu sazrevanja. Odvija se ogrania-
vanje i konkretizacija podruja arheolokog znanja kroz uspo-
stavljanje sopstvenog metodskog aparata, koji ukljuuje sopstve-
ne arheoloke pojmove i sopstvena nain izraavanja. Arheoloko
znanje postaje profesionalizovano i specijalizovano kroz obrazo-
vanje i kroz struku. Nekadanji polihistori (koji istovremeno is-
trauju u razliitim oblastima) nestaju. Istovremeno se odvija i-
roka i otvorena rasprava, koja zalazi i u druga podruja, a u znat-
noj meri je usmerena na epistemologiju i osnovne naune pro-
bleme (izmeu ostalih Hildebrand 1873, Mller 1884, Montelius
1900).
novo normalno stanje arheologije u SAD poetkom sedamdese-
tih, kako to neki tvrde - U SAD je ta paradigma sigurno inila
'normalnu' arheologiju od poetka sedamdesetih u onom zna-
enju u kome je Thomas Kuhn definie" (Schaafsma 1991:61).
Tokom sedamdesetih i osamdesetih ameriki arheolozi bili su
vie obuzeti uvoenjem novih ideja u praktina istraivanja nego
raspravom o epistemologiji i osnovnim problemima. Klima u ras-
pravama je bila stabilnija, a rasprave u velikoj meri usredsreene
na metodoloka pitanja. Moe se rei da to stanje procesne nor-
malne nauke prestaje osamdesetih, kada nastupa nova faza krize i
pojavljuje se postprocesna paradigma. Obuhvatna teorijska ras-
prava koja je pratila tu pojavu, moe se posmatrati kao simptom
te poslednje faze krize.
 71
esto ponovljena re moe u poslednja dva odeljka pokazuje
da sam skeptian prema tome da li se razvoj arheologije od
1960, do danas moe opisati terminima kao to su normalna na-
uka, revolucija i promene paradigme. Po mom miljenju mi smo
u arheologiji imali samo jednu fazu paradigme ili stanje normalne
nauke, a nju predstavlja kulturnoistorijska arheologija, prven-
stveno u vremenu pre Drugog svetskog rata. Moda su postojale
tendencije da procesna arheologija postigne u SAD isti status kra-
jem sedamdesetih, ali to nije sigurno.
Uopte, pitanje je da li i procesna i postprocesna arheologija
predstavljaju nove paradigme. Po Kuhnu se paradigme potpuno
razlikuju jedna od druge, one su nesamerljive (ne mogu se meriti
istim standardima). Mada se ponekad moe stei utisak da su ti
pravci nesamerljivi, oni imaju niz zajednikih crta u pogledu na
ciljeve i sredstva arheologije. Pojava procesne i postprocesne ar-
heologije jedva da kvalifikuje za oznaku smene paradigme u Kuh-
novom znaenju. Kulturna arheologija, sa svojim epistemolokim
72
itim sredinama, ali je malo onih na koje nije uticala. Nekoliko
godina pred smenu milenijuma, kao da se sve utialo. Kad se dim
od baruta slegao, moemo konstatovati da je malo palih na po-
pritu. Mnogi e tvrditi da je to zato to se municija sastojala od
oraka, dok e drugi tvrditi da je to zato to su se uesnici utvrdili
u dubokim rovovima. to se mene tie, nadam se da je donekle
smirenija klima rasprave prouzrokovana time to smo nauili da
prihvatamo razliitosti, to smo digli ruke od ideje o teorijski
jedinstvenoj arheologiji. Napredak arheologije ne treba povezati
sa okupljanjem pod procesnom ili postprocesnom zastavom, ili
sa zakletvom na vernost ovom ili onom regionalnom kanonu.
Svima treba da nam je u interesu da suzbijemo pokuaje da se
arheolozi navedu da mariraju po taktu.
preduslovima iz arheologije devetnaestog veka (videti sledee po-
glavlje), ostaje zato jedina paradigma koju je arheologija imala. Ta
paradigma je ula u fazu krize ezdesetih (moda neto ranije), a
pozniji pravci se moraju posmatrati kao pokuaji reavanja te krize.
Re je pre o ispravljanju jedne stare paradigme nego o revoluciji.
Mada Kuhnov model ne pokriva sasvim razvoj arheologije,
on je ipak plodonosan za razumevanje sociolokih mehanizama
koji deluju unutar jedne naune zajednice kakva je arheoloka.
To je zajednica sa internim pravilima igre i sopstvenim mehani-
zmima nagraivanja i kanjavanja. Kuhnov model nas podsea da
se nauka ne menja samo kao posledica novih podataka i otkria,
ili tako to se ljudi sve vreme svesno odnose prema premisama i
teorijskoj osnovi svoje nauke. Ta osnova se esto pojavljuje u
fazama krize, u situacijama kad se javi sumnja u ono ime se bavi-
mo, i kada ono to je nekada bilo dobro, vie nije odrivo. U tom
smislu Kuhn je i dalje korisno tivo za arheologe.
Osamdesetih godina smo doiveli intenzivnu raspravu u ar-
heologiji. Rasprava se odvijala nejednakim intenzitetom u razli-
3
Objanjenje i razumevanje
Nauka se odvija po izvesnim pravilima, mada se ona i menja-
ju tokom vremena, i mogu da variraju izmeu razliitih nauka i
da budu razliita unutar iste discipline. Na primer, arheolog ne
treba da prikuplja sve na ta naie tokom iskopavanja. Postoje
pravila koja kazuju koji su podaci vredni prikupljanja. Isto tako
postoje pravila koja odluuju ta valja uiniti sa tim podacima,
kako ih opisati i kakva ih arheoloka snaga iskaza odlikuje. Osim
toga, postoje pravila koja kazuju kako se oblikuje jedno dobro
objanjenje i tako dalje. Ta pravila mogu biti manje ili vie stroga
i manje ili vie izriito iskazana. Ali se ona uvek temelje na neka-
kvom obliku osnovne teorije saznanja, mada se, spolja posmatra-
no, ona esto iskazuju kao skup metodolokih pravila.
 Razumevanje odnosa izmeu teorije i podataka u arheologiji sluajno to je skoro jedina filozofija koja je donedavno razma-
u velikoj meri je zasnovano na iskustveno utemeljenoj (empirij- trana u arheologiji ona koja polazi od filozofije prirodnih i mate-
skoj) teoriji saznanja iz prirodnih nauka. To prirodnonauno ute- matikih nauka. Filozofija istorije i drutvenokritika filozofija
meljenje deluje kao crvena nit koja se protee kroz istoriju arhe- saznanja kao to su hermeneutika, fenomenologija i kritika teo-
ologije ak i u fazama kada se kroz kulturnoistorijska pitanja po- rija, koje su snano uticale na drutvene nauke i istoriografiju,
sezalo za istorijom i drugim humanistikim disciplinama. Nije izgleda da su u velikoj meri smatrane nebitnim za arheologiju.
74 imaju istu (prirodnonaunu) spoznajnu osnovu.
Moda to ima veze s tim to se arheoloki podaci smatraju
nemim, turim podacima iste vrste kao to su objekti fizike i geo-
logije. Engleski arheolog Graham Clark je 1939- godine napisao
da se arheologija i istorija mogu razlikovati upravo na osnovu
razliitog karaktera izvorne grae: Kremen i fragmenti posuda
nemaju nikakva miljenja, nikakve interese; oni su zato pristupa-
ni za naunu obradu na nain kakvom se nikakav pisani izvor ne
moe nadati" (Clark 1939:3). To odsustvo imanentnih miljenja i
namera u arheolokoj gradi trebalo bi da omogui da se ona ana-
lizira kao i prirodnonauni podaci.
Clarkovo shvatanje je u otroj suprotnosti sa onim shvata-
njem koje u istom vremenu iznosi arheolog, istoriar i filozof R.
G. Collingwood (Collingwood 1946). On tvrdi da su arheoloki
podaci upravo proizvod ljudskih namera, te da oni kazuju neto
o tome ta su ljudi, koji su ih napravili, mislili o ivotu. Nasuprot
tome, priroda nema nikakve namere ili miljenja, i sledstveno
tome postoji sutinska razlika izmeu arheolokih i prirodnona-
unih podataka. Po Collingwoodu arheolozi moraju zbog toga
da pristupe svojoj grai sasvim drugaije od onih koji prouavaju
biljke, kamenje ili fosile. Valja istai da je tek sa kontekstualnom
arheologijom Iana Hoddera s poetka osamdesetih godina
Collingwoodova filozofija istorije poela da neto znai u arheo-
logiji.
Razlika izmeu Clarkovog i Collingwoodovog shvatanja ar-
heolokih podataka ilustruje kontrast izmeu prirodnonaune
tradicije objanjenja i istorijske tradicije razumevanja u evrop-
skoj filozofiji i istoriografiji. Prema ovoj potonjoj tradiciji, pri-
rodne i humanistike nauke imaju sasvim razliit saznajnoteorij-
ski temelj. Ta se razlika ini vidljivom pojmovima objanjenje i
razumevanje. Dok se prirodne nauke temelje na uzronim ob-
janjenjima zasnovanim na zakonima, dotle se istorijske i huma-
nistike nauke temelje na razumevajuoj (hermeneutikoj) spo-
znajnoj osnovi. Ta temeljna razlika je otro suprotstavljena pozi-
tivistikoj ideji o jedinstvenoj nauci, to jest tome da sve nauke
 75
Kao to se iz naslova ovog poglavlja vidi, u ii e biti upravo
odnos izmeu prirodnonaunih objanjenja i razliitih humani-
stikih perspektiva tumaenja.
Rani empirizam i induktivno zakljuivanje
Spoznajna teorija kulturnoistorijske arheologije moe se opi-
sati kao naivni" empirizam zasnovan na induktivnom nainu ra-
da. Njega su esto kritikim recima optuivali za nedostatak pro-
blemske orijentacije u prikupljanju grade, nedostatak preciznih,
merljivih definicija i nedostatak metoda za testiranje iskaza i hi-
poteza. esto je kritikovan i zbog vere u to da su prikupljanje,
opis i sistematizacija podataka cilj po sebi - eventualno da e
bolje razumevanje prolosti automatski nastati kad graa bude
kompletnija (to je znailo da dugoroniji ciljevi kulturnoistorij-
ske rekonstrukcije moraju saekati dok se ne skupi obimnija gra-
a) (Gibbon 1989:64-66).
76
ga arbetet" (Tipologija ili uenje o razvitku primenjeno na ljud-
ski rad) iz 1900. Po Monteliusu arheoloki metod je obeleen
upravo time to prikupljamo to je mogue obimniju gradu i
sreujemo je tako da rezultati neposredno padaju u oi" (Monte-
lius 1900:267-268). Takav naivan indukcionizam verovatno nika-
da nije primenjen u praksi - ovek uvek ima odreena oekivanja
i predstave o grai pre nego to krene na posao. Pa ipak je dugo
sluio kao ideal za arheoloku praksu, ideal koji je, po
norvekom arheologu Guttormu Gjessingu (1951:218) bio obe-
leen time da je nauno odbranjivo i razborito drati se onoga
to se poznaje iz sopstvenog iskustva, i izvlaiti samo one zaklju-
ke koje ta graa nametne".
Drugi nain induktivnog zakljuivanja se moe postii upo-
trebom analogija. Pomou analogija mi zakljuujemo na osnovu
prilika koje poznajemo o prilikama koje ne poznajemo, a pola-
zei od odreenih spoljnih, formalnih slinosti. Na taj nain pret-
postavljamo da, ako postoje izvesne slinosti, moraju postojati i
druge slinosti. Izmeu ostalog, identifikacija praistorijskih pred-
meta i naina njihovog korienja esto je utemeljena na slinim
zakljucima po analogiji sa istorijski poznatim zajednicama. Ar-
heologija bi bila nezamisliva bez upotrebe analogija.
Induktivno zakljuivanje je obeleeno time da zakljuak sa-
Taj kritiki spisak je, naravno, bio deo propagande nove ar-
heologije, mada je u mnogo emu pogaao u metu. Mi emo ga
ipak ovde ostaviti po strani i radije detaljnije pogledati ono za ta
se tvrdi da je nauni metod kulturnoistorijske arheologije: in-
duktivni nain zakljuivanja.
Induktivno zakljuivanje je zakljuivanje od neega to je uoe-
no, ka neemu to nije uoeno; na osnovu odreenog broja uoa-
vanja, vri se generalizacija. Takav zakljuak se po pravilu uspostav-
lja na dva naina. Jedan od njih, koji je filozof Carl Hempel nazvao
naivnim indukcionizmom", obeleen je time to istraiva prvo
prikuplja i registruje sve podatke, poredi ih i klasifikuje - bez
predsudova o tome koji su bitni, a koji nebitni, da bi zatim doneo
opte zakljuke na osnovu uoenih podataka i isprobao ih na dru-
goj grai. Za jednog arheologa to znai da prvo obavi iskopavanja,
zatim sistematizuje sve podatke, i onda na osnovu toga izvede za-
kljuak (na primer o hronologiji, tehnologiji i ekonomiji).
Upuivanje na takav nain rada nalazimo u lanku Oscara Mon-
teliusa Typologi eller utvecklingslran till-lmpad p det mnskli-
dri vie informacije nego premise. To je zakljuivanje od prilika
koje poznajemo ka prilikama koje ne poznajemo, i sadri uop-
tavanja koja daju nova znanja, ali koja nisu sigurna. U filozofiji se
taj nain zakljuivanja esto povezuje sa kotskim filozofom
Davidom Humeom (1711-1776). Po Humeu, induktivni zakljuci
pretpostavljaju kao jednu premisu da je priroda nepromenljiva. Na
primer, induktivni zakljuci pretpostavljaju da grmljavina uvek sledi
nakon munje, i da e priroda i u budunosti biti takva kakvom
smo je dosad iskusili. Jedna od vanih taaka filozofske kritike
induktivnih zakljuaka jeste da su zasnovani na takvim krunim
argumentima (Vestre 1994).
Jednoobraznost prirode ili sveta kao preduslov iskazuje se i u
Humeovoj raspravi o uzronosti. On tvrdi da isti uzrok uvek
 77
ima istu posledicu, i obratno, da ista posledica uvek mora imati
isti uzrok. Mi ne moemo da dokaemo taj induktivni princip
zato to ne moemo da posmatramo samu vezu izmeu uzroka i
posledice. Sa tim problemom se suoavamo kad na osnovu ul-
nih iskustava elimo da obrazloimo pretpostavljenu zakonomer-
nost: moemo da vidimo da kamen pada, ali silu tee ne vidimo.
Ne moemo da dokaemo princip indukcije jer ne moemo da
posmatramo samu vezu izmeu uzroka i posledice. Ono to ini
da verujemo u uzroni odnos, jeste to to smo kroz naviku i kroz
psiholoka oekivanja nauili da se B dogaa ako se dogodi A
(Vestre 1994).
Mada nikada ne moemo da uspostavimo pouzdanu,
zakono-mernu vezu izmeu uzroka i posledice, ipak moemo
utvrditi odreena pravila da bismo mogli da govorimo o
uzronom odnosu: Da izmeu uzroka i posledice postoji
bliskost u vremenu i prostoru, da posledica uvek sledi iza
uzroka, da isti uzrok uvek ima istu posledicu. Po Humeu su ta
78
opisom induktivnog zakljuivanja i problema koji su povezani sa
njime:
Kada se jedna okolnost esto uoava, zakljuujemo da je to pra-
vilo, a ako se ponovi u velikom broju sluajeva, pretpostavlja se da je
ona uvek takva. Ali s kojim se pravom zakljuuje da, zato to je jedan
odreeni oblik fibule poznat u velikom broju sa Bornholma (dansko
ostrvo - prim. prev.) i samo odatle, da on moe da se javi samo tu, i
kako se tek tako sme odbaciti misao da se sutra moda nee nai u
Italiji? [...] Po svemu to znamo, u kamenom dobu su se leevi sahra-
njivali skeletno, ali da li nam to daje pravo da pretpostavimo da se to
uvek tako dogaalo? (Mller 1884:185)
U skladu sa argumentacijom koju je izneo Hume, i za Mllera
je pitanje nepromenljivosti prirode nae ubeenje da u postoja-
nju vladaju red i zakonomernost [...] To je isti preduslov od koga
polaze sve empirijske nauke, i pod kojim ive svi ljudi" (Mller
1884:185). On je ipak ambivalentan kad je re o ljudskoj podree-
nosti zakonima. Zbog slobodne ljudske volje ne moe se obznani-
ti ni trun zakonitosti. Delovi tog teksta se nesumnjivo mogu itati
kao kritika upuena Monteliusu i njegovoj tipologiji (koja implici-
te sadri takvu zakonitost). On zato zavrava zakljukom da
pravila dovoljna da nae znanje o svetu podelimo u tri kategorije:
1) dokaze, u kojima su povezanosti konstantne i psiholoka
oekivanja uvek zadovoljena, 2) filozofske verovatnoe, u
kojima postoje izuzeci, i 3) nefilozof-ske verovatnoe, u kojima
psiholoka oekivanja nisu zasnovana na sistematskim
posmatranjima. Prednauna pretpostavka da su kremene sekire
nastale kao rezultat grmljavine (zato u norvekom jeziku imaju
naziv gromni klinovi" - torden, grmljavina, i tordenkiler,
gromni klinovi) moe biti primer za tu poslednju kategoriju.
Sophus Mller i arheoloki zakljuak
U jednom vanom lanku iz 1884. godine, Den archaeologi-
ske Sammenligning som Grundlag for Slutning og Hypotese" (Ar-
heoloko poreenje kao osnova za zakljuivanje i hipotezu), danski
arheolog Sophus Mller razmatra induktivno zakljuivanje. Mller
poinje time to poziva na jedinstvo u arheolokom nainu rada, a
njegov lanak o problemu indukcije jeste prilog tome iz ega bi
jedinstvo trebalo da se sastoji. On poinje sledeim
Arheolog mora kao i prirodnjak da poe od toga da isti uzrok ima
istu posledicu, ali dok su uzroci u prirodi konstantni, oni su u ljud-
skom ivotu podreeni neprekidnoj promeni, iz ega sledi da zakljuci
mogu imati samo priblinu pouzdanost [...]. ta se moe postii
takvim arheolokim induktivnim zakljuivanjem, daleko je od onoga
to se moe nazvati optevaeim zakonima. Svi arheoloki stavovi
vrede samo jedno odreeno vreme i za jedno odreeno mesto, i u
tom smislu su samo specijalni zakoni. Ali, ako se pod zakonima i dalje
podrazumevaju pravila bez izuzetaka, taj se izraz ne moe primeniti
na uobiajene rezultate arheologije. (Mller 1884:186-187)
Arheoloko znanje zato ima vie karakter onoga to je Hume
nazvao filozofska verovatnoa". Pa ipak, kae Mller, arheoloka
nauka i dalje nesmetano radi koristei poreenja i zakljuke za-
snovane na velikom broju raznovrsnih pojedinanih uoavanja.
79 duktivnoj (analokoj) osnovi jesu da ista posledica ima iste uzro-
Hipoteze koje se postavljaju induktivnim zakljucima, ine osno- ke, to jest premisa o uniformnosti postojanja: mi ne moemo
vu za odreenje i tumaenje novih uoavanja. On ukazuje na izbei da verujemo da su jednoobrazne posledice izazvane sli-
nunost toga da se takve hipoteze smeju zasnivati samo na teme- nim uzrocima, a pouzdajui se u to, delom pristupamo pokuaju
lju obuhvatnih poreenja velike grae, a zatim isprobavaju na odreenja uobiajenih uzroka, delom uzimajui hipoteze s
novoj grai. Tek kad jedna hipoteza bude godinama proverava- drugih strana, gde nalazimo sline posledice" (Mller 1884:203).
na, moe se rei da je izdrala svoj probni period, i s ponosom Ovde faktiki moemo videti nagovetaj teorije srednjeg op-
prelazi u red pouzdanih rezultata" (Mller 1884:203). sega procesne arheologije i problem objedinjavanja materijalne
Mller podvlai i nunost toga da arheologija koristi analo- kulture i ponaanja kroz prouavanje ivih konteksta. To je upra-
ke zakljuke, one koje naziva irim poreenjem". A sve da bi se vo zasnovano na pretpostavci da slino ponaanje moe dati uolji-
moglo doi do uzronih objanjenja iz kulturnoistorijske arheo- ve materijalne uzorke, to jest da slini materijalni tragovi (posle-
logije, koje on navodi kao glavni cilj arheologije. Kao primere dice) imaju iste uzroke.
takvih uzroka navodi rat i trgovinu; pol, starost i nacionalnost;
psiholoke uzroke i klimatske prilike. Do tih uzroka ne moemo Kritika naivnog empirizma
stii samo misaono, oni se odnekud moraju uzeti. Tu se javlja
ire poreenje" ili analogija sa nearheolokom graom, sa isto- Eksplicitna naunoteorijska rasprava koju nalazimo u skandi-
rijskim podrujima, gde mi ne samo, kao u praistorijskom razdo- navskoj arheologiji krajem devetnaestog stolea, nastavljena je
blju, poznajemo posledice, ve i uzroke" (Mller 1884:202). Kao onim to je Renfrew oznaio kao the long sleep", tanije odre-
i kod Humea, merila za utvrivanje uzronog odnosa na toj in-
80 Nedovoljna objektivnost i nedostatak jasno iskazanih merila
eno, periodom 1900-1960 (Renfrew 1983). Sa izvesnim izuzeci- za arheoloka istraivanja uinili su da je veliki deo pouzdanosti
ma, arheologiju u tom periodu obeleava upadljiv nedostatak i vrednosti iskaza unutar kulturnoistorijske arheologije bio za -
teorijske rasprave o sutini, ciljevima i procedurama te struke. snovan na autoritetu onih koji su ih iskazivali. to je uveniji (to
Mada Renfrewova insinuacija o teorijski gotovo neosveenoj di- jest, stariji) bio arheolog, to je bilo vie razloga da se njegove ili
sciplini moe delovati nepravedno, nauka je nesumnjivo u mnogo
njene tvrdnje prihvate kao tane. I Binford i Malmer to navode
emu imala karakter normalne nauke" - radilo se unutar po-
kao veliki problem. Malmer (1963:10) pie da nedostatak raspra-
znatih okvira na osnovu metoda slagalice, najkrae reeno, spa-
ve neizbeno vodi u veru u autoritete, to je najvea prepreka za
janjem poznatih elemenata u oekivanu sliku.
nauku koja radi objektivno".
To je zato i bio glavni sadraj kritike kad su prvi budilnici
Nije teko nai potvrdu za tu bojazan. Naivni ili intuitivni
poeli da zvone. U uvodu svog monumentalnog novoarheolo-
empirizam je zasnovan na ideji da je arheoloka graa sama po-
kog dela Analytical Archeology iz 1968, David Clarke pie da je
kazivala kvalitet koji je jamio da e biti pravilno sreena i protu-
arheologija jedna nedisciplinovana empirijska disciplina". On
maena. To sreivanje i tumaenje ipak je morao da obavi isku-
tvrdi da je arheologija u svome tradicionalnom izdanju ostala
intuitivna vetina" bez jasno definisane teorijske osnove (Clarke
1968:xv). Pet godina ranije Mats Malmer se alio na ono to je
nazvao intuitivnim empirizmom" u skandinavskoj tradiciji. On
je oznaio ne u najmanjoj meri njen najvei ponos, tipoloki
metod, unutar koga je predmetna graa grupisana uz pomo ne-
merivih prideva" kao to su veliki", srednje veliki" i mali" (Mal-
mer 1963:17). Za Malmera su egzaktne definicije utemeljene na
merljivim promenljivim veliinama vano merilo objektivne ob-
rade grae.
81
san istraiva, koji ume da sreuje i tumai grau. Tipoloki niz
je morala da na pravilan nain uradi iskusna ruka" (Montelius
1900:268). U svojim raspravama i Mller i Montelius su govorili o
nunosti iskusne ruke" i uvebanog istraivaa". Naravno, izve-
sna nedoslednost je ugraena u takav stav time to se, s jedne
strane, tvrdi da sama graa daje pravilne odgovore na svoje srei-
vanje i tumaenje, a, s druge strane, od arheologa zahtevaju od-
reene vetine.
injenica je da su pojedinci takve arheoloke vetine shvatali
kao neto to samo delimino moe da se naui; one su prven-
stveno uroene, i pitanje su nadarenosti. Tako je vedski arheo-
log Nils berg tvrdio da se ne moe postati dobar arheolog samo
iskustvom i vebom, ve da se mora imati i uroena intuicija koja
odgovara dobrom sluhu jednog muziara. Zato je tvrdio i da je
dobar tipolog u stanju da razlikuje tanu tipologiju od pogrene
tipologije na isti nain na koji muziar moe da razlikuje pogre-
an od istog tona. Tipologija se, po njemu, ne moe nikada
nauiti ili podvrgnuti postupku dokazivanja, ona se moe samo
82
to su Descartes, Kant i Hume pokuali su da, svako na svoj nain,
sprovedu taj prosvetiteljski projekat.
U poznijim vremenima je najuticajniji od njih postao Imma-
nuel Kant (1724-1804). On je tvrdio da je ljudsko saznanje za-
snovano na nainima posmatranja odreenim prostorom i vre-
menom, i da se zato ulni utisci mogu organizovati na nain koji
bi bio isti za sve. Sledstveno tome, moe se dosei do zajedni-
kog razumevanja empirijskog, ulnog sveta. Mada nikada ne mo-
emo razumeti stvar po sebi", ono to mi vidimo, jeste proizvod
realnih uzronih odnosa. On je odbio Humeovu tezu da nikada
ne moemo dokazati samu uzronu vezu, ve samo da je spozna-
mo kao proizvod naih psiholokih oekivanja na osnovu ranijih
iskustava. Po Kantu, realan i nuan odnos izmeu uzroka i posle-
dice postoji izmeu zbivanja koja uoavamo jedne iza drugih u
vremenu i prostoru. Korektno objanjenje jedne pojave sastoji
se od toga da se dokau takvi uzroni odnosi u skladu sa ve
poznatim zakonima pod koje ta pojava spada.
Uenja Kanta i Humea i uopte filozofija prosvetiteljstva, bila
je vaan preduslov pozitivne filozofije" koju je, izmeu ostalih,
poetkom devetnaestog veka lansirao August Comte, i za njen
izdanak, logiki pozitivizam, koji je razvijen poev od kraja tree
osetiti" (berg 1929).
Veliki deo osnove toga shvatanja ini predstava o nauniku
kao suverenom i kreativnom geniju, mitologija koja je vladala u
velikom delu arheologije i moda u posebnoj meri u kulturno-
istorijskoj arheologiji. Nauna dostignua se pretvaraju u proiz-
vod mitskih sposobnosti pojedinaca i po tome se i cene (Svestad
1995). Posmatrano na takav nain, nije udno to su arheolozi
ezdesetih godina potraili lek kojim bi se resili te mitologije, a
sve kako bi na objektivnoj osnovi mogli da vrednuju odrivost
ideja i hipoteza koje su iznoene. Takvo sredstvo su nali u logi-
kom pozitivizmu.
Procesna arheologija i logiki pozitivizam
Humeova filozofija je jedan od vie pokuaja iz doba prosve-
titeljstva da se znanje o svetu uini proizvodom logikog milje-
nja. To znanje se mora osloboditi verske dogme i autoriteta i
zasnovati na prirodnonaunoj, razumskoj slici sveta. Filozofi kao
decenije dvadesetog veka nadalje. Pozitivizam je zasnovan na tri
vana glavna principa: prvo, sva nauka mora biti utemeljena na
pozitivno datom, to jest na ulnim iskustvima (stvarima koje mo-
emo videti, brojati, meriti ih u prostoru, meriti im teinu). Dru-
go, na odbacivanju metafizikih objanjenja, to jest stava da stvari
postoje voljom duhovnih, verskih ili drugih natprirodnih okol-
nosti. I tree, naini vrednovanja u prirodnim naukama nude
model za sav nauni rad.
Pojava logikog pozitivizma se vezuje za takozvani beki krug,
forum za rasprave koji je pokrenuo muziar Moritz Schlick kra-
jem dvadesetih godina. Tom krugu su pripadali zainteresovani
naunici i filozofi, a sredinja imena su inili, izmeu ostalih,
Rudolf Carnap, Herbert Feigl i Otto Neurath. Oni su eleli da
objedine antispekulativnu i empirijsku struju prosvetiteljstva sa

83
logikom analizom koju su razvili analitiki filozofi kao Frege,
Rssel i rani Wittgenstein. U nastavku naslea iz doba prosveti-
teljstva eleli su antimetafiziku i logiko-empirijsku nauku koja
je utemeljena na razumu i napretku.
Povodom loe politike ocene koju je taj pravac dobio u poto-
njim vremenima, naroito od intelektualaca koji su se definisali kao
pripadnici levice, treba u ime pravde rei da je beki krug video svoj
projekat kao deo borbe protiv sve jaih reakcionarnih i faistikih
snaga u Evropi. Oni su videli vezu izmeu, s jedne strane, ideologije
krvi i rase kod tih snaga i, s druge strane, sve jaeg misticizma i
iracionalizma, koji je obeleavao evropski duhovni ivot od kraja
devetnaestog stolea. Okretanje Austrije ka faizmu vremenom je
pogoralo njihove uslove za rad i nekolicina ih je emigrirala u SAD,
a posebno nakon ubistva Schlicka 1936. (Hestmark 1994:326). Isto-
rijska je ironija to su logiki pozitivisti podelili sudbinu sa svojim
glavnim filozofskim protivnicima u drutvenokritikoj frankfurtskoj
koli (videti esto poglavlje). Predstavnici oba ta pravca su postali
84
referiu na jeziku i pojmovnu logiku tipa svi neoenjeni mu-
karci su neenje, sve neenje su neoenjeni". Takvi argumenti su
zasnovani na krunom zakljuivanju, oni ne kau nita novo o
svetu, a njihova istinitost je zasnovana iskljuivo na formalnoj,
jezikoj logici. Veina iskaza su zato sintetiki iskazi - empirijski
iskazi zasnovani na uoavanjima stvarnog sveta. Oba tipa iskaza
su, meutim, vani u naunom dokazivanju (Fjelland 1981).
Sledea vana taka jeste da su ulna iskustva sigurna osnova
naunog znanja. Izuzimajui formalne nauke matematiku i logi-
ku, koje istinitost postiu snagom aksioma i definicija, uoljivi
podaci su jedina osnova znanja. To znai da su jedna teorija ili
zakon nauni samo ako je mogue logiki izvesti iz njih empirij-
ski proverljive iskaze. Ti iskazi, zasnovani na uoavanju, ili teme-
ljni iskazi bivaju zatim proveravani na empirijskoj grai. Poto su
iskazi izvedeni iz teorije logikom nunou, i ona sama biva
time predmet emprijske provere. Ako izvedene dedukcije ne iz-
dre proveru, pada i sama teorija (Fjelland 1981). Smisaonost
jedne teorije se razjanjava njenim svoenjem na empirijski pro-
verljive iskaze; teorije koje to ne zadovolje, nemaju smisla. Sve
vreme valja se pitati ta je empirijska posledica verovanja da je
neto istinito, a onda se mora proveravati njegova odrivost. Ne-
dostatak sposobnosti ili volje da se to uini, jeste jedna od najva-
vodei teoretiari nauke u SAD. Tu su, izmeu ostalih, Carnap, Carl
Hempel i Ernst Nagel razvili logiki pozitivizam u jednu zreliju filo-
zofiju, koja je snano uticala na ameriku teoriju nauke i drutvene
nauke do ezdesetih godina minulog veka.
Logiki pozitivizam je zamiljen kao filozofija koja treba da
okona sve druge filozofije, i koja treba da snabde sve nauke
zajednikom naunom teorijom sa uzorom u logici, matematici i
fizici. Odrednice su bile formalna logika i empirijska proverlji-
vost, to ini da je za pozitivizam takoe korien i termin logiki
empirizam. Nauka je trebalo da bude zasnovana na jednozna-
nim logikim razmiljanjima. Trebalo je da iskazi budu jasni i
oieni od sveg jezikog taloga" koji je obeleavao raniju filo-
zofiju (Gibbon 1989:32). Teite je stavljeno na deduktivnu logi-
ku koja zahteva nunu vezu izmeu premisa i zakljuka da bi
argumenti bili ispravni. Na primer, ako su svi ljudi smrtni, a Mon-
telius je ovek, onda logiki sledi da je Montelius smrtan.
U sreditu te logike je bila i razlika izmeu analitikih i sinte-
tikih iskaza, kao jedinih oblika naunih iskaza. Analitiki iskazi
nijih taki kritike koju su logiki pozitivisti upuivali drugima
(Gibbon 1989:13).
Time to je empirijska proverljivost teorija pomou uoljivih
predmeta i injenica igrala tako vanu ulogu, bilo je nuno da
uoavanje, samo ulno primanje grae, ne bude inficirano teori-
jom. Zato je bilo vano odrati opservacioni kontekst strogo ode-
ljen od ostalog teorijskog konteksta. Da bi se jedna teorija mogla
proveriti pomou injenica, uoavanja injenica su morala da bu-
du nezavisna od teorije. To je preduslovljavalo jezik uoavanja
kojim bi se mogli imenovati i obraditi nezavisni podaci. A kako
same teorije nastaju, to logiki pozitivisti nisu mogli da objasne,
a to nije ni bilo zanimljivo sve dok su bile naknadno proverljive
pomou empirijske grae (Hestmark 1994:328-329, Gibbon
1989:13-16).
 85
Nakon ovog izlaganja nekih od najvanijih aspekata logikog
pozitivizma, produbiu izvestan broj taaka koje su bile posebno
znaajne za procesnu arheologiju. U to su ukljuene i okolnosti
koje po sebi nisu proistekle iz logikog pozitivizma, ali koje se
oslanjaju na njega.
Zakoni i nauna objanjenja
Po logikom pozitivizmu, sva objanjenja se moraju ili pod-
vesti pod opte zakone ili treba ukazivati na njih da bi se mogla
smatrati naunim dokazima. Neka okolnost, ili dogaaj, smatraju
se potpuno objanjenim samo ako se mogu obrazloiti kao proiz-
vod jednog zakonomernog uzroka ili vie njih. U tome smislu su
sva objanjenja nomoloka" (izvedeno od nomos, grke rei za
zakon) (Nordenstam 1987:127-128). Poto se koristi deduktivna
logika, u kojoj se objanjenja izvode iz jednog zakona ili vie
njih, takva objanjenja se nazivaju deduktivno-nomolokim" ob-
janjenjima. Objanjenja svih partikularnih zbivanja u praistoriji
86
moglo zadovoljiti ni samo upotrebom takvih univerzalnih zakona,
ve je ovek morao pokuati da ih i sam otkrije. Po Gibbonu
(1989:68) to je bila najkarakteristinija pojedinana crta nove ar-
heologije u njenoj ranijoj fazi (videti Fritz, Flog 1970).
Ken Flannery je najpriljenijim borcima za taj cilj dao nadi-
mak arheolozi reda i zakona", te objanjava zato:
Arheolozi reda i zakona su dobili svoj podsmeljivi nadimak ne
samo zato to veruju da je Carl Hempel ustao iz mrtvih treega dana
i popeo se na nebo gde sedi Binfordu kraj skuta, ve i, reeno njiho-
vim sopstvenim recima, to su 'formulacije i provere zakona nainili
svojim ciljem'. (Flannery 1973:50)
Pitanje je, meutim, da li se Flannery nije moda malo preo-
tro distancirao od arheologa reda i zakona. Mada on ne vidi pro-
veru i formulisanje zakona kao cilj po sebi, te izbegava hempe-
lovski argon, njegove sopstvene ekoloke i sistemskoteorijske
analize su u velikoj meri zasnovane na premisama o zakonomer-
nostima i predvidljivosti. Na nain slian amerikoj neoevolucio-
nistikoj antropologiji pokuava se da se univerzalni zakoni kul-
ture u arheologiji uspostave upravo unutar ekolokih i sistem-
skoteorijskih okvira. Kulturni sistemi funkcioniu po odreenim
zakonima i reaguju predvidivo na razne oblike poremeaja ili
moraju zato slediti iz jednog opteg zakona koji obuhvata taj
sluaj (tzv. covering law) (Gibbon 1989:21-22).
Razlikuju se posebno dve vrste takvih optih zakona sa odgo-
varajuim objanjenjima (Hempel 1968). Prvi tip zakona je sasvim
siguran i univerzalan, a daje objanjenja isto deduktivno-no-
molokog" karaktera. Drugi su statistiki zakoni, koji daju stati-
stiki verovatna objanjenja induktivnog karaktera. Po Hempelu
(1968:58), takva objanjenja kau da je u datim okolnostima veo-
ma verovatno da e odreena pojava nastati, ali ne nuno uvek.
Jedan zakon se zato moe definisati kao proverljiv iskaz koji od-
reuje konstantnu (ili statistiki verovatnu) vezu izmeu dve ili
vie pojava (videti Fritz & Plog 1970:405).
Procesna arheologija je elela da prui transkulturna i uni-
verzalna objanjenja prolih zbivanja, suprotno partikularistikim
ciljevima kulturnoistorijske arheologije, sa rekonstrukcijom spe-
cifinih kulturnih istorija. Bilo je prihvaeno da, ako arheolozi
ele da objanjavaju na potpuno nauni nain, moraju da ukazu-
ju na opte zakone koji povezuju uzroke i posledice. Ali nije se
inputa": Tada se moe pokazati da je procesna promena jedne
promenljive veliine na predvidiv i proraunljiv nain povezana
sa promenama drugih promenljivih veliina" (Binford 1962:217).
U ranoj fazi procesne arheologije (pre 1970) cilj je bio da se
stigne do nadreenih, optih kulturnih zakona po modelu co-
vering law", koji moe da objasni kulturne procese iz prolosti.
Vremenom su se, meutim, sve jae proirili pesimizam i sumnje
u pogledu mogunosti da se do tog cilja stigne. Ili kako to for-
mulie Gibbon (1989:91):
... revolucija je proglaena, ali nikad okonana; na tvravu se
jurialo, ali nikad nije osvojena. Nijedan nadreeni zakon kulturnih
procesa nikada nije sistematski proveren i formalno potvren ili
osporen. (Gibbon 1989:91)
 87
Deduktivna provera i univerzalna objanjenja zasnovana na
zakonima uglavnom su ostali iskazi unutar procesne retorike, i u
maloj su meri ukljueni u faktika istraivanja (Binford 1977:9).
Vremenom je pogled uperen na zakone i principe na jednom
niem nivou - na zakone koji objanjavaju arheoloku grau i
njenu vezu sa ljudskim ponaanjem. Ali pre nego to stignemo
do njih, pogledaemo blie kako su zamiljali da se zakoni, ob-
janjenja i hipoteze mogu proveravati graom.
Provera: potvrivanje ili opovrgavanje?
U ranim, blistavim danima nove arheologije s bukom i gala-
mom je izreeno da je odluujua teorijska razlika izmeu stare i
nove arheologije kontrast izmeu induktivnih i deduktivnih pri-
stupa arheolokoj grai" (Binford 1968:26). Kod deduktivnog za-
kljuivanja se pretpostavlja da su premise istinite, a da se iz tih
premisa izvode (dedukuju) logiki zakljuci za koje se takoe
pretpostavlja da su istiniti. Da bi to moglo da bude tako, premise,
88
na spoljnim obalama. Da bismo proverili takvu hipotezu - koja
se, naravno, mora razloiti na itav niz manjih hipoteza - mi mo-
ramo deduktivnim putem izvui proverljive implikacije kojima
zatim moemo suprotstaviti arheoloku grau. Ogranieno na spo-
ljnu obalu, mogue proverljive implikacije porodinih letnjih
stanita su male, ratrkane lokacije, lake konstrukcije kua, vea
uestalost ognjita van kue, i smetlita sa kostima vrsta koje to-
kom leta borave na obali. Takvi iskazi zasnovani na uoavanju,
mogu se zatim proveravati kroz registrovanje, iskopavanje i anali-
ze arheoloke grae.
Na osnovu logikog pozitivizma trebalo bi da se hipoteze i
zakoni mogu potvrditi proverom takvih iskaza zasnovanih na
uoavanjima. Nailazi se, meutim, na isti problem koji su in-
dukcionisti imali sa starom empirijskom kontrolom - ne moe
se iskljuiti da neko novo uoavanje nee porei hipotezu. Ili,
kako kae sociolog Anthony Giddens: bez obzira na to koliko
se mnogo provera izvede, zakon ne moe biti potvren ukoliko
postoji mogunost da se u budunosti pojave sluajevi koji mu
se protive" (Giddens 1976:140). Zato ne postoji nikakva odlu-
ujua razlika u sigurnosti" izmeu indukcionih zakljuaka, ona-
ko kako ih Sofus Mller raspravlja, i zakljuaka zasnovanih na
hipotetiko-deduktivnom potvrivanju. Deduktivno razmiljanje
meutim, moraju sadrati vie informacija od zakljuka kao u
primeru svi ljudi su smrtni - pojedinani ljudi koje sreemo
smrtni su". Premda je jedan deduktivni zakljuak siguran, on u
naelu ne kazuje nita novo o svetu, za razliku od induktivnog
zakljuivanja o kojem je ranije bilo rei. Na osnovu toga, Binfor-
dov iskaz deluje nedovoljno promiljen.
Ono na ta Binford cilja jeste da je procesna arheologija pri-
hvatila proveru hipoteza u kojima se koristi deduktivna logika.
Tu se prvo pretpostavlja da je hipoteza istinita na osnovu toga to
deluje verovatno, a onda se izvode njene logike posledice. Te
posledice moraju poprimiti oblik iskaza o uoavanju koji se mo-
gu proveriti pomou arheoloke grae. I to je, u najkraim crta-
ma, ono to se naziva hipotetiko-deduktivnim metodom.
Da to objasnim primerom. Zamislimo da istraujemo primere
stanita du obala okruga Finmark u ranom neolitu. Na osnovu,
na primer, etnografske grae o Samima napravili smo hipotezu o
sezonskoj pravilnosti selidbe izmeu zajednikih zimskih stani-
ta u krajnjoj unutranjosti fjordova i porodinih letnjih stanita
u tim zakljucima moe nas zaelo zatititi od logike nedosled-
nosti, ali nam ne daje vii stupanj istine od indukcije (Salmon
1976:377). Binfordova (1968:17) tvrdnja da se iskazi o prolosti
mogu potvrditi ili obesnaiti proverom hipoteza" jeste zato krajnje
sumnjiva.
Jedan od onih koji su odbacili strategiju potvrivanja, ali ko-
ji su istovremeno eksponenti hipotetiko-deduktivnog metoda,
jeste filozof Karl Popper. Popper ima donekle kolebljiv stav pre-
ma pozitivistima. On prihvata mnoge od premisa logikog poziti-
vizma, ali se barem u jednoj odluujuoj taki ne slae s njim. Iz
gore navedenih razloga, on odbija i verifikaciju i induktivne za-
kljuke. Osim toga, on kae da se bilo koja hipoteza moe ouvati
onim to on naziva strategijom imunizacije", to jest pravlje-
89 moguu snagu objanjenja, i stoga biti posebno osetljive na po-
kuaj opovrgavanja (Baune 1994, Fjelland 1981).
njem dodatnih hipoteza ili modifikacija koje zaobilaze podatke
koji su u neskladu sa hipotezom (Baune 1994:273). Popperovo shvatanje je imalo mali znaaj za procesnu arheo-
logiju, a to moda i nije neoekivano ako se ima u vidu strogi
Po Popperu se jedna nauna teorija ne moe dokazati, ona se
nauni ideal na kome je bila zasnovana. Kako Fayerabend (1978)
moe samo opovri, to jest porei. im se neka hipoteza iznese,
navodi, veina naunih teorija i hipoteza se susree sa anomalija-
odmah treba svim sredstvima pokuati ne da se ona potvrdi, ve
ma, dakle podacima koji su u sukobu sa teorijom. Teko da bi
da se opovrgne. Da bi se to uinilo, iskazi uoavanja se moraju
ijedna arheoloka hipoteza preivela da smo koristili Popperov
izvesti iz hipoteze koja se moe podvrgnuti opovrgavanju. Iz i-
recept. Ukazano je i da se opovrgavanje teorija susree sa nekim
sto logikih razloga mogue je jedino porei neku hipotezu. To
od istih problema sa kojima i potvrivanje, time to se pretpo-
je zasnovano na elementarnom logikom naelu da, ako je ne-
stavlja jednoznaan i nezavisan empirijski kontekst (Shanks & Til-
istinito ono to je izvedeno iz jedne premise, onda je i premisa
ley 1987a:42). Poto Popper tako priznaje da se podaci ne mogu
neistinita. Najblie to se moe doi do razloga za zadravanje
uoavati nezavisno od teorije, postaje problematino tvrditi da
jedne hipoteze jeste da je ona izdrala brojne pokuaje da se
empirijska graa ini potpuno sigurno polazite za opovrgava-
porekne. Ali ona nije time potvrena; ona moe imati samo pri-
nje. Iskaz sve posude oblikovane kao vedra, imaju ravno dno"
vremeni status istinite" dotle dok ne nastanu nove i bolje hipo-
teorijski posmatrano, poreknut je otkriem jedne jedine koja
teze. San o konanoj naunoj istini mora se zameniti zahtevom
ima ispupeno dno. Problem je naravno u tome da li emo posu-
za empirijskom proverljivou. A to utie i na to kakve hipoteze
de sa ispupenim dnom stvarno uraunavati u kantastu keramiku.
moemo izneti; one moraju biti smeone, moraju imati najveu
90 no bi dovela do neposrednog opovrgavanja hipoteze (Shanks &
Na taj nain ni opovrgavanje nije jamstvo protiv strategija imuni- Tilley 1989:46).
zacije". Jedan drugi problem sa svim proverama hipoteza i teorija u
Jedan od procesnih arheologa koji je otvoreno obelodanio arheologiji jeste da nije samo po sebi jasno koji se iskazi na osnovu
svoju privrenost Popperovoj teoriji nauke jeste Colin Renfrew uoavanja mogu podvri logikoj dedukciji. U osnovi se esto
(Renfrew 1989). To priznanje, ipak, izgleda ne prati strogou nalazi dugi niz nespecifikovanih pretpostavki koje se ne provera-
Popperove strategije za opovrgavanje hipoteza. U istom lanku u vaju, ali koje se temelje na sopstvenim kulturnim osobenostima
kome Renfrew istie Popperovo uenje kao smernicu, on tvrdi i naunika. Jedan od esto citiranih primera provere hipoteze jeste
da posmatranje arheoloke grae samo moe da potvrdi ili po- studija Williama Longracea o obrascima braka i nastanjivanja na
rekne nae sopstvene (subjektivno proizvedene) hipoteze" (Ren- osnovu arheoloke analize indijanske pueblo keramike. Ako je
frew 1989:39; moje podvlaenje). Problem je to Popper potpu- nastanjivanje matrilokalno, to jest ako ene nakon udaje ostaju
no odbacuje tu mogunost za potvrivanje koju Renfrew ovde da ive na sopstvenom stanitu, proizvodnja i dekorisanje ke-
iznosi. Shanks i Tilley takoe ukazuju kako Popperov zahtev za ramike e se prenositi sa narataja na narataj na istom stanitu.
opovrgavanje hipoteza nije upotrebljen u Renfrewovim sopstve- Proverljiva posledica te hipoteze bi bila ujednaen i stabilan stil
nim istraivanjima. Na primer, Renfrew nikada nije pokuao da
testira, a jo manje porekne, svoju hipotezu da su megalitski gro-
bovi funkcionisali kao oznaivai teritorija (teritorijalni markeri),
i da je to prouzrokovano rastom broja stanovnika i manjkom zem-
ljita du obala Zapadne Evrope (Renfrew 1976). Naprotiv, on
prikuplja podatke koji jaaju tu hipotezu, i to najradije iz pod-
ruja na kojima ideja o megalitskim grobovima kao oznaivaima
teritorije najbolje funkcionie (obala kotske). Jedna nezavisna
provera" na obalama Bohuslena u vedskoj ili u Bretanji verovat-

91
keramike. U suprotnom sluaju bi patrilokalni obrazac nastanji-
vanja doveo do toga da se ene sele na muevljevo stanite, i da
je keramika obeleena time to su ene poreklom sa razliitih
mesta sa razliitim tradicijama (Longrace 1970, uporedi Deetz
1965).
Istraivanje je pokazalo stabilnost i ujednaenost u kerami-
koj grai sa svakog stanita, i matrilokalna hipoteza je zato sma-
trana potvrenom. Ono to Longrace, meutim, nije proverio,
jeste njegova sopstvena pretpostavka da su ba ene pravile kera-
miku. Ta pretpostavka je bila zasnovana na analogijama iz istorij-
skog doba, ali je u njegovom radu postala premisa provere. e-
sto intuitivne" hipoteze o tome ta je normalno", razborito" i
praktino", a naroito kad je re o polu, stvaraju veliki i esto
nepregledan kulturni rezervoar iz koga se crpu eksplicitno for-
mulisani iskazi zasnovani na uoavanjima.
Povratak podacima: teorija srednjeg opsega i uoena
92
Reenje je bilo u upotrebi onoga to je nazvano teorijom
srednjeg opsega (middle-range-theory" - MRT). Teorija sred-
njeg opsega je pojam poreklom iz sociologije u kojoj je Robert
Merton iznosio argumente o nunosti da se stvore teorijski prin-
cipi za povezivanje teorija o drutvu na visokom nivou sa empi-
rijskim istraivanjima na niem nivou" kakvima se bavila veina
sociologa. U arheologiju su taj pojam uveli Raab i Goodyear
jednim neobjavljenim lankom sredinom sedamdesetih (Schiffer
1988:462, Raab & Goodyear 1984). Ali teorija srednjeg opsega
postala je ire poznata tek kroz Binfordove teorijske radove i
etnoarheoloka istraivanja (Binford 1977, 1978, 1981), te kroz
bihevioralnu arheologiju Michaela B. Schiffera (Schiffer 1976,
1987).
Teorije koje su koristili arheolozi, operisale su na dva skoro
nezavisna nivoa. Na vrhu je bila teorija o drutvu koja je objanja-
vala drutvene procese i promene, a na dnu metodoloka teorija
koja je obuhvatala principe prikupljanja i vrednovanja podataka
(videti Schiffer 1988). Donekle pojednostavljeno te nivoe moe-
mo nazvati antropolokim nivoom i arheolokom nivoom. Antro-
poloki nivo, koji obuhvata teoriju o drutvu, predstavlja najzna-
ajniji, ali vremenom donekle odgoeni cilj procesne arheologi-
prolost
Kao to sam pomenuo, procesnu arheologiju ezdesetih uglav-
nom su zanimale opte zakonitosti po kojima drutva i kulture
funkcioniu i menjaju se. Deset godina kasnije jo uvek je bilo
malo zakona, a jo ih je manje bilo podvrgnuto sistematskoj pro-
veri. Uzroci problema su, po Binfordu, bili u tome to se nova
arheologija odvijala na dva koloseka. S jedne strane usredsredila
se na visok stupanj generalizacija sa objanjenjem kulturnih pro-
cesa kao vrhunskim ciljem. S druge strane bavila se svakodnev-
nim" istraivanjima arheoloke grae koja su sama po sebi bila
slabo primenljiva kao empirijska referenca za taj vii, apstraktni
nivo. Izmeu ta dva nivoa nije postojala nikakva veza. Arheoloka
graa bila je mrtva i statina, i teko se mogla neposredno koristiti
u proveravanju optih zakona kulture. Kroz te zakone kulture
trebalo je objasniti ponaanje iz prolosti, a ne arheoloku gra-
u, i zato je trebalo dobiti nov skup zakona i teorija koji bi omo-
guili da se rekonstruie takvo ponaanje na osnovu materijalne
kulture (Binford 1977).
je. Provera teorije o drutvu preko arheoloke ravni pretpostavlja
sposobnost da se arheoloki podaci prevedu" u ljudska delanja i
ponaanje, da bi se, takorei, smanjilo rastojanje izmeu te dve
ravni (Schiffer 1988:469).
Za to je potreban potpuno nov skup teorija i zakona koji
omoguavaju da se iz arheoloke grae rekonstruiu ili oivotvo-
re crte ponaanja iz prolosti. Teorija srednjeg opsega je trebalo
da popuni taj prostor izmeu teorije o drutvu i arheolokih
podataka, a rezultate je trebalo smatrati neposrednim uoavanji-
ma prolosti" (Binford 1983:49). Ta uoavanja je pak dalje trebalo
koristiti kao osnovu za proveru hipoteza, teorija i zakona na nad-
reenom antropolokom nivou.
Teorija srednjeg opsega je dakle instrument" koji treba da
nam omogui da arheoloku grau vrtimo unazad kao film, tako
93
da arheolozi mogu posmatrati iva, dinamina delanja koja su
proizvela materijalnu kulturu. To je postao klju procesne arhe-
ologije za prevoenje" arheoloke grade u ljudska delanja i ljud-
sko ponaanje. Ostalo je objanjenje tog ponaanja; ono se odvi-
ja na gornjoj antropolokoj ravni, u kojoj moramo pozvati u po-
mo teoriju o kulturi i drutvu.
Da bi se konstruisala teorija srednjeg opsega ili zakoni koji
povezuju ono to je statino (materijalna kultura) sa onim to je
dinamino (ljudsko ponaanje), morali su se shvatiti dinamika
ivih sistema i prouavati njihove statine, materijalne posledi-
ce" (Binford 1983:101). Kroz prouavanje materijalne kulture u
ivim zajednicama mogu se dakle dosei zakonomerni principi
odnosa izmeu ponaanja i materijalne kulture. To je ono to
je izazvalo etnoarheoloki bum" sedamdesetih, a koji je sadr-
ao i prouavanje materijalne kulture savremenog drutva. Drugi
nain uspostavljanja takvih zakona je iao preko eksperimen-
talne arheologije.
94
Nekoliko kritikih komentara
Kao to se moda i vidi, postoji i mnogo i velikih problema
kako sa logikim pozitivizmom uopte tako i sa njegovom prime-
nom u arheolokim istraivanjima posebno. Ovde u razmotriti
nekolike kritine take (videti i esto poglavlje).
Kao to sam napomenuo, logiki pozitivisti ne pridaju nika-
kvu vanost tome odakle potiu hipoteze ili teorije; ono to je
vano, jeste nezavisna, sigurna instanca prema kojoj se mogu pro-
veravati (podaci). To zanemarivanje porekla teorije i drutvene i
politike sredine koja je moda stimulisala njihovu pojavu, obra-
zlae se time da e podaci i ovako i onako obesnaiti pogrene
teorije. Ali ako znanje potie iz teorija i hipoteza, kako Popper
tvrdi, a ne iz podataka na kojima one poivaju, da li je onda
svejedno iz kojih drutvenih ili kulturnih skupina to znanje poti-
e? Osim toga, vera u nezavisan kontekst posmatranja prema ko-
me bi se teorije i hipoteze mogle proveravati veoma je problema-
tina. Ono to arheolozi i drugi naunici vide od podataka, a
naroito ono to vide u podacima, jeste u velikoj meri uslovljeno
teorijom i naunom tradicijom, oekivanjima, idejama i prethod-
nim iskustvima.
Ilustrovau to jednim iskazom Oscara Monteliusa. U svom pri-
Koliko je taj prelazak sa traganja za optim zakonima dru-
tva i kulture ka uspostavljanju teorije srednjeg opsega bio
uspean, zavisi verovatno od oiju koje ga posmatraju. A zavisi
naroito od toga da li neko pod teorijom srednjeg opsega
podrazumeva otkrivanje i upotrebu zakonomernih veza izme-
u materijalne kulture i ponaanja. U tom sluaju vredi po-
menuti da je upravo takve Kent Flannery ismevao kao zakone
Mikija Mausa". Zakone koji su doprinosili jedinstvenim
uvidima tipa kad broj stanovnika na jednom stanitu raste,
raste i broj skladita", i zbog kojih je jedan od Flanneryjevih
kolega uzviknuo Ako je to 'nova arheologija', onda mi po-
kaite kako da se vratim u renesansu" (Flannery 1973:51). Ako
teorija srednjeg opsega ne oznaava takve zakonomerne po-
vezanosti, onda je teko videti ta je to u stvari razliito od
naina na koji su arheolozi oduvek radili. Moda su Shanks i
Tilley u pravu kad teoriju srednjeg opsega opisuju kao novi
pomodni krem na starom, dobrom empirijskom kolau"
(Shanks & Tilley 1987a:44).
kazu tipolokog metoda Montelius pominje da bi se moda mo-
glo posumnjati u to ta su poetak i kraj jednog tipolokog niza:
Na svu sreu nije nikakva tekoa izbei takvu greku, koja bi
uinila itavo istraivanje bezvrednim. Naime, u veini sluajeva po-
stoji neka forma koja se svojom jednostavnou i prirodnou, ili
kojim drugim lako uoljivim osobinama, pokazuje kao najstarija, kao
prototip iz koga su se druge forme razvile (Montelius 1900:264).
U osnovi onoga to je Montelius video" u arheolokoj grai
verovatno je bila fundamentalna evolucionistika ideja. U sva-
kom sluaju je krajnje sumnjivo da li bi neko, ko nema istu isto-
rijsku i spoznajnoteorijsku osnovu, podjednako lako uoio taj
tipoloki princip - na primer renesansni istraiva kao le Worm
ili jedan Bororo Indijanac. To, naravno, ne znai da je ono to mi
95
vidimo u arheolokoj gradi sluajno ili iskljuivo vezano za men-
talne preduslove. Ono to to zaista znai, jeste da e sadejstvo
onoga to vidimo i onoga to vidimo s teorijskim i kognitivnim
preduslovima, uticati na nae tumaenje onoga to vidimo. A ne
postoji nikakvo uoavanje bez tumaenja. Zato se teko moe
odrati vera u potpuno nezavisan empirijski kontekst pomou
koga moemo proveravati nae ideje i teorije.
Ponekad su sa novoarheoloke strane ukazivali da je njihov
pristup znaio oprotaj sa empirizmom. To je, naravno, nespora-
zum. I kulturnoistorijska arheologija i procesna arheologija su iz-
raz iste empirijske struje u filozofiji. Logiki pozitivizam je faktiki
samo daleko stroi i sistematiniji oblik empirizma. On je uveden
kao sredstvo za ienje nauke od greaka i subjektivnih dispozicija.
To je bio razlog i njegovog uvoenja u arheologiju. Pozitivizam je
bio primamljiv jer je izgledalo da e moi da oveka, krhkog i
sklonog grekama, zameni skupom sigurnih zakona i formalnom
deduktivnom logikom. Ne bez razloga je sve vei broj arheolokih
96
Hermeneutika i istorijske razumevanje
Tokom poslednjih petnaest godina bili smo svedoci toga da
je pozitivistiku poimanje arheologije nailo na jaku protivstru-
ju. Razliiti postprocesni pravci su na razliite naine uputili iza-
zove procesnoj arheologiji i delom joj preoteli hegemoniju. U
sreditu tog razvoja stajala je takozvana kontekstualna arheologija
lana Hoddera, pristup koji je iu usmerio posebno na arheo-
logiju kao interpretativnu praksu. Re kontekst potie od latin-
skog pojma contextere, to znai tkati ili povezivati. Ona se danas
shvata kao lingvistiki termin u znaenju povezanosti teksta ili
misli, drugim recima kao ona jezika celina iji su deo jedna re
ili izraz. Kontekstualan znai sledstveno tome neto to se pojav-
ljuje unutar jednog konteksta, to jest unutar jedne povezanosti
ili celine.
Pojam konteksta naravno nije nov u arheologiji. Svi dobro
poznajemo pojmove kao to je, na primer, kontekst nalaza, to
jest u kakvoj se vezi pojavljuje nalaz. Sophus Mller je jo 1884.
godine dao opis koji je blizak formulaciji koju daje Hodder:
Metod se jednostavno sastoji od najveeg mogueg uveavanja
taaka poreenja. Istraivanje se najpre proiruje na sve strane same
starine ili druge praistorijske grae... Zatim se poreenje proiruje
iskaza tokom ezdesetih i sedamdesetih dobijao oblik matemati-
kih jednaina i sistemskoteorijskih dijagrama. Sve vei broj postu-
lata znanja o prolosti" dobijao je svoj stupanj preciznosti odreen
tanou s tri decimale. Kako je to Binford rekao: Tanost naeg
znanja o prolosti moe biti izmerena - i ta tvrdnja razlikuje novu
arheologiju od tradicionalnijih pristupa" (Binford 1968:17).
U svojoj knjizi Against Method Paul Fayerabend tvrdi da zna-
aj koji logiki pozitivizam pridaje preciznosti, merenjima, zako-
nima i logici, daje sasvim pogrenu sliku i sveta i nauke. Svet i
istorija su suvie sloeni, iracionalni i mnogostrani da bi se mogli
podrediti takvom jednostavnom i zakonomernom idealu nauke.
U jednom uvenom (i ozloglaenom) pasusu on zakljuuje zato
recima da postoji samo jedan princip koji se moe odbraniti u
svim uslovima i na svim stupnjevima ljudskog razvoja. To je prin-
cip da je sve mogue" (Fayerabend 1978:28). Ne pristajui iza
Fayerabendovog anarhistikog projekta, u ostatku ovog poglavlja
u pokazati da u svakom sluaju postoje drugaiji naini bavljenja
naukom nego po logikom pozitivizmu.
izvan pojedinih komada na tipove, ukupne nalaze, skupine nalaza i
itav krug grae, pri emu se, treba zapaziti, ne poredi sve za sebe,
ve u odnosu na drugo, i arheoloku grau, okolnosti nalaza i
samo mesto nalaza. (Mller 1884:196)
Za lana Hoddera je pojam kontekstualne arheologije koliko
izraz posebne interpretativne prakse toliko i naziv jedne
teorije o arheolokom tumaenju. Na sredinjem mestu u tom
proimanju arheoloke teorije i praktinog tumaenja stoji
dakle pojam. Samo kroz spoznaju konteksta moemo se nadati
da emo shvatiti arheoloku gradu. Poto su arheolozi uskraeni
za kori-enje antropolokog terenskog metoda, a ne mogu ni
da ive zajedno sa zajednicama iz prolosti koje prouavaju,
oni zavise od nekog drugog naina pristupa minulom kontekstu.
Kao to je
97
jo Mller propisao, reenje je u poznavanju svih relevantnih
veza i varijacija u koje ulazi materijalna kultura koju prouavamo,
to jest sve to moe biti znaajno za razumevanje onog smisla koji
je imala u praistorijskim zajednicama. To konkretno znai da treba
videti koji se tipovi predmeta nalaze zajedno, kako i u kojoj su
vezi poloeni u zemlju, kakva je njihova prostorna i hro-noloka
raspodela itd. (Hodder 1986).
Naravno, teko je odluiti ta je relevantna povezanost datog
objekta ili obimnije arheoloke grae, a teko da se to moe pre-
cizirati vrstim i objektivnim procedurama. Po Hodderu je jedino
reenje poznavati svoje podatke to je bolje mogue, pa po-
stepeno prilagoavali teorije i hipoteze podacima pomou me-
toda pokuaja i greaka kojim se razliite relevantne povezanosti
isprobavaju. Ali osnovu itavog postupka ini da se predmeti mo-
raju smestiti u svoj kontekst". Na isti nain kao to rei dobijaju
svoje znaenje kroz svoje mesto u reenici, tako i predmeti dobi-
jaju svoje znaenje kroz kontekst u kome se javljaju (Hodder
98
Umesto da prevodimo tekst (to jest materijalnu kulturu - moja
napomena) na neto razliito od njegovog znaenja, cilj je da ga
to je vie mogue shvatimo po njegovim osnovnim premisama"
(Hodder 1987:8). A jedini nain da dopremo do tog smisla jeste
da to bolje poznajemo relevantan kontekst: potrebno je pokuati
da se uivimo u situaciju praistorijskih ljudi. Taj postupak je
blizak postupku tumaenja koji je iznet u staroj i romantinoj
hermeneutici u nemakoj filozofiji i istoriografiji.
ta je hermeneutika?
Pojam hermeneutike je etimoloki povezan sa glasonoom
Hermesom iz grke mitologije, a znai tumaenje ili razumeva-
nje. To uenje o tumaenju se bavilo problemima koji pokrivaju
najosnovnija pitanja arheologije: Koji uslovi, ili koje prilike nam
omoguavaju da shvatimo zajednice iz prolosti? Engleski socio-
log Anthony Giddens je tako primetio da vie od drugih discipli-
na arheologija treba da osea srodstvo sa hermeneutikom (Gid-
dens 1987:357).
Pitanje koje hermeneutika postavlja nije toliko ta shvatamo,
ve kako shvatamo. Drugim recima, koji nam uslovi omoguava-
ju da shvatimo neto strano, neto drugaije? Filozof i lingvista
Friedrich Schleiermacher (1768-1834) smatra se osnivaem mo-
1986).
Hodderova kontekstualna arheologija je bila reakcija na po-
zitivizam u novoj arheologiji. On smatra da je ona previe stavila
teite na spoljne, nezavisne inioce i na transkulturne generali-
zacije. Umesto toga on se na neki nain vraa stanovitima koje je
isticala starija kulturnoistorijska arheologija, naime da je svaka
kultura poseban, istorijski proizvod; ona je jedinstvena. U skladu
sa tim Hodder tvrdi da sve razumevanje zavisi od istorijskog i
kulturnog konteksta, i da je arheologija blia istoriji nego nekoj
drugoj disciplini. To je tako zato to su i istoriar i arheolog
zainteresovani da dopru do unutranje strane" dogaaja iz pro-
losti, to jest oboje pokuavaju da otkriju misli i namere praistorij-
skih pojedinaca. On kae da mi poinjemo da se bavimo arheo-
logijom tek kad pretpostavimo neto o subjektivnom smislu u
glavama ljudi koji su odavno mrtvi" (Hodder 1986:79).
Glavni cilj tako postaje shvatiti praistorijske ljude na osnovu
njihovih sopstvenih premisa i razviti orua ili metode kojima se
moe uhvatiti njihovo poimanje sveta. On pie na jednom mestu:
derne hermeneutike. Ta hermeneutika pokuava da oblikuje is-
pravan metod za razumevanja tekstova iz prolosti. Takvo korekt-
no tumaenje se po Schleiermacheru moe obaviti samo ako tu-
ma samog sebe smesti na pievo mesto i pokua da tekst shvati
iz onog konteksta u kome je bio pisac:
Renik i pievo istorijske vreme oblikuju zajedno celinu unutar
koje se moraju shvatiti njegovi tekstovi, a i obratno. Potpuno znanje e
uvek sadrati jedan vidljiv krug, da se svaki deo moe razumeti samo na
osnovu celine kojoj pripada i obratno... Postaviti se na mesto pisca
znai pratiti tu vezu izmeu celine i dela. (Schleiermacher 1986:84)
Sline ideje je u to vreme izneo nemaki istoriar Wilhelm
von Humboldt (1767-1835). On je tvrdio da istoriari mogu da
99
shvate istoriju zato to su oni sami njen deo - oni su deo onoga
procesa koji prouavaju. Drugim recima, to sudbinsko zajedni-
tvo izmeu istoriara i istorijskog objekta koji on ili ona proua-
vaju, ini uslov istorijskog razumevanja. Taj uvid je inio osnovu
uvene i uticajne razlike koju je jedan drugi nemaki istoriar,
Johan Gustav Droysen (1808-1884), uspostavio izmeu razume-
vanja" (Verstehen) i objanjenja" (Erklrung). Prvi pojam se od-
nosi na karakter istorijskih i humanistikih nauka i metoda, po-
tonji na uzrona objanjenja u prirodnim naukama. Po Droysenu
istoriar moe da shvati istorijske pojave na osnovu srodstva koje
postoji izmeu nae ljudske prirode i izraza ili ostataka koji se
nalaze pred nama kao istorijska graa" (Droysen 1986:121).
Droysen je istakao da istoriar prouava ljudske namere dela-
nja. Priroda, onako kako je prouavaju fiziar ili geolog, nema
takve namere. Suprotno tome, ni ljudske namere se ne mogu pro-
uavati pomou uzrono odreenih analiza prirodnih nauka. Na-
mera koja je u osnovi jednog delanja ili jednog iskaza moe se
shvatiti samo kroz razumevanje konkretne situacije ili konteksta u
100
nistikim naukama (duhovnim naukama") da sopstvenu filozof-
sku osnovu, ali podjednako vrednu potovanja kao to je imaju
prirodne nauke (Ricoeur 1981:49). Kant je izneo kategorije koje
su spoznaju prirode inile moguom i pouzdanom, ali humani-
stike nauke su morale da dobiju sopstvene spoznajne kategorije.
Po Diltheyu, njihovu osnovu su inili pojam razumevanja i
sopstveni ivot ljudi. Osnovu naeg razumevanja ljudi u drugim
istorijskim i kulturnim kontekstima nalazimo u naem svakodnev-
nom ivotu, u naem sopstvenom razumevanju sveta. Ono to mi
kao istoriar! ili arheolozi poimamo, jesu tragovi ivota iz prolo-
sti onako kako su se manifestovali u iskazima ivota" kao to su
tekstovi, arhitektura i orua. U pozadini tih izraza koje tumai-
mo, nalaze se ljudsko iskustvo i razumevanje koje je na odreen
nain upisano u te iskaze. Kako mi sami stiemo takva iskustva
razumevajui na sopstveni ivot i posmatrajui kako se nae sop-
stvene razumevanje sveta oitava u naim iskazima ivota" (umet-
nost, tekstovi, arhitektura itd.), moemo razumeti takve iskaze
koji potiu iz drugih kulturnih i istorijskih konteksta. Nae sop-
stveno razumevanje sveta stvara zato spoznajnu osnovu naeg ra-
zumevanja prolosti, koje time dobija karakter ponovnog doiv-
ljavanja" (Mueller-Vollmer 1986:20-26, Johnsen & Olsen 1992).
kome se delanje odvijalo. Droysen tvrdi zato da je jedini pristup
prolosti i istoriji hermeneutiki pristup u kome se dovode u vezu
celina i njeni delovi. Razliite istorijske epohe ine smisaone celi-
ne u kojima su delovi neraskidivo povezani. Drugim recima, razu-
mevanje ima oblik hermeneutikog kruga (Droysen 1977:35).
Droysen i Humboldt su bili tipini predstavnici nemake isto-
rijske kole". Pogled na istoriju i kulturu koji je ta kola zastupa-
la, nagovetavao je nacionalna i romantiarska strujanja u duhov-
nom ivotu Evrope tokom devetnaestog veka. Istorijski razvoj je
posmatran kao organski proces u kome se kulture raaju, rastu i
umiru (Johannesen 1985). Svaka kultura je samostalan organizam
u kome su delovi iznutra povezani duhom naroda" (Volksgeist).
To su iste ideje koje su tokom devetnaestog veka inile osnovu
predstava o naciji i narodu", i koje su inile i idejnoistorijsku
osnovu kulturnoistorijske arheologije.
Ideje tih istoriara je dalje razvio nemaki filozof Wilhelm
Dilthey (1833-1911). Dilthey je video svoj cilj u tome da huma-
Collingwoodova filozofija istorije
Kako se moe zakljuiti, postoji jasna slinost izmeu Hod-
derove kontekstualne arheologije i te rane, romantiarske her-
meneutike (videti Johnsen 1992, Johnsen & Olsen 1992). Hod-
derovo poznavanje tradicije tumaenja potie, meutim, iz rado-
va engleskog istoriara, filozofa i arheologa R. G. Collingwooda.
On i opisuje svoju sopstvenu arheologiju kao dopunu i proi -
renje Collingwoodovog projekta (Hodder 1986:119).
Jedna od sredinjih taaka Collingwoodove filozofije, onako
kako je izneta u njegovom glavnom delu TheIdea of History
(1946), jeste odbacivanje ideje da se istorijske analize oblikuju
po modelu iz prirodnih nauka. Dok se prirodnonauno znanje
moe potvrditi kroz posmatranje i eksperimente koji se mogu
kontrolisa-
101
ti, dotle se ideje istoriara ili arheologa o prolosti nikada ne mo-
gu proveravati na takav nain. Po Collingwoodovom shvatanju pri-
rodni procesi i kulturni procesi se moraju drati strogo odvojeno.
On ilustruje tu razliku poreenjem izmeu paleontologa (naunika
koji izuava izumrle ivotinje i biljke) i arheologa:
Upotreba stratigrafskih podataka jednog arheologa, zasnovana
je na tome da ih on shvata kao artefakte koji su sluili ljudskim ciljevi-
ma, i koji zato kazuju neto o tome kako su ljudi posmatrali ivot.
Jedan paleontolog, koji svrstava svoje fosile u vremenske nizove, ne
polazi s iste take gledita kao istoriar, ve samo kao naunik koji
razmilja na nain koji se u najboljem sluaju moe nazvati kvaziisto-
rijskim. (Collingwood 1946:212)
Kod Humboldta i Droysena istorijsko razumevanje je razu-
mevanje sutine stvari preko njihovih spoljnih izraza. U Colling-
woodovoj filozofiji to se isto javlja kroz osnovnu razliku izmeu
spoljanosti i unutranjosti jednog delanja. Pod spoljanou jed-
nog delanja (ili dogaaja) on podrazumeva sve to se fiziki ogle-
102
valo da smisao zavisi od istorijskog konteksta, zamislimo da je
neko uinio isti gest sto godina ranije - teko da bi mu iko pridao
neko znaenje. To je sr Collingwoodove ideje o tome zato
prirodnonauni pristup nije dovoljan jednom istoriaru i arheo-
logu.
Kada Hodder kae da cilj arheologije mora biti da uhvati misli
praistorijskih ljudi, to je samo preformulacija uvenog Col-
lingwoodovog iskaza da je sva istorija istorija misli" (Collingwo-
od 1946:15). Delatnost istoriara i arheologa zato se izjednaava
sa ponovnim miljenjem ili ponovnim ivljenjem misli i namera
ljudi iz prolosti.: Istorija sveg miljenja, a zato i sve istorije,
jeste ponovno doivljavanja (re-enactment) miljenja iz prolosti
u mozgu istoriara" (Collingwood 1946:215). To znai da se treba
postaviti na mesto ljudi iz prolosti i pokuati shvatiti koje su
probleme probali da ree delanjima koja se preduzimali. Da bi se
razumela Cezarova delanja kao vojskovoe i politiara moramo
zamisliti konkretnu situaciju u kojoj se Cezar nalazio, koje je
strateke probleme pokuavao da reava, i koja je sredstva imao
na raspolaganju.
Jedan od problema te pozicije jeste da ona preduslovljava od-
reeni oblik razumevanja istorije usmeren na linost. Da bismo
uopte mogli da se bavimo veim strukturama kao to su drutva i
da kao delanja istorijskih uesnika ili to su konkretni proizvodi
takvih delanja (tekstovi, predmeti, zgrade). Unutranjost delanja
pak upuuje na misli i namere koji ine osnovu tih delanja. Je-
dinstvo izmeu spoljanjosti i unutranjosti ini pravi objekat pro-
uavanja za jednog istoriara. U prirodi nema intencionalnih de-
lanja. Prirodnjaci se zanimaju samo za eksterne veze izmeu do-
gaaja i pojava, te da tim odnosima pridaju opte ili zakonomer-
ne opise. Zato postoji fundamentalna razlika izmeu prirodno-
naunih objanjenja i istorijskog razumevanja.
Dozvolite da tu razliku ilustrujem jednim primerom. Zamisli-
mo 9. april 1940. godine (dan napada nacistike Nemake na
Norveku - Lj. R.). Neko stoji na ulici u Oslu i podie ruku ukoso
nagore sa dlanom okrenutim upolje. Prirodnonauni opis moe
u potpunosti da objasni fizike uzroke toga da se ruka podie u
taj poloaj. Uzrok su odreeni signali koje mozak alje i time
aktivira odreene grupe miia. On, meutim, ne moe nita da
kae o tome zato mozak alje ba te signale, ili ta je bilo znae-
nje nacistikog pozdrava ba na dan okupacije. A da bi se ilustro-
kulture, moramo ih posmatrati kao neposrednu posledicu ljud-
skih namera. To je, meutim, problem kome u se vratiti u slede-
em poglavlju. A ovde u se zabaviti nekim drugim problemima sa
polazitem u Collingwoodovim shvatanjima, ranoj hermeneutici i
kontekstualnoj arheologiji Iana Hoddera iz osamdesetih.
Kritike napomene
Po Hodderovom i Collingwoodovom idealistikom poima-
nju istorije, smisao istorijskih tekstova ili arheoloke grae se
mora otkriti kroz rekonstrukciju istorijskog konteksta u kome
su nastali. Sa polazitem u tragovima koje prolost ostavlja, kao
to su tekstovi i predmeti, razumevanje je isto to i otkrivanje
onog ivotnog konteksta iji su bili delovi, te razumevanje
oveka i
103
prolosti onako kako su on ili ona razumevali sami sebe. Sopstve-
ni kontekst arheologa ili istoriara jeste izvor poremeaja i grea-
ka, i istraiva zato mora da izbrie svoje sopstvene stavove i pred-
rasude. Moramo izbei da primenjujemo vrednosti iz naeg sop-
stvenog doba, i moramo opisivati, analizirati i tumaiti bez ika-
kvih predrasuda.
Nije teko videti da se to uenje o tumaenju upetljava u
neke od istih problema na koje su naili i pozitivisti u svom na-
glaavanju objektivnog i neutralnog konteksta posmatranja. Zato
nije bez osnova da je rana hermeneutika nazvana 'pozitivizmom
duhovnih nauka' (Habermas 1969:14). Tuma mora zauzeti pot-
puno objektivan i neutralan stav prema svojoj grai, predrasu-
de" iz naeg sopstvenog doba koje zagauju moraju biti iskljue-
ne kad se bavimo prolou. To znai da mi kao arheolozi i isto-
riari imamo suverenu sposobnost da se potpuno iskljuimo iz
svog sopstvenog vremena, da izbriemo sve tragove line biogra-
fije, drutva, kulture i naunih tradicija, i da se poistovetimo" sa
104
filozofije prosvetiteljstva i njene borbe protiv predrasuda. Taj su-
kob obeleava i Diltheyevu i Collingwoodovu filozofiju istorije,
a na neki udan nain ostavlja tragove za sobom i u kontekstual-
noj arheologiji Iana Hoddera (Johnsen & Olsen 1992).
Gadamer i istorijsku delovanja
Sredinje mesto u razvoju hermeneutike nakon Diltheya za-
uzimaju radovi nemakog filozofa Hansa Georga Gadamera. On
daje obuhvatnu kritiku rane hermeneutike, te, naravno, moe
da se ita i kao kritika i korektiv Hodderove kontekstualne arhe-
ologije. Nasuprot pokuaju rane hermeneutike da izbrie svoje
sopstveno istorijske mesto i predrasude povezane sa njim, Ga-
damer kae da na sopstveni istorijski kontekst ini nuan pred-
uslov da bismo uopte mogli da shvatimo druge kontekste (Ga-
damer 1981).
Jedna od kontroverznih taaka njegove filozofije jeste i reha-
bilitacija pojma pred-suda. Po Gadameru, negativan prizvuk koji
taj pojam danas ima u obliku pojma predrasude, jeste rezultat
borbe iz vremena prosvetiteljstva protiv predrasuda u tumaenju
i spoznaji, njegovih predrasuda protiv pred-sudova" (Gadamer
1981:240). Izvorno, taj pojam je obeleavao jedan pred-sud, jed-
kontekstima iz prolosti.
Jedan drugi problem Diltheyevog, Collingwoodovog i Hod-
derovog poimanja prolosti jeste da je, mada naglaavaju jedin-
stvenost svakog istorijskog konteksta, ipak premisa da mi moe-
mo shvatiti samo one aspekte misli, inova i namera iz prolosti
koje imaju neto univerzalno u sebi. Mi moemo da razumemo
samo ono to se objektivizovalo u zajednikom misaonom do-
bru, to jest samo ono to ima neto zajedniko sa naim sopstve-
nim nainom razmiljanja: Da bi postao pogodan objekat istorij-
skog prouavanja dogaaj mora posedovati univerzalnost i sadr-
ati znaenje koje je relevantno za sve ljude u svim vremenima"
(Collingwood 1946:303). Time se individualno i istorijsko redu-
kuje na objektivno i optevaee (Johnsen & Olsen 1992).
Ti sukobi izmeu objektivizma i subjektivizma, koji su ima-
nentni u toj hermeneutici i filozofiji istorije, mogu imati uzrok u
njenom poreklu. Savremena hermeneutika je nastala krajem osam-
naestog stolea kao rezultat dva vana intelektualna pokreta: s
jedne strane romantizma i nostalgije za prolou, s druge strane
no vrednovanje dato pre nego to su sve strane jedne stvari bile
razjanjene. Takve predsudove Gadamer smatra potpuno nunim
preduslovom da bi proces tumaenja uopte mogao da pone.
Mi moramo imati neko polazite - predsud - da bismo mogli da
vrednujemo neto strano, a onda se on mora doterivati u susretu
sa drugima. Kad itamo neki tekst, mi uvek imamo oekivanja u
odnosu na njega, poinjemo sa odreenim teretom koji koristi-
mo u naem tumaenju. To vai i za nae tumaenje prolosti, a
Gadamerov pojam istorije delovanja moda to moe da razjasni.
Prolost igra centralnu ulogu u Gadamerovoj hermeneutici.
ovek ivi u kontinuitetu, to je vaan deo tradicije. Razumeti
prolost nije pitanje samo rekonstrukcije, a kamoli razumevanja
prolosti na osnovu njenih sopstvenih premisa. Vie je to neka
vrsta prevoenja smisla iz prolosti u nae vreme, gde je prolost
105
ve aktivna i utie na savremene vidike tumaa. To znai da razume-
vanje ili tumaenje nije nekakav istorijski kvalitet, ve uinak ili
delovanje" istorije. Taj uinak, ili to delovanje koje istorija ima
u odnosu na nae razumevanje, pa i na nae razumevanje prolo-
sti, Gadamer naziva istorijom delovanja (Gadamer 1981:267, An-
dersen 1979).
To znai da kad mi kao arheolozi pokuamo da razumemo
fenomene iz praistorije, ve smo u samom polazitu pod utica-
jem istorije. Mi imamo predrasude" iz istorije istraivanja arheo-
logije i posebnih naunih oblasti, iz naeg linog ivota, iz nae horizontima mi postepeno proirujemo nae sopstvene vidike, i
nacionalne istorije itd. Istorija arheolokog delovanja se taloi u
literaturi, u arhivama, u terenskoj praksi i u nastavi. Ta istorija
delovanja uestvuje u predodreivanju onoga to se smatra vred-
nim truda, utie na to ta e se pojaviti kao objekat mog istrai-
vanja, i ta su razborita pitanja koja e se postaviti o tom objektu.
Prolost, drugim recima, nije samo objekat istraivanja, ve je
neto to nezavisno tumaim. Ona je aktivni uesnik oblikovanja
tog tumaenja. Ona me, takorei, snabdeva i gradom za proua-
106
iren horizont. Istorijsku razumevanje je zato obeleeno takvim
stapanjem horizonata (Gadamer 1981:270-274).
Namee se vie kritikih pitanja i u vezi sa Gadamerovim po-
imanjem istorijskog razumevanja. Kako mi znamo da je re o ta-
kvom stapanju horizonata? Kako da razlikujemo takvo spajanje
od pukog projektovanja naih sopstvenih vrednosti i kulturnih
shvatanja na jednu stranu kulturu? Gadamerova hermeneutika ne
daje pouzdan odgovor na takva pitanja, moda zato to to nikada
ne moemo sa sigurnou znati. Jasno je, meutim, da e u tuma-
enju uvek uestvovati delovi naih sopstvenih vrednosti i shva-
tanja. U tome implicite lei i da je to spajanje naeg sopstvenog
horizonta sa drugim, prolim horizontima.
Od rei do teksta: neke nove prespektive
U novijoj teorijskoj literaturi iz oblasti arheologije esto su
tekstualna" gledita bila raspravljana kao mogue alternative po-
zitivizmu procesne arheologije. Te nove perspektive imaju svoje
polazite delom u filozofskoj hermeneutici, ali posebno u fran-
cuskom poststrukturalizmu. Kao to sam to samo donekle dodir-
nuo u raspravi o arheologiji lana Hoddera, to obuhvata mogu-
nost da se materijalna kultura posmatra kao neka vrsta teksta. Taj
vanje i okvirima tumaenja. To, naravno, stavlja i ozbiljne znake
pitanja kraj pozitivistike vere procesne arheologije u podatke
kao objektivan i nezavisan kontekst za proveru hipoteza i teorija
o prolosti (Johansen & Olsen 1992).
Gadamer opisuje razumevanje prolosti kao dijalektiki, to
jest proces sa povratnim dejstvom izmeu horizonata prolosti i
sadanjosti, u kome se horizont definie kao ono to se moe
videti sa datog stanovita. To ne znai da su takvo stanovite ili
takva perspektiva ogranienje onoga to ovek moe videti, oni
su vie polazite koje je mogue proiriti. Kroz susret sa drugim
postiemo bolje razumevanje. Na isti nain na koji pojedini ljudi
su-deluju i shvataju sami sebe kroz susret sa drugim pojedincima,
tako se i razliiti kulturni i istorijski horizonti odnose jedan pre-
ma drugome. Istorijske tumaenje se ne dogaa tako to se ja kao
arheolog prebacim iz svog sopstvenog horizonta u proli, iz ko-
jeg potie graa koju prouavam. To se dogaa tako to se moj
sopstveni horizont stopi sa horizontom grae u jedan nov i pro-
tekstualni preokret je programatski doao do izraza tako to mnogo
naslova iz postprocesne literature sadri pojmove kao to su tekst"
ili itanje" (npr. Hodder 1986, 1989, Moore 1986, Olsen 1987a,
Tilleyl990, 1991).
S razliitih strana je dola kritika uvoenja te tekstualne me-
tafore za tumaenje materijalne kulture. Najvaniji argument je-
ste da dok je tekst linearan - i preduslovljava da se tekst ita
datim redom - dotle je arheoloka graa prilino haotian skup
otpadaka, orua i struktura bez ikakve sline linearne strukture
(Renfrew 1989:35-36). Ja, meutim, smatram da ta kritika ipak
pogaa malo po strani od toga kako je ta analogija sa tekstom
zamiljena i primenjena.
Kako ja to shvatam, postoje primarno dva naina na koji je ta
tekstualna analogija bila primenjena, a nijedan od njih ne uzima
107
u obzir odnos prema linearnosti teksta. Jedan je nain karakte-
ristian za kontekstualnu arheologiju lana Hoddera. Analogija je
u tome to, ba kao to pojedini delovi teksta dobijaju svoj smi-
sao na osnovu teksta kao celine, te iz povezanosti izmeu teksta i
pisca, tako i razliiti delovi arheoloke grae dobijaju smisao kroz
arheoloki kontekst iji su deo. U tome je kljuna veza sa celi-
nom teksta i njegovim delovima. Za Hoddera je ta analogija zna-
ila i upotrebu ranohermeneutikih procedura tumaenja, u ko-
jima se smisao teksta izjednaava sa intencijama pisca.
Drugi nain posmatranja materijalne kulture kao teksta na-
dahnut je filozofskom hermeneutikom Gadamera i Paula Ricoeu-
ra, te francuskim poststrukturalizmom. U njemu sutina nije in-
terna organizacija ili kvalitet teksta, ve kako se on kao proizvod
odnosi prema proizvoau (piscu) i potencijalnom itaocu. Cen-
tralna ideja je da se materijalna kultura kao i tekst (ali za razliku
od govora) distancira" od svog osnovnog proizvoaa i kontek-
sta. Oba preivljavaju svog pisca" i time izbegavaju" njegovu
108
jedne intelektualne pobune" koja se moe lokalizovati u Fran-
cusku i datirati u drugu polovinu ezdesetih. Centralno mestu u
toj pobuni su zauzimali filozofi kao Jacques Derrida i Michel Fo-
ucault, knjievni kritiari i teoretiari kao Roland Barthes i Julia
Kristeva, te psihoanalitiar Jacques Lacan (Sturrock 1979, Tilley
1990). Ja u se u poslednjem poglavlju detaljnije vratiti na taj
pravac i posledice koje je imao za arheoloku praksu, a ovde u
se samo pozabaviti nekolikim stvarima koje su neposredno veza-
ne za prethodno izlaganje.
Smrt autora?
Knjievnokritiki radovi Rolanda Barthesa posebno su zanim-
ljivi. Slino ranoj hermeneutici i tradicionalna knjievna kritika
je bila obeleena poimanjem knjievnog dela kao izraza pieve
najdublje linosti. Na taj nain i ta je linost bila najvaniji ulaz za
razumevanje teksta. Ako bismo shvatili pisca, shvatili bismo ta on
ili ona piu. im se nade pisac, tekst je objanjen. Barthes je
izneo da je oboavanje pisca u knjievnoj proizvodnji nuno
pitanje autoriteta - pisac ima odreena prava u odnosu na itao-
ca, koji je izloen pritisku da tekst shvati na odreeni nain. Cilj
je sve vreme da se dosegne ono to je pisac mislio, a ne ta italac
razume (Barthes 1986:30).
kontrolu nad smislom koji e tekst imati. Materijalna kultura, kao
i tekstovi, ulazi u nove vremenske horizonte u kojima stalno sre-
e nove itaoce.
Ako krenemo od Gadamerove hermeneutike kao osnove, ana-
logija sa tekstom otkriva sasvim druge perspektive nego Hodde-
rova kontekstualna arheologija. Po Gadameru smisao jednog tek-
sta ne moe biti unapred odreen pievim namerama. Tekst do-
bija smisao samo inom itanja. Novi itaoci unose nove vidike i
povesti delovanja, a time otvaraju mogunost za mnogo novih
itanja (Gadamer 1981:280). U svakom istorijskom periodu ljudi
moraju da tumae tekst na svoj nain. Tekst nadivljava i pisca i
razliite itaoce, a niko od njih nema privilegovanu poslednju
re.
Takav nain analogije sa tekstom vodi u poststrukturalizam,
koji je verovatno bio najvaniji izvor inspiracije za tekstualno
poimanje materijalne kulture. Koncepcija poststrukturalizma ko-
riena je u jednom broju razliitih konteksta, delom u veoma
razliitim pravcima. Najee se, ipak, taj pojam vezuje za ishod
Zato Barthes kae da je za nov nain itanja nuno uklanjanje
pisca iz teksta. Njegova uvena teza je da se roenje itaoca mo-
ra dogoditi na raun smrti autora" (Barthes 1986:55). Barthes tu
tezu produbljuje u nizu radova u kojima su njegovi argumenti
otprilike ovakvi: Kad itamo jedan pojedinaan tekst, ne moe-
mo ga posmatrati izolovano. Ono to itamo proizvod je mnogo
fragmenata iz drugih tekstova. ak i najsavesniji i najkritiniji
pisac moe da obuhvati samo jedno malo polje smisla. Kad kao
itaoci u tekst koji itamo unosimo naa iskustva, mi ga navodimo
da vibrira sa tekstovima iz naeg sopstvenog ivota, tekstovima za
koje pisac nikada nije uo, i tako u tekst uitavamo nove smislo-
ve. Postoji samo jedno mesto u kome je to mnotvo smislova
skupljeno, i ono je kod itaoca (videti Olsen 1990).
 109
Jedan mali primer: bilo bi apsurdno rei da jedan tekst Mon-
teliusa, Broggera ili Childea ima isti smisao danas kao u trenutku
kad je stvoren, ili da je nae razumevanje teksta u skladu sa name-
rama tih arheologa. Kad itamo te tekstove, mi u njih unosimo,
uitavamo u njih, istoriju teorijskih i sociokulturnih promena
proteklu nakon njih. Mi uitavamo u tekstove stvari koje ti autori
nisu poznavali, ili nisu mogli da poznaju, i transformiemo nji-
hove radove u savremeni proizvod. Mi ih okuavamo prema na-
im sopstvenim itanjima drugih tekstova.
Preneto na materijalnu kulturu, to znai da bismo morali ma-
nje da obraamo panju na pitanje ta su bili smisao ili svrha
nekog megalita ili neke ornamentike. Umesto toga moramo se
upitati kako su megaliti bili itani, i koji su pluralitet smislova
stekli tokom uitavanja u stalno nove kontekste otkako su podig-
nuti pre skoro 5.500 godina. To znai da se naputa ideja o pore-
klu, da se smisao na neki nain nalazi pohranjen u poetku" kao
ideja kod prvog tvorca. Takvo traganje za prvobitnou ionako bi
verovatno bilo nemogu projekat.
110
io, elim da te teorije saznanja podelim u dve kategorije, jednu
koja posmatra znanje kao neto to moemo otkriti, i jednu koja
znanje vidi kao neto to stvaramo mi sami. Drugim recima, sre-
dinje pitanje jeste da li je znanje odraz stvarnosti ili je ono smi-
saona, kreativna delatnost?
Po Rortyju, prvo vienje znanja je bilo jasno dominantno u
zapadnom miljenju i teoriji saznanja. Mnogo zapadnog milje-
nja, od grke filozofije do danas, bilo je usredsreeno oko ideje
traganja za istinom" i, naravno, za apsolutnim uporitem prema
kome se takvo znanje moe nivelisati. Prosvetiteljstvo i njegovi
naslednici u logikom pozitivizmu kao model naunika usvojili
su fiziara poput Newtona. Pristup fizike prirodi, i njeni zakoni,
postali su ideal za druge nauke i sve znanje. Istina je ono to je u
skladu sa stvarnou, i mnogo aktivnosti je bilo usmereno na raz-
voj jedne metode ili jedne epistemologije koja bi mogla da raz-
dvoji neispravno do ispravnog (Rorty 1991).
To shvatanje je obeleilo i arheologiju poev od samog nje-
nog nastanka u devetnaestom stoleu. I kroz tu nauku se kao crve-
na nit provlai empirizam, od induktivnih zakljuaka po Humeo-
vom receptu do vie sistematskog, pozitivistikog empirizma pove-
zanog sa procesnom arheologijom. Na sredinjem mestu u tom
Kroz nae tumaenje, na primer, megalita i grae povezane s
njima, aktiviramo intertekstualni" odnos izmeu megalita i drugih
tekstova - analogije iz drugih hronolokih i kulturnih konteksta,
teorijskih pozicija, linih oseanja i tako dalje (Kristeva 1986). Sve to
su, naravno, stvari o kojima ljudi u neolitu nisu mogli nita da zna-
ju, takve veze postoje samo kroz nas kao itaoce". I podjednako
malo koliko mi moemo izbrisati nae sopstvene znanje, staviti za-
gradu oko njega i iskoraiti u stranu, toliko i megaliti mogu znaiti
bilo ta van naeg tumaenja. Megaliti dobijaju znaenje samo kroz
nae tumaenje, time to ih sada ivi ljudi uopte itaju".
Zakljuak
Ovo poglavlje je bilo dug i moda zapetljan put kroz razliite
teorije saznanja koje ine osnovu pokuaja arheologa da unesu
smisao u one tragove koje nam je prolost ostavila. Ono to sledi,
jeste moj zakljuak ovog pregleda i moje poimanje tih teorija. U
skladu sa onim to je filozof Richard Rorty (1979, 1991) preponi-
empirizmu stoji poimanje da arheoloki podaci ine nezavisan i
pouzdan kontekst koji e na duge staze uspeti da razlui istinito i
lano znanje o prolosti. Ta pozicija obeleava najvei deo arheo-
logije, pa i jedan broj verzija koje su opisane kao postprocesne.
Otkrie znanja o prolosti smatra se prvenstveno pitanjem metoda,
da moramo dosei jedinstven stav o zajednikim procedurama za
dovoenje naih teorija i ideja u sklad sa empirijskom graom.
Kao to je John Barret nedavno izneo, postoje dve pretpostavke
koje obeleavaju taj arheoloki empirizam; kao prvo, prolost ima
istinu o sebi upisanu u arheoloku grau, te da mi, objanjavajui
njih, automatski objanjavamo i prolost, a kao drugo, nain na
koji mi piemo istoriju, jeste unapred odreen naim podacima,
poto nikakva istorija ne postoji van njih. U skladu sa takvim argu-
mentima, preostaje samo da se navedu da progovore autentini
glasovi koji su prisutni u grai (Barret 1994:156).
 111
Druga pozicija, koja znanje vidi kao neto to mi proizvodi-
mo, i za koju se grubo moe rei da obuhvata delove filozofske
hermeneutike i poststrukturalizma, veoma je skromno zastuplje-
na u arheologiji (videti poglavlje 7). Ona je, meutim, tokom
poslednjih dvadeset godina unutar itavog niza drugih naunih
oblasti kao to su antropologija, knjievna analiza, filozofija i isto-
rija umetnosti, stekla centralno mesto. Ni ta pozicija ne porie da
istina postoji. Naprotiv, rekli bi filozofi kao to su Foucault i Rorty,
istina postoji, ona je stvarna i, ako se tako eli rei, materijalna.
Ali oni tvrde da je ta istina istorijska, institucionalna i socijalna
pre nego univerzalna veliina van vremena i prostora. Istina i
znanje nisu osobine imanente stvarima, neto to se jednom za
svagda moe odrediti. Zato, kae Rorty, pitanje ta su znanje ili
istina ne moe biti nita drugo do socioistorijski prikaz kako su
razni ljudi u razliitim vremenima postizali jedinstvo toga ta e
se o tome misliti (Rorty 1991:24).
Takav pragmatian" odnos prema istini i znanju ne znai da
se odustaje od pravila igre, da podatke ne treba vrednovati, da su
112
strukturu teksta, odbacuju tekstualno razumevanje materijalne kul-
ture, istovremeno mogu da smatraju da (linearni) tekstovi koje
sami piu na savren i neutralan nain mogu da prenesu tu istu
materijalnu kulturu.
Da li se prolost svarno predstavlja naoj spoznaji u obliku
gotove povesti? Ako nije tako, da li onda arheoloki tekstovi ne
samo to imitiraju ili odraavaju prolost, ve upravo i stvaraju
veliki deo prolosti (videti poglavlje 7)? Drugim recima, u koli-
koj meri arheoloki tekstovi (i muzejske postavke grae) ine da
se praistorija javlja kao jasna i sreena u logike, hronoloke
sekvence? Da li su pojmovi kao to su bronzano doba ili kultura
bojnih sekira refleksije praistorijskih jedinica, ili smo ih mi stvo-
rili kroz tekstualne i muzejske podele i tehnike? Ko je, na primer,
video ili poznaje punu geografsku distribuciju bojnih sekira u
treem milenijumu pre Hrista? U kojoj meri mi sami oblikujemo
objekte koje prouavamo?
Sve su to teka i ozbiljna pitanja kojima se mi kao arheolozi
moramo ozbiljno pozabaviti. Uprkos tome ta pojedinci smatra-
ju, takva pitanja nisu nikakva pretnja daljem postojanju arheolo-
gije. Niti e nedostatak jednog skupa zajednikih procedura za
tumaenje prolosti ostaviti arheologe u haotinom stanju spe-
svi podaci podjednako dobri, kako se iznosi u vulgarnoj kritici
toga stanovita. Nije izvesno ni da se sve mora zavriti potpunim
nihilizmom, gde onaj ko najvie galami ili ima najvie primedbi
na ovog ili onog poststrukturalistikog gurua, ostaje pobednik.
Ono to to stanovite sadri, jeste prihvatanje toga da naa merila
znanja, istine i metode nemaju nuno relevantnost van naih isto-
rijskih i kulturnih okvira. ovek moe prihvatiti da ga dobar ar-
gument ubedi, ali ne mora istovremeno poverovati da on nuno
ima univerzalnu vanost.
Ono to je verovatno uinilo da je to stanovite doekano s
tako obuhvatnim antagonizmom, jeste da ono iskazuje sumnju u
osnovu tvrdnje o objektivnom i anistorijskom poimanju znanja. I
to stavlja znak pitanja kraj odreenih to-je-jednostavno-tako sta-
vova u arheolokoj praksi. Jedan od njih je i odnos nauke prema
jeziku i raireno verovanje da jezik samo pasivno odslikava siro-
vu" stvarnost, onako kako se najekstremnije iskazuje u uvereno-
sti logikog pozitivizma u neutralan jezik uoavanja. Meni deluje
pomalo paradoksalno da arheolozi, koji, upuujui na linearnu
kulativnih komentara o prolosti. Ja verujem, meutim, da emo
arheologiju izloiti daleko veim opasnostima ako prihvatimo
anistorijsko vienje istine i znanja i uguimo svaku raspravu upu-
ujui na nevolje koje takav relativizam" moe da proizvede.
Pisati istoriju i suvie je sloen posao koji ne bi smeo da bude
uslovljen obzirima prema odreenim metodolokim pravilima.
Takva pojednostavljena zakonomernost sadri ideju da je istina o
prolosti neposredno upisana u arheoloku grau, i da ta istina
samo eka na pravilno dekodiranje. I kada se ostane pri tome da
se podaci mogu objasniti pozivanjem na neku prolu realnost,
takva objanjenja moraju uzeti u obzir kako su takvi podaci ui-
njeni dostupnim kroz vlastita izoblienja i tumaenja arheologa.
To je preduslov kritikog vrednovanja podataka kao dela procesa
tumaenja.

4 nejasna. Kako e se videti, vei broj teorija operie unutar sve te
Teorije o drutvu i promenama
U ovom poglavlju u detaljnije razmotriti one teorije o dru-
tvu i kulturi koje su koriene u arheolokim istraivanjima. Gru-
bo posmatrano, re je o teorijama koje opisuju i objanjavaju
nain na koji drutva deluju i menjaju se. Vei broj tih teorija - u
meri u kojoj prihvataju kulturu kao relevantnu jedinicu - mogu
se smatrati i teorijama kulture, to jest, smatraju da mogu objasniti
zajednike crte ili odlike koje presecaju granice razliitih dru-
114
Tipovi drutva i njegov razvoj
Nakon proboja evolucionizma kao vaeeg okvira zapadne
spoznaje tokom devetnaestog stolea ljudska drutva su klasifiko-
vana na osnovu pretpostavljenih stupnjeva razvoja. vedski isto-
riar prirode i arheolog Sven Nilsson operie na podruju dodira
tog naina razmiljanja. U svom radu Udkast til Jagtens og
Fiskeri-ets Historie paa den scandinaviske Halvoe (Nacrt
istorije lova i ribolova na skandinavskom poluostrvu) on deli
ljudski razvoj u tri stadija: 1) stanje divljatva, u kome ljudi
teko da znaju za druge sem ivotinjskih potreba", 2)
nomadizam, u kome ljudi ive kao putujui pastiri" i 3)
poljoprivreda, u kojoj ljudi ulaze u srazmerno odreeno
drutveno stanje" (Nilsson 1873:249-251). Tokom druge polovine
devetnaestog stolea naunici su unutar razliitih struka izneli
niz takvih predloga kako se drutveni i kulturni razvoj ljudi
moe klasifikovati.
Jedan od najuticajnijih je bio antropolog i pravnik Lewis Mor-
gan, ija je knjiga Ancient society (1877) mnogo znaila za, medu
ostalim, marksistiko poimanje razvoja drutva. Morgan je istoriju
oveanstva podelio na tri stadija - divljatvo", varvarstvo" i
civilizaciju" - sa nizom potkategorija. Ta ema je osnova marksi-
tvenih i politikih sistema ili se bar ne poklapaju sa njima. One
koje ja smatram istim" teorijama kulture, strukturalizam na pri-
mer, a koje nemaju kao cilj da objasne drutvo ili politiki sistem,
ve vie njihovu mitsku i ideoloku nadgradnju, obradiu u sle-
deem poglavlju. Potrebno je, ipak, podvui da je granica izme-
u teorije drutva, teorije kulture i teorije o materijalnoj kulturi
tri kategorije.
Prema sociologu Anthoniju Giddensu razliite teorije dru-
tva se ne mogu ograniiti na specifine grane. One ine neku
vrstu teorijske nadgradnje koja se iri daleko izvan okvira pojedi-
nih grana. Sledstveno tome, ne postoji nikakva specifina antro-
poloka, socioloka ili arheoloka teorija drutva, mada su teorije
esto prilagoene pojedinim strukama. Po Giddensu, pojam dru-
tvene teorije obuhvata niz odnosa koji se tiu ljudskog delanja,
drutvenih institucija i njihovih meusobnih odnosa (Giddens
1987:vii, 53).
stikog pokuaja Friedricha Engelsa da opie istorijski razvoj o-
veka u knjizi o poreklu porodice, privatne svojine i drave (1884).
Po Engelsu, istorijski razvoj je pratio liniju od pretklasnog dru-
tva (primitivni komunizam") preko razliitih plemenskih stadija,
ropstva i feudalnog drutva da bi se zavrio kapitalizmom. Po nje-
govim i Marxovim postulatima, meutim, i to je samo privreme-
no krajnja stanica istorijskog razvoja: kapitalizam e neizbeno
biti zamenjen socijalizmom, a krug e se pre ili kasnije zatvoriti
komunizmom i novim besklasnim drutvom.
Dok takav tip evolucionistikih klasifikacija nije bio u modi u
prvoj polovini dvadesetog stolea, one su doivele svoju rene-
sansu u takozvanom neoevolucionizmu u amerikoj antropolo-
giji tokom pedesetih i ezdesetih godina. Uprkos tome to se
smatralo da se sada vidi da razvoj drutva nije unilinearan (pravo-
linijski), ve da ima vie razvojnih tokova (multilinearan je), to

115
shvatanje je kao rezultat dalo tipologiju drutva sa pretpostavlje-
nom relevantnou, naime model druina - pleme - poglavar-
stvo - drava" (Service 1962, Fried 1967).
Mada je kasnije, posebno u procesnoj arheologiji, utroeno
mnogo energije da bi se ona napustila, takva gruba tipologizacija
razvoja drutva pokazala se izuzetno ilavom. Jedan od razloga
moe biti i taj to su mnogi arheolozi, polazei od elje da se
bave drutvom", smatrali taj model pogodnim, a zato to je on
nudio jasna merila toga ta je, na primer, poglavarstvo - merila
koja su izgledala laka" za arheoloku identifikaciju. To je tokom
ezdesetih i sedamdesetih navelo mnoge da se bave, kako je to
Kristian Kristiansen nazvao, arheologijom spiskova za proveru",
u kojoj se razliiti tipovi drutva identifikuju na osnovu datog
spiska dijagnostikih crta (Kristiansen 1984:72). Posledica takvog
pristupa je da je arheoloka graa redukovana na neku vrstu ilu-
stracije unapred odreenih razvojnih scenarija.
Kritika koja je upuena tome modelu, odnosila se i na to to
116
razvoja, unutar funkcionalizma i marksizma na primer. Kao to to
zastupa arheolog Terje Brattli, tako i ja evolucionizam shvatam
kao spoznajni preduslov zapadnog razmiljanja od sredine de-
vetnaestog veka (Brattli 1995). On je, da od Foucaulta pozajmim
jednu analogiju, ona voda" u kojoj plivaju sve savremene nau-
ne grane i teorije drutva.
Kulturni determinizam i difuzionizam
Teorija drutva i kulture u kulturnoistorijskoj arheologiji je
obeleena dvema osnovnim postavkama. Jedna je kulturni deter-
minizam, to jest shvatanje da norme i vrednosti jedne kulture
upravljaju ponaanjem pojedinaca. Sledstveno tome, pripadnost
odreenoj skupini ljudi sadri posedovanje odreenih vredno-
sti i odreenog naina ivota, to se pak odraava u materijalnoj
kulturi. Druga je difuzionistiko (i migracionistiko) vienje pro-
mena u kulturi. Takve promene su prouzrokovane ili time to se
shvatanja o novim osobinama kulture ire preko dodira sa dru-
gim kulturama, ili time to se ljudi koji su nosioci takvih shvata-
nja, sele.
Osnovna jedinica u toj paradigmi je pojam kulture. U svojoj
definiciji iz 1929. godine Gordon Childe tvrdi da moemo govo-
je on davao sasvim nerealnu perspektivu istorijskog razvoja tipa
kreni-stani". Prolost je zamiljena kao niz dugih, stabilnih peri-
oda povezanih sa razvojnim fazama druina - pleme - poglavar-
stvo - drava, prekinutih samo relativno kratkim fazama promena
izmeu njih. Ljudske zajednice su u polazitu statine, a prome-
ne su nenormalne situacije. S retkim izuzecima su promene ob-
janjavane takozvanim primarnim pokretaima" (prime movers"),
bilo da su to rat, trgovina, postavljanje irigacionih sistema, priti-
sak broja stanovnika ili tehnoloke promene. Uprkos tome to je
procesna arheologija uputila mnogo kritika takvim jednostranim
objanjenjima, videemo da su ona nastavila da igraju vanu ulo-
gu u njoj.
U nastavku u prei na pregled pojedinih teorija o drutvu
koje su vane ili su bile vane u arheologiji. Kao to sam ranije
obrazloio, strukturalizam u obraditi u sledeem poglavlju. Ne-
kome e u ovom poglavlju moda nedostajati evolucionizam".
Odgovor je da evolucionizam nije nikakva teorija o drutvu, ma-
da se moe konkretizovati u manje ili vie eksplicitne modele
riti o kulturi kada se odreeni tipovi arheoloke grae redovno
pojavljuju zajedno unutar jednog geografski ogranienog pod-
ruja (Childe 1929:v). Uprkos tome to Childe upuuje na mate-
rijalne ostatke kao kulturu, jasno je da se oni poimaju kao izrazi
kulture - kao tragovi kulture. Odnosno, kako to kae Guttorm
Gjessing: Kultura se uopte ne sastoji od predmeta ili obrazaca
ponaanja, ve od onog sadraja ideja koje su u pozadini vidlji-
vih manifestacija" (Gjessing 1951:220).
Kultura je dakle idejno ili duhovno zajednitvo jednog naro-
da, koje se konkretno ispoljava u odreenim posebnostima u
ponaanju, materijalnoj kulturi, umetnosti itd. Kultura odreuje
ivot i delanja ljudi, a kako je svaka kultura bila jedinstvena, osta-
vila je svoj posebni peat na onome to su ljudi stvorili. Arheo-
loka graa tako nosi u sebi odreene norme i ideje jedne kultu-
117
re. Slinosti u materijalnoj kulturi su zato izraz zajednikog sveta
ideja, dakle odreene su onom kulturom ili onim narodom ko-
me neko pripada, dok se razlike mogu tumaiti kao etnike ili
kulturne razlike. Kako Trigger (1989:150) tvrdi, takvo poimanje
kulture je jasno utemeljeno na tadanjem uverenju da rasa i krvno
srodstvo odluuju o ponaanju. To je bilo vreme u Evropi kada
je nacionalno jedinstvo bilo zastupano ukazivanjem na za-
jedniko bioloko naslee.
Uvoenje pojma kulture u arheologiju, te izolovanje kultur-
nih krugova u arheolokoj grai, esto se posmatra u vezi sa tako-
zvanim uenjem o kulturnim krugovima, koje su izneli nemaki i
austrijski geografi (Gjessing 1951:230, Bergman 1972:110). Jedan
kulturni krug ine po definiciji grupa ili skup kulturnih eleme -
nata koji se prostiru na istom geografskom podruju. Kroz karto-
grafisanje tih razliitih elemenata kulture (kao to su narodna
nonja, oblici kua, keramika, oruje itd.) dolazilo se do ograni-
enih kulturnih podruja, koja su dalje mogla da se srede hrono-
loki. Svaki kulturni krug se sastoji od heterogenog i nerazvrsta-
118
kua ili dekoru, sreeni po istoj osnovnoj gramatici". Sledstve-
no tome, razliiti ostaci imaju podjednako veliki potencijal kazi-
vanja o kulturnom sistemu (Leone 1982:743, videti sledee po-
glavlje).
Promene u kulturi se zbivanju kao posledica protoka ideja,
dakle kao posledica difuzije. Taj proces se esto naziva uticaj",
utok ideja" i kulturne pozajmice". Ali jasno je da pojam difuzije
u kulturnoistorijskoj arheologiji obuhvata i migracije itavih ljud-
skih skupina (Childe 1951b:l, Gjessing 1951:231). Seobe naroda
su bile time jedan vaan nain objanjavanja promena. Kad se na
jednom podruju dogodi iznenadna i Obuhvatna promena mate-
rijalne kulture, na primer promena na jugu Skandinavije koja
vodi od ertebelske kulture 2 do kulture levkastih pehara, to se
olako objanjava doseljavanjem novog naroda. Ili kako kae Chil-
de: Kad jedna cela kultura zameni neku drugu, onda je potpu-
no jasno re o migraciji" (Childe 1951:8-9).
Takva Obuhvatna promena kulture, meutim, retko se doga-
a. Promene se esto dogaaju tako to se zameni samo jedan
jednostavan element kulture. Takve promene se najradije obja-
njavaju kao kulturne pozajmice" i difuzija izmeu kultura, dru-
gim recima time to se novi impulsi i nove ideje ire preko kon-
nog skupa elemenata, a kako broj tako i tip tih elemenata varira
od jednog do drugog kulturnog kruga. To vai i za kulturne kru-
gove koji su zasnovani na arheolokoj osnovi (Bergman 1972:108).
Ni odnos izmeu razliitih kategorija grae unutar jednog kul-
turnog kruga nije posebno utvren. Dakle, ne postoji nikakva
unutranja, funkcionalna povezanost izmeu elemenata od kojih
su sastavljeni kulturni krugovi (Taylor 1948:112, Gjessing
1951:230).
Taj neujednaeni sastav jednog kulturnog kruga, meutim,
bez blieg odreenja merila za to koje elemente kulture i koli-
ko njih treba da sadri, nije se mogao braniti na osnovu teorije
o drutvu kulturnoistorijske arheologije. Poto kultura upravlja
ivotom i delanjem ljudi, svi izrazi kulture nose isti kulturni
peat. Oni su svi proizvod istog temeljnog idejnog zajednitva.
Na toj osnovi se sve materijalne kulturne odlike mogu shvatiti
kao jednake i podlone poreenju (videti Gibbon 1989:71-72).
U principu, ta misao nije toliko razliita od strukturalistike tvrd-
nje da su svi arheoloki ostaci, bilo da je re o smeu, oblicima
takta. Takva difuzionistika teorija preduslovljava da se inovacije
(pronalasci) dogaaju u samo malom broju zajednica u kojima
im okolnosti pogoduju. Kako Childe kae:
Ja sam difuzionista u sledeem smislu: Ja verujem da vani tehno-
loki pronalasci i otkria - kola sa tokovima, grnarsko kolo, sloeno
topljenje bakra, mlinski kamen koji se okree, kosa - obino bivaju
uinjeni jedanput i ire se iz jednog centra. (Childe 1951b:9)
Drugim recima, ako ljudi na jednom podruju smisle neke
inovacije, to jest izmisle novo poljoprivredno orue ili nov tip
amca, one se mogu rairiti na druga podruja pomou kulturne
difuzije ili uticaja. Takvo irenje znanja se moe izvesti trgovi-
nom ili drugim kontaktom. esto se pretpostavljalo da su uticaji
2
Po nalazitu u mestu Ertebolle u Danskoj.
119
i irenje novih kulturnih elemenata ili od civilizovanijih kultura
ka manje civilizovanim kulturama. Pojedini kulturni elementi su
mogli da dosegnu udaljena podruja dugo nakon to su izali iz
upotrebe na svom izvorinom podruju. Na taj nain su, na pri-
mer, lovake zajednice na krajnjem severu postale neka vrsta mu-
zeja" izumrlih kulturnih elemenata (Olsen 1991a).
Problem koji se, meutim, stalno vraao, bilo je razlikovanje
toga kad je jedna promena prouzrokovana difuzijom ideja, a kad
je prouzrokovana migracijama celih zajednica (uporedi Aberg
1948). U svojoj raspravi o tome Childe se postavio kritiki prema
onima koji su tvrdili doseljavanje na osnovu distribucije jednog
pojedinanog tipa oruja, jednog oblika nakita ili jednog stila
keramike. On ukazuje na to da je potpuno jasno da su metalno
oruje i nakit roba kojom se trgovalo. Pojedina skupina predme-
ta, ipak, moe ukazivati na doseljavanje ukoliko ukazuje na pro-
menjenu praksu, na primer jedan nov tip maa koji je sigurno
zahtevao novi nain borbe, na primer. Childe smatra i da prome-
ne u stilu keramike mogu biti dovoljan dokaz za migracije, a to
120
reno bioloko i kulturno jedinstvo. Poto su kulture shvatane
kao neto sutinski statino, bez sposobnosti da same izazovu obim-
ne promene, nije ostajalo mnogo mogunosti: manje ili vie ob-
uhvatne promene u materijalnoj kulturi moraju biti prouzroko-
vane time to jedna ljudska zajednica biva zamenjena drugom, ili
pak biva asimilovana u kulturu jedne nove zajednice.
Jedna druga istaknuta crta kulturne antropologije bila je da
se, kad jednu kulturu zameni neka druga, esto pokuavalo pro-
nai odakle su se doselili ljudi koji su bili nosioci te nove kul-
ture. Isto je vailo i za irenje jedne nove kulturne osobine
putem difuzije: Gde je ta osobina mogla nastati? Istraivai su
pokuavali da prate arheoloke tragove preko velikih podruja
ne bi li pronali izvorite, prastanite". Jedna od posebnosti
kulturnoistorijske arheologije jeste upravo traganje za poreklom
kultura, traganje za prastanitem iz koga su se narodi iz nekog
mistinog razloga iselili. Sline tendencije nalazimo u istom vre-
menu i u lingvistici, u kojoj je kljuno pitanje posebno bilo
poreklo indoevropskih jezika. Obrazac je da razliiti, ali srodni
jezici imaju zajedniko poreklo od koga su se nekada u davnoj
prolosti odvojili. Lingvisti i arheolozi su tada esto radili za -
jedno.
U severnoj Skandinaviji poznajemo taj problem iz rasprava o
potkrepljuje donekle sumnjivom tvrdnjom da je runo raena
keramika uopteno posmatrano domai rad koji su obavljale e-
ne" (Childe 1951b:9-10). ene, drugim recima, nisu u stanju da
same promene svoj nain pravljenja keramike, i zato novi stil
keramike nedvosmisleno znai da sad keramiku prave ene iz
neke druge zajednice ili druge kulture! esto se pretpostavljalo i
da razliiti stilovi keramike predstavljaju razliite etnike skupi-
ne. Imali smo trakastu grnariju, zajednicu levkastih pehara, kul-
ture uaste keramike i narod zvonastih pehara koji su se, kako se
pretpostavlja, smenjivali pojavom i irenjem novih stilova kera-
mike. Sirenje keramike ukazuje na zajednice koje se sele (Zvele-
bil 1995).
Nije teko videti da se migracionistika objanjenja promena
u jednom kulturnom krugu sama nameu na osnovu onog shva-
tanja kulture koje ini njihovu osnovu. Arheoloke kulture su
materijalni korelati duhovnih kultura, pa time i etnikih skupina
i rasa. U skladu sa tadanjim poimanjem etniciteta jedan arheo-
loki izdvojeni kompleks (jedna kultura") predstavlja zato zatvo-
poreklu komske kulture, a ne u manjoj meri i iz pitanja o pore-
klu Sama (Laponaca). Mnogi lingvisti, etnografi i arheolozi tvrdili
su da su se Sami doselili sa istoka, a pojedini meu njima su ak
tano smestili njihovo prastanite u dolinu Suhona, 500 km isto-
no od jezera Ladoga. Iz tog, ili iz drugih prastanita na severno-
ruskom podruju, krenuli su ka severnoj kaloti u bronzano do-
ba, predrimsko gvozdeno doba ili ak i kasnije. Kao to to kae
arheolog i antropolog Knut Odner:
Model je uvek isti: prastanite koje raspruje narod u seobu. U
skandinavskoj arheologiji Gotland je u pojedinim trenucima bio sma-
tran demografskom matericom koja je tokom nekoliko stolea nepre-
kidno raala" nove etnike skupine koje su, harajui, nestajale na
jugu i u Srednjoj Evropi. (Odner 1985:33)
 121 vo; u stvari nije zanimljivo ak ni van onoga to se moe istraivati
U svakom sluaju, ako oljutimo sumnjive rasistike varijante unutar kulturnoistorijske paradigme.
sa svetloputim, plavookim arijskim narodima koji potinjavaju
druge, nie i tamnoputije narode, ta tenja za traganjem za pore- Kultumoarheoloki primer: poreklo i irenje zemljoradnje
klom, za poecima jedne kulture, ostala je pokretaka snaga evrop-
ske arheologije sve do naih dana. Lagano, lagano su se talasi irenja kulture valjali tokom starog
Zato traganje za poreklom i prastanitem zauzima takvo sre- veka predazijskog prostora i Evrope. Struja je krenula sa jugoistoka
dinje mesto u kulturnoistorijskoj arheologiji? I to se moe po- prema severozapadu. Punih 5.000 godina je proteklo od osmog mile-
smatrati kao logina posledica shvatanja kulture u tradicionalnoj nijuma, kada su stanovnici Male Azije poeli da sakupljaju i zatim
arheologiji, u kome se kulture smatraju zatvorenim sistemima, kultiviu divlje vrste penice i jema, do onih dana, kada su na taj
nain proizvedene vrste itarica po prvi put zasejali u zemlju ovde u
ak i u biolokom smislu. Ako se na jednom podruju javi nov
Danskoj. (Br0ndsted 1962:97)
kulturni kompleks, na primer kultura bojnih sekira u junoj Skan-
dinaviji, to mora biti prouzrokovano time to su tu oblast osvojile Ovaj slikoviti opis uzet je iz dela o irenju zemljoradnje sa
nove skupine. Sledstveno tome, one mora da su odnekud dole, Srednjeg istoka do Skandinavije, a iz pera danskog arheologa
mora da su imale prastanite. Dakle, poriu se interna dinamika i Johannesa Br0ndsteda. Kulturnoarheoloko shvatanje porekla zem-
sposobnost za drutvenu i kulturnu preoblikuj kulture su primar- ljoradnje se, u najkraim crtama, svodi na to da je ona nastala u
no statine i konzervativne jedinice. Nije sluajno da se istorija jednom ili vie centara, i odatle se rairila u svoje poznato pod-
zavrava, da je reenje naeno, kad se lokalizuje prastanite. ta
se dogodilo u pradomovini" do ekspanzije, manje je zanimlji-
122 tome da vie ne tri bezuslovno za onom hranom koju pomna priro-
ruje putem difuzije i migracije. Jedan od preduslova nastanka da tako dobro krije i brani. Od tada nadalje ovek je postao nezavisni-
zemljoradnje u takvim centrima bili su dobri materijalni uslovi: ji. (Br0ndsted 1962:98)
zajednice u nevoljama i bedi nisu dovitljive, jer nemaju vika
vremena za razmiljanje, eksperimentisanje i raspravu" (Sauer Nakon to su se talasi kulturnog napretka prevaljali preko
1952). Evrope, stigli su konano do praga Skandinavije i Danske. Br0nd-
Arheolog Carl Sauer je ranih pedesetih tvrdio da je primarni sted predlae tri mogua naina na koji su zemljoradnja i stoar-
stvo konano mogli da budu uvedeni u Dansku. Prvi nain da su
centar nastanka zemljoradnje jugoistona Azija. Odatle se zem-
mezolitske sakupljako-lovake skupine poznate kao ertebelska
ljoradnja proirila na ceo stari svet. Kao posledica irenja ideja
kultura dole u dodir sa junijim ratarskim zajednicama i od
nastali su sekundarni centri u Kini, Indiji, Africi i na Srednjem
njih oteli, pozajmili ili nauili raznorazne stvari". Kroz te kulturne
istoku, gde su pripitomljene nove biljke i ivotinjske vrste. Od
pozajmice su i ljudi iz ertebelske kulture i sami postepeno
Srednjeg istoka se zemljoradnja proirila u Evropu. Ili kako to
postali zemljoradnici. Drugi nain na koji je zemljoradnja mogla
kae Sauer: U istoriji oveanstva, ako je ne tumaim sasvim po-
biti uvedena, jeste putem veih doseljavanja stranih ratarskih ple-
greno, difuzija ideja iz nekoliko jezgrenih podruja jeste pravi-
lo, a nezavisan, paralelan razvoj - izuzetak" (Sauer 1952:3).
Nakon to je zemljoradnja nastala u jednom centru, zapoeo
je proces difuzije. Kao krugovi u vodi kulturni napredak se irio
iz centra inovacije ka manje inovativnim skupinama. I one su sad
mogle da koriste napredak koji je zemljoradnja sadrala, i time
poboljaju svoje uslove ivota i svoj ivotni standard. Jer po vi-
enju kulturne antropologije zemljoradnja je doprinela da
oslobodi oveka dotad vrsto vezanog za prirodu; prvi korak ka
123
mena, koja su pokorila lovake zajednice. Trei nain, za koji
Brondsted veruje da je bio pravi, jeste da je zemljoradnja mogla
biti uvedena kombinacijom kulturnih pozajmica i doseljavanja
(Brondsted 1962:101).
Zato bi sakupljako-lovake zajednice prihvatile zemljorad-
nju malo se razmatra u kulturnoistorijskoj arheologiji. Implicitna
logika je, izgleda, da je re o viem obliku kulture koji pobolja-
va ivot skupljaa i lovaca, ili protiv koje oni ionako ne mogu da
se izbore.
Funkcionalizam i ekonomski determinizam
Funkcionalizam je oznaka koja se koristi za nesistematski skup
vie srodnih doktrina razvijenih u razliitim granama nauke to-
kom ovog stolea. Vei broj njih je neposredno inspirisao fran-
cuski istraiva drutva Emile Durkheim sa svojom organskom
teorijom drutva. Najpoznatija varijanta je antropoloki funkcio-
nalizam" Radcliffe-Browna i Malinowskog, normativni funkcio-
124
plua i bubrezi ispunjavaju odreene potrebe sa ciljem da orga-
nizam kao celina moe da ivi i funkcionie. Funkcionalistiko rigidnog stepenastog evolucionizma. Oba ta pravca su stavljala
objanjenje toga zato je jedno drutvo socijalno stratifikovano
(raslojeno), sa elitom na vrhu koja upravlja, mora zato biti da je
to funkcionalno nuno zbog potreba koje jedan sloen drutveni
sistem ima. Takav sistem ima potrebu" za jasnom podelom rada i
za rukovodiocima koji mogu da upravljaju na primer trgovinom,
graevinskim radovima i ureajima za navodnjavanje.
Na osnovu takve definicije ja identifikujem procesnu arheo-
logiju kao funkcionalistiku. Mada postoje i elementi socijalnog
funkcionalizma, ipak je ekoloki funkcionalizam preovlaivao to-
kom ezdesetih i sedamdesetih godina. Taj tip razuma" na koji
se posebno usmeravalo, bile su potrebe praistorijskih drutava da
budu u ekolokoj ravnotei sa okolinom. Nain na koji je ta rav-
notea ostvarivana ili obnavljana, jeste samo objanjenje toga ta
se deavalo u tim drutvima i sa njima.
Funkcionalizam je uao u novu arheologiju preko amerike
neoevolucionistike" antropologije tokom pedesetih i ezde-
setih godina. Funkcionalizam je u antropologiji, meutim, znatno
stariji, a pre svega je povezan sa britanskom antropologijom i
njenim najistaknutijim predstavnicima Malinowskim i Radcliffe-
Brownom (Kuper 1978). Nastao je dvadesetih kao reakcija i na
nalizam" Talcotta Parsonsa u sociologiji, i Skinnerov biheviori-
zam" u psihologiji i teoriji ponaanja (Giddens 1979).
U arheologiji je funkcionalizam bio karakteristian pre svega
za procesnu arheologiju, mada su arheolozi i ranije koristili funk-
cionalistike pristupe. To vai, na primer, za Grahama Clarka u
Engleskoj, Waltera Taylora u SAD, i u odreenoj meri za norve-
kog arheologa A. W Br0ggera. ta je funkcionalistika arheologi-
ja" zavisi naravno od toga kako se definie pojam funkcionali-
zma. Vano je seliti se da se ne postaje funkcionalista tako to se
kae da neto ima neku funkciju. ovek ne postaje funkcionali-
sta ni tako to pojavu odreene tehnologije objasni time da ona
ima praktian znaaj.
Kao teorija o drutvu funkcionalizam je definisan na osnovu
dva naela: kao prvo, drutva ili drutveni sistemi imaju sopstveni
razum" u obliku imanentnih potreba, a kao drugo, nain na koji
te potrebe bivaju zadovoljene, ini objanjenje toga ta se doga-
a u tim sistemima ili sa njima (Giddens 1979). On se moe po-
smatrati kao analogan tome kako telesni organi kao to su srce,
artikularistiku i na difuzionistiku antropologiju (u kojoj je
uenje o kulturnim krugovima imalo jako uporite), a protiv
teite na istoriju i poreklo kao osnov za razumevanje drutva,
dok su ih funkcionalisti odbijali kao spekulativna nagaanja. Ili
kako to Radcliffe-Brown kae 1929:
.. .stvaran sukob u antropolokim izuavanjima nije izmeu evo-
lucionista" i difuzionista", pa ni izmeu razliitih difuzionistikih"
kola, ve izmeu pria zasnovanih na nagaanjima s jedne i funkcio-
nalnih prouavanja drutva s druge strane. (Radcliffe-Brown
1929:53)
Radovi Malinowskog jesu primer tog novog funkcionalnog
shvatanja drutva i kulture. On je odbacio vladajue shvatanje da
125
je kultura duhovni kapacitet, jedinstven za pojedini narod, i na-
mesto toga kulturu posmatrao kao praktian instrument koji se
stara o tome da drutvo preivi. Kultura obezbeuje da bioloke i
ekonomske potrebe drutva budu zadovoljene; ona je neka vrsta
drutvenog nadrazuma". Kroz istraivanja Malinowskog pokazalo
se da razliiti i naizgled bizarni obiaji primitivnih zajednica
imaju u osnovi praktine uzroke, mada ih sami uroenici nisu
svesni. Iza svega je stajala jasna elja Malinowskog da egzotine
uroenike predstavi u simpatinom svedu. On je eleo da poka-
e da ispod povrine naizgled besmislenih obiaja i rituala poiva
onaj razum koji svaki Evropljanin moe da shvati, naime prakti-
na korist. Kultura je time dobila pre svega upotrebnu vrednost
(Sahlins 1976).
Ta redukcija kulture na praktinu, ekonomsku korisnost bila
je osnovna tema u amerikoj neoevolucionistikoj antropologiji
tokom pedesetih i ezdesetih godina. Tu je pojam kulture stav-
ljen u vie sistematizovan ekoloki kontekst, onako kako to, meu
ostalim, dolazi do izraza u kulturnoj ekologiji" Juliana Ste-
126
avaju daje bioloki smisao - prilagodavanje, ravnotea, funkcija, pre-
ivljavanje." (Rappaport 1971:243)
Jedna posebnost te antropologije bila je i da se za aspekte
kulture, koje obino ne shvatamo kao ekonomske, na primer
rituale i tabue, pretpostavilo da imaju praktinu, ekoloku funk-
ciju (Harris 1965).
Knjiga Roya Rappaporta Pigs for the Ancestors (1968) pred-
stavlja dobar primer toga tipa ekolokog funkcionalizma. U njoj
Rappaport pokuava da iz jedne takve perspektive analizira rituale
plemena Cembaga. Cembage su skupina zemljoradnika koja
zemljite dobija spaljivanjem ume, a ivi na jednoj maloj terito-
riji u planinama Nove Gvineje. Njihovi rituali se, izmeu ostalog,
obavljaju kao godinje sveanosti na kojima se kolju i jedu svinje.
Cembage same dovode te rituale u vezu sa razliitim mitolokim
predstavama, izmeu ostalih sa duhovima prirode i kultom pre-
daka. Rappaport, meutim, eli da pokae da ta religijska obja-
njenja rituala predstavljaju mistifikovanje ekonomske racional-
nosti koja se krije ispod njih, da ti rituali imaju svoju ekoloku
logiku uprkos tome to ih same Cembage nisu svesne.
U Rappaportovoj analizi racionalnost rituala se sastoji u tome
to su oni nain regulacije populacije svinja. Suvie velika popu-
warda. Ona je bila pokuaj da se daju precizni i iscrpni odgovori
na pitanje o odnosu izmeu ljudi i prirodne okoline time to bi
se ovek i njegova kultura posmatrali kao deo ekosistema (Ste-
ward 1955). Tokom ezdesetih taj ekoloki funkcionalizam je ste-
kao potpuno preovlaajui poloaj u amerikoj antropologiji.
Onde gde je zanimanje nekada bilo usmereno na sisteme srod-
stva i brane odnose, sad je usmereno na ekologiju, demografi-
ju, navike u ishrani, prilagoavanje energetskim sistemima. Za-
jedniko za taj pravac bilo je shvatanje kulture kao specifino
ljudskog oblika prilagoavanja. Po Royu Rappaportu kultura nije
nita drugo do nain upuivanja na postojee tehnike koje
jedno (ljudsko) stanovnitvo koristi da odrava samo sebe unutar
svoje prirodne sredine" (Rappaport 1968:5). Rappaport formuli-
e osnovu ekoloke antropologije ovako:
Precizna karakteristika ekoloke antropologije nije samo da ona
u svojini pokuajima kartografisanja fenomena kulture uzima u obzir
inioce sredine, ve da ona kljunim terminima, onima koji je obele-
lacija svinja otetila bi resurse podruja, ukljuujui i prinose
biljaka koje ljudi gaje, a ekoloka logika rituala je da oni u redov-
nim razmacima uzimaju suficit populacije svinja, tako da ona ostaje na
odrivom nivou. Rituali zato funkcioniu u lokalnom ekosistemu
kao negativni povratni mehanizam (videti dole), to jest uklanjaju
uzroke potencijalne neravnotee sistema.
Rappaportova analiza ilustruje jedno od klasinih pitanja u ras-
pravama o funkcionalizmu: Da li su rituali vezani za svinje uslovljeni
onim uinkom regulacije populacije koji imaju? Postoje li oni zato to
su nain odravanja populacije svinja na niem nivou, ili je to samo
koristan uzgredni uinak rituala? Prvi odgovor je klasina funk-
cionalistika formulacija, potonji nije. Uopteno reeno, moemo
rei da je re o funkcionalistikom objanjenju kada se postojanje
jedne pojave objanjava uincima ili funkcijama koje ona ima.
127
Procesna arheologija kao arheoloki
funkcionalizam
Binford je iz te neoevolucionistike antropologije preuzeo
svoju ekoloku definiciju kulture kao sredstva prilagoavanja.
Na isti nain kao u neoevolucionistikoj antropologiji,
funkcionalizam je u arheologiji prvenstveno ekoloki
funkcionalizam. I u njoj je doao do izraza usredsreivanjem
na prilagodavanje i ravnoteu. Drutvo se prilagoava prirodnoj
sredini fleksibilnim kulturnim mehanizmima.
Taj ekoloki funkcionalizam izgleda ima tri osnovna
predu-slova: prvo, drutvo eli" da svoj potencijal optimalno
realizuje u odnosu na okvire koje postavlja priroda, drugo,
postoji funkcionalna zavisnost izmeu delova drutva, i tree,
svaki sistem eli" da bude u ravnotei. Logika posledica toga
je da se uzrok drutvenih promena prvenstveno mora potraiti
izvan samog drutvenog sistema - u poremeajima u prirodnoj
sredini ili u stanovnitvu koje iz nekog razloga preraste svoju
resursnu osnovu. Kako ameriki arheolog James Hill pie:
128
ku od kulturnoistorijske arheologije, u kojoj se promene moraju
pripisati migracijama ili difuziji, sada se za kulturu tvrdi da je
fleksibilni i dinamini mehanizam koji drutvo osposobljava za
prilagoavanje novim uslovima.
Jedan od problema ekolokog funkcionalizma kao teorije o
drutvu jeste, meutim, da on ne moe da objasni one varijacije
koje postoje unutar okvira koje postavlja priroda. Ako drutvo ne
postoji u prefinjenoj ravnotei sa onim to priroda moe da pod-
nese, teko je rei kako sredina moe da upravlja oblikovanjem i
promenama drutva. Ista prirodna sredina dokazivo otvara mo-
gunost itavog niza ekonomskih i drutvenih formi. Ili kako Mar-
shall Sahlins (1969:30) kae: ...priroda postavlja samo spoljne
okvire koji otprilike utvruju ta je mogue, ali koji ine prihva-
tljivim skoro bilo ta od onoga to je mogue."
Funkcionalistiki primer: uvoenje zemljoradnje u
Dansku
Arheolozi smatraju da je zemljoradnja stigla u Dansku, a i u
junu Skandinaviju, oko 4.000 godina pre Hrista. U arheolokoj
grai se taj prelaz iz mezolita u neolit odraava kroz jasnu pro-
...nikakav sistem ne moe se sam promeniti; promene mogu da
pokrenu samo izvori izvan njega. Ako je jedan sistem u
ravnotei, on e u njoj i ostati ukoliko uticaj spolja ne poremeti
tu ravnoteu" (Hill 1977:6).
Kultura je postala onaj inilac koji objanjava preivljavanje
sistema. Ona nije vie iracionalna, duhovna veliina, ve prakti-
an termostat" koji je neprekidno povezan sa prirodnom sredi-
nom i regulie svaki poremeaj. Colin Renfrew opisuje tu funkci-
ju na sledei nain:
Kultura ... je pre svega sredstvo ravnotee, konzervativni uticaj
koji obezbeduje da promene sistema budu minimalizovane. Ona je
onaj fleksibilni mehanizam prilagoavanja koji dozvoljava drutvu da
preivi Uprkos promenama u prirodnoj sredini (Renfrew 1972:486).
Ono na ta je vano obratiti panju jeste da sama logika siste-
ma iznuuje promenu. Promene ne uzrokuju izumi", kreativne
linosti koje pod pogodnim drutvenim i kulturnim uslovima
pronalaze novu tehnologiju u korist ljudi, tehnologiju koja se
iri drugim, manje srenim narodima uz pomo difuzije. Za razli-
menu oblika orua, pogrebnih obiaja i tipova stanita. Mlai
mezolitski kompleks se obino naziva ertebelskom kulturom, dok
se stariji neolitski kompleks naziva kulturom levkastih pehara.
Unutar kulturnoarheoloke paradigme ta dva kompleksa su shva-
tana kao dva naroda. Ljudi iz ertebelske kulture su kao svoju
privredu imali lov, ribolov i sakupljanje. Oko 4000. godine pre
Hrista doseljava se u Dansku jedan nov narod, nosilac kulture
levkastih pehara. Oni su bili zemljoradnici i na viem stupnju
kulture od ljudi iz ertebelske kulture, koji su time ili asimilovani
ili istrebljeni.
Tokom sedamdesetih niz mlaih danskih arheologa bio je
nadahnut angloamerikom procesnom arheologijom. Oni su dali
novo, funkcionalistiko objanjenje uvoenja zemljoradnje.
Uvoenje zemljoradnje i promene u materijalnoj kulturi posma-
trali su kao internu promenu kojom je prvobitna zajednica saku-
129
pijaca i lovaca prela na to da budu ratari (Andersen 1973, Fisher
1974, Paludan-Mller 1978, Jensen 1979). Objanjenje zato se to
dogodilo, jeste dobar primer ekolokog funcionalizma koji je
preovladao u novoj arheologiji.
Krajem starijeg kamenog doba zbile su se vane ekoloke
promene u Danskoj. Klima je postala toplija i vlanija. Podruja
u unutranjosti, koja su ranije bila pogodni otvoreni tereni za
lov, zarastaju u praumu hrastova, brestova i lipa. Sve to davalo
je loe mogunosti za lov i nastanjivanje. Istovremeno nivo mo-
ra je rastao, ime se smanjuje prostor, ali se i poboljava mari-
timna proizvodnja resursa. Zbog tih ekolokih promena zajed-
nice sakupljaa i lovaca sve se vie orijentiu ka obali i morskim
resursima. Sa praumom u zaleu i morem ispred sebe lovake
zajednice su upuene na stalna stanita na obali i u njima zatvo-
rene.
Nastanjivanje uz obalu dobija demografske posledice. Poto
u stalno nastanjenim zajednicama odrasta vie dece nego u mo-
130
Teorija sistema
Zajednika crta razliitih ekolokih funkcionalistikih analiza
u antropologiji i arheologiji tokom ezdesetih i sedamdesetih
godina dvadesetog veka bila je da su se u njima skoro svi pozivali
na teoriju sistema. Mada se moe tvrditi da ne postoji nikakva
nuna veza izmeu teorije sistema i funkcionalizma (videti Kohl
1981:95), teorija sistema je u arheologiji gotovo izjednaavana sa
funkcionalistikom teorijom drutva. Teko je zamisliti naglaa-
vanje kulture kao funkcionalnog sistema, koji se sastoji od vie
podsistema, bez tog analitikog orua.
Teorija sistema je zasnovana na nekolikim modelima koje je
biolog Ludwig von Bertalanffy poeo da razvija etrdesetih godi-
na dvadesetog veka. On tvrdi da svim sistemima, bilo da su bio-
loki, geoloki, tehniki ili drutveni, upravljaju isti unutranji
principi. Osnovna misao je, prvo, da se svi ti sistemi sastoje od
delova ili supsistema koji deluju zajedno, i drugo, da se mogu
formulisati univerzalna pravila, odnosno univerzalni zakoni kako
svaki takav sistem funkcionie, nezavisno od njegovog specifi-
nog karaktera.
Teorija sistema je dala arheolozima konkretan model za ostva-
renje teze da se drutvo sastoji od funkcionalnih, meuzavisnih
bilnim, to dovodi do rasta broja stanovnika i poveanog pritiska
na resurse. Izgleda da je broj stanovnika vremenom dosegao gra-
nicu onoga to priroda moe da izdri; sva dostupna mesta po-
godna za nastanjivanje su iskoriena, i postoje znaci unutranjih
sukoba i krize. Uz to se zbog promene saliniteta mora smanjio
vaan resurs - ostrige (Rowley-Conwy 1984).
Prema objanjenjima nove arheologije eksperimentisanje sa
obradom zemlje, a zatim i postepeni prelazak na zemljoradnju,
predstavlja funkcionalno reenje krize pomou kulture. Pozna-
vanje zemljoradnje i stoarstva prenelo se od susednih skupina
na jugu, ali uvoenje takve privrede u Dansku nikako nije prou-
zrokovala neka automatska difuzija. injenica je da je skoro hi-
ljadu godina takav dodir postojao, a da se zemljoradnja nije pro-
irila. Kad je zemljoradnja prihvaena, to je bio rezultat neravno-
tee i selektivnog pritiska". Poto je nastala neravnotea izmeu
veliine populacije i dostupnih resursa, odgovor kulture je bio
da povea proizvodnju prihvatajui zemljoradnju i krei prau-
mu u unutranjosti.
supsistema. To znai da su razliiti delovi sistema vezani jedan
za drugi, i da razvoj jednog dela mora dovesti do promena u
drugim delovima. Te promene se dogaaju po funkcionalisti-
kom principu da drutva imaju imanentni razum ili imanentnu
racionalnost u obliku stalne tenje za ravnoteom. Kad ta ravno-
tea sistema bude iz nekog razloga poremeena, interni regula-
cioni inioci drutva dovode do toga da se uspostavlja nova
ravnotea. Taj princip samoregulacije sistema da bi se postigla
ravnotea naziva se kibernetika (Clarke 1968, Flannery 1968,
Plog l975).
U teoriji sistema razlikuju se dva razliita vida reagovanja jed-
nog sistema na promene - negativna i pozitivna povratna sprega:
Negativna povratna sprega obuhvata procese koji odravaju
sistem u njegovom prvobitnom stanju, to jest ravnotea sistema
131
se obnavlja time to se uinak poremeaja neutralie. Na primer, mu), na primer u obliku sistema za navodnjavanje zbog kojih se
dogodi se poremeaj prouzrokovan poveanjem broja stanovni-
ka (promeni se demografski supsistem"). To ima za posledicu
loije prilike - manje hrane, poveanje oboljenja i smrtnosti i,
naravno, smanjenje broja stanovnika. Sistem se stabilizuje na svom
starom nivou. Jedan drugi primer negativne povratne sprege je
Rappaportova analiza ritualnih svetkovina sa jedenjem svinjetine
meu Cembagama (videti gore). Rituali tu doprinose da se odri
kontrola nad populacijom svinja, to jest da ona ostane ispod one
granice ije bi prekoraenje prouzrokovalo unitavanje lokalnog
ekosistema.
Pozitivnu povratnu spregu ine odgovori sistema koji dovo-
de do promene sistema kao celine. Poremeaji se pojaavaju ti-
me to se menjaju drugi podsistemi, a nova ravnotea se uspo-
stavlja na jednom viem nivou. Pogledajmo opet primer sa pora-
stom broja stanovnika. On moe da dovede i do pozitivne povrat-
ne sprege, koja se dogaa tako to pritisak na resurse moe dove-
132
skih analiza kulturnih promena, na primer objanjenja prelaska
sa sakupljanja i lova na zemljoradnju. Zanimanje za pritisak sta-
novnitva kao objanjenje promena delimino je podstakla i knjiga
Ester Boserup The Conditions of Agricultural Growth (1965). Nje-
na glavna teza je da je razvoj naprednije ratarske tehnologije
rezultat nametnut porastom broja stanovnika i krizom resursa koja
je sledila iza njega. Taj nain razmiljanja u upadljivoj je su-
protnosti sa tradicionalnim pogledom na razvoj i inovacije. Unu-
tar kulturnoistorijske arheologije smatralo se da je rezultat toga
to su sposobni ljudi s mnogo slobodnog vremena smiljali nove
stvari. Prema Ester Boserup tehnoloke promene su rezultat kri-
ze, to jest nude.
Poetak jednog procesa promena, ono to pokrene toko-
ve", mogu, meutim, prouzrokovati i sluajnosti ili nesree. Zato
u ovde dati jedan sistemskoteorijski primer iz arheologije u ko-
me pritisak stanovnitva ne igra odluujuu ulogu za prelazak na
zemljoradnju.
Sistemskoteorijski primer: poreklo zemljoradnje u
Meksiku
Jedan od klasinih" sistemskoteorijskih radova u arheologiji,
a ujedno i jedan od najranijih, jeste lanak Archeological
sti do tehnolokih inovacija (promena u tehnolokom supsiste-
onda moe privreivati na ranije suvim i besplodnim podruji-
ma. To dovodi do poveane proizvodnje prehrambenih proizvo-
da, ali i do novih poslova i potrebe da se njima upravlja. To stvara
nove potrebe za prevozom i raspodelom, to dalje moe da do-
vede do pojave drutvene i administrativne elite (promene u dru-
tvenom podsistemu). Tako posmatrano, pozitivna povratna spre-
ga se moe uporediti sa grudvom snega koja poinje da se kotr-
lja, ili sa padanjem poredanih domina. Promene prouzrokovane
pozitivnom povratnom spregom smatraju se ireverzibilnim, to jest
nepovratnim. Takve sistemske promene su ujedno nezavisne od
volje ljudi ili njihove svesti o njima. One se, da tako kaemo,
dogaaju uesnicima iza lea.
Posledica i funkcionalistikog i sistemskoteorijskog miljenja
jeste da se drutvene i kulturne promene mogu dogoditi samo
kao rezultat neravnotee u sistemu, dakle nedostatka ravnotee.
Demografija je zato postala vana komponenta sistemskoteorij-
Systems theory and early Mesoamerica" Kenta Flanneryja iz 1968.
On istrauje uvoenje zemljoradnje u Srednjoj Americi, odree-
nije, u Meksiku. Proces je zapoeo oko 5.000 godina pre nove
ere i zavrio" se neposredno posle 2000. godine pre nove ere.
Polazite analize je iskoriavanje resursa u sakupljako-lovakim
zajednicama izmeu 8.000 i 5.000 godina pre nove ere, dakle
pre uvoenja zemljoradnje. ivotinjske kosti i ostaci biljaka sa
niza lokaliteta pokazali su da su se te zajednice prilagodile odre-
enom izboru vrsta koje su se javljaje preko granica razliitih
biotopa. Te vrste su inile glavnu hranu u pet prehrambenih
sistema" izmeu kojih su se te zajednice kretale zavisno od sezo-
ne. Te vrste su bili jelen, kuni, magvej, mahunaste biljke i kaktu-
sovi plodovi.
 133
Jedan od Flanneryjevih sredinjih argumenata je da sa tako
mnogo prehrambenih sistema mogu nastati sukobi ukoliko ih
treba istovremeno iskoriavati. Problem njihove integracije u jed-
nu privredu delom je resila sama priroda tako to su se najvanije
vrste pojavljivale uglavnom u razliitim godinjim dobima. Na
osnovu toga sakupljako-lovake zajednice su planirale podelu
godine kao sezonsko smenjivanje razliitih prehrambenih siste-
ma, to je povlailo za sobom selidbu izmeu razliitih sezonskih
podruja. U odreenim podrujima istovremeno je moglo da se
koristi vie prehrambenih sistema time to bi se zajednica razbila
na manje radne skupine. U sluajevima kad bi sakupljanje nekih
resursa ipak dolo u sukob sa iskoriavanjem drugih, morali su
da biraju.
Oko 5.000 godine pre nove ere poeli su procesi koji su
doveli do pojave zamljoradnje i prelaska na sedelake zajednice.
Po Flanneryju, itava stvar je zapoela zbog prilino beznaajnih
ili sluajnih poetnih udaraca" (accidental initial kicks"), zbog
kojih je snena lopta poela da se kotrlja. To se zbilo u obliku
134
aktivnostima kojima su se ranije posveivali u to vreme. Prolee i
jesen su bile najvanije sezone i za lov i za sakupljanje. Gajenje
kukuruza je bilo toliko radnointenzivno da je spreilo i da se manje
radne skupine sele na stara sezonska stanita i pozabave se starijim
prehrambenim sistemima. Razvoj kukuruza kao preovlauju-eg
prehrambenog sistema je zato uinio da su ljudi u sve veoj meri
bili prinueni da ostanu na istom mestu. Kao posledica toga
sedelaki seoski ivot postao je nov nain ivota ljudi. Jedna mala,
sluajna promena je dakle pokrenula mehanizam pozitivne po-
vratne sprege koja je kao posledicu imala da je tokom perioda od
tri hiljade godina stanovnitvo Meksika od mobilne sakupljako-
lovake zajednice prelo na sedelaki ratarski nain ivota.
Po Flanneryju teorija sistema ima tu prednost da nam omo-
guava da analiziramo praistorijske kulture kao sisteme, te da ona
usmerava istraivanja ka mehanizmima koji spreavaju ili pospe-
uju promene. Ona nas ini nezavisnima od modela koji kulturne
promene posmatraju kao neto iznenadno i dramatino novo, to
su stvorili izumi" ili geniji". Promene se mogu javiti kao
neznatna odstupanja u malom delu ukupnog sistema, ali kroz
mehanizam pozitivne povratne sprege odstupanja mogu izazvati
ozbiljne promene celog sistema.
serije genetskih promena koje su se odvijale na dve vrste biljaka:
pasulju i kukuruzu. Iskoriavanje tih vrsta je bilo prilino nebit-
no u poreenju sa onima koje su inile temelj u pet drugih pre-
hrambenih sistema. Genetske promene su, meutim, dovele do
enormnog poveanja prehrambene vrednosti kukuruza i pasulja,
to je prvobitni sistem izbacilo iz ravnotee.
Promene su se dogodile prvenstveno na divljem kukuruzu, i
bilo je sve korisnije gajiti ga. Klipovi su bili sve vei i na njima je
bilo sve vie redova zrna. Da bi proirili podruja rasta sakuplja-
ko-lovake zajednice su ga sadile na visijama. On se tu ukrstio sa
bliskim divljim vrstama, i tako su nastale nove uspene mutacije.
Kroz pozitivnu povratnu spregu gajenje kukuruza je vremenom
postalo najpogodniji prehrambeni sistem u Srednjoj Americi.
Kako je znaaj kukuruza vremenom rastao, taj prehrambeni
sistem je doao u sukob sa drugim, starijim prehrambenim siste-
mima. Gajenje kukuruza je zahtevalo vreme saenja s prolea i
period berbe rano u jesen. To je bilo u sukobu sa prehrambenim
Marksizam: suprotnosti kao pokretaka snaga
istorije
U zapadnoj nauci o drutvu i kulturi marksizam je imao rela-
tivno marginalnu poziciju u periodu pre 1960. To je, naravno,
vailo i za arheologiju. Sa izuzetkom istraivanja koja je radio
Vere Gordon Childe od 1930. pa do svoje smrti 1957. godine,
marksizam je minimalno uticao na zapadnu arheologiju. Krajem
ezdesetih, meutim, drutvene nauke su izvele kritiki zaokret",
operaciju okretanja koja je u znaajnoj meri bila u vezi sa tako-
zvanom raspravom o pozitivizmu (Slagstad 1980). U okvirima fi-
lozofije, istorije, sociologije, antropologije i teorije knjievnosti
doiveli smo novo i obuhvatno zanimanje za marksizam, to je
rezultiralo nizom - esto suprotstavljenih - pravaca.
 135
To novo zanimanje za marksistiku teoriju ostavilo je za so-
bom trag u arheolokim istraivanjima. Tek krajem sedamdesetih
moemo videti tendencije izvorno marksistike arheologije u Za-
padnoj Evropi. Marksistiki pravac koji je tada stekao najvie uti-
caja, jeste takozvani strukturalistiki marksizam, a moje pred-
stavljanje marksistike teorije zasnovano je uglavnom na teoreti-
arima koji pripadaju tom pravcu (Althusser & Balibar 1970, Alt-
husser 1977, Godelier 1975). Strukturalistiki marksizam je opisi-
van kao plod dijaloga koji je ezdesetih voden izmeu francu-
skih strukturalista i marksista (Friedman 1974). Francuski filozof
Louis Althusser se smatra najvanijim teoretiarem tog pravca, a
njegovi radovi su izvrili veliki uticaj na francuske antropologe
kao to su Maurice Godelier i Claude Meillasoux.
Istorijski materijalizam
Pre Marxovog doba, to jest do etrdesetih godina devetnae-
stog veka, istorija se uglavnom poistoveivala sa istorijom duha".
136
imamo ideoloku nadgradnju. U marksistikoj misli ekonomija
ima jednu materijalnu i jednu drutvenu stranu, a nain proiz-
vodnje je zato kombinacija dve strukture: proizvodnih snaga i
proizvodnih odnosa. Proizvodne snage ine materijalni uslovi
proizvodnje - resursi, tehnologija i radna snaga. Njima pripadaju
i organizacija rada ili oni oblici saradnje koje tehnologija zahte-
va. Proizvodni odnosi obeleavaju drutvenu organizaciju proiz-
vodnje, i obuhvataju okolnosti kao to su vlasnitvo nad zemljom
i pribor za lov, raspodelu proizvoda, te drutvenu podelu rada
(na primer izmeu polova). Proizvodni odnosi time opisuju dru-
tvene odnose izmeu ljudi u proizvodnji, to jest u kojoj meri su
oni ravnopravni ili hijerarhijski.
esto se tvrdi da se u marksistikom drutvenom modelu ide-
oloka nadgradnja posmatra kao pasivan odraz ekonomije ili na-
ina proizvodnje. To je samo delimino tano. U marksistikom
miljenju je ideologija neraskidivo povezana sa ukupnim dru-
tvenim modelom i posebno sa teorijom o protivrenostima (vi-
deti dole). Drutvena uloga ideologije jeste da deluje kao le -
pak" u drutvenoj maineriji. Konkretnije, ideologija doprinosi
prikrivanju suprotnosti koje postoje u drutvu time to svet pred-
stavljaju kao dat, nesporan i bez sukoba. Ona stvara lanu svest"
koja spreava ljude da vide svoju sopstvenu drutvenu stvarnost
U posebnoj meri to vai za Hegela, koji je istoriju video kao
otelotvorenje idealnih verskih, politikih i filozofskih ideja. To
je dovelo do poimanja istorije po kome ideje u stvari upravljaju
tokom istorije (T. B. Eriksen 1994:495). Takav idealistiki pogled
na istoriju obeleavao je i nemaku istorijsku kolu" i ranu her-
meneutiku (videti tree poglavlje).
Marxovo poimanje istorije, takozvani istorijski materijalizam,
potpuno raskida sa takvim idealistikim poimanjem istorije i na-
mesto njega naglaava ekonomsku istoriju. U sreditu njegovog
poimanja istorije stoji proizvodnja: ovek koji radi i njegovi eko-
nomski uslovi. Istorijske promene i razvoj drutva odvijaju se kao
posledice promena onih snaga, okolnosti i procesa koji su vezani
za proizvodnju ivotnih potreptina. Po Marxu, razvoj verskih,
politikih i filozofskih ideja nije uzrok drutvenih promena, ve
je pre sekundarni proizvod ekonomskog razvoja. Oni pripadaju
ideolokoj sferi i prilagoeni su potrebama onih koji vladaju.
Marxov model drutva zasnovan je na dvoslojnoj podeli: Na
dnu imamo ekonomsku bazu ili nain proizvodnje, a iznad nje
onakvom kakva jeste. Ideolokim instrumentima kao to su vera i
politika propaganda ljudi bivaju pasivizirani i nisu u stanju da
prozru ono tlaenje i izrabljivanje koje se dogaa u drutvu. Ou-
vanje datog drutvenog poretka je uslovljeno jakom i delotvor-
nom ideolokom proizvodnjom (videti poglavlja 5 i 6).
Suprotnosti i drutvene promene
Kod Marxa se nastanak jednog drutvenog sistema opisuje
kao istovremeni raspad nekog drugog, prethodnog sistema. Ta
dva uinka su izazvana istim procesom - unutranjim protivreno-
stima u starom sistemu. Reeno na drugi nain, svaki drutveni
sistem nosi u sebi klicu svoje sopstvene transformacije. Tu klicu,
tvrdi Marx, nalazimo kao imanentne protivrenosti u nainu pro-
137
izvodnje jednog drutva. One se javljaju u obliku drutvenih pro-
tivrenosti unutar odnosa proizvodnje, ali u odreenim sluaje-
vima - i to ozbiljnije - takoe kao protivrenosti izmeu proiz-
vodnih odnosa i proizvodnih snaga.
Prvi tip protivrenosti su drutvene protivrenosti, koje obu-
hvataju odnose izmeu razliitih drutvenih skupina. U Marxo-
voj analizi kapitalizma ta protivrenost je predstavljena sukobom
izmeu radnika i vlasnika fabrika. Da bi stekao profit, vlasnik fa-
brike radniku mora platiti manje za onu robu koju proizvodi
nego to je cena za koju se ta roba prodaje na tritu. Ta drutve-
na protivrenost je imanentna kapitalizmu jer vlasnik fabrike sve
vreme pokuava da povea tu razliku izmeu plate radnika i cene
robe, dok radnik pokuava da razliku smanji.
U svim drugim drutvenim prilikama te drutvene protivre-
nosti e imati drugaije oblike. Moja analiza procesa promena u
samijskim lovakim zajednicama u Varangeru u periodu 1300-
1700. godina nove ere moe da poslui kao primer toga kako
138
tekstu sam izneo stav da tu poiva principijelna protivrenost:
propisani principi o egalitetu, to jest da svi imaju pravo da troe
proizvode, odrava se suprotnim principom o individualnom kre-
ditiranju putem prestia. To je protivrenost u marksistikom smi-
slu, jer ta dva principa istovremeno i utiu jedan na drugi i pro-
tivree jedan drugom.
Protivrenost u proizvodnim odnosima esto se naziva pri-
marnom protivrenou, zato to se pretpostavlja da ona uvek
postoji u drutvu, i da je uvek umeana u procese koji izazivaju
drutvene promene. Pa ipak, ta protivrenost nije sama dovoljna
da izazove drutvene promene. Prema Marxu to se moe dogoditi
samo ako nastane jedna nova i ozbiljnija protivrenost, taj put
izmeu proizvodnih odnosa i proizvodnih snaga. U jednom u-
venom pasusu iz Predgovora kritici politike ekonomije Marx taj
proces opisuje na sledei nain:
Na odreenom stupnju svoga razvoja materijalne proizvodne
snage drutva dolaze u protivrenost sa postojeim proizvodnim od-
nosima ili, to je samo njihov pravni izraz, sa odnosima vlasnitva
unutar kojih su se dotad kretale. Od toga da su oblici razvoja proiz-
vodnih snaga, ti odnosi se menjaju u njihove okove. Tada nastupa
period socijalne revolucije. (Marx 1975:217)
Ta protivrenost moe, na primer, nastati tako to jedna nova
takve protivrenosti mogu da se jave u sakupljako-lovakoj za-
jednici (Olsen 1984, 1987b). Etnografska i arheoloka graa uka-
zuju da su te samijske lovake zajednice bile egalitarne, to jest da
nije bilo nikakvog prava vlasnitva nad resursima, niti bilo kakve
formalizovane drutvene nejednakosti. Uprkos ideji o jednakosti
ipak su stariji imali vie moi i autoriteta nego drugi u zajednici,
snagom onog drutvenog i simbolikog znanja koje su stekli to-
kom dugog ivota. Oni su pre svega bili branioci stabilnosti i
postojeeg drutvenog reda. Stabilnost je ujedno bila i predu-
slov da znanje steeno tokom jednog dugog ivota da vie uticaja
i autoriteta.
Posledica egalitarnih proizvodnih odnosa bilo je podjedna-
ko pravo svih na resurse, bez obzira na to ko bi ih pribavio. U
takvom drutvu problem je, meutim, motivisanje lovaca da pro-
izvode preko sopstvenih potreba, i da predaju ono za ta su tako
teko radili. Reenje je bilo da se lovcima plati" prestiom, tako
da predati ulov dobije pozitivan napon i bude iznad statusa. To
je poznato iz niza drugih sakupljako-lovakih zajednica. U tom
tehnologija zahteva sasvim novu organizaciju rada, koja je nespo-
jiva sa postojeim socijalnim odnosima u drutvu. Mada svaka struk-
tura ima relativnu nezavisnost unutar marksistikog modela dru-
tva, postoji granica toga koliko proizvodne snage mogu da se raz-
viju pre nego to postanu nespojive sa proizvodnim odnosima. To
je ono to Friedman (1974:447) naziva zakonom strukturne spoji-
vosti". Po njemu, protivrenost izmeu proizvodnih snaga i proiz-
vodnih odnosa nastaje kad se proizvodne snage razviju preko gra-
nice strukturne spojivosti sa proizvodnim odnosima.
Ako opet pogledamo moj primer promena u samijskom obli-
ku drutva, to moda moe postati neto jasnije. U poznom sred-
njem veku poeli su da se koriste veliki sistemi za lov u oblasti
Varangera, izmeu ostalog kilometarski nizovi jama za lov sa
139
enormnim povezanim kamenim ogradama za navoenje irvasa.
Po mom miljenju zidanje, a naroito upotreba takve obimne
tehnologije zahteva hijerarhijsku organizaciju rada. To, naravno,
dolazi u sukob sa postojeim egalitarnim proizvodnim odnosi-
ma. Posledice toga razvoja su da je nastala protivrenost izmeu
proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa. Protivrenost je dobila
svoje reenje" tako to su proizvodni odnosi promenjeni, a to je
pak dalo osnov za novi tip privreivanja sa lovom na irvase, u
kome su pravo vlasnitva i ogranien pristup resursima igrali sre-
dinju ulogu. Mada je to bila ona protivrenost koja je, na kraju
krajeva, izazvala promenu, ona ima svoj preduslov u imanentnim
protivrenostima koje postoje u proizvodnim odnosima.
Po Marxu protivrenost izmeu proizvodnih snaga i proiz-
vodnih odnosa nastaje u datim istorijskim okolnostima u kojima
protivrenosti unutar proizvodnih odnosa imaju pokretaki ui-
nak" na razvoj proizvodnih snaga. Protivrenost imanentna pro-
izvodnim odnosima stare samijske lovake zajednice ogledala se
u tome to je propisani princip egaliteta, to jest da svi imaju
140
sistema, zato to su strukturalni marksisti uputili mnogo dobro
zasnovane kritike, meu ostalim, ekolokom funkcionalizmu i
njegovoj redukciji kulture na sredstvo prilagoavanja (Friedman
1974, Godelier 1975).
Zauujue mnogo iste kritike moe, ipak, biti usmereno pro-
tiv strukturalnih marksistikih analiza, a posebno analiza religije i
ritualne prakse u takozvanim primitivnim zajednicama. To se moe
prikazati na primena iz jednog od radova francuskog antropologa
Mauricea Godeliera. Po njemu, ljudi u primitivnim saku-pljako-
lovakim zajednicama imaju slabu kontrolu nad prirodom, a to
je prouzrokovano skromnim razvojem proizvodnih snaga.
Priroda zato predstavlja primitivnom oveku neto to objektivno
kontroliu nadljudske sile. Godelier koristi to kao polazite za
analizu religijske prakse Mbuti Pigmejaca (Godelier 1975). Mbuti
su sakupljako-lovake zajednice u kinim umama Konga, a
tokom njihovih najvanijih rituala, izmeu ostalog u sluaju
smrti, uma postaje predmet intenzivnog kulta. Veoma intenzivi-
raju lov i ulov, i dobijaju veliki viak divljai i hrane za raspodelu
i jelo. Svaka veera postaje sveani obed koji se zavrava pesmom
i plesom. Kroz pesme, a uz pomo duvakog instrumenta nalik
na trubu, Mbuti opte sa umom, smiruju je i nagovaraju da im
jednako pravo na proizvode, odravan suprotnim principom in-
dividualne nagrade prestiom. Zato je postojao latentan sukob
izmeu lovaca koji su hteli da poveaju svoj presti materijalnom
proizvodnjom, i starijih koji su eleli da sauvaju egalitarnu ide-
ologiju koja je bila osnov njihove moi. Zato se razvoj proizvod-
nih snaga (sistemi za lov na divlje irvase) ne moe posmatrati
samo kao rezultat spoljnog pritiska u obliku oporezivanja i trgo-
vine, mada je to nesumnjivo inilo dobre" istorijske uslove ta-
kvog razvoja. To je i unutar samijskog drutva bila pokretaka
snaga" zato to se moe rei da je razvoj proizvodnih snaga bio u
interesu sposobnih lovaca. Razviti nain lova koji zahteva hijerar-
hijsku organizaciju rada, u kojoj su Sami mogli da ispune zadatak
kao voe, bilo je zadovoljavanje njihovih ambicija.
Strukturalni marksizam i funkcionalizam
Moe biti zanimljivo uporediti marksizam sa dve prethodno
prikazane teorije drutva, naime sa funkcionalizmom i teorijom
bude na usluzi hranom i drugim proizvodima, da dri na odsto-
janju bolest, sukobe i smrt.
Polazei od Marxovih radova, Godelier tvrdi da je molimo-ritual
u stvari simboliki rad koji treba da obezbedi socijalnu reprodukciju
zajednice: Daleko od toga da nema nita sa materijalnom bazom i
nainom proizvodnje, kako to idealisti ele, religijska praksa isto-
vremeno je materijalna i politika praksa" (Godelier 1975:123). Kroz
intenzivan lov i izobilje divljai za raspodelu istiu se saradnja i
uzajamna zavisnost. To dovodi do toga da se nivo napetosti u skupi-
ni smanjuje, a istovremeno ukazuje i kako stvari moraju da budu
ukoliko zajednica eli da opstane kao zajednica. Svi ti uinci se
stvaraju kroz praksu, ali na jednom planu koji ini da ga Mbuti nisu
sami svesni. U njihovoj svesti su drutvena i ekonomska reprodukci-
ja prouzrokovane zamiljenim uzronim odnosima: oni su rezultat
umskih boanstava, koje zato valja oboavati i potovati.
 141 ravnotei". Zato u njemu postoji imanentan potencijal za pro-
Godelierova analiza je marksistika paralela Rappaportovom menu. Po mom miljenju, vano je sauvati taj pojam protivre-
ekolokom redukcionizmu (videti ranije). U oba sluaja nije za- nosti iz marksizma, jer on daje pretpostavku za razumevanje mno-
nimljivo da li rituali imaju neku sopstvenu vrednost, ve su za- gih procesa koji pokreu drutvene promene. Mada je to, kao i
nimljivi samo praktini i ekonomski aspekti. Moda su oni posle- mnoge druge stvari koje smatramo datim u drutvenim teorijama,
dica racionalizma na kome su utemeljeni zapadno miljenje i teko dokazati", verujem da u svim drutvima postoje sukobi i
njegovo nerazumevanje svega to nema razumne" (itaj ekonom- suprotnosti kao posledica razliitog pristupa moi kako materi-
ske) uzroke. jalnim tako i nematerijalnim resursima (na primer znanju). Takve
Uprkos uvreenom antagonizmu strukturalnih marksista i neo- protivrenosti mogu imati niz internih osovina (kao to su pol,
evolucionista i ekofunkcionalista nije teko videti mnoge dodir- starost, status), a koje ne moraju odgovarati onome to je done-
ne take koje marksizam ima sa teorijom sistema i funkcionali- kle zastareli i kruti marksistiki pojmovni aparat propisao.
zmom. Drutvo ili drutvena formacija je opisana kao hijerarhija
funkcionalno meusobno povezanih delova, to nije razliito od Marksistika arheologija
onoga to nalazimo u teoriji sistema. Promene su takoe izazvane
Tvrdi se da bi marksizam sa svojim materijalistikim osnov-
unutranjom neravnoteom nastalom zato to su se proizvodne
nim principom trebalo da bude posebno pogodan za arheoloka
snage razvile preko nivoa strukturne usklaenosti sa proiz-
istraivanja poto karakter podataka koji ine grau namee upravo
vodnim odnosima.
materijalni profil (Giddens 1981:97). Moda je takvo pojedno-
Pa ipak, postoji jedna uoljiva razlika u tome to marksizam
pretpostavlja postojanje protivrenosti unutar sistema i kad je u
142 1989).
stavljeno gledite inilo osnovu nastanka marksistike arheologije Verovatno je to bilo ono to je zadivilo Childea kad je doao
u Sovjetskom Savezu oko 1930. Po Bruceu Triggeru (1981) to se, u kontakt sa sovjetskom arheologijom tokom tridesetih godina
navodno, dogodilo kao posledica inicijative od strane drave da se dvadesetog veka, i to ga je navelo da promeni teorijsko stanovi-
istorijska i drutvenonauna istraivanja vie usklade sa mark- te. Mada je njegovo marksistiko stanovite programski najavlje-
sistiko-lenjinistikom linijom Komunistike partije. Postojee ar- no naslovom knjige Man Makes Himself (l936), Childeov
heoloke teorije i metode su postale predmet obuhvatne kritike sa
marksistiki pogled na razvoj drutva istie se posebno u
odgovarajuim proganjanjem i terorom usmerenim protiv onih koji
knjigama What Happened in History (1942), Social Evolution
su odstupali od nove linije. I sam pojam arheologije je naputen u
(1951a) i Society and Knowledge (1956).
korist politiki ispravnijeg naziva marksistika istorija materijalne
Jedna od sredinjih tema u Childeovoj marksistikoj arheo-
kulture", koji je obeleavao posebnu metodologiju za izuavanje
pretkapitalistikih drutava (Trigger 1981). logiji bila je razlika izmeu snaga koje stimuliu socijalni i eko-
nomski razvoj, i snaga koje ga spreavaju. U skladu s marksisti-
Uprkos mnogim jasnim politikim ogranienjima i grubom i
kim shvatanjima takav razvoj je uslovljen ekonomskom bazom, a
nedovoljnom teorijskom i metodolokom okviru, ta arheologija
je proizvela i zanimljiva dostignua. Poto je objanjenje drutve-
nih promena u praistoriji postalo najvaniji zadatak, teite je
stavljeno na prouavanje naina proizvodnje. Kao rezultat toga
stavljeno je daleko vee teite na iskopavanje stanita i radionica
nego na iskopavanje grobova, koji su ranije bili u ii zanimanja.
Pokuali su i da promene koje su se videle u arheolokoj grai
objasne ne samo migracijama i difuzijom, ve i kao posledicu
internog razvojnog toka. To je bilo u otrom kontrastu sa kultur-
noistorijskom arheologijom u Zapadnoj Evropi (Trigger 1981,
143
pre svega razvojem proizvodnih snaga. To, meutim, zahteva flek-
sibilnu ideoloku nadgradnju, to je u globalnoj perspektivi pre
svega odlika evropskih drutava poev od bronzanog doba. Su-
protnost progresivnim evropskim drutvima nalazimo na Istoku,
zastupljenu u takozvanim orijentalnim despotijama. Njih karak-
terie to to je ideoloka nadgradnja bila preovlaujua, to je voja i istorije, i ne sadre kritika razmiljanja o sopstvenom sta-
spreavalo napredak. Ljudski rad, na primer u izgradnji i pogonu
velikih sistema za navodnjavanje, motivisan je time da je to oba-
veza prema bogovima. Time je uslov za reprodukciju drutva,
ljudski rad, mistifikovan kao rezultat boanskog delanja.
Sav razvoj, pa tako i znanja i nauke, zavisi od toga da li su
ljudi u stanju da uklone lanu ideoloku svest u korist racionalne
ekonomske i tehnoloke svesti. To im omoguava da transformi-
u i prirodu i drutvo na ciljno usmeren nain. Onako kako ga
Childe prikazuje, drutveni razvoj je obeleen time to tehnoloki
progresivna drutva pobeuju drutva sa reakcionarnim dru-
tvenim i verskim sistemima. Istorija se time prikazuje kao trijumf
istinite svesti nad lanom ili, reeno drugim recima, kao postva-
144
ponovno javlja kao deo postprocesne pobune protiv nove arhe-
ologije poetkom osamdesetih. Uz strukturalizam i hermeneuti-
ku marksizam je bio najvaniji teorijski izdan postprocesne arhe-
ologije.
Jo pre te pobune, meutim, a delom nezavisno od nje, nau-
nici kao to su Michael Rowlands, Barbara Bender, Anthony Gil-
man i Philip Kohl razvili su jednu vrstu marksistike arheologije.
U Evropi se ona, izmeu ostalog, pojavila u strukturalno-marksi-
stikim sredinama na Londonskoj univerzitetskoj koli (Friedman
& Rowlands 1978, Bender 1978) i na nordijskim kontaktnim se-
minarima za studente arheologije. U ovoj potonjoj sredini to-
kom sedamdesetih odvijala se vana teorijska rasprava u kojoj je
sredinje mesto pripadalo marksizmu (izmeu ostalih Person 1979,
Mahler 1977). Jedna zanimljiva odlika tih ranih" marksistikih
analiza i u Engleskoj i u Skandinaviji jeste da one nisu smatrane
nespojivim sa procesnom arheologijom. Naprotiv, izgleda da su
mnogi arheolozi uivali prisustvo u oba lagera". Mnogi su mark-
sizam posmatrali, najblae reeno, kao jo jedan pristup koji se
moe uklopiti u novo" gledite.
ini mi se da ima vie razloga zbog kojih marksizam tokom
sedamdesetih nije shvaen kao pretnja" niti kao radikalna alter-
renje naune racionalnosti.
Mada se Childe javlja kao neverovatno filozofski i drutveno-
nauno obrazovan arheolog, ak i prema savremenim merilima,
njegovi pogledi sadre mali broj referenci na kritiku marksistiku
tradiciju koja se u njegovo vreme ve bila razvila. Njegove
arheoloke analize nose jasan trag evrocentrinog poimanja raz-
novitu i kontekstu. Na neki udan nain Childe nikada nije sa-
svim napustio kulturnoistorijsku arheologiju, a znaaj difuzije i
migracije kao objanjenja kulturnih promena i dalje se povreme-
no javlja u njegovim marksistikim radovima tokom etrdesetih i
pedesetih godina. Sukob izmeu difuzionistikog shvatanja pro-
mena i marksistikog stavljanja teita na internu dinamiku dru-
tva ostao je nerazreeni sukob u Childeovom delu.
Childeova smrt 1957. godine znaila je da e proi skoro 20
godina pre nego to je marksizam nanovo poeo da utie na
zapadnu arheologiju. Moe se bez veih ograda tvrditi da se on
nativa procesnoj arheologiji. Prvo, kao to sam pomenuo, postoje
jasne slinosti izmeu marksistikih i funkcionalistikih analiza
drutvenih promena. Izmeu ostalog, one obuhvataju stavljanje
teita na preovlaujuu ulogu ekonomije i organsko-funkci-
onalni model drutva u kome su razliiti supsistemi i strukture
drutva povezani meusobnim odnosima zavisnosti. Drugo, iz-
gleda da je nauni" strukturalni marksizam prihvatao mnoga po-
zitivistika nauna merila koja je zastupala procesna arheologija.
Kritika marksistika tradicija, zasnovana na radovima Gramscija,
Lukacsa i frankfurtske kole, pojavila se tek sa postprocesnom
arheologijom tokom osamdesetih (videti esto poglavlje). Trei
element koji valja pomenuti, jeste da marksistika arheologija
tokom sedamdesetih, kao ni Childeova, nije imala nikakvu ozbi-
ljnu analizu uloge materijalne kulture sem kao tehnologije ili
odraza" drutvenih odnosa. Marksistike analize materijalne kul-
145
ture kao dela ideolokih sistema opravdanja, pripadaju prven-
stveno vremenu poev od osamdesetih pa nadalje (videti peto
poglavlje).
Marksistiki primer: pojava zemljoradnje
Veliki deo marksistikih rasprava o drutvenim promenama
vodio se oko toga da li su pokretaka snaga razvoja prvenstveno
proizvodni odnosi ili su proizvodne snage te koje konano"
odluuju o njemu. Engleski arheolog Barbara Bender je dala za-
nimljiv primer prvog u lanku Gatherer-Hunter to Farmer: a Soci-
al Perspective" (1978). On predstavlja i jedan od najranijih ozbiljnih
pokuaja da se objasni pojava zemljoradnje kao rezultat drutve-
nih, a ne prehrambenih potreba. Slino Flanneryju i Barbara Ben-
der smatra odluujuim da analizira stanje u prethodnim saku-
pljako-lovakim zajednicama da bi se razumeo taj proces pro-
mene. Ali tamo gde Flannery stavlja teite na sistem ishrane i
resurse, Barbara Bender stavlja teite na proizvodne odnose.
146
rituale, zabave i razmenu. I zabave, rituali i izgradnja drutvenih
saveza kroz razmenu poklona zahtevali su viak i time poveanu
proizvodnju. Drutvena potreba, koju su stimulisali konkurencija
i rivalstvo, time je neposredno uticala na proizvodnju i njen
intenzitet. Odreene vrste ivotinja koje su kasnije pripitomlje-
ne, na primer krupna stoka, mogle su imati posebno veliki sim-
boliki znaaj, a shodno tome biti posebno poeljne. Izmeu
ostalog, ona ukazuje na kult bika na Levantu, daleko pre nego
to je govee pripitomljeno. Rast stalne nastanjenosti unutar sa-
kupljako-lovakih zajednica mogao je takoe da doprinese in-
tenziviranju proizvodnje i da otvori mogunost vee kontrole i
ljudi i zemljita.
Po Barbari Bender, konkurencija i drutvene protivrenosti
izmeu sakupljako-lovakih zajednica i unutar njih bili su od-
luujui za pojavu zemljoradnje. Ti procesi su stvorili potrebu
za intenzivnijom proizvodnjom koja stimulie tehnoloki raz-
voj. Mada nema neke automatske povezanosti izmeu razvoja
proizvodnih snaga i razvoja drutvene nejednakosti, drutvena
konkurencija esto ini najvaniji podsticaj proizvodnji vika, a
na dugu stazu posredno doprinosi razvoju proizvodnih snaga.
Potreba za poveanom proizvodnjom daje dakle kao rezultat da
sakupljako-lovake zajednice prelaze na ratarstvo i stoarstvo.
Tradicionalno je drutveni i privredni ivot sakupljako-lo-
vakih zajednica opisivan kao jednostavan. Nekakav sloeniji"
ivot je dugo smatran posledicom uvoenja zemljoradnje i teh-
nolokih i drutvenih prevrata koji su se dogodili na njenom
tragu. Sa polazitem u etnografskim analogijama i arheolokoj
grai iz razliitih podruja sveta Barbara Bender pokazuje da su
mnoge socijalne okolnosti za koje se smatralo da su prouzroko-
vane zemljoradnjom, faktiki postojale ve u prethodnim saku-
pljako-lovakim zajednicama. To vai za okolnosti kao to su
stalna stanita, obuhvatan sistem razmene, kult predaka, statusna
diferencijacija, zanatska specijalizacija, kompleksnost rituala i vod-
stvo.
Barbara Bender smatra da to saznanje daje sasvim drugaije
polazite za razumevanje i objanjenje prelaska na zemljoradnju.
Ona smatra da ima osnova za tvrdnju da je pre uvoenja zemljo-
radnje na Srednjem istoku postojala Obuhvatna konkurencija oko
moi i dominacije i izmeu lokalnih sakupljako-lovakih zajed-
nica i interno unutar tih zajednica. Rivalstvo se iskazivalo kroz
Tu potrebu, meutim, nije stvorio manjak prehrambenih proiz-
voda; ona je bila rezultat drutvenih protivrenosti koje su se
razvile u sakupljako-lovakim zajednicama u vremenu pre tog
prelaza.
Barbara Bender pokazuje kako su unutranje socijalne potre-
be mogle biti vana pokretaka snaga za poetak onog procesa
koji je Childe nazvao neolitska revolucija". Drutveno rivalstvo i
konkurencija izmeu sakupljako-lovakih zajednica i unutar njih
stimulisali su ekonomsku promenu koja je imala nesluene po-
sledice. Ona takoe ukazuje da razlog to su odreene vrste ivo-
tinja pripitomljene, govee na primer, nije nuno u njihovom
privrednom znaaju, ve u veoj meri u simbolikom i kultur-
nom znaenju koje je bik imao u odreenim podrujima.
147
Pojedinac i drutvo: gledita usmerena na aktere
Po sociologu Anthonyju Giddensu nauka o drutvu je tokom
poslednjeg stolea bila obeleena raspravom izmeu subjektivi-
sta" i objektivista". To je rasprava izmeu onih koji u objanja-
vanju drutvenih procesa odluujue teite stavljaju na svest i
namere ljudi (aktera"), i onih koji daju prednost nadreenim
strukturama i nenameravanim posledicama delanja. Oni prvi obi-
no imenuju svoje stajalite kao metodoloki individualizam, tran-
sakcionizam ili idealizam, dok potonji trae utoite u razliitim
teorijskim pravcima kao to su funkcionalizam, marksizam i struk-
turalizam (Giddens 1984).
Time postaje jasno da sve teorije o drutvu koje sam dosad
opisao, pripadaju objektivistikoj" strani tog razmea. To vai
koliko za kulturnoistorijsku arheologiju toliko i za funkcionali-
stiko i marksistiko gledite koji su se kasnije pojavili. Kulturno-
istorijska arheologija polazi od stava da je kultura postojala pre
ljudi, i da su njihov ivot i delanja odreeni kulturom u kojoj su
148
Kao i mnogi logiki pozitivisti Karl Popper zastupa pogled na
drutvo i istoriju koji se naziva metodolokim individualizmom.
Najkrae reeno, taj pogled pridaje odluujui znaaj kako obli-
kovanju drutva tako i onom toku kojim se istorija kree. Sve to
se dogaa u drutvu ili sa njim, u krajnjoj instanci je rezultat
izbora pojedinih aktera. Socijalne strukture ili drutva nemaju
nikakvu egzistenciju ili supstancu po sebi, ve su proizvodi ljud-
skih delanja i izbora. Mi moemo shvatiti i objasniti drutveni
ivot samo razumevajui ljudske porive i obrasce ponaanja.
Norveki antropolog Fredrik Barth se moe smatrati predstav-
nikom takvog shvatanja drutva i drutvenih procesa usmerenog
na aktere (Barth 1966). Barth stavlja teite upravo na oveka kao
delatnog aktera koji je stalno izloen izboru, a te izbore ini na
osnovu svesti" i namera" o tome ta e njemu ili njoj najbolje
posluiti. Kako on kae: Na osnovu naeg sopstvenog ivota,
smatramo neporecivim i istinitim da ljudsko ponaanje pre svega
oblikuju svest i namere" (Barth 1966:20). Socijalne strukture, et-
nicitet i druge kulturne formacije postaju zbirni rezultat delanja
pojedinaca. Odgovarajua stanovita nalazimo kod sociologa kao
to su Max Weber, filozofa istorije kao to je R. G. Collingwood i
u znaajnoj meri kod arheologa Iana Hoddera.
Mada teorije drutva usmerene na aktere igraju znatno ma-
se rodili.
Kritika koja se sa razliitih idealistikih ili subjektivistikih
pozicija upuuje funkcionalizmu, marksizmu i strukturalizmu sa-
dri upravo to da oni ne uzimaju u obzir ulogu oveka u drutvu.
Njih ne zanimaju ljudi koji se nalaze iza" predmeta, ve usred-
sreuju svu panju na sistem koji se nalazi u pozadini i ljudi i
predmeta (Flannery 1976). Drutvo postoji iskljuivo u obliku
struktura" ili supsistema" koji ive svojim sopstvenim ivotom
ljudima iza lea. Socijalni akteri se praktino svode na figure u
dinovskoj ahovskoj igri. ovek kao drutveno i mislee bie je
u arheolokom kontekstu otpisan kao remetilaka nebitnost"
(Higgs & Jarman 1975:5). To je ono to je filozof Karl Popper
nazvao fizikalistikim determinizmom" i to opisuje kao moru":
Ja sam fizikalistiki determinizam nazvao morom [...] jer on tvrdi
da je ceo svet, sa svim onim to sadri, dinovski automat, a da mi
nismo nita drugo do sitni zupanici, u najboljem sluaju podauto-
mati. On posebno razara ideju kreativnosti. (Citirano po Fjelland
1981:124)
nju ulogu u arheologiji nego one koje su usmerene na strukture,
one ipak postoje. To je, izgleda, posebno sluaj u engleskoj i
amerikoj arheologiji osamdesetih. Neka ovde ostane kao pitanje
bez odgovora koliko su one povezane sa odgovarajuim in-
dividualistikim" vetrovima koji su u to vreme duvali angloame-
rikim politikim predelima. Hodder je ve pomenut, ali je mnogo
ostale postprocesne arheologije imalo jasne idealistike crte. l
kod kritikih" arheologa kao to su Miller, Tilley i Shanks nala-
zimo slian humanistiki" profil, u kome sredinje mesto zauzi-
maju elja da se (pojedini) ovek i njegova intencionalnost uine
vidljivim (Miller & Tilley 1984, Shanks & Tilley 1987a, 1987b).
U isto vreme kada je na scenu stupila postprocesna arheolo-
gija, u amerikoj arheologiji i antropologiji lansirana je serija
149
modela delanja usmerenih na aktere. Veina njih se pojavila u
okvirima prouavanja sakupljako-lovakih zajednica, a uglavnom
spadaju u ono to se naziva optimalnim modelima sakupljanja
hrane (Optimal foraging models") (Keene 1979, Winterhalter &
Smith 1981, Bettinger 1987). Ti modeli su zasnovani na ideji da
ljudi racionalnim izborima pokuavaju da svojim delanjem po-
stignu maksimalnu ekonomsku korist. Ili, reeno na drugaiji na-
in, sakupljai i lovci ele da pribave maksimum hrane i drugih
resursa uz minimum napora. Oni zato biraju da pribavljaju one
resurse koji daju maksimalnu iskorienost energije. Pre svog de-
lanja sakupljai i lovci e ga vrednovati izmeu ostalog uzimajui
u obzir odnos izmeu potronje vremena i rizika s jedne i oeki-
vane dobiti s druge strane. Pretpostavlja se da osnovu okolnosti
kao to su lokalizacija stanita i veliina skupina ine takvi prora-
uni toga ta je najcelishodnije i racionalno".
Odgovarajue ideje o sutinskoj ekonomskoj
racionalnosti nalazimo u onoj perspektivi ponaanja koju su
150
Sasvim drugaije individualno orijentisano gledite zastupa
Ian Hodder. On pokuava da sagleda nain na koji ljudi shvataju
svet zavisno od svoje kulture. Taj mentalni i socijalno steeni
filter" onemoguava nam da nau sopstvenu racionalnost posta-
vimo kao osnovu razumevanja ljudi u praistorijskim kontekstima.
Za razliku od funkcionalistikih, marksistikih i individualno usme-
renih gledita u amerikoj arheologiji Hodder eli da ozbiljno
shvati ljudske simbolike i mentalne kategorije. U poznijim rado-
vima on je pomalo napustio uporite svoje kontekstualne arheo-
logije u Collingwoodovom idealistikom poimanju istorije (vi-
deti Johnsen & Olsen 1992).
Subjektivistiki primer: pripitomljavanje Evrope
U svojoj knjizi The Domestication of Europe (1990) Hodder
predstavlja sasvim nov pogled na poreklo zemljoradnje, u kome
je perspektiva bar delom individualno orijentisana: Samo razu-
mevanjem toga kako su uvoenje zemljoradnje iskusili i sproveli
sami ljudi moemo shvatiti tu promenu. Tako posmatrano, on
predstavlja idealistiko poimanje istorije u kome ljudske ideje o
svetu postaju odluujue za njihova praktina delanja. On zato
moe posluiti kao koristan kontrast vie materijalistikim obja-
njenjima porekla zemljoradnje (videti ranije primere).
arheolozi Timothy Earle i Robert W Preucel lansirali da bi se
razumeo kulturni razvoj. U njoj nalazimo sledee:
Mi shvatamo ljude kao racionalne, oni biraju izmeu alternativ-
nih strategija na osnovu manje ili vie preciznog vrednovanja njiho-
vih relativnih trokova i prednosti. Osnovna ideja je da ljudi svuda, u
manjoj ili veoj meri, pokuavaju da maksimiraju zadovoljavanje svo-
jih potreba svojom potronjom vremena, novca i drugih resursa.
(Earle & Preucel 1987:511)
Ja ovde ne krijem da sam veoma uzdran prema toj perspek-
tivi ponaanja" koja je lansirana u delovima novije amerike arhe-
ologije. Implicitno nam se kazuje da je onaj isti razum koji oznaa-
va kapitalistiko maksimiranje profita, upravljao ljudskim delatno-
stima u svim vremenima, pa zato moe da objasni tok kojim se
istorija kretala. Pitanje je naravno da li je ekonomska racionalnost,
kako je mi shvatamo na Zapadu, univerzalna veliina, i da li se
sledstveno tome kultura moe shvatiti kao organizovani uinak ta-
kvog individualnog sitnotrgovakog mentaliteta.
Hodderovo polazite je na mnoge naine isto kao i ono Bar-
bare Bender. Oboje odbacuju tvrdnju da je zemljoradnja nastala
kao posledica univerzalnih praktinih i ekonomskih prilika, zbog
rasta stanovnitva ili klimatskih uzroka. Oboje ukazuju na to da su
mnoge okolnosti, koje obino povezujemo sa zemljoradnjom,
faktiki postojale pre nego to je i nastala zemljoradnja. Hodder
prihvata i tumaenje Barbare Bender da je to bio izraz drutvene
konkurencije i drutvenih protivrenosti, te da su odreene sku-
pine ili odreeni pojedinci zbog toga eleli da poveaju proiz-
vodnju. Ali to nije dovoljno da objasni zato su neki drugi ljudi
prihvatili poveano optereenje u radu i strou drutvenu kon -
trolu koja je dola sa stalnim stanitima, intenziviranjem proiz-
vodnje i savremenom zemljoradnje. Kako je to moglo biti obrazlo-
151
eno pojedincima? Zato bi slobodni sakupljai i lovci smatrali da
je bolje stalno se nastaniti i muiti se na njivama? Po Hodderu,
pitanje nije toliko u tome koliko su ili zato su biljke i ivotinje
pripitomljene, ve kako to da su sami ljudi ukroeni da prihvate
te nove okolnosti.
Hodder ukazuje da su arheolozi zanemarivali obilje podata-
ka o simbolici i ritualima u arheolokoj grai iz vremena nepo-
sredno pre i nakon uvoenja zemljoradnje u Maloj Aziji i jugo-
istonoj Evropi. Ta graa je prenebregnuta jer se smatralo da nije
merodavna za vaeu predstavu o tome da pojava zemljoradnje
ima praktine i ekonomske uzroke. Hodder, meutim, smatra da
ima puno razloga da se teite stavi na te tragove ritualne i simbo-
like prakse. U zbijenom stanitu nalik na naselje Catal Hyk, na
primer, u Turskoj iz 6. i 7. milenijuma p. n. e. mnoge zgrade su
sa unutranje strane ukraene slikama leoparda i scenama iz lova.
Lobanje divljih ivotinja pronaene su obloene glinom ili uzi-
dane u zidove kua. U kuama i oko njih su pronaene glinene
figure ena koje jau na leopardima. Ispod podova kua se nala-
152
Poto su ljudi ukroeni u kui, i sami su mogli d a pripitome
ivotinje i biljke.
Nakon te mentalne promene ljudi su mogli da obraivanje
zemlje i pripitomljavanje ivotinja smatraju razumnim". Bio je
to deo preobraanja prirode u neopasnu. Ljudi su, dakle, pove-
ano optereenje u radu i stroe oblike drutvenog ophoenja
koji su doli sa zemljoradnjom i stalnim stanitima, prihvatili kao
pozitivnu vrednost u odnosu na divlju, opasnu i nestrukturiranu
prirodu.
Teorija strukturiranja
U poslednje vreme sve vei broj istraivaa drutva pokuava
da prevazie, po njihovom miljenju neplodnu razliku izmeu
delanja i strukture. Sociolog Anthony Giddens je najeksplicitnije
oblikovao jednu alternativnu teoriju. Njegovo je stanovite da i
teorije usmerene na aktere i teorije usmerene na strukture sadr-
e neto dobro, ali i da svaka za sebe imaju slabosti. Slino istrai-
vaima drutva kao to su Pierre Bourdieu (1977,1995) i Marshall
Sahlins (1985) i on je zato sebi postavio cilj da formulie teoriju
drutva koja bi uzimala u obzir i uinak delanja pojedinaca i pri-
znavala znaaj nadreenih drutvenih struktura (Giddens 1979,
ze grobovi, a ljudske lobanje su naene i na podovima. Osim
toga, i tu i na mezolitskom stanitu Lepenski Vir kraj Dunava
uloeno je mnogo truda na ukraavanje prostora oko ognjita i
pei. Veliki deo te simbolike izgleda usmeren na kuu i domau
sferu, dok spoljna, javna" sfera nema takvih manifestacija.
Hodder to smatra odrazom toga to je kua u toj fazi bila
simbol pripitomljenosti" naspram divljine". Pre i tokom uvo-
enja zemljoradnje, to jest faktikog pripitomljavanja ivotinja i
biljaka, odvijalo se i kroenje" ljudske misli. To se dogodilo
tako to je razvijena opozicija izmeu divljine" i domaeg".
Divljina, to jest priroda, poela je da se shvata kao drugaija,
opasna i nestrukturirana, dok je domae, posebno kua, postalo
izraz sigurnosti i reda. Slike divljih ivotinja na zidovima unutar
kue, ena koje jau na leopardima i lobanje divljih ivotinja
ugraene u zidove, mogu se, tako, itati kao simboliko kroenje
prirode i njeno ukidanje kao opasnosti. Kua je postala metafora,
simbolika slika stabilnosti, sreenosti - ukroenosti. Kosti
predaka ispod poda kue podvlae stabilnost i vezu sa prolou.
1981,1984).
Giddens definie drutvene strukture kao postojee obrasce
pravila i raspodele resursa u jednom drutvu. Njegova teorija struk-
turiranja polazi od toga da te drutvene strukture nisu statine,
ve su povezane sa ljudskim delanjem. One su istovremeno uslov
delanja i njegov rezultat. Delanje stvara strukture i utie na njih,
ali te strukture koje stvaraju ljudi, deluju povratno i upravljaju
novim izborima i novim aktivnostima. Po onome to Giddens
naziva dualitetom struktura", strukture predstavljaju i ogranienja
i mogunosti (Giddens 1979, 1984).
Za razliku od pristupa usmerenih na aktere kao to je meto-
doloki individualizam, teorija strukturiranja ne privileguje in-
tencionalnost. A za razliku od gledita orijentisanog na strukturu
kao to je marksizam, ona smatra i da jednostrano fokusiranje na
153
delovanje struktura na ljude ima nedostataka. Jasno je, ipak, da
je Giddensova teorija blia gleditima orijentisanim na strukturu
kao to je marksizam, nego gleditima orijentisanim na aktere.
Zato moe biti korisno pogledati malo njegovu kritiku perspekti-
va orijentisanih na aktere onako kako se javljaju u Collingwo-
odovim istraivanjima, a u svakom sluaju u prvoj fazi Hoddero-
ve kontekstualne arheologije.
Po Giddensu, ljudi delaju na osnovu tek deliminog znanja
o drutvenom i kulturnom sistemu unutar koga operiu. Oni,
naravno, deluju iz namere da postignu eljene ciljeve, ali niko
ne moe u potpunosti da sagleda koje su nepredviene posle-
dice toga delanja. Samo su delom naa injenja usmerena pre-
ma sopstvenim ili neposrednim potrebama". Druge i nepred-
viene posledice naih delanja odvajaju se od naih namera i
lepe" se na postojee strukture. Drugim recima, uinci naih
delanja se ire daleko preko namera, i zato ljudske namere ne
mogu da objasne ni drutvo ni istoriju. Jedan primer: odlazak u
kupovinu moe biti prouzrokovan eljom da se nabavi dobra
154
Giddens je neto manje jasan kad je re o potencijalu teorije
strukturiranja da objasni drutvene promene. Izgleda, meutim,
da su dva oblika promena implicitna (Giddens 1979, 1981). S
jedne strane on stavlja teite na promene kao deo jednog konti-
nuiranog procesa. Zbog uzajamnog uticaja koji se sve vreme vri
u odnosu izmeu delanja i strukture, strukture i drutvo nikada
nee biti statini. I nepredviene i predviene posledice delanja
na duu stazu doprinose tome da se strukture menjaju, to pak
stvara neto drugaiju osnovu za nova delanja itd. To moemo
uporediti sa nenameravanim promenama kroz koje jezik prolazi
tokom vremena. Takve promene se uvek i neizbeno dogaaju u
svim drutvima.
S druge strane Giddens priznaje da se dogaaju i obuhvatni-
je, usmerene promene, tokom kojih celo drutvo menja karak-
ter. On ih naziva epizodnim" promenama (Giddens 1981:23,82-
83), a to obuhvata transformacije kao to su bile uvoenje zem-
ljoradnje ili pojava drave. Giddens se slae sa Marxom da takve
epizodine promene imaju svoju klicu u imanentnim struktur-
nim protivrenostima u drutvu. On, meutim, ukazuje na vanu
distancu prema onome to naziva samookidajuim modelima",
koji drutvo posmatraju kao izolovanu jedinicu, koja uvek sama
izaziva, svoju promenu (Giddens 1981:23, 83).
hrana, ali njegov uinak se ne moe svesti samo na to da smo mi
faktiki doneli hranu kui. Nenameravano je poseta nekoj od
prodavnica iz velikih lanaca kao to su Obs!, Rimi ili Rema 1000
doprinela odravanju kapitalistike privredne strukture, koja dalje
upravlja dugim nizom naih izbora i delanja na drugim pod-
rujima. Odravanje nadreenih drutvenih i ekonomskih struk-
tura je sasvim jasno neintencionalno. Reeno na drugaiji na-
in, mi ne idemo na posao svaki dan s namerom da reproduku-
jemo kapitalizam.
Giddensova teorija strukturiranja je esto referisana u veli-
kom delu postprocesne arheologije (na primer Hodder 1986,
Shanks & Tilley 1987a, 1987b), ali je u manjoj meri upotrebljena
u konkretnim analizama istorije kulture. Primere vane i dobro
zasnovane upotrebe nalazimo, meutim, u radovima Johna Bar-
reta i Kjersti Schanche (Barret 1994, Schanche 1988, 1994). Ta
teorija o dvostrukosti ili uzajamnosti struktura otvara prostor za
veoma plodne pristupe prouavanju materijalne kulture, emu
u se vratiti u sledeem poglavlju.
Po Giddensu, najvei broj promena u istoriji dogodio se kao
posledica kontakta izmeu drutava razliitih tipova. To ne treba
shvatiti kao oblik difuzionizma, ali stoji u odnosu na sukobe i
trenja koji nastaju du onoga to on naziva rubovima vremena i
prostora". To su susreti ili take dodira izmeu strukturno razlii-
tih drutava, koja se mogu razlikovati upravo po tome to imaju
razliite pojmove o prostoru i vremenu. Neka drutva, kao nae
sopstvene savremeno, imaju tehnologiju (kao to su avioni, tele-
vizija, pismo i kompjuterska tehnologija) koja omoguava veliko
znanje o onome to je udaljeno i u prostoru i u vremenu. Nasu-
prot tome, paleolitske sakupljako-lovake zajednice imaju ogra-
nienije znanje o prostoru i vremenu. Kad se susretnu drutva sa
razliitim poimanjem prostora i vremena, u vreme doseljavanja
155
Evropljana u Australiju, na primer, nastaju takvi rubovi vremena
i prostora".
Po Giddensu takvi rubovi" ukazuju na one oblike kontakata
- esto i zavisnosti - koji nastaju izmeu strukturno razliitih
tipova drutava [...] esto nestabilnih taaka dodira izmeu razli-
itih tipova drutvene organizacije" (Giddens 1981:23). Susre-
tom razliitih tipova drutava nastaju napetosti i trenja koja se
mogu podudariti sa dubljim protivrenostima u jednom drutvu
ili u vie njih. Susret sa drugaijim drutvom otvara mogunost
drugaijih naina razmiljanja i alternativnog poimanja stvarno-
sti, a to moe da oslabi neto od onog ideolokog lepka" koji je
ranije vezivao zajednicu. Dok se kontinuirane promene i doteri-
vanja dogaaju u svakom drutvu, epizodne" promene se ne
moraju dogaati. Nita ne kazuje da sakupljai i lovci moraju"
postati ratari ili, to se toga tie, da socijalizam mora zameniti
kapitalizam.
U mojoj sopstvenoj analizi transformacija samijske lovake
156
konstantnu ivicu" dodira, neto to je zajedno sa uvoenjem
strane administracije i zakonodavstva stvorilo nova pravila i nove
mogunosti za delanje:
Uinak je bio da je cela lokalna drutvena sredina osporena. Dok
je drutvena reprodukcija ranije bila shvatana kao data, vrednosti
nisu osporavane, a tradicija uzimana kao istina, dotle je situacija do-
dira lokalnu zajednicu suoila sa novim okolnostima, koje su zahteva-
le kontinuirano redefinisanje i nove strategije. Ona je [...] stvorila nov
i nesiguran" kontekst u kome znanje steeno tokom dugog trajanja
vie nije prirodan i siguran izdan moi, i koji je jasno stvorio jednu
oportunistiku arenu za pojedinano delanje, krenje pravila i mani-
pulativne strategije. (Olsen 1987b:76)
Dakle, u tom sadejstvu internih i eksternih protivrenosti vi-
deo sam klju za objanjenje transformacije samijske lovake za-
jednice.
Zakljuak
Pokuaj arheologije da objasni praistorijska drutva i kulture
u velikoj meri je bio obeleen shvatanjem oveka kao neeg ime
upravlja drutveni, kulturni ili ekoloki sistem. To deterministi-
ko shvatanje oveka zasnovano je na detinjstvu arheologije, a
zajednice u Varangeru Giddensova teorija o drutvenim prome-
nama odigrala je vanu ulogu (Olsen 1987b). To je bila jasno
epizodna" promena. Ranije sam predstavio deo analize kao ilu-
straciju marksistikog poimanja protivrenosti i drutvenih pro-
mena, i ovde u kratko dodati neke od argumenata koji se odno-
se na Giddensove rubove vremena i prostora". U periodu 1300-
1700. n. e. samijske lokalne zajednice u istonoj Finmarki dolazile
su u sve tenji dodir sa spoljnim norvekim, vedskim i ruskim
zajednicama koje su bile sasvim razliite od njihovih. Trina pri-
vreda, graenje crkava, misionarstvo i kolonizacija neki su od
pokazatelja tog dodira. Osim to su doprinele protivrenostima
koje su nastale kao posledica razvoja proizvodnih snaga (naina
lova), ti rubovi vremena i prostora" stvorili su serije novih suko-
ba i trenja. Moe se zamisliti da su se oni spojili sa latentnim
sukobima u starom lovakom drutvu ili da su stvorili povoljne"
uslove da se oni pojaaju. Hrianska misija je nametnula nove
pogrebne obiaje i pogrebna mesta i zabranila tradicionalnu ritu-
alnu i religijsku praksu. Norveka i ruska naselja obezbedila su
svoj puni oblik je dobilo u kulturnoistorijskoj arheologiji. Izgle-
da kao da su tipovi sekira, maeva ili vrhova strela stekli sopstve-
ne oblike ivota. Oni nastaju, menjaju se i ire skoro nezavisno
od ljudi koji su ih napravili, menjali i irili. Tako nastaje pojam
kulture skoro nezavisan od ljudi.
To shvatanje je preuzela procesna arheologija preko svog eko-
funkcionalistikog i sistemskoteorijskog ukotvljenja. Kulture i dru-
tva operiu po sopstvenoj logici nezavisno od ljudske volje i ljud-
skih namera. Kao to smo videti, to vai i za marksistiko poima-
nje istorijskog razvoja. Svaka arheoloka teorija drutva, meu-
tim, neizbeno mora uzeti u obzir ljude koji su iveli, mislili i
delali. Ne postoje nikakvi sistemi, strukture, drutva ili kulture
koje nisu stvorili, odravali i menjali ljudi.
 157
To saznanje ipak ne srne da nas zavede da poverujemo da
pojedinac, onako kako ga znamo iz zapadne, liberalistike misli
(slobodan, nezavisan, obuzet maksimiranjem profita itd.), jeste
univerzalna veliina na kojoj moemo zasnivati nae analize. Moda
je ta protivrenost izmeu pojedinca i drutva pre proizvod vla-
dajue ideologije u naem sopstvenom drutvu, u kome se poje-
dinac smatra osnovnom veliinom. Po mom miljenju individual-
no orijentisane drutvene teorije, kao i one koje su usmerene na
namere mogu malo doprineli arheologiji. Ve sam neto govorio
o slabostima od kojih one pate, i ovde u ih rado ponoviti. Me-
utim, ostaje nejasno u kojoj bi meri perspektive isto usmerene
na aktere mogle da objasne drutvene promene.
Drutvena teorija Anthonyja Giddensa uva najbolje elemen-
te Marxovog miljenja, a istovremeno odbacuje njegov ekonom-
ski i evolucionistiki determinizam. Svojom teorijom strukturi-
ranja Giddens je otvorio mogunost da se prevazie neplodan
jaz izmeu pojedinca i drutva, delanja i strukture, koji je obele-
158
u susretu izmeu razliitih tipova drutava, trebalo bi da mogu da
stvore plodnu teorijsku perspektivu za arheoloka istraivanja dru-
tvenih promena.
To naravno ne znai da se promene epizodnog" karaktera
moraju dogoditi ukoliko se pojave dodirne take izmeu razlii-
tih oblika drutava. Mnogi istorijski i etnografski primeri pokazu-
ju kako su, na primer, sakupljai i lovci sauvali svoju sopstvenu
drutvenu strukturu Uprkos bliskom kontaktu sa drugim drutvi-
ma. Ono to Giddensova teorija moe da ponudi, jeste jedno
mogue objanjenje kad su se takve promene ve dogodile. Upr-
kos onome ta logiki pozitivisti i novi arheolozi tvrde, mogue
je odrati jasnu razliku izmeu objanjenja i predvianja.
io veliki deo ranijih teorija o drutvu. Strukture su i rezultat i
preduslov delanja, one su i posledica i uzrok. Meutim, a na to
u se vratiti u sledeem poglavlju, najvei potencijal primene
teorije strukturiranja u arheologiji u tome je to ona moe dopri-
neli prouavanju materijalne kulture.
I procesna i postprocesna arheologija su u svojim objanje-
njima drutvenih i kulturnih promena obeleene onim to Gid-
dens naziva samookidajui modeli". Na trenutke izgleda kao da
je razoaranje mehanicistikim difuzionistikim teorijama kultur-
noistorijske arheologije zatvorilo vrata za razumevanje onoga to
se dogaa u dodirnoj taki izmeu drutava, a onda i tome u
kojoj meri to moe osvetliti drutvene promene. Kada se menjaju
jedno ili vie drutava, to mora uticati na druga drutva i stvarati
rubove" sukoba i trenja. Kao to Giddens ukazuje, to se moe
podudariti sa latentnim internim sukobima u zajednicama i do-
prineli da se pojaa njihov uinak. ak i tako iskrivljeno obja-
njenje kulturnih promena kao io su migracije, dobija lime nov
poiencijal. Ona trenja, mogunosti i ogranienja koja se javljaju
5
Teorije o materijalnoj kulturi
Arheologija je neraskidivo povezana sa prouavanjem materijal-
ne kulture. Za razliku od istoriara, koji svoje iskaze o prolosti
temelji na njenim pisanim potvrdama, arheolog kao svoju primarnu
izvornu grau ima materijalne ostatke ponaanja iz prolosti. Te fi-
zike tragove ljudskih delanja nazivamo materijalnom kulturom, a
taj pojam je uvela kulturnoistorijska arheologija. Arheologija je i u
poznijim vremenima zadrala taj pojam, ali je pokuala da se distan-
cira od mnogih teorijskih ogranienja i ogranienja u tumaenju
koja postoje u kulturnoistorijskoj arheologiji. Materijalna kultura je
pojam koji obuhvata sve osobine nae fizike okoline koje su stvorili
ljudi, ili na koje oni utiu. Kremene sekire, svemirski brodovi,
kue, automobili, putevi, umetnost, odea, smee i hrana; sve su to predstave o tim drutvima. Proces tumaenja ima, meutim, vaan
primeri onoga to nazivamo materijalnom kulturom. i nuan preduslov: ako elimo da koristimo materijalnu kulturu da
Fragmenti materijalne kulture koji su preiveli iz prolosti, u bismo razumeli drutvene i kulturne procese iz prolosti, moramo
mnogim sluajevima ine jedinu neposrednu vezu koju imamo sa imati nekakve opte predstave ili teorije o tome kakvu ulogu mate-
dalekim drutvima iz prolosti. Na osnovu tragova kao to su ostaci rijalna kultura igra u drutvu. Kakva je veza izmeu drutva i mate-
kua, orua i grobovi, pokuavamo da tumaenjem stignemo do rijalne kulture? ta upravlja oblikovanjem jedne zgrade ili nekog
orua? Zato su odreena orua ukraena, a druga nisu? Zato dva
160
Nauke koje su davale ton u oblikovanju teorija o drutvu i
susedna naroda prave sasvim razliitu keramiku? Sve su to pitanja
kulturi - sociologija, socijalna antropologija i istorija - u maloj
na koja moemo odgovoriti samo ako imamo neke teorije ili okvire
tumaenja od kojih bismo poli.
Poto takve teorije obuhvataju odnos materijalne kulture pre-
ma drutvu i ljudskom delanju, granica izmeu onoga to sam u
prolom poglavlju nazvao teorijom o drutvu s jedne strane i
raznih teorija o materijalnoj kulturi s druge strane, prestaje da
bude otra (videti Schiffer 1988:469). Po pravilu e teorije o ma-
terijalnoj kulturi biti izvedene iz neke teorije o drutvu i kulturi.
To znai da se mi esto sluimo teorijama koje nisu razvijene s
posebnom namerom da se pomou njih tumai materijalna kul-
tura, ali koje se prilagoavaju i razvijaju za tu namenu. To ne vai
posebno za arheologiju. Pojedine teorije i naini analize koji su
razvijeni za jedno podruje i unutar jedne discipline, mogu se
pokazati plodonosnim i unutar drugih naunih grana. Jedan od
primera je strukturalizam koji je prvobitno razvijen u okvirima
lingvistike, ali se kasnije pokazao upotrebljivim u tumaenju niza
drugih ljudskih oblika izraavanja.
U ovom poglavlju razmotriu neke od teorija koje su obele-
ile nain na koji su arheolozi shvatali materijalnu kulturu. Usred-
srediu se na one teorije koje su bile aktuelne nakon 1960, godi-
ne, to jest poev od pojave procesne arheologije. Ogranienje je
delom prouzrokovano time to smo u tom periodu doiveli naj-
otvoreniju raspravu o ulozi materijalne kulture u drutvu, a de-
lom zato to sam poimanje materijalne kulture unutar kulturnoi-
storijske arheologije relativno opirno izneo u prethodna dva
poglavlja. Moe se primetiti i da je strukturalizam u ovom poglav-
lju dobio neto vie mesta nego druge teorije. To je prouzroko-
vano time to osnova te teorije kulture nije ranije predstavljena
onako kako je to sluaj sa teorijama kao to su funkcionalizam,
marksizam i teorija strukturiranja.

Materijalna kultura kao izvor znanja

161
su se meri bavile materijalnom kulturom. U njima je prednost
davana govornoj rei, zapisima ili uoenom ponaanju, poto su
oni shvatani kao suvereni izvori za razumevanje kulture i drutva.
Unutar antropologije je prouavanje materijalne kulture bilo iz-
jednaavano sa starovremskom, muzeolokom etnografijom. U
tome je preutno sadran stav da je materijalna kultura slab ili bar
sekundaran izvor obavetenja o drugim drutvima u poredenju
sa onim to se moe dobiti razgovarajui sa ljudima. Poznati an-
tropolog Edmund Leach zato tvrdi da arheologija, koja nema
takav pristup ivim ljudima, nikada ne moe razumeti simbolike
i kognitivne odlike ljudske kulture (Leach 1973). Mada se danas
unutar antropologije i sociologije moe primetiti obnovljeno za-
nimanje za prouavanje materijalne kulture, nije nikakvo prete-
rivanje tvrditi da je to podruje u relativno maloj meri ozbiljno
shvatano u drutvenim naukama.
Mada je neposredno prouavanje materijalne kulture samo u
maloj meri ukljueno u istraivanja savremenih i istorijskih dru-
tava kojima se bave naunici u drutvenim naukama i istoriari,
162
na 1973. godine je intervjuisao izabran broj domainstava u gradu
o njihovoj potronji alkohola. Svi su odgovarali anonimno, a
istraivanje je sprovedene korienjem uobiajenih sociolokih
merila za izbor i vrednovanje. Rezultati su objavljeni i mnogi su
ih shvatili kao dobru indikaciju potronje alkohola u Tak-sonu.
Rathje je to uporedio sa sopstvenim istraivanjem kanti za smee
istih domainstava. Kante za smee ne lau na isti nain, i uoena
je upadljiva razlika izmeu njihovog sadraja i rezultata
intervjua. U jednom podruju Taksona samo je 15 procenata
domainstava navelo da piju pivo, a nijedno domainstvo nije
troilo vie od osam flaa sedmino. Rathjeovo istraivanje smea
je pokazalo da preko 80 procenata domainstava iz tog podruja
ima flae od piva u smeu, a da 54 procenta baca u smee vie
od osam flaa sedmino. Ispoljile su se i socijalne varijacije
izmeu potronje koju su sami naveli i onoga to je faktiki
moglo da se utvrdi na osnovu smea. Tipine grupacije sa ni-
skim primanjima esto su davale iskrivljenu sliku time to su
govorili da nikada ne piju pivo, dok su Amerikanci iz srednje
klase, koji su, istini za volju, priznavali izvesnu potronju, do-
sledno navodili manju potronju (Rathje & Hugs 1975, Rathje &
McCarthy 1977).
Rathjeov projekat smee" pokazuje kako arheoloke analize
ono je bez sumnje podruje koje nije iskljuivo vezano za pra-
istorijske zajednice. Prouavanje materijalne kulture moe dati
vano i alternativno znanje i o naem sopstvenom savremenom
drutvu. Jedan primer toga je projekat koji je rano tokom sedam-
desetih zapoeo, u Taksonu u Arizoni, arheolog William Rathje
nezadovoljan metodama koje su sociolozi i psiholozi koristili u
svojim prouavanjima ponaanja ljudi. Njihovo prouavanje je u
biti bilo zasnovano na intervjuima i upitnicima. Ali problem je
esto u tome to ljudi kau jedno, a ine drugo. Zato je Rathje
zapoeo projekat sa namerom da upotrebi arheoloku metodu i
teoriju za analizu savremenih obrazaca ponaanja. Projekat je na-
zvan projekat smee" jer je namera upravo bila da se analizira
smee kako bi se, izmeu ostalog, steklo bolje razumevanje obra-
zaca potronje kod stanovnitva Taksona (Rathje 1984).
Rathje je bio zainteresovan da ukrsti rezultate istraivanja po-
troakih navika ljudi dobijenih tehnikom intervjua sa onim to
se faktiki moglo iitati iz njihovog smea. Jedna od stvari koja
je istraivana, bila je potronja alkohola. Savet za zdravstvo Takso-
moderne materijalne kulture mogu da se koriste za korekciju
podataka o naem sopstvenom drutvu koje dobijamo uz pomo
drutvenonaunih metoda. Kako u pri kraju poglavlja pokazati,
analize moderne materijalne kulture mogu da obezbede sazna-
nja o daleko dubljim okolnostima u drutvu nego to su to ishra-
na i potroake navike. Mada o tome retko razmiljamo, materi-
jalna kultura je osnovni sastojak nae sopstvene spoznaje sveta -
pripadnosti, vremena" i promena. Da uzmem trivijalan primer:
promene materijalne kulture (automobili, odea, frizure) moda
nam vie od drugih stvari omoguavaju da iskusimo kako vreme
tee". Dok je materijalna kultura ranije esto due trajala od po-
jedinih ljudi, ona danas ima sve bri obrt. Zbog potrebe potro-
akog drutva za stalnom zamenom komercijalnih proizvoda mi
uoavamo (ili nas to navodi da poverujemo) da vreme tee br-
163 narodima, seobama i pradomovini. Ali dublja teorija o vezi izme-
e". I naravno, iznenadimo se koliko komino starinski i dalek u materijalne kulture i drutva nikada nije formulisana.
deluje svet na slikama iz sedamdesetih. U posleratnom vremenu u sve veoj meri se proirilo nepo-
verenje u to da se moe izvriti etnika i kulturna identifikacija
Materijalna kultura: stil ili funkcija samo na osnovu materijalne kulture. Tokom pedesetih vidimo
zato sve jae usredsreivanje na tehnoloke i ekonomske strane
Shvatanje materijalne kulture kao nedovoljno pogodnog iz-
materijalne kulture. Mnogi su iskazivali i veoma pesimistika mi-
vora za razumevanje dubljih strana drutva i kulture nije ograni-
ljenja o tome ta se moe zakljuiti samo na osnovu materijalne
eno samo na antropologiju ili druge drutvene nauke. Ono je u
kulture (videti Tree poglavlje). Engleski arheolog Christopher
najveoj meri obeleavalo arheologiju i bilo je jedan od predu-
Hawkes tvrdio je da arheolozi mogu samo da se nadaju da e
slova za tipoloku i hronoloku maniju koja je muila tu nauku.
rekonstruisati materijalne strane ivota i prolosti. On govori o
Arheologiji iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog stolea
lestvama zakljuaka" na kojima su samo najnie preke, tehnolo-
arheoloka graa je bila pre svega izvor za hronoloku i kulturnu
gija i ekonomija, normalno dostupne arheolozima. Vie preke
klasifikaciju razvoja i naroda. Promene u materijalnoj kulturi su
na lestvicama, kao to je socijalna organizacija, mogue je dosei
postale objektivno merilo razvoja i napretka, te razlikovanja iz-
samo u srenim sluajevima, dok su najvie preke, ideoloke i
meu kulturnih naroda" (onih koji se menjaju) i prirodnih na-
religijske predstave ljudi, van dosega arheologa (Hawkes 1954).
roda" (onih koji to ne ine). Istina, kulturnoistorijska arheologija
Drutveni i simboliki ivot ljudi je bio uglavnom van onoga i-
je shvatala materijalnu kulturu kao izraz izvornih, duhovnih
me su se arheolozi bavili.
kultura, i koristila je u svojim esto spekulativnim traganjem za
164 strele, strugai i noevi. Njih ini apsolutno najvei deo predme
Procesna arheologija je na neki udan nain tom shvatanju ta koje svrstavamo u arheoloku grau.
uputila izazov, ali ga je i uvrstila. Ona ga je izazvala svojim ispo- 2. Sociotehniki predmeti su predmeti koji imaju svoju najva
Ijenim uverenjem da arheoloka grada sadri informacije o svim niju funkciju u socijalnoj sferi drutva. Njihova praktina kori
aspektima drutva, i tvrdnjom da nita nije van podruja delatnosti snost je mala, ali im je za uzvrat funkcija da pokau drutveni
arheologije (Binford 1962). Pa ipak, uinjen je mali broj pokuaja status vlasnika. Primeri takvih statusnih simbola mogu biti kraljev
da se istrae najvie preke Hawkesovih lestvi. Svojim eko- ska kruna, krzno od vizona ili veliki i lepo ukraen bode od
funkcionalistikim pristupom, u kome se kultura prvenstveno smatra kriljca.
oruem u prilagoavanju prirodi, procesna arheologija je stavila u 3- Ideotehniki predmeti funkcioniu unutar duhovne ili ritualne
iu tehnoloke i ekonomske aspekte materijalne kulture. sfere drutva. To su predmeti koji nemaju nikakvu praktinu vrednost
U svom uvenom lanku iz 1962. godine Archeology as an- i ne signaliziraju drutveni status. Prvenstveno znaenje takvih
thropology" Lewis Binford je, meutim, pokuao da skicira nov predmeta poiva u njihovom verskom ili duhovnom sadraju.
program arheolokog prouavanja materijalne kulture. U osnovi Tipini primeri su kumiri i amanski bubnjevi.
tog programa stoji shvatanje kulture kao funkcionalnog sistema
sastavljenog od razliitih podsistema kao to su tehnoloki, soci-
jalni i ideoloki podsistemi. Kulturnoistorijski arheolozi su, po
Binfordu, u suvie maloj meri pokuali da posmatraju materijalnu
kulturu kao funkcionalne delove takvih podsistema i, sled-
stveno tome, nisu razdvajali razliite funkcionalne kontekste iji
je ona deo. On zato predlae da se arheoloki predmeti podele u
tri kategorije prema tome kom podsistemu pripadaju:
1. Tehnomiki" predmeti su praktina orua (tehnologija) koja
su neposredno vezana za upotrebu u okolnoj sredini, na primer

165
Kad se naemo pred jednom velikom koliinom nalaza,vano
je grupisati artefakte na osnovu te tri kategorije. Svaki tip
predmeta pripada prvenstveno jednoj od tih grupa. Kad je to
razvrstavanje zavreno, moemo nastaviti iitavajui iz tih pred-
meta njihove ekonomske, socijalne i ideoloke informacije. U
okvirima tehnomike" grupe oblik i sastav predmeta neposredno
odslikavaju ekonomske prilike, to jest korienje resursa i
ekoloko prilagoavanje. Iz sociotehnike grae, na primer grob-
nih nalaza, moemo iitati stepenovanje statusa i druge drutvene
prilike, dok ideotehniki predmeti odslikavaju religiju i ideo-
logiju. U svom lanku Binford izriito pravi razliku izmeu stila"
(predmeta sa socijalnom i simbolinom vrednou) i funkcije"
(praktinih predmeta). Razlika izmeu predmeta sa praktinom
funkcijom i predmeta sa simbolinom funkcijom obeleila je na-
in na koji procesna arheologija pristupa materijalnoj kulturi.
Koliko je odriva suprotnost izmeu materijalne kulture kao
tehnologije i materijalne kulture kao znaka? Da li je automobil
166
Znak se po Saussureu odlikuje svojom dvodelnom strukturom.
Jedan znak, na primer jedna re, ima i konkretan izraz i zna-enjski
sadraj. U jezikom je sistemu znakova veza izmeu glasova
(oznaitelj") i znaenja rei (oznaeno") sluajna i nemotivisa-na.
Oblik koji ima izraz znaka moe biti bilo kakav ukoliko postoji
saglasnost ta on znai. Ne postoji nikakav kvalitet nalik na psa u
rei pas" koja bi taj izraz, vie nego neki drugi, vezala za lajavo,
dlakavo udo sa etiri noge i repom. Drugi jezici su izabrali neke
sasvim drugaije rei (na primer dog") kao izraz za tu ivotinju.
Dakle, u jeziku izraz (re) ima iskljuivo simboliku funkciju.
Kao to Barthes ukazuje, najee je sasvim drugaiji sluaj sa
materijalnim znacima kao predmetima. Tu je veza izmeu izraza
(oblika) i neposrednog znaenja manje sluajna. Za razliku od
jezika, u kome rei postoje iskljuivo zbog znaenja, materijalni
znaci esto imaju kao dodatak esencijalnu praktinu funkciju.
Odea se koristi kao zatita od hladnoe, a hrana kao ishrana,
mada i odea i hrana mogu da budu i znaci koji nose znaenje.
Materijalni znaci zato nemaju isti slobodan poloaj kao lingvisti-
ki, ve operiu u nekoj vrsti dvostruke uloge" kao i znaci i teh-
nologija (Barthes 1984, 1985).
To moemo videti vezano za razliku koju danski lingvista Lo-
tehnomiki" ili sociotehniki predmet? Da li mi koristimo odeu
iskljuivo iz praktinih razloga? to vie razmiljamo o materijalnoj
kulturi u naem sopstvenom drutvu, to nam je tee da sauvamo
razliku izmeu praktinog" i simbolinog". Moda se deo
posebnosti materijalne kulture i nalazi upravo u tome to je ona
istovremeno i tehnologija i znak. Da bih to produbio, napustiu na
trenutak arheologiju i nakratko zaci u semiotiku.
l Materijalna kultura kao znak
Semiotiku - prouavanje znakova - utemeljio je vajcarski
lingvista Ferdinad de Saussure (1857-1913). Kasnije u se u ovom
poglavlju vratiti njegovim teorijama, a ovde u ukazati na samo
nekoliko aspekata onako kako ih je razvio francuski semiotiar i
kritiar knjievnosti Roland Barthes. Barthesove analize su posebno
zanimljive za nas, jer je on u vie radova pokuao da prilagodi
Saussureovu lingvistiku semiotiku materijalnim sistemima znakova
kao to su odea, hrana i drugi elementi materijalne kulture
(Barthes 1984, 1985, videti takoe Olsen 1990).
uis Hjelmslev ini izmeu denotativnih i konotativnih znaenja u
jeziku (Egebak 1972). Denotativno znaenje je neposredno ili
bukvalno znaenje jednog znaka. Re prase" denotativno upu-
uje na stvarnu ivotinju ije re peene komade jedemo za Bo-
i. Istovremeno, znaenje te rei prenosi se na jednu novu i viu
ravan znaenja, konotativnu, kao izraz odreenog, svinjskog",
naina ponaanja. Donekle pojednostavljeno moemo rei da je
konotacija simboliko znaenje, dok je denotacija neposredno
znaenje. Na primer, denotativno znaenje jedne praistorijske
slike losa uklesane u kamen upravo je ta ivotinja, ali taj crte na
konotativnoj ravni moe biti totemski simbol jednog klana ili ro-
dovske skupine (losovi ljudi").
Po Barthesu, materijalna kultura nosi otisak upravo tog sme-
njivanja izmeu primarnih i sekundarnih slojeva znaenja. Zbog
167 stalno nove konotativne znaenjske ravni. To nije nuno pove-
zano sa sveu onih koji proizvode materijalnu kulturu, ve za-
svog funkcionalnog alibija" materijalna kultura je posebno po-
visi od konteksta u koji se ona unosi. Odea koja je proizvede-
dobna za izraavanje socijalnih razlika, na primer. Jedna bunda
na za ekstremne alpinistike uslove i boravak na visokim plani-
od kune zlatice titi od hladnoe (denotacija), ali istovremeno
nama, postaje znak kad se u tom obliku koristi za boravak na
signalizira visok socijalni status (konotacija). Ta dvostrukost ma-
univerzitetu ili u gradu tokom veeri. Tu jakna marke berghaus
terijalne kulture ini da je ona, bar u naem drutvu, obeleena
ili norrona signalizira individualnost, avanturistiki duh i us-
onim to Barthes naziva semiotikim paradoksom": s jedne strane
penost; ona ulazi u zapetljani sistem materijalnih znakova koji
mi koristimo odeu, nametaj, automobile, kue, i tako dalje, da
izraavaju socijalne razlike i pripadnost. Kroz svoj funkcionalni
iskaemo socijalni status, da se razlikujemo od jednih i iden-
alibi materijalna kultura moe da iznosi argumente" na istovre-
tifikujemo sa drugima (videti Bourdieu 1995), a s druge strane
meno delotvoran i nenapadan nain. Za razliku od smisla iska-
istovremeno pokuavamo da to sakrijemo racionalizujui te stvari
zanog pismom i govorom, tee je zameriti neto takvim dvosmi-
na nivo samo praktino korisnih. Materijalni znak ima uvek raci-
slenim, materijalnim porukama (drugaije nego materijalnim
onalan alibi - on uvek moe da pobegne na denotativnu, tehno-
protivargumentima").
loku ravan (bunda od kune zlatice je praktina u ovakvoj kli-
mi") kad se navede socijalno znaenje (Barthes 1985). Materijalna kultura se zato ne moe jednostavno podeliti u
kategorije praktino" i simboliko". Zbog toga moramo biti
To otvara materijalnu kulturu za obuhvatnu igru izmeu teh-
veoma uzdrani prema tvrdnji Lewisa Binforda da jedno orue
nologije i znaka. Nova znaenja se dodaju na prvobitno nevi-
ima praktinu ili ima simboliku funkciju. Sve moe biti znak,
ne" funkcionalne forme s tim rezultatom da se uspostavljaju
168 istorijskim zajednicama, u svakom sluaju je postalo jasno da ma-
sve moe biti ukljueno u konotativan sistem znaenja. I stvari terijalna kultura ima dvosmislenu funkciju i kao tehnologija i
koje shvatamo kao iskljuivo funkcionalne mogu postati simboli. kao znak. Kasnije u se u ovom poglavlju vratiti na to da je smisao
Tokom rata Norveani su iskazivali svoj otpor nemakim oku- materijalne kulture delom nepredvidiv, on se ne moe jedno-
pacionim vlastima kaei spajalicu na rever sakoa. Spajalica je stavno kontrolisati ili kodirati u jednosmislenu poruku. S tim se-
stavljena u novi kontekst u kome je dobila sasvim drugaije, miotikim balastom nanovo emo se vratiti arheologiji i detaljni-
konotativno znaenje koje je teko sankcionisati ili oboriti ar- je pogledati kako se u njoj raspravljalo o simbolikim i komuni-
gumentima. kativnim stranama materijalne kulture.
To, naravno, ne znai da je ba sve u svakom trenutku samo
znak (ak je i Freud navodno rekao da je ponekad cigara samo
Arheoloka rasprava o stilu
cigara"). Znaci se stvaraju upotrebom, smetanjem u socijalne kon-
tekste. Kao to primer sa spajalicom pokazuje, ne moe se imati Bilo bi veoma preterano rei da je Binfordov lanak iz 1962.
neko unapred utvreno miljenje o tome koji su tipovi materijal- godine doveo u arheologiji do odluujueg raskida sa njenim do-
ne kulture simboliki", a koji su praktini"; uz to oni se mogu i tadanjim shvatanjem materijalne kulture. Istina je da je
menjati tokom vremena. Jedan isti predmet moe da prede iz teh- razvoj
nolokog znaaja u primarno simboliku funkciju. Nama je iz na-
eg sopstvenog vremena poznat niz primera te promene u kojoj
predmeti koji su imali jasnu praktinu funkciju u tradicionalnom"
norvekom seljakom drutvu, postaju estetiki, nacionalni ili et-
niki simboli u modernom kontekstu.
Zahvaljujui semiotici, shvatili smo kako materijalna kultura
moe da bude pogodno sredstvo za komuniciranje smisla. Mada
ne moemo tano znati kako su takvi procesi funkcionisali u pra-
169
procesne arheologije tokom ezdesetih doveo do daleko jaeg
usmerenja na kulturne i drutvene procese, ali je mnogo tog usred-
sreenja ostalo na optijoj sistemskoteorijskoj ravni. Samo se u
manjoj meri pokualo sa formulisanjem teorija koje eksplicitno
obuhvataju ulogu materijalne kulture u drutvu. Tek tokom odma-
klih sedamdesetih godina moemo zapaziti promenu tako to tada
mnogi procesni arheolozi priznaju potrebu da se odnos izmeu
ponaanja i materijalne kulture detaljnije prouava.
Jedan od najplodonosnijih rezultata toga bila je rasprava o
materijalnoj kulturi i stilu, o tome ta upravlja oblikovanjem ma-
terijalne kulture: Zato neko orue dobija ba onaj oblik koji
ima? Zato se koristi upravo ta ornamentika? Zato se orue sa
istom funkcijom razliito oblikuje? (Videti izmeu ostalih dela
Wobst 1977, Hodder 1979, 1982, Sackett 1982, 1985, Wiessner
1983,1985, Plog 1983.) Ta rasprava je dobila takav obim da joj se
mora priznati veliki deo zasluga" to je procesna arheologija
dobila svoj postprocesni nastavak (Hodder 1982). U nastavku u
neto detaljnije razmotriti fenomen stila i kako je on tumaen u
170
Procesna arheologija je elela da ukine normativno" poimanje
stila kao pasivnog odraza individualnih sposobnosti, sklonosti i
dara. Uprkos Binfordovom naporu 1962. godine, tek su, dakle,
pred kraj sedamdesetih drutvene implikacije stila ozbiljno stav-
ljene na dnevni red arheolokih rasprava. Snaniji etnoarheolo-
ki napori jasno su pokazali da je materijalna kultura oblikovana i
strukturirana na irim osnovama od tehnolokih i estetskih potre-
ba. Izmeu ostalog, izgleda da stil ima vanu komunikativnu funk-
ciju unutar kultura i izmeu njih.
Ameriki arheolog Martin Wobst objavio je 1977. godine je-
dan uticajan lanak u kome tvrdi da je stil nain razmene obave-
tenja. Stil je sredstvo drutvenog i kulturnog optenja. Wobstova
definicija stila obuhvata naravno one aspekte oblikovanja materi-
jalne kulture koji se mogu dovesti u vezu sa takvim komunikativ-
nim ciljevima. On, meutim, ograniava upotrebu optenja po-
mou stila na odreene kontekste. Unutar domainstva ili izme-
u bliskih ljudi govor i ponaanje e biti daleko delotvorniji na-
in optenja. Poruke koje se prenose pomou materijalne kultu-
re bivaju zato najradije usmerene ka udaljenim primaocima, ka
drugim etnikim skupinama na primer. Najpogodniji predmeti
za takav tip optenja su, shodno tome, oni koji se koriste javno i
koje mnogi ljudi mogu videti, posebno oni sa kojima ne postoji
arheologiji.
Stil se uopteno moe definisati kao standardizovani for -
malni izraz, esto karakteristian za odreeno podruje u odre-
enom vremenu (Sackett 1982:63). Pojam stil obeleava arheo-
logiju od njenog poetka. On je sadran u svakoj tipologizaciji
i dao je povod za sopstvena stilskoistorijska" podruja, na pri-
mer u prouavanju zoomorfne ornamentike iz gvozdenog doba
u Skandinaviji. Veliki deo upotrebe pojma stila unutar kultur-
noistorijske arheologije bio je, meutim, usmeren ka prefinje-
nim metodama datiranja i utvrivanja kulturnog porekla i cen-
tara inovacija. U meri u kojoj su vreni pokuaji da se prodre u
pozadinu" stila, uglavnom se polazilo od poimanja stila kao
umetnosti", a tu je pak linost arheologa i njegovo shvatanje
umetnosti i estetike inilo osnovu. Cilj umetnosti" bio je pr-
venstveno da ukrasi - ona je iskazivala enju za lepotom" i
nosila u sebi individualni dar i dubinu oseanja. To je retko ili
nikad dovodilo do dubljeg razumevanja izraza iz prolosti kao
delova drutvenog konteksta.
svakodnevni dodir. Slabo vidljivi predmeti, na primer oni koji se
koriste samo unutar doma, nisu pogodni kao nosioci optenja
pomou stila. Wobst tvrdi i da, poto optenje pomou stila zah-
teva resurse, stilom se normalno mogu preneti samo relativno
jednostavne i nedvosmislene poruke. Posebno je vano signalizi-
ranje etnikog identiteta ili drugih oblika drutvene pripadnosti
skupinama (Wobst 1977).
Wobstova teorija o stilu kao o razmeni informacija znaila je
poklanjanje vee panje tome da se materijalna kultura moe
aktivno koristiti u socijalnim strategijama. Mnogi naunici su, ipak,
osporili delove njegove teorije. Na primer, norveka autorka Elin
Myrvoll je pokazala kako stil ne pripada samo optenju u javnoj
sferi iskazujui strancima etniku pripadnost, ve kako moe biti
barem podjednako vaan u internom socijalnom dijalogu" unu-
171
tar domainstva, na primer izmeu mukaraca i ena (Myrvoll 1992).
Kao i Wiessner (1985) i ona ukazuje da dvosmislenost stilskog
oblikovanja moe biti delotvorna socijalna strategija, na primer u
oponiranju postojeim odnosima moi. U sluajevima u kojima
neposredno opoziciono ponaanje i opozicioni govor dovode
do opasnosti od sankcionisanja, dvosmislena stilska opozicija"
moe biti delotvoran otpor. Mala stilska odstupanja od etablira-
nih pravila kako se orua mogu ukrasiti, na primer blagim krenjem
normi o simetrinoj kompoziciji ukrasa na keramici, mogu biti
nain iskazivanja neslaganja sa preovlaujuim drutvenim po-
retkom. Iz samijskih zajednica je dobro poznata takva materijalna
opozicija. ene koje se ne slau sa donetim odlukama, mogu to
da iskau kroz svesne gramatike greke" u odei. To mogu da
uine okreui kapu naopake, posipajui pepeo po njima, stav-
ljajui napred stranju stranu traka za elo ili nosei neodgovara-
juu odeu za datu priliku.
Za arheologe je esto bilo problematino identifikovati stil. To
vai posebno za predmete bez ukrasa ili drugih karakteristika koje
172
Po Sackettu izokrestini izbor stila odraava kulturno i socijalno
uenje u jednoj zajednici. Unutar date zajednice ili jedne etnike
skupine izraajni oblik se shvata manje ili vie nesvesno kao
prirodni" i kao na nain da se to uradi", i to implicitno znanje se
prenosi na nove narataje.Tako razliite etnike skupine ili kulture
dobijaju razliite stilske izraze. Oni su razliiti jer je jednostavno
malo verovatno da dve skupine istim sluajem sasvim isto oblikuju
materijalnu kulturu. On ne porie da izokrestini stil moe funk-
cionisati u optenju izmeu dve skupine, ali tvrdi da se to mora
posmatrati kao sekundarni rezultat onih izbora stila koji su uinjeni
polazei od drugih i temeljitijih vrednosti. Stil nije svesno biran u
nameri da se opti, ali u odreenim drutvenim i istorijskim
okolnostima stil moe da dobije vie komunikativnu funkciju. Kao
primer moe da poslui oblikovanje samijskog atora (laponski:
lwu) koji je kombinacija funkcionalne potrebe i izokrestinog
stila. Teko da je on oblikovan na osnovu svesne elje da se signa-
lizira samijski etnicitet. U moderno doba, meutim, taj ator je
postepeno stekao takvu komunikativnu funkciju. To je u velikoj
meri postalo jasno kada je oktobra 1979. godine jedan takav ator
podignut na prostoru ispred Parlamenta tokom trajka glau pro-
tiv izgradnje brana na rei Alta kod mesta Kautokeino.
Sackett kontrastira svoj izokrestini pristup sa onim to on
manje ili vie nesvesno shvatamo kao stilske". Ukrasi na keramici
su nedvosmisleno shvatani kao stil", ali ta je oblik posua ili
oblik strela i strugaa? Arheolog James Sackett je dao zanimljiv pri-
log reenju tog problema. On ukazuje da su stil i funkcija one dve
komponente koje odluuju kako se oblikuje materijalna kultura.
Funkcija moe da objasni izvesne elemente oblika - no mora imati
seivo, koplje pic - ali postoji niz oblika koji su, isto funkcio-
nalno posmatrano, podjednako dobri. Postoji bezbroj naina da
se napravi izuzetno funkcionalna strela. Funkcija zato moe samo
u izvesnoj meri biti odluujua za donoenje odluke o obliku.
Ostatak oblikovanja se mora shvatiti kao proizvod stila ili jedno-
stavno kao stil. Ti izbori oblika izmeu tehnoloki podjednako
vrednih reenja prouzrokovani su onim to Sackett naziva izokre-
stina varijacija (iz grkog, sa znaenjem jednakih upotrebnih oso-
bina). Time se pojam stila oslobaa ili/ili odnosa koji ima prema
funkciji, i postaje radije i/i odnos. Time se ujedno znaajno proi-
ruje pojam stila: on moe da obuhvati sve, od izbora sirovine do
tehnike obrade i oblika orua (Sackett 1982).
naziva ikonoloki" pristup. Taj potonji sadri definiciju stila po
kojoj je odluujua upravo namera simbolike komunikacije in-
formacija. To je kljuna taka u poznatoj raspravi izmeu njega i
Polly Wiessner (Sackett 1982, 1985, Wiessner 1983, 1985). Polly
Wiessner razlikuje dva oblika stila mada se oba oblika mogu javiti
na istom objektu. Amblemski stil obuhvata stilske izraze kojima se
izmeu defmisanih poiljalaca i primalaca prenose jasna obave-
tenja o etnicitetu i pripadnosti. Asertomi ili potvrujui" stil ope-
rie na jednom vie individualnom nivou, a obuhvata informacije
o individualnom identitetu koje su u veoj dvosmislene ili ih je
teko verbalizovati (Wiessner 1983:257-258).
Rasprava izmeu Polly Wiessner i Sacketta imala je kao pola-
zite analizu vrhova strela Polly Wiessner kod San Bumana u
 173
pustinji Kalahari (Wiessner 1983, 1985). Polly Wiessner je doka-
zala jasnu stilsku varijaciju u oblikovanju strela izmeu tri
jezike i teritorijalne skupine u koje su podeljeni San Bumani.
Unutar pojedinih skupina nije bilo nikakvih varijacija ili su one
bile male. Po Polly Wiessner to je prouzrokovano aktivnim
amblemskim stilom u kome strele signaliziraju identitet i
teritorijalna prava. Ona objanjava odsustvo individualnih
(asertornih") stilskih izraza time da individue esto menjaju
pripadnost skupini. Time bi individualna varijacija stila
verovatno dovela do nejasnih granica izmeu skupina. Zato se
takav izbor stila mora podrediti amblem-skom stilu koji iskazuje
pripadnost skupini.
Nasuprot Polly Wiessner, Sackett vidi razlike u oblikovanju
strela kod Sana kao izraz nauene izokrestine varijacije izmeu
tri odvojene jezike skupine: Istina je da strele verovatno
iskazuju i etnike razlike, ali to nije bilo odluujue u izboru
konkretnog oblika. Okolnost da unutar svake skupine Sana
postoje male razlike u nainu na koji su strele oblikovane, po
Sackettu je sasvim jednostavno prouzrokovana drutvenim
174
nog identiteta; izmeu ostalog, ne ostavlja se mesta za poimanje
da se materijalna kultura moe koristiti da se poreknu ili skriju
drutveni identitet i status, te da moe dati iskrivljenu sliku dru-
tvene stvarnosti. To nas prirodno dovodi do marksistikih pristu-
pa prouavanju materijalne kulture.
Marksistiko gledite
U okvirima procesne arheologije postojalo je raireno shva-
tanje da se ponaanje moe iitati neposredno iz arheoloke
grae kad se uklone smetnje koje su se pojavile nakon to je
graa dospela u zemlju. Kristian Kristiansen to ovako kae:
...opteprihvaena pretpostavka koja lei u osnovi ekosistem-
skog pristupa u arheologiji jeste ... da postoji temeljito neposredan
odnos izmeu arheoloke grae i kulturnih sistema iz prolosti ako
joj ovek samo pristupi relevantnim hipotezama i metodama. Takav
pristup je bio posebno uoljiv u prouavanju pogrebnih obiaja, u
kojima su te ideoloke manifestacije na izvestan nain posmatrane
kao pasivan odraz drutvene stvarnosti. (Kristiansen 1984:76)
Uzrok tome je da procesna arheologija uzima za osnovu shva-
uenjem koje se odvija meu ljudima sa bliskim kontaktima
(Sackett 1985).
Rasprava izmeu Sacketta i Polly Wiessner razjasnila je nain
na koji arheolozi posmatraju stil i prouavanje materijalne kultu-
re uopte. Sackettov izokrestini pristup pokazuje da su stil i funk-
cija u sadejstvu, i da je stil vaan i u oblikovanju tehnomskih"
predmeta. Kao i Wobst, Polly Wiessner stavlja vee teite na stil
kao svesno sredstvo optenja. Za nju je stil oblik neverbalnog
optenja koji prua obavetenja o identitetu.
Ta rasprava o stilu i dalje je, meutim, obeleena nekim od
problema koji ve dugo preovlauju u nainu na koji
arheologi-
ja (i druge nauke) posmatraju materijalnu kulturu i stil: stil biva
shvaen ili kao nesvesno uenje ili kao svesno manipulisanje ob-
likom. Stil je takoe ili jasan ili dvosmislen, ili javan ili privatan.
Takve ili/ili dihotomije premalo uzimaju u obzir dvostruku ulo-
gu koju materijalna kultura igra, i na neki nain su nastavak Bin-
fordove razlike izmeu stila i funkcije. Drugi problem je da se
stil posmatra uglavnom kao pasivan odraz etnikog ili
individual-
tanje materijalne kulture kao oblika fosilizovanog ponaanja, to
jest da su se drutveni odnosi i ljudska delanja takorei nepo-
sredno uneli u materijalne ostatke. Uz pomo tanih metoda (te-
orija srednjeg opsega) moemo zato proitati ponaanje iz pro-
losti neposredno iz arheoloke grae (videti Tree poglavlje).
To shvatanje je bilo posebno problematino kad je uzeto kao
osnova rekonstrukcije i objanjenja drutvenih okolnosti. Po Bin-
fordu postoji neposredna veza izmeu stepenovanja statusa u
jednom drutvu i oblika, koliine i strukture sociotehnike arhe-
oloke grae" (Binford 1962:222). To znai da e se, ako je re o
hijerarhijskom drutvu s velikim socijalnim razlikama, to odraa-
vati u sociotehnikoj grai, na primer u funerarnim spomenici-
ma. Ako naemo nekropolu na kojoj postoje velike razlike kad
je re o veliini grobova i koliini i kakvoi grobnih priloga, mo-
emo na osnovu toga zakljuiti da je to ostavina zajednice s veli-
175
kim socijalnim razlikama. Suprotno tome egalitarna zajednica e
za sobom ostaviti ujednaene funerarne spomenike.
Binfordova teorija postaje problematina kad je suoimo sa
domaim hrianskim (luteranskim) pogrebnim obiajem. Ako se
ode na jedno obino norveko groblje, videe se da su grobovi,
posebno od pedesetih pa nadalje, upadljivo slini. Na osnovu po-
grebnog obiaja norveko drutvo bi dakle trebalo da je sve egali-
tarnije i da je danas priblino bez socijalnih razlika. Malo je onih
koji bi - ak i meu norvekim socijaldemokratama - stali iza takve
slike dananjeg norvekog drutva. Marksistika teorija, a posebno
njena analiza uloge ideologije, moe nam pomoi da shvatimo tu
prividnu suprotnost izmeu oblika drutva i pogrebnog obiaja, a
istovremeno ponuditi zanimljivu alternativu donekle mehanikog
gledanja procesne arheologije na materijalnu kulturu.
Dok su se u ranijim marksistikim arheolokim analizama ma-
lo bavili ideolokom i simbolikom funkcijom materijalne kultu-
re, to je postalo vano obeleje marksistikih analiza nastalih to-
kom osamdesetih godina. To je nesumnjivo bilo povezano sa
176
klase da prikrije klasne suprotnosti i izrabljivanje u kapitalisti-
kom drutvu. Tanije reeno, drutvena uloga ideologije jeste da
maskira suprotnosti koje postoje u drutvu time to e predstaviti
svet kao dat, siguran i bez sukoba. Ona je camera obscurd koja
okree svet naglavake i ini da se poimanje sveta vladajuih po-
javljuje kao razumno" i prirodno" pokriveno etiketama kao to
su interesi nacije", ljudska priroda" i boja volja" ili kao teh- iskrivljavanje stvarnosti moe da obuhvati i rad i ekonomsku
nika i nauna nunost". To izvrtanje drutvene stvarnosti iskazuje
se kroz kanale kao to su religija, masovni mediji, politika
propaganda i obrazovanje. Kroz uticaj se iroke narodne mase
navode da prihvate predstavljanje sveta vladajue klase kao svoje
sopstvene i kao jedino ispravno.
I materijalna kultura moe da bude takav kanal ideoloke ko-
munikacije. Ako to uzmemo kao osnovu za analizu dananjeg
norvekog pogrebnog obiaja, kontrast izmeu obilika grobova i
drutvene stvarnosti postaje manje neobjanjiv. Ako posmatramo
materijalnu kulturu kao ideologiju koja na neki nain maskira ili
iskrivljuje drutvenu stvarnost, moemo iitati veoma konformi-
stiki pogrebni obiaj u dobu socijaldemokrate kao nain na
koji se socijalne razlike koje postoje u drutvu skrivaju iza ideala
drutvene jednakosti. Ako to posmatramo u vezi sa nizom drugih
mehanizama koji pokuavaju da stvore utisak da je drutvo jed-
jakim naglaskom koji je postprocesna arheologija stavljala upra-
vo na te aspekte. Otkrilo se da bi marksistika analiza ideologije
mogla biti plodan teorijski pristup. To se esto dogaalo u kom-
binaciji sa strukturalistikom teorijom, a kako emo videti u na-
stavku ovog poglavlja, postoje slinosti izmeu marksistikog po-
imanja ideologije i, na primer, Levi-Straussovog tumaenja funk-
cije mita u kulturi.
U svom radu o nemakoj ideologiji iz 1846. godine Marx i
Engels piu sledee o ulozi ideologije u drutvu:
Svaka nova klasa, koja zauzima mesto prethodne vladajue klase
prinuena je da, ve i da bi realizovala svoje ciljeve, predstavi svoje
interese kao zajednike interese svih lanova drutva, ili reeno idej-
no da svojim mislima da opti oblik, da ih predstavi kao jedine razum-
ne i optevaee. (Marx i Engels 1975:90)
To izvrtanje stvarnosti da bi se opravdala mo marksisti nazi-
vaju ideologijom. Za Marxa ideologija je instrument graanske
nako i besklasne", moemo rei da grobovi ine deo ideoloke
proizvodnje koja ini da norveko drutvo izgleda kao socijalno i
kulturno ujednaeno.
Po marksistikoj teoriji je dakle ideologija sredstvo koje vla-
dajui sloj koristi da bi prikrio sukobe i izrabljivanje u drutvu.
Svesno ili nesvesno stvarnou se manipulie da bi se stvorio utisak
da je drutveni poredak prirodan" i siguran. Takvo ideoloko
proizvodnju. Iz raznih civilizacija, na primer carstva Inka, poznato
nam je kako je rad u korist socijalne elite bio mistifikovan" i
pretvoren u oblik rituala sluenja bogovima.
Marksistika analiza ideologije daje nove i uzbudljive pristupe
u prouavanju materijalne kulture, a u nastavku u dati primer
toga posmatrajui dve arheoloke analize.
 177
Materijalna kultura kao ideologija
U svome lanku From form to content in the structural study
of aestethic Systems" (1983) J. Paris pokuava da analizira pozno-
paleolitsku umetnost u Evropi kao ideoloku proizvodnju.
Paris
deli tu umetnost u dve skupine, na stacionarnu i mobilnu
umet-
nost. Stacionarna umetnost obuhvata peinske bojene i
urezane slike, dok mobilna umetnost obuhvata manje figure i
ukraene predmete, posebno takozvane statuete "Venere".
Stacionarna umetnost je prilino jednostrana u svom
izboru
motiva. Ona uglavnom prikazuje krupnu divlja kao to su
bizon i uroks, konj i razne vrste jelena. To su ivotinje
koje je teko uloviti i koje zahtevaju veliku lovaku
umenost. I ta umetnost je po sebi zahtevna i dobro izvedena.
ivotinje su esto predstavlje- ne u punoj veliini, a delovi tela
178
ke proizvodnje koja predstavlja drutveni poredak kao prirodni
poredak. Ona, time to ga slika na kamenu, objektivizuje i oprav-
dava socijalno odreeni svet koji bi mogao biti sasvim drugaiji.
Slian marksistiki pristup ima i Kristian Kristiansen u lanku
Ideology and material culture: an archaeological perspective"
(1984). Njegova analiza daje, meutim, daleko bolju ilustraciju
dvosmislene uloge koju materijalna kultura moe igrati time to
je istovremeno i tehnologija (proizvodna snaga) i ideologija. Ma-
terijalna kultura je upravo zbog te dvostrukosti posebno pogod-
na da mistifikuje ili objanjavajui porekne" mo i drutvenu
prevlast. Kristiansen analizira arheoloku grau kako iz mlaeg
kamenog doba tako i iz bronzanog doba u Danskoj, ali u se ja
ovde usredsrediti na njegovu analizu grae iz ranog neolita i
poetka srednjeg neolita, oko 4000. do 2800. godine p.n.e.
Kristiansen naglaava dvosmislenost i u materijalnoj kulturi
(sekire i grobovi) i u privrednoj proizvodnji u ranoneolitskim i
srednjoneolitskim zajednicama u Danskoj. Meu ostalim, on uka-
zuje na to kako su granice izmeu privrede i religije izbrisane
su obino profilisani udubljivanjem ili korienjem prirodnih
formacija na peinskim zidovi- ma. Peinske slike nikada ne
prikazuju biljke ili sitnu divlja koji su verovatno bili najvaniji
deo ishrane. Posmatrano na taj nain moe se videti da umetnost
daje iskrivljenu sliku ekonomske stvarnosti.
Mobilna umetnost u obliku statueta "Venere" iskrivljuje stvar-
nost na drugaiji nain. U toj umetnosti su enski polni i repro -
duktivni organi (grudi, kukovi, vagina) istaknuti na utrb lica i
ruku. Ruke su slabo vidljive ili bez aka, dok su crte lica nejasne
ili skrivene. Po Farisu statuete "Venere" stvaraju utisak tela koje
ne radi i ne proizvodi ve samo reprodukuje.
Onako kako Faris tumai paleolitsku umetnost u celini, ona istie
svet mukarca, lova i divljai Uprkos tome to je krupna divlja
verovatno inila manji deo lovine. Sitne ivotinje, domai poslovi,
stanite, biljke - stvari koje Faris shvata vezane za ene - nisu
predstavljene. A kada ene jesu predstavljene preko statuete
Venere", onda je tu re o bioloki reproduktivnom telu. Faris
zato vidi paleolitsku umetnost kao ideoloki sistem koji daje is -
krivljenu sliku poloaja ene u drutvu. Mo i dominacija mu-
karca zavise od prisvajanja enskog rada, a umetnost mistifikuje/
/prikriva suprotnosti i spreava sukobe. Ona postaje deo ideolo-
time to se proizvodnja ritualizuje (i mistifikuje) kroz graenje
funerarnih spomenika. I ukopani grobovi sa drvenom konstruk-
cijom u ranoneolitskom dobu (4000-3500. p.n.e) i kameni me-
galitski grobovi (3500-3200. p.n.e) jesu kolektivni ritualni mo-
numenti za elu zajednicu. Oba tipa spomenika zahtevaju veoma
mnogo radne snage u izgradnji, i zahtevaju istu drutvenu mobi-
lizaciju, saradnju i vodstvo kao i druge vane radne operacije, na
primer kultivisanje novog zemljita.
Kristiansen pokazuje da su kultivisanje novog poljoprivrednog
zemljita, graenje spomenika i razvoj rukovoenja tesno
povezani. I obaranje drvea (upotrebljenog u starijim ukopanim
grobovima) i ienje njiva og kamenja (upotrebljenog u megali-
tima) predstavlja korist i za proizvodnju i za ritualno zajednitvo.
Ono mistifikuje odnose izmeu proizvodnje i rituala poto je
teko videti ta se ini za bogove, pretke ili zajednicu, a ta se ini za
lokalne, ive voe, koji, po Kristiansenu, imaju koristi od te
mistifikacije. Krenje ume ili uklanjanje kamenja sa zemljita da
 179
bi se dobile njive, to je vana privredna aktivnost, moe biti
predstavljeno kao ritualna delatnost zarad izgradnje grobova. Gro-
bovi tako predstavljaju ritualno produenje proizvodnje.
I za najvanije sredstvo u proizvodnji, glaanu kremenu seki-
ru, moe se rei da funkcionie na isti nain. Ona je vano orue heologije iskljuivo kao posledicu postprocesne pobune. Ve to-
za proizvodnju (npr. u krenju ume), ona je najznaajniji obje-
kat razmene, ona se polae u jezera i movare kao rtveni dar, i
ona se nalazi kao prilog u megalitskim grobovima. Ona povezuje
proizvodnju, razmenu, religiju i rituale/slavlja. I grobovi i sekire
funkcioniu kao ideologija time to maskiraju razliku izmeu obo-
avanja predaka, religije i proizvodnje.
Strukturalizam
Uz marksizam, strukturalizam je bio najvaniji izvor nadahnu-
a za postprocesni zaokret u arheologiji tokom osamdesetih, a u
jo veoj meri od marksizma bio je odluujui u stvaranju novog one 1977). Uprkos tome, ipak se moe rei da je strukturalizam
180
postao optepoznata teorijska alternativa u arheologiji tek sa po-
javom postprocesne arheologije osamdesetih.
Kao teorija o kulturi strukturalizam je uzeo svoj model iz
prouavanja jezika, iz lingvistike, u kojoj teorije Ferdinanda de
Saussurea ine osnovu. Saussure je tako otac i semiotike, nauke
o znacima, i najvanijeg teorijskog pristupa prouavanju znako-
va, strukturalizma. Kao teorija o kulturi strukturalizam je zasno-
van na pretpostavci da i nejezike pojave kao to su srodstvo,
obiaji u ishrani, mitovi i materijalna kultura mogu biti analizirani
kao jezik. Drugim recima, da se mogu posmatrati kao struktu-
rirani sistemi znaenja u ijoj se osnovi nalazi gramatika.
Francuski antropolog Claude Levi-Strauss nesumnjivo je imao
sredinju ulogu u preoblikovanju strukturalizma iz teorije o jezi-
ku u optiju teoriju o kulturi (Leach 1970, Tilley 1990). Po nje-
govom miljenju posebno su dva Saussureova stava od odluuju-
eg znaaja. Prvo, smisao se stvara kroz razlike i kontraste izmeu
znakova. Jedan znak, jedna re na primer, nema neko imanentno
znaenje, ve dobija znaenje samo kroz svoje veze sa drugim
recima i razlikovanje od njih. Levi-Strauss je, meutim, u svom
prilagoavanju toga nejezikim fenomenima uzeo kao polazite
onaj razvoj Saussureovih teorija koji je, izmeu ostalih, dao Ro-
man Jakobson. On i drugi strukturalistiki lingvisti pokazali su da
pogleda na materijalnu kulturu. Antropolog Edmund Leach je u
svom gromoglasnom govoru protiv nove arheologije 1973. godine
predvideo i preporuio jednu strukturalistiku arheologiju (Leach
1973), ali smo tek deset godina kasnije mogli da vidimo jasne
tendencije ostvarenja njegovog proroanstva.
Pa ipak, pogreno je posmatrati nastanak strukturalistike ar-
kom ezdesetih francuski arheolog Andre Leroi-Gourhan kori-
stio je strukturalistiku teoriju u svojim analizama paleolitskih
peinskih slika na nain koji je blizak Levi-Straussovim analizama
mitova (Leroi-Gourhan 1964, 1965, 1968). Druge rane primere
upotrebe strukturalizma i lingvistike teorije nalazimo u proua-
vanju umetnosti junoafrikog gorja (Lewis-Williams 1972, Le-
wis-Williams et al. 1979). U Skandinaviji je vedski arheolog Jari
Nordbladh bio pionir na tom podruju (Nordblad 1978), a u SAD
su istorijski arheolozi Deetz, Glassie i Leone od sredine sedam-
desetih pravili strukturalistike analize materijalne kulture u evrop-
sitim kolonijama na istonoj obali (Deetz 1977, Glassie 1975, Le-
smisao nije davan svim glasovnim razlikama u jeziku. Posebno su
vane rei i glasovi koji su grupisani u kulturno osmiljene opo-
zicije. Jedna od sredinjih taaka u strukturalistikoj teoriji kul-
ture Levi-Straussa je zato da kulturne pojave dobijaju svoje zna-
enje time to se organizuju u kontrastirajue kategorije, tako-
zvane binarne opozicije kao to su ivot/smrt, priroda/kultura,
hladno/toplo, mukarac/ena, sirovo/kuvano. Svaki pojam dobija
svoje znaenje samo kroz svoj odnos prema svojoj suprotnosti,
svojoj negaciji. ivot ima smisao u odnosu na smrt, toplo u od-
nosu na hladno itd. Levi-Strauss tvrdi da je ljudsko miljenje za-
snovano na takvoj podeli sveta u kontraste, u binarne opozicije.
Druga okolnost na koju je Levi-Strauss stavio posebno teite
jeste distinkcija koju je Saussure uinio izmeu govora (paro-
181
le") i jezikog sistema (langue") (Saussure 1974:30-32). Govor
je izvedena i vidljiva" strana jezika, nain na koji svaki ovek
koristi svoj jezik da bi iskazao individualna miljenja. Jeziki si-
stem ine osnovna i skrivena jezika pravila (gramatika) koja uprav-
ljaju nainom na koji govorimo. I mada toga nismo svesni kada
govorimo, strukture u onome to govorimo, red rei na primer,
odreene su gramatikom. To se moe uporediti sa ahom. Pravila
aha ine osnovu svake pojedine partije koja se igra. Ona ine
temelj cele igre. Pa ipak, ona se iskazuju samo u odnosu koji se
uspostavlja izmeu figura svaki put kad se ah faktiki igra. Tako
se jeziki sistem" aha nalazi u pozadini u odluuje kako se figure
mogu pomerati, ali nema sopstvenu egzistenciju. Tu razliku
izmeu jezikog sistema i govora nalazimo i u arhitekturi, po-
grebnim obiajima, oblicima nakita, nainu ukraavanja kerami-
ke, modama odee - najkrae reeno u svim formalizovanim ob-
licima izraavanja bez obzira na to da li su oni jeziki ili materijal-
ni. Na primer, rano- i srednjoneolitska keramika u obliku levka-
stih pehara, kao i druge skupine keramike, proizvodene su po
182
koje se mogu grupisati u binarne opozicije. 2) Svi kulturni feno-
meni dostupni posmatranju jesu proizvodi logike ili strukture
koja ini njihovu osnovu.
Pre nego to nastavim, moe biti na svome mestu da ovo to
sam dosad izneo ilustrujem jednim konkretnim arheolokim pri-
merom.
Tehnologija kostiju kao znakovna struktura
U svom, ve klasinom lanku iz 1977. godine: Ivory for the
sea woman: the symbolic attributes of a prehistoric technology"
kanadski arheolog Robert McGhee analizira kotane predmete iz
takozvane tulske kulture. To je arheoloki kompleks koji se pro-
stire od Aljaske preko arktike Kanade do Grenlanda, i koji se
datira u period izmeu 900. i 1700. godine nae ere. Kultura ima
izrazito maritimnu privredu zasnovanu na lovu na morske sisare,
ali i sa kopnenim lovom na, izmeu ostalog, irvase.
McGhee je zapazio da su odreeni tipovi tulskih orua na-
pravljeni od irvasovih rogova. Sa jednog stanita su svi vrhovi
harpuna za lov na moru napravljeni ili od zuba mora ili od kosti-
ju morskih sisara, dok su strele za lov na irvase napravljene od
datim osnovnim pravilima. Taj jeziki sistem" je inio osnovu
oblikovanja svake pojedine posude i upravljao njime, ali se sam
objavljuje iskljuivo u individualnim, jeziki" ogranienim nai-
nima na koji su posude napravljene. Osnovu svakog stila ini
dakle nadreeni jeziki sistem.
Glavno interesovanje strukturalista nije zato povrina dru-
tvenog ivota onako kako je svesno shvataju i iskustveno doiv-
ljavaju ljudi u tom drutvu. Levi-Strauss pie da se u svakoj analizi
drutva mora prodreti iza prividnog haosa pravila i obiaja da bi
se iza njih otkrila strukturirana ema koja operie nezavisno od
vremena i prostora. Na isti nain na koji jezik u svojoj osnovi ima
odreenu logiku, tako i drutva i kulture imaju odgovarajuu
skrivenu strukturu koja upravlja konkretnim fenomenima dostup-
nim posmatranju i regulie ih (Levi-Strauss 1979a:2).
Te dve osnovne osobine strukturalistike teorije mogu se sa-
eti na sledei nain: 1) Kulturno znaenje se proizvodi kroz
razlike i kontraste izmeu znakova; najsmislenije razlike jesu one
rogova irvasa. Zbog toga je McGhee poeo da razmilja da li su
postojali jo neki sem isto funkcionalnih razloga za izbor sirovi-
ne za oruje za lov.
On je zatim izveo vee istraivanje zasnovano na grai sa vie
stanita na Aljasci i u severnoj Kanadi i pronaao da se ponavlja taj
isti obrazac. Zub mora i kosti morskih sisara su, izgleda, bili radije
korieni kao sirovina za gotovo sva orua koja su vezana za lov
na morske sisare, lov koji se odvijao na ledu tokom zime. I strele
za lov na ptice i orua za seenje ledenih blokova za iglue
napravljeni su od zuba mora. Ta sirovina je koriena i za enski
pribor kao to su eljevi i igle, te za figure ena i ptica. Nasuprot
tome, tipino muko orue i orue vezano za letnji lov na irvase
u unutranjosti kontinenta izgleda da su pravljeni od irvasovog
roga.
 183
McGhee predlae tumaenje da je izborom sirovine u tul-
skim zajednicama upravljala imanentna logika koja je povezivala
odreene fenomene i koja je u kontrastu sa drugim. Zub mora i
kosti morskih sisara su, izgleda, bili simboliki povezani sa mor-
skim sisarima, enama, pticama i zimskim boravkom na ledu. S
druge strane, irvasov rog je povezan sa kopnenim sisarima, po-
sebno irvasima, mukarcima i letnjim boravkom na kopnu. Mogu
se postaviti sledei kontrastirani parovi ili binarne opozicije:
zub mora irvasov rog
ene mukarci
zima leto
led/more kopno
morski sisari/ptice kopneni sisari (irvasi)
McGhee proiruje zatim analizu na etnografsku i istorijsku gra-
u iz istog podruja ne bi li naao razloge tih kontrasta. Graa
pokazuje da je u istorijskom dobu ivotni svet Inuita bio usredsre-
en oko temeljne opozicije ili dihotomije izmeu kopna i mora.
184
dnu mora i kontrolie reprodukciju tuljana i kitova. Suprotno
tome, mitoloki ivot na tlu je povezan sa mukarcima. Mesec,
najvanije boanstvo nakon morske ene, jeste mukarac. On ivi
na nebu koje se opisuje kao velika ravnica puna krda irvasa. Po-
stoje i dva sveta mrtvih, jedan gde due ive na nebu sa mukim
meseevim duhom i love irvase, i jedan ispod mora, gde due
ive zajedno sa morskom enom i love morske sisare.
U tom lanku McGhee pokazuje kako simbolika opozicija
izmeu tla i mora i izmeu mukarca i ene obeleava celu kultu-
ru. Inuitske zajednice su bile strukturirane oko serije kontrasta
izvedenih iz tih primarnih opozicija, koje su dakle obuhvatale i
tehnologiju i izbor sirovina za pribor za lov. Osim to ilustruje
jednu od centralnih poenti strukturalizma, to da se znaenje stvara
kroz kontraste i opozicije, ovaj odnos pokazuje i da je i ono
najpraktinije, najfunkcionalnije (sirovine i tehnologija) pod uti-
cajem simbolikih predstava. McGheejeva analiza je meutim jed-
nostavna" time to se on zadovoljava da pokae kako jedna unu-
tranja logika zasnovana na takvim binarnim opozicijama obele-
ava iskaze kulture. Ja u zato pogledati i druge pristupe da bih
ilustrovao kako strukturalizam prevazilazi jednu takvu kulturnu
klasifikaciju.
Opozicija je najjasnije izraena u nizu praktinih pravila i tabua
koji razdvajaju kopno i more: meso irvasa i meso morskih sisara se
ne srne kuvati u istom loncu i ne sme se jesti istog dana. Irvasova
koa se ne sme preraivati na ledu ili dok se odvija lov na tuljane
i moreve. Odea napravljena od koe tuljana i mora ne sme se
koristiti tokom kopnenog lova na irvase. Smatralo se opasnim pre-
raivati kou ili kosti mora u blizini stanita sa kojih se polazi u
lov na irvase. Masnik, kamen od koga su pravljene lampe, nije se
smeo preraivati na ledu tokom zime, a u sezoni lova na kitove
nije se smelo obraivati drvo jer je vezano za kopno.
Razliite naredbe o razdvajanju poslova koje odvajaju more i
tlo povezane su sa drugom opozicijom, posebno onom izmeu
mukaraca i ena. To se ponavlja i u mitologiji Inuita, u kojoj
postoji jasna veza izmeu ena i ptica: ene se pretvaraju u ptice
i obratno (videti skulpture ena-ptica u arheolokoj grai). Jo
jaa je veza izmeu ena i morskih sisara. Jedan od mitova govori
kako su tuljani i kitovi stvoreni od delova prstiju jedne ene. Ta
ena, morska ena, udala se za jednog morskog konja i ivi na
Od mitologije do mitografije
Arheolog i etnograf Andre Leroi-Gourhan jedan je od pioni-
ra u upotrebi strukturalistikih analiza u arheologiji. U svojim
analizama paleolitskih peinskih slika upotrebio je gledite koje
je Levi-Strauss razvio za svoje prouavanje mitova (Levi-Strauss
1979b). Mitovi su prie koje govore o poreklu sveta, o mestu
oveka u svetu, o odnosima izmeu oveka i ivotinja, izmeu
roditelja i dece itd. U ranijim pokuajima tumaenja mitova oni
su posmatrani kao iracionalne misli, kao kolektivni snovi" usme-
reni na junake i bogove. Mitovi su redukovani na deiju igru,
tipinu za primitivne ljude bez racionalnog odnosa prema svetu.
Levi-Strauss zauzima sasvim drugaiju poziciju. Za njega su
mitovi i nauka paralelni, iako razliiti naini postizanja znanja o
175
svetu. Jednostavni mit moe biti usmeren na sasvim konkretne
lokalne probleme ili prilike, ali on je esto lokalno prilagoa-
vanje dubljih i nesvesnih suprotnosti. Svaki mit je tako lokalni
izraz jedne vee i nesvesne strukture. Mitovi su kognitivni poku-
aji da se ree" ili pomire suprotnosti koje su u stvarnosti neraz-
reive, meu kojima je suprotnost izmeu kulture i prirode naj-
elementarnija. Taj rad na razreavanju odvija se na jednom ko-
lektivnom, nesvesnom planu. U vezi s tim Levi-Strauss je izneo
svoj uveni stav da ga ne zanima kako ovek razmilja u mitovima,
ve kako mitovi razmiljaju u oveku i to na nain da on toga nije
svestan.
Za Levi-Straussa je centralna penta da se mit moe razumeti
samo u odnosu na druge mitove. Beskorisno je tragati za izvori-
nim pramitom", a irelevantno je i kako neki pojedinac kazuje
mit. Jedan mit dobija znaenje kroz veliki jezik" mitova iji je on
deo, i zato moramo da posmatramo mnogo mitova u njihovoj
povezanosti. Moramo pokuati da kroz poreenje tih mitova pro-
naemo zajednike crte koje prevazilaze neposredne kulturne i
186
strukturalistikom analizom znaajnije je prouavati odnose iz-
meu slika nego svaku sliku za sebe. Osim toga, on posmatra i
faktike slike i njihov meusobni poloaj kao lokalno ostvarenje
dubinske strukture ili sintakse (Leroi-Gourhan 1968).
Da bi se shvatila dubinska struktura ne moemo se zadovoljiti
samo posmatranjem slika u jednoj peini. U skladu sa metodom
koji je Levi-Strauss propisao za mitove, Leroi-Gourhan eli da
posmatra peinske slike u toj oblasti kao proizvode iste dubinske
strukture. Da bismo se pribliili toj strukturi potrebno je porediti
veliki broj manifestacija. On to naziva mitografskom strukturom,
to jest naslikanim mitom. Peinski zidovi postaju stranice" na
kojima je taj mitografski tekst" ispisan.
Leroi-Gourhan se zatim posveuje organizovanju 60 peina
sa ukupno vie od 2.000 figura. On prvo deli peine na razliite
delove i time konstruie neku vrstu predstave idealne peine. Ta
idealna peina" sastoji se od 1) glavnog prostora (galerije"), 2)
susednih podruja oko glavnog prostora (periferija") i 3) pod-
ruja koja su najudaljenija od glavnog prostora, naime dno pei-
ne i ulazni deo. On zatim deli figure u dve klase, slike ivotinja i
geometrijske slike, pri emu poslednje) skupini pripadaju i slike
ljudi. Slike ivotinja se dalje dele u etiri klase, od kojih su konj
i bizon/pragovee dve najvanije. One ine preko 60 procenata
socijalne kontekste u kojima se pojavljuju. Osim toga, smisao
mitova ne potie iz izolovanih delova od kojih se sastoji, ve iz
naina na koji su elementi kombinovani.
Isti metod ini osnovu od koje polazi Leroi-Gourhan u svo-
jim analizama paleolitskih peinskih slika iz jugozapadne Fran-
cuske (Leroi-Gourhan 1965,1968). Raniji istraivai su posmatra-
li mone slike iz peina kao to su Lasko i Fon de Gom ili kao
umetnost zarad umetnosti" ili kao deo lovnomagijskih rituala.
Za svaku figuru se pretpostavljalo da je naslikana individualno iz
trenutne potrebe. Veliki broj slika je zato postupno nagomilava-
nje izolovanih slika. Leroi-Gourhan, meutim, smatra da slike
nisu lovaki simboli sluajno razmeteni po zidovima peine. Na-
mesto toga, on ih smatra posebno odabranim znacima koji su
smeteni na odabrana mesta u peini gde se nalaze u posebnom
meusobnom odnosu. On dalje ukazuje na nunost da se figure
posmatraju kao simboli, a ne kao portreti, to jest on daje prioritet
konotativnom znaenju slika u odnosu na denotativno. Peinske
slike se dakle posmatraju kao znakovni sistem, a u skladu sa
svih slika ivotinja. Zatim sledi jedna skupina sloena od vrsta
kao to su medved, nosorog i lav. Geometrijske slike deli u iro-
ke", slike ena, i uske", slike mukaraca. Odreivanje pola je
uraeno na osnovu toga to Leroi-Gourhan povezuje tu podelu
sa enskim, odnosno mukim polnim organom, koji su u odre-
enim sluajevima predstavljeni naturalistiki. Toj enskoj" sku-
pini pripadaju i simboli koje Leroi-Gourhan tumai kao rane (po-
vrede i ljudi i ivotinje koji umiru), dok ono to on tumai kao
oruje, pripada mukoj" skupini.
Sledei stupanj u analizi je utvrivanje toga kako se slike iz
jedne skupine rasporeuju u razliite prostore u peini. Od slika
ivotinja, oko 90 procenata svih slika konja/pragoveeta nalaze se
u glavnom prostoru. Kozorog, irvas i jelen se najee javljaju u
susednim prostorima (na periferiji"), dok se medved, nosorog i
187 Leroi-Gourhan pokazuje primer najsmelijih i najvie kritiko-
vanih strana Lvi-Straussovog projekta. Zadivljuje dosledna logi-
lav pojavljuju u najdubljim delovima ili daleko od glavnog pro-
ka kojom je analiza izvedena, ali ga plai izostanak kritike izvora
stora. I geometrijske slike imaju razliitu prostornu raspodelu.
i iroko tumaenje na primer mukog" i enskog". Ona tako
Vie od 80 posto svih irokih", enskih simbola nalazi se u glav-
dobro ilustruje onaj tip strukturalizma koji nam daje svet u kome
nom prostoru, gde se javljaju uvek zajedno sa konjem i bizo-
nijedna stvar ne moe da bude proverena, u kome je sve mogu-
nom/pragoveetom (esto ranjene ivotinje koje krvare). A uske",
e i nita nije sigurno" (Leach 1970). Leroi-Gourhan zanemaruje
muke slike i oruje nalaze se primarno u delovima koji su naj-
da su paleolitske peinske slike naslikane tokom mnogo hiljada
dalje od glavnog prostora, zajedno sa grabljivicama kao to su
godina; njihova dubinska struktura je osloboena vremena i pro-
medved i ivotinje iz porodice maaka.
stora. Njihova dublja poruka je uzdignuta iznad bilo kakve hro-
Uz malo dobre volje u tumaenju iz mitografije Leroi-Gour- nologije. To uslovljava, s malo preinaenim recima Levi-Straussa,
hana moemo iitati da ivot i smrt i protivree jedno drugome da ljudi ne misle koristei slike, ve da slike misle koristei ljude,
i zavise jedno od drugoga. Da bi se ivelo, mora se izazvati smrt. i to na nain kojeg paleolitski ljudi nisu bili svesni.
Mukarci, ivotinje grabljivice i oruje su u opoziciji prema ena-
ma, ivotinjama koje su ubijene i ivotinjama i ljudima koji su
ranjeni, odnosno koji umiru. Odravanje ivota ini nunim dve
Logika konkretnog
osnovne opozicije: jednu koja proizvodi bol i smrt, i jednu koja U knjizi The Savage Mind (1966) Levi-Strauss daje svoju mo-
podnosi bol i smrt. Tako moemo da itamo peinsku mitografiju da najzanimljiviju analizu posmatrano sa stanovita arheologije.
kao kognitivni pokuaj da se prevazie osnovna i nereiva su-
protnost izmeu ivota i smrti (Leone 1982:44).
188 svoje totemske sisteme ukljuili i hidroavione tipa Catalina i kon-
On u njoj ukazuje na postojanje fundamentalne razlike izmeu zerve piva.
naeg modernog naina razmiljanja i onog naina koji nalazimo Levy-Strauss je okrenuo funkcionalistiko tumaenje nagla-
kod primitivnih" naroda kao to su sakupljako-lovake skupi- vake: ivotinje, biljke i druge pojave nisu izabrane kao totemi
ne. Po Levy-Straussu nepripitomljena misao" je oznaena kon- zbog toga to su dobre za jelo, ve zato to su dobre za razmi-
kretnom logikom za razliku od naeg apstraktnog naunog nai- ljanje". A ono to je dobro za razmiljanje" uz pomo totema,
na razmiljanja. On tu razliku ilustruje svojom analizom totemi- jesu drutvene razlike i odnosi. Koriste se razlike koje ve posto-
zma i uvoenjem pojma bricolage. je u prirodi da bi se iskazale i konkretizovale razlike u drutvu.
Etnografi i istraivai su u Australiji i Severnoj Americi tokom Totemizam je prema tome konkretna logika" koja se koristi da se
osamnaestog i devetnaestog veka izvetavali o jednoj udnoj po- uspostave analogije izmeu poretka u prirodi i poretka u dru-
javi da se meu uroenicima pojedinci i odreene grupacije iden- tvu. Odnos izmeu ivotinja time postaje simboliki (konotati-
tifikuju sa pojedinim ivotinjskim vrstama. Iskaz kao ja sam me- van) izraz odnosa izmeu skupina ljudi: odnos izmeu klana A i
dved" deluje naizgled nelogino, i takvi su iskazi pripisivani pri- klana B je kao odnos izmeu vrane i orla. ivotinje imaju razliite
mitivnosti uroenika i nedostatku racionalnosti u njihovom od- stupnjeve razliitosti, neke lie jedna na drugu i meusobno
nosu prema svetu. Vremenom su se antropolozi zainteresovali za
tu pojavu i protumaili je kao oblik primitivne, animistike reli-
gije. Kako je funkcionalizam osvajao teren, tumaenje se prome-
nilo u totemizam kao izraz praktinih i biolokih potreba zasno-
vanih na ekonomskom znaaju date vrste za razliite skupine. To
ekofunkcionalistiko tumaenje je doivelo velike probleme kada
se pokazalo da uroenike skupine imaju i toteme kao to su
ivotinjski izbljuvci, leevi i enska kosa, a da su vremenom u
189
su srodne, a druge su sasvim razliite. One ine idealnu zalihu
orua za konkretizaciju i pojanjavanje drutvenih odnosa i razli-
ka; najkrae reeno, one su izvanredna graa za intelektualni
bricolage.
Levy-Strauss koristi pojam bricolage da pokae jednu funda-
mentalnu crtu nepripitomljene misli". Bricoleur" je osoba koja
pravi ili popravlja stvari pomou ve postojeih alatki i materijala.
Pojam je korien za lutalice na francuskom selu koji su obavljali
razne tekue poslove. Pojam bricolage se tako koristi da bi se
postojei elementi povezali na nove naine. To je ono to Levy--
Strauss tvrdi da totemistike kulture ine.- uzimaju se ve posto-
jei elementi i postojee razlike u jednom sistemu (prirodi) i
pomou njih se iskazuju razlike u jednom novom sistemu (dru-
tvu). Ne izmiljaju se novi, apstraktni pojmovi da bi se izrazile te
drutvene razlike, ve se uzima ono to je pri ruci". Znanje ko-
jim raspolae bricoleur" jeste nauka o konkretnom, ne o ap-
straktnom. To suprotstavlja bricolage savremenoj tehnici i nauci.
190
nacije slika na podrujima sa urezanim slikama u severnoj Skandi-
naviji, kao to su irvasi u amcima i amci sa glavama losa, ili isto-
vremeno predstavljanje irvasa, ribe i oveka u istoj slici. Ukoliko
posmatramo urezane slike kao neku vrstu kognitivne tehnologije
koja ljudima pomae da konkretizuju apstraktne odnose, moemo
posmatrati te nelogine" kombinacije slika kao izraz idealnih dru-
tvenih odnosa meu sakupljako-lovakim zajednicama. Odnos iz-
meu obalskih zajednica i skupina iz unutranjosti i reenje njiho-
vih eventualnih sukoba mogu se simboliki izraziti kroz, na pri-
mer, spajanje losa (unutranjost) i amca (obala) u istoj slici. Kori-
stei slike urezane u stenu kao sredstva miljenja te suprotnosti se
reavaju na mitografskom planu (Hood 1988).
Anders Hesjedal je pokazao kako ta perspektiva moe da se
koristi da bi se razumele najstarije slike urezane u stenu na Seve-
ru, oko 10.000 godina stare slike u Nordlandu (Hesjedal 1990).
Mnoge od tih slika predstavljaju nepotpune figure: na istom pod-
ruju neke od ivotinjskih figura mogu imati samo glavu i vrat,
neke samo stranji deo, a neke prikazuju samo grudi i prednje
noge. Ranije su te nepotpune figure tumaene kao nezavrene"
ili pogreno slikane". Kao to Hesjedal ukazuje, takvi zakljuci
su zasnovani na tome da se svaka slika posmatra izolovano, a ne u
njihovim meuodnosima. Ako figure posmatramo u njihovoj po-
vezanosti, njihove kombinacije e esto dati cela ivotinjska tela.
Teorije o totemizmu i bricolageu Levy-Straussa otvaraju mo-
gunost zanimljivih pristupa materijalnoj kulturi. Jedna od pri-
mena koje prve padaju na pamet, jeste analiza slika urezanih u
stene, koje svojim brojnim predstavama ivotinja ine totemisti-
ki pristup normalnim". Anders Hesjedal (1990,1994) i Christop-
her Tilley (1991) pokazali su plodnost takvog pristupa u svojim
analizama slika urezanih u stenu u severnoj Skandinaviji. Slika
medveda i slika losa vie nisu osuene da budu predstave medve-
da i losa, one se mogu tumaiti kao totemi, kao metafore drutve-
nih odnosa.
Do osamdesetih urezane slike takvih ivotinja esto su tumae-
ne kao lovaka magija; one su bile izraz pokuaja primitivnih ljudi
da kontroliu prirodu i da obezbede sreu u lovu. ivotinje su,
drugim recima, naslikane zato to su ukusne za jelo. Kao to su
Hesjedal i Tilley pokazali, shvatanje urezanih slika kao brikolaa,
kao pogodnih za miljenje, otvorilo je sasvim druge perspektive.
Prvo, slike se mogu itati kao totemi razliitih skupljako-lovakih
skupina. Zatim je mogue razumeti naizgled neobjanjive kombi-
Kao to Levy-Strauss pokazuje, totemski sistem je enormno flek-
sibilan i obuhvatan; razni elementi se mogu beskonano kombino-
vati da bi se iskazale razlike i odnosi sve do individualnog plana.
Deo toga je da ne samo cele ivotinje, ve i njihovi delovi kao to
su rep, uvo, njuka i stopalo, mogu biti totemi. Ako to posmatramo
u povezanosti sa nepotpunim" urezanim slikama, razliiti delovi
ivotinjskih tela mogu biti totemski simboli razliitih skupina, po-
rodica ili pojedinaca. Nepotpune, ali komplementarne slike na
jednom podruju mogu zato biti metaforiki izraz obostrane zavi-
snosti koja je postojala izmeu pojedinaca, izmeu porodica i iz-
meu razliitih teritorijalnih skupina. One, u najkraem, iskazuju
da niko ne moe da postoji sam, ve da bi mogao da preivi uspo-
stavlja bliske ekonomske i drutvene veze sa drugima.
191
Od strukture do strukturiranja
U romanu Knuta Hamsuna Grad Segelfos (1915) kazuje se jed-
na zanimljiva pria o tome kako uvoenje jedne nove materijal-
ne kulture moe da izazove sasvim neoekivane posledice. Kada
stari lokalni trgovac Per iz Radnje najzad umre, njegov preduzim-
ljivi sin i naslednik Theodor iz Radnje, obeleava oev grob na
nain primeren njegovom poloaju. Theodor predstavlja novo
doba u Segelfosu, i ne optereuje ga uzdravanje prethodnih
generacija od razmetljivog troenja". On zato naruuje veliki i
pompezan gvozdeni krst sa pozlaenim slovima i godinama koji
postave na grob:
To je bilo silno. Celo to siromako groblje imalo je samo otmeni
grob Holmsena sa imanja, inae nije bilo nieg drugog do obojenih
drvenih krstova i humki - a sad je stavljen gvozdeni krst Pera iz Rad-
nje. I ne samo to: Theodor je naruio i da se oko krsta postavi ograda.
To je bio vrhunac ... Sad je njegova majka imala ime da se zabavi dok
proe kroz kapiju na ogradi, zatvori je za sobom i ukrasi. Imala je to
192
I ilo je putem kojim je moralo ii. Gvozdeni krst, koji se
prvobitno imao laku utakmicu sa prostim drvenim krstovima i
humkama puka, iznenada se naao okruen sasvim drugim mate-
rijalnim izazivaima. A kad bi sad udovica Pera iz Radnje bacila
pogled preko groblja, oseala se nezadovoljna gvozdenim kr-
stom, zaista, sad su se okolo pojavili spomenici koji su bili mno-
go vei i mnogo lepi" (Hamsun 1962:256). Pompezni gvozdeni
krst, koji je bio smiljen kao suvereni statusni simbol, pokrenuo
je dakle proces koji niko nije bio predvideo, i koji je potpuno
razorio ideju o obeleavanju statusa. On je stvorio inflaciju mate-
rijalnih izraza koji su uinili da je njegova sopstvena drutvena
vrednost postepeno pala na nulu. Konkurencija oko najupadlji-
vijeg nadgrobnog spomenika proizvela je kao nenameravanu po-
sledicu i to da ta sociokulturna" graa ni na koji nain ne odsli-
kava drutvenu strukturu grada Segelfosa.
Hamsunova pria na zabavan nain ilustruje jednu perspekti-
vu koja meni nedostaje u mnogim strukturalistikim studijama
materijalne kulture: dinamiku u odnosu izmeu oveka i materi-
jalne kulture. Kod strukturalista ljudski iskazi esto postaju pasiv-
no sredstvo za dublje strukturne odnose van njegove moi po-
imanja. Materijalna strana se u velikoj meri svodi na istu ilustra-
mestace da se odvoji od svih drugih ena, bilo je skoro kao aluzina
na radnji koja gomilu zatvori napolju, bilo je prijatno postaviti grani-
cu. (Hamsun 1962:255)
Meutim, pompezni krst koji je Theodor iz Radnje postavio
na grobu svoga oca, dobio je nepredviene posledice. Gvozdeni
krst je podsetio ribare i radnike da bi i oni mogli da se seaju
svojih pokojnika na upadljiviji nain:
Krst i ograda su doveli do neumerenosti, a gospoda Pera iz
Radnje je zarazila susetke svojim grobnim kultom. Ljudi su dolazili
do Theodora i naruivali spomenike za svoje preminule, nijedan
nije hteo da zaostane za drugima, sve ih je vie dolazilo, zaista, ple-
menito takmienje ... Theodor je morao da narui ilustrovane kata-
loge livnica i kamenoreznica ... kameni spomenici su bili nekako
najdivniji i potisli su gvoe, radilo se o mermeru i granitu, glaa-
nom i neglaanom, u svim bojama, ljudi su mogli da biraju. Bilo je
krstova i piramida i ploa i stubova i obeliska, svih oblika. (Hamsun
1962:255)
ciju ili konkretizaciju unapred datih kognitivnih ili socijalnih struk-
tura. Strukturalisti su nesumnjivo u pravu kad tvrde da se znaaj
materijalne kulture ne moe redukovati na svesno znaenje koje
je ono imalo za one koji su je proizveli ili koristili. Materijalna
kultura se, meutim, ne moe ni svesti na iste reflekse ili kon-
kretizacije apstraktnih struktura ili socijalnih podela. Ona je deo
dijalektikih odnosa sa drutvenim strukturama i mislima, to jest
nalazi se u odnosu uzajamnog uticaja, u kome mogu da nastanu
nova i nenameravana znaenja i nenameravane posledice.
Zgrada je materijalna struktura koja je rezultat ljudskog dela-
nja, ali ta struktura deluje i povratno i oblikuje ljudsko postojanje.
Stambena naselja iz pedesetih i ezdesetih verovatno su napravlje-
na na osnovu racionalne namere da se ljudima prue praktini i
jeftini stanovi. Istovremeno ta struktura delovala je povratno na
193
ljude koji su stanovali u njima i uticala na porodinu strukturu i
drutvene oblike druenja. Konformitet i usamljenost teko da su
bili nameravani rezultat posleratne stambene politike u Norvekoj.
Ljudi stvaraju svoje sopstvene okolnosti na osnovu datih normi i
ciljeva, ali i okolnosti deluju povratno na njih - one strukturiraju
oveka koji stvara i daju podsticaje i ogranienja.
Materijalna kultura moe imati delotvornu argumentativnu
ulogu svojim nemim iskazima", ali je i predvidljiva i na neki
nain van ljudske kontrole. Tokom ropca Ceausescuovog reima
krajem osamdesetih godina zapoeta je u Bukuretu izgradnja
dinovske predsednike palate od belog mermera. Graevina je
trebalo da bude simbol veliine reima, ali se moe tumaiti i kao
ideoloki pokuaj da se uravnotei klimav reim i da se unese
red. Ono to se dogodilo, meutim, bilo je da su graani Buku-
reta svoje itanje oslobodili od autorovih" svesnih (i eventualno
nesvesnih) namera. Oni su palati dali sasvim nenameravano
znaenje simbola ugnjetavanja. Ona je, drugim recima, dobila
194
tvenih struktura (Giddens 1979, 1984), ali je poslednjih godina
koriena u arheolokim analizama materijalne kulture (izmeu
ostalih su je koristili Barrett 1994, Schancke 1994, Henriksen
1995). Strukturiranje je drutvena praksa u vremenu i prostoru.
Ona obuhvata kako mi naim delanjem stvaramo strukture, kako
materijalne, tako i drutvene i kognitivne, i kako te strukture
povratno deluju i utii na nova delanja. Uzajamno delovanje iz-
meu delanja i struktura, izmeu misli i tvari, jeste ono to ini
osnovu arheoloke upotrebe te teorije.
Kao i drutvene strukture tako se i materijalna kultura nalazi
u odnosu uzajamnog povratnog dejstva izmeu ljudskih misli i
delanja. Ljudi proizvode materijalnu kulturu na osnovu odree-
nih namera, ali kad je ta materijalnost uspostavljena, ona moe
povratno da utie na ljudske misli i delanja. Drugim recima, mi
ovde imamo jednu vrstu ping-pong igre izmeu delanja i struk-
tura, izmeu ideja i materijalnosti, i izmeu intencionalnosti i
nepredvienih posledica delanja.
Materijalna kultura kao disciplinarna tehnologija
U svojoj knjizi In small things forgotten (1977) arheolog Ja-
mes Deetz daje fascinantnu analizu razvoja amerikih kolonijal-
smisaoni sadraj sasvim suprotan onome koji je Ceausescu zami-
slio. Palata je postala simbol koji je sipao ulje na vatru ustanka
protiv omraenog reima.
Materijalna kultura obino ivi due od individua, a njena
proizvodnja znaenja se esto moe razumeti samo tokom vre-
mena ili retrospektivno. Jedan od primera toga mogu biti mega-
liti u Zapadnoj Evropi. Ja ne verujem da su prvi megaliti bili
podignuti da bi sluili kao teritorijalni markeri u krajoliku (Ren-
frew 1976), ali to ne znai da oni nisu mogli i nenameravano
vremenom steknu takvu poziciju. Nakon to ih je podignuto do-
voljno mnogo, i nakon to su vie stolea obeleavali predeo,
kameni grobovi su mogli da povratno utiu" na ljudske misli i da
dobiju status sociogeografskih simbola. Materijalne strukture su
mogle da svojom lokalizacijom unutar razliitih teritorija stimuli-
u takvo razmiljanje o njima samima.
Ova razmiljanja su zasnovana na gleditima koje zastupa ta-
kozvana teorija strukturiranja (videti etvrto poglavlje). Ta teorija
je razvijena da bi se shvatio odnos izmeu ljudskih delanja i dru-
nih zajednica u Novoj Engleskoj od trenutka kada su prvi uselje-
nici stigli u luku Plimut jednog hladnog decembarskog dana 1620.
Svojom analizom materijalne kulture kao to su zgrade, nadgrob-
ni spomenici, keramika, hrana i otpaci, on pokazuje kako se to-
kom osamnaestog veka odvija socijalna i mentalna promena u
angloamerikoj kulturi u kojoj se kolektivno povlai pred indivi-
dualnim. Deetzova analiza pojavljivanja individue u arheolokoj
grai dobija i iri znaaj kad je pogledamo u vezi sa Giddensovim
(i Bourdieuovim) teorijama o socijalnom strukturiranju.
Oko 1750-1760. nastaje ono to Deetz naziva georgijanskim"
razmiljanjem u evropskim zajednicama u Severnoj Americi. Po-
jam georgijanski upuuje u stvari na britanski arhitektonski stil,
nain gradnje koji je uveden u Severnoj Americi oko 1760. godi-
ne. Slino arhitekturi, georgijanski nain razmiljanja stavlja te-
195
ite na red, racionalnost i kontrolu - kontrolu prirode i oveka.
Jena druga posledica jeste stavljanje teita na mesto individue u
drutvu i u kulturi. U starijoj tradiciji individua nije postojala u
dananjem znaenju te rei; tada je postojala pre svega kolektivna
kultura. To je, izmeu ostalog, dolazilo do izraza kroz zakone koji
su zabranjivali ukrase na linoj odei - nije valjalo izdvajati se.
Prelazak sa te kolektivne kulture na kulturu usmerenu na in-
dividuu dolazi do izraza kroz dramatinu promenu oblikovanja
stana, pogrebne obiaje, nametaj, keramiku i navike u jelu.
Keramiko posue je igralo relativno malu ulogu u navikama
u jelu kolonizatora i u njihovoj pripremi hrane pre 1760. godi-
ne. Hrana je kuvana u metalnim posudama i sluena direktno u
njima. Ljudi su jeli iz neke vrste drvene karlice koju je delilo
dvoje ili vie ljudi. Pilo se iz jedne zajednike meine ili posude
od kalaja ili keramike, a u retkim prilikama i iz staklenih casa.
Keramika je uglavnom koriena za mlene proizvode. Nakon
1660. godine, meutim, vrevi i individualne olje od keramike
postali su uobiajene posude. Proizvodnja keramike u kolonija-
196
Istovremeno sa time da pojedinani tanjiri postaju uobiajeni,
ulaze u upotrebu u ishrani i druge individualizujue tehnologije i
prakse. Ranije se jelo prstima ili kaikom, a esto je korien
iljat no da se nabadaju komadi mesa. U drugoj polovini
osamnaestog veka viljuke i zaobljeni stoni noevi poinju da se
javljaju u veoj koliini u arheolokim nalazima. To je povezano
sa novim obiajima u ishrani i novim individualizujuim naini-
ma podele hrane. Dok su se ranije koristila jela u kojima su svi
sastojci bili skuvani zajedno, sad sastojci poinju da se pripremaju
i slue svaki za sebe (krompir, meso, zeleni). To se vidi i u
osteolokoj gradi sa stanita. Kosti iz vremena pre sredine osam-
naestog veka obeleene su time da je meso sekirom seeno u
velike komade koji su mogli da se peku celi ili da se kuvaju dok
se meso ne odvoji od kosti. U nalazima iz kasnijih stanita kosti
su iseene testerom i primeuje se vea kontrola podele mesa u
individualne porcije i komade za sluenje.
Novo teite na individualnosti i privatnom ivotu pokazuje
se i u novoj, georgijanskoj arhitekturi. Starije zgrade nisu bile
podizane vodei rauna o pojedincu ili privatnom ivotu. Cela
porodica je delila sobu koja je bila i neka vrsta rezervoara" za
vrsto povezane socijalne jedinice u kojima pojedinac ima pod-
reeno mesto. Popisi inventara pokazuju da su se razliiti oblici
ma bila je relativno mala, i zavisila je od uvoza iz Engleske. Na-
kon 1760. dogaa se dramatina promena u upotrebi keramike.
To se moe delom objasniti poveanom dostupnou engleske
masovno proizvedene keramike. Najupadljiviji kontrast u upo-
trebi keramike javlja se u uestalosti tanjira i nonih posuda (no-
sa) u arheolokoj grai nakon 1760:
U najveoj meri je verovatno da te promene odraavaju novo
meusobno prilagoavanja individue i materijalne kulture. Nestalo
je ranije stavljanje teita na kolektiv, u kome je podela tehnomikog
pribora bila norma. Namesto nje dobijamo stanje pribora za jednu
osobu, u kome verovatno svako ima svoj sopstvena tanjir i svoju sop-
stvenu nonu posudu. (Deetz 1977:59-60)
Dobili smo nov i simetrian odnos izmeu materijalne kultu-
re i individue (jedan tanjir = jedna osoba, jedna nona posuda
= jedna osoba), a to izraava nove i individualizujue prakse. I
uzimanje hrane i uklanjanje otpadnih telesnih proizvoda biva
privatizovano i oieno" iz neiste" kolektivne prakse.
proizvodnje hrane i pribora odvijali u istoj prostoriji kao i isto
socijalne aktivnosti. Mnoge kue su imale samo jednu glavnu
prostoriju i jednu spavau sobu iza nje. Taj rani tip zgrade je bio
organizovan tako da se posetilac im proe kroz spoljna vrata
odmah nae u sreditu kue; ovek se odmah susree sa stanov-
nicima kue i delatnostima koje se u njoj obavljaju.
Georgijanski nain gradnje koji je nastao oko 1760. prua
posetiocu sasvim drugu dobrodolicu. U svom klasinom" obuku
ta zgrada ima simetrini osnovni plan sa dve glavne prostorije sa
vratima koja vode u sredinji hodnik. Na kraju hodnika stepenice
vode u potkrovlje, gde se nalazi druga spavaa soba. Sad posetilac
nailazi na mrani hodnik sa tri mogua puta kojima se moe ii.
Kao to Henry Glassie pie u svojoj analizi tih zgrada: Promena za
onoga ko sada prelazi prag jeste velika; on se nalazi
 197
u jednom mranom, hladnom hodniku, a ne vie uz vatru kami-
na... U novoj zgradi je najjavnija prostorija pristupana samo ono-
liko koliko je najprivatnija u prethodnim zgradama." (Glassie
1975:121). Uprkos odreenim varijacijama u oblikovanju georgi-
janska zgrada ima zatvorenu strukturu. Kroz prostorno razbijanje
razliitih drutvenih i funkcionalnih poslova porodini ivot se
titi od javnosti, a istovremeno se obezbeuje privatnost odnosa
izmeu lanova porodice.
Individualizacija je obeleena i pojavom materijalne kulture
kao to su stolice i kreveti. Dok je ranije u domainstvu postojala
uglavnom samo jedna stolica, a veina je sedela na bancima i
klupama, u drugoj polovini osamnaestog veka pojavljuju se ne
samo individualne stolice, ve vremenom i razliite stolice za raz-
liite prostorije i funkcije. Odgovarajue individualizujue prakse
se uoavaju i u drugim aspektima kulture: poinju da se koriste
mala, ratrkana porodina grobna mesta namesto bivih gusto
zbijenih zajednikih grobita. Prelo se sa bacanja smea na tlo
oko kue na sklanjanje smea u rupe za smee. Najkrae reeno,
198
Iz perspektive teorije strukturiranja moemo posmatrati pojavu
pojedinca u angloamerikoj kulturi kao rezultat uzajamno
zavisnog sadejstva misli, prakse i materijalne kulture. Materijalna
kultura je inila otelotvorenje" drutvene strukture (Bourdieu
1995), strukture koja je bila i proizvod i sredstvo misli i delanja.
Moda su individualni tanjiri, sopstvene viljuke i odvojene zgra-
de omoguili poetak individualizma, ili je to moda prouzroko-
vano drugim ekonomskim, politikim i verskim prilikama. Ali bez
obzira na to materijalna kultura je bila struktura pomou koje su
ljudi delali i kroz koju su iveli svoj zapoeti individualizam.
Individualizam je delovao" kroz materijalnu kulturu, uticao na
nju i stvarao nove materijalne oblike, koji su zatim stvarali nove
individualne prakse. Jedno je zahvatalo u drugo. Georgijansku
kuu su stvorili ljudi i ideal, ali je ona zatim nametnula nove
telesne navike i nove naine razmiljanja o istom i neistom,
javnom i privatnom, a teko je pretpostaviti da su ih predvideli
oni koji su poeli da koriste te kue. Te kognitivne strukture nisu
nikakve nezavisne, izmiljene ideje. One su nastale kroz rutinizi-
ranu praksu, kroz konrektno i ivo" bavljenje jednom novom
empirijskom stvarnou. Vremenom, ona je shvaena kao data, a
faktiki svet i zamiljeni svet vremenom su se spojili (Bourdieu
nadgrobni spomenici, grobovi, kue, otpad, komadi mesa, re-
cepti, keramika, nametaj i escajg, ukazuju nam na krupne i sitne
naine da se velika promena dogodila izmeu 1760. i 1800. godine
u nainu na kome je veina Angloamerikanaca videla svet" (Deetz
1977:127).
Kako Glassie (1975), Leone (1984), Isaac (1982) i Yentsch
(1991), tako i Deetz temeljito dokumentuju one promene koje
se dogaaju u amerikom drutvu u drugoj polovini osamnae -
stog veka. Njegova analiza je blistav primer kako materijalna kul-
tura moe da bude upotrebljena da se osvetle drutvene i kogni-
tivne promene i iz perioda koji su dobro pokriveni pisanim izvo-
rima. Pa ipak, moe se proiriti znaaj materijalne kulture u tim
procesima. Deetz posmatra pojavu individue u materijalnoj kul-
turi kao nesvesne materijalne refleksije novih drutvenih potreba
(Deetz 1977:136). On implicitno postavlja kao temelj teoriju koja
misao uzdie iznad materije: prvo je nastala individualna kultura
ili ideja o pojedincu, a zatim je pronaeno materijalno reenje
prilagoeno potrebama pojedinca.
1995).
Najkrae reeno, materijalna kultura je uinila pojedinca vidlji-
vim i uinila ga praktino svesnim svog postojanja. To je bila neka
vrsta disciplinarne tehnologije" (Foucault 1979) koja je lokalizova-
la i izdvojila" pojedinca kao drutvenu kategoriju kroz prostorne i
materijalno vidljive oznake. Od druge polovine osamnaestog veka
nalaze se tragovi individue u svemu: u nametaju, posudu, navika-
ma u ishrani, plesovima, muzikim instrumentima, zgradama i gro-
bovima. Ti tragovi nisu samo proizvod misli, ve podjednako po-
vratno deluju na nain na koji ljudi misle. Oni su bili, kako bi to
antropolog Deetz rekao, modeli misli i modeli za misli.
Istovremeno s time to je ta tehnologija davala pojedincu in-
dividualnost, ona je bila i normalizujua" tehnologija koja je
ujednaavala i standardizovala ponaanje pojedinaca. Nakon sre-
199
dine osamnaestog veka mnogi su jeli iz svog tanjira, ali tanjiri
nisu bili personificirani, dolazili su u kompletima i bili su identi-
ni. Oni su bili konformistiki na isti nain na koji je georgijan-
ska arhitektura bila konformistika. Paradoksalno je da je pojava
individue i stvaranje oveka kao subjekta znailo i ujednaavanje
i standardizaciju drutva, delanja i naina razmiljanja (Glassie
1975:181-185, Foucault 1979).
Zakljuak
U ovom poglavlju sam se bavio nekim od teorija koje su to-
kom poslednjih decenija obeleile arheoloke rasprave o ulozi
materijalne kulture u drutvu. Neu se ovde vie baviti njihovim
vrednovanjem, ve u se vratiti na problem koji sam dotakao u
treem poglavlju, a kojim se, bar implicitno, oznaavaju teorije o
materijalnoj kulturi. Taj problem se moe formulisati kao pro-
blem svesnosti", a javlja se na razliite naine: Da li materijalna
kultura ima smisla samo ako su ga oni koji je proizvode svesni?
200
enje itanjem. Za razliku od svesnog itanja pisanih tekstova,
materijalni tekstovi se esto itaju telom", a to je itanje u kome
se praktino, drutveno i znaenjsko stapaju. Mnoga znaenja
materijalne kulture su zato nesvesna, ali ne zato manje delotvor-
na i vana. ak smo u iskuenju da tvrdimo sasvim suprotno.
Ukoliko zanemarimo arhitekturu i drutvenogeografska istra-
ivanja prostornih struktura stanita, materijalna kultura nije imala
prioritet medu istraivaima u drutvenim naukama i istoriari-
ma. U antropologiji je ovek koji govori, informant, suvereni
izvor razumevanja i objanjavanja kulture jo od Malinowskog.
Meu istoriarima su tekstovi oveka koji pie skoro podjednako
vredna izvorna graa. U oba sluaja je re o znanju u kome pr-
venstvo ima svesno i jeziki artikulisano znanje pojedinca o sve-
tu, pa ga sledstveno tome posmatra i kao suvereno najbolji izvor
za razumevanje drutva. Materijalna kultura, a time i arheoloka
graa, imaju drugaiju dimenziju kao izvorna graa. Ta dimenzi-
ja naravno nije bolja" od onih koje imaju antropolog ili istori-
ar, ve se pre moe posmatrati kao izvor za jednu drugu vrstu
znanja: tiho znanje koje proistie iz praktinog bavljenja svetom.
Kao to sam ve pomenuo, to se ne odnosi samo na tehnoloko
ili materijalistiko" znanje. Takav uzak zakljuak je zasnovan na
Da li simbolika uloga stila keramike zavisi od toga da li su je oni
koji su je proizveli svesno uobliili tu keramiku u nameri da sig-
naliziraju, na primer, pripadnost skupini? Da li drutveno i kul-
turno znaenje koje materijalna kultura ima u drutvu zavisi od
toga da li su oni koji je koriste svesni toga znaenja?
Ja verujem da je vano odgovoriti odrino na sva ta pitanja.
Malo je verovatno da je radnik u engleskoj keramikoj industriji
masovno proizvodio stafordirske tanjire sa ciljem da stvori indi-
vidualistiku kulturu u angloamerikim kolonijama. Podjednako
malo je Italijanski proizvoa viljuaka predvideo praktino i-
tanje svojih proizvoda. Mi se moramo distancirati od takve logo-
centrine" luake koulje (videti Sedmo poglavlje) koje stavlja
znak jednakosti izmeu znaenja i svesnog ljudskog znanja o
tom znaenju, zato to materijalna kultura ulazi u ono to je Bo-
urdieu nazvao nemim diskursom", tihim" razgovorom (Bourdi-
eu 1977). Ona je deo podruja znanja i znaenja koje esto nije
verbalizovano ili se ni ne moe verbalizovati, i koje je zato retko
svesno. Nalik na druge tekstove, i materijalna kultura stie zna-
polarizaciji izmeu misli i materije koju moramo pokuati da iz-
begnemo. Nasuprot tome, potencijal se nalazi upravo u tome da
se kognitivno i konkretno esto stapaju u rutinizovanom, ivlje-
nom, ali ne i verbalizovanom znanju o svetu.
Arheolozi ne prouavaju shvatanje sveta kod pojedinca ona-
ko kako je ono izraeno u pisanim spomenicima ili iskazima in-
formanata. Prolost se ne javlja pred nama onako kako ju je u
pisanom obliku protumaio pojedinac, ve u obliku nemih mate-
rijalnih struktura koje su istovremeno bile i proizvod i sredstvo
ponaanja u prolosti. Materijalna kultura nije proizvod jednog
drutva ili proizvod jednog razmiljanja, najkrae reeno, ona je
neto to je iza" i to treba da bude na konani cilj. Materijalna
kultura je sredstvo drutvene prakse, ona uestvuje u toj praksi i
strukturira je. To daje prouavanju materijalne kulture potencijal
koji je samo u maloj meri realizovan.

Arheologija i drutvo
Slino istoriji i etnografiji i razvoj arheologije tokom devet-
naestog veka bio je stimulisan drutvenim i politikim strujanji-
ma iz tog vremena. Kako je norveki arheolog Haakon Shetelig
rekao: Skoro svuda je nacionalno bilo pokretaka snaga evrop-
ske arheologije." (Shetelig 1910:59). Mnoga velika dela " i sjajni
nalazi" koje veina ljudi povezuje sa arheologijom, pojavili su se
kao manje ili vie neposredni rezultati velikih politikih pro-
202
Arheologija u slubi naciji nije bila nikakva tajna subverzivna
delatnost, ona je praktikovana bez srama. Ako se itaju arheoloki
radovi iz devetnaestog veka, iznenadi nas neprikriveni nacional-
nopolitiki patos koji esto obeleava nain pisanja. U svojoj knjizi
Danmarks Oldtid oplyst ved Oldsager og Gravhoie (Stari vek Dan-
ske osvetljen starinama i humkama) iz 1843. godine Jens Jacob
Asmussen Worsaae ilustruje taj nain pisanja:
Ostaci iz prolosti vrsto nas vezuju za otadbinu. Visovi i doline,
njive i livade, stupaju u ivlji odnos sa nama, jer kroz humke koje se
uzdiu na njihovoj povrini, i kroz starine koje su stoleima uvane u
njihovom okrilju, stalno prizivaju u seanje da nai oevi, kao pose-
ban, nezavisan narod, od vremena pre seanja ive na ovoj zemlji, i
time nas jo jae bodre da branimo naa sopstvena polja kako stranci
ne bi vladali tlom koje krije kosti naih oeva i za koje su vezane
najsvetije i najasnije uspomene. (Worsaae 1843:116)
Worsaae je to napisao u situaciji kada je Danska bila u pogra-
ninom sukobu sa Slezvig-Holtajnom, u jednom od onim mno-
gih sukoba u kojima su arheoloki spomenici bili pozivani kao
pouzdani svedoci koji pokazuju neopozivo pravo naroda" na
zemlju.
S neto razliitom hronologijom, u evropskoj arheologiji se
tokom dvadesetog veka smanjuje snaga tog neskrivenog slavlje-
jekata kao to su u to vreme bili kolonijalizam ili nacionalizam
(Keller 1978, Trigger 1989).
Ta politika motivacija je naravno obeleila i ranu norveku i
skandinavsku arheologiju. U skladu sa tadanjim nacionalistikim
uenjem samo su narodi koji su mogli da pokau sopstvenu isto-
riju imali pravo na status nacije. Zbog slabog politikog poloaja
Norveke tokom devetnaestog veka taj zahtev je u toj zemlji bio
posebno potreban. Norveki arheolozi smatrali su svojom duno-
u da uestvuju u projektu izgradnje nacije. Veliki deo nepo-
sredne motivacije norveke arheologije u ranoj fazi bio je sasvim
neskrivena tenja sluenja nacionalnim ciljevima. Zajedno sa isto-
riografijom arheologija je trebalo da doprinese stvaranju norve-
kog identiteta - svesti o zajednikoj prolosti koja nas okuplja.
Zajedno sa drugim istraivaima kulture i umetnicima trebalo je
da i arheolozi obnove nacionalnu kulturnu batinu i pokau du -
gu i asnu istoriju norvekog naroda. Tri od rezultata rada arheo-
loga nalazimo izloene na Bigdeju nadomak Osla.
nja samobitnosti, veliine i hrabrosti naroda", da bi gotovo ne-
stala u vreme nakon Drugog svetskog rata. Nakon rata arheologija
se javlja u zapadnom svetu kao apolitina i vrednosno neutralna.
Vidno optereeni politikom zloupotrebom arheologije u slubi
rasizma i nacionalizma, arheolozi pokuavaju da se pisanjem iz-
vuku iz krize time to se distanciraju od delova svoje sopstvene
prakse, i posebno etnike identifikacije. Snano potpomognut
donekle selektivnim pamenjem zbivanja iz istorije nauke, po-
jam politika arheologija" se uspostavlja kao neto nenormalno
i udaljeno od dananje stvarnosti (Svestad 1995:13-14). Ta ne-
normalna", politika arheologija biva ili personifikovana (Kossi-
na) ili povezana sa arheolokom delatnou u diktaturama i jed-
nopartijskim dravama.
 203
Semiotiki uinak tih jezikih prerada arheologije u neto
daleko, ili u vremenu ili u sociopolitikom prostoru, udan je.
Istovremeno dok se pisalo o svemu odbojnom i runom to se
dogodilo u detinjstvu arheologije i to se i dalje dogaa u socija-
listikim i u zemljama Treeg sveta, konstruisana je, a da se to
nije moralo otvoreno rei, slika savremene zapadne arheologije
kao vrednosno neutralne i priblino objektivne prakse. To je ono
to filozof istorije Hayden White naziva tehnikom samodefini-
sanja kroz poricanje":
U vremenima sociokulturnog nemira, kada se javlja potreba za
pozitivnom samodefinicijom, ali ne postoje nikakva ubedljiva merila
za samoidentiflkaciju, uvek je mogue rei neto ovako: Moda ja ne
poznajem u potpunosti svoju sopstvenu ovenost, ali ja bar neu
biti takav" i onda prstom ukazati na krajolik koji je sasvim razliit od
onoga to ovek sam jeste. (White 1978:151)
Ideal o apolitinoj i neutralnoj nauci je nastavljen u proce-
snoj arheologiji. U njoj se, meutim, smatralo da je arheologija
204
stikoj arheologiji dali su enski pokret i feministika teorija.
Dodatno je sve vie starosedelakog stanovnitva i drava Treeg
sveta poelo da reaguje na objektivno" prisvajanje njihove isto-
rije koje su sprovodili zapadni arheolozi. Nauni interesi arheo-
loga i zahtev za slobodnom naukom" sukobili su se sa lokalnim
kulturnim vrednostima i etikim normama, izmeu ostalog kad
je re o grobovima i svetim mestima. Najkrae reeno, oko 1980.
zapadni arheolozi otkrivaju da svet nije vie jedna velika labora-
torija oblikovana za sterilno i bezinteresno sticanje objektivnog
znanja. Oni otkrivaju da arheologija nije bila samo nauka o nesta-
loj prolosti ve i u znaajnoj meri drutvena i politika praksa u
naoj sopstvenoj savremenosti.
U ovom poglavlju u se detaljnije pozabaviti kritikom koja je
od kraja sedamdesetih bila upuivana pozitivistikom idealu nau-
ke u arheologiji. Sa polazitem u delu filozofske osnove teze o
vrednosnoj neutralnosti nauke, u prvom delu u detaljnije raz-
motriti kritiku toga ideala o objektivnoj nauci. Zatim u kroz kon-
kretne primere osvetliti politiku i deoloku ulogu koju arheo-
logija moe da igra u savremenosti. Oblasti u koje elim posebno
da zaem, jesu nain na koji muzeji predstavljaju prolost, arhe-
ologiju i pol, kao i praksu arheologije u svedu interesa starose-
delakog stanovnitva. Neki od tih primera su uzeti iz mojih sop-
do ezdesetih imala sasvim nedovoljan epistemoloki i metodo-
loki aparat za oslobaanje nauke od subjektivnih i vrednosno-
optereenih sklonosti. A njeni zastupnici su sami smatrali da su
pronali takvo sredstvo u logikom pozitivizmu. Zahvaljujui nje-
mu, objektivnost nije bila preputena asnosti i dobroj volji"
naunika ve je obezbeena neutralnom i naunom metodom
koja se mogla koristiti nezavisno od naunikovih subjektivnih
interesa. Nauka je trebalo da se zadovolji proizvodnjom objektiv-
nog znanja koje se moe kontroHsati, a ne da se zanima za vred-
nost toga znanja. Nauka treba da analizira svet onakav kakav jeste,
a ne da ima neko miljenje o tome kakav on treba da bude.
Poev od, otprilike, 1980. godine ta teza o vrednosnoj neu-
tralnosti olabavila je pritisak oko zapadne arheologije. Pozitivi-
stiki ideal nauke je tad bio izloen u mnogo emu istoj kritici u
arheologiji koja mu je bila upuivana u drutvenim naukama to-
kom ezdesetih i sedamdesetih godina (Slagstad 1980). I u arhe-
ologiji su marksizam i kritika teorija postali vano oruje u borbi
protiv pozitivizma. Jedan drugi vaan podsticaj toj antipozitivi-
stvenih istraivanja, i moda je prirodno to e se u ovom poglav-
lju italac susresti s jednim vie angaovanim" piscem nego u
prethodnim.
Nauka, vrednosna neutralnost i kritika teorija
Premda je vrednosna neutralnost klasian ideal nauke jo od
devetnaestog veka, taj ideal je tek negde oko 1920. postao ozbi-
ljno zastupljen u istraivanjima drutva i kulture. U tom kontek-
stu se esto upuuje na nemakog sociologa Maxa Webera. Za
Webera je svet nauke onaj koji je faktiki i objektivan; nauka se
bavi stvarnou. Drutvo je, istina, obeleeno ukrtenim i konku-
rentnim vrednostima prema kojima se moramo opredeliti, ali za-
uzimanje stava prema tim vrednostima je stvar delatnog, privat-
205
nog pojedinca. Poto je svet vrednosti s one strane faktikog i
objektivnog, one nikada ne mogu biti zadatak nauke. Nauka mo-
ra da se udalji od drutva vrednosti, naunik od privatne osobe
(Fivelstad 1979).
Za Webera je to delom bio pragmatiki stav prema nemirnoj
politikoj situaciji u Nemakoj neposredno nakon Prvog svet-
skog rata. Vrednosna neutralnost je postala praktina doktrina
koja je trebalo da sauva univerzitete od sloma i ideolokog hao-
sa, ali pre svega da sprei dravu da se umea neposrednom cen-
zurom. Weber je predloio da nauka sklopi neku vrstu drutve-
nog ugovora sa vlastima: ako se univerziteti i naunici obaveu da
se ne protive vladajuoj politici, dobie zauzvrat slobodu i auto-
nomiju (Elzinga 1975).
Dok je Weber bio svestan da je vrednosna neutralnost zasnovana
na pragmatinom podreivanju, ona je postala vaan deo naune
metodologije u logikom pozitivizmu koji je nastao krajem
dvadesetih (videti tree poglavlje). Mada se i taj razvoj mora posma-
206
Frankfurtska kola se moe posmatrati u okvirima nove ori-
jentacije marksistike misli u prvoj polovini ovoga stolea. Poza-
dinu te nove orijentacije inila je injenica da ekonomska kriza
dvadesetih i tridesetih godina nije dala kao rezultat pad kapitali-
zma. To je stvorilo sumnju u stav ortodoksnog marksizma da je
socijalizam neizbean deo plana istorije. Prvo znaajno odstu-
panje od marksizma ini Maar Georg Lukcs, koji se u svojoj
knjizi Istorija i klasna svest (1923) obraunava sa deterministi-
kim i pozitivistikim tumaenjem istorijskog materijalizma. Lu-
kcs tvrdi da ne postoji objektivna drutvena realnost o kojoj
naunici mogu samo pasivno da razmiljaju. Naunici koji se bave
drutvom i sami su deo drutvenih procesa, i nikada ne mogu da
prue nekakvu njihovu neutralnu i objektivnu sliku. Oni su sami
upleteni u kontinuirani sukob klasa ili interesa, i zahtev za
istinitou ili objektivnou se zato ne moe odvojiti od klasnih
interesa. Cilj teorijskog rada tako ne moe biti da se otkrije neka-
kva drutvena realnost, ve da se razvije klasna svest i pospei
aktivan politiki angaman (Lukcs 1971).
Za frankfurtsku kolu je kritika pozitivizma i empirizma jedna
od dve glavne teme, dok je analiza i kritika industrije kulture"
druga (videti dalje u tekstu). Kritika pozitivizma je imala tri zna-
ajna aspekta: prvo, svojim rigidnim stavljanjem teita na kvanti-
fikativne podatke pozitivisti nisu u stanju da uhvate ili shvate
trati u svetlu tadanjih politikih i ideolokih kretanja, objektivnost
i vrednosna neutralnost su se ustoliili istovremeno i kao vana pre-
misa teorije saznanja i kao njena prirodna posledica. Poto samo
ono to se objektivno moe osetiti ulima, ili iskusiti, vredi kao
osnova znanja, vrednosti nemaju nikakvo mesto u naunoj slici
znanja.
Pozitivizam je tako postao najvei filozofski kamen spoticanja
onim filozofima i naunicima koji se bave drutvom, a pripadaju
takozvanoj frankfurtskoj koli (Held 1980, Bottomore 1984). Ona
je dobila svoje ime po Institutu za drutvene nauke u Frankfurtu,
osnovanom 1923. godine. Naunici iz te kole su bili vrlo aktivni
tokom tridesetih, ali su stekli vei uticaj tokom studentske pobu-
ne i rasprava o pozitivizmu tokom ezdesetih. Pojam kritika teo-
rija je vezan za taj, u osnovi marksistiki pravac, koji je ukljuivao
naunike kao to su Theodor W Adorno, Max Horkheimer, Her-
bert Marcuse i vremenom Jrgen Habermas. Kao i mnogi logiki
pozitivisti i istaknuti pripadnici frankfurtske kole emigrirali su u
SAD nakon to su nacisti preuzeli vlast u Nemakoj 1933. godine.
sutinske crte drutvenog ivota. Drugo, ograniavajui svoju de-
latnost na postojee, pozitivizam preutno prihvata postojee dru-
tvene odnose; njegov nedostatak politikog angamana postaje,
drugim recima reeno, stavljanje na stranu postojeeg. I tree,
vrednovanja pozitivizma su bliska ili tesno povezana sa jednim
novim oblikom dominacije u drutvu, sa tehnikom i naunom
dominacijom zasnovanom na instrumentalnom razumu" (Botto-
more 1984:28).
U knjizi Dijalektika prosvetiteljstva iz 1944. godine Adorno i
Horkheimer pokuavaju da prate trag dominacije od stare Grke
do moderne autoritarne drave. Knjiga se bavi pojavom instru-
mentalnog razuma i time kako je on vremenom stekao preovla-
207
ujui poloaj. Horkheimer i Adorno vide paradoks u tome to
su razvoj nauke i tehnologije poveali mogunosti ljudi za bolji
ivot, ali da je iz tih mogunosti proistekao samo isti pakao".
Umesto da ue u jedno stvarno ljudsko stanje, oveanstvo je
potonulo u jednu novu vrstu divljatva. Oni tu nesrenu situaciju
vide povezanu sa probojem instrumentalnog razuma", probo-
jem koji se javio sa prosvetiteljstvom. Uprkos tome to je prosve-
titeljstvo krenulo kao pozitivan pokret sa borbom protiv verskih
dogmi i autoriteta, ono se, po Horkheimeru i Adornu, degeneri-
salo u potlaujuu silu. Miljenje iz vremena prosvetiteljstva je
bilo zasnovano na ideji o dominaciji nauke nad prirodom. Nau-
no znanje se javilo kao potencijalno sredstvo moi, instrument
za savlaivanje prirode. Priroda nema smisao sama po sebi, ona
dobija smisao samo kao proizvod koristan za ljude. Korist" i po-
naanje usmereno ka cilju postali su etika prosvetiteljstva, a to je
ono to ini jezgro instrumentalnog razuma" (Adorno & Hork-
heimer 1992).
208
ma. Jedna nauna teorija, pa tako i ona koja se bavi drutvom,
moe se testirati tako to se proverava koliko je u stanju da pred-
vidi budua zbivanja na osnovu zakonitosti (videti Tree poglav-
lje).
Prema frankfurtskoj koli to shvatanje zasnovano na predvi-
dljivosti puno je nedostataka - i vie predstavlja sliku naeg sop-
stvenog drutva. Pozitivisti su pojednostavili kako drutvene tako
i prirodne procese i univerzalizovali jedno elino" izdanje: si-
tuaciju u modernom, zapadnom drutvu. Predvidljivost zato ne-
ma nikakve veze sa naunom istinom, ve pre odslikava kako su
drutveni odnosi u naem sopstvenom drutvu postali odnosi ne-
slobode u skladu sa rastom instrumentalnog razuma. Slabosti re-
fleksija o svom sopstvenom kontekstu, o mestu onoga ko sazna-
je, ini da pozitivizam, po frankfurtskoj koli, zavrava u slede-
em krunom zakljuku: oni veru ju da govore o objektivnoj na-
uci, ali njihova pria o zakonomernostima i predvidljivosti daje
samo sliku one neslobode i prinude koja vlada u naem sopstve-
nom drutvu.
Pozitivizam je imao nameru da ukloni konkurentne teorije o
znanju. One su kritikovane kao metafizike, vrednosne ili na ka-
kav drugi nain manjkave kao smernica za naunu praksu. Ali
onoliko malo koliko je sopstveni ideal nauke pozitivista oslobo-
Nauka je postala klju modernog drutva, a sa njom je iao i
instrumentalni razum. Nauka, koja je razvijena da kontrolie pri-
rodu, postepeno je postala sredstvo za dominaciju ljudi jednih
nad drugima. Taj nain postojanja vodio je dalje ka stavljanju
teita na objektivnost i kontrolu, te sumnju u sve to se tome
nije moglo podrediti. Znanje je time bilo ogranieno na ono to
se moe kontrolisati i potvrivati. Samo ono to empirijski moe
biti posmatrano, proveravano ili predvieno, dobija status zna-
nja. Na taj nain je pozitivizam ne samo teorija saznanja, on je i
politika ideologija prilagoena kapitalistikom drutvu (Marcu-
se 1968, Habermas 1969).
Jedan od napada koje je frankfurtska kola usmerila ka pozi-
tivizmu, ticao se uloge koju predvianje ima u toj filozofiji. Pre-
ma pozitivizmu svi podaci se mogu klasifikovati prema moguno-
sti da predvide budua zbivanja zakonomernim generalizacijama
ili generalizacijama nalik na zakone. Ukoliko neka disciplina eli
da zaslui da se proglasi naukom, ona mora da postupa na gene-
ralizujui nain, to jest da proverava generalizacije posmatranji-
en vrednosnih sudova, toliko malo je i njihova kritika drugih
teorija neutralna. Ona sadri jednu formalnu, ciljno usmerenu
vrednosnu orijentaciju sa iom na delotvornosti i korisnosti. U
ime vrednosne neutralnosti specifina vrednosna orijentacija se
istie na utrb svih drugih vrednosti. Tako posmatrano, objektiv-
nost" pozitivista se moe smatrati podrkom preovlaujuim in-
teresima moi u drutvu.
Kritika teorija frankfurtske kole je otra kritika pozitivizma i
njegovog ulaska u moderno drutvo. Ipak ima razloga da se uka-
e da je ona u velikoj meri bila zasnovana na relativno pojedno-
stavljenom shvatanju pozitivizma. Na primer, nije uinjen poku-
aj da se razlikuju pozitivizam iz devetnaestog veka, logiki pozi-
tivizam (beki krug) i Popperov falsifikacionizam. Sve je strpano
209
u jednu vreu kao naunizam" (Bottomore 1984:56). Osim toga,
naunici kao to su Horkheimer, Adorno i Marcuse u maloj meri
uspevaju da pospee ita drugo sem kritike. Njihovi radovi su se
jo i pojavljivali sa sve pesimistinijim shvatanjem kulture. Oni
izvorni" lanovi frankfurtske kole u maloj meri uspevaju da for-
muliu alternativan i pozitivan pogled na drutvo i znanje.
Prolost kao instrumentalni razum i mit
Ta kritika teorija stvorila je veliki deo osnove za otre napade
koji su osamdesetih godina upueni novoj ili procesnoj arheolo-
giji. Mnogi su smatrali da je pozitivistiki ideal objektivnog znanja
osloboenog vrednosnih sudova uinio nove arheologe slepim za
drutvene i politike poruke koje se mogu iitati iz njihovog pri-
stupa prolosti. Opremljeni kritikim naoarima iz osamdesetih,
postprocesni arheolozi su pronali da je proizvedeno znanje bilo
daleko od nekakve politike neutralnosti. Jedno od njihovih naj-
znaajnijih razotkrivanja" bilo je kako je procesna arheologija do-
210
Analiza toga kako arheologija opsluuje ideoloku funkciju u
drutvu nije bila nadahnuta samo kritikom teorijom i marksi-
stikom kritikom ideologije, ve u znatnoj meri i radovima fran-
cuskog semiotiara Rolanda Barthesa (Olsen 1990). Posebno je
izazvala panju njegova knjiga Mitologije (norveko izdanje 1991).
U njoj Barthes analizira niz kulturnih proizvoda naeg vremena
kao to su reklame, sport, mode, film, muzeji i hrana, i pokazuje
kako oni ine sastavni deo ideoloke proizvodnje znakova u dru-
tvu. Oni postaju mitovi" koje moderno drutvo koristi da bi na-
turalizovalo mnjenja koja zavise od drutva i kulture, i time do-
prinose ouvanju postojeih odnosa moi. Barthesov pojam mita
je tesno vezan sa marksistikim pojmom ideologije: mit sagledava
svet kao neposredno dat i bez suprotnosti. Na taj nain se
dominantan poredak javlja kao prirodan" poredak, to jest kao
jedini razuman nain organizovanja sveta.
Barthes posmatra mit kao sistem znakova na dve znaenjske
ravni - jedna neposredna ili denotativna ravan znaenja, i jedna
posredna (konotativna) znaenjska ravan (videti Peto poglavlje).
U jednom reklamnom filmu o praku za pranje neposredno zna-
enje je da je to dobar praak za pranje koji treba da kupi. Nepo-
sredno znaenje, meutim, podreeno je jednoj drugoj poruci,
konotativnoj. To je ona mitoloka poruka koja se posreduje iza i
prinela univerzalizaciji osobina modernog drutva, na primer in-
strumentalnog razuma. Svojim ekofunkcionalistikim svoenjem
kulturnih izraza na tehnoloku i ekonomsku korist ona je dala
univerzalni legitimitet tom razumu i proraunatom, ekonomskom
oveku. Tvrdilo se da procesna arheologija proizvodi bezvremen-
sku i univerzalnu prolost u kojoj se sve svodi samo na korisnost i
kontrolu. Ona je doprinela pruanju legitimiteta i opravdavanju
vrednosti i odnosa specifinih za nae sopstvene drutvo time to
ih je smestila u prolost. Na taj nain, tvrdilo se, dugi niz ideja i
normi kapitalistikih, zapadnih drutava univerzalizovan je time
to im je data istorijska realnost".
Istovremeno, ali ne uvek sasvim dosledno kritici ideje o pro-
raunatom, ekonomskom oveku, procesna arheologija je kriti-
kovana zbog svog predstavljanja ljudi kao pasivnih aktera. Ljudi
iz prolosti bili su bespomono predati zakonima sistema", slici
koja odgovara naem sopstvenom drutvu sa njegovom tehni-
kom kontrolom, podreivanjem i disciplinom (Hodder 1984a,
1985; Olsen 1987a, Shanks & Tilley 1987a, 1987b).
preko neposrednog znaenja, i koja daleko prevazilazi sposob-
nost orno colora da pere isto i istovremeno uva boje. To je
jedna ideoloka ravan koja se, izmeu ostalog, tie uloga polova
i stila ivota.
Mit ima jednu drugu osobitost, kae Barthes. Mit ne iznosi
argumente; on insistira jednom vrstom taktike iznurivanja. Kad
na primer devet od deset reklama za sredstvo za ienje na TV 2
prikazuje jedna mlada, lepo doterana i srena ena koja mae
krpom za pranje po kuhinji, zar to nije argument da je eni tu
mesto? Reklama to samo pokazuje, stalno iznova, sve dok ljudi
ne poveruju da to tako jeste ili da to tako treba da bude. Stenjen
izmeu lai i priznanja, mit nalazi trei izlaz" - on ini poloaj
ene prirodnim" predstavljajui ga kao podrazumljiv i dat. Bart-
hes naziva mitove depolitizovanim govorom", govorom koji svet
211
ini venim, koji oduzima sadanjosti i vladajuim interesima nji-
hov istorijski i kulturni poloaj. Mit je uspean zato to ne iznosi
argumente, on postie uinak ne govorei neposredno. On daje,
kako Barthes kae, stvarima i mnjenjima veno opravdanje ...
jasnou koja se ne oblikuje objanjenjem, ve tvrenjem injeni-
ca" (Barthes 1973:143).
Nain za koji se moe tvrditi da arheologija uestvuje u ta-
kvoj proizvodnji mitova, jeste korienje prolosti u ideolokom
procesu koji doprinosi davanju legitimiteta slici sadanjosti koju
elimo da predstavimo. Oblikujui prolost kroz ideoloke slike
sadanjosti doprinosi se tome da postojee vrednosti i drutveni
odnosi izgledaju prirodnijim" (Leone 1982). Vrednosti i stavovi
iz nae sopstvene sadanjosti, kao to su ekonomska racional-
nost, individualizam, rodne uloge, estetske i moralne vrednosti,
prenose se na prolost i time im se oduzima njihov stvarni polo-
aj u naem sopstvenom vremenu. Oni tako dobijaju prividno
veno i univerzalno postojanje van istorije i kulture - oni na
neki nain postoje oduvek. Ali upravo kad se uje da je neto
212
akterima u originalnoj odei, koji kazuju o mestu i njegovoj sta-
rosedelakoj zajednici. Dodatne informacije se daju brourama i
turistikim prirunicima.
Sejkertaun je muzej ejkera" (tresaa), jedne verske zajedni-
ce koju su krajem osamnaestog veka osnovali engleski kolonosti
pod rukovodstvom Ann Lee. Sejkeri su iveli u sopstvenim zajed-
nicama i naziv su dobili po svom ekstatinom plesu u kome se
tresu", a kojem su se predavali u svom bogosluenju. Sejkeri su
iveli u celibatu, a novi lanovi su morali da budu regrutovani
kroz preobraenje. Bili su organizovani u zadrune porodice, ali
su mukarci i ene iveli strogo odvojeno. Nisu smeli da se me-
usobno dodiruju, i imali su polnospecifine radne zadatke. Ba-
vili su se jedinstvenim oblikom agrarne industrije, koja se sasto-
jala od obimne proizvodnje zanatskih proizvoda, hrane i lekovi-
tog bilja, zasnovane na sirovinama iz sopstvene zemljoradnje.
Sejkeri su liili na deo utopijskih socijalistikih zajednica.
Kao i one, reagovali su na neke delove rastueg industrijskog
kapitalizma kao to su fabriki rad, raspad zadrune porodice i
jae teite na individualnim drutvenim odnosima. Sejkerska za-
jednica je bila reakcija i na delotvornost kao merilo ponaanja, i
na racionalizam i na opadanje iskazivanja oseanja u etabliranim
opteljudsko, da to ne sadri u sebi nita istorijski ili kulturno,
treba biti na oprezu. Jer, kako je sam Roland Barthes jednom
formulisao: Istorija je najprepoznatljivije delatna onda kad se
porie." (Barthes 1984:4).
Mit je time samu istoriju pretvorio u znak u kome kulturna i
politika sadanjost postaju konotativna ili mitoloka znaenja
prolosti. Takvi mitovi se posebno dobro snalaze u muzejskim
predstavama prolosti, i ja u u nastavku teksta prikazati Bartheso-
vu poentu time to u detaljnije obraditi nain na koji se prolost
predstavlja u kulturnoistorijskim muzejima.
Muzeji i ameriki mitovi
U lanku The relationship between artefacts and the public
in outdoor history museums" (1981) ameriki arheolog Mark Le-
one analizira muzej pod otvorenim nebom ejkertaun u mestu
Plezent Hil u Kentakiju, SAD. Muzej je organizovan kao selo koje
se sastoji od dvadesetak originalnih zgrada, i one su nastanjene
crkvenim zajednicama.
U muzeju pod otvorenim nebom na Plezent Hilu nudi nam
se posebno tumaenje kulture ejkera. Zaista nam je predstavljen
celibat, plesovi i to da su verovali u neke udne stvari, ali ono na
ta se posebno stavlja teite, jeste koliko su praktini, dovitljivi i
radini bili Sejkeri. Njihova trgovaka i zanatska vetina se istie, i
sve, od tkanja tepiha do proizvodnje lekova, biva detaljno opisa-
no. Kao ideoloku crvenu nit saznajemo da su proizvodili i izvo-
zili znatno vie nego to su uvozili, i da su razvili tehnologiju
koja tedi rad i podie uinak, tako da su imali velike proizvodne
vikove.
Ali ne pokazuje se da je taj profit bio komunalno deljen i da
nije sluio za individualno bogaenje. Muzej izbegava da prikae
i da je slom posebne verzije agrarnog kapitalizma ejkerske za-
213
jednice prouzrokovan time to je tu zajednicu progutao moder-
ni kapitalizam. U svojoj analizi muzejske prezentacije ejkerske
zajednice Leone pie:
Predstaviti ejkersku kulturu kao delotvornu, profitabilnu i logi-
nu ... znai uiniti kulturu proizvodom funkcije, ponaanje proizvo-
dom delotvornosti i misao proizvodom materijalne nunosti. To je
naravno ameriko razmiljanje, ne onako kako su su svi oduvek mislili,
i verovatno ne onako kako su Sejkeri razmiljali. (Leone 1981:305)
Leone tvrdi da je postavka u muzeju ejkertauna oznaena i
rukovoena sadanjim amerikim kapitalizmom. Efikasnost, pro-
raunata racionalnost, industrija, izvoz i profit ine teme oko ko-
jih je organizovana muzejska postavka. Leone smatra da je verska
Sejkerska zajednica bila totalno razliita od njihove sopstvene,
istovremene zajednice SAD. Sejkeri su bili potpuno razliiti od
nas. Oni su iveli svojim ivotom u jednostavnosti i odricanju.
Nisu radili za profit, ve da izbegnu greh. Nisu imali nikakvu
privredu, ve sloen sistem vebi iz pokajanja.
214
U nastavku u biti konkretan i pokazati kako se prolost pred-
stavlja na kulturnoistorijska i arheolokim izlobama. Prvo u sa
Plezent Hola otii na jedan drugi, neto vie domai breg, Maiha-
ugen (Majski breg) u Lilehameru, da bih dao sopstvenu analizu
toga kako jedna moda nenamerna ideoloka poruka ili mit bivaju
predstavljeni jednom muzejskom postavkom.
Lagano je zemlja postala naa?
Jedna velika izloba o istoriji Norveke otvorena je 1994. go-
dine u muzeju Sandvigske samlinger (Sandvigova zbirka) na Ma-
ihaugenu, Lilehamer. Izloba ima za cilj da publici prui etnju
kroz istoriju Norveke od kraja ledenog doba do danas. Naziv
izlobe, Lagano je zemlja postala naa, uzet je iz jedne serije
predavanja koje je istoriar Sverre Steen drao o istoj temi na
radiju pre mnogo godina, a koja je kasnije objavljena u obliku
knjige. Izloba je prireena po takozvanom principu diorama ili
tabloa, a posetilac je pozvan na put kroz ono to se tvrdi da pred-
stavlja istoriju Norveke.
Ulaz na izlobu je oblikovan kao uska pukotina u ledniku i
odatle, to jest od ledenog doba, kree se na put kroz kameno,
bronzano i gvozdeno doba, preko vikinkog doba i srednjeg ve-
Muzeji na Plezent Hilu daju meutim, iskrivljenu sliku kultu-
re ejkera kao instrumentalnog razuma. Time doprinose univer-
zalizaciji zapadne, racionalne svesti i skrivanju njegove stvarne
istorijske i kulturne korene. Istovremeno skrivaju od nas ejker-
sku zajednicu, a time i mogunost da se njihov ivot pojavi kao
alternativa ili kritiki komentar naeg sopstvenog ivotnog stila.
ak se i nae sopstvene estetske vrednosti udaljavaju od svog
polazita; u muzejskim postavkama graanska, zapadna estetika
biva univerzalizovana. Neposredni utisak koji se dobija pri poseti
Plezent Hilu jeste da je mesto lepo, skoro savreno. Nita se ne
mora popravljati, malobrojne latrine su oiene i bez smrada.
Kao to arheolog James Deetz kae u jednom komentaru, to je
romantizovana i iskrivljena predstava prolosti, koja je u svoje
vreme imala vrednosti, stavove i ponaanje sutinski razliito od
naih savremenih. Takve nam izlobe kazuju mnogo vie o raz-
miljanju onih koji su ih napravili nego o mislima i problemima
onih ljudi iji bi ivot trebalo da predstavljaju" (Deetz 1977:157).
ka, tokom sedamnaestog veka, industrijalizacije, 1814, 1905, rata
i pedesetih godina, pre nego to se zavri sa dananjim danom i
pragom ka budunosti. Istorijski tok izlobe je linearan, i taj pra-
volinijski razvoj izlobe se manifestuje kao jednosmerna staza
bez grananja ili paralelnih tokova. Drugim recima, ako neko eli
da od kamenog doba doe do dananjeg norvekog drutva, po-
stoji samo jedan put kojim se moe ii.
Du tog puta je dugi niz scena, montaa, rekonstrukcija i
kulisa, kao i nekoliko veoma kratkih tekstova. Za svaku epohu
vezani su informacioni odeljci u malim niama, gde posebno za-
interesovani mogu da proitaju dodatne plakate sa tekstom na
razliitim jezicima. Tekstovi se bave za svaki vremenski odseak
bezbednim temama kao to su stanovanje, privreda i tehnologija,
ali izbegavaju da kau neto o drutvenim odnosima, na primer
215
drutvenim sistemima, vlasnikom pravu, klasnoj borbi i rodnim
odnosima.
Moja kritika te izlobe, koja naravno ima i mnogo dobrih
strana, ne tie se toga za ta se muzejski ljudi obino prvo zakae:
nije problem u pedagokom stupnju tekstova, donekle nedostat-
nom osvetljenju vodeninog kamena pomou optikih vlakana
ili u pomalo previe plavom vidiku u vikinko doba. Ono to po
meni zasluuje kritiku jeste pre svega ono shvatanje istorije koje
posreduje. Prolost na onom podruju tla, koje se zbog nekih
najnovijih istorijskih okolnosti pokazalo kao teritorija sadanje
nacionalne drave Norveke, predstavljena je na toj izlobi kao
linearan i usmeren tok. Ona predstavlja 12.000 godina ljudske
prolosti na jednom kulturno, etniki i geografski heterogenom
podruju kao kontinuirani i kauzalno odreeni razvitak. Polako
- ali sigurno - zemlja je postala naa sopstvena, a norveka naci-
onalna drava se pojavljuje kao krajnje razreenje procesa koji je
zapoeo pre ne manje od 12.000 godina. Tu nema nikakvih izbo-
ra, nikakve fragmentacije, nikakvog dualizma: istorija je sve vre-
216
kreu istoriju. Taj tehnoekoloki determinizam se javlja i u krat-
kim tekstovima na samoj izlobi i u detaljnijim tekstovima na pla-
katima. Na primer u ovom odeljku teksta o gvozu:
Gvoe iz movara obeleava novo vreme/ Bolje orue za zem-
ljoradnju i zanatstvo pretvorilo je nomade u stalno nastanjene selja-
ke/ Otre sekire i maevi za gradnju brodova i osvajanje/ Kad je broj
Norveana postao veliki, krili su novu zemlju, isplovljavali na more i
osnivali nove kraljevine/ Novo doba bilo je doba gvoza i svet vie
nikada nee biti isti/
Zar je zaista samo gvoe doprinelo da se seljaci nastane na
jednom mestu, postanu graditelji brodova i time osvajai? Zar to
nije imalo nikakve veze sa drutvenom strukturom, kontrolom,
moi, pravom vlasnitva nad zemljom? Zato takve stvari nisu za-
nimljive za pripovedanje?
Koliko je malo mesta odvojeno za Same ili druge strance u
toj tehnofiksiranoj prii, toliko je malo mesta i za drutvene pro-
cese, za klasnu borbu, za odstupanja. Mada, moda ne sasvim. Jer
na kraju puta, kad stojimo na pragu sutranjice, postavlja se ne-
koliko pitanja o putu dalje. Kuda idemo odavde? To je naravno
dobro, ali to istovremeno signalizira da takvi izbori nisu postojali
ranije - u kamenom dobu ili u sedamnaestom veku. I moda zato
me ila jednim smerom, bez grananja, greaka ili lomova. Mit na
toj izlobi je nepromenljivi, ciljno odreeni, insistirajui apat o
tome da se moramo povinovati svojoj sudbini.
Na izlobi lovake zajednice nestaju sa scene sa prvim uvo-
enjem poljoprivrede u junoj Norvekoj oko 4.000 godina p.
n. e. Uprkos tome to su dokazano postojale samijske lovake
zajednice na podruju istone Finmarke sve do devetnaestog
veka. Istina, o Samima moemo da itamo u delu teksta za one
koji ele da prodube svoja znanja, ali na osnovnoj izlobi nema
mesta za takve remetilake" elemente koji nisu imali dovoljno
mudrosti da prate propisanu evolucionistiku shemu. iv lovaki
narod na norvekoj teritoriji mnogo hiljada godina nakon to
je taj oblik ivota navodno izumro, moda bi se loe uklopio u
istoriju o uspenom putu norvekog naroda ka nacionalnoj
dravi?
Lagano je zemlja postala naa pre svega je povest napretka i
kako je taj napredak tehnoloki i ekonomski determinisan. Pri-
rodni osnov, rast stanovnitva i tehnologija su veliine koje po -
u tome lei jedna druga poruka: nekada je svime upravljano i sve
je bilo determinisano, dobro je to ivimo sada. U tom sluaju
poruka je i terapeutska.
Lagano je zemlja postala naa: moda je trebalo dodati je-
dan mali znak pitanja nakon takvog naziva. Koja zemlja, i ko smo
to mi" u toj prii? Naziv preutno kae da je zemlja oduvek pri-
padala Norveanima (iji se identitet i postojanje dakle pomeraju
12.000 godina unazad), te da smo mi, nakon dugog vremena
borbe, najzad dobili nae pravedno pravo vladanja nad njom.
Mada je to samo po sebi izuzetno problematino shvatanje kako
etniciteta, tako i istorije, moda je jo gore to to prosleuje
diskreditaciju samijskih prava na delove te zemlje. Naziv nikako
ne moe da ukljui samijske zahteve na prava sa kojima se danas
suoavamo.
 217
Izloba na Maihaugenu pokazuje tesnu vezu izmeu
oblika i poruke. Tu, naime, retorika prostora igra sasvim
centralnu ulogu u predstavljanju puta od ledenog doba do
atomskog doba. Tu nema nikakve mogunosti da sam bira put
kroz izlobu. Kao posetilac ima samo jedan put, od poetka
do kraja. Mora da prati propisani tok, a ako si ve uao,
uhvaen si u mainu istorije. Moda su se namesto toga mogli
napraviti alternativni tokovi, moda se moglo pruiti posetiocu
da bira izmeu vie puteva? Zar ne bi takav ulazak u istoriju
bio izazovniji, pouniji i napetiji? Ono to je zavodljivo u
reenju kakvo je izabrano jeste, kao to je Wittgenstein rekao
o uzrono odreenom pristupu u istoriografskim istraivanjima,
da nas on navodi da kaemo: naravno, tako to mora biti! A
trebalo bi da razmiljamo ovako: tako i na mnogo drugih
naina se to moglo dogoditi (Wittgenstein 1995:80).
Poruka te izlobe, signali koje upuuje, nisu jedinstveni. Kao
i suvie mnogo drugih kulturnoistorijskih izlobi i ova apeluje
na konformistiko, bezbedno, oekivano. Ona nije izazov nijed-
218
Komunikacija i prepoznavanje su postali obeleje novih muzeja.
Sve vanije postaje pitanje kako preneti poruku na jedan bolji,
privlaniji i realistiniji nain. Tradicionalne izlobe slabo
uspevaju da odgovore tom zadatku, one su dosadne i otuujue.
Predmeti su istrgnuti iz svog prirodnog konteksta i upisani u ti-
poloke nizove daleko od svoje izvorne upotrebe. U dobu kad
bioskop, sport, TV, video i ilustrovani listovi na daleko pimamlji-
viji nain privlae panju ljudi, bilo je jasno da je vreme jedno-
stavno pregazilo tradicionalne muzeoloke oblike predstavljanja.
Nova masovna kultura i nova slika medija stvorili su potroae sa
sasvim drugaijim oekivanjima u odnosu na zabavu i informaciju
nego to su muzeji bili u stanju da ponude. Kako god ovek to
posmatrao, 60 nanizanih zaralih gvozdenih maeva u svakom se
sluaju ne mogu nazvati dobrom zabavom (Olsen 1993).
Promene u nainu na koji muzeji predstavljaju prolost mogu
se delimice posmatrati kao rezultat prilagoavanja tritu. Za
razliku od obrazovne i vaspitne funkcije koje su prvobitno bile
namenjene muzejima tokom devetnaestog veka, danas se javljaju
prvenstveno kao ponuda zabave na tritu slobodnog vremena. A
upravo to trite, koje obuhvata sport, film, pozorite, muziku,
umetnost i tako dalje, koji svi konkuriu za slobodno vreme lju-
nom nae predubeenju. Naprotiv, tvrde kritiari, ona nas mazi i
potvruje naem predrasude, nae vrednosti i nae samozado-
voljstvo. Prolost tako postaje samo deli sadanjosti: iste vredno-
sti i stavovi su postojali tada, samo s tom razlikom to je nama
sada, naravno, mnogo bolje.
Predstavljanje prolosti: od prosveivanja do kulturne
industrije?
Izloba u Lilehameru je dobar primer one promene koja se
dogodila u nainu na koji kulturnoistorijski i arheoloki muzeji
predstavljaju prolost. U najkraim crtama ta promena obuhvata
prelazak sa oblika predstavljanja fiksiran na objekte, u kome tipo-
logija i hronologija imaju glavnu ulogu, u kontekstualan i peda-
goki" izraz u kome komunikacija i identifikacija sve vie bivaju
stavljeni u sredite. Nestali su beskrajni nizovi maeva, sekira i
bodea, a pokuava se da se na njihovo mesto stavi ovek iz pro-
losti, da, sama praistorija.
di, jeste danas trite koje najbre raste. Da bi privukli muterije
muzeji moraju da se ponaaju polazei od istih premisa kao i
drugi uesnici na tom tritu. U daleko veoj meri nego ranije
muzeji moraju da zabave. Prolost je postala roba koja se proda-
je, a kao i u drugim privrednim granama, i tu se uspeh meri
prema prodaji. Niko danas ne moe vie da bude ravnoduan
prema broju posetilaca. Muzeji su se iz prosvetiteljstva premestili
u industriju kulture.
Frankfurtska kola je koristila pojam industrija kulture da bi
opisala prodaju robe i usluga usmerenih na slobodno vreme lju-
di (Horkheimer & Adorno 1992). Pojam je prvobitno lansiran
vezano za analizu toga kako je kapitalizam preiveo velike krize
dvadesetih i tridesetih godina. Smatra se da je to, izmeu osta-
log, prouzrokovano time to je vladajua ideologija plasirana dale-
ko delotvornije nego ranije uz pomo nove masovne kulture
219
(film, radio, reklame, sport i tako dalje). Ideoloka kontrola je
bila usmerena pre svega na slobodno vreme ljudi, podruje koje
je ortodoksni marksizam zanemario usredsreujui se samo na
proizvodni ivot. Potronja i slobodno vreme su postali vaniji
od proizvodnje i rada.
Frankfurtska kola smatra da veliki deo preduslova za oprav-
davanje modernog kapitalizma nije u industrijskoj ve u kultur-
noj proizvodnji. Tvrdi se da je kultura postala industrija. Sve vie
kulturnih formi, umetnikih proizvoda i meuljudskih odnosa
pretvoreno je u razne vrste robe, u stvari koje se potrauju i
prodaju. Industrija kulture je time postala oznaka otuenja koje
se javlja u modernom drutvu u kome kultura i umetnost vie
nisu sastavni deo ivota: oni nisu neto u emu se ivi, ve neto
ije se izvoenje kupuje i troi. Drutvene i kulturne veze u koje
ljudi stupaju, javljaju se kao istrgnute i odstranjene, a jedino
vezivo meu njima je novac. To otuenje i opredmeenje spre-
ava ljude da razviju politiku svest o svojoj sopstvenoj situaciji.
Frankfurtska kola tvrdi da kulturna industrija potkopava li-
220
ve treba da se prima pasivno i nekritiki. Predmeti i prolost
pojavljuju se u svem svom sjaju, ponueni u privlanom pako-
vanju koje mami na kupovinu. Cilj muzeja, tvrde kritiari, postaje
da prodaju profitabilnu robu koja privlai potroae. Tajan-
stvenost i polarnost prolosti se uklanjaju. Razlike se redukuju
na minimum, na ono to se moe rei i u naem sopstvenom
vremenu, na ono to ostaje na pristojnom nivou za porodinu
predstavu. Saznajemo mnogo o tome kako su glaane sekire od
kremena, ali nedovoljno o vaima, o ubijanju dece ili o kanibali-
zmu. Mnogo o proizvodnji keramike, ali malo o ropstvu, ritualima
i seksu. Ili kako pie muzeolog Marc Maure:
Muzejske izlobe se bave ozbiljnim stvarima na ozbiljan nain. Ali
to je idealizovana objektivnost - ozbiljnost sa lepom maskom, hladna
i udaljena ozbiljnost. Gde su mrane strane i jaka oseanja, uas,
pohota, nasilje, oaj, radost, ludilo, bol, koji takoe obeleavaju dru-
tvene i istorijske procese o kojima nam muzeji govore? Zato se u
muzejskim postavkama tako retko vide zlo, strast ili neprijatnost? (Ma-
ure 1995a:l68)
Po Maureu i drugim kritiarima muzeja, u muzejima preovla-
uju pristojne" i bezbedne" verzije istorije. Tvrdi se da su po-
kuaji muzeja da aktualizuju istoriju i da je uine privlanom za
no i privatno. Ostvarena je ekstremna socijalizacija pojedinca
upravljanjem njegovim slobodnim vremenom i kontrolom nad
njim. Industrija kulture proizvodi masovnu potronju i sama
upravlja tom potronjom stvarajui vetake potrebe. Drutveni
uinak industrije kulture su distrakcija i bekstvo. Kroz ilustrova-
ne listove, TV i video ljudi bee od svakodnevice optereene
problemima, dosadom i sukobima. Da bi to delovalo, industrija
kulture mora da proizvodi ono to ljudi ele, a proizvodi moraju
biti takvi da se mogu primiti pasivno, oputeno i nekritiki. Mo-
derna industrija kulture nudi proizvode sa naizgled individual-
nim osobinama, ali su oni po pravilu sazdani na istim, dobro
poznatim elementima. Rezultat su standardizacija i jednosmer-
nost, pravi znak industrije kulture (Held 1980, Adorno & Hork-
heimer 1992).
Tvrdi se da nove arheoloke izlobe, muzeji i centri ispunja-
vaju norme industrije kulture o pasivnoj potronji (Shanks &
Tilley 1987a:68-99, Olsen 1993). Prolost i kultura su pretvoreni
u robu na kapitalistikom tritu. Proizvod ne sme da provocira,
dananje moderne ljude dali sliku prolosti koja je veoma nalik
na dananje vreme. Ono strano, ono razliito, najkrae reeno
ono to bi moglo da oseni nae sopstvene vreme i oblik ivota,
samo je u maloj meri prisutno u prolosti koju nam prikazuju u
muzejima (Olsen 1993).
Oni koji su kritiki nastrojeni prema nainu izlaganja u mu-
zejima, pitaju i zato kulturnoistorijski muzeji tako retko prave
izlobe koje provociraju ili izazivaju rasprave. Pitanje je, narav-
no, da li je zadatak muzeja da izaziva oekivanja publike i ispro-
bava njihovo vienje drutva i kulture. U kojoj meri valja iznositi
stvari koje e biti shvaene kao pristrasne" ili naklonjene poseb-
nim grupacijama, razliitim vrednostima ili odreenom poima-
nju drutva? Pomalo uzdran stav koji veina muzeja zauzima mo-
e biti protumaen strahom da ne budu optueni za politiko
221
meanje, te da je zato najsigurnije predstavljati ono znanje i vred-
nosti koji ne provociraju ili se ne mogu shvatiti kao drutvena
kritika. U tome je moda skriven i latentni strah da se ne izgubi
oreol naunosti i ozbiljnosti koji nesumnjivo okruuje muzeje.
Feministika kritika
Jedan od naina na koji su nesumnjivo muzeji i arheologija
funkcionisali ideoloki ili mitoloki jeste to su davali istorijsku
realnost" naim sopstvenim stereotipima o ulogama polova i po-
deli rada. Klasine su postavke izlobi sa enom kraj vatre, uz
razboj, ili na druge naine smetenom u domau privatnu" sfe-
ru, dok mukarac na prirodan" nain lovi ili odlazi u pljakaki
pohod. To arheoloko cementiranje modernih mitova o polovi-
ma bilo je jedan od kamena spoticanja feministike kritike koja
je razvijena unutar arheologije od kraja sedamdesetih.
Feministika kritika, a i ensko gledite uopte, mogu se po-
smatrati kao izraz rasta enskog pokreta u zapadnom svetu tokom
222
nie", lovake zajednice" i mukarac lovac" (Lee & DeVore 1968)
stavili teite na lov i implicitno na mukarca lovca kao odreuju-
e za elu zajednicu. Poto su mnoga etnografska prouavanja
dokazala da je sakupljanje biljne hrane kojim su se bavile ene
bilo znatno vanije od lova kojim su se bavili mukarci, ene
antropolozi i arheolozi zapoele su svesno redefinisanje termina
u sakupljako-lovake zajednice" i ene sakupljaice" (Dahlberg
1974, Conkey & Spector 1984, Ehrenberg 1992:50-62).
Prouavanja ranog drutvenog i kulturnog razvoja ljudi bila
su u odreenoj meri obeleena jasnim androcentrizmom (usme-
renou na mukarca). U njima je sam mukarac koji lovi, lovac
na krupnu divlja, simbol snaga koje su pokrenule tehnoloki,
drutveni i kulturni razvitak i koje su upravljale njime. Okrenut
ka spoljnom svetu i delatan, mukarac je svojom borbom da obez-
bedi hranu enama i deci izveo oveka iz stadijuma majmuna. Ili
kako kae antropolokinja Sally Slocum:
Tako, dok su mukarci bili napolju u lovu i razvijali sve svoje
vetine, uili da saraduju, pronalazili jezik, stvorili orua i oruje,
jadne zavisne ene su ostale da sede kod kue, raajui jedno dete za
drugim (mnoge od njih su umirale u tom procesu), dok su ekale da
mukarci donesu meso kui (Slocum 1975:42).
sedamdesetih. Ovaj pokret nije dao rezultat samo u obliku zahte-
va za ekonomsku, politiku i drutvenu jednakost u dananjem
drutvu, ve i u obliku kritinog vrednovanja kulture i nauke.
ene na univerzitetima su poele da oponiraju mukoj domina-
ciji u tradiciji pojedinih grana nauke, to je u prvi mah vodilo
obuhvatnom naporu da se ene uine vidljivim unutar razliitih
podruja nauka i kao objekti istraivanja i kao uesnice u samom
procesu istraivanja.
U arheolokim istraivanjima kao rezultat toga pokrenut je
niz novih pitanja i problema: kako je dosadanja polna ideologija
tumaila drutva iz prolosti? ta se smatralo zanimljivim objek-
tima istraivanja, i kakvo se shvatanje ena moe iitati iz razlii-
tih tumaenja prolosti? Da li dobijamo drugaiju sliku prolosti
kad je opisuju ene arheolozi? (Arwill-Nordbladh 1995). Ta su
pitanja dala obuhvatnu kritiku toga kako dananji primeri uloge
polova i poimanja pola bivaju preneti na praistorijska drutva.
ene arheolozi i antropolozi ukazale su na to kako su navodno
neutralni" struni termini kao to su lovako-sakupljake zajed-
Tvrdilo se da stavljanje teita na lov, tehnologiju, oruje i
presti odslikava svet mukaraca u kome su ene ili pasivne ku-
lise ili opredmeeni objekti za razmenu (razmena ena") (En-
gelstad 1988, Valen 1994). Moda je usredsreivanje arheologi-
je na tvrdu, aktivnu" tehnologiju, onako kako to dolazi do
izraaja u osnovnom sistemu tri doba (oruje i orua od kame-
na, bronze i gvozda), jedan od odsjaja tog androcentrinog po-
imanja. U svakom sluaju antropolog Nigel Barley nagovetava
da je odsustvo keramikog doba" u praistoriji Evrope moda
prouzrokovano upravo time to je keramika vezivana za ene
(Barley 1994:9,17).
Feministika kritika se usredsredila i na to kako su jezik stru-
ke i naini izraavanja u arheologiji pod dominacijom mukih
naina vienja sveta i mukog naina korienja simbola. U opisu
223
i oveka kamenog doba i arheologa on" je ispravna lina zame-
nica. To ini deo objanjenja zato arheologija, Uprkos relativno
visokom broju ena tokom ezdesetih i sedamdesetih godina nije
dala kao rezultat nekakvu feminologiju" ili problematizaciju
uloga polova u praistorijskim drutvima (videti Mandt 1995:10
11). Zbog androcentrinog osnova naunog podruja i termino-
logije ene su, da bi dole do rei i bile shvaene kao ozbiljne
naunice, bile prinuene da strukturiu i filtriraju svoje razume-
vanje sveta kroz preovlaujui muki model. Kako kae Kjersti
Schanche, nagnutost ka mukoj strani nije samo rezultat toga to
su glavni deo istraivaa bili i jo uvek jesu mukarci, ve rezultat vanja (Betteisen, Liliehammer & Naess 1987). elja da se osvetle
toga to su i istraivai i istraivaice polazili od mukih modela" ene u prolosti dovela je u norvekom i skandinavskom kontek-
(Schanche 1989:13).
Pravci u feministikoj arheologiji
U arheologiji je enski aspekt istraivanja postao vidljiv kra-
jem sedamdesetih, ali je tek deceniju kasnije ensko gledite ozbi-
224
opisi stilova pripisanih polovima to se ranije inilo samo na osnovu
priloga u grobovima.
Jedan deo problema u toj perspektivi je bio da u kontekstima
u kojima nije bilo objektivne" grae za identifikaciju pola, na
primer grae sa stanita iz kamenog doba, nailazilo se na dilemu
da li da se ne govori o polu ili da se to uini iz pretpostavljenog
(i kritikovanog) pripisivanja razliitih tipova grae odreenom
polu. Ako bi se izabralo ovo potonje, postojala je opasnost da se
reprodukuju tradicionalni polni stereotipi u kojima strela i sekira
oznaavaju mukarce, dok strugai za kou i keramika oznaavaju
ene. Moda je zato bilo relativno malo konkretnih analiza
sakupljako-lovakih zajednica iz kamenog doba iz perspektive
feminizma, poto je tu daleko rede postojala pogodna graa iz
grobova nego iz gvozdenog doba i srednjeg veka (Schanche 1989,
Valen 1994).
Taj empirijski feminizam ini i osnov najpoznatijeg lanka o
rodnim odnosima u arheologiji, naime Archeology and the study
of gender" (1984), koji su objavile amerike autorke Margaret Con-
key i Janet Spector. U tom lanku one pokuavaju da rese neke od
dilema o kojima sam gore govorio time to arheoloki identifikuju
pol i drutvenu podelu rada. Njihov pristup je zasnovan na etno-
grafskom poreenju podele rada, i na tome da se na osnovu njega
ljno doivelo proboj. Rezultat je bio ono to je Gro Mandt nazvala
ozbiljnom lavinom intelektualne delatnosti" (Mandt 1995:15).
Norveanke arheolozi bile su pionirke u uvoenju te perspekti-
ve u arheologiju, to se naroito vidi kroz organizaciju K.A.N.
(ene u arheologiji u Norvekoj), koja je osnovana 1985. sa aso-
pisom istog naziva.
Kao i u drugim naukama, i ovde su u poetku bile zauzete
osvetljavanjem ene i kao subjekta u prolosti i kao arheologa u
sadanjosti. Naziv prvog norvekog arheolokog naunog semi-
nara posveenog toj temi, Jesu li svi bili mukarci? (Were they all
men?), odranog 1979. godine, ilustruje tu perspektivu osvetlja-
stu do jakog usredsreenja na arheoloku grau u kojoj su se
relativno sigurno mogle identifikovati ene, pre svega u funerar-
nim spomenicima (Dommasnes 1976,1982, Hj0rungdal 1991). U
sluajevima gde su skeleti bili ouvani i mogao je da im se odredi
pol, postojala je mogunost da se provere" unapred odreeni
moe doi do unakrsnokulturne korelacije izmeu pola i procesa
rada. Takva teorija srednjeg opsega tebalo bi da omogui da se iz
arheoloke grae iita" polnouslovljena podela rada.
Conkey i Spector uzimaju kao osnov isti onaj pozitivistiki
nauni ideal na koji se zaklinju isti oni arheolozi koje kritikuju.
Drugim recima, nema nita pogreno u tome to procesna arheo-
logija stavlja teite na objektivnost, proveru hipoteza i univer-
zalne generalizacije, ve to ona to ne ini dovoljno dobro, i zato
nije spreila da androcentrini stavovi i dalje preovlauju (S0-
rensen 1988, Schanche 1989).
Jedan drugi i radikalniji oblik feministikog pristupa posma-
tra ensko iskustvo kao najbolje polazite za sticanje znanja. Biti
ena oznaava osobit i polnospecifian nain vienja sveta, koji
225
je u svakom sluaju delom zajedniki za sve ene. Takav gino-
centrini" feminizam tvrdi da pol u potpunosti odreuje kako
vidimo svet; drugim recima, mukarci i ene vide svet na funda-
mentalno razliite naine. Poto je muko iskustvo zasnovano na
ugnjetavajuem i hijerarhijskom nainu razmiljanja, enski na-
in razmiljanja je celovitiji, pravedniji i istinitiji" od mukog
(Dommasnes 1987, Engelstad 1991).
Taj tip feministikog fundamentalizma je relativno slabo za-
stupljen u arheologiji. Arheoloka graa i podaci iz praistorijskih
drutava koriste se, ipak, za unapreenje srodnih gledita. To se
dogaa u delu popularne feministike literature, u kojoj se arhe-
oloka graa koristi za dokazivanje postojanja idealnih zajednica
pod upravom ena, a naroito u radovima Marje Gimbutas (Gim-
butas 1989, Ehrenberg 1992:63-66, 109-118). Znatan deo cilja te
prerade istorije iz patrijarhata (drutva kojim upravljaju mukar-
ci) u matrijarhat (drutvo kojim upravljaju ene) izgleda kao po-
ruka da prolost treba da poslui kao uputstvo za sadanjost, to
jest da opravda prava ena u sadanjosti. Deo problema s tim
226
niiju pola kojom smo bili vezani i koja je uinila kategorije mu-
karac/ena objektivnim i univerzalnim kategorijama (Nordbladh
& Yates 1990, S0rensen 1992). Zato se govori o drutvenom polu
(rodu), pojmu koji pokazuje kako su shvatanja pola i polnih uloga
kulturne konstrukcije koje se razlikuju od drutva do drutva i
od kulture do kulture. Ono to mi shvatamo kao tipino ensko,
kao enski rod ili kao polnospecifino ponaanje", samim tim
zavisi od vremena i mesta. Kao to kae Barret, istorijskim
analizama se postavlja zahtev da moemo otkriti potencijalno je-
dinstvene naine na koji su se mukaci i ene sami definisali"
(Barret 1987:13).
Prelazak sa biolokog na drutveni pojam pola, meutim,
problematian je jer su bioloke klasifikacije uvek imale veoma
jak poloaj u arheolokim pristupima, naroito odreenjem pola
na osnovu skeletne grae. Drutveno oblikovanje pola u jednoj
zajednici, na primer kroz kategorije mukosti" i enskosti",
mogu se zato lako pomeati sa biolokim kategorijama muka-
rac" i ena". Poznat nam je niz sluajeva iz arheologije gde se
pokazalo da su u grobovima, koji su na osnovu inventara bili
definisani kao sigurno" ili tipino" muki grobovi, nakon oste-
oloke analize skeleta zaista iznenaujue" - identifikovane sa-
gleditem je, kako to Marie Louise Stig Sorensen kae:
Prava i uloge ena u sadanjosti ne moraju biti opravdavani pro-
lou. Dalje, ti pokuaji da se ene nekritiki predstave kao ona po-
kretaka snaga u istoriji (kao tvorac alatki, proizvoa, stvaralac,
pronalaza) znai samo da se (pra)istorija pie podjednako pojedno-
stavljeno kao i pre, samo je mukarac zamenjen enom. To je tuma-
enje prolosti koje ne poveava nae razumevanje sveta, a ni odnosa
izmeu polova. (S0rensen 1988:13)
Poslednjih godina je jasna tendencija da ensko gledite unu-
tar arheologije prebaci iu sa ena na rod, to jest da sa identifi-
kacije ena pree na posmatranje odnosa izmeu polova i na
problematizaciju roda kao drutvene kategorije (Dommasnes 1987,
S0rensen 1988, 1992, Damm 1994, Rui 1995). Slian razvoj ima-
mo i u istoriografiji i antropologiji (Scott 1986, Moor 1988). Rod
u njima postaje jedan vaan strukturirajui element u drutvu,
neto na ta utiu ekonomske, ideoloke i politike prilike i ne-
to to utie na njih. Zato je bilo nuno napustiti bioloku defi -
hranjene ene. Takvi grobovi nisu nuno enski grobovi, ali
mogu pokazati kako drutveni pol (rod) moe da odstupa od
biolokog.
Pretpostavka o biolokom polnom dualizmu, koji je apsolutna
i nesumnjiva injenica, doveo je i do tendencije da se prolost
reprodukuje u sadanjoj heteroseksualnoj slici (Nordbladh &
Yates 1990). Mukarac i ena postaju jedine dve legitimne kate-
gorije, i moda ba ogranienja takvog ekskluzivnog dualizma
ine odreenu polnu identifikaciju grobne grae problemati-
nom"? Slina situacija nastaje kad se arheolozi odnose prema
skeletnoj grai pomou kategorije individua" kao samopodra-
zumevajueg i datog ishodita. U velikim megalitskim grobovima
moe se nai mnotvo skeleta, ali su esto kosti razliitih pojedi-
naca pomeane ili prerasporeene. Pristup osteologa i arheologa
227
obino je bio da kosti srede prema njihovom korektnom" ana-
tomskom poretku, tako da zadovolje nau kategoriju pojedi-
nac", koji se zatim moe brojati i meriti. A moda nered" u kome
se skeleti nalaze, odraava poricanje individue i/ili da pojedinac
nije postojao kao drutvena kategorija? Na slian nain moe po-
stojati razlog da se postavi pitanje da li je dihotomija mukarac/
/ena suvie uska da bi obuhvatila to kako je pol drutveno kon-
struisan (Bruch 1988), obuhvatajui moda vie od te dve katego-
rije?
Kritika kritike: feministika kritika postprocesne
arheologije
Odnos izmeu postprocesne i feministike arheologije esto
je opisan skoro kao dve strane iste stvari, ili bar kao neto to ima
zajednike crte (Mandt 1992:106). U svojoj knjizi Reading the
Past (1986) Hodder je takoe smestio feministiku arheologiju u
poglavlje o postprocesnoj arheologiji. Odnos, meutim, nije ta-
228
cele da koriste plodno i nenastanjeno lesno tlo u dolinama reka.
S bogatim pristupom zemlji pre svega je radna snaga bila kritian
inilac u proizvodnji. Deca su zato - kao potencijalna radna snaga
- vana osnova za sukobe meu razliitim rodovskim skupinama,
a to je ene stavljalo u poseban poloaj. Na osnovu etnografskih
analogija taj simbolizam usredsreen na kue tumai se kao izraz
sredinjeg poloaja potencijalne moi ena, ali pokazuje i kako
su mukarci pokuavali da kontroliu i izoluju ene u domaoj
sferi.
Vremenom te duge kue nestaju u Centralnoj Evropi i doma-
a sfera izgleda vie nije ia ritualnih delatnosti i simbolizma. Po
Hodderu, prirast stanovnitva tokom vremena doveo je do toga
da dostupna radna snaga nije vie kritini inilac u proizvodnji.
Seljaci vie ele da ogranie veliinu domainstva, utvrde sistem
srodstva i uine naslee zavisnim od neposrednog porekla. To
eliminie sukobljavanje izmeu rodovskih zajednica oko poro-
da, a poloaj ene i domae sfere postaje manje vaan.
Istovremeno se zemljoradnja razvija u Severozapadnoj Evro-
pi. Rane zemljoradnike zajednice karakterie manjak zemlje, i
po Hodderovom modelu to bi trebalo da belei sueni sistem
srodstva i time ogranienja naslednih prava. Grobovi, u obliku
kako zemljanih grobova (duge humke) tako i odreenih varija-
ko idilian kao to izgleda, i postprocesna arheologija, naroito
njena kritika varijanta, bila je izloena otroj kritici sa feministi-
ke strane (izmeu ostalih Dommasnes 1987, Engelstad 1991, Wylie
1992, Valen 1994). Dve od najupeatljivijih zamerki su dale nor-
veki arheolozi Liv Helga Dommasnes (1987) i Ericka Engelstad
(1991), i ja u ih ovde detaljnije predstaviti.
U lanku Tanker rundt et program for arkeologisk kvinne-
forskning" (Razmiljanja o programu feminoloke arheologije)
(1987) Liv Helga Dommasnes razmatra izmeu ostalog lanak lana
Hoddera Burial, houses, women and men in the European Neo-
lithic" (Hodder 1984b). Hodder pokuava u njemu da objasni
odreene slinosti izmeu kua i grobova u evropskom neolitu.
U ranijim zemljoradnikim zajednicama u Centralnoj Evropi iz-
gleda da su duge kue kulture trakaste keramike bile centri obu-
hvatnog simbolizma i ritualne delatnosti. To izmeu ostalog do-
lazi do izraza u bogato ukraenim glinenim posudama i figurama
iz kua, te keramikim modelima zgrada sa istom ornamentikom
kao na posudama. Poloaj kua pokazuje da su te zajednice po-
nata neto poznijih megalitskih grobova, lie na centralnoevrop-
ske duge kue. Hodder to tumai tako to grobovi predstavljaju
simboliku transformaciju starijih dugih kua, te da, takoe,
nagovetavaju promene u poloaju ena. On ukazuje na to da su
mnogi grobovi ukraeni enskim simbolima, i da uloga ene sad
ini deo kolektivnih rituala vezanih za pretke. Od izolovane i
delom kontrolisane u domaoj sferi, ona se sada podreuje no-
voj i ozbiljnijoj kontroli i izolaciji u domu predaka". Grobovi
predaka pokazuju pravo roda na zemlju, a ena je u to ukljuena
jer raanjem novog narataja postaje simbol naslea i onoga to
povezuje narataje (Hodder 1984b).
Hodder kae da se njegova analiza razlikuje od procesnih
analiza time to uzima u obzir specifina istorijska znaenja ku-
229
e, oblika grobne humke, dekoraciju i orijentaciju" (Hodder
1984b:66). Liv Helga Dommasnes stavlja znak pitanja upravo kraj
tog znaenja koje zavisi od konteksta. Dominacija mukaraca nad
enama u rodno zasnovanim zemljoradnikim zajednicama se uzi-
ma kao data; ona se univerzalizuje polazei od malobrojnih et-
nografskih primera. Liv Helga Dommasnes tvrdi da se bogati sim-
bolizam u dugim kuama podjednako lako moe tumaiti tako da
su ene imale realnu poziciju moi snagom svoje uloge proizvo-
aa dece. Osim toga, Hodder ne kae nita o tome ime su ene
jo doprinosile, sem decom (i keramikom). Da li su, na primer,
imale istaknutu ulogu u zemljoradnikoj proizvodnji? Da li su
megalitski grobovi zaista kue predaka, ili mnogobrojni enski
simboli u grobovima mogu znaiti da su u sutini pretkinje bile
sredite roda i zajednice? Po Liv Helgi Dommasnes, Hodder ne
ini nikakav pokuaj da problematizuje bilo pol bilo ideologiju.
Kontrola mukaraca nad enama postaje neproblematizovana pre-
misa njegovih tumaenja (Dommasnes 1987:17-18).
230
Tilley 1987a, 1987b). Ericka Engelstad reaguje na njihovu tvrdnju
da je feministika arheologija vano, ali iznenaujue slabo
razvijeno podruje u okviru kritike, samosvesne arheologije"
(Shanks & Tilley 1987b: 191). Ona smatra da je to prouzrokovano
androcentrizmom istraivaa i neznanjem, kada je re o femini-
stikoj nauci (Engelstad 1991:508-509).
Ericka Engelstad smatra zato da postoji suprotnost izmeu, s
jedne strane, volje postprocesne arheologije da razmilja o ideo-
logiji i strukturama moi u drutvu i bude ih svesna i, s druge
strane, njene slabe volje da u to ukljui i rod i rodnu perspekti-
vu. Mada se tvrdi da postprocesna perspektiva posmatranjem ma-
terijalne kulture kao teksta" otvara put demokratskom tumae-
nju s obiljem reenja, izgleda da se i dalje pretpostavlja muki
krug italaca" i muko autorstvo".
Ericka Engelstad ukazuje na niz vanih strana toga kako kri-
tiki istraivai razmiljaju o svemu i svaemu sem o samima sebi
i svojem sopstvenom stajalitu. Postprocesna arheologija nije na-
ravno nikakva garancija za plodno ensko gledite, na ta je, iz-
meu ostalih, ukazala i Gerd Valen u svojoj kritici mojih radova
(Valen 1994, 1995). Istovremeno pitanje je ne stvaraju li delovi
kritike Ericke Engelstad suvie jednostavnu dihotomiju izmeu
feministike arheologije (razborita, svesna) i Shanksove i Tilleyjeve
U lanku Images of power and contradiction" (1991) Ericka
Engelstad upuuje vie principijelnu naunoteorijsku kritiku pol-
ne perspektive u postprocesnoj arheologiji. Kritika obuhvata vie
taaka, a posebno pogaa dvojicu najistaknutijih radikalnih za-
stupnika toga pravca, Michaela Shanksa i Christophera Tilleya.
Izmeu ostalog, Engelstad smatra da Shanks i Tilley svojim stav-
ljanjem teita na tekstualno" tumaenje prolosti otvaraju vrata
opasnom relativizmu u kome je sve mogue, i u kome se argu-
mentacija vezana za polove jednostavno moe otpisati kao samo
jo jedno od moguih gledita. Izvesnu meru iste opasnosti Eri-
cka Engelstad vidi i u Shanksovom i Tilleyevom stavljanju teita
na pojam moi francuskog filozofa Michela Foucaulta (Tilley 1990),
jer se za njegov pojam moi i njegovu filozofiju tvrdi da su bes-
polni i ne ukljuuje usmeravanje ie na asimetrine polne od-
nose. Blie odreeno, Ericka Engelstad ukazuje na to kako Shanks i
Tilley, Uprkos obuhvatnim argumentima za refleksivnu i politiki
svesnu arheologiju, ignoriu feministiku arheologiju time to
imaju samo po jedan odeljak o njoj u obe svoje knjige (Shanks &
(androcentrina, nesvesna) (Engelstad 1991:511-512). Feministi-
ke teoretiarke su dobre" dok su teoretiari i filozofi mukarci
loi". I to Uprkos injenici da su mnoge feministkinje filozofi i
arheolozi nadahnute na primer Foucaultovim shvatanjima, a na-
roito njegovim radovima o istoriji seksualnosti.
Shanks i Tilley su kritikovani zbog svoje tvrdnje da je femini-
stika arheologija bila vaan, ali slabo razvijen deo kritike arhe-
ologije 1987. godine. Istine radi mora se rei da je to miljenje
iznelo i vie feministiki nastrojenih arheologa. Amerike autor-
ke Joan Gero i Margareth Conkey rekle su na jednoj konferenciji
o enskoj arheologiji 1988. da se malo toga dogodilo tokom e-
tiri godine koje su protekle od kada su Conkey i Spector objavile
svoj lanak 1984. (Gero & Conkey 1991:xi-xiii, videti i Mandt
231
1995:15, Wylie 1992:15-16). Ali moda je i taj iskaz, kao i onaj
Shanksa i Tilleya, prouzrokovan nedostatkom razmiljanja o sop-
stvenom stajalitu u preovlaujuoj, engleskojezikoj kulturnoj
stvarnosti; drugim recima, neznanje o tome da postoji arheoloki
svet i van angloamerikog (Olsen 199lb).
Feministika kritika postprocesne arheologije bila je vana za
spoznaju uloge koju vrednosti i perspektive vezane za pol igraju
u slici prolosti koju stvaramo. Ona je doprinela i vanom uvidu
da kritiki stav na jednom planu ne znai nuno isti takav na
nekom drugom planu. To e, nadajmo se, doprineli da i femini-
stiki arheolozi, i mi drugi, spoznamo da mo, kako u drutvima
iz prolosti tako i u dananjim arheolokim istraivanjima, retko
operie du jedne ose, bilo da su to pol, etnicitet ili klasna pri-
padnost.
Arheologija i drugi
Od kraja sedamdesetih godina zapadna arheologija je suoe-
232
a mnogi domoroci oseali su da arheolozi imaju prezriv ili neuk
odnos prema njihovoj etici i razumevanju prolosti. Arheolozi su
sa svoje strane isticali slobodu nauke kao temeljni etiki princip i
ukazivali na rezultate koji su postignuti - rezultate koji bi trebalo
da budu u interesu i za starosedelako stanovnitvo koga se najvi-
e tiu.
Arheologija ima dugu istoriju sprege sa imperijalistikom prak-
som. Ova nauka je primila znatan deo naunih investicija koje su
ulagale vodee kolonijalne sile devetnaestog stolea kao to su
Engleska, Francuska i Nemaka, posebno na Srednjem istoku i u
Egiptu. Mnoge nemake, francuske i engleske muzejske institucije,
na elu sa Britanskim muzejom, u najdoslovnijem smislu su
ispunjene arheolokom graom i umetnikim blagom iz tih zemal-
ja. Arheoloka istraivanja su sprovedena uz obrazloenje da se
eli osvetliti poreklo kulturnih kompleksa koji su se pre vie hilja-
da godina razvili u nae sopstvene evropske civilizacije. Shvatanje
toga, kao i nae kulturne batine opravdavalo je iskopavanje i pre-
nos arheoloke grae nazad u Evropu (Larsen 1987, Trigger 1984).
Aktivnost je meutim imala jednu drugaiju i brutalniju dimenzi-
ju. Tragovi monih imperija iz prolosti mogli su se koristiti protiv
dananjeg stanovnitva u istim oblastima kao dokaz njihove sada-
nje zaostalosti i degeneracije, i kao potvrda njihove nedovoljne
na sa novim kritikim pitanjima koja se postavljaju i van arheolo-
gije. To je najjasnije dolo do izraza kroz optube koje su razne
skupine starosedelakog stanovnitva i njihovi politiki organi
uputili na raun onoga to smatraju nedostatkom potovanja ar-
heologa za njihove kulturne spomenike, pre svega grobove i druga
sveta mesta. Time je zapoela rasprava o odnosu izmeu naunih
interesa i interesa ljudi u oblastima u kojima arheolozi obavljaju
svoju praksu. Ko ima pravo da upravlja kulturnom batinom ili da
donosi odluke o njoj: da li nauna merila treba da ine osnov
toga kako treba upravljati graom iz prolosti, ili pak kulturni ili
politiki interesi onog naroda koji ih smatra svojom kulturnom
batinom?
Implicitan preduslov tih sukoba leao je u asimetrinom od-
nosu izmeu onoga ko istrauje i onoga ija se istorija istrauje.
Arheolozi koji su istraivali u zemljama Treeg sveta i u podruji-
ma starosedelakog stanovnitva, bili su uglavnom poreklom sa
Zapada i belci. Arheologija je naravno izjednaena sa zapadnim
naunicima, sa zapadnom naukom i zapadnim nainom miljenja,
sposobnosti da sami upravljaju svojim zemljama. To je dalo moral-
no opravdanje evropskom kolonijalizmu (Trigger 1984).
Mada se mnogo toga promenilo u skladu sa dekolonijalizaci-
jom zemalja u Africi, na Srednjem istoku i u Junoj Americi, i
dananja svetska arheologija pokree slina pitanja. Zamislite sle-
dee odnose: iz kojih zemalja arheolozi dolaze da se bave teren-
skim istraivanjima, a koje zemlje i kulture ih primaju? Nije po-
trebno posebno detaljno udubljivati se da bi se videlo da prven-
stveno arheolozi iz bogatih i zapadnih zemalja, kao to su SAD i
Engleska, veoma esto odlaze u oblasti koje se smataju delom
njihove politike sfere uticaja". Nasuprot tome, malo je sudan-
skih arheologa koji odlaze na istraivanja u Veseks, a broj peru-
anskih arheologa u Misisipiju i Ohaju teko da ostavlja utisak. I
233
dalje na grupnim snimcima arheolokih ekipa u Africi i Junoj
Americi dominiraju beli strunjaci u prednjem planu i tamnoputi
fiziki radnici na kulisama. Moe se rei da arheologija na taj
nain odslikava ili nastavlja politiki i ekonomski sistem asimetrije
i zavisnosti (Olsen 199lb).
Slina je situacija i sa odnosom izmeu Norveana i Sama u
severnoj Norvekoj, i izmeu Danaca i Inuita na Grenlandu. Okol-
nost da su sva istraivanja inuitske prolosti do nedavno izvodili
ne-lnuiti, na Grenlandu prvenstveno Danci, postavlja sasvim ja-
sno pitanja koja se ne tiu samo arheologije. To to je arheoloka
graa sa Grenlanda jednostavno prihvatana kao vlasnitvo stranih
istraivaa i ranije bez oklevanja odnoena u Kopenhagen, poka-
zuje i odnose moi izmeu pojedinih naroda. Inuiti, Sami i drugo
starosedelako stanovnitvo to sigurno mogu doiveli kao jo
jedno nasilje, jo jedan primer asimetrinih odnosa, mada arhe-
olozi deluju sa dobrim uverenjima i polazei od idealnih stru-
nih ciljeva.
234
vina. Na isti se nain arheoloka istraivanja koja zapadni arheo-
lozi izvode u stranim zemljama, odakle odnose velike koliine
grae, mogu posmatrati kao jedan oblik imperijalizma ili koloni-
jalizma.
Poslednjih godina se mogao uoiti daleko restriktivniji stav u
zemljama Treeg sveta i kod starosedelakog stanovnitva sa pra-
vom odluivanja kad je re o davanju stranim arheolozima prava
na iskopavanje. Postavljaju se i strogi zahtevi gde e graa biti
skladitena, a mnogi zahtevaju povraaj grae koja se ve nalazi u
evropskim i severnoamerikim institucijama. To je rezultiralo gla-
snim negodovanjem mnogih arheologa koji tvrde da to kri prin-
cip slobodne nauke. Oni nisu naroito voljni da vide neku vezu
izmeu svoje arheoloke prakse, za koju bi trebalo da svi budu
zainteresovani, i politikog konteksta u kome se ona obavlja. Okol-
nost koja je posebno razbuktala strasti, bilo je pitanje ponovne
sahrane skeleta.
Kosturi u ormanu
Polarni istraiva, Robert Peary, 1897. godine je doveo est
Inuita iz oblasti Tule na severnom Grenlandu u Njujork. To je
uinio na podsticaj poznatog antropologa Franza Boaza. Boaz je
istina zatraio jednog sredovenog Eskima", ali je Peary, kad je
Norveki istraiva drutva Johan Galtung izneo je nekoliko
razmiljanja o pojmu naunog kolonijalizma" koja ovde mogu
biti relevantna (Galtung 1974). Galtung opisuje kolonijalizam uop-
te kao proces u kome gravitaciono sredite" jedne nacije nije u
toj naciji, ve u nekoj drugoj. Slino tome, nauni kolonijalizam
je proces u kome je centar sticanja znanja o jednoj naciji lokali-
zovan van te nacije. Galtung o tom fenomenu kae:
Ima mnogo naina na koji se to moe dogoditi. Jedan je zahtev za
neogranienim pristupom podacima iz drugih zemalja. Jedan drugi,
jeste izvoz podataka o drugim zemljama u svoju sopstvenu domovinu
za dalje oplemenjivanje u finalne proizvode kao to su knjige i lanci,
koji se zatim mogu ponovo prodati u zemljama iz kojih su potekli, po
visokoj ceni. To je uglavnom isto ono to se dogaa kad se izvoze
sirovine po niskoj ceni i reimportuju kao finalni proizvodi a po viso-
koj ceni. (Galtung 1974:296)
Galtung poredi dakle usvajanje znanja u zemljama Treeg sveta
sa materijalnim izrabljivanjem koje se odvija u obliku izvoza iro-
ve krenuo, doveo njih estoro. Inuiti su odvedeni u Njujork kao
objekti istraivanja za naunike koji su tako izbegli da sami otpu-
tuju na Grenland. To e nam omoguiti", pie Boaz, da na je-
dan lagodan nain obezbedimo informacije od najveeg naunog
znaaja" (Harper 1986:33). Inuiti su, kako je to ve namenjeno
narodima iz divljine, bili smeteni u podrum Amerikog prirod-
njakog muzeja, gde su i pokazivani publici u odreeno vreme.
Boravak u Njujorku je bio katastrofalan po Inuite. Neotporni
na bakterije i klimu veina ih je umrla nakon dva-tri meseca. Jedi-
ni preiveli, na kraju je bio jedan deai, Minik. Boaz i Alfred
Kroeber, takoe poznati antropolog i Boazov uenik, temeljno
su prouavali smrtne sluajeve, reakcije tuge i odgovarajue ritu-
ale sve manjeg broja ivih Inuita. Kroeber je kasnije objavio vie
235
lanaka o odnosu Inuita prema smrti, zasnovanih na, izmeu osta-
log, tim posmatranjima. Kada je Minikov otac umro, prireena je
lana sahrana da bi naveli deaka da poveruje da je otac otiao na
poslednji poinak. U stvarnosti je koveg bio prazan; naunici su
imali nameru da telo mrtvog Inuita ostane u slubi nauke jo
neko vreme. Skelet je nakon istraivanja smeten u Ameriki pri-
rodnjaki muzej, gde je kasnije i izloen. Minik, koji je preiveo,
doiveo je 1909. godine traumu otkrivi skelet svoga oca izloen
u istom muzeju. Njegov zahtev da mu se skelet vrati da ga odnese
na Grenland i onde ga sahrani, nije prihvaen, i Minik je morao
da se vrati sam na Grenland (Harper 1986).
Te bizarne prie su verovatno jedan od prvih primera toga da
predstavnici starosedelakog stanovnitva zahtevaju povraaj i po-
novnu sahranu skeleta iz muzejskih zbirki. Ta pria ilustruje, mada
na ekstremniji nain od onoga to je bilo uobiajeno, kako obziri
prema naunim interesima idu pre ljudskih vrednosti sta-
rosedelakih stanovnitava. Inuiti, Sami, Indijanci i Australijanci
236
U svetlu politikog buenja, meutim, koje se odigralo meu
starosedelakim stanovnitvima na raznim stranama sveta, is-
kopavanja, skladitenje i izlaganje skeleta su postali najvaniji
predmet napada na moderna arheoloka istraivanja (Hubert 1988,
1991, Zimmerman 1989). Ti sukobi su izbili prvenstveno u SAD,
Australiji i Novom Zelandu. Jedan od prvih velikih sukoba je iz-
bio u Minnesoti 1971. godine kada je grupa aktivista iz Ameri-
kog indijanskog pokreta (American Indian Movement) zaustavila
iskopavanja jednog indijanskog grobita. Negodujui zbog toga,
jedan od arheologa je navodno izjavio da smo mi pokuali da
sauvamo njihovu kulturu, a ne da je unitimo". Kao to je ve
ukazano, takvi iskazi se lako mogu shvatiti kao da arheolozi sma-
traju da su jedini pravi Indijanci oni koji su mrtvi" (Deloria 1973,
citirano po: Zimmerman 1989:213).
Mnogi Indijanci su doivljavali arheologe kao pljakae gro-
bova i vandale. Arheolozi su pak sa svoje strane pokuavali da
objasne da imaju sasvim druge motive za svoja istraivanja. Njiho-
va iskopavanja se odvijaju po strogo naunim merilima i sa veli-
kim potovanjem za to kako se postupa sa ostacima koji se isko-
paju, i kako se oni uvaju. Htelo se da se skeleti istovremeno i
zatite od propadanja i da se stekne znanje o prolosti. Pa ipak
nisu uspeli da izbegnu ig pljakaa grobova" (Zimmerman 1989).
Ili kako je rekao jedan Indijanac:
Aboridini nalazili su se najnie na socijaldarvinistikoj skali vred-
nosti koja je preovladala u drugoj polovini devetnaestog veka.
Oni su predstavljali primitivno detinjstvo oveanstva, i zato su
njihovi skeleti mogli da poslue kao ilustracija za razvitak ove-
anstva. To nije vailo u manjoj meri u skandinavskoj arheologi-
ji, gde su tokom prolog stolea antropolozi i arheolozi esto
koristili skelete Sama za poreenje sa grobnom graom iz kame-
nog doba. Sve do tridesetih samijski skeleti su prikupljani sa gro-
balja i grobita da bi posluili u nauci kao objekti za fizikoantro-
poloka izuavanja.
Vremenom je prestalo to sumnjivo prisvajanje i upotreba ske-
leta prvobitnog stanovnitva u rasnim i evolucionistikim istrai-
vanjima. Nakon Drugog svetskog rata takva skeletna graa je pr-
venstveno obezbeivana naunim, arheolokim istraivanjima.
Istraivanja, skladitenje i izlaganje su se odvijali na osnovu isto
strunih namera. Skeleti su shvatani kao vana nauna graa od
velikog znaaja za arheoloka istraivanja i nae znanje o ljudima
iz prolosti.
Kakva je razlika da li iskopava grobove kaikom za kopanje ili
buldoerom? Je li bolje upasti u banku i ukrasti sav novac odjedan-
put, ili je bolje krasti peni po peni? Grobove ne treba uznemiravati.
(Citirano po Zimmerman 1989:212)
Arheolozi su bili nezadovoljni i smatrali su da se prema njima
nepravedno postupa. Oni su smatrali da su delovali iz naunih
motiva, elei da zatite prolost od unitenja. Indijanci su ostajali
pri stavu da grobna mesta predstavljaju svete i nepovredive vred-
nosti nezavisno od starosti i od toga da li je mogue povui neke
neposredne linije povezanosti izmeu njihovog sopstvenog ple-
mena i onih koji su faktiki samo sahranjeni na njihovoj teritoriji.
 237
Tu su se verovatno sukobila dva sistema vrednosti, dva naina
odnoenja prema vremenu i znanju. Za Indijance je prolost na
neki nain poznata i utvrena kroz rituale, duhovne izvore i usme-
na predanja: nema nikakvog razloga da se prolost fiziki istrai -
ona je poznata i osea se. Zato su bili skeptini prema otkriima i
radoznalosti arheologa koji esto vode do rezultata koji su u suprot-
nosti sa njihovim znanjima. Ili kako je to jedan Indijanac rekao:
prolost je sama po sebi razumljiva za indijanski narod, ali izgleda
da nije za belog oveka" (Zimmerman 1989:214). Kad arheolozi ocen-
juju vrednost kulturnih spomenika, oni to obino ine na osnovu
njihovog statusa za osvetljavanje prolosti, a ne kao deo ive kultu-
re. Starosedelaki narodi u veoj meri shvataju grobita i druga sveta
mesta kao delove ive kulture i kao stalno podseanje na produe-
no prisustvo preminulih roaka (Carmichael et al. 1994).
Tokom osamdesetih izneti su jo snaniji zahtevi protiv izla-
ganja i skladitenja indijanskih skeleta u amerikim muzejima.
Skelete je trebalo vratiti raznim plemenima i nanovo sahraniti.
Borba Indijanaca je na mnogo naina bila uspena u SAD. Sve
238
Jedan sluaj iz Australije moe da ilustruje tu dilemu. Tu je
nastao ozbiljan sukob izmeu arheologa i starosedelakog sta-
novnitva oko prava na skeletnu grau koja je iskopana pre vie
od 30 godina, takozvani Kau Svamp nalaz (Hubert 1991:12). Ta
skeletna graa je stara najmanje 10.000 godina - neki tvrde i
vie od dvadeset hiljada godina - a i bez obzira na to, najstarija
je u Australiji. Australijsko starosedelako stanovnitvo koje da-
nas ivi u toj oblasti, meutim, zahteva da im se ta graa isporui
da bi mogli nanovo da je sahrane. Arheolozi ukazuju da ne
postoji nikakava neposredna genetska ili fizioloka veza izmeu
tih skeleta i dananjeg starosedelakog stanovnitva u toj obla-
sti, i da zahtev starosedelakog stanovnitva o povraaju mora
biti odbaen. Oni ukazuju i na meunarodnu naunu vrednost
koju ta graa ima, te da je nijedna posebna zajednica ne moe
zahtevati.
Dva citata iz pisama italaca u novinama The Times iz 1990.
(ovde citirano po Hubert 1991:116) mogu da osvetle razliita shva-
tanja. Prvo je napisao Peter Piggor, jedan Australijanac koji je
vodio vane muzejske organizacije u Australiji. On kae:
Graa iz Kau Svampa ima nadnacionalni znaaj, i ne moe je
zahtevati narod koji ivi danas, vie od 750 narataja kasnije, i koji
izlobe indijanskih skeleta u javnim muzejima su zatvorene, a
ponovna sahrana skeleta sa arheolokih nalazita pre je postala
pravilo nego izuzetak. Godine 1990. usvojen je jedan savezni
zakon (Native American Grave Protection and Repatriation Act).
Taj zakon nalae vraanje svih indijanskih, inuitskih sa Aljaske, i
havajskih skeleta, sve grobne grae i svih kultnih predmeta od-
govarajuem starosedelakom stanovnitvu iz svih muzeja koji do-
bijaju dravnu podrku ukoliko samo starosedelako stanovni-
tvo to zahteva (Hubert 1991).
Povraaj skeleta iz muzeja izazvao je opirnu i emotivnu ras-
pravu izmeu amerikih arheologa protiv ponovne sahrane ili za
nju. Kao to Randal McGuire kae: Nijedna stvar nije do te mere
politizovala ili podvojila zajednicu arheologa u Sjedinjenim Dr-
avama kao ova" (citirano po Hubert 1988:12). Nije teko razumeti
da mnogi arheolozi i antropolozi ne vole to e izgubiti pristup
vrednim informacijama. I kako to suprotstaviti oseanjima u fun-
damentalnim etikim vrednostima koje Indijanci imaju u odnosu
na svoje grobove?
pripada drugoj rasi. Te gluposti treba zaustaviti, inae e budui na-
rataji arheologa posmatrati ovo doba kao tminu arheologije i dane
neznanja.
Drugi prilog je napisao Mandawuy Yunipingu, koji pripada
plemenu Yolgnu. Oni ive u onoj oblasti u kojoj su pronaeni ti
nalazi. On kae:
Ja sam osoba iz Yolgnua iz Australije, i ja znam gde je izvorite
mog porekla. Mi imamo ivu istoriju koju koristimo, i ona nam daje
informacije na isti nain kao i vaa arheoloka istraivanja. Naa isto-
rija je za nas iva. Nama ne trebaju arheoloka istraivanja da bi nam
kazala odakle dolazimo ili od koga potiemo. Ostaci starosedelakog
stanovnitva se moraju vratiti njihovom pravom narodu i zemlji. Ui-
niti to je jednostavno pravedno.
239 loke organizacije, WAC (World Archeological Congress) (Ucko
Nova arheoloka karta sveta 1987).
Pojava WAC-a 1986. godine znaila je veoma mnogo za ras-
Posmatrano u meunarodnoj perspektivi dogodila se jedna
prave o etikim stavovima u taki presecanja naunih interesa i
stvar koja je vie nego ita drugo pokazala arheolozima da se
vrednosti starosedelakih naroda. Ona je dovela do obuhvatne
arheologija ne moe izolovati od savremenog politikog kontek-
internacionalizacije rasprava u kojoj aktivno uestvuju i pred -
sta. Trebalo je da 1986. godine IUPPS (International Union of
stavnici starosedelakih naroda. Na kongrese WAC-a dolaze ve-
Prehistoric and Protohistoric Studies) organizuje svetsku arheo-
like delegacije starosedelakih naroda, i one imaju stalne la -
loku konferenciju u Sauthemptonu u Engleskoj. Kada je postalo
nove u upravnim organima WAC-a. Raniji susreti IUPPS-a uglav-
jasno da to znai i junoafriko uee, sindikati u Sauthemptonu
nom su bili sastajalite zapadnih arheologa. Samo je jedanput
su zapretili bojkotom i protestnim akcijama protiv Kongresa.
od svog osnivanja 1931. godine svetski kongres" odran van
Nakon neto oklevanja lokalni organizatori su odluili da iskljue
Evrope, a teme na kongresima su odreene evropskim intere -
junoafrike uesnike sa Kongresa. Juna Afrika je u tom trenutku
sima i shvatanjima prolosti. Tako je nastavljeno odravanje
jo uvek imala reim rasnog razdvajanja i bila je pogoena optim
sekcija o gvozdenom dobu u Americi Uprkos tome to jedan
meunarodnim kulturnim, politikim i ekonomskim sankcijama.
takav period nikada nije postojao (Rao 1995, Champion & Shen-
Iskljuenje junoafrikih uesnika proizvelo je unu raspravu u
nan 1986).
kojoj je pitanje akademske slobode dospelo visoko na dnevni
red. Izvrni odbor IUPPS-a odbio je da podri bojkot, a to je Nasuprot IUPPS-u, gde je odnos arheologije prema dana-
njoj politici i drutvu runa re, u statutu WAC-a (lan 2) pie:
proizvelo osnivanje jedne nove i konkurentne svetske arheo-
240 jednog od dvojice Sama koji su pogubljeni tokom pobune u
WAC je zasnovan na jasnoj spoznaji istorijske i drutvene uloge koju Kautokeinu 1852. godine, to jo uvek nije dovelo do povraaja
arheoloka istraivanja, arheoloke organizacije i arheoloka tumaenja ili ponovne sahrane.
igraju, a i njihovog politikog konteksta.
U svetu je WAC ublaio sukobe izmeu arheologa i starosede-
Tokom zauujue kratkog vremena dogodila se znaajna pro- lakog stanovnitva time to je organizacija dala podstrek za dija-
mena stavova u pogledu uvanja skeletne grae i ponovne sahra- log i dublje razumevanje motiva i poimanja vrednosti onih dru-
ne, te shvatanja o svetim mestima. To je verovatno povezano s tim gih. Arheolozi su morali da shvate da se pretpostavljeni legitimni
da se to vie ne smatra lokalnim problemom u razliitim oblasti- nauni interesi moraju odmeravati prema interesima onog lokal-
ma, ve delom jednog veeg, svetskog, procesa u kojem se javljaju nog stanovnitva koje kulturne spomenike vidi kao deo svoje
odgovarajui etniki sukobi. Zahtevi iz Australije i Novog Ze- kulturne batine. Istovremeno su mnoga starosedelaka stanov-
landa imali su za posledicu da je nekoliko velikih engleskih mu- nitva u SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu uvidela da arhe-
zeja vratilo skeletnu grau za ponovnu sahranu. WAC je pokre- oloko znanje nije neminovno u sukobu sa njihovim sopstvenim
nuo i probleme povezane sa odnosom arheologa prema starose- poimanjem prolosti, ve da moe da ga proiri i obogati. Mnogi
delakom stanovnitvu i njihovoj kulturnoj batini u sopstvenim su uvideli i korist od saradnje sa arheolozima u svojoj borbi za
etikim asopisima, a lanovi WAC-a su obavezni da ih se pridra-
vaju (Hubert 1991).
I u Skandinaviji se to pitanje postavilo u vezi samijske skelet-
ne grae koja stoji u razliitim arheolokim i humanoosteolo-
kim zbirkama. U Finskoj je posledica bila jedna vea ponovna
sahrana samijskih lobanja leta 1995. U Norvekoj su tampa i sa-
mijske organizacije uperile svetio na zbirke samijskih lobanja u
Anatomskom institutu Univerziteta u Oslu. Sa izuzetkom lobanje
241
prava na zemlju, za spreavanje zahvata multinacionalnih rudar-
skih kompanija ili za spreavanje unitavanja izazvanog izgradnjom
velikih brana. Vie zajednica starosedelakog stanovnitva danas
je povezano sa arheolokim timovima u obavljanju istraivanja za
koja smatraju da slue njihovim interesima.
Arheologija u slubi nacije
Skandinavskim arheolozima bi trebalo da je poznato da se man-
jine koje ine starosedelako stanovnitvo ne mogu poistovetiti sa
neevropskim skupinama. U Fenoskandiji se, meutim, susreemo
sa neto drugaijom situacijom nego na podrujima kao to su
Australija i Amerika. Nasuprot situaciji u, na primer, SAD, i norve-
ka veina je izvorno" stanovnitvo Norveke. Dok je praistorijska
arheologija u SAD zapravo indijanska praistorija, dotle norveki
arheolozi (kao i vedski i finski) biraju izmeu nae" (praistorije
i (praistorije drugih". Vrednovano na osnovu arheoloke prakse
do oko 1980, izgleda da je taj izbor bio relativno jednostavan:
242
celini prouavati s polazita etnografije kao zamrznut kulturni
sloj sa datim, statinim odlikama. Norveko drutvo je nasuprot
tome shvatano kao vremenski dubinsko i obeleeno dugim raz-
vojem. Drugim recima, razlikovani su narod sa istorijom i narod
bez istorije. Odatle je naravno vodio kratak put do pretpostavke
da imamo posla sa jednim narodom koji je dinamian, pun inici-
jative i moe da stvara istoriju i promene, i sa narodom kome ti
isti kvaliteti nedostaju. Ili kako je to iskazao Andreas M. Hansen u
svojoj knjizi Landnm i Norge (Naseljavanje zemlje u Norvekoj)
iz 1904:
Laponci su na vie naina nerazvijena rasa - pripadaju niem
krugu, i kao to pozajmljenice u njihovom jeziku pokazuju, veinu
kulturnih pojmova su primili od drugih - mora da su ak i svoj sop-
stveni jezik dobili od viih, antropoloki veoma razliitih finsko-ugar-
skih naroda.
Zvanina norveka doktrina do duboko u posleratno vreme
bila je da je Norveka etniki homogena nacionalna drava ili bi
to trebalo da bude (Eidheim 1971, Thuen 1995). Ako karta nije
odgovarala terenu, valjalo je teren prilagoditi karti. Arheologija i
istorija su bile korisna pomona sredstva u tom doterivanju, to
jest u opravdavanju mita o etnikoj homogenosti. Sami su ili izo-
zanimanje arheologa za period za koji je bilo relativno lako razli-
kovati samijski s jedne i norveki/norenski etnicitet s druge strane
(rano gvozdeno doba i srednji vek), dugo je bilo usmeeno na
tragove ove potonje, norveko/norenske skupine. U Severnoj Nor-
vekoj se zato naselja iz gvozdenog doba poistoveuju sa norve-
kim naseljima (Schanche & Olsen 1983, Olsen 1986).
Tradicionalno su se arheolozi i istoriar! malo zanimali za
prolost Sama. Sami su bili domen etnografije. Nije sluajno to
su oni bili korektno predstavljeni na izlobama etnografskih mu-
zeja, dok se veinsko stanovnitvo nalo u istorijskim muzejima.
Uprkos tome to je kulturnoistorijska situacija u Norvekoj pod-
razumevala postojanje dve etnike skupine - Norveane i Same,
samo je dakle prva poastvovana istorijom, dok je potonja nesta-
la" u etnografiji. U Norvekoj smo zato dugo imali dihotomiju
izmeu norveke istorije i samijske etnografije (Olsen 1986,1991a,
Schanche 1993).
Sami su kao i Inuiti i Indijanci shvatani kao statini i vanvre-
menski. Poto se nisu menjali i nisu imali istoriju, mogli su se u
stavljeni ili otpisani kao strani narod sa istoka koji se tek u po-
znom dobu doselio u zemlju. Zato je do daleko nakon Drugog
svetskog rata bilo potpuno legitimno brkati praistoriju Norveke
sa norvekom praistorijom. To je bilo unutar okvira onoga to je
smatrano normalnim" i zvaninim vienjem, u kome norveko"
nije bilo neto to je trebalo problematizovati. Arheologija je ta-
ko doprinela da prui istorijsku realnost modernom mitu o et-
niki jednoobraznom norvekom drutvu, u kome su Sami strani
element. U javnosti je norveki" obina i nepolitina re, dok je
samijski" problematina, neobina i politika re.
U tome kontekstu moramo razumeti zato je prihvatljivo da
popularni opti pregledi istorije i praistorije Norveke nose nazi-
ve kao to su Navezani pre nas, Norveki narod u praistoriji, Isto-
rija naeg naroda ili Prvi Norveani. Poslednja je izala 1975.
243
godine, a da naslov nije shvaen kao vrednosno oznaen ili okre-
nut na neku stranu i to u nauci koja je inae strogo pazila da
brani svoju neutralnost. Jo 1979- godine je Zbirka starina u Oslu
mogla da proslavi svoju 150-godinjicu pod motom Nikakav nor-
veki identitet bez norveke arheologije" a da to ne bude shvae-
no kao politiki iskaz (Schanche & Olsen 1983).
U izvesnoj meri je to danas na svu sreu istorija nauke, ali jo
uvek nismo ba sasvim slobodni. Faktiki postoje tendencije da
se etnika oznaka veinskog stanovnitva nanovo zakai na prastare
arheoloke nalaze. Povodom objavljivanja Nove istorije Nor-
veke izdavakog preduzea Aschehoug primio sam septembra
1996. godine reklamu sa pismom itaocima u kome je, izmeu
ostalog, pisalo i ovo:
Da li si nekada razmiljao o tome ta znai biti Norveanin? ta je
tokom vremena oblikovalo misli, uverenja i stavove - ta nas je uinilo
jednakim i ta nas ini razliitim od drugih nacija i naroda? Sad
moe doiveli istoriju na sasvim nov nain. Stekni znanje o tome
244
ovek identifikovan?) Tako posmatrano Alnaesova inae odlina
knjiga se uklapa u dugu tradiciju istorije koju piu Norveani za
Norveane.
Zakljuak: Prolost kao razlika
Kao nauka arheologija i odslikava i opravdava vrednosti u
onome drutvu u kome se upranjava. Pitanja koja postavljamo i
odgovori koje smo voljni da prihvatimo esto podjednako mno-
go zavise od konteksta - i prostora - u kome se postavljaju, kao i
od objekta na koji se odnose. Uvideti to ne znai da ovek poli-
tizira arheologiju ili tvrdi da je sve politika". Nije naravno sve
politika, ali najvei deo moe funkcionisati politiki i ideoloki.
Postoji, meutim, velika opasnost da se arheologija politizuje
ukoliko se zaklonimo titnicima od one stvarnosti u kojoj se bavi-
mo naom naukom, tako da vie nismo u stanju da vidimo latent-
nu politiku dimenziju koju arheoloka istraivanja imaju.
Arheologija je i dalje struna sredina u kojoj se rei kao to
su feminizam, starosedelako stanovnitvo, mo i klasni interesi
shvataju kao indiskretno krenje lepog ponaanja (pristojne i ko-
rektne rei su tu hronologija, istorija nastanjivanja, terenski rad,
Montelius i brod iz Oseberga). Poneko izgleda jo uvek ne moe
kako se norveko drutvo razvijalo tokom 12.000 godina.
Norveki identitet biva u toj reklami predstavljen kao rezultat
procesa koji su se odvijali pre mnogo hiljada godina. Norveko"
drutvo je postojalo u ranom mezolitu!
Odgovarajue nereflektovane stavove nalazimo i u odgovo-
ru" izdavakog preduzea Gyldendal na to vietomno delo, Isto-
rija Norveke, koje je napisao pisac Karsten Alnaes. U njemu se
mezolitski nalazi neproblematino opisuju kao tragovi prvih Nor-
veana. Jedan nalaz skeleta od pre oko 9-000 godina opisuje se
kao prvi norveki ovek. Pisac je pak daleko obazriviji kad obra-
uje samijski etnicitet: Kad je re o vremenu uspostavljanja sa-
mijskog stanovnitva u oblastima Finmark i Troms, to je jo uvek
sporno pitanje" (Alnaes 1996:471). To se lako moe shvatiti kao da
su norveki etnicitet i postojanje Norveana na onom tlu koje je
kasnije postalo Norveka, neproblematino i podrazumljivo (pa
mi smo oduvek ovde"), dok je samijski etnicitet problematian i
sporan" (i koji se uspostavlja" daleko nakon to je prvi norveki
da se oslobodi uverenja da pokuaj da se praistorija protumai u
svetlu marksistike teorije u stvari skriva ambiciju politike in-
doktrinacije, da je feministika arheologija u stvari samo akcija
osvete bolesno ambicioznih ena koje nemaju dovoljno dobre
argumente da bi se probile na neki drugi nain, ili da je samijska
arheologija u sutini etnopolitiki poduhvat opsednut njihovim
nastojanjem da postignu iskljuivo pravo na tlo i vode.
Iznosei ovaj stav, u isto vreme ima puno razloga da se bude
kritian prema svesnom korienju prolosti u politike svrhe - i
kad cilj izgleda opteprihvaen. Poslednjih godina, posebno iz -
van arheologije, postoji rairena tendencija da se u prolosti po -
trai opravdanje sopstvenih vrednosti u sadanjosti. Tu moe biti
re o feministkinjama koje ukazuju na pojave izvornog matrijar-
hata u kome je sve bilo sama miroljubivost i prijatnost. Vidimo da
245
zatitnici prirode istiu ekoloki svesne i miroljubive ljude u ka-
menom dobu. Vidimo i da etnopolitiari po itavom svetu ro-
mantizuju starosedelako stanovnitvo kao univerzalno mirolju-
biviji narod.
Verujem da je to pogrena i opasna perspektiva. Istorija se
moe upotrebiti da se skoro sve opravda, a ako se previe dara
po njoj, lako se razoaramo. Reimi Maja ili Inka nisu bili ba ono
to bismo nazvali miroljubivim ili humanim. Rat i masakre nisu u
Ameriku uveli Evropljani. I praistorijske zajednice su preterivale
sa iskoriavanjem resursa, a praistorija verovatno moe da poka-
e mnogo vie drutava koja su ugnjetavala ene nego nae sop-
stvene doba. Prolost je dakle neveran sluga. Ona ima svoju misi-
ju prvenstveno kao kontrast naem sopstvenom vremenu; ona je
jednostavno razliita. Ili kako danski pisac M. A. Hansen kae u
svojoj noveli Sekira":
Ja verujem da je pri tvorbi poimanja istorije, koja je i asna i iva,
Arheologija - tekst - drutvo
U ovom sedmom, i poslednjem, poglavlju razmatrau dva pro-
blemska podruja kojih sam se ve ranije doticao: odnosa arheo-
logije prema drutvu i prema tekstu. Oni ine neku vrstu linog
dodatka ili iskoraka od onoga to je ranije reeno, i skeptian
italac je ovim upozoren, pa ovde moe da prekine. Paljiv ita-
lac e moda videti da je naslov identian sa jednim od mojih
ranijih radova (Olsen 1987a). Ono to sledi moe se zato itati
kao komentar onih deset godina koje su prole otkako je taj rad
objavljen.
Prvi od ova dva ekskursa tka dalje nit iz prethodnog poglavlja
i tie se pitanja o odnosu arheologije prema svojoj sopstvenoj
savremenosti. Jo konkretnije, elim da raspravljam o sledeem
sutinski znaajno da u njoj postoje dijalog i polarnost, da ovek
obino eli da uje ta bi stari mogli da zamisle i da nam kau o nama.
(Hansen 1979:26).
Zauzimajui takav stav moemo nauiti koliko je istorijsko
nae vreme, ona nas moe nauiti da lokalizujemo nae sopstve-
ne vrednosti, na moral i na razum tamo gde pripada - u nae
sopstvene vreme. Otkriti da prolost ne odgovara naim norma-
ma, da je ona odvratna ili sasvim jednostavno razliita, moe biti
dobra lekcija. Tu spada i da je deo nae odgovornosti kao istori-
ara i arheologa da izbegnemo iskuenje da konstruiemo kom-
forne prolosti. Mi ne treba nikome da se dopadamo. Kao to je
antropolog Thomas Hylland Eriksen nedavno ukazao: Zadatak
intelektualaca jeste da prolost uine mnogoznanom, ne da do-
prinesu njenom poricanju" (Eriksen 1996:103). Na takav nain
moda moemo i da neto nauimo od istorije i da vremenu u
kome ivimo doprinesemo nekakvim relevantnim znanjem.
pitanju: da li je vrsta znanja koju mi proizvodimo relevantna za
izazove koje sreemo na pragu novog milenijuma? Jesu li stare
parole o identitetu i korenima i o tome da obinim ljudima i
manjinama valja dati istoriju, jo uvek upotrebljive kao oprav-
danje arheolokog projekta? Ili postoji nesaglasnost ili bar nape-
tost izmeu tog projekta, koji je na mnogo naina zakonito dete
doba nacionalizma, i globalizujueg projekta moderniteta - pro-
jekta u kome se nacionalne razlike slamaju, i u kome se utvruje
smrt istorije? Kako da se mi kao arheolozi susretnemo sa svetom u
kome se vie ne postavlja pitanje obnove nacionalne kulturne
batine, ve davanje smisaonog znanja u jednoj fragmentiranoj i
multikulturnoj stvarnosti?
 247
Drugi ekskurs nastavlja nit s kraja Treeg poglavlja i bavi se
arheologijom kao tekstualnom konstrukcijom, tanije reeno ulo-
gom koju jezik i tekst imaju u naoj konstrukciji prolosti. Kao
to naslov ove knjige ukazuje, arheologija i tekst su tesno pove-
zani. Pod tim ne podrazumevam samo da se materijalna kultura u
odreenom smislu moe itati kao tekst (teorijsko stanovite od
koga bi se mnogi arheolozi ogradili), ve i da nai iskazi o pred-
metima i prolosti dobijaju oblik tekstova. Donekle pojednostav-
ljeno, moemo rei da arheoloko tumaenje ide od predmeta
do teksta o predmetima.
Uprkos tome to arheologija dobija svoj identitet iz onoga
to nije pisano, iz materijalne kulture, njeno postojanje kao nau-
ke u potpunosti zavisi od tekstova ili drugih jezikih iskaza (knji-
ga, lanaka, kataloga predmeta i tekstova na izlobama). To, na-
ravno, ne znai da je sve arheoloko znanje sauvano kao pisani
tekst, ili da se svi arheoloki iskazi prenose pomou tekstova, ve
da je pismo jedan sutinski deo nae prakse.
Pa ipak, mi vidimo da ta osnovna strana arheologije biva od-
248
tumae unutar okvira izgradnje jedne nacije" (SvD 5.1.95). Da-
kle, biraju se odreeni dogaaji, odreene teme, koje se uine
optim i tipinim, dok se druge teme izostavljaju. Kroz muzeje i
istorijska dela ta odabrana zbivanja postaju snani simboli nacio-
nalnog identiteta - oni uestvuju u stvaranju jednog nacional-
nog mita" (Schanche 1993).
Tome pripada i srodan argument: velike skupine kao to su
nacije ili narodi" na neki nain su predstavljene ili zamiljene"
zajednice. One su zamiljene jer e njihovi lanovi uvek moi da
upoznaju ili sretnu samo jedan mali deo svojih zemljaka ili pak
saznaju neto o njima. Pa ipak, svi Norveani oseaju da postoji
neto to nas povezuje, mi svi nosimo u sebi jedno shvatanje
pripadnosti i zajednitva naroda (Anderson 1983). To oseanje
jedinstva esto se stvara kroz upuivanje na zajedniko polazite,
zajedniko poreklo. Britanski istoriar Eric Hobsbawm, sledei tu
nit, tvrdi da je mnogo od onoga to danas nazivamo tradicijom,
kao neto istorijski ili kulturno jedinstveno za jedan narod, kon-
struisano ili smiljeno (Hobsbawm 1983). Nacije ili etnike skupi-
ne pokuavaju da nam utuve odreene vrednosti i shvatanja svog
naroda time to stvaraju prolost koja odgovara" sadanjem dru-
tvenom i politikom kontekstu.
gurnuta ili zaboravljena" u korist materijalnog identiteta. Taj su-
kob ili ta napetost izmeu arheologije kao nauke o materijalnoj
kulturi i arheologije kao tekstualne prakse, postavlja mnoga pi-
tanja koja se tiu odnosa nauke prema mediju pomou koga se
oglaavaju - jeziku. Ja u pristupiti tim pitanjima pomou
poststrukturalistike teorije, a poslednji deo poglavlja moe se
itati kao kratak i elementaran uvod u njene delove.
Ekskurs 1: Arheologija u globalnom drutvu
Tvrdi se da istoriju, posebno onako kako se oblikuje u veli-
kim priama" o jednoj zemlji ili istoriji njenog naroda, ne stvara
prolost, ve se ona oblikuje na osnovu elja i potreba dananjeg
vremena (Wallerstein 1991). U jednom intervjuu datom dnevni-
ku Svenska Dagbladet januara 1995. godine norveki antropolog
Thomas Hylland Eriksen je rekao da od svih dogaaja koji su se
odigrali u prolosti istoriari tematizuju samo krajnje mali broj, i
oni time postaju deo zajednike kulturne batine, a obino se
U osnovi norvekog nacionalnog mita" stoji predstava o to-
me da Norveani predstavljaju jednu homogenu, jednoobraznu i
povezanu kulturu, i da je norveka kultura temeljito razliita od
svih drugih kultura. U Norvekoj su slobodni seljak i viking bili
vani elementi u konstruisanju tog identiteta (Schanche 1993,
Maure 1995b); viking zato to predstavlja junaku prolost, a se-
ljak zato to je vikingov neposredni naslednik. Dok je gradsko
stanovnitvo zamueno stranim jarmom i meanjem tokom mno-
gih stolea, seljaka kultura predstavlja samorodnu i izvornu tra-
diciju sa prastarim korenjem. To korenje je arheologija gajila na
svoj nain time to je, na primer, stavila u iu pojedinano ima-
nje (nezavisno i slobodno) kao tipino za norveko gvozdeno
doba nasuprot evropskom selu (kolektivno potinjavanje) (Ope-
dal 1994, Kallhovd 1994).
 249
Zato je od druge polovine devetnaestog veka seljaka kultura
dobila status nacionalne kulture, to jest postala simbol novog
norvekog nacionalnog homogeniteta i kontinuiteta. Stvaranje
muzeja kao to su De Sandvigske Samlinger (Sandvigove zbirke)
u muzeju Maihaugen i Norsk Folkemuseum (Norveki narodni
muzej) u Oslu na ostrvu Bygdej bili su delovi konstrukcije tog
identiteta na temelju norvekog sela (Maure 1995b). Selo, pre
svega ono po junonorvekim dolinama, inilo je onaj poslednji
ostatak norvetva, i bilo je vano spasti ga pre nego to ga proguta
modernost. Zato su zgrade iz oblasti Setesdal, Valdres i Gudbrand-
sdalen prenete u Norveki narodni muzej u Oslu, gde je vreme-
nom skupljeno sve posebno norveko nasledno dobro. Jer tu su
dodati i vikinki brodovi, Norsk Sj0fartsmuseum (Norveki po-
morski muzej) i brodovi Fram i Gj0a kojima su norveki istraiva-
i ili na polarne ekspedicije. Ta koncentracija seljakih imanja,
vikinkih brodova i polarnih brodova, pa kad je re o tome i Kon-
Tikija, koji nije sasvim sluajno tu smeten, predstavlja zgusnutu
i konkretnu verziju norvekog nacionalnog mita. Tu posetilac
250
(Eriksen 1994:177-183, Solli 1996a:88). Veliki broj istorijskih dela
i naunih projekata sa tom temom koje finansira EU pokazuje
kako vlasti pridaju istoriji odluujui znaaj za stvaranje novog
identiteta. U tom kontekstu je zanimljivo primetiti koliko se veli-
ko teite stavlja na Evropu u novijoj arheolokoj literaturi (iz-
meu ostalih Hodder 1991, Renfrew 1987, Graves-Brown et al.
1996). Stvaranje posebne evropske arheoloke organizacije (Euro-
pean Association of Archeologists) 1994. godine pokazuje kako
jedinica Evropa igra sve znaajniju ulogu u arheolokoj raspravi.
Hodder spekulie ak i da li se moe otkriti jedan izvorni evrop-
ski oblik izraavanja i mentalitet ve u poznopaleolitskoj pein-
skoj umetnosti (Hodder 1990:2-3). Takva gledita su opasno bli-
ska evropocentrizmu koji su zastupali Childe i drugi kulturni
arheolozi (Rowlands 1987, videti Drugo poglavlje).
Smrt istorije?
Bez obzira na pokuaje da se prolost koristi da bi se izgradio
lokalni ili regionalni identitet, danas smo suoeni sa obuhvatnim
procesom suprotnog predznaka - globalizacijom. Globalizacija
kulture sadri rastakanje mesta kao referenta za kulturnu osobi-
tost i pripadnost. Kulturne i nacionalne granice postaju sve blee
kako moderna komunikaciona i informaciona tehnologija ini
moe da na malom prostoru doivi i dobije potvrdu sredinjih
elemenata tipino norvekog. Svi ti spomenici kulture ispoljava-
ju crte koje elimo da istaknemo u onome to je norveko, a to
su individualizam, sloboda, elja za odlaskom u svet, junatvo i
snaga. Konstruie se linija od otkria Amerike Leifa Erikssona do
Fridtjofa Nansena i Thora Heyerdala, od broda iz Oseberga do
Frama i Kon-Tikija.
Ta linija se povlai i danas. I dalje se prolost koristi da se
istakne samorodno norveko, ono nacionalno. Onaj ko veruje da
glorifikacija norveke prolosti pripada prevazienom stadijumu
u ranom norvekom stvaranju nacije, teko grei. Osim toga, da-
nas vidimo da se isti istorijski recept koristi i u drugim konteksti-
ma. Jedan primer je kako unutar EU, koju mnogi vide kao samu
branu protiv nacionalizma, pokuava da se izgradi zajedniki
evropski identitet po istom modelu koji je korien u konstruk-
ciji nacionalnih identiteta. I ovde se pojavljuje stari trik: upute
na zajedniku istoriju, ovaj put zajedniku evropsku kulturnu
batinu u kojoj se panevropsko naglaava na utrb nacionalnog
svet manjim". Iste masovno proizvedene poruke doseu u sve
zakutke sveta. Stvaraju se globalni simboli znacima kao to su
Levi's, McDonald's, kineski restorani, CNN i Internet. Kultura je
izgubila svoju prirodnu" vezanost za mesto (T. H. Eriksen 1994).
I ljudi bivaju otrgnuti od svojih prvobitnih" mesta. To se,
istini za volju, oduvek dogaalo u izvesnoj meri, a naroito to-
kom sedamnaestog, osamnaestog i devetnaestog stolea sa osva-
janjima, migracijama i trgovinom robljem. Sa seobama stanovni-
tva i modernim sredstvima komunikacije kulture se sve vie mea-
ju. Problem izbeglica i potrebe Zapada za jeftinom radnom sna-
gom ine da se stvaraju depovi razliitih oblika kulture na no-
vim mestima - skoro bilo gde. Danas izmeu pet i deset posto
stanovnika ribarskih naselja na obalama pokrajine Finmark ine
251
Tamili. U etvrti Teien u Oslu moe se iveti skoro pakistanskim
ivotom. Danas u istonom delu Osla postoje omladinske kultu-
re koje su blie sredinama u Bruklinu nego sredinama u zapad-
nom delu Osla. A Oslo je ve odavno najvee stanite Sama, kao
to su London i Njujork najvei zapadnoindijski gradovi na sve-
tu. Kulture i identiteti - i ljudi - nisu vie vezani za mesto (Gid-
dens 1990, T. H. Eriksen 1994).
Istovremeno su ljudi danas na neki nain postali beskunici u
vremenu. I to je jo neto to je suprotno stanju iz doba kada se
arheologija rodila. Arheologija je nastala u vremenu sa verom u
napredak, verom u budunost i poverenjem u istorijsku nadmo-
nost modernih evropskih oblika ivljenja. Trebalo je da maine
ljudima daju konanu prevlast nad prirodom, i da im time po-
mognu da izau iz nude i bede. Industrijalizacija i tehnoloki
razvoj devetnaestog veka pokazivali su u samo jednom smeru:
napred ka sve viim nivoima. Arheologija, u odreenoj meri i
muzeji, doprineli su u znaajnoj meri modernom mnjenju: iz-
252
to je marksizam, koji je tvrdio da postoje univerzalna objanjenja
toka istorije - bivaju postepeno zamenjeni partikularnim i re-
lativizujuim projektima. Velika kazivanja se u sve veoj meri za-
menjuju malim priama. I slom vere u napredak i nestanak veli-
kih kazivanja doveli su do toga da mnogi govore o smrti istorije
(Fukuyama 1992). Istorija je mrtva" u smislu da se vie ne shvata
kao veliki racionalni projekat usmeren ka odreenom cilju ili
podreen drugim oblicima totalizujue logike. U tome poiva i
saznanje da je i sama istorija istorijski nastao proizvod, blie od-
reeno proizvod posebnog zapadnog naina razmiljanja (mo-
dernog"), koji je nastao na prelasku iz osamnaestog u devetnaesto
stolee (Foucault 1985). U tom smislu se smrt" istorije poklapa sa
propau modernog" i pojavom obrisa jednog postmoder-nog
drutva.
Toj slici, meutim, pripadaju i druge, suprotne tendencije.
Kako sve vie jaa globalizacija, tako vidimo nastanak novih grani-
ca i kulturnih razdelnica. Na njihovom tragu rastu skepticizam,
rasizam i nacionalizam. Dok Zapadna Evropa stremi sve vroj
integraciji i nadnacionalnom identitetu, vidimo kako etnike po-
dele obeleavaju stanje nakon pada starih reima u Istonoj Evro-
pi. Vidimo i kako istorija biva mobilisana kao podloga za pravedni
bes" u sukobima koji su izbili na Balkanu i u Istonoj Evropi. U
lobe su pokazivale kako su se stvari sve vreme menjale u jednom
pravcu. Tehnoloka poboljanja su bila deo istorijskog projekta,
neto nuno i neizbeno. Izlobe su davale vrstu dokumentaciju
za evropsku kulturu kao privremeni vrhunac istorije time to su
prikazivale sopstveni zakonomerni napredak istorije prema sve
viem civilizacijskom nivou (Olsen & Svestad 1994, Paludan-Muller
1995).
Danas smo u sasvim drugaijoj situaciji nego kad je arheolo-
gija nastala. Svedoci smo sve breg tehnolokog razvoja. Indivi-
dualne (i individualizujue) proizvodne snage zamenjuju velike
fabrike hale, a virtuelna stvarnost iskustvenu stvarnost. Istovre-
meno, tehnoloki napredak nije doveo do vee ekonomske i
drutvene sigurnosti za veliki deo svetskog stanovnitva, i vlada
vea nesigurnost nego ranije kada je re o mogunosti tehnolo-
gije da pomogne u reavanju ekolokih i socijalnih problema
pred kojima stojimo (Paludan-Mller 1995:4). Istovremeno sa tom
nesigurnou doivljavamo i slom velikih, racionalnih teorija o
istoriji i vere u istorijsku logiku. Veliki projekti objanjenja - kao
sukobu oko imena Makedonija" izmeu Grke i bive jugoslo-
venske republike sa istim imenom obe strane su koristile istorij-
ske izvore i arheoloke spomenike kao nepobitne dokaze. U Tran-
silvaniji u Rumuniji vlasti ugnjetavaju maarsku manjinu preko
istorije, arheologije i nacionalnih simbola. Prema reportai na
norvekoj televiziji (NRK 1) s prolea 1996. godine jedan od naj-
vanijih istorijskih spomenika Maara u Rumuniji, statua maar-
skog kralja Matije Korvina, ugroena je - pored ostalog i time -
arheolokim iskopavanjima koja su rumunske vlasti zapoele ba
na tom mestu. Nije neoekivano da je cilj iskopavanja da se doka-
e da su Rumuni bili u Transilvaniji daleko pre Maara.
U Indiji smo svedoci kako ekstremni hindu nacionalisti kori-
ste arheoloka iskopavanja u propagandi protiv muslimana. Arhe-
253
olozi koji su bliski hinduistikoj nacionalistikoj stranci BJP sma-
traju da su u oblasti Ayodyha u Severnoj Indiji, pretpostavljenom
rodnom mestu hinduistikog boga Rama, nali tragove hindui-
stikog hrama sagraenog u ast Rama (Ram Janmabhoomi) na
mestu gde su muslimani kasnije sagradili damiju. Graa se tu-
mai tako da su u esnaestom veku mongolski osvajai razorili
hinduistiki hram da bi stvorili mesto za damiju. To je razbukta-
lo priu o osveti koja je prouzrokovala da su pobesneli hindu
nacionalisti decembra 1992. sruili Babri Madidovu damiju, sa
vrhuncem u ozbiljnom nasilju i nemirima po celoj Indiji s prole-
a 1993. Arheolozi koji su podravali BJP izvrili su nova iskopa-
vanja na ruevinama damije i na neki nain opravdali razaranje
time to su tvrdili da su pronali nesporne dokaze" da je tu ne-
kada bio hinduistiki hram. Kad je svetski arheoloki kongres
(WAC) organizovan u Nju Delhiju u decembru 1994. godine, taj
sukob je bacio tamnu senku na taj skup. Zavrna plenumska sesija
se zavrila uvredama i haosom, i morala je da bude prekinuta
254
analize polena i arheoloke polunalaze da bi pokazali kontinui-
tet svojih stanita sve od gvozdenog doba.
Kako se istoriari kulture, arheolozi i muzeji suoavaju sa tim
novim i delom haotinim scenarijima? Da li je to dalo kao rezul-
tat novih izlobi koje navode na razmiljanje i na kojima se to
uzima k srcu? Da li je to dovelo do obuhvatne strune rasprave?
Da li su izrasli novi oblici kulturnoistorijskog znanja? Premda po-
stoje izvesne pozitivne tendencije i asni izuzeci, uglavnom se na
ta pitanja moe odrino odgovoriti. Suoeni sa tim osnovnim
pitanjem o ulozi arheologije ili muzeja u drutvu, veoma smo
skloni da ponovimo ranije odgovore da oni treba da prue iden-
titet i korene. Kulturnoistorijske znanje treba da bude brana pro-
tiv iskoraka i stalnog raspada koji se deavaju u naem sopstve-
nom vremenu. Ali da li je samo po sebi jasno da nam je ba to
potrebno? Da li je odgovor na nove izazove vie lokalnih muzeja,
udruenja za uvanje severnjakih amaca ili vikinkih naselja?
Ne poriem da moe biti korisno obezbediti lokalno ukotvlje-
nje u procesu globalizacije pred kojim danas stojimo. Ipak mi-
slim da su izazovi arheologije i kulturnoistorijskih muzeja danas
i u predstojeem vremenu razvijanje znanja koje ima vie optel-
judski poziv od uske istorije koja stvara identitet. Odavno je iste-
kao rok kulturnoistorijskog znanja zasnovan na predstavi o svetu
zbog sukoba izmeu nacionalistikih BJP arheologa i njihovih
protivnika (Mandal 1993, Rao 1995).
Zali smo u problematine vode. Kada je upotreba prolosti
za podsticanje sopstvenog identiteta pozitivna i legitimna, a kada
je negativna? esto je re o tananoj ravnotei izmeu kulturnog
ovinizma i opravdane borbe za identitet. S jedne strane moramo
razumeti da, na primer, Sami ele da im se vrati njihova sopstvena
prolost i upotrebe je da bi postigli sasvim legitimne ciljeve. S
druge strane vidimo da odgovarajua upotreba u drugim kontek-
stima moe biti veoma negativna. Da li mi kao istoriari kulture
moemo odmahnuti rukom i rei da to nije naa stvar, ili treba da
se aktivno ukljuimo i nae znanje upotrebimo u politikim su-
kobima u kojima mu se oevidno pridaje znaaj? U vedskoj je
sukob oko prava na ispau izmeu vedskih uzgajivaa ovaca i
samijskih vlasnika irvasa u oblasti Herjedalen doveo je arheologe
i istoriare u sudnicu, i to na obe sukobljene strane. U finskoj
oblasti Esterboten predstavnici vedskog manjinskog stanovnitva
mobilisali su sve to postoji od istorijske izvorne grae, vedske
kao arhipelagu razdvojenih i istih" kultura. Nama je potrebno
znanje koje ne ini istoriju takvom da nam ona izgleda kao kon-
tinuitet ili beskrajno ponavljanje istog" (Faucault 1989), ve ko-
je ima oko za njenu razliitost.
Po jednom istraivanju javnog mnjenja objavljenom 1995. go-
dine svaki etvrti norveki bira je neprijateljski raspoloen pre-
ma useljenicima. Mnogi oseaju strance kao pretnju sopstvenom
identitetu i osobenosti, i boje se da e ono to je izvorno norve -
ko nestati. Vidimo i kako oni koji se najglasnije bore za norve-
tvo" i Norveku za Norveane", koriste praistorijske simbole na
isti nain na koji je stranka Nacionalno okupljanje 3 koristila u
svojoj propagandi simbole iz bronzanog doba i vikinkog doba
3
Norveka nacistika partija Vidkuna Quislinga. - Prim. prev.
255
(Nordenborg 1994). Na taj nain treba se boriti protiv stranaca
pomou simbola iz doba u kome je norveka kultura navodno
bila neokaljana stranim uticajima.
Smatram da jedna nauka kao arheologija moe dati bolje ra-
zumevanje kulture i moda doprineli i smanjenju straha od stra-
naca i koenju nacionalizma koji se budi. To se moe dogoditi na
vie naina. Mi, naravno, imamo mogunost da irimo znanje o
tome kako su strane kulture tokom milenijuma uticale na drutvo
i kulture u Norvekoj. Ali u jo veoj meri je vano pokazati da je
strano" deo nae istorije, naeg sopstvenog identiteta. U arheo-
logiji se bavimo onim to se u antropologiji obino imenuje kao
drugi", stranci. Ljudi koji su ovde iveli pre deset hiljada, pet
hiljada ili ak pre samo" hiljadu godina, bili su sutinski drugaiji
od nas. Imali su potpuno drugaije shvatanje dobrog i loeg,
ivota i smrti i ta to znai biti ovek. Oni bi nam bili podjednako
strani kao to su to etnike zajednice koje antropolozi prouava-
ju u dalekim krajevima, i bili bi nam daleko vie strani nego pro-
256
Ekskurs 2: Arheologija kao tekst
Koristei tradicije tumaenja iz knjievnosti i nauke o jeziku lin-
gvistiki obrat i strukturalizam su pojam tekst kao trojanskog konja
uveli u strogo utvrene discipline koje su ranije koriene za vebe
kao stvarno i prirodno iskustvo. (F10gstad 1988:95)
Arheologija nije nikakav izuzetak iz opisa stanja koji je pisac
Kjartan F10gstad objavio 1988. i mnogi arheolozi vesto barataju
pojmovima kao to su tekst", intertekstualnost" i diskurs" u
svojim pokuajima da iznesu smislene iskaze o prolosti i materi-
jalnoj kulturi. Intervencija tih pojmova u raznim naukama nema
svoje polazite toliko u strukturalizmu koliko u poststrukturali-
zmu, jednom intelektualnom projektu" koji je nastao u Francu-
skoj tokom ezdesetih u krugu filozofa i prouavalaca knjievno-
sti kao to su Jacques Derrida, Michel Foucault, Julia Kristeva i
Roland Barhes (videti Tree poglavlje).
Uprkos tome to je tekstualna metafora (materijalna kultura
kao tekst") poznata u arheologiji, vladala je odreena zabuna
oko toga ta poststrukturalizam sadri. Renfrew, na primer, govori
o poststrukturalistikim neomarksistima" (!) i podvodi tekstu-
alnu metaforu pod kritiku teoriju frankfurtske kole (Renfrew
1989:34-35). On se boji orvelovskog sveta u kome poststruktu-
sean Tamil ili Pakistanac. Zato nije ba mali paradoks da koristi-
mo vikinge da bismo ispoljili svoju posebnost i ono to je tipino
norveko, i da bismo istakli svoju razliitost od tih novih kultura
(videti Solli 1996a:277).
Da bude potpuno jasno: Ko je ko?" jeste pitanje na koje
istorija samo u ogranienoj meri moe da odgovori. Ona nam u
daleko veoj meri kazuje, meutim, ko mi nismo. Ili reeno na
jedan drugaiji i moda malo manje kontroverzan nain: onaj
kontrast i ona razliitost koju nam pokazuje naa sopstvena"
istorija u svom nepripitomljenom i neograenom izdanju moe
nas podseati da su kulturne razlike tipian deo toga biti
ovek.
Ostaviu to sada, i radije u se pozabaviti poslednjim korakom
na krunom putovanju kroz teorijski svet arheologije - zakoraiu
u ono to pojedinci shvataju kao opasnu i razornu lepu ulicu, ali
to drugi smatraju snagom obnavljanja u naukama o kulturi. Dru-
gim recima, na redu je poststrukturalizam, i on ini pozadinu po-
slednjeg dela ove knjige: arheologija kao tekst.
ralistiki gurui nude uputstva za 'korektno miljenje' koje je po-
litiki zadovoljavajue", i ne okleva da povue liniju veze sa sta-
Ijinizmom (Renfrew 1989:39). ta god neko mislio o poststruktu-
ralizmu, on nema ba mnogo veze sa marksizmom (videti Fouca-
ult 1989:261-262). Osim toga, jedna od najvanijih taaka napa-
da na njega je to se tvrdi da je apolitian (Eagleton 1986), mada
Derrida, Foucault i drugi poststrukturalisti to otro odbijaju.
Ima vie razloga zbog kojih pojedini arheolozi jasno imaju
probleme da razlikuju poststrukturalizam, kritiku teoriju, mark-
sizam, hermeneutiku i strukturalizam. Jedan razlog moe biti to
nisu upotrebili dovoljno vremena da se upoznaju sa njima. Je-
dan drugi moe biti neprecizna i eklektika upotreba teorija na
kakvu ponekad nailazimo u postprocesnoj arheologiji. Inae,
257
postoji raireno pogreno shvatanje da je postprocesna arheolo-
gija u velikoj meri zasnovana na poststrukturalistikoj teoriji. Upr-
kos tome to se u radovima Hoddera, Shanksa i Tilleya esto na-
laze mnoge upute na Derridu, Foucaulta i Barthesa, sredinji de-
lovi postprocesne arheologije su malo spojivi sa poststrukturali-
stikim miljenjem. Evo jednog primera: dok poststrukturalizam
zastupa radikalno umanjenje (decentriranje) uloge pojedinca,
veliki je deo postprocesne arheologije bio usmeren na to da pri-
pie praistorijskim ljudima kontrolu nad svojom sopstvenom si-
tuacijom. elelo se da se rehabilituje ovek koji je nestao u si-
stemskim analizama procesne arheologije. Individua i intencio-
nalnost su bez sumnje dve sredinje veliine u amerikoj i engle-
skoj postprocesnoj arheologiji.
Mi, dakle, nemamo nikakvu poststrukturalistiku arheologi-
ju, a poststrukturalistike analize ine zanemarljivo mali deo ar-
heoloke literature. Veina njih se i ne bavi kulturnoistorijskim
pitanjima, ve su to vie analize arheoloke prakse - jedna vrsta
metaarheologije (Tilley 1990, Bapty & Yates 1990, Brattli 1995,
258
osvetliti tehnike koje koristimo u naem sagledavanju prolosti.
Na taj nain njena najistaknutija funkcija jeste moda da stavlja
znak pitanja kraj onoga to u arheologiji smatramo datostima.
U nastavku u dati kratak uvod u neke sredinje crte poststruk-
turalizma, uglavnom polazei od radova Jacquesa Derride i Ro-
landa Barthesa. Zatim u pogledati ta to znai za nau sopstvenu
praksu s posebnim osvrtom na nau ulogu proizvoaa tekstova.
Nita van teksta?
Ako se itaju poststrukturalisti, a posebno Derrida, italac ne-
minovno nailazi na stalno ponavljanje napada na ono to se nazi-
va metafizikom prisutnosti" (i njoj blizak srodan pojam logo-
centrizam"). Derrida tvrdi da je to jedina metafizika koju znamo,
i da ona ini osnov celog zapadnog naina razmiljanja. Pod tim
ona podrazumeva da na nain ramiljanja pretpostavlja posto-
janje osnovnih jedinica ili jedan centar. On oduvek pretpostavlja
neto nepromenljivo, jedno stajalite izvan svake sumnje. Takvo
vrsto uporite moe uzeti oblik nekakve svesti, jednog boga ili
ljudske sutine (Derrida 1977, 1978).
U pokuaju da definie tu metafiziku Derrida kae da se ona,
izmeu ostalog, ispoljava ureujui svet u polarnosti - ekskluziv-
Svestad 1995). Uzrok tome je verovatno to je poststrukturalisti-
ko miljenje na mnogo naina nespojivo sa projektom prave"
arheologije, projektom utemeljenim na rekonstrukciji, poreklu i
evoluciji. Mada mnogi smatraju da su uspeli da se distanciraju od
te osnove, ona je i dalje temelj velikog dela naeg razmiljanja.
Ono provokativno i opasno" u poststrukturalizmu je moda upra-
vo to on izaziva taj osnov koji smatramo datim.
Ako se poststrukturalistika teorija i smatra vanom i znaaj-
nom za arheologiju, to nema veze sa onom normalnom, pragma-
tinom korisnosti teorije za koju se arheolozi obino zalau. Ona
e teko doprineli novim znanjem o trobrodnim dugim kuama
ili baciti novo i razjanjavajue svetio na izbrazdane ploe za pe-
enje hleba. Istina, metafora materijalna kultura kao tekst" poka-
zala se plodonosnom u mnogim kulturnoistorijskim analizama,
ali ona sama po sebi ne ini neko poststrukturalistiko polazite
(videti Tree poglavlje). Kako ja to vidim, najhitniji znaaj tog
tipa teorija jeste da one mogu doprineli uvidu u ono ime se
bavimo, kako se stvara arheoloko znanje i ime se bavimo, i time
ne dihotomije, gde je jedna strana nadreena drugoj: normalno
nenormalnom, ozbiljno neozbiljnom, dobro zlu, svesno nesve-
snom, najkrae reeno: pozitivno negativnom. Na odgovarajui
nain mislima se daje prednost u odnosu na jezik, a govoru nad
pismom. Ovu metafiziku dalje obeleava tenja ili elja za povrat-
kom prvobitnom, autentinom nivou, naime upravo takvom vr-
stom stajalitu. Taj siguran nivo stvara zatim osnov za miljenje u
terminima kao to su komplikacija", odstupanje", sluajnost"
itd. Svet se tako organizuje kroz polarnosti, ija se jedna strana
vrednuje kao bolja od druge. Ta druga strana je sekundarna, re-
metilaka, suvina, da, ak zagaujua i opasna.
Metafizika prisutnosti jasno dolazi do izraza kroz to kako se
odnosimo prema znaku ili simbolu. U okviru zapadnog miljenja
znak ima vanu funkciju, ali se posmatra kao neto to je sekun-
259 na kritikovanoj metafizici. Jedna od njih je razlika izmeu jezi-
darno i privremeno. Mi govorimo o znaku koji obeleava neto kog sistema i govora, to jest izmeu jedne dublje, primarne struk-
ili se odnosi na neto, to jest znak je sekundarno predstavljanje ture, i jednog povrinskog, sluajnog izraza. Druga je podela
neeg pravog, neeg vie prvobitnog to samo nije prisutno. Znak samog znaka na dva dela, na izraz i sadraj. Ta potonja razlika,
kae Derrida, otvara mogunost da se zamisli znaenje ili smisao
je zastupnik, bez ikakve druge vrednosti sem da predstavlja jed-
koji postoje samo u misli, dakle bez veze sa jezikom i jezikom
nu odsutnu stvarnost. Na cilj je meutim sve vreme da stignemo
igrom. To daje mogunost da se zamisli jedno spoljno i veno
iza znaka, do tog pomenutog stvarnog ili prvobitnog nivoa.
znaenje koje postoji sopstvenom snagom, i koje nije proizvod
Po Derridi, Saussureova strukturalna lingvistika otvara mo-
sadejstva razlika izmeu znakova. Zato se u Saussureovom pojmu
gunost da se raskrsti sa tom metafizikom. Kao to sam ve napo-
znaka zadrava metafizika razlika izmeu jedne primarne i jed-
menuo, Saussure smatra jezik sistemom znakova, u kome znaci
ne sekundarne jedinice (Derrida 1977:43-44, 1987:18-24).
dobijaju znaenje preko razlike izmeu njih. Pojedini znak ne-
Metafizika prisutnosti, koju Derrida i poststrukturalisti tako
ma uroeno, izolovano znaenje. Najbolja definicija znaka je zato
otro napadaju, obuhvata dakle uverenje da postoji neka stvarna
ono to on nije, njegova razlika u odnosu na druge znakove. U
supstanca koja je van sluajne igre jezika ili diskursa, jedna istinita
jeziku, kae Saussure, postoje samo razlike, bez pozitivnih ter-
stvarnost koja sama izmie (jezikoj) igri razlika. Po Derridi, taj
mina (videti peto poglavlje). Upravo je igra" izmeu razlika u
nain razmiljanja ima terapeutsku funkciju. Uspostavljajui ta-
jeziku ona koja stvara znaenje.
kvo vrsto uporite ili jednu metafiziku istinu izvan svake sum-
Taj potencijal u Saussurevoj teoriji je po Derridi oboren dru-
nje, pokuavamo da uklonimo egzistencijalni strah. Oseamo potre-
gim operacijama koje je on izveo, operacijama koje su poivale
260 ma bori.
bu za neim sigurnim, za uporitem prema kome se na kraju kra- Dekonstrukcija pokuava da iznese problem na videlo time
jeva sve moe upravljati. U zapadnoj svesti su misao i namera to radei iz dubine teksta, podriva njegovu logiku time to nje-
postali takvo uporite. Znaci i pismo ine samo sluajne i opasne gove sopstvene resurse i argumente okree protiv njega. Taj ob-
dodatke toj autentinoj stvarnosti. Zato je zapadno miljenje go- lik iitavanja" je relativno priznat u nauci o knjievnosti, u ana-
voru dalo prvenstvo u odnosu na pismo - govor je u neposred- lizi romana i poezije. Derridin projekat ini kontroverznim to
noj vezi sa milju, i tako je njena sigurnija predstava. Nasuprot to on na taj nain ita i naune i filozofske tekstove. Za poststruk-
tome, pismo je nesiguran i opasan dodatak. Ono se moe odvo- turaliste kao to su Derrida i Barthes ne postoji nikakva principi-
jiti od svog pisca i njegove namere, pa prema tome moe dovesti jelna razlika izmeu, s jedne strane, knjievnosti i, s druge stra-
do raznih nesporazuma. To prvenstvo misli (i govora) nad pi- ne, filozofskog ili naunog diskursa. Ili moda tanije, brie se
smom je, najkrae reeno, ono to Derrida opisuje kao logo- apsolutna suprotnost izmeu jezikih izraza kao injenica s jed-
centrizam" (Derrida 1977,1978:278-293). ne i jezikih izraza kao fikcije s druge strane. Poto su i romani i
Derridin filozofski projekat je vezan za pojam Rekonstrukcije nauka podreeni jezikim uslovima, ne moemo iskljuiti mo-
(Norris 1986). To je jedan oblik detaljnog iitavanja" iji je cilj
da otkrije kako linije argumentacije u jednom tekstu mogu biti u
meusobnom sukobu, kako logika teksta podriva samu sebe i
ukljuuje paradokse i protivrenosti. Jedan banalan ali lako shva-
tljiv primer moe biti da se pokae kako jedan tekst koji se izdaje
kao podrka enskoj perspektivi, dosledno koristi muke metafo-
re i muki rod zamenica, i na taj nain porie onu poruku za koju
se na recima bori. Ili jedan tekst koji iznosi argumente protiv
centralizacije vlasti, ali je u svojoj argumentaciji prinuen da ko-
risti kao polazite iste one metafore moi protiv kojih se na reci-
261
gunost da se pojave i dimenzije fikcionalnosti u onome to se
iskazuje kao injenica (Plshaugen 1988:34).
Derrida tvrdi da su filozofija i nauke zarad sopstvenog posto-
janja i identiteta zavisile od predstave o knjievnom diskursu, u
kome se mogu staviti na stranu odreeni aspekti jezika kao to su
fikcija i retorika. Roman postaje tako jeziki suprotni pol nauke,
njen ne-identitet. Ta opozicija izmeu nauke i knjievnosti, po
Derridi je bila nain nauke da se resi one pretnje koju joj upuu-
je jezik. Ona preduslovljava, kako to kae Roland Barthes, model
nauke bez jezika - to da nauna istina postoji kao nezavisna veli-
ina van jezike igre i pre nje. Opasnost i pretnja lee u tome to
nauka moe biti analizirana i dekonstruisana kao i bilo koji drugi
diskurs, poto on moe da postoji samo tako to je jezik. Ne
postoji nikakav spoljni ili neutralni prostor u kome on moe da
se razvija (Barthes 1986b).
Poststrukturalizam dakle slama predstavu o razlici izmeu tek-
sta i sirove stvarnosti" na koju se tekst odnosi. Kad Derrida kae
262
Arheologija kao tekst
Tvrdi se da je arheologija i svojim imenom i svojom sutinom
deo one metafizike tradicije koju Derrida kritikuje. Arheolozi
se po definiciji bave rekonstrukcijom, vraanjem jednog izgu-
bljenog vremena, jednog izgubljenog prisustva. Jer na ta drugo
upuuje re rekonstrukcija ako ne na prvobitno prisustvo, na
jedno izgubljeno prisustvo koje moramo pokuati da vratimo? U
arheolokoj praksi materijalna kultura je udna i dvosmislena
metafora tog prisustva. Polazei od jednog lanka engleskog ar-
heologa Timothyja Yatesa, pozabaviu se neto detaljnije ulogom
koju taj pojam ima u arheolokoj spoznaji (Yates 1990).
Uglavnom je prihvaeno da iako mi kao arheolozi ne moe-
mo da prouavamo prolost neposredno, ipak prouavamo delo-
ve realnosti iz prolosti (materijalnu kulturu). Roenje arheolo-
gije, Thomsenov trijumf, upravo je bilo u tome to se on udaljio
od pisanih izvora, od pisma. Materijalna kultura moe da ima dva
znaenja, kae Yates: prvo, ona je neposredni proizvod ljudske
delatnosti, ona nije predstavljena kao subjektivna pisaljka ili su-
bjektivan glas, i ona faktiki postoji sad i ovde. Mada je mogla da
bude izloena odreenim poremeajima nakon deponovanja (ero-
da ne postoji nita van teksta", on time ne kae, kako se to tvrdi
u mnogim vulgarnim prikazima njegovih radova, da nita ne po-
stoji van pisanog i govornog jezika. Ono to on smatra - veoma
pojednostavljeno - jeste da ne postoje nikakav smisao ili znae-
nje van igre razliitosti koje odgovaraju onima u jeziku. I u tek-
stu i u stvarnosti van njega znaenja se stvaraju kroz tu igru bes-
krajnih razlika u kojima znaci ukazuju na znake i gde nita nije
samo prisutno ili samo odsutno. Tumaenje - ili nauka - zato
nisu nita drugo nego zamena jednog lanca znakova drugim. Na
taj nain posmatrano, svet je uvek bio napisan; ta igra, taj opasni
dodatak za koji je pismo proglaeno, postoji oduvek. Zato je
pogreno tragati za nostalginim poreklom u kome takva igra raz-
lika ne postoji, to jest u kome bi predmeti trebalo da imaju smi-
sao po sebi bez uputa na druge znakove (Derrida 1977:158-159,
1987:26).
Nakon ovog uvoda u jedan mali deo poststrukturalistikog
miljenja Vratiu se arheologiji i pogledati koje bi posledice ono
moglo imati za shvatanje nae sopstvene prakse.
zija, habanje i tako dalje), ona esto postoji blizu svog izvornog
oblika, skoro identina sa svojim poreklom. Drugo, materijalna
kultura je tvrda, fizika, sirova, stvarna. Mi moemo dodirnuti i
osetiti predmete. Oni su daleko od dvosmislenosti pisma, oni
ine neposrednu prolost - ne tekst o prolosti. Ono to je vano
kod materijalne kulture, jeste njena materijalnost, kvaliteti njene
prisutnosti; njene vrednosti su solidna, trajna i fizika prisutnost.
Tako izgleda da materijalna kultura ispunjava ideal metafizike o
prvobitnoj, autentinoj ravni koja je jednostavna, nedodirnuta,
ista - prava supstanca koja je van sluajne igre jezika - ista
arheo-logija, bez remetilake arheo-grafije.
Arheolozi stalno nanovo istiu te kvalitete, koji skoro dobija-
ju karakter ontologije ili istine o materijalnoj kulturi. Ali, sme li
se upitati banalno i naivno: Kako i gde se to moe istai i
iskazati? Ta istina o kvalitetima materijalne kulture moe se
iskazati samo
263
jezikom, pismom i govorom. Da bi se podvukle i predstavile te
istine i pozitivni kvaliteti materijalne kulture, da bi se utvrdio
njen ne-pisani karakter, njeno utanje, moramo se predati jed-
nom mediju koji nema kvalitete koje bismo eleli. ovek mora
da upotrebi opasni dodatak" obeleen upravo onim kvalitetima
od kojih eli da se distancira. Taj apstraktni ideal odsustva pisma
ne moe se zato iskazati van jezika, mada izgleda da to ini pret-
postavku. Materijalna kulture moe postati nauni objekat samo
tako to biva pisana (Yates 1990:261-264).
Arheolozi su u maloj meri dodirivali tu problematiku, tu iro-
niju o jednom nepisanom objektu koji se mora napisati. Ali arhe-
ologija postoji, ako razmislimo, prvenstveno kao jezik ili tekst.
Svaka analiza, nastava, klasifikacija i opis su formulisani, saopte-
ni i sauvani u jeziku. Kad jedan materijalan objekat postane ar-
heoloki objekat, to ini nunim da se iskae kao tekst (izvetaj sa
iskopavanja, katalog nalaza i tako dalje). ak i jedan fotografisan
ili izloen objekat dobija svoj identitet iz jezika (to je no od
kriljca s jednom otricom", ovo je mikrolit") Postojanje i iden-
264
Moda zato kritika jezika i poststrukturalizam izazivaju takav
otpor u mnogim naukama, ukljuujui i arheologiju. Ljudi vide
da se nevinost jezika i njegov status garanta logikog zakljuivanja
gube sa tom kritikom. Norveki prouavalac drutva 0yvind Plsha-
ugen ukazao je na one okolnosti u sociologiji koje ovde mogu
biti relevantne (Plshaugen 1988). On kae da je kritika pozitivi-
zma doprinela tome da veina sociologa danas smatra svoju nauku
normativnom. Ljudi su spoznali da ne postoji neki neutralni
prostor u kome se moe istraivati van spoljnih uticaja; nauka je
deo drutva. Pa ipak, ak i kritiki raspoloeni naunici odbijaju
da posmatraju svoju sopstvenu naunu spoznaju kao deo jedne
jezike igre i jednog jezikog iskustva. Prozirnost jezika ne biva
dovedena u sumnju; on je medij koji se moe savladati kao i
pravila logike. Razlog zbog koga se to ne dovodi u sumnju, jeste
delom zabrinutost da e se naunost izgubiti, delom strah da se
nee moi savladati ona jezika igra u koju se ovek uputa:
Potreba da ovek savlada samoga sebe ovde dobija oblik potre-
be da se savlada jezik, a pozitivistiki kritiar veruje da logiki kriteriji
naunosti to garantuju. Tako se stvara uverenje o mogunosti operi-
sanja na naunoj osnovi, to daje potrebno oseanje sigurnosti. Zato
se ulae tako mnogo truda u odbijanje jezikokritikog gledita, da-
titet arheologije su dakle nerazdvojivo vezani za jezik.
Reenje te dileme izmeu materijalnog ideala i tekstualnog
postojanja nalazi se u preutnom prihvatanju transparentnosti
jezika - prihvaena, ali naravno neproverena hipoteza o tome da
se stvarnost pojavljuje kroz jezik u neiskvarenom obliku. Za nau-
ku je, kako kae Roland Barthes,
jezik samo orue, za koje se ona odluuje da ga uini to prozirnijim,
to neutralnijim, i koje potpuno podreuje naunim okolnostima (ope-
racijama, hipotezama, rezultatima) za koje se tvrdi da postoje izvan
jezika i imaju istoriju pre njega. Zato, s jedne strane i pre svega, ima-
mo sadraj naune poruke, koji je sve, a s druge strane i nakon toga,
jeziki oblik kome je poveren zadatak da prenese tu poruku, ali koji
sam nije nita. (Barthes 1986b:4)
U arheologiji, kao i u mnogim drugim naukama, to vienje
pisma je skoro jedino koje vlada - vienje koje zastupa nevin,
realistian nain pisanja bez stila, retorike ili jezike igre, jedno
shvatanje da je graa sama ta koja govori (Olsen 1990:192-196).
kle, one kritike koja se ustremljuje na formalna merila zakljuivanja
kao najvii sud nauke. (Plshaugen 1988:41)
A sad da preemo na moda najvaniji od svih arheolokih
tekstova, terenski izvetaj. To je tekst koji se nalazi izmeu sloje-
va doivljene stvarnosti i nauno sagledane stvarnosti.
Izvetaj sa terena
Izvetaj sa iskopavanja ili terenski izvetaj moda je najuobi-
ajeniji arheoloki tekst, ali ipak onaj o kome se najmanje govo-
ri. Kad obavljamo arheoloko iskopavanje, uklanjamo slojeve,
strukture i artefakte. Milioni geolokih, arheolokih, botanikih i
hemijskih jedinica i tvari se uklanjaju iz svog konteksta i odvajaju
jedni od drugih. Fotografijama, merenjima, crteima i dnevni-
265
kim belekama dokumentuje se ono to se smatra najvanijim.
Terenski izvetaj koji e se, nadamo se, napisati u nekoj ne suvie
dalekoj budunosti, treba da opie one procedure, otkrivanja i
opservacije koje su uraene. One strukture i oni slojevi koji su
iskopavanjem uklonjeni jednom zanavek, moraju se na neki na-
in nanovo stvoriti i smestiti u terenski izvetaj, koji postaje naj-
vaniji izvor za taj lokalitet. Poto vie ne moemo otii do samog
stanita - ono je izgubljeno - na najvaniji izvor je jedan tekst. I
mada ovek, naravno, ne uzima zdravo za gotovo sve to ita u
jednom terenskom izvetaju, takav izvetaj ipak ima sopstveni auto-
ritet, zato to je autentian, zasnovan na linom uvidu - on je
takorei jedini preostali svedok onoga to je bilo. Zato je teko
imati jake primedbe protiv onoga to pie u njemu.
Terenski izvetaj se retko pominje, retko prikazuje i faktiki
retko se umnoava. Tiina koja vlada oko njega u arheolokim
raspravama, moe biti prouzrokovana moda pomalo tekim sa-
znanjem da su naa najvanija izvorna graa tekstovi. Ali bez obzi-
266
ju boljom. Ali kad sednemo kod kue i piemo terenski izvetaj i
oseamo potrebu za kontrolom i redom, oseamo da se moramo
pokazati sposobnim i vetim terenskim arheolozima, onda ne mo-
emo da dozvolimo da se ta sumnja i taj haos oglase. Moramo da
ih potisnemo: mora da je bilo tako - da, bilo je tako. Daleko od
onih iritirajuih komentara i zamerki koje nam upuuju gomile
iskopane zemlje moemo konstruisati nae stanite. Terenski iz-
vetaj stvara red, mir, prisiljava mnoge nesavladive strukture i iz-
gubljene slojeve da se predaju.
Moda nevoljno moramo ipak prihvatiti da arheologija nije
samo materijalna kultura. Ne samo da tekstu dajemo preutnu
prihvatljivost kao mediju za misli i nalaze, ve faktiki sasvim zavi-
simo od njega. Mi zavisimo od njegove retorike da bismo dobili
red i kontrolu. Arheolozi vole materijalnu kulturu, vole stanita i
strukture, ali hoe da one budu jasne i razgovetne, da se pojav-
ljuju kao same sebi identine, kao spoj izraza i sadraja. Paradok-
salno je da nam upravo jezik daje sredstvo - stvarajui tvreno
oponaanje u jeziku moemo savladati uasavajuu viestranost
kojoj nas izlau iskopavanje ili praistorijski artefakti. Tekstovi, u
obliku jednostavnih, itljivih, jednodimenzionalnih terenskih iz-
vetaja, slue tome da u jedno vrsto znaenje zatvore igru razli-
ka i znaenja. Pomou retorikih tehnika italac lako postaje r-
ra na to teko se moe zaobii injenica da terenski izvetaj stvara
jednu dilemu u arheolokoj praksi, dilemu koja se moe ilustro-
vati reju:predstava. Jer ruku na srce, kako se jedna mnogostra-
na i vieznana struktura moe jednostavno odslikati u jednom
linearnom tekstu? Sve ono vreme dok ne iskopavamo velike ili
male prie, sa uvodom, analizama i gotovo protumaenim za-
kljucima, koji su onda problemi da proizvedemo onaj tip izve-
taja koji piemo? ta se dogaa u tom prelasku sa terena na tekst,
koji se - u svakom sluaju pre neke eventualne dekonstrukcije -
pojavljuje kao jednodimenzionalan i jednoglasan (videti Larsen
et al. 1993)?
Svi koji su uestvovali u iskopavanjima znaju koliko su to
problematina materija i kontekst: da li se ovaj sloj zavrava ovde?
ta je ona tamna struktura onde? ta e se dogoditi ako kopamo
jo malo - ooo, sasvim je nestala! Ako uklonimo ono kamenje
onde, bie to mnogo jasniji zid, zar ne? Svi mi poznajemo haos i
oseanje da ne shvatamo ta je ono to iskopavamo ili kako je to
nastalo. Loe vreme, mamurluk i enja za kuom ne ine situaci-
tva autoriteta pisca - stanite govori jednim glasom.
ta s time moemo uiniti? Da li arheolozi treba da podvrgnu
svoje lanke, knjige i terenske izvetaje dubinskoj tekstualnoj
analizi? Da li treba da prouavamo kako retorika, jezike metafo-
re i druga tekstualna sredstva doprinose stvaranju prolosti i ar-
heolokih objekata? Moe li to da doprinese pogledu koji bi nam
omoguio da piemo drugaije, na manje autoritaran i vie plura-
listiki nain?
To je tema koju socijalni antropolozi (Clifford 1988, Clifford
& Marcus 1986, Hastrup 1992, Hastrup & Hervik 1994) obraduju
i dosta dugo problematizuju, dok su se arheolozi samo u skrom-
noj meri zanimali za takva pitanja (videti, meutim, Gardin 1980,
Hodder 1989, Tilley 1989, Fotiadis 1992, Solli 1996b). Moe li se
267
ipak zamisliti da je mogue pisati, na primer, terenske izvetaje
na takav nain da otvaraju prostor za vie glasova i podstiu na
kritiko itanje i dijalog? Jedan eksperimentalan nain pisanja
terenskih izvetaja mogao bi biti upotreba dvostrukog" teksta, sa
dva glasa koja govore istovremeno, u kome se jedan glas suprot-
stavlja drugom, komentarie ga i razgovara" sa njim.To nas, me-
utim, ne srne zavesti da poverujemo da bi jedan takav terenski
izvetaj dao ispravnu ili objektivnu predstavu iskopane strukture.
Namera mora biti da postanemo kritiki svesni i vieglasja stanita
i svih drutvenih i strunih preduslova koje imamo kad hoemo
da tumaimo ono to smo iskopali.
Savremena informaciona tehnologija danas otvara daleko na-
prednije naine pravljenja terenskih izvetaja u kojima se moe
izbei jednostavna narativna struktura i u kojima pieva kontrola
nad tekstom ne nestaje, ali se bar smanjuje. Ostaje da se vidi
kakav e uticaj to imati na oblikovanje terenskih izvetaja i kon-
strukciju arheolokih tekstova uopte. Moda je to malo po stra-
ni, ali teko je ne razmiljati kako nova informaciona tehnologija
268
se temeljio iskljuivo na materijalnoj kulturi. Nakon njega je sle-
dila neprekidna struja arheologa - Worsaae, Hildebrand, Mller,
Montelius - koji su gradili dalje na tom materijalnom temelju i
irili ga. Na taj nain je praistorija predstavljena kao nepisano
podruje znanja koje eka na svoje otkrie, a kada arheoloka
misao to bude prihvatila, ono e vremenom dobiti svoju ispravnu
predstavu u knjigama i na muzejskim izlobama.
Jedna druga arheologija, jedna fukoovska varijanta, verovat-
no e okrenuti naglavake takve predstave. Ona e upitati na ko-
joj je taki bilo mogue govoriti o jednoj praistoriji i jednoj isto-
riji, koja pravila i koje tehnologije su uinile moguim stvaranje
praistorije" kao objekta znanja i razluile je od ostalih podruja
znanja? Ta arheologija e iu usmeriti na stvaralaku ulogu dis-
kursa i ukazati da ono to ini da nam praistorija izgleda jasna i
razgovetna, i da je objekat naeg saznanja, upravo jeste red koji
je ugraen u ogromne arhive pisma (knjige, lanci, katalozi, te-
renski izvetaji) i pridruenim muzejskim tehnologijama. Nije,
dakle, prvo postojao jedan objekat dostupan prouavanju, jedna
praistorija na kojoj su arheolozi mogli da otre svoje snage im je
otkrivena. Arheoloka nauka i njen predmet znanja su nastali kao
delovi istog procesa, oni su oboje proizvodi pravila koja uprav-
svojim razliitim i virtuelnim grananjima omoguava slamanje vre-
menske i prostorne strukture kazivanja i moda na kraju moe i
da doprinese tome da izmeni nae sopstveno shvatanje vremena
i prostora uopte. Je li to ta individualizujua proizvodna snaga
koja e nas na kraju krajeva prevesti u postmodernu? U tom slua-
ju moda emo morati da priznamo Mancu da je donekle bio u
pravu u svojoj tvrdnji da promene proizvodnih snaga dovode do
novih naina miljenja.
Komentari
Istorija arheologije je na mnogo naina istorija odsustva pi-
sma. Onako kako se ta istorija izlae, najkrae reeno radi se o
tome da je Christian Jrgensen Thomsen negde oko 1820. godi-
ne ustanovio troperiodni sistem - kameno, bronzano i gvozdeno
doba. Istini za volju, drugi, kao Lauritz Schebye Vedel Simonsen,
tvrdili su to i ranije, ali su to bile pisane tvrdnje. Thomsenovo
otkrie je imalo autentinu osnovu utemeljenu na nalazima; on
ljaju onim to se moe rei (Foucault 1989, Olsen & Svestad 1994,
Brattli 1995, Svestad 1995).
Ta perspektiva pokree mnogo problema i vodi do novih pi-
tanja. Da li ono to je ovde reeno znai da je arheologija (samo)
tekst, da ne postoji nita van jezike igre i retorike? Zar to ne bi
dolo u ozbiljan sukob sa argumentima da materijalna kultura
igra vanu ulogu u drutvu i ini alternativu verbalnom ili pisa-
nom znanju o svetu (Peto poglavlje)? Zar nije upravo to ona le-
pa ulica na koju mnogi upozoravaju?
Da okrenem film malo unazad: mnogo ta je u praktinom
ljudskom znanju i drutvenom znanju ne-jeziko u tom smislu
da se ne verbalizuje ili ne taloi u pisanim tekstovima. To se ma-
nifestuje u praksi, u rutinskim delanjima. Materijalna kultura igra
vanu ulogu u strukturiranju toga iskustva. Materijalna kultura je
269
takoe znak, tiha razmena rei" koja saoptava smisao snagom
razlika i slinosti (i na taj nain je ve pisana"). Vano je da mi
kao arheolozi to postavimo kao temelj naeg itanja" materijalne
kulture. To bi trebalo da preporui da posvetimo daleko veu
panju onoj ulozi koju materijalna kultura igra u dananjem dru-
tvu.
Arheologija se, meutim, ne sastoji samo od materijalne kul-
ture, ona je nauka o materijalnoj kulturi i drutvima iz prolosti.
Kao arheolozi, mi pokuavamo da iznesemo smisaone iskaze o
tom objektu. Nauke su jezik ili metajezik", to jest one su jezik
koji opisuje druge jezike ili sisteme. Arheologija je metajezik o
prolosti i materijalnoj kulturi. Nauni jezici su shvatani kao neu-
tralni i reprezentativni, tvrdilo se da oni treba da stvaraju potpu-
nu kopiju objekta koji prouavaju. Tvrdi se da je njihov interes
sadraj, ono o emu govore, ne jezik ili govorni inovi po sebi.
Zato, kako kae Barthes, izgleda da se pretpostavlja nauka bez
jezika.
270
poruuju u svom analitikom" pristupu jeziku. To neproblema-
tino slavljenje jasnoe" u nainu pisanja bilo je, meutim, u
ii obuhvatne kritike izmeu ostalih i Rolanda Barthesa. Za nje-
ga je jasan" nain pisanja podjednako retoriko sredstvo; ono je
jedan stil koji obeleava odreeni tip rasprave - onaj iji je cilj
da nagovori (Barthes 1984:49).
Nain na koji se tekst konstruie dodaje naim podacima va-
ne izvanempirijske dimenzije. To vidimo naroito u nainu na
koji jedna narativna (kazujua) struktura doprinosi naoj grai
oseanje vremena. Jednoj istoriji naseljavanja napisanoj kao hro-
noloki prikaz od kamenog doba do srednjeg veka sam tekst daje
odreeni oblik istorinosti. Svojom linearnom strukturom on
objektima i zbivanjima o kojima se pie daje tok, jednu vremen-
sku dimenziju koju ne moemo iskopati. To vidimo i po tome
kako nai tekstovi o naunim problemima pozajmljuju - mada
esto nesvesno - zaplet i sredstva iz knjievnih anrova, na pri-
mer kriminalistikog anra. Arheoloki tekstovi i kriminalistika
knjievnost imaju jasne sline crte: mi prvo iznosimo jedan pro-
blem (jednu zagonetku), zatim iznosimo na videlo momente za
reavanje zagonetke, da bismo je razreili na kraju knjige ili tek-
sta. I dok su arheolozi raspoloeni da se predstave kao neka vrsta
naunog odgovora na Sherlocka Holmesa, ipak su malo voljni da
Arheoloki iskazi se ne sastoje samo od pisanih tekstova ili
govornog jezika. Oni se sastoje i od naina postavljanja predmeta
po muzejima, na primer od tipolokih nizova dijagrama, slika,
crtea, karata rairenosti i tako dalje. Ali to je ipak potpuno pod-
reeno jezikim iskazima. Arheologija ne moe izbei jezik; ona
potpuno i temeljito zavisi od njega. Ja sam pokuao da proble-
matizujem na odnos prema tom jeziku: ta se dogaa kad mi
piemo arheologiju? Moemo li pretpostaviti da nae znanje o
svetu, prolosti i materijalnoj kulturi nije pod uticajem onog me-
dija pomou kojeg iskazujemo to nae znanje? Da li je jezik pro-
zor, pasivan posrednik stvarnosti, ili je jedna kreativna struktura
sa svojim sopstvenim pravilima kako da oblikujemo i tumaimo
na objekat?
Arheoloki argumenti su zasnovani na teorijskim razmiljanji-
ma, logici i podacima. Istovremeno ima malo mesta za sumnju da
su jezike tehnike i sredstva delovanja od odluujueg znaaja u
konstruisanju logikih i ubedljivih argumenata - na primer ja-
snim, razgovetnim i loginim jezikom, kako to pozitivisti pre -
im se tekstovi anrovski porede sa tekstovima Arthura Conana
Dovlea.
Izloiti ozbiljne naune tekstove jezikoj kritici i prouavati
kako se metafora, trop i retorika figura ukljuuju u konstrukcije
povezanosti i argumenata, ne znai da se tim tekstovima oduzima
ozbiljnost. To ne znai da logika biva podreena retorici ili dru-
gim nivoima ili kvalitetima teksta. Ono to to znai, jeste da kao
to smo u velikoj meri morali da uvidimo da se ne moemo po-
naati odvojeno od drutva i sociopolitikog konteksta u kome
se nauka nalazi, moramo biti spremni da prihvatimo da ne moe-
mo imati nekakav pozitivistiki odnos prema jeziku i pismu - to
jest, kao prema neemu to mi ili kontroliemo ili se prema tome
odnosimo neutralno.
271
Izlaz
To je kao da sam zalutao i pitam neku osobu za put kui, koja
kae da e me povesti sa sobom i hoda sa mnom po ravnom i dobrom
putu. On se iznenada zavri. I onda moj prijatelj kae: sve to mora
da uini, jeste da odavde nae put kui (Wittgenstein 1995:92).
David Clarke je 1973. godine napisao da je arheologija izgu-
bila svoju nevinost. Prolo je ono vreme, tvrdio je on, kada je
arheolog mogao da bude blaeno nesvestan teorijskih i metodo-
lokih problema i da se pouzda u ono to je intuitivno ispravno.
Nije vie dovoljno znati napamet grau. Da bi postala nauka, ar-
heologija mora da kao temelj svojih istraivanja postavi iskazane
i jasno definisane modele i procedure. Kroz razliite eksplicira-
ne" postupke zasnovane na drutvenoj teoriji, geografskim i pri-
rodnonaunim metodima, savremenoj kompjuterskoj tehnici i
statistici, procesna arheologija je dovela arheologiju na nauni
nivo (Clarke 1973). Kao to je poznato, to je dovelo do novog
272
pravoverja, novog tunelskog vida, u kome je jedna novosteena
nauna nevinost zatiena pozitivistikom nevinou. I kao to su
kulturni arheolozi protestovali to procesna arheologija nepri-
stojno remeti antikvarnu idilu, ona je samu sebe uvukla u rovove
kada su snage naoruane kritikom pozitivizma i drutvenom teo-
rijom izale na bojno polje 15-20 godina kasnije.
Danas, kad izgleda da se najvei deo barutnog dima slegao,
moemo nazreti obrise jednog drugog arheolokog krajolika - je-
dan krajolik u kome bavljenje arheologijom ne znai ukljuivanje
u jedinstveni teorijski reim ili nekakav drugi regionalni kanon
(kao to je skandinavski), i u kome unaokolo ne jau disciplinski
vitezovi koji zahtevaju potvrdu o ispravnom arheolokom duhu,
ve gde su ljudi nauili da ive sa razlikama. I gde je jedini konsen-
zus upravo prihvatanje toga da postoji vie naina bavljenja nau-
kom. To znai i ruenje barijera i ograda izmeu pojedinih grana
nauke koje i spreavaju pogled i zatvaraju put ka uvidu.
U ovoj knjizi sam pokuao da predstavim razliita teorijska
gledita unutar arheologije i u pogledu na nju. Sigurno postoje

gledita koja nedostaju i primeri neuravnoteenih i subjektivnih

prikaza. Ne nudi se nikakvo novo jedinstvo ili nekakva nova u-
desna terapija koja e nam dati bolje ili sigurnije znanje o pro-
losti. Ali nadam se da e knjiga podstai elju da se dalje ita i
pie, da se i proire i susretnu ona shvatanja arheologije koja su
ovde predstavljena. Najkrae reeno, knjiga je mogla da bude
napisana i drugaije. Ona ne pokuava da kae to je tako". Njen
cilj je da itaoca podstakne da zapone svoje sopstveno pisanje.

Literatura

Adorno, T. W & M. Horkheimer 1972. Dialectic of enlightenment, Her-

 der & Herder, New York.
Adorno, T. W & M. Horkheimer 1992. Kulturindustri, Opplysning som
massebedrag, Oslo.
Alnses, K. 1996. Historien om Norge, bd. l, Gyldendal, Oslo.
Althusser, L. 1977. For Marx, NLB, London.
Althusser, L. & E. Balibar, 1970. Reading Capital, NLB, London.
Andersen, S. H. 1973. vergngen fra aeldre til yngre stenlder i Syd-
Skandinavien set fra en mesolitisk synsvinkel. I P Simonsen & G.
Stamso Munch (ed.), Bonde-veidemann bofast-ikke bofast i nor-
disk f orhistorie, Troms0 Museums Skrifter XIV
Andersen, V 1979. Filosofisk Hermeneutik. In: J.K. Bukdahl et al., Filoso-
fien etter Hegel, Gyldendal, K0benhavn.
Anderson, B. 1983. Imagined communities: reflections on the origins
and spread of nationalism, Verso, London.
Arnold, B. 1990. The past as propaganda: totalitarian archaeology in Nazi
Germany. Antiquity 64:464-478.
Arwill-Nordbladh, E. 1995. Paradoxen Hanna Rydh. Arkeologi, emancipa-
tion och konstruktion av kvinnlighet. In: J. Nordbladh (ed.), Arke-
ologiska liv. Om att leva arkeologiskt, Gotarc, Serie C: Arkeologi-
ska Skriftar, no. 10.
Bahn, R 1989. Bluffyour way in archaeology, Ravette Books, Horsham.
Barley, N. 1994. Smashing pots. Feats of clay from Africa, British Muse-
um Press, London.
274 literature, i R. Barthes, The rustle of
Barret, J. 1987. Fields of discourse: reconstituting a social archaeology. language, Blackwell, Oxford. Baune, 0. 1994. Karl Popper. In: T.
Critique of Anthropology 1 (3):5-l6. Barret, J. 1994. Fragments B. Eriksen (ed.), Vestens tenkere bd.
from antiquity: an archaeology of social life III, Aschehoug, Oslo. Becker, C. J. 1979. Arkeologien i Danmark- i
in Britain, 2900-1200 BC, Blackwell, Oxford. Barth, F. 1966. gr, i dag og i morgen. Fortid
Anthropological models and social reality. Proceedings of og Nutid XXVIII:3-11. Bender, B. 1978. Gatherer-hunter to
the Royal Society 1966, London. farmer: a social perspective". World
Barth, F. 1969. Introduction. In: F. Barth (ed.), Ethnic groups and boun- Archaeology 10:204-222. Bergman, J. 1972. Ethnos und
daries, Gyldendal, Oslo. Bardies, R. 1973. Mythologies, Paladin Books, Kulturkreis. Zur Methodik der Ur-
London (norsk utgave, geschichtswissenschaft. Prhistorische Zeitschrift 47:105-110.
Mytologier 1991). Berteisen, R., A. Llehammer & J. R. Nss (red), 1987. Were they all
Barthes, R. 1984. Writing degree zero & Elements of semiology, Jonat- men? An examination of sex roles in prehistoric society. AmS-Varia
han Cape, London. 17,
Barthes, R. 1985. The fashion system, Jonathan Cape, London. Barthes, Stavanger. Bellinger, R. L. 1987. Archaeological approaches lo
R. 1986a. The death of the author, i R. Barthes, The rustle of hunter-gatherers.
language, Blackwell, Oxford. Barthes, R. 1986b. From science to Annual Review of Anthropology 16:121-142. Binford, L. R.
1962. Archaeology as anthropology. American Antiquity
 28:217-225 Binford, L. R. 1968. Archaeological perspectives. In:
S. R. Binford & L. R.
Binford, New perspectives in archaeology, Aldine, Chicago.
276
Childe, V G. 1933. Is prehistory practical? Antiquity VII:410-418.
Childe, V G. 1936. Man makes himself, London.
ChUde, V G. 1942. What happened in history, Penguin, Harmondsworth.
Childe, V G. 1951a. Social Evolution, London.
Binford, L. R. 1972. An archaeological perspective, Seminar Press, New York.
Binford, L. R. 1978. Nunamiut ethnoarchaeology, Academic Press, New York
Binford, L. R. 1981. Bones: Ancient men and modem myths, Academic
Press, New York.
Binford, L. R. 1983. Working at archaeology, Academic Press, New York
Binford, L. R. (ed.) 1977. For theory building in archaeology, Academic
Press, New York
Boserup, E. 1965. The conditions of agricultural growth, Aldine, Chicago.
Bottomore, T. 1984. The Frankfurter school, Tavistock Publications, London.
Bourdieu, P. 1977. Outline of a theory of practice, Cambrigde University
Press, Cambridge.
Bourdieu, P. 1995. Distinksjonen. En sosiologisk kritikk av dmme-
kraften, Pax, Oslo.
Brallli, T. 1995. Evolusjonismen og det moderne. Ein analyse av tilkom-
sten av arkeologien som vitskapleg disiplin. Stensilserie B nr. 36,
Institutt for samfunnsvitenskap, Universitetet i Troms.
Brush, K. 1988. Gender and mortuary analysis in pagan Anglo-Saxon ar-
chaeology. Archaeological Review from Cambridge 7(l):76-89.
Brgger, A. W. 1925. Det norske folk i oldtiden. Instituttet f or sammenlig-
nende kulturforskning serie A, Forelesninger, Via, Oslo.
Brndsted, J. 1977. De eldste tider. Danmark indtil r 600, Politikens
Forlag, Kbenhavn.
Burstrm, M. 1989- Arkeologiskt perspektivmedvetande. Stockholm Ar-
chaeological Reports 23.
Burstrm, M. 1990. Jrnframstllning och gravritual. En strukturalistisk
tolkning av jrnslagg i vikingatida gravar i Gstrikland. Fornvnnen
85:261-271.
Carmichael, D.L.; J. Hubert, B. Reeves & A. Schanche (ed.) 1994. Sacred
sites, sacred places, Routledge, London.
Champion, T. & S. Shennan 1986. Why the congress had to go on. Archa-
eological Review from Cambridge 5 (1):109-113.
Childe, V G. 1925. The dawn of European civilization, Kegan Paul, London.
Childe,V.G. 1926. The Aryans-a study of Indo-European origins, London.
Childe, V G. 1929. The Danube in prehistory, Oxford.
Childe, V G. 195 lb. Prehistoric migrations in Europe. Instituttet for
sammenlignende kulturforskning, Oslo.
Childe, V G. 1956. Society and knowledge, New York.
Clark, G. 1939. Archaeology and society, Methuen, London.
Clarke, D. L. 1968. Analytical Archaeology, Methuen, London.
Clarke, D. L. 1973. Archaeology: the loss of innocence. Antiquity 47:6-18.
Clifford,;. & G. E. Marcus 1986. Writing culture: the poetics and politics of
ethnography, University of California Press, Berkeley & Los Angeles
Collingwood, R. G. 1946. The idea of history, Oxford University Press,
London.
Conkey, M. W & J. D. Spector 1984. Archaeology and the study of gender.
Advances in Archaeological Method and Theory, vol.7, s.1-38.
Dahlberg, F. (ed.) 1974. Woman the Gatherer. New Haven.
Damm, C. 1994. Arkeologisk materiale i et feministisk perspektiv: Hvor-
for og hvordan? KAN. 17-18 (1994):28-51.
Deetz, J. 1965. The dynamics of stylistic change in Ankara ceramics.
Illinois studies in anthropology 4, Urbana.
Deetz, J. 1977. In small things forgotten. The archaeology of early Ame-
rican life, Anchor books, New York.
Deloria, V 1973. God is red Delta Books, New York.
Derrida, J. 1977. Of grammatology, Johns Hopkins University Press, Bal-
timore.
Derrida, J. 1978. Writing and difference, Routledge & Kegan Paul, London.
Derrida, J. 1987. Positions, The Athlone Press, London.
Dommasnes, L. H. 1976. Yngre jernalder i Sogn -forsk p sosial rekon-
struksjon. Upublisert magistergradsavhandling i arkeologi, Univer-
sitetet i Bergen.
Dommasnes, L. H. 1982. Late Iron Age in western Norway. Female roles
and rankes as deduced from analysis of burial customs. Norwegi-
an Archaeological Review 15 (1-2):
278
Fivelstad, E. 1979. Om Max Webers sosiologi. In: M. Weber, Makt og
byrkrati, Gyldendal, Oslo.
Fjelland, R. 1981. Vitenskapsteori, Universitetsforlaget, Oslo.
Flannery, K. 1967. Culture history v. culture process: a debate in Ameri-
Dommasnes, L. H. 1987. Tanker rundt et program for arkeologisk kvinne-
forskning. KAN. 1987-5:3-26.
Droysen, J. G. 1977. Historik. Band I: Rekonstruktion der ersten
vollstndigen Fassung der Vorlesungen (1857) Grundriss der Hi-
storik, Fromann-Holzboog, Stuttgart-Bad Cannstatt.
Droysen, J. G. 1986. History and the historical method. In: K. Mueller-Vollmer
(ed.), The hermeneutics reader, Blackwell, Oxford.
Eagleton, T. 1986. Marxism, structuralism and post-structuralism. In: T.
Eagleton, Against the grain. Essays 1975-1985, Verso, London.
Earle, T. K. & R. W Preucel 1987. Processual archaeology and the radical
critique. Current Anthropology 28:501-538.
Egebak, N. 1972. Fra tegnfunktion til tekstfunktion: Introduktion til
semiotik, Berlingske Leksikon Bibliotek, Kbenhavn.
Ehrenberg, M. 1992. Women inprehistory, British Museum Press, London.
Eidheim, H. 1971. Aspects of the Lappish minority situation, Universi-
tetsforlaget, Oslo.
Elzinga, A. 1975. Objectivity and partisanship in science. Ethnos 1975 (1-
4):406-427.
Engels, F. 1972 (1884). The origin of the family, private property and
the state, Pathfinder Press, New York.
Engelstad, E. 1991. Images of power and contradiction: feminist theory and
post-processual archaeology. Antiquity 65:502-514.
Eriksen, T. B. 1994. Undringens labyrinter, Universitetsforlaget, Oslo.
Eriksen, T. H. 1994. Kulturelle veikryss. Essays om kreolisering, Univer-
sitetsforlaget, Oslo.
Eriksen, T. H. 1996. Kampen om fortiden. Et essay om myter, identitet
og politikk, Aschehoug argument, Oslo.
Fans, J. 1983. From form to content in the structural study of aesthetic
systems. In: D. Washburn (ed.), Structure and cognition in art,
Cambridge University Press, Cambridge.
Feyerabend, P. 1978. Against method. Online of an anarchistic theory of
knowledge, Verso, London.
Fisher, A. 1974. Introduktion af korn og kvg i Sydskandinavien, en be-
folkningspresmodel. Kontaktstencil 8:91-111.
can archaeology. Scientific American 217:119-122.
Flannery, K. 1968. Archaeological system theory and early Mesoamerica.
In: B.J. Meggers (ed.), Anthropological archaeology in the Ameri-
cas, Anthropological Society of Washington, Washington.
Flannery, K. 1973. Archaeology with the capital "S". In: C. Redman (ed.), Rese-
 arch and theory in current archaeology, John Wiles and Sons, New York
Flannery, K. 1983- The golden Marshalltown: a parable for the archaeo-
logy of the 1980s. In: M. Freilich (ed.), The pleasures of anthropo-
logy, Mentor Books, New York.
Flgstad, K. 1988. Tyrannosaurus text, Samlaget, Oslo.
Fotiadis, M. 1992. Units of data as development of disciplinary codes. In:
J.-C. Gardin & S. Peebles (ed.), Representations in archaeology,
Indiana University Press, Bloomington.
Foucault, M. 1979- Discipline andpunish. The birth of the prison, Pengu-
in Books, Harmondsworth (norveko izdanje 1977).
Foucault, M. 1985. The archaeology of knowledge, Tavistock Publicati-
ons, London.
Foucault, M. 1989. The order of things. An archaeology of the human scien-
ces, Tavistock Publications, London (norveko izdanje 1996).
Fried, M. H. 1967. The evolution of political society, Random House,
New York.
Friedman, J. 1974. Marxism, structuralism and vulgar materialism. Man
9:444-469.
Friedman, J. &M. Rowlands (prir.) 1978. The evolution of socialsystems,
Duckworth, London.
Fritz, J. M. & F. T. Plog 1970. The nature of archaeological explanation.
American Antiquity 35:405-412.
Fukuyama, F. 1992. The end of history and the last man, The Free Press,
New York.
Gadamer, H. G. 1981. Truth and method, Sheed and Ward, London.
280
Hagen, A. 1972. Man and nature: Reflections on culture and ecology.
Norwegian Archaeological Review 5:1-22. Hansen, A. M. 1904.
Landnm i Norge. En udsigt over bosetningens
historie, Kristiania. Hansen, M. A. 1979. ksen. In: M.A.
Galtung, J. 1974. After Camelot. In: I. L. Horowitz (red.), The rise and fall
of project Camelot, MIT Press, Cambridge, Mass.
Gardin, J-C. 1980. Archaeological constructs: an aspect of theoretical
archaeology, Cambridge University Press, Cambridge.
Gero, J. & M. Conkey (prir.) 1991. Engendering archeaology: women
and prehistory, Blackwell, Oxford.
Gibbon, G. 1989. Explanation in archaeology, Blackwell, Oxford.
Giddens, A. 1976. New rules of sociological method, Hutchinson, London.
Giddens, A. 1979. Central problems in social theory, Macmillan, London.
Giddens, A. 1981. A contemporary critique of historical materialism,
Macmillan, London.
Giddens, A. 1984. The constitution of society. Outline of a theory of
structuration, Polity Press, Cambridge.
Giddens, A 1987. Social theory and modem sociology, Polity Press, Cambridge.
Giddens, A. 1990. The consequences of modernity. Polity Press, Cambridge.
Gimbutas, M. 1989. The language of the gddes. Thames and Hudson,
London.
Gjessing, G. 1951. Arkeologi og etnografi. Viking XV: 115-136.
Gjessing, G. 1977. Ideer omkring frhistoriske samfunn. Universitetets
Oldsakssamlings Skrifter 2, Oslo.
Glassie, H. 1975. Folk housing in Middle Virginia, The University of
Tennessee Press, Knoxville.
Godelier, M. 1975. Bas och verbygnad. Studier i marxistisk antropolo-
gi, Pan/Norstedts, Stockholm.
Graves-Brown, P., S.Jones & C. Gamble (ed.) 1996. Cultural Identity and
archaeology, Routledge, London.
Groube, 1978. The hazard of anthropology. In: M. Spriggs (ed.), Archae-
ology and anthropology, British Archaeological Reports, supple-
ment series 19, Oxford.
Habermas, J. 1969. Vitenskap som ideologi. Gyldendal, Oslo.
Hagen, A. 1953. Sostelid. Studier i jernalderens gardssamfunn. Universi-
tetets Oldsakssamlings Skrifter 4, Oslo.
Hagen, A. 1970. Refleksjoner over noen arkeologiske problemstillinger
og tolkningsmuligheter. Viking 1970:111-162.
Hansen, Vlven og jomfruen og
andre essays, Gyldendal, Oslo. Harding, S. 1986. The science
question in feminism, Open University
Press, Milton Keynes. Harper, K. 1986. Give me my father's body.
The life of Minik, the New
 York Eskimo, Blacklead Books, Frobisher Bay. Harris, M. 1965.
The myth of the sacred cow. In: A. Leeds & A.P Vayda
(ed.), Man, culture, and animals, American Association for the
Advancement of Science, Washington. Hastrup, K 1992. Writing
ethnography: state of the art. In: J. Okety & H.
Callaway (ed.), Anthropology and Autobiography, Routledge, London.
Hastrup, K. & P. Hervik (ed.) 1994. Social experience and anthropologi-
cal knowledge, Routledge, London. Hawkes, C. 1954. Archaeological
theory and method: some suggestions
from the Old World. American Anthropologists 56:155-168
Held, D. 1980. Introduction to critical theory: Horkheimer to Haber-
mas, Hutchinson, London. Helskog, E. 1983. The Iversfjord
locality. A study of behavioral patterning
during the Late Stone Age of Finnmark, North-Norway. Troms
Museums Skrifter, vol. XLX. Hempel, C. 1968. Explanation in
science and history. In: R H. Nidditch
(ed.), The philosophy of science, Oxford University Press, London.
Henriksen, J. 1995. Hellegropene. Fornminner fra en funntom periode.
Upublisert hovedoppgave i arkeologi, Universitetet i Troms.
Hesjedal, A. 1991. Helleristninger som tegn og tekst. Upubl. Magister-
gradsavh. i arkeologi, Universitetet i Troms. Hesjedal, A. 1994.
The hunters' rock art in northern Norway. Problems in
chronology and interpretation. Norwegian Archaeological Revi-
ew 27 (1):1-14.
282
Multiple ways of knowing the past. Southern Illinois University at
Carbondale, Occasional Papers no. 10, Carbondale.
Hodder, I. (ed.) 1982c. Symbolic and structural archaeology. Cambrid-
ge University Press, Cambridge.
Hestmark, G. 1994. Paul Feyerabend. In: T. B. Eriksen (ed.), Vestens ten-
kere bd. III, Aschehoug, Oslo.
Higgs, EJ. &M.R. Jarman 1975. Paleoeconomy. In: E.S. Higgs (ed.),Pale-
oeconomy, Cambridge University Press, Cambridge.
Hildebrand, H. 1873. Den vetenskapliga fomforskningen, hennes up-
pgift, behofoch rtt, Stockholm.
Hill, J. N. 1977. Systems theory and the explanation of change.. In: J. N.
Hill (ed.), Explanation of prehistoric change, University of New
Mexico Press, Albuquerque.
Hjrungdal, T. 1991. Det skjulte kjnn. Patriarkal tradisjon og femini-
stisk visjon i arkeologien belyst med fokus p en jernalderkon-
tekst, Acta Archaeologica Lundensia 8 (19).
Hobsbawn, E. 1983. Introduction: Inventing traditions. In: E. Hobsbawn
& T. Ranger (ed.), The invention of traditions, Cambridge Univer-
sity Press, Cambridge.
Hodder, I. 1979. Economic and social stress and material culture patter-
ning. American Antiquity 44:446-454.
Hodder, I. 1982a. Symbols in action. Cambridge University Press
Hodder, I. 1982b. The present past: an introduction to anthropology f or
archaeologists, Pica Press, New York.
Hodder, I. 1984a. Archaeology in 1984. Antiquity 58:25-32.
Hodder, I. 1984b. Burials, houses, women and men in the European Neo-
lithic. In: D. Miller & C. Tilley (ed.), Ideology, power and prehistory,
Cambridge University Press, Cambridge.
Hodder, I. 1985. Post-processual archaeology. Advances in archaeologi-
cal method and theory 8:1-26.
Hodder, I. 1986. Reading the past. Cambridge University Press.
Hodder, 1.1987. The contribution of the long term. In: I. Hodder (ed.), Archa-
eology as long-term history, Cambridge University Press, Cambridge.
Hodder, I. 1989. Writing archaeology: site reports in context. Antiquity
63:268-274.
Hodder, I. 1990. The domestication of Europe, Blackwell, Oxford.
Hodder, I. 1991. Postprocessual archaeology and the current debate. In:
R.W Preucel (ed.), Processual and postprosessual
archaeologies.
Hood, B. 1988. Sacred Pictures and Sacred Rocks: Ideological and Social
Space in the North Norwegian Stone Age. Norwegian Archaeologi-
cal Review, vol.21, nr.2, s.65-81.
Hougen, B. 1947. Fra seter til grd. Studier i norsk bosetninghistorie,
 Norsk arkeologisk selskap, Oslo.
Hubert, J. 1988. The disposition of the dead. World Archaeological Bulle-
tin 2:12-39.
HubertJ. 1991.After the Vermillion accord: developments in the reburial
issue". World Archaeological Bulletin nr. 5:113-118.
Isaac, R. 1982. The transformation of Virginia 1740-1790, University of
North Carolina Press, Chapel Hill.
Jennbert, K. 1984. Den produktiva gvan. Tradition och innovation i
Sydskandinavien fr omkring 5300 r sedan. Acta Archaeologica
Lundensia 4 (16).
Jensen, J. 1979- Oldtidens samfund. Tiden intil r 800. Dansk Socialhi-
storie bd. 1.
Jensen, J. 1988. Ur-europeren. In: H. Boll-Johansen & M. Harbsmeier
(ed.), Europas opdagelse: Historien om en id, Christian Ejlers
Forlag, Kbenhavn.
Jensen, J. 1993. 25 rs arkologi i Danmark. In: S. Hvass & B. Storgaard
(ed.), Da klinger i muld...25 rs arkologi i Danmark, Det Kgl.
Nordiske Oldskriftselskab/Jysk Arkologisk Selskab, rhus.
Jensen, R. 1988. Anteckningar om postprocessuell arkeologi. In: . Hyen-
strand (ed.), Samhllsteori och kllmaterial - aktuell arkeologi
II, Stockholm Archaeological Reports 21, Stockholm.
Johannesen, K. 1985. Tradisjoner og skoler i moderne vitenskapsteori,
Sigma, Bergen.
Johansen, A. B. 1969. Hyfjellsfunn ved Lrdalsvassdraget. Den teoreti-
ske bakgrunn og de frste analyseforsk. rbok for Universitetet i
Bergen 1968, 4:1-159.
284
Kristiansen, K. 1978b. The consumption of wealth in Bronze Age Denmark
In: K. Kristiansen & C. Paludan-Mller (ed.), New directions in Scandinavian
archaeology, Studies in Scandinavian Prehistory and Early history,
Nationalmuseeet, Kbenhavn.
Kristiansen, K. 1984. Ideology and material culture: an archaeological per-
Johansen, A.B. 1974. Forholdet mellom teori og data i arkeologi og andre
erfaringsvitenskaper. Arkeologiske Skrifter l, Bergen.
Johansen, A.B. 1982. Arkeologiens teori og data. Fornvnnen 77:212-225.
Johnsen, H. 1992. Arkeologi og erkjenning. Problem ogpremissar i den
arkeologiske teoridebatten med scerleg vekt p tida etter I960,
upublisert magistergradsavhandling i arkeologi, Institutt for sam-
funnsvitenskap, Universitetet i Troms.
Johnsen, H. & B. Olsen. 1992. Hermeneutics and archaeology. On the
philosophy of contextual archaeology. Americal Antiquity 57
(3):419-436.
Kallhovd, K. 1994. Den kulturhistoriske orden. En analyse med utgang-
spunkt i Leksaren, upublisert hovedfagsoppgave i arkeologi, Uni-
versitetets Oldsakssamling, Oslo.
Keene, A. 1979- Prehistoric hunter-gatherers of the decidious forest: a
linear programming approach to Late Archaic subsistence in the
Saginaw Valley (Michigan), Department of anthropology, Univer-
sity of Michigan, University Microfilms, Ann Arbor.
Keller, C. 1978. Arkeologi - virkelighetsflukt eller samfunnsforming,
Universitetsforlaget, Oslo.
Kleppe, E. Johansen, 1975. Antropologisk arkologi. Et teoretisk og meto-
disk bidrag. Arkeologiske skrifter II, Bergen: 107-115.
Klindt-Jensen, O. 1975. A History of Scandinavian Archaeology,
Thames and Hudson, London.
Kohl, PL. 1981. Materialist approaches in prehistory. Annual Review of
Anthropology 10:89-118.
Kossina, G. 1911.Die Herkunft der Germanen. Zur Methode der Sie-
dlungsarchologie, Ny-opptrykk 1978 \Mannus-Bibliothek 6, Man-
nus-Verlag, Bonn.
Kossina, G. 1926. Ursprung und Verbreitung der Germanen in vor- und
frgeschichtlicher Zeit, Berlin.
Kristeva, J. 1986. Revolution in poetic language. In: T. Moi (ed.), The
Kristeva Reader, Blackwell, Oxford.
Kristiansen, K. 1978a. Dansk arkologi - fortid og fremtid. Fortid og
Nutid XXVII:279-319.
spective. In: M. Spriggs (ed.),Marxistpersepctives in archaeology,
Cambridge University Press, Cambridge.
Kristiansen, K & C. Paludan-Mller (ed.) 1978. New directions in Scandi-
navian archaeology, Studies in Scandinavian Prehistory and Early
history, Nationalmuseeet, Kbenhavn.
Kuhn, T. 1962. The structure of scientific revolutions, University of Chi-
 cago Press, Chicago (norsk utgave 1996).
Kuper, A. 1978. Anthropologists and anthropology. The British School
1922-72, Penguin, Harmondsworth.
Larsen, J.E.; B. Olsen, A. Hesjedal & I. Storli 1993. Camera archaeologica-
rapportfra et feltarbeid, Troms Museums Skrifter XXIII, Troms.
Larsen, M.T. 1987. Orientalism and the ancient Near East. Culture and
History 2:96-115.
Larsson, T.B. 1986. The Bronze Age metalwork in southern Sweden. Ar-
chaeology and Environment 6, Ume.
Leach, E. 1970. Lvi-Strauss (Fontana Modern Masters), Fontana Paper-
backs, Glasgow.
Leach, E. 1973. Concluding adress. In: C. Renfrew (ed.), The explanation
of cultural change, University of Pittburgh Press, Pittsburgh.
Lee, R. & I. DeVore. 1968. Man the Hunter, Aldine, Chicago.
Leone, M. 1971. Review of New Perspectives in Archaeology, edited by
Sally R. & Lewis R. Binford. American Antiquity 36 (2):220-222.
Leone, M. 1981. The relationhip between artifacts and the public in out-
door history museums. Annals of the New York Academy of Scien-
ces 1981:301-313.
Leone, M. 1982. Some opinions about recovering mind. American Anti-
quity 47 (4):742-760.
Leroi-Gourhan, A. 1964. Le geste et la parole I. Technique et langage.
Albin Mischel, Paris.
286
Mandt, G. 1992. Hva styrer vre valg av tolkningsmodeller? KAN. 13-14
(1992):78-113.
Mandt, G. 1995. Tilbakeblikk p 10 r med K.A.N. KAN. 19-20 (1995) :9-
22.
Marcuse, H. 1968. Det en-dimensjonale mennesket, Pax forlag, Oslo.
Leroi-Gourhan, A. 1965. Le geste et la parole II. La mmoire et les
rythmes. Albin Mischel, Paris.
Leroi-Gourhan, A. 1968. The evolution of Paleolithic art. Scientific Ameri-
can 218 (2):58-68. Levi-Strauss, C. 1966. The Savage Mind, Weidenfeld
&Nicolson, London.
Levi-Strauss, C. 1979. Structural anthropology, Penguin Books, Harmon-
dsworth.
Lewis-Williams, J. D. 1972. The syntax and function of the Giant's Castle
Rock Paintings. South African Archaeological Bulletin 29:93-103.
Lewis, Williams, J. D.; J. F. Buder-Adam & M. O. Sutcliffe 1979. Some concep-
tual and statistical difficulties in the interpretation of southern Afri-
can rock art. South African Journal of Science 75:211-14.
Lukcs, G. 1971. History and class consciousness, MIT Press, Cambridge,
Mass.
McGhee, R. 1977. Ivory for the Sea-Woman: the symbolic attributes of a prehi-
storic technology. Canadian Journal of Archaeology 1:141-159-
Madsen, T. 1995. Archaeology between facts and fiction: the need for an
explicit methodology. In: M. Kuna & N. Venclov (ed.), Whiter
archaeology? Papers in honour of Evzen Neustupny, Institute of
archaeology, Praha.
Mahler, D. 1977. Frkapitalistiske produktionsomrder med speciell hen-
blikp neolitikum i Sydskandinavien, et modelforsg. Kontaktstencil
14:51-62
Malmer, M. 1962. Jungneolitische Studien. Acta Archaeologica Lunden-
sia 8 (2).
Malmer, M. 1963. Metodproblem inom jrnlderens konsthistoria. Sak-
forskningens metodiska grunder. Acta Archaeologica Lundensia 8
(3): 11-38.
Malmer, M. 1995. Grunden til mitt arkeologiska liv. In: J. Nordbladh (ed.),
Arkeologiska liv. Om att leva arkeologiskt, Gotarc, Serie C: Arke-
ologiska Skriftar, no. 10.
Mandal, D. 1993. Ayodhya: archaeology after demolition, Orient Long-
man, New Dehli.
Marx, K. 1975. Verker i utvalg 2: skrifter om den materialistiske histo-
rieoppfatning, Pax forlag, Oslo.
Marx, K. & F. Engels, 1975. Fra den tyske ideologi. In: K. Marx, Verker i
utvalg 2: skrifter om den materialistiske historieoppfatning, Pax
forlag, Oslo.
Masterman, M. 1970. The nature of a paradigm. In: I. Lakatos & A. Mu-
 sgrave (ed.), Proceeding of the international colloquium in the
philosophy of science, London.
Maure, M. 1995a. The exhibition as theatre. Nordisk Museologi 1995
(2): 155-168.
Maure, M. 1995b. Dukker, gjenferd og skuespillere. Bondekulturen isce-
nesatt av Artur Hazelius, Bernhard Olsen og Anders Sandvig. Dug-
nad 1-1995:57-91.
Miller, D. & C. Tilley (ed.) 1984. Ideology, power and prehistory, Cam-
bridge University Press, Cambridge.
Moberg, C. A. 1969. Introduktion till arkeologi. Natur och kultur, Stoc-
kholm.
Moberg, C. A. 1978. Some developments in North European prehistory in
the period 1969-7'6. Norwegian Archaeological Review 11:6-17.
Montelius, O. 1900. Typologien eller utvecklingslran tillmpad p det
mnskliga arbetet. Svenska fornminnefreningens tidskrift bd.
10:237-268.
Montelius, 0.1905. Orienten och Europa. Antiqvarisk tidskrift f or Sveri-
ge, del. 13:241-252.
Moore, H. 1986. Space, text and gender. An archaeological study of the
Marakwet of Kenya, Cambridge University Press, Cambridge.
Moore, H. 1988. Feminism and anthropology, Polity Press, Cambridge.
Morgan, H. L. 1964 (1877). Ancient society, Harvard University Press,
Cambridge, Mass..
288
Odner, K. 1972. Ethno-historical and ecological settings for economic
and social models of an Iron Age society. In: D.L. Clarke (ed.), Models
in archaeology, London.
Odner, K. 1973. konomiske strukturer p Vestlandet i eldre jernalder,
upublisert avhandling, Historisk Museum, Bergen.
Mller, S. 1884. Mindre Bidrag til den forhistoriske Archologis Metho-
de. II. Den archologiske Sammenligning som Grundlag for Slut-
ning og Hypothese Aarbgerfor nordisk Oldkyndighed og Histo-
rie 1884:183-203.
Mueller-Vollmer, K. (ed.) 1986. The hermeneutics reader, Blackwell, Ox-
ford.
Myhre, B. 1964. Metodeproblem i seinere rs arkeologisk forskning. Sta-
vanger Museums rbok 1964:5-28.
Myhre, B. 1978. Agrarian development, settlement history and social
organization in SW Norway in the Iron Age. In: K. Kristiansen
& C. Paludan-Mller (ed.), New directions in Scandinavian
archaeology, Studies in Scandinavian Prehistory and Early hi-
story, Nationalmuseeet, Kbenhavn.
Myhre, B. 1991. Theory in Scandinavian archaeology since 1969: a view from
Norway In: I. Hodder (ed.), Archaeological Theory in Europe, London.
Myrvoll, E. 1992. Stil og samfunn i Varanger 2200 - Of.Kr. Upubl. magi-
stergradsavh. i arkeologi, Universitetet i Troms.
Nilsson, S. 1837. Udkast til Jagtens og Fiskeriets Historie paa den scandi-
naviske Halve. Urda, et norsk antiqvarisk-historisk Tidskrift
1:249-273.
Nordbladh, J. & T. Yates 1990. This virgin text: between sex and gender in
archaeology. In: I. Bapty & T. Yates (ed.), Archaeology after struc-
turalism. Post-structuralism and the practice of archaeology. Ro-
uthledge, London.
Nordenborg, L.N. 1994. Arkeologi og politik. En arkeo-politisk analyse av
faghistoria i tida 1900-1960. Varia 26, Universitetets Oldsakssa-
mling, Oslo.
Nordenstam, T. 1987. Pra kunst til vitenskap. Humanintenskapenes grun-
nlag i et historisk perspektiv, Sigma, Bergen.
Norris, C. 1986. Deconstruction. Theory and practice, Methuen, London.
Nsman, U. 1995. Finns en nordisk tradisjon i dagens nordiska arkeologi.
Nicolay 65/66:8-15.
Odner, K 1969. Ullshelleren iValldalen, Rldal. En studie i kologiske
tilpasninger. rbok for Universitetet i Bergen 1969, Bergen.
Odner, K. 1985. Modellbygging og etnisitet. In:J.R. Nss (ed.), Arkeologi
og etnisitet. AmS-Varia 15, Stavanger.
Olsen, B. 1984. Stabilitet og endring. Produksjon og samfunn i Varan-
ger 800 f Kr. - 1700 e.Kr. Upubl. magistergradsavh. i arkeologi,
Universitetet i Troms.
Olsen, B. 1986. Norwegian archaeology and the people without (pre-
)history: or how to create a myth of a uniform past. Archaeologi-
cal Review from Cambridge 5(l):25-42.
Olsen, B. 1987a. Arkeologi, tekst, samfunn. Fragmenter til en post-proses-
suell arkeologi. Stensilserie B, historie/arkeologi, nr.24, Universi-
tetet i Troms.
Olsen, B. 1987b. Stability and Change in Saami Band Structure in die
Varanger Area of Arctic Norway, AD 1300 - 1700. Norwegian Ar-
chaeological Review 20 (2):65-81.
Olsen, B. 1988. Interaction between hunter-gatherers and farmers: et-
hnographical and archaeological perspectives. Archeologia Polski
XXXIII:425-433.
Olsen, B. 1990. Roland Bardies: From sign to text. In: C. Tilley (red),
Reading Material Culture, Blackwell, Oxford.
Olsen, B. 1991a. Kjelmyfunnenes virkningshistorie" og arkeologi. Vi-
king 1991:65-87.
Olsen, B. 199 lb. Metropolises and satellites in archaeology: on power
and asymmetry in global archaeological research. In: R. W. Preucel
(ed.), Processual andpostprosessual archaeologies. Multiple ways
of knowing the past. Southern Illinois University at Carbondale,
Occasional Papers no. 10, Carbondale.
Olsen, B. 1993. Det arkeologiske museum. Momenter til en kritikk. Nor-
disk Museologi 1993 (1):45-60.
Olsen, B. & A. Svestad, 1994. Creating prehistory: archaeology museums
and die discourse of modernism. Nordisk Museologi 1994-1:3-20.
290
dling (red), Perspectives on attitudes assessment: surveys and
their alternatives. Manpower Reserach and Advisory Services,
Smithsonian Institutions, Technical Report nr. 2. Rathje, W & M.
McCarthy 1977. Regularity and variability in contempo-
Opedal, A. 1994. Arkeologien og det nasjonale. Grdshistorisk forsk-
ning og nasjonale identitetsprosesser i tida 1905-1955, upubli-
sert magistergradsavhandling, Universitetets oldssakssamling, Oslo.
Paludan-Mller, C. 1978. High Atlantic food gathering in northwestern
Zealand: ecological conditions and spatial representations. In: K.
Kristiansen & C. Paludan-Mller (ed.), New Directions in Scandi-
navian Archaeology, Studies in Scandinavian Prehistory and Early
history, Nationalmuseeet, Kbenhavn.
Paludan-Mller, C. 1995. Museums betydning - den fraktale udfordring.
Nordisk Museologi 1995-1:3-10.
Person, P. 1979. vergngen frn mesolitikum till neolitikum ur en marxi-
stisk synsvinkel. Kontaktstencil 16:130-144.
Piggot, S. 1965. Ancient Europe, Edinburgh University Press, Edinburgh.
Plog, F. 1975. Systems theory in archaeological research. Annual Review
of Anthropology 4, 207-224.
Plog, S. 1983. Analysis of style in artifacts. Annual Review of Anthropo-
logy 12:125-143.
Plshaugen, 0.1988. Behersker vi kunsten lese og skrive? Bemerkninger
til Habermas Derrida-lektyre. Sosiologi i dag 3/1988:3-41.
Raab, L. & A. Goodyear 1984. Middle-range theory in archaeology: a
critical review of origins and applications. American Antiquity
49(2):255-258.
Radcliffe-Brown, A.R. 1929. A further note on Ambrym. Man, 1929.
Randsborg, K. 1974. Social stratification in Early Bronze Age Denmark.
Prbistorische Zeitschrift 49:38-61.
Rao, N. 1995. Ethics, archaeology and World Archaeological Congress.
Economic and Political Weekly, 15. juli 1995:1725-1728.
Rappaport, R. A. 1968. Pigs for the ancestors. Ritual in the ecology of a
New Guinea people, Yale University Press, New Haven & London.
Rappaport, R.A. 1971. Ritual, sanctity and cybernetics. American Anthro-
pologist 73;
Rathje, W 1984. The garbage decade. American behavioural scientist 28
(l):9-29.
Rathje, W. & W. W. Huges 1975. The garbage project as a nonreactive
approach: garbage in...garbage out. In: H. W Sinaiko & L. A. Broe-
rary garbage. In: S. South (ed.), Research strategies in historic
archaeology. Academic Press, Ny York.
Renfrew, C. 1967. Colonialism and Megalithismus. Antiquity 41:276-288.
Renfrew, C. 1972. The emergence of civilisations: the Cyclades and the Aege-
an world in the third millenium be, Methuen, London. Renfrew, C.
1973. Before civilisation: the radiocarbon revolution and
prehistoric Europe, Penguin Books, Harmondsworth. Renfrew, C.
1976. Megaliths, territories and populations. In: S. J. DeLaet
(ed.), Acculturation and continuity in Atlantic Europe, De Tem-
pel, Brussel. Renfrew, C. 1983. Divided we stand: aspects of
archaeology and informa-
tion. American Antiquity 48 (1):3-16. Renfrew, C. 1987.
Archaeology and language. The puzzle of Indo-Euro-
pean origins, Jonathan Cape, London. Renfrew, C. 1989.
Comments. Norwegian Archaeological Review 22
Ricouer, P. 1981. Hermeneutics and the human sciences, Cambridge Uni-
versity Press, Cambridge.
Rorty, R. 1979. Philosophy and the mirror of nature, Blackwell Oxford.
Rorty, R. 1991. Objectivity, relativism and truth, Cambridge University
Press, Cambridge. Rowlands, M. 1987. Europe in prehistory: a
unique form of primitive
capitalism? Culture & History 1. Rowley-Conwy, P. 1984. The
laziness of the short-distance hunter: the
origins of agriculture in western Denmark/CMma/ of Anthropolo-
gical Archaeology Rui, L. M. 1995. Et arkeologisk materiale fra
middelalder-Oslo i feministisk
perspektiv. K.A.N. 19-20 (1995): 55-72. Sackett, J. R. 1982.
Approaches to style in lithic archaeology. Journal of
Anthropological Archaeology 1:59-112.
292
Schleiermacher, F. 1986. General hermeneutics. In: K. Mueller-Vollmer
(ed.), The hermeneutics reader, Blackwell, Oxford.
Scott, J. 1986. A userul category of historical analysis. The Amrican Histo-
rical Review 91 (5):1053-1075.
Service, E. R. 1962. Primitive social organization, Random House, New
Sackett, J. R. 1985. Style and ethnicity in the Kalahari: a reply to Wiessner.
American Antiquity 50:154-160.
Sahlins, M. 1969. Economic anthropology and anthropological econo-
mics. Social Science Information 8.
Sahlins, M. 1976. Culture and practical reason, University of Chicago
Press, Chicago.
Sahlins, M. 1985. Islands of history, University of Chicago Press, Chicago.
Said, E. W 1978. Orientalism. Routledge & Kegan Paul, London.
Salmon, M.H. 1976. Deductive" versus inductive" archaeology. Ameri-
can Antiquity 41 (3) : 376-381.
Sauer, C. O. 1952. Agricultural origins and dispersals, New York.
Saussure, F. 1974. Course in general linguistic, Fontana, Glasgow.
Schaaftsma, C. F. 1991- Truth dwells in the deeps: lessons from quantum
theory for contemporary archaeology. In: R.W Preucel (ed.), Pro-
cessual and postprosessual archaeologies. Multiple ways of kno-
wing the past. Southern Illinois University at Carbondale, Occasio-
nal Papers no. 10, Carbondale.
Schanche, A. 1993. Kulturminner, identitet og etnisitet. Dugnad 4,
1993:55-64
Schanche, A. & B. Olsen, 1983. Var de alle nordmenn? En etno-politisk kritikk av
norsk arkeologi. Kontaktstensil 22-23:115-146.
Schanche, K. 1988. Mortensnes, en boplass i Varanger. En studie av
samfunn og materiell kultur gjennom 10.000 r. Upubl. magiste-
rgradsavh. i arkeologi, Universitetet i Troms.
Schanche, K. 1989. Arkeologi og feminisme. K.A.N. 1989-8:13-33.
Schanche, K. 1994. Gressbakkentuftene i Varanger. Boliger og sosial
struktur rundt 2000 f.Kr., Upublisert dr.art.-avhandling, Insitutt
for samfunnsvitenskap, Universitetet i Troms.
Schiffer, M. B. 1976. Behavioral archaeology, Academic Press, New York.
Schiffer, M. B. 1987. Formation processes of the archaeological record,
University of New Mexico Press, Albuquerque.
Schiffer, M. B. 1988. The structure of archaeological theory. American
Antiquity 53 (3):46l-485.
York.
Shanks, M. & C. Tilley 1987a. Reconstructing arcbaeology, Cambridge
University Press, Cambridge.
Shanks, M. & C. Tilley 1987b. Social theory and arcbaeology, Polity Press,
Cambridge.
Shennan, S. 1986. Towards a critical archaeology? Proceedings of the
 Prebistoric Society 52:327-356
Shetelig, H. 1910. Arkeologien i nutiden. Samtiden 21.
Slagstad, R. 1980. Positivisme og vitenskapsteori. Et essay om den nor-
ske positivismestriden, Universitetsfrlaget, Oslo.
Slocum, S. 1975. Woman the gatherer: Male bias in anthropology. In: R. R.
Reiter (ed.) Toward an anthropology of woman, New York.
Solli, B. 1996. Narratives of Ve0y. On the poetics and scientifics of archaeo-
logy. In: P Graves-Brown, S. Jones & C. Gamble (ed.) 1996. Guttural
Identity and arcbaeology, Routledge, London.
Spaulding, A.C. 1988. Distinguished lecture: archaeology and anthropo-
logy. American Anthropologist 90 (2): 261-271.
Steward, J. 1955. Theory of culture change, University of Illinois Press,
Urbana.
Sturrock, J. (ed.) 1979. Structuralism and since. From Lvi-Strauss to
Derrida, Oxford University Press, Oxford.
Svestad, A. 1995. Old sakenes orden. Om tilkomsten av arkeologi,
Universitetsfrlaget, Oslo.
S0rensen, M. L. S. 1988. Is there a feminist contribution to archaeology?
Archaeological Review from Cambridge 7 (1):9-20.
S0rensen, M. L. S. 1992. Gender archaeology and Scandinavian Bronze
Age studies. Norwegian Archaeological Review 25 (1):31-50.
Tallgren, A. M. 1937. The method of prehistoric archaeology. Antiquity
11:152-161.
294
Vestre, B. 1994. David Hume. In: T.B. Eriksen (ed.), Vestens tenkere bd. II,
Aschehoug, Oslo.
Wallerstein, I. 1991. Untbinking social science, Polity Press, Cambridge.
Watson, P. J., S. A. LeBlanc & C. L. Redman, 1971. Explanation in archae-
ology: an explicitly scientific approach, Columbia University
Taylor, W 1948. A study of arcbaeology, Memoars of the American Anthro-
pological Association 69, New York.
Thuen, T. 1995. The questfor equity. Norway and the Saami cballenge,
ISER Books, St.John's.
Tilley, C. 1989. Excavation as theatre. In: G. Trotzig & G. Valne (ed.),
Archaeology and society. Large scale rescue operations - the-
ir possibilities and problems, ICAHM Report nr. l, Stockholm.
Tilley, C. 1990b. Claude Lvi-Strauss: Structuralism and beyond. In: C.
Tilley (ed.), Reading material culture, Blackwell, Oxford.
Tilley, C. 1991. Material Culture as Text. The Art of Ambiguity.
Blackwell, Oxford.
Tilley, C. (red) 1990a. Reading material culture, Blackwell, Oxford.
Tj0nneland, E. 1994. Thomas Kuhn. In: T.B. Eriksen (ed.), Vestens tenke-
re bd. III, Aschehoug, Oslo.
Trigger, B. 1981. Marxism and archaeology. In: S. Mintz, M. Godelier & B.
Trigger (ed.), On Marxian perspectives in anthropology. Essays
in honor of H-Hijer, Urdena Publications, Malibu.
Trigger, B. 1984. Alternative archaeologies: nationalist, colonialist, impe-
rialist. Man 19:355-370.
Trigger, B. 1989.A history of archaeological thought, Cambridge
University Press, Cambridge.
Ucko, P 1987. Academiv freedom and apartheid: the story of the World
Archaeological Congress, Duckworth, London.
Valen, G. 1994. Kj0nnsrelasjoner i fortidige jeger-samler-samfunn: De
arkeologiskeforestillingene og bevisene. En analyse avfagtradi-
sjoner og "feminismen" i norsk arkeologi, upublisert hovedfag-
soppgave i arkeologi, Instituti for samfunnsvitenskap, Universite-
tet i Troms0.
Valen, G. 1995. Hva har endringen i analogibruken betydd for framstillin-
gen av kj0nnsrelasjoner i arkeologien? K.AN. 19-20 (1995):23-34.
Veit, U. 1989- Ethnic concepts in German prehistory: a case study on the
relationship between cultural identity and archaeological objecti-
vity. In: S. J. Shennan (&A.), Archaeological approaches to cultural
identity, Unwin Hyman, London.
Press,
New York. Welinder, S. 1975. Prehistoric agriculture in eastern
Middle Sweden. Acta
Archaeologica Lundensia 4. Welinder, S. 1977. Ekonomiska
prosessar i frhistorisk expansion. Acta
Archaeologica Lundensia 8.
Welinder, S. 1979. Prehistoric demography. Acta Archaeologica Lundensia 9.
Welinder, S. 1994. Strindberg som arkeologikritiker, Almquist & Wiksell
International, Stockholm. White, H. 1978. Tropics ofdiscourse.
Essays in cultural criticism, Johns
Hopkins University Press, Baltimore. White, H. 1984. The
question of narrativity in contemporary historical
theory. History and theory 23:1-33 Widgren, M. 1985.
Archaeology and geography in Sweden. Common re-
search themes and contrasting views in the last twenty years. Ar-
chaeology and environment 4:155-162. Wiessner, P. 1983. Style and
social information in Kalahari projectile po-
ints. American Antiquity 48:253-276. Wiessner, P. 1985. Style or
isochrestic variation? A reply to Sackett^wen-
can Antiquity 50:160-165. Winterhalder, B. & E. A. Smith 1981.
Hunter-gatherer Foraging Strategi-
es, University of Chicago Press, Chicago. Wittgenstein, L. 1995.
Filosofi og kultur. Spredte bemerkninger. Cappe-
len, Oslo. .Wobst, M. H. 1977. Stylistic behavior and information
exchange. In: C. L.
Cleland (ed.), For the director: Research essays in honor of James
B. Grifn, University of Michigan Museum of Anthropology Papers
in Anthropology, no. 6l, Ann Arbor. Worsaae, J. J. A. 1843.
Danmarks Oldtid oplyst ved Oldsager og Grav-
bie, K0benhavn.
Wylie, A. 1992. The interplay of evidental constraints and political inte-
rests: recent archaeological research on gender. American Antiqu-
ity 57 (l):15-35.
Yates, T. 1990. There is nothing outside of the text. In: C. Tilley (ed.),
Reading material culture, Blackwell, Oxford.
Yentsch, A. 1991. The symbolic dimension of pottery: sex-related atribu-
tes of English and Anglo-American household pots. In: R.H. McGu-
ire & R. Paynter (eds.), The archeology of inequality, Blackwell,
Oxford.
Zimmermann, L. 1989- Human bones as symbols of power: native Ameri-
cans viewes of "grave-robbing" archaeologists. In: R. Layton (ed.),
Conflicts in the archaeology of living traditions, Unwin Hyman,
London.
Zvelebil, M. 1995. At the interface of archaeology, linguistics and gene-
tics: Indo-European dispersals and the agricultural transition in
Europe. Journal of Anthropological Archaeology 3 (1):33-70.
berg, N. 1929. Typologie (Typologische Methode). Reallexikon der Vor-
geschichte bd. 13:508-516.
Aberg, N. 1948. Modestrmningar inom nordisk fornforskning.
Fornvnnen VII:274-281.
 Izdavanje ove knjige pomogla je norveka agencija
MUNIN - Marketing Unit for Norwegian International Non-Fiction.

CIP-
,
902.001
902:316.72
902:165
,
Od predmeta do teksta : teorijske
perspektive arheolokih istraivanja / Bjornar
Olsen ; preveo s norvekog Ljubia Raji. -
Beograd : Geopoetika 2002 (Beograd :
igoja tampa). - 296 str. ; 20 cm. (Edicija
Teorija)
Prevod dela: Fra ting til tekst. - Tira
500. - Bibliografija: str. 257-295.
ISBN 86-83053-70-9
a) b) -
COBISS-ID
96469772
 Bjornar Olsen
Od predmeta do teksta
Teorijske perspektive arheolokih istraivanja

Knjiga se bavi teorijskim perspektivama arheologije. Ona

pokuava da predstavi razliita vienja odnosa izmeu
teorije i podataka, drutva i promena, materijalne kulture i
uloge arheologije u drutvu. Ovo nije knjiga o istoriji arhe-
ologije. Mada je za razumevanje nastanka, povezanosti i
primene razliitih teorija nuna istorijska perspektiva,
korektno" ili potpuno" predsta-vljanje istorije istraivanja,
u meri u kojoj je to mogue, nije cilj ovog rada. Ova knjiga
je pre svega namenjena da predstavi sadraj i razliite cen-
tralne teorijske postavke koje su koriene u arhe-olokim
istraivanjima. Naslov knjige pre svega pokazuje promenu
u gledanju arheologije na materijalnu kulturu tokom
poslednjih sto pedeset godina. Od predmeta do teksta
obuhvata krajnje take tog razvoja, dakle prelaz sa arhe-
ologije usredsreene na predmete, u kojoj je ia na
uspostavljanju hronolokog i tipolokog reda, do interpre-
tativne arheologije, u kojoj se materijalna kultura posmatra
kao neka vrsta teksta. Kao drugo, naslov je slika
arheolokog procesa istraivanja, naime put od materijal-
nih iskaza koje je ostavila prolost, do pria koje mi na
osnovu tih fragmenata piemo.
(Iz Uvoda, B. Olsen)

Bjornar Olsen (roen 1958) profesor je arheologije na

Katedri za drutvene nauke na Univerzitetu u Trumseu. O
arheologiji, oblasti kojoj je posvetio najvie svog
istraivakog rada, objavio je niz lanaka u nordijskim i
meunarodnim asopisima i knjigama.

Skenirao i OCR domatiros 20-02-2003