HRONOLOGIJA

Hronologija predstavlja jedan od bazinih aspekata arheoloke prakse. Za arheologiju nije

kljuna stvar da odredi koliko je neki predmet star nego da se putem materijalne kulture kroz
razliite vremenske periode u prolosti sagledaju neki opti drutveni, socijalni, ekonomski,
najire reeno kulturni aspekti i procesi. S tim u vezi, hronologija nije i ne treba da bude cilj
arheolokog istraivanja, ali je ona praktino neophodna stavka. Pre svega zato da bi se putem
nje napravio neki red u arheolokom materijalu, da bi se sistematizovala graa koja tek nakon
toga moe dalje da se istrauje.
Postoje razliiti postupci datovanja i uspostavljanja hronologije, a to su:
-tradicionalni metodi: stilska analiza, unakrsno datovanje, tipologija, atribucija
-egzaktni metodi za apsolutno datovanje (koji su se poeli sistematizovanije koristiti negde od
polovine XX veka i to u najveoj meri u praistorijskoj arheologiji): radiokarbonsko datovanje i
dendrohronologija
Praistoriari su jo krajem XIX veka i u prvoj polovini XX veka ve bili izgradili hronoloki
okvir primenjujui tradicionalne metode datovanja. Prihvatanjem novih metoda za apsolutno
datovanje tradicionalni hronoloki sistemi su pretrpeli neke izmene i naprosto su revidirani.
Kao primer moe se navesti hronoloki sistem praistorije Evrope Gordona ajlda.
On je rukovodei se tradicionalnim metodama pre svega tipolokom analizom uspostavio
relativno-hronoloke, a u nekim sluajevima i apsolutne datume za veliki deo evropske
praistorije. Osnovna pretpostavka od koje je krenuo je bila difuzija kulture s Bliskog istoka (ex
oriente lux). On je poinjao od istorijski pouzdano datiranih arheolokih tipova s Bliskog istoka
i sledio ih na zapad, tragom njihove difuzije ime je utvrivao hronologiju (pod pretpostavkom
da je neki nalaz blii istonoj kulturi, on je stariji i obratno). Napravio je vrstu meusobno
povezanu kulturno-hronoloku emu evropske praistorije. 60ih godina XX veka s razvitkom
radiokarbonskog i dendrohronolokog datovanja, ajldov hronoloki sistem se ispostavio
pogrenim. Neki centri civilizacije koji su smatrani mlaim od urbanih centara civilizacije na
Bliskom istoku ispostavili su se starijim od svojih pretpostavljenih uzora.
 Arheolozi koji se bave istorijskim periodima, kao to je sluaj sa klasinom arheologijom u
bitno su drugaijem poloaju jer se oekuje da se arheoloki materijal uklopi u ve postojei
hronoloki i kulturni okvir ustanovljen na osnovu pisanih tj. istorijskih izvora. Dakle, klasini
arheolozi nisu imali velikih i radikalnih promena u tradicionalno uspostavljenim hronolokim
sistemima, nakon to su u praksi zaiveli novi egzaktni metodi. Egzaktne metode datovanja su u
klasinoj arheologiji vrlo malo primenjivane do danas.

2500 g. pre.n.e. Rano bronzano doba

minojske civilizacije na Kritu (2500-1450) III-II

1900 g. pre.n.e. Srednje bronzano doba

minojska kultura na Kritu (2500-1450) III-II

1600 g. pre.n.e. Kasno bronzano doba

mikenska kultura (1600/1550-1200/1100) II

1200 g. pre.n.e. Mrano (ili gvozdeno) doba II

730 g. pre. n.e Orjentalizirajui period I

630. g. pre.n.e Arhajski period I

480 g. pre. n.e. Klasini period I

323 g. pre. n.e. Helenistiki period I

146 g. pre. n.e. Rimski period I

Sa arhajskim periodom poinje istorijsko doba grke kulture upravo zbog pojave pisma jer tada
dolazi do prvog pravog opismenjavanja. Naime, u arhajskom periodu Grci su se po prvi put
opismenili u pravom smislu te rei, ako ne raunamo lineare A i B koji su sluili iskljuivo za
zapisivanje administrativnih transakcija, te s obzirom na pojavu pisma, arhajski period se uzima
za poetak istorijkog doba grke kulture. Meutim, u irem smislu, klasina arheologija se ne
bavi istraivanjem samo istorijskog perioda, nego u svoj predmet istraivanja ukljuuje i
praistorijske periode, kojima pripadaju kritska, mikenska kultura i mrano doba. Egzaktne
metode datovanja, zapravo su koriene u izvesnoj meri za odreivanje nekih datuma za ove
praistorijske periode, dakle za bronzano i gvozdeno doba grke, ali vrlo malo za kasnije
istorijske datume.
Za ogranienu upotrebu egzaktnih metoda datovanja ima vie razloga. Jedan od razloga je taj
to su se radiokarbonski datumi posle hiljadite godine pokazali prilino nepreciznim i
karbonska krivulja za sve datume mlae od 1000. godine je prilino neujednaena. Drugi razlog
je to je meu istraivaima postojalo miljenje da su tradicionalne metode pre svega oslonjene
na istorijske izvore mnogo pouzdaniji i svrsishodniji nain datovanja.
Uspostavljanje hronolokih sistema za bilo koji period prolosti podrazumeva niz perioda,
podperioda, faza koje konstruiu sami istraivai. U metodolokom smislu prvi korak ka
nastajanju hronolokog sistema je uspostavljanje relativnog hronolokog sistema (ustanoviti ta
je starije, ta mlae). Relativna hronologija se moe odrediti na osnovu stratigrafije, zatvorenih
arheolokih celina, stilske analize, tipologije i atribucije.

STIL

Stil tj. stilska analiza zauzimala je znaajan deo u istoriji arheoloke prakse. S obzirom na
sredinje interesovanje za umetnika dela i stilski razvoj, klasina arheologija tokom najveeg
dela svoje istorije, praktino do 70ih godina XX veka, bila je blisko povezana sa istorijom
umetnosti. To interesovanje za stil u umetnosti presudno je uticalo na uspostavljanje relativne
hronologije u klasinoj arheologiji kojom se i mi danas sluimo. Dakle, kroz istoriju klasine
arheologije hronoloka terminologija preteno je uspostavljana razmatranjem stilskih razvoja u
umetnosti. Poto takva praksa predstavlja dugu tradiciju od Vinkelmana, od poetaka
discipline dakle, izvesni hronoloki termini su usvojeni i sa izvesnim izmenama i dopunama
funkcioniu i do danas. Dakle, relativna hronologija klasine arheologije i danas preteno
poiva na analizi stilskih pravaca u umetnosti.
Pioniri klasine arheologije, poput Furtvanglera krajem XIX veka poeli su da grupiu i
klasifikuju materijal po tipu i po vrsti nalaza. Istovremeno je cela jedna generacija praistoriara
poput Tomsena i Vorsea na taj nain poela da stvara red u praistorijskoj grai. Nakon tog
bazinog principa klasifikovanja po materijalu i po tipu, tata kulturno-istorijske arheologije
Bizli poeo je na osnovu stilske analize da vri atribuciju grkih slikanih vaza. Atribucija
predstavlja pokuaj da se na osnovu stilske analize odredi autor nekog umetnikog dela ili da
se bar ustanovi umetnika kola i pravac kome pripada. Dalje, grupisanjem posua po
slikarima, uspostavljanjem stepena stilskog preklapanja meu slikarima, procenjivanjem duine
zanatlijskog ivota, mogu biti uspostavljeni relativni hronoloki odnosi. Drugim reima,grupe
posuda pojedinanih majstora dovode se u stilske i hronoloke veze. Zakljuuje se ko je na
koga vrio uticaj, ko su bili majstori, a ko njihovi uenici i ko je pripadao kojoj umetnikoj
koli. Bizli je dakle odradio ogroman posao za atiku crno i crveno figuralnu keramiku:
postavio je hronoloku, geografsku i stilsku mreu u koju je bilo mogue postaviti svaki novi
sledei primerak.
Za protokorintsku i korintsku keramiku slian stilsko-hronoloki sistem postavio je Pein.
Imajui obezbeene takve lokalne relativno hronoloke odnose, kao to je atika keramika ili
korintska keramika. sledei korak je da se odredi postoji li bilo kakav sinhronizam izmeu njih.
Povrni sinhronizmi mogu se ustanoviti na osnovu opte stilske slinosti, ali prisustvo importa u
zatvorenim kontekstima je jo pouzdaniji nain. Npr. ukoliko bi se neka atika ili neka
korintska posuda za koje je stilskom analizom ve uspostavljen relativno hronoloki sistem,
nala u nekom drugom neodreenom kontekstu, npr u grobovima u Lefkandiju, ti grobovi i
nalazi u njima mogli su biti relativno hronoloki odreeni na osnovu atike keramike. Itd.
Relativno - hronoloki sistem se mogao proirivati na razliita podruja i razliite klase nalaza
na osnovu optih stilskih slinosti i importa u zatvorenim celinama. Ukratko, relativno-
hronoloki sistem izdeljen na vei broj perioda, podperioda i faza u klasinoj arheologiji,
uspopstavljen je preteno na osnovu stilske analize razvoja umetnosti. Ustanovljeni stilski
pravci i faze (arhitektura, grke slikane vaze) dalje su povezivani sa konkretnim istorijskim
datumima koji su dobijani iz istorijskih izvora i na taj nain je uspostavljana i apsolutna
hronologija. To povezivanje stilskih faza sa konkretnim istorijskim datumima mogue je uraditi
na vie naina. Npr. u istorijskim izvorima esto se mogu nai informacije o ruenjima nekih
gradova i mesta, usled rata ili usled neke prirodne katastrofe. Takvi dogaaji u arheolokom
kontekstu, obino ostavljaju slojeve ruenja i paljevina. Pod pretpostavkom da iz istorijskog
izvora znamo datum ruenja i da smo ga prepoznali u arheolokom sloju, on predstavlja
terminus ante quem (datum pre koga) za sve slojeve ispod sloja ruevina i terminus post quem
(datum posle koga) za slojeve iznad ruevina. Jedan od najpoznatijih primera za takvu vrstu
datovanja su Pompeja i Herkulanum. U istorijskim izvorima, konkretno kod Plinija Mlaeg
postoji detaljan opis stradanja Pompeje i Herkulanuma u erupciji Vezuva 79. godine. Vulkanski
pepeo koji je zakopao ove gradove izvanredan je primer terminus ante quem, jer je sve to se
nalazi ispod njega moralo je nastati pre 79. godine.
Unakrsno datovanje je jo jedan iroko primenjivan nain apsolutnog datovanja u klasinoj
arheologiji. Unakrsno datovanje predstavlja povezivanje nalaza koji su naeni u oblastima koje
su hronoloki definisane na osnovu pisanih izvora (kao to su Egipat ili Mesopotamija) a koji su
naeni zajedno sa artefaktima nastalim u oblastima koje nisu hronoloki definisane. Tako je
recimo Evans na osnovu kritskih nalaza koji su naeni u Egiptu i koji su se mogli apsolutno
datovati na osnovu egipatskih pisanih izvora uspostavio i apsolutne datume za celokupno
bronzano doba Krita.
Nakon to su Tomson i Vorse, na osnovu stilske analize predmeta napravili nekakvu relativnu
hronologiju, odnosno periodizaciju na kameno, bronzano i gvozdeno doba, vedski arheolog
Montelijus je temeljno razradio njihov sistem i time definitivno ustanovio arheoloku
tipologiju.

MINOJSKA (KRITSKA KULTURA)

Kritska ili minojska kultura obuhvata period oko 3000-1600 p.n.e, dok bronzano doba Krita
traje oko 3000-1200 p.n.e. Kritska kultura je zapravo kultura bronzanog doba i oznaava
poetak bronzanog doba na Kritu, a nazvana je minojska po kralju Minosu. Re je o jednoj
praistorijskoj kulturi i zbog toga je ona prevashodna predmet istraivanja praistorijske
arheologije. Poto u materijalnim tragovima postoji izvestan kontinuitet izmeu kritske i
kasnije grke kulture i poto su sami Grci priali o minojskom periodu kao o sopstvenoj
prolosti zbog toga je ona i predmet izuavanja klasine arheologije (poetak izuavanja
klasine grke kulture).
Istraivanje bronzanog doba na Kritu otpoeo je Artur Evans 1900. godine. On je napravio
relativno-hronoloki sistem tako to je tipoloki klasifikovao materijal i podelio ga u tri faze, a
svaku od faza u jo tri podfaze, da bi najpre uspostavio relativnu hronologiju po prvi put za
materijal naen na Kritu. Potom je metodom unakrsnog datovanja uspostavio apsolutne datume
za bronzano doba Krita.
Na osnovu nalaza keramike iz Knososa, Evans je bronzano doba Krita podelio na tri osnovna
perioda rano, srednje i pozno, a svako od njih na jo tri podperioda.

-Ranominojski period I-III (3000/2800 2100/2000) IV/III milenijum

-Srednjeminojski period I-III (2100/2000 1600/1550) III/II milenijum
-Poznominojski period I-III (1600/1550 1100) II milenijum

Istraivanja na Kritu su pretrpela brojne izmene i dopune. Nakon Evansove, najprihvatljivija do

danas je hronologija grkog arheologa Platona.

1. Predpalatni period (2800-2000) III milenijum

2. Period starih palata (2000-1700) III/II milenijum
3. Period novih palata (1700-1400) II milenijum
4. Postpalatni period (1400-1100) II milenijum = mikenski period III

1. Predpalatni period je prilino nejasan i jedan od glavnih razloga za to je zato to su se slojevi

svih ovih perioda kontinuirano nastavljali jedan na drugi, tako da je praktino svaka nova faza
prilino unitavala onu prethodnu.
Bronzano doba predpalatnog perioda uglavnom je definisano na osnovu nalaza iz grobova. to
se tie sahranjivanja, postoje pojedinani kao i kolektivni grobovi i grobnice koje su sagraene
od kamena i pravougaonog su oblika. Pokojnici su nekad sahranjivani u pitosima, a nekad u
vertikalnim sanducima, a ponekad u cistama tj. kamenim sanducima.
Ono to je karakteristino u ovom predpalatnom periodu jesu kameni predmeti (kamene vaze,
peati, kikladski idoli od mermera koji su stilizovani i bojeni, a potiu sa Kiklada) nalaeni u
grobovima.
to se arhitekture tie jedino se izdvaja u pogledu naselje Vasiliki, koje je tipino po kuama
prilino sloene osnove (suhozidna tehnika).
Na osnovu importa pronaenih u grobovima moemo da kaemo da se Krit ve u ovom periodu
ukljuio u tu neku mediteransku komunikaciju pre svega sa bliskoistonim kulturama.
Sline tendencije u ekonomskom razvoju, arhitektonskom, kao i u mnogim stvarima imamo i na
grkom kopnu tokom ranog bronzanog doba. U tom pogledu se Krit i grko kopno vrlo malo
razlikuju, tavie, jako su slini.

2. Poetkom II milenijuma na Kritu poinje period starih palata, kada su u Knososu, Festosu i
Maliji prvi put izgraene palate.
Za razliku od Krita na kome je nastavljen razvoj i u socijalnom i u ekonomskom smislu, na
grkom kopnu dolazi do stagnacije u razvoju. U ovom i u narednim vekovima Krit e se
izdvojiti po vrlo specifinom razvoju u pogledu materijalnih ostataka i u pogledu socijalne
organizacije i ekonomske osnove drutva.
Kada govorimo o palati u kontekstu kritske kulture podrazumeva se pre svega jedan
arhitektonski kompleks koji se sastoji od brojnih prostorija i nizom hodnika. rasporeenih oko
centralnog dvorita. Jedna od osnovnih karakteristika ovih palata je to da su one bile
redistributivni centri. U njima su sakupljane zalihe raznih namirnica (hrana, pigmenti metala
itd.) i odatle su u periodima krize rasporeivani na ostatak stanovnitva. Uloga palate na Kritu
bila je prevashodno da organizuje kompleksan posao redistribucije dobara na itavu zajednicu.
Palate u Knososu, Maliju i Festosu su bili regionalni centri i oko sebe su skupljale vei broj
naselja.
U periodu starih palata organizacija prostora u tim palatama se rekonstruie najvie u odnosu na
to kako su izgledale nove palate, jer se u temeljima vidi da to nije mnogo odstupalo. to se tie
izgleda i nekih arhitektonskih detalja nemamo skoro nikakve podatke.
S obzirom na nedostatak tih podataka najreprezentativniju klasu nalaza za ovaj period ini
keramika, pre svega kamares vaze. ove posude su najpre premazivane tankim slojem
tamnoplave ili zagasito ljubiaste boje, metalnog sjaja, a zatim su ukraavane belom,
narandastom ili utom bojom, geometrijskim ree naturalistikim motivima. Naroito manje
posude oblikom podseaju na metalne vaze, a izradom na brzom vitlu dobijaju se veoma tanki
zidovi, debljine ljuske jajeta. Nalaene su kao importi irom Sredozemlja (Egipat, Kipar,
Kikladi, Grka, Bliski istok) to je jedan vaan indikator komunikacije i veza koje su
ostvarivale zajednice sa Krita sa ostalim mediteranskim zajednicama.
Krajem ovog perioda kritski centri su bili u vezi sa Bliskim istokom uglavnom preko
trgovakog grada Ugarita. O tome svedoe importovani predmeti kao i podaci sa glinenih
tablica. Taj neki prosperitet kojim su krenule kritske palate bio je za kratko vreme zaustavljen.
Pretpostavlja se usled zemljotresa koji je zadesio ostrvo negde u XVIII veku p.n.e. dok neki
smatraju da je dolo do nekih meusobnih sukoba i da je to za kratko izolovalo ostrvo u
kulturnom, drutvenom, ekonomskom, politikom pogledu. Dakle, postoji jedan hijatus izmeu
perioda starih i novih palata.

3. Period novih palata je prevashodno vaan po tome to upotreba pisma, linear A (nije jo
deifrovano, kao i disk iz Festosa na kome se nalazi 45 razliitih piktografskih znakova) uvodi
Krit u red egejskih civilizacija. Iznova se podiu nove i raskone palate, verovatno mnogo
monumentalnije i impozantnije. Kao reprezentativan primer obino se navodi palata u Knososu.
Pretpostavlja se da su nove palate, nakon to je zemljotres unitio stare, izgraene po istom
arhitektonskom planu.
U palati u Knososu pronaeno je skladite koje se sastojalo od 18 uskih prostorija u kojima su
bili veliki pitosi za skladitenje. Te ostave bile su jednim dugakim hodnikom razdvojene od
sledeeg niza kultnih odaja okrenutih prema dvoritu. Da su to bile prostorije namenjene za
neke vrste procesija i u kultne svrhe, konkretno u Knososu, zakljuuje se na osnovu ostataka
fresaka koje prikazuju in libacije, a takoe, u jednoj od tih prostorija pronaena je ostava
kultnih predmeta. Tu su naene figure od fajansa, koje prikazuju letee ribe, koljke, krave i
telad kao i svetenica sa zmijama. U zapadnom delu palate se nalazi tzv. Prestona dvorana
(presto od alabastera koji je oslikan grifonima i palmama), u istonom delu nalazile su se
dvorske odaje, kraljev megaron, kraljiino kupatilo.
Zidovi veine palata su bili oslikani freskama koje su uglavnom nalaene sekundarno u
fragmentima. Posebno se izdvaja freska koja je nazvana "Igra sa bikovima". Motiv bika u
minojskoj umetnosti, moda originalno vodi poreklo od legende o kritskom polubiku,
poluoveku, Minotauru, koji je bio sin legendarnog kralja Minosa.
Jedno od retkih naselja koje je istraeno iz ovog perioda je Palaikastro. Kao i palate i obine
kue su graene od lokalnog kamena i drveta.
Nijedna kritska palata, niti naselje nisu imali fortifikaciju.
4. Oko 1500. godine ostrvo Tera zadesio je snaan zemljotres, a potom i erupcija vulkana.
Morske struje izazvane tim zemljotresom unitile su kritsku flotu i time praktino izolovale Krit
sa trgovake mape tog vremena, unitivi osnovni element prosperiteta ove kulture. Ovaj
dogaaj oznaava poetak poznominojskog perioda odnosno postpalatni period kada lagano
kree opadanje razvoja ostrva i polako se gase kritske palate.

MIKENSKA KULTURA

Mikenska kultura nazvana je po istoimenom lokalitetu u SZ delu Peloponeza, mada je

distribucija ove kulture mnogo vea i praktino je zahvatala celokupno podruje june i srednje
Grke sa brojnim drugim, vanim lokalitetima kao to su Pilos, Teba, Orhomenos, Atina, Tirint
itd.
Za vreme postpalatnog perioda na Kritu, na grkom kopnu pre svega u SZ delu Peloponeza
postaje sve uoljiviji jedan snaan i intezivni razvoj Mikenske kulture. Jedna od teorija je da su
nakon prirodnih katastrofa koje su zadesile Krit, stanovnici kopna (Mikenjani) uvideli u tom
trenutku svoju superiornost, pre svega u vojnom pogledu, osvoji i potom naselili Krit. Nakon
prosperitetnog razvoja kritskog perioda za sledeu fazu razvoja bronzanog doba Egeje uzima se
razvoj mikenske kulture (koja se razvijala na tlu kopnene Grke i koja je razvoj nastavila i na
Kritu-materijal sa kopna iz postpalatnog perioda na Kritu). Pretpostavka da su Mikenjani u
postpalatnom periodu naselili Krit, bazirana je na injenici da su iz ovog perioda na Kritu
naeni ratniki grobovi sa mikenskim naoruanjem, slino fresko slikarstvo. Ono to je jo
indikativnije je da se u tom istom postpalatnom periodu poinje koristiti linear B koje je
originalno kontinentalno grko pismo. Smatra se da je linear B na tlu kopnene Grke nastao po
uzoru i za iste potrebe kao linear A, ali da je nakon naseljavanja Mikenjana na Krit, linear B
potisnuo linear A. U ranom i srednjem bronzanom dobu bila je dominanta i prosperitetna
kritska kultura dok u poznom bronzanom dobu dominaciju u egejskim oblastima dobija
mikenska kultura.
Mikensku kulturu prvi je istraivao liman. U periodu od 1871-1873. istraivao je Troju i
zapoeo jednu novu vrstu metodolokih istraivanja tako to je koristio pisane izvore (Ilijada i
Odiseja). Nakon istraivanja u Maloj Aziji vodei se novim izvorom, Pausanijinim geografskim
opisom, liman je krenuo u potragu za drugom stranom Trojanskog rata, za Mikenjanima. Kod
Pausanija je pronaao opis mikenske citadele i na osnovu toga otpoeo iskopavanja na teritoriji
Mikene. U blizini "Lavlje kapije" naiao je na ostatke nekih graevina i jednu grobnicu to ga je
uverilo da se nalazi na pravom mestu. Sledee godine poeo je opsena arheoloka iskopavanja
u saradnji sa Grkim arheolokim drutvom. Kopajui unutar zidina pronaao je krunu
konstrukciju od kamena, prenika 30m. Iskopavanje je upravo tu nastavio i zapravo te godine (u
tom tzv. kraju A) pronaao je aht grobnice (kraljevski krug grobova A u Mikeni-unutar zidina
Mikene; krug grobova B-izvan zidina). Pronaeni su izuzetno bogati grobni prilozi, pre svega
oruje i nakit izraeni od plemenitih metala, prevashodno od zlata. Specifian nalaz
predstavljaju zlatne posmrtne maske. Ti grobovi za koje je liman mislio da pripadaju junacima
Trojanskog rata (koji se mogao desiti negde izmeu 1150-1250) pripadaju znatno ranijem
periodu, negde XVI veku.

Razliiti nalazi iskopani sa lokaliteta mikenske kulture omoguili su periodizaciju i

uspostavljanje relativne hronologije mikenske kulture:

1.mikenski period I (1600/1550 1500)

2.mikenski period II A-B (1500 1400)
3.mikenski period III A (1400-1300)
4.mikenski period III B (1300-1200)
5.mikenski period III C (1200-1100)

U krugu grobova A, liman je iskopao 6 tzv. aht grobnica. To je jedna vrsta grobova velike
dubine (neke su i do 5m obino pravougaone osnove). Neki od njih su imali nadgrobne ploe,
dok su grobovi u krugu B bili u vidu malih tumula. Osim u Mikeni, ovakvi kruni grobovi nisu
pronaeni na ostalim lokalitetima, ve su u pitanju nekropole pod tumulima, a sami grobovi su
bili u vidu ahta. U grobovima su pronaeni zlatni predmeti (posue od plemenitih metala;
zlatni pehar iz Vafija-izrezbarena predstava bika; 5 zlatnih maski iz kruga A). U grobovima su
pronaene i kritske kamene vaze kao vrsta importa.
Postoje i tolos grobnice u vidu konice unutar kojih postoji vie grobova i raeni su od kamena.
Meutim, pored ovih najbogatih tzv. vladarskih grobnica, naen je i vei broj jednostavnijih i
manje bogatih grobova. Importovani predmeti pronalaeni su i u neto siromanijim grobovima.
Vrhunac mikenske kulture desio se u mikenskom periodu III A i B (XIV i XIII vek). Iz ovog
perioda potiu brojni ostaci monumentalne arhitekture. Pored podizanja palata, druga vana
injenica koja se desila poetkom ovog perioda je utvrivanje vladarskih centara tzv.
kiklopskim zidovima (kiklopska tehnika podrazumeva slaganje masivnih kamenih blokova bez
vezivnog materijala).

Razlika izmeu mikenskih i minojskih palata:

-minojske palate nisu utvrene
- minojske palate graene u niim predelima (mikenske bile na nekim uzvienjima)
-u centru minojskih palata je centralno dvorite; mikenske palate su bile tipa megaron koji je
obino u centru palata

Slinost izmeu mikenskih i minojskih palata:

- postojanje skladita (redistributivni centri)
- pisma (linear A i B) koja su povezivana po funkciji
-zidno slikarstvo.

Nestorova palata nalazi se u Pilosu.

KULTURNO-ISTORIJSKA ARHEOLOGIJA

Arheolozi su dosta dugo radili pretpostavljajui da isti stil materijalne kulture odraava istu
etniku odnosno istu kulturnu grupu (radi se o istom narodu). Tako se dugo zanemarivalo
pitanje koja vrsta materijala nama svedoi o tom etnosu (pretpostavljalo se da su erpe, lonci,
ornamentika odraz jedne kulture). Savremenim istraivanjem kako na podruju arheologije,
tako i na podruju etnologije se pokazalo da ljudi mogu da se grupiu i da doivljavaju svoje
grupne identitete na razne naine tj. da uopte stil u dekoraciji posua ne mora da bude
pokazatelj odreenog etnosa.
 MRANO DOBA GRKE (1200-700 p.n.e); GVOZDENO DOBA EGEJE (1075-700)

Nakon Mikenskog perioda grke prolosti koji je trajao tokom poznog bronzanog doba (XVI-
XII p.n.e), usledilo je tzv. mrano doba Grke. Ovaj naziv mrano doba je proistekao iz
injenice da se poev od XII veka do VIII veka p.n.e u Grkoj prestaje koristiti pismo (linear
B), pa iz ovog perioda nedostaju bilo kakvi pisani izvori. Upravo zbog tog nedostatka pisanih
izvora arheoloki podaci za prouavanje ovog perioda su izuzetno dragoceni. Zbog toga, zbog
jednog upadljivog materijala koji potie iz tog perioda (nain ukraavanja kermaike) ovo doba
se naroito u arheolokoj literaturi naziva jo i geometrijski period. Istovremeno, ovaj period se
esto naziva i Homersko doba, to treba da sugerie da Homerovi epovi (Ilijada i Odiseja)
zapravo opisuju drutvo, odnosno kulturu iz ovog perioda. Zbog toga razni autori tj. istraivai
kao izvor koriste Homera. Najzad, ovo je bio poetak gvozdenog doba Egeje.
Naime, objekti od gvoa sreu se sporadino na Bliskom istoku i u nekim delovima na obali
Grke s kraja II milenijuma (mada su sami poeci vezani za pronalazak gvozdene rude smeteni
u IV milenijum). Od XI veka nalazi gvoza ukazuju na to da je gvoe ulo u iru i masovniju
upotrebu. Nama je mnogo bitniji taj trenutak kada gvoe ulazi u iru i masovniju upotrebu,
nego neki sporadini nalazi koje imamo tokom prethodnih perioda.
Naziv mrano doba pored toga to sugerie da nema pisanih izvora, u nekom irem, prenesom
znaenju takoe implicira da je ovo bio period nazadovanja i opadanja grke kulture u odnosu
na prethodne vekove. O tome svedoi da su mnogobrojna dostignua i tekovine, naroito
mikenske tradicije, tokom ovog perioda praktino nestale. U XII veku unitene su mikenske
palate, a sa nestankom palata nestaje i ekonomija, kao i pismo. Generalno gledano te politiko-
ekonomske veze, pa ak i unutranje veze izmeu ratnikih delova grkih regiona, nekada
tokom mikenskog perioda vrlo snano povezane sada su potpuno oslabile ili pak ugaene.
Jednom reju, tipine karakteristike mikenskog drutva su prestale da postoje ili tako bar deluje
na prvi pogled.
Sam poetak ovog razdoblja (kraj XIII i poetak XII veka) predstavljae veoma znaajan
arheoloki trag koji je vezan za paljenje i destrukciju niza mikenskih palata-smatra se
posledicom nekih ratnih sukoba i osvajakih prodora. Kada se ti tragovi stave u neku
hronoloku nit ispostavlja se da su se napadi na pojedine mikenske palate odvili jo krajem XIII
veka, a da su tokom XII veka jedna po jedna palata ruene, odnosno naputene. Neke od njih su
kasnije bile obnavljane, ali su ipak ponovo u potpunosti naputene. Pored ovog destruktivnog i
najuoljivijeg elementa promene, tokom ovog perioda desile su se jo i mnoge druge promene:

-figuralno oslikavanje vaza (karakteristino za mikenski period) tokom izvesnog vremena biva
zamenjeno geometrijskim stilom ukraavanja keramike
-nain sahranjivanja- za razliku od inhumiranih sahrana koje su preovlaivale tokom
mikenskog perioda, sada se uglavnom pokojnici spaljuju i pepeo se postavlja u tzv. ciste.
-smanjena koliina importovanih predmeta
-novi oblici naoruanja

Sve ove nagle i drastine promene, kulturno-istorijski arheolozi su objanjavali dolaskom nove
populacije koja ima neki novi "trend" materijalne kulture.
Pretpostavlja se da su u nekom napadu ili ratnom sukobu (s obzirom da nailazimo na razruene
lokalitete) tokom XII veka mikenske palate razruene i da je grko kopno naselila neka nova
populacija tj. etnika skupina s obzirom da se pojavio novi stil ukraavanja keramike,
sahranjivanja (smatra se vrlo tipinim i teko promenljivim ritualom kod odreenih zajednica).
Dosta dugo se smatralo, a ima i danas onih koji se zalau za to da je ta pretpostavljena skupina
(koja je unitila mikenske palate i naselila grko kopno) bilo pleme Dorci.
Oni su doli negde sa centralnog Balkana, prvo prodrli u Tesaliju, a potom dalje na jug. Iz tih
razloga se te promene koje su se desile u XII veku oznaavaju kao Dorska najezda. Ovakvo
objanjenje o poetku gvozdenog doba Grke dominiralo je dosta dugo u arheolokoj i
istorijskoj disciplini. Tek od 70ih godina je poelo ispitivanje ove ustaljene interpretacije i
dolo je do reviziranja izvesnih objanjenja.

Temelji objanjenja o dorskoj najezdi :

Prvi talas ruenja s kraja XIII veka obino se pripisuje tzv. "narodima sa mora". U izvesnom
broju egipatskih izvora iz ovog perioda pominju se napadi "naroda sa mora" i za to vezuje jedan
horizont ruenja istonog Mediterana. Mogue je da su ti "narodi sa mora" bili meavina naroda
ili gusari. Dakle, taj najraniji horizont ruenja na mikenskim lokalitetima se vezuje za te napade
"naroda sa mora" (kao i na drugim lokalitetima u istonom Mediteranu). Iako postoje istorijski
pomeni tih naroda malo je neverovatno poverovati da su mogli da izazovu itave detrukcije
gradova u istonom Mediteranu. Naime, ako su mikenske palate i pretprele napade tih naroda
oni svakako nisu unitili u potpunosti mikensku kulturu. Presudna uloga za unitenje mikenske
civilizacije bili su ruilaki napadi tokom XII veka kojima mikenski Grci nisu uspeli da se
odupru-pretpostavljena najezda Doraca.
Kao to je napomenuto, iz ovog perioda ne postoje nikakvi pisani izvori, meutim u kasnijim
grkim izvorima iz klasinih perioda ouvalo se predanje o borbi Herakleovih sinova. U vezi sa
tim predanjem sami antiki autori pominju da su u nekom neodreenom vremenu u prolosti tri
Dorska plemena osvojila najpre Tesaliju, a potom i ceo Peloponez. Dakle, nemamo direktan
pisani istorijski izvor o Dorskoj najezdi, ali imamo taj sekundarni izvor-klasine autore iz
klasinih perioda koji pominju u vezi predanja o borbi Herakleovih sinova, seobu dorskih
plemena u nekoj davnoj prolosti.
S druge strane, arheoloka istraivanja su pokazala da je nakon ruenja u XII veku u Grkoj
preovladao novi nain sahranjivanja, pojavio se novi stil ukraavanja keramike i to se po
automatizmu (kulturno-istorijska arheologija) povezalo sa novom etnikom skupinom. Kada se
ovo povezalo sa pomenutim grkim predanjem o seobi Doraca zakljueno je da se ta seoba
desila zasigurno tokom XII veka, da su Dorci spustivi se sa severa unitili mikenske palate i
uspostavili svoju kulturnu tradiciju.
Distribucija geometrijski ukraene keramike koja bi trebala da je klasinim kulturno-istorijskim
arheolozima pokazatelj dorskog etnosa uopte se ne poklapa sa pretpostavljenim putevima
seobe. Bilo bi logino ukoliko su Dorci doli kao to se pretpostavlja sa centralnog Balkana, pa
preko Tesalije na jug Grke da najranije elemente geometrijske keramike nalazimo u severnim
oblastima Grke. Negde najstariji elementi ovog geometrijskog stila (za koji su autori dugo
smatrali da je dorski stil) tzv. protogeometrijska keramika pronaena je na Atici koju Dorci
nikada nisu naselili (ili je pogrena teorija o Dorskoj najezdi ili da je geometrijski stil vezan za
dorsku keramiku). Ono to je dalje formiralo ovu hipotezu je injenica da se zaeci i izvesni
elementi geometrijskog stila mogu nai jo na tzv. submikenskoj keramici. Odnosno, autori koji
su se specifino bavili istraivanjem geometrijske keramike ustanovili su (posle dugo godina
verovanja da je dolo do naglog prekida u nainu ukraavanja-iz figuralne u geometrijsku
keramiku) dve kategorije submikenska tj. kasnomikenska keramika na kojoj su utvrdili
elemente iz etiri geometrijska stila. Iz toga se dalje razvijao protogeometrijski, pa geometrijski
stil. Jednom reju, da nije postojao tako nagli prekid i da se zaeci geometrijske keramike
nalaze u mikenskom periodu.
Dalja istraivanja grobnih rituala takoe su pokazala da nije dolo do tako nagle promene u
nainu sahranjivanja, odnosno da je spaljivanje pokojnika bilo praktikovano i tokom mikenskog
doba.
Tako se npr. na lokalitetu Sparta gde je ivela najbrojnija Dorska zajednica ne moe dokazati da
je bila okupirana tokom XIII odnosno XII veka. Dakle, migracija Doraca sa severa u centralnu
Grku, pa na Peloponez, nije arheoloki dokazana i danas se sve vie dovodi u pitanje. Iako se
ne porie injenica da je ovaj period zapoeo nekim nemirima, ipak nema dokaza da je dolo do
neke drastine promene u etnikoj kulturi Grke.
Alternativno reenje za niz promena koje su registrovane u materijalnoj kulturi mranog doba
po nekim autorima (kao to su Moris i Snodgras) treba traiti u socijalnim promenama tj. u
socijalnoj reorganizaciji grkog drutva tokom ovog perioda, a ne u etnikim promenama.
Istovremeno to treba da sugerie da do promene u kulturi ne dolazi iskljuivo sa promenom
etnikog sastava (kao to je bilo jedno od objanjenja kulturno-istorijske arheologije), nego da
je ona posledica raznih drugih socijalnih i ekonomskih promena.
Nakon kolapsa mikenskih palatnih kua, izvesni elementi sugeriu da je dolo do definitivnog
nestanka razliitih politikih autoriteta. Nakon velikih mikenskih naselja sa jasnom socijalnom i
ekonomskom organizacijom (centralizovana palata) tokom mranog doba Grke, imamo
tragove znatno manjih, izolovanih zajednica. ak najvea naselja mranog doba poput Atine,
Argosa, Tebe imala su najvie 1000 do 2000 ljudi, a veina je zapravo ivela u selu (od nekih
par desetina kua) koja su trajala samo po jednu do dve generacije, nisu bila dugorona naselja.
Na osnovu priloga u grobovima koji se i dalje, kao i u mikenskom periodu sastoje uglavnom od
oruja, ratne opreme i nakita (ali znatno siromaniji) zakljuuje se da je veina ovih malih sela
imala jednu do dve bogate porodice koje su polagale prava na najbolju zemlju i najbolja stada,
dok su ostali dobijali manje posede. Na najveim naseljima poput Atine, mogue da je postojala
neka razvijenija kultura, ali to su bili izuzeci.
Povodom socijalnih promena mranog doba, Moris smatra da je kolapsom mikenskih palata
uniten najvii vladarski sloj drutva i time uzdrmana celokupna socijalna organizacija. Tada su
se lokalni monici mranog doba, koje prepoznajemo na osnovu grobnih priloga, koji su bili
nii sloj mikenskog drutva mogli nametnuti kao novi vrhovni poglavari. Meutim, ovi
poglavari nisu bili ni izbliza tako moni kao njihovi prethodnici tokom mikenskog perioda i
zato su vladali u manjim i siromanijim zajednicama-selima (to je takoe u nekom socijalnom
tj. organizacionom smislu znatno drugaije od mikenskog perioda). Nasuprot dominatnom
obrascu-malim selima, postoji jedan lokalitet koji odskae od tog standarda i on se nalazi na
osrtvu Evia, zove se Lefkandi. Lokalitet je otkriven 1981. i datovan je u prvu polovinu X veka.
Na Lefkandiju je iskopana graevina standardna za to vreme-pravougaonog oblika sa
apsidalnim zavrsetkom. Ono po emu ova graevina na Lefkandiju odskae od ostalih je to to
je njena veliina 5x vea od bilo koje standardne kue. Ovo zapravo nije bila kua nego tzv.
grobnica Heroja (to znamo po tome to na podu ove apsidalne graevine postoje dva groba). U
jednom grobu sahranjen je mukarac sa krunom i sa svojim naoruanjem i ratnom opremom, a
pored njega je inhumirana sahranjena ena (pored nje nakit iz Vavilona). Ono to ini
interesantno ovaj grob je injenica da je mukarac sahranjen u urnu koja je poreklom sa Kipra i
koja je u trenutku sahrane bila stara oko 200 godina i predstavljala odreenu vrstu antikviteta.
Drugi grob pored ovog njihovog je grob mukarca na etiri konja (verovatno grobna rtva).
FALI PAR RECENICA JER SU VLADO I MUNZE PRICALI :) Lefkandi se istie tj. odskae
od svih primera socijalne organizacije upravo zbog monumentalnosti spomenika.
Danas je izvesno da postoji kontinuitet izmeu vaza submikenske epohe (XII-XI vek) i
protogeomterijskog stila, kao to je i sigurno da centar proizvodnje geomterijskog stila bila
Atika koju Dorci nikada nisu naselili. Najstarije protogeomterijske vaze postaju iste
 GEOMETRIJSKI STIL

Razvoj geometrijskog stila:

submikenski stil 1100-1025

protogeomterijski 1025-900 (870)
rano geometrijski 900-870
geometrijski stil 900-700
srednje geometrijski 870-760
kasno geomterijski 760-700

Vaze takozvanog protogeometrijskog stila (rana faza geometrijskog stila) su nastale

najverovatnije u Atici. Tipini oblici su skifosi, amfore, krateri i krazi. Posude odlikuje
preciznost, stroga simetrija i jasna tektonika (sklad ukrasa i funkcionalnosti), raene su na vitlu,
koje je jo jedna tehnoloka inovacija. Otporna je i veoma kvalitetna. Za vreme rane faze
protogeometrijskog stila, najvei deo povrine vaze je neukraen. Vremenom se povrine
prekrivaju prevlakom mrke ili crne boje, a skroman ukras rasporeuje se u jednoj fazi. Motivi
su koncentrini krugovi ili polukrugovi izvoeni estarom, kao i izlomljene linije i trouglovi.
Ornament je izvoen firnisom (boja od oksida gvoza), crne i mrkocrne boje. Najee se
nalazi na ramenu posude. Zona dekoracije se iri u zrelom geom. periodu, itava posuda
prekrivena je frizovima (horror vacui strah od praznog prostora). Ukras ovih frizova sastoji se
od meandra (Atika ara), izlomljenih linija, svastika, ahovskih polja, koncentrinih krugova.
U poznijoj fazi geometrijskog stila pojavljuju se i frizovi sa ivotinjama. Pred kraj perioda
javlja se dipilonski stil po lokalietu Dipilon (nekropola u Atini kod Dipilonske kapije). To su
posude koje su bile grobni prilozi. Na centralnom frizu pojavljuju se prve ematizovane
figuralne scene. Figure ljudi i ivotinja predstavljene su geometrijskim elementima.
Predstavljeni su dogaaji koji se tiu kulta mrtvih, obredi tokom sahrane (izlaganje,
oplakivanje, iznoenje, odnoenje do nekropole). Postoje i predstave prvih mitolokih prica
(Tezej i Arijadna, Paris koji odvodi Helenu). Predstave trka dvokolica (motiv iz homerskih
epova pogrebna utakmica u Patroklovu ast). Od oblika posuda najee su: amfore, krateri,
krazi i pehari.
Centar geometrijskog stila bila je Atina, ali su postojale radionice na Peloponezu i ostrvima
(Tera). ematizam vai za svo ukraavanje. Nakit slian, sitna bronzana plastika, rezbarenje u
slonovai.
Kod skulptura ovog perioda tela su geometrizovana. (Herakle i Kentaur)