UVOD U KRIMINALISTIKO PROFILISANJE

ta je kriminalistiko profilisanje?
Kriminalistiko profilisanje predstavlja psiholoko-kriminalistiku disciplinu koja
sintetie znanja iz psihologije, kriminalistike, prava, sudske medicine. Dominantna nauka
u profilisanju je psihologija.
Da li je to deo kriminalistike ili forenzike psihologije?
Kriminalistiko profilisanje je granina disciplina tako da pripada i kriminalistici i
psihologiji.
ta je profil?
Profil je najee pisani dokument koji sadri opis linosti izvrioca krivinog dela.
Pored opisa linosti profil sadri i opis veze linosti izvrioca sa krivinim delom. Kada
god je to mogue profil sadri i smernice za hvatanje izvrioca.
Koga nazivamo profajlerom?
Profilista (profajler) je osoba koja svojim znanjem prua podrku policiji u
kriminalistikoj obradi. To moe biti:
Psiholog
Psihijatar
lan pregovarakog tima
Policijski inspektor...
Informacije koje se dobijaju profilom:
Objanjenje naina izvrenja ili tzv modus operandi.
Odlike rtve (fizike karakteristike, osobine linosti, itd.)
Objanjenje motivacije izvrioca
Odlike izvrioca:
psiholoke
fizike karakteristike
zanimanje
 uzrast...

Profilisanje je nastalo iz potrebe da se objasne sluajevi:

1. seksulanog nasilja
2. nemotivisanog podmetanja poara
3. terorizma
4. serijskih ubistava...

Istorijski razvoj profilisanja

Uzimanje krvi, Apionovo pismo Kaliguli iz 38 B.C. predstavlja prvi document u kome se
pojavljuje tzv. rasno profilisanje.
Sluaj iz 1114. godine, u Norviku, u kome otac Tomas pravi rasni profil u vezi sa
nestankom deaka Vilijama.
Rasno profilisanje predstvalja oblik profilisanja u kome se odreenoj drutvenoj
kategoriji pripisuju osobine koje ona ne poseduje. Generalizovanjem informacija
pripadnicima odreenih drutvenih grupa (najee nacionalnih manjina) pripisuju se
generalne osobine, stereotipi o odreenoj grupi.
Prva rasna profilisanja bila su profilisanja jevreja. U sluajevima ubistava gde je bilo
prisutno puno krvi, za krivce su bili optuivani pripadnici jevrejske zajednice. Ovakav
stav nastao je iz nepoznavanja jevrejske kulture, tj. naina pripreme mesa (bez prisustva
krvi). Postojalo je nekoliko uslova koji su bili dovoljni da bi se krivci pronali u
jevrejskoj zajednici.
Uslovi za procesuiranje Jevreja:
Nestanak hrianskog deteta
Prisustvo jevrejske zajednice u blizini
Dete je nestalo za vreme ili dan pre, posle Pashe.
Prisustvo ritualnih tragova na mestu izvrenja
rtva je izgubila puno krvi ili tako deluje.
 Henry Kramer i James Sprenger (1971) su preveli Malleus Maleficarum, Alphonsus
Joseph-Mary Augustus. Delo predstavlja vodi za lov na vetice u kom su opisani profili
vetica.
Profil vetica:
1. Poseduju beleg, oiljak ponekad na genitalijama, nekada nevidljiv za inkvizitora;
2. ive same
3. Dre kune ljubimce (familiar)
4. Mentalna oboljenja (halucinacije)
5. Uzgajaju lekovito bilje
6. Nemaju dece
30000 vetica je pogubljeno u Engleskoj
100 000 u Nemakoj
I ovaj oblik profilisanja pripada ransom profilisanju
Rasno profilisanje predstavlja ozbiljan problem i danas. Npr. veina ljudi pomisli na izvrioca
iz romske zajednice kada je u pitanju kraa bakra sa eleznice!

Istorijski razvoj profilisanja: Savremeni pristupi u profilisanju

Kriminologija (fiziki izgled izvrioca, primenjena kriminalistika istraga). Pojavom

kriminologije prouavaju se novi fenomeni: kriminal, pojavni oblici, izvrioci, rtve, itd.
Cesare Lombroso 1876 godine u delu the Criminal Man. prikazuje studiju na 383
zatvorenika i grubo grupie kriminalce u tri kategorije:
Roeni kriminalci, genetika je presudan faktor.
Ludaci kriminalci poseduju mentalna oboljenja koja su uzrok ponaanja.
Kriminaloidi , sticajni kriminalci, sitni prevaranti, itd.
 Sir Arthur Connan Doyle pie znaajno knjievno delo Avanture erloka Holmsa sam
Dojl radi kao forenziki lekar i iza sebe ima nekoliko uspeno reenih sluajeva i veoma
tanih profila izvrilaca.
Ernst Kretschmer pravi podelu na osnovu fizikog izgleda
Mravi-visoki (sitni kriminalci, deparoi), atletski graeni (ubice, nasilnici), niski-debeli
(prevaranti), miks tip.
Dr Hans Gross, System der Kriminalistik predstavlja najznaajnije delo u oblasti
kriminalistike
Prvo dokumentovano istraivanje nasilnih, seksualnih i serijskih zloina. 1886. godina dr
Kraft-Ebing Psyhopathia Sexualis.

Serijsko ubistvo je dosta redak zloin, predstavlja svega 1% svih ubistava na nekoj
teritoriji.
Bez obzira na uestalost, interesovanje za serijska ubistva je veliko jo od famoznog
sluaja, u 1880-tim.
1980. godine u SAD snimljeno je 32 filma o serijskim ubistvima, 1990 taj broj je bio 65.
(hibristofilija)
Veina iskustva istraitelja u svetu vezana je za proseno jedan sluaj serijskog ubistva u
karijeri.

Diagnostic Evaluations (DE) Dijagnostike evaluacije

Dijagnostike evaluacije ili tzv. kliniki pristup u profilisanju, pored FBI pristupa,
Istrane psihologije, Geografskog profilisanja i Deduktivnog profilisanja predstavlja
jedan od osnovnih pristupa u profilisanju.
Polazna osnova izrade ovih profila zasniva se na psihoanalitikom pristupu izuavanja
linosti izvrioca. Profili nastaju tako to kliniki psiholozi i/ili psihijatri primenjuju svoja
klinika znanja kako bi napravili profil. (Pogledati dodatak 1 sluaj klinikog profilisanja
Ludog bombaa)

Faze profilisanja klinikog pristupa u profilisanju:

1. Analiza mesta izvrenja krivinog dela;
2. Integracija neurolokih znanja u izgradnji profila linosti izvrioca;
3. Sagledavanje izvrioca iz psihodinamske perspektive;
 4. Demografska analiza karakteristika krivinog dela.

Mane ovog pristupa:

1. 2-3% mesenog rada konsultanata je profilisanje, ostatak rada je dijagnostikovanje
redovnih pacijenata.
2. 70% forenzikih psihologa nikada nije napravilo profil nepoznatog izvrioca
3. Baziranost profilisanja na klinikim sluajevima koji ne moraju biti povezani sa
krivinim delima
Kliniki pristup u profilisanju pokazao se kao jako dobar u sluajevima kada izvrioci imaju
odreena psihijatrijska oboljenja, npr. paranoidnu izofreniju. U ostalim sluajevima pokazalo se
kao dosta neprecizno.

Profilisanje ili vidovitost?

Postavlja se pitanje bliskosti profilisanja i sposobnosti proricanja?

Da li profilisanje ima elemente vidovitosti i da li je to ono to privlai ljude da se bave
ovom tematikom?

Robert Ressler i Noreen Renier
Na teritoriji SAD mnogi profajleri i inspektori su u svojim istragama koristili pomo
vidovnjaka, to je kasnije dovelo u pitanje sva njihova dalja svedoenja na sudu, U
SAD zakonodavstvu odbrana ili tuilac imaju pravo da diskredituju svedoka (u ovom
sluaju profajlera) ako je u prolosti koristio neprimerene metode. Na ovaj nain dovodi
se u pitanje celokupna linost svedoka-vetaka. Tako je poznati profajler R.Ressler
koristio usluge vidovnjakinje N.Reiner to je kasnije dovelo do njegove dikreditacije u
jednom sluaju.