Primena Internet tehnologija

Aleksandra Klanja
Klanja - Milievi

Konsultacije: etvrtak 11 13h

Kabinet 2

Teorijski deo
Arhitektura Interneta, Internet protokoli, Internet adrese
Dizajn Web sajta, arhitektura i navigacija
Klasifikacija Web sajtova
Tehnologije za Web i njihov uticaj na izradu Web strana
Postupak ocenjivanja lokacije
Bezbednost, kriptozatita prenosa informacija na Internetu
Isporuka i odravanje Web lokacija
Budunost Web dizajna

1
 Praktini deo -- laboratorija

Razvoj osnovnih elemenata Web aplikacije: struktura i navigacija

Pozadine i korienje boja
Tekst na Web stranici
Grafika na Web stranici
Obrasci
Zvuk i animacije
Tipovi hiperlinkova
Tabele
Aktivna grafika

Literatura
Materijali sa predavanja i vebi u .pdf formatu

Niederst J. (2008) Nauite Web dizajn, Vodi kroz (X)HTML, CSS i

Web grafiku, Mikro knjiga
McManus S. (2011) Web Design in Easy Steps: 5th Edition, In Easy
Steps Limited
MacDonald M. (2011) Creating a Website: The Missing Manual,
OReilly MediaPatrick J.

2
 Bodovanje predispitnih aktivnosti

Maksimalan broj bodova za

Nastavna aktivnost predviene oblike vrednovanja rada
u toku nastave
Prisustvo na predavanjima i
5
vebama
Testovi u toku nastave 10
Kolokvijum 40
Praktian rad 10
Ukupno bodova u vrednovanju
u toku nastave 65

Zavrni ispit

Maksimalan broj bodova za

predviene oblike vrednovanja rada

Vrednovanje rada u
65
toku nastave

Zavrni ispit 35

Ukupno bodova 100

3
 Zavrni ispit

Kvalifikacija za izlazak na ispit: 50% poena u

ocenjivanju u toku nastave 33 poena
Da bi uspeno poloio ispit student mora da osvoji
vie od 50% poena na zavrnom ispitu 18 poena

Zavrne ocene

Uspeh studenata izraava se ocenom od 5 do 10:

Ukupan broj poena

ostvarenih na predispitnim Ocena
obavezama i ispitu:
< 51 5
51 - 60 6
61 - 70 7
71 - 80 8
81 - 90 9
91 - 100 10

4
 Uvod u raunarske mree

Raunarske mree - uvod

Raunarska mrea moe biti prost skup dva ili vie raunara, koji su
povezani adekvatnim medijumom i koji meusobno mogu da
komuniciraju i dele resurse.
Prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti
prilagoeni odgovarajuim sistemima za prenos.
Mreom se prenose.
raunarski podaci,
govor,
slika,
video,
Aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se:
zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.)
ili to ne mora biti uslov (elektronska pota, prenos datoteka i sl.).

10

5
 Raunarske mree - uvod

Mrea se sastoji od:

raunara,
medijuma za prenos (ica, optiko vlakno, vazduh i sl.)
ureaja kao to su vorita, svievi, ruteri itd. koji ine
infrastrukturu mree.
Neki od ureaja, kao to su mrene kartice, omoguavaju
vezu izmeu raunara i mree.

11

Osnovna arhitektura mree

12

6
 Raunarske mree - uvod

Svaka mrea - dve osnovne celine:

Hardversku celinu sainjavaju: Softversku celinu mree ine:

Mreni vorovi (nods) - delovi
mrea za obradu podataka. Postoje
dve vrste vorova:
vorovi u kojima se vri stvarna
obrada i oni predstavljaju ciljne
vorove (hosts), i
vorovi kojima je uloga da
usmeravaju informacije (routers).
Fiziki spojni putevi
Deljeni resursi su
hardverski (tampai, ploteri,
faks maine, diskovi i sl.) ili
softverski elementi (datoteke,
baze, aplikacije i sl.).
protokoli pravila po kojima se
vri komuniciranje (razmena
podataka) u mrei,
operativni sistemi koji su u
direktnoj komunikaciji sa
hardverom raunarskog sistema (i
imaju podrku za mreni hardver i
mrene protokole) i
korisniki mreni softver.

13

Razlozi za umreavanje
zajedniko korienje informacija
zajedniko korienje hardvera i softvera

Konkretnije, raunari koji su u mrei mogu zajedniki da koriste:

dokumenta (memorandume, tabelarne proraune, fakture, itd.)
elektronsku potu
softver za obradu teksta
softver za praenje projekata
ilustracije, fotografije, audio i video datoteke
tampae
faks maine
modeme
CD-ROM jedinice

14

7
 Samostalne PC konfiguracije

15

Zajedniko korienje hardvera u

mrenom okruenju

16

8
 Prenos podataka i osnove
komunikacija

Raunarska mrea kao komunikacioni sistem:

Izvor (source) generie podatake za prenos.
Predajnik (transmitter) transformie generisane podatke u oblik
pogodan za prenos (npr. modem digitalne podatke iz PC raunara
transformie u analogni signal koji se moe preneti preko javne
telefonske mree - PSTN).
Prenosni sistem (tramission sistem) moe biti jednostavna linija
ili kompleksna mrea koja spaja izvor i odredite.
Prijemnik (receiver) prihvata signal iz prenosnog sistema i
transformie ga u oblik pogodan za odredite.
Odredite (destination) prihvata prenete podatke.

17

Osnovni elementi raunarske mrene

komunikacije

1. komunikacioni kanal (vod)

2. hardver raunara
3. operativni sistem
4. korisnike procese (aplikacije)

18

9
 Pasivna mrena oprema
Pasivna mrena oprema - najjednostavnija komponenta raunarskih
mrea.
Atribut pasivna - potie od ciljne karakteristike komponenti ove
kategorije da nad mrenim saobraajem ne izvre nikakvu izmenu.
Pasivne komponente mree ine:
utinice
kablovi
paneli za prespajanje i za zavravanje kablova (patch panel)
kablovi za prespajanje (patch cabel)
rek ormani
kanalice za voenje kabla

19

Pasivna mrena oprema

Za prenos signala izmeu raunara postoji mnogo razliitih tipova
kablova koji mogu da se primene u razliitim situacijama - vie od
2000 razliitih tipova.
Veina dananjih mrea koristi tri osnovne vrste kablova:
koaksijalne kablove
kablove sa upredenim paricama (twistedpair)
optike kablove

Kroz upredene parice i koaksijalni kabl prenose se elektrini signali,

dok se kroz optika vlakna prenose signali u vidu svetlosnih impulsa.
Za ispravan rad mree - kablovski sistem (kablovi i prikljuni
elementi) treba da se formira od komponenti koje zadovoljavaju
odreene tehnike standarde.

20

10
 Koaksijalni kabl
Koaksijalni kablovi su u jednom periodu bili najrasprostranjeniji
mreni medijum za prenos podataka:
relativno su jeftini,
laki,
fleksibilni
i jednostavni za rad.

21

Kabl sa upredenim paricama (twisted

pair cable)

Parovi izolovanih bakarnih ica koje su obmotane (upredene) jedna

oko druge.
Upredanje otklanjanje elektromagnetnih smetnji.
Broj uvrtaja po metru - deo specifikacije tipa kabla - to je broj uvrtaja
po metru vei, vea je otpornost kabla na elektromagnetne smetnje.
Dva tipa kabla:
kabl sa neoklopljenim (Unshielded Twisted-Pair, UTP) i
oklopljenim (Shielded Twisted-Pair, STP) paricama.

22

11
 Kablovi sa neoklopljenim i oklopljenim
paricama

elektrino provodna struktura koja

prua znatno vei nivo zatite.

23

Konektori
Bakarne ice kablova sa uvrnutim paricama se sa hardverskim
mrenim interfejsom raunara ne povezuju zasebno i direktno ve
putem odgovarajuih konektora.

Najee korieni tip konektora je RJ (Registered Jack) - koristi se

kod telefonskih i raunarskih mrea.

Konektor RJ45 i utinica

24

12
 Optiki kablovi
Optika vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih
svetlosnih impulsa.
Ne podleu elektrinim smetnjama,
Imaju najmanje slabljenje signala du kabla i
Podravaju izuzetno velike brzine prenosa podataka na velikim
udaljenostima.
Koriste se:
kada LAN mrea treba da povee vie objekata, gde se sa bakarnim
kablovima mogu oekivati problemi sa uzemljenjem i atmosferskim
pranjenjima.
kada se predvia veliki mreni saobraaj izmeu spratnih razvoda u
odnosu na centar mree.

25

Optiki kablovi
Sistemi prenosa sa optikim kablovima - tri osnovna funkcionalna
dela:
predajnik (izvor svetlosti LED ili laserska dioda),
optiko vlakno i
prijemnik (foto senzor).
Standardni elektrini signal se dovodi na LED ili lasersku diodu koje
vre konverziju u svetlost, zatim se svetlost ubacuje u
optiko vlakno na ijem drugom kraju je prijemnik koji vri opto-
elektrinu konverziju posle koje se dobija standardni elektrini signal.

Staklo razliit indeks prelamanja

26 Totalna refleksija kod prenosa kroz optiko vlakno

13
 Kabl sa optikim vlaknom

27

Aktivna mrena oprema

Ripiter (Repeater)
Hab (hub)
Mreni most (bridge)
Svi (Switch) skretnica
Usmeriva (Router)
Mreni prolaz (gateway)
Proxy

28

14
 Ripiter (Repeater)
Na jednom portu (prikljuku) ripiter prima signal i prenosi na drugi
port.
U slobodnom prevodu - pojaiva - pojaanje elektrinih, beinih ili
optikih signala.
Signali gube na svojoj snazi sa poveanjem rastojanja - ureaj koji e
primiti oslabljen signal i ponovo ga pojaati za dalji prenos.
Pritom ripiteri imaju tzv. 3R funkcionalnost:
Reamply
Reshape
Retime
tj. obnavljaju amplitudu, oblik i vremenske reference primljenog
signala pre nego to ga proslede.
Ripiter nema informacija o signalu koji pojaava - podjednako se
odnosi i prema ispravnom i prema neispravnom signalu.

29

Hab (hub)
Omoguava povezivanje vie segmenata mree u jedan segment.
Moe se posmatrati kao vieportni ripiter - ono to primi na jednom
svom portu hab emituje na svim ostalim portovima.
Na habu postoji vie konektora - na svaki konektor se prikljuuje po
jedan kabl, preko kojeg se povezuje po jedna radna stanica ili server.
Polako nestaje iz raunarskih mrea zbog sve nie cene svi ureaja
koji nude znatno bolje performanse.

30

15
 Mreni most (bridge)
Povezuje udaljene mrene segmente - segmentaciju mree moemo
izvriti ureajem koji se zove mreni most.
Ako stanica iz jednog segmenta alje podatke stanici u drugom
segmentu, tada ostalim stanicama nije dozvoljeno da komuniciraju

31

Svi (Switch) skretnica

Svi podatke ne alje svim segmentima mree ve samo segmentu
kome su oni upueni.
Pravi namenske veze izmeu segmenata.
Na svaki port svia moe prikljuiti stanica, a ne segment mree.
Sobraaj koji vidi stanica je samo onaj koji je direktno upuen za nju,
kao i broadcast poruke.

32

16
 Usmeriva (Router)
Rutiraju (usmeravaju) pakete kako bi oni stigli do svog odredita - za
ovu funkciju potrebna je odredina adresa smetena u paketu.
Kada primi paket, ruter prvo proveri da li je adresa odredita na istoj
mrei kao i adresa izvora. Ako jeste, paket se odbacuje.
U suprotnom, ruter prosleuje paket odredinom ureaju ako je
njegova mrea povezana na ruter ili sledeem ruteru na putanji do
eljenog ureaja.

33

Mreni prolaz (gateway)

Mreni prolaz je hardverski ureaj i/ili softverski paket koji povezuje
dva razliita mrena okruenja.
Vri prepakivanje i pretvaranje podataka koji se razmenjuju izmeu
potpuno drugaijih mrea, tako da svaka od njih moe razumeti
podatke iz one druge.

34

17
 Bezbednosna barijera (firewall)
Firewall je bezbednosni hardverski ili softverski ureaj,

Najee smeten izmeu lokalne mree i javne mree (Interneta),

titi podatke u mrei od neautorizovanih korisnika (blokiranjem i

zabranom pristupa po pravilima koje definie usvojena bezbednosna
politika).

Kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima

mree.

35

Bezbednosna barijera (firewall)

36

18
 Proxy
Ureaj tj. mreni servis koji omoguava klijentima da prave
indirektne mree sa ostalim mrenim segmentima/servisima.

Uloga indirektnih pristupa:

bezbednost - izjednaava sa naprednijim firewall ureajima,
privatnost i/ili
performanse mree - mogunost proksi ureaja da udaljeni resurs (kome
je ve ostvaren pristup) privremeno sauva u lokalnoj memoriji i na
ostale zahteve za istim resursom odgovori bez pristupa originalnom
izvoru - keiranje.

37

Interfejsi raunara

Mrena kartica
Modem
ISDN Terminal Adapter
ADSL/DSL modem

38

19
 Interfejsi raunara
Mrena kartica je ureaj koji
povezuje raunar sa
raunarskom mreom.
esto se naziva: mreni
adapter, mreni interfejs,
ranije zasebne kartice
dok se danas uglavnom
integriu u matine ploe linija
raunara.
Modem - modulie nosei
signal da bi enkodirao digitalnu
informaciju i demodulie
nosei signal da bi dekodirao
preneenu informaciju.
Najee se koriste za pristup
Internetu putem telefonskih

39

Interfejsi raunara

ADSL/DSL modem je ureaj

koji povezuje jedan ili vie
raunara na telefonsku liniju u
cilju korienja ADSL (DSL)
usluge.
ISDN Terminal Adapter je
ureaj koji povezuje terminal
(npr. raunar) sa ISDN
mreom.

40

20
 Tipovi mrea (kategorizacija)
Podela raunarskih mrea - vie kriterijuma.
1. U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka
raunarske mree mogu biti:
kablirane mree
beine mree
2. Topologije raunarskih mrea mogu biti:
Topologija zvezde
Topologija magistrale
Topologija potpuno povezane mree
Topologija prstena
Topologija stabla
3. Po vremenskoj postojanosti raunarske mree mogu biti:
fiksne
privremene

41

Tipovi mrea (kategorizacija)

4. Po prostoru na kome se prostiru raunarske mree mogu biti:
Personal Area Network (PAN)
Local Area Network (LAN) - lokalne raunarske mree - pokrivaju ue
geografsko podruje (jedna ili vie zgrada)
Metropolitan Area Network (MAN) - gradske raunarske mree
Wide Area Network (WAN) - mrea koja pokriva ire geografsko
podruje (drava, svet)
Global Network (Internet)
5. Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu lanova) raunarske mree
mogu biti:
Host-based
Klijent-server
Peer-to-peer
Raunarske mree - dinamina oblast - este promene - svaki
pokuaj striktne kategorizacije - kratkotrajna tanost.
42

21
 Struktura mree prema prostoru na
kome se prostiru

Novi vor
WAN

Host
LAN

MAN
LAN
LAN

43

Lokalna raunarska mrea (Local Area

Network, LAN)

Lokalna raunarska mrea (LAN) sa vezom ka Internetu

44
prostorno ograniena

22
 Regionalna raunarska mrea (Wide
Area Network, WAN)

45

Topologije
Topologija predstavlja fiziki izgled ili oblik mree.
U vorovima mree nalaze se radne stanice, koje su meu sobom
povezane komunikacionim putevima.
Kriterijumi za izbor topologije pri dizajnu mree se mogu grupisati u
3 kategorije:
Cena instalacije (cena fizikog povezivanja kabliranje, ureaji...)
Cena komunikacije (vreme i novac koji se upotrebi za prenos
informacije)
Raspoloivost mree (mogunost pristupa mrenim resursima u sluaju
fizikog otkaza dela mree)

46

23
 Topologija magistrale
Topologija magistrale svi raunari u mrei
povezani su na magistralu tj. jednu liniju.
Generalno gledano nije dobra, jer ispadom
jednog vora u mrei ispada iz rada cela
mrea.

47

Topologija zvezde
Topologija zvezde Star topologija ili topologija zvezde predstavlja
takav oblik arhitekture gde su krajnji vorovi na mrei povezani preko
posebne veze na centralni hub ili svi. Dobra je zbog nezavisnosti
sistema od pojedinih vorova u mrei.

48

24
 Topologija prstena
Topologija prstena raunari su spojeni u krug - zatvorenom
magistralom (krunom). Nain povezivanja slian kao i kod
topologije magistrale.
Pricip rada je sledei: podaci idu u krug u jednom smeru i svaki
vor alje ili uzima podatke iz tog kruga.

49

Topologija stabla i topologija potpuno

povezane mree

Topologija stabla od centralnog vora u mrei grana se hijerarhija

vorova nanie poput kronje na drvetu. Cena instalacije ovakve
mree je niska. Loa strana je to se otkazom vorova na viem nivou
hijerarhije, mrea raspada na dva nepovezana dela.

Topologija potpuno povezane mree svaki raunar (radna stanica)

je povezan direktnom komunikacionom linijom sa svim ostalim
radnim stanicama u mrei. Ovo je idealan teorijski model, koji se u
praksi ne sree.

50

25
 Lokalno i globalno umreavanje
Pojam internet - meusobno povezivanje individualnih mrea.
Pojam Internet - ime svetske mree za prenos podataka.
Engleski termin networking preveemo kao lokalno umreavanje, a
termin internetworking kao globalno umreavanje.
Ureaji koji se koriste za povezivanje raunara u mreu delimo na one
koji vre lokalno i globalno povezivanje.

51

Kako izgleda Internet?

http://www.cybergeography.org/atlas/atlas.html

52

26
53

54

27
55

Istorijski razvoj Interneta

56

28
 Istorijski razvoj Interneta

Poeci Interneta trasirani su od strane ARPANET eksperimenta

prvenstveno namenjen uvoenju, u to vreme, jedne nove tehnologije
- paketna komutacija (packet switching)

ARPANET je postao operativan 1969. godine - povezivao je etiri

paketno-komutirana vora tipa host raunar i terminale, bitskom
brzinom prenosa od 50 kbps

Prve dve vane aplikacije razvijene od strane ARPANET-a bile su:

TELNET - omoguava da se korisnik jednog raunara prijavi za

rad na nekom drugom udaljenom raunaru i
FTP - omoguava razmenu datoteka putem Internet-a

57

Internet

Ukljuenje personalnih raunara na Internet pomogao je

razvoj tzv. killer-applications :
Elektronska pota - e-mail - mehanizam prenosa poruka izmeu
razliitih raunara

World Wide Web - globalni hipertekstualni sistem koji koristi

Internet kao transportni mehanizam

E-commerce elektronska trgovina

58

29
 Arhitektura Interneta - Backbone
network

Sve mree koje pripadaju Internetu podeljene su u

hijerarhijske nivoe:
Internacionale mree najvii nivo, povezivanje svih mrea na
nivou vie zemalja ili kontinenata-kima Interneta (Internet
backbone)
Nacionalne mree povezuju mree na nivou zemlje
Regionalni Internet provajderi vre povezivanje LAN-ova
jednog dela neke vee zemlje na Internet
Lokalni Internet provajderi povezivanje rezidencijalnih
korisnika na Internet korienjem modema ili LAN-ova

59

Globalna Internet mrea

60

30
 Mrea optikih prstenova u Evropi

61

An interesting 3D VRML map of

CESNET - the Czech educational and
scientific network.

62

31
 Mrea nacionalnog provajdera
DWDM Dense Wavelength
Division Multiplex
Gusti multipleks talasnih duina

63

Regionalna ISP mrea June Amerike

64

32
 The London MAN (metropolitan area
network) mrea lokalnog ISP-a u
Londonu

65

Arhitektura Interneta

66

33
 Backbone tehnologije
Zahtevi
Kapacitet
Pouzdanost
Skalabilnost
Jednostavnost

Mree sledee generacije ili NGN (Next Generation

Networks) konvergentne mree koje omoguavaju, ne
samo prenos podataka nego i prenos govora, a u konanoj
fazi i multimedije.

67

Backbone tehnologije

Klasine tehnologije
PDH
SDH
ATM
Nove tehnologije
DWDM
Gigabit ethernet
10 gigabit ethernet
MPLS

68

34
 WDM - princip rada

WDM - Wavelength Division Multiplex

69

WDM - prednosti

Reava problem skalabilnosti jer omoguava prenos vie

desetina talasnih duina po jednom optikom vlaknu i
kapacitetom od 10Gb/s po jednoj talasnoj duini

Reava problem kapaciteta po jednom paru optikih

vlakana

Omoguava domet reda 4000 km

70

35
 Gde koristiti WDM sisteme?

Na dugakim trasama gde su potrebni veliki kapaciteti

prenosa

U situacijama kada ne postoji mogunost postavljanja

novih optikih kablova

Kada je potrebno brzo poveati kapacitet postojeih

optikih sistema prenosa

71

Backbone i Access mree

Korienjem prethodno opisanih tehnologija mogue je

obezbediti komunikacioni kanal proizvoljnog kapaciteta i
na proizvoljnoj lokaciji

vorita backbone mrea su, po pravilu, dosta udaljena od

korisnika

Problem je kako veliku koliinu podataka preneti do

korisnika

72

36
 Access tehnologije

Klasine tehnologije
Analogni dial-in (33.6kb/s)
ISDN dial-in (64kb/s, 128kb/s)
Nove tehnologije
Kablovsko distributivni sistemi (KDS)
Wireless LAN
ADSL

73

Kablovsko distributivni sistemi

KDS sistemi inicijalno pravljeni za distribuciju TV slike
Moderni KDS koristi HFC (Hybrid Fiber Coax) sistem
kabliranja
Za prenos TV slike ka korisniku koristi se frekvencijski
opseg od 110MHz do 862Mhz
Prenos digitalne TV slike u sutini predstavlja prenos
podataka
Osnovna grupa standarda za digitalni prenos slike su DVB
(Digital Video Broadcast) standardi
Po jednom TV kanalu potrebno je od 4 do 10Mb/s
Definisani su za satelitske, kablovske, radio difuzne, ... sisteme

74

37
 KDS podsistem za prenos podataka

75

Wireless LAN tehnologija

Tehnologije beinih komunikacija su u velikom usponu

Velika mobilnost korisnika zahteva veliku mobilnost

mrea i pristupa Internetu

Posmatramo samo tehnologije koje nude velike kapacitete

76

38
 Wireless LAN

WLAN tehnologija je inicijalno zamiljena za pokrivanje

malih povrina; standard predvia pokrivanje rastojanja
do 1600m

Zbog znaaja wireless mrea za korisnike danas se

intenzivno radi na reenju za kreiranje ad hoc beinih
mrea

77

Wireless mree u USA

78

39
 ADSL tehnologija
Korienje standardne telefonske parice za pruanje
irokopojasnih servisa (broadband services)
Neophodno je zadrati postojei telefonski servis
Nema dovoljno resursa u kablovima da bi se putale nove
linije do korisnika
Zbog toga je neophodno koristiti postojee resurse

79

ADSL princip rada

DSL pristupni multiplekser

(DSLAM Digital Subscriber Line Access
Multiplexer) koji se sastoji od delitelja i ADSL
primopredajnika.
izdvoji osnovni
opseg koji slui za
telefonski razgovor
80

40
 Novi Internet

Veliki komunikacioni kapaciteti

Garantovanje kvaliteta servisa (QoS - Quality of Service)
IP protokol inicijalno ne garantuje QoS
Korienje velikih kapaciteta u backbone delu mree
U access delu mree korienje tehnologija koje mogu da
garantuju QoS
Multimedijalni servisi

81

41