Drugi kolokvijum pitanja predavanja

1.Osnovne karakteristike medijuma za prenos podataka.

propusni opseg,
slabljenje,
kanjenje,
um (termiki, intermodulacijski, presluavanje,impulsni) i dr.

2. ta su protokoli?

Protokol je skup pravila kojima se definiu komunikacione funkcije tj. slanje, prijem
i interpretacija poruka, njihov format i redosled razmene izmeu uesnika u
komunikaciji

3. Funkcionalni slojevi OSI modela.

4. ta je enkapsulacija?

Enkapsulacija podataka pridruivanje zaglavlja (header) podacima koji se

razmedjuju izmedju slojeva (slojeva aplikacije sistema A i B).

Originalni podaci, zajedno sa zaglavljem, proputaju se od sloja 7 do sloja 6.

Entiteti sloja 6 pridruuju svoj sopstveni heder (druga enkapsulacija). Taj proces se
nastavlja nanie, sve do sloja 2, koji, generalno, dodaje i zaglavlje i zaelje (trailer).
Kako se podaci penju svaki sloj odvaja ivino zaglavlje, obrauje informacije
protokola koje su tu sadrane, i proputa ostatak sledeem viem sloju
(deenkapsulacija).
5. Osnovne funkcije svakog pojedinog sloja OSI modela.

1. Fiziki sloj-Zaduen za medijum za prenos podataka i naine na koje se signali

pranose.
Uloga fizikog sloja jeste da prenese nizove bitova podataka primljene od sloja veze,
bez razumevanja njihovog znaenja ili formata.
Aktivira i deaktivira fizike veze sa drugim entitetima i deluje kao logika sprega
izmeu sredine za prenos i sloja linka podataka.

2.Sloj veze-Ima zadatak da omogui pouzdan prenos podataka s jednog na drugi

kraj komunikacione veze.
Na ovom sloju se formiraju okviri ili ramovi , koji ine grupu bitova.
Sloj veze podataka oznaava poetak i kraj svakog odlazeeg okvira sa jedinstvenim
uzorkom bitova i te uzorke prepoznaje i prilikom definisanja dolazeeg okvira.
Vri se detekcija greaka u prenosu, retransmisija ramova u sluaju neke greke,
kontrola toka radi izbegavanja zaguenja kao i kontrola redosleda po kome se okviri
sa podacima dostavljaju odreditu.

3. Sloj mree-upravlja radom podmree

Vri usmeravanje paketa u okviru podmree (rutiranje), kontrola toka,
multipleksiranje, adresiranje itd...Ovaj sloj treba da vodi rauna o kvalitetu
ponuene usluge
Zadatak mrenog sloja je da prevazie navedene probleme i omogui povezivanje
heterogenih mrea.

4. Sloj transporta-Treba da obezbedi prenos podataka izmeu dve aplikacije ne

ulazei u to ta je sadraj poruke
Podatke koje dobija od vieg sloja, sloj transporta na mestu predaje rastavlja na
manje jedinice, pakete, i posle prenosa, na mestu prijema opet generie polaznu
poruku
Treba da obezbedi, odrava, kontrolie i raskine vezu na zahtev sloja sesije.
Najvaniji zadatak je obezbeivanje pouzdanih i efikasnih komunikacija. Meu
funkcije transportnog sloja ubrajaju se i multipleksiranje, baferovanje i upravljanje
konekcijom.

5. Sloj sesije-Inicira uspostavljanje i/ili raskidanje veze, definie redoslede akcija

(vodi rauna o tome na koga je red da alje poruke), spreavanje uesnika da
istovremeno pokrenu istu kritinu operaciju i sinhronizovanje dijaloga i sl.
Sloj sesije omoguava umetanje kontrolnih taaka u dugakom nizu. Ako mrea
padne bie izgubljeni samo podaci koji su preneti iza poslednje kontrolne take.
6. Prezentacioni sloj

dgovoran za predstavljanje podataka u formatu koji korisnik moe da razume,

odnosno bavi se sintaksom i semantikom predstavljanja informacijaOvaj sloj mora da
poznaje format podataka koji prima iz drugih izvora (vri konverziju koda u kome su
predstavljeni podaci) i da obezbedi ispravan transfer kroz mreu. Jo jedna od
funkcija ovog sloja je kompresija podataka, pomou koje se redukuje broj bitova koje
treba preneti bez gubljenja znaenja informacija.
7. Aplikacioni sloj
Obezbeuje prenos podataka izmeu aplikacionih procesa
Sadri vie protokola najee potrebnih korisnicima. Jedan takav iroko korien
protokol jeste protokol za prenos hiperteksta W W W-a. Kada korisnik eli da otvoti
Web stranu u itau, on serveru alje ime te strane koristei HTTP.
Ne prua nikakav servis drugim slojevima ve ima zadatak da procesima koji se
odvijaju na ovom nivou obezbedi pristup OSI okruenju.

6. ta je segmentacija?

Segmentacija (rastavljanje) jedinice podataka, koju prima od prethodnog vieg sloja,

na vie delova da bi je prilagodio za svoje potrebe.

7. ta podrazumeva kontrola greke?

Kontrola greke se odnosi na mehanizme za detekciju I korekciju greaka koje se

javljaju pri prenosu jedinica podataka izmeu ravnopravnih entiteta.

8. Osnovni elementi LAN-a.

Topologija magistrala, prsten, zvezda;

Prenosni medijum upredeni par ica, koaksijalni kabl, optiki kabl;
MAC- definie pristup zajednikom medijumu;

9. Klasifikacija raunarskih mrea.

Prema geografskom prostoru:

LAN (Local Area Network)
MAN (Metropolitan Area Network)
WAN (Wide Area Network)
Prema tehnologiji prenosa:
Difuzione mree tipa emisija-svima (broadcast networks)
Mree tipa od take-do-take (point-to-point networks)

10. Osnovne topologije LAN-a:

magistrala (bus),
stablo (tree),
prsten (ring) i
zvezda (star)

11. ta je informaciona propusnost mree?

Informaciona propusnost-definie se kao ukupan broj prenetih informacionih

bitova u jedinici vremena. Bitovi koji se odnose na adresiranje, otkrivanje greke i
slino se ne uzimaju u obzir;

12. ta je kanjenje?

Kanjenje- meri se srednje proseno vreme prenosa (proseni vremenski period od

trenutka generisanja paketa na predajnoj strani do zavretka prijema na odredinoj
strani).
13. Struktura FR rama.

1 oktet 2 okteta do 4096 okteta 2 okteta 1 oktet

Fleg Zaglavlje Korisniki podaci FCS Fleg
01111110 01111110

DLCI(Vii deo) C/R EA DLCI FECN BECN DE EA

(0) (Nii deo) (1)
Bit 8 7 6 5 4 3 2 1 8 7 6 5 4 3 2 1

14. emu slui polje FCS?

Poslednja dva okteta, pre zastavice, FCS-Frame Check Sequence slue za

detektovanje greke u prenosu,

15. emu slui polje DE?

DE- bit za dozvolu odbacivanja rama.

16. Uporedne karakteristike FR i ATM.

ATM saobraaj ini protok elija kroz telekomunikacionu mreu.

Krajnje odredite elije navedeno je u njenom zaglavlju. Zaglavlje se analizira u
svakom ATM voru mree, a elija se usmerava u toku prenosa preko virtuelnih
kanala, koji definiu put poruke od izvora do odredita.
ATM veze ne zahtevaju striktno definisan kanal ve je konkretna ATM veza
podrana odredjenim kapacitetom kanala koji je potreban u datom
momentu.
ATM mrea dodeljuje korisniku propusni opseg za razliite bitske protoke, koji se
korisniku (u zahtevanom trenutku) moe staviti na raspolaganje.
Zahtev za novu vezu mrea prihvata samo ukoliko traeni kvalitet usluge
moe biti osiguran, a kvalitet ranije uspostavljenih veza ouvan, tj. bez
naruavanja ugovorenog kvaliteta sa drugim korisnicima.

17. Koliko okteta ima FR ram?

do 4102 okteta

18. Osnovni FR servisi.

Permanentni virtuelni kanali (PVC) stalna veza i

Komutirani virtuelni kanali (SVC) veza se uspostavlja dok traje sesija.

19. ta je CIR i EIR?

-su parametri FR SVC servisa

Zbirni CIR -ugovoreni garantovani protok informacija. Max dozvoljena vrednost je
1536000b/s. (cir-odreuje maksimalnu prosenu brzinu prenosa koju mrea treba da
obezbedi u normalnim okolnostima)
Zbirni EIR -dozvoljeno premaenje Ukoliko premaenje nije dozvoljeno svi ramovi
iznad CIR-a bie odbaeni;

20. Osnovne karakteristike FR tehnologije.

-Nema integriteta podataka,

-Malo kanjenje,
-Velika fleksibilnost,
-Maksimalno iskorieni komunikacioni resursi,
-Ugovoren maksimalan protok informacija uz mogunost prekoraenja i
-Bezbedna veza (mala verovatnoa greke).

21. Struktura ATM elije.

Ona ima dva dela:

Zaglavlje (header) od 5 bajta i
Korisnike informacije (payload) od 48 bajta.
 Header
Payload

22. Vrste zaglavlja kod ATM-a.

Postoje dve vrste zaglavlja (u zavisnosti od tipa ATM interfejsa):

1. UNI (User to Network Interface), predstavlja vezu korisnika ka mrei i u

zaglavlju se nalaze informacije za komunikaciju izmedju krajnjih korisnikih
uredjaja i ATM mree, pojedinih vorova unutar iste mree ili izmedju razliitih
ATM mrea
2. NNI (Nework to Network Interface), u zaglavlju se nalaze informacije za
medjusobnu komunikaciju ATM mrea.

23. ta podrazumeva polje Header Error Check?

HEC (Header Error Check)-detekcija greke, moe vriti ispravku elije umesto
njenog odbacivanja.

24. ATM klase servisa.

CBR-Constant Bit Rate- konstantna brzina prenosa predstavlja preduslov za

prenos zvunih i video zapisa visokog kvaliteta. Ovo je najskuplja vrsta usluge jer se
za korisnika mora odvojiti dovoljno propusnog opsega na celoj virtuelnoj putanji.
Pogodna za prenos podataka i slike (vide konferencija, telefonija, audio/video
distribucija itd.)

VBR-Variable Bit Rate- promenljiva brzina prenosa definie kategorije servisa kod
kojih brzina prenosa moe varirati zbog stanja mree (bursty). Unapred definisana
vrna brzina prenosa, PCR, se moe postii u sluaju neoptereene mree ali se to
ne garantuje; Pogodna za aplikacije kojima odgovara slanje informacija promenljivim
protokom i tolerie se manji gubitak elija.

ABR (Avaliable Bit Rate)- raspoloiva brzina prenosa predstavlja podkategoriju

VBR servisa, kod koje korisniki uredjaj zahteva od ATM switch-a odreenu brzinu
prenosa, ali prihvata ta god da mrea trenutno moe da ponudi; (jo uvek se ne
koristi!)

UBR (Unspecified Bit Rate)- proizvoljna brzina prenosa, kao usluga ne garantuje
brzinu prenosa. Sve elije koje poalje pristupni ureaj, u ATM mrei mogu biti
odbaene ili uspeno prenesene na odredite.
25. Navesti osnovne funkcije koje obavljaju TCP/IP protokoli.

adresiranje
rutiranje i
fragmentacija

26. ta je IP/TCP protokol stek?

TCP/IP protokol stek je protokol stek za povezivanje raunarskih mrea po IP

protokolu gde se za transport informacija koristi TCP protokol, a podeljen je u etiri
nivoa.

27. Navesti dve osnovne klase servisa u IP/TCP okruenju?

-razmena podataka bez uspostavljanja veze (conectionless)

-razmena podataka sa uspostavljanjem veze(conection-oriented)

28. Osnovne karakteristike servisa bez uspostavljanja veze (IP/TCP)?

- jednostavnost (osim prenosa podataka nema druge funkcije)

- prenos podataka sa najveom brzinom
- nepouzdanost

29. Osnovne karakteristike servisa sa uspostavljanjem veze (IP/TCP)?

- pouzdanost
- due vreme prenosa podataka zbog ekanja potvrde

30. ta utie na kanjenje paketa?

Na na kanjenje paketa utie optereenje mree kao i to da li poiljalac i primalac

pripadaju istom lanu

31. ta je fragmentacija?

Jedna od fukcija koju obavljaju TCP protokoli

Ukoliko je paket vei od dozvoljenog on se deli na potreban broj fragmenata kako bi
se mogao preneti kroz mreu. IP ne garantuje isporuku informacije. Paketi mogu biti
izgubljeni ili stii u nepredvienom redosledu.

32. Koje podatke sadri zaglavlje IP paketa?

1. Izvorinu IP adresu
2.Odredinu IP adresu
3. Transportni protokol
4.Kontrolni zbir
5.Vreme egzistiranja

33. Osnovni problemi specifini za povezivanje heterogenih mrea.

1.usmeravanje saobraaja se zasniva na analizi adrese u zaglavlju datagrama i

njegovom rosleivanju na osnovu tablele usmeravanja
2. Pristizanje poruka u razliitom redosledu od poslatog
3. Razliita vremena kanjenja pojedinih poruka
4. Razliite veliine paketa na razliitim mreama
5. Odbacivanje paketa usled preoptereenosti mree

34. Oznaiti nazive slojeva OSI modela kod TCP/IP protokola.

35. Osnovne funkcije mrenog nivoa-internet nivoa.

Internet nivo povezuje dva raunara,

Prenos podataka vri se u tzv. skokovima od jednog do drugog vora;
Najvaniji protokol ovog nivoa je IP.
Mreni sloj prihvata zahteve za slanje paketa iz transportnog sloja.
Njegovi glavni zadaci su: adresiranje, rutiranje i fragmentacija.
Najvanije informacije koje se prenose u zaglavlju su adrese poiljaoca i primaoca.
IP datagrami su meusobno nezavisni i ne sadre zatitu ili oporavak od greke.
Obavlja se postupak rutiranja (pronalaenje optimalnog puta izmedju odredita i
izvora);
IP vri fragmentaciju datagrama na manje delove, ukoliko je to potrebno, kako bi
mogao da se prenese kroz mreu.
Na prijemu se obavlja obrnut postupak. Kada svi delovi datagrama stignu na
odredite, mreni sloj od njih sklapa originalni datagram.

36. Prednosti IPv6.

efikasnije i bre rutiranje
poveanje bezbednosti i garantovanje privatnosti
podrka za razliite vrste usluga, naroito za real-time aplikacije
 podrka viesmernom emitovanju
mobilnost bez menjanja adrese MIPv6
ostavlja se mogunost za budue razvijanje protokola

37. Opisati dva osnovna pristupa reavanju problema zaguenja u mrei.

1. pre nego nastane zaguenje (proiriti resurse ili smanjiti optereenje

odbijanjem usluga odreenim korisnicima, snienje kvaliteta usluga nekim ili svim
korisnicima i prisiljavanje korisnika da svoje zahteve postavljaju na predvidljiv nain.
2. kada zaguenje nastane

38. Koja je osnovna razlika izmedju bita upozorenja i prigunog paketa?

-Bit upozorenja - U zaglavlje paketa postavlja se specijalni bit upozorenja. Kada

paket stigne na odredite, bit se kopira u sledeu potvrdu koja se alje izvoru i on
tada usporava emitovanje. -Priguni paket - kada neki ruter utvrdi da je pretrpan
paketima on reaguje slanjem specijalnog Choke paketa do izvora dolazeeg paketa i
od njega se zahteva da redukuje broj paketa u jedinici vremena koji emituje ka
odreenom odreditu. Ako u predvienom periodu ne stigne novi Choke paket, izvor
moe da povea uestanost slanja paketa.

39. Tri komponente opteg modela kvaliteta servisa.

sutinski (odreen projektom telekomunikacione mree i nainom realizacije

konekcija i pristupa mrei),
perceptivni (razliiti korisnici razliito opaaju i ocenjuju servis),
procenjeni (kvalitet opsluivanja korisnika).

40. Tri nivoa kvaliteta servisa.

Najbolji pokuaj-best effort (mrea ne nadgleda ostvareni QoS, niti preuzima akcije
ukoliko je on manji od traenog),

Obavezni nivo (servis se prekida ukoliko QoS opadne ispod odredjenog nivoa, ali se
ne preduzimaju nikakve akcije da do toga ne doe)

Garantovani nivo (mrea mora preduzimati akcije kako bi ostvarila ugovoreni QoS).
41. Funkcionalne faze u procesu uspostavljanja i odravanja kvaliteta servisa.

Faza procene (sagledavanje trenutnog stanja u mrei i procena njenog

ponaanja),

Faza uspostavljanja (inicira korisnik servisa, istiu se zahtevi za kvalitetom

servisa, postie se dogovor o nivou QoS i aktivnostima za njegovo ouvanje),

Operativna faza (aktivira mehanizme za ouvanje QoS-a monitoring QoS i

odravanje dogovorenog kvalieta).

42. Koje aktivnosti se sprovode u operativnoj fazi procesa uspostavljanja i

odravanja kvaliteta servisa?

Mrea nadgleda potovanje ugovorenih vrednosti parametara QoS i parametara

saobraaja koje generie korisnik;
Mrea po potrebi preduzima odgovarajue akcije;
Ukoliko se korisnik ne pridrava ugovorenih vrednosti, mrea proglaava njegove
elije za elije niskog prioriteta i u najgorem sluaju ih odbacuje;
Mrea odbija dodeljivanje novih servisa korisnicima ukoliko to naruava QoS
postojeim ugovorenim servisima;
Selektivno odbacuje elije niskog prioriteta,
Sprovodi oblikovanje saobraaja,
Signalizira zaguenja,
Vri kontrolu protoka i dr.

43. Osnovni parametri kvaliteta servisa.

Kanjenje pri prenosu okvira-kao posledica fizike propagacije signala kroz

medijum za prenos i potrebnog vremena za obradu okvira,

Varijacija kanjenja-posledica nejednakog kanjenja okvira i

Gubitak okvira-posledica zaguenja u mrei;

44. Osnovni nedostatak procesa ugovaranja servisa kod ATM-a?

45. Opisati proces pregovaranja korisnika i mree kod ATM-a.

 - Pozivajui korisnik alje poruku SETUP u kojoj specificira max kanjenje, klasu
QoS, prihvatljivu verovatnou gubitaka elije i varijaciju kanjenja elija u oba smera
prenosa,
- Mrea razmatra ove zahteve i ako moe da ih prihvati alje poruku SETUP, u
suprotnom alje RELASE COMPLETE ka pozivajuem pretplatniku uz obrazloenje
kvalitet servisa nije raspoloiv.
- Ukoliko prihvata poziv, pozivani korisnik alje poruku CONNECT,
- Po prijemu poruke CONNECT, pozivajui korisnik odgovara porukom CONNECT
ACKNOWLEDGE i veza se uspostavlja.

46. Osnovni koncept ostvarivanja kvaliteta DIFERENCIRANIH servisa?

Diferencirane servise (DiffServ) (Jednostavniji koncept ali prua slabije garancije za

odravanje traenog QoS-a. Ugovaranja nema ve se posmatra prioritetizacija
saobraaja.

47. Osnovni koncept ostvarivanja kvaliteta INTEGRISANIH servisa?

Integrisane servise (IntServ) (Razvijen za potrebe multimedijalnih aplikacija. Prua

najvii stepen QoS u IP mreama. Proces ugovaranja se izvodi po isticanju zahteva
korisnika, koji se ili prihvataju ili odbacuju. Medjutim, razmatranje zahteva kree u
smeru ka pozivajuem korisniku, nakon to pozvani korisnik primi poruku PATH)

48. Objasniti tri osnovna naina opsluivanja redova za ekanje.

Redovi za ekanje se obrauju na tri naina:

- Strict Priority-SP (okviri najvieg prioriteta se uvek prvi alju na izlazni interfejs;
okviri sa manjom vrednou prioriteta se alju tek kada se redovi sa okvirima vieg
prioriteta isprazne;)

- Weighted Round Robin-WRR (upotreba teinskih faktora koji se dodeljuju redovima;

redovi se naizmenino opsluuju; npr. k okvira iz reda vieg prioriteta pa m okvira iz
reda nieg prioriteta; za k vee od m )

- Low Latency Queuing-LLQ (kombinacija predhodna dva modela; red najvieg

prioriteta se opsluuje po SP principu a ostali po WBR;)