Agrosvet

STRU^NA SLU@BA:
Marketing:

Goran Petrovi}, direktor marketinga 063/105-83-20

Aleksandar Jotov - {ef stru~ne slu`be,
teren Vojvodine 063/658-310
Dragan \or|evi}, teren jugoisto~ne Srbije 063/102-23-45
Radmila Vu~kovi}, teren centralne Srbije 063/105-81-94

BESPLATAN Dragan Lazarevi}, teren Srema 063/580-958

Slobodanka Bulatovi}, teren Ba~ke tel.069/4301991

PRIMERAK Du{an Savi}, ishrana bilja 063/106-07-42

Milo{ Stojanovi}, ishrana bilja i proizvodnja
u za{ti}enom prostoru 063/414-722
Goran \oki}, garden manager 063/10-58-276
BROJ 39 Du{ko Simi}, tehni~ka podr{ka garden programa, 069/610-158

Prodaja:
NOVEMBAR Veselin [uljagi}, zapadna Srbija, 063/658-307
2011 Vladimir Dragutinovi}, centralna Srbija, 063/438-483
Vladimir Milovanovi}, centralna Srbija, 063/415-924
Zoran Radovanovi}, isto~na Srbija, 063/10-58-091
Ne{a Milojevi}, centralna Srbija, 063/10-58-278
Dragutin Arsenijevi}, zapadna Srbija, Ma~va 063/657-929
Bojan \oki}, ju`na Srbija 063/668-165
Aleksandar Jovanovi}, Ni{ 063/414-452
Velibor Hristov, ju`ni Banat, 063/658-312
Ivan Gnjatovi}, Banat, 063/11-24-540
Neboj{a Lugonja, Banat, Ba~ka, Novi Sad, 063/10-58-223
Dejan Milin~evi}, Ba~ka, 063/106-74-79
Milo{ Toma{ev, Ba~ka, severni Banat, 063/635-495
Sr|an Proti}, Srednji i Severni Banat, Ju`na Ba~ka,
069/507-09-78
Nada Jovanovi}, Ba~ka, 063/693-501
Daniel Grnja, Ba~ka, 063/438-641
Dejana Klisuri}, Srem, Ma~va, Novi Sad, 063/11-24-570
Sa{a Gladovi}, Srem, Ma~va, 063/105-80-41
Miodrag Bogdanovi}, Crna Gora, +382 69 300-844
Miroslav Joki}, Crna Gora, +382 69 300-845
Milenko Krsmanovi}, Republika Srpska, BiH, +387 65 643-466
Slobodan Luki}, Republika Srpska, BiH, +387 66 001-352
Dragan ]urkovi}, Republika Srpska, BiH, +387 65 938-150
Zoran Hamzi}, Republika Srpska, BiH +387 65 823-046
Bojan Kruni}, Republika Srpska, BiH +389 65 713-435
Maja Mirkovi}, Republika Srpska, BiH +387 65 146-875
SADR@AJ
RE^ UREDNIKA 02

SORTIMENT JABUKE I KRU[KE U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE 04

GAJENJE TRE[NJE I VI[NJE U SRBIJI 10

KUPUSNJA^E - TEHNOLOGIJA GAJENJA I ISHRANA 14

HREN/REN - TEHNOLOGIJA PROIZVODNJA 18

KROMPIROV MOLJAC - [TETOINA KOJA SE VRA]A 21

JABU^NI STAKLOKRILAC - POTENCIJALNO OPASNA [TETO^INA ZASADA JABUKE 24

PRI^A SA ZAPADNE STRANE 27

DA LI GUBAR PONOVO PRETI? 30

SMS SERVIS 33

NI[KI DC NA NOVOJ ADRESI! 36

AGROSVET
Stru~na revija
ISSN 1820-0257

Izdava~: Agromarket doo

Adresa: Kraljeva~kog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac
tel: 034/308-000 / fax: 034/308-016 / www.agromarket.rs

DISTRIBUTIVNI CENTRI:
Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/84-81-920,
Valjevo: 014/286-800, Ni{: 018/514-364,
Subotica: 024/754-343, Zrenjanin: 023/533-550,
Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET CRNA GORA

Podgorica: +382 20 872 165

AGROMARKET BIH
Bijeljina: +387 55 355-230,
Banja Luka: +387 51 381-765

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan \or|evi} dipl. ing. polj.

Grafi~ki urednik: Mateja Berbakov dipl. graf. diz.
Tehni~ki saradnik: Du{ica Bec
 39
Agrosvet
PIE:
Dragan orevi, dipl. ing. polj.
RE^ UREDNIKA
Kako Tanjug javlja, Srbija bi, u razmeni poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda sa svetom, do kraja 2011. mogla da ostvari rekordan suficit
od oko 1,6 milijardi dolara, s obzirom na to da je za devet meseci imala
pozitivan bilans od 1,1 milijardu dolara. Za prvih devet meseci ove
godine, iz Srbije je izvezeno hrane za 1,95 milijardi dolara, a uvezeno za
845,5 miliona dolara. U ovom periodu ostvaren je rast izvoza od 34,3%
u odnosu na isti period prole godine, pa on u ukupnom robnom izvozu
Srbije uestvuje sa 22%. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 230,7
odsto, pa ima rast od 48,2%. I opet pitanje, kao i prole godine, gde
ode ostvareni suficit? Jer svakako, ovakav rezultat zasluuje nagradu.
U redu, nagodili su se poljoprivrednici i vlast za onih 14.000,00 dinara
po hektaru, kao i subvencionisane kredite. Da li je to mnogo ili malo,
pravedno ili nepravedno, kontrolisano ili ne? Vano je da je na vreme
podneta traena dokumentacija i isplaeno ili e biti do kraja godine.
Kako je subvencionisanje poljoprivrede regulisano u okruenju jer se
stalno poredimo sa istim? Pa evo primera, za 2010. godinu, kako za RPG
(registrovana poljoprivredna gazdinstva) tako i kompanije: proizvodnju
merkantilne penice, soje, jema, uljane repice po hektaru drava je
subvencionisala sa 304 eura, eerne repe 547 eura, povra 336 eura,
vinove loze 405 eura, a uzgoj muznih krava 108 eura, junadi 256 eura,
krmaa 74 eura po grlu, a mleka 0,08 eura/litru itd. Izmeu RPG i
kompanija je stavljen znak jednakosti jer i jedni i drugi proizvode hranu.
Ne znam da li ima veze sa gore navedenim ali je Evropska komisija utvrdila
da su francuski poljoprivrednici izmeu 1992. i 2002. neopravdano
dobili 336 miliona evra pomoi. Skoro deset godina kasnije povraaj
koji potrauje EU sa kamatama mogao bi da dostigne i 600 miliona
evra, iako francusko Ministarstvo poljoprivrede odbija da potvrdi taj
iznos. Pre neki dan ista ta Evropska Komisija zatraila je povraaj 214
miliona evra isplaenih iz evropskih fondova za poljoprivredu koje su
drave lanice nepravilno potroile, saopteno je iz Brisela. Taj novac
mora biti vraen u evropski budet zbog nepotovanja evropskih propisa
ili neodgovarajuih procedura kontrole. Novac moraju vratiti Danska,
Nemaka, Grka, panija, Italija, Kipar, Malta, Holandija, Austrija,
Poljska, Portugal, Finska, vedska i Velika Britanija. Najvie moraju
vratiti vedska (76,6 miliona evra), Italija (70,9 miliona evra) i Danska
(22,3 miliona evra). Drave lanice odgovorne su za upravljanje veinom
novca koji dobiju za poljoprivredu, uglavnom preko svojih agencija za
plaanja.

Malo, malo pa o parama. Opet o znamenitom Zajearcu, Nikoli Paiu.

Traei 1918. godine, kredit od francuskih banaka, Lazar Pau, ondanji
ministar Kraljevine SHS, upita Paia Bajo, kako emo vratiti kredite
koje dadoe Francuzi? A Pai, ko Pai odgovori Pa oni su dali, pa
neka oni i razmiljaju kako emo da im vratimo
Da li se neko u ovih pet pria prepoznaje? A
02
 39
Agrosvet
PIE:
Dragan Lazarevi, dipl. in. polj. SORTIMENT
JABUKE I KRU[KE
U ZEMLJAMA
EVROPSKE UNIJE

Berba jabuka u Srbiji je ve odavno zavrena, a i njena prodaja je

dobrim delom pri kraju. itavu Srbiju je ove godine pogodila izuzetna
sua koja je u subotikom, smederevskom i ariljskom regionu, naim
najveim jabuarskim podrujima, odnela veliki deo roda. S druge strane
oni vonjaci u kojima je zalivni sistem dobro radio kvalitet jabuka je
bio odlian, dobra krupnoa, isti plodovi, manje mreavosti U ovim
zimskim periodima mnogi voari razmiljaju o sadnji u prolee i naravno
uvek se pitaju koje sorte saditi. Svi su u potrazi za novim sortama,
kvalitetnijim, bolje obojenim, transportabilnijim, traenijim, odnosno
onim sa kojima e moi vie da zarade.

Neka ovaj lanak bar malo poslui na rasvetljavanju trenutnog stanja u

Evropskoj Uniji i odnosa sorti jabuka i kruke u njihovim vonjacima.
04
 Agrosvet

Tokom avgusta meseca objavljena je prognoza roda jabuke i kruke za Evropu, to e i biti osnova za analizu
i dalji tekst. Ukupan rod jabuke prognoziran za 2011. godinu je 10.195.000 tona. Meutim u ovako velikim
koliinama se izdvajaju pojedine sorte, koje povlae velike procente u smislu zastupljenosti u vonjacima i u
smislu ukupnog roda. Na prvom mestu je svakako sorta Zlatni Delies (Golden Delicious) iji je prognoziran
rod u 2011. godini oko 2.533.000 tona to predstavlja vie od jedne etvrtine ukupnog roda jabuke u Evropi.
Svakako na prvom mestu meu klonovima Zlatnog deliesa je klon Reinders koji je najmanje osetljiv na
nastajanje mreice, ali nije retkost da se zateknete u vreme sadnje u Italiji i da vam vlasnik kae da sadi Klon
B. Na drugom mestu u ukupnom rodu je sorta Gala sa ukupnim koliinama od 1.059.000 tona. Proizvodnja
sorte Gala u prethodnih 10 godina raste i po mijenju strunjaka dostigla je maksimum. Prednost ove sorte
pokazala se upravo ove godine. Jabuka iz prethodne godine je potroena tako da se ve u vreme berbe oseao
nedostatak. Upravo u drugoj polovini avgusta je i bio jek berbe Gale tako da su proizvoai koji su imali dobro
obojenu Galu postizali za nju visoke cene.

Jedan od razloga za ovaku visoku zastupljenost sorti Zlatni Delies i Gala treba treba traiti u velikim
povrinama pod jabukom u Francuskoj i Italiji koje su tradionalno okrenute ovim sortama. Ono to je najvea
mana ovih sorti jeste sklonost ka alternativi u sluaju slabijeg kvaliteta hemijske prorede ili kanjenja kod
rune korektivne prorede.Na treem mestu po rodu u Evropi se nalazi sorta Crveni Delies (Red Delicious)
05
Agrosvet
sa ukupnim rodom od 635.000 tona. Na etvrtom mestu se nalazi sorta Jonagold sa 594.000 tona, a odmah
iza nje je sorta Ajdared sa 575.000 tona. Sorta Ajdared zauzima jako male povrine u vodeim jabuarskim
zemljama EU ali je i dalje najrasprostranjenija u Poljskoj koja ima ukupno 180.000 ha pod zasadima jabuke, pa je
to razlog njenog visokokg kotiranja. Sorta Grenny Smith nalazi se odmah iza sorte Ajdared sa prognoziranim
prinosom od 338.000 tona i u prethodnih deset godina se odrava na tom nivou. Jako interesantnom se pokazala
i sorta Red Jonaprince koja je u Srbiji posaena pre par godina u firmi Atos Vinum koja se takodje pojavila
na listi prinosa. Kada govorimo o sortimentu jabuke uvek naravno moramo gledati ta je to to rade najvei
i najuspeniji. Po izvoru Privredne komore iz Junog Tirola, podruja na koji se treba ugledati, na 18.000 ha
vodei sortiment je predstavljen u Tab. 1.

Tab. 2. Procentualno uee sorata jabuke u Junom Tirolu

U prethodnih nekoliko godina javio se i trend gajenja
Uee u klupskih sorti jabuke. ta je to? Jo jedan od naina
Sorta
proizvodnji (%) na koji se titi pamet i ostvaruje ekstra profit.
Golden Delicious 38 Naime u pojedinim regijama izdvojeni su klonovi
nekih sorata jabuke koje odlikuje bolja obojenost
Gala 14 ili slino. Ovi plodovi naravno u hipermarketima
Red Delicious 10 imaju i veu cenu i posebno su istaknuti u odnosu
na ostali sortiment. Svakako da je i proizvodnja i
Braeburn 7 plasman sadnog materijala ovih klonova zakonski
Granny Smith 5 regulisano to onemoguava nekontrolisano irenje,
a samim tim se ostvarujei i gorepomenuti ekstra
Fuji 5
profit. Ime se praktino titi ekstra robna marka ili
odomaeno brend. Na prvom mestu meu klupskim sortama je Pink Lady sa rodom od 107.000 tona, dok
znatno manje zastupljene sorte Kanzi, Rubens, Jazz... Svi ovi podaci ukazuju na dalje pravce irenja sortimenta
kako u EU tako i ono to je znaajnije, u Srbiji. Ukus potroaa se sporo menja te novi zasadi treba da budu
prilagoeni tranji. Na nama je da dalje osavremenjujemo sortiment, tehnologiju gajenja i poveanje prinosa
po jedinici povrine. Nezaobilazan je naravno i kvalitet i proizvodnja bezbedno sigurnog proizvoda.

Doosmo i do njenog visoanstva kruke. Bogatvo ukusa i aroma jedinstveno je i sree se samo kod nje. Meutim
zbog tee tehnologije i oplodnje kao i slabog rada na unapreenju tehnologije gajenja njena proizvodnja je na
jako niskom nivou u Srbiji. Situacija u zemljama EU je neto bolja u korist kruke koja je po ukupnom rodu
od 2.533.000 tona tj. etiri puta manja od jabuke. Najvei proizvoai kruke u Evropi su junjaci Italija sa
886.000 tona i panija 427.000 tona, kao i severnjaci Belgija sa godinjom proizvodnjom od oko 308.000
t i Holandija sa 300 000 tona. to se sortimenta kruke tie u Evropi najzastupljenija sorta je Conference sa
procenom prinosa od gotovo 900.000 tona u 2011. Razloge za tako visoki udeo u ukupnom rodu treba traiti u
njenom udelu u proizvodnji u Holandiji i Belgiji gde prinosi prelaze i 60 tona po hektaru. Na drugom mestu se
nalazi sorta Abate Fetel. Osnovni razlog njenog visokog plasmana je znatno via cena koja ova sorta postie
na tritu. Meutim i pored toga proizvoai se ne opredeljuju za njeno gajenje u veem obimu zbog izuzetno
teke oplodnje. Tik iza Abate nalazi se i sorta William, koja je kod nas najrasprostranjenija. Proizvoai je
vole jer retko podbaci sa prinosom, a sa druge strane i cena plodova namenjenih industrijskoj preradi je dosta
visoka i ove godine se kretala oko 0,35 Eura. Sigurno
Tab.4. Godinja prod. vodeih sorata kruke u EU je da proizvodnja kruke ima potencijala za poveanje
Sorta Proizvodnja (t) obima kod nas ali je nephodno reiti neke od prisutnih
problema. Svakako da nauka i struka treba da unaprede
Conference 889.000 primenu fitohormona i stimulatora oplodnje, uzgojne
Abate fetel 370.000 oblike, a zatitari pravovremenu zatitu od Erwinia
amylovora, prouzrokovaa bakteriozne plamenjae,
William 300.000 ako i Psylla spp. A
06
 Agrosvet
Proizvodnja jabuke po sortama u zemljama EU

07
Agrosvet

08
 39
Agrosvet
PIE:
Radmila Vukovi,
dipl. in. polj.
GAJENJE TRE[NJE
I VI[NJE U SRBIJI

Trenja i vinja zadnjih godina ima trend rasta proizvodnje i poveanje

povrina pod mladim zasadima u Srbiji. Kao rano i atraktivno voe
obraduje potroae svojim ukusnim plodovima kvalitetne, hranljive
i lekovite vrednosti, kao i njihove proizvodjae, jer dodju do prvih
zarada tokom godine. Gde nam je mesto, kakva je perspektiva, kakvi
su problemi, koje su atraktivne sorte i moemo li unaprediti ovu vrstu
proizvodnje i poveati profitabilnost ?

Ako elimo ozbiljno da se bavimo nekom proizvodnjom i budemo

konkurentni na tristu moramo svake godine pratiti stanje proizvodnje u
naoj zemlji, kao i zemljama u okruenju, a pogotovu u konkurentskim
dravama i na taj nain planirati strukturu proizvodnje po vrstama
voaka, kao i sortiment u okviru vrsta. U bespotednoj borbi na tristu
moe se opstati jedino visokim kvalitetom proizvoda, niom ili istom
cenom i primenom evropskih i svetskih standarda u proizvodnji. Trenja
se po proizvodnji nalazi na estom mestu u svetu iza jabuke, kruke,
breskve,ljive i kajsije. Vodea zemlja za proizvodnju trenje u svetu je
Turska sa 22%, zatim SAD sa 14%, Iran sa 13% , pa Italija sa 9%. Srbija
10
 Agrosvet
se nalazi na 16 mestu u svetu i zauzima svega 2% ukupne proizvodnje. Evropa je vodei kontinent za proizvodnju
trenje sa ueem oko 44%, a najvei proizvodjai u Evropi nakon Turske su Italija, panija, Rumunija,
Rusija, Ukrajina, Francuska, Grka, Poljska i Nemaka. Vinja se po proizvodnji nalazi na sedmom mestu u
svetu odmah iza trenje. Vodea zemlja po proizvodnji u svetu je Rusija sa ueem oko 17%, a za njom slede
Poljska, sa oko 15%, Turska sa 13%,Ukrajina sa 12%, SAD sa 10% i Srbija sa 7%. Ovih est zemalja proizvedu
74% od ukupne proizvodnje u svetu. U Evropi su najvei proizvodjai vinje Rusija, Poljska, Ukrajina, Srbija,
Maarska, Belorusija i Nemaka.

Srbija ima veoma povoljne agroekoloke uslove za proizvodnju trenje i vinje i dobre perspektive za njihov
izvoz. Obim proizvodnje trenje i vinje se zadnjih godina poveava. Trenja se uglavnom proizvodi za stonu
potronju, ima dobru tranju i siguran plasma. Poslednjih godina je u ekspanziji, podiu se novi zasadi na slabo
bujnim podlogama gustog sklopa sadnje uz primenu navodnjavanja. Vinja se proizvodi uglavnom za razne
vidove prerade. Proizvodjai postiu slabije ekonomske rezultate, jer dominira stara sorta vinje, Oblainske.
Zadnjih godina plasman je prilino nesiguran (izuzetak je tekua godina), a i cena jako varira. Ipak moemo
rei da su i trenja i vinja rentabilne za proizvodnju u Srbiji, a parametri koji to dokazuju e se najbolje videti
iz sledee tabele.

Tabela 1. Ekonomski pokazatelji podizanja I eksploatacije zasada trenje i vinje prosene vrednosti u period
2005-2010 (Izvedeni pokazatelji prema Nikoli i Milatovi, 2011.)

Trenja Trenja
Oblainska
Pokazatelji St a n d a rd n i Intenzivni
vinja
sistem sistem

I PERIOD PODIZANJA
1. Uzgojni period 3 3 3
2. Broj sadnica po ha 400 2500 830
3. Ukupna investiciona ulaganja 1.000.000* 4.500.000 800.000

II PERIOD EKSPLOATACIJE
1. Period eksploatacije (god) 20 20 20
2. Prinos (kg/ha) 15.000 25.000 12.000
3. Prodajna cena za 1 kg 65 115 26
4. Bruto prihod po ha 975.000 2.875.000 312.000
5. Direktni trokovi proizvodnje po ha 500.000 875.000 160.000
6. Bruto dobit po ha 475.000 2.000.000 152.000
7. Bruto dobit po kg 32 80 13
8. Amortizacija 20.000 90.000 16.000
9. Kamata na obrtna sredstva 5.000 22.500 4.000
10. Porez na bruto dobit po ha 100.000 450.000 15.200
11. Cena kotanja 1kg 42 57,50 16,23
12. Neto dobit po ha 350.000 1.437.500 116.800
13. Neto dobit po kg 23 57,50 9,73

*vrednost izraena u dinarima (RSD)

Kod trenje za intenzivni sistem uzgoja u odnosu na standardni, pored veeg broja sadnica po ha, planirana su
investiranja u sistem za navodnjavanje i antifrost sistem, zatim ulaganje u konstrukciju za protivgradnu mreu
11
Agrosvet
i PVC foliju za zatitu od kie. Na osnovu ovih pokazatelja moe se zakljuiti da uloena sredstva u podizanje
zasada trenje i vinje mogu da se povrate u drugoj odnosno treoj godini eksploatacije (tj. 5 i 6 godina posle
sadnje).

Glavni problem proizvodnje i plasmana trenje i vinje u Srbiji su: a) usitnjenost zemljinih parcela; b)
heterogenost i ekstenzivnost proizvodnje; c) niska rentabilnost zasada zbog starosti i neadekvatnih sorti;
d) male povrine pod protivgradnom mreom; e) nedovoljne povrine pod zalivnim sistemima; f) zastarela
mehanizacija; g) nedovoljna povezanost medju proizvodjaima; h) neorganizovan otkup i neizvestan plasman,
odgovarajua ambalaa itd. Pri zasnivanju mladih zasada najvanije je odabrati dobar sortiment koji je traen

I postie dodru cenu na tritu. Tako se pored postojeih dve hiljade sorti trenje stalno radi na oplemenjivanju
i stvaranju novih sorti. Cilj je da se postigne manja bujnost stabla, da ranije stupe u period rodnosti, da budu
samooplodne, otpornije na mrazeve i otpornije na pucanje ploda usled kie u vreme zrenja i naravno da imaju
atraktivne i ukusne plodove. Pri odabiru sorte informisati se da li je samooplodna ili je samobesplodna i koji
su joj opraivai. Kod plodova se ceni krupnoa, boja, hrskavost, transportabilnost, sjaj i ukus. Vaea lista
priznatih sorti trenje u Srbiji doneta je na simpozijumu u Vrnjakoj Banji 1993 god. i izvrena podela na tri
grupe: sorte za proizvodne zasade, sorte lokalnog znaaja i perspektivne sorte.

Vodee sorte za proizvodne zasade su: Burlat, Van, Stela, Starking hardi dajent i Bing. Tu su jo i
mnoge pratee sorte: Erli lori, Suvenir, Silest, Dordija, arna, Njustar, Santina, Samit, Kristalina,
Sanberst,Silvija, Germerdorfska, Ferovija, Kordija, Lapins, Skina, Svithard, Regina.

Perspektivne sorte tj . sorte koje nisu dovoljno prouene u naim uslovima ali bi mogle biti vrlo interesantne:
Rita, Svit erli , Erli star, Bruks, elan, Karmen, Vera, Kamir, Tajton, Grejs star, Vanda, Margit, Samba, Enrika,
Blek star, Canada dajent, Djulijeta, Sandra roze, Tehlovan, Samersan, Bing star, Kolnej, Simfini, Aleks, Peni,
Stakato.

Sortiment vinje je znatno manji u odnosu na trenju, prema procenama oko 500 sorti i vrlo je malo novih
sorti koje se stvaraju u svetu. Sortiment vinje se razlikuje u pojedinim zemljama i vrlo esto je lokalnog
karaktera, uglavnom stare sorte i ekotipovi. Na primer u Maarskoj se dosta gaji sorta Kereka i Ciganica,
u Srbiji Oblainska, u Rusiji Vladimirskaja, ubinka i Ljubskaja, u Ukrajini ernokorka. Mali broj sorti
se gaji u veem broju zemalja kao to su: Krupna lotova, Hajmanova konzervna ili od novijih maarskih
sorti Ujfehertska grozdasta i Erdska rodna. U Srbiji dominira Oblainska vinja sa oko 60% od ukupnog
broja stabala. Zastupljene su jo i domae vinje - Ciganice, kao i Reksele, Hajmanova konzervna, Keleris
14 i umadinka. Priznata lista sortimenta vinje u Srbiji je takodje doneta 1993. u Vrnjakoj Banji i vai ista
podela kao i kod trenje.

Sorte za proizvodne zasade, odnosno vodee sorte - Hajmanova konzervna, Reksele, Keleris 14 i umadinka
i b) pratee sorte: Oblainska, Nortstar, Gorsemska, Rimorensi

Sorte lokalnog znaaja: Rani meteor, aanski rubin, Krupna lotova, Hajmanov rubin, Keleris 16

Perspektivne sorte: Lara, Erdski jubilej, Nabela, Cerela, Erdska rodna, Meteor, Dukat, Favorit, Petri,
Eva. Za uspenu proizvodnju, privlaenje stranih kupaca i siguran plasman trenje i vinje neophodni su
kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Potrebno je da se izradi dugorona strategija u voarstvu u kojoj bi se dale
smernice za izbegavanje rizika pri podizanju novih zasada kao i pri primeni agro i pomotehnikih mera. I
pored problema koji optereuju proizvodnju trenje i vinje u Srbiji trendovi rasta povrina i prinosa su
pozitivni. Reavanjem postojeih problema novi zasadi bi trebalo da donose sve vee zarade proizvoaima,
preraivaima i izvoznicima i oekujemo da e se ova proizvodnja u narednim godinama unaprediti. A

12
 39
Agrosvet
PIE:
Milo Stojanovi,
dipl. in. polj.
KUPUSNJA^E
- TEHNOLOGIJA
GAJENJA I
ISHRANA

Povrtarske kupusnjae pripadaju familiji biljaka Brassicaceae, vrsti

Brassica oleracea. U ovu grupu spadaju glaviasti kupus, lisnati kelj
(ratan), kelj pupar, kelj glaviar, karfiol, keleraba, brokoli i kineski
kupus. Ova familija biljaka vodi poreklo iz Azije gde su i danas jedne od
najzastupljenijih povrtarskih biljaka u ukupnoj povrtarskoj proizvodnji.
U Evropi i ostalim delovima sveta se takoe intezivno i sa uspehom gaje
ali u neto manjim koliinama. Kupusnjae su povrtarske biljke bogate
vitaminom C (120-200 mg/100 g svee materije), suve materije od 13-23
% u iji sastav ulaze eeri, belanevine i masti. Od mineralnih elemenata
najzastupljeniji su Kalijum, Kalcijum, Natrijum i Sumpor.

Proizvodnja kupusnjaa u naoj zemlji, kada bi se uzela u obzir veina

biljke iz ove familije je na dosta niskom nivou u odnosu na zemlje
Zapadne Evrope, izuzimajui proizvodnju klasinog, glaviastog kupusa.
Problem je u tome to trite Srbije ne poznaje dovoljno ostale biljke iz
ove familije i njihove vrednosti u ushrani oveka. Najvanija zajednika
karakteristika kupusnjaa je veoma slina graa generativnih organa.
14
 Agrosvet
Cvast im je u obliku metlice. Cvetovi su im isti po formuli C4K4A6G. Svim biljkama plod je u obliku ljuske,
koja ima pregradu (replum) sa ije obe strane su smetena semena. Seme je sitno, okruglo, apsolutne teine
oko 3 g (1.000 semenki), uglavnom braonkastocrvene nijanse..Sve kupusnjae, moglo bi se rei, uspeno se
gaje u prohladnim i vlanim klimatskim zonama ali su fleksibilne, prilagodljive na hladnije, odnoso toplije
klimate u kom sluaju su prinosi proizvoda umanjeni.Seme kupusnjaa poinje da klija na 2-3C ali usporeno,
dok je optimalna temperatura za to od 18 do 20C, kada biljke niu za 3-4 dana. Mlade biljke, u fazi klicinih
listia, mogu da izdre krae mrazeve do -5C, to moe podneti dobro kaljeni rasad. Optimalna temperatura za
rast kupusnjaa je izmeu 15 i 18C. Temperature preko 25C negativno deluju na uspeno formiranje jestivih
delova biljaka. Kupusnjae cvetaju obino u drugoj godini proizvodnje, mada se to moe desiti i u prvoj godini
ako biljke prou kroz stadijum jarovizacije ali na to ima uticaj poreklo sorte i uslovi uspevanja. U odnosu na
svetlosni reim kupusnjae su biljke dugog dana. Najvee zahteve za svetlou imaju mlade biljke, naroito u
vreme gajenja rasada, dok u ostalom delu vegetacije imaju umerene zahteve.

Kupusnjae imaju granat korenov sistem, koji je plitkohodan, a biljke formiraju nadzemni deo sa velikom
transpiracionom povrinom i zbog toga se mora raunati na dodavanje veih koliina vode navodnjavanjem,
naroito u fazi intenzivnog rasta jestivih delova biljke. Optimalne potrebe za vodom kod kupusnjaa kreu se
od 60 - 70 % od PVK (poljski vodni kapacitet) zemljita, to u prevodu znai da u toku proizvodnje moramo
stalno pratiti stanje vlanosti zemljita, a po iskustvu proizvoaa povrina zemljita na kojem se gaji kupus
stalno mora biti mokra. Preporuuju se dva naina navodnjavanja: mikorooroavanje ili vetaka kia i
sistem za navodnjavanje kap po kap sa kapajuim trakama ili lateralima. U oba sluaja postoji mogunost
kvalitetne ishrane kristalnim vodotopivim FitoFert ubrivima. Kupusnjae se uspeno gaje na zemljitima
srednjeg mehanikog sastava, tipa ernozem i aluvijalna rena zemljita, koja imaju povoljan vodno-vazduni
reim. Na zemljitima sa veim sadrajem gline, kupusnjae se mogu uspeno gajiti uz primenu odgovarajue
agrotehnike.

Potrebe kupusnjaa za mikro i makro hranjivim elementima su sledee: 10 tona prinosa iznese iz zemnjita 20
kg istog Azota (N), 10 kg Fosfor-pentoksida (P2O5), 40 kg Kalijum-oksida (K2O) i 20 kg Kalcijum-oksida
(CaO). Kao to se vidi kupusnjae su veliki potroai Kalijuma i Kalcijuma, tako da na ove elemente treba
obratiti panju u toku osnovnog ubrenja zemljinim mineralnim ubrivima i folijarne ishrane vodotopvim
kristalnim FiroFert ubrivima. U osnovnom ubrenju pre rasaivanja, preporuuje se ubacivanje 70 - 80% od
ukupnih potreba za hranjivim elementima kroz zemljina mineralna ubriva (fertil 8-16-24, entec compo 12-
12-17, lindzer 6-12-18...) i stajnjak (10-20 t/ha), deo od 10 - 20% daje se kroz ishranu preko lista folijarnim
FitoFert ubrivima, dok se 10% daje u prihrani useva kroz mineralna djubriva tipa AN, KAN...
15
Agrosvet
Tab.1. Folijarna ishrana kupusnjaa FitoFert kristalnim ubrivima

Doza primene
Stadijum (fenofaza) Preparat (folijarno)
(kg/l/ha)
FitoFert Humisuper 2-3
Ukorenjavanje nakon rasaivanja (prvih 10
+ +
dana)
FitoFet 10-40-10 4,0
FitoFert BorMax 20 +
1,0
Od formiranje rozete do sredine vegetacije tj. FitoFert 24-6-10 +
4,0
poetka glavienja FitoFert Humisuper
2,0
(na svakih 10 dana)
FitoFert 16-11-24 +
6,0
Drugi deo vegetacije do berbe FitoFert Humisuper
1,0
(na svakih 10 dana)
Calcium Organo 30
Drugi deo vegetacije do berbe 4,0
(20 dana pred berbu 2-3 puta)

Ukoliko postoji mogunost navodnjavanja i ishrane kupusnjaa kroz sistem kap po kap, onda se potrebna
koliina hranjivih elemenata daje sukcesivno u toku vegetacije preko kristalnih vodotopivih djubriva i istovetna
je ishrani zelene salate (Tab. 2.).

Tab.2. Ishrana kupusnjaa FitoFert kristalnim ubrivima

Primena
Stadijum Preparat
kg/ha/ Preparat (folijarno) Konc.(%)
(fenofaza) (fertigaciono)
dan

Ukorenjavanje
nakon rasaivanja FitoFert 10:40:10 8.0 FitoFert Humisuper 0.2 - 0.3
(prvih 10 dana)

Od formiranje
10.0 FitoFert Bor Max 20 + 0.15 - 0.20
rozete do sredine FitoFert 16-11-24 +
+ +
vegetacije tj. FitoFert NitroKalijum
2.0 FitoFert Humisuper 0.2
poetka glavienja

Drugi deo
FitoFert 24:6:10 + 5.0 + FitoFert Ca Organo 30 + 0.5 +
vegetacije do
FitoFert 4:10:40 12.0 FitoFert Humisuper 0.3
berbe

Jednom u toku nedenje u intezivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti FitoFert CalNit
(Kalcijum Nitrat) u koliini 15 - 20 kg/ha/nedeljno

Veliki broj naih povrtara kupusnjae uglavnom prihranjuje azotnim ubrivima tipa AN, KAN, UREA, umesto
to da rade specijalizovanim folijarnim ubrivima. Prihrana samo azotnim ubrivima kod kupusnjaa izaziva
slabiju otpornost na bolesti i pojaanu sintezu biljnih sokova koji privlae tetne insekte. Zato posluajte
savet strunjaka i bar u jednom proizvodnom ciklusu dajte prednost programu ishrane FitoFert kristalnim i
folijarnim ubrivima. A
16
 39
Agrosvet
PIE:
Slobodanka Bulatovi,
dipl. in. polj.
HREN/REN
- TEHNOLOGIJA
PROIZVODNJA

Za hren/ren su znali i Egipani i Grci koji su ga koristili protiv bolova

u leima, tako da je iz tih dana poznata izreka da rotkvica vredi teinu
olova, repa teinu srebra, a hren teinu zlata. U slovenskim zemljama
hren se svojim kvalitetom kotira u izuzetno cenjeno povre zbog svoje
hranljive i energentske vrednosti sa antibakterijskim efektom. Koren
hrena sadri i jako eterino ulje, proteine, celulozu, vitamine A i C
(100 g sveih listova sadri 300-400 mg vit. C i 14 mg vit. A ), jabunu
kiselinu Za ishranu se koristi mesnato podzemno stablo u narodu
poznato kao koren rena ili hrena. Ren se koristi kao specifian zain
kako u sveem tako i u preraenom stanju, a listovi hrena se koriste i kao
dodatak za mariniranje povra

Hren, ren, odnosno Armoratia rusticana (lapathifolia), pripada

familiji Brassicaceae, a proizvodi se kao jednogodinji, dvogodinji
ili viegodinji usev, sadnjom jednogodinjeg podzemnog stabla
(reznicama). Inae poreklo hrena je jugoistona Evropa i zapadna Azija.
Pored vrste Armoratia rusticana koja se uzgaja u Evropi i Severnoj
Americi poznata je i vrsta Armoratiana sisymbriodes, samonikla, gajena
vrsta koja se uzgaja u Sibiru i Dalekom Istoku. Kod nas se najee
gaje tri ekotipa rena Novosadski, Bugarski i Hamburki. Hren je strano
oplodna biljka, iji je koren veoma razvijen, razgranat i prodire do 3m
dubine. Podzemno stablo ima veoma mnogo spavajuih pupoljaka, koja
se koriste za dalju reprodukciju. Listovi su dugi, a beliasti listii sloeni
u grozdastu cvast. Hren ili ren kako je odomaeno, cveta tokom maja
i juna, gaji se u batama dok se u prirodi nalazi u poludivljem obliku.
U pogledu ekozahteva, hren spada u umereno zahtevne biljke. Idealna
temperatura za rast iznosi 17-20C. Za nicanje i cvetanje optimum je
temperatura 22-25 C. to se tie perioda prezimljavanja i ukorenjavanja,
hren podnosi temperaturu i do - 25C. Pojedine sorte hrena koje se gaje
u Sibiru izdravaju i do 45 C.
18
 Agrosvet
Cvast im je u obliku metlice. Cvetovi su im isti po formuli C4K4A6G. Svim biljkama plod je u obliku ljuske, to
se tie zahteva prema svetlosti, biljke hrena su umereno zahtevne prema svetlosti ali visoko zahtevne prema
vodi i zahtevaju 60 70 % od PVK (poljski vodni kapacitet). Idealan rast i razvie ostvaruje na zemljitima
pH vrednosti manjim od 7. Razmnoava se vegetativno, reznicama. Za gajenje hrena koji se uzgaja kao
jednogodinja proizvodnja, potovanje plodoreda je neizostavno, dok se viegodinji usev gaji van plodoreda.
Idealna priprema zemljita podrazumeva duboku obradu (20-50 cm), a posebno uzgoju repa pogoduje unoenje
s jeseni stajnjaka u koliini 50-80 t/ha. Kod viegodinjeg gajenja ubrenje stajnjakom treba izvesti svake
tree godine. Tokom vegetacije poeljno je uraditi 4 do 5 kultiviranja na dubinu 8 12 cm radi suzbijanja
korovske flore ali i dobre aeracije zemljita..

Za vreme vegetacije biljke se folijarno prihranjuju, a ren je biljka koja iskazuje specifine potrebe za hranjivim
elementim. Najbitniji elementi u ishrani rena su Azot i Kalijum od makroelemenata, kao i Bor i Sumpor od
mikrolemenata. Naravno ni ostale elemente ne treba zanemariti, kao to je npr. fosfor u poetnim fazama
poetka rada korena. Kod primene osnovnih zemljiinh ubriva treba voditi rauna kod izbora ubriva i odnosa
osnovnih elemenata N:P:K u njemu, koji mora biti 1:0,5:2 + 10-15% sumpora.

Naravno, koliine koje treba uneti zavise od prethodnih rezultata analize zemljita. Sve ostale formulacije
koje odstupaju od ovog odnosa osnovnih elemenata nee zadovoljiti potrebe gajenog useva za hranjivim
elementima. Pored osnovne ishrane mineralnim ubrivima, savremena proizvodnja rena u svetu insistira na
obaveznoj dodatnoj ishrani preko lista tokom vegetacije, preko koje se dodaju neophodni mikro i makroelementi.
Preporuena folijarna ishrana rena FitoFert kristalnim djubrivima data je u Tab.1.

Tab.1. Folijarna Ishrana rena FitoFert kristalnim ubrivima

Doza primene
Stadijum (fenofaza) Preparat (folijarno)
(kg/l/ha)

Poetak vegetacije i rada korena FitoFert Humisuper + 2,0 3,0 +

(prvih 10 dana) FitoFet 10-40-10 4,0

FitoFert BorMax 20 +
Formiranje rozete do sredine vegetacije 2,0 +
FitoFert 24-6-10 +
(tretmane ponavljati na svakih 15-20 4,0 +
FitoFert Humisuper
dana) 1,0
(na svakih 15-20 dana)

Drugi deo vegetacije do berbe FitoFert 4-10-40 +

6,0 +
(tretmane ponavljati na svakih 15-20 FitoFert Humisuper
1,0
dana) (na svakih 15-20 dana)

Reznice sadnog materijala se dobijaju deljenjem podzemnog stabla. Reznice se uzimaju od jednogodinjih
izdanaka. Ako se reznice koriste za jednogodinju proizvodnju debljina je oko 1cm, ako su reznice tanje od
navedenog, onda se reznice rena gaje kao dvogodinji usev. Za ostvarivanje dobrog prinosa reznice moraju biti
duine 25 30 cm. Zavisno od tipa zemljita, reznice koje se koriste za sadnju na lakim zemljitima duine
su 20 25 cm, dok je za sadnju na teim zemljitima poeljna duina reznica 15 20 cm. Ukoliko se sadnja
obavlja mehanizovano za sadnju se koriste reznice 30 40 cm duine.

U jednogodinjoj proizvodnji se sade reznice debljine 1 - 3 cm, koje moraju da imaju 1 2 pupoljka. Za
proizvodnju reznica najbolja je sadnja na gredice u tri reda na 30 35 cm x 25 30 cm tako da reznice budu
posaene na dubinu 3 5 cm. U jesen ili prolee sa reznica koje su izorane da bi se spremile za sadnju moraju
19
Agrosvet
se ukloniti sredinji pupoljci (najbolje grubom tkaninom) s tim da se na oba kraja ostavljaju vrni pupoljci. Na
taj nain, na vrnom pupoljku se razvijaju listovi, dok se iz donjeg pupoljka razvija podzemno stablo.Tokom
vegetacije jedna biljka rena daje 3 10 reznica, to znai da sa jednog ha dobijamo sadni materijal za 3 ha.
Za sadnju jednog ha potrebno je 600 1200 kg reznica. Reznice pre nego to se utrape moraju biti na vrnom
delu seene ravno, dok donji deo see se koso pod uglom od 45C. Reznice se uvaju u na tamnom i hladnom
mestu, hladnjaama na 0 20 ili u trapovima koji su pripremljeni od peska.

Jesenja sadnja reznica je od polovine avgusta do polovine oktobra, dok je prolena sadnja tokom marta meseca.
Reznice se mogu saditi - vertikalno, koso ili horizontalno. Sadnja, bilo runa ili mehanizovana, kao i koliina
potrebnih reznica zavise od izbora uzgojnog oblika. Za broj od 48.000 biljaka po hektaru potrebno je 600
800 kg reznica, a sadnja se obavlja jednoredo na rastojanju 60 80 cm x 30 50 cm. Ukoliko se proizvoa
opredeli za sadnju u dvorede trake 70 x 50 x 30 cm u tom sistemu se razvije oko 60000 biljaka/ha, a sadnja u
trorede trake 60 x 40 x 30 cm daje oko 71000 biljaka/ha te je potrebno pripremiti 700 1000 kg/ha reznica.
to se tie tipa zemljita mora se obratiti paznja na dubinu sadnje. Na lakim zemljitima reznice se sade na
dubinu od 6 cm, na srednje lakom zemljitu dubina sadnje je 2 4 cm.

to se tie zatite od korovskih biljka, pre nicanja rena ukoliko je dolo do zakorovljenja parcele mogu
se primeniti tzv. totalni herbicidi, Glifomark ili Cosmic 36. Po sadnji, a pre nicanja u cilju suzbijanja
semenskih irokolisnih korova primeniti herbicid Linar (a.m. Linuron) u dozi od 2-2,5 l/ha, a tokom vegetacije
za suzbijanje uskolisnih korova Kletox u dozi 0,8 do 2,0 l/ha u zavisnosti prisutnih vrsta.

Tokom vegetacije biljke rena ugroavaju pojedine biljne bolesti i tetoine: bela ra koja se razvija na listovima
hrena u obliku belih ispupenih jastuia koji se grupiu to uzrokuje prerano suenje listova te koren ostaje
tanak i tvrd. Takoe i plamenjaa koju prouzrokuje gljiva Peronospora parasitica zna da u povoljnim uslovima
za razvoj nanese znatne tete lisnoj masi to uzrokuje propadanje iste. Od tetoina, kupusar - Pieas brassicae,
odnosno larve ovog leptira izaziva golobrst, a larve kupusne muve - Phorbia brassicae oteuju vratni deo
biljke te biljke venu i propadaju. I lisni miner - Drasophila flava, pravi oteenja na liu hrena u obliku
vidljivih okruglih mina koje se proteu preko srednje ile lista sa zelenkastim izmetom uz rubove mina ili kraj
mina, tako da je vei deo mine prazan. Takve biljke venu i propadaju. Kako u Srbiji ne postoje registrovani
pesticidi za primenu u hrenu/renu, to se nai proizvoai oslanjaju na sopstvena iskustva i iskustva iz okruenja.
Najee se primenjuju pesticidi koji su registrovani za eernu repu (Funomil, Acanto Plus, Nurelle D...) uz
obavezno potovanje vrednosti karence i tolerance.

I na kraju prinos. Kree se u zavisnosti od svih uslova kroz koji je prola proizvodnja od 10 do 15 tona po
hektaru. Vaenje se obavlja kako u jesen tako i u prolee. Hren koji se planira vaditi u jesen uklanja mu se
lie koje se moe koristiti za silau ili kompost i koristiti za stonu hranu. Kada se ukloni lie, podzemno
stablo se izorava. Proizvoai korena hrena/rena meri oko 60% prinosa iznesu na trite, a ostatak se koristi za
jednogodinje reznice i zanavljanje proizvodnje. Biljka hrena/rena zna da izmami suze prilikom komzumiranja
ali prema iskustvima proizvoaa i suze radosnice pri realizacije na tritu. A

20
PIE: Dr Miroslav Ivanovi
Agrosvet
KROMPIROV MOLJAC
- [TETO^INA KOJA SE VRA]A

Poslednjih godina, na kraju sve toplijih i sunijih leta, primeuju se oteenja na krtolama krompira koja nisu
posledica prisustva zemljinih tetoina. Oteenja se primeuju tek tokom vaenja krompira ali najee
ipak u skladitu, gde u povoljnim uslovima tetoina nastavlja da se razvija, pravei sve vee tete, koje
mogu biti tako velike da su semenske krtole neupotrebljive, a merkantilne se teko prodaju na pijaci. Ovakva
oteenje su zabeleena kod nas i ranijih godina ili ak i decenija ali nisu privlaile veliku panju jer su se
pojavljivale sporadino, tek u pojedinim sezonama, da bi se kasnije izgubile, pa opet javile. Poslednjih
godina, usled globalnih klimatskih promena, koje nisu zaobile i nae prostore, pojavljuju se neke nove ili
stare, ranije poznate tetoine. Promenjeni uslovi klime, sa dugim i toplim periodima, ne retko praeni suom
ili minimalnom koliinom padavina, pogoduju pojavi ranije malo zapaenih tetoina. Jedna od njih je i moljac
krompira Phthorimaea operculella.

Opis tetoine - Biserno bela jaja moljca poloena su preteno na nalije lia, pojedinano ili u grupama. Kada
se krompir nalazi pri kraju vegetacije, a krtole su plitko u zemljitu, odnosno vide se i na povrini zemljita,
ova tetoina jaja polae i na krtole, i to u blizini okaca, to je posebno izraeno pri polaganju jaja na krtole
u skladitu. Gusenica je nakom piljenja veliine oko 1 mm, veoma aktivna, brzo se ubuuje u list, stablo, ili
krtole gajenih biljaka. Gusenice se hrane tkivom lista, izmeu lica i nalija ali i drugim nadzemnim delovima
ne samo krompira ve i paradajza i priinjavaju izuzetno velike tete. ivei izmeu nalija i lica lia, one
prave hodnike (mine), a ubuuju se i u stablo. Potpuno razvijena gusenica je veliine 12 mm, zelenkaste boje
ako se hrani tkivom lista ili stabla, a sivo-ljubiasta ako se hrani krtolama. Krompirov moljac moe da razvije
nekoliko generacija godinje u toplim podrujima ili u skladitu ili manji broj generacija u hladnijem klimatu.

tetnost - Glavni domain moljca krompira je krompir, ali ova tetoina moe da oteuje i paradajz, plavi
patlidan, duvan i korove iz familije pomonica (Solanaceae), poput Datura stramonium, Solanum nigrum i
drugih. Gusenice se hrane tkivom lista pravei karakteristine mine. U pojedinim sluajevima gusenice iz lista
dolaze i u lisnu drku, pa ak i u stablo. Pri jaem napadu biljke se sue i propadaju.
21
Agrosvet
Ekonomski najznaajnije tete gusenice prave ubuivanjem u krtole koje gube trinu vrednost. One se mogu
nai i plitko ispod povrine krtole, ali i prodreti duboko do unutranjosti. Tuneli koje izgrizu ispunjeni su
izmetom gusenice i po tome se mogu razlikovati od oteenje od iara ili grica, najeih zemljinih tetoina,
koje prilikom ishrane ne ostavlju izmet u unutranjosti krtola.

Krtole su napadnute najee pri kraju vegetacije, kada poinje prirodno izumiranje i suenje biljaka. Tada
su krtole obino blie povrini zemljita, pa ak su i jednim delom vidljive na povrini zemljita. Vie su
napadnute krtole na parcelama koje su potpuno osloboene od korova, a manje na zakorovljenim parcelama.
Na povrinama koje se navodnjavaju ili je pri kraju vegetacije bilo dosta padavina, manji je napad krompirovog
moljca. Pored direktnih teta koje nanosi, moljac krompira otvara put sekundarnim patogenima, koji izazivaju
trule i dovode do brzog propdanja krtola u skladitima.

Suzbijanje - Treba preduzeti sve raspoloive mere borbe, agrotehnike, mehanike, bioloke i hemijske. Postoji
niz agrotehnikih mera koje mogu doprineti suzbijanju ove tetoine ili njegovoj manjoj pojavi. Prilikom sadnje
koristiti samo zdrave i neoteene krtole, a sadnju obaviti na dubinu 10-15 cm. Na polju je vana plodosmena
krompira sa biljkama na kojima se ovaj moljac ne razvija. Neophodno je unitavanje alternativnih domaina,
korovskih biljaka i samoniklog krompira na kojima se ova tetoina moe razvijati. Tokom vegetacije vano
je utvrditi pojavu ove tetoine, redovnim monitoringom feromonskim klopkama, koje predstavljaju lak i brz
nain da se utvrdi prva pojava i prati njena brojnost. Utvrena je manja pojava ove tetoine kada su parcele
krompira navodnjavane, dok je u uslovima sue vea pojava i znaajnije tete od moljca krompira.

Krtole koje su blie povrini zemljita su atraktivne za ovu tetoinu, posebno u uslovima suvog i toplog
vremena, pa u ovakvim sluajevima treba odmah obaviti vaenje krtola. Dakle, vreme vaenja krtola prilagoditi
i uslovima za pojavu moljca krompira, posebno ako je i ranije bilo pojave ove tetoina i oteenja na krtolama
ili drugim biljkama domainima.

Ako se tetoina sa krtolama useli u skladite, u kasno leto, dok je jo toplo, a skladite se ne hladi, vrlo
brzo nastavlja razvoj, pravei mnogo vee tete na krtolama. Tada su mere njenog suzbjanja ograniene na
spreavanje razvoja ve prisutne tetoine, kao i spreavanje ulaska tetoine sa okolnih polja ili iz drugih
skladita.

Prvo, u skladite ne unositi oteene krtole, u kojima mogu da se nalaze gusenice moljca. U skladitu krompira
odravati temperaturu ispod 90C, kada je razvoj tetoine onemoguen, a jedna od mera i postavljanje na
prozore skladita anti-insekt mree, sa malim otvorima, kako bi se onemoguio ulazak novih tetoina ali i
izlazak onih koji se razvijaju na uskladitenim krtolama.

Primena insekticida u skladitima, koji imaju dobru isparljivost i deluju brzo, kao to je Actellic, moe da ima
pozitivne efekte. Treba napomenutu da kod nas, ali i u svetu, nismo nali podatak da je ovaj ili neki slian
insekticid registrovan za ovu namenu, ali obzirom da se Actellic koristi za suzbijanje tetoina u skladitu
itarica, od kojih su mnogi upravo moljci, u krajnjem sluaju u skladitu krtola semenskog krompira moe
se primeniti i ova mera. Vree sa krtolama u tom sluaju treba dobro pokriti folijom nakom primene ovog
insekticida, kako bi se obezbedilo to bolje delovanja parama sredstva.

Primena insekticida na polju ima efekta kada se, korienjem feromonskih klopki, utvrdi brojnost ove tetoine
iznag praga tetnosti. Tada se najee koriste insekicid iz grupe Piretorida, Avermektina (Vertimec ili Affirm)
ili regulatora razvoja (Match). Primena insekticida je opravdana samo pri jaoj pojavi ove tetoine u polju i
to u drugom delu vegeatcije, kada tete mogu biti velike. Primena insekticida moe biti i usmerena na delove
parcele gde se tetoina privlai feromonskom klopkama i unitava insekticidima, odnosno strategija attract
and kill (privuci i ubij). I pojava i tete od ovg tetnog insekta dokazuje da se i priroda buni i uzvraa udarac
ljudskom rodu, a na njemu je da uzvrati u onoj meri u kojoj zadovoljava svoje potrebe i ne naruava eko sistem.
A
22
Agromarket Grupa - Kragujevac
Agromarket BIH Doo
Agromarket CG Doo

^lanica Agromarket Group je i Agromarket BiH, privatno preduze}e ~ija je osnovna delatnost
distribucija repromaterijala za poljoprivredu, garden i alatnog programa. Ovu aktivnost
ostvaruje kroz rad dva distributivna centra, Bijeljina i Banja Luka, koji su pokriveni kako stru~nim
kadrom tako i kvalitetnom logistikom.

U cilju pribli`avanja kupcima i predstavljanja celokupnog portfolia, poslednjih godina se

odr`ava i Ku}ni sajam Agromarketa, naizmeni~no u Bijeljini i Banja Luci.

Preuze}e Agromarket BiH svoj uspeh gradi na plasmanu {irokog asortimana roba poljoprivred-
nog i ba{tenskog programa na prostore BiH. Pored {irine prodajnog portfolia, snagu firme ~ini
stru~nost ljudstva i logistika primerena zahtevima kupaca/tr`{ita. Konkurentsku prednost
omogu}uje i vi{egodi{nje dobro poznavanje i pra}enje tr`i{ta pre svega dominantnih kupaca,
poljoprivrednih apoteka, imanja i individualnih proizvo|a~a.

Preduze}e Agromarket CG je privatno preduze}e ~ija je osnovna delatnost trgovina reproma-

terijalima za poljoprivredu (seme, pesticidi, mineralna hraniva), ba{tenskog i alatnog pro-
grama, poljoprivrednih alata i ma{ina. Nose}i biznis je promet pesticida na veliko snabdevan-
jem poddistributera, maloprodajnih objekata i pojoprivrednih kombinata i proizvo|a~a na
teritoriji Crne Gore.

Kao deo Agromarket Group preduze}e Agromarket CG svoj uspeh gradi na kvalitetnom asorti-
manu roba usmerenih na tr`i{te poljoprivrednog i ba{tenskog programa Crne Gore. Pored {irine
prodajnog portfolia, snagu firme ~ini i logistika primerena zahtevima tr`i{ta, odnosno krajnjeg
kupca.

Kako bi se kvalitetnije predstavio svojim kupcima, Agromarket CG i tradicionalno organizuje

Agromarket Ku}ni sajam na kome predstavlja svoj portfolio, pesticide, seme, mineralna hraniva
linije FitoFert i garden program Villager.

Dalji razvoj Agromarket CG temelji se na ja~anju strunog rada na samom terenu sa krajnjim
kupcima, pobolj{anjem logistike i pro{irenju portfolia za sve zahtevnije tr`i{te ne samo Crne
Gore ve} i susednih podru~ja.
 39
Agrosvet
JABU^NI
PIE:
Aleksandar Jotov,
dipl. in. polj.
STAKLOKRILAC
- POTENCIJALNO
OPASNA
[TETO^INA
ZASADA JABUKE

Slika 1. Odrasli insekt

Poslednjih godina u pojedinim jabunjacima, naroito starijim

registrovana je pojava i tete koje nanosi jabuni staklokrilac. Ovaj
tetni insekt spada u red Lepidoptera, familija Sesiidae, a latinsko ime
tetoine je Synanthedon myopeformis. Jabuni staklokrilac pripada
grupi tetoina stabla, a za njegovo razvie neophodna su oteenja na
stablu, jer gusenica, koja izaziva tete prezimljava u napukloj kori stabla.
Razvoj same gusenice traje i dve godine, u maju se preobrauje u lutku,
a krajem maja izleu leptiri. Let leptira traje do kraja avgusta, s tim da
je maksimum leta u julu. Leti enka odlae jaja na izbrazdanu koru, a
gusenice bue hodnike oteujui sprovodne sudove (floem). Gusenice
bue hodnike duine 20-25 cm, oslabljujui stabla koja postaju osetljiva
i na napad potkornjaka. Stabla oteena na ovaj nain kondiciono slabe
i lagano propadaju.
24
 Agrosvet
Suzbijanje tetoine predstavlja veliki problem zbog skrivenog naina ivota. Voarima su na raspolaganju
preventivne, mehanike, bioloke i na kraju hemijske mere zatite. Preventivno, pre svega, treba izbegavati
oteenja prizemnog dela stabla, to podrazumeva paljiviji rad mainama za obradu zemljita, odnosno
izbegavanje korienja freza sa pipalicama. Takoe, prilikom izbora sadnica za novu sadnju, nikako ne saditi
gradobitne sadnice. Ukoliko dodje do oteenja stabala obavezno zatiti oteene delove kalemarskim voskom,
odnosno preparatom Fitobalsam. Ranije su napadu bili skloniji stari zasadi zbog oteene kore ali u novije
vreme javlja se i u mladim zasadima pre svega na podlozi M9, posebno posle oteenja od gradobitine, ali i
zaeci vazdunih korenova mogu biti pogodna mesta za odlaganje jaja. Jo jedna od preventivno-mehanikih
mera je i korienje ute klopke sa jabukovim sokom, koje se postavljaju krajem maja, shodno ciklusu razvia
tetnog insekta. Ulov u ovim klopkama je masovan i utie na smanjenje brojnosti tetoina. Dobri rezultati
u suzbijanju ove tetoine postiu se i primenom biolokih preparata na bazi entomopatogene gljive Boveria
bassiana. Jedan takav bioinsekticid u postupku je registracije i kod nas pod nazivom Naturalis.

Usmereno suzbijanje insekticidima sa gasnim delovanjem, od poetka vegetacije do polovine maja daje dobre
rezultate. Dobre rezutate voari su ostvarili primenom insekticida Nurelle-D u koncentraciji 5%, s tim to se
tretira samo prizemni deo stabla usmeravanjem donje dizne, odnosno rasprskivaa. Korinjenje insekticida iz
grupe regulatora razvia, kao to su Match 050 EC ili Insegar 25 WG takoe smanjuju brojnost tetoine.
Ove insekticide inae, esto koristimo u cilju suzbijanja jabukinog crva Cydia pomonella pa taj tretman ne
predstavlja dodatni troak.

Svakako, u budunosti nas oekuje paljivije praenje ove tetoine i primena svih nabrojanih preventivnivnih
mera, kako bi tete sveli na minimum, a po potrebi i direktnih, hemijskih mera zatite. A

Slika 3. Gusenice staklokrilca

Slika 2. Klopka sa jabukovim Slika 4. Oteenje na kori

sokom - dobra preventiva

25
PIU: Dragutin Arsenijevi i Milo Stojanovi, dipl. in. polj.
Agrosvet
PRI^A SA ZAPADNE STRANE

ta nastane kada se ukrste snovi, vrednoa, znanje, poverenje, vera u mlade, a pogotovu u zeta, struna podrka,
ekskurzija? Recimo, zasad jabuke koji 16 meseci po sadnji izrodi 8 tona vrhunskih plodova po hektaru. No,
hajdemo iz poetka. Meseca Juna leta Gospodnjeg 2010., saradnici Agromarket distributivnog centra iz
Valjeva organizovali su strunu ekskurziju do plantaa PIK Juni Banat u Beloj Crkvi. Meu pedesetak
vrednih proizvoaa sa podruja koje pesticidima, semenom, ubrivima i garden programom ali i savetima,
opsluuje DC Valjevo, nalazio se i ore Puzderlinski. Ono to je video i doiveo u jednodnevnom izletu,
potpuno je izmenilo dotadanji ritam ivota ovog mladog oveka.

Ko je ore Puzderlinski? Mladi, ambiciozni i pun entuzijazma radnik Telekoma RJ Valjevo, suprug Verice
i otac malog Lazara. Vieno, uinjeno. Nakon prve, usledile su i naredne posete i kontakti kako sa saradnicima
iz Strune slube Agromarket tako i PIK Juni Banat. Pomogli su i Drago i Milan, Ozren i Milo ali
i drugi Milo, Miloevi, pa Goran Zbrka Zabrki, Dragan Lazarevi. Zajedno sa njima, a u konsultaciji i
sa podrkom tazbine, odluuje da zasadi jabuku na povrini od 1 ha na porodinom imanju supruge Verice
u selu Oglaenovac, 25 km od Valjeva. Mada su ga mnogi savetovali da se mane oravog posla da sadi
ljivu koja se vekovima gaji u valjevskom kraju, da sadi borovnicu, malinu, moda i brusnicu, ore se
odluuje da ipak krene u ovu ni malo jeftinu investiciju. Uz pomo literature kako pisane, jo vie oigledne
u PIK Juni Banat, upoznaje se sa tehnologijom uzgoja jabuke u plantanom sistemu, novim sortimentom
jabuke, zalivnim sistemom, ishranom i zatitom U Beloj Crkvi kupuje knip sadnice jabuke sorte Gala i
Zlatni delies, klon Rainders. Naravno, pre toga kontrola plodnosti zemljita, predlog ubrenja i ispitivanje
kvaliteta vode za zalivanje. Jasno je Agromarket AgroServis. I ve krajem aprila 2010. godine, nie
budui savremeni vonjak u okolini Valjeva. A sin Lazar, tek je prohodao i pomagao u sadnji. Preslikana
tehnologija iz Junog Banata. Pa i sa finansiranjem slino, uloi svojih oko 700.000,00 dinara, a drava,
kad je stigla dala je 400.000,00 dinara. Bolje ikad no nikad.
27
Agrosvet
Struni konsultanti, pre svega Milo, Goran i Drago savetuju, a ore prihvata da nita ne preputa sluaju
i nakon posle podizanja stubova i stavljanja ice u palir, kree u buenje artererskog bunara u kome na 90
metara dubine pronalazi dovoljno kvalitetne vode za zalivanje vonjaka. Uz postavljanje sistema za zalivanje
kap po kap i putanja sistema u rad u ovoj sunoj godini investicija se ve delimino isplatila.

Biljke su imale odlian rast lastara, dobro izdrale visoke temperature ali i ono najvaznije, posle samo 16
meseci od sadnje dale su rod od 8 t/ha jabuke odlinog kvaliteta. Da je ore na dobrom putu govori i podatak
da je sav rod prodao odmah po berbi, iz vonjaka, a ve prodavci voem rezerviu koliine i za sledeu godinu.
Sve ovo, kao i ono to sledi, trailo je i trai odricanja. Nije bilo mesta ni skijanju ni plivanju, ni novom
nametaju ili kolima. Mere zatite i ishrane iznele su 1350 Eura. Mnogo ali se isplatilo. I tu nije kraj. Jer,
u sledeoj godini planirana je izrada protivgradne mree, osavremenjavanje mehanizacije i sa tim e se i
investicija na ovom vonjaku zavriti. Barem za 2012. godinu, jer avo ne da mira. Planirani prinos, odnosno
ostvareni profit ili zaradu ore planira da uloi u podizanje i proirenje vonjaka. Plan je ako Bog da do 5 ha.
Svega ovoga ne bi bilo da nema ljubavi prema ovom poslu, a ore, je uz podrku porodice ima u preobilju
jer svo svoje slobodno vreme provodi u vonjaku.

ore Puzderlinski je uz pomo struke otvorio novu stranicu valjevskog voarstva, a savremeni vonjak je
ve postao ogledno polje i reper za druge mlade ljude da krenu njegovim tragom. Dosadanji kontakti pokazuju
da interesovanja ima uz nadu da e Valjevo i okolina zauzeti znaajno mesto na srpskoj mapi proizvoaa
jabuka. Struna sluba i Agroservis kompanije Agromarket su tu da pomognu. A

28
 39
Agrosvet
DA LI GUBAR
PIU:
Dragan orevi, dipl. in. polj.
Danijela Stankovi, dipl. in.
umarstva
PONOVO PRETI?

Da li nas u 2012. godini eka gubar, tetoina koju svi, a pre svega
umari ali i voari dobro zapamte bar tri pa i vie puta u toku svoje radne
karijere? Zna se da tete pravi kada se nae u gradaciji ili prenamnoenju.
Za poslednjih 160 godine bilo je 17 gradacija, poslednja 2002. godine,
a neto slabijeg intenziteta 2006. Kakva je trenutna situacija? Prema
dosadanjim informacijama (sredina oktobra) sa terena, pregledom
dravnih i privatnih uma slab napad je registrovan u 68,4%, srednji
27,6%, jak 3,8%, a vrlo jak u 0,3% osmatranih uma. Kako su naznake
da bi tokom jeseni, odnosno prolea moglo da se ue u osamnaestu
gradaciju, potreban je stalni nadzor pre svega umara, voara ali i svih
dobronamernih ljubitelja prirode. Da bi pojavu i tete nekako predupredili,
podsetimo se same tetoine ali i mera koje moemo preduzeti kako bi
smanjili tetu.

Gubar - Lymantria dispar L. red Lepidoptera, jedna je od najveih

tetoina liarskih uma i vonjaka. Rasprostranjen je irom Evrope,
delom Azije, a po podacima jo u devetnaestom veku, 1868. godine
prenet je na ameriki kontinent, gde je takoe tokom gradacija nanosio
znaajne tete. tete koje priinjava su dvojake: direktne defolijacija
ili gubitak lisne mase i indirektne, iskazane kao posledica direktnih.
Gubitak lisne mase dovodi do gubitka u prirastu, izostanku plodonoenja,
fiziolokog slabljenja i suenja stabala, a kao posledica toga javljaju se
otvorena vrata za napad fitopatogenih organizama, gljiva, insekata i sl.
Pri tome gubar ne poznaje granice uma i vonjaka. Za njega je sve to
hrana. U godinama prenamnoenja gusenice gubara se intenzivno hrane
liem svih drvenastih vrsta (izuzev jasena) izazivajui golobrste. Kada
obrste jedno stablo sele se na drugo, a iz potpuno obrtenih delova ume
30
 Agrosvet
prelaze u neobrtene (ako ih je ostalo) i vonjake. Kod odraslih gusenica putovanja mogu biti i vie kilometara
duga, a unitene povrine se poveavaju. Naravno, kao i tete.

Opis tetoine - Izgled mujaka i enke kod gubara je veoma razliit (tzv. polni dimorfizam). Mujak je
manji duine oko 1,5 cm, raspon krila oko 3,5 cm, sivo smee boje i odlian je leta. enka je krupnija,
duine tela oko 3,5 cm, zdepastog tela sa ogromnim trbuhom, beloukaste boje i slab, gotovo nikakav leta
iako je u rasponu krila 6 do 7 cm. Jaja su okruglasta, prenika oko 1mm, ukaste ili ruiaste boje kada su
poloena, a kasnije sive sa metalnim sjajem. Proseno jajno leglo ima 200 do 400 jaja, a maksimum je do 1200.
enka jaja polae vieslojno u leglima koja pokriva utim dlaicama koje skida sa trbuha. Gubar ima jednu
generaciju godinje. Leptiri se roje krajem juna i u julu, prvo mujaci, a potom enke koji su polno zreli. enka
odmah nakon oplodnje poinje sa polaganjem jaja. Razvitak u jajetu traje oko 24 dana kada nastupa prekid
(dijapauza) koji se nastavlja narednog prolea. Pojava mladih gusenica zavisi od vremenskih uslova. Za naa
podruja uobiajeno je prva polovina aprila. U stadijumu gusenice gubar provede oko 2 meseca kada se 4 do
5 puta presvlai, a nakon svakog presvlaenja je sve prodrljiviji. Odrasla gusenica dostie duinu i do 8 cm,
prekrivena brojnim dlaicama koje u dodiru sa koom oveka mogu izazvati svrab. Tokom prve polovine jula
prelazi u lutku, ovaj stadijum traje oko 2 nedelje kada se pojavljuju leptiri. Lutka gubara je vretenastog oblika,
tamnokestenjaste boje sa retkim upercima utih dlaica.

Slika 2. Gubar Lymantria dispar L

Gubar se tokom svog ivota nalazi u tzv. latenci (niskoj brojnosti), progradaciji (poveanju brojnosti),
kulminaciji (najvea brojnost i tete) i retrogradaciji (smanjenju brojnosti i teta).Gubar ima brojne prirodne
neprijatelje. Tu su pre svega ose najeznice i muve guseniarke, ptica kukavica, grabljivi insekti kao lepotelka,
grinje, kao i entomopatogeni mikroorganizmi koji izazivaju oboljenja, a zatim smrt gusenica i lutaka.

Suzbijanje gubara - Kako je gubar jedna od najtetnijih umskih ali i voarskih vrsta, to se njegovom
suzbijanju mora posvetiti puna panja. U praksi sprovode se preventivne i represivne mere. U preventivne
mere spada praenje razvoja insekta pregledom povrina i postavljanje feromonskih klopki (klopke koje sadre
seksualni miris enke). Prema prikupljenim podacima moe se na osnovu promena u populaciji vriti pripreme
za suzbijanje. Represivne mere obuhvataju mehanike, hemijske i bioloke. U mehanike spadaju sakupljanje
i spaljivanje jajnih legala, sakupljanje gusenica (u rasadnicima, vonjacima i parkovima), sakupljanje lutaka
i unitavanje enki. Hemijske mere obuhvataju tretiranje protiv poloenih jaja i protiv gusenica. Tretiranje
protiv poloenih jaja izvodi se premazivanjem jajnih legala sredstvima za zimsko tretiranje, mineralnim uljima
Galmin, Belol, Belo ulje, Eos, Letol i slinim kojima se moe dodati insekticid koji je efikasan i na niim
temperaturama, Nurelle-D, kao i prirunim insekticidima kao to su petroleum, benzin, katran i sl. Protiv
gusenica u umskim sastojinama efikasno je samo aviotretiranje bioinsekticidima na bazi Bacillus thuringiensis
31
Agrosvet
var. kurstaki - D-Stop, Foray 48-B, Wormox-Of, Novodor-FC, Biobit-WP, Z-stop ili preparatima na bazi
Deltametrina, Teflubenzurona, Spinosada, Tebufenozida

Bioloke mere se primenjuju protiv gusenica i leptira aviotretiranjem kada su stabla potpuno olistala. U nekim
zemljama (SAD i Kanada), ume se tretiraju biolokim repelentom za gusenice na bazi materije izdvojene
iz jasena, jedine vrste koju gubar ne konzumira. Tretirano lie ima miris jasena, gusenice prestaju da jedu i
umiru od gladi.

Pored umara zabrinuti su i voari. Uloeni trud i finansijska sredstva za vrlo kratko vreme moe biti
pojeden. Posebno su ugroeni vonjaci u blizini uma te je potreban stalni nadzor.. Suzbijanje gusenica u
vonjacima se izvodi primenom veeg broja insekticida. Voarima strunjaci Agromarketa preporuuju
primenu insekticida: Vantex 60SC (0,005%), NurelleD (0,1%), Afinex 20 SP (0,250 kg/ha), Cythrin 250
EC (0,3%), a potrebi i Lannate-90, koja se kombinuju u sklopu redovnih tretiranja fungicidima.

Sve ovo znamo, samo se jo eka on, gospodin teta. Moda mu vremenske prilike tokom cele sezone nisu
prijale, moda se samo pritajio ali ba zbog toga, mi ne smemo da zatajimo. A

32
 39
Agrosvet
NI[KI DC NA
PIU:
Bojan oki, dipl. in. polj.
Goran Petrovi, dipl. in. polj.
NOVOJ ADRESI!

U elji da se poslovnim partnerima i poljoprivrednim proizvoaima sa

podruja Istone, Jugoistone i June Srbije, ali i partnerima iz susednih
zemalja jo vie priblii i olaka poslovanje, Agromarket je u Niu
preselio svoj distributivni centar. Centar se nalazi u Bulevaru 12. februar
bb, odnosno na ulazu Ni, Aerodrom, Centar sa autoputa Beograd-Ni.
Na povrini od 1600 m2 moderno ureenog prostora nalazi se magacin
veleprodaje, izlobeni deo sa maloprodajom, servisna radionica i
kancelarijski prostor. U Distributivnom centru Ni, zaposleno je sedmoro
strunjaka iz oblasti biljne proizvodnje i zatite, garden programa koji
ponudom, savetima, obilaskom terena u funkciji su zadovoljenja potreba
krajnjih korisnika kompletnog portfolia koje nudi Agromarket. Sve
potrebne informacije poslovni partneri mogu dobiti na telefone 018/514-
365 i 514-364 ili putem mejla na nis@agromarket.rs.

Istovremeno od 1. decembra na ovoj adresi poee sa radom i preseljena

fabrika za proizvodnju kristalnih, vodotopivih i tenih formulacija
FertiCo, najpoznatijeg domaeg proizvoaa FitoFert ubriva. Na
oko 1000 m2 u novim pogonima Formulacije i Supstrati stvaraju se
uslovi za jo kvalitetniji i iri program ubriva koji su nali svoj put do
krajnjeg korisnika. Savete i informacije mogu se dobiti na tel. 018/564-
443 ili na mejl fertico@open.telecom.rs.

Ovim se poslovnim partnerima i krajnjim korisnicima prua prilika da na

jednom mestu imaju kompletnu ponudu AGM pesticide, semenskog
materijala, Villager programa, FitoFert programa i drugih proizvoda.
Dobrodoli. A
36
25