Runo programiranje, prema izloenom, primenjuje se u uslovima izrade

programa gde se ne angauje raunar, i prihvatljivo je za proizvodne pogone koji

imaju do 10 NU-maina alatki. Ako je broj maina alatki vei ili postoji
mogunost angaovanja, korienja raunara, onda se primenjuje mainasko
programiranje.
11.1.1. STRUKTURA PROGRAMA
Moe se rei da je program skup naredbi koje treba da ostvari NU-maina
alatka sa ciljem da se dobije izradak prema radionikom crteu.
Pri runom programiranju pie se i dobija izvorni program koji se moe
preneti na buenu traku Izvorni program sadri sve informacije potrebne za
proces obrade. Svaka elementarna operacija je definisana preko reenica. V ie
reenica ine blok koji predstavlja odreeni zahvat na maini alatki. Svaka
informacija u okviru reenice daje se preko rei. Re se sastoji iz adrese i
pripadajueg broja sa opcionim predznakom.
Adrese su slovni simboli koji predstavljaju odreenu funkciju i uvek se
nalaze na poetku rei. Redosled rei u reenici je propisan.
Rei mogu imati modalni ili periodini nain dejstva. Modalna re ostaje
memorisana sve dok se ne izbrie ili ne zameni drugom. Rei sa periodinim
dejstvom deluju samo u reenici u kojoj su programirane, to znai da se po
potrebi moraju ponovo programirati.
Adrese. i kodne oznake prema ISO-preporukama ohjanjavaju se na sledei
nain:
N -> Broj reenice i predstavlja redni broj. Neke upravljake jedinice
imaju ureaj za traenje reenica i doputaju proizvoljan redosled
pisanja re'enica.
G --+ Funkcija instrukcije pomeranja, uslova pu.ta i informacija o putu
predstavlja geometrijski deo programa. Uslovi puta odreeni su
adresom G i dvocifrenim brojem. Na primer: GOO - pozicioniranje
brzim hodom ili G90 - programiranje u apsolutnim vrednostima ili
GO1- linearna interpolacija i tako dalje. Ova funkcija daje informacije
o nainu kretanja.
X, Y, Z -> Koordinate, i ove adrese definiu glavne ose usvojenog koordinatnog
sistema za putanje kretanja, daju informacije o kretanju.
I, J, K -> Adrese, pomoni parametri za krunu interpolaciju, pri emu
parametar I odgovara X- osi, J - Y osi i K - Z osi. Predstavljaju
rastojanja od poetne take interpolacije do centra krune linije
mereno u pravcu odgovarajue ose. Predznak + je ako je to rastojanje
mereno u + smeru odgovarajue ose, minus je suprotno.
- Adresa za definisanje broja obrtaja. Zavisno od vrste upravljake
jedinice i od toga da li maina alatka poseduje prenosnik sa
kontinualnom promenom broja obrtaja ili ne, postoji mogunost
zadavanja broja obrtaja direktno u o/min ili tabelamo preko koda. Na
primer za n = 1120 o/min direktno je S1120 ili tabelarno, preko koda
RR1 F -> Adresa za definisanje pomonog kretanja, posmaka i to postoje dve
mogunosti: prva za direktno zadavanje posmaka mm/min, na primer
F100 - predstavlja brzinu pomonog kretanja od 100mm/min, ili drugi
nain preko koda, tabelarni podatak.
T ---> Adresa za definisanje broja alata. Naredba ima slovni simbol i dva, tri
ili etiri cifarska mesta. Ovom naredbom se definie broj alata kao i
broj pripadajueg para korekturnih prekidaa. Tako na primer T0202
znai poziv alata broj 2 i korekturnog para broj 2, ili T0203 poziv
alata broj 2 i poziv korekturnih prekidaa broj 3, a ako je T0200 znai
brisanje korekture 2 ili 3. Ukljuivanje i iskljuivanje korekture vri
se van zahvata alata. Kod nekih maina alatki za upisivanje korekture
koriste se druge adrese, dok naredba za poziv alata ostaje ista-T.
M -> Adresa za definisanje pomonih ili dodatnih funkcija: uk-buivanje i
iskljuivanje glavnog vretena, izmena alata, oznaavanje kraja bloka i
drugo. Na primer: MOO - programsko zaustavljanje, M06 - izmena
alata, M30 - kraj programa i tako dalje.
L --> Adresa za definisanje "skoka" na primer koraka pri probijanju,
pomeranje probojca za istu veliinu koraka u pravcu kretanja jedne
upravljane ose.
Proizvoai sistema programskog upravljanja su nadleni da daju
upotrebna uputstva za programiranje svojih NU-maina alatki. Na primer, ono
to vai za upravljaki sistem SINUMERIK ne vai za sistem PHILIPS ili sistem
LOLA.
11.1.2. FORMAT PROGRAMA
Elementi programa i njihov tok su standardizovani. Program je sainjen od
reenica- blokova. Jedna reenica sadri sve podatke neophodne za sprovoenje
jednog radnog zahvata.
Programske reenice mogu biti programirane sa promenljivim brojem
znakova. Svaka reenica sastoji se od vie rei, a svaka re ima odreeno
znaenje. Programska re je osnovni nosilac informacija. U programiranju su
tano definisani oblik pisanja, duina i sadraj rei. Programska re predstavlja
kombinaciju slova, znakova i cifara.
Format reenice - bloka, moe biti definisan na bazi fiksne i promenljive
duine rei.
Kod fiksnog formata reenice - bloka, broj rei je u fiksnom obliku i duina
reenice je takoe fiksna. Ako se na primer kretanje vri u pravcu Z - ose, tada je
X -koordinata konstantna i mora se pisati u svim reenicama sa odgovarajuim
predznakom. Ako prva reenica sadri 56 karaktera, svaka sledea mora da
sadri 56 karaktera. Ovaj sistem je zastupljen kod upravljakih jedinica starijeg
datuma.
Reenica moe imati i promenljivu duinu rei, a varijabilna duina rei
zavisi od broja karaktera u njemu. Upravljaki sistemi koji primaju informacije
putem programa sa varijabilnom duinom rei se uglavnom koriste kod maina
novijeg datuma. To omoguuje skraenje programa i vremena programiranja.