IMADE VAS MNOGO...

Imade vas mnogo - ta ko bi vas mog

Izbrojati,
Svijeh znati?!
Imade vas mnogo bogatih gospara,
Sa srebrom i zlatom, milionim' para.
Dvori vam se velji u visinu diu,
Ali nikad, znajte, do neba ne stiu, -
U nebu je vjenost, u njima je nije,
Vrijeme e da ih sve s prainom skrije.

Imade vas mnogo sivih sokolova!

Rijei su vam jae od burnih valova,
Al' sokoli nikad ne puze, ne gmile
Ni onda kad na njih jurnu groma sile,
A vi znate, znate, oj "sokoli s rijei",
Puziti k crvi, sred praine lei,
Ostaviti brau nek ih duman tare,
Samo da steete "obeane dare"...

Imade vas mnogo sa blagijem likom,

E bi rekli: o zlu ne mislite nikom,
E bi rekli: da ste s neba an pravi,
to istinu ljubi, koji boga slavi,
Al' u dui vaoj nita drugo nije
Do crnog demona, - tu se zlobno krije.

Imade vas mnogo... Kakvijeh vas nema?!

Ali vas je malo
Kojima je stalo
Do naroda svoga
Tuna, paenoga.
Malo vas je, malo sa potenja da se,
Sa vrlina vaih imena vam glase;
Malo vas je, malo na braniku prava,
Malo vas je glava, -
Malo vas je, malo sa srcem u grudi,
Malo vas je - ljudi!

1889.