Naslov originala LA REGINA DEI CARIAIBI

Deje novine, Gornji Milanovac, 1981.

Prevod sa italijanskog Mirjana Anti

Emilio Salgari

KRALJICA KARIBA
 CRNI GUSAR
Karipsko more, zahvaeno jakom burom, strahovito je hualo, udarajui
ogromnim talasima o gatove Puerto Limona i obale Nikaragve i Kostarike.
Sunce jo nije bilo zalo ali je mrak ve poeo da pada, kao da je eleo da
to pre sakrije estoku borbu koja se vodila na nebu i na zemlji.
Retki sunevi zraci probijali su se na mahove kroz crne oblake, koji su
povremeno zaklanjali sunce, crveno kao bakarni disk.
Kia jo nije poela da pada, ali je nebo svakoga asa pretilo da se otvori i
to je bio razlog zbog ega su svi stanovnici pourili da napuste uliice gradia i
gatove male luke, traei sklonite u svojim kuama.
Jedino se nekoliko ribara i vojnika malog panskog garnizona usudilo da
ostane na obali, tvrdoglavo prkosei sve eim talasima i nanosima vodenih
kapljica koje je vetar donosio sa mora.
Jedan, moda veoma ozbiljan razlog, zadrao ih je napolju. Pre nekoliko
asova na horizontu je primeena laa i po pravcu njenih jedara izgledalo je da
namerava da potrai zaklon u njihovom malom zalivu.
U nekoj drugoj prilici niko ne bi obratio panju na prisustvo jednog
jedrenjaka ali te 1680-te godine, kada poinje naa pria, stvari su stajale
sasvim drugaije.
Svaki brod koji je dolazio sa puine izazivao je veliko uzbuenje meu
panskim stanovnitvom u kolonijama Meksikog zaliva kao to su Jukatan,
Gvatemal, Honduras, Nikaragva, Kostarika, Panama, i velika Antilska ostrva.
Strah da ne vide prethodnicu neke gusarske flote, veoma smelih pirata sa
Tortue, stvarao je pometnju meu tim vrednim ljudima.
Bilo je dovoljno da se primeti neto sumnjivo u manevrima brodova, pa da
se ene i deca razbee i zatvore u svoje domove, a ljudi na brzinu naoruaju.
Ukoliko je zastava bila panska, pozdravljali bi je bunim poklicima, poto
se veoma retko deavalo da neki brod izbegne krstarenju tih neustraivih
gusara, ako je pak bila druge boje, uas bi zahvatio ne samo naseljenike i
vojnike ve i oficire, osedele u dimu mnogih bitaka.
 Pokolji i pljakanja koja su poinili Pjer Veliki, Gvozdena Ruka, Don
Dejvis, Monbard, Crni Gusar, njegova braa Crveni i Zeleni Gusar i Oloneze,
ulili su strah u kosti kolonije zaliva, utoliko pre to se u to doba verovalo da su
ti pirati poticali iz pakla i da su stoga bili nepobedivi.
Videvi dakle da se pojavljuje taj brod, nekoliko stanovnika koji su se
zaustavili na obali da posmatraju razbesnelo more nisu eleli da se vrate svojim
kuama, ne znajui jo da li imaju posla sa nekim panskim jedrenjakom ili sa
odvanim gusarom koji krstari du tih obala, u oekivanju uvenih velikih
galija natovarenih zlatom.
Na licima svih, bilo ribara bilo vojnika, odraavala se velika uznemirenost.
Neka nas zatiti naa gospa Pilar govorio je jedan stari mornar, tamne
puti kao kakav melez i veoma bradat ali kaem vam, prijatelji moji, da ovaj
brod nije jedan od naih. Koji brod bi se usudio da po ovakvoj buri zapone
borbu na tolikoj udaljenosti od naih luka, ako u njemu nisu sinovi avola, ti
razbojnici sa Tortue?
Da li ste sasvim sigurni da plovi prema nama? upita jedan podnarednik
koji je stajao sa jednom grupom vojnika.
Sasvim siguran, gospodine Vasko. Pogledajte! Zaokrenuo je prema rtu
Bjanko a sada se sprema da se vrati istim putem.
To je brik, zar ne Alonzo?
Da, gospodine Vasko. Vere mi, lep brod, koji uspeno savlauje talase i
koji e za jedan sat biti ispred Puerto Limona.
A zbog ega mislite da to nije jedan od naih brodova?
Zbog ega? Da je to panski brod, umesto da potrai zaklon u naem
malom zalivu koji je nesiguran, otiao bi u zaliv iriki.
Tamo ostrva tite od razbesnelih talasa i ak bi cela eskadra mogla tu da
nae sigurno utoite.
U pravu ste, ali ja sumnjam da je to brod gusara sa Tortue, Puerto Limon
ne moe izazvati njihovu pohlepu.
Znate li ta ja mislim, gospodine Vasko? ree jedan mladi mornar, koji
se izdvojio iz grupe ribara.
Samo recite, Diego.
Ja mislim da je ono Munja, brod Crnog Gusara. Na te neoekivane rei
grevit trzaj pree preko lica svih prisutnih. ak je i podnarednik prebledeo,
iako je svoje irife zaradio na bojnim poljima.
Crni Gusar ovde! uzviknu on drhtavim glasom.
Ti si lud, mladiu!
Pa ipak, elim da vam dokaem suprotno ree mornar.
Rekavi to, mornar se okrete i ode. Ribari koji su se nalazili na obali
upravo su hteli da krenu za njim, kada ih jedan star ovek, koji je do tada
utao, pokretom ruke zaustavi.
Upravo tada, sklonio je ispred oiju durbin, koji je upravio ka moru.
Ostanite ree on. Crni Gusar je ovek koji ne ini zlo onome ko mu
se ne suprotstavi.
ta vi o tome znate? upita podnarednik.
Ja poznajem Crnog Gusara.
I verujete da je onaj brod njegov?
Da, onaj brod je Munja.
Sto mu gromova! uzviknu jedan ribar. Beite, prijatelji!
Niko se nije pomerio. Ribari i vojnici su ostali na nasipu, gledajui
prestraeno u jedrenjak koji je sa mukom odolevao oluji.
Izgledalo je da ih je uas skamenio. ak je i podnarednik izgubio svu svoju
hrabrost i reklo bi se da su mu noge, u tom trenutku, otkazale poslunost.
Ribari i vojnici, videvi kako brod posle jednog poslednjeg udara talasa,
stie pred luku, pogledali su se meusobno.
Upravo stie! uzviknuo je jedan od njih. Na brodu pripremaju sidra!
Beimo! povikae ostali. To su gusari sa Tortue. Ribari, ne ekajui
vie, trkom su pobegli, nestajui u uliicama gradia ili bolje rei varoice,
poto je u to vreme Puerto Limon bio jo manje naseljen nego danas.
Podnarednik i njegovi vojnici su, posle kraeg oklevanja, sledili njihov
primer, uputivi se prema tvravici koja se nalazila na suprotnom kraju od
nasipa, na vrhu jedne stene koja je dominirala zalivom.
U Puerto Limonu nalazio se jedan garnizon od 150 ljudi, naoruan sa samo
dva topa, stoga je bilo nemogue upustiti se u borbu sa tim brodom koji mora
da je posedovao brojnu i monu artiljeriju. Braniocima gradia preostajalo je
jedino da se zatvore u tvravicu i ekaju da budu opsednuti.
U meuvremenu, brod je, uprkos besnom vetru i velikim talasima koji su
ga zapljuskivali, smelo uao u luku i bacio sidra na 150 metara od nasipa.
Bio je to sjajan brik, vitkog oblika, veoma uske kobilice, visokih jarbola,
pravi brod za trku.
Deset poklopaca iz kojih su virili krajevi isto toliko topova, otvaralo se na
njegovim bokovima, pet na levom i pet na desnom boku broda, a na najviem
spratu videla su se dva velika lovaka topa.
Na krmi se vijorila crna zastava, na ijoj sredini se nalazilo veliko
pozlaeno V oivieno porodinim grbom.
Na pramcu, gornjoj palubi i na bokovima broda stajali su mnogobrojni
mornari, dok su na krmi nekoliko artiljeraca uperili prema tvravici dva
lovaka topa, spremna da otvore paljbu na njene zidine.
Skupivi jedra i bacivi druga dva sidra, spustili su u more jedan amac
koji je odmah zaplovio prema nasipu.
U njemu je bilo 15 ljudi, naoruanih pukama, pitoljima, kratkim i dugim
sabljama, koje su pirati sa Tortue veoma mnogo koristili.
Uprkos neprestanim udarima talasa, amac se, veto predvoen
kormilarem, zaklonio iza jednog starog panskog bojnog broda nasukanog o
peani sprud, koji je titio od provale talasa, a zatim, plovei du niza malih
grebena stie sretno ispod nasipa.
Nijedan panski vojnik nije se usudio da se pomoli. Mali garnizon je ostao
u tvravici, smatrajui uzaludnom bilo kakvu intervenciju, naroito zbog onih
dvanaest topova, koji su svakog momenta mogli da otvore paljbu.
Dok je nekoliko gusara uprevi veslima zaustavilo amac, jedan ovek se
popeo na pramac a zatim se izvanrednim skokom, dostojnim jednog tigra,
bacio na nasip.
Taj junak, koji se usudio da se sam iskrca u grad od 2000 stanovnika
spremnih da ustanu protiv njega i da postupe prema njemu kao prema divljoj
zveri, bio je lep ovek od oko 35 godina, prilino visokog rasta i otmenog,
aristokratskog dranja. Na irokom elu jedna useena bora davala je
njegovom licu pomalo tuan izraz. Nos mu je bio pravilan i lep, usne male i
crvene kao koral, a iz prodornih oiju, kao ugalj crnih, sevale su varnice.
Ako je lice tog oveka odavalo tuan i samrtniki izraz, ni njegova odea
nije bila mnogo veselija. Od glave do pete bio je obuen u crno, ali sa
elegancijom prilino nepoznatom meu neotesanim gusarima sa Tortue.
Njegova tunika od crne svile bila je ukraena ipkom iste boje, pantalone,
irok pojas koji je pridravao ma, izme pa i eir bili su takoe crni.
ak je i veliko pero koje mu se sputalo do lea bilo crno, a takoe i
njegovo oruje.
Taj neobini ovek, im je stupio na kopno, zastade posmatrajui paljivo
kue, iji su prozori bili zatvoreni.
aljivi osmeh zaigra mu na usnama.
Koliki strah vlada ovde promrmlja. Bez tekoa biu gospodar ovog
mesta.
Okrete se prema ljudima koji su ostali u amcu i ree:
Karmo, Van Stiler, Moko! za mnom!
Jedan crnac dinovskog rasta, pravi herkules, naoruan sekirom i sa dva
pitolja, skoi na zemlju. Za njim sioe dva pleata bela oveka, koji su imali
oko 40 godina. Koa im je bila preplanula, a otrim crtama lica gusta brada
davala je jo grublji izraz.
Za mnom!
 A amac?
Neka se vrati na brod,
Kada vide da je amac zaplovio, borei se sa talasima, okrenu se prema
trojici drugova i ree:
Hajdemo da naemo vojvodinog upravitelja. Crni Gusar ogrnu crni plat
koji je drao preko ruke, spusti povez preko oiju, a zatim odlunim pokretom
isue ma koji mu je visio du boka i ree:
Napred, ljudi mora! Ja vas vodim!
No se spustila i uragan, umjesto da se smiri, postajao je sve jai.
Crni Gusar, posle kraeg oklevanja, krenu jednom ulicom koja je izgledala
najira u gradu. Razbesneli vetar istio je kaldrmu, prevrtao crepove na
krovovima i lupao o kapke na prozorima.
Ve su bili stigli do sredine ulice, kada se Crni Gusar naglo zaustavi i
povika:
Ko ivi ovde?
Jedna ljudska prilika pojavila se na uglu uliice i ugledavi etvoro ljudi,
spremno se bacila iza kola sa senom koja su stajala naputena na tom mestu.
Dinovski crnac u tri skoka pree ulicu i baci se na oveka koji se bio
sakrio iza kola. Za tren oka ga zgrabi za okovratnik i podie uvis kao obinu
lutku.
ovek koga je crnac bacio pred Crnog Gusara, nije imao izgled ni vojnika
ni nekog hrabrog oveka.
Bio je to siromani graanin, prilino u godinama, ogromnog nosa, sivih i
duboko usaenih sitnih oiju i grozne grbe na leima. Taj nesrenik je bio bled
od straha i drhtao je tako jako kao da e se svakog asa onesvestiti.
Grbavac! uzviknu Van Stiler koji ga je posmatrao pri svetlosti jedne
lampe. Donee nam sreu!
Crni Gusar je poloio ruku na rame panca, upitavi ga:
Gde si poao?
 Ja sam samo siromani avo koji nikada nikome nije naneo zlo
zacmizdreo je grbavac.
Pitao sam te kuda si iao ree Crni Gusar.
Ovaj morski rak je trao u tvravu da obavesti garnizon o naem dolasku
ree Karmo.
Ne, ekselencijo! povika grbavac. Kunem vam se!
Sto mu hiljada krastavih aba! uzviknu Karmo. Ovaj grbavac me
smatra za nekog guvernera! Ekselencija! ha ha!
Tiina, brbljive! zagrme Crni Gusar. Hajde reci gde si poao?
Da traim doktora, gospodaru, mucao je grbavac. Moja ena je bolesna.
Pazi, jer ako me lae narediu da te obese na najvei krst jarbola na
mome brodu.
Kunem vam se...
Ostavi zakletve i odgovori mi. Poznaje li don Pabla de Ribeiru?
Da, gospodine.
Upravitelja vojvode Van Gulda?
Biveg guvernera Marakaiba? Da.
Lino poznajem don Pabla.
Dobro, odvedi me k njemu! zagrme Crni Gusar, preteim glasom.
Gde stanuje?
Ovde blizu gospodine, ekselencijo...
Tiina! Napred ako ti je ivot mio. Moko uzmi ovog oveka i pazi da ti
ne pobegne.
Kada su stigli do kraja ulice, grbavac se okrete ka Crnom Gusaru i
pokazavi mu jednu lepu zidanu kuu na nekoliko spratova koju je nadvisivao
mali toranj, ree:
Ovde stanuje, gospodine.
 U redu odgovori Crni Gusar.
On paljivo osmotri kuu, pogleda iza uglova da se uveri da se u susednim
uliicama ne kriju neprijatelji, zatim se priblii vratima i podie jedan teki
bronani zvekir, pustivi ga da snano tresne.
Odjek koji je proizveo taj tresak jo nije prestao, kada se podigoe aluzije
na prozoru, a zatim sa poslednjeg sprata dopre neiji glas:
Ko ste vi?
Crni Gusar, otvorite ili emo zapaliti kuu! povika kapetan, dok je pri
bledoj svetlosti jedne lampe svetlucala otrica, njegovog maa.
Koga traite?
Don Pabla de Ribeiru, upravitelja vojvode Van Gulda!
U unutranjosti kue zaue se uurbani koraci, preplaeni glasovi a zatim
vie nita.
Karmo, ree Crni Gusar. Ima li bombu?
Da, kapetane.
Postavi je blizu vrata. Ako ne posluaju, sami emo otvoriti prolaz.
Sede na jedan kolobran koji se nalazio blizu ulaza i prieka.
 GOVORITI ILI UMRETI
Jo nije proao ni tren kada ugledae kako se kroz aluzine na prvom
spratu probija svetlost i odraava na zidovima kue koja se nalazila preko puta.
Zau se zveket lanaca i zasunaka zatim se glomazna vrata lagano otvorie.
Crni Gusar je podigao ma spreman da zada udarac, dok su dva gusara
uperili mukete.
Na vratima se pojavio stariji ovek, u pratnji dva paa indijanske rase, koji
su nosili baklje.
Bio je to lep starac, koji mora da je ve prevalio 60 tu, ali jo uvek veoma
snaan i uspravan kao mladi.
Duga bela brada sputala mu se sve do sredine grudi a kosa, takoe seda i
duga i jo uvek gusta, padala mu je po ramenima.
Nosio je odelo od tamne svile ukraene ipkom, a na nogama je imao
visoke izme od ute koe sa mamuzama od srebra, metala koji je u to doba
vredeo skoro manje od elika u prebogatim panskim kolonijama Meksikog
zaliva.
Du boka visio mu je ma a za pojasom je nosio jedan od onih panskih
bodea nazvanih misericordie, strano oruje u jakoj ruci.
ta elite od mene? upita starac drhtavim glasom. Umesto odgovora,
Crni Gusar dade znak svojim ljudima da uu i zatvore vrata.
Crni Gusar se jednim pogledom uveri da nije bilo drugih vrata, a zatim
okrenuvi se prema svojim ljudima, ree:
Ti Moko, uvae strau ispred stepenica i postavie bombu kod vrata,
vas dvoje, Karmo i Van Stileru, ostaete u susednom hodniku.
Zatim uporno gledajui starca koji je prebledeo, ree mu:
A sada smo nas dvoje sami, gospodine Pablo de Ribeira, upravitelju
vojvode Van Gulda.
Uze jednu stoliu i sede ispred stola, poloivi ma preko kolena.
 Starac je ostao na nogama, gledajui sa strahom u stranog Gusara.
Vi znate ko sam ja, zar ne? upita Gusar.
Plemi Emilio di Rokabruna, gospodar od Valpente i Ventimilje ree
starac.
Drago mi je da me tako dobro poznajete. Starac se usiljeno nasmei.
Gospodine de Ribeira, nastavi Crni Gusar znate li zbog ega sam se ja
usudio, da se samo sa mojim brodom, izloim opasnosti na ovim obalama?
Ne znam, ali pretpostavljam da to mora hiti jak razlog da bi se poinila
slina nesmotrenost. Vi verovatno znate, plemiu, da du ovih obala krstari
eskadra Vere Kruz.
Znam odgovori Crni Gusar.
Niko ne moe sumnjati u hrabrost Crnog Gusara ree don Pablo de
Ribeira. Sluam vas, plemiu.
Gusar ostade nekoliko trenutaka utei, zatim ree izmenjenim glasom:
Rekli su mi da vi znate neto o Honorati Van Guld. U tom glasu, u tom
trenutku, bilo je neeg srceparajueg. Izgledalo je kao da se iz grudi tog
hrabrog oveka oteo prigueni jecaj.
Starac je zanemeo, gledajui sumornim oima u Crnog Gusara.
Izmeu ta dva oveka vladala je nekoliko trenutaka muna tiina. Izgledalo
je da su se obojica plaili da je poremete.
Govorite ree odjednom Crni Gusar otrim glasom.
Da li je istina da vam je neki ribar iz Karipskog mora rekao da je video
jedan amac, noen talasima, u kome je bila mlada ena?
Da odgovori starac jedva ujnim glasom.
Gde se nalazio taj amac?
Prilino daleko od obala Venecuele.
Na kom mestu?
 Juno od obala Kube, na pedeset ili ezdeset milja od take S. Antonijo,
u Jukatanskom kanalu.
Na tako velikoj udaljenosti od Venecuele! uzviknu Crni Gusar,
skoivi na noge. Kada je pronaen taj amac?
Dva dana posle odlaska gusarskih brodova sa obala Marakaiba.
I bila je jo iva?...
Da, plemiu.
I taj bednik nije je uzeo na svoj brod?
Oluja je besnela i njegov brod nije vie bio u stanju da se odupre
naletima talasa.
Crni Gusar zaroni glavu meu ruke i ostade tako nekoliko trenutaka,
prigueno jecajui.
Vi ste je ubili ree gospodin de Ribeira muklim glasom. Kakvu ste
stranu osvetu poinili, plemiu. Bog e vas kazniti.
Bog e me kazniti! uzviknu on otrim glasom. Ja sam moda ubio tu
enu, koju sam toliko voleo, ali ija je to krivica?
Vi dakle ne znate zlodela koja je poinio vojvoda, va gospodar?...
Od moje brae, jedan spava tamo dole na obalama Skelde, a ostala dvojica
se odmaraju u dubinama Karipskog mora. Znate li ko ih je ubio? Otac devojke
koju sam voleo!
Starac je utao, ne skidajui pogled sa Crnog Gusara.
Ja sam se zakleo da u veito mrzeti tog oveka koji je ubio moju brau
u cvetu mladosti, koji je izdao prijateljstvo, zastavu svoje usvojene domovine,
koji je zbog zlata prodao svoju duu, koji je gnusno uprljao svoj grb i eleo
sam da odrim svoju re.
Osuujui na smrt devojku koja vam nije mogla naneti nikakvo zlo.
Ja sam se zakleo, one noi u kojoj sam prepustio talasima le Crvenog
Gusara, da u unititi itavu njegovu porodicu, kao to je on unitio moju i
nisam mogao pogaziti zadatu re. Da to nisam uinio, moja mrtva braa bi
isplivala sa dna mora da me proklinju!... a izdajnik jo ivi! nastavi on posle
nekoliko trenutaka, obuzet stranim besom. Ubica nije mrtav i moja braa
trae od mene osvetu: imae je!...
Mrtvi ne mogu nita da trae.
Varate se!... Kada more na povrini svetluca, ja vidim Crvenog i Zelenog
Gusara kako se penju iz morskih dubina i kako bee ispred pramca moje
Munje. Kada vetar umi izmeu konopaca mog broda, ja ujem glas brata,
ubijenog u Flandriji. Da li me shvatate?
Gluposti!
Ne! povika Crni Gusar. ak su i moji ljudi videli u mnogim noima,
kada se izliva morska pena, kako se na povrini pojavljuju skeleti Crvenog i
Zelenog Gusaia. Oni od mene jo uvek trae osvetu. Smrt devojke koju sam
voleo nije bila dovoljna da ih umiri i njihove izmuene due nee se smiriti sve
dok ne budem kaznio njihovog ubicu. Recite mi gde je Van Gud?
Vi jo mislite na njega? upita upravitelj. Zar vam nije dovoljna ker?
Ne! rekao sam vam da se moja braa jo nisu smirila.
Pa ipak, ja ne znam gde se on nalazi.
Vi ete mi to rei povika Crni Gusar stranim glasom.
Bilo nas je etvoro brae, produio je gusar tunim glasom. Malo je
hrabrih ljudi kao to su to bili gospodari od Rokabrune, Valpente i Ventimilje i
malo ih je bilo tako odanih vojvodama od Savoje, kao to smo to bili mi.
Izbio je strani rat u Flandriji. Francuska i Savoja borile su se svim
snagama protiv krvolonog vojvode od Albe, za slobodu plemenitih
Flamanaca.
Vojvoda Van Guld, va gospodar, odvojen od glavnine Franko
Savojskih trupa, utvrdio se u jednoj steni smetenoj blizu jednog od ulaza u
Skeldu. Mi smo sa njim bili verni uvari slavne zastave herojskog vojvode
Amedea II. Tri hiljade panaca, sa jakom artiljerijom, opsedali su tvravu,
reeni da je zauzmu. Oajniki napadi, mine, bombardovanja, nona penjanja,
sve su pokuali ali uvek uzalud.
 Barjak Savoje nisu uspeli da spuste. Gospodari od Rokabrune branili su
tvravu i pre bi poginuli za njenim topovima, nego to bi je ustupili pancima.
Jedne noi, izdajnik, potkupljen panskim zlatom, otvorio je prolaz
neprijatelju. Najstariji od gospodara Rokabrune, jurnuo je da presee put
napadaima meutim pao je, ubijen iz pitolja, koji je neko opalio iz zasede.
Znate li kako se zvao ovek koji je izdao svoje trupe i kukaviki ubio mog
brata?... Bio je to vojvoda Van
Guld, va gospodar!...
Plemiu! uzviknu starac.
utite i sluajte me nastavi Crni Gusar alosnim glasom. Izdajnik je
kao nagradu za gnusno delo dobio Venecuelu, koloniju u Meksikom zalivu,
ali bilo je zaboravljeno da su preivela jo tri plemia od Rokabrune, koji su se
sveano zakleli na Hristovom krstu, da e osvetiti brata i izdaju. Opremivi tri
ratna broda, zaplovili su u Veliki Zaliv: jedan se zvao Zeleni Gusar, drugi
Crveni a trei Crni.
Poznajem priu o trojici Gusara ree gospodin de Ribeira.
Crveni i Zeleni Gusar pali su u ruke mog gospodara, koji ih je obesio
kao obine zloince...
A ja sam ih asno sahranio u dubinama Karipskog mora ree Crni
Gusar. Sada mi recite: kakvu kaznu je zasluio taj ovek koji je izdao svoju
zastavu i koji mi je ubio tri brata?... Govorite!
Vi ste mu ubili ker, plemiu.
utite zaboga! povika Crni Gusar. Ne izazivajte bol koji mi jo uvek
razdire srce. Hajde dosta: gde se nalazi taj ovek?
Starac je oklevao.
U Vera Kruzu ree starac koji je ve video svoj kraj.
Ah!... povika Crni Gusar.
Naglo je ustao da bi se uputio prema vratima, kada u sobu upade crni
Karmo.
 Kua je opkoljena!
ali se?
eleo bih, na alost govorim istinu.
Ko nas je izdao? upita Crni Gusar gledajui pretei u don Pabla.
Ko?... Onaj prokleti grbavac koga smo pustili na slobodu ree Karmo.
Postupili smo nesmotreno i to emo moda skupo platiti, kapetane.
Gusar je za trenutak stajao zamiljen, zatim, okrenuvi se ree don Pablu:
Ima li u ovoj kui neki tajni izlaz?
Da, gospodine plemiu ree starac, dok mu oi lukavo zasijae.
Neu vam ga pokazati ako mi se pre toga ne zakunete da ete ostaviti na
miru vojvodu Van Gulda.
Dobro, videemo ree Crni Gusar otrim glasom.
On brzo izvadi jedan pitolj i uperivi ga u starca povika:
Ili nas vodi u tajni prolaz ili u te ubiti: biraj!
 UPRAVITELJEVA IZDAJA
Starac uze svenjak koji je stajao na jednoj komodi, upali svee, a zatim
dade znak Crnom Gusaru da ga sledi.
Karmo je ve pozvao svoja dva druga.
Gde idemo? upita Van Stiler.
Izgleda da beimo odgovori Karmo.
Idemo li na brod?
Ako budemo mogli. Nemam mnogo poverenja u ovog starca.
Neemo ga gubiti iz vida. Pitolj mi je napunjen.
I meni ree Karmo.
U meuvremenu, don Pablo je izaao iz sobe i uputio se jednim dugim
hodnikom na ijim su zidovima visile velike slike, koje su predstavljale
epizode krvavog rata u Flandriji i portreti koji su verovatno prikazivali pretke
vojvode Van Gulda.
Crni Gusar ga je pratio drei ma u desnoj ruci dok je levu naslonio na
drku jednog od njegova dva pitolja. Kao i njegovi drugovi, nije mnogo
verovao starcu.
Stigavi do kraja hodnika, don Pablo se zaustavi ispred jedne slike vee od
ostalih, zatim prisloni prst na njen okvir i nekoliko trenutaka je njime klizio po
okviru.
Odjednom slika se odvoji od zida, sputajui se sve do zemlje i na njenom
mestu ukaza se mrani otvor, dovoljan da kroz njega prou dve osobe zajedno.
Zapahnu ih dah vlanog vazduha, od koga zatreperi plamen svea.
Starac namrti elo, gledajui sumnjiavo u Gusara, a zatim ue u mrani
prolaz.
etiri gusara u tiini su ga pratila, ne ostavljajui svoje oruje.
Na suprotnom kraju prolaza nalazile su se stepenice koje su se zavojito
sputale. Bile su veoma uske i izgledalo je kao da su uklesane u zidu.
 Stigavi do njih, starac polako sie, zaklonivi jednom rukom svee, da ih
vetar koji je dolazio odozdo ne bi ugasio: zatim se zaustavi pred jednim
podzemnim tunelom.
Sada smo ispod ulice ree. Samo treba da idete uvek pravo.
Bie da je tako kao to vi kaete, ali mi vas neemo pustiti, umoljavate se
da idete napred ree Crni Gusar.
Starac neto smera promrmlja Karmo. Ovo je ve trei put kako
pokuava da nas pree. Gde eli da nas odvede? Uh!... Oseam izdaju u
vazduhu!
Gospodin de Ribeira, mada nevoljno uao je u podzemni prolaz, koji je pre
liio na tunel nego na podrum, poto je bio nizak i uzan.
Don Pablo je iao napred oko pedeset koraka, zatim se naglo zaustavi i
kriknu. Skoro u istom trenutku svee se ugasie i mrak obavi tunel.
Do avola! povika Karmo. Upalite fitilj! Starac nas izdaje!
Crni Gusar skoi na don Pabla da bi ga spreio da se udalji, ali na veliko
uenje ne nae nikoga pred sobom.
Gde ste? povika. Odgovorite ili pucam!
Na nekoliko koraka od njih odjeknu tupi udarac, koji su izgleda proizvela
masivna vrata koja se zatvorie.
Izdaja! povika Karmo.
Gusar opali iz pitolja i bljesak razbi pomrinu.
Starac je nestao! povika on. Ovu izdaju sam morao da oekujem.
Pri svetlosti upaljenog baruta, na nekoliko koraka od njih ugledao je vrata
koja su zatvarala tunel. Vojvodin upravitelj, koristei mrak, mora da ih je
zatvorio poto je proao kroz njih.
Sto mu gromova! Veto smo izigrani ree Karmo. Ako mi taj starac
padne aka, asne mi lopovske rei obesiu ga!
Tiina! ree Crni Gusar. Upalite neko svetlo, fitilj, pare gube,
svejedno ta.
 Naao sam sveu ree crnac. Mora da je ispala iz svenjaka. Van
Stiler upali sveu.
Pogledajmo ree Crni Gusar.
Priblii se vratima i paljivo ih pretrai. Odmah je uvideo da sa te strane
nije bilo nikakve nade da izau. Vrata su bila masivna, prekrivena debelim
bronzanim ploama, prava oklopna vrata. Da bi se probila bio bi potreban top.
Starac nas je zatvorio u podzemni tunel ree Karmo. ak ni sekira
garavog kuma ne bi mogla da ih razvali.
Moda bismo jo uvek mogli da se vratimo nazad ree Crni Gusar.
Pourimo da se vratimo u izdajnikovu kuu.
Kapetane ree Karmo. Poneo sam sa sobom bombu, moda bi bila
dovoljna da digne vrata u vazduh.
Mislim da ne bi. Hajde, povlaimo se!
Vratie se istim putem, popee se zavojitim stepenicama i stigoe do ulaza u
tajni prolaz. Tamo ih je meutim ekalo novo iznenaenje.
Slika je bila ponovo vraena na svoje mesto, a kada je Crni Gusar preao
preko nje otricom maa, zauo se metalni zvuk.
I ovde gvozdena ploa promrmlja on. Stvar postaje ozbiljna.
Hteo je da se okrene Moku da bi mu naredio da udari sekirom o sliku,
kada zau neije glasove. Neke osobe su govorile iza slike.
Vojnici? upita Karmo tako mi avoljih rogova!
uti ree Crni Gusar.
ula su se dva glasa: jedan je izgledao kao glas mlade ene a drugi jednog
oveka.
Ko li su oni? upita se Gusar. Prisloni uvo na metalni zid i oslunu.
Spolja se zau kripanje i metalna ploa kojom je bila obloena slika
spustila se, ostavljajui slobodan prolaz.
Gusar je skoio napred sa ispruenim maem spreman da zada udarac, ali
odmah zaueno ustuknu.
Pred njim je stajala veoma lepa indijanska devojka i jedan mladi crnac koji
je drao teki srebrni svenjak.
Ta devojka je mogla imati esnaest godina i kao to je ve reeno bila je
veoma lepa, iako je njena koa imala bakarni ton.
Bila je savreno graena. Sjajne i kao ugljen crne oi bile su osenene
dugim i veoma gustim trepavicama, nos joj je bio pravilan, skoro grki, a male
rumene usne otkrivale su dva reda bisernobelih zuba. Veoma duga crna kosa
bila joj je u slikovitom neredu rasuta po ramenima.
Njen drug, jedan crnac od osamnaest ili dvadeset godina imao je veoma
naduvena usta, ogromne oi i travu gustu kosu.
U jednoj ruci drao je svenjak a u drugoj je imao neku vrstu velikog
krivog noa, koji su upotrebljavali batovani.
Videi Crnog Gusara u tom preteem stavu, mlada Indijanka je uzmakla
dva koraka unazad, a iz grudi joj se ote uzvik iznenaenja i u isto vreme
radosti.
Lepi plemi! uzviknula je.
Ko ste vi? upita Crni Gusar.
Jara odgovori mlada Indijanka sa argentinskim naglaskom u glasu.
Ne znam vie nego malopre, uostalom, nije mi stalo do daljih
objanjenja. Recite mi umesto toga da li je kua opkoljena?
Da, gospodine.
A gde je don Pablo de Ribeira?
Nismo ga vie videli.
Ne obraajui panju na crnca i Indijanku, krenuo je hodnikom da bi
stigao do stepenica, kada oseti da ga neko neno vue za skut odela.
Okrete se i vide Indijanku. Lepo devojino lice odavalo je tako veliku
tugu, da je bio zapanjen.
 ta eli? upita je.
Ne elim da vas ubiju, gospodine odgovori Jara drhtavim glasom.
Biu ti uvek zahvalan. Kako se zove?
Jara, rekla sam vam.
Neu zaboraviti to ime.
Jednim gestom je pozdravi i sie niz stepenice zajedno sa Mokom,
Karmoom i Van Stilerom.
Stigavi u hodnik, zaustavie se za trenutak da napune mukete i pitolje,
zatim Moko odluno otvori vrata.
Neka vas bog titi, moj gospodine! povika Jara koja se zaustavila na
stubitu.
Hvala, dobra devojko odgovori Crni Gusar, iskaui na ulicu.
Polako, kapetane ree Karmo, zaustavljajui ga.
Vidim senke na uglu one kue.
Plemi, meutim, nije bio ovek koji se moe lako za ustaviti. Jednim
tigrovskim skokom izbegnu dva udarca maem, a zatim zavitla svojim maem,
ija otrica fijuknu kroz vazduh.
Evo vam! povika.
Jednim dobro upravljenim udarcem posla jednog od dvojice napadaa na
zemlju, a zatim, poto je ranjenik odskoio u stranu, baci se na drugog. Ovaj,
videi da je sam, okrete lea i pobee.
Dok se Crni Gusar oslobaao ove dvojice, Karmo, Van Stiler i Moko bacili
su se na jednu grupu ljudi, koja je izbila iz oblinje ulice.
Pusti ih da idu! povika Crni Gusar, ali bilo je suvie kasno da ih zadri.
Besni zbog bliske opasnosti, njegovi drugovi su se bacili na neprijatelje takvom
estinom, da su ih sa nekoliko udaraca maem poremetili.
Umesto da se zaustave, potrali su za beguncima urlajui: ubijmo ih!
U tom trenutku, iz jedne druge uliice izbio je odred vojnika. Sainjavalo
ga je pet ljudi, trojica naoruanih maem i dvojica muketama. Videi Crnog
Gusara samog, povikae od sree i nasrnue na njega, rekavi: Predaj se ili si
mrtav!
Gospodar od Ventimilje pogleda oko sebe i shvati da je potpuno sam.
Njegova tri druga, ponesena borbom i verujui da oslobaaju put svome
kapetanu, nastavili su da tre za neprijateljima koji su beali ispred njih.
Neoprezni ljudi! promrmlja Crni Gusar. Evo me u velikoj nevolji!
Nasloni se o zid da ga ne bi okruili i izvadi jedan od dva pitolja koje je
nosio za pojasom, viui iz sveg glasa:
Ovamo, gusari!
Jedan pucanj prigui njegov glas. Jedan od petorice ljudi je pucao, dok su
ostali izvukli maeve.
Metak se zari u zid, na nekoliko centimetara od njegove glave.
to mu gromova! povika Crni Gusar.
Uperi pitolj i opali. Jedan od ljudi pade pogoen posred grudi. Crni Gusar
baci prazno oruje i uze drugo. Jedan od neprijatelja ga je bio uzeo na nian i
spremao se da opali.
Brz kao munja, Gusar naniani, ali njegov pitolj ne opali.
Prokletstvo! povika Gusar.
Predajte se! povikae etiri panca.
Evo vam odgovora! zaurla Crni Gusar.
Odvoji se od zida i jednim munjevitim skokom baci se na njih, vitlajui
maem levo i desno. Jedan ovek pade. Ostali skoie pred njega zatvarajui
mu ponovo prolaz.
Ovamo, gusari! povika jo jednom plemi.
Umesto odgovora odjeknu nekoliko pucnjava. Izgledalo je da su se na
kraju uliice njegovi ljudi upustili u oajniku borbu, jer su se uli urlici,
psovke, jauci i zveket oruja.
 Pokuau da se oslobodim sam ovih ljudi ree Crni Gusar za sebe. Za
sada niko nee doi da mi pomogne.
Bojei se da ga ne opkole, on poe da uzmie brzim koracima, da bi se
ponovo naslonio o zid. Tri panca pratili su ga vitlajui maevima na sve
strane, elei da zavre sa njim pre povratka ostalih gusara.
Ve su u svom neprijatelju prepoznali neustraivog morskog pirata, koji je
sebe nazivao Crnim Gusarom i stoga su udvostruili snagu, znajui meutim
da su imali posla sa uvenim maevaocem, pazili su dobro da se suvie ne
izloe.
Posle petnaest koraka, Crni Gusar oseti iza sebe neku prepreku. Ispruivi
levu ruku napipa vrata.
Ako se ne otvore, nadam se da u odolevati ovim nitkovima, promrmlja.
U tom trenutku zau gore viku ene.
Kolima!... Ubijaju ga!...
Indijanska devojka! povika Crni Gusar, nastavljajui da se brani.
Odlino! Mogu se nadati nekoj pomoi!
Otrica pogodi protivnika posred vrata i presee mu vratnu ilu.
Evo ti! povika Gusar, odbranivi jedan novi udarac.
Evo tebi onda ovaj ree jedan od dvojice maevalaca.
Gusar odskoi unazad jauknuvi od bola.
Pogoen sam ree.
Navali, Huane! povika ovek koji ga je ranio okreui se prema drugu.
Jo jedan udarac i gotov je!
Ne jo! zaurla Crni Gusar, bacivi se naglo na svoje napadae. Evo
vam ovaj udarac.
Sa dva strahovita udarca obori dva maevaoca jednog za drugim, ali
odmah zatim oseti da ga izdaje snaga dok mu se pred oima pruao kao neki
crveni veo.
 Kada se povratio, nije se vie nalazio na ulici gde je izdrao onu krvavu
borbu. Umesto na ulici, leao je na irokom krevetu sa prekrivaima od plave
svile i belim jastucima, ukraenim skupom ipkom.
Ljupko malo lice bilo je nagnuto nad njim, eljno motrei svaki njegov
pokret. Odmah ju je prepoznao.
Jara! ree.
Mlada Indijanka naglo se podigla. Njene velike i lepe oi bile su jo vlane,
kao da je plakala,
ta radi ovde, devojko? upita je Gusar. Ko me je doneo u ovu
sobu? I gde su moji ljudi?
Ne miite se, gospodine ree devojka.
Reci mi gde su moji ljudi ponovi Crni Gusar. ujem zveckanje
maeva dole na ulici.
Vai ljudi su ovde, ali...
Nastavi ree Gusar videi da okleva. Ja ih ne vidim.
uvaju stepenice, gospodine.
Zato?
Zar ste zaboravili na pance?
Ah!... Zbunjen sam!... Da li su panci ovde?
Opkolili su kuu, gospodine odgovori devojka munim glasom.
Sto mu gromova!... A ja sam u krevetu!
Gusar uini pokret da ustane, ali ga otar bol zadra.
Ranjen sam uzviknu. Ah!... Sada se seam svega!
Tek u tom trenutku primetio je da su mu grudi zavijene belim platnom i da
su mu ruke uprljane krvlju.
Crni Gusar te nee zaboraviti.
Onda ete me osvetiti! uzviknu Indijanka, dok joj oi dobie udan
sjaj.
ta hoe da kae?
U tom trenutku napolju odjeknu pucanj iz mukete, zatim zagrme Karmoov
glas.
Pazite!... Iza vrata je bomba!...
Crni Gusar, videi svoj ma prislonjen na oblinju stolicu, zgrabi ga i
ponovo uini pokret da ustane. Mlada Indijanka ga zadra, uhvativi ga obema
rukama.
Ne, moj gospodine povika ona ubiete se!...
Sto mu gromova! povika Gusar. Spremaju se da nas napadnu a ja
nisam sa mojim vernim mornarima!... Pusti me da idem!
Ne kapetane, vi neete napustiti krevet ree Karmo ulazei. panci
nas jo nisu uhvatili.
Ah! Ti si, junae moj ree Gusar. Svi ste hrabri, to znam, ali ipak vas
je premalo da bi se odbranili od jednog opteg napada. Ne elim da izostanem
kada bude najtee.
A vae rane? Znate da ste ranjeni, kapetane.
Izgleda mi da mogu da se drim, Karmo. Da li si ih pregledao?
Da, kapetane. Zadali su vam jedan jak udarac malo ispod srca. Da otrica
maa nije naila na jednu kost,
prola bi vam kroz lulo. Ali nije teka rana.
To je istina odgovori Karmo. Ja verujem da ete za dvanaestak dana
ponovo moi da zadajete udarce.
Dvanaest dana! Ti si lud, Karmo?
Treba da zaleite dve rane. Malo vie ispod napravili su vam drugu rupu,
manje duboku od prve, ali zato bolniju. Ta dva udarca ste dobro naplatili, jer
sam video dole kod kapije tri mrtva i dva ranjena oveka.
A vi, koliko ste udaraca zadali? upita Crni Gusar.
 Oborili smo na zemlju pola tuceta ljudi, primivi za uzvrat samo nekoliko
ogrebotina. Mi smo bili ubeeni da ste nas vi pratili i zato smo nastavili da
napadamo da bismo vam oslobodili put.
Kada smo primetili da ste vi ostali pozadi, pokuali smo da se vratimo
istim putem. panci, koji su skovali plan da vas izoluju, napali su nas da bi
spreili da vam priteknemo u pomo. Kada smo uspeli da ih se oslobodimo, vi
ste ve zavrili sa vaim neprijateljima.
Kako ste znali da se ja nalazim ovde?
Ova devojka nas je obavestila.
A sada?
Opkoljeni smo, kapetane.
Gospodine ree mlada Indijanka, kojoj nije promakla nijedna re tog
razgovora. Postoji jedno mesto gde dugo moete odolevati.
Neki podrum? upita Karmo.
Ne, u malom tornju.
Sto mu kitova! U ovoj kui se nalazi mali toranj? Onda smo spaeni!
Ako je mnogo visok, moi emo da aljemo signale posadi Munje.
 OPKOLJENI U MALOM TORNJU
Pet minuta kasnije, Crni Gusar koga su na rukama nosili njegovi verni
mornari, nalazio se u malom tornju kue gospodina de Ribeire. ak je i mlada
Indijanka elela da ga prati, uprkos Karmoovim savetima, kome se nije mnogo
dopadalo da se ova hrabra devojka izlae opasnostima jedne opsade.
Taj mali toranj, ne mnogo visok i ne mnogo otporan, bio je podeljen u dve
krune sobice, povezane jednim drvenim stepenicama sa tavanom kue. Iako
se nije izdizao mnogo visoko, sa prozora gornjeg sprata video se ne samo itav
gradi, ve i luka u ijoj se sredini nalazila usidrena Munja.
Karmo, poloivi svog kapetana na jedan stari krevet, pourio je da se
pomoli na prozori koji je gledao prema luci. Ugledavi svetiljke sa Munje,
nije mogao da sakrije uzvik radosti.
Hiljadu mu kitova! uzviknu. Sa ove kule moemo da izmenjamo
signale sa naim brodom. Ah! draga moja panska gospodo, mi emo vam
zadati jo mnogo jada i muka.
Da li si video moj brod? upita ga Crni Gusar, vidno uzbuen.
Da, kapetane odgovori Karmo koji se vratio.
Da li su ga napali?
Ne, bar za sada.
Onda moramo pokuati da pruimo otpor dok ne stigne pojaanje koje
e nam poslati Morgan.
Probijaju vrata sluei se, jednom gredom. Izgleda da im se mnogo uri
da nas uhvate! uzviknu Karmo.
Znai da e uskoro biti ovde.
Naii e na tvrd orah odgovori Karmo. Hajdemo da zabarikadiramo
prolaz u mali toranj. Hiljadu mu kitova!
ta ti je? upita ga Gusar.
Nadam se da niko od nas nema elju da umre od gladi. Ovde ne vidim ni
hleba ni boce sa piem. Opkoljen ovek bez hrane isto je to i mrtav ovek.
Pre nego to se zabarikadiramo, pobrinimo se da naemo neto za jelo. Lepa
devojko, znate li gde je ostava gospodina de Ribeire?
Ne brinite se ree mlada Indijanka. Ja u se pobrinuti da naem
hranu.
Napustie svoje sklonite i sioe u don Pablove sobe. Mlada Indijanka je
ve bila ula u jednu sobu gde su se uvale namirnice i napunivi korpu sa
hranom, vratila se brzo u mali toranj.
Karmo i Van Stiler ugledae na jednoj polici mnogo pranjavih boca sa
vinom i na brzinu ih pokupie. Ipak su se setili da uzmu i dva vedra vode.
Spremali su se da iziu, kada se u donjem hodniku zaue uurbani koraci.
Dolaze! uzviknu Karmo, zgrabivi brzo korpu.
Mora da su provalili u tajni prolaz ree Van Stiler. Brzo, beimo!
U tom trenutku panci stigoe iza vrata.
Otvorite ili emo vas sve pobiti! povika jedan od njih preteim glasom,
udarajui u stolove kundakom mukete.
Lake malo, gospodine ree Karmo. Ne treba toliko uriti, do avola!
Imajte malo strpljenja, lepi moj vojnie.
Ja sam oficir a ne vojnik.
Drago mi je da to ujem ree Karmo ironinim glasom.
Zovite Crnog Gusara.
ta elite od plemia, gospodine oficiru?
elim da pregovaram sa njim.
ao mi je, ali u ovom trenutku on je veoma zauzet.
Onda emo vas obesiti povika oficir koji je tek tada primetio gusarovu
ironiju.
Samo izvolite, ali imajte na umu dvanaest topova sa Munje, koji mogu
da razrue vae kuerke i da sravne sa zemljom vau tvravu.
 Videemo. Provalite vrata!
Garavi kume, sruimo stepenice ree Karmo okreui se prema crncu.
Obojica se popee na gornji sprat i sa nekoliko udaraca sekirom razvalie
stepenice, ponevi sa sobom nekoliko dasaka. Uinivi to, zatvorie kapak
stavivi na njega jedan stari i teki sanduk.
Gotovo je ree Karmo. Sada se popnite ako moete.
Da li su panci ve uli? upita Crni Gusar koji je ve uzeo svoj ma i
spremao se da napusti krevet, uprkos ranama koje su ga muile.
Ne jo, kapetane ree Karmo. Vrata su vrsta i dobro zabarikadirana
tako da e imati mnogo muke dok ih provale.
Da li ih je mnogo?
Mislim da jeste.
Crni Gusar za trenutak zauta a zatim ree:
Koliko je sati?
est.
Moramo odolevati do osam sati uvee da bismo poslali signal.
panci su udarali o barikadu. Pokuavali su da pronau neku rupu kroz
koju bi mogli da provuku svoje vatreno oruje.
panci su nastavljali da udaraju sve jae. Pored sekire koristili su i
kundake muketa i sablje, pokuavajui da otkuju daske sa vrata.
Trojica gusara, ne mogavi tog trenutka da odbiju napad, pustili su ih da
udaraju. Klekli su iza kredenca drei spremne puke i kratke sablje.
Kakav bes! ree odjednom Karmo. ini mi se da su ve otvorili
jednu pukotinu.
Moda je sada trenutak da otvorimo vatru ree Hamburanin, koji je
ustao.
Saekaj malo odgovori gusar. Moraju jo da rascepe kredenac.
 Ja vidim jednu rupu ree Moko, pruajui brzo puku.
Upravo je hteo da opali, kada se zau pucanj. Jedan metak poto je okrnjio
ugao kredenca, razbio je jedan stari svenjak koji se nalazio u uglu sobe.
Ah! Poinju! povika Karmo, odskoivi unazad. Zaboga! Treba i mi
neto da preduzmemo.
Pribliio se uglu kredenca koji je bio okrnjen metkom i pogledao paljivo.
panci su uspeli da otvore jednu pukotinu u vratima i provukli su drugu
muketu.
Odlino promrmlja Karmo. Saekajmo da otvore vatru.
Jednom rukom zgrabi muketu i pokua da je okrene na stranu. Vojnik
koji je drao tu puku, osetivi to, opali, zatim urno izvue oruje da bi
ustupio mesto drugome.
Karmo, brz kao munja, uze svoju puku i provue je kroz rupu. Zau se
eksplozija a zatim krik.
Pogoen je! ree Karmo.
Evo ti! zaurla jedan glas.
Jedan drugi pucanj odjeknu i metak, proavi na nekoliko santimetara od
gusarove glave, zari se u gornju ivicu kredenca.
Istovremeno, panci su sa nekoliko udaraca sekirom odvojili jednu dasku
od vrata. Na njeno mesto provukli su etiri ili pet puaka i nekoliko maeva.
U tom trenutku jedan glas povika:
Da li se predajete ili ne?
Jo ne mislim na to.
Odjeknue etiri ili pet pucnjeva, meci se zarie u kredenac poto nisu
mogli da prou kroz masivne stolove.
Van Stiler poe da puzi du kredenca i stie u suprotni ugao u trenutku
kada su panci, verujui da su rasterali neprijatelje, ponovo poeli da pucaju.
Tu smo ree. Jednog u sigurno poslati na onaj svet.
 Jedan vojnik je provukao kroz pukotinu svoj veliki ma pokuavajui da
odvali jednu dasku od kredenca. Siguran da ga gusari nee ometati, nije se ak
pobrinuo ni da se zakloni iza vrata.
Van Stiler koji ga je ugledao, naglo isprui puku i opali.
panac, pogoen posred grudi, ispusti ma, rairi ruke i pade na drugove
koji su stajali iza njega.
Napadai, zaplaeni tim neoekivanim pucnjem, ustuknue, besno urlajui.
U istom trenutku u daljini se zau mukli odjek topa.
Karmo je viknuo:
To je lovaki top sa Munje!...
Sto mu gromova!... uzviknu Van Stiler, koji je prebledeo kao krpa.
ta li se deava na naem brodu?...
Da to nije neki signal? upita Moko.
Ili moda napadaju na brod? upita se Karmo.
Hajdemo da pogledamo! povika Van Stiler. Spremali su se da jurnu
prema stepenicama, kada u hodniku jedan glas zagrme:
Navalite prijatelji!... top odjekuje u zalivu!... Ne dajmo da primete da nas
je manje od vojnika u tvravi...
Hiljadu mu morskih pasa!... zaurla Karmo. Ne daju nam ni minuta
vremena!... Spremite se za napad!...
Spremni smo da ih doekamo odgovorie Moko i Van Stiler.
Jedan drugi topovski plotun odjeknu na obali, praen pucnjavom iz
puaka.
 NAPAD NA MUNJU
uvi taj prvi topovski plotun, Crni Gusar, koji je pre nekoliko minuta,
savladan krajnjom iscrpljenou, prouzrokovanom gubitkom krvi, zatvorio
oi, naglo se probudio i uspravio u sedei poloaj.
Mlada Indijanka, koja je sve dotle bila uurena kraj kreveta ne odvajajui
oi sa ranjenikovog lica, takoe je skoila na noge, pogaajui ve sa koje
strane je dolazila ta jaka grmljavina.
To je top, zar ne, Jara? upita je Crni Gusar.
Da, gospodine odgovori mlada Indijanka.
I grmljavina dolazi sa mora? Da.
Pogledaj ta se dogaa u zalivu.
Bojim se da je ta paljba dola sa vaeg broda.
Do avola! uzviknu Gusar. Sa mog broda!... pogledaj devojko,
pogledaj!
Mlada Indijanka jurnu prema prozoru i pogleda u pravcu zaliva.
Munja je stajala usidrena na istom mestu, ali je okrenula pramac prema
obali, tako da svojim topovima sa desnog boka dominira gradskom
tvravicom.
Na njenoj palubi, du bokova i na najviem spratu, videlo se mnotvo ljudi
u pokretu, dok su se neki brzo peli vrzama da bi zauzeli poloaj na koevima
jarbola.
Osam ili deset amaca, natovarenih vojnicima, odvojilo se tada od obale i
krenulo prema brodu, odravajui izmeu sebe veliku razdaljinu.
... Jo jedan topovski plotun!... Brzo, pomozi mi, devojko.
Ne ekajui vie, ogrnuo se jednim crnim plastom i krajnjim naporom
volje siao je sa kreveta, odravajui se u uspravnom poloaju bez ikakvog
oslonca.
Jara je potrala ka njemu, pridravajui ga rukama. Gusar je imao suvie
poverenja u sopstvene snage, koje su ga odjednom izdale.
Prokletstvo!... povika on ugriznuvi se za usnu od bola. Biti nemoan
upravo u ovom trenutku, kada je moj brod moda izloen velikoj opasnosti!...
Ah!... Taj zlokobni starac na kraju e doneti nesreu svima iz moje porodice!...
Jara, devojko moja, pusti da se naslonim na tvoje rame.
Hteo je da krene ka prozoru, kada se pojavi Karmo. Hrabri gusar imao je
veoma smrknuto lice i nemiran pogled.
Kapetane uzviknu, trei prema njemu i steui ga obema rukama, da
bi ga bolje pridrao. Da li se vodi borba na moru?
Da, Karmo.
Sto mu morskih pasa!... A mi smo ovde opkoljeni, nemoni da pruimo
pomo naem brodu, a i vi ste ranjeni.
Trei, zatim etvrti topovski plotun odjeknu na moru a uli su se i esti
pucnjevi iz muketa.
Karmo i Jara ponese sa mukom Gusara i stavie ga da sedne ispred malog
prozora tvravice.
Sa tog uzvienog mesta video se itav gradi, zaliv i veliki deo mora.
Borba izmeu Munje i amaca sa garnizonom iz tvravice, ve je bila
zapoela velikom estinom sa obe strane.
Crni Gusar je samo jednim pogledom odmah shvatio situaciju.
Moja Munja zadae velike muke napadaima ree. Za etvrt asa
na povrini e ostati samo nekoliko amaca.
Kapetane, ja se bojim da se iza toga ne krije neto gore ree Karmo.
Ne izgleda mi normalno da se tih nekoliko amaca kree u napad na jedan
brod, tako dobro naoruan.
I ja se toga plaim, Karmo. Vidi li neto na puini?
Ne, kapetane. Ali kao to vidite obala je mnogo visoka i oni nizovi
grebena mogu nam zakloniti neki brod.
Ti veruje? upita Crni Gusar, sa izvesnom strepnjom.
 Verujem da panci oekuju neku pomo iz pravca mora.
Moja Munja, uhvaena izmeu dve vatre!...
Gospodin Morgan je ovek koji moe odoleti dvojici neprijatelja.
Znam, ali ipak sam veoma uznemiren. Moda se u zalivu iriki nalazi
neki brod. Mi ga nismo celog pretraili. Oh!... bravo Morgane!... ospite
paljbu!... oistite more!... Tamo, tako je dobro!... amci e uskoro izvui
deblji kraj!
Ali zato je kod nas loe, moj kapetane ree Karmo koji se odvojio od
prozora, pribliujui se kapku. Zar ne ujete buku koju panci prave u
hodniku?
Idi da pomogne svojim drugovima, Karmo. Meni je dovoljna Jara.
Mislim da sam im potreban ree Karmo, urno napunivi puku. Prvi
ovek koga vidim moe se smatrati mrtvim.
Dok je Karmo trao u pomo Hamburaninu i crncu, koji su se nalazili u
neprilici zbog ponovnih napada panaca, u malom zalivu borba je sve vie
uzimala maha.
Crni Gusar je, oslonjen na prozor, paljivo pratio razliite epizode bitke.
Izgledalo je da ne osea vie nikakav bol i ponekad bi se uiveo u tu borbu,
pretei pesnicom as tvravici a as amcima.
Odjednom Crni Gusar kriknu.
Prokletstvo!
ta kaete, gospodine? upita Hamburanin, uplaeno.
Pogledajte!
Dva gusara i Moko jurnuli su prema prozoru.
Dva broda, koja je malopre ugledao Crni Gusar, pojavila su se ispred
zaliva, potpuno zatvarajui prolaz Munji. Nisu to bila dva obina jedrenjaka,
ve dva broda visokih bokova, dobro naoruana i sa brojnim posadama, dva
prava ratna broda, sposobna da se ogledaju sa jednom malom eskadrom.
Meutim, gusari sa Munje predvoeni Morganom nisu klonuli duhom,
niti su dopustili da budu iznenaeni.
Zauujuom brzinom podigli su sidra, razvili odmah jedra i okrenuli se
niz vetar.
Crni Gusar i njegovi drugovi u poetku su verovali da je Morgan doneo
herojsko reenje da udari sa Munjom na dva broda pre nego to se ovi
rasporede za borbu i da pokua jednim munjevitim napadom da se domogne
puine da bi izbegao nejednaku borbu, ali su odmah opazili da to nije bila
namera lukavog zamenika.
Munja je, koristei jedan nalet vetra, u poetku veto izbegla napad prvih
amaca koji su je ve dostigli, zatim se jednim zaokretom probila u malu luku,
zaklanjajui se iza jednog velikog ostrva koje se uzdizalo izmeu obale i
poluostrva, pravei neku vrstu nasipa.
Ah! Bravo, Morgane! uzviknu gospodar od Ventimilje, koji je ve
shvatio smeli manevar Munje. On spaava moj brod!
Leite, gospodine ree mlada Indijanka.
To je nemogue odgovori Gusar odlunim glasom. Suvie mi je stalo
do mog broda da bih napustio ovaj prozor.
A vae rane?
Ah! Ozdravie kasnije.
Dva neprijateljska broda, posle nekoliko kanonada koje su otile u prazno,
spustile su u more nekoliko amaca koji zaplovie prema tvravici. Verovatno
su njihovi komandanti ili da se sporazumeju sa garnizonom, radi jednog
novog napada na Munju.
Stvar poinje da postaje ozbiljna promrmlja Gusar, koji ih je pratio
pogledima. Ako uspemo da se oslobodimo ovih vojnika koji nas dre
zatvorene, pripremiu dvema fregatama jedno prilino runo iznenaenje.
Vidim jednu veliku barku usidrenu kod Velikog ostrva. Ona e odlino
posluiti mojim planovima. Jara, devojko moja, pomozi mi da se vratim u
krevet.
Jeste li umorni, gospodine? upita brino mlada Indijanka.
 Da odgovori Gusar. Vie nego rane, uzbuenje me je potpuno
iscrpilo.
U tom trenutku zau se jedan tako snaan udarac da je izgledalo kao da e
se kapak razbiti. Karmo, koji je leao na zemlji, pijunirajui pance kroz
jednu malu pukotinu koju je otvorio u podu, bio je spreman da ustane i da
zgrabi puku.
U donjoj sobi zau se zapovedniki glas kako vie:
Dakle, hoete li se predati ili ne? Karmo pogleda Gusara smejui se.
Upozoravam vas da emo vas ipak uhvatiti! zaurla panac.
A mi vas ekamo.
Vaa Munja je opkoljena.
Ali ima dvanaest topova.
Drugovi, probijmo kapak. Povika panac.
Prijatelji, pripremio se da sruimo pod na glave ove gospode povika
Karmo. Napraviemo od njih odlinu marmeladu!
 DOLAZAK GUSARA
Karmo i njegovi drugovi, poto su se ukratko posavetovali sa svojim
kapetanom, smestili su se oko kapka, naoruani pukama i spremni da ospu
dobru paljbu na napadae. Jara, koja se u meuvremenu pomolila na prozor,
donela je dobru vest da je u malom zalivu Puerto Limona sve bilo mirno i da
dve fregate nisu napustile svoja sidrita da bi pokuale da napadnu Munju.
Nadajmo se rekao je Crni Gusar. Kad bismo mogli da odolevamo jo
pet sati, moda bi nas Morganovi ljudi oslobodili.
Tek je bio proao jedan minut, kada drugi i jo snaniji udarac odjeknu
ispod kapka tako da odskoie sanduci koji su bili nagomilani odozgo.
Verovatno su panci upotrebili neku debelu gredu.
Sto mu morskih pasa! povika Karmo. Ako ovako nastave dii e u
vazduh itav pod. Postoji opasnost da padnemo na njihove glave.
Jedan trei udarac, koji zatrese ak i krevet na kome se nalazio Crni Gusar,
odjeknu preturivi sanduke i odvalivi jednu gredu sa kapka.
Pucajte dole! povika Gusar koji je zgrabio pitolj. Karmo, Van Stiler i
Moko provukli su puke kroz pukotine i opalili.
Ispod njih zaue se urlici besa i bola, zatim uurbani koraci koji su se
udaljavali.
im se dim raziao, Karmo pogleda kroz pukotinu i vide opruenog na
zemlji, zgrenih nogu i ruku, jednog mladog vojnika. Blizu njega videle su se
druge mrlje od krvi, siguran znak da je bilo jo ranjenih. panci su pourili da
napuste sobu, sklanjajui se u hodnik, meutim nisu morali biti mnogo daleko
poto su se uli kako razgovaraju.
Kreui se oprezno, da ne bi zaradili metak u glavu, tri gusara su
rasporedila sanduke, tako da ine neku vrstu zaklona svuda oko otvora, zatim
se ispruie na zemlju, ne isputajui iz vida vrata hodnika.
Tri asa u malom tornju vladao je skoro potpuni mir, poto je bio prekidan
samo ponekim retkim pucnjem iz puke, meutim oko est asova, panci su
poeli da se pokazuju u velikom broju blizu vrata od hodnika, reeni, kako se
inilo, da ponovo zauzmu neprijateljski stav.
Karmo i njegovi drugovi su iz svojih zaklona odmah otvorili vatru da bi
pokuali da ih ponovo potisnu u hodnik, ali uprkos tome posle nekoliko hitaca
panci, iako su izgubili nekoliko ljudi, uspeli su naglo da upadnu i ponovo
osvoje sobu, sakrivi se iza razvalina kredenca i stolova.
Gusari, nemoni da se suoe sa neprestanom neprijateljskom paljbom, bili
su prisiljeni da napuste zaklone, da bi sauvali snage za odluujui napad.
Loe ide ree Karmo. A samo jedan sat nam nedostaje do zalaska
sunca!
Crnac se pope na prozor i isprui ruke prema ivici krova da isproba najpre
otpornost gornjih greda. Poduhvat je bio veoma opasan, poto nije bilo mesta
za oslonac, meutim, crnac je posedovao neverovatnu snagu i toliku okretnost
da bi mu i majmuni pozavideli.
Pogledao je uvis da izbegne opasnu vrtoglavicu, zatim se jednim skokom
podie na ivicu gornje platforme.
Jesi li gore, kume? upita ga mornar, koji je za trenutak napustio
barikadu.
Da, beli kume odgovori Moko, sa izvesnim drhtanjem u glasu.
Moe li se upaliti vatra tamo gore?
Da, dodaj mi drva.
Znao sam da kum vredi vie od majmuna, promrmlja Karmo.
Pope se na prozor i dodade crncu daske od stepenica. Uskoro e zapaliti
vatru. Ree mu. Svaka dva minuta po jednu vatru.
Odlino, beli kume.
Ja se vraam na svoje mesto. Ree Karmo. Do avola!... Kakav bes!
Reklo bi se da su ti nitkovi opazili da se spremamo da pozovemo u pomo
ljude sa Munje.
Napred, ljudi mora! zaurla Crni Gusar, koji je izgledao kao da se
pretvorio u lava.
 Iz dva pitolja opali u sredinu panaca, zatim sa nekoliko dobro usmerenih
udaraca maem obori dva vojnika u donju sobu. Taj smeli udarac i pre svega,
iznenadna pojava neustraivog Crnog Gusara, spasla je gusare.
panci, nemoni da se suprotstave pucnjavi iz njihovih puaka, navrat
nanos skoie sa lestvica, spaavajui se po trei put u hodnik.
Moko, zapali drva! povika Gusar.
A mi sruimo dole stepenice! ree Karmo Van Stileru.
Mislim da je za sada tim nitkovima bilo dovoljno. Crni Gusar se ponovo
podigao, bled kao krpa. Taj veliki napor izgleda da ga je potpuno iscrpeo.
Jara! povika on.
Mlada Indijanka imala je tek toliko vremena da ga prihvati rukama. Gusar
joj se prepustio poluonesveen.
Karmo jurnu ka prozoru i pogleda.
Jasni bljesak irio se iznad malog tornja, razbijajui mrak koji se naglo
spusti, kao to to biva u tropskim krajevima.
Karmo pogleda prema malom zalivu, i vide kako svetlucaju velika crvena i
zelena svetla sa dve fregate.
U tom trenutku iza velikog ostrva, koje je skrivalo Munju, polete jedna
plava raketa. Podie se veoma visoko, parajui tamu fantastinom brzinom i
eksplodira ba na sredini zaliva, bacajui okolo itavu kiu zelenih iskri.
Munja odgovara! povika Karmo, veselim glasom. Moko,
odgovaraj jo na signal!
Da, beli kume odgovori crnac sa visine malog tornja.
Karmo! povika Crni Gusar. Koje boje je bila raketa?
Plave, gospodine.
Sa zlatnom kiom, zar ne?
Da, kapetane.
Pogledaj jo!
 Jo jedna raketa, kapetane.
Zelena?
Da.
Znai da Morgan dolazi da nam pomogne. Naredi Moku da sie. Izgleda
mi da panci ponovo navaljuju.
Sada ih se vie ne bojim odgovori hrabri gusar. Hej kume, ostavi
svoju osmatranicu i doi nam u pomo.
Crnac je bacio na vatru sva drva koja su mu preostala, da bi plamen
pokazao put Morganovim ljudima, zatim uhvativi se za ivine grede, spusti se
paljivo na prozor. Karmo mu spremno prui ruku, pomaui mu da sie. U
tom trenutku zau se Van Stiler kako vie:
Hej, prijatelji! Ponovo nas napadaju!
Brzo, gurnite krevet! povika Gusar.
Moko i Karmo bili su spremni da posluaju. Krajnjim naporom, krevet
iako je veoma teak, poto je bio od orahovog drveta, bio je odguran do
kapka, potpuno ga zatvorivi.
Tek su bili zavrili, kada se u blizini zau pucnjava i povici.
Napred, ljudi mora! povikao je jedan glas. Kapetan je ovde.
Karmo i Van Stiler jurnuli su ka prozoru.
Na ulici, grupa ljudi je nosei baklje napredovala brzim koracima prema
kui don Ribeire, pucajui na sve strane, elei moda da preplai stanovnitvo
i da ga prisili da ostane u svojim domovima.
Karmo je odmah prepoznao oveka koji je predvodio tu grupu.
Gospodin Morgan! Kapetane, spaeni smo!
On! povika Gusar, uinivi napor da bi se podigao. Zatim namrtivi
elo, promrmlja: Kakva neopreznost!
Karmo, Van Stiler i crnac ponovo su otvorili vatru na pance koji su
pokuavali da ih oajniki napadnu poslednji put.
 panci meutim, uvi kako na ulici odjekuje pucnjava, posumnjali su da
ih sa lea napadaju i odjednom se okretoe i dadoe u bekstvo, spaavajui se
kroz tajni prolaz.
Mornari sa Munje, u meuvremenu su razvalili kapiju i trkom se penjali
uz stepenice viui:
Kapetane! Kapetane!
Karmo i Van Stiler skoili su u donju sobu i poto su prislonili jedne lestve
jurnuli su u hodnik.
Morgan, zamenik na Munji, predvodio je oko etrdeset ljudi, izabranih
izmeu najsmelijih i najsnanijih mornara sa gusarskog broda.
Gde je kapetan? upita zamenik, koji je drao ma u ruci, verujui da se
ispred njega nalaze panci koje treba da potisne.
Gore je, u malom tornju, gospodine odgovori Karmo.
Da li je jo iv?
Da, ali je ranjen.
Teko?
Ne, gospodine, ali ne moe sam da se dri na nogama.
Vi ostanite na strai u hodniku povika zamenik okreui se prema
svojim ljudima. Dvadeset ljudi neka sie na ulicu i nastave da pucaju na
kue.
Zatim, u pratnji Karmoa i Van Stilera pope se u gornju sobu malog tornja.
Crni Gusar se uz Mokovu i Jarinu pomo podigao. Videvi da se pojavljuje
Morgan, prui mu desnu ruku, govorei mu:
Hvala Morgane, meutim ne mogu a da vas ne prekorim. Vae mesto nije
ovde.
Istina je, kapetane odgovori zamenik. Moje mesto je bilo na Munji,
ali Uprkos tome ovaj poduhvat zahtevao je odlunog oveka, poto sam morao
da sprovedeni moje ljude kroz grad koji vrvi od neprijatelja. Nadam se da ete
mi oprostiti ovu nesmotrenost.
 Hrabrima se sve oprata.
Onda otputujmo odmah, moj kapetane. panci mogu opaziti da je moja
grupa ljudi mala i navaliti na nas sa svih strana. Moko, uzmi ovaj madrac,
posluie da ispruimo na njega plemia.
Prepustite meni taj zadatak ree Karmo. Moko, koji je najsnaniji,
nosie kapetana.
Crnac je ve bio podigao na snane ruke Crnog Gusara, kada se ovaj seti
Jare.
Mlada Indijanka, uurena u jednom uglu, tiho je plakala.
Devojko, zar nee sa nama? upita je.
Ah! Moj gospodine! uzviknu Jara, hitro ustavi.
Mislila si da sam zaboravio na tebe?
Da, moj gospodine.
Ne, hrabra devojko. Ti e me pratiti na mom brodu ako te nita ne
zadrava u Puerto Limonu.
Vaa sam, moj gospodaru odgovori Jara, ljubei mu ruke.
Dobro, hajde sa nama.
urno napustie mali toranj i sioe u hodnik. Mornari, opazivi svog
kapetana za koga su ve verovali da je mrtav ili da su ga panci uhvatili,
povikae na sav glas:
iveo Crni Gusar!
Na brod, moji junaci! povika plemi od Ventimilje. Idem sa vama da
se borim protiv dve fregate!
Brzo, krenimo! naredi zamenik.
etiri oveka poloie Crnog Gusara na duek i napravivi neku vrstu
nosila od svojih muketa, sioe na ulicu, dok su ispred i iza njih ili ostali
gusari.
 BRULOT
Dvadeset ljudi, koji su bili poslati ispred kue da paze da ulica bude
prazna, zapoeli su borbu protiv stanovnika gradia i protiv vojnika koji su
potraili sklonite U kuama.
Sa prozora su odjekivali hici iz puaka u velikom broju, bacane su stolice,
vaze sa cveem, komadi nametaja, ak je prosipana i voda manje vie ista, ali
gusari nisu obraali panju na to.
Neprestanom i dobro upravljanom paljbom prisilili su stanovnike da se
povuku sa prozora, zatim su poslali napred nekoliko odreda strelaca, izabranih
da odravaju prazne bone ulice i da se spree iznenaenja.
Ljudi iz odreda koje je Morgan stavio napred, uvi da iza lea odstupnice
odjekuje pukaranje, brzo su se savili oko Crnog Gusara, da bi ga zatitili od
tog napada.
Morgane! povika Crni Gusar, videi da se ponovo pojavljuje njegov
zamenik. ta se dogaa u zalivu?
Nita opasno, gospodine odgovori drugi komandant. To su fregate
koje pucaju na obalu, verujui moda da se mi spremamo da ih napadnemo.
Garnizon iz tvrave nam je za leima.
Znam, gospodine. Meutim nee nam mnogo dosaivati. Trideset ljudi
na odstupnicu i povlaite se pucajui! A mi, trkom napred!... Put je slobodan!
Dok je odstupnica, ojaana sa jo dvadeset ljudi, zadravala pance u
njihovoj trci, prethodnica je ubrzavajui korak stigla nepovreena na obalu,
tanije ispred mesta gde se nalazila Munja.
Njena posada, koja je ve opazila da je zapoela borba, spustila je u vodu
mnogobrojne amce da bi pokupila drugove, dok je nekoliko tobdija pucalo
iz lovakih topova u pravcu fregata i na tvravicu, da bi se prikrilo ukrcavanje.
Ukrcajte se! naredi Morgan.
Crnog Gusara su smestili u jedan amac, zajedno sa Jarom, Karmom i sa
nekoliko ranjenika i paljivo preneli na brod.
 Kada vide da se ponovo nalazi na palubi svog poznatog broda, duboko
uzdahnu i ree:
Sada me vie neete uhvatiti, dragi moji. Moja Munja vredi koliko i
itava jedna eskadra!
Gusar je dopustio da ga spuste na krevet, skoro se i ne pomerivi.
Izgledalo je da su duboko proivljene emocije i jaki napori najzad oslabili duu
neustraivog morskog vuka.
Morgan je takoe siao u kabinu u pratnji brodskog lekara, Jare i Karmoa,
gusarovog pomonika u borbi.
ta kaete na to? upita Morgan oveka od nauke, koji je tada pregledao
ranjenika.
Nita ozbiljno odgovori lekar. To su rane vie bolne nego opasne,
mada je jedna veoma duboka. Za petnaest dana plemi e moi da uzvrati
primljene udarce.
Nee biti potrebno, doktore ree Karmo. Ljudi koji su ga ranili u
ovom asu treba da se ve nalaze na nebu.
Povratite kapetana ree Morgan. Moram odmah da govorim sa njim.
Doktor otvori jednu kutiju u kojoj se nalazila mala apoteka, otepi jednu
staklenu boicu i prinese je kapetanu pod nos.
Trenutak kasnije Crni Gusar ponovo otvori oi, gledajui as u Morgana,
as u lekara koji su bili nagnuti nad njim.
Do avola! povikao je Mislio sam da sanjam! Da li je istina da se
nalazim na mom brodu?
Da, plemiu ree Morgan, smeei se.
Da li sam se onesvestio?
Da, kapetane.
Proklete rane! povika Gusar besno. To je drugi put kako su me
nasamarili! Mora da su to bila dva dobra udarca maem!
Ozdraviete uskoro, gospodine ree lekar.
 Hvala. Dobro, Morgane, kako stojimo?
Zaliv je i dalje blokiran.
A garnizon iz tvrave?
Za sada se zadovoljava da nas gleda.
Mislite li da se moe probiti blokada?
Ove noi?
Da, zamenie. Sutra bi bilo moda i suvie kasno.
Dve fregate mora da su na strai, kapetane.
Oh!... U to ne sumnjam.
I veoma dobro su naoruane. Jedna ima osamnaest topova a druga
etrnaest.
Dvadeset vie od nas.
Da kapetane.
Nisam verovao da su tako dobro naoruane promrmlja Crni Gusar.
Nekoliko minuta je utao zaokupljen mislima a zatim iznenada ree:
Ipak emo izii na more. Potrebno je da odemo odavde noas da se ne
bismo izloili opasnosti da budemo napadnuti od kopnenih i vodenih snaga.
Isploviemo! povika Morgan, zaueno Setite se da tri ili etiri dobro
usmerena plotuna mogu pogoditi na brod i probuiti nam bokove.
Moemo izbei te plotune.
Na koji nain, gospodine?
Pripremivi jedan brulot. Dali se nalazi neki brod u luci?
Da, blizu velikog ostrva usidrena je jedna stara Jada. panci su je
napustili odmah im smo mi bacili sidro.
Je li naoruana?
Sa dva topa i ima dva jarbola.
 Da li je natovarena?
Ne, kapetane.
Imamo na brodu zapaljiv materijal, zar ne?
Da, imamo sumpor, smolu i granate.
Onda izdajte naredbu da se pripremi jedan dobar brulot. Ako nam
udarac uspe videemo fregatu u plamenu. Koliko je sati?
Deset, kapetane ree Morgan.
Pustite me da se odmorim do dva. U tri sata biu na palubi da
komandujem manevar.
Morgan, Karmo i lekar izaoe, dok se Gusar spremao da legne.
Dok se ranjenik odmarao, Morgan se popeo na palubu da bi pripremio
stranu eksploziju koja je morala gusarima da donese ili slobodu ili smrt.
Taj ovek, koji je uivao puno poverenje svog kapetana, bio je jedan od
najhrabrijih morskih vukova koje je tada posedovalo gusarstvo. On e kasnije
postati najpoznatiji meu svim gusarima, uvenom ekspedicijom u Panami i sa
onima, ne manje smelim, u Marakaibo i Porto Kabelo.
Bio je nii rastom od Crnog Gusara, ak se moglo rei da je bio ispred
srednje visine, ali zauzvrat imao je snane udove i bio je obdaren izuzetnom
snagom i sokolovim oima.
Ve vie puta dokazao je svoju vrednost pod komandom slavnih gusara,
kao to su bili Monbar, zvani Unititelj, Mikele il Basko, Oloneze i Zeleni
Gusar, brat Crnog i stoga je uivao ogromno poverenje ak i meu mornarima
Munje, koji su ga i ranije cenili u mnogobrojnim gusarskim napadima.
im se popeo na palubu, naredio je jednom odredu mornara da dovuku do
Munje oznaenu staru lau, koja e posluiti kao brulot.
Pod komandom Karmoa i voe posade, odmah su se dali na posao da bi
pretvorili taj stari brodi u jedan straan brulot.
Pre svega od stabala kampeovine podigli su kod kormila jednu snanu
barikadu da bi zaklonili kormilara, zatim su od ostalih stabala, iseenih na
odreene duine, napravili lutke koje su postavili du bokova broda, tako da
su liile na ljude spremne da se bace u juri. Takoe su od tih stabala
improvizovali topove i oslonili ih na bokove broda.
Uradivi to, mornari su na glavnom otvoru palube sakupili nekoliko buradi
baruta, smole, katrana, sumpora i oko pedeset granata rasporedivi ih na
pramac i na krmu. Zatim su smolom i piritusom ovlaili bone strane broda
da bi lake primili vatru.
Do avola! povika Karmo, trljajui ruke. Ovaj brulot goree kao
borovina.
To je sada prava plovea barutana ree Van Stiler, koji nije ostavljao
svog druga ni za trenutak.
Sada postavimo baklje na bokove broda i zapalimo velika svetla na
gornjem spratu ree Karmo.
Biemo sakriveni iza barikade. Bie dovoljno baciti baklju da bi planula
ta gomila zapaljivog materijala.
Da li ste zavrili? upita ih u tom trenutku Morgan, naginjui se preko
ograde Munje.
Sve je spremno, gospodine odgovori Karmo.
Ve je tri sata.
Ukrcajte nae ljude, zamenie.
A ti?
Zahtevam ast da upravljam brulotom. Ostavite mi Van Stilera, Moka i
jo etvoricu ljudi.
Budite spremni da razvijete jedra. Vetar duva sa kopna i odmah e vas
gurnuti prema fregatama.
ekam samo vaa nareenja pa da dignem sidra.
Kada se Morgan popeo na komandnu palubu Munje, Crni Gusar je ve
bio legao na dva velika svilena jastuka koja su stavljena na persijski tepih. Jara,
mlada Indijanka, uprkos gusarovoj zabrani, takoe je napustila kabinu, reena
da prkosi smrti rame uz rame sa svojim gospodarom.
Sve je spremno, kapetane ree Morgan.
Crni Gusar se podie u sedei poloaj i pogleda prema izlazu iz zaliva.
Sa naporom se podie na kolena i uhvativi ma koji je leao isukan pokraj
njega, povika gromkim glasom:
Ljudi mora! Na borbena mesta! Setite se Zelenog i Crvenog Gusara!
Neka zaplovi brulot. Karmo povika Morgan. Karavela je ve bila
digla sidra.
Karmo je stajao za kormilom i plovio prema dvema fregatama, dok su
njegovi drugovi palili dve velike svetiljke na gornjem spratu broda i baklje, da
bi panci mogli da vide veliku zastavu gospodara od Ventimilje, koja se
vijorila na krmi.
Straan urlik zau se na brulotu i na Munji, gubei se daleko na moru:
iveli gusari!... Ura za Crnog Gusara!... Bubnjevi su tutnjali a trube, koje
su davale znak za juri na brod, otro su odjekivale.
Brulot je jednim zaokretom preao krajnju taku velikog ostrva i plovio
je neustraivo prema dvema fregatama, kao da je eleo da ih napadne. Munja
ga je pratila na tri stotine koraka udaljenosti. Svi njeni ljudi bili su na borbenim
mestima: artiljerci iza svojih topova sa upaljenim fitiljima, strelci iza bokova
broda i na koevima, a straari na svojim mestima.
Odjednom jedan bljesak, zatim dva, zatim jo etiri osvetljavaju no i
snana grmljavina artiljerije mea se sa urlicima posade i ratnim poklicima
garnizona sa tvravice, koji je u gomili dotrao na obalu.
 STRANA BITKA
Dve fregate, videi kako se pribliava taj brod punim jedrima i sav
osvetljen, odmah su poverovale da ide na njih da bi ih napao i stoga su se brzo
pribliile jedna drugoj koliko su to doputali lanci sidra, da bi se uzajamno
pomagale.
Na straarev znak za uzbunu, ljudi iz posade sjurili su se na palubu,
spremni da hrabro izdre borbu a artiljerci su sili u baterije sa fitiljima u ruci.
Na zapovest kapetana, lovaki topovi sa palube bili su upereni na brulot
i prvi plotun probudio je stanovnike Puerto Limona i naterao ceo garnizon iz
tvravice da dotri na obalu.
Taj plotun nije otiao u prazno, poto je pogodio brulot po sredini.
Jedan deo visokog pramca bio je odmah sruen od eksplozije granate a dva
kria na jarbolu bila su rascepljena projektilom i sruila su se na palubu na
samo nekoliko koraka od barikade na krmi.
Meutim brulot nije odgovorio na tu paljbu, iako je meu tolikim lanim
drvenim topovima imao i dva prava topa.
Pustimo ih da iskale svoj bes. rekao je Karmo.
Ionako je ova jadna karavela osuena da odleti u vazduh.
Okrenu se prema velikom ostrvu i vide Munju kako se pribliava na
manje od dve stotine metara, pokuavajui da obie krajnju taku rta.
ak ni gusarski brod nije odgovorio na plotun sa dveju fregata, iako je bio
naoruan sa etrnaest velikih topova i imao najbolje tobdije sa Tortue.
Ipak Munja je mogla samo da bude u dobitku ostajui u tiini, da ne bi
privukla na sebe panju komandanata sa fregata.
U tom trenutku strahovit udarac odjeknu na pramcu. Karavela je napala
fregatu zabivi svoj kosnik meu pripone i zapone njenog glavnog jarbola.
Karmo i Van Stiler uhvatie gvozdene kuke i bacie ih na krieve i poluge
za manevar, zatim skidoe baklje i svetiljke sa kadra i bacie ih na gornju
palubu.
 Smola koja je jo proticala patosom za tren se zapali i vatra se prenese do
sumpora i smole skupljene na palubi.
Deset, petnaest plamenih jezika koji su vijugali gornjom palubom,
zahvatie bokove broda, zapalie daske i podigoe se ka jedrima. Iznenadni
bljesak obasja tamu.
Mornari sa fregate, verujui da ih je Kara Vela zaista napala, jurnue ka
bokovima broda pucajui iz svojih puaka, dok lovaki topovi izbacie jedan
plotun na pramac i meu ruevine prednjeg jarbola koji je ve bio oboren.
Neki, hrabriji, skoie na palubu karavele, verujui da se nalaze pred
gusarima. Njihovi maevi bili su spremni da zadaju udarce a pitolji da opale.
Na krmi karavele zau se glas:
Drugovi! Povlaenje!
Karmo napusti kormilo, preskoi ogradu karavele i skliznu du debelog
brodskog ueta. Ispod njega bio je amac.
Moko! Van Stileru! Brzo! povika. Munja samo to nije prola.
Hamburanin, crnac i ostala dva gusara poli su za njim, dok je karavela
plamtela kao vulkan. Sumpor i asfalt goreli su neverovatnom brzinom,
bacajui na fregatu oblake iskri i smrdljivog dima. Burad sa barutom moda
samo to nisu eksplodirala i raznela u vazduh brulot.
Da li ste svi tu? povika Karmo.
Svi odgovori Hamburanin, poto je bacio unaokolo brzi pogled.
Na puinu!
Drei se zaklonjeni iza karavele, zaplovie prema puini, veslajui
nadljudskom snagom.
U meuvremenu vatra se irila munjevitom brzinom. Bokovi broda, uad,
jedra, sam glavni jarbol karavele goreli su kao gomila ibica, irei naokolo
udnu svetlost. Manevarske poluge na fregati, natopljeni katranom, ve su bili
u plamenu i ak su i bokovi fregate poeli da gore.
panci su, prestraeni, pokuali da preseku kuke da bi udaljili brulot, ali
bilo je ve suvie kasno.
Poar se irio po fregati neverovatnom brzinom. Pumpe nisu mogle nita
protiv plamenova koji su zahvatili jedra i jarbole.
Karmo i njegovi drugovi su sa nekoliko zaveslaja preli zaliv i stigli ispod
Munje, koja ih je ekala.
Brzo! zagrme Morgan.
Pet mornara se uhvatie za ogradu i skoie na svoj brod.
Evo nas, gospodine! ree Karmo, trei pod komandnu palubu gde su
se nalazili Crni Gusar i Morgan.
Da li neko fali? povika zamenik.
Svi smo tu, osim dvojice koji su poginuli na karaveli odgovori Karmo.
Svi na borbena mesta! naredi Crni Gusar. Spremni za paljbu iz
topova.
Munja krenu napred, plovei na dve stotine koraka od zapaljene fregate.
Napredovala je brzo, u tiini, obavljena tamom, bez ijednog svetla na brodu.
Meutim, njeni ljudi bili su svi na svojim borbenim mestima.
Panja! povika odjednom Morgan.
Druga Fregata, koja je najzad primetila smeli manevar gusarskog broda, uz
strahovitu tutnjavu opali iz svojih topova, nadajui se da zaustavi Munju u
letu, ali pred sobom je imala ljude suvie odlune i suvie smele da bi dopustili
da budu uhvaeni.
Na jedan zviduk gusarski brod zaokrete skoro u mestu i plotun sa fregate
pogodi stene koje ine produetak poluostrva.
Druga fregata nije mogla odgovoriti ni na jedan nain. Ve je bila
zahvaena plamenom i buktala je kao vulkan.
Iznenada ogroman plamen raspolovi karavelu. Paluba, kadar, pramac,
glavni jarbol odletee u vazduh usled eksplozije baruta, bacajui levo i desno
oblak plamteih dasaka.
Fregata, koja je jo uvek bila vezana za brulot, nagnula se na jedan bok.
Eksplozija ju je pogodila i voda je uz potmulo huanje prodrla kroz veliki
otvor.
Usred urlika njene posade i jauka ranjenika i umiruih, zau se gromki
glas.
Vatra iz plotuna!
Crni Gusar izdao je tu zapovest.
est topova sa desnog boka i dva lovaka topa s gornjeg sprata zagrmee
skoro u isto vreme. Topovska ulad i kartei istili su palube dveju fregata
poveavajui uas i pometnju. Jedan jarbol poe da se klati a zatim pade na
palubu zajedno sa jedrima.
Ljudi mora! Paljba! vikao je Crni Gusar. Strelci sa bokova broda i oni
sa koeva zasue dva broda neprestanom paljbom iz muketa uz gromke urlike
da bi ulili to vei strah meu neprijateljskom posadom. Munja je neprestano
napredovala, dok su amci iz druge fregate pojurili upomo onoj koja je gorela
i poela da tone.
panci su obustavili vatru, ali ne i gusarski brod. Topovi su grmeli bez
prestanka, pogaajui palubu plotunima, koji su pravili pokolj meu posadom.
Vatra! Vatra! grmeo je i dalje Crni Gusar. Slomite njihove jarbole,
sravnite sa zemljom palube, unitite, razorite!
Poslednjim zaokretom Munja stie do izlaza iz luke. Prolazei skoro
pored dve fregate, istovremeno je pucala iz svih svojih topova, zatim zaplovi
ispred nasipa i trijumfalno izie na more.
Poslednji plotun sa one fregate koja je ostala neoteena, stie je, slomivi
motku to dri ko na jarbolu, probuivi nekoliko jedara i ubivi etiri gusara,
ali Munja se ve mogla smatrati spaenom i pre nego to je fregata mogla da
digne svoja sidra, ona se nalazila suvie daleko.
Crni Gusar se uz pomo Jare i Morgana podie. Tamo dole, u pravcu
zaliva, pogoena fregata, skoro potopljena, jo je gorela. Ogromni plameni
jezici dizali su se ka nebu, dok su oblaci iskri noeni vetrom, parali tamu kao
bezbroj zvezda.
 Poneki pucanj iz topa jo je odjekivao i meao se sa huanjem talasa.
Pa dobro, ta kaete na sve ovo? upitao je Morgana mirnim glasom.
Ja kaem, plemiu, da se nikada vea srea nije osmehnula gusarima sa
Tortue odgovori zamenik.
U stvari, prijatelju Morgane, ni ja se nikada nisam nadao tolikoj srei.
Odjednom, veoma daleko, kraj tamne linije horizonta, pojavi se neto kao
crna masa, koja je brzo sekla talase. Staje to bilo? Mogla je to biti neka barka,
kao to je takoe mogao biti i neki kit.
Crni Gusar, uprkos svojim ranama, skoi na noge bez iije pomoi,
hvatajui se vrsto za ogradu komandne palube.
Ona prolazi onuda! vikao je. To njena dua jo uvek luta po moru ili
je moda jo uvek iva?... Honorata!... Oprosti!...
Ne, ja je vidim!... Povika Crni Gusar u zanosu. Pogledajte je svi, ljudi
mora!... Ona nas gleda i prua nam ruke! Tamo, tamo!... Vetar mrsi njenu
kosu!... Talasi se podiu oko njenog amca!... Ona me zove!... Zar ne ujete
njen glas?... Brzo spustite jedan amac u more pre nego to ona opet nestane!...
Zatim iscrpljen pade Morganu u naruje, dok su mornari aputali drhtavim
glasom:
Privienje!...
Moj gospodaru! povikala je Jara, naginjui se prema plemiu koji
skoro da nije davao znake ivota.
Onesvestio se ree Morgan. Suvie je zloupotrebio svoje snage. Nee
mu biti nita.
Ali ono privienje? upita Jara.
Gluposti ree Morgan dubokim glasom. Odnesimo ga u kabinu.
Na jedan njegov znak Karmo i Moko se popee na komandnu palubu,
paljivo uzee Gusara, jo uvek onesveenog i prenese ga u kabinu. Jara i
brodski lekar su ih pratili.
Spustite leeve u vodu! povika Morgan. Posmrtni ostaci etiri mornara
ubijenih plotunima, bili su podignuti na levi bok broda a zatim sputeni u
dubine Velikog Zaliva. Morgan se nagnuo nad komandnu palubu.
Spavajte u miru u velikom vlanom groblju, pored Crvenog i Zelenog
gusara i recite im da emo ih mi uskoro obojicu osvetiti ree. A sada,
hajdemo u Vera Kruz i neka nam bog pomogne!...
 JARINA MRNJA
Kada je svanulo i kada je postao siguran da nijedan panski brod ne krstari
u vodama Nikaragve, Morgan napusti komandni most da bi siao u
kapetanovu kabinu.
Iako se jo u toku noi, brodski lekar dva puta popeo na palubu da bi
smirio zamenika zbog nesvesti koja je zadesila plemia posle onog udnog
privienja, Morgan ipak nije bio sasvim umiren.
Kada uoe u udobnu kabinu, Crni Gusar se mirno odmarao, pod budnim
okom mlade Indijanke i Karmoa. Disanje ranjenika bilo je mirno, i pravilno,
meutim s vremena na vreme jedan nervozni trzaj potresao bi to telo a iz
poluzatvorenih usta ulo se na momente jedno ime:
Honorata!...
Sanja ree Karmo, okreui se prema Morganu koji se neujno pribliio
krevetu.
Da, veruje da jo uvek vidi amac kako prolazi ree zamenik.
Sigurno je noas bio u bunilu.
Da li ste poverovali u privienje, gospodine zamenie? upita Karmo.
A ti? upita ironino Morgan.
Meni se takoe uinilo da sam video jedan amac kako luta po
svetlucavim talasima.
Gluposti, ta privienja su proizvod sujevernog straha.
Pa ipak, gospodine, ja bih se zakleo da sam video ak i jednu ljudsku
priliku u onom amcu ree Karmo, nepokolebljivim tonom.
Moda si i ti bio u bunilu?
Ne, gospodine.
Ti i tvoji drugovi zamenili ste nekog kita za amac.
A kapetan?
Ti zna da on posle one strane noi veruje kako esto vidi flamansku
devojku kako luta po vodama Velikog Zaliva. Ali, ostavimo mrtve i pobrinimo
se za ive.
Da li i vi verujete da je mrtva, gospodine?
Ko je jo uo za ove etiri godine da se o njoj govori?
Ko?... Ko?... Ipak izgleda da devojka nije mrtva jer sam ja uo da se
priaju udne stvari.
Gde?
U Puerto Limonu a izgleda ak i da don Pablo de Ribeira, upravitelj
vojvode Van Gulda, zna neto o tome.
Morgan je gledao nekoliko trenutaka u gusara, zatim klimnuvi glavom,
promrmlja nepoverljivim glasom:
Bojim se da je plemi nee vie nikada videti. Nagnu se nad krevetom i
otkopa koulju opivenu ipkama od najfinijeg batista, koju je nosio Crni
Gusar. Ispod ugleda dva zavoja jo umrljana svezom krvlju.
Da li su se rane ponovo otvorile? upita.
Da, zamenie odgovori Karmo.
Treba da potpuno zarastu pre naeg dolaska u Vera Kruz. Ma ovoga
oveka bie nam neophodan.
Za deset dana kapetan e biti na nogama, tako je rekao lekar.
Bio bih presrean kada bi ga Van Horn, Loren i Gramoon videli potpuno
zdravog pre susreta.
Gde emo ii da saekamo eskadru sa Tortue, ako se sme znati? upita
Karmo.
U zaliv Asuncion odgovori Morgan.
Na obalama Hondurasa?
Da, Karmo.
U tom trenutku Gusar otvori oi, upitavi pomalo slabim glasom:
 Ko govori o zalivu Asuncion?
To sam ja, plemiu odgovori Morgan.
Ah! Vi?
Lagano se uspravi, gurajui Karmoa koji je eleo da mu pomogne i poe
skoro zauenim pogledom da krui naokolo.
Zaradiemo mnogo, plemiu. Vera Kruz mora da poseduje izvanredna
bogatstva, poto je najvanija luka Meksika.
Iz nje polaze mnogobrojne velike galije natovarene zlatom i srebrom
ree Gusar. Meni je meutim dovoljna osveta i prepustiu vama i mojoj
posadi deo koji e mi pripasti od pljake.
Vi posedujete u Italiji dovoljno imanja i zamakova da biste ga se odrekli
ree Morgan, smeei se. Vi i vaa braa niste nikada bili morski lopovi
kao Oloneze, Mikele il Basko, Unititelj, i ostale voe gusara.
Mi smo doli u Ameriku da ubijemo vojvodu a ne zato to smo edni
bogatstva.
Znam, plemiu. Imate li da mi izdate neko nareenje?
Drite se podalje od obala Nikaragve i im budete ugledali rt Grasijas de
Dios, plovite pravo prema zalivu Asuncion, po mogunosti izbegavajui
Honduraski zaliv. Vie volim da nas ne vidi nijedan panski brod.
Budite mirni, gospodine odgovori Morgan, naputajui kabinu i
penjui se na palubu.
Postoje otiao zamenik, Crni Gusar je ostao nekoliko trenutaka utei, kao
da je utonuo u duboko razmiljanje. Meutim, odjednom se trgnu i njegov
pogled pade na mladu Indijanku.
Za vreme tog razgovora, Jara je bila uurena najednom ilimu, malo
dalje od kreveta, ne skidajui nikako oi sa Crnog Gusara i ne izgovarajui ni
rei. Ali od kada je ula da se govori o vojvodi, njeno lepo lice, obino tako
ljupko, poprimilo je divlji i okrutan izraz, tako da je ulivalo strah. U njenim
velikim, sjajnim oima koje su postale mrane, sevnue varnice, dok joj se elo
odjednom namrti.
 Crni Gusar, uvidivi najzad tu naglu promenu, pogledao je Jaru sa
meavinom uenja i nemira.
ta ti je devojko? upita je kada i Karmo izie. Moda oplakuje
Puerto Limon?
Devojka odreno mahnu glavom. Ne, moj gospodaru ree zatim.
Ja vidim neki udni plamen u tvojim oima.
Istina je odgovori mlada Indijanka.
Tvoje lepo lice u ovom trenutku ima straan izraz.
I to je istina.
Dakle, na ta ti misli?
Na moga oca i moju brau.
Crni Gusar se lupi po elu dlanom desne ruke.
Ah!, Da... Seam se ree ti si mi jednoga dana rekla: hoe li me
osvetiti, moj gospodaru?
A vi ste mi odgovorili: osvetiu te.
U stvari, obeao sam ti.
Ja sam se nadala da u moi da vas sretnem u nekom uglu Meksikog
zaliva, plemiu, i ivela sam samo za tu nadu.
Crni Gusar je zaueno pogleda. Ti si me oekivala? upita je.
Da, moj gospodaru. Ja sam znala da e za zlatom nije bila ta koja vas je
naterala da doete u Ameriku iz dalekih zemalja, ve osveta.
Od koga si to saznala?
Od mog gazde.
Od don Pabla de Ribeire?
Ne, od njegovog gospodara.
Od vojvode Van Gulda! uzviknu Gusar na vrhuncu uenja.
 Da, plemiu odgovori mlada Indijanka, dok je prstima stezala svoju
suknjicu kao da je elela da je pocepa.
Ti dakle zna?
Da je vojvoda ubio u Flandriji vaeg starijeg brata, a da je zatim obesio
dva vaa mlaa brata, Crnog i Zelenog Gusara.
Ah!...
Takoe znam nastavi mlada Indijanka da ste vi, ne znajui to, bili
zaljubljeni u ker ubice vae brae.
uti, Jara proapta Crni Gusar, dok je obe ruke prinosio grudima kao
da je eleo da smiri ubrzano lupanje srca.
I znam takoe nastavi Jara da ste posle osvajanja Gibraltara, koje ste
izveli da bi osvetili vau brau, kada ste se vratili na va brod saznali, od
jednog panskog zarobljenika, da ena koju ste voleli nije bila flamanska
princeza ve ki ubice vae brae. Umesto da ste joj arili ma u srce, kao to
ste imali pravo, vi ste je prepustili uzburkanom moru, samu u jednom amcu,
ostavljajui je na milost i nemilost boga.
Ti dakle zna sve?
Sve, plemiu. Vojvoda Van Guld je ubio mog oca i moju porodicu.
Da li je Honorata iva? Reci mi, Jara, da li je ona jo iva? povika Crni
Gusar.
Ah! Vi je jo uvek volite! povika mlada Indijanka, i zajeca.
Da ree Gusar. Prva ljubav nikada ne umire, a Honorata Van Guld je
bila prva ena koju sam ja voleo na zemlji. Kobna ljubav koja mi je unitila
ivot!... Proroanstvo ciganke se ispunilo!
Jara se sruila u jednu stolicu, sakrivi lice rukama. Kroz prste su se videle
suze kako teku, dok su joj se grudi nadimale od jecaja.
I ja sam te volela jo pre nego to sam te videla, moj gospodaru
aputala je ona isprekidanim glasom.
Izgledalo je da Gusar ak nije ni uo to neoekivano priznanje.
 I ti e mi pomoi da se osvetim, zar ne, moj gospodaru?
Moja mrnja je moda strasnija od tvoje ree Crni Gusar muklim
glasom.
A ja u biti tvoja robinja, jer moja krv pripada tebi.
Osvetiu te, Jara. Moja. Munja ve jedri prema Veri Kruz.
Hvala, moj gospodaru. Ti nikada nee imati enu privreniju od mene.
Gusar uzdahnu i ne odgovori. Moda su u tom trenutku njegove misli
odlutale mladoj Flamanki, koju je prepustio Karipskom moru i koju je jo
uvek, posle etiri duge godine, oplakivao.
 OBALE JUKATANA
U meuvremenu Munja, kojom je veto upravljao Morgan, jedrila je
brzo du obala Nikaragve, drei se na velikoj udaljenosti od malih luka, iz
straha da ne sretne neku fregatu ili eskadru Meksike flote za koju se znalo da
plovi u vodama Karipskog mora.
Munja je ve bila napustila obale Kostarike, prolazei prilino daleko od
S. Huana del Norte, luke koja je jo u to vreme bila znaajna, meutim na
veoma jasnom horizontu videle su se kako stre, kao ogromne kupe, njenih
est velikih vulkana a naroito Irazu, iji vrh dostie visinu od 3500 metara.
Vetar je bio povoljan a ubrzanju marrute broda, snano je doprinosila i
Golfska struja. Ova struja koja prolazi du svih obala Srednje Amerike,
poevi od obala June Amerike, da bi se kod Bahamskih ostrva vratila u
Atlantik, uvek ima veoma veliku brzinu koja varira od dvadeset dva do
pedeset i est kilometara na dan. Kod Floride stie da ispuni sto etrdeset osam
kilometara na svaka dvadeset i etiri asa.
Premda je more izgledalo pusto, poto se panski brodovi nisu usuivali
da isplove iz luka kada su znali da gusari tuda prolaze, Morgan je naredio da se
strae neprestano odravaju, da ih ne bi iznenadila neka jaka fregata.
On je bio siguran da je ve dat signal svim obalama Nikaragve, posle
smelog poduhvata u Puerto Limonu i zato je bilo mogue da neki deo
Meksike eskadre poe u poteru za Munjom.
Stoga je ova predostronost uvee bila udvostruena, time to su se
pogasila sva svetla, ak i ona sa pramca, da bi mogli da plove sa veom
sigurnou da ne budu iznenaeni.
Deset dana posle polaska iz Puerto Limona, Munja je sreno stigla do rta
Grasijas de Dios, krajnje take Nikaragve.
Ugledavi taj rt, brod, poto se za kratko vreme pojavio ispred prostrane
lagune Karataska da bi video da li se u njoj krije neka gusarska eskadra,
zaplovio je punim jedrima u Honduraski zaliv, ogromnu uvalu trouglastog
oblika koja istovremeno zapljuskuje obale Jukatana i Belize na severu,
Gvatemale na zapadu i Hondurasa na jugu.
 U trenutku kada je brod, poto je preao rt Kameron, zaplovio ka ostrvu
Bonaka, Crni Gusar se uz pomo Jare i Karmoa pojavio po prvi put na palubi.
Njegove rane su bile skoro ve zarasle zahvaljujui marljivoj brizi brodskog
lekara i Karmoa. Meutim bio je jo uvek pomalo slab i veoma bled.
On se za trenutak zaustavi kod ograde pramca, udiui punim pluima sve
povetarac koji je duvao sa istoka i upravi pogled prema rtu Kameron, u pravcu
Karipskog mora. Ostade drei se za ogradu nekoliko trenutaka, ne traei
oslonac ni od Jare ni od Karmoa, zatim sede ili bolje rei spusti se na jedna od
dva lovaka topa, dok je mlada Indijanka legla kraj njegovih nogu oslanjajui
se o gomilu uadi.
Munja, noena povetarcem plovila je veoma lagano po tim skoro mirnim
i prozirnim vodama, blago nagnuta na desni bok, ostavljajui iza krme belu
penuavu brazdu koja se produavala u beskonanost. Izgledala je kao
ogromni galeb koji leti iznad same povrine mora.
Kakvo divno vee promrmljao je Gusar, kao za sebe. Koliko
uspomena budi u meni ovaj zalazak!...
Jara je podigla ljupku glavu, gledajui Crnog Gusara, onim velikim oima
punim neke beskrajne tuge.
Hajdemo u Vera Kruz pre nego to stigne tamo eskadra tvojih prijatelja
ree Indijanka. Ako vojvoda primeti gusare u gradu, pourie da se spase u
unutranjost. Ti ve zna da ti je on pobegao u Gibraltaru i Marakaibu, pre
nego to su ta dva grada kapitulirala.
Istina je, Jara. Ti poznaje Vera Kruz?
Da i znala bih sigurno da te vodim i da te odvedem u jednu palatu gde bi
mogao da iznenadi vojvodu.
Ti bi mogla to da uini? povika Gusar.
Ja znam gde stanuje markiza Bermejo.
Ko je ta markiza?
Vojvodina prijateljica odgovori mlada Indijanka. Iznenaditi vojvodu
u njegovoj palati bilo bi nemogue, poto ga danju i nou uvaju mnogobrojni
straari.
A kod markize?...
Oh! Stvar bi bila laka ree Jara jedne noi sam se popela na drvo i
ula u markizinu sobu.
ta si htela da uradi? upita Gusar, gledajui zaueno u devojku.
Da ubijem ubicu moga oca.
Ti... Tako mlada!...
Uinila bih to ree Jara odlunim glasom. Na nesreu, te veeri
vojvoda nije doao kod svoje prijateljice.
I ti bi znala da me odvede kod te gospoe?
Da, plemiu.
Sto mu gromova! uzviknu Crni Gusar. Ja u ii da ga naem i ubiu
ga.
Ali u grad ne moe ui nas mnogo. Otkrili bi nas i obesili bi te, kao i
tvoju brau.
Ii e nas nekoliko i to odanih. Moj brod e nas iskrcati na nekoj pustoj
obali, zatim e se ponovo otisnuti na puinu i stii gusarsku eskadru. Kada oni
budu doli da napadnu grad, ja i ti emo se ve osvetiti vojvodi.
Ah! Moj gospodaru! uzviknu Jara, dok joj plamen obasjavao oi.
Ubiemo ga, devojko. Tvoje pleme, tvoj otac i tvoja braa bie
zadovoljni.
ekam vojvodinu duu da je rastrgnem ree Jara muklim glasom.
Da, isto kao moja braa ree Crni Gusar. Nasloni glavu na ruke i
ponovo se zagleda u more koje je malo po malo postajalo sve tamnije. Sunce je
tada ve bilo zalo. Zvezde su se lagano pele na nebu, dok je na suprotnom
horizontu jedna velika srebrna pruga, koja se sve vie produavala, oznaavala
skoranju pojavu meseca. Povetarac je postao sve i strujao je meu brodskom
opremom, naduvajui jedra.
 Da li ste opazili neto, plemiu?
Ne, Morgane.
Video sam sjajne take kako blistaju na horizontu.
Mnogo?
Mnogo, plemiu.
Moda neka eskadra plovi puinom?
Sumnjam u to.
Da nije ona iz Meksika? Bio bi to ruan susret u ovom trenutku.
Va brod je brz, gospodine i bez veih posledica moe da prkosi tekim
panskim fregatama.
Videemo ree Gusar, posle nekoliko trenutaka.
On uze durbin koji mu je pruio zamenik i uperi ga prema istoku, paljivo
osmatrajui horizont. Svetle take, rasporeene dve po dve kao pravilna
brodska svetla, plovile su po talasima, na udaljenosti od dvanaest ili petnaest
milja.
Da se Gusar nalazio na zemlji, mogao bi da poveruje da su to svici koji
lutaju po nekoj beskrajnoj livadi, ali na moru to je bilo drugaije.
Da ree Crni Gusar, sklanjajui durbin ispred oiju. To je eskadra koja
prolazi u daljini. Sreom, mi plovimo sa ugaenim svetlima.
Mislite li da je to zaista meksika eskadra?
Da, gospodine Morgane. Moda je admiral koji njome komanduje dobio
vesti o naem pristajanju u Puerto Limonu ili o pojavi nekog sumnjivog broda
na obalama Kostarike i sada nas trai.
Da li plovi prema jugu, kapetane?
Da i kada stigne u Puerto Limon mi emo ve napustiti obale Jukatana.
Neka slobodno idu da nas trae, mi ih oekujemo u Veri Kruz, a tada neemo
biti sami, zar ne, gospodine Morgane?
Bie tu i drugi.
 A ja u ve ubiti vojvodu dodade Crni Gusar. Laku no, gospodine
Morgane, i dobra straa!
Sutradan Munja, koja je neprestano plovila u pravcu sever severozapad,
ugledala je ostrvu Bonaka, skoro pustu zemlju u to vreme, poto je bilo
nastanjeno malobrojnim Indijancima. Meutim, gusari su se drali na velikoj
udaljenosti od tog ostrva, iz straha da ne naiu na neki jedrenjak.
Crni Gusar, koji je sada retko naputao palubu, poto je bio skoro potpuno
ozdravio, upravi Munju prema severu, elei da izbegne obale Hondurasa
koje su takoe zauzeli panci.
Zaliv Asuncion nije bio jo mnogo daleko. Za etrdeset osam asova ili
moda manje, taj brzi brod mogao je da stigne tamo a da suvie ne zamori
posadu, utoliko pre to vetar nije nameravao da se promeni i poto je Golfska
struja poveavala brzinu.
Straari su bili poslati na osmatranice, snabdeveni snanim durbinima da
bi spremno signalizirali pojavu nekog broda, poto je bilo mogue da je
gusarska eskadra poslala neku izvidnicu podalje od zaliva Asuncione, da
pokua da otkrije Munju.
Gusarove nade nisu bile izneverene. etrdeset asova kasnije, gusarski
brod je ugledao jedan brodi koji je plovio na pedeset ili ezdeset milja od
obale.
To je bila izvidnica koju su gusarske voe poslale na puinu. im je brodi
opazio prisustvo Munje uputio se brzo u njenom pravcu, dajui joj signale
zastavom i pucajui u vazduh.
ekali su nas ree Crni Gusar Morganu. Nadajmo se da je eskadra
toliko brojna da moe da se suoi ak i sa fregatom meksikog vicekralja.
Bie da su svi tu odgovori zamenik. Van Horn, Gramon i Loren su
ljudi koji odre datu re.
Vera Kruz se moe smatrati izgubljenom.
Meutim, to je smeo poduhvat, plemiu.
Koji e potpuno uspeti odgovori Gusar. Vi znate da nas se panci
suvie plae, da bi pruili neki dugotrajni otpor.
Ali Vera Kruz je dobro utvren, plemiu.
Upaemo iznenada, a zatim, kada nai prijatelji budu napali grad, ja u
biti tamo da ih predvodim.
elite da nas napustite?
Ii u pre vas odgovori Gusar.
Nemojte poiniti neku nesmotrenost, gospodine. Van Guld je ovek koji
vas nee potedeti.
Ja u biti taj koji ga nee potedeti, gospodine Morgane.
Zatim, gledajui paljivo brodi koji im se brzo pribliavao, ree:
Marinjana nam dolazi u susret.
I nosi na rogu boje Gramona, Lorena i Van Horna dodade Morgan.
Marinjana se tada nalazila na trista ili etiri stotine metara. Njena posada
je spustila u more jedan kitolovac.
Svi ljudi na palubu! povika Crni Gusar.
Sto dvadeset gusara, koji su sainjavali posadu Munje rasporedie se du
bokova broda u duplom redu u ratnoj opremi, dok su Karmo i Moko doneli na
gornju palubu puno boca sa vinom i ae.
Kitolovac se ve odvojio od Marinjane i uperio pramac ka Munji. U
njemu je bilo dvanaest mornara naoruanih pukama i tri gusara koji su nosili
na glavi velike eire ukraene perjem od papagaja.
Crni Gusar naredi da se spuste poasne stepenice sa levog boka broda, a
on sie do male platforme, govorei:
Dobrodoli na moju Munju.
Tri gusara su veto skoili na platformu, pruajui ruke Crnom Gusaru.
Plemiu, radujemo se to vas ponovo vidimo ree jedan od njih.
I ja takoe, Gramon. Popnite se, prijatelji.
 GUSARSKA ESKADRA
Meu najpoznatijim gusarima sa Tortue, znaajno mesto pripada ovoj
trojici odvanih gusara koji se zovu Gramon, Loren i Van Horn. Oni su se
pridruili Crnom Gusaru da bi pokuali da zauzmu i opljakaju Vera Kruz,
jedan od najvanijih i najbogatijih meksikih gradova.
Malo njih je dokazalo svoju vrednost i hrabrost kao oni. Iako nisu stekli
ogromnu slavu kao Oloneze, Monbar Unititelj, Morgan koji e kasnije sa
neverovatnom drskou zauzeti i opljakati Panamu, kao arp, Horis i
Soukins, koji su toliko godina bili gospodari Tihog okeana krstarei i
pljakajui sve do ispod obala Perua, ipak su zauzeli odlino mesto u istoriji
gusarenja.
Van Horn je bio trabant, Gramon je bio francuski plemi, koji je otiao u
Ameriku iz mrnje prema pancima, a Loren de Graf, Holananin.
Tri gusara se popee na gornju palubu, predvoeni Crnim Gusarom i
Morganom.
Oni su se veoma razlikovali meu sobom, poto nisu bili iste rase.
Gramon je imao otmeni izgled plemia i vitak stas kao Crni Gusar, Loren je
nasuprot bio zdepast, tamnoput i veoma miiav, pravi tip mornara, Van Horn
bio je veoma visok ovek irokih ramena, plave kose i oiju, ruiaste puti,
pravi tip flegmatine i snane anglosaksonske rase.
Ispraznie nekoliko punih aa izvrsnog panskog vina koje im je Karmo
nasuo, zatim Gramon, koji je bio najgovorljiviji, ree:
A sada, plemiu, recite nam ta ste uradili u Puerto Limonu. Bili smo
veoma uznemireni videvi da ne stiete u zaliv.
Morao sam da izdrim napad dve fregate i malo je falilo da ostanemo
blokirani u luci odgovori Crni Gusar. Meutim, kao to vidite, moja
Munja je izila iz te opasnosti skoro neoteena.
Ne bih se nikada uteio kad bih video va lepi brod polomljenih jarbola.
A Van Guld?
On je u Vera Kruzu, prijatelji.
 Jeste li sigurni u to, plemiu?
Uopte ne sumnjam u to.
Onda emo vas mi osvetiti rekoe Loren i Van Horn.
Hvala, prijatelji. Da li je vaa eskadra jaka?
Broji petnaest brodova sa posadom od hiljadu dve stotine ljudi.
Jedna bora ocrta se na Gucarovom elu.
Nee nas biti mnogo ree. Znam da se u Vera Kruzu nalazi preko tri
hiljade vojnika i po onome to se pria, svi su spremni za borbu.
Znamo ree Gramon.
Ne raunajui da emo morati da zauzmemo tvravu S. ovani de Luz,
koja je naoruana sa ezdeset topova i koju brani osam stotina ljudi.
I da iz gradova iz unutranjosti mogu da pristignu jo petnaest ili esnaest
hiljada ljudi dodade Morgan koji je prisustvovao razgovoru. Ja sam to
saznao od jednog crnca koji je pobegao iz Vera Kruza.
Mi se spremamo na stranu igru, to je istina ree Van Horn ali tu
postoji jedna okolnost koja moe biti veoma povoljna.
Koja? upita Crni Gusar.
Mi znamo da panci oekuju dva ratna broda koji dolaze iz Goavesa.
I ta elite da zakljuite?
Da ne bismo zaplaili nae posade, koje znaju za velike tekoe sa kojima
bi se susrele u Veri Kruz, rekli smo im da emo se zadovoljiti time da
pratimo ta dva broda. Zatim, kada budemo blizu grada, pustiemo nae ljude u
napad na utvrenja. Vi ve znate da kada zaponu borbu vie ih nita ne moe
zaustaviti.
Da, to je istina ree Gusar. Da li ste napravili plan?
Radi se o tome da iznenadimo tvravu. Mi emo iskrcati nae posade na
nekoliko milja od luke i pribliiemo joj se, prolazei kroz ume.
A ja u biti tamo da vas vodim u pobedu.
 ta elite da kaete, plemiu? upita Gramon.
Da u ja ii ispred vas i da u vas ekati u tvravi.
Dopustiete da vas uhvate...
Naprotiv, ja u biti taj koji e uhvatiti nekoga.
Vojvodu?
Da, gospodine Gramon. Munja, koja je bra od vaih brodova,
odvee me sve do obale a zatim e se vratiti da vam se pridrui i da vam prui
pomo u sluaju da vas napadne Meksika eskadra. Ne brinite se za mene: nai
emo se u Vera Kruzu.
Ii ete sami? upitae tri gusara.
Sa nekoliko ljudi, odanih i hrabrih.
Sa tri galamdije ree Van Horn. Poznajem vrednost Karmoa, Moka i
Van Stilera.
Da, sa njima odgovori Gusar, smeei se.
Plemiu, elite li jedan savet? upita Gramon. Poite sa nama i
odrecite se slinog poduhvata, koji se sa pravom moe nazvati ludou.
Vojvoda e nam svejedno pasti u ake i plemike mi rei obesiu ga na glavni
jarbol moga broda.
To je nemogue, gospodine Gramon odgovori Gusar odlunim glasom.
Taj ovek bi bio sposoban da mi pobegne kao to je ve uinio u Marakaibu
i Gibraltaru, kada smo Oloneze i ja napali one dve tvrave.
Ali pazite da...
Uzalud gubite vreme, gospodine Gramon. Resio sam i ne bih popustio ni
pod kakvim savetima.
Gde moemo ponovo nai va brod? upita Van Horn.
Krstarice u Kampekom zalivu ispred obala Tabaska. A vi, kada ete
zaploviti? Nastojte da pourite jer se bojim da se moja avantura iz Puerto
Limona ve nadaleko proula.
 Zaploviemo za nedelju dana ree Gramon.
elim vam puno sree.
Mi je vama elimo, plemiu ree Van Horn. Neka vas bog uva od
loih susreta.
Hvala, prijatelji: videemo se u Vera Kruzu. Ispraznie jo nekoliko
aa vina, zatim trojica gusara napustie palubu, krenuvi ka poasnim
stepenicama. Poslednji put stegoe ruku Crnom Gusaru, zatim sioe u njihov
kitolovac i zaplovie brzo ka puini.
Skoro u isto vreme Munja se ponovo postavila prema vetru,
nastavljajui da plovi ka severu, da bi prela rt Kato, poslednju taku
Jukatana.
Sutradan Munja, poto je plovila uz istone obale Jukatana i sreno
prela ostrvu Kozumel, stigla je do rta Kato.
Poto su postojale velike mogunosti da u tim vodama susretne panske
brodove, zbog blizine Kube, Munja se drala sredine Jukatanskog kanala, da
bi mogla bolje da se otisne prema puini u sluaju opasnosti. Crnom Gusaru je
posebno stalo da ga ne vide u tim vodama, da se ne bi posumljalo u pravu rutu
njegovog broda i da neko ne bi obavestio primorske gradove Meksika.
Prelaz preko Jukatanskog kanala zavrio se sreno, bez ravih susreta i
sledee noi, Munja je jedrila du severnih obala velikog poluostrva, kreui
se prema Kampekom zalivu.
Crni Gusar i Morgan su ve verovali da mogu da stignu neopaeno na
obale Meksika, kada etvrtog dana posle prolaska kroz tesnac, primetie
prisustvo jednog jedrenjaka.
To je brod koji verovatno dolazi sa Kube ree Morgan.
Ili je to moda neki brod zaduen da nadgleda nae kretanje ree Crni
Gusar, koji je postao zamiljen.
Zbog ega to pretpostavljate, plemiu?
Jo pre dve veeri, malo pre zalaska, primetio sam jedrenjak koji je tano
pratio nau rutu.
 Moda su ve upozorili na nas.
Vi znate da nas panci neprestano dre pod prismotrom da bi izbegli da
ih iznenade gusari sa Tortue.
To je istina, plemiu. Imaju veoma brze brodove zaduene da nadziru
obale i da obaveste primorske gradove o opasnostima koje im prete.
elite li da proverimo da li taj brod zaista ima nameru da nas pijunira?
Menjajui rutu?
Da i zaplovivi na sever, tj. pretvarajui se da plovimo ka puini.
Pokuajmo, plemiu. Ako taj brod uspe da pogodi na pravac, nai
drugovi e zatei Vera Kruz naoruan i garnizon utrostruen.
Za dva sata pae no i mi emo napraviti lanu rutu, gospodine
Morgane. U meuvremenu, hajdemo da pratimo kretanje onog broda i po
mogustvu potrudimo se da saznamo sa kim imamo posla.
No, koja se spustila nekoliko asova kasnije, uini kraj istraivanjima
Crnog Gusara i Morgana, meutim ni jedan ni drugi ne napustie palubu,
plaei se nekog runog iznenaenja, tavie naredie da se udvostrue strae i
da se napune topovi.
Ve je izbila pono, kada se u dubokoj tami koja je vladala morem, pojavi
jedna svetla taka koja se jasno isticala na horizontu. To nije mogla biti zvezda,
postoje nebo bilo prekriveno gustim oblacima koji su se digli malo pre zalaska,
verovatno se radilo o svetlu koje je pripadalo nekom brodu.
Prate nas rekao je Morgan Crnom Gusaru, koji je nagnut na ogradu od
krme, paljivo istraivao horizont.
Da ree ovaj. Vie ne sumnjam u to da nas pijuniraju a moda i prate.
To je opasno, kapetane. Onaj brod preti da poremeti nae planove. ta
da radimo?
Crni Gusar je utao. Oslonjen na ogradu i dalje je uporno gledao u svetlo
koje je tano pratilo kretanje Munje.
I ta mislite? upita Morgan, posle nekoliko minuta.
 Mislio sam, moj zamenie, koji je najbolji nain da se napadne taj brod.
Moe biti jedna od fregata iz Puerto Limona, plemiu.
Moda mi nemamo dovoljno municije da potopimo jedan veliki ratni
brod? upita Gusar ponosno. Mi smo ljudi koji nikada nisu brojali svoje
neprijatelje. Pripremimo se da pokaemo onom brodu nau zastavu pri bljesku
nae artiljerije.
A ako nam pobegne? Znajte gospodine, da ako on uspe da dotakne
Meksike obale, mi emo morati da se odreknemo smelog poduhvata.
Moj brod je suvie brz da ne bi mogao da stigne jedan panski jedrenjak,
a mi smo suvie odluni da ne potonemo. Gospodine Morgane, naredite da se
spusti u more est kitolovaca i izaberite osamdeset najhrabrijih ljudi iz nae
posade.
Hoete da napadnete onu fregatu sa amcima? upita Morgan zaueno.
Da, ali kada mi najpre sruimo jarbol na onom brodu. Pourite,
gospodine Morgane. Moramo iskoristiti no da bismo iznenadili pance i
uhvatili ih izmeu dve vatre. Vama kitolovci, meni Munja.
Vaa nareenja?
Dau vam ih u poslednjem trenutku. Idite. Nekoliko minuta kasnije,
Munja je namestila jedra tako da stoji, dok je est kitolovaca sputeno u
more. Osamdeset najhrabrijih ljudi, koje je Morgan odabrao, pourili su da
zauzmu mesta u tim malim i brzim amcima, nosei sa sobom puke, sablje i
pitolje.
Crni Gusar, za vreme tih priprema nije naputao ogradu na krmi, stalno je
gledao neprijateljski brod koji se brzo pribliavao, pratei sa neverovatnom
preciznou, rutu Munje.
Kada su se svi ljudi ukrcali, Morgan mu se priblii:
Idemo, gospodine!
Upalite svetla i pripremite se da gaate brod koji nas prati zagrme
gusar.
 Veoma tamna no omoguavala je da se razazna bilo koja svetla taka, koja
bi zatreperila na mranoj povrini mora. U prostranom Kampekom zalivu
vladala je skoro potpuna tiina. Jedino bi se po neki retki talas, uz potmulo
huanje, razbijao o bokove Munje, koja je ostala skoro nepomina na crnim
talasima. ak je i vetar oslabio i duvao je polako, udno zavijajui izmeu
konopaca brodske opreme.
etrdeset ljudi koji su ostali na gusarskom brodu bili su na svojim
borbenim mestima. U rukama artiljeraca plamteli su fitilji, irei naokolo
nejasnu svetlost.
Crni Gusar, uspravljen na gornjem spratu broda, neobino se isticao pri
svetlosti dva velika fenjera upaljena na krmi, jedan sa leve, a jedan sa desne
strane. Obuen sav u crno, kao i obino, sa onom dugom crnom perjanicom
koja mu se sputala iza velikog eira, imao je zastraujui izgled. Liio je na
morskog duha koji je isplivao iz ponora da bi podigao stranu oluju. Bio je
potpuno nepomian, ali nije odvajao pogled od svetle take koja se neprestano
pribliavala. Ljudi koji su manevrisali brodom, posmatrali su ga, spremni da
orijentiu jedra i okrenu brod, dok su artiljerci za lovakim topovima oekivali
njegovu komandu.
Karmo ree odjednom Crni Gusar, okreui se vernom mornaru koji je
stajao pored njega zajedno sa van Stilerom. Vidi li amce?
Da, kapetane odgovori Karmo. Plove prema onoj svetloj taki,
meutim, za nekoliko trenutaka nee vie biti vidljivi.
Na kojoj udaljenosti misli da se nalazi brod koji nas prati?
Na hiljadu dvesta metara, kapetane.
Pustimo ga da se jo priblii, biemo sigurniji. Uspravi se i okreui se
ka artiljercima pored lovakih topova, povika im:
Pet stotina pijastera onome ko obori jedan panskim jarbol.
Hiljadu mu morskih pasa! promrmlja Karmo. teta to nisam
tobdija!... To bi bilo dovoljno novca da se popije dvadeset burica panskog
vina.
Ljudi mora! zagrme Gusar. Spremni da se postavite uz vetar! Napada
se!
Munja, koja je dotle ostala skoro nepomina, okrenu se skoro u mestu i
uputi se u susret neprijateljskom brodu, plovei sa malim zaokretima, poto je
imala nepovoljan vetar.
Crni Gusar je neprestano drao kormilo i gledao neprijateljski brod, koji se
oprezno pribliavao, poto je ve opazio svetla Munje. Razdaljina se brzo
smanjivala. U jedan sat panski brod se nalazio na tri stotine koraka i
manevrisao je tako da bi proao pored desnog boka gusarskog broda.
Odjednom, na puini odjeknu glas, noen vetrom koji je duvao sa juga.
Ima li koga tamo?
Neka niko ne odgovara! naredi Crni Gusar. Zatim prinevi ustima
megafon, povika iz sveg glasa:
Espana!
Zaustavite se!
Ko ste vi?
panska fregata!
Pristanke!... Povika Gusar.
Artiljerci dva lovaka topa okrenuli su se prema Gusaru upitnim
pogledom.
Saekajmo odgovori ovaj.
Pogleda na puinu ali bilo je toliko mrano da vie nisu mogla da se
razaznaju est kitolovaca.
Moemo da ponemo proapta Gusar. U pogodnom trenutku Morgan
e se pojaviti. Pali!...
Usledi kratka tiina, prekidana jedino strujanjem nonog vetria i umom
talasa koji su se razbijali o pramac, zatim dva bljeska naglo osvetlie gornji
sprat Munje, praen sa dve strahovite eksplozije.
Zagluujua buka odjeknu na neprijateljskom brodu, posle tog
neoekivanog pozdrava.
 Izdaja!... Izdaja!... Urlali su panci.
Crni Gusar se nagnuo na ogradu nadajui se da e da razazna ono to se
deavalo na fregati, ali mrak je bio isuvie gust da bi mu to dozvolio.
Videemo kasnije da li su nai plotuni prouzrokovali tetu promrmlja.
Ponovo zgrabi kormilo viui:
U poteru!
Munja je sa dva zaokreta izila na puinu i zaplovila prema zapadu, kako
bi se postavila izmeu fregate i amerike obale. Taj manevar bio je obavljen sa
takvim oprezom i brzinom, da kada je panski brod pokuao da se vrati na
vetar, ugledao je kako se ispred njega die otri pramac Munje.
Stanite!... Ovde se ne prolazi!... povika Karmo. Fregata, videvi da joj
je zatvoren prolaz, zaustavila se kao da se kolebala ta da radi, a zatim se
odjednom obavi dimom i plamenovima. panci, shvativi da ne, mogu da se
takmie u brzini sa gusarskim brodom, odluno su prihvatili borbu, nadajui
se pobedi ili da probiju prolaz. Njihova brojna prednost, njihovi topovi brojniji
od onih sa neprijateljskog broda i veliina njihovog ratnog broda mogli su
mnogo da utiu na ishod borbe.
Crni Gusar se meutim nije zbog toga uplaio. On je mnogo raunao na
sposobnost svojih mornara, artiljeraca i strelaca, a pre svega na kitolovce
predvoene Morganom.
Palite povikao je. Mi emo napasti panski brod! Dva broda su grmela
podjednakom snagom, izmenjujui plotune kartea i granata. Fregati, koja je
nosila artiljeriju dva puta brojniju od one sa Munje bilo je lako u tom
strahovitom duelu. Besno je gaala palubu protivnikog broda i sva jedra,
prouzrokujui teka oteenja u ubivi ne mali broj ljudi. Granate su
eksplodirale u velikom broju, naroito na pramcu, koga su gusari odmah
napustili a neki su uletevi kroz prozorie na baterijama, napravile pokolj
meu artiljercima.
Uprkos tome, Munja nije uzmicala, tavie nastavljala je da skree da bi
se pribliila panskom brodu i napala ga u pogodnom trenutku. Glas Crnog
Gusara neumorno je odjekivao, nadjaavi ponekad tutnjavu topova i prasak iz
puaka.
Drite se!... Paljba na palubu! Gaajte u jarbole! Njegovi ljudi, uprkos
stranim plotunima kartea i neprestanim eksplozijama granata, nisu klonuli
duhom i svi su se takmiili ko e naneti fregati vee tete. Najbolji strelci
popevi se na koeve i jarbole, estoko su gaali palubu panskog broda sa
onom matematikom preciznou, koja je te ponosne morske ljude uinila
toliko poznatim. Njihova zrna stalno su pogaala u cilj, ubijajui naroito ljude
koji su bili kod topova na gornjem spratu broda.
Borba je trajala etvrt asa, sa velikim tetama i sa jedne i sa druge strane,
kada se odjednom sa puine zau zagluujua vika:
Napred ljudi mora! urlao je jedan glas. Crni Gusar je skoio napred,
uzviknuvi:
To je Morgan!
On prepusti kormilo Karmou i jurnu prema ogradi. Izmeu bljeska
neprijateljske artiljerije, opazio je amce, na nekoliko koraka od fregate.
Hrabro ljudi mora! Zagrme. Nai ljudi napadaju panski brod.
U tom trenutku, strahoviti urlici zaue se na neprijateljskom brodu, dok
pucnjava iz puaka postade zagluujua. Bljesak obasja crne talase.
Paljba! zaurla Crni Gusar. Zatim juri u napad!
 STRAAN NAPAD
Morgan, opazivi da je stigao ispod broda, naglo ustade sa maem u ruci.
Zatim neujno poe da se penje uz neprijateljski brod. etrnaest ljudi sa
njegovog kitolovca pratili su ga, verui se kao majmuni. Ve su se spremali da
preskoe preko ograde, kada ih jedan straar sa fregate opazi:
Na oruje! povika. Napadaju nas!...
Gore gusari!... Zagrme Morgan. Paljba, vi iz amaca!
Jedan straan plotun pogaa pance, oborivi ih vie od polovine. Ostali,
preplaeni i iznenaeni tim neoekivanim napadom, zbunjeno se povlae,
rasturajui se po gornjoj palubi.
Gusari!... Gusari!... Urlaju svuda. Komandant fregate opazio je opasnost.
Ne gubei prisebnost, nareuje da se okrenu na svojim osovinama dva lovaka
topa sa gornjeg sprata, koji su ve bili napunjeni karteima i spremali se da
gaaju palubu Munje:
Paljba na levi bok!...
Uragan gvoa i olova isti bok broda, prerezavi istovremeno zapone,
pripone i poluge za manevar i raznevi dva amca okaena o dizalice. Nekoliko
gusara koji su ve bili opkoraili ivicu broda, padaju u more, pogoeni, ali
ostali, niim preplaeni, preskau brzo ograde i jure na palubu strahovito
urlajui. Morgan, koji je udom izbegao karte, predvodi ih. U desnoj ruci see
ma a levom se hvata za pitolj.
Ovamo gusari! urla.
Ostali gusari iz amaca penju se na brod. Petnaest ili dvadeset najboljih
strelaca ostali su na kitolovcima i ispaljuju strahovite hice prema gornjem
spratu i pramcu fregate, pokuavajui da obore artiljerce za lovakim
topovima.
panci, na povike svojih oficira, skupljaju se kod gornjeg sprata i kod
pramca i navaljuju na gusare, meutim, njihov poloaj pokazuje se ubrzo kao
veoma opasan, jer se i Munja pribliava da ih napadne sa suprotne strane.
Zapoinje oajnika borba izmeu Morganovih gusara i panaca, dok
topovi sa dva broda grme sve jae, ispaljujui granate i oblake kartea.
Meutim, pucnji sa Munje nisu vie upravljeni na palubu fregate da ne bi
pogodili i Morganove ljude. Projektili pogaaju kobilicu ili jarbole.
Crni Gusar, napustivi kormilo, skae na palubu s maem u ruci, viui:
Za mnom, ljudi mora!
Njegovi gusari tre za njim, spremni da poginu za svog hrabrog vou
Uprkos paljbi panaca, skau preko ograda, urlajui na sav glas, da bi ulili vei
strah i da bi se poverovalo da su tri puta brojniji, zatim juriaju u napad, kao
opor izgladnelih vukova. Strani ma. Crnog Gusara otvara krvavu brazdu u
masi boraca. Niko ne moe odbiti munjevite udarce te gvozdene pesnice:
neprijatelji padaju levo i desno mrtvi ili teko ranjeni.
Hrabro, moji junaci! urla on. Za mnom, Morgane!
panci, uhvaeni izmeu dve vatre, zbunjeni brzinom tog napada,
oklevaju, a zatim poinju da uzmiu delom prema krmi i delom prema pramcu.
Strah koji su u to doba ulivali gusari sa Tortue, smatrani sinovima pakla i
stoga nepobedivim ljudima, bio je toliki, da su panci esto dozvoljavali da
budu ubijeni bez otpora, smatrajui uzaludnim svaki pokuaj borbe. Stoga se
nije trebalo uditi ako je i posada fregate, poto je prihvatila borbu, poela da
uzmie pred estinom neprijatelja.
Uprkos svemu panci jo nisu pomiljali na predaju. tavie iako su bili
prepolovljeni od gusara predvoenih Crnim Gusarom, jo uvek su pruali
estok otpor, skupljajui se na gornjem spratu i na pramcu da bi tamo pokuali
poslednju borbu.
Ljudi Crnog Gusara i Morgana, ujedinivi se u sredini gornje palube, posle
jednog kratkog predaha, ponovo juriaju u osvajanje dva kraja broda, dok se
neki od njih penju na koeve jarbola da bi odatle bacali granate meu pance.
Druga i jo krvavija borba zapoinje na palubi broda.
Dve kolone od po dvadeset gusara, odabranih meu najboljim strelcima iz
posade, silazile su utei u kadar i u zajedniku sobu, zaklanjajui se iza
nametaja i sanduka nagomilanih na krajevima hodnika.
Kao to se lako moe pretpostaviti, Crni Gusar nije uopte imao nameru da
ih rtvuje u jednom novom napadu, naroito protiv snaga vie nego duplih,
morali su da izvre jednu obinu demonstraciju da bi skrenuli panju panaca
na sebe. Odluujui udarac trebalo je da se zada sa glavnog otvora na palubi,
oko koga su se ve bili skupili svi ostali gusari.
Pre svega pravite veliku buku rekao je Crni Gusar. I buka je odmah
poela. Tek to su se smestila u zasedu, dva odreda su odmah otvorila vatru na
panske barikade, uz strahovite urlike, kako bi se poverovalo da se spremaju
za jedan opti napad. panci su odmah odgovorili, pucajui iz topova. Efekat
tih plotuna na tako kratkoj udaljenosti bio je koban, ako ne za gusare, za brod
sigurno. Kurumi i kartei ruili su za nekoliko trenutaka pregrade, lomei
nametaj u kadru i zajednikoj sobi. Padala su ogledala, kristali i porcelan, uz
zagluujuu lomljavu i ruile su se slike i svenjaci.
Gusari, koji su leali na zemlji, iako su oseali kako se na njih sve to rui,
nisu se pomerali i pucali su nasumice iz puaka, poto su hodnici ve bili
preplavljeni gustim dimom koji je guio. Crni Gusar, uspravljen iznad otvora
na palubi, koji jo nije bio otvoren, sluao je sa izvesnom strepnjom oajnike
povike koji su odjekivali u utrobi velikog broda. Izgledalo je da meu
zagluujuom eksplozijom topova, pokuava da razazna neki povik koji bi mu
najavio predaju panaca. Odjednom, kada je dim poeo ve da prodire kroz
pukotine palube, okrenu se prema svojim ljudima, koji su bili nestrpljivi da i
oni uzmu uee u borbi koja se vodila pod njihovim nogama, govorei:
Pripremite granate.
Spremne su, gospodine odgovori jedan gusar.
Podignite otvor na palubi i ne tedite projektile. Moda e kroz nekoliko
trenutaka ti ljudi ve biti u naim rukama.
etiri mornara podigoe dve gvozdene preage i otvor na palubi bio je
otvoren. Iz njega pokulja gust oblak dima diui se prema glavnom jarbolu.
Ispod tog oblaka ule su se zagluujue eksplozije. To su bili topovi sa baterija
koji su grmeli demolirajui i ruei dva kraja broda.
Ne ekajui da se dim razie, gusari poee da bacaju granate kroz otvor.
panci u poetku nisu primetili da je otvor slobodan zbog veoma gustog dima,
ali kada su zauli prasak granata i videli kako na zemlju pada nekoliko
njihovih drugova, pogoeni komadiima tih smrtonosnih projektila, napustie
glavom bez obzira topove, trei bezumno kroz bateriju.
Taj neoekivani napad prouzrokovao je veliku paniku u njihovim
redovima. ak i najhrabriji napustie svoja mesta, uprkos povicima nekolicine
oficira i podoficira.
Gusari se u meuvremenu nisu zaustavljali. Dok su dva odreda iz kadra i
zajednike sobe nastavljali pucnjavu irei sve vei strah i pometnju, oni sa
palube ubacivali su granate u svim pravcima, uz opasnost da izazovu strahoviti
poar. Komadii projektila leteli su svuda, fijuui i pogaajui veliki broj
ljudi. Pod tim neprestanim eksplozijama otkivao se daani pod, padali su
razbijeni podupirai, ruile su se pregrade i ugljenisali su se jarboli. Plameni
jezici pretei su vijugali, irei naokolo crvenu svetlost. Usred urlika boraca,
povika ranjenika, praska granja i buke plotuna, podie se snani glas Crnog
Gusara:
Predajte se ili emo vas sve unititi!...
Dosta!... Dosta!... Zaurla pedeset glasova.
Ubijmo ih sve! povika jedan gusar, pripremajui se da prevrne kroz
otvor sanduk pun granata.
Crni Gusar se okrete prema tom oveku, podiui na njega svoj ma.
Ako ne poslua, ubiu te ree mu. Odlazi! Kia bombi prestade, kao
to prestadoe i plotuni dva odreda skrivena u gornjem spratu i u zajednikoj
sobi.
Crni Gusar se nagnu nad otvor, i ponovi:
Predajte se ili emo vas sve unititi! Jedan glas se podie usred dima.
Poloimo oruje.
Neka mi se poalje jedan pregovara.
Nekoliko trenutaka kasnije, jedan ovek peo se na palubu. Bio je to oficir,
jedini preiveli od celog glavnog taba sa velikog broda. Taj nesrenik bio je
bled i veoma potresen. Odea mu je visila u komadima a jedna ruka mu je bila
raseena od granate.
 On predade svoj ma Crnom Gusaru i ree mu jedva ujnim glasom:
Pobeeni smo.
Plemi od Ventimilje odgurnu oruje koje mu je bilo ponueno, ree:
Zadrite svoj ma za neku bolju priliku, gospodine porunie, vi ste
pravi junak!
Hvala, plemiu odgovori panac. Od Crnog Gusara sam i oekivao
slinu ljubaznost.
Ja sam plemenit, gospodine.
Znam to. A sada, ta ete uraditi sa nama?
Ostaete zarobljeni na mom brodu sve do kraja naeg pohoda, zatim
emo vas iskrcati na neku taku Meksike obale, ne traei nikakav otkup.
Vi se dakle spremate da preduzmete pohod na nae meksike gradove?
upita oficir zaueno.
Na ovo pitanje ne mogu odgovoriti ree Crni Gusar. To je tajna koja
ne pripada samo meni.
Zatim, uhvativi ga za ruku i vodei ga prema krmi, upita ga dubokim
glasom:
Vi poznajete vojvodu Van Gulda, zar ne?
Da, plemiu.
On se nalazi u Vera Kruzu?
panac ga pogleda u lice, ne odgovorivi.
Ja sam vam poklonio ivot, dok sam po ratnom pravilu mogao da vas
bacim u more zajedno sa svim vaim ljudima. Moete dakle uzvratiti jednom
plemiu tako malu uslugu.
Pa dobro, da, vojvoda se nalazi u Vera Kruzu odgovori panac posle
kraeg oklevanja.
Hvala, gospodine odgovori Crni Gusar. Radujem se to sam se
pokazao plemenitim prema vama.
 Oficir se vrati prema otvoru na palubi i povika:
Poloite oruje: plemi od Ventimilje poklanja svima ivot.
Dva odreda gusara, predvoeni Morganom, odmah su uli kroz otvor da bi
primili oruje.
Fregata je gorela neverovatnom brzinom. Plameni jezici i gusti oblaci dima
izlazili su kroz otvore na baterijama i na palubi pretei da zahvate jarbole.
Katran, rastopljen toplotom koja se oslobaala ispod palube, slivao se po
gornjoj palubi, curei u more.
teta da jedan tako lep brod potone ree Gusar koji je gledao u fregatu
sa visine gornjeg sprata Munje mogla je da donese dragocene usluge
gusarstvu.
Da li e potonuti? upita jedan glas sa stranim prizvukom.
Gusar se okrenu i ugleda mladu Indijanku.
Ti, Jara? ree joj.
Da, moj gospodine. Popela sam se da bih prisustvovala agoniji tog
broda, koji je do malopre pripadao ubicama moga oca.
Koliko ljute mrnje vidim u tvojim lepim oima! ree Gusar,
osmehnuvi se. Tvoja mrnja jednaka je mojoj.
Ali ti ne mrzi ove pance.
Istina je, Jara.
Da sam ih ja pobedila, sve bi ih ubila ree devojka stranim glasom.
Ve imaju suvie neprijatelja, Jara odgovori Gusar. Grozote koje su
poinili prvi ameriki osvajai, bile su velikim delom osveene.
Da, ali ovek koji je unitio, moje pleme jo ivi.
Taj ovek je ve na umoru ree Crni Gusar muklim glasom. Sudbina
ga je ve kaznila.
I dokle e jo iveti?
Njegovi dani su izbrojani, ve sam ti rekao.
 uri mi se da ga vidim kako umire.
Meksike obale nisu daleko, Jara. Ove veeri, mi emo pristati.
U Vera Kruzu?
Ne, neu uiniti slinu neopreznost. Mi emo tamo ui pre nego to
stigne gusarska flota, da bi spreili Van Gulda da pobegne. Kad bi on i
najmanje sumnjao u ono to potajno snevaju gusari, ne bi nas ekao ve bi
sigurno pobegao u Panamu.
Plamenovi su se dizali sve do gornjih jedara, kao beskrajna zavesa, koja je
obavijala brod od pramca do krme. Crni oblak talasao se iznad jedne fregate,
kao veliki crni kiobran sa ijih su ivica padale bezbrojne iskre, koje je vetar
raznosio.
Iako se Munja nalazila ve daleko, njeni mornari su jo uvek mogli da
uju tupe udarce jarbola koji se rue na palubu. Prizor je bio straan i u isto
vreme divan. Ali minuti su ve bili odbrojani za tu velianstvenu fregatu.
etiri asa kasnije Munja, koja je zadrala pravac prema severu kako bi
plovila na velikoj udaljenosti od Vera Kruza, skrenula je na zapad da bi se
pribliila Meksikim obalama. Poto je no bila veoma tamna, postojala je
velika verovatnoa da je mogla da pobegne pancima koji su krstarili du
obala, kako bi se zatitili od munjevitih iskrcavanja gusara.
Crni Gusar nije ni za trenutak naputao komandnu palubu, elei da se
sopstvenim oima uveri da nikakva opasnost ne preti njegovom brodu.
Sreom, za vreme te plovidbe prema zapadu nikakva svetla taka, koja bi
oznaila blizinu nekog neprijateljskog broda, nije bila primeena na mranom
horizontu.
Sutradan Munja je ugledala veoma dugako poluostrvu koje zaklanja
lagunu Tamjahua. Poto nije bilo oprezno pribliiti se usred bela dana,
Munja ponovo zaplovi puinom, kreui se du ostrva u pravcu Tampika.
Da bi bolje zavarali panske brodove koje su mogli da sretnu, Gusar je naredio
da se povue jedan deo topova, sakrije dobar deo posade i da se na krmi
razvije zastava Kastilje.
Obala je izgledala pusta ali ne i sasvim neplodna. S vremena na vreme
videle su se guste ume kako se ocrtavaju du obale. To su bile uglavnom
divne palme, a u vodi su se videle i mnoge biljke sa utim i viseim listovima.
Reklo bi se da je ta obala iznenadno potopljena ree Morgan, koji je
istraivao obalu pomou durbina. Nikada nisam video palme koje izranjaju iz
mora kao alge.
Ove obale su podvrgnute naglim promenama ree Crni Gusar.
Zemljotresi sniavaju esto znatne delove obale, potapajui ih.
Hoete da kaete da se obale sputaju usled zemljotresa.
Ponekad se i uzdiu, gospodine Morgane.
Stvar mi izgleda veoma udna. Sputanja mogu biti moguna, ali
uzdizanja!...
Uzdizanja su proizvod regionalnih zemljotresa. Sputanja izgleda da se
moraju pripisati hemijskim ili molekularnim promenama stena, bilo upijanjem
bilo isuivanjem tih masa, ili pak laganom klizanju povrinskog dela, ili ak
formiranju podzemnih rupa. Meutim, bilo kako bilo, mi neemo videti te
obale kako se potapaju, niti ostale kako postaju toliko velike da prkose
planinama. Gospodine Morgane, naredite da nas odvezu to dalje na puinu i
da pripreme moj kitolovac.
Ko e poi sa vama, gospodine?
Karmo, Van Stiler, Moko i mlada Indijanka.
Zar i Jara? uzviknu Morgan zaueno.
Bie mi dragocenija od ostalih odgovori Crni Gusar sa osmehom.
Poznaje mnoge stvari koje moji ljudi ne znaju.
Mesto gde se krije va smrtni neprijatelj?
Da, gospodine Morgane, mesto gde u ga ubiti odgovori Gusar,
dubokim glasom.
 LAGUNA TAMJAHUA
U jedanaest uvee Munja, postoje itavog dana jedrila puinom, stigla je
neopaeno od june take lagune, zaustavivi se na pet stotina metara od obale.
Nikakvo svetlo nije bilo primeeno ni u jednom pravcu, stoga su mogli da se
nadaju da nijedan brod ne krstari tim vodama i da ni jedno straarsko mesto ne
uva te obale.
Crni Gusar, poto je pogledao u svim pravcima, siao je na gornju palubu,
odakle su mornari sputali u vodu jedan lagani kitolovac, natovaren sa
nekoliko manjih sanduka koji su sadravali hranu. Karmo, Moko i Van Stiler
ve su bili u njemu. Ostavili su svoja mornarska odela da bi obukli kone
pantalone sa resama, velike raznobojne ogrtae ukraene resama i iroke
pojaseve u koje su stavili ogromne navaje i dobre pitolje. Na glavama su imali
velike slamene eire, veoma visoke koji su sakrivali dobar deo lica.
ak je i Crni Gusar skinuo svoju crnu uniformu, da bi obukao kostim,
skoro jednak kostimima njegovih ljudi, meutim nije ostavio svoj ma, sa
kojim je raunao da prikuje za neki zid ubicu svoje brae.
Da li je sve spremno? upita Morgana, koji je ve naredio da se amac
spusti u more.
Da, plemiu odgovori zamenik.
A Jara?
Evo me, gospodine odgovori mlada Indijanka i stade pored njega.
Gusar sede na krmu amca pored mlade Indijanke i dade znak svojim ljudima
da se otisnu na puinu. Karmo, Van. Stiler i crnac uzee vesla i lagani
kitolovac zaplovi, dok se Munja okretala kako bi ponovo izala na more.
Nad mranim vodama lagune dizala se lagana magla, inei no jo
tamnijom. To je bila veoma opasna magla poto je puna zaraznih isparenja,
koja potiu od raspadanja paletuvijera, takozvanih biljaka groznice. Ove biljke
se sreu u velikom broju u meksikim lagunama i u uima reka. Rastui u
vodi, malo po malo trunu, kvarei vazduh. Ove biljke proizvode vomito
prieto tj. utu groznicu, koja odnosi toliko ljudskih ivota za vreme najtoplijih
meseci.
 amac, pod snanim udarcima triju vesala, plovio je brzo, beei pred
maglom koju je vetar nosio prema obali. Crni Gusar je za kormilom regulisao
plovidbu. S vremena na vreme posmatrao je kompas koji je poneo sa sobom
da bi odrao amac u dobrom pravcu i izmenio bi poneku re sa Jarom. amac
je preao ve vie od pola lagune kada Karmo, okrenuvi glavu ka severnoj
taki nieg poluostrva, ugleda svetlu taku kako treperi.
Oh! uzviknu. Izgleda da ova laguna nije sasvim nenastanjena. Da li ste
videli kapetana?
Da odgovori Crni Gusar, koji se bio podigao da bolje osmotri.
Da to nije neki jedrenjak?
Meni izgleda da je to nepomina svetlost ree Van Stiler.
Ne ree Moko koji je imao najotrije oko od svih. To je jedna plovea
vatra.
Moda neki jedrenjak koji ide u Pueblo Vejo, promrmlja Gusar. Sreom,
no je toliko mrana da emo proi neopaeno.
Moramo li nastaviti veslanje, gospodine? upita Karmo.
Da i ubrzajte pre nego to nas dostigne zarazna magla.
Tri mornara zaveslae svom snagom i kitolovac polete po mranim
vodama lagune. Svetla taka se tada udaljavala prema severu, opisujui kratke
zaokrete.
Proi emo na velikoj udaljenosti ree Crni Gusar, okreui se prema
Karmou. Kada mi stignemo do obale, biemo toliko daleko da neemo biti
izloeni nikakvoj opasnosti da nas otkriju.
amac je napredovao brzo, sekui vodu uz lagani um. Tri gusara, iako su
veslali svom snagom vie od dva sata, uopte nisu izgledali umorni. Oko
malog amca neprestano je vladala apsolutna tiina, kao da su te vode bile bez
stanovnika.
Naavi jedan otvoren kanal izmeu peanih sprudova i paletuvijera,
amac se uvukao u njega, napredujui polako da se ne bi nasukao. Niko nije
znao gde su se nalazili, poto nikada nisu posetili te obale, ak ni Jara. Znali su
meutim, da se kopno moralo nalaziti prema zapadu i odravali su taj pravac,
sigurni da e pre ili kasnije stii u ume. Poto su napredovali jo pola sata,
nali su se ispred mnotva velikih ostrva, izmeu kojih je bilo bezbroj kanala i
kanalia. Veliko drvee raslo je na ostrvima, pravei tamne senke po kanalima.
Gde idemo? upita Karmo.
Pristaemo uz jedno od onih ostrva i saekaemo zoru odgovori Crni
Gusar. Po ovom mraku nemogue je da se ovek orijentie.
ini mi se kao da sam postao slep ree Hamburanin.
Zaplovie prema najbliem ostrvu koje je bilo pokriveno veoma visokim
drveem i iskrcae se.
Mrak je na tom mestu bio toliko dubok da se nije video ni prst pred
nosom. Sa kanala se dizala, lagano se irei, magla zasiena groznicom i
kunim isparenjima. Gusari se ispruie u podnoju jednog od onih velikih
stabala, dobro umotani u svoje ogrtae da bi se zatitili od none vlage.
Meutim, pored sebe su stavili puke poto nisu uopte bili mirni.
Zaista, nije prolo ni nekoliko minuta, kada u blizini zaue otri krik koji
se zatim zavri zastraujuim rikanjem. Odmah, jedan drugi, slian krik
odgovori malo dalje, zatim trei, pa etvrti.
Ovo su kajmani ree Karmo, najeivi se. Opori miris mousa dopirao
je iz kanala, oigledni znak da je na tom mestu mnogo tih odvratnih gutera.
Poto se magla podigla i poto je poelo da svanjava, mrak se malo
razredio tako da se moglo videti ta se dogaalo u kanalima. Jedan odvratan
guter, dugaak barem est metara, napustio je guste paletuvijere i polako se
pribliavao prema velikom ostrvu, na kome su bili gusari.
Taj gmizavac je na smeuranim leima imao pravi mali vrt. Meu kotanim
ljuturama, punim blata, izrasle su barske trave i ak poneka trska. Raunajui
na to da zavara ljude, drao je glavu pod vodom, pomaljajui jedino, s
vremena na vreme, vrh njuke da bi udahnuo malo vazduha. ak mu je i rep
bio potopljen, meutim, dok je njime mahao pravio je iza sebe penuavi trag
koji je bilo lako otkriti.
Ta gadna ivotinja pokuava da nas iznenadi ree Karmo. Meutim
neemo biti tako glupi da bismo ga zamenili zajedno stablo drveta. ta kae,
garavi kume?
Pusti ga da se priblii i videe kako u postupiti sa tim gmizavcem
odgovori crnac.
Zar neemo upotrebiti puke.
Bilo bi uzalud beli kume, zbog toga to se kurumi esto zabiju u te
kotane ljuture.
I pucnjevi mogu privui panju nekog panskog pijuna dodade Crni
Gusar.
Zar emo dopustiti da nas pojede? upita Karmo.
Prepusti ga meni, ree crnac.
Moko je skoio meu drvee a za njim Karmo i Hamburanin. Upravo su
hteli da se sjure na obalu, kad odjednom jedan tup udarac. Kitolovac, razbijen
jednim strahovitim udarcem aligatorskog repa, bio je prevrnut u kanal,
nestajui brzo ispod vode.
Sto mu gromova! zaurla Van Stiler.
Ah! Skotovi! povika besno crnac.
A mi smo izgubili amac ree Moko.
I doruak, dodade Karmo. Naa hrana je otila ribama.
 SPLAV
Karmo je rekao istinu. Pored toga to su izgubili kitolovac, gusari su
takoe izgubili i hranu koja je bila zatvorena u dva sanduka a takoe i dobar
deo municije. Na njihovu sreu, sauvali su puke sa nekoliko stotina metaka,
kao i poneki pokriva, koje se Jara pobrinula da ponese sa sobom, da bi se
zatitili od none vlage. Pa ipak, njihova situacija nije bila mnogo sjajna, poto
su se nalazili na jednom velikom ostrvu, izgubljeni usred prostranih movara
kojima nikada nisu proli, i uznemiravani opasnim kajmanima..
Evo nas u lepom sosu ree Karmo. Bez amca i bez hrane.
Za hranu se moemo pobrinuti ree Moko. Ovde nee nedostajati ni
ptice, ni majmuni pa ak ni kajmani.
Hteo si da kae da i kajmani mogu posluiti za doruak? upita Karmo,
sa gaenjem.
Rep nije lo, Beli Kume. Ja sam ga jeo vie puta.
Zainjenog sa punom mousa zar ne, Garavi Kume?
To je ukus koji ne izaziva gaenje, ta vie ovek se brzo navikne na
njega ree Moko.
Kako emo popraviti amac? upita Van Stiler. Pretpostavljam da
niko od nas nema nameru da ostane ovde veito.
Ovde ima puno drveta ree Gusar zar moji mornari ne umeju da
sagrade jedan splav?
Kako se toga nisam setio ree Hamburanin. Nisam mislio na ovo
drvee.

A ipak je tako vidljivo ree Karmo, smejui se.

Moko, ima li tvoju sekiru?
Da, kapetane odgovori crnac.
Poto ve poinje da se razdanjuje, otii e da obori nekoliko stabala.
 A mi emo otii da naemo lijane ree Karmo.
A doruak? ree Gusar. Znam da ti ne moe da radi na prazan
stomak.
Mislio sam na to kapetane ree Karmo.
Dok Moko bude obarao stabla, ti i Van Stiler posetiete velike ostrve.
Da li emo moi da lovimo ovde?
U nedostatku boljega, zadovoljiemo se peenjem od majmuna.
Dok su Afrikanac i Crni Gusar ili du obale da bi izabrali potrebno drvee
za izgradnju splava, Karmo i Hamburanin su zamakli u umu da bi nali neto
za doruak.
Ta ostrva bila je vee nego to su dotle zamiljali i veoma umovita. Na
zemljitu, sainjenom od trulog lia, rasle su u izobilju razne vrste palmi i
veoma gusto bunje u kojima se moda krila neka divlja.
Karmo i Van Stiler, poto su malo oslunuli, ne uvi nita drugo osim
krika majmuna, odluno se uputie meu bunje, kreui se veoma oprezno.
Pre majmuna, potraimo neko bolje peenje ree Karmo Van Stileru.
Ova velika ostrva sigurno nije bez divljai.
Tu su i jata aplji odgovori Hamburanin. Te ptice e nam dobro
prijati.
Sto mu ajkula!
ta ti je Karmo?
Video sam neku ivotinju kako bei kroz travu.
Da li je bila krupna?
Kao zec.
Kad bi zaista bio zec! kakvo bi to bilo peenje!
I ti to meni kae!... Ja sam iz zemlje tih ivotinjica... Dosta, ili e mi poi
voda na usta. To je armadilo!
 Dva gusara, koji su ve nanjuili ukusno peenje, jurnuli su u travu, tamo
gde su videli da se neto pomera. Jedna ivotinjica, koju jo nisu mogli dobro
da razaznaju, beala je ispred njih ali kao da se nije mnogo urila. Stigavi do
jednog starog drveta, zavue se u rupu na stablu, ostavljajui napolju samo
dugaak rep, od sitnih krljuti.
Karmo jednom rukom zgrabi rep armadila a drugom izvue no i uvue ga
u upljinu drveta, snano bockajui. ivotinjica je najpre pokuala da se smota
u klupko, zatim napusti sklonite i pade na tlo. Van Stiler, znajui da nije
opasna, nagnuo se, gledajui je sa ivom radoznalou.
Veoma udno! uzviknu Hamburanin. Kako se samo zatvorio u svoj
oklop.
Koji ga sigurno nee zatititi od nas ree Karmo, udarajui ivotinjicu
kundakom puke.
Jadni armadilo ispustio je slab krik a zatim se beivotno ispruio.
Evo peenja! povika Karmo hvatajui ga za rep. Uvereni da na tom
velikom ostrvu nee nai drugih ivotinja, skrenuli su prema obali gde su
zauli veliku buku. Izgledalo je da tamo ima puno barskih ptica, u stvari,
stigavi do paletuvjera videe kako iznad tih biljaka krue jata divljih patki i
divnih aplji, zelenog perja. Sa dva hica oborie dve ptice, zatim skrenue
prema logoru da kapetan ne bi postao nestrpljiv.
Kada stigoe tamo, Moko je ve oborio nekoliko mladih stabala i odsekao
mnogobrojne lijane, koje su trebale da poslue kao konopci za splav. Dok se
Jara pobrinula da oerupa dve aplje, gusari, poto su se uverili da blizu obale
nije bilo kajmana, odmah su poeli da pomau u gradnji splava. Poto su svi
bili veoma vesti, bio je dovoljan jedan sat da bi se dobio plovei objekat,
sposoban da ih sve izdri. Zbog vee predostronosti, sa bonih strana
postavili su debele grane kako bi spreili kajmane da se popnu na splav, a u
sredini su podigli jednu kolibu od grmlja i velikih palminih listova.
U osam ujutru, poto su dorukovali, gusari i mlada Indijanka ukrcali su se
na splav i snano zaveslali. Preavi Veliku ostrvu, naoe se ispred jedne
druge lagune, pretrpane barskim biljkama ispresecanim tu i tamo peanim
naslagama, na kojima su dremali kajmani. Jata vodenih ptica letela su iznad
trski, opisujui udne krugove i kriui na sav glas. S vremena na vreme te
ptice su se sputale okomito na vodu i lovile ribice ili male raie koji su bili
sakriveni u pesku.
U podne, splav je stigao u jedan novi kanal koji je, umesto da se kree
prema tamnoj liniji koja je oznaavala kopno, skretao prema jugu, stvarajui
sebi prolaz izmeu bezbroj peanih sprudova i velikih ostrva, obraslih
paletuvijerima i visokim trskama. Iznad tih biljaka dizala su se jata ptica koje
su beale ispred splava. Videli su se brojni pyrocephalus sa perjem vatrene
boje na glavi i veoma kratkim nogama, jata coclarnis slinih naim zebama
kao i Sylvicole sa divnim perjem zlatne boje, zatim aplje, zelene patke i
glupe barske ljuke koje su mirno gledale moreplovce ne plaei se udaraca
veslom, kojim je mahao Hamburanin. Na peanim sprudovima bilo je
nemarno poredano mnotvo zopilotes a, vrste malih kraguja, sa crnim
perjem, koje u Meksiku vre slubu istaa. To su ptice koje se brinu za istou
gradova, poto jedu sve otpatke koje stanovnici bacaju po ulicama. Obdarene
neverovatnom prodrljivou, one gutaju sve i nita im ne kodi.
Ovo je pravi raj za lovce ree Karmo, koji je zaarenih oiju pratio tu
perad kako leti. Da se ne urimo ba bismo mogli dobro da se najedemo. ta
kae na to prijatelju Stiler?
Kaem da mi od tvojih rei ide voda na usta odgovori Hamburanin.
Pogledaj one divne arzavole.
Kraljevski zalogaj, dragi moj.
Predvee, splav koji jo nije uspeo da stigne do kopna, bio je privezan kraj
obale jednog velikog ostrva, obraslog bujnom vegetacijom. Iza paletuvijera i
barskih trski, dizale su se mnogobrojne palme raznih vrsta, rastui visoko,
izmeane sa papratima nalik na stablo i dragocenim mahagonijem.
Gusari, koji su itavog dana veslali pod suncem, koje je neumoljivo peklo,
bili su iscrpljeni i veoma edni, poto jo uvek nisu mogli da nau ni kap
slatke vode. Okusivi vie puta vodu iz lagune uvek su oseali da je slankasta,
poto se i u kanalima oseala plima i oseka sa mora.
Dajem svoju lulu za au vode rekao je Karmo. Ne mogu vie da
izdrim.
 Jednu kap za sve pijastre koje imam u depu! dodao je Hamburanin.
Bojim se, junaci moji da emo biti prinueni da provedemo ovu no, ne
okvasivi usta odgovorio je Crni Gusar. Sve dok ne stignemo do neke reke,
neemo imati slatku vodu.
ekajte ree odjednom Moko, koji je ve nekoliko trenutaka paljivo
posmatrao biljke sa velikog ostrva, jo uvek osvetljene poslednjim zracima
sunca.
ta misli da e nai, moda neki izvor? upita Gusar. Sigurno ga nema
meu ovom blatnjavom zemljom, zasienom morskom vodom.
ini mi se da sam opazio jednu biljku koja e nam utoliti e, gazda.
Neko drvo-fontanu? upita Karmo, smejui se. Ja zaista nikada nisam
uo da se govori o drveu koje isputa vodu.
Neto slino, Beli Kume.
Kad bi nam barem dalo vino.
Zadovoljimo se vodom, za sada ree crnac. Pratite me.
Tri gusara i Jara se iskrcae, pratei crnca koji je ve zamakao meu biljke,
otvarajui sa mukom prolaz izmeu ila, lijana i bunja.
Tlo na tom velikom ostrvu nije bilo blatnjavo kao ono na ostalim ostrvima.
Nije to vie bio peani sprud pokriven vegetacijom, ve pravi deo vrste
zemlje, vrlo verovatno stenovitog dna. Biljke, van domaaja vlage proete
morskom solju, bile su veoma bujne, prekrivajui itavu povrinu velikog
ostrva i dostiui neverovatne dimenzije.
Preavi oko dve stotine koraka, Moko se zaustavio ispred jedne prekrasne
biljke koja je rasla usamljeno u sredini male istine. Bila je to jedna vrsta vrbe,
visoka preko sedamdeset stopa, sa vrhom nalik na ogromnu kupolu, koja se
sastojala od duguljastih i irokih listova, ali ne tako velikih, kap palmino lie.
Iz grana i iz stabla te udne biljke, kapala je voda u tako velikoj koliini da je u
dnu stvarala malu baricu. Bila je to neprekidna i obilna kia koja je kapala na
tlo monotonim i jednakim umom.
Prava biljka izvor! uzviknu Karmo, zaueno. Ja nikada nisam video
nita slino.
Zaista je veoma neobina ree Crni Gusar. Koja je to biljka?
To je tamai kaspi, gospodaru odgovori crnac.
A odakle potie sva ova voda? upita Hamburanin.
Verovatno ovo drvo apsorbuje i kondenzuje atmosfersku vlagu pomou
specijalnih organa ree Gusar. I na Kanarskim ostrvima postoje biljke koje
daju vodu u izobilju.
Da li ovo drvo uvek plae? upita Karmo.
Nikada ne prestaje odgovori Moko. tavie, isputa veu koliinu
vode, kada su reke oskudne i fontane suve.
Posluimo se ree Karmo. Iako nas Moko uverava da ovo drvo uvek
plae, bojim se da e svakog trenutka prestati.
Meutim, Karmo nije bio samo edan, bio je i veoma gladan i kako su
zalihe potroene tokom dana i vie nisu obnavljane, zbog apsolutne zabrane
upotrebe vatrenog oruja, on se ponovo okrete svome garavom kumu:
Voda je veoma dobro pie ree mu. Meutim, primetio sam da suze
ovoga tamai kaspi samo peru moja creva. Ako si ti Moko zaista dobar
ovek, trebao bi da nae neko drugo drvo koje e nas opskrbiti neim
vrim od vode. ta kaete na to, kapetane?
Da si ti uvek u pravu odgovori Gusar, smeei se.
Onda moj dragi Moko, nai neki drugi tamai kaspi koji da je... peene
pilie, na primer.
Moj Beli Kum mnogo zahteva ree crnac. ak ni u Africi nisam video
biljke sa kojih padaju peeni pilii.
Onda potraimo neto drugo.
Upravo u tom trenutku, iz pravca lagune zau se udan krik, koji je
izgledao kao da dolazi od neke krupne ivotinje.
Ne miite se odgovori crnac.
 Zgrabio je koplje i polako se uputio izmeu povijenih grana paletuvijera,
ne napravivi ni najmanji um.
ivotinja zvana Lamantino se drala do pola u vodi, meutim, s vremena
na vreme, podizala je glavu, kao da je pokuala da uhvati neki um. Da li je
moda primetila prisustvo neprijatelja? Bilo je verovatno, poto je prekinuo
svoju veeru.
Iznenada, Moko se naglo uspravi na kraju paletuvijera. Dugako koplje
polete kroz vazduh i pade tano na lea lamantina, zarivi se duboko u meso.
Na splav! povika crnac.
Tri gusara pojurila su prema ploveem objektu zajedno sa Jarom. Moko ih
je ve predvodio, hvatajui se za sekiru.
Lamantino, moda smrtno ranjen, batrgao se besno izmeu vodenih
biljaka, grokui, ali sve tie. Skakao je izmeu trski, lomei ih sopstvenom
teinom, zatim je buno tonuo, podiui prave talase, koji su se umei razbijali
izmeu ila paletuvijera, a zatim je ponovo izranjao. Uprkos tim oajnikim
naporima, koplje je ostajalo i dalje zabodeno, prouzrokujui mu tim
neprestanim pokretima jo vei bol i poveavajui gubitak krvi.
Navali!... Navali! vikao je Crni Gusar, jurei na pramac sa maem u
ruci.
Splav, koji su snano gurnuli napred Karmo i Hamburanin, brzo je preao
kanal i stigao do nesrenog sisavca, koji se zapleo meu ile paletuvijera.
Moko podie sekiru. Zau se mukli udarac kao da je neto razbijeno, zatim
usledi groktanje.
Na je! povikae svi.
Lamantino, rascepljene glave strahovitim udarcem sekire, nasukao se na
jedan peani sprud i tamo izdahnuo.
Evo veere ree Moko, spremajui se da isee plen na komade.
I to kakva veera! uzviknu Karmo. Trebalo bi da nas je barem stotinu,
da bismo ga celog pojeli.
Sutradan gusari su se ukrcali na splav, nadajui se da e moi da stignu do
kopna, pre nego to zae sunce. Poto je vetar bio povoljan, da bi ubrzali
marrutu splava, iznad kolibe postavili su nekoliko veoma lisnatih grana koje
su mogle da poslue kao jedro.
U podne, poto su preli mnogobrojne kanale i proli mnoga ostrvca,
Gusar je ugledao jedan dimni stub, koji se dizao izmeu drvea na kopnu.
Da li su to panci ili Indijanci? upita se Gusar.
Tamo su ljudi, ulogoreni ispod ume ree Karmo koji je takoe opazio
taj dim.
U dva sata, samo jo pola kilometra delilo je splav od kopna. Veoma niska
obala obrasla je visokim biljkama. Videle su se u velikom broju... palme raznih
vrsta, mahagoni, izvanredne paprati i puno kedrova.
Dimni stub nije se vie primeivao, pa ipak, Gusar se nadao da e stii u
indijanski logor, poto su ve razabrali njegov poloaj.
Zapnite jo samo malo, prijatelji ree on drugovima, koji su sa mukom
upirali motkama o dno, poto vie nije bilo povoljnog vetra. Kasnije ete se
odmarati sve do sutra.
Voda je malo po malo postajala sve plia. Nasuprot tome, dno je bilo
zakreno vodenim biljkama, koje su esto zaustavljale splav. Meutim, i taj
poslednji deo bio je savladan. U etiri sata, gusari i Jara iskrcali su se na ivici
ume.
Hoemo li odmah u potragu za logorom? upita Karmo.
Ti bi umesto toga vie voleo da se odmori, zar ne mornaru ree Gusar.
Ili bolje da pripremim veeru, kapetane odgovori Karmo smejui se.
 VERA KRUZ
Poto su se odmorili nekoliko asova i poto su utolili glad, gusari krenue
u potragu za indijanskim logorom. Bojei se meutim da umesto Indijanaca ne
naiu na pance Moko, koji je bio najbri od svih, otiao je napred da istrai
okolinu.
uma, kroz koju su prolazili, bila je veoma gusta i sainjavale su je razne
biljke koje su rasle tako blizu jedna druge da su ponekad veoma oteavale
prolaz. Tu je bilo divnih stabala banana sa ogromnim listovima koji su nosili
velike grozdove sonih plodova, velike paprati, kao drvee, predivne palme,
visoke trideset ili etrdeset stopa, ovenane dugini listovima koji su se
elegantno sputali, zatim dragoceni mahagoni, narane i stotine drugih biljaka.
Neogranieni broj lijana okruivao je te biljke, prepliui se na hiljadu naina,
vijugajui se i obavljajui se oko stabala i grana drvea.
Mnogobrojne ptice cvrkutale su usred tog beskrajnog zelenila. Bili su to
uglavnom papagaji, ali bilo je i divnih ara, lepog perja vatrene boje, zatim
caninde sa krilima tamnoplave boje i utim grudima.
Povremeno du stabala, videle su se kako bee one rune guterine, zvane
iguane ili lagarti, duge etiri ili pet stopa, crvenkaste koe sa zelenkastim
odsjajima, gmizavci koji samim svojim izgledom ulivaju strah, ali koji su ipak
toliko traeni zbog veoma ukusnog mesa koje podsea na mlade pilie, tako
bar tvrde meksikanci i brazilski sladokusci.
Poto su marirali ceo sat, sa mukom otvarajui prolaz u tom haosu
rastinja, gusari se susretoe sa Mokom koji je iao ispred njih na tri stotine ili
etiri stotine metara.
Jesi li video Indijance? upita Gusar.
Da odgovori crnac. Njihov logor je blizu.
Da li si ba siguran da su to indijanci?
Da, gazda.
Da li si video konje u njihovom kampu?
Imaju ih oko dvadesetak.
 Nadam se da e nam ih prodati ree Gusar. Hajdemo prijatelji i ako sve
bude ilo dobro obeavam vam da u vas sutra odvesti u Vera Kruz.
Nekoliko minuta kasnije, gusari su stigli u indijanski logor.
On se sastojao od oko dvadesetak koliba napravljenih od lisnatih grana i
nastanjenih sa oko dvanaestak porodica. To je bilo siuno pleme, koje je vie
volelo slobodu u praumi, od tekog rada u rudnicima, kome su u to doba
pohlepni panski osvajai podvrgavali sve Indijance. Ovi Indijanci bili su
veoma siromani. iveli su samo od lova i ribolova i itavo njihovo bogatstvo
sastojalo se od oko dvadesetak konja i nekoliko ovnova.
Poto su saznali da su gusari bili neprijatelji panaca, radosno su ih
doekali, stavljajui im na raspolaganje najbolje kolibe i odmah zaklavi
jednog ovna.
Od poglavice, jednog starca koji je veoma dobro poznavao taj kraj, Crni
Gusar je dobio dragocena obavetenja o tome, kojim putem treba da ide da bi
stigao u Vera Kruz. Od njega je saznao da du obala nije bilo panskih mesta i
da je bilo lako ui u bogati Meksikanski grad, poto su se panci smatrali
sigurnim od svakog iznenaenja.
Vee su radosno proveli uz Meksalu, vrstu belog vina koje se dobija od
agave.
Sutradan, pre zore, mali odred je napustio selo poto je veoma dobro
iskoristio gostoprimstvo koje su im ponudili ti Indijanci. Crni Gusar je uspeo
da dobije pet snanih konja, andaluzijske rase, koji su obeavali da prevale
veliki put a da se ne umore.
Tek u sedam uvee, oni su mogli opaziti, na sjajnom horizontu, zupaste
bedeme tvrave S. ovani de Luz, koja je tada bila naoruana sa ezdeset
topova i koja se smatrala neosvojivom. Ugledavi je, Crni Gusar je zaustavio
svog konja. Straan bljesak sevnuo je u njegovim oima a crte lica naglo su se
izmenile.
Vidi li je, Jara? upita je on dubokim glasom.
Da, moj gospodaru odgovori mlada Indijanka.
Ti je smatra neosvojivom, zar ne?
 Pria se da je to najjaa tvrava u Meksiku.
Pa ipak, za nekoliko dana mi emo spustiti pansku zastavu koja se viori
na velikoj kuli.
I ja u biti osveena?
Da, Jara.
A ovek koji je ubio moga oca i koji je unitio moje pleme bie mrtav?
Nadam se Jara, samo ako mi ti pomogne.
Stojim ti na raspolaganju, moj gospodaru. eli li moj ivot samo da bi
me osvetio? Uzmi ga.
Ja elim da ga ti sauva, kako bi prisustvovala smrti oveka koji nam je
naneo toliko zla. Napred, prijatelji: moj smrtni neprijatelj spava u senci panske
zastave!
Rekavi to, podbode mamuzama konja i ode velikim galopom, prelazei
plantae kakaa koje su pokrivale ravnice.
U devet uvee, malo pre nego to su se zatvorile kapije, mali odred je
neometano stigao u Vera Kruz.
Ovaj grad je danas jedan od najvanijih i ak jedan od najnaseljenijih u
Meksiku, ali u ono vreme imao je samo polovinu od dvadeset pet hiljada
stanovnika, koliko danas broji. Uprkos tome, ak i 1683. godine bio je smatran
jednom od najboljih i najbogatijih meksikih luka, iako je tada uivao glas
jednog od najnezdravijih gradova u Velikom zalivu i sa veoma estim olujama.
panci su od njega stvorili veliki trgovaki centar u kome su nagomilali
neizmerna bogatstva, snabdevi ga vrstim utvrenjima, da bi ga zatitili od
mogueg napada gusara.
Crni Gusar, predvoen Jarom, koja je odlino poznavala taj grad postoje u
njemu ivela vie od dve godine, ode u jednu gostionicu smetenu u blizini
tvrave S. ovani de Luz. Bila je to skromna gostionica, koju su poseivali
mornari i mazgari i u kojoj su se mogli dobiti najgori krevet i mravi ruak za
pet pijastera po osobi. Gazda, jedan debeli Andaluanin, koji mora da je
mnogo voleo jako pansko vino, sudei po ruiastoj boji njegovog nosa,
nanjuivi u pridolicama dobre muterije, stavi im na raspolaganje dve jedine
sobe i svoju kuhinju.
Mnogo smo gladni ree Karmo, koji je vrio dunost dvorskog
upravitelja. Traimo od tebe odlian ruak i pre svega ukusno vino. Don
Guzman de Soto, moj gazda, je ovek koji ne tedi pijastre, ali takoe ume da
odsee ui ako nije usluen kako treba.
Vae visoanstvo se nee poaliti na mene odgovori Andaluanin,
ponizno se klanjajui.
Ah... Zaboravio sam jednu stvar ree Karmo, izigravajui vanu
linost.
ta eli vae visoanstvo?
Moje visoanstvo eli da te pita za jedno obavetenje.
Paljivo vas sluam.
Hteo sam da te pitam kako je prijatelj mog gospodara, vojvoda Van
Guld. Odavno ga nismo videli.
Zdravlje ga odlino slui, Visoanstvo.
Da li je stalno u Vera Kruz?
Uvek, visoanstvo.
A gde stanuje?
Kod guvernera.
Hvala, prijatelju: donesi nam ruak i pre svega dobre boce vina.
Kseres i Alikante autentini, Visoanstvo.
Karmo ga otpusti uzvienim gestom i pridrui se Crnom Gusaru koji je
ivo razgovarao sa Jarom u jednoj od dve sobe koje im je gostioniar stavio na
raspolaganje.
Flamanac je ovde, kapetane ree mu. To mi je ovog trenutka priznao
gostioniar.
Bljesak mrnje zasija u oima plemia od Ventimilje.
 Ovde je taj Van Guld!
Da, kapetane.
Onda e me ti Jara odvesti kod markize Bermejo.
Jo ove veeri?
Moda e sutra gusari biti ovde.
A ako ove noi vojvoda ne ode kod markize? ree Jara.
Ii u u njegovu palatu da ga napadnem i tamo u ga ubiti.
To je nemogu poduhvat, kapetane ree Karmo.
Zato to kae?
Gostioniar mi je rekao da je vojvoda guvernerov gost.
Kako mislite da uete u dvorac koga e uvati mnogobrojni straari?
Tako je, Karmo ree Gusar. Meutim, treba da ga pronaem pre nego
to gusari stignu ovde.
Moda su nai drugovi jo daleko, kapetane.
Ali ja ne mogu da ostanem besposlen sada kada se nalazim ovde, u gradu
u kome je moj smrtni neprijatelj.
Ne kaem vam da ostanete ovde kapetane, poto to elite ii emo da
popijemo jednu bocu vina kod markize Bermejo. Pretpostavljam da ima
podrum, bolje snabdeven od podruma pisara iz Marakaiba.
Moda ree Crni Gusar. Ii emo da je naemo. U tom trenutku, u
sobu ue gostioniar, u pratnji dva mlada crnca, koji su nosili korpe pune jela i
boca vina. Sve to stavie na jedan ve postavljen stol, zatim se na Karmoov
znak povukoe, zatvarajui vrata. Oko deset uvee, Crni Gusar ustade,
govorei:
Kucnuo je as osvete: hajdemo.
On na iskap isprazni poslednju au vina, opasa ma, obavi se irokim
ogrtaem, ukraenim trakama i otvori vrata. Svi ostali ustadoe.
 Da li treba da ponesemo sa sobom i puke? upita Karmo.
Bie dovoljni vai pitolji i navaje odgovori Gusar. Kada bi nas videli
naoruane panci bi mogli neto da posumnjaju.
Navaje e posluiti da oderu kou vojvodi ako kojim sluajem izbegne
va ma ree Van Stiler.
Upozorili su gostioniara da e se vratiti veoma kasno, jer treba da posete
mnogo prijatelja a zatim izaoe predvoeni mladom Indijankom.
Ulice su bile mrane i skoro puste, poto su panci u to doba imali obiaj
da se rano povuku u svoje kue. Jedino su se na ponekoj terasi videle osobe
koje su uivale u sveini noi. Jara je bez oklevanja ila pored Crnog Gusara.
Iako ve nekoliko godina nije boravila u Veri Kruz, jo uvek je odlino
poznavala taj grad.
Da li emo morati mnogo da hodamo? upitao je Gusar.
Ne vie od etvrt sata odgovorila je devojka.
Da li emo ga nai kod markize?
ta kae tvoje srce, moj gospodaru?
Da u ja ove noi videti ubicu moje brae odgovori Crni Gusar.
A ja unititelja moga plemena ree Jara.
Nadajmo se da se naa srca ne varaju.
Tek to su hteli da skrenu za ugao jedne ulice, kada se Gusar snano sudari
sa jednim ovekom, umotanim u iroki ogrta, koji je dolazio sa suprotne
strane.
Tonnerre de Dieu! uzviknu nepoznati, skoivi unazad i zauzimajui
odbrambeni stav.
Pa to je Francuz! povika Gusar.
Nepoznati je, uvi taj glas otvorio ogrta, zatim se priblii Crnom Gusaru,
paljivo ga posmatrajui.
Plemi od Ventimilje! uzviknu on. Kakva neoekivana srea...
 Ko si ti? upita Gusar, stavljajui desnu ruku na drku od maa.
Ja sam Gramonov ovek.
Kako to da se nalazi ovde? upita ga Crni Gusar, zaueno.
Poao sam da vas traim, plemiu.
Znao si da sam ovde?
Gramon se tome nadao. I ta treba da mi kae?
Doao sam da vas upozorim da su se gusari ve iskrcali na dve lege od
grada.
Ve su ovde!...
Da, plemiu. Nae voe su elele da ubrzaju poduhvat iz straha da panci
neto ne nanjue.
I kada e napasti grad?
Sutra u zoru.
Kada si stigao ovde?
Pre tri sata odgovori Francuz.
Da li se moja Munja pridruila eskadri?
Da, plemiu i iskrcala je dobar deo svoje posade.
Mora li da se vrati kod Gramona?
Odmah, plemiu.
Onda e mu rei da su panci mirni i da za sada nita ne sumnjaju.
Nita vie?
Dodae i to da u ja ove noi iznenaditi Van Gulda i da u ga verovatno
ubiti. Zbogom: sutra, kada vi budete uli u grad, ja u vas predvoditi.
Laku no i mnogo sree, plemiu odgovori Francuz, brzo se udaljujui.
Mali odred krenu jednom uliicom koja je vijugala izmeu visokih zidova,
koji su okruivali vrtove. Kroz palme su se videle masivne zgrade, verovatno
velike palate. Jara pree pedeset ili ezdeset metara, zatim naglo zastade ispred
jedne gvozdene kapije.
Gledaj, moj gospodaru ree. Moda je ovek koga mi toliko mrzimo i
koga e ti ubiti, ovde?
Gusar je jurnuo prema kapiji. Iza nje se pruao prostrani vrt sa divnim
palmama i cvetnim alejama, na kraju vrta nazirala se jedna velika palata, koju
je nadvisivala kvadratna kula. Dva prozora u prizemlju te palate, bila su
osvetljena. Svetlost se probijala kroz sputene aluzine, obasjavajui aleje, koje
su se pruale ispred kue.
Moda je tamo? upita se Crni Gusar.
Moda, moj gospodaru.
Ako ga naem imau njegovu krv, Jara. Moko, Karmo, Van Stileru,
pomozite nam.
Crnac, koji je bio najvii od svih i najokretniji, pope se na kapiju, zatim
prui jednu ruku Crnom Gusaru i podie ga bez vidljivog napora, sputajui ga
sa suprotne strane. Ostali su izveli isti manevar, bez tekoa. Kada su se svi
nali okupljeni pod mranom senkom palmi, Gusar isue svoj ma, govorei
svojim ljudima:
Napred i tiina!
Pred gusarima se pruala veoma iroka staza, oiviena sa dva reda palmi i
alejama sa cveem, koje je irilo prijatan miris. Crni Gusar, poto je nekoliko
trenutaka paljivo oslukivao, ohrabren dubokom tiinom koja je vladala u
vrtu, prekidanom jedino ponekim zrikavcem, krenu odluno stazom, gledajui
neprestano u dva osvetljena prozora. Oslobodio se prostranog ogrtaa
ukraenog trakama, prebacivi ga na levu ruku, dok je u desnoj drao ma.
Karmo i njegovi drugovi otvorili su dugake navaje i drali su uperene pitolje,
koje su nosili o pojasu. Svi su hodali paljivo, da ne bi zakripao ljunak ili
suvo lie. Stigavi do kraja staze, Crni Gusar se zaustavi na trenutak, gledajui
levo i desno.
Vidite li nekoga? upita on svoje ljude.
Nikoga odgovorie svi.
 Moko, ti e se pobrinuti za Jaru.
ta treba da radim, gazda?
Da je prebaci preko prozora kada ja budem uao.
A mi, kapetane? upita Karmo.
Vi ete, im ja budem unutra, da se postavite na strau ispred vrata kako
niko ne bi doao da me uznemirava.
Ovaj put za Van Gulda je svreno promrmlja Karmo, najeivi se.
Kapetan e ga dobro probosti.
Crni Gusar je preao mali trg koji se nalazio naspram palate i pribliio se
jednom od dva osvetljena prozora. Radosni i u isto vreme pretei znak,
upozorio je gusare da se ovek koga toliko vremena trae, nalazi tamo unutra.
Da li si ga video? upita Jara, priguenim glasom.
Da. Gledaj! uzviknu Gusar, podiui je do visine prozora.
U jednoj divnoj i bogato nametenoj sobi, sa velikim Venecijanskim
ogledalima i lepim zastorima, sedele su dve osobe, za dobro postavljenim
stolom. Ispred jednog masivnog, srebrnog svenjaka koji je nosio dvanaest
svea, u punom sjaju i udobno zavaljen u fotelji od obraenog bambusa, sedeo
je ovek pedesetih godina. Bio je visokog rasta i krupan, sa dugom, ve skoro
sasvim sedom bradom, veoma crnim i jo uvek vatrenim oima i smelim,
pomalo tvrdim crtama lica. Uprkos godinama, videlo se da je krepak i snaan
kao ovek od etrdeset a moda jo i manje godina i da jo nije izgubio nita
od mladalake ivahnosti. Vreme je naboralo elo i izbelelo kosu i bradu, ali
jo nije savilo tu snanu telesnu energiju.
U prvi mah, izgledao je kao panac, poto je nosio bogati kastiljanski
kostim od svile, sa irokim ljubiastim prugama i sa crnom petljom oko nogu,
meutim, izdavao ga je irok vezeni pojas, koji su u to doba upotrebljavali
Flamanci.
Pored njega je sedela veoma lepa ena tridesetih godina, guste crne kose,
bademastih oiju i lagano preplanule koe, verovatno neka Andaluanka ili
Seviljanka.
 Oboje su mirno razgovarali, pijuckajui neki liker boje ilibara, koji se
nalazio u jednom kristalnom peharu.
Poznaje li onu enu, Jara? upita Gusar isprekidanim glasom.
Da, to je markiza Bermejo.
A onog drugog, da li ga poznaje?
To je ovek koji je unitio moje pleme.
I koji je ubio moju brau ree Gusar.
Onda osveti mene i tebe ree devojka.
Evo me!...
Ostavi devojku, podie naglo aluzije i jednim tigrovim skokom, skoi
najpre na prozor, zatim u sobu, viui na sav glas:
Najzad sam te naao, vojvodo!
Ma, koji je stezao u ruci, ispruio se izmeu starca i markize, svetlucajui
neprijateljski, pri ivahnoj svetlosti svee.
Vojvoda, videvi da se pojavljuje Crni Gusar, kriknuo je iznenaeno i
preplaeno u isto vreme, zatim se brzim pokretom primae stolici na kojoj se
nalazio njegov ma.
Vi! uzviknuo je, probledevi kao krpa.
Poznajete li me, vojvodo? upita Crni Gusar, divljim tonom.
ta ovo znai, gospodine? upita ona prezrivo.
Ko ste vi to se usuujete da uete sa isukanim maem u kuu markize
Bermejo?... Mislite li moda da nemam dovoljno slugu, da im naredim da vas
izbace kroz prozor?... Izlazite!
Plemi od Ventimilje i Rokabrune navikao je da izlazi na vrata a ne kroz
prozor, gospoo, pa makar morao da proem kroz etu od sto ljudi odgovori
ponosno Gusar.
Plemi od Ventimilje!... Crni Gusar! promrmlja markiza, najeivi se.
 Karmo, prijatelji, ovamo! povika gusar. Njegova tri mornara i Jara
upadoe u sobu. Karmo i Van Stiler odmah su jurnuli prema vratima da bi
spreili vojvodu da pobegne i sluge da uu. Mlada Indijanka se, naprotiv,
pribliila starom flamancu, govorei mu drhtavim glasom:
Da li me se sea, vojvodo... Priguen krik ote se sa Vanguldovih usana.
Jara!...
Da, ona Jara koja se zaklela da e jednoga dana osvetiti unitenje svoga
plemena.
Zato si ti dola ovde? upita vojvoda, loe prikrivajui bes.
Dola sam da te vidim kako umire.
A ko e me ubiti? upita starac, kome se malo po malo ponovo vraala
hrabrost.
Ja odgovori Crni Gusar, diui ma. Pripremite se da umrete vojvodo,
jer neu imati milosti. Ove noi seni moje brae napustile su morske dubine da
bi prisustvovale vaoj smrti. Branite se jer u vas ja ubiti.
Ironian smeak zatitra na vojvodinim usnama. Spremao se da zapone
borbu kada podiui ma, upita:
A ako ja vas ubijem?
Hoete rei?
Vai ljudi bi me posle ubili.
Moji ljudi su ve dobili nareenje da se ne meaju u naa posla. Ja sam
plemi, gospodine.
Onda se pazite: ja sam prvi ma Flandrije.
A ja sam najbolji u Pijemontu, vojvodo.
Onda, evo vam!...
Vojvoda se baci na Gusara brzinom, koja se nikada ne bi mogla zamisliti u
oveka ve zalog u godine, nadajui se da ga iznenadi.
Gospodar od Ventimilje je meutim jednim munjevitim pokretom podigao
levu ruku, zatienu ogrtaem, primivi udarac maa meu njegove nabore.
To nije poteno, vojvodo ree.
Ja svetim moju ker zaurla starac stranim glasom.
A ja moju brau koju si ti ubio! povika Crni Gusar. Moko, pomeri stol!
Crnac je spremno posluao, ostavljajui tako protivnicima dovoljno
prostora da bi mogli slobodno da se napadaju.
Evo ti, izdajico! povika gusar, ispruivi ma.
Evo i tebi! odgovori vojvoda.
 UDARCI MAA I PUCNJI IZ PUKE
Ta dva smela oveka, kod kojih je mrnja bila podjednaka, estoko su se
napadali, reeni da se bore bez milosti. Obojica hrabri i strunjaci u tekoj
vetini maevanja, morali su dugo da izdre, pre nego to se otrice njihovih
maeva ne napiju krvlju jednog ili drugog.
Gusar je posle prvih udaraca postao oprezan. Shvatio je da ima posla sa
neustraivim maevalcem, koji nije uzmicao pred njegovim maem i zato je
obuzdao svoje estoke napade, smirivi nerve.
Vojvoda, iako vie nije bio mlad, sjajno se borio, veto odbijajui
munjevite udarce svog neprijatelja i udarajui kad god bi mu se ukazala prilika.
Svi su utali: markiza, naslonjena na jednu stolicu, paljivo je pratila
pokrete dvojice neprijatelja. Gusari, oslonjeni na vrata, ali sa navajama u ruci,
nisu skidali oi sa svog kapetana. Jedino je Jara izgledala veoma uzbuena.
uurena u jednom uglu sobe, uporno je gledala Crnog Gusara, suznim
oima. Jedna devojka drhtala je zbog svog osvetnika i zatitnika i trgla bi se
svaki put kada bi ga videla da odbrani udarac ili da napravi korak napred.
Vojvoda je poinjao da gubi strpljenje i da se umara. Obilan hladan znoj
vlaio mu je elo a njegovo disanje postajalo je sve tee. Gusar je, naprotiv,
izgledao kao da je tek poeo borbu. Nijedna kapljica znoja i nijedan znak
umora, tavie, izgledalo je da je njegova okretnost postajala svakog trenutka
sve vea. U jednom momentu, vojvoda pritisnut izbliza i zasut udarcima,
napravi prvi korak unazad.
Naglo zamahnuvi, Crni Gusar se sagnuo skoro do poda, pomaknuvi
istovremeno levu nogu. Bio je to takozvani kartoo udarac, jedan od
najopasnijih udaraca italijanske kole.
Vojvoda, koji je moda poznavao taj udarac, stigao je na vreme da ga
izbegne, odskoivi unazad. Udarac je bio odbijen, meutim, vojvoda je
izgubio jo dva koraka i nalazio se tik uza zid.
Jo malo pa e ga kapetan prikovati za zid promrmlja Karmo.
Vojvoda je meutim, primetivi da je ve stigao do kraja sale, skrenuo je u
stranu, uzmiui koso prema jednom uglu. Da li je hteo za nekoliko minuta da
odloi trenutak kada e se nai pritenjen uza zid ili je imao neku tajnu
nameru?
Karmo, videi ga kako uzima taj pravac, namrtio je elo i paljivo gledao
u taj ugao, ne opazivi nita to bi moglo da potvrdi sumnju koja mu se rodila
u glavi.
ta li smera taj stari lisac? upita se. Ovo kretanje ukoso nimalo mi se
ne dopada. Otvorimo oi i budimo spremni.
Moj si! povika odjednom plemi od Ventimilje, pribliujui se jednim
drugim korakom. Ubico moje brae, najzad sam te uhvatio.
Vojvoda se naao u uglu i naslonio se na zid. Karmo koji ga nije gubio iz
vida, sumnjajui stalno u neko iznenaenje, ugleda kako vojvoda klizi rukom
du tapeta kao da neto trai.
Pazite kapetane! povika on.
Tek to je Karmo izgovorio te rei, jedan deo zida se otvori iza Vojvode.
Izdajice! zaurla Crni Gusar, zamahnuvi maem da ga udari.
Meutim, bilo je suvie kasno. Vojvoda se bacio unazad i tajna vrata su se
naglo zatvorila za njim, uz veliku buku. Strahovit krik, krik ranjene zveri ote se
iz Gusarovih grudi.
Opet mi je pobegao! povika on.
Karmo, Van Stiler i Moko skoie prema zidu.
Moko! zaurla Crni Gusar. Razbij mi ova vrata!
Crnac se zaleteo na zid, estinom ovna. Od te ogromne mase zatrese se
itava soba, ali vrata, zatvorena moda iznutra nekim tajanstvenim
mehanizmom ili nekom gvozdenom rezom, ne popustie pod tim estokim
udarcem.
Potraimo oprugu, kapetane! povika Karmo. On poe da klizi prstom
po tapetu i oseti lako ispupenje. Ne obraajui panju na bol udari u njega
pesnicom. Zau se prasak kao da se jedna opruga pokrenula, ali vrata ne
popustie.
 Sto mu gromova! zaurla Gusar. Vrata su zakljuana iznutra?
Ovamo Moko! ree Van Stiler.
Dinovski crnac i Van Stiler navalie na zid, gurajui strahovitom snagom.
Uzaludan napor!... Vrata ne popustie.
Ovde ima gvoa, kapetane ree Van Stiler.
Dajte sekiru!... Potraite jednu sekiru! viknu Crni Gusar.
Suvie kasno, gospodine ree Karmo maivi se za pitolj.
U vrtu se zau njima dobro poznat glas, kako vie:
Tamo su unutra!... Pobijte ih kao besne pse!... To su gusari!...
Do avola povika Crni Gusar. Markiza!...
On se okrete bacivi brz pogled po sobi. Markiza Bermejo, iskoristivi
pometnju, pobegla je i verovatno probudila poslugu.
Kapetane ree Karmo. Mislim da je trenutak da ostavimo na miru
vojvodu i da mislimo na nau kou.
Jo nije zavrio tu reenicu kada kod jednog prozora, odjeknu eksplozija,
ugasivi odjednom svee. Jedno tane, loe usmereno, fijuknu pokraj gusarovih
uiju.
Na prozore! povika Karmo. Zatvorimo kapke. Videvi jednog oveka,
koji je pokuavao da se popne na prozor, brzo napuni pitolj i opali. Zau se
bolni krik.
Jedan manje! povika Karmo, zatvarajui brzo kapke.
U meuvremenu, Moko je zatvorio one na drugom prozoru, izbegavi
udarac alabarde, koji je hteo da mu zada jedan crnac, koji se ve popeo na
prozor. Napada je, meutim skupo platio svoju hrabrost, poto mu je Moko
zadao takav udarac da se otkotrljao u vrt, polu mrtav.
Zabarikadirajte sada vrata! povika Gusar, koji je po stoti put
bezuspeno pokuavao da otvori tajni prolaz.
Tri gusara, ne gubei vreme, odgurae prema vratima stol, zatim dva teka
ormara i jednu veoma masivnu sofu. Tek to su zavrili, zaue da neko buno
udara o jedna vrata.
Otvorite! povika markiza, preteim glasom. Otvorite ili u odmah
pozvati vojnike!...
Zaboga! povika Karmo. Gospoa je pobesnela.
Hoete li se predati ili ne, plemiu od Ventimilje?
Da, gospoo markizo odgovori Crni Gusar.
Sto mu gromova! uzviknu Karmo, gledajui kapetana zaueno.
Onda otvorite vrata i predajte oruje nastavi markiza.
Moji ljudi ve izvravaju vae nareenje. Zatim okreui se trojici gusara,
ree im tihim glasom:
im se markiza pojavi uhvatite je i dovedite ovde unutra, bie nam
dragoceni talac.
A sluge? upita Karmo.
Ja i Moko emo se suoiti sa njima i videemo da li e umeti da nam se
odupru. Ja verujem da e biti dovoljno samo nae prisustvo da ih rastera.
Gospodine, ja mogu sam da uhvatim markizu ree Karmo. Van Stiler
moe da pomogne vama.
Dobro, pomerite barikadu i budite spremni da skoite napred.
Moj gospodaru ree Jara, pribliivi se Gusaru. Ti tri u susret smrti.
Ne boj se, dobra moja devojko.
Imaju puke.
A ja svoj ma: precizniji je od metaka, Jara. Povuci se u jedan ugao da te
ne bi pogodio neki hitac.
Dok se mlada Indijanka nerado povlaila iza jednog velikog sanduka,
Moko, Karmo i Van Stiler pomicali su nametaj, koji je stavljen ispred jednih
od dvoja vrata, trudei se da ga ne pomaknu suvie, kako bi prema potrebi jo
mogao da poslui kao barikada.
 Da li ste zavrili? upita Gusar uzevi ma u desnu ruku a pitolj u levu.
Gotovo je odgovori Karmo, vukui ili bolje rei oborivi stol.
Da li ste spremni?
Spremni smo odgovorie dvojica gusara, maivi se za svoje oruje.
Jedan trenutak ree Moko.
Snanim potezom odvalio je jednu drvenu preagu od stola, veoma
masivnu i veliku koja je postala, strano oruje u rukama ovog atlete.
Evo jedne toljage za mene ree Moko. Posluie mi da oistim teren od
neprijatelja.
Otvorite naredi Crni Gusar.
Karmo je bio spreman da poslua. im su se vrata otvorila, pojavi se
markiza, drei u desnoj ruci pitolj a u levoj srebrni svenjak. Iza nje, pojavi
se osam ili devet slugu, uglavnom meleza, od kojih su neki bili naoruani
pukama a neki alabardama i maevima. Karmo se munjevitim skokom bacio
na markizu. Za nekoliko sekundi istrgnu joj pitolj, podie je snanim rukama i
odnese u sobu. Crni Gusar, Van Stiler i Moko jurnuli su na sluge, zapanjene
tolikom smelou, urlajui na sav glas:
Predajte se ili emo vas ubiti!
Moko podie preagu i svom snagom udari meu te ljude, razbijajui im
puke, alabarde i maeve, dok su Hamburanin i Crni Gusar pucali iz pitolja.
To je bilo i suvie za hrabrost tih slugu. Prestraeni iznenadnom pojavom
dinovskog crnca i uplaeni od ta dva pucnja, napustie svoju gospodaricu i
oajniki pobegoe uz stepenice, bacajui oruje.
Zaustavite se! povika Gusar, videvi Hamburanina i crnca kako jure
prema stepenicama. Zatvorite vrata i zabarikadirajte ih! Ve imamo taoca koji
nam je potreban.
Vrativi se u sobu, ugleda bledu i uzdrhtalu markizu, naslonjenu na jednu
fotelju. Crni Gusar vrati ma u korice i galantno skide eir, govorei joj:
Oprostite gospoo to smo vas ovako nasamarili, ali to je bilo potrebno
za na spas. Stoga se umirite i prestanite da drhtite: plemi od Ventimilje je
dobar.
Jedan panski plemi ne bi postupio kao vi! povika markiza, crvena od
besa.
Dozvolite mi da posumnjam u to, gospoo odgovori Crni Gusar.
I ta sada mislite da radite sa mnom? Da mi nametnete veliki otkup?
Govorite: markiza Bermejo je dovoljno bogata da bi platila ak i plemia od
Ventimilje.
Dajte vae zlato svojim slugama a ne meni odgovori ponosno Crni
Gusar. Ja sam naredio da vas uhvate kako bih se odbranio od panskih trupa,
koje e moda uskoro doi da nas napadnu.
I zar Crni Gusar koristi jednu enu kao tit, da bi se odbranio od
neprijateljskih udaraca? Mislila sam da ste hrabriji.
Na tu krvniku i nezasluenu uvredu, straan bljesak sevnu u oima
hrabrog plemia, ali se odmah ugasi.
Gospodar od Ventimilje se titi svojim maem, gospoo odgovori.
Uskoro u vam to pokazati.
Da, kada vas budem videla kako kapitulirate pred guvernerovom
straom odgovori ironino markiza.
Ja! Naprotiv, guverner e biti taj koga ete videti da kapitulira.
ta ste hteli time da kaete?
Da neemo biti mi ti koji e se predati, ve itav grad.
A ijom zaslugom? upita markiza, probledevi.
Gusara sa Tortue.
Ako mislite da me zaplaite, varate se.
Gusari su ve na vratima Vera Kruz, gospoo.
To je nemogue.
To vam kae plemi, koji nikada nije lagao.
 Ali u gradu je tri hiljade vojnika.
Kakve to ima veze?
I ostalih esnaest hiljada u Meksiku. I oni e stii suvie kasno,
gospoo.
A tvrave imaju mnogo topova.
Koje emo mi zauzeti.
A uena!...
Plemi od Ventimilje ne ratuje sa enama, niti udi za novcem. Zbogom
gospoo.
Markiza je ostala zapanjena tom neoekivanom plemenitou. Brzim
pokretom, skide sa jednog prsta zlatan prsten sa divnim smaragdom od velike
vrednosti i prui ga Crnom Gusaru, ljubazno mu govorei:
Zadrite ga kao uspomenu na na susret. Nikada neu zaboraviti plemia,
kome dugujem slobodu a moda i ivot.
Hvala odgovori Crni Gusar, navlaei prsten na jedan prst. Zbogom,
gospoo.
Karmo je otvorio prozor. Gusar se popeo na njega i skoio u vrt, dok je
markiza vikala svojim slugama:
Neka niko ne puca!
Karmo, Jara i ostala dvojica, ili su za Gusarom. etiri gusara i mlada
Indijanka jurnuli su prema stazi da bi to pre stigli do kapije. Ve su preli
skoro celu stazu, kada odjednom ugledae nekoliko ljudi kako silaze sa zida
ograde.
Karmo povika:
Vojnici!... Suvie kasno!...
Skoro u istom trenutku odjeknue nekoliko pucnjeva, za kojima usledi
bolni krik. Crni Gusar, koji je samo udom izbegao pucanj, okrete se da vidi
ko je bio pogoen. Sa usana mu se ote bolni krik:
 Jadna moja Jara!
Mlada Indijanka je pala na zemlju, prekrivi lice sa obe ruke.
Jara! povika Crni Gusar trei prema njoj, dok su Karmo, Moko i Van
Stiler besno nasrtali na vojnike, pucajui iz pitolja.
Jadna ki uma ve je bila u agoniji. Jedan kurum joj je proao kroz grudi
i krv je obilno tekla, obojivi u crveno njen mali plavi prsluk. Crni Gusar je
uze u naruje i trei je ponese prema palati. Uz put nalete na markizu, za
kojom su ile sluge, nosei u ruci baklje.
Plemiu! povika panjolka, izmenjenim glasom. Bog je svedok da vas
ja nisam izdala, kunem vam se.
Verujem vam gospoo odgovori Gusar.
Da li su je ubili?
Crni Gusar se, umesto da odgovori, sagnuo nad mladom Indijankom. Jara
je otvorila oi i netremice gledala u njega, ali te oi su postepeno gubile svoj
sjaj. Smrt se brzo pribliavala.
Jadna moja Jara! povika Crni Gusar isprekidanim glasom.
Devojka pomaknu usne, zatim uz krajnji napor, proaputa:
Osveti... moje... pleme...
Kunem ti se da hou, Jara...
Volim te... uzdahnu Jara. Vo...
Nije mogla da zavri re, izdahnula je. Gusar je ustao, bled kao krpa.
Ja sam koban za sve ree on dubokim glasom. Pobrinite se za ovu
devojku, markizo.
Obeavam vam to, plemiu.
Crni Gusar pokupi svoj ma, zastade za trenutak nepomian, zatim se kao
tigar baci prema jednom uglu bate, gde se ulo zveckanje elika.
Hajdemo da je osvetimo! povika.
 Skoro u istom trenutku jedan topovski plotun odjeknuo je potmulo na
nasipima oko tvrave S. ovani de Luz. panci su osuli paljbu na prve
eskadre gusara koje su juriale u napad na Vera Kruz.
 NAPAD NA VERA KRUZ
Gusari sa Tortue, reeni vie nego ikada da osvoje taj veliki i veoma bogati
meksiki grad, zaista su imali mnogo sree jer su uspeli da se priblie obalama
a da ih panci, koji su bili stalno na strai, nisu opazili. Da bi bolje zavarali
neprijatelja, gusari su iskoristili jednu srenu okolnost.
Poto su saznali da su u Vera Kruzu oekivali dva ratna broda koja su
dolazila iz S. Dominga, gusari su zaustavili glavninu svoje flote na puini i
samo sa dva broda, na koja su ukrcali najodlunije borce, smelo krenuli u
luku, razvivi veliku pansku zastavu.
Ratno lukavstvo je uspelo iznad svakog oekivanja. Stanovnici, uvereni da
su to dva oekivana ratna broda, nisu se uopte pobrinuli da provere to, a jo
manje vlasti u luci. Dva gusarska broda su se u sumrak usidrila pri kraju luke,
van domaaja tvrave, kako bi u sluaju opasnosti mogli brzo da se domognu
puine. Kada se spustila no, Loren, Gramon i Van Horn naredili su da se u
vodu spuste amci i da zapone iskrcavanje.
Jedan odred izabranih ljudi, koji su se malo ranije iskrcali, ve je iznenadio
i ubio obalske straare, spreivi na taj nain da stanovnici i guverner budu
obaveteni o velikoj opasnosti koja se nadvila nad usnulim gradom.
Iskrcavi se, gusari su, podeljeni u tri kolone, tiho zali u ume koje su u to
vreme opasivale grad, predvoeni sa nekoliko zarobljenih robova. Meutim,
poto je grad bio zatien bedemima koji su ga titili sa kopnene strane,
zajedno sa tvravom naoruanom sa dvanaest topova velikog kalibra, videe
da su prinueni da saekaju otvaranje kapija, poto nisu imali merdevine da se
popnu na zid. Loren, Gramon i Van Horn, poto su naredili svojim ljudima da
se sakriju u vrtove koji su opasivali grad, sakupili su se da odlue ta da rade,
pre nego to preu zidine.
Preostaje nam samo jedna stvar ree prvi Gramon, koji je, poto je
pripadao regularnoj francuskoj vojsci, uivao izvesno potovanje kod svojih
prijatelja. Pre svega, napaemo tvravu, koja dominira gradom sa kopnene
strane.
Tei poduhvat ree Van Horn.
 Ali ne i nemogu ree Loren, za koga nijedan poduhvat nije bio
nepromiljen.
Ima dvanaest velikih topova na nasipu oko utvrenja. Primeti Van
Horn dok mi nemamo ak ni jednu kolubrinu.
Nae sablje e pobediti bombe.
A nae granate e udaljiti branioce dodade Gramon. Nai ljudi su
dobro snabdeveni njima.
Hoete li meni da poverite poduhvat? ree Loren. Pre nego to svane
zora, uveravam vas da e tvrava pasti u moje ruke.
A stanovnici, upozoreni plotunima, pripremie se za odbranu primeti
Van Horn.
Evo gde se ti vara odgovori Loren. Srea, koja nas je posluila
sino, nee nas ni sada napustiti.
A zato, Lorene? upita Gramon.
Saznao sam od robova koji su nas vodili, da panci danas slave ne znam
koga sveca. Vi znate da oni za vreme svojih religioznih praznika pucaju iz
topova.
To je tano odgovori Gramon.
I stoga je mogue da se prevare u vezi pravog znaenja pucnjave. Dajte
mi tri stotine odlunih ljudi i ja u vam zauzeti tvravu.
A mi? upita Van Horn.
Upaete u grad im se otvore kapije.
Dobro ree Gramon, posle kraeg oklevanja. Tvrava nam je
neophodna da nas ne bi prignjeili izmeu zidina grada.
Onda, hajdemo ree Loren. Minuti su dragoceni.
etvrt sata kasnije kolona, sainjena od tri stotine gusara izabranih medu
najsmelijim iz eskadre, u tiini je napustila vrtove, predvoena dvojicom
robova.
 Iznenadiemo garnizon ree Loren gusarima koji su stajali pored njega.
Utvrenje je sa te strane bilo delimino porueno, tako da penjanje nije
bilo teko za te ljude, naviknute da se veru uz jarbole brodova, sa okretnou
veverice.
Sablje u zube i napred zapovedi Loren.
Prvi se uhvati za ispupenja na utvrenju i poe da se penje. Ostali su ga
sledili hvatajui se za grmlje, odupirui se nogama o pukotine i pomaui se
uzajamno. Lanac od ljudi se produavao, vijugajui se, kidajui i ponovo
sastavljajui. Stigoe sreno do vrha utvrenja a da ih panski straari nisu
opazili. Trebalo je meutim da preu bedem tvrave, visok ne manje od deset
metara i savreno gladak. Ta prepreka pokoleba gusare. Teko njima ako ih
panci iznenade na utvrenju! Moda nijedan ne bi izbegao smrt.
Treba se popeti pre nego to svane zora ree Loren a imamo samo
pola sata vremena.
U stvari, prema istoku, mrak je ve lagano poeo da se razreuje. Svetlost
zvezda je bledela i beliasta pruga irila se nebom. Trenutak je bio straan.
Svakog asa, poziv na uzbunu, mogao je razbiti tiinu i okupiti ceo garnizon. U
Lorenovoj glavi sinula je ideja. Video je iza utvrenja jedan plot, koji su
nadvisivale dve motke, visoke moda i vie od visine zida. On posla nekoliko
ljudi da ih podignu i naredi im da ih paljivo prislone uz zupaste bedeme.
Na juri zapovedi.
Gusari!... Straari na kulama, iako nisu mogli da poveruju da su se
pojavili gusari, za koje su mislili da su jo na dalekoj Tortui, skoie i susretoe
se sa prvim gusarima.
Predajte se! povika im Loren.
Vojnici, umesto da posluaju, otrae prema glavnoj zgradi, viui iz sveg
glasa:
Na oruje!... Gusari!
Garnizon iz tvrave, probuen iznenada, sjuri se prema dvoritu da bi
stigao do topova.
 Suvie kasno!... Tri stotine gusara se ve sakupilo, unevi neprestanom
paljbom pometnju meu prve redove panaca.
U meuvremenu, nekoliko gusara je probilo vrata barutane i otkotrljalo
napolje burice, rasporeujui ih oko glavne zgrade u ijoj se unutranjosti jo
uvek nalazio najvei deo garnizona. Sa svih strana uo se povik:
Predajte se ili emo vas dii u vazduh!
Ta strana pretnja izazvala je vei efekat nego pucnjava. panci, znajui na
ta su sve bili spremni ti strani morski vukovi i videi da ne mogu da se
suprotstave napadu, posle kraeg oklevanja spustili su veliku pansku zastavu,
koja se vijorila na najvioj kuli i poloili su oruje poto su prethodno dobili
obeanje da e im biti oproten ivot.
Loren je naredio da se zarobljenici zatvore u skrovita u tvravi,
rasporedio je okolo mnogobrojne straare, zatim naredivi da se topovi usmere
prema gradu, povika:
Najpre jedan pucanj, zatim glavni plotun. To je najava pobede!
Odjeknu jedan plotun, a zatim grunue ostalih jedanaest topova
istovremeno, uz stranu buku, zasipajui kiom topovskih zrna nesreni grad,
jo uvek utonuo u san.
Gramon i Van Horn su oekivali taj signal sa velikim uzbuenjem. Od
osvajanja tvrave zavisila je pobeda ili straan poraz. uvi te plotune skoie
iz bunja u vrtu.
Napred ljudi mora! Vera Kruz je na.
Gusari napustie svoja skrovita i iskoie na ulicu koja je vodila u grad.
Ima ih est stotina, naoruani su pukama, sabljama i pitoljima i spremni su na
sve ak i na napad na stranu tvravu S. ovani de Luz, ako bude potrebno.
Du ulice zaustavljali su seljake koji su ili prema gradu na svojim konjima
i mazgama, natovareni zalihama hrane i stigoe pred kapiju u trenutku kada se
otvarala. Njihov napad je bio tako iznenadan, da strae nisu ni pomislile da
prue otpor. Neki su, meutim, uspeli da pobegnu u grad, viui:
Na oruje!... Gusari!
 Dok su gusari upadali u grad i irili se kao bujica, sa desne strane i iz
pravca vrtova zau se nekoliko pucnjeva, zatim videe vojnike kako, navrat
nanos bee, dok ih prate etvoro ljudi koji su vitlali maevima i navahama.
Gramon, koji je bio na elu prve kolone, pojuri na tu stranu, verujui da ga
napadaju sa boka. Odjednom povika:
Crni Gusar!
Bio je to zaista plemi od Ventimilje koji je za svoj raun zapoeo napad na
grad. Uz pomo svoja tri hrabra oveka, rasterao je vojnike koji su ubili Jaru,
zatim preskoivi opsadni zid, jurnuo je za beguncima elei da im se osveti.
Gramone! povikao je, videi francuskog plemia.
Stiete u pravi as, plemiu povika Gramon. Doite!
Evo me ree Crni Gusar.
Da li je vojvoda mrtav?
Opet je pobegao, dok sam se spremao da ga prikujem za zid svojim
maem, odgovori Gusar, priguenim glasom.
Pronai emo ga. U napad ljudi mora! Crni Gusar je sa nama!
Kod markize Bermejo! viknu Crni Gusar svojim ljudima.
On trkom prelazi kroz grad, probijajui se izmeu graana koji bee i
gusara koji ih gone i etvrt sata kasnije stie pred vrt. Kapija je bila sruena i
nekoliko gusara je ve stiglo pred palatu sa namerom da je opljaka. Preteim
povicima naredili su slugama da otvore zakljuana vrata ali nisu dobili nikakav
odgovor. Verujui da stanovnici hoe da prue otpor, ve su se spremali da
navale na prozore u prizemlju, kada se pojavi Crni Gusar.
Odlazite odatle! povika plemi od Ventimilje, diui ma.
Gusari, iznenaeni tom neoekivanom intervencijom, odustali su.
Kapetane ree jedan od njih. Ta kua je nastanjena pancima.
Ovi panci su moji prijatelji, odlazite brzo ako neete da vas probodem
svojim maem.
Gusari, znajui ga kao oveka od rei i videvi ga u dobroj pratnji,
okretoe se i rasturie se.
Hvala, plemiu ree jedan njemu dobro poznati glas.
Markiza Bermejo pojavila se najednom prozoru gornjeg sprata, zajedno sa
dvojicom sluga, naoruanih pukama.
Otvorite, gospoo ree Crni Gusar, pozdravljajui je maem.
Trenutak kasnije vrata su se otvorila pred Gusarom. Markiza je ve sila i
ekala ga je u istom salonu gde se odigrao dvoboj sa vojvodom.
Grad je izgubljen, zar ne plemiu? ree markiza.
Da, gospoo odgovori Gusar. Rekao sam vam da e se garnizon
predati pred napadom gusara.
Tuni rat, plemiu.
Zatim iz torbice od grimizne kadife, koja joj je visila o boku, ona izvadi
jedan papiri i posle kraeg oklevanja, prui ga Crnom Gusaru, govorei:
Primila sam ga pre dva sata: proitajte ga. Gusar je odmah uzeo to
pisamce. Na njemu je bilo napisano samo nekoliko redova.
Uspeo sam da stignem Eskurijal i da se otisnem na puinu. Izvinite me
kod guvernera, ali hitni razlozi me prisiljavaju da odem u Floridu. Dijego e
vam rei ostalo.
Van Guld
Otputovao! uzviknu Crni Gusar. On mi opet bei!...
Znate gde moete da ga naete ree markiza.
Florida je velika, markizo.
Ali malo je gradova. Ii u sve da ih pretraim kunem vam se, ako ga ne
stignem pre nego to on stigne tamo. Vi poznajete Eskurijal?
Ne znam kakav je to brod, plemiu, ali od Dijega moete dobiti veoma
dragocena obavetenja.
Ko je taj ovek?
 Jedan vojvodin poverenik.
Gde se nalazi?
U tvravi S. ovani de Luz.
Tvrava nije kapitulirala, gospoo.
Znam, ali potraite nain da se domognete tog oveka. On zna mnoge
stvari o vojvodi, koje ni ja sama ne znam i moda e on moi da vam objasni
razlog zbog koga vojvoda putuje za Floridu.
U stvari njegov odlazak u taj daleki kraj mi je neobjanjiv.
Meni takoe, plemiu ree markiza. Ve due vreme mi je govorio o
ovom putu i...
Nastavite, Markizo ree Crni Gusar, videi da okleva.
elela bih da vam ispriam jednu udnu priu, koja vas moe
interesovati.
Mene! uzviknu Gusar, zaueno.
Ve sam vam rekla. To je pria koja e vas interesovati.
Zatim, gledajui ga pravo u oi ree polako:
O Honorati!
 MARKIZA BERMEJO
Crni Gusar se, uvi to ime, sruio na jednu stolicu, prekrivi lice rukama.
Prigueno je jecao. Ostao je tako nekoliko trenutaka, nemoan da izgovori
jednu jedinu re ili da ponovi ime jedne Flamanke, koju je tako beskrajno
voleo i koju je oplakao kao mrtvu.
Odjednom naglo ustade. Bio je bled kao krpa i crte njegovog lica
strahovito su se izmenile. Pogleda nekoliko trenutaka zbunjeno markizu, zatim
uz napor, ree isprekidanim glasom:
elite li da mi slomite srce, gospoo? Zbog ega mi govorite o toj
devojci? Mrtva je i spava u miru u morskim dubinama, pored moje brae.
Moda se varate, plemiu ree markiza.
elite li da mi ulijete nadu da je mlada Flamanka iva? upita Crni
Gusar, pribliujui se grubo markizi, blei nego ikada.
Dijego Sandorf je u to ubeen.
Ko je taj ovek?
Rekla sam vam: vojvodin poverenik.
panac?
Ne, jedan stari Flamanac, koji je doao u Ameriku zajedno sa vojvodom.
I on vam je govorio o Honorati?
Da, plemiu.
Onda vi znate...
Sve, sve... Vaa osveta je bila strana, ali...
utite, markizo ree Gusar i ponovo se srui na stolicu, prekrivi lice
rukama.
Ostade nekoliko minuta utei, zadubljen u mrane misli, zatim trgnuvi se
i ustavi, ree:
Ne, Honorata Van Guld je mrtva.
 Ko vam to garantuje, plemiu? Da li ste videli njen le kako pliva po
vodama zaliva?
Ne, ali one noi kada sam je ostavio u amcu, duvao je jak vetar i
spremao se uragan. I meni su ispriali da je Flamanka pronaena i ja sam se
dugo vremena nadao, verovao glasovima, ali sada... To je jedna od mnogih
legendi zaliva.
Dijego Sandorf me je uverio da je vojvotkinju zaista pronala jedna
panska karavela, koja je kasnije doivela brodolom na obalama Floride.
A meni je ispriao don Pablo de Ribeira, vojvodin upravitelj u Puerto
Limonu, da je amac sa vojvotkinjom naen prema zapadnim obalama Kube.
Kome sada verovati?
Dijegu Sandorfu, plemiu ree markiza. Vi ste moda zaboravili da je
vojvoda otiao za Floridu.
A vi verujete? upita Gusar, pogoen tim recima.
Da je on otiao da pronae svoju ker ree markiza.
Krv jurnu u lice Crnog Gusara i njegova obino veoma bleda koa se
zarumene.
iva! povika on. Honorata iva!... Zar je bog mogao da uini takvo
udo?... Markizo, potreban mi je taj Sandorf. Treba da ga ja ispitam.
Rekla sam vam da je zatvoren u tvravi S. ovani de Luz.
ta da radim?
Zauzmite tu tvravu.
To bi bila ludost koja bi stajala ogromnih rtava. Gusari ne bi toliko
rizikovali.
Dijego Sandorf sigurno nee izii sve do odlaska vaih ljudi i vaih
brodova, plemiu.
Ii u da ga otmem! uzviknu Crni Gusar, kao da je doneo brzu odluku.
Gde? upita markiza, zaueno. US. ovani de Luz.
 panjolka prie pisaem stolu od abonosa, napisa nekoliko redova, zatim
prui papiri Crnom Gusaru, govorei:
Naite nain da ga predate Dijegu Sandorfu. Crni Gusar je uzeo to
pisamce, na kome je markiza napisala sledee rei:
Jedan plemi, moj prijatelj eli da razgovara sa vama. On e ekati noas
ispod poslednje istone kule, od ponoi do zore.
Doite obavezno na sastanak.
Ines de Bermejo
Hvala, markizo ree Gusar ali vi se izlaete opasnosti da se
kompromitujete. Pomogli ste jednom gusaru.
Ne, ve jednom plemiu ree markiza. Vi niste neprijatelj moje
domovine.
To jest ne bih nikada bio, da me moja tuna sudbina nije bacila pred
vojvodu. Do vienja, gospoo, moda emo se ponovo videti pre nego to
zaplovim za Floridu.
Jo jednu re, plemiu.
Recite, gospoo.
Kad bi Honorata bila iva... ta biste uradili sa vojvodom, njenim ocem?
Crni Gusar je pogleda pravo u oi a zatim ree:
Verujete li vi, gospoo, da su se due moje brae smirile? Kada more
postane svetlucavo, Crveni i Zeleni Gusar, vojvodine rtve, izlaze na povrinu:
oni trae, osvetu. Kada uragan dolazi sa istoka, usred urlika vetra, ja ujem
jedan glas koji dolazi sa obala Flandrije: to je glas mog starijeg brata koga je
vojvoda izdajniki ubio i taj glas takoe trai osvetu.
Poite za mnom, plemiu ree panjolka, koja ga je razumela.
Uvede ga u susednu sobu, bogato nametenu.
Poloena na jednu sofu od zelenog somota, izmeu dva visoka svenjaka i
pokrivena flandrijskim arafom, leala je mlada Indijanka. Njene lepe crte lica
nisu se promenile. Izgledala je kao da spava ili da sanja, poto su joj usne bile
malo otvorene u lagani osmeh. Tanki mlaz krvi, procurio je ispred pokrivaa i
zgruao se na tepihu.
Crni Gusar je tunim pogledom posmatrao to lepo lice, zatim nagnuvi se
nad njom, utisnu joj poslednji poljubac na elo, proaputavi:
Ti e takoe biti osveena, Jara, Crni Gusar e odrati zakletvu.
Zatim istra i stie svoje ljude, kao da je eleo da sakrije od markize
duboko oseanje koje mu je izmenilo lice.
Doite ree grubim glasom Karmou i njegovoj dvojici drugova.
Preoe skoro trei vrt i krenue ulicama grada, uputivi se prema
glavnom trgu.
Uskoro su stigli na glavni trg, gde se nalazio glavni tab gusara. Prostrani
trg bio je prepun zarobljenika, topova, oruja i gomilama robe opljakane sa
bogatih carinskih stovarita.
Dve stotine gusara, naoruanih pukama, zauzeli su trg ispred guvernerove
palate, da bi spreili bilo kakav pokuaj pobune od strane zarobljenika, a
ostalih stotinu, okruili su katedralu, u ijoj su unutranjosti bile zatvorene
najuglednije linosti grada i od kojih su gusari raunali da izvuku visoke
otkupe.
Svakog trenutka stizali su odredi gusara sa novim zarobljenicima ili sa
kolonama crnih robova i meleza, natovarenih dragocenom robom ili hranom,
koju su odmah troili gusari na strai.
Svuda se uo pla ena, vrisak dece, psovke i kletve, ali niko se nije
usudio da se pobuni. Topovi, smeteni ispred palate i burad sa barutom,
postavljena okolo katedrale, obuzdavali su najsmelije ljude i smirivali
najvatrenije zarobljenike.
Gde je Gramon? upita Crni Gusar jednog gusara, koji je sedeo na
buretu baruta, drei u ruci upaljeni fitilj.
U guvernerovoj palati, plemiu odgovori straar.
A Loren?
 Stalno pazi na tvravu.
A Van Horn?
Pazi na garnizon S. ovanija de Luz.
Crni Gusar pree trg i ue u guvernerovu palatu, jednu masivnu graevinu
koja je imala izgled tvrave i koja je uprkos tome kapitulirala prilikom prvog
gusarskog napada, ipak ju je branio mnogobrojni garnizon.
U jednoj dvorani, ve do pola punoj zlatnim i srebrnim polugama i
dragocenim nakitom, plodovima pljake, pronae Francuskog plemia:
Zlato pritie kao reka, plemiu ree Gramon, im je opazio Gusara.
Imamo ga ve u vrednosti od etiri miliona pijastera.
To me veoma malo interesuje odgovori Crni Gusar. Nisam doao ovde
da se divim bogatstvu Vera Kruza.
Znam to ree Gramon, smejui se. tavie, vi biste dali sve ovo blago
samo da imate u rukama onog prokletog vojvodu, zar ne, plemiu?
Moram da odem u S. ovani de Luz.
U tvravu! uzviknu francuski plemi, zaueno:
Da, Gramon.
Na kakvu se ludost spremate?
Nije ludost, moram da odem tamo da bih dobio jedno hitno obavetenje.
Koje se tie vojvode.
Njega i... Honorate.
Flamanke?... Moda je legenda istinita?
Pria se da je iva.
Verujete li u to?
Rei u vam, kada budem govorio sa ovekom koji se nalazi u tvravi S.
ovani de Luz.
Ali pahci su u tvravi.
 Znam.
I ne nameravaju da se predaju, tavie izgleda da imaju nameru da
pozdrave nae brodove topovskim salvama.
Kaem vam da u ja ipak otii u tu tvravu.
Uhvatie vas.
Moda nee.
Imate li neku amajliju?
Obian papiri, koji u uruiti oveku koga elim da ispitam.
A po kome?
Po nekom panskom vojniku.
Gospodin Gramon izie i malo kasnije se vrati vodei jednog mladog
panskog vojnika. Jadni ovek, mislei verovatno da gusari hoe da ga
streljaju, bio je bled kao krpa i gledao je Gramona prestraenim oima.
Evo jednoga koji vam moe posluiti ree Gramon, gurajui ga prema
Crnom Gusaru
Ovaj ga je posmatrao nekoliko trenutaka, zatim stavljajui mu ruku na
rame, ree:
Ja ti poklanjam ne samo slobodu bez otkupa, ve i pet stotina pijastera,
ako mi uini jednu uslugu.
Govorite, gospodine ree panac, ohrabren tim recima.
Ti poznaje markizu Bermejo?
A ko je ne poznaje u Vera Kruzu?
A Dijega Sandorfa?
Poverenika Flamanskog vojvode?
Da.
Poznajem ga, gospodine.
Ti e otii odmah u tvravu S. ovani de Luz i predae gospodinu
Sandorfu ovo pisamce. Rei e mu da mu ga alje markiza Bermejo. Ja u
saekati odgovor u podnoju istonog tornja, sa strane zaliva, zatim e primiti
pet stotina pijastera. Meutim, pazi, jer ako pokua da me izda, mi emo
zauzeti tvravu da bismo te umorili najstranijim mukama.
Vie volim slobodu i pet stotina pijastera, gospodine ree panski
vojnik.
U pono e biti na mestu sastanka ree Crni Gusar.
Obeavam da u biti tamo, gospodine.
Odlazi!
Da li e mi gusari ostaviti slobodan prolaz? Gramon pozva jednog gusara
koji se vratio nosei korpu sa srebrnim polugama.
Hej, prijatelju ree mu. Otprati ovog zarobljenika do naih predstraa.
Rei e Van Hornu da on nosi nareenja plemia od Ventimilje.
Zatim, okreui se prema Crnom Gusaru koji se sprema da izae za
vojnikom, ree.
Budite oprezni, plemiu.
Biu, Gramon.
Nadam se da u vas ponovo videti pre zore.
Ako sudbina nije odredila drugaije.
U tom sluaju mi emo zauzeti tvravu i oslobodiemo vas, ili emo vas
osvetiti.
 USPON NA S. OVANI DE LUZ
Tri sata kasnije, kada su se gusari, umorni od pljakanja, utaborili to su
bolje mogli po bedemima grada i po veim trgovima, jedna mala barka sa
etvoro ljudi odvojila se od obale i zaplovila brzo u mali zaliv.
No je bila veoma mrana. Snaan vetar duvao je sa Velikog zaliva,
valjajui velike talase, koji su se uz dugo huanje razbijali o brodove i
mnogobrojne velike lae.
U tom amcu bili su Crni Gusar i njegova tri hrabra mornara. Prvi je
pokrio lice jednom malom maskom od crne svile i umotao se u iroki ogrta,
takoe crn: njegovi mornari su nosili panske kostime. Svi su imali, maeve o
boku, a u pojasu po par pitolja. Moko je imao i sekiru, strahovito oruje u
njegovim rukama, kojim je rukovao mnogo bolje nego maem, poto nije
poznavao maevanje. Crni Gusar je drao rudo na kormilu, ostala trojica
snano su veslala da bi savladali snagu talasa.
U luci je vladao potpuni mrak, poto nije gorelo nikakvo svetlo na
usidrenim brodovima. Jedino na kraju nasipa, ispod tvrave, treperila je u
intervalima zelena i bela svetlost svetionika. Meutim, s vremena na vreme
jedan bljesak munje za kratko bi osvetlio uzburkano more, zatim bi usledila
daleka grmljavina. Crni Gusar je svaki put kada bi ta bleda svetlost razbila
pomrinu, ivo podizao glavu gledajui impozantnu masu tvrave S. ovani
de Luz, kako se istie visoko sa svojim stranim bedemima i zupastim
kulama.
amac se tada nalazio naspram ua u luku i morao je da se suoi sa
velikim talasima koji su sve jae prodirali izmeu nasipa. Crni Gusar je ustao,
oslobaajui se ogrtaa.
Produite zaveslaje ree on. Pazite na talase. amac se opasno ljuljao
pod neprestanim udarcima talasa, as tonui izmeu njih a as lebdei na
njima. U izvesnim trenucima, trpeo je takve nalete talasa, da je trojici mornara
pretila opasnost da budu izbaeni iz amca. Meutim pod tim snanim
zaveslajima amac je uspeo da proe ue luke, sklanjajui se odmah iza
nasipa. Stigavi do kraja nasipa, pree i poslednji deo puta i stie do ispod
grebena tvrave, tanije u podnoje visoke istone kule.
 Spremite se da pristanete ree Crni Gusar.
amac uplovi u neku vrstu uvale, koja se otvarala ispod kule. Karmo skoi
na grebene drei konopac i vrsto ga priveza na vrh jedne stene. Crni Gusar,
Moko i Van Stiler se iskrcae. U tom trenutku, jedna munja razbi pomrinu,
osvetljavajui luku.
Vojnik! uzviknu Karmo koji se bio uzverao na neku vrstu platforme,
koja se pruala u podnoju kule.
Jedan ovek izae iza stene i krenu prema gusarima.
Da li ste vi osobe koje oekuju u tvravi? upita on.
Da, mi smo odgovori Crni Gusar, istupajui napred. Da li si predao
markizino pismo Dijegu Sandorfu?
Da, gospodine odgovori panski vojnik.
I ta ti je rekao?
Da vam stoji na raspolaganju.
Gde nas oekuje?
Na terasi kule.
Zato nije doao ovde?
Ne bi mogao da napusti tvravu a da se ne primeti njegovo odsustvo i
poto je jedan od komandanata, nije se usudio da to uini.
ta misli, ko smo mi?
panci, prijatelji markize Bermejo.
Da li neto sumnja?
Ne, gospodine, u to sam siguran.
Pazi, ti e dobiti nagradu tek kada se zavri moj razgovor sa Sandorfom.
To ste mi ve rekli, gospodine.
I da te mi neemo ostavljati ni za trenutak. Vojnik ne odgovori.
Kako emo se popeti na kulu? upita Crni Gusar.
 Sandorf je bacio lestve od konopaca.
U redu: popeemo se.
Odjednom je izgledao kao da je neto posumnjao.
A ako ga preseku? upita se.
Priblii se vojniku, koji je ostao malo pozadi kao da se neega plaio.
Da li treba da da neki signal Sandorfu da bi mu oznaio na dolazak?
Da, gospodine.
Pouri da da, zatim e se penjati stepenicama ispred nas.
panac prisloni dva prsta na usta i otro zviznu. Trenutak kasnije na vrhu
kule zau se jedan slian zviduk, koji se izgubi u grmljavini.
ak je i Crni Gusar izgleda ostao impresioniran visinom te dinovske kule.
Moramo da se popenjemo veoma visoko ree.
Zatim, okreui se prema Karmou koji je ispitivao lestvice, kao ovek koji
se u to razume, upita ga:
Jesu li vrste?
Konopci su novi i veoma debeli.
Da li e moi da nas izdre sve?
ak i da nas ima vie. Samo da...
ta hoe da kae, Karmo!
Zaboga! uzviknu ovaj, eui se po glavi. A ta ako ga ona gospoda,
koja se nalaze tamo gore, preseku? Da li ste mislili na to, kapetane?
panac mi se zakleo da nije rekao ko smo.
Eh! uzdate se u njega!...
Drae nas da bi zaradio pijastre koje sam mu obeao.
Hajdemo, kapetane ree Karmo odlunim glasom.
Penji se naredi Crni Gusar vojniku. Ako nas nameste da padnemo,
poi e i ti u ponor.
Sandorf ne zna ko ste vi odgovori vojnik. Pazio sam dobro da mu to
ne kaem, poto mi je jo stalo do ivota.
Uhvati se za konopce i poe da se penje ne pokazujui znake oklevanja.
Crni Gusar je krenuo za njim, zatim su poli Karmo, Van Stiler i poslednji,
crnac.
Uspon nije bio lak. Vetar koji je snano duvao, zanosio je lestvice, tako da
su gusari udarali o zid kule. S vremena na vreme bili su prisiljeni da se
zaustave i odupru nogama o cigle, kako bi savladali nalete vetra. Kako su se
penjali, sa svakim novim korakom, gusare je obuzimala sve vea
uznemirenost. Strah da svakog trenutka mogu da se sunovrate u ponor, snano
se ukorenio u njihova srca. Znali su da su preputeni na milost i nemilost
svojih neprijatelja.
Karmo vrsto stee konopce i pogleda dole. Ponor je zjapio ispod njih,
spreman da ih proguta, crn kao dno nekog bunara. Nije se vie nita videlo.
ulo se jedino huanje talasa, koji su izgleda postali jo vei. Iznad njegove
glave vetar je udno zavijao izmeu zupastih bedema kule.
Napred ree u tom trenutku Crni Gusar. panac, koji se malo odmorio,
nastavi da se penje, hvatajui se vrsto za konopce. Crni Gusar je bio spreman
da ga pridri, bojei se da e ga svakog trenutka uhvatiti vrtoglavica. Video ga
je s vremena rta vreme kako okleva i uo ga da cvokoe zubima.
Napred ponavljao mu je. Imamo jo samo nekoliko metara da
preemo.
Najzad jednim poslednjim naporom, vojnik stie do gornje ivice kule.
Pomozite mi ree on, videi da se pojavljuje jedan ovek.
Ovaj prui ruke i izvue ga na platformu. Crni Gusar, koji nije patio od
vrtoglavice, uhvati se za ivicu najblieg zupca i hitro skoi na kulu, stavljajui
odmah ruku na ma. ovek, koji je pomogao pancu, poao mu je u susret,
govorei mu:
Da li ste vi prijatelj markize Bermejo?
 Da odgovori Crni Gusar, sklanjajui se u kraj da bi ostavio mesta
svojim ljudima koji su ve stigli do ivice. Obojica su se gledali nekoliko
trenutaka, sa izvesnom radoznalou.
Dijego Sandorf, vojvodin poverenik, bio je ovek niskog rasta, veoma
irokih plea i miiavih ruku. Imao je oko pedeset godina. Njegova kosa i
brada bili su prosedi, Crte lica prilino otre a male i sive oi kao u make,
imale su metalni sjaj.
On odmeri Crnog Gusara od glave do pete, podiui jednu lampu da bi ga
bolje osmotrio, zatim ree sa izvesnim neraspoloenjem:
Nije bilo potrebno da skrivate lice maskom, kao to vidite ja svoje
pokazujem.
Predostronost nikada nije suvina ograniio se da odgovori Gusar.
Ko su ovi ljudi? upita Sandorf, pokazujui na Karmoa i ostale.
Moji mornari.
Ah! Vi ste znai pomorski kapetan.
Ja sam prijatelj markize Bermejo odgovori suvo Gusar.
ta elite da saznate od mene?
Jednu stvar od ogromne vanosti.
Stojim vam na slubi, gospodine.
Ja znam da vi neto znate o kerki vojvode Van Gulda, gospoici
Honorati.
Dijego Sandorf ga zaueno pogleda.
Oprostite ree ali ja bih hteo pre toga da znam ko ste vi da se
interesujete za vojvodinu ker.
Za sada sam samo markizin prijatelj, kasnije, na drugom mestu, ne ovde,
rei u vam ko sam.
Kakvi razlozi vas spreavaju da mi to odmah kaete?
Sada vam ih ne mogu izneti ree Gusar odlunim tonom.
 Neka bude. Recite mi onda ta elite da znate.
eleo sam da proverim da li je bila istinita pria da je gospoica
Honorata jo uvek iva.
A sa kojim ciljem?
Imam jedan brod i spremne ljude i mogao bih moda, bolje nego bilo ko
drugi, uspeti da pronaem mladu vojvotkinju.
Onda ste vi vojvodin prijatelj, im se toliko interesujete za njegovu ker.
Crni Gusar ne odgovori. Dijego Sandorf je protumaio to utanje kao
potvrdan odgovor i nastavio:
Onda me sluajte. Ima tome dva meseca, ja sam se po dunosti nalazio u
Havani, kada jednoga dana doe kod mene neki mornar i ree mi da ima da mi
saopti veoma vane vesti. U poetku, sam pomislio da se radi o nekom
poverljivom saoptenju koje se tie gusara sa Tortue, ali umesto toga radilo se
o Honorati Van Guld.
Postoje saznao da sam ja vojvodin poverenik, odluio je da doe da me
potrai kako bi mi saoptio vana obavetenja o mladoj vojvotkinji. Saznadoh,
dakle, od njega kako je oluja koja je nastupila one noi u kojoj je Crni Gusar
ostavio Honoratu samu u amcu da bi se osvetio vojvodi, potedela devojku.
Brod na kome je bio taj mornar, naiao je na mladu vojvotkinju na ezdeset
milja od obale Marakaiba i prihvatio ju je, uprkos razbesnelim talasima. Ta
karavela je plovila za Floridu i tako je povela za sobom Honoratu.
Na nesreu, tada je bio period uragana. Karavela je, stigavi do junih
obala Floride, doivela brodolom nasukavi se na grebene, a posadu su
masakrirali i pojeli divljaci koji su odmah dotrali u velikom broju na mesto
brodoloma. Mornar koji je doao da me poseti, samim udom je izbegao smrt,
poto se sakrio izmeu olupina broda. I mlada vojvotkinja bila je poteena. Ti
divljaci, dirnuti moda njenom lepotom, umesto da je ubiju, pokazali su joj
nesumnjive znake izvanrednog potovanja. Iz svog skrovita, mornar je video
te okrutne ljudodere kako klee pred mladom vojvotkinjom, kao da je ona
bila neko morsko boanstvo, zatim kako je polau na jednu nosiljku ukraenu
perjem i krokodilskim koama i odvode sa sobom.
 Mornar je nekoliko nedelja lutao tom negostoljubivom obalom, sve dok,
naavi jedan naputen amac u pesku, nije mogao da se otisne na puinu, gde
ga je pronaao jedan brod koji je dolazio iz S. Agostina. Eto gospodine, to je
sve to sam saznao.
Crni Gusar ga je sluao u tiini, pognute glave i prekrtenih ruku. Kada je
Dijego Sandorf zavrio, on podie glavu upitavi ga tonom koji je odavao ivu
uznemirenost:
Da li ste poverovali u tu priu?
Da, gospodine. Taj mornar nije imao nikakvog razloga da je izmisli.
A zato vojvoda nije odmah poslao neki brod da je trai?
On se u to vreme nalazio ovde, mogao sam da ga obavestim tek pre
nekoliko dana, tj. odmah posle mog dolaska.
Don Pablo de Ribeira je ipak saznao neto.
Kako poznajete don Pabla? upita Sandorf, zaueno.
Otiao sam da ga posetim pre nekoliko nedelja.
Ja sam ga obavestio ree Flamanac. Verujui da se vojvoda nalazi na
svojim posedima u Puerto Limonu, najpre sam otiao tamo, dok je on u stvari
ve bio otputovao za Vera Kruz!
Rekli su mi da se vojvoda ukrcao preksino za Floridu.
Istina je, gospodine.
Da li e se zaustaviti u nekom mestu, pre nego to stigne tamo?
Mislim da e se zaustaviti u Kardenasu, na ostrvu Kubi, gde ima mnogo
poseda i puno poslova koje treba da obavi.
Vi ste mi rekli da je karavela pretrpela brodolom na junim obalama
Floride.
Da, gospodine odgovori Sandorf.
Na kom mestu?
Mornar nije mogao tano da mi to kae, poto ne poznaje te obale.
 Crni Gusar mu prui ruku, rekavi:
Hvala: ako sutra siete u Vera Kruz, rei u vam svoje ime.
Ali u gradu su gusari.
Sutra ih vie nee biti.
Znam, okreui se prema svojim ljudima ree: hajdemo.
Karmo, koji je ve obiao platformu da bi se uverio da nije bilo sakrivenih
vojnika, sie prvi, zatim iza njega Van Stiler, Crni Gusar i poslednji Moko.
Bili su ve spustili deset ili dvanaest metara, kada Karmo odjednom viknu:
Sto mu gromova! A vojnik?
Zaboravili smo na njega. Ostao je na kuli! ree Van Stiler.
Izdae nas!...
Crni Gusar se zaustavio. Ako vojnik, koji je trebalo da primi obeane
pijastre u podnoju kule, nije krenuo za njima, trebalo se bojati izdaje. Strah da
bi lestvice mogle biti preseene i da bi se mogli sunovratiti u ponor, koji je
huao pod njihovim nogama, sledi im krv u ilama.
Popnimo se ponovo! povika Crni Gusar. Brzo, ako vam je ivot mio.
Gusari grevito stegoe konopce i brzo se popee natrag. Moko, koji je bio
prvi, uhvati ga se najblii zubac. Tek to je bio naslonio ruke, kada zau jedan
glas kako govori:
Jo imamo vremena da ih sruimo u ponor. Crnac se jednim skokom
baci meu zupce i izvue sekiru. Dva oveka su u tom trenutku prelazila
platformu, kreui se tano tamo gde su bile privezane lestvice. Bili su to
panski vojnik i Dijego Sandorf.
Natrag bednici! povika crnac i die sekiru. panac i Sandorf,
iznenaeni tom naglom pojavom, zaustavie se. Taj trenutak je bio dovoljan da
ostavi vremena Crnom Gusaru i njegovoj dvojici mornara da stignu do vrha
kule. Karmo, ugledavi jednu kolubrinu, okrete je, uperi prema platformama
drugih kula i brzo upali jedan fitilj, dok je Crni Gusar juriao prema Dijegu
Sandorfu, sa maem u ruci.
 ta jo hoete? upita ovaj, koji je takoe isukao ma.
Da vam kaem da ste stigli suvie kasno da bi nas oborili u ponor
odgovori Gusar. Ako ste imali tu nameru, trebali ste to da uinite ranije, kada
smo se penjali.
Ko vam je to rekao? upita Sandorf, glumei zauenost.
uo sam vas, gospodine Sandorfe, kada ste govorili vojniku: imamo jo
vremena da ih sruimo.
Vi ste Crni Gusar, zar ne? upita Sandorf.
Da, smrtni neprijatelj vojvode, vaeg gospodara odgovori plemi,
skidajui masku.
Onda u vas ubiti povika Flamanac, besno napadajui.
Za to vreme vojnik se bacio sa platforme, skoivi na jedan most koji je
bio povezan sa drugom kulom.
Na oruje! vikao je na sav glas Gusari!...
Ah!... Pseto! povika Van Stiler, pojurivi za njim. Moko, za mnom!...
Do avola! uzviknu Karmo, uperivi jedan top prema mostu. Evo nas
u velikoj nevolji!... Ovde e uskoro pljutati kia od olova.
Crni Gusar, kome je stalo da se oslobodi Sandorfa kako bi organizovao
odbranu platforme, ili pokuao sputanje sa kule ako jo budu imali vremena,
napao je estoko neprijatelja, prisilivi ga da uzmakne prema mostu. Flamanac
se hrabro borio ali nije imao snagu Gusara, iako je bio vest maevalac. Stigavi
do prvog stepenika mosta, bio je prisiljen da se okrene unazad kako ne bi pao.
Crni Gusar, brz kao munja, zadade mu udarac maem izmeu rebara i Sandorf
se otkotrlja niz stepenice!
Pourite, kapetane ree Van Stiler. Jo uvek imate vremena da se
spasite!.
Nikada! uzviknu Crni Gusar, nepokolebljivim tonom. Ja ostajem sa
vama. Doite, branit emo se kao lavovi i ekaemo napad Gramonovih
gusara.
 IZMEU VATRE I PONORA
Crni Gusar je ve stupio jednom nogom na prvi stepenik, kada ga
iznenadna misao zadra.
Ja sam hteo da postupim kukaviki! ree on, okreui se prema svojim
ljudima.
Kukaviki! povika Karmo, gledajui ga zaueno.
Da, Karmo.
Priznajem da vas ne razumem, kapetane.
Mi smo nehotice kompromitovali markizu Bermejo. Pretpostavite da
panci uspeju da nas uhvate.
I onda?
I da Gramonovi gusari ne uspeju da osvoje tvravu.
A zatim?
panci, a pre svega Sandorf, ne bi oprostili markizi to je titila gusare,
prvenstveno mene.
Do avola promrmlja Karmo, cupkajui nervozno bradu. Vi ste
moda u pravu, kapetane.
A to bi bilo nedostojno plemia od Ventimilje.
Dakle?
Potrebno je da neko ode da je obavesti ta se dogodilo, kako bi mogla da
se zatiti od osvete svojih zemljaka.
To je jedan razlog vie da idete vi kapetane. Spasli biste markizu a i sebe.
Moje mesto je ovde, meu vama ree Crni Gusar. Van Stileru, tebi
poveravam zadatak da ide kod markize a zatim da obavesti Gramona o naoj
situaciji. Hajde, pouri dok jo imamo vremena.
Spreman sam da vas posluam, kapetane odgovori Van Stiler. Ako
panci preseku lestvice i bace me u ponor, nee biti moja krivica to nisam
mogao da obavim zadatak.
Mi emo pruati otpor dok ti ne bude na sigurnom. Hajde idi i pouri:
imamo malo vremena ree Crni Gusar.
Hamburanin, koji nije bio naviknut da diskutuje, preskoi gornju ivicu
kule, uhvati se za konopce i nestade u tami.
Crni Gusar i Moko su stali u zasedu na kraju mosta, zaklonivi se iza ugla
niskog zida, dok je Karmo uperio kolubrinu prema prolazu. Videvi da se
pribliavaju vojnici, Crni Gusar desnom rukom izvue ma a levom pitolj i
povika:
Ko ide?
Predajte se odgovori oficir, koji je komandovao odredom.
Ja vama nareujem da se predate ree Crni Gusar smelo.
Vi elite da se alite.
Nemam obiaj.
U tom trenutku na dnu stepenica zau se jedan tihi glas:
Na juri!... Napred!... To je Crni Gusar!
Bio je to Dijego Sandorf, koji, iako nije bio teko ranjen, jo nije uspeo da
pree most. uvi te rei, panci su se zaustavili.
Strani Crni Gusar uplaeno su povikali.
Pria o ponosnom plemiu postala je popularna u svim panskim
kolonijama Meksikog zaliva i svi su poznavali smele poduhvate tog oveka,
kao to su poznavali i stranu mreu koja je postojala izmeu njega i
flamanskog vojvode.
Vojnici sa tvrave, znajui da ispred sebe imaju stranog Gusara, zaustavili
su se, neodluni da li da idu napred ili da se povuku kako bi zvali nova
pojaanja. Crni Gusar im nije ostavio vremena da donesu prvu odluku, elei
pre svega da dobije na vremenu.
Napred, moji junaci! viknuo je. Karmo, izbaci dvadeset ljudi na
most, a ti Moko napadni onaj bedem sa ostalih petnaest!... Na juri ljudi mora!
 Zatim poe da puca, jurei prema mostu. panci, zavarani tim komandama,
verujui zaista da imaju pred sobom toliko gusara, poee da bee navrat
nanos, penjui se na bedem, uprkos povicima Sandorfa koji je ponavljao:
Napred!... Juri!... Ima ih samo etvoro. Karmo, videvi ih kako se penju
na bedem i poto je eleo da poveruju kako se gusari nalaze u velikom broju
na kuli, zagrme iz kolubrine sruivi jedan zubac iz drugog pojasa bedema.
Kamenje se srui na begunce. Trenutak kasnije dva pucnja iz pitolja
odjeknue na grebenu.
Van Stiler je na sigurnom mestu! povika Moko.
A mi smo postigli na cilj ree Karmo, koji se smejao kao lud.
Kapetane, moji ljudi su zauzeli most.
A moji bedem dodade crnac.
Meutim, tako su tajanstveno nestali i bojim se da se vie nee vratiti
ree Karmo.
Moemo i bez njih odgovori Crni Gusar, smeei se. A sada,
sklonimo se odavde i potraimo bolje sklonite.
Odjednom dva pucnja iz topa odjeknue na poslednjoj zapadnoj kuli i dva
uleta preletee preko platforme. Jedno srui zubac na samo pet koraka od
Moka a drugo razbi jedan toak na kolubrini, zatim pade u more.
Evo bombona! povika Karmo, koji nikada nije gubio svoje dobro
raspoloenje. Suvie su slatke za nas, zar ne garavi kume?
Za malo to nisam okusio jednu odgovori crnac.
kodila bi ti, uveravam te.
Doite ree Crni Gusar.
Sva trojica jurnue prema kamenim stepenicama, dok je tree ule i to
velikog kalibra, raznelo u komade jedan od kamena platforme. Siavi pedeset
stepenika, gusari se naoe u jednoj velikoj zasvoenoj sobi, sa dve
pukarnice, zatiene debelim gvozdenim reetkama, od kojih hrastova vrata,
prilino debela i pokrivena metalnim ploama, zatvarala su stepenice.
 Pobrinimo se, pre svega, da zatitimo lea ree Karmo.
Uz Mokovu pomo, zatvorio je vrata spustivi dve gvozdene reze.
Ovuda sigurno nee ui.
I reetke na prozorima su vrste ree Moko. Crni Gusar proeta po sobi
da bi video ima li drugih prolaza, ali ih ne nae.
Moda emo moi da odolevamo do dolaska gusara
ree.
ak i nedelju dana, gospodine odgovori Karmo. Zidovi su tako debeli
da mogu da odole topovima.
Upravo je hteo da se povue iza ugla zida, kada se iz pravca stepenica
zaue koraci.
Izgleda da ele da nas uhvate izmeu dve vatre ree.
Sreom, vrata su masivna i stepenice ne doputaju da se namesti top i...
Jedan straan udarac u vrata, od koga zatutnja itava kula, presee mu
reenicu.
Otvorite! povika jedan glas.
Dragi moj gospodine ree Karmo. Vi kucate mnogo buno. Ba ste
nevaspitani.
Otvorite ponovi isti glas.
Imajte na umu da smo u naoj kui i da imamo pravo na to da nas niko
ne uznemirava, ak ni kralj panije.
U vaoj ste kui!
Zaboga!... Ve smo platili kiriju gospodinu Sandorfu sa dva palca
pravog elika iz Toleda ree Karmo.
Nije vano, predajte se.
Kome? upita Crni Gusar.
Komandantu tvrave, don Esteban de Hoave.
 Recite onda gospodinu de Hoave da plemi od Ventimilje nema za sada
nikakvu nameru da se preda.
Znajte da nas ima pet stotina ree panac.
A nas ima troje, ali spremnih da se bore do kraja svojih snaga.
Guverner vam obeava da e vam oprostiti ivot.
Vie volim da ga proigram u jednoj borbi.
Izgubiete ga.
To je moja stvar. Idite i ostavite nas na miru.
Ah! elite da vas ostavimo na miru! ao mi je, plemiu, ali mi vam
neemo dopustiti ni minut odmora.
Zau se penjanje uz stepenice, zatim vie nita.
Izgleda da su odustali od namere da provale vrata ree Karmo, diui
punim pluima.
Naprotiv, Karmo. On e baciti svoje ljude u napad, u to ne sumnjam,
meutim ne mogu ti garantovati da e nas jo zatei ovde, opkoljene ovim
masivnim zidinama.
ega se plaite kapetane?
Da nas panci ne prisile na predaju, pre nego to sunce izae.
Ja delim vae miljenje, gazda ree Moko, koji je dotle stajao iza
gvozdenih vrata. panci su zauzeti nekim tajanstvenim poslom.
ta si uo? upitae ga Karmo i Crni Gusar uznemireno.
Reklo bi se da kotrljaju jedno ili vie burica.
Niz stepenice? upita Karmo probledevi.
Da odgovori Moko.
Burice! Moda su puni baruta!
Sigurno nisu puni vina mirno ree Crni Gusar.
Sto mu gromova! Moda ele da nas dignu u vazduh zajedno sa kulom?
 Verovatno, Karmo.
Mi to neemo dopustiti, kapetane.
Onda doite, moji junaci ree Gusar, naglo menjajui ton i isukavi
ma.
Pre nego to je naredio da se podignu reze na vratima, prisloni jedno uvo i
dugo oslunu. panci su zaista izgledali zauzeti nekim tajanstvenim poslom.
ulo se kako se penju i silaze, zatim kako lagano udaraju o zidove i najzad
prigueno aputanje.
Skinite reze ree Moko tihim glasom.
Jednim udarcem oborie reze i snano gurnue masivna vrata. Crni Gusar
se odmah bacio na prve stepenike, urlajui na sav glas:
Napred ljudi mora!... Ubijajte!... Ubijajte!...
Na polovini stepenica, etiri vojnika su pod komandom jednog narednika,
kotrljali bure. Crni Gusar skoi meu njih i jednim udarcem srui najblieg
vojnika, ali narednik mu presee prolaz, estoko ga napadajui sa maem u
ruci, dok su njegovi vojnici jurili levo i desno viui:
Gusari!... Na oruje!
Bure preputeno samo sebi, otkotrljalo se uz veliku buku niz stepenice,
sruivi Karmoa.
Skloni se sa puta! vikao je Crni Gusar naredniku ili u te ubiti!
Sebastijano Maldonado umire na mestu, ali ne bei, gospodine
odgovori narednik, veto vitlajui maem.
Narednik, koji je bio vest maevalac, snano je odolevao Crnom Gusaru,
koji je, naavi se etiri stepenika nie, gubio dobar deo svojih prednosti.
Moko i Karmo su takoe odmah jurnuli napred, ali su morali da se
zaustave zbog stepenica i neoekivanog otpora koji je pruio narednik.
Jedan pitolj ponekad vredi vie nego ma ree Karmo, vadei oruje
iz pojasa.
Spremao se da puca u hrabrog narednika, kada ovaj pade jauknuvi. Crni
Gusar ga je maem pogodio posred grudi.
Napred! viknu.
U tom trenutku, na zavoju stepenica pojavie se panci. Trali su u
velikom broju da uhvate gusare. Odjeknue dva pucnja iz puke. Jedno tane
presee dugo crno pero koje je visilo sa Gusarovog eira, dok drugo tane
okrznu Mokov desni obraz, ostavljajui laganu krvavu brazdu.
Povlaenje! povika Crni Gusar, pucajui iz pitolja.
Tri gusara u dva skoka sioe niz stepenice i ponovo se zatvorie u veliku
sobu, pozdravljeni od druga dva pucnja ija su se zrna odbila o gvozdene
ploice vrata.
Pripremimo se da se branimo do kraja ree Gusar.
panci se vie nee zaustaviti sve dok nas ne budu imali u svojim
rukama.
U istom trenutku nekoliko topovskih plotuna odjeknue sa mora.
Crni Gusar je jurnuo prema prozoriu koji je gledao u luku i kriknu od
radosti.
ta vam je, kapetane? upita Karmo.
Gledaj Karmo!... Gledaj!...
Sto mu gromova! povika Karmo. Nai gusari! Munja je u tom
trenutku ulazila u sidrite, pucajui iz topova na kule i bedeme tvrave S.
ovani de Luz!...
 ZAUZIMANJE TVRAVE S. OVANI DE LUZ
im je stigao na greben u podnoju kule, Van Stiler nije gubio vreme
shvativi da Crni Gusar i njegova dva druga nee moi da pruaju otpor
brojnoj posadi tvrave, odmah je uskoio u amac koji je naao u maloj uvali i
poeo da vesla svom snagom, upravljajui se prema glavnoj uvali grada.
Poto je vetar duvao iz pravca zaliva, talasi koji su prodirali izmeu nasipa,
nosili su amac, gurajui ga prema kopnu. Bez te srene okolnosti, Van Stiler
ma kako snaan bio, morao bi da utroi dosta vremena da sam dovede amac
do najblieg nasipa. Usprkos tome, nije napredovao onom brzinom koju su
zahtevali dogaaji, iako je uloio sve svoje snage u veslanju. Ve je bio stigao
do polovine sidrita, kada bacivi pogled okolo, opazi jedan veliki amac koji
je tano sledio njegovu rutu.
Moda me panci prate? pomisli.
Upravo je hteo da uplovi izmeu velikih laa, kada zau jedan glas:
Hej, stoj ili pucamo!
Hamburanin je uvi te rei povukao vesla.
Luserni! povika Van Stiler. Da li ste vi sa Munje?
Da! povika isti glas. Neka me pojede morski pas ako onaj ovek nije
Hamburanin!
Veliki amac u kome je bilo dvanaest mornara, pristao je uz Van Stilerov
amac i jedan ovek skoi na pramac, viui veoma izraenim ligurskim
akcentom:
Da li si to ba ti, Van Stileru?
Da, majstor Luserni.
A plemi?
Samo to ga nisu uhvatili.
ta kae?...
Kaem da e, ako ne zauzmemo tvravu, Crni Gusar pasti pancima u
ruke.
Sto mu gromova!... Kapetan je u opasnosti!
U tom trenutku jedan plotun iz kolubrine odjeknu na istonoj kuli tvrave.
To Karmo rasteruje pance ree Van Stiler. Ali samo ih ima troje i
imaju samo jedan naboj. Daj mi dvoje od tvojih ljudi a ti tri da obavesti
Morgana. Kapetan je zatvoren u istonoj kuli.
A gde ti ide?
Da obavestim gospodina Gramona. U zoru gusari e napasti tvravu.
Dolazi li sa mora?
Da odgovori Luserni. Poslao me je gospodin Morgan da mu
prenesem nareenje od kapetana.
Gde se nalazi Munja?
Krstari ispred sidrita.
Rei e gospodinu Morganu da napadne tvravu sa mora, dok e je
gospodin Gramon napasti sa kopna. Zbogom i ne gubite vreme!...
Dva oveka neka idu sa Van Stilerom ree majstor
Luserni. Ostali spremni da se otisnemo na puinu.
Trenutak kasnije Van Stilerov amac, pojaan sa dva snana veslaa,
plovio je prema nasipu, dok je veliki amac zapoinjao borbu sa talasima,
upravljajui se prema nasipima u luci.
Kada je stigao do guvernerove palate upravo je svitalo. Na velikom trgu
vladala je velika pometnja. Bande gusara pristizale su sa svih strana, vukui
topove, kotrljajui burice sa barutom, nosei dugake merdevine uzete iz
crkve. Oficiri i majstori posade ulazili su i izlazili iz vladine palate, dok su u
oblinjim ulicama trube i bubnjevi svirali zbor. S vremena na vreme, veliki
odredi odlazili su trei prema kraju sidrita, gde se isticala impozantna masa
tvrave S. ovani de Luz.
Gramon je ovek od rei promrmlja Van Stiler. Sprema se da zauzme
tvravu.
 Zatim se progurao izmeu gusara koji su izlazili i ulazili u guvernerovu
palatu i pope se u salu koja je gledala na trg. Tu nae Gramona kako razgovara
sa Lorenom i sa nekoliko komandanata brodova.
im ga ugleda francuski plemi mu urno poe u susret, uzvikujui:
Najzad!... Dakle, ta se dogodilo sa Crnim Gusarom? Dva mornara koje
si mi poslao znali su o tome koliko i ja.
Kada sam ga ostavio, garnizon iz tvrave spremao se da ga napadne
gospodine odgovori Van Stiler.
Moda je ve uhvaen?
Sumnjam gospodine. Spremao se da se zatvori u jednu sobu istone
kule.
avo od oveka! uzviknu Gramon, zaueno. Spremao se da odoleva
napadu pet stotina ljudi!
I to hrabro, uveravam vas. Ve je ubio jednog od komandanata
tvrave.
Sa nekoliko udaraca maem?
Da gospodine.
Taj ovek je najstraniji maevalac koga sam upoznao. Sreom, tu smo
mi i tako mi hiljadu topova, zauzeemo S. ovani de Luz! Hajde Lorene, ne
gubimo vreme i pripremimo se da svim silama napadnemo tvravu.
Spremao se da izae kada iz pravca luke odjeknue nekoliko pucnjeva iz
topa.
ta to znai? upita se i zastade. Moda su nai ljudi ve zapoeli napad
ne ekajui na nas?
Ja u vam rei, gospodine ree Van Stiler. To su kanonade sa Munje.
I brod Crnog Gusara kree u napad?
Da gospodine, obavestio sam Morgana.
Eto jedne velike pomoi na koju ja nisam raunao. Zatim, okreui se
prema brojnim oficirima koji su bili u sali, povika:
Hajdemo gospodo!... Napad je poeo!
ete gusara ve su se okupile na poluostrvu na ijem se kraju uzdizala
tvrava i pripremale su se da napadnu zapadne kule, koje su izgledale manje
vrste od onih koje su gledale na zaliv Vera Kruz. Meutim, te kule pojaane
Veoma visokim zupastim bodeima i lunetama i naoruane brojnim topovima
velikog kalibra, imale su tako mraan izgled da su plaile i najsmelije gusare.
panci, prozrevi namere svojih neprijatelja, sakupili su se na
platformama.
im je svanulo, gusari naoruani samo pitoljima i sabljama, poeli su da
napreduju pod vodstvom Lorena i Gramona. Iako su svi bili svesni velike
opasnosti koju je predstavljao taj poduhvat, ipak su sa oduevljenjem prihvatili
predlog svojih voa, poto se radilo o oslobaanju Crnog Gusara,
najpopularnijeg i najomiljenijeg od svih gusara sa Tortue.
Gramon i Loren, u saglasnosti sa Van Hornom, koji je bio zaduen da
nadgleda grad kako bi spreio pobunu od strane stanovnika, odluili su da
napadnu stranu tvravu sa dve strane da bi razdvojili posadu. Gramon je
morao snano da napadne, dok je Loren, koji je imao manji broj ljudi, morao
da se ogranii na ometanje branioca i ugroavanje kula koje su gledale na
more.
etiri stotine gusara, koji su sainjavali odred francuskog plemia, pojuri
napred nosei merdevine i hrabrei se stranom vikom. Trebalo je da preu tri
stotine metara brisanog prostora bez zaklona, da bi stigli do jarkova. panci su
udvostruili vatru. Sa bedema, sa pukarnica, sa kula, topovi grme uz
zagluujuu buku. ulad, granate, kartei, padaju svuda podiui zemlju i
stvarajui velike praznine meu napadaima. Tvrava sa tornjevima izgleda
kao da je pretvorena u jedan plamtei krater. Ogromni oblaci dima, ispresecani
plamenim jezicima, diu se iznad platformi i bedema.
Uprkos povicima svojih voa gusari su oklevali. Nekolicina najsmelijih
stie do jarkova, uspravlja merdevine ali se ne usuuje da se popne gore i
suoi sa paklenom vatrom koja svuda seje smrt.
 Napred! viknu Gramon, stavljajui se na elo jednog odreda. Crni
Gusar je tamo gore.
Hrabro se bacio usred dima i naredio da se na jarak stavi letei most. Jedan
karte pogodi ljude koji su ga pratili i hrabra grupa pada kao kula od karata.
Drugi nisu poli za njim. Oseaju se nemonim da napadnu one ogromne kule
naikane vojnicima, reenim da se brane do poslednjeg stranim topovima.
Tvrava S. ovani de Luz izgleda neosvojiva ak i za najhrabrije.
U tom trenutku jedna nova grupa gusara jurnula je ravnicom. To su
Lorenovi ljudi, koji su pourili da stignu Gramonove ete, nadajui se da e
imati vie uspeha na toj strani. Ta pomo uliva oajniku hrabrost etama
francuskog plemia. Gusari silaze u jarkove, postavljaju merdevine i juriaju u
napad, pokuavajui da udalje pance bombama koje bacaju rukama. Ali sve
je uzalud. panci obaraju merdevine u jarkove, sipaju na napadae vrelu vodu
i kamenje, dok topovi i dalje iste ravnicu.
Borba izgleda ve izgubljena. Gusari, oslabljeni tim uzaludnim pokuajima,
gaani topovima sa tvrave, povlae se na drugu ravnicu, nosei sa sobom
ranjenike i prenosei paniku na Lorenove ljude, koji su ve pretrpeli prvi poraz
ispred kule koja je gledala na sidrite. Dvojica gusarskih voa sa grupom
odabranih ljudi, pokuavaju jo jedan juri, meutim prisiljeni su da se povlae
kako ih ne bi potpuno unitila ta kia od olova i gvoa. Odjednom otri
povici zaue se iza poslednjih eta. To je bio pla ena i povici preplaenih
ljudi.
ta se deava? vie Gramon. Moda se stanovnitvo pobunilo i
napada nas sa lea?
On sakupi pedesetak ljudi i baci se na odstupnicu, dok Loren pokuava da
reorganizuje grupe kako bi odbio garnizon iz tvrave u sluaju da pokua
napad.
Pred oima francuskog plemia ukaza se udan i neoekivani prizor. Oko
ezdeset osoba, delom fratri a delom monahinje, stupali su napred nosei
dugake merdevine. Iza i pored njih ilo je stotinak gusara sa uperenim
orujem u njih, proklinjui i pretei.
ta e ovde ovi fratri i monahinje? upita Gramon, zaueno.
 To je bila Morganova ideja odgovori jedan gusar.
Morgan!... Iskrcao se sa Munje?
Stigao je ovoga asa.
I ta eli da uradi sa ovim kaluerima?
alje ih da postave merdevine na jarkove.
Fratri!...
On se nada da e panci obustaviti vatru. Suvie su religiozni da bi ih
ubili. Ja meutim, verujem da ih guverner tvrave nee potedeti i ve sada
oplakujem te nesrenike.
Fratri i monahinje usred urlika i pretnji gusara i uprkos strahu koji ih
obuzima, idu kroz ravnicu nosei merdevine. Uzalud su traili milost i trudili se
plaem i jadanjima da umilostive svoje straare. panci, videi ih kako se
pribliavaju, obustavljaju za jedan trenutak vatru. Oni oklevaju da unite te
jadnike.
Potedite nas! vikale su monahinje, podiui ruke prema vojnicima
sakupljenim na kulama.
Milost!... Ne pucajte! vikali su fratri.
Taj trenutak oklevanja trajao je kratko. Guverner je prozreo pakleni plan
gusara. Reen da se brani i da potedi svoj garnizon, upravio je svoje topove
na fratre i monahinje i na njihove straare i otvorio vatru na sve.
Reorganizovane ete Gramonovih i Lorenovih gusara, zatiene tom
gomilom, stigle su ponovo na poslednju ravnicu. Straan bes obuzeo je sve. Ne
vodei rauna o sve jaoj vatri panaca, gusari skau u jarkove, diu
merdevine i penju se. panci bacaju na njih kamenje i pucaju iz muketa, poto
iz takve blizine nisu mogli da ih gaaju topovima. Vie nita ne zaustavlja
gusare koji su ve stigli na prve bedeme. Granatama obaraju pance sa bedema
i sa platformi i besno upadaju u tvravu.
Tvrdoglavi otpor posade i veoma teki gubici, uinili su ih okrutnim.
Nemilosrdno ubijaju svakog vojnika na koga nalete. panci, odbijeni, bee
prema poslednjim kulama pokuavajui da prue oajniki otpor i da
kolubrinama, postavljenim na terasama, zaustave nalet gusara. Topovi sa
Munje prisiljavaju ih da se rasturaju i da se sklanjaju u unutranja dvorita.
Gramon i Loren nareuju da se svi topovi tvrave upere na te nesrenike,
pozivajui ih na predaju. panci su sa pet stotina ljudi spali na dve stotine i to
uglavnom ranjenih. Guverner i glavni oficiri hrabro su poginuli na terasama
kula. Zapoeti ponovo borbu bila bi uzaludna ludost i zato su se predali,
sputajui teka srca, veliku zastavu panije koju su tako hrabro branili.
Van Stiler, koji se uvek borio pored Gramona, okrenu se prema njemu i
ree:
Hajdemo sada da naemo Crnog Gusara, gospodine. Ovde nema vie ta
da se uini.
Misli li da je jo iv?
Ne samo to, ja sam ubeen da se jo nalazi zatvoren u istonoj kuli.
Idem za tobom ree Gramon. Videemo da li je taj tvoj avolski
kapetan mogao da odoli elom garnizonu tvrave.
Ja u to ne sumnjam, gospodine.
Dok su gusari razoruavali zarobljenike, Van Stiler i Gramon uputie se
prema kuli, ije su zupaste ivice bile poruene plotunima sa Munje. U
podnoju stepenica koje su vodile na platformu, naioe na jedan le.
Ja poznajem ovog oveka ree Van Stiler, saginjui se.
Moda je to vojnik koji vas je doveo dovde? upita Gramon.
Ne gospodine, to je Dijego Sandorf.
Flamanac koji je trebao da prui dragocena obavetenja Crnom Gusaru?
Da, gospodine Gramon. Primio je jedan udarac od kapetana.
Strana otrica tog Ventimilje!
Popee se na platformu i sioe uskim stepenicama koje su vodile u
unutranjost kule. Na pola puta naioe na drugi le. Bio je to panski
narednik.
 Evo ovde jo jednog koji je primio udarac posred grudi ree Van
Stiler. Kapetan nije potedeo ni ovog jadnog avola.
Stigavi do dna stepenica naoe se ispred vrata okovanih gvoem.
Moda su zatvoreni unutra? upita se Van Stiler. Podie puku koju je
drao u ruci i besno udari o vrata. Ova odmah popustie, poto nisu bila
sasvim zatvorena.
Do avola, uzviknu Van Stiler, briui levom rukom nekoliko kapi
znoja. Ovde nema nikoga!...
Da li ste ga nali? upita u tom trenutku jedan glas. Gramon i Van Stiler
se okretoe i ugledae Morgana, koji je urno silazio niz stepenice a za njim
nekoliko mornara sa Munje.
Izgleda da ovde vie nema Crnog Gusara odgovori Van Stiler
priguenim glasom.
On jurnu odluno u prostranu sobu, a za njim uoe Gramon i Morgan.
Sto mu gromova! povika. Crni Gusar je nestao!
 LOV NA ALAMBRU
U toj velikoj sobi se, izgleda, odigrala jedna strana i oajnika borba. Pod,
ak i zidovi bili su umrljani krvlju a tu i tamo videli su se razbijeni maevi i
alabarde, polupani lemovi, izlomljene sekire, savijene gvozdene reetke i
iscepani komadi odee i perja.
U jednom uglu leala su dva lea, probijene lobanje, u drugom je bio jedan
panski narednik rasparanih grudi stranim udarcem sablje ili moda sekire.
Kraj pukarnice koja je gledala na more bila su jo dva lea.
Van Stiler i njegovi drugovi su se jednim pogledom uverili da meu onim
leevima nije bilo nikog od ljudi koje su traili.
Moda su uhvaeni ivi? upita Van Stiler. ta kaete na to, gospodine
Morgane?
Ja kaem da emo ih pronai u nekoj kuli tvrave, ako su bili zarobljeni.
Samo da nisu ubijeni! ree Gramon.
Ostavili bi ih ovde primeti Morgan. U tom trenutku zaue jedva ujni
apat:
Vode!...
Taj glas je dolazio iz najmranijeg ugla sobe. Morgan se u dva skoka nae
na tom mestu. Iza nekoliko buradi i jednog starog postolja kolubrine leao je
jedan vojnik. Bio je to mladi, jo uvek golobrad, nenih crta lica, skoro deak.
Primio je jedan udare maa u desni bok i odea mu je bila umrljana krvlju,
koja mora da je istekla iz rana u velikoj koliini. Ugledavi Morgana, odmah je
ispruio desnu ruku da bi dohvatio jedan ma koji je leao pored njega.
Ostavi to oruje, mladiu ree mu Morgan. Mi ne elimo da ti uinimo
nikakvo zlo.
Zar vi niste gusari? upita mladi vojnik tihim glasom.
Tano je, ali nismo doli ovde da te ubijemo.
Mislio sam da ste eleli da osvetite Crnog Gusara.
Doli smo da ga traimo.
 On je ve daleko proaputa vojnik.
ta elite time da kaete? upita Gramon, koji je stigao do Morgana.
Kao to sam vam rekao, Crni Gusar se vie ne nalazi u tvravi S. ovani
de Luz! ree ranjenik. On se ve nalazi na moru, na jednom panskom
ratnom brodu na putu za Kardenas na Kubi, gde e ga predati flamanskom
vojvodi.
Van Guldu! povikae trojica gusara.
Da, Van Guldu.
Do avola! povika Morgan.
Ti lae ree Gramon. Kada sam ja napadao tvravu, Crni Gusar je
trebalo jo uvek da se nalazi ovde.
Ne gospodine odgovori vojnik. A zatim zbog ega lagati? Zar ja nisam
u vaim rukama? Laui vas sigurno ne bih spasao ivot.
Ipak nekoliko asova pre nego to je stigla Munja i otvorila vatru na
tvravu, Crni Gusar se nalazio u ovoj kuli ree Van Stiler.
To je tano odgovori vojnik. Zatvorio se u ovu veliku sobu zajedno sa
jednim mornarom koji se zvao Karmo i sa jednim crncem dinovskog rasta.
Na prvi pokuaj da ih zarobimo propao je, meutim kada smo uli kanonade
sa Munje, ponovili smo pokuaj, reeni da ih uhvatimo. Koristei se jednim
prolazom za koji gusari nisu znali, doli smo im iza lea, zapoevi oajniku
borbu. Crni Gusar i njegova dva prijatelja pruali su strahovit otpor, ubivi
nekoliko naih ljudi, ali najzad su bili brojno savladani, razoruani i vezani.
Munja je onda bombardovala kulu i vai ljudi su tada napadali zapadne
bedeme, meutim, ostajao nam je slobodan severni prolaz. Guverner je,
pogaajui cilj napada, naredio da se zarobljenici ukrcaju u amac, koji se
nalazio sakriven meu grebenima i da se pod dobrom pratnjom odvedu
neopaeno u lagune, ispred kojih je krstario jedan panski ratni brod u
oekivanju naih nareenja.
Kako ti zna ovo? upita Morgan.
Svi su poznavali taj plan guvernera za otmicu Crnog Gusara.
 Kako se zove taj brod? upita Morgan.
Alhambra.
Da li ga ti poznaje?
Doao sam u Meksiko na njemu.
Da li je to ratni brod?
I dobar jedrenjak, usto.
Koliko ima topova?
Desetak.
Stii u je ree Morgan okreui se prema Gramonu.
Proverimo najpre ovu vest, Morgane ree Gramon. Imamo nekoliko
stotina zarobljenika i ispitaemo nekoliko. Moda emo saznati neto vie.
Pozva nekoliko gusara poveravajui ranjenika njihovoj brizi, zatim izae u
pratnji Morgana i Van Stilera.
Vest da Crni Gusar nije pronaen u tvravi, odmah se proirila meu
gusarima, koji su se toliko razbesneli da su pretili da e da poubijaju sve
panske zarobljenike. Bio je potreban sav autoritet Gramona i Lorena da bi
obuzdao njihov bes i spreio masakr.
Obavetenja koja je pruio mladi vojnik bila su sasvim tana. Poto su
odvojeno ispitani brojni oficiri, svi su bili saglasni u tvrenju da je Crni Gusar,
posle jedne strahovite borbe zarobljen zajedno sa svoja dva prijatelja i ukrcan u
jedan amac koji e ga prevesti do Alhambre.
Ostaje samo jedna stvar da se uini, dragi Morgane ree Gramon,
okreui se prema zameniku Munje. Otisnite se na puinu i poite u poteru
za panskim brodom.
To je ono to u uiniti, gospodine odgovori Morgan. Makar morao da
se borim protiv itave Meksike eskadre, ja u spasiti Crnog Gusara.
Stavljam vam na raspolaganje ljude i topove.
Nije mi to potrebno, Gramone. Munja je dobro naoruana i ima sto
dvadeset ljudi koji se ne plae smrti.
Kada ete zaploviti na puinu?
Odmah gospodine. Ne elim da onaj brod suvie odmakne. Ako stigne
pre mene u Kardenas, to e biti kraj za Crnog Gusara, poto ga vojvoda ne bi
potedeo.
Nekoliko minuta kasnije, Munja je razvila jedra, dok su je gusari
sakupljeni na kulama i bedemima tvrave, pozdravljali bunim poklicima i
pucnjevima iz topova. Kada su izali iz luke, Morgan upravi pramac direktno
prema istoku, da bi pre svega stigao do rta Kato koji deli Jukatan od
poslednje take Kube. Postojala je opasnost da u tim krajevima sretnu
Meksiku flotu ili krstarice koje straare ispred Havane, ali Morgan je raunao
da je Munja dovoljno brza da bi izbegla ijedne i druge.
Vetar je bio povoljan a more skoro mirno, stoga je postojala nada da za
kratko vreme stignu do obala velikog ostrva, tzv. Bisera Antila, i da dou u
Kardenas pre Alhambre i pripreme joj zasedu ispred luke.
Stii emo na vreme ree Morgan Van Stileru. panski brod ne bi trebao
da ima vie od dvadeset i etiri sata prednosti nad nama, to je prava beda za
nau Munju.
Meutim, rekli su mi da je Alhambra dobar jedrenjak.
Nee moi nikada da se takmii sa naim brodom.
A ako stignemo posle nje?
Napaemo Kardenas i zapaliemo ga. Ako budu ubili Crnog Gusara,
nijedan stanovnik nee pobei naoj osveti. Siguran sam, meutim, da emo
ui u luku pre Alhambre ili da emo je zarobiti na puini!
A onaj prokleti vojvoda?
Ovaj put nam nee vie umai, Van Stileru. Makar zapalio sve severne
obale Kube, oslobodiu zauvek Crnog Gusara od njegovog neprijatelja.
udnu sreu ima taj ovek. Ve trei put kako ga kapetan ima pod
otricom svoga maa a on mu bei. Reklo bi se da ga sam avo titi.
 I srea e se zamoriti od toga da mu bude naklonjena ree Morgan.
Vreme je da on umre,
I obesiemo ga na na glavni jarbol.
Da, Van Stileru.
U meuvremenu, Munja je presekavi veliku Golfsku struju, zaplovila
lako kao galeb, vodama Kampekog zaliva. Mornari, iako su bili sigurni da
nee tako brzo otkriti panski brod koji je vodio njihovog kapetana, straarili
su na koevima jarbola u elji da ga ugledaju. Njihove oi i durbini paljivo su
osmatrali horizont traei jednu belu ili crnu taku koja bi oznaila prisustvo
Alhambre. Meutim uzalud su gledali, jer se no spustila a da nikakav ratni
brod nije otkriven ni u jednom pravcu.
Sutradan, a ni sledeih dana nisu opazili nita novo, uprkos paljivom
bdenju mornara. Moda se neprijateljski brod popeo daleko na sever da bi
zavarao gonioce ili je pak siao mnogo na jug, drei se obala. Kako bilo,
Munja je stigla do rta Kato ne opazivi Alambru. Preli su Jukatanski
kanal bez loih susreta i dvadeset asova kasnije, uz pomo sveeg vetra sa
zapada, gusarski brod je stigao do rta S. Antonijo na krajnjem zapadu
Kubanskog ostrva. Od tog trenutka Munji je pretila prava opasnost i stoga je
trebalo udvostruiti budnost.
Severne obale Kube su i u to vreme veoma esto poseivali panski
brodovi. Guverneri Havane stalno su odravali malu flotu u okolini glavnog
grada kako bi spreili napade gusara. Zbog toga se lako moglo dogoditi da
Munja u tim vodama sretne visoke brodove sa jakim naoruanjem i sa
mnogobrojnom posadom spremnom za borbu: stoga je Morgan, koji je to znao
i koji nije eleo da se izlae uzaludnim borbama, preuzeo svoje mere
bezbednosti da ih izbegne. Postavio je stalnu strau na koevima jarbola,
sastavljenu od straara snabdevenih durbinima dalekog dometa. Naredio je da
se razviju sva jedra i da se napune topovi a zatim odluno zaplovio prema
severoistoku kako bi se udaljio od predela koje poseuju neprijateljski
brodovi.
Uprkos snanim udarima vetra koji su esto tako opasni ak i za brodove
sa boljem ravnoteom, Munja proe skoro neprimeeno ispred krstarica koje
su straarile ispred Havane, veto umaknuvi jednom visokom brodu koji je
krenuo u poteru za njom i koga je Munja uskoro ostavila daleko iza sebe.
Dva dana kasnije, Morgan je naglo zaokrenuo brod prema jugu i zaustavio
ga na manje od tri milje od Kardenasa, skoro na ulazu u prostrani zaliv izmeu
rta Hikanos i rta Kruz del Padra. Opreznost mu je nalagala da se suvie ne
pribliava obalama kako ga ne bi iznenadili i opkolili brodovi koji dolaze sa
puine. Moda je prisustvo tog sumnjivog broda ve bilo primeeno i mogao je
biti poslat alarm bilo u Havanu bilo u Matanzas.
Sada se radi o tome da saznamo da li je Alhambra ve ula u luku ili se
jo nalazi na moru ree Morgan Van Stileru koji je posmatrao more.
Ja uzalud gledam, gospodine zamenie odgovori Van Stiler ali ne
uspeva mi da opazim nijedan brod u zalivu.
Suvie smo daleko a obala je tako krivudava da teko moemo otkriti
neki brod.
A kako emo saznati da li se Alhambra nalazi ovde?
Posetiemo tvravicu odgovori Morgan mirnim glasom.
Vi se alite, gospodine?
A zato, moj hrabri Hamburanine?
A panci? Pria se da tamo ima i dobro naoruanih bunkera.
Izbei emo ih.
Na koji nain, gospodine?
Sedam je asova ree Morgan, gledajui sunce koje se bliilo zalasku
iza Pan de Matanzasa, ogromne kupaste stene koja se isticala usamljena prema
zapadu. Za jedan sat pae mrak i more e postati tamno kao mastilo. Ko e
moi da primeti jedan amac?
Zar emo posetiti Kardenas u amcu?
Da, ti e ii na kopno, Van Stileru.
A ta u morati da radim?
 Ispitae nekoga da li je Van Guld jo ovde i videe da li se Alhambra
nalazi u luci.
No se tek spustila kada je Hamburanin napustio palubu broda a za njim
osmoro ljudi izabranih meu najhrabrijim i najvetijim veslaima u posadi.
Veoma brz i lagan kitolovac ve je bio sputen u more, sa desnog boka
Munje.
Stii e me kod rta Hikanos ree Morgan, koji se nagnuo preko broda.
Budi oprezan i pazi da te ne uhvate.
Ostaviu pance na miru odgovori Van Stiler. Zatim sede na krmu i
dade znak veslaima da se otisnu na puinu.
Munja se u meuvremenu prepustila vetru i ve je plovila prema rtu
Hikanos, poto je sa te strane trebala da stigne Alhambra, ukoliko jo nije
ula u luku.
Kardenski zaliv je jedan od najprostranijih koji se nalaze na velikom
Kubanskom ostrvu. On se sastoji od dva veoma dugaka poluostrva koja se
pruaju nekoliko milja prema severu, skoro se povezujui grupama ostrvaca
koja veoma zgodno spreavaju prodiranje velikih talasa. Upravo na junom
kraju nalazi se tvravica Kardenas. Meutim, u to vreme ona nije imala znaaj
koji ima danas, poto se sastojala samo od jedne grupe kua i nekoliko
rafinerija eera zatienih dvema drvenim tvravicama. Sluila je kao stanica
primorskim brodovima, poto se nalazi blizu Havane i skoro naspram Floride,
tada panske kolonije.
amac, zatien mrakom, brzo pree zaliv koji je u tom asu bio pust i ode
da pristane uz molo. Prva stvar koju su gusari ugledali bio je jedan veliki brod
sa tri jarbola. Sudei po obliku to je bila fregata, usidrena naspram tvravice.
Imala je skupljena jedra, kao da eka plimu ili povoljan vetar da bi se otisnula
na puinu.
Gromovi Hamburga! uzviknu Van Stiler, opazivi fregatu. ta radi
ovde ovaj brod?
Ii emo da pristanemo uz njega?
Da odgovori Van Stiler, odlunim glasom. Meutim, pazite da vam ne
promakne ni jedna italijanska, francuska ili engleska re. Mi moramo da se
predstavljamo kao panci koji dolaze iz Havane ili Matanzasa.
Jezik za zube svi ree Martino. Pustiemo samo tebe, koji govori
panski kao pravi Kastiljanac.
Ribarski amac, koji je verovatno uao u luku posle zalaska, nije bio
udaljen vie od etiri stotine metara i manevrisao je tako da proe izmeu
fregate i kitolovca.
To je bio mali jedrenjak sa samo jednim jarbolom, koji je drao veliko
trouglasto jedro. U njemu se verovatno nalazilo oko est ili sedam ribara.
Van Stiler, koji je eleo da pristane uz njega pre nego to dodirne kopno,
veto mu presee put, saoptavajui posadi da zaustavi kitolovac. Videvi da se
u kitolovcu nalaze naoruani ljudi, ribari nisu oklevali da posluaju, verujui
verovatno da imaju posla sa mornarima koji pripadaju visokom brodu.
ta elite gospodine komandante? upita krmano malog jedrenjaka,
bacajui konopac kako bi kitolovac mogao da se privee.
Dolazite li sa puine? upita Van Stiler trudei se da prikrije nemaki
akcenat.
Da, komandante.
Da li ste sreli neki brod?
Uinilo nam se da smo opazili jedan ratni brod prema rtu Hikanos.
Ratni?
Barem nam se uinio takav odgovori ribar.
Sa koliko jarbola?
Sa dva.
Videli su Munju, pomisli Van Stiler namrtivi se. Zatim ree povienim
glasom:
To ne mora biti onaj brod koga ekamo. Poznajete li Alhambru?
Korvetu?
 Da ree Van Stiler.
Bila je ovde nekoliko puta.
Jo nije stigla?
Niko je nije video.
A vojvoda Van Guld je jo uvek ovde?
Uvek je na onoj fregati ali... Vi ne pripadate onom brodu?
Ne, stigli smo ovoga asa iz Matanzasa sa nareenjima onog guvernera za
vojvodu.
Nai ete ga na brodu.
Mislio sam da je ona fregata ve otplovila.
Razmatra svoje zalihe jer mora da ode u Floridu, a zatim pria se da eka
jedan brod koji je ve najavio guverner Havane.
Bie da je to Alhambra.
Ja vam to ne mogu garantovati gospodine, ali moe biti da je upravo ona.
Pria se da vodi i jednog veoma poznatog gusarskog vou.
Sto mu gromova! promrmlja Van Stiler. Hvala, laku no.
Zatim pusti debelo ue i dok je mali jedrenjak nastavljao plovidbu uputivi
se prema molu, kitolovac zaokrete u mestu, okreui pramac u pravcu fregate.
To je bio obian pokret koji su izveli da bi zavarali ribare, poto Van Stiler nije
uopte imao nameru da se pokae panskoj posadi tog kolosa. Kada ugleda da
su se ribari ve privezali konopcima za molo, okrenu kitolovac u mestu i uputi
se prema rtu Hikanos gde ga je ekala Munja.
Veslajte svom snagom ree on svojim ljudima. eka nas naporan
posao.
Tvoje sumnje su bile tane ree Martino. Alhambra se nalazi u
Havani.
Da i onaj nitkov Van Guld ve zna da je Crni Gusar zarobljen i da ga
vode ovde. Ako odmah ne napadnemo Alambru, plemi se izlae opasnosti
da doivi nesrean kraj svoje brae.
Munja e pojesti taj brod u jednom zalogaju.
A ako navali na nas i fregata? Trebalo bi napasti Alhambru na puini
ili tako daleko odavde da se ne uje pucnjava topove.
Morgan je ovek koji ne doputa da bude uhvaen u klopku. Vredi
koliko i plemi od Ventimilje.
Dosta brbljive: navali na vesla, minuti su dragoceni.
Kitolovac je plovio brzo, poskakujui po talasima koji su prodirali izmeu
ostrvaca.
Mornari, svesni velike opasnosti kojoj je bio izloen njihov komandant,
ulagali su nadljudske napore u veslanje, napreui miie do krajnjih granica.
Nije jo prolo ni tri etvrti sata od kada je Van Stiler ispitao ribare, a
kitolovac je ve stigao blizu rta Hikanus. Munja je stajala tamo nadzirui ulaz
u luku, sa pramcem okrenutim zapadu, kao da se sprema da plovi u susret
svom gospodaru.
Hej, jedno brodsko ue! povika Van Stiler.
Dobre vesti? povika Morgan koji se nagnuo preko broda.
Spremite se da putujete, gospodine odgovori Van Stiler. Uhvatie nas
izmeu dve vatre.
 MUNJA IZMEU DVE VATRE
Dok je Morgan, ne ekajui dalja objanjenja, davao nareenja da se
odmah razviju jedra i da se pramac okrene prema Matanzasu, Van Stiler i
njegovi ljudi peli su se brzo na brod.
Loe vesti, dakle? upita Morgan vodei Van Stilera na komandni most.
Vojvoda ve zna da je Crni Gusar na Alhambri, gospodine ree Van
Stiler.
To sam i mislio. A gde se nalazi taj brod?
Pristao je u Havani.
Napaemo ga odmah.
Ne u ovim vodama, gospodine. Vojvoda se nalazi na jednoj fregati.
To je vest koja me mnogo zabrinjava. Dva broda i plemi koga treba
spasiti!... Teak poduhvat.
Zaplovimo prema Havani, gospodine. Pre nego to se fregata pokrene mi
emo ve osloboditi kapetana.
A da li ti veruje da u Havani nema brodova? Bie ih moda i u
Matanzasu.
ta emo onda?
Preostaje nam jedino da prisilimo Alhambru da krene prema Floridi.
Oh!... Kada bih bio siguran da u je sresti noas!... Zar nisi mogao da sazna
da li je ve napustila Havanu?
Ribari koje sam ispitivao nisu to znali.
Nije vano posle kraeg razmiljanja, ree Morgan. Ii u da je traim
i ispred Havane ako bude potrebno i prisiliu je da se otisne na puinu.
Zatim je prineo ustima megafon i naredio!
Upalite svetla i dva straara na osmatranice! Zatim on ode do kormilara
da bi lino upravljao brodom.
 Poto je duvao sa juga, vetar je bio povoljan za Munju a takoe i za
jedan brod koji je zaplovio iz Havane. Morgan je, proavi rt Hikanos, upravio
Munju prema zapadu, kako bi mogla da proe ispred Matanzasa, poto se
moglo desiti da se Alhambra, plaei se da je ne prati neki gusarski brod,
zaklonila u tu luku da saeka zoru.
Nadajmo se da nije tamo ree Morgan Van Stileru, koji mu se
pridruio. Ne bi mi se dopalo da se borim ispod obale i na tako kratkoj
udaljenosti od Havane i Kardenasa. Topovska paljba alarmirala bi sve
garnizone i mogla bi da nas napadne itava eskadra.
Ja sumnjam, gospodine, da jedna korveta moe preduzeti tolike mere
predostronosti. Slini brodovi su obino dobro naoruani i imaju brojnu
posadu.
pancima mora da je mnogo stalo da ne izgube plemia i sigurno su zbog
toga preduzeli mere predostronosti.
Mislite li da sumnjaju u nae prisustvo u ovim vodama?
Jo ne odgovori Morgan. Veoma brzo smo putovali ne pobudivi
sumnju. Ja sam ubeen da oni jo uvek veruju da se nalazimo u Kampekom
zalivu i da...
Reenicu mu prekide jedan glas koji je dolazio sa osmatranice glavnog
jarbola:
Pazite! viknu straar. Svetla ispred nas!
Do avola! povika Morgan. Bie da su to svetla sa Alhambre...
A samo smo na tri milje od Kardenasa! uzviknu Van Stiler,
probledevi. Izgleda mi da ve vidim fregatu iza naih lea.
Opaa li brod? povika Morgan, prinosei ustima megafon.
Da, nejasno odgovori straar.
Dolazi li od Matanzasa?
Ne, ini mi se da dolazi sa zapada.
I kree se ovamo?
 Plovi prema Hikanusu.
Onda to mora biti samo Alhambra ree Morgan, kroz zube.
Ne dozvolimo joj da ue u Kardenas, inae emo imati dva broda umesto
jednog ree Van Stiler.
Prisiliu je da se otisne na puinu ree Morgan odlunim glasom.
Prinese ustima ponovo megafon, viui:
Artiljerci za topove, a ostali na borbena mesta! Odgurnu kormilara i
uhvati ruku kormila, dok su artiljerci palili fitilje a strelci se rasporeivali na
svoja mesta.
Dva svetla, koja je primetio straar na glavnom jarbolu, poela su da se
raspoznaju ak i sa palube Munje. Jasno su se isticala na mranoj pozadini
horizonta, odravajui se u vodi laganim treptajima, koji su se as produavali
kao da ele da dotaknu dno mora, a as su se skraivali. Po pravcu tih svetala
bilo je jasno na prvi pogled da je taj brod nastojao da nazre rt Hikanos da bi
zatim uplovio u Kardenas.
Morgan je upravljao Munju prema obali, poto je vetar slabio, kako bi
spreio datoj korveti da se zaokrene i skloni u oblinju luku Matanzas. Bilo mu
je neophodno potrebno da se udalji od tih obala da bi kasnije mogao da zarobi
korvetu van domaaja Van Guldovog broda. Kao veoma vest ovek u
pomorskim stvarima, Morgan je bio skoro siguran u uspeh. On prepusti
Munji da nastavi svoju trku do visine Matanzasa, zatim okreui naglo u
mestu, krenu brzo sa vetrom koji je duvao u krmu, na oznaeni brod, pretei
mu sa boka.
Taj veoma sumnjiv manevar mora da je ve upozorio pance. Bojei se
pojave gusara, im su shvatili da Munja pokazuje nameru da ih napadne,
nisu vie oklevali da okrenu pramac na sever, jedini put za bekstvo koji im je
sada preostajao.
Morgan je manevrisao tako da ih sprei da uzmaknu prema Matanzasu i da
se sklone u Kardenas. Poto je vetar bio povoljan za Munju, ona je mogla da
presee put prema zapadu i istoku. panski brod je beei ispalio jedan plotun
u vazduh, da bi saoptio gusarima da se zaustave i da se pokau.
 Neka niko ne odgovara! zapovedi Morgan. Izvadite dodatna jedra i
krenimo u poteru za njima.
panski brod, videvi da Munja ne slua saoptenja, tavie da pokuava
da mu se priblii, ispali u vazduh dve rakete zatim otvori paljbu iz topova. Ta
istovremena paljba, mogla je da ima samo jedan cilj, poto se Munja nalazila
van domaaja projektila, Alhambra je elela da obavesti garnizon u
Kardenasu i fregatu o opasnosti koja joj preti i da zove u pomo. Tutnjava tih
osam topova morala se u stvari uti ne samo preko rta Hikanos, ve i u
Matanzasu a moda jo dalje.
Morgan je radosno viknuo:
Crni Gusar je na onom brodu!
Da ree Van Stiler koji je pri svetlosti munja mogao jasno da opazi
brod. To je korveta!
Nee nam vie umai.
Ali upozorila je na nas, gospodine. Uskoro emo imati za leima fregatu
Van Gulda.
Boriemo se sa obe, ako bude potrebno. Meutim, verujem da pre nego
to e nas fregata napasti, korveta nee vie plivati!
Ljudi mora!... Crni Gusar je tamo!... U napad! Beskrajni urlik zaori se na
gusarskom brodu:
iveo Crni Gusar!... Hajdemo da ga spasemo!
Morgan je odmah primetio da ima posla sa pravim trkaim brodom, poto
Munja, iako je razvila sva svoja jedra ak i dodatna, nije uspela bar ne u
prvom zamahu, da stekne prednost nad neprijateljskim brodom.
Do avola! povika on. Evo jednog broda koji e nas naterati da
dobro jurimo i koji nee tako lako dopustiti da ga stignemo. Ali naa Munja
e ga na kraju uhvatiti!
Naili smo na tvrd zalogaj, gospodine ree Van Stiler.
Da, za sada. Meutim, nai emo nain da oteramo Alhambru u
lavirint malih ostrva i da je prisilimo da prihvati borbu. To e biti pitanje od
samo nekoliko dana. Vidi li neto na krmi? Ona fregata me mnogo zabrinjava.
Video sam nekoliko raketa kako se diu prema Kardenasu.
Znai da je fregata krenula ili se tek sprema ree Morgan, dok mu se
jedna duboka bora ocrtavala na irokom elu. Stvar preti da postane
ozbiljnija nego to sam mislio. Vidi li svetla?
Nikakvu svetlu taku za sada odgovori Van Stiler.
Moda je i fregata dobar jedrenjak? To je ono to me veoma zabrinjava.
Bilo bi nam dovoljno nekoliko sati prednosti da unitimo Alhambru,
gospodine Morgane.
Znam, ali radi se samo o tome da je stignemo. Kada bih mogao prvo da
se resim korvete, borba sa fregatom ne bi mi ulivala strah. Kada bismo morali
da se suoimo istovremeno sa obe, stvar bi izgledala drugaije. Jo nita?
Do avola!...
Svetle take?
Da, gospodine Morgane.
Gde?
U pravcu Kardenasa.
To je fregata koja se sprema da krene u poteru za nama!
ujete li?
U daljini se zaula potmula tutnjava nekog velikog topa.
Treba poveati brzinu inae emo se sutra nai izmeu dve vatre ree
Morgan.
Razvili smo sva jedra, gospodine.
Naredi da se razvije i flok na kosniku i nekoliko leta izmeu glavnog
jarbola i prednjeg jedra.
Pokuajmo ree Van Stiler silazei na palubu. Morgan, besan to ta
korveta dri Munju u ahu, dok je on verovao da je moe odmah napasti i
prisiliti da vrati Crnog Gusara, iskalio je svoj bes stranim pretnjama. Ve je
naredio da se dva puta uzastopce ispale plotuni u vazduh, kako bi pozvao
Alhambru na predaju, meutim, ona se nije udostojila ni da odgovori. Zatim
je naredio da se otvori vatra iz dva velika lovaka topa, ali bez drugog rezultata
osim mnogo buke i dima. ak su i njegovi ljudi postali besni. Vreali su
panski brod, pretili mu, zatim su razvili nova velika jedra i s vremena na
vreme, nemoni da se obuzdaju, ispaljivali su poneki plotun.
Sto mu gromova uzviknu Morgan, okreui se Van Stileru koji ga nije
ostavljao ni za trenutak. Neverovatno! Naa Munja ne uspeva da savlada
taj brod!
Ipak, gospodine, izgleda mi da smo neto zaradili ree Van Stiler.
Bacite lu! povika Morgan.
Majstor posade uz pomo dva mornara baci na krmu konopi koji se
odmah zakai za skoro trouglast komad drveta i pusti ga da se odmotava,
brojei vorove. Za to vreme jedan od njegovih pomonika presipao je dve
male staklene posude koje su sadravale najfiniji pesak. To je bio stari peani
sat ali sveden na minimalne proporcije.
Stop! povika mornar, kada je sav pesak proao.
Koliko milja? upita Morgan majstora koji je brojao vorove na
konopcu,
Jedanaest, gospodine.
Ba dobra brzina, vere mi ree Van Stiler. Ova korveta dobro ide.
Suvie dobro odgovori Morgan. Dri nas u ahu.
A fregata?
Jo uvek vidim dve svetle take, ali je prilino daleko.
Moda je i to dobar jedrenjak?
Bojim se toga.
Gospodine, moda plemi U ovom asu zna da mi gonimo korvetu?
 Teko bi se to moglo pretpostaviti. Mora da su ga zatvorili u dnu
tovarnog prostora, moda ak i u santinu. Ovi panci imaju obiaj da
postupaju sa nama gore nego prema ubicama.
Gospodine!...
ta jo eli?
A ako ga ubiju?
Do avola uzviknu Morgan, probledevi. Ali ne, to nije mogue, ne
bi se usudili! Teko njima ako ga ne budem naao ivog! Ne bih potedeo
nijednog!
Veoma se plaim za Crnog Gusara, gospodine Morgane.
Kaem ti da se nee usuditi. Hej! Pazite na peane sprudove!... Dva
oveka na pramac spremni da mere dubinu i etiri straara na osmatranice!
Dva broda, koja su ve est asova plovila izvanrednom brzinom, nalazila
su se u opasnim vodama Floridskog kanala.
Za nekoliko asova kugle naih lovakih topova padae na palubu
Alhambre ree Morgan, kome nita nije promaklo.
Pozdraviemo zoru bombardujui panski brod.
A ja vie ne vidim svetla fregate, gospodine ree Van Stiler.
Moda ih je ugasila da nas zavara.
Verujete li u to, gospodine Morgane?
Vojvoda nas nee ostaviti, uveravam te. Taj lisac mora da je ve opazio
da ima posla sa nama i nee nas pustiti na miru sve dok ne prihvatimo borbu.
A mi emo je prihvatiti, zar ne gospodine Morgane?
Da, Van Stileru i kaem ti da e ovaj kanal posluiti kao grobnica ubici
Crvenog i Zelenog Gusara. Kada potopimo Alhambru i oslobodimo plemia,
krenuemo u napad na fregatu. Evo nas na dometu panskog broda: artiljerci
spremni!... Muzika poinje!
Samo da nae kugle ne ubiju nae ljude, gospodine.
 Ne boj se, Hamburanine ree Morgan. Nae tobdije su ve dobile
nareenje da gaaju samo jarbole. Kada zaustavimo brod, krenuemo u juri.
I to ga pre napadnemo, bie bolje za nas ree Van Stiler, koji je
uznemireno posmatrao nebo.
Vreme nagovetava promenu, gospodine, a bure koje besne u ovim
krajevima ulivaju strah i najsmelijim mornarima.
Primetio sam to odgovori Morgan. More nagovetava plimu a vetar
tei da skrene na istok. Na Atlantiku mora da besni oluja.
Dva morska vuka nisu se prevarila. Preavi Hedipska ostrva, dva broda
su poela da nailaze na prve velike talase koji su dolazili sa Atlantika.
Naiavi na otpor u Golfskoj struji, koja, kao to je reeno, se uliva u
Atlantik pratei june obale Floride, ti veliki talasi besno su se odbijali,
postajui jo vei. ak je i vetar duvao jae, fijuui izmeu konopaca i
udarajui o jedra. Naglo je skrenuo sa juga na istok, zahvativi dva broda sa
boka i naginjui ih na desni bok.
Nije trebalo gubiti ni trenutak. Morgan koji nije eleo da svoj brod izloi
opasnosti, naredi da se zatvore gornja jedra i spuste dodatna jedra i podveu
niska jedra. Korveta je izvela isti taj manevar, ta vie zbog vee
predostronosti, razvila je u dva sona jedra.
Budimo paljivi ree Morgan kormilaru, koji je ponovo zauzeo svoje
mesto. Ovde se izlau opasnosti ne samo nai ivoti, ve i Munja. Ako nas
zahvati oluja usred ovih grebena, ne znam kako emo moi da se izvuemo.
Gospodine ree Van Stiler Alhambra ulazi izmeu ostrva.
Do avola!... Gde eli da nas odvede taj prokleti brod? povika Morgan.
I vidim svetla fregate, gospodine. Jo!
U tom trenutku dva bljeska osvetlie palubu Alhambre i zau se
promukao zviduk kuruma. Nekoliko trenutaka kasnije, u daljini prigueno
odjeknu eksplozija.
To je fregata koja odgovara ree Morgan, uvrui besno bradu. Ako
za jedan sat ne napadnemo Alhambru, za nas e biti kraj.
 I vetar je postajao sve jai, zvidei izmeu konopaca i udarajui snano u
jedra.
 OSVETA VAN GULDA
Ako se panski brod nalazio u nevolji, poto je ve bio na dometu
gusarskog broda, ni gusarima nisu cvetale rue.
Zbog uragana koji se brzo pribliavao sa Atlantika, zbog stena, ostrva,
ostrvaca i peanih sprudova koji su se bez prestanka nizali, sa leve i desne
strane, i zbog blizine ona dva broda, Munja je svakog trenutka mogla da se
nae u krajnje opasnoj situaciji.
Alhambra je mogla da se zaustavi, suoi sa neprijateljem koji mu je
pretio i moda da odoleva sve do dolaska fregate, koja je ve oznaila svoje
prisustvo onom pucnjavom. Talasi, koji su postajali sve vei i sve jai kod
ostrva, trebali su da pomognu Alhambri, oteavajui napad Munje.
Morgan je odmah shvatio opasnost i pogodio smeli plan panskog
komandanta.
Zatim brzo sie, jurnu na komandni most i prinevi megafon ustima da bi
nadjaao buku talasa, povika:
Paljba iz topova!... Spremni za napad!
Na tu zapovest zau se iz svih grla radosni pokli. U jednom trenu svi
gusari zauzee svoja borbena mesta, dok su artiljerci upravljali svoje topove.
Alhambra se tada nalazila na est ili sedam stotina metara od Munje i
spremala se da zaokrene, kako bi izbegla ostrvu Pikolo Pino koje se videlo sa
desnog boka broda.
Odmah zatim dva velika lovaka topa sa gusarskog broda planue
zadivljujue usaglaeno, pogaajui neprijateljski brod popreno.
Malo vie, u jarbole! povika Morgan, koji je pri svetlosti jedne munje
mogao da utvrdi efekte tog prvog plotuna.
Korveta se okrete skoro u mestu i odgovori jednim plotunom iz svoja etiri
topa sa desnog boka, pogaajui gusarski brod blizu crte gaza.
Ah! Dobro odgovaraju! uzviknu Morgan. Hajde tobdije, razbite
jarbole pa da jurnemo u napad! Crni Gusar je tamo.
 Obe strane, podjednakom estinom, otvorie topovsku paljbu, uprkos
snanim potresima zbog velikih talasa. Uragan, kao da je bio ljubomoran na tu
borbu, i sam se upustio u nju, razmeui se munjama i grmljavinom. Meutim,
gusari i panci izgleda da nisu mnogo obraali panju na uragan.
Korveta, slabija po topovima, oajniki se branila ali je prola gore.
Lovaki topovi sa gusarskog broda veto upravljeni, zasipali su je gvoem.
Gusari, nestrpljivi da je napadnu nisu joj ostavljali ni minut odmora i sve vie
su besneli, reeni da je zauzmu pre nego to stigne fregata flamanskog vojvode.
Deset minuta kasnije jednim plotunom razruili su joj glavni jarbol,
zaustavljajui je usred trke. Ruenje tog kolosa, pogoenog skoro u osnovi
jednim uletom, naglo poremeti ravnoteu broda, koji se nagnu na desni bok.
Bio je to trenutak koji je Morgan oekivao.
U napad! povika. Izvadite bokobrane!
Dok su mornari stavljali oko bokova ogromne pojaseve od isprepletane
konoplje da bi ublaili udarac, Morgan je sastavio kolonu za napad od strela i
delom od artiljeraca, smetajui ih na gornji sprat broda i na pramac.
Korveta je plovila kroz talase, pretei da se nasuka blizu ostrva Pikolo
Pino. Njena posada je, meutim, nastavljala da puca iz topova.
Pazite! povika odjednom Morgan, koji je preuzeo polugu kormila.
Stojte mirno!
Munja, iako snano potresna talasima, pribliavala se jadnoj korveti koja
je ve bila nemona da joj pobegne. Na plotune sa panskog broda, Munja je
odgovarala plotunima iz dva lovaka topa sa palube koji su istili protivniki
brod od pramca do krme.
Odjednom se zau strahovit udarac. Munja je zabila svoj kosnik izmeu
pripona prednjeg jedra neprijateljskog broda, zatim uz pomo talasa snano je
napala korvetu. Dok su straari sa koa bacali mala sidra za napad da bi
pribliila dva broda i izbegli nove udarce, Morgan je na elu strelaca ve
pojurio na gornju palubu Alhambre, urlajui:
Predajte se!
panci se tada sjurie na palubu. Na zahtev gusara, odgovarali su ratnim
pokliem:
ivela panija!...
Napred!... vie Morgan.
Gusari dotrae sa svih strana. Sputali su se sa gornjeg sprata, bacali sa
pramca, sputali se sa zapona i pripona, skakali sa prednjeg i glavnog jarbola.
Usred kie koja se sruila na dva broda, strahovitog huanja talasa i
zagluujue grmljavine, zapoela okrutna borba. Krv se pomeala sa vodom i
tekla izmeu nogu boraca, otiui kroz pukotine na brodu u more. Napad
gusara je bio toliko snaan, da su panci bili prisiljeni da se povuku prema
pramcu gde su postavili jedan top. Dok se njegovi ljudi spremaju da zauzmu to
mesto, Morgan u pratnji Van Stilera i nekoliko odanih ljudi, jurnu prema
gornjem spratu na kome nije bilo neprijatelja. Sa nekoliko udaraca sekire
razbie se vrata kadra i jurnu niz stepenice, uz povike:
Plemiu!... Plemiu!
Jedan njemu dobro poznati glas, odjekuje iza vrata kabine:
Sto mu avola! Jeste li to vi, gospodine Morgane?
Karmo! povika Van Stiler, zaletevi se na vrata takvom estinom da ih
je odmah probio.
Polako, prijatelji, ree Karmo. Ne elim da me prignjeite za zid.
Upalite bar jednu sveu.
Gde je kapetan? upita Morgan.
U susednoj kabini zajedno sa Mokom. Slobodni?
Vezani, gospodine.
Upalite neko svetlo!
U hodniku je visila jedna lampa, koju jedan mornar odmah skide i upali.
Dok je nekoliko mornara oslobaalo Karmoa, Morgan i ostali probili su vrata
susedne kabine. Crni Gusar i Moko leali su na zemlji, vrsto vezani i zakaeni
za jedan veliki gvozdeni prsten. Plemi od Ventimilje kriknuo je od sree:
Moji ljudi!...
 Brzo, plemiu ree Morgan. Jedna fregata se sprema da nas napadne!
A ovaj brod?
Ve je zauzet. A moja Munja?
Moe izdrati jo jednu bitku.
Dajte mi jedan ma!
Evo vam moj gospodine ree Morgan.
Doite!... Pokazaemo pancima kako gusari umeju da se bore!
Crni Gusar pojuri uz stepenice i skoi na gornji sprat.
Ovamo, ljudi mora! zagrme. Iz stotinu grla zaori se:
iveo kapetan!
Borba na korveti bila je zavrena. panci, nemoni da se odupru
strahovitom napadu gusara, predali su se poloivi oruje. Meutim, iako je
Alhambra bila osvojena, za Munju opasnost jo nije prestala.
Vojvodina fregata pretei se pribliavala, savlaujui talase koji su je sa
svih strana zapljuskivali. Ta ogromna masa, sa svojim beskrajnim jarbolima,
izgledala je velianstveno pri bledoj svetlosti munja. Najhrabriji gusari, videvi
je kako ve obilazi krajnju taku ostrva Pini, nisu mogli obuzdati krik uasa.
Sto mu gromova! povika i sam Morgan, probledevi. Mislim da nam
je kucnuo poslednji as!
Meutim, Crni Gusar nije bio ovek koji ostavlja vremena svojim ljudima
da se zabrinu.
Napustite korvetu! naredio je.
A zarobljenici? povikae neki gusari.
Prepustite ih njihovoj sudbini: brod samo to se nije razbio o grebene.
Povlaenje! povika Morgan.
Gusari vie nisu oklevali. Bacie u more oruje koje su zaplenili pancima,
udarcima sekire razbie kormilo i presekavi spone, skoie na Munju.
 Spremni za zaokret! vie Crni Gusar.
U trenutku kada se krma korvete razbija o grebene, Munja se udaljava
od nje.
Na borbena mesta! komanduje Crni Gusar. Gusarski brod, vrativi se
na vetar, zaplovi ka severnoj obali ostrva da bi pobegao u kanal koji
zapljuskuje obale Floride, meutim. Crni Gusar uvia da je ve bilo suvie
kasno da se izvede taj manevar. Fregata je ve obila krajnju taku ostrva Pini i
potpomognuta vetrom i talasima, ustremila se na Munju.
Gospodine ree Morgan, koji je stajao pored Crnog Gusara.
Nemogue je da se otisnemo na puinu.
Vidim odgovori plemi od Ventimilje, mirnim glasom. Ko komanduje
onim brodom?
Vojvoda, gospodine.
Ubica moje brae?...
On, plemiu.
A ja sam se spremao da pobegnem dok taj ovek dolazi da me
napadne!... Ljudi mora!... Osvetimo Crvenog i Zelenog Gusara!... ovek koji
ih je ubio nalazi se pred nama!... U napad!... U napad!...
Da, osveta ili smrt! urlali su gusari.
Tako je ree Morgan. Sa ovakvim ljudima moemo postii svako udo.
Crni Gusar je stao za kormilo, a pored njega su bili Van Stiler, Karmo i
Moko. Po stranom bljesku koji je sevao u oima plemia, moglo se shvatiti da
se taj smeli ovek spremao da proigra ivote svih u jednoj uzvienoj borbi,
samo da bi se osvetio starom Flamancu, koga je toliko godina uzalud traio da
ubije. Sada taj neuhvativi neprijatelj nije mogao vie da mu pobegne kao to je
to uinio u Marakaibu i Vera Kruzu. Oko njega je besneo uragan a pod
nogama su mu bile dubine Meksikog zaliva, spremne da ga progutaju, iste one
dubine koje su ve primile leeve Crvenog i Zelenog Gusara.
Steui vrsto kormilo, Crni Gusar je neustraivo upravljao Munjom.
Nije ga pokolebalo ni snano ljuljanje broda koga su ogromni talasi strahovito
potresali, kao ni munje ni grmljavina. Svaki put kada bi munja zaparala tamu,
njegove oi su se irile i gledale prema gornjem spratu neprijateljskog broda,
eljno traei svog smrtnog neprijatelja. Crni Gusar je instinktivno oseao da se
stari vojvoda nalazi tamo, za kormilom svoje fregate i da je i on njega traio
pogledom. Ostali gusari su posmatrali plemia sa meavinom divljenja i
sujevernog straha. Nejasno su shvatali da e se izmeu dva neustraiva
protivnika dogoditi neto strano.
Kada je Munja ve stigla na pet stotina koraka od 1 regate a da ni sa
jedne ni sa druge strane nije bio ispaljen nijedan plotun, odjednom se izmeu
dva broda pojavie dva ogromna svetla talasa. Jurili su u susret jedan
drugome, svetlucavih i zapenuanih kresta. Izgledalo je kao da u njima
svetlucaju mlazevi rastopljenog olova ili tenog sumpora. Na taj prizor, strah
obuze posadu gusarskog broda. ak je i Morgan postao bled.
Dva gusara su isplivala na povrinu! povika Karmo, prekrstivi se.
Oni dolaze da prisustvuju smrti svoga ubice.
I naoj promrmlja Van Stiler.
Ba ispred Munje ta dva talasa su se sudarila uz strahovito huanje, a
zatim su se razdvojila skliznuvi du bokova broda, kao dva ogromna plamena
potoka. U istom trenutku, zaslepljujui bljesak razbio je tamu osvetlivi
gusarski brod i veliku fregatu.
Crni Gusar i flamanski vojvoda ugledali su jedan drugoga. Obojica su
upravljali svojim brodovima i obojica su imali isti straan pogled. Ta bleda,
svetlost Munje trajala je svega tri sekunde, ali to je bilo dovoljno da se dva
smrtna neprijatelja pogledaju i moda razumeju. Na oba broda zaori se isti
povik.
Pali! vikao je Crni Gusar.
Pali! urlao je vojvoda.
Pali!...
Pali!...
Svaki put kada munja razbije tamu, oni razmenjuju poglede pune mrnje.
Stalno se trae pogledom, kao da se boje da se nee vie videti na istom mestu.
Ali ne, ni stari vojvoda vie ne eli da izbegava svog neprijatelja, tavie on ga
trai. Stoji za kormilom, snaan kao i Crni Gusar, bele kose koja se vijori na
vetru i uarenih oiju.
U meuvremenu, dva broda su nastavljala svoju ludu trku, pucajui besno
iz topova. Topovske kugle pogaale su oba broda i ubijale strelce. Izgledalo je
kao da su talasi, koji su ih gurali jedan prema drugom, bili nestrpljivi da
progutaju njihove olupine. Velika fregata, koja je bila tea i manje okretna,
strahovito se naginjala pretei svakog trenutka da potone, nasuprot njoj,
Munja je lebdela na talasima kao neka ogromna morska ptica.
Ve dva puta Munja je osula paljbu iz svojih topova sa levog boka,
istei palubu fregate i pravei velike praznine meu njenim strelcima
sakupljenim na palubi. Razbila je kosnik na fregati, sruila pramac i teko
otetila gornji sprat, primivi za uzvrat samo nekoliko uladi.
Kada su dva broda prila na sto koraka, poto ih je istovremeno podigao
jedan dinovski talas, ispalili su jedan na drugoga dva strahovita plotuna.
Efekat je bio katastrofalan za oba broda.
Prednji jarbol gusarskog broda, rascepljen na visini koa sruio se na
palubu i opasno nagnuo brod. Fregata je bila sravnjena kao ponton. Strahoviti
urlici propratili su te plotune. Bio je to kraj za oba broda.
Preostaje nam jedino da umremo na neprijateljskoj palubi rekao je
Karmo. Ovde zavrava Crni Gusar.
Karmo se varao: jo nije bilo gotovo. Crni Gusar je jednim zaokretom
kormila podigao svoj brod i koristei besni udar vetra, gurnuo ga je na fregatu,
koja vie nije bila u stanju da upravlja. Usred prestraenih krikova panaca i
poslednje topovske paljbe, odjeknu njegov, jo uvek moan glas:
Ljudi mora!... Na juri!...
Jedan talas podie Munju i baci je na fregatu. Otri kljun Munje
prodire u levi bok fregate, stvorivi joj ogromnu pukotinu i ostaje tu
zaglavljen. Crni Gusar je ve napustio kormilo i juri na pramac sa maem u
ruci, viui:
Ovamo, ljudi mora!
 Gusari pretravaju sa svih strana, urlajui kao avoli. Ne mislei da
fregata, razbijena skoro na dvoje, samo to nije potonula, bacaju se na pance
prikljetene izmeu jarbola koji su pali na palubu.
Usred talasa koji iste palubu, huei i razbijajui se izmeu brodske
opreme i nogu boraca i usred potresa koja su trpela oba broda, zapoinje jedna
homerovska borba, udarcima maa, sablji, sekira i pitolja. panci, znajui da
su ve izgubljeni, ele barem skupo da prodaju svoj ivot. Dva puta brojniji od
gusara, oni smelo pruaju otpor stvarajui pravi zid od oruja. Napori Crnog
Gusara slamaju se o tu prepreku. Njegov ma udara bez odmora, ali svaki
ovek koga obori biva zamenjen novim, koji se neustraivo suprotstavlja.
Napred! viu svi. Napred!
Morgan, na elu trideset ili etrdeset ljudi, napada pance sa boka da bi
mogao da stigne na gornji sprat, gde se nada da e nai vojvodu, ali sa te strane
nailazi na tako estok otpor da je prisiljen da se vrati na Munju.
Odjednom, kada se Munja ve odvojila i kada je voda poela da prodire
kroz ogromnu pukotinu na fregati, jedan gromki glas zaurla:
Umrite svi!
Borci se za trenutak zaustavie. Svi pogledae u pravcu krme.
Tamo, uspravljen za polugom kormila, raupane kose i duge bele brade,
stajao je vojvoda. U jednoj ruci dri pitolj a u drugoj upaljenu baklju koju
vetar leluja.
Umrite svi! ponavlja starac stranim glasom. Brod leti u vazduh!
Crni Gusar je uinio pokret da skoi napred kako bi stigao svog smrtnog
neprijatelja i zario mu no u srce. Moko, brz kao munja, zgrabio ga je rukama,
podiui ga kao perce.
Ovamo, Karmo povika Moko.
Dok strah pokriva borce za palubu koja samo to nije eksplodirala pod
pritiskom barutane, crnac skae preko broda i baca se u more nosei sa sobom
Crnog Gusara. Dva oveka su skoila za njim: Karmo i Van Stiler. Dok ih
jedan ogroman talas gura prema puini valjajui ih izmeu pene, tamu razbija
zaslepljujua svetlost praena stranom tutnjavom, koja dugo odjekuje morem.
Kada su Crni Gusar i njegovi drugovi isplivali na povrinu, fregata,
raznesena eksplozijom barutane, nestala je u ponorima Floridskog kanala. Na
velikoj udaljenosti odatle, Munja je bez jarbola i u plamenu, plovila kroz
talase, noena Golfskom strujom prema Atlantiku.
 BRODOLOMNICI
Poto je proao prvi trenutak uenja i straha, crnac i Karmo su potraili
neku olupinu kako ih ne bi potopili talasi koji su navaljivali na njih sa svih
strana, as ih podiui u vis, as ih odvlaei u dubinu.
Oko njih su u neredu plovili delovi jarbola, motki na koje su jo bila
obeena jedra, delovi ograde, palube, sanduka, burici i uad. Trebalo je samo
da izaberu. Videvi da blizu njih pliva jedna olupina gornjeg sprata, dovoljna
da primi ne samo etvoro ve i dvadeset osoba, crnac i Karmo joj se pribliie i
popee se. Crni Gusar i Van Stiler malo dalje su se oajniki borili sa snanim
talasima.
Uzmite ovaj konopac! povika Karmo bacajui im jedan komad zapona
koji je jo uvek bio okaen za olupinu. Drite se vrsto! Konopac, veto baen,
pade izmeu dva plivaa. Za samo nekoliko sekundi, Crni Gusar i Van Stiler
ga zgrabie i dovukoe se do splava.
Ovamo, gospodine ree Karmo, pomaui plemiu da se popne. Na
ovoj olupini, moi emo moda da odolimo do kraja uragana. Crni Gusar, im
je bio na vrstom, odmah je pogledao prema istoku. Izgledao je miran,
meutim, njegove oi su odavale jaku uznemirenost koju nije uspevao da
sakrije.
Traite Munju, zar ne kapetane? upita Karmo koji je legao pored
njega, drei se vrsto za debelo ue.
Da odgovori plemi, uzdahnuvi. ta li se dogodilo sa mojim
brodom?
Video sam da je nestao u pravcu Atlantika.
Bio je bez jarbola, zar ne?
Da, kapetane. Eksplozija mora da je sruila i glavno jedro.
Onda je izgubljena ree Crni Gusar muklim glasom.
Kakva e onda biti naa sudbina? Gde emo mi zavriti?
Za sada me to ne zabrinjava ree Crni Gusar. Prepustimo se da nas
nose talasi i vetar. Obale Floride nisu daleko i moda bismo mogli da stignemo
do njih.
Moda emo biti sreniji od drugih?
Ili nesreniji? upita Van Stiler, koji je preplaeno gledao sve vee talase
koji su potmulo huali izmeu ostrva i ostrvaca.
Crni Gusar ne odgovori ni jednom ni drugom. Oslonjen na Mokoa,
pridigao se na kolena i paljivo ispitivao horizont, upirui pogled prema
mranom Atlantiku. Da li je meu onim talasima traio telo vojvode ili je
pokuavao da otkrije svoju Munju? Verovatno i jedno i drugo.
Odjednom Crni Gusar povika:
Tamo!... Tamo!... Gledajte!... Munja!
Karmo i Van Stiler skoie na noge. Na mranom horizontu, iako veoma
daleko mogao se jasno opaziti ogromni plamen koji je goreo iznad jednog
broda. as je izgledao kao da dodiruje olujne oblake a as kao da se sputa u
dno morskih ponora. Pojavljivao se, nestajao, zatim se ponovo pokazivao jo
ivlji i sjajniji nego malopre, isputajui u vazduh oblake iskri i oblake dima
koji su imali crveni odsjaj.
Da, to je morao biti gusarski brod koga je uragan nosio prema Atlantiku.
Crni Gusar ga je paljivo pratio pogledom, ispruivi ruke prema njemu kao da
je hteo da ga dodirne.
Moj brod!... Moja Munja! mrmljao je glasom isprekidanim od jecaja.
Ona se gubi... Morgane, spasi je!
Gusarski brod se i dalje udaljavao vrtoglavom brzinom ostavljajui iza
sebe dug iskriav trag. Vetar i talasi vukli su ga prema Atlantiku da bi ga
kasnije moda progutali. Jo nekoliko minuta gusari su mogli da vide svoj
brod i plamen, zatim se oni naglo izgubie iza ostrva koja su se pruala u tom
pravcu.
Sto mu gromova! uzviknu Van Stiler, briui nekoliko kapi hladnog
znoja koje su mu orosile elo. Gotovo je!...
Ne oajavajmo jo. Nai ljudi nisu od onih koji gube prisustvo duha i oni
nee dopustiti da ih talasi progutaju, bez borbe.
Sa vatrom koja plamti nemogue je da izbegnu katastrofu.
uti! ta uje?
U daljini su se zaule neke eksplozije. Da li je to Munja zvala pomo ili
su eksplodirala burad sa barutom?
Gospodine ree Karmo. ta se dogaa na naem brodu?
Crni Gusar ne odgovori. Legao je na olupinu, prekrivi lice rukama, kao
da je eleo da sakrije oseanje koje mu je izmenilo lice.
Olupina je u meuvremenu poskakivala tamo-amo izmeu talasa koji su je
zapljuskivali sa svih strana. Podizala se as sa jedne, as sa druge strane,
potresajui nesrene brodolomnike tako snano da su udarali jedan o drugoga.
Ponekad bi neki veliki talas preplavio olupinu, obarajui gusare i pretei da ih
odvoji od ueta za koje su se drali. Sreom, najzad su izali iz lavirinta malih
ostrva, tako da vie nisu bili izloeni opasnosti da se razbiju o neki greben.
Meutim, i u tom prostranom kanalu, koga su inile june obale Floride i
ostrva Pini, Sombrero, Aligator i druga, more je i dalje bilo Veoma uzburkano.
Ogromni talasi sa zapenuanim belim krestama, jurili su sa juga ka severu
neverovatnom brzinom, razbijajui se o obale sa velikom bukom.
Olupina, koju su talasi bacali na sve strane, nastavljala je da se pribliava
obalama Floride. U osvit zore Karmo i Van Stiler su ugledali kopno koje je za
njih predstavljalo barem trenutno, spas.
Ono nije bilo udaljeno vie od tri ili etiri milje i poto je bilo veoma
nisko, izgledalo je da nee predstavljati opasnost iako e se nasukati na njega.
Sunce se polako pomaljalo kroz oblake. S vremena na vreme, poneki zrak
sunca brzo bi zatreperio kroz oblake pare osvetljavajui talase koji su se
kotrljali po peskovitom dnu sprudova.
Gospodine ree odjednom Karmo. Blizu smo obale.
Crni Gusar je ustao i pogledao obalu koja se ocrtavala na manje od osam
stotina metara, pruajui se od istoka prema zapadu.
Ne moemo nita da uradimo ree on. Pustimo da nas talasi guraju.
 Da li e udar biti straan?
Obala je niska, Karmo. Budite spremni da se bacite u vodu im splav
dotakne peane sprudove.
Da li je to kopno ili neka velika ostrva? upita Van Stiler.
To je Florida odgovori Crni Gusar. Ostrve smo ve ostavili na jugu.
Onda emo imati posla sa divljacima. Rekli su mi da ih na ovoj zemlji
ima mnogo i da su veoma okrutni ree Karmo.
Trudiemo se da ih izbegnemo.
Evo prvih sprudova ree Moko, koji je postoje bio najvii, mogao da ih
vidi bolje od drugih.
Ne naputajte ue ako vam pre toga ne izdam nareenje ree Crni
Gusar. Kada dodirnemo dno pustite da vas nose talasi.
Sto mu gromova! uzviknu Van Stiler, koji je oseao da mu se koa jei
od pogleda na te velike talase kako se besno razbijaju o obalu. ini mi se da
ve oseam kako se razbijam o greben!
Nemamo izbora, stari moj ree Karmo. Ili da iskuamo sudbinu ili da
dopustimo da potonemo.
Pazite! povika Crni Gusar. Drite se vrsto!
Jedan talas zahvati olupinu, podie je gurajui je naglo napred. Splav se
strahovito nagnuo, tresui snano nesrene brodolomnike, zatim nestade
izmeu talasa. Zau se prasak, zatim usledi tako snaan udar da etiri gusara
osetie kako skau uvis. Jedan komad olupine odvojio se, ali ostali deo se nije
razbio. tavie, zahvaen novim i jo veim talasom bio je odbaen ponovo
napred.
Spremni da pustite ue! povika Crni Gusar.
Jesmo li ve stigli? upita Karmo, koji je oseao da se davi u peni.
Skaite svi!
Talas koji je prolazio odnese ih, dok se splav uz tresak razbi o jedan
greben.
 etiri gusara su se, davei se u peni, otkotrljala u pliak odakle ih je jedan
talas izbacio na obalu.
Beite povika Crni Gusar, videi jedan drugi talas kako juri prema
obali.
Karmo i njegovi drugovi, iako teturajui se, trkom se popee uz nagib i
sruie se ispred nekoliko stabala, van domaaja talasa.
Hiljadu mu brodova! uzviknu Karmo, isprekidanim glasom.
Sve ovo se zove imati sree!... Videemo dalje da li e srena zvezda
nastaviti da nas titi.
 OBALE FLORIDE
Crni Gusar i njegovi drugovi, poto su izbegli nalet talasa, sruili su se
ispred grupe veoma visokih borova, alosnog izgleda koji su se pod
poslednjim naletima uragana, savijali. Bili su toliko iscrpljeni onom dugom
borbom, koja je trajala vie od etiri asa da nisu vie mogli da se dre na
nogama. Pored toga bili su izgladneli i oedneli, poto su skoro neprestano bili
okrueni slanom vodom.
Sto mu gromova! uzviknu Karmo, koji se pipao na telu da bi se uverio
da li mu je neka kost slomljena. Jo uvek mi izgleda nemogue da sam iv.
Pobei najpre kanonadama, zatim eksploziji i najzad oluji! To je isuvie sree,
vere mi.
Samo da tek nismo na poetku nevolje! ree Van Stiler.
Za sada je najvanije da smo stigli ovde zdravi i itavi, dragi moj.
I bez oruja, zar ne.
Ja imam svoj no a kapetan nije izgubio svoju mizerikordiju.
I mi imamo nae noeve rekoe Van Stiler i Moko.
Onda ne moramo vie da se plaimo.
Dok su se pripremali da pretrae umu koja se pruala pred njima, Crni
Gusar se popeo na stenu koja se izdizala jedno desetak metara odatle i paljivo
istraivao more, upirui pogled prema istoku. Bez sumnje je jo pokuavao da
otkrije svoj brod, koga je uragan odneo na Atlantik, ali uzalud je gledao poto
su ga talasi i vetar verovatno ve odvukli veoma daleko i moda razbili o neki
greben.
Pazi na njega ree Karmo Van Stileru. Jadni kapetan! Bojim se da
nee vie nikada videti svoj dragi brod.
Kao to se ja bojim da neemo nikada vie videti Tortue odgovori Van
Stiler, tunim glasom.
Oh!... Jo nismo mrtvi! tavie, kao to vidi, idemo da traimo doruak
kako bismo produili na ivot. Doi, garavi kume. Ako naemo nekog
medveda ubiemo ga batinama.
Karmo koji nikada, pa ni u najteim situacijama, nije gubio svoje dobro
raspoloenje, naorua se jednim vornovitim tapom i odluno se uputi u
umu zajedno sa crncem.
Taj deo Floride bio je prekriven velianstvenim borovima, visokim
etrdeset, pedeset a ponekad ak ezdeset metara, sa ogromnim bledozelenim
listovima, dugakim vie od pola metra i sivom korom stabla. Ova drveta kojih
ima bezbroj u junim delovima Floride, uglavnom rastu na glinovitim
terenima, vrstim i nepromoivim za vodu, prekrivenim slojevima istrulelih
plodova, vekovima nagomilavanih. Poto to drvee raste na izvesnoj
udaljenosti jedno od drugog, Karmo i njegov drug nisu bili prinueni da kre
sebi prolaz. Morali su da klize po ogromnom korenju koje je izbijalo na sve
strane.
Ispod tih dinovskih stabala nije se videlo ni bunje ni druge biljke sa
stabljikama. Rasla je jedino neka tvrda i gorka trava, koju su i same koze
odbijale da jedu i koja se zove olgohloa, kao i lenzie, vrsta veoma lepih i
sjajnih gljiva ali otrovnih za jelo.
Karmo i Moko, poto su zali u umu tri ili etiri stotine metara, zaustavili
su se i oslunuli.
Na najviim granama tih dinovskih stabala videli su ptice kako lete i uli
su njihov cvrkut, meutim, ispod stabala nisu videli nikakvu ivotinju.
Na ivici ume dizala se grupa bunja koje je izgleda pripadalo familiji
magnolije, ije su grane nosile sjajne i purpurne cvetove, sa crnkastim
odsjajima. U tim veoma velikim cvetovima u obliku pehara, nalazili su se
veliki grozdovi voa, krupnog kao krastavci. Bile su to ogromne grandifrole,
biljke koje rastu u velikom broju u vlanim predelima june Floride i iji su
osveavajui plodovi blagog ukusa, veoma traeni od Indijanaca.
Je li to voe koje obeava upita Karmo.
Da, kume.
Hajdemo da ga uberemo.
Obrae bun i poto su se dobro snabdeli tim krastavcima, izaoe iz ume
uputivi se du obale. Karmo, koji i pored toga to je bio gladan, bio je i
veoma edan, pohlepno je sisao voe priznajui ipak, da iako je bilo bogato
vodom, nije imalo mnogo ukusa.
More se malo po malo smirilo. Jedino bi se, s vremena na vreme poneki
veliki talas, uz veliku buku razbio o obalu, uprskavi pehom poslednja stabla
ume. Izmeu tih velikih talasa plivale su brojne olupine, ostaci jadne fregate
koju je vojvoda zapalio. Meutim, nije bilo nita to bi koristilo gusarima.
Sve nekorisne olupine ree Karmo, koji se zaustavio da ih posmatra.
Kada bi barem pronali neki sanduk sa slanim mesom.
Hajdemo, kume ree crnac. Vidim Van Stilera i Crnog Gusara
upravljene na steni: ekaju na doruak.
Nastavie put po peskovitoj obali, posutoj algama koje su veliki talasi
izbacili iz mora.
Bili su udaljeni svega nekoliko stotina koraka od svojih drugova, kad
odjednom ugledae da se pesak ispred njih pokree, zatim naduva i najzad
otvara stvarajui prolaz jednoj groznoj zveri koja se ustremi na njih uz
strahovito mukanje. Karmo je bio oboren na zemlju, dok je crnac imao tek
toliko vremena da skoi u stranu urlajui:
Pazi se, kume!... To je morski avo!
To udovite koje je bilo skriveno u pesku i za koje je Moko tvrdio da je
morski avo, ime koje su mu dali stanovnici Meksikih obala i koje su
naseljenici Floride sauvali i danas, bilo je jedna velika riba iz vrste
glavonoaca, spljotenog oblika kao raa, iroka i dugaka kao jedro nekog
broda, teka barem hiljadu kilograma, i odvratnog izgleda. Njena koa bila je
naikana veoma vrstim kukastim iljcima, glava je bila naoruana parom
rogova slinim kao u bikova a veoma dugaak rep za koji kau da je otrovan,
bio je otar kao vrh koplja. Ova udovita, sreom retka u dananje vreme,
sakrivaju se u pesku, drei usta, koja su iroka kao otvor pei, na povrini
zemlje i uvek otvorena, spremna da progutaju sve to im se priblii.
Karmo, iako je osetio kako mu se krv ledi u ilama, nije izgubio glavu.
Videi na nekoliko koraka ispred sebe usta udovita, munjevitim okretom
bacio se dva metra unazad, otkotrljavi se izmeu crnevih nogu. udovite,
besno to vidi da mu izmie plen, poelo je oajniki da mae repom, diui
levo i desno prave oblake peska.
Beimo, kume! povika crnac.
U tom trenutku, privueni njihovim kricima, dotrali su Crni Gusar i Van
Stiler, prvi je izvukao svoju mizerikordiju a drugi no. Videi udovite. Crni
Gusar se zaustavio govorei:
Ne pribliujte se!... Otrovan je!
Naterajmo ga barem u beg ree Van Stiler, uzimajui jedan kamen i
bacivi ga na udovite.
Pokuajmo da ga ubijemo ree Karmo.
etiri gusara, videi drugo kamenje rastureno po obali poee da ih
sakupljaju i da gaaju morskog avola, koji je, nemoan da odoli toj kii
kamenja, pokuavao da se domogne vode.
Rikao je kao razbesneli bik, mahao je rogovima i udarao repom, bacajui
na svoje gonioce gomile blata. Najzad je poslednjim snagama stigao do mora i
uronio u njega, ostavljajui na povrini krvavi trag.
Idi i nai svog kuma avola! povika Karmo, bacajui na njega
poslednji kamen. Toliko me je uplaio da umalo nisam izgubio apetit.
Gusari se vratie u svoj logor, do stene koja je posluila Crnom Gusaru
kao osmatranica, sklanjajui se u senku nekoliko veoma visokih borova.
Sakupie suva drva i poto su sauvali svoja kresiva, zajedno sa suvom
mahovinom zapalie dobru vatru, stavljajui na raanj ribe koje su ukrali od
orlova ribolovaca. etvrt sata kasnije, navalie na prenu ribu, ostavljajui
samo kosti.
A sada, razgovarajmo ree Karmo okreui se prema kapetanu.
Pretpostavljam da niko od nas ne eli da veito ostane na ovom pesku u
oekivanju da proe neki brod. ta kaete na to, plemiu?
Da ostajui ovde, neemo imati nikakve mogunosti za spas odgovori
Crni Gusar.
 Imate li neku ideju?
Ja znam da zaliv Ponce de Leon ponekad poseuju kubanski ribolovci
koji idu da love lamantine. Moemo ii tamo da ih saekamo.
Sumnjam, kapetane, da e oni uzeti na svoje brodove gusare. Ako to i
budu uinili, predae nas vlastima
Havane ili Matanzasa.
Ko e u nama moi da prepozna gusare? Mi svi dobro govorimo panski
i moemo se pretvarati da smo brodolomci te nacije.
Istina je, kapetane ree Karmo. Nisam na to mislio.
A kada bismo umesto toga sagradili splav od olupina koje talasi izbacuju
na obalu i poli u potragu za Munjom? upita Van Stiler. Moda se
nasukala kod ostrva Pini.
Ne mislimo vie na moj brod ree Crni Gusar, uzdahnuvi. Uragan ga
je odneo na Atlantik, gde su ga moda talasi progutali. Moj neprijatelj je mrtav,
ali ja sam pretrpeo veliki gubitak!... Morgan i svi moji mornari vredeli su
mnogo vie od ivota tog izdajice. Molim vas, ne govorite nikada vie o mom
brodu i pustite da krvava rana zaraste.
Je li daleko zaliv, kapetane? upita Karmo.
Za dvanaestak dana moi emo da stignemo tamo.
A Indijanci?... Zar neemo naii na njih?
Moda bih eleo da ih sretnem, iako se pria da su divlji ree Crni
Gusar.
Da se sretnemo sa tim divljacima! povika Van Stiler, preplaeno.
uvajmo se njih, kapetane.
Ti si dakle zaboravio onu no kada sam ja ubio Flamanca Sandorfa?
upita Crni Gusar.
Da ree Karmo. Flamanac je rekao da je Honorata Van Guld doivela
brodolom na ovim obalama. Reklo bi se da nas je sudbina namerno dovela
ovamo.
 Proveriemo da li je Sandorf rekao istinu ree Crni Gusar neemo
napustiti ove krajeve dok to ne razjasnimo.
ta kae vae srce, kapetane?
Da Honorata nije mrtva odgovori plemi.
Rekavi to naglo je ustao, lica izoblienog od bola i poeo uznemireno da
eta du obale. Izgledalo je kao da pokuava da prigui jecaje koji su mu zastali
u grlu.
Jadni kapetan ree Karmo, potresnim glasom. On je jo voli.
Da ree Van Stiler. Od one kobne noi kada ju je samu u amcu
prepustio talasima, to vie nije isti ovek. Kako je tuna njegova sudbina.
Crni Gusar se vratio, rekavi kratko:
Krenimo!
Tri mornara su ustala, pokupivi svoje vornovate tapove i nekoliko
plodova, koje su sauvali da bi utolili e u sluaju da ne nau slatku vodu.
Crni Gusar je izvadio iz pojasa mali zlatan kompas koji je nosio obeen o
lani, da bi se orijentisao.
Presei emo peanu poluostrvu ree. Tako emo utedeti dug i
uzaludan krug.
Pred njima se pruala beskrajna uma, koja se sastojala od ogromnih
borova i jasenova. Poto nisu hteli odmah da je preu, krenuli su njenom
ivicom da bi bili to blie moru. Obala je bila ravna i posuta mahovinom koja
je spreavala da noga utonu u pesak, tako da je bila veoma pogodna za brzo
hodanje. tavie, nudila je i hranu poto je tu bilo puno ostriga.
More se malo pomalo potpuno smirilo. Jedino bi se povremeno neki vei
talas, uz monotoni um, razbio o obalu.
Brodolomci stigoe do mesta gde su letele morske laste. Na veliko uenje
Karmoa, te ptice se, umesto da pobegnu, sruie na njih uz zagluujue krike.
Morske laste su neverovatno hrabre ptice i ne mogu se oterati ak ni hicima iz
puke. tavie, posle prvih pucnjeva bee a zatim ponovo obleu oko lovaca,
ne pokazujui nikakav strah.
 Karmo je odmah pokuao da udarcima tapa obori one koje su letele blizu
njega, ali ma koliko truda da je ulagao, udarao je u prazno, jer i ako su te ptice
neoprezne, imaju takvu brzinu da ih je nemogue pogoditi.
Uzalud se zamara, kume ree Moko, koji se od srca smejao videi
Karmoa kako mlati tapom po vazduhu, kao da je pomahnitao.
Ima pravo ree Karmo. Neverovatno kako ne uspevam da oborim
nijednu pticu.
ini mi se da ti se te ptice rugaju ree mu Van Stiler.
Da, lopovi! Osvetiemo im se na njihovim gnezdima.
Gledaj kume, obala je posejana jajima!
Na velikom delu obale videle su se male rupe izdubljene u pesku, u obliku
kupe. U svakoj je bilo po dva ili tri jajeta utozelenkaste boje sa smeim i
crvenkastim takicama, velika kao i kokoija. Bilo ih je toliko da je mogla da
se napravi kajgana za dve stotine i vie osoba.
Gusari, uprkos zagluujuim protestima ptica, poee da kradu njihova
gnezda, birajui brzo sveza jaja i bacajui u more bajata. Karmo se toliko
prejeo, da je tvrdio da e za taj dan da se odrekne veere. Meutim, kao
oprezan ovek, napunio je sve depove jajima, pozivajui drugove da uine
isto.
Dae nam snagu govorio je.
Kada su sakupili jaja Crni Gusar se, videi da se obala sputa prema jugu,
okrete prema umi kako bi izbegao ogroman krug oko peanog poluostrva.
Prokletstvo ree Karmo. Obala nam je barem davala jaja.
Ali ni kap vode ree Van Stiler.
Ima pravo, drue odgovori Karmo. I ja bih rado popio au vode.
Nai emo je u umi ree Moko.
Crni Gusar, orijentiui se pomou kompasa zamae ispod drvea i uputi
se u umu. Ostali krenue za njim.
Fantastino! uzviknuo je nepopravljivi brbljivac Karmo. Nikada
nisam video tako lepu umu!
Ali bez vode ree Van Stiler.
Nai emo je ak i suvie, uskoro ree Crni Gusar. itava juna
Florida je jedna velika movara. Saekaj da preemo ovu umovitu oblast i
nee se aliti vie to nema vode.
Hajdemo onda napred. Ko zna moda u movarama moemo nai neto
za jelo, vre od ptiijih jaja.
Kao to je Crni Gusar predvideo, tri sata kasnije stigli su u movarne
predele ispresecane crnim i smrdljivim barama, u kojima su plivale zmije
aligatori, crne kao abonos, prilino velike i pljosnate glave. Iako je teren bio
natopljen vodom i tu su rasle grupe borova dinovskih dimenzija, koje su
davale veoma tuan izgled tim mestima.
Malo dalje, proticao je potoi bistre vode. Utolie e, zatim od borovih
grana improvizovae zaklon da bi se zatitili od none vlage koja je veoma
opasna u ovim krajevima. Dok je Van Stiler palio vatru, da bi drao daleko
zmije, koje su morale biti brojne u tim predelima, Karmo i crnac krenue
prema velikoj bari koja se videla kroz borove.
Poeo je da se sputa mrak, dok se sa zemljita zasienog vodom, dizala
magla puna zaraznih isparenja.
Karmo i Moko odvojie se od ostalih i zaoe dublje u umu. Pola asa
kasnije izbili su na jednu istinu i zastali kao okupani. Levo od njih belasala se
voda, a ispred njih...!
 BARIBAL
Na petnaest koraka od njih, pored jednog bora, stajao je ogroman crni
medved zvani Baribal. Bio je to jedan od najlepih primera u svojoj vrsti, sa
kratkom ekinjastom i sjajnom dlakom koja je postajala ria samo sa obe
strane njuke. Bio je vrlo krupan, dugaak vise od dva metra a od apa do
ramena visok jedan metar. Ovi medvedi su i danas prilino brojni ne samo u
umama Floride, ve i u umama severnih krajeva Sjedinjenih Drava, gde
priinjavaju velike tete, pustoei polja i ubijajui stada, jer su istovremeno i
biljoderi i mesoderi.
Karmo i Moko, opazivi tog neoekivanog neprijatelja od koga nisu mogli
da oekuju nita dobro, urno se povukoe na stablo aristolokije, gledajui
medveda nepoverljivo.
Kume!
Karmo!
Evo jednog iznenaenja koje nisam oekivao!
I zbog koga emo se dobro preznojiti ree Moko.
A nismo ga ak ni primetili! Da smo ga videli kako dolazi, mogli smo da
pobegnemo.
Ne bi vredelo, Karmo. Ovi medvedi tre veoma brzo.
ta da radimo?
ekajmo, kume. Da medved ode?
Ne vidim bolje reenje.
ini mi se da mu to ne pada na pamet.
ta vie, izgleda da ga zabavlja nae iznenaenje.
Reci na strah, garavi kume.
Kako god eli odgovori crnac, pokuavajui da se nasmei.
Medved je izgledao kao da ga zaista zabavlja strah dvojice gusara.
Postavivi se na zadnje ape, kao maka koja eka pogodan trenutak da se baci
na mia, gledao je svojim sitnim i veoma pokretljivim oima, u dva gusara,
zevajui tako jako kao da e iaiti vilice. U poetku nije pokazivao
neprijateljske namere, ak je izgledalo da nema nikakvu elju da napusti svoje
mesto i da im se priblii.
Do vraga uzviknu Karmo, koji je poeo da gubi strpljenje. ini mi se
da e ovo dugo potrajati. ta kae, garavi kume?
Da bih eleo da budem daleko odavde odgovori crnac.
I ja takoe, ali dok ne smislimo kako da odemo odavde, biemo
prisiljeni da ostanemo na ovom stablu. Da li su ovi medvedi zaista opasni?
Imaju kande kao od elika i poseduju neverovatnu snagu. Sa naim
noevima ne bismo nita uinili.
Do avola! uzviknu Karmo, eui se besno po glavi. Kapetan e
poeti da se brine to nas nema tako dugo. Setio sam se!
ega, kume upita crnac.
Kada bismo skoili u vodu! Plivajui mogli bismo da stignemo na
suprotnu obalu.
A misli li da nas medved ne bi pratio? Osim toga, nemam mnogo
poverenja u ove crne vode, mogu skrivati zmije aligatore i kajmane. Zar se ne
sea jaja koja smo videli?
Do vraga i kajmani!
Kume, pokuajmo da se ukrcamo!
Da se ukrcamo! povika Karmo, gledajui ga zaueno. Da nisi otkrio
neki amac?
Ne kume, ali mislim da bi se moglo posei korenje i upotrebiti ovo stablo
na kome stojimo, kao amac.
Ti si pravi genije, garavi kume! Meni moda nikada ne bi pala na pamet
slina ideja! Dragi moj medvede, ovoga puta emo ti podvaliti?
Na posao, kume.
Spreman sam, Moko.
 Aristolokija, koja im je sluila kao zaklon, kao to je reeno, imala je stablo
debelo kao bure, ije se korenje irilo na sve strane. Bilo je dovoljno presei to
korenje, da bi se oborilo stablo i upotrebilo kao balvan, dovoljan da izdri dva
oveka. Karmo i crnac poee svojim noevima veto da presecaju korenje.
Bili su presekli vie od polovine, kada ugledae da medved naputa svoje
mesto i polako silazi prema obali.
Hej kume, dolazi! uzviknu Karmo.
Medved?
Izgleda da ga zanima da vidi ta radimo?
Ili ima nameru da nas napadne!
Baribal, savladan moda radoznalou, krio je sebi prolaz izmeu trski
na obali, pribliavajui se mestu na kome su stajali gusari. Meutim, nije
izgledalo da je loe raspoloen, poto se s vremena na vreme zaustavljao kao
da se koleba da li da ide napred ili da se vrati. Stigavi na petnaest ili dvadeset
koraka, podie se na zadnje ape da bi bolje video kojoj vrsti posla su se
posvetila dvojica gusara, zatim verovatno zadovoljan, ponovo se uurio,
nastavljajui da zeva.
Moko ree Karmo, odahnuvi. Zna li ta ja mislim.
ta kume?
Da se ovaj medved plai vie nego mi!
Ne uzdaj se u to, kume. To su zle ivotinje.
Da je imao vie hrabrosti, do sada bi nas napao.
Strpljivi su i teko napadaju prvi. On zna da mi ne moemo veito ostati
ovde i eka nas na obali.
Da li se ovo stablo pomera?
Jo samo dva korena i pae.
Pazimo da ne izgubimo nau jegulju. Stalo mi je do veere.
Vei je za granu. Pazi kume, stablo samo to nije palo u vodu.
 Aristolokija, ve skoro sasvim liena korenja, polako se naginjala prema
vodi. Pri poslednjem udarcu noa, sasvim pade i potonu u vodu, da bi zatim
odmah isplivala na povrinu. Crnac i Karmo opkoraie stablo, drei se vrsto
za grane. uvi da je neto palo u vodu, medved je ustao, ali umesto da se sjuri
niz obalu pobegao je prema umi.
Hej kume! povika Karmo. Zar ti nisam rekao da se tvoj okrutni
medved plai od nas vie nego mi od njega! Pobegao je kukaviki kao da smo
ispalili na njega plotun.
Moda je to neko njegovo lukavstvo da bi nas saekao na zemlji.
Kaem ti da je tvoj medved prava lenuga i da u mu, ako ga sretnem,
razbiti lea tapom ree Karmo. Hajdemo na kopno i vratimo se u logor da
ispeemo nau jegulju.
Sa nekoliko zamaha nogom dogurae stablo do obale i iskrcae se. Karmo
pokupi svoj tap, prebaci preko ramena ribu bubanj i uputi se zajedno sa
crncem prema umi. Meutim, kretao se veoma obazrivo, sumnjiavo gledajui
oko sebe. Uprkos svom hvalisanju, jo uvek je pomalo oseao strah od
medveda i nije eleo da ga ponovo sretne. Stigavi do ivice borove ume
zaustavi se da oslune, zatim poto nije uo nikakav um, nastavi da ide
govorei:
Zaista je otiao.
Ne uzdajmo se u to, kume. Moda nas negde pijunira i sprema se da nas
napadne ree Moko.
Izmlatiemo ga onako kako zasluuje odgovori Karmo.
Spremao se da zamakne u umu, kada ga jedan udni krik prikova za
zemlju. Izmeu drvea, jedan glas koji je izgledao skoro ljudski, neprestano je
ponavljao:
Dum ha du!... Dum ha du!...
Kume! uzviknu Karmo. Indijanci!...
Gde ih vidi? upita crnac.
Ne vidim ih, ali ih ujem. Sluaj. Dum ha du!... Dum ha du!...
Moda je to ratni pokli ljudodera?
Da, ratni pokli Botauro mokoko a odgovori crnac, smeei se.
Ko je taj gospodin?
Postae izvrsno peenje. Doi kume, uhvatiemo ga
Ali koga?
Botauro mokoko. uti i prati me.
Ti udni krici dopirali su iz jednog buna. Crnac se baci na zemlju i poe
da puzi kao neki gmizavac, ne pravei ni najmanji um, iako je neprestano
kretanje ptica bilo vie nego dovoljno da prikrije utanje suvog lia. Stigavi
na nekoliko koraka od buna, zaustavio se paljivo gledajui meu lie a
zatim, podigavi naglo koplje baci ga veto ispred sebe. Dum ka du iznenada
prestade.
Je li pogoen? upita Karmo.
Evo ga! odgovori Moko koji se bacio u bunje. Tei je nego to se
mislilo.
Ptica, koju je tako veto pogodio kopljem, bila je visoka vie od dve stope.
Imala je smeecrno, prugasto perje i ut, veoma otar kljun.
Lepa ptica! uzviknu Karmo.
I iznad svega ukusna, iako ivi od ribe ree Moko.
Je li to ptica ribolovac?
Osim toga ona je i veliki lovac, poto se hrani i malim pticama, koje guta
cele.
Znai...
ta eli da kae, kume?
Umesto da odgovori, Karmo odskoi unazad, ispustivi svoj vornovati
tap.
ta ti je? upita ga crnac.
 Uinilo mi se da sam video medveda. Gde?
Meu onim grmljem.
Opet ta prokleta ivotinja!
Moko!
Kume!
Beimo!
A batine koje si eleo da mu zada?
Neki drugi put ree Karmo.
Pokupie pticu botauro mokoko i pobegoe. Posle etvrt sata, umorni i
zadihani stigoe u logor.
Da li vas neko prati? upita ih Crni Gusar, skoivi na noge.
Videli smo jednog medveda, kapetane ree Karmo.
Prati vas?
Izgleda da se zaustavio.
Onda imamo vremena da veeramo odgovori mirno Crni Gusar.
Karmo isee pticu, nataknu jedno pare i prinese ga vatri, okreui paljivo
da bi se dobro zarumenelo. Dvadeset minuta kasnije, etiri gusara navalie na
meso, hvalei izvrstan ukus.
A sada moemo da se pobrinemo za medveda ree
Crni Gusar.
ini mi, se kapetane, da je ta lenuga od medveda, shvatila da mi nismo
osobe koje se plae ree Karmo.
Bie da je pogodio da ti eli da ga izmlati ree mu Moko.
Verovatno se zbog toga i sakrio odgovori Karmo.
Poto ga ne vidimo, hajdemo na spavanje ree Crni Gusar. Ko e
prvi da uva strau?
 Karmo ree Moko. On se ionako ne plai medveda.
Pokazau ti, garavi kume odgovori Karmo. Samo neka se pojavi i
videe ta sam sve sposoban da uinim.
Onda poverimo tebi nae ivote ree mu Van Stiler. Dobra straa,
drue.
Dok su se njegovi drugovi zavlaili u malu kolibu, Karmo sede pored
vatre, drei kraj sebe koplje crnca.
U umi i prema movari uli su se razni umovi koji nisu ba mnogo
ohrabrivali Karmoa, nenaviknutog na te krajeve. S vremena na vreme, tiinu bi
remetilo daleko mukanje koje je izgledalo kao da dolazi od bikova ali koje je u
stvari pripadalo kajmanima iz movare. Ispod drvea uli su se as otri a as
promukli krici, a malo dalje tuno zavijanje nekog vuka lutalice u potrazi za
plenom.
Karmo je paljivo oslukivao i gledao oko sebe. Nije se vie plaio ni
vukova ni kajmana. Plaio se jedino tog prokletog medveda.
ini mi se da sam izgubio svoju hrabrost mrmljao je za sebe. Pa ipak,
ubio sam toliko neprijatelja bolje naoruanih i moda opasnijih od te zveri.
Ustao je da bi obiao krug oko kolibe, kada u blizini zau mumlanje, koje
mu sledi krv u ilama.
Medved! povika. Moda je uvrteo sebi u glavu ideju da me pojede?
Ali nas je etvorica, dragi moj medvede i razbiemo ti grbau tapovima.
Ue u kolibicu i probudi crnca i Van Stilera.
Ustajte, drugovi ree. Medved dolazi!
Gde je? upita Van Stiler, uzimajui jednu teku motku.
Mora da je blizu odgovori Karmo. uje li? Jedan urlik, jai od
prvog, razbi nonu tiinu.
To je medved, zar ne Moko? upita Karmo.
Da odgovori crnac.
Hajdemo da ga naemo ree Van Stiler.
 Eno ga! uzviknu Moko.
Medved, verovatno isti onaj koji je bio blizu movare i koji ih je zatim
pratio, izaao je iz jednog buna i kretao se prema logoru, pomino maui
velikom glavom. Trojica gusara se zaklonie iza vatre.
Ba ima neto protiv nas! ree Van Stiler.
Probudimo kapetana ree Karmo.
Nema potrebe odgovori Crni Gusar, izlazei iz kolibe.
Vidite li ga? upita Karmo.
Da i izgleda mi da je prilino krupan. Moemo od njega dobiti izvrsne
prute.
elite da ga ulovite?
Pustimo ga da se prvo priblii, Karmo.
Medved se, primetivi da se neprijatelj brojno poveao, zaustavio na sto
metara od logora, gledajui nepoverljivo u vatru koja je gorela blizu kolibice.
etiri gusara su stajala nepomino, nadajui se da e se medved odluiti da
prie. Ali odjednom, medved se naglo okrete i otra galopom u pravcu
movare.
Zar nisam rekao da je kukavica? ree Karmo. Verovatno se najzad
uverio da je bolje da bude daleko od nas.
Njegovi drugovi su jo malo sedeli oko vatre, zatim ubeeni da se ivotinja
konano odrekla svojih neprijateljskih namera, nastavie prekinuti san. No
proe bez drugih uzbuna, iako su se u vie mahova, dva ili tri vuka pribliila
logoru, tuno zavijajui.
U zoru gusari su nastavili put, idui du velike movare, koja se
produavala prema zapadu.
 LJUDODERI SA FLORIDE
Tri dana gusari su ili kroz ume borova i empresa, kreui se du
prostranih movara, ije su crne i blatnjave vode vrvele od kajmana i zmija
aligatora. etvrtog dana, ostavi potpuno bez hrane poto nisu uspeli da ubiju
nijednu ivotinju, zaustavili su se na obalama jedne reke koja je vijugala u
umi.
Zaustaviemo se ovde na ceo dan ree Crni Gusar, videi da njegovi
ljudi ne mogu vie da se dre na nogama. Zaliv mora da je ve blizu. Vi idite u
lov.
Karmo i Moko izgubie se u umi. Pola asa kasnije Karmo izjavi da je
umoran. Crnac se sloi sa njim.
Ve se spremao da sedne, kada se u vazduhu zau lagani zviduk. Jedna
strela odapeta iz oblinjeg grma pogodila je stablo pored njega. Karmo i Moko
skoie na noge, uzviknuvi:
Indijanci!
Skoro u istom trenutku etiri visoka i polugola crvenokoca, glave
ukraene perjem i naoruana lukovima i strelama, iskoie iz grmlja i stadoe
ispred dvojice gusara.
Karmo!
Moko!
Beimo!
Put pod noge, kume!
Upravo su hteli da pobegnu, kada se jo pet Indijanaca, naoruanih kao i
prethodni, pojavie iza njih, presecajui im put.
Neka se beli ljudi zaustave ree jedan od onih Indijanaca, na ravom
panskom jeziku.
Moko, uhvaeni smo ree Karmo.
Pripremimo se da skupo prodamo svoju kou odgovori crnac, uperivi
koplje.
 To bi bilo uzalud.
Moda su ovo ljudoderi, kume.
Nisu nas jo pojeli.
Neka beli ljudi poloe oruje ree onaj Indijanac koji je govorio i koji
je verovatno bio poglavica, sudei po tri orlovska pera koja je nosio zabodena
u kosi. Ako ne posluaju mi emo ih ubiti.
Umesto da baci koplje, Moko se munjevitim skokom baci na drugi odred
nadajui se da stvori sebi prolaz i jurne prema umi. Indijanci, koji su moda
oekivali tako neto, za tren oka se bacie na begunca, oborie ga i otee mu
koplje. est ili sedam tapova podigoe se na njega, dok je poglavica govorio
preteim glasom:
Predaj se ili si mrtav!
Svaki otpor bio je uzaludan, tavie opasan poto su Indijanci izgledali
raspoloeni da izvre pretnju. Crnac, koji se pripremao da se oajniki brani
pesnicama, pusti da ga veu ne pruajui otpor, da ne bi ubili i Karmoa, koji se
ve bio predao.
Kume ree Karmo crncu. Bolje je da nas za sada ne ubiju, jo postoji
mogunost da pobegnemo ovim nitkovima. Pretvarajmo se da smo se pomirili
sa tim da im posluimo kao veera ili doruak.
Bojim se, Kume, da je naa sudbina ve zapeaena odgovori Moko.
Pojee nas.
Ali jo ne znamo da li su ovi Indijanci zaista ljudoderi.
A kapetan?
Neemo staviti do znanja Indijancima da imamo drugove. Crni Gusar i
Van Stiler ne bi mogli pruiti vei otpor od nas.
Dok su njih dvojica razgovarali, crvenokoci su, sakupljeni blizu obale
reke, izgleda drali savet. Razgovarali su, naginjali se prema zemlji kao da
ispituju tragove stopa, zatim su kruili oko bunja, govorei tihim glasom.
Moko ree Karmo, koji ih nije gubio iz vida. ini mi se da sumnjaju
da imamo drugove.
Istina je, kume odgovori crnac.
Moda e da iznenade i kapetana?
Bojim se toga. Nai drugovi su u blizini i moda su zapalili vatru u
oekivanju doruka. Dim e ih izdati.
Bie gadno ako budu i njih uhvatili ree Karmo. Bio bi to na kraj.
U tom trenutku priblii im se poglavica, govorei i dalje na vrlo loem
panskom.
Vi niste sami.
Vara se, poglavico odgovori Karmo. Mi nemamo nijednog druga..
Beli ovek pokuava da odvrati nae traganje, ali to mu nee uspeti. Mi
smo videli dim kako se die izmeu drvea.
Do vraga! uzviknu Karmo, probledevi.
Rekao sam ti da e ih dim izdati ree Moko. Uskoro e nam se
pridruiti kapetan i Van Stiler.
Koliko ima tvojih drugova? upita poglavica, okreui se prema
Karmou.
Kaem ti da ih nemamo.
A onaj dim?
Verovatno je neki Indijanac zapalio drva da bi skuvao doruak.
Ovde je samo nae pleme ree poglavica. Onu vatru su zapalili tvoji
drugovi.
Onda idi da ih trai.
To je ono to emo i uraditi, beli ovee. Meutim, elim da znam koliko
ih je.
Mnogo i imaju oruje koje grmi i izbacuje vatru.
Crveni ljudi poznaju oruje panaca i ne boje ga se ree poglavica
ponosno. Nai preci su nas nauili da mu se suprotstavimo.
Jako je i unitie tvoje ratnike.
Videemo.
Poglavica naredi da se zarobljenici priveu za drvo, postavi za straare dva
ratnika dinovskog rasta, naoruana veoma tekim tapovima, zatim se uputi u
umu a za njim krenue svi ostali Indijanci.
Sto mu gromova! uzviknu Karmo, krguui zubima. I kapetan je
izgubljen!...
To je samo pitanje minuta ree Moko, koji je sa strepnjom pratio
pokrete Indijanaca. Iznenadie ih oko vatre.
Kada bismo mogli da ih nekako obavestimo o opasnosti koja im preti.
Na koji nain?
Viui.
Suvie su daleko da bi nas uli a osim toga ubor potoka nadjaao bi na
glas.
Do avola!... Ne moemo uiniti nita da ih upozorimo.
ak i kada bismo uspeli da ih obavestimo ne bi pobegli Indijancima
ree Moko. Kroz nekoliko asova bi ipak pali u ruke tim ljudima.
Kako e se sve ovo zavriti?
Bojim se, Kume, da nam preostaje jo nekoliko asova ivota. panci su
svojom okrutnou uinili ove Indijance divljim i zato nas nee potedeti.
Ne bojim se smrti, kume. Meutim eleo bih da znam na koji nain e
nas ubiti. Pria se da strano mue zarobljenike pre nego to ih poalju na onaj
svet.
I ja sam to isto uo odgovori Moko.
Pokuajmo da ispitamo ova dva Indijanca, ako nas razumeju.
Recite mi, crveni ljudi, ta e poglavica uiniti sa nama? upita Karmo,
okreui se prema dvojici dinova, koji su sedeli pored drveta.
 Pojeemo vas odgovori jedan od dvojice Indijanaca, okrutnim
osmehom.
Pseta! povika Karmo, isprekidanim glasom. elite da nas pojedete!...
Sve zatvorenike peemo.
Kume! uzviknu Karmo, dok mu je hladan znoj izbijao po elu. Ako ne
pronaemo neki nain da pobegnemo, gotovi smo.
Moko ne odgovori. Sagnuo se koliko su mu to dozvoljavale veze na
rukama i izgledalo je da oslukuje neto. Jesi li uo neki krik?
ini mi se.
Moda su ve iznenadili kapetana?
Do vraga!
Zagluujua buka podigla se usred borova i empresa koji su se pruali du
reke.
Napadaju logor! ree Moko.
Krici su odmah prestali. Napad je verovatno bio tako iznenadan da bi se
izbegao bilo kakav otpor od strane Crnog Gusara i Van Stilera.
Dva straara ustadoe i pogledae prema umi.
Dolaze li? upita ih Karmo.
Vai prijatelji su uhvaeni odgovori jedan od dvojice Indijanaca.
Govorio je istinu poto se nekoliko trenutaka kasnije pojavie Indijanci
koji su vukli dvojicu gusara. Crni Gusar i Van Stiler imali su pocepanu odeu,
ali nije izgledalo da su dobili povrede. Verovatno su se posle kraeg otpora
predali da ne bi bili prebijeni motkama.
Kapetane! viknu Karmo, priguenim glasom.
I ti, Karmo! uzviknu Crni Gusar. Zamiljao sam ve da ste uhvaeni.
Mi smo u rukama ljudodera!
Jo nismo na ranju, jadni moj Karmo odgovori Crni Gusar mirnim
glasom.
Ali uskoro e nas staviti na njega.
Videemo to kasnije.
Indijanci vezae Crnog Gusara i Van Stilera lijanama i bacie ih ispred
drveta za koje su bili privezani Karmo i Moko. Poglavica je stao ispred njih,
dok su njegovi ljudi sekli grane da bi napravili nosila.
Da li si ti voa ovih ljudi? upita on okreui se prema Crnom Gusaru.
Da odgovori ovaj.
Zato se nalazite ovde? Ljudi bele koe nisu nikada iveli u ovim
umama.
Mi smo brodolomci.
Da li se razbila neka od onih velikih ploveih kua?
Da, nasukala se na grebene. Indijaneve oi pohlepno zasijae.
Ti e mi rei gde se nasukala. Ja znam da te velike plovee kue uvek
sadre blago.
Talasi su odneli sve odgovori Crni Gusar.
Ti pokuava da me prevari.
Sa kojim ciljem?
Da bi ti pokupio blago, ali nee uspeti poto emo te mi pojesti.
Malo smo ilavi ree Crni Gusar ironino.
Hajdemo ree poglavica, ustajui.
Njegovi ratnici su pripremili nosila od borovih grana vezanih lijanama i
poloili su gusare na njih. Odred, predvoen etvoricom izvidnika krenu,
upravljajui se prema zapadu, tj. u pravcu mora.
Poglavici se izgleda veoma hitalo da stigne u selo, poto je esto pourivao
svoje ljude.
Neto malo pre zalaska odred je stigao na obalu mora. Obala je na tom
mestu stvarala prostrani zaliv zatien sa nekoliko redova grebena. Na obali su
se videli mnogobrojni kanui izdubljeni u stablima borova, ukraeni na krmi
glavama krokodila.
Na kraju zaliva gusari opazie oko dvadeset pet koliba poredanih u duplom
redu, napravljenih od stabala i pokriveni suvim liem.
Tvoje selo? upita Crni Gusar poglavicu koji je iao pored njega.
Selo naih ribara odgovori Indijanac. Najvei deo plemena stanuje na
obroncima one planine.
Crni Gusar podie oi i iza borove ume ugleda jedan breuljak
prekriven gustim drveem, na ijim su se padinama nalazile mnogobrojne
grupe koliba.
Je li brojno tvoje pleme? upita Crni Gusar.
Mnogobrojno i mono odgovori Indijanac, ponosno.
Znai da ima nekog kralja.
Poglavica ga pogleda, ali ne odgovori, tavie udalji se da bi stao na elo
odreda.
Pola asa kasnije ratnici su stigli u malo ribarsko selo. Nekoliko
Indijanaca, skoro potpuno nagih, poto su imali samo malu krpicu vezanu oko
bokova i perje na glavi, jurnu prema zarobljenicima urlajui i maui kopljima
i nekim velikim noevima od kamena.
Poglavica ih jednim pokretom ruke zadra, zatim naredi da se etiri
zarobljenika odvedu ispred jednog velikog kaveza napravljenog od veoma
vrstih grana crnog oraha i pokrivenog odozgo gustom travom. Gurnue
unutra etiri gusara i odmah zatvorie kavez.
Za sada ete ostati ovde ree poglavica, okreui se prema Crnom
Gusaru.
A kada ete nas pojesti?
Va ivot zavisi od morskog duha.
Ko je taj morski duh?
 To se tebe ne tie odgovori poglavica okreui mu lea i udaljujui se.
Kapetane upita Karmo. Ko li je taj duh?
Ne znam nita vie od tebe odgovori Crni Gusar. Meutim,
pretpostavljam da je to vrhovni poglavica plemena ili neki vra.
Kada bi se barem malo saalio na nas!
Ne zanosi se, Karmo. Ovi Indijanci, koji su pretrpeli ve nekoliko
osvajanja panaca i koji su osetili svu surovost konkvistadora, mora da su se
zakleli na veitu mrnju prema beloj rasi.
Onda nam jedino preostaje da pokuamo bekstvo.
To emo i uiniti kasnije. Nema vie od dva straara ispred kaveza.
Samo da se kasnije ne udvostrue.
Videemo, Karmo. Hajde, leimo i pretvarajmo se da spavamo. Kasnije,
kada svi stanovnici sela budu u dubokom snu, pokuaemo neto. Moko!
Molim gazda.
Ti koji poseduje neverovatnu snagu, da li bi mogao da slomi ove
reetke?
Izgledaju mi veoma vrste, kapetane, ali nadam se da u uspeti.
Samo bez buke.
Pokuau.
Karmo, ti mora pokuati da pregrize tvoje veze.
Zubi su mi dobri, kapetane, i sa malo strpljenja presei u ih. Vidim da
ako se potrudim mogu pribliiti ruke usnama.
Odlino!
A straari? upita Van Stiler.
Iznenadiemo ih i probosti.
A zatim? Imaemo iza sebe sve stanovnike sela
amci nisu daleko i pobei emo odmah u more. Sada zatvorite oi i
ekajte moj signal.
 BEKSTVO GUSARA
Malo pomalo u ribarskom selu je zamro svaki um i pogasile su se vatre
kraj koliba. uo se samo monotoni i pravilni um talasa koji su se, noenim
plimom, razbijali o obalu.
Indijanci koji su verovatno celog dana ribarili, sudei po ogromnoj koliini
ribe ostavljenoj da se sui na nekim drvenim reetkama podignutim na obali,
zaspali su. Odred lovaca koji je doveo zarobljenike, uskoro im se pridruio.
Jedino su dva straara, koji su bili postavljeni pored kaveza, jo bili budni.
Sedeli su pored ve skoro ugaene vatre, ali su im se oi polako zatvarale.
Njihov razgovor je postajao sve tii i Crni Gusar, koji ih nije gubio iz vida,
primetio je da ine neverovatne napore kako bi ostali budni.
Mora da je bila pono kada su se poslednji ugarci potpuno ugasili. Jo
nekoliko minuta eravice su bacale prema kavezu malo crvenkaste svetlosti a
zatim se i one prekrie pepelom i tamom obavi to mesto. Dva straara se
ispruie jedan pored drugog i zahrkae.
Sada je trenutak ree Crni Gusar, poto se uverio da nijedan drugi
Indijanac nije pazio na kavez.
Jesu li zaspali? upita Karmo.
Zar ne uje da hru?
Samo da se ne pretvaraju da spavaju! Uopte nemam poverenja u ove
Indijance.
Seci veze, Karmo.
Pregrizao sam ih tako dobro da e se odmah prekinuti, kapetane.
Onda pouri.
Karmo stegnu ruke to je mogao jae a zatim ih naglo razdvoji. Lijane ve
naete na razliitim mestima njegovim otrim zubima, prekidoe se.
Gotovo je, kapetane ree.
Pretrai mi grudi ree Crni Gusar. Mizerikordiju sam sakrio ovde.
Karmo zavue ruku Crnom Gusaru ispod prsluka od crne svile i pronae
bode, veoma otro oruje izuzetne vrstine.
Sada preseci nae veze ree Crni Gusar. Polako, da se ne uje um.
Karmo, poto se uverio da se straari nisu pokrenuli, priblii se svojim
drugovima i veto presee njihove veze.
Barem emo moi da umremo branei se ree Crni Gusar, proteui
utrnule ruke.
ta treba da radim, kapetane? upita crnac.
Da skine dve reetke sa kaveza.
Morau najpre da ih zakaim bodeom. Kada bi ih slomio Indijanci bi
uli um.
Karmo e ti pomoi, dok mi budemo pazili na Indijance.
Moko i Karmo pooe na suprotnu stranu kako bi bili dalje od dva straara
i odluno zakaie jednu reetku.
Drvo je bilo veoma tvrdo, ali je Moko imao vrstu aku i bode je sekao
kao britva. Bilo je dovoljno pet minuta da presee deo reetke.
Dobar udarac ree Moko.
Ne pravimo buku, kume.
Zgrabie reetku i zajednikim snagama je odvojie od kaveza. Zau se
samo lako kripanje.
Stojte! proapta Crni Gusar.
Iako se um jedva uo, jedan od dvojice Indijanaca ustao je mrmljajui.
Gusari se spremno ispruie jedan pored drugog, zahrkavi.
Indijanac, sumnjiav kao i svi njegovi zemljaci, prodara vrhom koplja
eravice podiui po neku varnicu, zatim i dalje mrmljajui obie kavez i vrati
se kod svog druga ne opazivi da je jedna reetka ve bila izvaena. Ostade
nekoliko trenutaka uspravljen, gledajui mesec koji je tada poeo da se die
ogledajui se u moru, zatim umiren neprestanim i pravilnim hrkanjem
zarobljenika, vrati se da legne.
 etiri gusara ostadoe dobrih etvrt sata nepomini, bojei se da ih
sumnjiavi Indijanac ne pijunira, zatim tiho ustadoe. Moko i Karmo nastavie
posao zarezavi i drugu reetku. Da bi izbegli kripanje, presekoe je pri dnu i
pri vrhu, zatim je pustie da padne.
Kapetane, moemo da izaemo odavde ree Karmo.
Da li je prolaz dovoljan? upita Crni Gusar.
Da, kapetane.
Brzo, prijatelji.
Bacie poslednji pogled na dvojicu Indijanaca koji se nisu vie pomakli,
zatim jedan po jedan napustie kavez.
Gde emo pobei? upita Van Stiler.
Prema moru odgovori Crni Gusar. Uzeemo jedan amac i otisnuemo
se na puinu.
Hajdemo ree Karmo. Gori mi pod nogama. Obioe oko kaveza i
sjurie se prema obali koja nije bila udaljena vie od dve stotine koraka.
Tamo je bilo preko dvadeset amaca, tj. kanua, veoma tekih poto su bili
izdubljeni u stablu drveta i snabdeveni kratkim veslima sa veoma irokim
lopatama.
Gusari gurnue jedan amac u vodu. Ve su se spremali da uskoe u njega,
kada ugledae dvojicu straara.
Onaj koji je prvi stigao baci se na crnca, diui tap i viui:
Predaj se ili u te ubiti!
Moko jednim munjevitim pokretom izbegnu udarac koji je trebao da mu
razbije glavu, zatim zgrabivi Indijanca podie ga uvis kao perce i baci ga deset
koraka dalje.
Drugi straar preplaen herkulskom snagom crnca i bodeom koji se
presijavao u rukama Crnog Gusara, pobee prema selu urlajui na sav glas.
Brzo, ukrcajmo se! povika Crni Gusar, uskaui u kanu.
 Tri gusara uoe za njim, zgrabivi odmah kratka vesla.
U selu su se uli besni povici i videle su se ljudske senke. Indijanci, ve
obaveteni o bekstvu zarobljenika, pripremali su se da pou u poteru za njima.
Hrabro, drugovi ree Crni Gusar, koji je takoe dohvatio jedno veslo.
Ako za pola sata ne budemo izvan zaliva uhvatie nas.
Kanu se odvojio od obale i zaplovio prema grebenima koji su titili zaliv
od razbesnelih talasa.
Gusari su oajniki veslali, napreui miie.
Indijanci, poto je proao prvi trenutak pometnje, sjurili su se na obalu,
bacajui u vodu pet ili est kanua, od kojih je svaki bio snabdeven sa po est
vesala. Videi da se begunci kreu prema grebenima veslali su brzo prema
izlazu iz zaliva, kako bi spreili gusare da se otisnu na puinu. Poto su imali
vei broj vesala, taj manevar je morao uspeti bez veih tekoa.
Gromovi Hamburga! uzviknu Van Stiler, koji je opazio neprijateljske
namere. Uskoro e nam put biti zatvoren.
Samo to nas nisu uhvatili, kapetane uzviknu Karmo.
Crni Gusar je za trenutak ostavio veslo, gledajui indijanske amce, koji
samo to nisu stigli do izlaza iz zaliva.
Ne moemo se vie otisnuti na puinu ree.
Pokuajmo da pristanemo na onu obalu ree Karmo, pokazujui junu
stranu zaliva. Tamo ima drvea i bunja i moda emo moi da zametnemo
nae tragove.
ivlje!... Veslajte bre!
Kanu se okrete u mestu i nastavi trku, dok su se Indijanci, mislei da
begunci ele da izau iz zaliva, rasporedili izmeu grebena da bi im zatvorili
prolaz. Meutim, opazivi namere gusara, ostavie tri amca kao strau na
izlazu i sa ostalim amcima krenue za njima da bi ih zarobili pre nego to
uspeju da dodirnu kopno.
Bili su suvie daleko da bi u tome uspeli. Gusari su odmah iskoristili
prednost i odvezli se iza jednog grebena kako bi izmakli pogledima Indijanaca.
Prisiliemo ih da se podele ree Crni Gusar. Napred, drugovi!... Obala
je blizu!
Sa nekoliko zaveslaja preoe razdaljinu koja ih je delila od obale i
nasukae amac na jedan peani sprud. Iskoie iz kanua i poto su bili
zaklonjeni grebenom stigoe neopaeno ispod prvih stabala. Gde su ili? Nisu
to znali, niti su se tog trenutka brinuli za pravac. Njima je bilo dovoljno da
steknu prednost i da pronau neko sklonite.
uma je bila gusta, poto se sastojala od ogromnih stabala crnog oraha,
tupelasa, grandiflora, i gomilama rododendrona koji su sainjavali ogromno
bunje i tako gusto, da je skoro spreavalo prolaz.
Begunci preoe jedan kilometar skoro u jednom dahu i zaustavie se
ispod ogromnog oraha, ije je stablo bilo obavijeno lijanama.
Popnimo se gore ree Crni Gusar. Pronali smo sklonite.
Hvatajui se za lijane, gusari se popee do gornjih grana, sakrivajui se
izmeu gustog lia.
Ubrzo su stigli Indijanci, koji su urlali kao pomahnitali. Zapalili su borove
grane i pretraivali grmlje, pretei, proklinjui i udarajui svuda kopljima i
tapovima. Prooe pored oraha na kome su bili gusari i nestadoe u umi,
neprestano urlajui i ruei sve pred sobom.
Srean put ree im Karmo. elim vam da se nikada vie ne vratite.
Sigurno ih neemo ekati ree Van Stiler. ta kaete na to, kapetane?
Da emo otii odavde odgovori Crni Gusar.
Na koju stranu? upita Karmo.
Prema obali. amci koji su uvali izlaz iz zaliva, verovatno su se vratili u
selo.
A mi emo to iskoristiti da se otisnemo na puinu ree Karmo.
Hoemo li jo nai na kanu? upita Moko.
Pretpostavljam da ga nisu potopili ree Crni Gusar.
 Moe biti da su ga odneli sa sobom primeti Karmo.
U tom sluaju, nastaviemo bekstvo kroz umu. Siimo, drugovi.
Spremali su se da napuste grane i da se uhvate za lijane, kada ugledae dve
glomazne prilike kako izbijaju iza jednog buna i pribliavaju se brzo drvetu.
Poto je ispod dinovskog stabla svetlost bila veoma slaba, iako je mesec
blistao u punom sjaju, u prvi as nisu znali sa kakvim biima imaju posla.
Izgleda mi da nisu Indijanci ree Karmo, koji se odmah zaustavio.
ini mi se da su to dva medveda ree Moko, najeivi se.
Do vraga! samo nam je jo to trebalo! Posle Indijanaca medvedi!
Pogledajmo ree kapetan, naginjui se napred i hvatajui se vrsto za
lijane.
Imamo posla sa dva prava medveda ree Van Stiler, koji se spustio
nekoliko metara nie. Izgleda da imaju nameru da se popenju na drvo.
Mora da su se uplaili Indijanaca i potraie sklonite ovde gore ree
Crni Gusar.
Ili moda dolaze da nas pojedu? upita Karmo. A mi imamo samo jedan
bode za odbranu!
Ovde ima puno grana.
I ta elite sa njima, kapetane? Da zapalite vatru?
Da im slomim kosti. Hej Moko, odlomi neku veliku granu.
Dok se crnac spremao da poslua, dva medveda su se posle kraeg
oklevanja, uhvatili za lijane, zarivi svoje kande vrste kao elik u drvo.
Kao to je poznato, svi medvedi osim belih, odlino se veru uz drvo.
Obino ive na zemlji, ali kada u umi nestane bobica, penju se na drvee da bi
jeli njihove plodove.
Prema tome ovi medvedi su mogli vrlo lako da se popenju na orah, utoliko
pre to je stablo bilo obavijeno biljkama puzavicama, koje su dosta olakavale
penjanje.
 Kapetane povika Karmo. Ba imaju neto protiv nas!
Moko da li si spreman?
Odlomio sam debelu granu, gospodine odgovori crnac. Medvedi e
osetiti na sebi njenu teinu.
Ja u ti pomoi sa bodeom.
Evo ih ree Van Stiler, penjui se brzo i sklanjajui se u jednu debelu
granu.
Dva medveda su ve bila stigla do prvih grana, meutim kada su uli
ljudske glasove, zaustavie se neodluni ta da rade.
Moko, koji se nalazio na dva metra od njih, podie vornovatu granu i
udari blieg medveda tako snano, da mu odmah razbi kimu. Jadna ivotinja
zaurla od bola da cela uma odjeknu, zatim isprui ape i srui se svom
teinom na zemlju. Drugi medved, preplaen takvim doekom, skliznu niz
stablo i spustivi se na zemlju brzo pobee, dahui i mumlajui.
Skoro u istom trenutku jedan odred Indijanaca naglo iskrsnu iz bunja i
jurnu prema drvetu. Verovatno su uli urlik medveda koga je crnac oborio na
zemlju i potrali su da vide o emu se radi. Videi ivotinju ispruenu u
podnoju stabla, dosetie se da se izmeu grana skrivaju ljudi. Jedan od njih
zapali nekoliko granica i baci ih meu lie. Jedna pade upravo na Karmoa
koji jauknu od bola. Okrutni urlici indijanaca pozdravie njegov jauk.
Ah! Jadan ja! zakuka Karmo, upajui kosu. Sada smo izgubljeni!...
Bili smo to i bez tvog jauka ree mu Crni Gusar. Indijanci se ne bi
udaljili dok ne pretrae ovo drvo.
Sada nam jedino preostaje da se predamo ree Van Stiler.
Raanj nam ne gine.
Zaue njima dobro poznati glas poglavice, koji ih je zarobio na obali reke:
Neka beli ljudi siu! Svaki otpor bio bi uzaludan.
Vie volimo da umremo borei se povika Crni Gusar.
Opratamo vam ivot.
 Da, dok ne siemo.
Morski duh vas titi.
Evo nas odgovori Crni Gusar, hvatajui se za lijanu i sputajui se niz
stablo.
im je dodirnuo zemlju, Indijanci ga zgrabie i vezae tako vrsto, da vie
nije mogao uiniti ni najmanji pokret. Ni njegovi drugovi nisu bolje proli.
Hej, gospodine poglavico povika Karmo. Zar nas ovako titi morski
duh?
Da odgovori Indijanac i razvue usta u okrutni osmeh. Saekajte no
Kiuma i videete ta emo uiniti od vas
Pojeete nas, zar ne?
Pleme je nestrpljivo da okusi belo i crno meso.
Da vidi koje je ukusnije? upita Van Stiler ironino.
Rei emo ti kada vas budemo pojeli odgovori Indijanac.
Zatim naredi da se zarobljenici stave na etiri nosila napravljena od granja i
odred ponovo krenu kroz umu, uputivi se u selo.
 KRALJICA LJUDODERA
Prolo je nekoliko dana a da se nita nije dogodilo to bi prekinulo munu
neizvesnost nesrenih gusara. Posle zarobljavanja bili su ponovo zatvoreni u
drveni kavez, pojaan novim reetkama. Pored kaveza je straarilo est ratnika
naoruanih tapovima, lukovima i kamenim noevima, sa zadatkom da ubiju
zarobljenike pri najmanjem pokuaju bekstva.
Iako su ih strogo uvali danju i nou, Indijanci ih nisu ni zanemarili, niti su
ih uznemiravali. tavie da bi ih zatitili od sunca, pokrili su deo kaveza
granama. Svakog dana su ih obilno hranili peenom divljai, voem i ribom.
Karmo je uveravao svoje drugove da je ta posebna nega imala odreeni
cilj, tj. da su Indijanci hteli da ih to bolje uhrane kako bi lepo izgledali na dan
gozbe.
Moda je jadni Karmo bio u pravu, meutim, dani su prolazili a gusari nisu
opaali nikakve pripreme za grozni banket. tavie divljaci vie nisu govorili o
onom tajanstvenom Kiumu.
Jednoga dana Crni Gusar, koji je smatrao da je ta neizvesnost preterano
duga i suvie muna, ugledavi poglavicu odlui da ga ispita.
Vreme je da se ovo zavri ree. Mi smo se prilino ugojili.
Indijanac ga pogleda ne odgovorivi, iznenaen njegovom neverovatnom
hladnokrvnou. Zatim posle kraeg oklevanja, ree:
Morski duh ne eli jo da vas pojedemo.
Rei e mi barem kakve su namere morskog duha.
Niko to ne zna.
Zna li on ko smo mi?
Rekao sam mu da ste vi beli ljudi i video sam ga kako plae.
Duh?
Da odgovori Indijanac.
Da li on voli bele ljude?
 I on je beo.
Da li emo ikada moi da ga vidimo?
Da, uskoro, pri zalasku sunca. Gde?...
Pojavie se na vrhu onog grebena koji se prua ispred zaliva. Danas e
rtvovati jednog kajmana morskim boanstvima.
Ali ta je taj duh? ovek ili ena?
ena.
ena? uzviknu Crni Gusar, probledevi.
Ona je kraljica plemena.
Crni Gusar ostade kao gromom pogoen. Gledao je Indijanca
razrogaenim oima, dok je svakog trenutka postajao sve blei.
ena!... ena! ponovi on isprekidanim glasom. Ako je to zaista
Honorata!... Veliki boe!... Rekli su mi da je doivela brodolom na ovim
obalama!... Poglavico, dopustite mi da je vidim!...
Nemogue je odgovori Indijanac. Ona se kupa u moru.
Reci mi njeno ime! povika Crni Gusar ushieno.
Rekao sam ti da se zove morski duh.
Kako to da se iskrcala ovde?
Pronali smo je u talasima, izmeu olupina jednog broda.
Kada?
Mi ne znamo da merimo vreme. Znam da smo se u to vreme borili protiv
plemena sa severa.
Izbroj mesece! viknu Crni Gusar, sa sve veom uznemirenou.
Ne seam ih se.
Reci tvojoj kraljici da smo mi gusari sa Tortue.
Da, posle prinoenja rtve ree Indijanac.
 I da sam ja plemi od Ventimilje.
Setiu se tog imena. Zbogom, oekuju me na grebenu.
Rekavi to, Indijanac se udalji brzim koracima kreui se prema obali, gde
su se ve nalazili brojni amci spremni da se otisnu na puinu.
Plemi od Ventimilje se okrete prema svojim drugovima. Bio je potpuno
izmenjen: mrtvako bledilo od malopre zamenilo je grozniavo rumenilo, dok
su mu u oima sevale varnice.
Prijatelji ree drhtavim glasom. Ona je ovde!...
Vi u to jo niste sigurni, gospodine ree Karmo.
Kaem ti da je Honorata ovde! povika Crni Gusar ushieno.
Zar je mogue da je flamanska vojvotkinja postala kraljica ljudodera!
uzviknu Van Stiler. A ta ako je to neka druga? Moda neka. panjolka koja
je preivela brodolom?
Ne, srce mi kae da je ona ena ki Van Gulda.
Da li emo biti spaeni ili izgubljeni? upita se Karmo. Zar ona nee
osvetiti oevu smrt?
Nemogue da je saznala za njegovu smrt ree Van Stiler.
Istina je odgovori Karmo.
Gospodine, moramo pokuati da je vidimo ree Moko.
Ili da je obavestimo, da smo mi zarobljenici dodade Karmo.
Crni Gusar ne odgovori. Uhvativi se za reetke kaveza, sav zadihan,
uznemiren, sa elom oroenim hladnim znojem, gledao je u pravcu grebena na
ijem je vrhu uskoro trebao da se pojavi morski duh.
Obred rtvovanja je poeo. Mnotvo Indijanaca preplavilo je obalu, dok su
mnogobrojni amci jurili zalivom kreui se prema grebenu. Sa mora su
dopirale udne pesme a u pauzama su odjekivali potmuli udarci koji su izgleda
dolazili od nekog ogromnog bubnja.
Kraljica ljudodera, okruena poglavicama i najuvenijim ratnicima
plemena, verovatno je zapoela sa prinoenjem rtava morskim boanstvima.
Meutim, stene su onemoguavale gusarima da vide neobinu ceremoniju.
Indijanci zbijeni na obali klekli su na kolena i poeli su da pevaju,
pridruivi se glasovima koji su dolazili sa grebena. Bila je to tuna i monotona
pesma, koja je liila na odmereno razbijanje talasa o obalu.
Odjednom zavlada potpuna tiina. Svi Indijanci su se ispruili na zemlju i
prislonili elo na pesak. Sunce samo to nije zalo. Uranjalo je u more izmeu
dva oblaka plamene boje, obasjavajui svojim poslednjim zracima vrh
grebena. Svuda naokolo more je svetlucalo, kao da su mlazevi istopljenog zlata
izbijali iz morskih dubina.
Crni Gusar nije skidao pogled sa vrha grebena na kome je trebalo da se
pojavi kraljica ljudodera. Srce mu je udaralo tako jako kao da e svakog asa
iskoiti iz grudi, dok su mu se niz lice, koje je ponovo postalo bledo, slivale
kapi znoja. Karmo, Van Stiler i Moko, takoe veoma uznemireni, smestili su se
pored njega.
Pogledajte je! viknu iznenada Karmo.
Na platnenoj pozadini neba pojavi se ljudska prilika. Stajala je uspravno na
krajnjem vrhu grebena, sa rukama ispruenim prema plemenu koje je ispunilo
obalu. Udaljenost koja ju je delila od gusara bila je tolika da nisu mogli da je
prepoznaju, ali je srce Crnog Gusara zadrhtalo.
Zlatna kruna presijavala se na kraljiinoj glavi, a iroki ogrta koji je
izgleda bio sastavljen od raznobojnog perja, obavijao ju je od glave do pete. I
na rukama koje su izgleda bile gole, presijavale su se zlatne narukvice. Zlatna
kosa joj je bila raspletena i pramenovi su ljupko leprali oko njenog lica, pod
prvim dahom nonog povetarca.
Vidite li je, gospodine? upita Karmo.
Da odgovori Crni Gusar, priguenim glasom.
Prepoznajete li je?
Ispred oiju mi je kao neki veo... ali moje srce kuca jako i kae mi da je
ta ena ista ona, koju sam ja napustio na uzburkanom Karipskom moru.
 U tom trenutku snaan glas indijanskog poglavice odjeknu kroz vazduh:
Crveni ratnici!... Naa kraljica proglaava svetim bele ljude, sinove
morskih boanstava!... Teko onome ko ih dodirne!
Sunce je u tom trenutku zalo i mrak se brzo spustio, skrivajui od oiju
gusara kraljicu ljudodera. Plemi od Ventimilje je sakrio lice rukama a
njegovim drugovima se uinilo kao da uju priguene jecaje.
Indijanci su napustili obalu. Prolazei ispred kaveza sa gusarima, ljudi,
ene i deca klanjali su se kao da su zarobljenici postali na preac prava
boanstva. Bila je to udna promena za ljude koji su trebali da budu ispeeni i
pojedeni. Kada su svi Indijanci prodefilovali pored kaveza, pojavi se
poglavica, zajedno sa etvoricom ratnika koji su nosili smolaste upaljene grane.
Poglavica jednim udarcem tapa srui reetke i uhvativi Crnog Gusara za
ruku, ree mu:
Doi! Kraljica te oekuje.
Rekao si joj moje ime? upita Crni Gusar. Da!
ta ti je rekla?
Da te odvedeni k njoj.
Reci mi da li ima crnu ili plavu kosu.
Kao zlato.
Honorata! uzviknu Crni Gusar, pritiskujui grudi sa obe ruke.
Hajdemo!... Vodi me kraljici!
Indijanac proe kroz selo koje je izgledalo pusto, poto nikakvo svetlo nije
gorelo u kolibama niti se uo neki um, zatim zamae u umu obasjani
meseinom i etvrt sata kasnije zaustavi se ispred jedne prostrane kolibe.
Bila je to lepa velika koliba sa zidovima prekrivenim raznobojnim
hasurama, sa verandom i duplim krovom koji je titio od arkih sunevih
zraka.
Jedna lampa, uzeta verovatno sa nekog broda koji je pretrpeo brodolom u
tim krajevima, nejasno je osvetljavala unutranjost, ostavljajui dobar deo
prostrane sobe u polumraku.
Crni Gusar, bled kao krpa, zaustavi se na pragu. Izgledalo mu je kao da
ima neki gusti veo ispred oiju.
Ui ree mu poglavica, koji se zaustavio napolju zajedno sa etvoricom
ratnika. Kraljica je ovde!
Jedna osoba obavijena irokim ogrtaem od zelenog i zlatnog perja
jakamara sa plamenim prugama, sa zlatnom krunom na glavi, odvojila se od
suprotnog zida, kreui se polako prema Crnom Gusaru. Stigavi na tri koraka
od njega, otvori ogrta zabacujui istovremeno brzim pokretom glave bujnu
plavu kosu koja joj se rasu po ramenima i grudima.
Bila je to veoma lepa devojka od dvadeset ili dvadeset dve godine. Imala je
ruiastu boju koe, velike sjajne oi, i male rumene usne kroz koje su se
nazirala dva reda bisernih zuba.
Na sebi je imala neku vrstu tunike od plave svile, stegnutu na bokovima
zlatnim pojasom, oko ruku su joj zveckale skupocene narukvice a oko vrata joj
je visio amblem sunca, iskovan u masivnom srebru.
Crni Gusar pade pred njom na kolena, uzviknuvi priguenim glasom:
Honorata!... Molim za oprotaj!
Kraljica ljudodera, tj. ki Van Gulda, stajala je pred njim nepomino.
Meutim, grudi su joj se snano podizale i sputale, dok su joj prigueni jecaji
zamirali na usnama.
Oprosti mi, Honorata ponovi Crni Gusar, pruajui ruke prema njoj.
Kraljica se nagnu nad njim i podie ga, apui drhtavim glasom:
Da, oprostila sam ti... Iste one noi kada si me prepustio Karipskom
moru... Ti si svetio svoju brau.
Zatim brinu u pla, naslanjajui svoje lepo lice na grudi Crnog Gusara.
Plemiu proapta jo uvek te volim!
Crni Gusar povika od sree, i pritisnu na srce mladu enu. Meutim,
odjednom se odvoji od nje skoro sa uasom, prekrivajui lice rukama.
 Kobna sudbina! uzviknu on. Govorimo tako dok je izmeu mene i
tebe tuna sudbina, koja me progoni, prolila toliko krvi!
Honorata je uvi te rei ustuknula, kriknuvi:
Ah! uzviknu. Moj otac je mrtav!
Da ree Crni Gusar turobnim glasom. On spava venim snom u
ponorima Velikog zaliva, u istom grobu gde se odmaraju i moja braa.
Ti si mi ga ubio... zajeca jadna devojka.
Sudbina ti ga je ubila odgovori Crni Gusar. On je, podmetnuvi
eksploziju, potonuo sa svojim brodom, dok je pokuavao da i mene odvue u
veliki vlani grob.
Ti si izbegao smrt!
Bog nije eleo da umrem dok te ponovo ne vidim.
Traim oprotaj za moga oca!
Due moje brae su umirene tiho ree Crni Gusar.
A tvoja?
Moja!... ovek koga sam mrzeo vie ne ivi i preko groba nije ostala
osveta. Moj zadatak je zavren.
A da li je i tvoja ljubav mrtva, plemiu? zajeca Honorata.
Muklo stenjanje bio je odgovor. Odjednom Crni Gusar uze devojku za
ruku, rekavi joj:
Doi!...
Gde eli da me odvede?
Treba da vidi more.
Izvede je iz kue i povede prema umi, zamakavi ispod velikog drvea.
Indijanski poglavica i njegovi ratnici, na jedan kraljiin znak, zaustavie se.
No je bila divna, jedna od najlepih kojoj se Crni Gusar do tada divio.
Mesec je sijao na istom nebu bez ijednog oblaka, bacajui svoje plavkaste
zrake na ogromne borove i emprese u umi. Vazduh je bio mlak i pun
zanosnih i opojnih mirisa magnolija, utih korepsida i pasiflora. Skoro potpuna
tiina, puna mira i tajni, vladala je ispod velikog drvea. Jedino se s vremena
na vreme u daljini uo um talasa.
Crni Gusar je neno obavio desnom rukom mladu devojku oko struka a
ona je naslonila svoju plavu glavu na njegovo rame. Hodali su polako i u tiini,
as uronivi u mranu senku stabala a as se pojavljujui na meseini.
Umreti tako, okrueni mirisom cvea i mesecom, pod ovim tajanstvenim
senkama ree odjednom Honorata. Kada bi u ovom trenutku moje oi
mogle da se zauvek sklope i da se nikada vie ne otvore!
Da, smrt, zaborav mrano odgovori plemi od Ventimilje.
More je poinjalo da se nazire kroz stabla drvea. Blistalo je kao ogromna
srebrna pruga i blago se talasalo. Talasi su potmulo umeli razbijajui se o
obalu, uz sve jau buku.
Crni Gusar se zaustavi kod jednog dinovskog stabla i pogleda sa
izvesnom strepnjom sjajnu povrinu mora. Izgledalo je kao da meu tim
srebrnastim talasima pokuava neto da otkrije.
Oni spavaju tamo dole ree odjednom. Moda u ovom asu znaju da
smo nas dvoje sjedinjeni i penju se na povrinu da nas proklinju.
Plemiu! uzviknu Honorata, preplaeno. To su ludosti!
Misli li ti da je mrnja ugaena u namuenoj dui tvoga oca? Misli li ti
da se njegov le ne prevre znajui da smo nas dvoje zajedno? A i moja braa,
kojima sam se zakleo da u unititi itavu njegovu rasu?
Da, oni se penju na povrinu, nastavi Crni Gusar koji je izgledao kao da
je pao u trans. Ja ih vidim kako se penju iz morskih dubina i kako se ljuljaju
na morskim talasima. Oni dolaze da proklinju nau ljubav, oni dolaze da me
podsete na moje zakletve, oni dolaze da nam kau da izmeu tebe i mene stoje
etiri lea... Krv... Mrnja... Mrnja... I oni moda ne znaju koliko sam te voleo
i koliko sam te oplakivao, Honorata, posle one kobne noi kada te ostavih
samu usred oluje, preputajui te bojoj milosti!... Gledaj ih, Honorata, gledaj
ih... Eno Zelenog Gusara... Eno Crvenog... Eno tvoga oca... Eno i mog drugog
brata ubijenog u Flandriji...
Plemiu! uzviknu devojka, prestraeno. Povrati se!...
Doi!... Doi!... elim da ih vidim!... elim da im kaem da te volim!...
Da, elim da mi bude ena!... Neka se njihove due vrate u dubine Velikog
zaliva i neka se nikada vie ne popenju na povrinu.
Crni Gusar, koji je izgledao kao da je potpuno izgubio razum, vukao je
Honoratu prema obali. Njegove oi imale su udan sjaj a udovi su mu se
grevito trzali.
Mlada kraljica ljudodera prepustila mu se da je vodi ne pruajui otpor,
iako je shvatila da Crni Gusar ide u susret smrti.
Kada su stigli na obalu, mesec samo to nije utonuo u more. Beskrajna
srebrna pruga odraavala se u vodi, koja je izgledala kao da je odjednom
postala neobino prozirna. Crni Gusar se zaustavio, nagnuo se napred i upro
pogled u onu svetlucavu prugu.
Vidim ih!... Vidim ih!... uzviknu. Eno etiri lea koji se penju sa dna
mora i koji se ljuljaju na sjajnim talasima!... Oni nas gledaju!... Vidim kako im
oi sijaju kroz talase!... Zar nisi ula jecaj moga brata, ubijenog u Flandriji?
To je noni povetarac koji struji kroz emprese ree devojka.
Povetarac! uzviknu Gusar kao da nije razumeo. Ne, to je vetar koji
dolazi iz Flandrije!... To je urlik moga brata ubijenog u podnoju stene!... A
onaj krik? Da li si ga ula?... To je krik Zelenog Gusara!... Ja sam ga uo one
veeri kada sam spustio njegov le u talase Karipskog mora!... A ono je jecaj
Crvenog Gusara!... I Karmo i Van Stiler su ga uli one noi kada sam ja oteo
njegov le sa vesala Gibraltara. A ona tutnjava koja mi zagluuje ui?... To je
fregata koja eksplodira!... Brod koji je tvoj otac potopio!... Doi i brod se
penje na povrinu!... Moda e isplivati i moja Munja koju je progutao
Atlantik!...
Crni Gusar je, drei stalno devojku u zagrljaju, iao prema moru. Talasi
koje je stvarala plima i oseka razlivali su se izmeu njegovih nogu i vraali se
nazad, presijavajui se na meseini.
Snanim rukama podigao je mladu kraljicu u naruje i ulazio u more
izmeu talasa, viui:
Dolazim!... Brao!... Dolazim!...
Odjednom se zaustavi. Voda mu je dopirala do pojasa a talasi su mu se
odbijali o ramena.
Gde sam ja? upita se. ta se to spremam da uinim?... Honorata!...
Devojka mu je obavila ruke oko vrata i njena plava kosa rasula se oko
Crnog Gusara.
ivot ili smrt? upita je.
Tvoju ljubav odgovori devojka tihim glasom.
Sutradan Karmo, Moko, Van Stiler i Indijanci, pretraivi obalu, nali su
na pesku kraljiinu krunu i ogrta od perja i bode Crnog Gusara. Izbrojivi
amce, otkrili su da nedostaje jedan.
 EPILOG
Tri meseca posle isprianih dogaaja, jedan gusarski brod noen olujom
potraio je zaklon u zalivu nastanjenom ljudoderima. Na tom brodu je bilo
ezdeset gusara predvoenih arpom, koji se kasnije proslavio sa drugim
osvajanjem Paname. Tek to su bacili sidra, ugledae kako se od obale odvaja
jedan amac u kome su bila dva belca i jedan crnac atletskog stasa.
Bili su to Karmo, Van Stiler i Moko.
Posle tajanstvenog nestanku kraljice i Crnog Gusara, u svojstvu morskih
boanstava njih trojica su bili proglaeni slobodnima, poto im je ak bila
poverena i vrhovna komanda nad plemenom. Karmo, Van Stiler i Moko su
odmah iskoristili tu slobodu da napuste svoje podanike i da se ukrcaju na
gusarski brod.
Od Sarpa, koga su ve poznavali sa Tortue, saznali su na svoje veliko
uenje, da su Morgan i vei deo njegovih ljudi uspeli ne samo da se spasu,
ve i da dovedu Munju na Tortue, iako poluunitenu najpre eksplozijom a
zatim olujom.
Kada su se posle petnaest dana vratili na Tortue, njih troje mogli su najzad
se vide svoje drugove i Morgana za koje su verovali da ih je progutao Atlantski
okean i da ih obaveste o tajanstvenom nestanku plemia od Ventimilje i erke
Van Gulda.
Gramon, Loren, Van Horn, arp i Haris, najpoznatije voe gusara a i sam
Morgan odmah su organizovali razliite ekspedicije. Slali su brodove da
pretrae obale Floride i ak do Bahamskih ostrva, ali bez ikakvog rezultata.
Crni Gusar je nestao ne ostavivi traga ni u jednoj zemlji.
Jedino est godina kasnije, kada je Morgan ve postao uven po svojoj
smeloj i srenoj Panamskoj ekspediciji i povukao se na Jamajku da uiva u
svom ogromnom bogatstvu, jedan flamanski kapetan koji je dolazio iz Evrope
predao mu je mali zlatni tit koji je u sredini imao grbove gospodara od
Ventimilje i Van Gulda i za koji je tvrdio da mu ga je dao jedan stari italijanski
mornar.
 Izdava NIRO Deje novi. Gornji Milanova
Za izdavaa Miroslav Petrovi
generalni direktor
Recenzenti Prof. Milica Popovi Dr Momilo Savi
Urednik Radmilo Lale Mandi
Lektor Aleksandar Kosti
Ilustracija naslovne strane Milan Mileti
Grafika oprema Ljubomir Vorkapi
Fotoslog, korektura i automatski prelom Eurokat 200 Deje novine,
Gornji Milanovac
tampa IRO Srbija Mije Kovaevia 5, Beograd
tampanje u tirau od 5.000 primeraka zavreno septembra 1981. Godine
 Biljeke o piscu
Emilio Salgari (18631911) rodio se u Veroni. Jo kao deak oseao je
veliku ljubav prema moru i u sedamnaestoj godini upisao se na Institut za
pomorstvo koji je napustio 1881. a da nije dobio diplomu kapetana. Jednom
prilikom rekao je svom sinu: eleo bih da se moji posmrtni ostaci zatvore u
hermetiki sanduk od stakla i spuste na dno mora.
Sa pisanjem je poeo kao hroniar u jednom veronskom listu a u
slobodnom vremenu pisao je novele i avanturistike romane. Ve 1883.
objavio je u veronskom listu Arena svoja prva dva romana Tigar iz
Malezije i Miljenica Mabdia. Zatim slede mnogobrojna dela, bar 85 romana
za 28 godina rada.
Salgari je iveo i kretao se samo u svetu svoje mate, postao je vrlo
zanimljiva pojava u italijanskoj knjievnosti i u knjievnosti uopte, te je i
danas jedan od najpopularnijih dejih i omladinskih pisaca.