Savremena Arhitektura

1.
Arhitektura XVIII veka 1
1. Arhitektura XVIII veka

- uvod
* Panteon - stari vek
* Crkva Sv. Petra - rano hrianstvo prethodno
* Tempieto - Bramante, renesansa
* Sv. Karlo sa 4 fontane - Boromini, barok
- XIX vek - moderno doba (kontroverzna dela: francuska opera, britanski parlament u Londonu -> nosioci
velikih izraza prethodnih epoha)
- Arhitektonski istoricizam (afirmacija ranijih perioda) - poetak je teko utvrditi (polovina XVIII v.)
* kua izik (1725. god.) - poetak modernog doba (kopija Paladijeve rotonde)
- 3 bitna momenta: 1. dovedena u pitanje Vitruvijeva pravila
2. dovedeno u pitanje klasina arheologija
3. dovedeno u pitanje tehnologija i i ndustrija
- razlaz 2 struke: arhitektura i inenjerstvo (1847. - graevinska struka se izdvojila osnivanjem prve inenjerske
kole)
- industrijska revolucija -> niz promena (prvo Engleska, pa Francuska, Nemaka, SAD)
- arhitektura XVIII v. - vreme kad je istorija sveta hrabro zakoraila napred, a istorija arhitekture kao da se u
tom trenutku povukla u prolost
* arhitektura i industrijska revolucija

Najznaajniji istorijski dogaaj u modernom dobu -> industrijska revolucija -> sutinski je promenila ljudski
ivot, kao poljoprivredna revolucija u Neolitu kad je ovek od nomadskog oveka postao ratar i osnovao naselja.
- promena naina ivota: - tehnoloke inovacije: parna maina na vrsto gorivo, -> umesto pojedinane zanatske
proizvodnje - masovna proizvodnja, gvoe, elik, pa i sintetika umesto prirodnih materijala
- fabrika proizvodnja -> porast gradskog stanovnitva - bolji zdravstveni i ekonomski uslovi, postepeno kretanje
ka optem drutvenom blagostanju (poboljanje poljoprivredne proizvodnje, zdravstvenih uslova, dohodka,
proirila se funkcionalna osnova arhitektonskih delatnosti)
- novi tipovi graevina: industrijske (fabrike, skladita), saobraajne (mostovi, eleznike stanice), javne
(poslovne, banke, berze, robne kue) i reprezentativne (pozorita, sudovi, parlamenti, bolnice, hoteli, biblioteke);
pre su bile samo crkve, palate i tvrave; masovna stambena izgradnja (najintenzivniji razvoj: porodine kue za
srednji stale umesto aristokratskih rezidencija)
- novi graevinski materijali (pored tradicionalnih: drvo, kamen; sada su industrijski materijali: gvoe, staklo,
elik - proizvodnja u velikim koliinama)
- nove metode projektovanja (objekti ogromnih visina i raspona zahvaljujui novim materijalima); prorauni
konstrukcija
- industrijska revolucija je ipak bila usporen proces, ak i u kolevci - Engleskoj kao najrazvijenijoj zemlji
- hronoloki: Engleska od 1750., Francuska od 1830., Nemaka i SAD od 1850.
- uticaj industrijske revolucije na arhitekturu je postepen: prvo se odrazio na program, pa na gradnju, i na kraju
se ispoljio u monumentalnom izgledu
* intelektualna revolucija i doba prosveenosti

- kretanja su potekla iz Italije u dobu renesanse; intelektualna i industrijska revolucija sutinski doprinose
stvaranju novog sveta
- renesansni radikalan koncept duhovne i intelektualne autonomije linosti (umetnik nije anoniman) i linog
iskustvenog doivljaja sveta, potenciranje snage razuma u shvatanju tog iskustva -> kumulativno dejstvo
postepene transformacije svesti u ovom pravcu; renesansa stavlja naglasak na individualnu misao i delanje,
poev od Kopernikove teorije o kretanju planeta oko Sunca i da Zemlja nije centar Vasione
- XVIII v. -> otkria iz oblasti matemetike, fizike, astronomije
- vrhunac intelektualnog uspona - Isak Njutn i preformulacija vienja prirode; intelektualni nauni pokret naiao
je na topao prijem drutva, ovo je bio nastavak puta koji su utrli renesansni filozofi, a kljuna linost bio je Don
Lok
- Don Lok: ovek kao "tabula rasa", nevino bie, ist potencijal izloen iskustvu koje formira njegov karakter i
sposobnosti; an ak Ruso: prvobitni ovek kao "plemeniti divljak" nasledno proklet zbog prvobitnog greha,
nasuprot hrianskom poimanju oveka kao posrnulog bia - bio je dobar i nevin dok ga civilizacija nije
iskvarila i porobila
1. Arhitektura XVIII veka 2
- doba prosveenosti -> tako se obino naziva faza intelektualne revolucije u XVIII v., oveanstvo se shvata
kao skup potencijalno nevinih razumnih bia; po Rusou: razmno postupanje trebalo bi da dovede do stanja
istote i blaenstva; politiki oblik ovih ideja - revolucija u SAD i Francuskoj
* romantizam i negovanje kulta oseajnosti

- pored intelektualnog, neguje se i subjektivno i emocionalno (oseanje i mata) iskustvo, kao oblik
individualnosti koji propagira renesansa, to predstavlja osnovu romantiarskog pokreta. U tom pogledu ovaj
period moemo nazvati i doba oseajnosti
- umetnik je postao glavni junak kulture romantizma
- pojedinac u svojoj jedinstvenosti tei krenju pravila i odbacivanju aktualnog stanja (status quo) stvari i
bekstvu u svet mate i idealizovanih vizija starih vremena s jedne strane, dok druga reakcija romantiarske svesti
tei radikalnim promenama
- romantiarska svest podrazumeva tenju za radikalnim promenama "dekadentnog" drutva reformom i
revolucijom
* istoricizam XVIII v.
Istoricizam, sam po sebi nije bio nita novo jer je bio star koliko i arhitektura, oivljavanje i afirmacija ranijih
stilova -> kao suprotnost iskaz savremenih ideja
- arhitektonski izraz ovog romantiarskog doba - doba razma i oseajnosti; racionalisti otkrivaju kao zamenu za
baroknu dekadenciju. Proieni neoklasicizam, romantiari eskapistiki stil koji moe imati srednjevekovni
(mistini - gotski), egzotino - istonjaki ili poetsko - klasicistiki karakter
- istoricizam ranijih epoha -> izraz apsolutistike tenje za jedinstvenistikim razvojem (u monolitnim drutvima
gde je vladao pojam autoriteta)
- u dobu koje je dolazilo i bivalo sve vie pluralistiko, autoritarnost se povlaila pred individualnou
- istoricizam XVIII v. -> izraz pluralizma i sloene prirode modernog drutva (naime, kako su svi istorijski
stilovi bili na raspolaganju da bi se zadovoljilo mnotvo udi, potreba i ukusa, istoricizam nije predstavljao
paradu stilova, kako su esto sa omaloavanjem nazivali, ve je sam po sebi bio jedan prilagodljiv dinamian
stil, promenljivog, udljivog drutva)
- oivljavanje stilova omoguilo je intenzivnim neophodnim naunim izuavanjem istorije arhitekture poevi od
sredine XVIII v. sa otkrivanjem Pompeje i Herkulanuma; prvi put tano datiranje i poznavanje stilova
- arhitekti - naunici i graditelji
* ENGLESKA U XVIII V. (Perovi oboava Paladija)
Racionalistiki neoklasicizam je dominantan u Engleskoj od 1720.-1760.
* oivljavanje paladijanizma
- Najraniji primer neoklasicizma, t.j. istoricizma, predstavlja oivljavanje antike preko renesansnog posrednika
Andrea Paladija (meuzavisnost politike ideja i umetnosti)
- politiku pozadinu odraava borba izmeu "torijevaca" i "vigovaca"
- Vigovci, liberalni merkantilisti racionalnih pogleda na svet protive se politikim konotacijama barokne
arhitekture i vraaju se Paladijevoj smirenosti i racionalnosti. Paladio je bio ponovo cenjen i zbog velikog broja
vila prilagoenih potrebama trgovake aristokratije tesno vezane za svoje posede. U Paladiju se trei
arhitektonski pandam naunim dostignuima XVIII v. kao sutoj suprotnosti barokne izvetaenosti (koju su
prezirali), a zaboravili da je paladijanizam u Engleskoj uveo Inigo Douns - kao sredstvo za sprovoenje
apsolutnih pretenzija dinastije Stjuart
- Erl od Barlingtona, Riard Bojl (najznaajniji, III Erl od Barlingtona); drutveni poloaj, finansijska
sredstva, intelektualni potencijal su mu omoguili da bude zasniva pokreta koji dominira od 1720. do 1760.
1. kua izik, okolina Londona, 1725. -> je najpoznatije delo paladijanske arhitekture u Engleskoj - uzor:
rotonda Paladija iz 1550. godine kod Vience -> rotonda: centralni blok oblika kocke, unutar koga je cilindrino
jezgro koje izlazi spolja kao kupla, nalik na Panteon; neodlikuje se ortogonalnom jasnoom originala, umanjen i
iskomplikovan ulazni portik sa komplikovanim stepenitem, asimetrina kompozicija masa (samo sa jedne
strane - kod rotonde je sa 4 strane jonski trem), dvodimenzionalni karakter zidova, kupola kao da lebdi sa
prozorima slinim kao na rimskim termama (omiljen motiv Paladijevih sledbenika), krov pretrpan sa
dimnjacima; ipak, kua je u ono doba bila izraz uzdranosti, jednostavnosti, discipline, racionalnosti; naim
oima ovo delo je otelotvorenje komplikovanosti, koja proistie iz injenice da se Barlington ipak nije mogao
odupreti tradicionalnom antiklasinom duhu
- rotonda: sutina 3D, integralne celine i jasnoe karakteristine za italijansku renesansu, enterijer: Vilijem Kent
2. drutveni dom (Assembly Rooms), Jork, 1730. -> (1828. izmenjena fasada)
- za plemstvo iz Jorka
- najzrelije delo: umesto imitiranja Paladija, Barlington se rukovodi Paladijevim rekonstrukcijama antike
(Barlington je bio u posedu zbirke Paladijevih crtea)
- "sala za igranje" duga preko 30 m; Balington je uzeo duinu od 18 stubova (jer je nedostajala duina
staroegipatske dvorane u nepotpunom Paladijevom planu, kao u Paladijevoj rekonstrukciji bazilika (Paladio je
napisao da ga staroegipatska dvorana podsea na baziliku) - elementi: bazilika + terme); po Paladijevom opisu
na nain kako su dvorane radili stari Egipani bez obira na praktine potrebe; izduen prostor pravougaonog
oblika bazilikalnog tipa, sa gustom korintskom kolonadom i sa uskim bonim brodovima; praktini nedostatci
(uski razmaci stubova, irina broda jednaka samo 2x prenik stuba) posledica su tenje za uspostavljanjem
klasinog standarda
- fasada: nije naao u Paladijevim spisima fasadu staroegipatske dvorane, ali on nije gradio ni nju; za fasadu -
drugi stari izvor: ikonografija rimskih carskih termi (iz Paladijevih crtea) -> duhovitost -> palata za javnu
razonodu, dijagrmaski svedena - dominiraju "thermae" prozori - karakteristian motiv (Dioklecijanova kupatila -
terme)
- ukupno uzevi: ematska geometrija zgrade (tei simetriji rimskih modela), diskretna nezavisnost sastavnih
delova, mesta sueljavanja neprikrivena i ponavljanje neoklasinih motiva (thermae prozori) -> ovo ini osnov
neoklasine arhitekture
- Vilijam Kent (William Kent) -> razlike: Barlington - utljiv i rezervisan, intelektualno nastrojen; Kent -
drutven, roeni umetnik
- Barlingtonov tienik i uenik i u svakom pogledu se razlikovao od Barlingtona, skromnog porekla; bio je
sobo-slikar; imuni pokrovitelji su ga poslali u Rim da izuava umetnosti (bio je 10 godina), gde ga preuzima
Barlington; usmerava ga prvo na dekoraciju arhitekture, a potom na arhitekturu; kasnije je Kent postao jedan od
rodonaelnika gotske obnove i tvorac "engleskog vrta" (bio je pravi umetnik u oblasti pejzane arhitekture) koju
mnogi smatraju najveim engleskim doprinosom arhitekture XVIII v.
- odsustvo formalnog, skuenog obrazovanja, omoguilo je Kentovoj mati istraivanja; odlino je vladao
mnogim oblastima dizajna: moda, nametaj, ilustrovanje knjiga, arhitektura i njeni ukrasi
1. Holkham hol (Hollkham Hall), Norfolk, 1734. -> najbolje Kentovo delo (jasnoa, racionalizam, odsustvo
baroknih elemenata
- ogromna seoska kua za Erla od Lestera ("ovek od ukusa" bio bogata, vigovac) namenjena smetaju
umetnike zbirke, smatrase da je Barlington imao dosta uticaja u nastanku ove kue
- osnova: paviljonska simetrija (4 kvadrata), funkcionalna podeljenost (centralni deo - sobe, sekundarni uglovi -
kapela, kuhinja, biblioteka i krilo za goste)
- fasada: analitika fragmentacija (prenosi se iz osnove), jasnoa, racionalizam, jednostavnost
- ulazna dvorana: velelepna prostorija (razrada Barlingtonove dvorane u Jorku), najupeatljiviji evropski
enterijer XVIII v.; na 2 nivoa -> dodata je apsida ka kojoj vode stepenice koje se prostiru itavom dubinom
apside; jonska kolonada na mermernoj osnovi, kasetirani svod; prekren je funkcionalni klasicizam u ime
"rimske" velianstvenosti; paladijanizam na granici. Prevladala je Kentova sloboda u projektovanju i
unutranjem ureenju
* arheoloki neoklasicizam -> 3 centra sa razliitom ulogom: Rim, Pariz, London

- paladijanizam je dominirao (inae oduevljeno primljen kao oslobaanje od ekstravagancije baroka) u
Engleskoj do 1760., pa i do poetka XIX v. i proirio se na severnu Evropu (Nemaka i Rusija) i Ameriku
(kolonije u Americi u kojima je Tomas Deferson bio Paladijev sledbenik u poetku)
- sredinom XVIII v. -> reakcija na Barlingtonov stil, kao ogranien, strog, bezizraajan, knjiki, razmetljiv; i
dalje se teilo jasnoi i jednostavnosti, ali na senzualniji nain (manje intelektualan, a vie senzualan)
- tei se neposrednom upoznavnjau antike, a ne preko renesanse to je bilo mogue jedino arheolokim
izuavanjem. Arheoloki neoklasicizam naao je uporite i van engleskog tla. Jedan od kljunih ljudi - arheolog
ulijen David Luca - objavio knjigu "Ruevine najlepih spomenika antike Grke" (1758.) - fascinantna
knjiga sa velikim brojem crtea. Imala je ogroman uticaj na arhitekte (knjiga je objavljena pre Engleza, koji su
bili prvi u terenskoj arheologiji). Englezi Dejms Stjuart i Nikolas Rivet objavili su knjigu 1762. godine. Luca je
najpre bio u Atini 1754., a kasnije obilazi i Spartu - grki dorski red - detaljno
- Rim: poseuju ga: 1. engleska gospoda na putovanju (Grand Tour), 2. francuski stdenti (Grand Prix) i drugi
studenti, 3. znaajne linosti: Adam, Piranezi, Vinkelman; Rim je materijalni i emocionalni centar
neoklasicizma, verski centar, centar umetnikog hodoaa tokom XVIII v.; Herkulanum i Pompeja izazivaju
ogromno interesovanje (njihovo otkrivanje je bilo senzualno i moda najzaslunije za pojavu neoklasicizma;
arheoloki ostatci iz antikog perioda ponovo izazivaju interesovanje (kao u renesansi), a Herkulanum i Pompeja
su najspektakularniji (koji su bili zatrpani erupcijom Vezva 79. god. n. e.) otkriveni skoro netaknuti 1738. i
1748.)
- Pariz: najvei broj monumentalnih spomenika neoklasicizma; ako je Rim bio materijalni i emocionalni centar,
onda je Pariz intelektualni centar neoklasicizma; kontinuitet tokom XVII v. (tradicija francuskog klasicizma), jak
uticaj kraljevske akademije arhitekture, nije prekinut aferom rokokoa.
- Engleska: nema tradiciju klasicizma karakteristinu za kontinualni deo; vodea uloga u neoklasinom pokretu
-> nije bilo renesansnog klasicizma, pa je okretanje antici bre i neposrednije; "Drutvo prijatelja" umetnosti
(osnovano 1732.) - pokrovitelj arhitekata i arheologa, terenska istraivanja antikih spomenika. Englezi su
najraniji pobornici takozvane terenske (za razliku od knjike) arheologije. Prvi su nauno istraili Akropolj;
1751. Palmir, Balbek, Split, ... u istraivanjim stigli ak do Kine.
- arheoloke publikacije - vrlo bitna uloga u neoklasicistikom pokretu, jer su sjsj ruevina pribliili potrebama
arhitekture.
- anbatista Piranezi -> 2 arheologa (Italija - Piranezi i Nemac: Vinkelman), znaajni ne po novinama, ve
prezentaciji novina.
- inenjer i arhitekta iz Venecije, esto boravio u Rimu; malo je gradio, ali od 1743. objavljuje izglede i
rekonstrukcije stvarnih i izmiljenih rimskih ruevina. Niko do tada nije prikazao antiku arhitekturu na takav
nain -> njegovi bakrorezi
- bakropisi su u dramatinom maniru (preuveliane razmere), sa teatralnim uglovima, svetlosnim efektima,
velianstveni i detljni; njihova vizuelna snaga stvorila je mnogo pristalica rimske arhitekture. Ali nisu se svi
snagali sa Piraniezijevom vizijom nadmoi rimske arhitekture. Istovemeno se pojavio drugi kult grke umetnosti
(to je bila velika novina, jer je u renesansi i baroku grka umetnost bila malo poznata) -> J. J. Vinkelman
- Vinkelman, Johan Joakim -> nemaki arheolog, gotovo sam stvorio "grki pokret". On je bio u zabludi da su
grke zgrade i spomenici bili bele boje - nikada nije bio u Grkoj (dugo boravio u Rimu i Napulju), ali je preko
rimskih kopija izvanredno upoznao grku umetnost i uestvovao u stvaranju kulta te umetnosti, koja ranije skoro
uopte nije bila poznata
- 1763. publikovana je njegova "Istorija antike umetnosti", sutinsko delo o grkoj umetnosti - zapanjujue
razotkrivanje grkog dorskog reda koji poinje iroko da se primenjuje
- Vinkelmanovi spisi o grkoj umetnosti bili su od presudnog znaaja za njeno oivljavanje onoliko koliko su
Piranezijevi bakropisi bili presudni za oivljavanje rimske arhitekture (prvi je bio literarno, a drugi grafiki
veoma izraajan)
- Grka obnova u Engleskoj u manjem obimu (plemenita jednostavnost, otmenost, istota, mirnoa,
Branderburka kapija iz 1788.-91. Karl Langhans)
- Robert Adam
- izuavao antiku kod francuskog profesora Klerisoa u Parizu, a pre puta u Rim (bio je mentor i Defersonu);
zato se u njegovom delu osea francuska sveobuhvatnost, preciznost, detaljnost, sjaj i elegancija; prijateljstvo sa
Piranezijem
- elementi arhitekture Roberta Adama (preuzeti iz rimske): osnove sa povezanim prostorijama kontrastne
geometrije (kao kod termi), pregraivanje stubovima, "rimska" dekoracija (tuko, obloge), razvijeni renesansni
detalji i etrurski motivi; originalna i matovita interpretacija (lini stil)
- iako je izveo izvestan broj znaajnih fasada, njegova slava lei u radu na enterijerima, esto preureenje
postojeih kua
1. kua Sion (Syon House), Midlsens, 1762. - ogromna graevina iz doba kralja Dejmsa I
- jedna prostorna sloena rotonda (koja nikada nije izvedena) trebala je da ispuni sumorno dvorite; stari
etvorougaoni omota oko centralnog dvorita pretvorio je u niz raskonih soba - preureenje enterijera
srednjevekovne zgrade; neutralni zidovi oivljeni su smelo i sveobuhvatno; osnova je transformisana u
"rimskom" maniru; ulazna dvorna -> vertikalna objedinjenost postignuta vidljivim gredama u obliku dvostrukog
X (izmeu glavnog reda i sekundarnih pilastera oko prozora) - apside, pregraivanja pomou stubova;
dekoracija: statue, nametaj, bogata plastika, smena stilskih redova, monohromnih i polihromnih prostora;
(minijaturni trijumfalni lukovi du krae ose ulazne dvorane (glavna osa zgrade); kasetirani svodovi iznad
zidova sa ocrtanim dorskim redom
- galerija: dugaka i uzana (zato je nije mogao transformisati u prostor all'antica kao druge - ulazna dvorana -
dorski, predvorje - jonski red); sloena, stepenovana povrinska obrada (ukrasi u tuko tehnici), uz raznovrsnost i
lakou (tzv. "rokoko klasicizam") -> pogled ne miruje - dao joj je ivotnost
- izrazio sklonost ka "kretanju" - "usponi i padovi, ispupenja i udubljenja", arhitektura "zaleena muzika"
2. Kedlston Hol, Derbir, 1760.
- pozvan da zavri kuu u paladijanskom maniru (vrlo slina reenju Holkham Hola Kenta i Barlingtona u
osnovi)
- u enterijeru je dekoraciju uradio u rimskom maniru, izveo salon u maniru Panteona i ulaz sa batenske strane
pretvorio u verziju rimske trijumfalne kapije
Uopte, R. Adam nikada nije doslovno kopirao antike modele, ve ih je prilagoavao i kombinovao po
sopstvenom nahoenju. Nikad se nije striktno pridravao odreenog antikog kanona. Cilj je bio da prui
vrhunski estetski doivljaj tako to e omoguiti da se nasluti opipljiva veza sa Rimom
* uzvienost, slikovitost, asocojativnost - 3 koncepta estetskog sindroma, a ne stil -> najradikalnija pojava u
arhitekturi XVIII v. u Engleskoj. Nije bio ni racionalni paladijanizam, ni bistavi neoklasicizam R. Adama. To
nije bio stilski pokret sam po sebi, ve jedan estetski sindrom koji je stavljao naglasak na lino oseanje
(suprotno dobu prosveenosti).
- pre saznanja o stilovima stizalo se do saznanja o istorijskom kontekstu u kom su nastali; to znanje, kao misaona
i oseajna pozadina primene nekog stila nosilo je odreno znaenja- emocionalno i estetsko zadovoljstvo koje je
proizilazilo iz "asocijativnih reakcija" (tendencija arhitekture da bude asocojacija postojala je uvek, a u XVIII
v. naroito naglaena). Suprotno dobu prosveenosti, asocijatvnost znai skriveni smisao neoklasicizma i
istoricizma
- "uzvienost" - ovaj termin u XVIII v. nije znaio isto to i lepota -> subjektivna reakcija na estetski stimulans,
iji efekat je bio "kontrolisani strah"; Eduard Berk govori o tome da graevine koje treba da izgledaju uzvieno
moraju biti u "mranom i sumornom" stilu. Berk govori o strahu kao najistinitijem merilu uzvienosti. U
Engleskoj to oznaava gotika, u Francuskoj vizionarski neoklasicizam
- "slikovitost" - u XVIII v. ima 2 znaenja: 1. u vezi sa italijanskim pejzanim slikarstvom XVIII v. i
nastankom engleskih pejzanih vrtova; 2. opti estetski ideal - efekat nepravilnih, nesimetrinih, dramatinih,
koloritno i svetlosno neobinih kompozicija (Zapitaemo se ta je iza svega ovoga, jer se zakljuuje da se
zalagalo za primenu nepravilnih asimetrinih kompozicija (slikovitost). Pre pojave slikovitosti kao kanon
arhitektonske lepote prihvatan je samo pravilan, simetrian plan.)
- sve ove antiklasine estetske kategorije, paradoksalno, zasnovane su na estetskoj doktrini - da umetnost
podraava prirodu
* oivljavanje gotike - ovi novi koncepti stopili su se u jedan moan estetski koncept koji je veoma doprineo
pojavi nekoliko arhitektonskih pokreta od kojih je oivljavanje gotike bio najznaajniji. Oivljavanje gotike
prolo je kroz nekoliko dordijanskih faza tokom XVIII v. pre nego to se transformisalo u viktorijansku gotiku
sredinom XIX v.
- kontinuitet gotske tradicije u Engleskoj - to nije bilo oivljavanje, jer se gotika u Engleskoj nikad nije ugasila
(6 vekova srednjevekovne kulture); nov zamah na temelju estetskog koncepta uzvienosti, slikovitosti i
asocojativnosti (gotska arhitektura prepuna je "uzvienih" karakteristika: mrana i sumorna, visoka sa uzvienim
prozorima i izlomljene linije -> prijatan oseaj straha koji je kljuan; gotska arhitektura izrazito "slikovita":
obilovala je asimetrinou i nepravilnostima, naroito na katedralama)
- "uzviena" i "slikovita" svojstva gotike temelj su i pojave tzv. "gotskog romana" (melodramski sentimantalan
pravac u engleskoj knjievnosti XVIII v.. Pisci gotiku smatraju kulisom za doaravanje nestvarnih svetova. Iz
legendi i snova -> aluzije na prolaznost ivota (kulminacija u delu V. Igoa "Bogorodiina crkva u Parizu"));
srednji vek se arheoloki prouava, pa se postepeno sreuje haotino znanje iz te oblasti sve do konane istorije
koja je ukljuivala i poznavanje konstrukcije gotike
- znaaj naune i knjievne strane oivljavanja gotike bio je ogroman. To je bilo vano za srednjevekovnu
arhitekturu koliko i renesansa za antiku.
- Horas Volpol - rodonaelnik "gotskog romana" ("Zamak Otranto"); govori o gotici kao o ozbiljnom stilu
koji se moe meriti sa grkim
- Stroberi Hil (Strawberry Hill), Tvikenham, 1749.-1777.
- Volpol kupuje ovu kuu sa pogledom na Temzu za svoje mesto boravka po odlasku u penziju i oko sebe
okuplja grupu laika u pogledu arhitekture (prijatelji, ugledni knjievnici) -> "odbor", kasnije im se pridruio i
Robert Adam, koji su zasluni za dogradnju kue tokom 30 godina
- u enterijerima dominira arheoloka tanost i bogatstvo gotskih detalja; tei se utisku "uzvienosti"
- spoljanjist zgrade je izrazito "slikovita", elementi strukture dograivani su tako da razbiju svaku simetriju i da
izgledaju kao stari. (Zanimljivo je da je upravo R. Adam, jedini arhitekta meu njima dao definitivno
asimetrino obeleje - kruna kula na uglu.) Kvalitet slikovitosti eksterijera lei i u varljivom utisku o prirodnom
proirivanju zgrade kroz vekove, to podsea na slike starih sela i plemikih imanja. Ova proirenja Volpol nije
planirao, ona su se neoekivano pojavljivala kao rezultat ideja njegovih autora. Volpol se izjasnio kao pristalica
"kineske asimetrije", pa je zgrada imala oblik L sa postepenim dodavanjem novih delova koji su izgledali kao
stari.
- detalji enterijera: ovi detalji nisu samo "lepi i veseli" (kako je Volpol nazivao celu kuu), ve izraavaju i
uzvienost pogrebnog patosa. Reetkasta pregrada u slavnoj Holbajnovoj sobi - kopija kapije u Ruanu (grad gde
je spaljena Jovanka Orleanka), kamen u istoj sobi po uzoru na nadgrobni spomenik u Kenterberijskoj katedrali,
biblioteka - bakrorezi XVII v. - katedrala Sv. Pavla -> 1666. izgorela - ova kua je bila neto izuzetno za svoje
vreme da bi je docnije nazvali "gotskom miolovkom" (Vilijem Bekford)
- Vilijem Bekford
- na poetku je Bekford 1795. zamislio da na tronoj zgradi opatije doda nekoliko soba za stanovanje, gde je
mogao danima skriven boraviti u romantinom ambijentu. Ali kada je zavrena predstavljala je prizor od kog
"zastaje dah" iza zatitnog zida okolo (h=4m, L=13km)
- ekscentrini milioner - sagradio je vilu na ruevinama katedrale (Fonthilska opatija) uz pomo arhitekte
Dejmsa Vajata (poeo kao sledbenik R. Adama, a na kraju vodei u oivljavanju gotike)
- zgrada je imala izgled gotske katedrale sa tornjem od 84 m koji je okupljao sve delove; bila je ekstremno
razuena, oblikovana slikovitim gomilanjem elemenata; usled nestabilnosti brzo se uruila
- unutranja, centralna dvorana osmougaonog oblika, uzdizala se preko 30 m, otvarajui se u vrtoglavo okno
lanterne, a sumorni tunelasti prolazi koji su se pruali horizontalno kroz prostor do naizgled beskonane dubine,
stvarali su onaj suptilan oseaj zastraujue uzvienosti
- enterijer sa zapanjujuim prostornim efektima i realizmom gotskih detalja, teko da deluje kao Vajatov dom za
stanovanje
- prevaziao je Volpola koji je u dnevnoj sobi postavio nadgrobni spomenik (Stroberi Hil): u Fonthilskoj opatiji
cela dnevna soba je pretvorena u katedralu sa svim to se pod njom podrazumeva
- toranj je bio toliko uzan i visok, konstrukcijski nestabilan, tako da se 1825. godine sruio poruivi i vei deo
objekta. Uzrok ove nestabilnosti zgrade bio je verovatno u tome to su nepoteni preduzimai iskoristili
Bekfordovu uurbanost i zakidali na materijalu za izradu temelja. Da Bekford nije tako brzo prodao zgradu,
dobio bi upravo ono to je u poetku i eleo - gotsku opatiju u ruevinama.
* engleski pejzani vrtovi

- izgledaju prirodno i bezazleno, sa prostranim travnjacima, grupisanim drveem, nenim obrisima, krivudavim
jezerima i umetniki rasporeenim paviljonima
- antiteza evropskoj praksi (iz politikih, filozofskih i estetskih razloga) -> prvo su Italijani u doba renesanse, pa
Francuzi u dvorcima i vilama XVII v. podstakli u Evropi tenju za oivljavanjem antike tradicije u ureenju
predela kao okvira za arhitekturu. Izvetaeni i propisani su bili simbolom apsolutizma
- ovi su vrtovi nicali na svakom koraku tokom XIX i XX v.
- veina javnih parkova u mnogim gradovima bila je upravo engleskog tipa (centralni park u Nju Jorku, u Parizu,
Londonu)
- u vreme kada su nastali, u XIII v. bili su neto izuzetno, ne samo kao novina, ve i zbog izvora nastanka i
znaenja
- u politikom smislu, evropski vrt je smatran simbolom apsolutizma (primer je Versaj iz doba apsolutiste Luja
XIV)
- u filozofskom smislu, racionalizam je zastupao "prirodni" oblik stvari pre nego to su ih iskvarile istorijske sile
- u estetskom smislu, engleski vrt je pored "vetake prirodnosti" trebalo da ukljui razne elemente
asocijativnosti da bi uticao na uzdizanje linosti; vezanost za raspoloenja u Vergilijevoj i Ovidijevoj Arkadiji
(najdublji koreni i ovde su, kao i u oivljavanju gotike bili knjievni), evociranje mitskih pastoralnih svetova,
ukljuivanje slikarskih i poetskih aluzija, oseajnosti nasuprot geometrizma
- ove vrtove osmislio je i uspeno projektovao Vilijam Kent, koji je u ostvarivanju aluzija u prostornoj
kompoziciji posezao za "prirodnim" materijalima i oblicima, ali i za arhitekturom (vetake ruevine) ili
skulpturom, aluzijama na svet slikarstva, poezije, mitologije
1. Park Staurhed, 1744.-1765.
- najistaknutiji primer engleskog vrta, projektovao ga je Barlingtonov sledbenik Henri Flitkroft, a pokrovitelj je
bio Henri Hor, bankar, ali vrlo ambiciozan po pitanju kulture
- park je nastao u raskonoj dolini, oko vetakog jezera formirana je staza sa sukcesijom slikovitih i alegorinih
prizora (susreti sa hramovima, statuama, izvorima, peinom); asocijativni i slikoviti aspekti ovog vrta nisu
ostvareni samo klasinim arkadijanskim, ve i srednjevekovnim motivima (esta je bila i upotreba "kineskih" ili
drugih egzotinih elemenata; uopte, esto su umetnici XVIII v. pozajmljivali i prilagoavali elemente iz
vanevropskih, posebno orjentalnih izvora)
- jedan od glavnih slikovitih prizora odraava sliku Kloda Lorena (pejzaist, klasicizam) "Pogled na obalu
Delosa sa Enejom" i sadri elemente antike legende o Enejinom iskustvu u Apolonovom hramu na Delosu (iz
Vergilijevog dela)
- krug oko jezera: alegorija o Enejinom putu kroz podzemni svet - peina na pr. simbolizuje taj podzemni svet
(avernus) da bi tamo posmatrao statue nimfe i plodnu Boiju reku, i td.
2. Kju vrtovi - Vilijem ejmbers -> ekstremni arhitektonski eklekticizam
3. Blenhajm, Longlit, etsvort - Lanselot Braun "sposobni"
- rana faza slikovitosti: oivljavanje gotike i pojava pejzanih vrtova

- do kraja XVIII v. slikovitost je prela odreeni razvojni put - od rane slikovitosti do poznog slikovitog stila
* pozni slikoviti stil
- Don Ne (John Nash)

- Neova karijera se zavrila skandalom prilikom smrti njegovog pokrovitelja - kralja Dorda, 1830. god.
-Ne se nalazio na elu ireg pokreta, koji je sazreo do samosvesnog estetskog programa; njegov rad odlikovala
je koncepcijska odvanost, sposobnost za improvizaciju, vladanje stilovima; nije se mnogo bavio detaljima
1. seoske kue: (nenadmaan)
- Kronkhil, 1802. (italijanizirano delo) - asimetrina masa, kruna kula, "italijanska" arkada, loa u
italijanskom stilu; podsea na graevinu sa jedne slike Kloda Lorena
- selo (seoce) Blejz, 1811. - umetniki rasporeene rustine kuice sa kombinovanim krovovima od
slame, krovnim prozorima, zabatima, bondrukom, opekom, ...; koncept zasnovan na engleskoj slikarskoj tradiciji
Gejnsboroovim crteima udnih starinskih sela
2. Kraljevski paviljon, Brajton, 1815. (maskirana paladijanska kompozicija, izgleda kao pompezni ator nekog
indijskog monika; "raskona kua zabave" - sl. Tad Mahalu)
- egzotini orjentalni stil (matovita kombinacija), meavina gotskih, kineskih i indijskih motiva (lukoviaste
kupole od livenog gvoa, minareti) preko, u sutini paladijanske kompozicije; primenjeno je liveno gvoe u
konstruisanju kupola
3. Ridents park i ulica Rident, London, 1812.-1827.
- sjajan primer urbanistikog planiranja u istoriji Engleske
- najvee dostignue: pokrovitelj kralj Drd IV
- izvori: u retkim ranijim primerima engleskog urbanistikog planiranja -> 1. neostvareni plan Kristofera Rena
za izgradnju Londona posle poara iz 1666. (sa avenijama koje se presecaju, trgovima i spomenicima - nalik na
Italiju i Francusku; 2. projekat za razvoj Bata (mirnog gradia, Dona Vuda Starijeg (oca) i Dona Vuda
Mlaeg (sina) sa krunim komponovanjem trgova u paladijanskom maniru
- Neov projekat ukljuuje neke od ideja iz gradia Bata (posle 10 godina), ali i tradiciju slikovitosti. Plan je
razraivan 2 decenije.
- I faza: Ridents park, ogromni engleski vrt sa jezerom, kraljevskom palatom, crkvom, grupom vila ( 50 vila
nacionalnom "valhalom"), opasano kuama u neoklasinom paladijanskom stilu
- II faza: urenje ulice Rident (koja se prua od venca parka do danas nepostojee prinevske rezidencije -
kue Karlton) sa raznovrsnim, velianstvenim fasadama i monumentalnim kolonadama - reavanje
pristupanosti, usluge trgovine; (ulica se vijugavo pruala pravcem koje su diktirale praktine i vizuelne potrebe)
- III faza: Park Sent Dejms - na suprotnom kraju, sa grupama urbanistikih "seoskih kuica" po obodu (tu su
nastupili problemi oko preziivanja Bakingemske palate (i ne samo nje), koji su doveli do Neovog kraha)
- ovaj zamani projekat velikim delom sproveden je u delo (iako je samo mali broj vila i ostalih zgrada u parku
izgraen, a itav severni segment sa pojasom kua ka jezeru neizveden); Dord IV umire 1830., videvi
ostvaren ovaj veliki urbanistiki poduhvat koji je trebalo da "pomrai slavu Napoleona"
* radikalni i vizionarski neoklasicizam u Engleskoj

- posle 60-tih godina XVIII v., klasicizam se bre razvijao u Francuskoj nego u Engleskoj; 70-tih i 80-tih
dostignut je senzacionalni spoj (najnaprednijih engleskih i uopte evropskih strujanja) slikovitosti i uzvienosti,
Piranezijevih ideja i nove arheologije na osnovi neoklasinog formalizma
- u Engleskoj je neoklasicizam preao u vizionarsku fazu postavi eklektiniji (iz vie izvora), za razliku od
Ledua i Bulea sa veoma jako izraenim srednjevekovnim duhom
- Dord Dans II (George Dance II)

- radikalni neoklasicista - otro reformie klasine oblike, ukida "razigran" Adamov stil; prijatelj sa Piranezijem
tokom studija u Italiji
1. Tamnica u Njugejtu, 1768.-69. (unitena 1902.)
- racionalna ema - 43 zatvorenika etvorougaona bloka za: zatvorenike, zatvorenice, dunike, posebna kua za
upravnika (centralni deo neto uvuen da bi se obezbedio prostor za ovu kuu) i dve istovetne straare (sa obe
strane upravnikove kue); iznenaujue humani uslovi za to doba
- sumorna, rustina fasada, tripartitno komponovana; zidovi zatvorenikih blokova su lieni prozora, a oivljeni
su samo slepom plastikom koja jo pojaava utisak ograniavajue funkcije zidova (Dans ju je primenio da bi
izbegao monotonost)
- upravnikova kua otvorena je sa svih strana nizovima prozora (nasuprot klaustrofobinim utiskom prethodne
zgrade); straare su oblikovno na pola puta kao zlatna sredina, otvorene samo sa jedne strane (arls Dikens e
kasnije rei da izgledaju "kao da su napravljene za to da puste ljude da uu unutra i da nikad ne izau")
- opti izgled odslikava funkciju; trodelna kompozicija je u paladijanskom - renesansnom maniru, "renesansa
viena Piranezijevim oima" - fasada odaje utisak jedinstva to je postignuto sevukupnom rustinom teksturom,
ponavljanjem motiva i pomenutom trodelnom kompozicijom u dva nivoa na svim delovima fasada
2. Esnafski dom u Londonskom Sitiju i Optinska uprava, 70-te - 80-te god. XVIII v.
- sloena zgrada, sa sudskom i administrativnom funkcijom
- najznaajniji doprinos Esnafskom domu predstavljala je zgrada optinske uprave iz 1777. godine, kasnije
sruena -> kombinacija naprednih neoklasinih ideja i ideja srednjeg veka (odluujua kombinacija za
vizionarski neoklasicizam u Engleskoj)
- centralni prostor zgrade Optinske uprave bio je prekriven kupolom sa pandantifima koja se izdizala iznad
jednostavnih stubaca i lukova; jedini detalj bio je srednjevekovni kordonski venac, ali ono to je najvie
podsealo na srednji vek bio je svod u vizantijskom stilu. Sumorno, dramatino osvetljenje podsealo je na
Piranezija
- Don Soun (John Soane) - Neov savremenik, i kao i on eklektriar

- Dansov uenik, oboavalac francuskog neoklasicizma i Loijea; od 1806., profesor na kraljevskoj Akademiji
arhitekture - 3 godine pripremao predavanja iz istorije arhitekture (toliko je bio marljiv)
1. Preureenje Engleske Banke (Bank of England), London, od 1788. imenovan za nadzornika radova
- ovo remek delo Souna umnogome je odredilo njegov ivot; dograivao je deo po deo 50 god.; odie
osmiljenom heterogenou -> realizovan je ideal slikovitosti u pogledu varijacija
- nenaglaeni ulazi, neoklasine fasade - niz stilski razliitih enterijera (dorski vestibil sa zapada, dvorite sa
severa sa pregradama u Adamovom stilu, elipsasti vestibil sa istoka; najveniji enterijeri simetrino grupisani
oko rotonde - tu je najvie ispoljen Sounov samosvojstven stil -> uradio je jo nekoliko slinih enterijera kao u
Engleskoj Banci)
- prostorije Deoniarske banke:
- polazna taka Sounu su bili svodovi na pandantifima Dansovog Esnafskog doma
- Soun je bio jo izraajniji u svedenosti i osvetljenju sa vrha
- unutra se istiu visoki centralni brodovi i poluobliasto zasvedeni boni brodovi
- niz novina u pogledu primanjenih oblika: trodimenzionalnost, odsustvo dekorativne plastike, pilastri bez
kapitela, prozori bez ramova (lake, uplje amforaste cevi od terakote (Vizantija)), segmentni svodovi, tanjirasta
kupola iznad prostora sa nizom otvora, na pandantifima...
- na krajnjim brodovima svetlost prolazi kroz segmentne thermae - prozore, dok se u centru prostorije nalazi
tanjirasti disk kroz koji snop indirektno usmerene svetlosti prodire u donji prostor i td.
2. objedinjavanje evropskog neokasicizma i engleske gotike na projektima: Starog ministarstva Kolonija,
Parlamenta, Palate pravde, Masonske loe, Umetnika galerija Davi, i td. -> senzibilitet i stil epohe
- smatra se da Sounovoj arhitekturi nedostaje "samouverenost"; "njegova arhitektura nikad ne dominira; ovo je
ipak neopravdano negiranje, mada razumljivo s obzirom na Sounovu ekstravaganciju; on je ipak u potpunosti
pratio umetnika strujanja tog doba, iako je pretrpeo otre kritike savremenika"
3. sopstvena kua, London, 1792. - najekscentriniji i najliniji projekat, gradska verzija Volpolovog Stroberi
Hila, snanog utiska (poklonio ju je Engleskoj kao muzej to ona i jeste jer je prepuna crtea, slika, skulptura,
antikih i srednjevekovnih fragmenata)
- rekonstrukcija 3 male zgrade u nizu, trajala je preko 30 god.
- sloenost i slikovitost unutranjih prostora -> kao eksperiment klaustrofobinog projektovanja, nema jasnih
granica - postoje samo meuprostori
- kupola muzeja je piranezijevski aranirana
- "soba za doruak" - najjae svedoanstvo Sounove sinteze (engleski i francuski izvori) -> mala soba sa
skromnim detaljima ostavlja brilijantan utisak, u pravougaonij prostoriji formiran je centralni kvadratni prostor
sa svodom na pandantifima i lanternom; konveksna ogledala po celoj prostoriji izazivaju niz neobinih optikih
pojava i utiu na optu dematerijalitovanost
- kao to Tarnerova dela u slikarstvu najavljuju impresionizam i nove pravce, tako i Sounov stil u kome je raena
"soba za doruak" ima proroanski znaaj
- Soun - pod uticajem francuskih umetnika -> njihove obrasce transformisao je u stil koji je bio njegov osoben
engleski i romantiarski; to transformisanje je imalo specifinost -Y sklonost ka sredmnjevekovnim temama,
njegov stil je "gotski", koristi srednjevekovne detalje sa "sablasnim oreolom" -> "gotski neoklasini stil"
- ruei kanonizovanu klasinu tradiciju, stvori je kulminaciju slikovitosti i neoklasinog pokreta
- stvorio je novo arhitektonsko tlo za nove etve
* FRANCUSKA U XVIII V.
* racionalistiki tokovi u francuskoj teoriji arhitekture
- francuska arhitektura je pokazivala spoljanju jednoobraznost, sluila se samo jednim jezikom - klasinim
(prenosio se jo od XVI i XVII v.)
- poetkom XVIII v., rokoko je, mada prolazna pojava u Francuskoj bio ipak veoma snaan; meutim jo tokom
XVII v. dolo je do snane reakcije na sve aspekte barokne arhitekture, kao "dekadentne", "neiskrene",
"pomodarske", najpre u vidu teorijskih spisa zasnovanih na racionalistiko-funkcionalistikom stajalitu, a
potom u vidu obnove klasicizma koji je poivao upravo na tim temeljima;
- Klod Pero (Claude Perrault) -> istona fasada Luvra -> ogroman uticaj na francusku arhitekturu (udvojeni
stubovi)
- najvaniji teoretiar francuskog arhitektonskog racionalizma XVII v. zalagao se za arhitekturu sa
arhitravnom konstukcijom (stub + greda), kao jasnu i iskrenu; pozivao se na grku (grke hramove) i gotsku
(katedrale) arhitekturu, kao primere ispoljene skeletnog konstruktivnog principa; relativizovao je vrednost
Vitruvijanske tradicije uvodei pojmove stvarne i proizvoljne lepote (prvi se odnosi na standardizaciju i
perfekciju, a drugi na ekspresivnost vezanu za posebne okolnosti); (za proizvoljnu lepotu)
* poetci obnove klasicizma - iako je rokoko u Francuskoj bio donekle povrinska pojava, on je poetkom
XVIII v. predstavljao dovoljno snanu modu, da se neoklasicizam koji je usledio esto smatra reakcijom na ovu
neozbiljnu dekadentnost i razneenost. Projekat koji dokumentuje ovu promenu ukusa jeste fasada crkve Sen
Silpis u Pariz, koja je predstavljala sutinu francuskog neoklasicizma, odbacivanja odreenih baroknih koncepata
i utiranja puta istoricizmu
- ovani Nikolo Servandoni (Servandoni)

1. Fasada crkve Sen Silpis, Pariz, 1732.-1777.
- prvi projekat - Servandoni, nastavak - sa nizom promena to njegovih, to drugih
- uzor: istona fasada Luvra, delo Peroa;
- monumentalna, jasna, smela i stroga kompozicija; umesto barokne formule hijerarhijskog zgunjavanja visoko
reljefnih skulptoralnih oblika ka centru, ovde je fasada slobodnostojea, jasno izraena arhitravna konstrukcija
(centar fasade uopte nije naglaen, ve je nenaglaen - vrlo esta pojava u neoklasicizmu); donji dorski red nosi
gornji jonski, kolonada nema hijerarhiju, venac je kontinualan; stubovi su udvojeni, samo na bonim kulama; u
sredinjem polju, fasada je povuena duboko iza kolonade
- snaga njenih vajarskoh radova, vizuelna istoa i neusiljena primena klasinih oblika
- neposrednost i integritet ove fasade ukazuje na racionalni duh francuskog neoklasicizma (interesovanje za Rim
i Grku: u Rimu su osnovna arhitektonska sredstva bili zidovi i lukovi na kojima su se primenjivali grki stilski
redovi kao skulptoralni ukrasi; u Grkoj su sami stilski redovi bili primarni u otelotvorenju osnovne arhitravne
konstrukcije (stub + greda), ali i kao slobodnostojee skulpturno sredstvo)
4 faze neoklasicizma u Francuskoj:

* strukturalni neoklasicizam (I faza)
- radikalni racionalizam Loijea i Lodolija obezbedio je i teorijsku osnovu za kasniji modernistiki pokret
- radikalni racionalizam Loijea i Lodolija posluio je uglavnom preispitivanju klasinog renika arhitekture, a
ne njegovom odbacivanju, zata su se ova dva teoretiara zalagala; tako su postepeno (Loije je tu imao najvei
uticaj) odbacivani pilasteri, postolja, prelomljene entablature i entablature iznad lukova - teilo se slobodnim
stubovima koji polaze direktno sa tla -> to je vie takvih stubova, zgrada je savremenija
- ak-ermen Suflo (Soufflot) - prekretnica u istoriji francuskog neoklasicizma; sa 18 godina odlazi u Rim;
kasnije se pridruuje Akademiji u Parizu gde prouava crkve (Sv. Petar)
1. Crkva Sent enevjev ("Panteon"), Pariz, 1756.-1790. posveena je Sv. enevjevoj - zatitnici Pariza,
izuzrtna konstrukcijska ekonominost crkve i sklonost francuskog racionalizma ka strukturama na stubovima;
1754. doneta je odlika o izgradnji crkve (nasuprot crkvi Sv. Petra u Rimu i crkvi Sv. Pavla u Londonu); 1755.
Markiz Marinji (kraljev naelnik za arhitekturu) odluio se za Sufloa, a ne za kraljevskog arhitektu; tokom
vremena se projekat menjao zbog konstrukcijskih potekoa
- ovo delo je najblie otelotvorenju Loijeovih ideja, to i on sam navodi; Suflo navodi da mu je cilj bio "da
sjedini strukturnu lakou gotske katedrale i velianstvenost i istotu grke arhitkture"; ovo mu je naroito polo
za rukom u unutranjosti crkve - petokupolne graevine u obliku grkog krsta (vue koren iz renesanse), sa
nizovima iroko razmaknutih, vitkih korintskoh stubova; svodovi su u pozno baroknom maniru, ali odiu
lakoom koja ukazuje na inspirisanost gotikom; spoljanjost zgrade je mnogo masivnija i ozbiljnija i teko se
dovodi u vezu sa enterijerom (slino je bilo ak i dok su na fasadi postojali veliki prozori - koji su unutranjost
inili vedrijom, kasnije su zazidani)
- "Panteon" je zbog svega ovoga bio vie od puke realizacije Loijeove teorije; ovo zdanje predstavljalo je
prekretnicu u istoriji francuskog neoklasicizma. Zaokupljenost vie oblikom nego konstrukcijom, opsesija za
smelijim i stroijim kompozicijama, sada je obuzela francuske arhitekte
- kontrast izmeu unutranjosti i spoljanjosti: unutranjost - klasina elegancija, a spoljanjost - teka i masivna
* arheoloki neoklasicizam (II faza)

- ova faza neoklasicizma predstavljala je preklapanje konstrukcijskih i racionalistikih sklonosti
- 50-tih i 60-tih god. XVII v., javlja se tendencija udruivanja velianstvenosti, jasnoe i snage antike sa
tradicijom francuskog klasicizma; ova tendencija, podstaknuta brojnim arheolokim ekspedicijama, moe se
nazvati "arheolokim neoklasicizmom"
-An-ak Gabrijel (Gabriel)

- bio je prvi kraljevski arhitekta, kao i njegov otac; uspeno oiveo francuski klasicizam XVII v.
1. Mali Trijanon, Versaj, 1761.-1768. - njegova najpoznatija graevina
- ubrajala se u najsavrenije zgrade u Francuskoj; predstavljala jedno od neoliko skromnih dela koje je podigao
za dvor
- graevina podignuta za Madam de Pompadur; osvrtanje na prolost i francusku klasicistiku tradiciju uoava se
u tretmanu stilskog reda (prozorskih otvora, balustrada,...), proporcije, preciznosti i eleganciji detalja; no,
ispoljena je i stroga kubina geometrija i saet, preieni renik (kao i oskudni akcenti reljefnih skulptura)
tipian za neoklasicizam XVIII v.
- arhitektonska preienost - karakteristika neoklasicizma XVIII v.
- svojim saetim arhitektonskim renikom, Mali Trijanon izraava ono stanovite o proiavanju arhitekture
kao kua izik
- deluje pretrpan detaljima: otvori sa elegantnim okvirima, vezujui elementi stvaraju postepene prelaze,
skulpturalna obrada fasade se razlikuje u hijerarhiji, prednja i zadnja fasada se bitno razlikuju
2. Trg Luja XV, Pariz, 1755.-1775. - predstavlja njegov najambiciozniji projekat
- ovaj veliki Trg, kasnije preraen i preimenovan u Trg Sloge (Place de la Concorde), predstavlja radikalno
naputanje zatvorene barokne koncepcije trga (oni su bili kao ogromne sobe pod otvorenim nebom u kojima su
dominirali masivni zidovi kao produetci snano izvajanih oblika fasada crkava i palata (pr. je crkva Sv. Petra u
Rimu))
- Trg je samo sa jedne strane ogranien fasadom; sa ostalih strana, etvorougaona povr je omeena isuenim
anevima, balustradom i niskim paviljonima sa malim statuama na vrhu na zakoenim uglovima; kompoziciju
upotpunjava centralna fontana, iako podraava Peroovu fasadu Luvra; umesto grupisanja ka centru, fasada je na
tom mestu otvorena za aveniju koja se uliva u Trg (koja vodi do tad jo ne izgraene crkve Sv. Madlene);
kompozicija ovog nenametljivog otvorenog prostora, odraava racionalistiki duh i oseanje za mesto (obod
grada, oivien parkovima i Senom - s jedne strane su i Jelisejska polja) i istoricistiku sklonost (nalikuje
versajskom Luvru)
- Trg odraava i tendencije u urbanistikom projektovanju tog doba: gradski trgovi velikih dimenzija nisu bili
ograena mesta pravilnog geometrijskog oblika, ve su inili skup sloenih funkcionalnih proimanja; to nisu
bili samo zidovi sa stilskim redovima, ve i skulpture, stepenita, prostori za javne priredbe, voda (fontane,
ribnjaci, ak i reke) i pejzani elementi. Ova sklonost se razvila iz jedne od glavnih baroknih tema - Berninijeve
sinteze umetnosti - sa 3 strane opasan "prirodnim" okruenjem, zelenilom i vodom
* radikalni neoklasicizam (III faza) - esto ga nazivali "stilom Luja XVI" -> manje arheoloki; vea sloboda i
smelost u primeni klasinih detalja; manje se daje realistinim ponovnim stvaranjem antike - vie ih zanima
njihova lina vizija
- 60-te i rane 40-te god. XVIII v.; pojavila se nova generacija arhitekata podstaknuta ponovnim oivljavanjem
graevinskih aktivnosti povodom potpisivanja pariskog mira
- izvori: arheoloki neoklasicizam i Piranezi; opte prisutni strasni idealizam koji je podstakao beskompromisni
purizam, strogost i veliinu; polazite, dakle nije bila ni antika, ni XVIII v., ve novi sloj ovih izvora sa
arheolokim neoklasicizmom
- glavni predstavnici: Etjen-Luj Bule i Klod-Nikola Ledu; preostali: arl de Vaji, Mari ozef Peir i ak Gondoan
- radikalni neoklasicizam -> pasionirani idealizam + bezornamentalnost + velike dimenzije
- Peir i Vaji (Marie-Joseph Peyre, Charles de Wailly) - bogato i raznovrsno stvaralatvo obojce koje se ne
moe svesti ni na jednu poznatu formulu
1. Francusko pozorite "Odeon", Pariz, 1767.-1770. (danas "Odeon" blizu Sorbone) - njihov najvei
doprinos neoklasicizmu (foaje podsea na halucinantne prizore u Piranezijevim gravirama, izmiljenih,
zlokobnih zatvora)
- zajedniko delo: Piranezijev uticaj -> oskudno osvetljen foaje okruen stubovima strogog izgleda; cela zgrada
je smetena u pravougaoni gabarit (otvori na jednakom rastojanju), jednoobrazno rustino obraenih zidova sa
sve 4 strane sa arkadom u prizemlju i prozorima pravougaonog i krunog oblika bez okvira; nema uobiajenog
masivnog zavrnog krovnog venca, glavni horizontalni venac izmeu prvog i drugog sprata predstavlja nastavak
entablature sa isturenog toskansko-dorkog trema; zgrada deluje kao zasebna celina;
- naglaene spojnice zidanih stubova na tremu prate linije rustikacije na glavnom delu zgrade, naglaavajui
jedinstvo celine
- u ovom projektu nita ne deluje ulepano, nedoreeno ili granduirano. Sve je na svom mestu, kao zasebna
celina suprotstvaljena susednoj graevini bez ikakvog posrednika koji bi ublaio utisak
- Mari ozef Peir - nastavak

- Poto je dobio Gran-pri Akademije arhitekture, dodeljena mu je stipendija za kolovanje u Rimu. Rezultati
njegovog boravka u Rimu publikovani su u obliku velike knjige grafikih priloga, a njegov sin je posthumno
objavio i drugi tom
- Za Peira je arhitektura Rimskog carstva predstavljala savrenstvo, model; on je svoja dela smatrao sastavnim
delom ove rimske tradicije i priznavao je da je "podraava i prilagoava"
2. Projekat za zgradu u kojoj e se nai "akademije i sve ono to je potrebno za obrazovanje mladih"; ovde
istie simetriju po uzoru na rimska kupatila; unutranja zgrada slui za intelektualni rad, a spoljne za zabavu,
sport, ... Utopijski karakter ove koncepcije nagovetava Ledua
3. Mrtvanica, raena po uzoru na grob jednog rimskog velikodostojnika
4. Projekat za crkvu, koja obuhvata i 2 palate (jednu za arhiepiskopa i jednu za kanonike) -> konkursni rad;
ovde pozajmljuje Berninijeve kolonade ispred crkve Sv. Petra da bi izdvojio "posveenu zonu", po uzoru na
antiki temenos. Opravdava pribegavanje Berniniju pozivajui se na antiku tradiciju; zadivljujua
monumentalnost i potpuna simetrija i na prednjoj i na zadnjoj strani
5. "Vladareva palata" - obuhvata kolonade, pozorite, ak i trijumfalnu kapiju; neka vrsta "super-Versaja"
zasnovanog na antikim rimskim kupatilima
- Bavei se pojmom "karaktera", za Peira dimenzije i ostvarljivost postaju nevani. Monumentalnost i
strahopotovanje koje njegova dela izazivaju, zaista su upadljivi. Karakter graevine vezuje za emocionalni
efekat. Koristi strog klasicistiki jezik, bez ornamentike (nagovetaj Ledua)
- Njegove knjige - ilustracije -> kljuna taka za revolucionarne arhitekte
- ak Gondoan (Gondoin) - najsmeliji i najbrilijantniji meu ovom trojcom; njegova reputacija se zasniva na
samo jednij zgradi, ali toliko znaajnom da su je jo za njegovog ivota nazvali remek-delom XVIII v.
1. kola hirurgije, Pariz, 1769.-1775.
- voen je nadahnutom zamisli da projektuje glavni enterijer kole - salu za predavanja iz anatomije u obliku
antikog pozorita, koju je trebalo da pokriva polukupola (nalik na onu na Panteonu): prazni prostrani zidovi,
veoma kasetirana tavanica i ogroman poluokulus koji snopom svetlosti zasipa sto na kojem se odvija drama
asova anatomije, a sve to uz ouvanu ravnoteu proporcija i prefinjenost malobrojnih detalja
- svestan je mogue kritike zbog obilja stubova; rekao je: "kola ija slava privlai dosta studenata, pripadnika
svih nacija, trebalo bi da deluje otvoreno i pristupano."
- zgrada koja odraava najnaprednije tendencije doba;
- parcela skuena i nepravilnog oblika, na kojoj su izvanredno organizovane raznovrsne funkcije (mala bolnica,
uionice, laboratorije, biblioteka, ...); kompleks sadri monumentalno centralno dvorite i etiri krila oko njega
(4 krila fasade -> kod kojih je osnovni element jonski red prislonjen uz zidove, osim na ulinom krilu gde je on
slobodnostojei); u dvorite se ulazi kroz etvorostruku jonsku kolonadu u prizemlju ulinog krila, koja svojom
linearnou i ritmom (nije je prekinuo nagomilavanem na ivicama i sredini) predstavlja estetsku novinu; obrada
fasade sadri niz antikih citata koji imaju likovni smisao (sukcesija klasinih elemenata - kao "trijumfalna
kapija" sa reljefima na ulinoj ili korintski trem, takoe sa reljefom, na dvorinoj fasadi -> znaci kraljevskog
patronata); pored ulaznih kompozicija, na glavnoj osi (trijumfalna kapija, trem sa Panteona) smeten je i glavni
prostor kompleksa - sala za predavanja, koja nalikuje rimskim pozoritima i Panteonu istovremeno. Utisak koji
su mogli stei posetioci, lekari i studenti, kada bi, kolonadom od ulice zaklonjenu unutranjost, prolazei kroz
trijumfalnu kapiju pogledom obuhvatili dvorite, fasadu slinu hramu, da bi uli u svetilite nauke koje lii na
Panteon, zaista je bio onaj od kog "zastaje dah"
- Sa dananje take gledita, Gondoan je zaista stvorio hram medicinske nauke
* revolucionarni - vizionarski neokalsicizam (IV faza) - krajnja faza; sloboda mate ide do kraja, naputanje
lane odanosti reniku antike arhitekture
- strmija putanja francuskog neoklasicizma od 1770., jer su istorijski dogaaju doveli do revolucije
- "revolucionaran" - jer otro raskida sa prolou, a "vizionarski" - zbog ciljeva i metoda
- javlja se tendencija da izvori ne budu istorijski modeli, ve iz oblasti intelekta/mate; na ova dva podruja
nailazimo u konceptima prirode, ali se oni javljaju i kao izmiljeni, fiktivni
- bez obzira kom se izvoru mata priklonila, konani projekat, predstavljao je univerzalne vizije arhitekata
- javlja se od sredine 70-tih do kraja XVIII v.; to je pravac razvoja koji je zahvatio francuski neoklsicizam pod
uticajem drutvenih deavanja - opta korupcija i eksploatacija izazvala je velika nezadovoljstva i nemire; ova
faza je bila sastavni deo politikih i kulturnih prilika u vreme francuske revolucije (1789.); liberalno -
reakcionalistiko miljenje poteklo od Rusoa (delo "Drutveni ugovor") - suverenitet poiva na Bogu naroda, a
ne na boanskom pravu kraljeva jaa; sve su popularnije i njegove opservacije sentimantalnog ivota, veze
oseanja i prirode; veri u razum i napredak suprotstavlja se tako, jedna mranija i romantinija vizija; ipak, za
pojavu vizionarskog neoklasicizma u arhitekturi najzaslunija je mata vodeih arhitekata toga doba: Ledua i
Bulea; bili su pod jakim uticajem Piranezija koji je stvorio seriju grafika na osnovu nonih mora i u njima
arhitekturu koja izaziva preneraenost i koji je u svojim delima jae naglasio oslobaanje modernog arhitekte od
vernosti antikim pravilima i uzorima. Ni Ledu, ni Bule nikad nisu bili u Italiji; oni su antiku umetnost i
italijansku renesansu poznavali iz publikacija, uglavnom Piranezijevih, tako da oni tu umetnost nisu doivljavali
kao stvarnu, opipljivu, ve kao slike nastale kao proizvod neograniene mate.
2. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove 13
2. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove

- an-Luj de Kordemoa (Cordemoy) - osnovu za njegovo stvaralatvo dali su Fremen i Klod Pero (preko
Peroa je upoznao antiku)
- pretea modernog funkcionalizma
- opat de Kordemoa zauzima kljuno mesto u francuskoj teoriji arhitekture poetkom XVIII v.; 1706. objavio je
raspravu u kojoj Vutruvijansku trijadu korisnosti, vrstoe i lepote zamenjuje novom, koju ine: 1. red
(ordonnance) (stilski red = dostojanstvo =svrha), 2. raspored (disposition), 3. prijatan oblik (blenseance); (1.
stilski red - svakom pojedinanom delu graevine daje dostojanstvo koje odgovara njegovoj svrsi, tj. zavisi od
funkcije; 2. raspored - odnosi se na razmetaj tih delova; 3. prijatan oblik - dobija se takvim rasporedom da ne
postoji nita to je u suprotnosti sa Prirodom, obiajima ili funkcijom, tj. upotreba i prikladnost su jedan od
preduslova za lepotu graevine); prva dva aspekta se odnose na upotrebu klasinih redova, a trei na prikladnost
u skladu sa prirodom, obiajima i funkcijom; smatrao je da je simetriju teko uskladiti sa upotrebnim aspektima
arhitekture i prikladnou (pretea modernog funkcionalizma), ali ipak ne dovodi u pitanje samu koncepciju
simetrije; zagovarao je jedinstvo strukture, ali i odobravao je nezavisnost odvojenih delova graevine i davao
prednost jednostavnim i ortogonalnim formama; zalagao se za svoenje ornamenata na razumnu meru; cenio
je grku i gotsku arhitekturu zbog jasno izraene namene i predlagao stvaranje kombinovanog stila (gotska
graevina u grkim oblicima - ali nije ostavio nijednu ilustraciju); svodnu konstrukciju u crkvama eleo je da
zameni arhitravnom i tako uveo neto novo u crkvenu arhitekturu - grko-gotski stil: gotska graevina
izgraena u klasinim grkim oblicima
- od protivnika se branio potkrepljujui svoje stavove, kao teolog, pristrastnim citatima crkvenih otaca
- Sebastijan Le Klerk (Le Clerc) -> njegova laika teorija ima veliki uticaj na francusku Akademiju u Parizu i
Rimu
- bavi se estetskom stranom arhitekture, koja je samo "lepota, dobar ukus i elegancija". Arhitektura kao
pogodna tema za razgovore u finom drutvu -> popularan nain razmiljanja
- njega ne zanimaju obine zgrade, ve samo "velianstvene, otmene i sveane"; smatra da je Peroova
relativistika estetika neto to se podrazumeva; ono to je bitno jeste efekat: stilski redovi postaju oznake
drutvenog statusa; dekoracija i nametaj su odvojeni od same arhitekture
- o stvarnim oblicima lepote govori sa omalovaavanjem, jer njega zanimaju samo proizvoljni, one koje utvruju
"dobar ukus". On praktino ukida nauku o proporcijama, za njega je proporcija proizvod subjektivnosti
(subjektivnog ukusa) i zavisi od tradicija i obiaja. Svaki stilski red ima svoj niz proporcija.
- predlae, takoe, poseban francuski red sa kapitelom sastavljenim od ljiljana, palminog lia i petla, kao simbol
Francuske, i friza sa motivima Sunca kao aluzija na slavu Luja XIV
- dobar ukus ravan je zadovoljstvu (ulni doivljaj je merodavan za lepotu). Oba pojma on smatra
subjektivnim. Tako nastaje lini sud zasnovan na ukusu, i kao to je isticao i Blondel, vie nije stvar sporazma
postignutog meu lanovima jedne privilegovane grupe drutva. Najistananiji ukus stvara najvee lino
zadovoljstvo. Zadovoljstvo je kriterijum za lepotu.
- predavai na Akademiji arhitekture u Parizu, stalno su pokretali rasprave o ovim pojmovima, koje su trebale da
dovedu do stvaranja doktrine o korienju pravila u arhitekturi
- arl Etjen Brize - od arhitekture rokokoa do dogmatiara novog klasicizma

- znaajniji kao teoretiar nego arhitekta
- kao arhitekta se vezuje za stilizovani izraz prve polovine XVIII v., a kao teoretiar je pionir klasicizma
- 1728. - delo u dva toma sa projektima i tehnikim savetima za izgradnju kua
- 1743. - knjiga za amatere o izgradnji vila (naslovna strana - rokoko)
- 1752. - "Rasprava o sutinskoj lepoti u umetnosti" - vraa se normativnom klasicizmu
- udobnost i estetika se mogu prilagoditi uslovima koje nameu lokacija i graevinski propisi
- radi stambene projekte za sve drutvene slojeve i kombinuje polovne prostorije sa stambenim zgradama;
izuzetno funkcionalno, bez mnogo ukrasa
- graevina kao celina mora da poseduje klasinu privlanost, a za ukraavanje se mogu koristiti samo prikladni
ukrasi; ukraavanje treba da prikae prirodnu lepotu, otmenu, jednostavnu, koja zadovoljava ve i svojom
simetrijom
- lepota je u proporciji, a proporciju ne moe da definie
- Priroda propisuje skladne proporcije, iji su efekti jednaki za sva ljudska bia jer su oseanja istinski sutinski
identina za sve; rasprava u duhu prosveenosti; obuhvaeno naunim zakljuivanjem - "psiholoka estetika"
- Znanje daje sposobnost otkrivanja uzroka lepote i potvruje principe iz kojih se ona sastoji - "racionalna
estetika" (ulni doivljaj nije dovoljan)
- ukrasi fasade treba da odgovaraju njenom karakteru, da budu korisni i neophodni, ime opravdavaju svoje
postojanje - nema mesta za lini ukus
- Nikolas Le Kami de Mezijer

- tvorac istraivanja: "Duh arhitekture ili analogija ove umetnosti sa naim ulima"
- istrauje osnovne koncepte teorije arhitekture sa aspekta njihovog efekta, na teme Le Klerka, Bofrana, Peira i
dr.; svaki predmet poseduje sopstveni karakter
- Karakter graevine je odreen osobinama stanara ili namenom, kao kod Brizea, tj. Bofrana i ostvaruje isti
efekat kod svih posmatraa; mahinalni efekat u sferi boja i zvukova; sintetika analogija izmeu proporcije,
harmonije u muzici i boje
- koncept proporcije ne vezuje za aritmetike i geometrijske oblike, ve za harmoniju vrstih tela, koju
odreuje karakter graevine i dolazi neposredno iz prirode
- Stil uasa predstavlja efekat velianstvenosti u kombinaciji samoe
- Pijer Pat
- Blondelov uenik; stavovi Blondela i Bofrana
- znaajan zbog prouavanja oblasti planiranja gradova (originalan)
- 1769. "Memoari"
- daje pregled istorije spomenika podignutih u ast velikih ljudi jo od antikih vremena, kroz koje se vidi
zanimanje za urbani kontekst (kruni trgovi - moda osnova Leduovog industrijskog grada o)
- podstaknut je Loijeovim stavovima o gradu
- on je protivnik monotonije i preterane jednolinosti celokupnog gradskog plana, a pristalica je funkcionalizma
- zadovoljan je trenutnim stanjem arhitekture u Francuskoj
- u "Memoarima" - ideje o planiranju zasniva na klimatskim, geografskim, higijenskim i saobraajnim uslovima
- estatika: zauzima mesto izmeu "grkog ukusa" i "revolucionarnih arhitekata"; za siromahe - bez ornamentike,
za mone - velelepna zdanja
- bavi se graevinskim materijalima i temeljima
- spomenici i njihov znaaj za karakter grada -> uticaj na revolucionarne arhitekte - najvii izazov
- koristi (za planiranje gradova) estougaone i osmougaone eme (naklonost istonjakim bazarima i pijacama)
- erman Bofran (Bofrand) - utie na Bulea, zajedno sa Blondelom -> i on je na Akademiji izloio svoju
"Disertaciju (raspravu) o onom to se naziva dobar ukus u arhitekturi" - on pie stilom jednog prosveenog i
duhovitog teoretiara, o svim temama koje su tada bile aktuelne
- uspean, humanistiki obrazovan arhitekta -> lan I reda Akademije arhitekture; smatrao je da su principi
arhitekture nastali u prirodi i da su se razvijali kroz razmiljanje (put antike = pravi put) i iskustvo; zalagao se za
zatitu arhitekture od dominacije mode i za "otmenu jednostavnost"; uveo je pojam karaktera - graevina treba
da izraava enterijerom i eksterijerom karakter onih koji je koriste i karakter svoje namene, tako da izgleda kao
da se obraa posmatrau (ovo je osnov docnije "revolucionarne arhitekture" i "arhitekture parlante")
- dobar ukus je osnovni princip u arhitkturi, ali se protivi potpunom subjektivizmu ukusa Le Klerka, i definiciju
ukusa opisuje kao neodreenu ("ja ne znam ta se dopada")
- smatra da je dobar ukus - posedovanje dara za razlikovanje odlinog od dobrog -> to je proizvod umovanja
prosveenih ljudi
- predstavu o dobrom ukusu vezuje za osnovne principe arhitekture: proporcije, skladnost, prikladnost, sigurnost,
vrstoa
- principi arhitekture su se razvijali kroz vekove, i ako njih nema, nema ni dobrog ukusa -> za njega dobar ukus
nije samo kvalitet arhitekte i posmatraa, ve i kvalitet same graevine, koja ima principe arhitekture - principe
ne smatra nepromenljivim, ve podlonim razvoju
1. Projekt za lovaku kuu Maksa Emanuela 1705. - paladijanski klasicizam; pretea Leduovog grada o (O
osnova)
- ak-Fransoa Blondel (Blondel) - ostavio je ogromnu pisanu zaostavtinu - kljuna linost u prelaznoj fazi
izmeu stare Vitruvijanske teorije arhitekture i "revolucionarne"
- otvorio je privatnu kolu arhitekture 1743., iji su polaznici bili Bule, Ledu, De Vajn, Gondoan, Pat, Peir - cela
generacija "vizionarskih" arhitekata; ostavio je obimno pisano delo, a izmeu ostalog, pisao je i odrednice za
"Enciklopediju" Didroa i D'Alambera; 1755. lan Akademije, 1762. - profesor arhitekture, 1771. - objavljuje
predavanja iz svoje kole (6 tomova teksta + 3 ilustracije)
- zalagao se za vrstu povezanost eksterijera i enterijera (2 toma o kuama za odmor), tako da spoljanjost
odraava unutranji raspored; posebno se bavio karakterom graevine gde je svakom tipu pridruio
odgovarajui karakter hijerarhijski rangiran na lestvici gde "uzvienost" zauzima najvie mesto (hramovi =
pristojnost; javne zgrade = veliina; spomenici = rasko; etalita =elegancija); smatrao je da postoji "istinski
stil" u arhitekturi, koji je sutinski od stilskih razlika pojedinih epoha - to je ono to ljude ini zadovoljnim;
postizanju ovog "istinskog stila" vodi oplemenjivanje kroz upoznavanje pravila Umetnosti i velikih majstora, a
kroz posmatranje Prirode i Svemira
- poznavanje proporcija smatra potrebom, kao i Brize

- ornamentika je odreena funkcijom (nije proizvoljna)
- stil je proizvod karaktera -> ako karakter izraava funkciju, stil izraava efekat
- uvodi modrno shvatanje stila u arhitekturu; uzima u obzir nasleeni i steeni ukus, kao i pasivni i aktivni ukus
- ukus iskljuuje modu
- Mark Antoan Loije (Laugier) (strukturalni neoklasicizam) -> oduevljen crkvom Sv. enevjeve (Sufloova)
- pojava Rusoove teorije kojom on prapoetke oveanstva postavlja u blaeno, iskonsko prirodno stanje,
sredinom XVIII v. dovodi do izdvajanja tenje u teoriji arhitekture ka izvoenju naela iz racionalno opravdanih
arhetipova; najznaajniji predstavnik "rusoizma" je jezuitski opat Loije, laik, ali obrazovan i svestan ovek
(uzor u teoriji arhitekture mu je De Kordemoa, takoe arhitekta laik)
- Loije 1753. objavljuje "Esej o arhitekturi", u kom objanjava osnovne principe arhitekture; on veruje da se
"sutinska" lepota nalazi u prirodi, tj. da principi arhitekture predstavljaju podraavanje prirodnih procesa
(primer za svoje "prirodne principe" nalazi u engleskim vrtovima iz kojih crpi ideje o prirodi koje eli da primeni
na planiranje gradova (grad kao park, istovremeno ispoljava simetriju i raznolikost - zbrku i nered). Verovatno je
on prvi kritiar urbanizma Pariza; zato Loije primitivnu kolibu smatra preteom svih oblika u arhitekturi
(njegovo shvatanje primitivne kolibe bilo je podjednako neodoljivo koliko i Lokova "tabula rasa" i Rusoov
"plemeniti divljak", ali je vidi i kao apsolutni ideal; arhitravna koliba sadri svu logiku gaenja, deo svojih
ideja o strukturalnoj logici on vidi ostvaren u gotskoj arhitekturi, a odbacuje francuski klasicizam (njegovo
oduevljanje gotskim graevinama, emotivni opisi prodora svetla i promenljivih prizora, uticali su i na Getea)
- otiao je dalje od Perea u potrazi za racionalistikim izvorima u arhitekturi
- njegov model nije bio ni gotski skelet, ni grki stilski red; on je model naao u istorijskim funkcijama, koje je
uveo Vitruvije
- takoe, on nemisli da stilski redovi, iji broj ne sme biti ogranien na 5, imaju dekorativnu funkciju, ve da su
oni sastavni konstruktivni delovi graevine. U svojim sugestijama vezanim za "francuski" stilski red, on istie da
jedan takav red treba da bude u saglasnosti sa karakterom, koji je Evropa pripisivala Francuskoj: "na njih treba
gledati kao na naciju sa izuzetnim umom i vrlo lakim moralom, pa stoga i francuski stilski red treba uiniti
lakim od svih redova"
- osim toga, on proporcije ne vezuje samo za stilske redove, ve za kompletnu strukturu graevine, ukljuujui i
njenu unutranjost. Po njemu vana svrha proporcije je da obezbedi potvrdu stalno isticane samerljivosti sa
stvarnim svetom
- kontradiktornost, koja se opravdava time to je on ipak bio laik; na jednoj strani on se trudi da smanji broj
elemenata u arhitekturi rukovodei se diktatom konstruktivne logike, a na drugoj kada je re o gradnji crkava, on
se vraa jednom skoro renesansnom razmiljanju i sve "geometrijske oblike" smatra pogodnim za projektovanje,
a da pri tom ni jednom ne postavi sebi pitanje da li i na koji nain se oni slau sa principima koje sadri
primitivna koliba. On je na pr. oduevljen idejom crkve u obliku ravnostranog trougla. Ovakve geometrijske
oblike primenjuje na svetovne graevine (tako na pr. predlae da i bolnica bude u obliku krsta Sv. Andrije)
- slinost u razmiljanju Loijea i Rusoa moe se najbolje osetiti u stavu da je arhitektura stvar etike (iskrena
arhitektura i zloin - to su moralne kategorije). Tvrdnjom da istina arhitekture lei u njenoj strukturalnoj
logici, Loije stvara nov koncept funkcionalizma, i pokree ga kao temu o kojoj e se raspravljati u XIX i XX v.
(ove ideje istovremeno, ali sistemetinije razvija i K. Lodoli)
- na njegov zahtev odbacivana su postolja, pilasteri, entablature,...
- imao je veliki uticaj (naroito na Sufloov Panteon)
- Karlo Lodoli (strukturalni neoklasicizam - radikalni racionalizam Loijea i Lodolija -> teorijska osnova za
kasniji modernistiki pokret; njihove ideje su posluile za ponovno definisanje i upotrebu klasinog renika, a ne
njegovo odbacivanje - za ta su se Loije i Lodoli zalagali)
- venecijanski fratar, franjevac, koji razvija istovremeno sa Loijeom sline ideje (ali ide dalje); odbacio je
istorijske ideje i tvrdio je da bi arhitektura trebalo da poiva na prirodi materijala i zakonima statike; bio je
protivnik rimske i renesansne koncepcije arhitekture zbog "lane" i "neiskrene" primene stilskih redova (jer su
na strukture od kamena primanjivali oblike koji su razvijeni u konstrukcijama od drveta); primer potovanja
prirode materijala, on istie arhitekturu Starog Egipta i Stounhenda
3. Klod Nikola Ledu 16
3. Klod Nikola Ledu

- Klod Nikola Ledu (Ledoux)
- 4-5. faza razvoja:
1. Karijeru je poeo kao projektant enterijera, gde je iskazao veliku umenost da primeni ukras; krajem 60-tih
godina XVIII v., projektovao je niz elegantnih pariskih kua, zahvaljujui emu postaje vodei arhitekta svoje
generacije; stekao je uticajne pokrovitelje Madam di Bari, ljubavnica Luja XV, dvorski arbitar kulture; 1773.
Ledu je postao lan kraljevske akademije za arhitekturu i stekao zvanje kraljevskog arhitekte; tada je poeo da
iri svoje polje delovanja i na javne objekte
2. Javni objekti; tipino za ekstravagantnog Ledua bilo je da u svojim projektima premauje predviene trokove
3. Sredinom 70-tih izradio je niz znaajnih projekata, od kojih su neki ostali samo na papiru, a najzanajnija je
bila Solana; do 1780. radi objekte na selu
4. Sredinom 80-tih - vruhunac karijere; radi projekat tamnice u trenutku kada razmilja o proirenju Solane i
idealnom gradu o, a ve je izgradio troarine u Parizu
5. Pisanje arhitektonskog traktata tokom 90-tih godina XVIII v.
4. Tamnica, Eks-an-Provans, 1784., je projekat za potrebe optinskog centra; gradnja je obustavljena 1790. tako
da je centar ostao ne zavren; zgrada doarava svoju mranu funkciju, ali i dravu koja opskrbljuje jednu ovakvu
ustanovu dodiron civilizovane ali autoritativne vlasti; otstupanje od klasicistikog izraza -> izraz
srednjevekovnog utvrenja sa masivnim sklopom, kulama na uglovima, horizontalnim prorezima kao prozorima
koji nisu vertikalni kao prozori strelnice na srednjevekovnim utvrenjima da bi kontrolisali ulaz svetla i vazduha
i "subdorskim" ulaznim portalom; zgrada je liena svih ukrasa sem osnovnih horizontalnih venaca; ovakav
izgled graevine trebalo je da odaje svrhu kojoj je namenjena -> ovo je jedna od Leduovih opsesija ("arhitektura
koja govori" - "architectura parlante"); prizmatini krovovi koji deluju klaustrofobino, znaajno je da je
unutranjost odraavala neuobiajen humanitarni duh prostornim elijama i dvoritima sa drveem to je
pokazivalo brigu koja je tada polanjana reformi zatvorskog sistema. "Subdorski elementi": zdepasti stubovi na
malim razmacima koji podupiru polukruni element nalik na klasini timpanon (kako podsea na kiklopski blok
od kamena sa obojenim primitivizmom - nazvan je subdorski element).
3. Solana, Ark-e-Senan (Bezanson), 1773.; od Leduovih dela iz sredine 70-tih solana je bila presudna za
oslobaanje njegove vizionarske energije; proizvodnja soli bila je jedna od vanih dravnih monopola; stoga je
Solana trebalo da bude jako obezbeena ustanova pod strogom unutranjom kontrolom, tako da itava celina
simbolie kruti sistem koji je vladao u proizvodnji soli i oporezivanju; konfiguracija zgrade je polukrug, u centru
kua direktora, sa strane dve zgrade za proces evaporacije; naspram kue direktora ulaz u kompleks; sa obe
strane du obima kruga su bila skladita kao sastavni deo zida oko kompleksa; to je zatvorena masa sa ogoljenim
dimnjacima koji tre sa krova, prozorima bez okvira i ogromnim ulaznim tremom sa timpanonom iji ogromni
toskanski stubovi lie na postrojene uvare totalitarnog reima; masivna ulazna kapija uzdie se iznad krovova
susednih skladita i sastoji se od zidnog bloka sa toskanskim stubovima, centralni ulaz je mali, nalik na pilju,
koja asocira na pozemni izvor vode obilate solju, kada se proe kroz ovu pilju, dolazi se do direktorove kue
koja strogo odraava vlast.
4. projekti za objekte na selu - tokom 80-tih godina; niz projekata, ukljuujui i lovaku kuu, uvarevu kuu -
kolibu kao deo projekta za zamak u Mopertiju u obliku lopte, kao svemirski brod koji miruje u prirodnom
okruenju, pristup preko rampi koje se naslanjaju na sva etiri zida do otvora. Lopta, kao kod Bulea je kopija
svemira, ali se kod Bulea (Njutn) razume, a ovde se moe tumaiti kao obezvreivanje znaajne ideje.
2. Troarine oko Pariza (barrieres) 1783. -> najimpresivnije grupno arhitektonsko delo XVIII v., rad je prekinut
izbijanjem revolucije; tumaene su kao bastion monarhije; zadatak za projektovanje preko 50 troarina na
prilazima Parizu; Ledu je probio trokove, pa je smenjen ali je najvei deo njegove zamisli; najvei broj ovih
barijera sruen je zbog Osmanovog plana, ali ostale su 4 najbolje; Ledu je troarine zamislio kao ekvivalent
propilejima u Atini; troarine su sve razliite (ideal slikovitosti); barriere de la Vilette: najimpresivnija sa
cilindrinom nadkonstrukcijom otvorenom sa svih strana odakle se pruao pogled na udaljenu luku i
omoguavao njenu kontrolu. Oito da je ovde zastupljena mnogo vie od puke funkcionalnosti - Ledu je hteo da
parira jednom broju istorijskih graevina poev od Hadrijanovog panteona, preko Bramanteove crkve Sv.
Petra..., pa do Sufloovog panteona. Kao i ekspirova kua u gradu o i troarina ima funkciju kapije i
simbolie vlast (obe imaju cilindrinu gornju konstrukciju na kvadratnoj osnovi).
- Posle troarina broj Leduovih poslova opada; za vreme terora, proveo je godinu i po u zatvoru; u to vreme se
bavi pisanjem teoretskih radova (tekst koji prate sjajne ilustracije Leduovih projekata otkriva da on nije bio
naroito stvoren za pisca).
- Traktat: "Arhitektura razmatrana u odnosu na umetnost, obiaje i zakonisti" je delo posveeno ruskom caru
koji je bio jedan od prvih pretplatnika, govori koliko je Ledu bio siguran u sebe; zakonodavstvo -> vrlo teak za
itanje, a zbog emotivnog naboja esto i nejasan.
- arhitektonski sistem: arhitektura odraava drutveni poredak, a arhitekta je u drutvenom poretku prosvetitelj;
za njega je izgradnja kue siromanog oveka i palate bogataa su podjednaki zadatci ("umetnik ne moe uvek
da ponudi dinovske proporcije koje ulivaju strahopotovanje, ali ako je pravi umetnik, on nije manji umetnik
ako sagradi kolibu"); 1771. postavljen je za inspektora u kraljevskoj solani
- idealni grad o: tokom boravka u zatvoru, Ledu je odluio da razradi projekat Solane; kompleks preinauje u
eliptino jezgro idealnog grada o; idealni grad o je nekropola za o: pribliava se Buleu; velika prazna lopta
do pola ukopana, ideja vezana za rimske katakombe; Inspektorova kua: simbol dravne kontrole nad rekom,
tako to on doslovno tee kroz kuu; liena svakog ukrasa, potpuno geometrizovana - kubine i cilindrine mase;
to je etvorougaona centralna zgrada od koje sa obe strane bono polaze dva para dvostrukih stepenica;
kvadratna osnova "izdubljena" da bi sluila kao prostor za uplji cilindar kroz koji protie reka; Bavarska
radionica: dva oupljena cilindra u prodoru sa bizarnom naznakom bavaniskih obrua -> granini primer
Leduovog futuristikog koncipiranja oblika; postoji i jedan skriven arhitektonski izraz kao odlika uenog
klasicizma, ali i matovite slikovitosti: rimski etvorostrani luk. Zapanjujue kod inspektorove kue je i njen
odnos prema okruenju; istovremeno pokazuje nadmo nad prirodom oko sebe, ali i mirnu koegzistenciju sa
njom. Oikema: ovde je jo izraenije Leduovo poigravanje arhitektonskom simbolikom eufemistiki naziv za
hram posveen ljubavi ili kui za seksualno poduavanje - javna kua, ija je uloga bila da putem neobinih
procesa, porok ponovo dovede do vrline; osnova u obliku mukog polnog organa; spolja subklasian izraz;
osnova je u obliku mukog polnog organa, zapravo je inverzija (po nekima perverzija) obrasca primenjenog kod
brojnih crkava oblika latinskog krsta, spoljanost kue, pak uopte nije bila neobina; kao i veina javnih zgrada
u gradu i Oikema je sadrala platformu podignutu od terena sa simetrinim parom stepenita, sa geometrijskom
gornjom konstrukcijom i subklasinim prozorima i porticima kojima je Ledu dodao i nekoliko klasinih
tremova; izduena raspored mase, jednostavne linije; prirodno okruenje. Njegov neoklasini renik toliko je
uznapredovao kod ove zgrade, da e se slike takvih apstraktnih oblika pojaviti ponovo u XX v. sa modernizmom
i arhitekti kakvi su bili Rajt i Mis.
Oikema, Bavanska radionica i kua Inspektora voda su najsajniji primeri Leduovog poznog stila.
Urbanizam: dualistini geometrizam i slikovitost; racionalna ema centra slabi ka periferiji; snaan
uticaj liberal - utopistikih ideja na koncepciju (arhitektonski program) -> u gradu ou, osim u Solani, ne postoji
potreba za dravnom birokratijom i glomaznim, pravnim i politikim aparatom, jer u ovom gradu vrhovnu vlast
predstavljaju moralnost i vrlina. Ledu je kao i mnogi liberali tog doba bio mason i pod uticajem drutvenog i
moralnog utopizma iz doba prosveenosti, to je primenio na svoj arhitektonski program. To je najoiglednije u
jednakosti stambenih objekata u ou (kua u kojoj stanuje radnik jednostavnija je od kue nekog berzanskog
slubenika, dakle ipak ne postoji svedenost na isti rang; ali kao je Ledu bio protivnik tradicije postojanja
drutvenih razlika u arhitekturi, tako ovde ipak ne postoji sutinska drutvena hijerarhija.
Ledu: - dozvoljava ukrase kada je to u skladu sa karakterom graevine, posledica toga je skoro potpuno
odsustvo ornamentike, jasno izraava tenju ka neukraenim geometrijskim oblicima i neprekinutim linijama.
- svi funkcionalni elementi u smislu pogodnosti za stanovanje,... rtvovani su u simbolici jedne idealne
arhitekture
- svoenje arhitekture na iste geometrijske oblike (osnovne) i skoro potpuno negiranje dekoracije ine
ga preteom Le Korbijea i Losa
- arhitektura postaje jezik znakova i sama sebe slavi; realizacija bi obezvredila itavu ideju, zato nikada
nije poinjao da realizuje ove projekte; ideja je postala ista slika, ali nikada arhitektura
- utie i na ideje idealnih gradova Ovena, Furijea, Hauarda
Dodatak (predavanje)
- zagonetni arhitekta XVIII v.; elitni francuski arhitekta; svi su ga kritikovali - smatrali ga slugom krune
- njegova knjiga "Arhitektura" -> sve o njemu znamo iz te knjige
- njegovo delo izaziva stalne kontraverze - ekstremni stavovi; pogrene interpretacije poinju jo za njegova
iota
- dobar arhitakta, ali - "unitava muterije" - uvek je premaivao trokove
- negativna miljenja pojaana su posle rancuske revolucije -> da redukuje arhitekturu na geometrijske forme =
"nedopustiv intelektualni pad", "najgori primer arhitekture" (govorio Viktor Igo)
- "Mit" - tekst Emila Kaufmana, u kome smatra da je Ledu pretea Le Korbizjea (sve izvan stvarnih istorijskih
injenica, ali je izbacio Ledua u arhitekturi ranog modernizma) -> u knjizi "Od Ledua do Korbizjea"
- Drugi mit - da je pretea socijalne arhitekture Engleske, ruske avangarde
- samo spolja - modernistike karakteristike (geometrizam, odsustvo ornamenta); inae - u dubini stvaralatva ->
arhitekta svog doba (simetrija, nema novih materijala ni ornamenata)
- svaki arhitekta tog doba stvorio je jedno veliko, ivotno delo; Ledu je bio dugaiji i po tome to je imao irok
spektar projektovanja, velemajstor brojnih anrova - iroka lepeza projektnih programa
- Paladio, inkel, Vagner,... - u delima prikazali objekte onako kako su ih zamislili (ne kako su izvedeni)
* Ledu - u knjizi o sopstvenom delu (objavljena dve godine pred smrt) - prikazuje dela izmenjena, onako kako je
on to hteo; II tom 1847. - projekti iz ivotnog doba. Tekst komplikovan - arhitektura posmatrana kroz umetnost,
obiaje i zakonodavstvo (1804. I tom; 1847. II tom - posthumna)
- projekti - pretenciozni i u neskladu sa njegovim praktiarskim duhom
- niz neprilika u poznim godinama (raspad porodice, zatvor) - ipak sauvao prisebnost i bistar um
- fantastina dezinformacija, preradio projekte iz mladosti da bi ih usaglasio sa svojim miljenjem u starosti, t.j.
svojim poznim stilom (60 godina je imao) -> Selerije (biograf Leduov): "Ledu iri intelektualni arm"
- pripadao je tajnim drutvima (mason), okultnim udruenjima; projekat za grad o = sedite masonske loe
- nije roen u Parizu, ve u ampanji; to je mnogo uticalo, jer je za razliku od Pariana bio slobodniji; nije
odrastao u gustom urbanom okruenju, tako da je imao oseaj za pejza, odnosno za uklapanje objekata.
Roditelji - siromani (otac trgovac). Dobio je stipendiju u svom mestu i tu ostao do 15 godina
- nije kolovan na Akademiji. Nije proao Grand Tour. Studirao je likovne umetnosti (slino Buleu, samo se
spontano odluio za arhitekturu). Zaposlio se kod Trara, a kasnije u direkciji za ume i puteve: odgovara za
lokalne projekte - 12 crkava -> primenio znanja i iskustva steena kod Blondela (bio u njegovoj koli)
- 4 perioda ivota - karijere, jasno diferencirana (po priblino 10 godina)
I. 1760. - 1771. -> egrtovanje, uenje zanata, brojne rekonstrukcije (zamkovi) i adaptacije starih zgrada
(gradske rezidencije = hoteli)
II. 1771. - 1779. -> rad na zgradama - rezidencije Solana, pozorita
III. 1779. - 1789. -> Palata pravde, Zatvor u Eks-an-Provansu, troarine
IV. 1789. - 1806. -> polupenzionisani arhitekta, hapen pod terorom - crtao, pravio gravire, tekstove za traktat,
crtao idealan grad o
- klijenti - u prvom periodu - bogati slojevi, plemstvo, carinici,... sa ogromnom drutvenom i finansijskom moi.
Celo to drutvo bilo je povezano meusobno (brakovi i sl.) i preporuivali su Ledua jedni drugima. Njihovi
ciljevi - da pokau svoj duh i pedigre (to je Ledu umeo fantastino da izrazi), dokau svoju titulu, presti. Ledu
- vrlo talentovan za to (gigantski redovi, kroz spratove..., ambelmi) -> formalno laskanje. Baron Tijer - klijent
- 1768. - spisak radova (radi kandidovanja za lana francuske Akademije) -> promenilo se nae shvatanje o
njegovoj karijeri (navodi nekoliko znaajnih, a mala dela ne, ne zna se zato)
- teoretski stav - jezik karaktera arhitekte (za njega jako specifian) potie od Blondela; odnos drutvenog ranga,
dekoracije i odnosa masa ("zgrada mora da odie karakterom")
III.
1. Zatvor u Eks-an-Provansu, 1784. -> projekat, objekat zapoet pa prekinut (obustavljena gradnja); neprijatan
arhitektonski oblik - kao tvrava (masivni zidovi, kule na uglovima, horizontalni prozori (prorezi) = limitirana
svetlost; proto-dorski = subdorski ulaz - sa sve etiri strane (klasicistiki element); sve je od grubih kamenih
elemenata; jedini dekorativni element je venac; dvoosna simetrija). Ovde je zapravo sutina njegove arhitekture
= architecture parlante = "arhitektura govori sama za sebe". Kod njegovih objekata odmah se prepoznaje
namena. (Zatvor treba prepoznati kao zatvor - ovde)
I.
2. ato de Mopertije - rezidencija, adaptiran stari zamak; de Mopertije an Pier - otmenijeg porekla od carske
porodice; gigantski dorski red - kasnije dodata fantazija, tako nikad nije bila izgraena (danas na zamku ne moe
se prepoznati nita od Ledua)
3. Nepoznati objekti - rezidencija predsednika Lokara - manje poznata
4. Hotel de Halvil (1766.) - poetak dugorone saradnje sa vajcarskim bankarima i vojnicima; rezidencija
plemia - pukovnik francuskog puka, blizak dvoru (Ledu je preradio parisku rezidenciju iz XVIII v.) - unutranje
i spoljanje dvorite; remodelacija bive rezidencije - smanjio vertikalnost zgrade. Stubovi = plemii tog doba
hteli; kasnije Ledu u knjizi preradio; jedan od retkih sauvanih projekata; koristio scenografske vetine -> na
zabatu objekta (manastir - cilj: produbljivanje prostora) preko puta nacrtao kolonadu (vode nema u to vreme ->
delovi fontane i vode se kleu u kamenu)
5. Hotel de Uzes (1787.) - nije ukljuio u listu, ali kasnije spominje kao svoje veliko delo (Blondel ga pominje,
ali uvek enterijer). Vlasnik - vojvoda posle revolucije je izbegao. Objekat ima izrazitu vertikalnost koju Ledu
pokuava da smanji - horizontalnost; napred - kolosalni korintski stubovi; zadnja strana slina, ali pilastri.
Enterijer - posebno ponosan na njega; odraava drutvo tog doba; drveni stubovi u enterijeru.
6. Zamak Benouvil u Normandiji - simbol porodice; kolosalni jonski redovi kroz tri sprata (ulazna fasada) na
ulazu su skulpturalne kompozicije (medaljoni); u knjizi se objekat razlikuje od izvedenog; zadnja fasada -
pilastri, napred - stubovi.
7. Gradska rezidencija (hotel) Marensi (1769.) -> projekat; rano remek-delo; nepravilna parcela (ulaz je sa
ugla u kruni foaje, pa onda u eliptini foaje); zgrada se obino smeta u dubini parcele, a Ledu je smestio na
raskrsnici ulica; ulaz je na uglu, du ulica su kolonade; prostorije se pretau jedna u drugu - sistem
karakteristian za tadanju Francusku; ulazi se kroz dvorite koijama, pa toplom vezom u vilu.
II.
* Ledu radi pod pokroviteljstvom: madam Gimar i madam di Bari. (obe ljubavnice - pa im finansirali drugi)
8. kua za madam Gimar (1770.) - prima balerina -> najpoznatija mala kua, prilagoena vlasnici; u zadnjem
delu kue (ili na spratu) je pozorite (20 mesta) za linu odabranu publiku (pokrovitelje); na ulazu - jedna
etvrtina lopte - simetrian vestibil; na ulaznom timpanonu - grka boginja igre; funkcija stanovanje.
9. kua (paviljon) za madam di Bari (1773.) -> sloen kompleks izvan Pariza; red hramova spolja; madam di
Bari = zvanina kraljeva ljubavnica Luja XV -> arbitar za kulturu; lii na Mali Trijanon (Gabrijelov) raen za
madam Pompadur (ljubavnica Luja XIV); nije za stanovanje ve kao paviljon za prijeme.
* Pariska rezidencija - zamak za madam di Bari (uvean paviljon sa vertikalnom i horizontalnom osovinom) nije
izveden.
10. Solana u Ark-e-Senanu (projekat 1773., a izvedena 1775.-79.) -> danas kongresni (kulturni) centar sa svega
5-10% Leduovog; u delu Francuske sa mnogo slanih izvora soli. Ledu je imenovan za inspektora solana (koje su
inae bile pod jakom dravnom upravom) zahvaljujui madam Bovari; haotian splet graevina; projekat Solane
-> samo pretea idealnog grada o; proizvodnja soli je organizovana po vojnom principu; trgovini solju -
monopol drave; od krajnje utilitarne zgrade, Ledu pravi monumentalnu arhitekturu. Ostale solane - smirene;
proces proizvodnje soli - jednostavan: zagrevanje vode i taloenje soli; krajnja ekstravagancija; poreklo oblika -
rimski amfiteatar; potenciranje moi direktora; vetaka peina na ulazu (simbolian izvor slane vode) -> da se
naglasi egzotinost mesta (niz stubova na ulazu). Glavni objekat - direktorova kua - naglaena mo direktora; u
centru; stubovi u ulaznom portiku: naizmenino kvadratni i okrugli; deo za kovae; zdenac (esma); skladita
okolo; sa obe strane direktorove kue zgrade za evaporaciju. U glavnom objektu - prizemlje: ambulanta, kapela,
laboratorija za ispitivanje; sprat: prostor za obedovanje, stanovi za direktora i vie inovnike; Solana -> o ->
prvi industrijski grad
11. Pozorite u Bezansonu 1778.-84. -> niz polemika tada kako pozorite treba da izgleda; pokuaj vraanja
rimskoj tradiciji; problem loe (bile su fiksne). Otvoreno je 1784. sa nezavrenim enterijerom, i drutvena i
funkcionalna uslovljenost - sedelo se po hijerarhijskoj lestvici; loe - male sobe za prijem, intrige, navlaenje
zavesa - saloni, a ne prostori za gledanje predstave; pozorini komad se odvijao na bini, a gledalite galami; ko
najvie plaa -> sedi najblie bini (to uvodi Ledu); loe do tada -> upijale buku, a vidljivost svedena na nulu;
Ledu to u biti menja -> nema vie zavesa, loe vie nisu saloni -> usmerava ih na predstavu; prvi put parter je u
nagibu, potopljen orkestarski prostor, loe usmerene ka predstavi
12. Pozorite u Marseju -> uveana verzija prethodnog; nerealizovano (projaktovano posle Bezansona)
13. Gradska rezidencija (hotel za madmoazel de Lison) (izgraena 1778.-81.) -> najvea privatna narudbina.
Gospoa de Lison (bogata naslednica mua) - hipohondar (bojala se bolesti) -> zahtevala da to bude udobna
rezidencija u zdravom okruenju, izolovana od zaraze, od sveta. Umrla pre kraja radova. Izvori: francuski
klasicizam + italijanska renesansa + antika = sklopljeno u jednu paladijansku formu; ulazna partija - grandiozan
luk ("slavoluk") koji izgleda kao da je do pola ukopan u zemlju; vetake peine, imitacija prirode, zelenilo,
piranezijevski motivi ("kao minijaturni grad sa bulevarom"); kompleks ine tri objekta, saobraajnice u
izdvojenom nivou (izdvojen kolski od peakog saobraaja); veoma skupa investicija - Ledu nije vodio rauna o
trokovima (tipino za njega) -> cena sa 400.000 skoila na 2.000.000 livri (suma Viktora Luja za pozorite u
Bordou)
III
14. Troarine u Parizu -> (solane su bile ok, ali to je bilo u provinciji); najkritikovaniji projekat -> snane
kritike -> "pretenciozne za tako obinu funkciju"; tumaenja -> aavost klijenata i arhitekte; smatrali su Ledua
za nastranog, ekstravagantnog, ludog. 1670. Luj XIV - kralj Sunce -> uvideo da zidine niemu ne slue ->
ruenje, a sistem palisada za spreavanje verca (ulaska robe) -> ali zato troarina je mesto za naplatu ulazne
takse na ulaznim putevima. Kod Ledua obina kuica (naplatna rampa) dobija grandiozne dimanzije, antiki
oblici - kao kapije oblika . Smatrali su ih nepotrebno raskonim. Za vreme barona Osmana - sruene su (ostale
4).
(troarine i krme su kasnija inspiracija mnogim arhitektima - Lujis Kan)
15. "Krme" van Pariza -> blizu naplatnih rampi; za one koji nisu uspevali da na vreme izau iz grada;
grandiozne kao i sve ostalo; veliki doprinos; nikad nisu izgraene (fantastini oblici, prstorna organizacija - uzor
za amerike zatvore)
16. Projekat za ... zgradu (1780-tih) -> nijedna nije izgraena
17. Parlament i palata pravde u Eksu (1 objekat) - projekat odobren 1786. - kralj; 1,6 miliona livri; 1790.
zaustavljena izgradnja zbog revolucije; parlament + zatvor; traganje za lokacijom; Ledu -> je izgradio 2 m zida i
potroio sav budet; izuzetno sloena zgrada - najvea (jedna od 12 parlamanata); zgrada je skromno zavrena
1815. posle pada Napoleona (inae, Ledu je u poetku podravao revoluciju, a posle ne -> transformisao se od
kraljevog arhitekte do arhitekte revolucije).
Kompaktna zgrada deluje kao ureena direktorova kua iz Solane. Ulaz naglaen monim portikom sa
toskanskim redom. Fasada jednostavna, dorski venac iznad toskanskog reda.
o: - Stilske razlike prate promene njegovog likovnog jezika i politike ideologije. Prate karakter njegovih
projekata.
- Nema pozorita, trgova, ...
- Masonska ideologija -> provejava borba za duhovno i drutveno dobro
- Grad je klasian, ali i najsiromaniji imaju kue "dostojne oveka"
- Arhitektonska prezentacija zgrada je neka vrsta arhitektonske stenografije -> samo najbitnije, bez
nepotrebnih detalja - zato i sada izgleda moderno i zaveo je mnoge istoriare da ga smatraju preteom
modernizma.
Kraj: - Tragian kraj. Anonimno potkazan; revolucionarne optube; rojalistika stremljenja
- Od giljotine ga jedva spasla ki
- Odleao 1 god., ali posle nije dobio nijednu dravnu porudbinu. Sve je imao Luj David (carev lini
slikar)
- Decenija potpune neaktivnosti -> crtei, table i tekstovi za knjigu i projekat idealnog grada o.
IV
18. Idealan grad o -> kao i sam Ledu, i ovaj projekat je zagonetan; radio ga je u poslednjoj treini ivota; ideja
- jo u vreme projekta solana
- Karta bez potpisa u nacionalnoj biblioteci Francuske -> crvenom olovkom oval, elipsa koji predstavlja idealan
grad o (solane su bile 1/2 kruga)
- 3 modela:
1. Solane de Chaux
2. U knjizi "Arhitektura" - drugaiji karakter - zatvorena formacija, kao vojni logor. "Arhitektura" - niz
realizovanih i nerealizovanih (idealizovani); realizovani se mogu pratiti u odnosu na izgraeno, a nerealizovani
su jo vie idealizovani u skladu sa njegovim ukusom pred kraj ivota
~ koreni vrtnih gradova - po nekima
3. sam opis u tekstu knjige - generalni urbanistiki plan solana koje su realizovane
- 3 grupacije institucija:
1780.-85. -> crkva, trnica, berza
1785.-89. -> poetak francuske revolucije -> stil sve ekstravagantniji: troarine u Parizu, projekat za groblje u
ou, topolivnice u ou
1793.-1802. -> utopijski program institucija: 12 seoskih zgrada i serija objekata masonskih institucija
* Crkva za o -> (Suflo - pravio crkvu Sv. enevjeve, umro - niz polemika kako da se nastavi)
* Groblje za o -> sl. Buleovim kenotafima; tada su mnoga francuska groblja zatvorena zbog nehigijenskih
uslova
* Projekat javnog kupatila -> imao je zdravstvene tekoe, iao je u bolnice, zato predlae izgradnju termalnih
kupatila (sl. rimskim termama)
* Topolivnice
* Projekat za ekonomsku farmu
* Realan projekat za farmu u Bretanji
- Jedno vreme je bio bez posla i projektovao je svoje idealne projekte za stvari koje su drugi radili
* Projekat za skromnu farmu
* Projekat pijace -> srednjevekovni koncept; pokrivena, izdignuta na stubove; tipine za Italiju, Francusku -
ekstremno privlane
* stambena kua -> dosta simbolizma:
* stanovi za ugljare
* stanovi za drvodelje
* kua drvosee
* kua umskog straara (lovouvara)
* kua proizvoaa (buradi za so) - bavanska radionica
* stambene zgrade za uvare poljoprivrednih dobra
* projekti za mostove
* kua direktora voda i umskih dobara (F.L.Rajt; Majkl Grejvs)
* serija stambenih zgrada - letnjikovaca:
* letnjikovac za gospodina Ema
* letnjikovac za troje dece
* letnjikovac za berzanskog agenta
* letnjikovac za intelektualca
* letnjikovac za trgovca
* letnjikovac za stolara
* samaki hotel, komunalna zgrada
* prihvatilite
* crkva Sv. Vartolomeja 1764. - rekonstrukcija
* kua Hostein
* Masonski program:
* institut za ispitivanje moralnih vrednosti (umirilite); (slino UN) apstrakcija Solomonovog hrama u
Jerusalimu
* kua jedinstva ("narodni univerzitet")
* hram seanja (sa 4 stuba - podseaju na minarete)
* zgrada za vaspitanje
* muzej jedinstva
- Etjen Luj Bule (Boulle)

Bule i Ledu se esto pominju zajedno kao da su bili saradnici. Pripadali su istoj generaciji, jedno vreme su im
karijere tekle uporedo, obojca su bili vizionari, opsednuti strogom geometrijom ispunjenom simbolikom, ali po
talentu, temperamentu, ambicijama i dostignuima bili su veom arazliiti. Ledu je bio graditelj, a Bule bi se
danas smatrao linou od malog znaaja za arhitekturu da nije ostavio svoje vizionarske crtee. Bule nije nikad
eleo da postane arhitekta. Njegova ljubav je bilo slikarstvo koje je izuavao kod istaknutih umetnika, sve dok
ga njegov otac - arhitekta nije primorao da krene njegovim stopama. Tako je Bule vie od trideset godina davao
sve od sebe kako bi ispunio oevu elju, sve dok poetkom 80-tih XVIII v., nije zapao u takozvanu kruzu
srednjih godina (zakasnelu) i prestao da sledi arhitektonski poziv, a priklonio se drugom koji nije bio ni
arhitektura, ni slikarrski, ve neto to je obuhvatalo i jedno i drugo. Postao je arhitekta - vizionar. Kao uzor su
mu posluili Piranezi i njegovi neizvodljivi, ali fascinantni arhitektonski prizori. Postao je, svesno ili nesvesno
francuski Piranezi. Kao i Piranezi bio je jednako dobar i pisac i crta.
- zapoeo je karijeru projektima kua tokom 60-tih godina XVIII v. i bio veoma uspean; oko 1780., tek to je
dobio priliku da gradi javne objekte i stekne uspenu karijeru, angaovan je da izgradi nekoliko velikih dravnih
ustanova; 1782. gotovo sasvim odustaje od rada na graenju i posveuje se slikanju (shodno svojoj prvobitnoj
elji) arhitektonskih vizija; bio je isto tako dobar pisac; zanimao se za teoriju slikovitosti i uzvienosti i doao do
zakljuka da je osnovna svrha arhitekture stvaranje "izraajne slike", koja se postie efektom senki najsnanijih
elementarnih oblika: piramide, kocke, valjka, kupe i naroito lopte; smatrajui sebe osnivaem "arhitekture
senki"; tvrdio je da najefektnije arhitektonsko sredstvo nisu trodimenzionalni oblici niti njihove
dvodimenzionalne slike, ve su to prividni oblici tame koji ovi oblici stvaraju, svetlo-tamni efekti.
- crtei Bulea bili su dramatino komponovani, bono svetlo, olujno nebo, melodramska raspoloenja pomou
prizora mase ljudi ili pojedinca pored ogromnih zgrada ili usamljena ljudska prilika koja je delovala kao patuljak
u odnosu na dimaenzije zgrade.
1. Metropolitenska katedrala, 1781.; jedan od retkih crtea koji ima veze sa stvarnom arhitekturom na osnovu
eme za crkvu Sv. Madlene u Parizu; Sufloov panteon uzet je kao uzor osnove, ali je dramatino transformisan
-> ogromne geometrijske mase udruene u centralizovanu emu: poluloptasta kupola, valjkasti dobo i identino
kubino oblikovani kraci krsta sa kolonadama i korintskim tremovima; vrhunski purizam oblika - preienost;
slobodno tumaenje stilskog reda kao sredstva za stvarenje efekta uzvienosti: primenio je na hiljade stubova u
enterijeru; na stotine u valjkastom dobou, a najdirektinije izrugavanje nainu njihove primene u antici ->
dvostruki red od po 16 stubova na tremovima; i ovde: bono osvetljenje i oblano nebo kao pozadina.
2. Njutnov kenotaf, 1783.; je memorijalni spomenik posveen Njutnu; ovaj projekat je izraz opsednutosti tog
vremena novom kosmologijom i Buleove strasti prema lopti kao savrenoj formi za iskazivanje slikovitosti,
uzvienosti; kenotaf je uplja lopta na valjkastoj platformi, obogaenoj pejzanom obradom; svod je unutra bio
probijen sitnim otvorima tako da je po danu stvarao iluziju nebeskog svoda prekrivenog zvezdama, t.j. delovao
je kao planetarijum. Inae Bule kao da je bio predisponiran za doaravanje zagrobne turobnosti nadgrobnih
spomenika; radio je tako niz revolucionarnih kenotafa u obliku piramide (inspirisan i oduevljen
velianstvenou egipatskih koje je upoznao iz ilustracija i usudio se ak da ih nadmai veliinom).
Bule je kako je ve reeno voleo sve geometrijske forme, ali naroito loptu, ne samo zbog njene apsolutne
istote i savrenstva, ve i zbog izuzetnih slikarskih kvaliteta -> Bule je tvrdio da "od svih geometrijskih tela
lopta ima najvau povrinu dostupnu naem oku, da se odlikuje krajnom jednostavnou, jer je njena povrina
besprekorna i beskonana i da ima izuzetno meke i graciozne obrise". Zato je loptu i primenio za ovaj spomenik
Njutnu i njegovim otkriima.
- esej: "Arhitektura, esej o umetnosti", 1780.; veina Buleovih crtea su reeni kao ilustracije za ovja esej;
Bule tei arhitekturi poetskog kapaciteta i smatra proporciju "jednom od osnovnih lepota u arhitekturi", ali je
tumai na svojstven nain: kao red koji uspostavljaju pravilna, simetrina tela i oblici -> blisko dananjem
shvatanju pojma simetrije; monumentalnost nije oblik megalomanije, ve nain da se izrazi uzvienost Prirode; s
toga je znaajna injenica da su Buleovi projekti bili samo "slike" i da su samo tome i bili namenjeni - radikalnoj
ekstrapolaciji vaeih ideja.
Dela i Ledua i Bulea otelotvoruju slobodu mate, koja je retko ikad vie dostignuta u arhitekturi. Bule je bio
umetnik koji je pripadao mranoj strani romantiarskog pokreta; njegova raspoloenja su toliko daleko od
utopijskih da se mogu nazvati apokaliptikim, ali preruena u varljivu lucidnost geometrijskog neoklasicizma,
ba kao to su mrana raspoloenja u Francuskoj tog doba nala izraz u racionalistikom argonu, kad je re o
jeziku. Njegove megalomanske vizije uzvienosti bile su u arhitekturi norma totalitarnih reima (ostvarenja
najslinija njegovim snovima, raena su u vreme treeg rajha i Adolfa Hitlera).
Bule se prvo pripremao za slikara, kasnije postao uenik Blondela. Iza sebe je ostavio mali broj graevina i
nekoliko unutranjih dekoracija u privatnim kuama. Bio je na raznim poloajima u graevinskoj administraciji i
primljen je na Akademiju arhitekture kao lan prvog reda. To mu je verovatno prualo materijalnu sigurnost i
omoguilo da se 1781. godine povue iz prakse u oblasti arhitekture i okrene svojoj pravoj ljubavi. Buleov
znaaj je zato uglavnom vezan za njegov Esej i crtee u vezi sa njim u periodu od 1781. do 1793. Testamentom
iz 1793. zavetao je rukopis i crtee francuskoj naciji. Na poetku Eseja nalazi se maksima: "i ja sam takoe
slikar", koja sadri sutinu njegovog poimanja arhitekture i slina je Koreovoj reenici. Na isti nain
razmiljanja nailazimo i kod Ledua: "Ako elite da se bavite arhitekturom, ponite kao slikar.". Arhitektura je
predstavljena kao slika stvorena od dejstva vrstih tela. Sam in graenja za Bulea je "umetnost drugog reda".
Buleovi projekti nisu bili predvieni za izvoenje, niti su sami sebi svrha. Oni su neka vrsta zbirke eksponata
koji e stajati u nekom imaginarnom muzeju arhitekture. Minimalizam u formi i izrazu, a velike dimenzije; tei
arhitekturi sa poetskim karakterom, posebno kada se radi o javnim graevinama (slike kojima su ula izloena
treba u nama da probude oseanja koja odgovaraju nameni tih graevina) -> karakter shvata kao efekat. Bule se
naslanja na Peroa i odbacuje analogiju arhitekture i muzike, dok sa druge strane tvrdi da principi arhitekture
dolaze neposredno iz prirode. Bule uvodi nove principe: pravilnost, simetrija, raznovrsnost, koji zajedno ine
proporciju (lopta je najsavrenije vrsto telo jer su u njoj objedinjene savrena simetrija i pravilnost sa najvie
raznovrsonsti). Tako proporcija ne predstavlja aritmetiki odnos, ve kombinaciju elemenata koji izazivaju
odreen efekat. On proporciju smatra "jednom od osnovnih lepota u arhitekturi". Pravilnost i simetriju vrstih
tela posmatra kao izvod iz prirode. Zato on u svoju definiciju ukljuuje dejstvo prirode i kroz svoje projekte eli
da stvori zapravo "velike slike prirode.".
1. katedrala povodom praznika tela Hristovog - "graevina treba da ima znaajan izgled, vaan izgled i da se
nalazi na otmenom i vanom mestu koje dominira gradom; treba da bude okruena cveem i drvoredima; priroda
i godinja doba i mesto su deo karaktera graevine; priroda je najlepa u leto i zato se projekat za podizanje
objekta deava u to doba". Za Bulea su pojam Prirode i Boga jednaki, otkrovenje se odvija u arhitekturi "slici".
Arhitektura postaje sredstvo za delovanje Prirode, a arhitekta njen "pokreta". Ovim projektom za katedralu,
Bule eli da stvori jedan dominantan prizor u slavu Boga. Treba da bude odraz svemira. Velelepnost, lepota i
simetrija za Bulea su neodvojivi. Svi njegovi projekti tee monumentalnosti.
2. nadgrobni spomenici; vaan deo njegovog rada. Smatra da su egipatske piramide "sa svojim turobnim
izgledom neplodnih vrhova i nepromenljivou" posebno pogodne za postizanje eljene poetike u arhitekturi.
Krunu ovih projekata i opisa ini spomenik - kenotaf Njutnu (Njtn je sahranjen inae u Vestminsterskoj opatiji.
Ogromna lopta predstavlja Zemlju i Njutnova otkria. Danju je zvezdano nebo doarano otvorima u kupoli, a
nou se ovaj efekat postie pomou jakog osvetljenja. Kruno zasaenim drveem oko zgrade oivljava se
tradicija rimske imperije sa Avgustovog i Hadrijanovog mauzoleja.
Bule je znao sigurno da su njegovi projekti prevazilazili granice mogunog u tadanjem graevinarstvu, ali to
nije doivljavao kao neto strano. Spomenik Njutnu praktino je bez funkcije - nije ak ni grob, ve samo
memorijalni objekat ("to manje izraena svrha graevine, to vea mogunost za primenu istih geometrijskih
oblika"). U doba prosveenosti Njtn je smatran duhovnom zvezdom vodiljom -> spomenik nije posveen
Njutnovoj linosti, ve svemu onome to se vezuje za njegovo ime!
3. Hram razuma (o njemu nema rei u Eseju) -> otiao je jo dalje u razmiljanjima o lopti; nad manjom
donjom poluloptom postavljena je druga vea. U sreditu se nalazi statua Dijane iz Efesa (boginje prirode i
plodnosti) - tako je Hram razuma istovremeno i Hram prirode.
* Osnovne karakteristike Buleovih projekata: upotreba geometrijskih oblika, ideja ne odaje praktinu namenu,
monumentalnost, ogromne dimenzije. Bule predstavlja jednu arhitekturu per se - u kojoj je vaan samo prikaz,
ne realizacija. Monumentalnost, ne kao oblik megalomanije, ve izraavanje uzvienosti Prirode.
Bule jo:
4. Gradska venica -> ogoljena forma, skoro bez ornamenata
5. projekat Palate suverena (carska palata)
6. projekat za Palatu pravde -> minimalizam u izrazu, simetrian, jasan (lavirani crte)
7. projekat za Nacionalnu skuptinu
8. projekat za Nacionalnu biblioteku
9. Muzej - hram Revolucije (vreme promena)
10. projekat rekonstrukcije Versajskog dvorca
4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 23
4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

- Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove -> Engleska, Nemaka, Francuska
* Engleska:
* viktorijanska gotika
- kraj XVIII v. nije oznaio prekretnicu u Engleskoj arhitekturi, posebno zato to se posledice francuske
revolucije i Napoleonovih ratova u njoj nisu osetila kao na kontinentu
- Engleska u XIX v. - poprite raznovrsnih interesa i ukusa aristokratije i novih bogataa (talentovani arhitekti su
uvek mogli nai finansijsku podrku za svoj rad u Engleskoj)
- karakteristino je za Englesku da izmeu glavnih predstavnika tzv. grke i gotske obnove (zapoetih u XVIII
v.) nije bilo razlike sve do poetka XIX v., do 1820. kada ova dva pokreta kreu razliitim pravcima
- teren za viktorijansku gotiku: dordijanska gotika; nova saznanja o istoriji, konstrukciji i detaljima gotike
- viktorijanska gotika - najuspenija od svih srednjevekovnih obnova u XIX v. i najvei engleski doprinos ovom
periodu
- za razliku od Francuske, koja je imala L'Ecole des Beaux-Arts - viktorijanska arhitektura (Engleska) je
sistematizovana i centralizovana (kao i Francuska), isparana i individualistika. Obuka arhitekata - lini izbor i
egrtovanje, ali je prednost Engleske bila to je pruala utoite svim arhitektima talentima i senzibilitetima uz
podrku; tako da, dok je osvaja rimske nagrade u Francuskoj mogao da izradi samo nekoliko zgrada,
viktorijanski arhitekti - na stotine, dakle mogli su da istrauju i da se oplemenjuju u praksi, a ne samo da crtaju
- Pjudin, August Velbi Nortmor

- tragina linost; dva puta udovac; poludeo se i ubio u 40 god.
- rano viktorijanska gotika
- novi zamah gotskoj obnovi daje konkurs za Projekat sedita Parlamenta, posle poara iz 1834. god., u kom je
stradala stara zgrada; zahtev je bio da zgrada bude u nekom od dva "britanska" stila: gotskom ili elizabetanskom
1. Pobedniki projekat: rad arlsa Berija i Pjudina
- Beri, koji je bio sklon klasinoj strukturi, zgradi je dao simetriju i pravilnost gde god je mogao; gotsku
slikovitost u siluetama unose jedino tornjevi
- u osnovi: prostorije donjeg doma i doma lordova postavljene su levo i desno uz hodnike i predvorja, a sve je
obuhvaeno ogromnim pravougaonim okvirom koji ine administrativne prostorije, biblioteka, ... Fasada: glavno
proelje sa pogledom na Temzu; asimetrija tornjeva doprinosi gotskoj slikovitosti, iako je to sutinski zbijena
simetrina masa
- Pjudin je, nasuprot, bio zaduen za detalje koji su veoma autentini, odvani, ivopisni i matoviti, i u
eksterijeru i u enterijeru
- zbog ove vieznanosti, zgradom nije bio zadovoljan ni jedan od autora; ipak, ona je donela legitimitet gotskoj
obnovi i postala nacionalni spomenik
- Pjudin je znanje o gotici stekao uglavnom pomaui ocu (francuski emigrant, arhitekta) koji je objavljivao
crtee (knjiga "Primerci gotske arhitekture") gotskih detalja za potrebe graditeljstva i zanatlija
- podigao je veliki broj crkava (kada je projektovao novu crkvu nije bukvalno pravio kopiju istorijskih modela,
ve replike), koje meusobno nisu sline (2. crkva Sv. Vilfreda, Hjum, Manester) osim u principijalnom
pogledu:
- svaki element graevine mora da bude ukomponovan u celinu pravim redosledom; funkcija -> plan ->
unutranji volumen -> spoljanja masa; izgledalo je kao da se teilo efektu slikovitosti (pseudoslikovitost ->
to je njegove objekte inilo neobino privlanim), ali taj utisak proizilazio je iz metoda projektovanja
3. Projekat zgrade Srednjevekovnog suda na Velikoj izlobi, 1851.
- teorijski doprinos:
- Pjudin, 1835. postaje pripadnik Rimokatolike crkve; pod uticajem religioznog fanatizma napisao je svoja
glavna teorijska dela (ali i poludeo):
1. "Kontrasti", 1836. -> filozofska razmiljanja; preovlauju nearhitektonski i neestetski pogled -> ilustracije
za naslovnu stranu - kasno gotski oblici, uporedan prikaz srednjevekovnih i savremenih zgrada
- srednjevekovna arhitektura, po Pjudinu, je superiorna kao funkcionalna
- pojam funkcionalnosti on ne izvodi iz upotrebnog ili konstruktivnog aspekta, ve iz izraavanja religiozne
namene: vertikalne linije kao znaenje uskrsnua i td.
- u usponu i padu srednjevekovne arhitekture, video je odraz uspona i pada "pravih katolikih principa". Kod
njega su reformacije, protestantizam i paganska misao u tesnoj vezi sa opadanjem arhitekture; za njega velika
umetnost moe imati korene samo u katolicizmu -> put ka dobroj arhitekturi poinje sa povratkom istom
katolicizmu
2. "Pravi principi iljate ili hrianske arhitekture", 1841.

- ideje funkcionalizma ovde su jo jasnije (lepota objekta -> lako prepoznavanje svrhe)
- 2 velika pravila: 1. zgrada ne treba da ima ni jedno svojstvo koje nije neophodno za udobnost, konstrukciju ili
prikladnost; 2. ukrasi treba da obogate osnovnu konstrukciju zgrade
- Pjudin odbacuje grku arhitekturu, ne samo kao izraz paganskog sujeverja, ve i zbog neprihvatljivog
prenoenja drvene konstrukcije u kamen, protivi se i eklektikoj neogotici zbog njenog naruavanja istinskih
principa gotike, a samim tim i ekstremne skupoe. Ovde dakle razmatra pitanje materijala, kao odluujueg
faktora u konstrukciji
- ukraavanje treba da bude prikladno
- izgled graevine (spoljanji i unutranji) treba da ukazuje na njenu namenu
- proporcije: "ljudska figura je merilo razmere"
- velianstvenost i impresivnost se moe ostvariti samo ogromnim dimenzijama
- u ovim postulatima nalazimo vezu sa francuskom teorijom arhitekture XVIII v.
- veza sa Viole-le-Dikom: Pjudin gotskim ne naziva stil, ve princip -> gotika je univerzalni koncept, jedino
mogui nain gradnje (uz to i ekonomina)
3. "Opravdanje za oivljavanje hrianske arhitekture u Engleskoj"
- odobrava upotrebu maina i gvozdene konstrukcije; ipak, nije uspeo sasvim da se prilagodi tehnolokom
procesu
- Pjudin, pred kraj ivota, postaje gotovo lud, krajnje netolerantan. Kao i Viole-le-Dik nastoji da gotskoj
arhitekturi da apsolutni status i njegova promena funkcionalistikih kriterijuma ima znaajan uticaj, ali njegovi
intelektualni naslednici (Raskin i Moris) nisu to mogli da prihvate, odbijeni njegovim religioznom fantazijom
- intelektualni naslednici Pjudina: Don Raskin, Vilijam Moris
- eklezioloko drutvo (nacionalistiki duh drutva - misionarski elan, pa je osnovano i u Nju Jorku); 1839.
osnovana su udruenja za prouavanje gotske arhitekture u Oksfordu i Kembridu; eklezioloko drutvo je iz
Kembrida i udruivalo je evangeliste naklonjene ka katolicizmu; naziv eklezioloko (kasnije uzet) -> ukazuje
na nauku o crkvenoj arhitekturi i crkvenom ukraavanju. Zalau se za restauraciju postojeih crkava i
ustanovljavanje gotike kao stila za nove crkve. Aktivnosti se nisu odnosile samo na crkve: arhitektura je trebalo
da bude uopte funkcionalna u katoliko-gotskom smislu
- Don Raskin (1813., London - 1900., Kimberlend) - istoriar umetnosti, najznaajniji pobornik gotike u
Engleskoj, za koga su umetnost i arhitektura bile samo deo mnogo ireg drutvenog konteksta. Jo kao student
objavio je seriju lanaka u Londonskom "Arhitektonskom magazinu" pod nazivom "Poezija arhitekture" i
pseudonimom "prema prirodi". Razvio je ideju o nacionalnoj arhitekturi proizaloj iz obiaja, pejzaa i klime.
Na njega je uticao Pjudin koga je kao oveka inae prezirao
- visoka viktorijanska gotika je znaila novi duh - engleskoj gotskoj okosnici pridodati su kontinentalni, naroito
italijanski uticaji (teme kojima se bavi: 1. nacionalna arhitektura, 2. spajanje etiko-religiozne sfere sa
arhitekturom, 3. pravila arhitekture su izvedena iz prirode oveka ili su opravdana materijalima, 4. upotreba
gvoa, 5. ukraavanje, 6. materijali, 7. vidljivost konstrukcije, 8. protiv restauracije, 9. princip univerzalne
gotike)
- italijanski uticaj: kolorit, are, zidarske tehnike
- ivot: otac - vinarski trgovac; materijalno dobrostojei; majin uticaj najvei; uglavnom usamljen u mladosti ->
jo kao mladi sa roditeljima je proputovao Englesku, Francusku, Italiju, Nemaku i vajcarsku - lina kultura,
izvanredno obrazovanje -> 1854. na Working Man College: predaje umetnost, a potom modernu proizvodnju i
ornament
- Raskinov stil pisanja nije se odlikovao preteranom argumentovanou, ali zato jeste velikom vizionarskom
poetskom snagom - zahvaljujui pre svega njegovim pisanim delima istoricizam se u Engleskoj odrao do kraja
XIX v.
- od njega potiu primenjne umetnosti i umetniki zanati; podela proizvodnje: proizvodnja, umetnost, lepa
umetnost (ruke + glava + srce); on je polemiar, kritiar, inovator, inicijator kulturnih akcija
- glavna dela:
1. "Sedam svetiljki arhitekture", 1849. (sedam svetljki: rtva, istina, mo, lepota - estetski koncept, ivot,
seanje, poslunost -> po jedno poglavlje); otkriva moralni ton, karakteristian za zrele radove. Ono to je za
Pjudina religiozno, ovde je etiko. Cilj mu je, kako sam kae da ovom knjigom stvori "izjavu o principima", a
ne esej o evropskoj arhitekturi. Izbor zgrada je lian ("zgrade koje najvie volim") i plod je njegovih putovanja
po Italiji i Francuskoj; ne veruje u pravila izvedena iz arhitekture prolosti - prihvata samo ona koja proistiu iz
prirode oveka ili koja opravdavaju materijal ("nema principa iz prolosti arhitekture koji se ne moe oboriti
pojavom novog materijala")
2. "Kamenje Venecije", 1851.
- protivljenje oboavanju novca, fabrikoj proizvodnji, upotrebi gvoa (kao izrazu korupcije; gvoe ne voli, ali
shvata da je materijal budunosti i pritom je njegov estetski stav po pitanju upotrebe gvoa neutralan)
- verovao je da dobra arhitektura proistie iz napora posveenog oveka u zdravom drutvu (kao to je bilo u
srednjem veku, dobra arhitektura je izraz zdravog drutva -> zato se u kasnijim godinama okree politici)
- koncipirao je i obrnutu ideju (njegova vera u blagostanje neodvojiva je od procvata umetnosti), da dobra
graevina moe da doprinese dobroti svojih tvoraca i drutva u celini (docnija modernistika opsesija);
savremenom ivotu suprotstavlja idealizovanu sliku davnih vremena (to ga je dovelo u raskorak sa njegovim
vremenom), Raskin razlikuje arhitekturu od graevinarstva, pri emu je graevinarstvo u slubi funkcionalnosti
- Raskin je bio antifunkcionalista; sutina arhitekture po Raskinu krila se ba u onim aspektima koji nisu
neophodni (model svakog ornamenta je Boija tvorevina, funkcija ukrasa je da prenese stvaralaki napor
prirode) - ukras je ono to arhitekturu odvaja od graevinarstva; zalae se za itljivost konstruktivnog sistema,
verodostojnost materijala, upotrebu organskih i runo raenih ukrasa, majstorstvo pojedinca (nasuprot mainskoj
proizvodnji) i konzervaciju - ne restauraciju istorijskih spomenika
- Raskin je u dekoraciji zastupao boju, naizmenine redove kamena i opeke (metafora slojevitosti Zemljine
kore); boja potie od materijala, a ne od bojenja
- protivi se restauraciji istorijskih graevina, jer to za njega znai njihovo unitenje. Smatra da je arhitektura
moguna jedino u uslovima vremena u kome je nastala; drugo vreme udahnjuje drugi duh, a tada nastaje druga
graevina
- ova estetika je reinterpretacija slikovitosti
* "Kamenje Venecije" - tu postavlja princip univerzalne gotike - "gotinost" - "dua gotike" sastavljena od
istorijskih, drutvenih i etikih elemenata, podeljena u 6 kategorija: divljatvo, promenljivost, prirodnost,
grotesknost, krutost i izlinost; razlikuje 3 kategorije ornamenata zasnovane na istorijskim osnovama: 1. "ropski
ukrasi" koje prave robovi degradirani na status maine (klasina arhitekura + grka), 2. "uroeni ukrasi"
(hrianska srednjevekovna arhitektura), 3. "revolucionarni ukrasi", koji su doveli do emancipacije ornamenata u
odnosu na graevinu
- Raskin se postepeno sve vie pribliava socijalistikim idejama i uzima aktivno uee u delatnostima raznih
radnikih organizacija, predlagao je zamenu kapitalizma agrarnim komunizmom (uticaj njegovih socijalistikih
ideja oseao se kod Gandija i Mao Ce Tunga)
- eklezioloko drutvo
- u XVIII i XIX v. Anglikansku crkvu su oslabili liberalizam, nauka i industrijalizacija; radi toga su pokrenute
reforme koje su najjae uporite imale u Oksfordu i Kembridu; ponovo se istie duhovnost, smisao svetih tajni i
liturgije
- posebna panja obraa se pitanjima razrade rituala, ukrasnih predmeta koji prate ceremoniju i njenog
arhitektonskog okvira
- 1836. u Kembridu se osniva drutvo Kamden, preimenovano 1845. u eklezioloko drutvo (trajalo do 1878.),
koje je izdavalo publikacije sa uputstvima o gradnji Anglikanskih crkava
- u poetku, podravane su Pjudinove ideje, ali 50-tih poinje traganje za izraajnijim, ivotnijim stilom;
senzibilitet tih traganja bio je blizak stilu Drugog carstva u Parizu i tekstovima Raskina
- Vilijam Baterfild (visoka viktorijanska gotika)

1. crkva Svih Svetih, London, 1849.-59. -> otelotvorenje ekleziolokih nastojanja
- prosta crvena opeka kao finalni materijal, u kombinaciji sa kamenom i crnom opekom -> konstrukcijska
polihromija
- ogroman program (crkva, zvonik, trem, dvorite, kola hora, kua svetenika) na zgusnutoj gradskoj parceli ->
strme, izduene proporcije, nagomilavanje povrina i volumena sa zvonikom kao dominantom (spoljanjost
nagovetava unutranjost)
- u unutranjosti slina brutalna energija - geometrijska intarzija u podu, pozlata na tavanici, gusta polihromija,
mnotvo materijala
- kod Baterfilda nema Pjudinove nostalgije, niti tenje stvaranja iluzije prolosti - strategija ekleziologa bila je
delovanje na oseanja i matu vernika
- crkva Svih Svetih zapoela je i definisala jednu novu epohu, koja je dala znaajna dela ne samo u crkvenoj, ve
i u svetovnoj arhitekturi (na pr. Gradska venica u Manesteru Alfreda Voterhausa - brilijantno funkcionalno
i vizuelno reenje)
- Tomas Houp (od klasiciste do eklektiara)

- bogati arhitekta amater (sin engleskog trgovca iz Amsterdama)
- 1787.-1795. putuje po paniji, Italiji, Francuskoj, Nemakoj, Egiptu, Siriji, Turskoj, Grkoj
- zalagao se za grku obnovu; u antikim spomenicima se prirodni oblici najbolje prilagoavaju raznovrsnim
umetnikim zahtevima
- 1804. pie esej (u sopstvenom izdanju) u kom kritikuje rimsko-dorski projekat Dejmsa Vajata (predsednika
kraljevske Akademije) za Dauning koled u Kembridu i pritom zahtevao isto grki stil. Tako je njegov apel
prihvaen i izveden je projekat Vilijema Vilkinsa u jonskom stilu. (Jedna od argumentacija za ovu kritiku bila je
tvrdanja da grki dorski stil koji nema bazu stuba, proizvodi jae vibracije od rimskog dorskog stila)
1. 1804. zavrava i restauraciju svoje kue, koju je prvobitno izgradio R. Adam u Ulici Daes. Uraena je da
bude muzej - za smetaj Houpove kolekcije; eklekticizam je izraen stavom da svaka soba treba da ima
sopstveni stil. Ovo je u vezi sa njegovim putovanjima, pa otuda i orjentalni elementi pri emu odstupa od svog
samo antikog stava. Projekat kue bio je uslovljen eksponatima; nametaj je neudoban; fasada odaje slikovit
utisak
- Houp dalekovido opaa da "u doba mehanizacije mo obine maine ne moe zameniti ili slediti umne
sposobnosti oveka". On uvia umetnike i ekonomske prednosti procvata manufakture, koja e "dati hranu
sirotinji, ali i novo okruenje za troenje bogatima"; slini zakljuci o primenjenim umetnostima kao Vilijam
Moris posle njega
- u estetiku veruje gotovo na religiozan nain (te mea nain na koji su ljudi antike gradili svojim boanstvima sa
isticanjem svojih potreba naglaavanja odreenih prostorija)
- "sasvim novi dekorativni stil" - izvodi iz kombinacije intelektualne lepote, korisnosti i podobnosti, uz primenu
klasine forme i ornamentike, prilagoene savremenim potrebama i navikama
2. 1807. seoska kua u Dipdinu, Dorking, Sari - jo izraenija slikovitost
- 1819. izlazi egzotini roman "Anastazijus ili memoari modernog Grka", anonimno objavljen, te se esto
mislilo da je Bajronov
- 1815. poinje detaljno da radi na obinoj istoriji arhitekture koja je objavljena posle njegove smrti. Glavne
tipove arhitekture posmatra u odnosu na klimu, materijal, alate i drutvene uslove -> veza izmeu ovog
protomaterijalistikog pristupa i dela Zempera (koji je priredio izbor Houpovih radova)
- Houp se nije ograniio samo na antiku, ve je detaljno prouavao i Srednji vek - smatra da romanika potie iz
Lombardije i da se irila zahvaljujui slobodnim zidarima, to je pokuao da pripie i gotici; odbacivao je
renesansu kao imitaciju umetnosti i barok kao anomaliju ukusa
- u njegovoj misli postoji kontradiktornost: s jedne strane se protivi imitiranju neevropskih stilova i gotike, a sa
druge trai novi stil, ali ne u grkoj obnovi (to bi bilo dosledno), ve u eklekticizmu - izvoenju iz starih - kao
Hib 1828. ili Maksimilijanov konkurs 1850.
- arls Robert Kokrel (vei individualista kao i Aleksandar "Grk" Tompson)

- arheolog i uspean arhitekta; dugo putovanje po Grkoj -> znaajna arheoloka otkria
- predava na kraljevskoj Akademiji - uticajan profesor od 1841.-1856.
- stie do intelektualno zasnovanog eklekticizma, od prolih stilova do modernizma
- od oca je nasledio nadzor nad Katedralom Sv. Pavla
- preuzeo je od Dona Souna mesto nadzornika izgradnje Engleske banke
- instinktivno ga je manje privlaila grka arhitektura nego izrazito individualne linosti renesanse i baroka,
Romano, Paladio, Ledu. Njegov rad je mnogo kitnjastiji od majstora renesanse i baroka, jer je on bio sklon da
sloenost zgrade dovede do krajnjih granica
- najkarakteristinija dela: 1. niz zgrada osiguravajuih drutava, 2. Filijala engleske banke - varijacije na
temu ustnovljenu jo u njegovim prvim inovativnim projektima: Vestminster Lajf end Briti Fajr Ofis,
London, 1831. (sruena 1908.) - spoljanjost je predstavljala spoj dva modela - dorskog hrama i Paladija. Prvi
model je upotrebljen za glavni stilski red, a na osnovu drugog su uraeni zidovi izmeu stubova i sprat u atici
koja je bila izdignuta i nosila timpanon grkog reda. Umesto dopunjavanja ova dva modela (istoricistika oblika)
su se ponitavala: jasna slobodnostojea dorska kolonada svedena je na plitki reljef, a jasni i odvani Paladijevi
svetlo-tamno odnosi guili su se u kombinaciji sa dorskim stilom. Prisutni su i drugi eklektiki elementi
- prema tome, Kokrel je savreni primer arhitekture XIX v. i njegovih unutranjih estetskih sukoba
- nesklad njegovih graevina posledica je njegove preterane slobode u tumaenju izvora, stilskih transformacija i
posebno eklektikog ukraavanja koje je unitilo uroeni kvalitet oblika
- Aleksandar "Grk" Tompson - Engleska

- u kotskoj je grka obnova donela graevine monumentalnog karaktera; Tompson -> Glazgov
- u vreme gotske obnove uporno se drao antike tradicije; njegovi radovi ne odlikuju se istunstvom, ve esto
idu do krajnje eklektinosti (korienje egipatskih, indijskih i sl. motiva)
- Robert Smirk (Smirke)

- lan "grkog centra", grupe konzervativnih stilski uniformnih arhitekata
1. Britanski muzej, London, 1824.-47.
- jonska kolonada u "U" formi sa centralnim, uzdignutim tremom - replika Neovih "slikovitih" graevina iz
Ridents parka
- Tomas Rikman (pobornik "gotske obnove")

- pitanje nacionalnih engleskih korena gotike, a esto i gotike kao stila sadanjosti nalazi se u delu Tomasa
Rikmana "Pokuaj raspoznavanja stilova engleske arhitekture" gde uvodi nove standardne pojmove,
"ranoengleski", "dekorativni" i "upravan" - za opisivanje faze engleske gotike
- u isto vreme nastoji da promovie radove na restauraciji istorijskih objekata i obezbedi modele za nove zgrade
- mada je povoljno ocenio i ostale stilove, gotovo sve njegove crkve bile su gotske, a i crkva je bila
zainteresovana za gotiku u nacionalnim, engleskim formama
- 1817. utvrdio je arhitektonsku podelu stilova u Engleskoj (koja se i danas primenjuje): anglo-normanski, rani
engleski, dekorativni i perpendikularni okomiti stil
- Defri Skot (nije bio arhitekta)

- delo "Arhitektura humanizma", 1914. (u to vreme bio je bibliotekar i sekretar B. Berensona u Firenci) - vrlo
inteligentno istraivanje naina na koji je arhitektura dovedena u slubu van arhitektonskih interesa, a on sam je
u podnaslovu opisuje kao studiju istorije ukusa; znaaj knjige - ne samo u analizi renesansne arhitekture, ve u
otkrivanju "prevara" u teoriji arhitekture
- veliki uticaj teorije empatije Teodora Lipsa -> Skot je prihvatio njegove koncepte mase, prostora, vremena i
koherentnosti, za koje smatra da se pre svega nalaze u antici i renesansi
- ovo njegovo delo oslanja se na Vitruvija; zainteresovan je da ponovo ustanovi normativnu teoriju i prvi zadatak
je da vitruvijanski koncepti "udobnosti, vrstine i zadovoljstva" budu autonomni uprkos meuzavisnosti
- kada govori o prevarama u dotadanjoj teoriji arhitekture (najzapaeniji deo knjige) razlikuje 4 vrste prevare:
romantiarska, mehanika, etika i bioloka
- "romantiarska prevara" - lei u pretrpavanju stavova prema arhitekturi, literarnim asocijacijama, za ta je
najbolji primer kult srednjeg veka - romantiarski pokret je pogreno protumaio vrednosti Srednjeg veka.
Takoe se odnosi i na primenu moralizatorskog koncepta prirode na arhitekturu - kritika upuena Raskinu i
njegovoj zameni Umetnosti Prirodom (Skot se tome protivi)
- "mehanika prevara" - materijalistiki stav, koji arhitekturu posmatra kao rezultat mehanikih zakona i
definie oblik kao vidljivu konstrukciju. Kao i inkel u poznim godinama i Skot prodire u sr kritike stava
funkcionalista i kae da je definicija da je lepota arhitekture u dobroj, istinito izraenoj konstrukciji ne
primenjiva na grku i srednjevekovnu arhitekturu, ali zato primanljiva na mnoge gvozdene eleznike stanice,
tamparsek prese i druge maine; povlai otru razliku izmeu funkcionalnosti koju vidi intelekt i direktog
fizikog iskustva
- "etika prevara" - lei u projekciji politikih ili moralnih vrednosti na istorijske stilove. Napada Raskina i
Morisa i ruga se idealizovanju Srednjeg veka (iji je tipian predstavnik roman "Vesti niotkuda")
- "bioloka prevara" - lei u primeni evolutivnog koncepta, zasnovanog na modelu rasta, zrelosti i opadanja, na
arhitekturu. Individualnost umetnika ilustruje odreenu fazu evolucije. Vrednost umetnosti ne lei u redosledu,
ve u pojedinanim uslovima
- svrstava sebe u red vitruvijanaca i oivljava autonomnost arhitekture kao estetske forme
- mnogi autori, kritiari XX v., rukovodie se Skotovim "prevarama"
- injenica da on sam nije bio arhitekta i da nije mogao ponuditi nikakvo pozitivno reenje, nikako ne umanjuje
vrednost njegove analize
- Vilijam Moris i Arts and Crafts movement (umetnost i zanati-pokret)

- duhovni oci pokreta - Raskin i Moris
- izvori pokreta: prezir prema materijalistikom dobu (protiv moderne civilizacije - ukidanje grada -> vraanje
selu), izraen u delima Pjudina, Karlajla i, naroito, Raskina (smatrao ga uiteljem; za razliku od Raskina
koji je bio stvaralac i voleo arhitekturu, ali za nju nije imao sposobnosti, Moris je bio knjievnik, slikar i
arhitekta)
- kombinacija socijalnih ideja i spoja umetnosti i zanatstva
- prerafaelitsko bratstvo: 2 faze: 1. 1848. osniva ga slikar Dante Roseji; cilj je ostvarenje umetnosti koja
proizilazi direktno iz prirode, a ne iz konvencija renesanse i koja izraava duboke ideje i oseanja; glasnik -
asopis "The Germ"; neto kasnije pridruio im se Raskin, ali 1853. bratstvo se raspada (Moris je za
oivljavanje malih praktinih umetnosti u interesu irokih narodnih masa); 2. preorjentacija na zanatsku
proizvodnju umetnikih predmeta; na Oksfordu 1853. susreu se Vilijam Moris i Edvard Bern-Dons (pie za
"Oxford & Cambridge magazine"), gde potpadaju pod Raskinov uticaj; upoznaju se sa Rosetijem i zajedniki
rade razliite narudbine u oblasti primenjenih umetnosti
- ideje pokreta Arts and Crafts prouavane su sa interesovnjem u Americi i srednjoj Evropi i prilagoavane
potrebama tih kultura, ali se izgubio ideoloki sadraj, proizvod iskljuivo engleskih uslova
- 1851., svetske izlobe u Londonu doprinele su da se engleska javnost uveri u visoke vrednosti tehnolokih
dostignua s jedne strane i zaostalosti umetnikog izraza u odnosu na druge zemlje, sa druge strane
- Vilijam Moris (William Morris 1834-1896), najznaajniji Raskinov sledbenik

- umesto arhitekturi, kojom se bavio kod Dorda Edmunda Strita, pripadnika gotske obnove (u ijem ateljeu
se upoznao sa Normanom oom i Filipom Vebom) preko slikarstva sve vie prelazi u oblast dizajna;
prouavajui stare zanate Moris je zakljuio da je ispravno primenjena umetnost organski sklad oblika i materije
- 1859. Filip Veb gradi "Red house" ("crvena kua") u Kentu za Morisa, koju ovaj oprema (unutranja
dekoracija); kua je suprotnost dominantnoj gradnji klasicistikih tuko-vila i odlikuje je tenja za strukturalnim
identitetom, uklapanje u okolinu, povezivanje sa lokalnom kulturom, potovanje prema zanatstvu, naputanje
svake suvine ornamentacije (kua je postala sastajalite njegovih prijatelja i istomiljenika i time postavlja
osnove pokreta "Umetnost i zanati")
- 1861. Moris osniva preduzee i zadrugu prerafaelistikih umetnika (Roseti, Veb, Bern-Dons, Braun,...)
koje se bavi proizvodnjom predmeta primenjene umetnosti i celokupnim opremenjem prostora; ovi proizvodi
odlikuju se visokim kvalitetom i u estetskom i u funkcionalnom smislu; Moris smatra da umetnici treba da
dizajniraju zanatske proizvode. Ovim je realizovao svoju viziju sveobuhvatnog sveta umetnosti i zanata. 1862. -
izloba Moris & Co. u Londonu; priblino 600 projektata za tapete, tampanu vunu, vunene tkanine, ilime... ->
zbog cene pristupano samo imunima
- od 1864. preduzee deluje u Londonu, a od 1875. Moris preuzima punu kontrolu (jedini vlasnik, otvara stalni
izlobeni salon i sve se vie okree pisanju i politici (riskantan potez; 1883. lan demokratske federacije; 1885.
osniva socijalistike lige))
- teorijska gledita Vilijama Morisa:
- Moris pod arhitekturom podrazumeva celokupno okruenje oblikovano ljudskom rukom; smatrao je da je do
podele umetnosti na "slobodne" i "dekorativne" dolo usled podele rada; pledirao (navijao) je za stvaranje "nove
umetnosti" koja e se zasnivati na drutvenom poretku slobode, bratstva i jednakosti; u tom smislu, smatrao je da
maine treba koristiti samo za olakavanje ljudskog rada i da korektor masovne proizvodnje mora biti runi rad;
- predavanja: 1887. - dekorativne umetnosti; 1883. - umetnost pod plutokratijom; 1884. - koristan rad nasuprot
uzaludnom trudu
1. esej "Oivljavanje arhitekture", 1888.; protivljenje neogotici i neoklasicizmu; originalni istorijski stilovi
imali su ivotnost u autentinim okolnostima, gotika je bila izraz "neunitivih principa umetnosti" i
demokratinosti srednjeg veka koji je emancipovao individualno izraavanje; Moris je verovao da drugaije
okolnosti mogu omoguiti zasnivanje ive umetnosti na gotskoj tradiciji
- razlika u odnosu na Viole-le-Dika ogleda se u odnosu prema uvanju istorijskih spomenika; pod uticajem
Raskina, Moris se kao i Raskin protivi obnavljanju, smatrajui da tragove istorijskog toka na sopmenicima treba
ouvati; ovaj stav je osnov strategije "Drutva za zatitu starih zgrada" (osnovano 1877.), koje je imalo
opozicioni status
2. utopijski roman "Vesti niotkud", 1890; sinteza Morisove misli; vizija socijalistikog drutva XIX v. u
Londonu, kombinovana sa srednjevekovnom ikonografijom; ukinute su razlike grada i sela, stvorio je vrtno
okruenje, obrazovanje je besplatno, privreda postindustrijska - umesto fabrika predloene su kolektivne
zadrune radionice, ukinuta je masovna proizvodnja i ostvareno je jedinstvo rada i umetnosti; kreativne energije
usmerene su na oblikovanje ovekovog okruenja sredstvima primenjene umetnosti
- pod uticajem Morisa, u Engleskoj se formira vie zanatsko - umetnikih cehova, preduzea iji su ciljevi bili
vezani za podizanje zanatstva i primenjene umetnosti sa komercionalnog nivoa u rang slikarstva i vajarstva
- Free Architecture Movement:
- 1859., "Red House" ("crvena kua") Veba i Morisa otvara veoma vanu fazu u razvoju stambene arhitekture u
Engleskoj, poinje gradnja kua za srednju klasu i radnike, koja je prilagoena podneblju, primerena lokalnoj
stambenoj tradiciji, i otvorena za nova shvatanja kulture stanovanja; glavni autori: Nevild, o, Mekmerdou,
Ebi, Vojsi, Letbi, ...
- o (Norman Shau)
- od 1870. bavi se preradom tradicionalnog porodinog graevinarstva u Engleskoj i Holandiji ("stil kraljice
Ane")
- vaan angaman: Ureenje i projekti za prvo vrtno predgrae Londona - Bedford park (od 1877.), gde su
se okuali i drugi arhitekti pokreta.
1. "Skice za male kue i druge zgrade", 1878. - delo u kome on prikazuje planove za niz radnikih kua
razliitih dimenzija i predlae tipologiju javnih graevina za autonomnu seosku sredinu; ovo delo je snano
uticalo na projektovanje paternalistikih vrtnih gradova i na pribliavanje pokreta za vrtni grad E. Hauarda i
Arts and Crafts
- Mekmardo (Arthur Mackmurdo)

- osiva "Ceh Vek" ("Century Guild"), 1882.; u radovima iz oblasti primanjenih umetnosti, oslonjenim na delo
Vilijema Blejka, anticipira Art Nouveau estetiku; arhitektonska ostvarenja - kue odiu strogom elegancijom
- Ebi (Charles Rober Ashbee)

- osniva "Ceh zanata", London, 1887., iji je jedan od ciljeva drutvena reforma; iako je socijalista, protivnik
je radikalizma Raskina i Morisa; zalgao se za decentralizaciju urbanih koncentracija i podravao ideje E.
Hauarda
- Vojsi (Charles Francis Voysey)

- nije delio ambiciozne socijalne ciljeve prethodne generacije; od 1885. stvara stil velike snage i jednostavnosti,
proizaao iz Vebovih naela o potovanju tradicije i oovih inventivnosti u vladanju prostorom
- elementi stila: preputena streha, grubo malterisan beli zid, horizontalni prozori, ritmika dimnjaka, strogi
enterijeri sa uzdranom ornamentacijom samo pojedinih partija
- najvanije kue izale su iz svih istoricistikih okvira - kua Forster, kua Sturdis, kua Bredlis - ime je
izvrio veliki uticaj na arhitekte Art Nouveau-a
- Letbi (William Richard Lethaby)

- poslednja faza Arts and Crafts pokreta vezana je za Letbija: 1884. inicira osnivanje "Ceha umetnikih
radnika", a 1887. "izlobeno drutvo Arts and Crafts" ime institucionalizuje pokret
1. knjiga "Arhitektura, misticizam i mit", 1892., povezuje istoriju arhitekture sa kosmikim i religioznim
paradigmama
- krajem veka zale se isti funkcionalizam; 1915. uestvuje u osnivanju "Udruenja za dizajn i industriju"
* Nemaka:
* Nemaka u XIX v.: podlona brojnim i raznovrsnim uticajima; po razvoju arhitektonske misli, Nemaka je
najbia Francuskoj, ali su putevi bili manje centralizovani i dogmatski, jer Nemci nisi imali nita slino
L'Ecole... Panju je ranije privlaio samo Vinkelman (XVIII v.) koji se ipak samo usput bavio arhitekturom. Pod
njegovim uticajem grka antika je postala apsolutni model za to vreme, dok je istovremeno romantika
revolucija panju posveivala gotici, koja je smatrana nemakim nacionalnim stilom. Grupa teoretiara koja je
pokuala da kombinuje ova dva stila postala je pionir eklekticizma i istoricizma (najznaajni centar nemakog
klasicizma bila je Bauakademie u Berlinu (po modelu L'Ecole Polytechnique, a ne des Beaux Arts), gde je
kljuna linost bio David Gili koji je osnovao privatnu kolu arhitekture. Njega je najvie zanimala tehnika
strana gradnje, a njegov sin Fridrih - kritikuje skueno obrazovanje arhitekata i predlae obogaivanje)
- Kristijan Ludvig tiglic -> kanonik iz Lajpciga

- tipian predstavnik prelaznog perioda izmeu strogog klasicizma s jedne i funkcionalnog eklekticizma, sa
druge strane
* dela:
1. "Istorija neimarstva naroda Starog veka" -> "prouavanje antike je jedini nain da se dosegne veliina"
(parafraziranje Vinkelmana). Za njega antika arhitektura ima istu ulogu za arhitekte kao priroda za umetnike. U
opisivanju grke arhitekture koristi pojmove: "uzviena jednostavnost, oplemenjenost i velianstvenost".
Vrednovanje arhitekture Egipta i Bliskog istoka prilagodio je tako da istakne veliinu Grke (Egipat ->
gigantsko -> zapanjujue; Persija i Indija -> velelepnost i umenost -> divljenje). Po njemu, najstariji narodi koji
su se bavili arhitekturom, kao to su Egipani i drugi, nikada se nisu uzdigli iznad prosenosti i dostigli lepotu.
Samo Grci polau pravo na slavu da su arhitekturu uzdigli od najskromnijih poetaka do savrenstva, i podigli na
poloaj istinite umetnosti, ostavivi umetnike zakone, neprevaziene do dananjih dana. Rimska arhitektura je
za njega korak unazad, ali joj priznaje da je donela napredak u oblasti ukraavanja i tehnologije, a sa druge
strane, posle cara Konstantina, dolo je do potpunog pada
- tiglicov rad se zasnivao u potpunosti na prouavanju pisanih izvora (sam nije imao neposrednog iskustva sa
arhitekturom)
2. Delo "Istorija neimarstva naroda Starog veka" ilustruje "Arheologija neimarsta", 1801. - delo u kom
produbljuje istu temu i sadri nekoliko skromnih pravila
3. "Enciklopedija graanskog neimarstva" u 5 tomova, 1792.-98. - kompilacija
4. "Kratka rasprava o lepom" - uvodni esej za znaajno delo u nastavcima, iji je urednik bio -> ironija jer
ilustraciju na naslovnoj strani ini 5 klasinih stilskih redova postavljenih u okruenju ruevina na morskoj obali
(dorski red je, naime, ovde u svom rimskom obliku). U ovom eseju se udaljava od Vinkelmana i pribliava
francuskim teoretiarima: "Oblik je uslovljen svrhom graevine i tome se mora prikloniti, jer u suprotnom nema
funkciju.". Vraa se, po pitanju karaktera, kategorijama: "velianstvenog, ozbiljnog, uzvienog, uasavajueg,
gracioznog i udesnog" (pod poslednjim posmatra gotiku i arhitekturu koja koristi kineske ukrase i elemente).
Smatra i dalje da se uzviena lepota nalazi u stilskim redovima
5. "O staronemakom neimarstvu", 1820.
6. "Istorija neimarstva od najranijeg starog doba do novijeg vremena", 1827.
7. "Prilozi za istoriju usavravanja neimarstva", 1834. -> udaljava se od prvobitnog stava da se pravila
postavljaju prema antikoj arhitekturi. Postavlja pitanje koji arhitektonski stil treba usvojiti? - klasicizam vidi
kao "podraavanje oblika, konstrukcije i ukrasa,... prosto igranje arhitektonskim oblicima, bez potovanja prema
karakteru zgrade i pogodnostima njene namene", i smatra da pristup klasicizmu treba da bude razuman.
- propoveda "teoriju 3 stila sa jednakim statusom": grki, vizantijski (polukruni lukovi) i ranogremanski (iljati
lukovi). Svrstao ih je u kategorije: kao racionalni, slikoviti i romantini stil. Takoe, grki je povezao sa
horizontalnou, ranogermanski vertikalnou, a vizantijski - kao njihovu kombinaciju. Smatra da se sva 3 stila
mogu usvojiti u skladu sa potrebama i karakterom graevine. Zato vie i ne predlae klasine modele, ve
renesansu (zove je "italijanskim stilom" i tumai kao sintezu klasike i gotike) kao model za palate, stambene i
javne zgrade. Vizantijski stil smatra pogodnim za pozorita, gradske venice, kole, berze, ..., a ranogermanski -
za crkve
- "ukraavanje", po njemu, mora biti u skladu sa celinom, a ne proizvoljno -> ranije nije govorio o
"ukraavanju", tvrdei da "jedino konstrukcija, oblik, vode do lepote u arhitekture"
- ova promena u tiglicovom teoretskom stavu je simptom karakteristian za celu teoriju arhitekture u Nemakoj
u XIX v. Mogue da je to postaknuto nemakim izdanjem Diranovog "kratkog pregleda predavanja o
graevinarstvu".
- Alojz Hirt -> ima drugaiji pristup autoritetu antike arhitekture

- arheolog, nastavnik na Bauakademie u Berlinu
- 1782.-96. - ivi u Rimu, gde sree Getea
1. knjiga "Neimarstvo prema naelima naroda Starog veka" -> nastoji da razvije "sistem" koji e otelotvoriti
"sam ideal arhitekture", verujui da ga je naao u antici
- njegovi arhitektonski koncepti uzeti su iz francuske teorije arhitekture XVIII v., a njegova uvodna reenica
glasi: "Arhitektura je disciplina ili sr takvih znanja i vetina pomou kojih je pojedincu omogueno da
projektuje i konstruie bilo koju vrstu graevine na najefikasniji nain"
- Hirtova zavisnost od francuskog koncepta "disposition" -> on osnovni cilj arhitektonskog dela definie kao
"dispoziciju i ureenje u skladu sa namenom", pri emu su "trajnost, konstrukcija i lepota sporedni u odnosu na
osnovni cilj"
- razmiljanja na funkcionalistiki nain: "Sutina lepog proistie iz konstrukcije i dispozicije koja je prilagoena
nameni", dok ukras daje "prijatnost primerenu nameni, kako spolja tako i iznutra, u celini i delovima"
- razvija skup od 6 estetskih kriterijuma, koji podseaju, pa i aludiraju na Vitruvija, ali su definisani drugaije: 1.
proporcija = organska celina; 2. simetrija; 3. harmonija = sklad; 4. jednostavnost oblika; 5. masa i materija; 6.
ukras
- za njega arhitektura nije imitacija prirode. udno je to to kree od aksioma da se arhitektura moe posmatrati
samo u istorijskim okvirima, a ipak samo u antici vidi ispunjenje svojih ideala: "za sve znaajno to zahteva
umetnost graenja, pisani i drugi spomenici Grke i Rima daju nam neophodna uputstva i modele". "Zato savko
ko gradi na pravi nain, nuno gradi na grki nain." Hirtova arhitektonska teorija - istorijska konstrukcija koja
je po svojoj sutini slina sloenijim idejama koje su Viole-le-Dika dovele do njegovih neogotskih stavova
- Leo fon Klence

- karijeru proveo u sluvi Bavarske
1. Valhala (spomenik znamenitim Nemcima), 1820.-42. -> u unutranjosti su gvozdeni reetkasti nosai -
slino sa enterijerom sale za bankete u Lehbruku (inkel)
- dorski hram na brdu sa pogledom na mirnu panoramu Regensburga; romantian poloaj, oblici hrama (nalik na
Partenon) sigurni, jasni, ali tvrdi i hladni; ogromno, dinamino pristupno stepenite
2. Propileji, Minhen, 1846.-50.
- eklektina postavka dorskog portala izmeu dve kule - pilona (udna egipatsko-grka kombinacija); dobro
uklopljen u kontekst - aksijalno obelavaju ulaz na Kraljev trg, na kom se nalazi i fon Klenceova Gliptoteka
(1816.-30.) -> za Gliptoteku je koristio model - muzej Diranov
3. Ludwigstrasse, Minhen
- iroka, prava avenija, od centra grada - tenja za stvaranjem italijanizovane atmosfere, ali liene ivosti
originala
4. crkva u Minhenu (jedina u tom gradu) - neklasina imitacija crkve Sv. Marka u Veneciji (po elji kralja
Ludviga I)
- njegova karijera u Minhenu bila je u mnogome slina, karijeri tri godine starijeg inkela u Berlinu
- vie je putovao od inkela; vie puta bio u Italiji, jednom u Grkoj
- 1800.-03., studirao u Berlinu (Bauakademie) - kod Davida Gilija, jo vie kod Alojza Hirta, a i kod Fridriha
Gilija
- upoznao se sa inkelom, a za njegove stavove o arhitekturi zasluan je Johanes fon Miler
- vie nego inkel interesovao se za arheologiju, istoriju i religiju, to je pokuao da integrie u svoj sistem
razmiljanja. Za razliku od inkela koji nije imao veliku potrebu da crta svoja zapaanja (u tanim merama) na
putovanjima, fon Klence je nainio i objavio nekoliko arheolokih crtea (na pr. Zesov hram u Argigentu, dok je
zime 1923.-24. boravio tamo i upoznao se sa polihromijom u antikoj arhitekturi)
1. obiman rad "Arhitektonska uzvraanja i raspravljanja o grkom i neogrkom" - ostao je neizdat
2. karakteristino delo "Pokuaj ponovnog obnavljanja toskanskog hrama prema njegovim istorijskim i
tehnikim analogijama" - polazite mu je bio Vitrujev stav o hramovima u Toskani, pa je sainio
rekonstrukciju Toskanskog hrama na osnovu paralele sa etrurskom arhitekturom i sa stilom graenja u
savremenoj Reciji -> na rekonstrukciji Etrurskog harama primanjuje tehnika svojstva savremene Tirolske
seoske kue (posebno u krovnoj konstrukciji)
- imao je stav da je "grak arhitektura povezana zajednikim lancem sa arhitekturom svih vremena"
3. delo "Upuivanje u arhitekturu hrianskog kulta" (objavljeno o dravnom troku i deljeno besplatno);
cilj knjige bio je da "postavi osnove opteg autoritete i vodi za kolebljive ideje" u kontekstu crkvene
arhitekture. Trebalo je da ovo bude prvi u seriji traktata od kojih se oekivalo da se pozabave i ostalim vrstama
graevina (jer podleu pravilima univerzalne vrednosti), no serija nije nikad ostvarena
- Klence je davao prednost zvaninoj - dravnoj arhitektonskoj politici (kako bi se ukorenio opti koncept
ustaljenih pravila i oblika u arhitekturi), a u crkvenoj arhitekturi je nastojao da ostvari "tenju vremena u
jednom", i gde je moguno istom pravcu. ak ni Kolberova Kraljevska akademija arhitekture (osnovana pod
Lujem XIV) nije postavljala tako kategorine zahteve
- Klence odvaja "pravu arhitekturu" koju definie kao "slugu religije, drave i drutva, te tako superiorno", od
"ekonomske arhitekture" - koju ne razmatra, jer se, kako kae on bavi, lepotom i oblikom u arhitekturi u viem
smislu
- smatra da "opte norme u arhitekturi koje previe polau na potrebe ljudi i ije zadovoljenje zavisi od tako
mnogo privatnih interesa, okolnosti i uslova" retko se pokazuju kao odgovarajue
- crkvena arhitektura zauzima, po njemu znaajno mesto, kako bi "vratila polomljene stubove hrianske crkve i
ponovo uspostavila hrianstvo na vrstim osnovama"
- "u etikom, pravom smislu rei, arhitektura je umetnost oblikovanja i kombinovanja materija za potrebe
ljudskog drutva i njegovih ciljeva i to tako da se obezbeuje najvii mogui stepen solidnosti i trajnosti sa
najmanjim moguim utorokom materijala i snaga" - izvedeno iz Dirana i blisko inkelu
- "lepota = kvalitet, u najviem smislu te rei, koji proizilazi iz zahteva objekta ili namene graevine, u
kombinaciji sa zakonima statike i ekonomije" -> poklapa se sa Diranovom funkcionalistikom estetikom.
Najpotpuniju i najsavreniju fuziju statike, materijala i konstrukcije nalazi u umetnosti Grka (preuzeto od Hirta)
-> za to smatra da bi se grka arhitektura trebala smatrati arhitekturom svih zemalja i svakog doba, arhitekturom
pravog, sutinskog i pozitivnog hrianstva
- smatra da lokalne varijacije crkvene arhitekture, uzrokovane regionalnim, klimatskim iniocima treba da budu
u strogom i lepom maniru antike
- estoko se protivio tekuoj raspravi o gotici i ideji njenog oivljavanja
4. 1830., zapoinje svoju "Zbirku arhitektonskih projekata" - u grkoj arhitekturi prepoznaje "vrste principe
za sva vremena", ali ih ne podie na status obrasca
- Gotfrid Zemper (Semper) -> vodei nemaki teoretiar sa sredine XIX v.; prijatelj ga je opisao kao
"detinjasto, hipohondrino stvorenje" - Nemaka -> mada je po razvoju arhitektonske misli najblia Francuskoj,
putevi su ipak bili razliiti, jer Nemci nisu imali nita slino L'Ecole des Beaux Arts. Panju je jedino privlaio J.
J. Vinkelman sa svojom teorijom (XVIII v.) o apsolutnosti grke antike kao modela
* biografija:
- roen je 1803. u Hamburgu u imunoj porodici i iroko se obrazovao
- pre arhitekture, izuavao prava, matematiku i arheologiju (na Univerzitetu u Getingenu) - bio je i kao ovek, i
kao pisac, i kao arhitekta poznat u meunarodnim razmerama
- arhitekturu je uio u Minhenu i Parizu
- 1830.-33. putovao je u Italiju, Grku i Siciliju, gde se zainteresovao za pitanje polihromije antikih graevina
(nije postao pobornik klasike, ve radei u raznim stilovima, konano se opredelio za renesansnu arhitekturu
graevinskih konstrukcija i dekorativne plastike)
- na preporuku inkela, 1834. postaje profesor na Akademiji arhitekture u Drezdenu
- zbog uea u revoluciji 1848. odlazi u izgnanstvo: video je vezu izmeu arhitekture i drutva i rekao da
"arhitektura moe da se razvija samo u slobodi"
- "arhitektura mora biti u harmoniji sa uslovima u drutvu i zato su grki spomenici odraz visokih duhovnih
zakona drave"
- Engleska -> 1851. izloba u Kristalnoj palati; povereno mu je vie izlobenih modela (za Egipat, Kanadu,
vedsku, Dansku)
- vajcarska, 1853. -> Cirih (na poziv vlasti), postaje profesor politehnike
- Be, 1869. -> na poziv Franje Josifa, kao savetodavac u vezi podizanja dvorskog muzeja (dao je urbanistiki
predlog carskog foruma, koji je odbijen) - vreme izgradnje "ringova"
- umro je u Rimu 1879.
* arhitektura:
- u prvo vreme, bio je sklon romantiarskom podraavanju raznih istorijskih stilova, smatrajui da treba odrediti
kategorizaciju stilova prema nameni; bio je olienje protivrenog eklekticizma, vizionar koji nije mogao u
praktinom radu da se pridrava svojih ideja
- kasnije se okree neorenesansnom izrazu, zbog svojih liberalistikih ideja i arhitektonskih argumenata protiv
drugih stilova (napada "polupropalu arhitekturu dananjice", Dirana (imitacija istorijskih silova), Klencea
(arhitektura = odgovor na potrebu); veza arhitekture i drutvenog ustrojstva) - protivurenost u mislima, ali i
izmeu pisanih dela i projekata
* glavna dela:
1. Dvorsko pozorite u Drezdenu, 1837.-41., posle poara obnovljeno 1869.
2. Opera u Drezdenu, 1871.-78. (njegov sin Manfred)
3. Zgrada politehnike u Cirihu - Vila Gasasena, 1859.-1870.
4. Burgteatar u Beu (sa Hazenauerom) + (Muzej istorije umetnosti; Prirodnjaki muzej; oba u
Ringtrase)
5. Projekat sveanog pozorita za Vagnera
6. Poslovnica cirikog veletrgovca, finansijera i politiar (kasnije prepravljena za potrebe Univerziteta)
7. Barokna kraljevska palata u Budimu (bio je savetodavac u projektu)
- Drezden:
- Muzej u Drezdenu
- Sinagoga u Drezdenu
- Nikolina crkva, Hamburg
- Kasarna peadijskog puka u Bautzenu
- Cirih (neizgraeno):
- konkurs za elezniku stanicu u Cirihu
- javna kua za Badem
- pozorite u Minhenu
- pozorite za Rio de aneiro
* teorija:
- napisao je veliki broj dela razliitog obima i tematike:
1. "Prethodna zapaanja o obojenoj arhitekturi i plastici kod naroda Starog veka", 1834., Drezden
2. "etiri elementa neimarstva", 1851., Engleska (ognjite, krov, zid, temelji - zemljani radovi)
3. "Nauka, istorija i umetnost", 1851. (napisao u Londonu, kao izgnanik; kritikuje industrijsku civilizaciju, ali
i prerafaelistiki stav o povratku predinastikoj eri; zalae se za promenu novih materijala i metoda, njihovu
ispravnu obradu i primenu; kritikuje, omalovaavanje runog rada u umetnosti, opti pad vrednosti; podsea na
posveenost prirodnom nainu obrade -> osnova Werkbund-a)
4. "Nacrt jednog sistema upornog uenja o stilu", 1853.
5. "Stil u tehnikim i graevinskim (tektonskim) umetnostima", 1860.-63., Frankfurt (glavno delo - u
podnaslovu "Praktina estetika")
6. "Stil" (njegov stav da drutvene i politike prilike utiu na stil, bie shvaen u poslednjoj etvrtini XIX v. sa
jakom industrijskom ekspanzijom Nemake (osnova Werkbund-a))
- zalaganje za polihromiju (za njega polihromija u arhitekturi i vajarstvu ima simbolian karakter,
argumentovano na prilino proizvoljni istoricistiki nain; vano: povezuje umetnost i drutveno iskustvo
(polihromija kao organski izraz demokratskog ustrojstva); zato on odbacuje savremenu polihromiju u Nemakoj
kao "stil intenzivno crvene boje", maskiran kao grki; pokuava da dokae da je polihromija uvek postojala u
arhitekturi, od antike do renesanse i da "novina monohromije" poinje tek od Bruneleskija i Mikelanela.
Polihromija u arhitekturi je odgovor na prirodno okruenje; grka polihromija je odraz oseanja mase)
- polazei od idealizovane "primitivne arhitekture", izvodi zakljuak da su osnovni arhitektonski elementi:
ognjite, krov, zidovi i zemljani radovi; svaki od ovih elemenata povezao je sa odgovarajuim materijalom i
tehnikom obrade tog materijala, tj. sa primenjenim umetnostima (korene arhitekture uvek prati do primenjenih
umetnosti - na pr. re "zid" potie od rei "odea" na nemakom jeziku); arhitektonsko delo, sklopljeno od tih
elemenata posmatra u biologistikom maniru, kao organizam (istie da su samo Grci uspeli da udahnu organski
ivot svojim kreacijama; paradoks: on je bio "traga za novim stilom" i istovremeno vrhunski istoriar)
materijal glina drvo tekstil kamen

tehnika keramika tesarstvo tkanje zidanje
osnovni element ognjite (kamin) krov ograda (zid) temelji (zemlj.
arhitekture radovi)
- naroito se bavio pitanjem stila, istraujui odnos tehnike i stila, uticaj tipologije i promenljivih faktora na stil i
td. (to je izrazio i formulom Y=F(x,y,z,...) koja zavisi od promanljivih faktora (x,y,z,...); klimatski, verski i
politiki uslovi; gde je Y = umetniko delo, F = konstanta (tipovi): 1. materijali; 2. regionalni, etnoloki; 3. lini
uticaji (arhitekte ili pokrovitalja) -> kombinacija promenljivih daje karakteristike "stila")
- sutina i znaaj:
- uvideo je nunost da se konstrukcija uzdie na nivo simbola (u toj viziji lei njegov znaaj za moderno doba -
nju je imao i inkel pred kraj ivota)
- teio je da arhitekturu prikae kao izraz sloenog uzajamnog dejstva materijala i kreativnih sila (slino sa
Lodolijem)
- savremene napredne mislioce svrstava u 3 kategorije: materijaliste, istoriare i ematiare. Materijalisti, za koje
je oblik izveden iskljuivo iz razmiljanja o konstrukciji najblii su Zemperu. "ematsku" gotiku odbacuje zbog
njenog golog funkcionalizma (on je inae protiv funkcionalizma), a neogotiku zbog politikih stavova njenih
predstavnika (on je kosmopolita i liberal)
- eksperimente sa "gotikom u gvou" smatra potpunim promaajem, ali nalazi opravdanje za "jednostavne,
vidljive krovne nosae od gvoa" projektovane za eleznike stanice i hale
* Francuska:
- Diran, an-Nikola Luj

- rano je poeo da se obrazuje kroz atelje. Karijeru je zapoeo 70-tih godina XVIII v., a zavrio 30-tih XIX v.;
Diranov odnos prema tradiciji - klasinoj grkoj i rimskoj, akademskoj arhitekturi, arhitekturi Luja XVI i
revolucionarnoj arhitekturi je ambivalentan; osvajao je nagrade, osporavan je,...; kompleksna delatnost;
raznovrsnost
- bio je uenik Akademije arhitekture, kod M. . Peira (manji uticaj od Leroa, jer se vie bavio inenjerskim
konstrukcijama: mostovima i kanalima, ali Dirana nije zanimalo inenjerstvo) i Leroa (vie arheolog i istoriar,
nego arhitekta i pobornik grkog stila)
- neko vreme je radio za Bulea (i vrlo ga potovao, mada ak moda i uestvovao u izradi crtea) i bio pod
njegovim uticajem (kruna forma)
- bio je profesor politehnike kole u Parizu, osnovane 1795., gde je studentima graevinarstva predavao
principe arhitekture; najvanije njegovo delo je "Pregled predavanja" sa ove vie kole (uradio je svega 20-tak
uglavnom monumentalnih projekata, od toga 7 izvedenih)
- od prvog projekta za koji se zna (drugo uee za Grand Prix) - Muzej, do izgradnje seoske kue u Tijeu,
1825. - proao je kroz niz faza, odbacujui niz tradicionalnih elemenata (neke je zadrao)
- Leroov uticaj: grki ukus i skepticizam prema stilovima uticali su na Diranov rad, a naroito na Diranov pogled
na istoriju arhitekture
- muzej - kopija Peira, uz dodatke
- sutinu njegovog miljenja o arhitekturi ini svoenje, tenja ka sutini, elimentacija retorike raskoi; on tei
racionalnom komponovanju, koristei elementarne forme (krug, kvadrat), modularnu mreu, osovine; ovim
sistemom Diran je teio da svakog uenika osposobi za osnovno vladanje arhitektonskom kompozicijom
- Diran smatra da redovi nisu neophodni, ali smo na njih navikli kroz upotrebu
- tako je u svojim kasnim radovima koristio samo 2 reda: korintski - za velike i javne graevine (Spomenik za
Trg u Parizu, 1807.), a dorski - za privatne zgrade najnie klase (njegova seoska kua u Tijeu, 1825.)
- izmenio je klasinu tradiciju ne samo u odnosu na stilske redove, ve i kompoziciju; izgled -> iz osnove i
preseka
- znaajno delo: "Zbornik i uporedni prikaz graevina svih vrsta", 1800., tipoloki pregled graevina u istoj
razmeri - radi kao gravire
- u oba pisana dela, Diran se bavio i utilitarnom arhitekturom, koja je do tada bila zanemarivana
- Diran se bavio prilagoavanjem, prepravljanjem tuih i tradicionalnih planova (ak i pozorita V. Luja;
savremenici su nekad burno reagovali) i njihovim usklaivanjem sa svojim idealima, svodei ih na dijagrame
(elementarne oblike - krug i kvadrat), kako bi svoja gledita pribliio studentima (Zemper i drugi kritikovali su
taj metod)
- Een-Emanuel Viole-le-Dik, (1814., Pariz - 1878., Lozana) - poslednji veliki teoretiar u svetu arhitekture;
roen u Parizu 1814. Otac mu je bio dravni slubenik, koji je kasnije uznapredovao, ali prefinjenog smisla za
nauku i umetnost (iskoristio je rasipanje mnogih privatnih biblioteka da napravi svoju zbirku). Majka mu je bila
erka uspenog preduzimaa, lepotica, nervozna i melanholina. U Ulici abane gde se mladi le-Dik rodio,
organizovala je skupove pametnih ljudi petkom (na pr. Setendal). Obrazovnje svojih sinova, brani par le-Dik
poverio je njihovom ujaku, tada cenjenom oveku, koji je organizovao nedeljne skupove. Njegov ujak je bio
Een Delakliz, iveo je na 4 spratu iste kue (a ovi na prvom, do nove adrese - rezidencije u Tiljerijama; nije bio
oenjen i primao je nedeljom od 2 do 5 iskljuivo muko drutvo. Davidov uenik, ali je vie voleo pero -> nego
kist (l. kritike). Ujutru je bio slikar, uvee mislilac, romantiar i liberal
- od malena je oseao prezir prema institucionalnom kolovanju (odbio je i da pohaa L'Ecole des Beaux Arts da
ga ne bi "stavili u kalup"); samostalno je itao (naroito nakon majine smrti, koja ga je potresla (imala je 18
godina neuspenog zaljubljivanja)), putovao, pisao i crtao (odrastao je u intelektualnoj i umetnikoj sredini,
komplikovanom domainstvu sa podeljenim privrenostima; iz drutvenih zabava iz svoje klase se povukao
uasnut posle jednog maskenbala)
- uestvovao je u revolucionarnim dogaanjima iz 1830.
- 1832. postao je profesor na maloj i nezavisnoj Ecole de Dessein, gde je predavao kompoziciju i ormanent (u to
vreme se po dva puta zaljubio, ali ovog puta sreno i oenio jednom mladom neuglednom enom koju je jo kao
deak oboavao - tada mu je bilo svega 19 god.)
- 1835. odlazi u Italiju (studijsko putovanje sa jednim uenikom), gde se zadrao 17 meseci; bio je razoaran
Paladijem, Sansovinom i Vinjolom, za koje je smatrao da su "renesansu uinili dosadnom" u pokuaju da je
disciplinuju; ali mu se tota i dopalo, video je sve i nacrtao
- po povratku u Francusku (godinama radi na jugu Francuske snimajui i crtajui srednjevekovnu arhitekturu)
opinjava ga francuska srednjevekovna arhitektura; prikljuuje se pokretu koji se bavio prouavanjem i zatitom
srednjevekovne kulture; glavni akteri tog pokreta bili su Ludovik Vite (jedan od posetilaca ujakovih nedeljnih
skupova) i Prosper Merime (danas poznatiji kao autor "carmen", nego kao istraiva starina i dravni
slubenik), zahvaljujui ijim naporima se 1837. osniva "komisija za istorijske spomenike"
- Viole-le-Dik je bio veoma otrouman, skroman i iskren
- kako je Vile-le-Dik uopte doao do osnove za razvoj arhitekture? Odgovor verovatno lei u njegovom
detinjstvu: poev od fanatine mrnje prema zavisnosti. To komplikovano domainstvo u Ulici abane sa svojim
podeljenim privrenostima pretvorilo je mladog Viole-le-Dika u budntovnika; zatim je dola kola koju je mrzeo
i raspust - najmilije utoite u svetu minijaturnih kua koje je pravio, a onda majina smrt i neuspelo sklapanje
braka - to su dva dogaaja koja su ga naterala da oslonac potrai u samom sebi i uvrsti svoju nezavisnost koja
mu je, kako priznaje u dnevniku bila apsolutno najvanija. U nezavisnosti se mnogo vie uiva kada postoji svest
o onome od ega ne treba zavisiti, to je stimulans za ovekov um -> da stalno ima na umu predmet prezira (to
je kod njega bila L'Ecole des Beaux Arts); u svakom sluaju, to njegovo neprijateljstvo preme institucijama,
poevi od kolskih dana dovelo ga je dotle da arhitekturu mora da otkriva sam, u obliku jaem i ivotnijem i sa
vie ljubavi nego to su nudile kole
- zbog prezira prema uglednoj instituciji - koli lepih umetnosti (L'Ecole des Beaux Arts), negiranja naina
kolovanja buduih arhitekata na njoj, Akademija mu je uzvratila neprijateljstvom; kada je pozvan da se
kandiduje za Institut i velikim ansama da uspe, oseao je "akademsko trnje u lovorovom vencu"
- uspean ve na prvom zadatku (njegova prva restauracija: zajedno sa Lasisom) - zatiti Opatijske crkve u
Vezleju; proslavio se kada je pobedio na konkursu za restauraciju Bogorodiine crkve 1845.; u bogatom
restauratorskom opusu Viole-le-Dik je vie crkvenih graevina, zamkova i urbanih celina (vie od bilo
koga prodro u tajne srednjevekovnog neimarstva Francuske)
- do 1849. ve je bio poznat i traen, radio u mnogim komisijama i nosio ve orden Legije asti. Ostatak ivota
je vrlo zanimljiv
- projektovao je nekoliko stambenih zgrada u Parizu (umerena gotika)
- bio je demokrata, ali ne potpuno nesklon diktaturi Luja Napoleona (ak je lino imao veze sa dvorom).
Restauracija Pjerfona je izvedena za cara. Vrlo traen i popularan kada je trebalo izmisliti sve potrebno za
pozorine predstave i slavlja, u emu se olino snalazio. Kada je posle dueg vremena klimavo carstvo propalo
1870., dobio je ulogu koja mu je bila bliskija: kao porunik u inenjeriji imao je ulogu u utvrivanju centra
grada. Tokom Komune se povukao u Pjerfon, da bi se ponovo pojavio prvih godina Republike
- teorijski opus (literarni): veliki broj pisanih dela (bio je izabran za poslanika za Monmartr. Do tada je ve
postao republikanac, protivnik Klera, pisao za levo orjentisane novine; umro je 1879. u kui koju je za sebe
izgradio u Lozani)
- sr teorije: obrazovanje arhitekte mora da tee u dve faze (jer po njemu arhitektura ima najvie veze sa
sposobnou zakljuivanja): 1. uenje analiziranja remek-dela iz prolosti; 2. uenje stvaranja sopstvene sinteze,
potujui uslove svoga doba
- o ukusu kae da je to stvar nedovoljnog rasuivanja. Za umetnika je nedovoljno ako kae "lepa zgrada" - on se
pita zato je lepa i analizira elemente koji mu se dopadaju
- iz ovog opteg stava ne vidi se posebna sklonost ka gotici; meutim gotiku je Viole-le-Dik potovao, jer je u
noj otkrio racionalnost (strog restauratorski purizam, le-Dika liavao je istorijske spomenike spomenikih
vrednosti drugih epoha i stilova, odstranjujui iskonske (ak) komade, nadoknjaujui ih po sopstvenom
nahoenju)
- teio je naunom obrazloenju gotike i stvaranju moderne paralele (to ga ini sutinski razliitim od
savremenika iz Engleske koji su slepo verovali u gotiku, kao to je bio na pr. Pjudin)
- bio je svestan da proces projektovanja ne tee samo na svesnom nivou, ve da je ekonominost strukture gotske
graevine rezultat logine sinteze ka nesvesnom nivou i evolucije ideja
- kriterijum racionalnosti pokuao je da primeni i u osvetljavanju drugih epoha razvoja arhitekture, nastojei da
dokae da je svaka dobra arhitektura - racionalna
- njegovi projekti su verovatno najmanje znaajan aspekt delovanja: XIX v. je otkrio gvoe kao graevinski
materijal, a Viole-le-Dik se potrudio da ga pokae kao ekonomian i precizan (kao to su bili kamen i drvo u
Srednjem veku) to ini na ovom projektu koncertne dvorane (kamen + elik + opeka)
- pokuaj sinteze: Projekat koncertne dvorane za 3000 ljudi (krov je poliedar konstruisan od gvozdenih
elemenata, premoen gvozdenim rebrima sa ispunom od opeke -> parafraza gotskog svoda, krov nose masivni
zidovi i gvozdeni stubovi; ornamentika - lie u livenom gvou); gotski konstruktivni i geometrijski principi,
savremeni materijali - rezultat nedopadljiv, kontroverzan, ali vaan jer ukazuje na mogui pravac razmiljanja
* glavna pisana dela:
1. "Dictionaire Raisonnee de l'Architecture Francaise du XI au XVI Siecle ("Renik racionalnosti
francuske arhitekture od XI do XVI v.", 1854.-61., 10 knjiga) -> je prvo veliko delo (imao je 40 god.), uao u
nastavni program svih tehnikih kola u Evropi
2. "Renik termina za francuski nametaj", 1858.-78., 6 knjiga - prilog "Reniku"
3. "Entretiens sur l'Architecture" ("Razgovori (Predavanja) o arhitekturi"), 1863. (II dopunjeno izdanje
1872.) -> 20 rasprava na temu: ta je umetnost; pregled grke arhitekture i poreenje sa rimskom;
srednjevekovna arhitektura Zapada; o konstrukciji; o privatnoj arhitekturi; o izuavanju arhitekture
* restauracije:
1. stari deo Kakrasona (jedna ulica je nazvana njegovima imenom)
- poznata urbanistika celina sa dvostrukim gradskim bedemom L=1500 m, utvrenim sa jo 53 kule
- najznaajniji delovi: unutranja tvrava iz 1235. i ulazna kapija
- sa mnogo razumevanja obnavlja gotski transept i hor glavne crkve
- koristi i beton (nadprozornici i nadvratnici)
2. 1840.-48.
- crkve -> Mokreal, Boisi, Semur, Vezle, Lion, Amijen, Rems, Notr Dam
- venice -> Sv. Antoan, Narbona
- srednjevekovni zamak Pjerfon
3. 1845. - Notr Dam u Parizu (sa arhitektom Lasisom) - pobedili na konkursu
4. 1848. - Sent apel u Parizu (rukovodilac obnove uvene bogomolje)
5. 1864.-67. -> obnavlja opatiju St. Denis na Seni (on je arhitekta ove opatije od 1846.)
* 1861. - Konkurs za parisku Operu
- 175 uesnika, pobednik Garnije
- le-Dik je uestvovao; bio je tienik dvora i same carice
* studijska putovanja
1. 1836.-37. -> Italija (sa svojim uenikom)
2. 1851.-54. -> Nemaka, Engleska, panija, Alir
* struni spisi:
1. "Renik termina u francuskoj arhitekturi od XI do XVI v." -> 10 knjiga (1854.-61.)
2. "Renik termina za francuski nametaj" - (epohe Karolinga i renesanse) -> 6 knjiga, dodatak "Reniku"
(1858.-78.)
3. "Razgovori o arhitekturi" ("Entretiens") - predavanja (1863.; II dopunjeno izdanje 1872.)
4. seanja na odbranu Pariza; arhitektura za mlade; studija o ruskoj arhitekturi
5. Arhitektura XIX veka 36
5. Arhitektura XIX veka

- XIX v. -> industrijska revolucija -> novi materijali u arhitekturi (metal, armirani beton) i nova tehnologija
(postoji samo par ranijih objekata koji su u mnogo manjoj koliini koristili gvoe: katedrale iz XIII v. i to kao
pojaanje od kovanog gvoa, sa istim ciljem 1667. u Peroovom isonom proelju Luvra, a 1772. u
Sufloovom portiku Crkve Sv. enevjeve i dodatku krova na Luvru 1776.
* novi materijali - zahvaljujui industrijskoj revoluciji:

- od 1800. do 1900. proizvodnja gvoa porasla je blizu 50 puta (promena nije bilo samo kvantitativna, ve i
kvalitativna)
- 3 vrste industrijskog gvoa: liveno; kovano; elik; prvo su se koristili kovano i elik, a zatim liveno
- tehnologija je omoguila da se metal oslobodi neistoe koja ga je slabila, a takav napredak omoguili su
Besemerov postupak, koji je uao u primenu 1860. i visoke pei iz 1864.
1. liveno gvoe (najsiroviji oblik, dosta neisto) odlikuje se velikom vrstoom, ali je krto i veoma osetljivo na
vatru (poinje da se koristi 1870.-80. i to za mostove)
2. kovano gvoe gotovo da nema ugljenika; veoma je pogodno za mehaniko oblikovanje (kovanje), ali je
relativno meko
3. elik - optimalni materijal, kome ograniena koliina ugljenika daje jainu, a termika obrada dovoljnu
kovnost
- beton (sastojci: lomljeni kamen, ljunak, kre, pesak, voda) njegova masovna upotreba poinje od 1824. kada
je pronaen "portland" cement, koji mu je dao veliku trajnost, vrstinu i otpornost na vatru (u odnosu na raniji
kreni cement)
- ferobeton (1850.-60.): tipina "sinteza suprotnosti" XIX v.: u beton koji nije otporan na zatezanje ugrauju se
gvozdene ipke; za uzvrat, beton je tedeo koliinu skupog gvoa koja bi bila potrebna u istoj elinoj
konstrukciji, i titio ga od re i vatre
* nove metode: inenjerstvo i materijali

- tek krajem XVIII v. naune metode zamenjuju iskustveno saznanje o statici konstrukcija (statika kao nauka
zasnovana je na Njutnovim zakonima kretanja)
- nove metode projektovanja konstruktivnih sklopova razvili su predstavnici nove profesije - graevinski
inenjeri (ova struka razvila se odvajanjem od vojnog inenjerstva, zahvaljujui javnim radovima tokom XVIII
v. - kanali, luke, dokovi, ...) - pre XIX v. -> empirijski prorauni, a posle -> egzaktno znanje = statiki prorauni
iz ega se raa novo zanimanje - graevinski inenjer
- inenjerima je nedostajala obuka iz oblasti vizuelnosti (jaz izmeu arhitekata i inenjera), tako da njihovim
delima nedostaje razmera, proporcija, ovekomernost, to izaziva ogoren otpor estetiara
- neki inenjeri uspeno su se nosili sa arhitekotonskim problemima, a i neki arhitekti su usvojili inovativne
graevinske mogunosti (posebno Anri Albrust)
- nove metode omoguavali su novi materijali, ija glavna osobina je ujednaen i merljiv kvalitet, to sa
prirodnim materijalima nije sluaj; dalje, mogua je praktino neograniena produkcija istih profila ili
graevinskih elemenata (livenje, kalupljenje, izvlaenje, kovanje)
- vrstoa na zatezanje vana je karakteristika novih materijala; ona je omoguila izgradnju integralne graevine,
koja se ponaa kao monolitno telo (snane veze velikih elemenata (zakivcima, zavrtnjima ili zavarivanjima),
nasuprot slabim vezama malih elemenata kod tradicionalnih zgrada)
- u poetku, ozbiljni nedostatak novih materijala bio je vizuelni kvalitet (mnogo "mrtviji" (monotonija,
bezivotnost) od prirodnih materijala - kamena, drveta, opeke, ...)
- problem: "grki" sistem oblikovanja obezvreen je novim materijalima (uopte, istorijski oblici arhitekture
poivali su na ideji da oblik i konstrukcija budu u slubi materijala i njihove prirode (u XVIII v. Lodoli, da bi to
bio kriterijum za modernu arhitekturu XX v.)); u XIX v. nije premoen jaz izmeu poznatih, starih naina
oblikovanja i novih materijala
- inenjerska ostvarenja:
1. Bruklinski most, 1867.-83., Vaingtona - Rebliniga
2. Ajfelova kula, izvedena iz malo starijeg vijadukta Garabi
3. 1879. - I filijala u ikagu (detalji zapostavljeni)
4. 1845. - Donsonova zgrada u Nju Jorku
5. Kip slobode, Nju Jork, Bartoldi + Ajfel
* oblici arhitekture visoke tehnologije

- oblici prilagoavanja novima materijalima i tehnologiji (3 naina):
1. zamena materijala, nepromenjen oblik (javlja se konflikt)
2. prilagoavanje (modifikovanje) starih oblika kvalitetima novog materijala
3. stvaranje novih konstrukcijskih oblika: 1. isto inenjerski; 2. smaosvojna formalistika otkria; 3. eklektika
kombinacija (najea)
- kompromis starih oblika i novih materijala nije davao zadovoljavajue rezultate
- za XIX v. najkarakteristinije je eklektiko kombinovanje novih konstrukcija sa istorijskim stilovima;
konstrukcija je mogla biti potpuno skrivena (Kip slobode u Nju Jorku, Gustava Ajfela i Frederika Ogista
Bartoldija, h=90-100 m; debljina skulpture samo 2,5 mm; od bakra, potpuno naslonjena na unutranju
konstrukciju (kao zid zavesa); postolje - eklektiko; statua - neoklasicizam; najvei betonski temelj to tada;
najbolji primer eklektika + klasini stilovi), ali i otvoreno postavljena u odreenom obliku (eleznike stanice ->
terminali - istoricistiki, nadstrenice perona - inenjerski)
- najprogresivnija ema: kombinacija u jednistvenoj celini -> gvozdena konstrukcija i zidana ispuna; ovo je bio
uobiajen nain u novim tipovima graevina (fabrike, komercijalne zgrade - trnice, ...) -> to je koristio i Anri
Labrust za svoju izuzetnu Biblioteku Sv. enevjeve u Parizu
* odnos eklekticizma i tehnologije
- Don i Vaington Rebling (1842. dao je svoju ideju izrade elinog ueta - spiralno upletenog -> koristi ga u
svim delima, pa i vijaduktu preko Nijagare (1855.))
1. Vijadukt preko Nijagare, 1855.
2. Bruklinski most, Nju Jork, 1867.-83. (najvei most XIX v., simbol uspona SAD; Menhetn - Bruklin) -
izuzetan primer sloenosti odnosa eklekticizma istorijskih stilova i napredne konstrukcije; most je visei, sastoji
se od kolovoza koji je kablovima, sistemom dvostruke lananice obeen o masivne kamene pilone (2 sistema
veanja: vertikalni kablovi puteni sa primarnih parabolinih + kablovi direktno razvueni do odgovarajuih
taaka na kolovozu, tako da formiraju trougaone jedinice koje Rebling naziva "ianim reetkastim nosaem")
- granitni piloni: visina iznad vode skoro 80 m; stilski: "gotsko-egipatska verzija rimske trijumfalne kapije"
(Traktenberg); konstrukcijski: predstavljaju jezgra, ali vizuelno deluju kao da su masivni, sa proseenim
lukovima;
- stilski izraz nije sluajan: gotska duhovna elegancija, egipatska snaga, rimska velianstvenost; most je bio i
vizuelizacija prelaska sa okeana na ameriki kontinent, ime je obuhvaen ameriki osvajaki etos
* mostovi
- iskoriena osobina gvoa (u poetku se koristilo liveno) da ima 72 puta veu otpornost na pritisak od
kamena; lunoj konstrukciji od kamena kod koje je otpornost na pritisak najvanija ovo je izvanredno
odgovaralo
- pre gvoa, za izgradnju mostova se koristio kamen. Osnovni delovi su uvek bili isti (stubovi, lukovi,
meurasponi, kolovoz), a u cilju unapreenja (vea stabilnost, manji trokovi, estetika) mostovi su bivali
poboljani
1. Firenca, rimski sklop mosta na reci Arno: most Sv. Trojice 1567. i susedni stari most 1345. rimski luk
vie nije polukruan, nema veliku visinu; vei raspon je omoguen manjim brojem lukova
- an Rudolf Perone
1. Most na Seni, kod Neila, 1772. (sruen 1956.) -> stanjio je nosee stubove gradei most za manje od godinu
dana, dok nema leda - od prolea do kasne jeseni, tako da nije bilo potrebno da svaki luk nevezano bude noen
stubovima. Na ovome mu je pomogla drava, te su radila 1772 radnika i 167 konja. Odnos otvor prema stubu
sada je iznosio 1:9 (ranije 1:5); doveo je kamene mostove do savrenstva; racionalniji je od rimskih mostova;
osniva prve graevinske inenjerske kole
- Abraham Darbi
1. Most preko reke Severn, Koulbrukdejl, Engleska, 1779.
- jedan od prvih gvozdenih mostova (uz pomo Vilkinsona), raspona oko 30 m, 5 lukova po 30 m, 5 parova
rebara, i strele 15 m, raspon 100 stopa, srednja strela 13 m; ovaj most predstavlja primer zamene kamena livenim
gvoem, uz zadravanje konture; ipak, drastino je smanjena masa; prvi gvozdeni most iz 5 lukova izgraenih
iz delova -> nagovetava montau
- ameriki pronalaza Tomas Pejn 1783. osmislio je napredan sistem za proizvodnju lukova od livenog gvoa,
gde se svaki luk sastoji od niza livenih svodnih elemenata, ime se postie ogromna vrstoa i mogunost velikih
raspona; neki uspeli primeri ove konstrukcije naveli su engleskog graditelja mostova Tomasa Telforda (prema
uenju T. Pejna) da 1801. predloi projekat kolosalnog mosta preko Temze u Londonu, raspona 200 m sa
strelom od svega 22,5 m (smanjena strela, vei raspon, gvoe prima samo pritisak); nije realizovan, ali je
znaajan kao vizionarski poduhvat (zasnovan na uspehu Sanderlend mosta, 1793.-96. Tomasa Vilsona preko
reke Ver, L=72 m od govoa, elezniki most; problemi raspona i kinematiki problemi; korien Pejnov
postupak spajanja)
- Tomas Telford
1. Most Bildves, preko reke Severn, 1795.-96. -> prvi koji je Telford izgradio L=39,5 m, 176 t gvoa (2 puta
manje od Darbijevog); nardnih 30 god. posvetio se gradnji mostova i bio jedan od naboljih graditelja
2. Dok Sv. Katarine, sa Filipom Haravikom, 1829. -> gvozdeni okvir, ozidan opekom; uzor: vatrootporne
konstrukcije koje su razvijene u Midlandsu tokom poslednjih decenija XVIII v.
3. Lanani most Runkom, sa Samjuelom Braunom (posle 1820.) -> poinje da se bavi viseim konstukcijama
4. Most Menai Sreits, kasniji projekat; uticaj prethodnog; L=177 m (1825.)
- nedostatak: koristi se samo otpornost gvoa na pritisak

- pojava eleznice 1830. -> nagla potreba za mostovima otpornim na teinu i dinamiki (kinematiki) udar na
konstrukciju pri prolasku voza -> potrebna otpornos na pritisak i na zatezanje -> posle 1830. razvoj mostova je
veoma ubrzan (u Engleskoj 1830. - 30000, a 1850. - 50000, od 1860. - zatije, jer su potrebe zadovoljene)
- ovim zahtevima odgovara forma grednog (punog ili reetkastog) nosaa od gvoa; punim nosaima
savladavani su i rasponi veoma velike duine; ali, mnogo efikasnija forma je reetkasti nosa, ija krutost i
sposobnost da se ne deformie se zasniva na geometriji trougla, a otpornost na osobinama materijala; dobra
strana -> laki su, srazmerno su mali preseci sastavnih elemenata, jednostavno se montiraju; manji su trokovi
proizvodnje; neki elementi reetkastog nosaa optereeni su na pritisak (-), a neki na zatezanje (+)
- sredinom veka -> matematiki instrumenti za proraun reetkastog nosaa koji se moe primeniti na skoro sve
konstruktivne element mosta, ukljuujui tornjeve i lukove (Robert Stivenson: 1850. Cevasti most, Britania -
gredni nosai; elezniki mostovi -> tesnac Menai (rukavac Irskog mora))
- Robert Stivenson
1. Cevasti most Britanija, na tesnacu Menai (rukavac Irskog mora), 1850. -> par eleznikih mostova; D
(raspon luka) =150 m, L=70 m (strela); puni nosai: krae grede (78 m) i dva puta due grede; kamene kule
slue za sidrenje dopunskih viseih elemenata (koji su i nepotrebni)
- Gustav Ajfel
- genijalni konstruktor reetkastih sklopova (prvi je iskoristio njihovu prednost) - koristio je: 1. pauinastu formu
reetke (kombinacija pilona sa pauinastom formom reetke); 2. polumeseasti lukovi na dva zgloba od
reetkastog nosaa - tipino; 3. dugake kontinualne reetkaste nosae
1. Vijadukt Garabi = Trijerski most, juna Francuska preko reke Trijer, 1880.-85. - najfinije ostvarenje;
raspon parabolinog luka je 180 m, strela 77 m, visina reetke u sreditu 11 m; ukupna duina 570 m
- bolja koncepcija (konstrukcijski bolja, ali ne i estetski): konzola od reetkastog nosaa; ubrzo se umesto
tornjeva sa kojih se pruaju konzole ceo sklop formira kao jedan reetkasti nosa, integralna celina; izmeu dva
ovakva elementa mogue je ugraditi dodatne radi produenja raspona
2. elezniki most na reci Douro, Portugalija, 1875.-78. - iz njega je izvedena konstrukcija za Ajfelov toranj;
najvei raspon je 160 m (dvozglobni srpasti luk), strela je 61 m, ima 5 raspona; konzolni nain graenja - prvo su
izgraeni boni rasponi sa pilonima, a onda centralni deo; zahvaljujui ovom projektu on dobija porudbinu za
vijadukt Garabi
- ser Bendamin Bejker (ser - titula zbog ovog mosta)

1. Most Fort, kotska, 1882.-89., tri konzolne jedinice; visina tornjeva 117 m, konzolni krak 227 m, ukupna
duina 1770 m, teina 38000 t (Vilijam Moris je ovo smatrao vrlo runim primerom, a i inae je govorio "da je
svako poboljanje mainerije sve runije i runije)
- alternativa reetkastom principu: visei most -> izumeo ih amerikanac Dejm Finli, 1801.; prednost ->
elegancija, dramatina igra razliitih konstrukcijskih priroda sastavnih elemenata (upletena iana uad bolja su
od karika - Bruklinski most)
* eleznike stanice (u XVIII v. - 100000 el. stanica)

- nov tip graevina, od 1830.
- kombinacija suprotstavljenih arhitektonskih formi: putnike zgrade (terminal) i nadstrenice za vozove;
nadstrenica je imala veliki gabarit zbog raspona kojim je trebalo premostiti sve koloseke i zapremine potrebne
za razilaenje dima; putnika zgrada - po stilu javna graevina koja odraava istoricistiku formu gradske
kapije
- projektovanje: nadstrenica - inenjeri, putnika zgrada - arhitekti (poslednje na listi prioriteta)
- nadstrenica u konstrukcijskom smislu najee je bila reetkasti luk, produen u svod povezivanjem rebrima i
pokrivanjem staklom; vano - preciznost, korienje multipliciranja (da bi lukovi nainili poluobliast svod ->
pretvaranje iste konstrukcije u prostorni omota) i sl.
- Vilijem Henri Barlou

1. Stanica Sv. Pakracija, London, 1863.-76. - dostigla je ogroman gabarit (najvea stanica sa konstrukcijom od
reetkastih lukova; luni svodovi, raspona 81 m, visina 30 m, duina 213 m; nadstrenica je skrivena iza
eleznikog Hotela G. G. Skota
- nemaka specifinost: multiplikovanje vie ovakvih paralelnih hala (Glavna stanica Lajpcig, Lajpcig, 1907.-
09. - 8 puta 41 m -> premaila veliinu Sv. Pakracija)
- putnike zgrade: eklekticizam razliitog porekla; dve uobiajene forme: kapija (simbol dolaska, prelaska s
jednog mesta na drugo) i kula sa satom (simbol centralizovanosti i moi; arhitektonski pristupi - 1. sakrivanje
nadstrenice (primer je Stanica Sv. Pakracija, London); 2. potpuno otkrivanje (primer je Stanica Kings Kros
u Londonu, Luis Kjubit); 3. uklapanje sa putnikom zgradom (primer je Istona stanica, Pariz, Dikene)
2. Stanica u Nju Kastlu, 1868.-69. (sa Don Dobsonom) -> meaju se svi stilovi; raspon 80 m
- Dikene
1. Istona stanica, Pariz, 1847.-52.
- izuzetno prefinjen nain integrisanja nadstrenice u celinu; stil italijanske renesanse, fasada sa ugaonim
kulama, niskim centralnim delom i proeljem nadstrenice sa velikom polurozetom (ikonografija palate i
katedrale); dve istovetne palate (nalik na italijanske vile ili francuske dvorce sa paviljonima) povezane niom
centralnom zgradom; U - oblik; centalni deo fasade - prozor nalik na gotsku rozetu sa gvozdenom ipkom unutar
- Hitorf
1. Severna stanica u Parizu, 1847. -> stanina zgrada je arhitektonsko delo, a peron - inenjerska konstrukcija;
prijemni deo je u duhu Ecole..., enterijer potpuno drugaiji - koristi klasian stub modifikovan za metal (tanak
je)
- Filip Haravik
1. Stanica u Londonu, 1835.-39. -> sruena je; reetkasti nosa duine 13m; putnika zgrada je u obliku dorskih
Propileja - opredeljenje za ovaj stil ima veze sa snanom grkom obnovom u XIX v.
- Dejms Brevster
1. Stanica Nju Hevn, 1848.-49. -> za ovog autora karakteristina je upotreba razliitih stilova za putnike
zgrade; ovde - orjentalni stil
- Brunel
1. Stanica Padington, London -> prilino rudimentarna zgrada eleznike stanice nije adekvatno usklaena sa
zasvoenom nadstrenicom
- Rid, Stem, Voren i Vetmur

1. Velika centralna stanica, Nju Jork, 42. ulica, 1903.-13. -> kombinacija Ecole... i Amerike (pragmatizam)
- eksterijer u toskansko-dorskom stilu
- sadri dva obeleja koji ukazuju na namenu: 1. kulu sa satom, skulpturalno obraenu, iznad proelja; 2. trijadu
prostranih lukova ispod proelja
- unutra: 2 nivoa pruga (za prigradski i meugradski saobraaj); poluobliast svod; skup usluga za putnike; veze
- rampe + stepenita u nivoima; odlino funkcionalno reenje
* trnice (napre se grade u Engleskoj), robne kue, fabrike

- fabrike - van grada; komercijalne zgrade - u urbanom tkivu - treba im dobro osvetljenje - zato se koristi
gvoe; vie se vodi rauna o estetici, razni stilovi, kombinovanje materijala
- u fabrikama i komercijalnim zgradama uestale su skeletne gvozdene konstrukcije (jeftine, jednostavno za
oblikovanje) sa zidanom ispunom i sa svodovima preko gvozdenih nosaa; u gradskim uslovima, javlja se
potreba za to veim prosvetljavanjem uskih proelja -> fasade od livenog gvoa
- od 1850., naroito u Americi (komercijalne zgrade, robne kue) -> istoricistike fasade (sa klasinim, ali esto i
srednjevekovnim i istonjakim motivima) od livenog gvoa (unutranji skelet gvozdene konstrukcije
projektovan je direktno na fasadu); njujorki preduzima Dejms Bogardus tvrdio je da je ideja njegova, a
znaajni primerci sauvani su u njujorkom kvartu Soho
* fabrike
- Vat i Boulton
1. Fabrika pamuka u Salfordu, Manester, 1799.-1801. -> osnova, 47 m puta 14 m -> dve fabrike sa
unutranjim gvozdenim skeletom, 7 spratova (neuobiajeno za to doba), 2 reda stubova koji nose reetkaste
grede (debljine 33 cm), a na sve to svod od segmentiranih opeka
2. Fabrika tekstila u rusberiju, Engleska, 1796.-97. -> to je prva fabrika sa unutranjim skeletom
* u Evropi, posebno Francuskoj - poseban oblik su robne kue (sa ambicioznim enterijerima, koji su na poseban
nain uobliili ameriki izum - viespratne robne kue)
- Don Gejnor sa Dejmsom Bogardusom

1. Robna kua "Hejvort", Brodvej, 67. ulica, 1856.-57. -> antiki uzori; zasnovana je na venecijanskom stilu
biblioteke Sv. Marka, ali autentina; prva zgrada sa liftom
2. Robna kua "Prolee", Pariz, 1882.-83. -> spolja u stilu Ecole..., unutra nova tehnologija (metalna
konstrukcija i kupola)
- Gustav Ajfel i Luj-arl Boalo

1. Robna kua "Bon Marche" ("kod jeftinoe"), Pariz, 1876. -> ogroman prostor ispod krova od gvoa i
stakla (spolja stil Ecole..., unutra nova tehnologija); oko centralnog prostora - balkoni povezani gvozdenim
mostovima; blistav, svetlom okupan hram potronje
* trnice
- Viktor Baltar
1. Trnica Centralne Hale (forum Bofile, a danas centar or Pompidu), Pariz, 1853. -> ogromni natkriveni
prostor (niz gvozdenih hangara, nadstrenica od gvoa i stakla), u okviru Osmanovog plana koji je naroito bio
protiv zidane varijante trnice (zato to je gvoe jeftinije, a ne iz konstruktivnih razloga)
* berze
- Baning
1. Berza uglja, London, 1846.-49. -> polihromni metal; nema zidanih zidova - umesto njih isprepletani krug
rebara koji seu od poda ka svodu od stakla i gvoa; 3 niza balkona oslonjenih na klasine gvozdene konzole
- Velane
1. Pariska berza
- Berza u Luvru
* galerije -> popularne zbog intenziviranja korienja zemljita i zato to se dobija pasa
- Galerija Vitorio Emanuel, Milano -> izlazi na dva trga; dobar primer eklekticizma
- Pasa u Nantu
* objekti kulture i crkve
- Luj Ogist Boalo (otac L. . B.-a): (nekoliko gvozdenih "gotskih" bogomolja) "gotika" u livenom gvou -
gotski jezik oblika i ema, smanjenje mase konstrukcija: ekstremna vitkost stubova, tanki lukovi, laki
svodovi, ...; otvorilo se pitanje prikladnosti
1. Crkva Sv. Eugene, Pariz, 1854.-55.
2. Crkva Sv. Denis, 1854.
- Anri Labrust - roen 1801.; zainteresovan i nadaren za umetnost. Sledei starijeg brata Teodora (takoe
dobitnik Rimske nagrade), prikljuio se ateljeu Vodoaje - Leba i 1819. bio primljen u kolu i tokom studija
dobio brojne medalje i iz 4 pokuaja osvojio Gran-pri. Uporedo je praksu sticao kod arh. Goda na izgradnji crkve
Sv. Petra od Stene. 1867. postaje lan Akademije
- bio je uenik L'Ecole des Beaux Arts i dobitinik Grand Prix du Rome: izazvao je skandal istraivanjem
fenomena polihromije na antikim spomenicima dok je bio u Italiji (po povratku osniva atelje u Parizu; radikalna
upotreba gvoa i opor smisao za formu - nagovetaj moderne arhitekture)
- na konkursu za Rimsku nagradu (kada je nije dobio) radio je projekat za Kasacioni sud Francuske, 1824.: u
osnovi je skriveni krst koji se povlai; dominira otvoreni prostor unutranjeg dvorita (kod Leprea taj savreni
gri krst dominira - on je pobedio), centralni hol, atrijum (u centru), glavna sudnica i dve manje; spolja: glavna
fasada velike duine sa centralnim ulaznim portikom - nalik tremu - trougaoni timpanon na jonskim stubovima
(simetrija - u osnovi i fasadi), bone fasade - sporedni ulazi, portici - kao tremovi na sek. osi; enterijer:
kombinacija skulpture i pisane rei koje aludiraju i asociraju na mesto gde se zakon potvruje i podrava (figura
Mojsija, tekstovi iz francuske ustavne povelje...)
1. Biblioteka Sent-enevjev (zatitnica Pariza), Pariz, 1842.-50. (krajnji domet kole)
- velika izduena (92 m puta 23 m) dvospratna graevina; prizemlje - depoi, police sa knjigama, administracija,
predvorje; sprat - velika itaonica, podeljena u dva broda kolonadom vitkih "jonskih" stubova od livenog
gvoa, sa otvoreno izloenim gvozdenim lukovima koji nose poluobliast svod od gipsa (novina - gips direktno
preko gvoa)
- motivacija za upotrebu gvoa: svesni presedan koji se otkriva analizom cele graevine
- leduovska ideja da se zgradi da "izgled knjige" -> realizovana inskripcijom, ugraviranim imenima pisaca (810
imena autora ije su knjige tu) u kamene ploe (koje sa druge strane nose police sa knjigama) i arhitektonskom
aluzijom (uzori)
- biblioteka triniti koleda u Kembridu Rena i biblioteka Sv. Marka u Veneciji Sansovina -> ideja lukova na
stubovima; banka Medii u Milanu, XV v. -> niske proporcije, zatvoren donji i otvoren gornji sprat;
ikonografske veze sa paganskim i hrianskim hramovima (Ptolomejski hramovi u Egiptu, Aleksandrijska
biblioteka - svetilite boginje Hator), "trezor" duhovnog, svetog bogatstva
- itaonica: spolja (arkada) - antiki izraz; unutra - srednjevekovna ema gotske trpezarije (prostor sa dva broda i
laganim svodom nad centralnom kimom vitkih stubova) + ikonografija eleznike stanice (gvozdeni elementi)
koja simbolizuje, bolje nego ita drugo u to vreme, modernost, ali i "putovanje" kroz svet knjige (intelekta,
mate)
- oblik parcele je spreio Labrusta da ispred napravi dvorite sa batom (prelaz izmeu ulice i biblioteke), pa je
stvarao iluzije vrta pomou fresaka u predvorju (takoe istorijska tema zgrade potvrena kroz biste velikana
francuske kulture du zidova; stubovi i lukovi kao da prenose izgled savremenih mostova. Opet simbolika:
putovanje u carstvo mate)
- odnos prema idealima kole: suene proporcije, spratovi rastavljeni, nedosledni stilski redovi, nema oblikovne
razlike proelja i bonih strana (niti naznake ulaza); meutim, radi se o krstobraznoj emi kole (u dva, a ne
jednom nivou - domiljatost), donja kratka osa i gornja duga, modularnost, precizna distribucija, redosled
snanih prikaza od ulaza pa do itaonice
2. Nacionalna biblioteka, Pariz, 1858.-68.
- vano: delo za 90000 tomova -> 5 spratova u transparentno-reetkastoj formi ploa od livenog gvoa oko
centralnog prostora (pod spratova = gvoe + staklo -> proputanje svetla; utisak transparentnosti pojaan je
balkonima i mostovima izmeu pregrada); utilitaristiko (bez mnogo ukrasa, ali ne isto inenjersko, on ak
rasporedom zakivaka stvara are), no ipak vrsto vizuelno odreeno delo - moda prvo delo moderne arhitekture
3. Bogoslovija u Renu, 50-te god. XIX v.
* izlobene zgrade (paviljoni)

- meunarodne izlobe (London, 1851., Pariz 1889.) - ideja da se na jednom mestu saberu proizvodi svih nacija
radi prezentovanja, prodaje, prouavanja i poboljavanja - proslava industrijske civilizacije i nacionalnog ponosa
(slavljeniki karakter izlobi, kao industrijska verzija tradicionalnih narodnih sveanosti (karnevala))
- gvozdena konstrukcija - brza montaa i demontaa, semantiki pogodna kao industrijski proizvod, mogui
veliki rasponi i vizuelna ekstravagancija
- ozef Pakston (sa arh. Hendersonom i in. Foksom) - uvaeni arhitekta vrtova; rad sa inenjerima
preduzimaima Foksom i Hendersonom
1. Kristalna palata, London, 1851. (prva izloba)
- kao dinovska staklena bata sa staklom u gvozdenim okvirima
- ogromna struktura, ogroman broj sastavnih elemenata; najvea do tada isporuka stakla (93000 m 2) u najveim
komadima (klimatski problem - akumulacija Q); jednostavna osnova (555 m puta 135 m)
- oblik: jednostavan, modularni raspored (osnovni modul 2,4 m, rasponi 7-22 m) i konstrukcija (slino
srednjevekovnom sistemu traveja - istoricistiki momenat); graevina izgleda kao da je polegla po terenu -
izduena, niska, bez otrih uglova; masa - stepenasta, sa poluobliastim poprenim brodom - koji je
simbolizovao ogromna drvo bresta
- boja: naizmenine pruge crvene, ute i plave boje razdvojene belom - zaslepljujui optiki efekat, gubi se
predstava o dimenzijama i rastojanjima; futuristiki utisak transparentnih zidova i tavanice, beskonano
ponavljanje istovetnih oblika du 600 m, dovelo bi do monotonije da nije boje
- tarnerovska igra svetlosti i boje u kojoj se sva materijalnost stapa sa atmosferom (slinost sa ekspirom u delu
"San letnje noi")
- ponavljanje - osnovna karakteristika celog objekta
- projekat uraen za 8 dana, a izveden za 4 meseca (pritom izmenjen da bi se drvee na lokaciji ubacilo u
projekat)
- znaaj - celovitost: od ideje, proizvodnje, prevoza, realizacije do demontae
- graevina je ponovo izgraena u Sajdenhemu 1852. gde je stajala do 1860. kada je izgorela
- Diter i Kontamen
1. Galerija maina, Pariz, 1889. (druga izloba) - neprekinut centralni prostor, 113 m puta 413 m, h=44 m
- konstrukcija: niz od 20 povezanih reetkastih dvozglobnih lukova (prvi put u tu svrhu); lukovi (povezani
gredama i podrani reetkom) su bili izrazito elegantnih dimenzija, bili su neobino zanimljivi (liili na dve
spojene konzole), a na spoju sa tlom bio je zglobni oslonac u jednoj taki koji je vizuelno u enterijeru delovao
uznemirujue - nezemaljski efekat; eleznika nadstrenica je transformisana u futuristiki prikaz, koji se ipak
odnosio na enterijer
- Frederik Le Ple
1. II izloba, Pariz, 1867.
- koloseum (550 m puta 400 m); 7 koncentrinih galerija (svaka je predstavljala jednu vrstu industrije i od toga
je zavisila veliina); po obodu su bile ogromne industrijske maine i sl., a ka centru odea, umetnost, ...
- najmudrije preuzeto od koloseuma - radijalna osnova gde je svaki klinasti sektor bio posveen jednoj od 7
privrednih grana odreene nacije
- Gustav Ajfel
1. Ajfelova kula, Pariz, 1887.-89. -> konstrukcija izvedena iz neto starijeg vijadukta Garabi
- h=300 m, osnova 125m puta 125m
- jednostavna konstrukcija: 4 zakoena reetkasta stupca, spojena asimptotski i na dva nivoa vezani gredama ->
integralna celina velike stabilnosti i velike lakoe (smatralo se da je nestabilna, pa su radi makar vizuelne
stabilnosti dodate ipkaste platforme (uklonjene 1930-tih) i nefunkcionalni lukovi u podnoju - insinuacija na
Napoleonovu neoklasinu trijumfalnu kapiju sa druge strane Sene)
- dva puta vilja je od bilo koje dotadanje konstrukcije
- velike linosti kulture bile su energino protiv ovog "monstruoznog" zdanja koje se visoko izdizalo iznad
crkava i dinastikih graevina, a savrenim sistemom liftova dizalo desetine hiljada (dnevno) predstavnika
radnike klase, visoko iznad svega ostalog (pod nogama im je bio Pariz, kojim je do nedavno besnela
socijalistika revolucija)
- funkcija: ulaz u sajmite (trijumfalna kapija nauke i industrije)
- Pariz:
1. Zidana galerija, Jelisejska polja, 1855. -> oko centralnog prostora sa poluobliastim svodom raspona 48 m
2. Marsova polja, 1867., Frederik Le Ple -> plan - elipsa; konstrukcija - Kranc i Ajfel
3. Pravougaona centralna zgrada, 1878., in. De Dion -> monumentalni vestibil
4. Ajfelova kula, 1889., Diter i Kontamen
6. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 43
6. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome

- raanje novog i posve razliitog arhitektonskog duha = arhitektura XIX v. (tako se zove, nikakvo posebno ime)
- doba puno suprotnosti
- nastavak istoricizma (u arhitekturi i umetnosti) - oivljavanja svih stilova
- kasnije je to reakcija na haos i krvoprolie -> svetska scena, od 1789. do 1815., preokupirana terorom, ratovima
(Francuska buroaska revolucija, pad Napoleona)
- konflikt konzervatizma i pravih promena
- pokreta svega je industrijska revolucija
- arhitektura u kripcu - uvek prati drutveni razvoj i svi konflikti se odraavaju na nju
- poetkom XIX v. - borba stilova (klasicizam srednji vek); fantastino poznavanje stilova, ali novi materijali i
tehnologije rada, potrebe drutva modernog doba -> potpuno du u suprotnosti sa istoricizmom
- istorijski oblici su izvedeni za preindustrijski nain graenja i suprotni su novim
- novi materijali trae ekonomiku, lakou, ...
- problem: arhitektonski istoricizam u konfliktu sa matom arhitekte. Nikad kopija objekta iz prolosti, u
renesansi takoe - uvek originalnost (ali tada nedovoljno poznati stilovi)
- vei problem: nemanje stvarne identifikacije sa antikim stilovima, poznavanje prolosti dovodi do nestanka
matarenja
- arhitekta poinje da ne veruje u ono to radi -> mehaniki tretirani redovi, nesigrurne proporcije; nemaju
harmoninu proporciju prolosti, ali deluju spektakularno
- projektanti su dakle, ipak uspeli da prevaziu ove konflikte, pa su nastali izuzetni objekti (spoj inenjerstva i
arhitekture)
* Institucija XIX v. - L'Ecole des Beaux Arts (na levoj obali Sene)
- poetkom XX v. kola je poniavana
- dugo je umirala, a konano u studentskom protestu 1968.
- 1975. nekoliko godina posle likvidacije kole, Muzej savremene umetnosti u Nju Jorku prireuje izlobu
radova iz te kole -> rehabilitacija kole (ista institucija - Muzej ju je i "zakopao" izlobom internacionalnog
stila)
- izloeni radovi:
1. Pariska opera - arl Garnije (realizovana u okviru Osmanovog Pariza)
2. fasada L'Ecole des Beaux Arts - Dupent
3. crtei studenata - konkursi za Grand Prix - Anri Labrust
- na levoj obali Sene, grupa zgrada namenjena za slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu je inila kolu lepih
umetnosti
- to je najmonija ustanova za obuku arhitekata koja je ikad postojala
- osnovana 1819., na bogatoj akademskoj tradiciji:
- 1617., ministar Luja XIV Kol Ber je osnovao Kraljevsku akademiju za arhitekturu, koja je ukinuta tokom
Revolucije
- posle niza transformacija, 1819. je osnovana L'Ecole des Beaux Arts, za slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu,
u okviru nove Akademije des Beaux Arts koja je bila deo Francuskog instituta - vrhovne institucije kulture
- cilj kole: uspostaviti opte arhitektonske ideale prouavanjem pet stilskih redova, ije je vrhunsko
otelotvorenje bila rimska renesansa (otuda znaaj Rimske nagrade i boravka u Italiji) i francuska klasicistika
arhitektura XVII v.
- izuavanje projektovanja: zasnovano je na dva osnovna principa: 1. apstraktno - konceptualni nivo; stilski
red zgrade; 2. funkcionalno - iskustveni nivo; kretanje ljudi kroz zgradu (estetski doivljaj zgrade)
- sistem projektovanja: obuhvatao je niz metodolokih koraka, od kojih je svaki imao karakteristian naziv
(renik - poseban koji se odnosio na: 1. zauzimanje stava; 2. kompoziciju; 3. raspored elemenata; 4. kretanje; 5.
doivljaj zgrade
- projektovanje u koli imalo je polaznu taku -> crkvu Sv. enevjeve (Suflo)
- odvijanje nastave: -> jedinstven sistem, utisnut u linost do kraja ivota
- piramidalna organizacija, ukupno 10-15 godina traje kolovanje
- osnovna obuka (otvorena i demokratska - svako, Francuz ili stranac starosti 15-30 godina starosti mogao se
upisati): 2-4 godine (iz nieg 2 -> u vii 1 razred), dovoljno za obinu arhitektonsku praksu
- elitistoko suavanje ka Rimskoj nagradi (mona pokretaka snaga), koja je dodeljivana samo jednom godinje
(1 studentu, i to poto proe niz iscrpljujuih takmienja), i koja je obezbeivala uspenu karijeru nakon
zavravanja kolovanja u Italiji
- znanja iz teorije sticana su na predavanjima u koli, a tehnika projektovanja i crtanja postizana je na mesenim
konkursima kole i ateljeima majstora
- uspesi na mesenim konkursima su se bodovali (medalje), tako da su se uspeni studenti kvalifikovali za uee
na konkursu za Rimsku nagradu (kruna, svrha studiranja); naroito uspeni studenti, koji bi uspeli da dobiju
godinju nagradu odseka, automatski bi se kvalifikovali za uee na konkursu za rimsku nagradu
- nosioci Prix de Rome (Rimske nagrade) provodili su pet godina u Italiji, na Francuskoj akademiji; 3 godine su
prouavane antike graevine, 4-te godine raena je rekonstrukcija jedne od njih, a 5-te je raen projekat u
sopstvenom arhitektonskom konceptu (studenti su do pete godine i dalje crtali umesto da grade), u okviru
neoklasinih redova
- sloen pedagoki sistem po mnogo emu je ak zanimljiviji od graevina koje su proizveli
- arhitektura XIX v. u Francuskoj veoma je sloena u svom razvoju, ali se moe izdvojiti 5 faza vezanih za
klasinu stranu (nasuprot neogotici): 1. i 2. napoleonski i post-napoleonski period u prvoj treini veka; 3. pokreti
koje su predvodili Anri Labrust (osvaja Rimske nagrade) i 4. kasnije arl Garnije u drugoj treini veka, i
konano kasni period kole koji zadire u XX v. i tee paralelno sa modernim pokretom
- konkurs za Rimsku nagradu: -> posle 26 godina ivota student nije imao pravo uea
- u prostorijama kole sprovodila ga je akademija; konkurs je bio dvostepen, na osnovu preliminarnih skica 30
kandidata izdvojilo bi se 8 finalista, koji su, zadravajui koncepciju, razraivali projekat vie meseci
- teme konkursa predlagala je Akademija - reprezentativne zgrade u Parizu, najei konkursni program koji je
trenutno u ii strunih polemika
- arl Garnije -> po osvajanju Rimske nagrade oko 3 god. je proveo u Firenci, jer je Rimom besneo graanski
rat
1. Pariska opera, 1861.-75.
- Garnije je ekstravagantni, plastini stil zgrade objanjavao eljom da ostvari "totalno pozorite" svestan
sloenosti kulturno - socijalnog fenomena pod njenim krovom; realizovana u okviru Osmanovog Pariza (ina
taka)
- zgrada opere, izraz ideala kole, ali i autentino Garnijeova eklektika meavina (kao neobarok), bila je
centralna taka (dominantna) novog Osmanovog plana Pariza (u kontekstu urbanog razvoja ovog grada,
buroaskog Pariza)
- za Garnijea, opera je bila vie od obinog pozorita: mesto rituala, ceremonijala drutvenog susretenja - ona je
preuzela neke od uloga crkve ili sudnice (u kojoj su se ljudi, glumci posmatrali ili bili posmatrani)
- zgrada ikonografski posea na katedralu (katedrala + palata), poevi od ogromnih dimenzija (duina 180 m,
irina 90 m i visina h=60 m), pa sve do skulptoralne obrade (samo su ovde umesto svetaca biste kompozitora);
jo vie asocira na kraljevsku palatu (Peroov Luvr)
- veliina zgrade u funkcionalnom smislu ne proizilazi iz auditorijuma (samo 2158 mesta zbog vizuelnih i
akustikih ogranienja), ve iz gabarita pozornice (bone scene, prostorije za probe i administracija) i gabarita
zone foajea
- kao da su 3 pozorita u jednom: uobiajena pozornica u sredini, "nevidljiva" pozorina akademija iza nje i
publika kao trea ispred
- u foajeu: tenja za posmatranjem teatralnih efekata u kretanju kroz prostor (uzor: Viktor Luj, Bordo
(neoklasino pozorite Viktora Luja iz XIX v.)); naroito: razgranato stepenite ("T" sa etri niza balkona);
zgrada ima odmorita i velike foajee, biblioteku, lekarsku ordinaciju, cvearu, salon za puenje za mukarce i
salon za prodaju sladoleda za ene i izuzetan stepenini hol (mesto susreta); izuzetan enterijer sa ogromnim
udvojenim stubovima, figurama na kandelabrima, reljefnim pozlaenim ukrasima, ...
- Garnije: primetio je da Operu ljudi poseuju uglavnom u parovima, da poto koijama pristiu uglavnom ene,
kruno predvorje imalo je "enski stil" i obilje ogledala
- upotrebio je i napredna reenja ventilacije i lift
* Stil Drugog carstva:
- Ektor-Marton Lefijel, 1852., kao predstavnik ovog stila

1. nova krila Luvra (novi paviljoni)
- mansardni krov sa prozorima
- snana artikulacija zidova: plastina kombinacija italijanske rustike XVI v., francuske reljefne skulpture XVI
v., rasporeivanje stubova iz XVII v., strogi detalji iz XVII v., ... -> izraz ekspanzionistikog raspoloenja tog
vremena
- ovaj stil prihvaen je u Engleskoj (gradska venica u Lidsu - sa ogromnim mansardnim kulama), Americi,
Nemakoj, ...
- naroito: ozef Pular

1. Palata pravde u Briselu, 1866.-83.
- lavirintska osnova kole, preterivanje u razmeri na fasadi, napadni ulaz, ...

- Stil Drugog carstva je bio poslednja napredna tvorevina kole (prihvaen u mnogim zemljama)
- od 1870. kola poinje da opada - nema vie naprednih tendencija iako tek tada stie ogroman meunarodni
ugled; naroito se na njoj obuavaju Amerikanci (izmeu ostalih, H. H. Riardson i L. Saliven)
- Viole-le-Dik odbivi da je pohaa, veoma je kritikovao ustrojstvo kole; no kako je on dobro stajao sa vladom,
ona ga je postavila za profesora istorije umetnosti i estetike na ovoj koli (vlada se koristila njegovim kritikama
za reorganizaciju kolskog sistema). Publika ga je doekala zviducima, dobacivanjem i gaanjem, ometala 7
predavanja, koja su uprkos takvim uslovima odrana i on je nakraju dobio svu panju publike i aplauz. No,
podneo je ostavku i do kraja ivota nije proputao priliku da ospori akademske institucije. Tako je kola ustvari
samu sebe odsekla od novog pravca, koji je Viole-le-Dik predstavljao i shodno tome od onoga to je trebalo da
bude osnovni tok arhitektonskog modernizma koji je poeo da prikuplja snagu. Bez pothranjivanja novim
idejama, kola nakon 1870. kree silaznom putanjom
* konkurs za veliku nagradu - Grand Prix de Rome (1824. A. Labrust je pobedio)

- ova nagrada je bila najvii domet za studente L'Ecole des Beaux Arts
- zanimljivo je kako je organizovan i iriran
- studije arhitekture na L'Ecole... gotovo su bile zasnovane na mesenim konkursima, kroz koje je student sticao
znanje i iskustvo, koje bi mu omoguilo da osvoji Veliku nagradu
- posle srednje kole, student poinje studije u Drugom tzv. niem razredu. Poto bi osvojio odreeni broj
nagrada, bio bi unapreen u Prvi tj. vii razred. Ovde su uslovi konkursa bili zahtevniji, a pobednici su dobijali
medalje koje su nosile odreen broj bodova (zavisno od toga da li je projekat u skici ili razraenom crteu), na
osnovu kojih su se studenti rangirali i kvalifikovali za Veliku nagradu. Ma kakav uspeh na tom konkursu dalje je
podizao rang. Svake godine najbolji student dobijao je Nagradu odseka i od tog trenutka izuzet iz svih konkursa,
pa se mogao potpuno usmeriti ka Rimskoj nagradi.
- konkurs za Rimsku nagradu pdravan je u prostorijama kole, ali ga je sprovodila Akademija. Pravila konkursa
ustanovljena od Akademije 1810. ostala su nepromenjena tokom prve polovine veka
- konkurs je bio dvostepen: na osnovu jedne skice poetni broj od 30 konkurenata sveden je na 8 finalista. Oni
su, zatim, razraivali svoje skice u krupnijoj razmeri i na osnovu tih crtea donosila se konana odluka
- prijavljivanje na konkurs: pravo da se prijavi imao je svaki student Prvog razreda koji je prethodno bio finalista
ili dobio medalju na nekom od mesenih konkursa. Prijavljivalo se 15 dana pred zakazan dogaaj. Prijavljeni su
rangirani na spisku i prvih 30 je automatski bivalo prihvaeno. Obino se prijavljivalo manje od 30, pa su
organizovali probni konkurs 7 dana pred pravi konkurs, da bi se popunila preostala mesta
- probni konkurs podrazumevao je skicu zasnovanu na programu koji je napisao profesor teorije arhitekture u
koli, ali su ga ocenjivali lanovi arhitektonske sekcije Akademije. Ovaj je konkurs obino organizovan prvog
ili drugog petka u maju. Student je radio 12 sati, a iriranje je obavljano sledeeg dana. Programom je obino
obraivana mala graevina, na pr. gimnastika sala ili kapela na groblju, ili ulaz u crkvu, ili centralno dvorite
palate - kao deo graevine.
- pravi konkurs: prva faza poinjala je sledeeg petka ujutro, malo posle 8 asova. Program je davala Akademija:
u 7:00 se u koli sastajala arhitektonska sekcija Akademije i svaki od lanova trebalo je da pripremi bar jednu
temu. Glasanjem se suavao broj tema, a do konane odluke se dolazilo rebom. Program je podrazumevao neku
veliku vladinu, upravnu ili reprezentativnu zgradu ili pak kompleks u jednom od velikih gradova - najee
Pariz, to je bilo bitno studentima jer su se na licu mesta mogli upoznati sa lokacijom, poto je dokumentacija
bila oskudna
- program konkursa najee je ipak bio vezan za tekua zbivanja i potrebe. Bio je dugaak jedna do dve stranice
i obino se sastojao iz 3 dela: kratak uvodni pasus (studenti su ga zvali "eir"), glavni tekst koji se odnosio na
zahteve, i konano, dimenzije graevine i parcele i broj i razmeru crtea koji se trai
- za Prvi stepen studenti su trebali da predstave idejnu skicu u razmeri 1:1000, uz presek i izgled u dva puta
veoj razmeri. Za idejno reenje uvek su traeni: osnove, presek i izgled, a nekad i situacija u razmeri 1:2000.
Skice su bile na formatu 40 cm irine i 50 cm visine, na jednom listu ili dva spojena. U zavrnoj fazi, razmera
osnove je trebalo da se uvea dva ili etri puta, a presek i izgled ak pet do deset puta, to je imalo za cilj da
pokae studentovo poznavanje klasine arhitekture, crtaku vetinu, proporcija i ukrasa
- studenti su imali malo manje od 24 asa da zavre radove. Za to vreme niko nije smeo da izlazi iz kole, niti da
kontaktira sa bilo kim izvan zgrade
- poto je celokupna karijera studenta mogla zavisiti od ove jedne skice, konkurs je bio koliko fiziki, toliko
mentalno naporan, ak razarajue, naroito nou
- skice su morale biti u tuu i nikako nisu smele biti na peliru. Crte je obino zavravan laviranjem sive,
ruiaste, zelene ili smee boje. Projekat se morao predati do 7:00 narednog jutra. Crtee je sakupljao i parafirao
profesor teorije arhitekture u koli i na poleini ispisivao broj ili slovo za identifikaciju (kao ifra jer se studenti
nisu potpisivali; vaan je princip anonimnosti). Meutim, deavalo se da su brojevi bili zapravo redni brojevi sa
spiska za rangiranje, to celu priu o anonimnosti dovodi pod znak pitanja, tj. kompromituje
- skice su subotom u 9:00 izloene u koli, a redosled izlaganja je takoe bio odreen rangom pri prijavljivanju.
iri se sastajao u 13:00 da odabere 8 finalista. Sastojao se od 8 lanova Akademije, predsednika, podpredsednika
i sekretara. Glasanje je bilo tajno, ali teko da jemoglo biti nepristrasno (ak je postojao i nepotizam)
- meutim, Akademija je vremenom priznala da postoji sutinska razlika izmeu dve faze konkursa, jer ako se
rad od 24 asa na jednoj skici moe smatrati ispitom, onda se trud uloen u razradu, tj. zavrni prikaz, moe
uporediti sa dananjim diplomskim radom. Tako da je od 1845. godine 8 skica birano eliminacijom, a ne
vrednovanjem kvaliteta i bez rangiranja. Konano, 1864. god. 24-asovna idejna skica postala je poseban
konkurs za izbor finalista, koji su zatim u fazi detaljne razrade obraivali sasvim drugi program
- razrada je trajala 4 meseca. Dva do tri dana po izboru, finalisti bi se okupili u prostoriji kole da bi napravili
kopije svojih skica na osnovu kojih su radili dalje. Originali su uvani pod kljuem sve do dana iriranja, kako bi
se moglo potvrditi da nema sutinskih izmena u kompoziciji. Dok su skice svi studenti radili u jednoj zajednikoj
prostoriji, razrada se izvodila u potpunoj izolaciji (svaki student u zasebnoj sobi sa kljuem). U sobe, osim
domara i profesora teorije, niko nije smeo ui, a studenti nisu smeli ii u sobe konkurenata. Svi crtei morali su
biti uraeni u toj sobi (loi), a svaki list papira unet u zgradu parafirao je i overavao profesor
- finalisti su, zbog strogih pravila, imali vrlo malo slobode u razradi projekta. Naroito je bilo zabranjeno menjati
poloaj, na pr. stepenita, broj brodova i stubova (ovo poslednje je kasnije odobreno). Takoe stilski red
naznaen u skici nije smeo da se menja. Bilo je naina da se neke od zabrana zaobiu, tako to student ostavi
neke stvari nedoreene ili ponudi alternativno reenje
- 4-meseni rad je imao dve faze: 1. produeni period prouavanja projekta i 2. izrada samih crtea. Savet
nastavnika bio je najznaajniji u najranijim fazama prouavanja projekta. Neki kritiari su tako dobili povod da
zakljue da su detalji konanih projekata mnogo vie rad nastavnika nego rad studenta. Meutim, na studentima
je bilo da izaberu: slepo posluati savet, nai kompromisno reenje ili odbaciti savet. Konani crtei obavezno su
bili u tui i akvarelu, jasni i precizni, tako da su studenti ogromnu panju posvetili vizuelnom efektu, ne bi li
impresionirali iri. Akademija bi zadrala ove crtee i uvala ih u koli
- tri dana pred iriranje odravana je javna izloba konanih projekata, koja je imala veliki publicitet (novinari,
kritiari). Postavljana je u glavnom holu kole. Iako nisu bili identifikovani pred javnou, nije se moglo
govoriti o anonimnosti pred irijem. Kasnije su ifre, koje su odgovarale rangu studentove skice, zamenjene
punim imenom i prezimenom, goditem studenta, i da li je ranije osvajao neku nagradu ili priznanje na konkursu
za Grand Prix u ime nastavnika
- iriranje se vrilo u dve faze: jutarnjem, preliminarnom sastanku prisustvovali su samo lanovi arhitektonske
sekcije i zvaninici Akademije; poslepodne je njihov sud saoptavan celoj Akademiji i tada se donosila konana
odluka
- kvaliteti koje je Akademija najee izdvajala bili su: jednostavnost, otmenost, celovitost, lepota,
prikladnost i prilagoenost
- prvoplasirana idejna skica nije obezbeivala i pobedu u finalu
- trostruka podela rada propisana na konkursu za Veliku nagradu, bila je direktno zasnovana na podeli rada u
arhitektonskoj praksi: "Arhitekta osmilja, zatim prouava, potom gradi"
- teme:
1824. - "Vrhovni sud" obe treba da odiu strogou i nagovetavaju sadraj
1821. - "Palata pravde"
- inae, pobednici su mogli raditi samo jedan projekat (potpuna posveenost) u jednom periodu (nita paralelno)
1824. pobednik je Anri Labrust (uradio samo dva projekta u ivotu) iz 4 pokuaja
- od studenta se nije traila originalnost, ve besprekorna preciznost i presnimavanje antike
- kod nas 1914. - abon je radio Generalni plan Beograda (koji je uniten)
7. Karl Fridrih inkel 1781.-1841. 47
7. Karl Fridrih inkel 1781.-1841. (60 god.)

- jedan od najveih arhitekata prve polovine XIX v., pruski genije, Nemac - predstavnik internacionalnog
neoklasicizma
- biografija
- roen u branderburkom gradu Noj-rupingu 1781. u imunoj porodici (rano je ostao bez oca)
- obrazovanje je stekao kod Fridriha Davida Gilija starijeg (bio je ljuna linost klasicizma na Berlinskoj
akademiji, osnovao je privatnu arhitektonsku kolu; zanimala ga je vie tehnika strana procesa gradnje; na
Akademiji predaje optiku i perspektivu i zalae se za proirenje uskog obrazovanja arhitekata nizom predmeta) i
u Berlinskoj akademiji arhitekture (Bauakademie)
- Prvo studijsko putovanje (Grand Tour) 1803.-05.: Italija, Nemaka, Francuska
- po povratku u Berlin, bavi se crtanjem i slikanjem (graevinska aktivnost je zbog posledica napoleonskog rata
zamrla); u slinim kompozicijama, arhitektura ima dominantnu ulogu
- inkelova karijera nadalje je bila u tesnoj vezi sa usponom pruske drave tokom 20-tih i 50-tih godina i
podrkom graditeljstvu koja je podrazumevala nadmetanje sa Francuskom i Engleskom
- neoklasinu i slikovitu tradiciju ovih zemalja inkel je prihvatio i doveo do vrhunskog izraza; bio je majstor
stila (matovit i inteligentan), koristei se grkim, romanski, gotskim, renesansnim izrazom i eksperimentiui sa
sintetizovanjem sopstvenog eklektikog naina gradnje; projektovao je skoro sve tipove zgrada
- bio je svestrana umetnika linost, to je znaajno opredelilo njegovo arhitektonsko delo:
- slikarstvu je ostao veran celog ivota; slikajui urbane panorame i pejzae (diorame) stekao je izuzetan oseaj
za povezivanje graevina sa okolinom (predeli sa katedralama su u maniru Kaspara Fridriha Davida
- bio je pozorini ovek - uradio je 42 scenografije za pozorine i operske predstave, dobrim delom ih lino
oslikavajui, to mu je donelo vrsno vladanje iluzionistikim efektima kao moguim arhitektonskim sredstvom
- veoma uspeno se bavio ukrasnim detaljima enterijera i projektovanjem nametaja (dizajn: nametaj, porcelan
-> u prvoj fazi)
- kao zreo ovek, jo dva puta je boraio u Italiji i jednom u Engleskoj (1826., Drugo studijsko putovanje ->
boravak u Engleskoj e ga stimulisati da se oslobodi svog klasicistikog pristupa i usmeri u novom pravcu (novi
materijali, industrijska revolucija))
- znaajan doprinos dao je u dravnoj slubi: najpre je postao (1810. god.) "Tajni graevinski savetnik" pruskog
vrhovnog graevinskog poverenitva, a zatim 1830. "Generalni graevinski direktor" i 1838. "Zemaljski
generalni graevinski direktor"; bio je lan Akademije umetnosti
- bio je smirena i harmonina, porodino sreena linost (kraljevska porodica je bila u povorci kad je umro)
* arhitektura:
- velike radne sposobnosti (umirao je dugo, 13 meseci paralizovan; zbog preteranog rada); broj izvedenih radova
je oko veine od ukupnog broja projekata
- dao je Berlinu nov oblik, iako pritisnut zahtevima za tednjom, rado je koristio i jeftine materijale (opeka,
malter, ...)
- pripadao je romantiarskoj tradiciji, ali nije se rasplinjavao u sentimentalnosti - teio je racionalnom postupanju
* najvanija dela:
- crkve -> 1. neogotike i 2. klasicistike; ali je izgradio samo gotike
1. Paviljon "Pod lipama" ("Die neue Wache"), Berlin, 1816.-18.
- prvi rad: dobro ralanjen i organski povezan sklop sa dorskim portikom
2. Narodno pozorite (Schauspielhaus), Berlin, 1819.-21.
- donosi mu meunarodnu slavu: funkcionalno sloen program, reen podelom na glavni pozorini trakt u
visokom i dubokom centralnom bloku i nia, plia krila sa obe strane sa prateim sadrajima (koncertna sala,
sala za probe, kraljevski salon za prijeme, administracija, skladita)
- konstrukcija i izraz su arhitravni, "grki" - nastojao je da se ovom idealu priblii koliko god mu je to sloenost
zadatka doputala
- ralanjavanje fasadnih povrina: skelet od pilastera i venaca u ijem okviru sa nekoliko sekundarnih lanova
su gusto smeteni prozori; uticaji mikelanelovskih fasada sa Kapitola je vidan, ali ovde je originalni izraz
Mikelanela prelomljen kroz funkcionalistiku prizmu i sveden na apstraktnu stereometriju
- proporcije: iluzionistiko pomeranje ka stvaranju utiska asimetrino izbalansiranog napona masa
- urbanistiko reenje (vodi mnogo rauna o uklapanju arhitekture u okolinu): pozorite je smeteno na trg sa
dvema crkvama sa visokim kupolama i sa proeljima sa tri strane (francuska i nemaka crkva (Ostrogoti XIV
v. ..., francuska prezimena se zadrala -> Ivan)) - zato inkel nastoji da ostvari centralizovan izgled graevine,
dajui proeljima bonih krila izgled slian ulaznom portalu, a centralni blok izrazito izdie stvarajui iluziju
meusobnog odraavanja tri graevine (pozorite gleda na Trg, flankiran sa dve velike crkve iz XVIII v. sa
osnovama centralnog tipa, pokrivene visokim kupolama i sa hekasastilnim tremovima sa bar tri strane)
- igra se slikom prednjeg dela hrama tako da se jonski ulazni trem sa 6 stubova (heksastil) reljefno ponavlja na
ostale tri strane graevine, stvarajui efekat centralizovane strukture, dok je u stvari zgrada samo dvostrano
simetrina
- sam je dizajnirao i scenu; kulise za Geteovu grku dramu (kojom je otvoreno pozorite) predstavljaju pogled na
pozorite u okruju dve crkve (zato to je i sam bio zadovoljan ovim odlinim urbanistikim reenjem)
3. Stari muzej (Altes museum), Berlin, 1824.-28. -> u monumentalnom srcu Berlina; za razliku od ostalih dela
koja je sporo projektovao, muzej je brzo
- moda najznaajnije delo; koncentrisana ozbiljnost, karakter svetilita za kulturno blago
- prostorna organizacija: uzor vetine i funkcionalnosti, naglaeno frankofilska - centralizovana, simetrino -
aksijalna, paradni ulaz; izuzetni izlobeni prostori - fleksibilnost, dobro bono svetlo na zidovima za izlaganje
- fasada: izrazito horizontalna, duboka jonska kolonida na visokom podijumu, centralno stepenite; rafiniranost
razmere, proporcije i detalja
- urbanistiko reenje: umirujue orkestrirana panorama u srcu Berlina; graevina licem okrenuta ka kraljevskoj
palati, smetena u parku koji je inkel rekonstruisao tako da je drvoredima pokrio okolne graevine meovitog
izgleda; poloaj i pristup doprinose karakteru svetilita za kulturno blago
4. Kompleks zamka arhotenhof, izvan Potsdama, 1826.-27. (sa Ludvigom Persijusom) -> za kraljevsku
porodicu
- glavna vila: paladijanska u izrazu, ali asimetrino komponovana, na strmom terenu, sa dorskim tremom;
slikovitost (elementi slikovitosti su kod inkela bili uvek prisutni, a naroito posle 1826. (projekti
ekstravagantnih neizgraenih vila))
- vrtni kompleks sa bazenima, ajnim paviljonom, "rimskim kupatilom", kuom batovana - jednostavno,
asimetrino grupisane forme iz folklorne arhitekture u saglasju sa prirodom i sporadinim klasinim detaljima
* ostala vanija dela:

5. Oficirska kola, Potsdam, 1826.
- funkcionalistiki, svedeni klasicizam
6. Palata Rendern, Berlin, 1832. -> za grofa Renderna - eklekticizam
7. Akademija arhitekture (Bauakademie), Berlin, 1836. -> mona skeletna konstrukcija, elik, polihromni
zidovi od opeke, detalji zidova i prozora - po uzoru na renesansne graevine severne Italije
- "renesansni" eklekticizam
* vaniji neizvedeni projekti:

8. Biblioteka, 1835.
9. Zamak - letnjikovac Orianda, Krim -> za Ruski dvor: vizija nalik akropolju
10. brojni "gotski" nacrti: Mauzolej kraljice Lujze; Pejrova crkva; Zamak Babensberg;... -> rekonstrukcija
akropolja
* teorija:
- nastojao je da napie udbenik arhitekture (tekstovi (lekcije iz arhitekture, 28 svezaka crtea koje je kao i Ledu
izmenio)), ali nije ga nikad uobliio; pojavilo se savremeno izdanje njegovih beleaka, grupisanih prema
intelektualnom i umetnikom razvoju u 5 faza:
1. romantina faza (1803.-05.): funkcionalizam zasnovan na materijalima, rasporedu prostorija i konstrukcija iz
koje proistie "karakter"
2. nacionalromantina faza (1810.-15.): Fihteova filozofija nacija i drava -> izvoenje romantine vizije
Srednjeg veka; arhitektura (produena ruka prirode) - sredstvo za prenoenje ideja sa religioznom dimenzijom
3. klasicistika faza (oko 1825.): sloena teorija: funkcionalni, formalni, drutveni i istorijski faktori utiu na
arhitekturu; zalaganje za vidljivost strukture
4. tehnicistika faza (oko 1830.): uticaj posete Engleskoj: tenja ka sintezi grke i gotske arhitekture, okretanje
eksperimentu; pitanje konstrukcije - kapitalna; kritika "prazne" simetrije
5. legitimistika faza (oko 1835.): naputanje tehnoloke problematike, rezignirano kretanje na raniju
opsednutost apstrakcijom, pridavanje vitalnog znaaja istorijskoj i poetskoj kompoziciji
*
* *
Moderna nemaka arhitektura ima poetak u inkelu; 1841. umire inkel, rodio se Oto Wagner
- Tajni vii graevinski savetnik
- Profesor Akademije, mnogo odlikovan, plodan, najgenijalniji arhitekta XIX v. u Nemakoj; proglaen za
arhitektu III Rajha (iako mrtav); (M. V. der Roe -> transformisani izdanak inkelove kole)
- Slikar
- Teoretiar
- Scenograf
- jedva treina radova je izvedena
- Poreklo - iz imune porodice (porodica imunog superintendanta - inspektor crkve i kole u Nj. R.); rano je
ostao bez oca; majka - trgovac; 1794. doseljavaju se u Berlin - inkel u gimnaziju (imao je 13 god.)
- 1798. (imao je 17 god.) naputa kolu, odlazi u atelje Fridriha Davida Gilija (privatna kola Bauakademie),
(1797. video je skulpturu Fridriha Drugog - rad Gilija u Akademiji u Berlinu i to ga je inspirisalo da postane
arhitekta) i postupno se posveuje arhitekturi (Altes Museum = polazite)
- koristio je Gilijevu biblioteku, iveo u njegovoj porodici, studirao kod Gilija i na Bauakademie (razliite
ponude za dizajn: nametaj, porcelan)
- umire Gili, (1800. i inkel naputa kolu - poinje da projektuje); Berlinska Akademija (Hajnrik Genc)
- uticaji:
1. filozofi: Fihte, eling (susreo se sa njima 1801.-03.): a) elja i mo oveka u akciji; b) uloga oveka u
drutvu; c) uloga obrazovanja u pruskoj arhitekturi
2. 1803. (imao je 22 god.) - studijsko putovanje (Grand Tour -> Italija, Nemaka, Francuska): poseuje Drezden,
Prag, Be, Padovu, Istru, Veneciju, Pariz, Trst, Firencu, Rim (od oktobra do maja - 19 meseci); puno crta, slika
pejzae i antike spomenike, ali je i zaokupljen srednjevekovnom arhitekturom i tehnikim detaljima gradnje
(konstrukcija, materijalizacija) -> preko 400 crtea
- 1804.-05. vraa se u Berlin (i izdrava se crtanjem i slikanjem zbog pogoranih ekonomskih prilika, eni se i
ima etvoro dece)
- 1809. - ponuda od kraljice Luize za dekorisanje nekih prostorija u palati + mauzolej
- 1811. - lan Pruske akademije nauka i umetnosti
- 1821. - poetak pisanja "tekstovi - lekcije iz arhitekture" (nenapisan udbenik arhitekture)
- veoma prijatan, skroman, obrazovan ovek
- 1810. - Tajni graevinski nadsavetnik pruskog vrhovnog graevinskog poverenitva
- 1830. - Generalni graevinski direktor
- 1838. - Zemaljski glavni graevinski direktor
- umirao je veoma dugo - paralizovan 13 meseci, u komi od preteranog rada - radna disciplina karakteristina za
Pruse - protestante
- verovao je da ivi u doba velikih revolucija i korenitih promena; ubeen da moe da promeni drutvo (smatrao
da mora izgraditi nemaki ukus, da predstavi prostor humaniji); tipian predstavnik nemakog idealizma; uticao
je na artistiki kvalitet gradova, posebno Berlina (tada baroknog) - finalnim dodirima - obeleio grad svojom
linou
- sjedinio romantini duh i klasine oblike (predstavnik eklekticizma; "romantiar koji pojave obrauje
razumom"). U vreme Napoleona je romantiar - sloenost inkelovog bia: romantiar i klasiar; graditelj,
slikar, dekorater, pedagog, pisac i mislilac
- delo - pokuaj da se u velikoj razmeri da humani karakter, na istorijskim korenima, ali ipak moderni arhitekta.
Berlin je pretvorio u svetsku metropolu
- bio u dravnoj slubi, brzo napredovao u administrativnoj hijerarhiji, birao prijatelje, radio puno (12-14 sati, pa
i 18 asova)
- uticaj Fihte - "dunost individue prema drutvu; dunost drave da obrazuje"
- Grand Tour - interesovanje za Srednji vek, katedrale, romanske lukove, celine Bolonje, Ferare, zgrade od opeke
- Pruska, siromana kamenom, zato on gradi ili u istoj opeci ili kvalitetnim kamenom, odbacuje malter
- dobar crta (400 crtea sa puta), slikar (neki kau bolji i od Lorena); seoski motiv (seosko dvorite) -> uticao je
na palate u Potsdamu
- 1805. vraa se u Berlin, pomae Davidu Giliju, slika, bavi se litografijom, scenografijom (za Mocartovu
"arobnu frulu")
- istoriar umetnosti - majstor za istorijske pejzae; pejzai iz sveta antike i Srednjeg veka (oivljava na svojim
platnima)
- dva uzora - institucije: 1. klasina Atina (klasicizam, kasnije prevagnuo); 2. Srednji vek - gotika - Nemaka
- vreme buenja nemake nacionalne svesti (francuske revolucije, napoleonovske okupacije)
- lomljenje: klasika <-> gotika
* Mauzolej kraljice Lujze arlote Sbourg, 1810.; dve varijante, pobedila je gotska
* Spomenik (katedrala) oslobodilakih ratova, 1815. (Nemaka se oslobodila francuske okupacije), trebalo je
da bude na Potszdamer placu, u blizini Branderburke kapije
- tri kljuna Trga Berlina: Pariser plac; Lajpciger plac; Potszdamer plac
- Druga, nacional-romantina faza

- oslobaa se srednjeg veka, antika preovlauje, drutvo = prinevi, vojska - voleli antiku
* Nova straara, 1814.-15.

* Narodno pozorite + muzej (Altes museum), Berlin, 1818. - projekat (gradnja - 1819.-21.); na otvaranju
Geteova predstava - uradio je scenografiju
- zahvaljujui ovome, postaje vodei arhitekt i mnogo je zaduio celu Prusku dravu
- dok su se kopali temelji za Stari muzej, 1824.-26., sprovodi Drugi Grand Tour: Italija, Engleska, Francuska,
kotska
- menader, promoter i prijatelj Beota - u pratnji je shvatio ta je industrijska revolucija, poseivao je livnice,
sagledao mogunosti novih materijala (dvostruki uticaj: plaio ga je industrijski razvoj, ali i zadivljen je novim
materijalima, jer donose novine, a plaio se ugroavanja socijalnog mira)
- Trea, klasicistika faza

- poinje da traga za novim izrazom, za modernom arhitekturom
* Fridrich Verder kirhe (akademija pevanja), Berlin, 1824.-30. -> sve je u opeci - prvi put izvodi itav objekat;
veliki uticaj engleske industrijske arhitekture - neogotika (prozori)
* Bauakademie, 1825.-35. - ne postoji
- kasniji radovi:
* Narudbe za princa Fridriha (Vilkelmana) -> princ - arhitekta, talentovani amater, odnos uitelj - uenik u
Potsdamu
* Palata princa Fridriha, 1817. -> projekat i realizacija enterijera -> uniten u ratu
- zapoeo pisanje Traktata o arhitekturi sa zbirkom projekata, koja sjajno odraava njegovo delo; dugo i
naikada zavreno; 28 svezaka projekata, koje je menjao kao i Ledu (pazili su ta e ostati iza njih)
- inkel - slikar - upravnik narodnog muzeja smatrao ga je za veoma talentovanog slikara (rajsdalovo osvetljenje
(pejzanost - kao Kaspar Fridrih David), Lorenovi imaginarni efekti); pred kraj ivota planirao je veliku sliku -
panoramu - istoriju arhitekture na slici (nije uraeno)
- Prusija = nedostatak istorije, indentifikovala se sa drugim nacijama
- slike: penjanje na Etnu (ugaeni vulkan); drvee, 100x70; 1813. no i dan
- ptiija perspektiva (karakteristika za njegovo slikarstvo); skrivena politika poruka protiv Napoleona ->
skrivena grupa ljudi izlazi iz mraka, ume sa srednjevekovnih ruevina na svetlost - centar, u prvom planu
ljiljani, pozadi more; romantian motiv; budunost -> izlazak iz mraka na svetlost
- tafelajske slike, "diorame", scenografije, kasnije freske (sam je dekorisao svoje objekte)
- vet slikar; svoje objekte je prezentirao na slikarski nain - izgledali su kao izvedeni (klijentima objekte
prikazivao slikom). Sve je zapoinjao olovkom, crteom, boja na kraju. Radio je i bakroreze, linoreze - od toga
se izdravao
- islikavao je poslstiarnice za Boi (za jedan izlog - "7 svetskih uda", slika duine 30 m)
- serija pejzaa: znamenite graevine sveta; najvea slika 240x620 - pogled na Grku (posle pobede nad
Persijom, naponi snage - metafora Prusije posle Napoleonovih ratova)
- od 1809. - gotska katedrala - najznaajniji motiv na njegovim slikama do 1817. Shvata arhitekturu na
strukturalni nain. Prenosi katedralu iz grada u pejza - izdvaja duh (dominacija duha). Idealizovane slike
podseaju na Kasonea - prikazuju idealni grad. Njegovi crtei su pouke sa putovanja
- crte: Milanska katedrala sa terasama na brdu iznad Trsta (implementacija objekta u novi pejza). Retko u
gradu - okruena sada zgradama u drugom stilu. Cilj - da se pokae superiornost gotskog stila (smatran je za
nemaki)
- crte: bazilika na bregu
- crte: Trg kraj mora; mostovi, Venecije, kompilacije elemenata iz razliitih gradova i objekata
(srednjevekovni motivi iz razliitih gradova)
- preko Klemensa Montana upoznaje nemake slikare. Vreme = inspiracija - teme: dan, jutro, izvor reke, ue =
simbol prolaznosti, godinja doba
- oboavao je pozorite - najznaajnija institucija Berlina toga doba. Scenografije radi pod utiskom putovanja i
pokuava njima da napravi "total dizajn" sa onim to se zbiva na sceni
- obnova pozorita koje je izgorelo - omoguuje grandiozne scenografije
- remek-delo: 1815., scenografija za "arobnu frulu" (12 scena); kombinuje poznavanje egipatske arhitekture
sa oseajem za Mocartovu muziku
- scenografija za "Jovanku Orleanku"
- do 1928. - preko 100 scenografija za razliite opere i predstave (scenografije za najznaajnije predstave i opere)
- kasnije godine su produktivne za njega kao arhitekte; naputa slikarstvo, bakropis,..., i konano se posveuje
arhitekturi posle konane pobede nad Napoleonom od 1815.
- cilj (slika - panorama): prikazati obnovu Atine posle Persijskih ratova, a simbolie mogunost obnove Pruske
- 1815. Napoleon je na Jeleni; otvara se trite i inkel poinje da gradi; realizovano:
* Nova straara, 1814.-15. (1816.-18.) -> paviljon "Pod lipama", Berlin -> dorski trem; klasini koncept koji
primenjuje kasnije. Daje nekoliko varijanti dok nije proistio formu; oblik rimskog kastruma, portik grkog
hrama; lokacija - Branderburka avenija pod lipama; savreno poznavanje detalja, autentinih redova
- istorijska karta Berlina u delima Stari muzej, Kraljevska palata (sruena), placen (trgovi)
- danas najvee gradilite Evrope (Berlin) - 11 poslovnih zgrada
- Fridrih tadt - grad Fridrih Velikog (barokni) je deo Berlina u kome se to gradi: postoji ulica Fridrih trase
* Projekat restauracije i rekonstrukcije Berlina - shvatio je znaaj urbanizma i podneo plan vladaru; u
najuem centru sagradio je velike znaajne objekte; klasicistiki stil za velike dravne narudbine; robna kua
Nurela u centru Berlina - danas atrakcija
* Katolika francuska crkva, 1820. -> od kada je reenje napravio za hugenate, oni su se doselili tu
* Plac - Policijski trg sa sjajnim objektima inkela; gradi izmeu dve velike crkve (Francuska i Nemaka)
* Most zamka - znaajno arhitektonsko skulptoralno delo; avenija pod lipama; tri alternative; 8 udvojenih
alegorijskih grupa - teme odnos rat-mir; zamak, parkovsko ureenje
* Narodno pozorite, 1819.-21., projekat - 1818. -> izmeu Francuske i Nekake katedrale
* Stari muzej - Altes museum, 1824.-28. -> veliki jonski portik - kolosalni red, gigantski stubovi kroz dva
sprata - 11 stubova; prostor sa velikom kupolom; potpuno definisan prostor ispred kraljevske palate regulisao je
za srednju klasu (nova publika); najznaajnija lokacija tada; sporo je projektovao, mukotrpno tragao za oblicima,
a Altes vrlo brzo; kubus sa dva unutranja dvorita; trem (antika stoa), prototip koji je esto reinterpretiran u
projektima muzeja, posebno u SAD; meu-nivo -> pogled na Trg i zamak u daljini; kupola je centralno mesto,
ocrtava se u eksterijeru; klasina organizacija prostora; izvanredna harmonija = vladanje jonskim stilom
(dvostruki red stubova, ukupno 18); skulpture na vrhu objekata - takoe klasina
- znaajan projektant crkava, opsednut gotikom - monumentalnost
* Spomenik palima za osloboenje, 1818.-21.
* Akademija pevanja, 1821.
* Prva crkva - Fridrih Verder, 1824.-30., projekat - 1821. -> engleska gotika (nelombardijska kola), opeka;
imao je razliite klasicistike varijante, ali pod uticajem vladara preovladao je srednjevekovni koncept;
jednostavnost, mirnoa
* Crkva Nikola, Potsdam, 1830.-36., projekat - 1826.
* crkve u predgraima (nikad realizovane) -> Berlin je u to vreme naglo razvijen znaajan grad
* Zamak arlotenhof, Potsdam, 1826.
* Rezidencija za Tomasa Felnera, predgrae, Kepenih, 1828.-32. -> srueno u II sv. ratu -> veliki objekat,
skladini prostor; dva manja - sedite carine i uprave; fasade - opeka sa terakota dekoracijama (opeka je davala
istorinost objektu); dvorite - deo kue
* Bauakademie, 1831.-36. -> sravnjena, rekonstruisana; kljuna taka inkelove prostorne reorganizacije;
znaajna lokacija; elini okvir ispunjen crvenom opekom = u potpunosti arhitektura opeke = liveni elini
stubovi, tada su bili skupi u Pruskoj; britanski industrijski objekti su bitno uticali (rad sa opekom)
* Palata grofa Rendern, 1835., Belrin -> sruena 1906.; na istaknutom mestu Parizer placa, blizu
Branderburke kapije
- nerelizovano:
* Kraljevska biblioteka, 1835. -> impozantne razmere; znaajna lokacija; likovi utisnuti u tkivo objekta; Luj
Saliven je kasnije koristio ovakav oblik posle industrijske arhitekture
* Rekonstrukcija Skuptine grada -> bio je visoki dravni savetnik; glavni arhitekta Pruske
* Palata za princa Fridriha Vilhelma -> letnja rezidencija kraljevske porodice; biblioteka sa zelenilom;
gradski dom za razliku od onih u Potsdamu
* Projektat za bazar, 1827. -> velika robna kua "Pod lipama" na glavnoj gradskoj aveniji pod lipama; bankari
nisu hteli da uu u taj projekat, smatali su da nije ekonomino; pokuao je sa privatnim ulaganjima i nije uspeo
(jednospratna zgrada; "U" oblik u osnovi; park izmeu dva krila; zanimljivo: stilski elementi svedeni na
minimum, podreeni nekom novom funkcionalnom shvatanju; nosivi delovi su svedeni na meuprozorske stupce
(utisak kasnijih skeletnih zgrada) -> kao robna kua budunosti (stupci = opeka + staklene povrine -> Mis)
- profesor L'Ecole Polytechnique
* Trg ispred Branderburke kapije -> rekonstrukcija
* Zamak "Orianda", Krim, 1835. -> za ruski dvor (za rad je dobio sedefnu kutiju)
- pregled - kako projektovati i sagraditi neoklasinu zgradu, a ne pogreiti u likovnom pogledu, tj. kako
projektovanjem objekata ne praviti veliku tetu; objekte hijerarhijski struktuirao: 1. slikovite vile; 2. trnice; 3.
znaajne zgrade
- poreenje sa Diranom (Diranove dve knjige: "Pregled predavanja" i "Zbornik"): -> Diranova ideja je
preko kvadratnog rastera i malog broja elemenata: broj i pozicija: -> zid -> krov -> stub -> stepenite; razlika
inkela i Dirana - kvadratni raster i sve u osovinama; kod inkela raster i osovine su malo pomereni
- napraviti objekat -> dva aspekta: 1. znaaj osovine; 2. beskonani broj varijacija
- receptura: -> teko je napraviti remek-delo, ali teko i pogreiti
* Stari muzej - arheoloki pedantno korienje jonskog reda, Erehtejon (grki hram) preneo u Berlin. Uspeo je
da sauva duh Grke, prilagodi ga novom dobu i severnom duhu Berlina (pedantno je prouavao grku
arhitekturu, a nikad nije bio u Grkoj); hol sa kupolom i kolonada koja lii na antiku stou - dva elementa koja
su esta kod njega (slinost - hol sa kupolom - stepenite)
- take poreenja:
- Diran -> kvadratni raster i sve je u njegovim osovinama; veliinu, razmeru, program - Diran ne daje ispod
kompozicije - raster (stubovi, zidovi)
- inkel -> ritam 18 stubova ne prenosi se u zgradu (pomereno za 1/4, 1/3 rastera); proporcija zlatnog preseka;
sve u pomerenom rasteru
- Diran -> sve modularno je uklopio i dobio moda ne toliko interesantno, ali krajnje isto reenje; prilagoavao
je ak i kasetirane tavanice rasteru
- u klasinoj arhitekturi broj stubova je vrlo znaajan:
- Vitruvije -> 11 stubova; bona fasada uvek ima neparan broj stubova
- Vinsent Skalib -> prouavao antiki raster od 6 stubova
- po neko je prouavao raster od 8 stubova, a neko od vie -> likovno neshvatljivo, teko se broji, pretvara se u
umu
- inkel je izabrao vie - deluje monumentalno
* Stari muzej -> dinovski stubovi; ritam jonskih stubova prekinut; akcenti: sredinji stubovi -> 6 stubova u
centru posebno pocrtano, 4 stuba (potencirano rotondom - kupolom); stepenite koje ograuje 8 stubova
- naglasak na centru -> postepeno se suava (11 - 6 - 4); dve dijagonale to naglaavaju (stepenite)
- to je preuzeo iz renesansnih optikih varki
- slinost sa Perucijevim freskama (optike varke)
- freske - Vilhelm Fridrih 4 -> veliki poznavalac arhitekture, uticao je na inkela; razgovori: vladar - slubenik
i uitelj - uenik
- Petar Jozef Lene -> pejzana arhitektura, romantini parkovi; gradi I Veliki zamak; Zoo vrt
- Fridrih II Veliki -> pretvara zimsku rezidenciju u Potsdamu u letnju
- Fridrih Vilhelm 1 (kralj vojnik) -> tereni za lov
- Fridrih I -> prvi Zoo vrt
- inkel sve to realizuje
* Mramorna palata -> promena iz baroka u klasicizam; niz kraljevskih rezidencija (rezidencije su uglavnom
bele - kamen)
* Rezidencija u arlotenburgu, 1833., kraj Potsdama -> bio je i dizajner nametaja - unikati; dizajner
enterijera (sa Ludvigom Persijusom -> rimska kupatila, kua za batovana, projekat letnjikovca (uvena "The
tent Room"))
* Zamak Tegel, 1821.-24.
* Apartmani princa
* Rekonstrukcija Akropolja u kraljevsku palatu (utopijski projekat; odnos staro - novo je usklaen)
* Mauzolej kraljice Lujze, 1810. -> gotski stil
* Gotska katedrala
* Zamak Kurnik (gotsko - feudalni stil) -> isti stil zamak Babelsberg
* Spomenik na Kreuzbergu, Berlin -> gotski stil
* Trg Potsdamer Platz -> klasini stil
* Palata princa Karla -> adaptacija (kasnije Ministarstvo Rajha)

I - kolovanje kod Galija, putovanja, uticaji, slikarstvo, scenografija -> (romantina faza, 1803.-05.)
II - oko 1810. (Mauzolej kraljoce Lujze) - gotika -> (nacional-romantina faza, 1810.-15.)
III - 1814. (Straara) - 1821. (poinje pisanje "tekstova i lekcija iz arhitekture") -> (klasicistika faza, oko
1825.)
IV - 1821. (crkva Fridriha Verdera) - 1831. (Bauakademie) -> (tehnicistika faza, oko 1830.)
V - 1833. (Zamak u arlotenhofu) - 1835. (Zamak "Oriando", Krim) -> (legitimistika faza, oko 1835.)
8. Pojava i razvoj industrijskih gradova 53
8. Pojava i razvoj industrijskih gradova

1. agrarna revolucija - Neolit
2. urbana revolucija - Bronzano doba kljune take tehnolokog napredka
3. industrijska revolucija
- promene izazvane industrijskom revolucijom: -> visoka stopa fertaliteta: XVII i XVIII v. 100 ; tokom
industrijske revolucije se smanjuje na 35 , a posle par godina na 21
- 1. porast broja stanovnika (Engleska i Vels: 5500000 stanovnika 1700., 9000000 stanovnika 1801.,
14000000 stanovnika 1901.) -> smanjena stopa smrtnosti; mortalitet < natalitet
- smanjena stopa smrtnosti dece -> poveanje procenta mladih ljudi -> poremeena vekovna ravnotea prirode
(bilans roenih i umrlih; nagli porast stanovnitva; povean standard u svim aspektima: ishrana, higijena, bolji
uslovi ivota, pojava bolnica, bolje odvoenje otpadnih voda)
- 2. razmetaj stanovnitva (migracije, 1760. - 1830.)
- ekonomske (promene) prilike -> organizacija rada
- nestajanje sistema tzv. "otvorenih polja" oko engleskih sela - pretvaranje sitnih posednika u najamnike ili
industrijske radnike (naroito u tekstilnoj industriji koja je ve due bila organizovana na selu u obliku porodine
proizvodnje, ali je kao takva bila neproduktivna i nije ila u korak sa zahtevima veeg trita)
- promene u tekstilnoj industriji -> zahtevi za poveanjem proizvodnje (javlja se konkurencija); specijalizacija
radnika; uvoenje serije tehnikih izuma ("letei unak", nova predilica, maina za predenje na vodeni pogon,
mehaniki razboj, ..., do Vatove parne maine) -> stimulacija od strane trgovca (ko da vie i bolje -> vie novca)
* uticaj tehnolokog razvoja na postanak i razvoj industrijskih gradova (Don Kej, Hargrivs, Arkrajt, Krompton,
Kartrajt)
- izumi:
1. "letei unak" (koji koriste tkai, 1733. -> asovniar Don Kej - maina koja je omoguavala tkau da sam
radi na razboju, bez pomagaa koji bi mu postavljao konce, ali zbog nemogunosti da se obezbedi predeni konac
u dovoljnoj koliini, proizvodnja je sve do 1764. bila ograniena, a tada:
2. novi tip predilice, 1764. stolar Hargrivs - pomou koje je jedan radnik mogao istovremeno raditi sa vie niti
- ovi "izumi" su se poeli koristiti u seoskim domainstvima u krajevima bogatim vunom i pamukom, to je
unelo znaajne promene u ivote lanova porodice; no, koliina prediva i tkanine koja se mogla proizvesti
ovako, bila je ograniena energijom uloenog fizikog rada; da bi se proizvodnja poveala, ovekova snaga se
morala zameniti nekom mehanikom silo, tako:
3. maina za predenje na vodeni pogon ("Vodeni ram"), 1771., berberin iz Prestona R. Arkrajt
4. razvijeniji oblik maine (kombinacija Hargrivsove predilice i "Vodenog rama"), 1775., tka S.
Krompton
- ovi izumi su privremeno doveli predenje u povoljniji poloaj u odnosu na tkanje, to je trajalo do 1784. Tada:
5. prvi mehaniki razboj, 1784., asni E. Kartrajt
- zatim 1785.-90. energija vode je zamenjena Vatovom parnom mainom, patentiranom 1769.
- pojava Vatove parne maine 1769. -> novi izvor energije (umesto vode)
- naputanje disperzione organizacije tekstilne industrije i koncentrisanje u velike radionice uz vodene tokove i
rudnike uglja (kasnije je ugalj bio gorivo za parnu mainu)
- promene i u metalnoj industriji -> pri topljenju rude gvoa, Darbijev koks (ugalj) zamenjuje umur (drvo), a
1783. H. Kort otkriva mogunost primene uglja pri valjanju i kaljenju -> rekonstrukcija livnica
- visoke pei za topljenje gvoa se preorjentiu na Darijev koks, pa se livnice takoe sele sa mesta bogatih
umom u blizinu rudnika uglja
- seosko stanovnitvo premeta se ka rudarskim krajevima i blie fabrikama, radi visoke koncentracije industrije
i potrebe za radnom snagom, pa najstaju novi i dramatino se uveavaju stari gradovi (stvaranje industrijskih
zona)
- 3. promena mree komuniciranja (putevi + kanali + pruge -> zahtevi trgovine; transport teke robe (uglalj i
ruda gvoa))
- zamena starih parohijskih puteva (drumova) novim, koje su gradila privatna preduzea
- iskopavanje novih plovnih kanala (izmeu reka, posle 1760.)
- pojava privatnih transportnih preduzea
- prva eleznika pruga (pruga od livenog gvoa za prevoz uglja, 1767.) (sagradio ju je Rejnolds)
- Stivensonova lokomotiva, 1825. -> poinje iroka upotreba eleznice
- putevi se stiu (ukrtaju) u gradovima, kao finansijskim i administrativnim centrima, to utie na njihov porast
(London, kraj XVIII v. - 1000000 stanovnika; 1841. - 2235000 stanovnika)
- pored navedenih fenomena (porast gradskog stanovnitva, proizvodni kapaciteti novih industrijskih i
komercijalnih ustanova, razvoj saobraaja), neviena je i brzina kojm se stvari odvijaju
- 4. politike reforme (na politiku ekonomsku misao manje utie izgradnja novih struktura, a vie opadanje i
nestajanje tradicionalnih struktura)
- otpor apsolutizmu, privilegijama, drutvenoj hijerarhiji, bez jasne ideje o ureenju drave (kako zatititi
graane od eksploatacije) u organizacionom smislu; ekstremna forma liberalizma (revolucije u Evropi i Americi
izmeu 1776. do 1832.; u Engleskoj - ekonomska kriza -> inflacija je tri puta vea od 1790. do 1813.)
- stambena izgradnja (porast broja stanovnitva -> nedostatak kontrole graenja; materijal, standard) radniki
stanovi - monotoni svi isti
- doseljeno stanovnitvo najpre popunjava istorijska jezgra gradova, a zatim se u stambenim anglomeracijama
razmeta oko njih
- izgradnju i adaptaciju sprovodili su pekulanti (tzv. "upo-graditelji"); stanarine su bile vezane sa veoma
niskim nadnicama, pa je i kvalitet kua bio nizak - profit se ostvarivao smanjenom povrinom, loim
graevinskim kvalitetom i niskim nivoom opremljenosti stanova
- ove kue nisu bile loije (ak i malo bolje) od seoskih u kojima je ova kategorija stanovnitva ranije ivela, ali
higijenski (sanitarni) problemi su u gradskom prostoru radikalizovani (otvorena kanalizacija, gomile smea,
nedostatak vazduha zbog guste gradnje i fabrikog dima, zagaenja voda, ...); 1830.-40. -> serija zaraznih
epidemija - kolera
- nedefinisane zone: stambene uz industrijske, na ulici -> saobraaj i igra dece; bogati naputaju centar i grade
vile
- loe stanje uskoro ipak izaziva revolt javnog mnjenja, to utie na postepene reforme (razne ilustracije ivota u
engleskim gradovima: lezinger, Bole, ...)
- nain na koji su reavani problemi: pravnom regulativom, poboljanjem uslova rada, zdravstenim
zakonodavstvom
* 1845. Fridrih Engels, knjiga "Uslovi ivota radnike klase" -> bavi se ekstremima, ne prosekom; opisuje tri
tipa izgradnje stambenih objekata: 1. grupisanjem kua (po principu sluajnosti); 2. blok se deli na priblino
pravougaona dvorita sa okolo nareanim kuama; 3. blok se deli na tri reda kua, razliite kirije: I red -
sopstveno dvorite iza kua; II red - najloiji, zbijen u sredini sa nehigijenskim prilazom -> najnia renta; III red
- nema dvorita, a ulaz je sa puta (ceo blok gradi preduzima)
- izgradnja puteva
- neefikasnost parohijske administracije dovodi puteve u stanje propadanja sredinom XVIII v. u Engleskoj
- Makadam i Telford - tehnika reenja za poboljanje i poveanje trajnosti puteva
- u poetku: trustovi kontroliu kratke deonice novih puteva; 1820. drava propisuje nain upravljanja putevima,
da bi u drugoj polovini XIX v. putevi sa naplatom postepeno bili ukinuti
- u eleznikom saobraaju drava od poetka kanalie razvoj - propisi o brzinama, voznom redu, tarifama, irini
koloseka (do Stivensonove lokomotive, koja je 1825. omoguila prvu liniju javnog prevoza na relaciji Stokton -
Darlington (prva vana linija, Manester - Birmingen otvorena je 1830.), vagone su vukli konji)
- u Francuskoj je tzv. "stari reim" ostavio dobru mreu puteva, koju je u potpunosti i posle revolucije
dograivala i odravala drava (vlada je 1831. zapoela ogroman program izgradnje puteva i kanala)
- prva eleznica (blizu Sen Etjena) u Francuskoj otvorena je 1832., a ve sledee godine pristupa se izradi nacrta
mree za celu zemlju; pojedine deonice na upravljanje preuzimaju privatna preduzea; zbog sve vee potrebe za
kontrolom, najveim privatnim kompanijama dat je 1842. monopol (1842. - plan eleznica za Francusku: 7 linija
se ukrtaju u Parizu, . stanice po obodu grada)
- pribavljanje zemljita za gradnju eleznica: u Engleskoj je snana zatita zemljoposednika - visoka cena
izgradnje; u Francuskoj - od poetka stroga zakonska regulativa (od 1841.)
- urbanistiki problemi:
- higijenski uslovi - epidemije kolere posle 1830.; prouavanje uzroka ovih epidemija ukazalo je da su uzroci
sloeni i brojni i da mere koje se moraju sprovesti treba da budu sveobuhvatne, tako da saniterno zakonodavstvo
postaje pretea urbanistikog zakonodavstva
- Engleska (1830. - Dejms Kejn; 1832. - zakon o reformama (partija vigovaca); 1834. - Edvin edvig):
- Dejms Kejn, 1830.: "Izvetaj o zdravstvenom stanju radnike klase"
- Edvin edvig, 1834.: "Zakon o siromanima" -> inspektor u komisiji za siromane - poboljanje higijene
radnike klase, graenje prihvatilita za zaposlene, od 1840. obavezna vakcinacija; Zakon o zdravstvenom stanju
stanovnika (smrtnost 23 ) regulie: gradska skuptina je odgovorna za zdravstveno stanje stanovnitva;
gradska uprava gradi stanove i naselja; uticaj drutvenih Reformatora (Oven, Furija, Gondoan, Haard)
- u urbanizmu XIX v. javljaju se dva pravca: 1. utopijski - Oven, Furije, ..., Hauard -> miran put ka socijalnoj
reformi; selo ima brojne prednosti, ali i mane; isto vai i za grad -> sve to je pozitivno iz sela i iz grada uzeti ->
vrtni grad; nordijski model urbanizma, slian je utopijskim; 2. pragmatini -> rekonstrukcija: Pariz (Osman),
Be, Barselona
- 1840. formirana je kraljevska komisija za poboljanje higijenskih uslova u gradovima, koja 1844.-45. iznosi
predloge: prenoenje sanitarne kontrole na lokalnu vlast, pod neposrednim nadzorom krune; pripreme za
izgradnju kanalizacije i puteva; utvrivanje minimuma higijenskih uslova u zgradama i obaveznost sanitarnih
mera; stvaranje fondova za izgradnju javnih parkova...
- 1848. konano je donet detljni Zakon vezan za ovu problematiku, poto je proao otro suprotstavljanje
zemljoposednika i liberalnih teoretiara u Parlamentu
- imenovani su lokalni odbori (za zdravstvo), nadleni za sprovoenje Zakona, koji su poeli sa marljivim i
strogim radom, posle ega razvojni tok socijalnog zakonodavstva vie nije bilo mogue zaustaviti
- Francuska: -> u Francuskoj se posledice industrijalizacije nisu odmah osetile, ali od 1840. higijenski uslovi u
gradovima i industrijskim centrima bili su alarmantni kao u Engleskoj (1840. - Frezije: "Plan izgradnje javnih
objekata za siromane")
- tokom godina vladavine liberalne buroazije katolika i socijalistika opozicija je glavni nosilac antivnosti za
izmenu higijenskog stanja gradova (odluujui faktor bila je verovatno poslednja epidemija kolere 1849.)
- 1850. izglasan je Zakon saetiji od engleskog, takoe uz ogromne otpore; ipak, strah od kolere je presudio;
Zakon je na sprovoenje propisanih mera obavezao komune, bez nekog koordinirajueg tela
- naroit znaaj ovog Zakona: u sluaju nesprovoenja Zakona, komuna je mogla (zahvaljujui prethodnim
pravnim instrumentima) da prisvoji posed
- ovo je omoguilo Osmanu da napravi radikalne promene toko narednih 20 godina
9. Veliki urbanistiki poduhvati XIX veka 56
9. Veliki urbanistiki poduhvati XIX veka

* Pariz:
- or-Een Osman: -> francuski protestant alzakog porekla; vodio je poreklo od Vojnika I cara; otac mu je
bio mladi oficir u Napoleonovoj vojsci, a deda Baron Denzel - carski general, vojni zapovednik Bea; Denzel je
bio u slubi princa Eena, carevog pastorka i ujaka Luja Napoleona, u vreme kada mu se erka udala za oficira
Osmana i kada im se rodio sin, kumovao mu je princ, pa je po njmu dobio srednje ime (Een)
- sredina XIX v.: nagli porast stanovnitva, zakren srednjevekovni (u zidinama) centar, sirotinjske etvrti po
obodu, katastrofalno stanje kanalizacije i vodovoda, opta nehigijena, porast kriminala (1853. -> 130 km
podzemne kanalizacije, ali 480 km ulica -> svaka kia = poplava), revolucionarno raspoloenje; grad su u
pravilnim razmacima pogaale epidemije kolere (posle dve poinju akcije na rekonstrukciji -> septike jame,
groblja, smrad, buka, voda -> haos)
- Luj Napoleon Bonaparta: "elim da budem drugi Avgust, zato to je od Rima stvorio mermerni grad" (boravei
kao zatoenik u tvravi Ham 1842. ovo izjavljuje); tako je nazvao sebe pobegavi iz zatvora 1846., vraa se u
Pariz i postaje predsednik Druge Republike, sa eljom da obnovi carstvo (to je i uradio) i od Pariza naini
mermerni grad (vei deo je preuredio od 1850.-70.)
- Napoleon III (nije bio harizmatski voa kao njegov deda - ujak, ali jednako ambiciozan i svojeglav): po
dolasku na vlast, pokree opsene i javne radove na ureenju Pariza; lino izrauje prve skice nove mree ulica;
radi pospeivanja akcija, 1853. na mesto prefekta senskog okruga postavlja Barona or-Een Osmana (visoko
obrazovan ovek), pravnika, energinog (agresivan i nestrpljiv, smeo, lukav, vet, pametan, diktatorski) oveka,
kome daje ogromna ovlaenja i koji postaje glavni nosilac plana za obnovu grada (Osman je bio u Engleskoj ->
ideje o rekonstrukciji Pariza)
- ovaj plan dao je Parizu dananji izgled (iroki bulevari, vizur na javne objekte, kvalitetna infrastruktura) i
uticao je na urbanizam i arhitekturu evropskih gradova (Lion, Marsej, Tuluz, Ruan, Avinjon, Monpelje, Brisel,
Rim, Stokholm, Barselona, Madrid), pa i amerikih
- ciljevi Osmanovog plana:
1. raskriiti prostor (prilina ruenja) oko vanih javnih graevina, radi boljeg izgleda, boljeg pristupa i bolje
bezbednosti u sluaju nereda
2. poboljati (komunalno opremanje je vrlo bitno - kanalizacija, vodovod, elektrika) sanitarne uslove
otklanjanjem izvora zaraze
3. prosei iroke bulevare i tranzitne ulice radi reenja komunikacija, protoka vazduha i svetlosti i radi vee
bezbednosti (red i mir) i obezbediti pristupanost gradskom centru eleznikom mreom
4. stvoriti velike parkovske povrine radi preiavanja vazduha i rekreacije (dva velika parka na istonoj i
zapadnoj strani: Bulonjska uma i Vensenska uma = pluna krila grada; rekonstrukcija Pariza (Osman) -> bez
milosti, ali vodi rauna o tehnologiji; Osman prezire arhitekte, izbacuje ih iz urbanizma; za 20 godina - u Parizu
je izvrena urbana revolucija)
- Osmanova mrea prodora:
- prodori su oblikovani jednobrazno (prizemlje - trgovina, prvi i drugi sprat - bogati stanovi, trei i etvrti -
siromani, mansarde - oni koji opsluuju), sa nizovima neutralnih fasada, ozelenjavanjem ulica i trgova
(skverova - mali javni parkovi), stvarajui utisak reprezentativnosti u totalitetu; zemljite je obrzbeivano
eksproprijacijom uz visoke nadoknade; na osnovu naina finansiranja, radovi su podeljeni u tri mree -
sekcije:
1. obuhvatala je najbitnije zahvate koje je drava (funkcioner) pojedinano subvencionisala: produenje Ulice
Rivoli kao ose istok - zapad, formiranje ose sever - jug od Sevastopoljskog i Sen-Miel Bulevara, raiavanje
prostora oko Gradske venice, ureenje Bulonjske ume sa paradnim pristupom - Bulevarom carice irokim 120
m; prilina ruenja
2. namenjena zrakastom (veliki bulevari) prosecanju Pariza, polazei od strategijskih vorova i prisajedinjenje
prigradskih optina - grad je finansirao 3/4 trokova, a drava ostatak
3. dopuna radova iz druge mree (grade se parkovi (na pr. Jelisejska polja) i avenije) - finansije su u celosti u
nadlenosti grada
- oko celog Pariza, du linija gradskih utvrenja predvieno je stvaranje zelenog pojasa, koji bi sadrao ogromna
zasade sa etalitima za stanovnike predgraa i susednih optina; pojas bi potpuno opasavao grad, spajajui
njegova dva velika parka na istoku i zapadu: Bulonjsku i Vensensku umu; meutim, dravni savet je oborio
ovaj projekat iskoristivi Napoleonovo odsustvo, tako da Pariz nije dobio zeleni pojas
- finansiranje radova: -> izvori finansiranja: lokalni nivo (porezi); eksproprijacija = zemljite u slubi drave,
kao i ponovna prodaja imovine (ima lica osuenih na smrt); pomo centralne vlasti; specifine metode (stvaranje
ekstra profita)
- Osman se rukovodio "Teorijom produktivnih izdataka", iji je smisao u tome da ulaganja kao krajnji
rezultat imaju opte poveanje prihoda; osnovao je Fond za javne radove u Parizu (1858.), u ijem se
rukovoenju koristio i nekim finansijskim operacijama koje nisu bile legalne (manipulacija mehanizmom
kredita), pa je pod politikim pritiskom zbog toga morao da podnese ostavku 1870.
- Pariani su gledali razoren grad - nisu verovali da e se zavriti; plaili se proletarijata koji je dolazio da radi
- dokumentacija o rekonstrukciji Pariza je oskudna (nema je)
- i pored toga, za 17 godina, on je uspeo da rekonstruie Pariz (Osmanovi problemi pri realizaciji i planiranju:
nepostojanje precizne karte Pariza; nepoznat nivo i tokovi podzemnih voda; nepostojanje kanalizacione i
vodovodne mree; ruenje velikog broja stanova - industrijska revolucija je u toku; budet - procena trokova
(niko nije umeo da uradi))
- grad kao tehniki problem: -> zbog enormne brzine radova, Osman je morao da okupi ekipu proverenih
tehnikih strunjaka, koje je rasporedio u 3 resora:
1. sluba vodovoda i kanalizacije - ef Belgran (inenjer), koji je i autor projekta kanalizacije i kljunih
akvadukta (sagradio je sakralne zgrade, hale, trnice, operu, kole)
2. sluba za etalita i zasade - ef Alfan (kao pejzani vrtlar, botaniar, doneo je egzotino bilje), koji je
izmenio stare parkove i zasnovao nove: Bulonjsku umu, Vensensku umu, Jelisejska polja, parkove: Monso,
Bit-omon, Monsuri, ...
3. direkcija za plan Pariza - ef Dean (geometar), koji je utvrdio konanu mreu ulica i najneposrednije
rukovodio svim aspektima realizacije
- kao izbeglica iz Londona, Luj Napoleon je bio vrlo impresioniran engleskim trgovima i parkovima, pa je i
Parizu eleo da podari neto slino, ali su pariski trgovi, za razliku od izolovanih londonskih, bili zapravo
proirenja ulica; parkovi su graeni po uzoru na uvene engleske vrtove, pa su ih ak i prevazili ("Boulevard" -
znai bukvalno etnja po zidinama utvrenog grada (od nemake rei Bollwerk - bedem); prvi bulevar u Parizu
otvorio je Luj XIV, 1670. - od kapije Sen Deni do Bastilje na mestu drevnih zidina bulevari su vrlo brzo
izgraeni, u vidu senovitih avenija)
- ulica:
- tenja za stvaranjem osovina i velianstvenih vidika; zbog enormnih duina, motivi u elu se ne razaznaju
- tema stanovanja je sporedna; glavni problem - komunikacije i masovni prevoz (anticipacija motornog
saobraaja - sposobnost vizionarskog sagledavanja urbane problematike)
- sve je podreeno problemu saobraaja; tokom tih 17 godina izgraeno je u Parizu mnotvo javnih objekata:
izlobene hale, crkave, kole, trnice, nacionalna biblioteka, ... iji se istorijski znaaj ne moe prenebregnuti, ali
ulica ipak dominira u slici grada
- blok:
- morfoloki: izdueni pravougaoni i trougaoni
- parcelacija: upravno na ulicu, umerene irine i umerene dubine, sa unutranjom razdelnom linijom - simetralom
bloka
- znaaj Osmanovog plana: zadivljuju u svojim razmerama, kao nijedan posle; drznuo se da promeni izgled
celog velikog grada, koji je stotinama godina tretiran kao svetilite itavog civilizovanog sveta; preduzimljivost i
elja da postigne sve ono to se dotad nije moglo
- najamna zgrada (kua):
- u optem sluaju "L" osnove ili multipl te forme; najee zajedniko dvorite za tri do etiri zgrade
- prizemlje - duani; mezanin - radionice, komercijala; tri do etri sprata - stanovi vie srednje klase; jedan do
dva sprata u potkrovlju - za poslugu, siromaniji svet; fasada - jednobrazne - neutralna renesansna ema, sa
visokim francuskim prozorima; balkoni od kovanog gvoa
Be:
- Franjo Josif -> revolucija u urbanistikom projektovanju - i to u smislu ouvanja (ne ruenja); 1237. -
poslednja izgradnja zidina i od tada nije menjana povrina jezgra; zamena na parceli - srednjevekovne zgrade su
zamenjene baroknim; od opsade Turaka zidine se stalno obnavljaju (Turci odlaze 1683.); oko zidina postojala je
povrina od 450 m ("glasije") - zatiena, a izvan ovog okvira dozvoljeno je graenje (do XVIII v. - hiljade vila
izvan); do sredine XIX v. "glasije" su bile potpuno prazne
- sredinom XIX v. i Be doivljava, kao i drugi veliki evropski gradovi, ogroman porast stanovnitva; meutim,
Be (vienacionalna heterogena masa) nije bio pravi industrijski grad (Be - srednjevekovni barokni grad), niti
je industrijska revolucija glavni uzrok njegovog porasta - mnogo vie od toga karakterie ga uloga metropole
velike imperije (carska i politika (ali ne i nacionalna) prestonica Habsburke monarhije; kosmopolitski duh ->
svetski kulturni centar); Be je sedite aristokratije, birokratskog aparata, dok je iz Srednjeg veka vue
trgovako - buroaski karakter; Be je i stecite malih zanatskih pogona za proizvodnju luksuzne robe
(ekonomski procvat -> zahvaljujui proizvodnji i potronji luksuzne robe, pre nego trgovini sa drugim zemljama
i izvozu) i centar uslunih delatnosti
- geografski poloaj ovog grada prua mu kako estetske, tako i ekonomske prednosti; Be - klima - kontinentalni
poloaj, blizina snenih planinskih venaca -> topla leta i hladne promenljive zime ("sva godinja doba, pa tako i
Be -> odiu svetlou")
- crkva, kruna i aristokratija su trijumfovale; Be je od preteno protestantskog grada u XVI v. postao potpuno
katoliki, a odraz tog trijumfa na protestantizmom bile su Barokne katedrale i druga crkvena zdanja
- fizika struktura grada i razmetaj stanovnitva pre 1857.:
- jezgro Bea - srednjevekovno, zgusnuto, poveane spratnosti zbog zidina, uske ulice (ova stenjenost je izraz
bogatstva, a ne bede, tenje za prisustvom u metropoli)
- predgraa - industrija (tekstilna, hemijska, mainska), siromaniji slojevi stanovnitva (beda i siromatvo su
takoe bili vrlo prisutni, ali u predgraima izvan zidina grada) i letnjikovci (zbog svoje istrajne odanosti
prvobitnom gradu, aristokratija je Beu ulila onaj kvalitet, koji ga razlikuje od Londona i Pariza - stabilna
socijalna - ekonomska geografija, koja u centar privlai sve to je pomodno, lepo i skupo); ulepavanje
metropole: 1. uklanjanje starih gradskih kapija; 2. predlozi za mostove preko Dunava; 3. nove ulice u bliim
predgraima; 4. bolje trasiranje ulica u starom delu (voda iz Dunava se crpi pomou cevi od gvoa, a na
vodovod i kanalizaciju se priekalo jo par decenija)
- ruenje zidina i izgradnja "Ringa":

- car Franja Josif 1857. (na Badnje vee svojim uvenim memorandumom upuenim Ministru unutranjih
poslova) nalae ruenje zidina oko starog grada, a 1859. odobrava plan za proirenje grada na ovom prostoru
(najambiciozniji na konkursu bio je projekat Ludviga Ferstera)
- Be je bio ivopisan, ali ne i tipian za XIX v., ako se zna da je to bio vek parne maine, trgovine; u njemu nije
bilo omnibusa, ni taksi - vozila, ve samo skupi fijakeri, a plin se jo uvek nije koristio (osim u uem centru)
tako da se teko mogao svrstati u Metropole I reda; ali je zato u drugom pogledu predstavljao preteu urbanog
razvoja: izgradnja masivnih stambenih blokova -> pretvaranje jednoporodinih u vieporodine stambene
objekte, bila je masovna pojava; porast stanovnitva i cene zemljita -> irenje grada u visinu
- reenje priliva novog stanovnitva:
- intenziviranje korienja postojeih zgrada (dograivanje) i parcela (popunjavanje zgradama -> do 1914. 3/4
kua je zamenjeno novim, zvanini ukus - neoklasicizam)
- irenje u pravcu periferije
- eksploatacija prostora bivih zidina
- promene u fizikoj strukturi nisu se sutinski odrazile na razmetaj stanovnitva, tj. na drutveni karakter
delova grada: tako via klasa ne naputa svoje palate u prenaseljenom jezgru, a leti koristi letnjikovce u bliim
predgraima; jezgro Bea je odisalo lepotom i bogatstvom, a predgraa kriminalom, bedom i neredom
- predgraa: izvor kriminala i bede, iako su se tu nalazili letonjikovci aristokratije i rezidencije uspenih graana
i zanatlija; tu su bile i crkve, javne zgrade, samostani, gostionice i krme. To su bila jezgra inae poljprivrednih
naselja poluseoskog karaktera da bi krajem XIX v. primili industrijski i radniki karakter (sa one spoljne strane -
eks. zidina)
- finansiranje objekata u Beu: -> nadvojvode i stara aristokratija
- delom i vodei trgovci i industrijalci
- plan za izgradnju "Ringa" iz 1859. (pri tom stari centar grada ostao je sredite trgovakog, politikog i
drutvenog ivota) -> obuhvatao je (na mestu bedema) pre svega, izgradnju dve glavne prstenaste saobraajnice -
iroki, reprezentativni bulevar Ringtrase (koji prua kompletno ambijentalno okruenje za bogati svet) i ulicu za
neophodni saobraaj (ali ne ba otmen saobraaj) - Lastentrase (nije mnogo olakao saobraaj predgraa
prema jezgru); ceo poduhvat trebalo je da obezbedi nedostajui ceremonijalni prostor ("prostor za dokoliarske
rituale bogatih - pompu i spektakle")
- Ringtrase: -> i dan danas slui i predstavlja izraz razlika izmeu jezgra i predgraa; na ovom prostoru
podignuto je mnogo vanij javnih graevina u sukcesivnom sledu (zgrada opere meu prvimjavnim objektima
(bila je hitna potreba jer je Be bio muzika prestonica); kulturne i obrazovne institucije smetene rame uz rame
sa prebivalitima vie srednje klase; ovoj ulici nije bilo pandana u drugim prestonicama)
* Be na prelaz dva veka:
- zbog geometrije ulice nije bilo mogue organizovati iroke vidike (razliito od barokne koncepcije po kojoj
pozadina treba da istakne zgradu (analiza Karla orskog)), ve se efekat postie serijom senzacionalnih kratkih
vidika, tako da projektanti Ringtrase iako nisu u potpunosti uspeli da iskoriste prostor upranjen ruenjem
zidina, kako bi izolovali javne zgrade i doveli ih u meusobni odnos simetrinim postavljanjem i majstorski
izvedenim vizijama, ipak su uspeli da ih uine vidljivim na zadovoljavajui nain.
- brzina kojom je itava zona za irenje popunjena zapanjila je stanovnike Bea i strance; kej F. Josifa koji se
prua du dela grada okrenutog ka dunavskom kanalu otvoren je 1858., a preostali deo krunog bulevara
(Ringtrase) 1. maja 1865. Tokom gradnje ove Ulice, dolo je u jednom trenutku do prekida zbog finansija.
Inae Ulica Ringtrase nije bila najpogodnija za biznis; najbolje prodavnice su se i dalje uglavnom nalazile u
Starom jezgru grada, kao i veina njihovih aristokratskih muterija
- prvih 15 godina izgradnje Ringtrase - stambena izgradnja, a od 80-tih godina XIX v. - veina javnih
zgrada
- pripajanje spoljanjeg prstena predgraa 1890.: izazvalo je preispitivanje politike koju e dalje voditi Be,
dostojne njemu. Optina je raspisala konkurs za najbolji plan proirenja i poboljanja metropole. Ovim planom
bila je obuhvaena izgradnja gradske eleznice, zgrada za stanovanje sa socijalnim i sanitarnim poboljanjima,
zidanje fabrika, tako to e se razdvojiti zone za stanovanje od zona sa fabrikama (ovakava funkcionalna
segregacija bila je u Beu do tada zapostavljana). Plan je obuhvatao i modernizovanje sistema ulica i to
izgradnjom novih bulevara i otvaranja prostora trgovima i slinim proirenjima ulica oko nekih istorijskih
spomenika
- I sv. rat, krah Habsburke monarhije i osiromaenje koje je potom usledilo, odloili su realizaciju takvih
planova. Vagnerov generalni plan za irenje grada, sa irokim avenijama i monumentalnim trgovima, u koje se
uspeno uklapaju stambene etvrti nikad nije sproveden u delo. Nakon rata nije vie bilo potrebe za rastom
zbog opadanja broja stanovnika i smanjenja obima ekonomskih i administrativnih funkcija posle 1918. godine.
Ono to je graeno u Beu posle 1890. bilo je vie utilitarne nego monumentalne prirode (zbog hriansko -
socijalistike administracije) i to uglavnom stmbenog i industrijskog karaktera, a javne zgrade (kole, bolnice)
igrale su manju ulogu nego nikad. Izuzetak su jedino dve zgrade na kraju Ulice Ring: ruenjem kasarne Franje
Josifa, stvorene su lokacije za Vagnerovu Potansku tedionicu i Vojno ministarstvo. Vizuelno ove zgrade
predstavljale su dva trenda u godinama pred I sv. rat: prva u secesionistikom duhu i druga u duhu ogoljenog
klasicizma. Inae stoje jedna naspram druge.
- preavi iz jednog od naziruih hijerarhijskih drutava u Evropi u jedno od klasno najslobodnijih, Austrija je
doivela silne promene od izgradnje Ringa. Grad Be koji je projektovan tako da zadovoljava potrebe monog
dvora i aristokratije, nasledili su slobodni ljudi
- plan za izgradnju "Ringa" - Ludvig Ferster, 1858.

- graevine na Ringtrase: -> glavne institucije zauzele su poloaj du granica Starog jezgra Bea (ne jedna
naspram druge)
* Opera, Sikardsburg - Van der Nil (dvojca vodeih arhitekata - predstavnici istoricizma -> opera je obeleila
centar ove nove metropole)
- prvo veliko javno zdanje na Ringtrase, "renesansa - barok"
- zbunjujua meavina stilova: od francusek renesanse i gotike + firentinska i venecijanska arhitektura; opera +
carska palata + pozorita + muzeji -> barok
* Stambeni blokovi
- u stilu palata iz XVIII v.
* Zavetna crkva, Ferstel (Hajnrih fon Ferstel)
- neogotika, jedina crkva u ovoj zoni
* Univerzitet, Ferstel
- neorenesansa ("procvat nauke")
* Gradska kua (Gradska venica), mit (Fridrih fon mit)
- neogotika
* Gradsko pozorite (Hofburg teatar), Zemper - Hazenauer
- ranobarokni stil
* Palata pravde, Vilemans
- nemaka renesansa
* Parlament, Hanzen (Teofil Hanzen)
- grki neoklasicizam
* Muzej istorije umetnosti i Prirodnjaki muzej, Zemper - Hazenauer
- raspored (od crkve ka Operi): sa prve strane su: Zavetna crkva, Univerzitet, Gradska kua, sa druge strane:
Hofburg teatar, sa prve: Parlament, Palata pravde, Muzej istorije umetnosti, Prirodnjaki muzej, sa druge: Opera
* Barselona:
-> najbolji urbanistiki plan XIX v. (rast i urbanistiki problemi bez presedana u Evropi; 1976. panija se vratila
u akademski svet (Dali, Pikaso, Gaudi, ...); Barselona = umetniki grad...; Arhitektonski fakultet je jedan od
najboljih u svetu
- Ildefonso Serda -> kolovan za arhitektu i matemetiara, stekao je diplomu inenjera, a ubrzo i renome da bi u
34 godini napustio unosnu karijeru graevinskog inenjera, posvetio se analizi istorijskog razvoja gradova i
problema koji su taj razvoj pratili
- "Opta teorija urbanizacije", 1867. (tampana o dravnom troku, pokazuje evoluciju svih Serdaovih ideja)
- delo u dva toma: analiza urbanizacije uopte i statistika analiza posebnog sluaja urbanizacije
- "urbanizacije" - Serdaova kovanica od izmiljene rei "Urb", izvedeno iz latinskog korena (pre ovog perioda
tih rei nije bilo u evropskim jezicima; re "urb" oznaava jedinicu koja zadovoljava organizacione i drutvene
potrebe odreenih recipronih odnosa - obuhvata iroko znaenje (to mogu biti grupe nastanjenih amaca u Kini,
metropole, ili jednostavno dve obanske kolibe, koje su podignute tako da zadovoljavaju pomenute potrebe,
zatim pak i svemirske stanice i podvodne gradove)
- Serda posmatra razvoj urbanizacije kroz istoriju u kontekstu vere u stalni napredak oveka; za njega je
savrena urbanizacija ona koja moe da zadovolji prostorne, organizacione, simboline i socijalne potrebe nekog
drutva i da se prilagodi dinamici tih potreba (nijemoglo doi do prelaska na urbanizaciju iz prolosti ukoliko se i
samo drutvo ne preobrati u oblik i organizaciju iz prolosti; od prvih sklonita sa svojim fizikim i simbolikim
znaenjem, preko grupe sklonita usled ljudske potrebe za drutvom i td. sve do grupacije koja se moe nazvati
gradom (od primitivne individualne peine preko raznih tipova lovakih, zemljoradnikih i obanskih zajednica,
do ratnikog, feudalnog i konano industrijskog drutva
- u drugom delu Serda daje statistiku analizu situacije u Barseloni kroz prikaz uslova ivota i rada radnike
klase - tenja je da se ustvari prikau tendencije inherentne industrijalizacije
- na osnovu ove analize, Serda je mogao da odradi optimalne uslove ivota stanovnitva gradova
- analize su pokazale da su uslovi u Barseloni katastrofalni (prljavtina, smog, prenaseljenost, bolest, visoka
stopa smrtnosti, ...), to je odigralo presudnu ulogu u ubeivanju vlade u Madridu da se moraju preduzeti
drastine mere za poboljanje stanja (analiza kree od grada, bloka, ulice, kue, sprata, sobe; podelio je radnike
Barselone na 333 kategorije, od kojih je samo 11 zaraivalo neophodni egzistencijalni minimum)
- u principijalnom smislu (kao manifest za izradu GUP-a; protiv / za), Serda je bio protivnik dominacije centra,
preterane zbijenosti, socijalne segregacije, specijalizacije prostornih funkcija, nejednake distribucije radnih
mesta i usluga, hijerarhije puteva, regionalne nejednakosti, a pristalica humanizovanog stanovanja, ravnomerne
distribucije prostornih sadraja, dostupnosti javnog saobraaja, ravnomernog tretiranja svih delova grada...
- trei i etvrti tom "Opte teorije urbanizacije" u kojima bi preao sa teorije na konkretne predloge, nikad nisu
tampani, a sadrali bi: (trei tom) predloge za suoavanje sa problemima urbanizacije i planiranje budunaosti
grada i (etvrti tom) predloge za irenje Barselone i rehabilitaciju starog gradskog centra
- Serdaova strategija: razvoj pomou urbanizacije bloka; ortogonalna mrea ulica -> blokovski sistem,
zasecanje uglova, prirodni pad ka moru
- predlozi za Barselonu:
- 1859., posle ruenja zidina, Serda podnosi predlog vladi za proirenje Barselone koji biva usvojen (elaborat u
tri toma)
- ogranienja: prirodna topografija i fiziki elementi u prostoru koje je stvorio ovek (ravnica u priobalju
okruena sa tri strane brdima i neki putevi koji su koristili prirodne izlaze)
- ova ogranienja formirala su kostur magistralne uline mree i mree meugradskih puteva Barselone
(dijagonala, meridijana, paralela i Gran Vija)
- Serda je preko toga postavio urbanu matricu (zasnovanu na trgovima) sastavljenu od ortogonalnih blokova
(irenje urbanim blokovima - ortogonalni sa zaseenim uglom), vodei rauna o orjentaciji (smatrajui
osvetljenost i provetrenost vitalnim kategorijama); trebalo je da 36 % terena bude pod zgradama, a 64 % pod
zelenilom; predvideo je visinu zgrada najvie tri do etri sprata; planirao je ravnomernu distribuciju gradskih
usluga; predvideo je i jednaku irinu plonika i kolovoza, kao i zelene trake u sredini bulevara; trasirao mreu
ulica, osnovu infrastrukture
- predviao je dan kada e svaka porodica imati sopstveni mehanizovani prevoz
- pozicije objekata i distribucija posebnih zgrada u planu su date samo indikativno; vie je voleo da iznese
uoptene predloge o meanju i proimanju funkcija, jer je verovao u promenu kao konstantan faktor ljudskig
razvoja
- sudbina Serdaovih planova:
- detaljno razraeni, tako da ih je vlada usvojila u celini
- nikad nije izveden u potpunosti
- izgraena je: ulina mrea, kanalizacija, instalacije, posaeno je drvee; svega jedna do dve zgrade izvedene su
po njegovim uputstvima
- podruje je u opremljenom stanju ponueno pekulantima; visina zgrada pela se do 11 spratova, a pokrivale su
i do 96 % povrine blokova; disperzija usluga nije sprovedena
- veina kasnijih vlada, sa svojim razliitim ideologijama, ne samo da nije odobravala Serdaove ideje, ve ih je
smatrala politiki opasnim
- Serda je umro bolestan i bedan, potroivi itavo porodino bogatstvo na promovisanje svog sveta
budunosti, nikad ne doekavi da mu se isplati honorar koji su mu mnoge vlade obeavale
- zbog njegovih metoda rada teko ga je porediti sa bilo kojim od savremenika ili naslednika. Kontrast u pristupu
izmeu njega i Barona Osmana, slinosti sa Tonijem Garnijeom, Le Korbizjeom. Slinost sa idejama Ovena i
Furijea, Marksa i Engelsa i drugih drutvenih reformatora iji je bio savremenik, a njihova dela su se pojavila tek
20 godina posle Serdaovih
10. Urbanistike utopije XIX veka 61
10. Urbanistike utopije XIX veka

- Robert Oven, grof Anri de Sen - Simon, arl Furije, Viktor Konsideran, an Baptist Goden, Etjen Kabe
- Robert Oven -> sa 10 godina poinje sam da zarauje za ivot kao prodavac u Londonu; osniva malu tkanicu
koja izuzetno uspeno posluje; dragocena iskustva i kao radnika i kao kasnije uspenog industrijalca; 1793.
postaje lan knjievnog i filozofskog drutva u Manesteru
- pokree niz reformi u svojoj tekstilnoj fabrici u Nju Lanarku (kotska): poveava plate, skrauje radno
vreme, obezbeuje bolji smetaj
- 1816. osniva Ustanovu za formiranje karaktera (reforme moraju zapoeti u sredini u kojoj se jedinka
razvija): filantropska institucija za obrazovanje dece radnika i za vrenje uticaja na ivot itave zajednice
organizovanjem uenja predmeta iz raznih vetina i razonode
- na osnovu iskustva iz Nju Lanarka predlae iroku primenu ovih reformi; plan je 1817. prezentiran Komitetu za
zatitu prava siromanih, a 1820. vlastima Lanarka i zasnivao se na ideji da treba nai pogodna zanimanja za
nezaposlene ijem e radu maine biti podreene
- plan je obuhvatao program kolovanja i vaspitavanja dece i usmeravanja zarada radnika na ostvarenje line i
opte dobrobiti
- sprovoenje mera mogue je u naselju veliine 500 do 1500 ljudi (javno mnjenje ga je doivljavalo kao
oveka koji je "uspeo u ivotu bez tue pomoi", a on je smatrao da je to apstrakcija, jer uslovi sredine
uglavnom odreuju individualne sudbine)
- forma: zgrade za stanovanje razmetene u kvadrat, sa tri strane sobe za brane parove i malu decu (do 3 god.
starosti), a sa etvrte spavaonica za veu decu; domarski stanovi u sredini, sa njihove jedne strane bolnica, a sa
druge zgrada za goste; u sreditu je javna zgrada, iji centralni deo ini zajednika kuhinja sa trpezarijom, jedno
krilo obdanite i sala za predavanja (na spratu), a drugo krilo kola (decu treba uiniti korisnim lanovima
zajednice, tititi ih od loih roditeljskih navika (vea od 3 god.)), prostorije za odrasle, biblioteka (na spratu);
prazan trem trebalo je da slui za rekreaciju; poljoprivredni i pratei objekti su na izdvojenim lokacijama
- idealno selo prema R. Ovenu (500 - 1500 ljudi) -> zgrade za stanovanje razmetene u obliku kvadrata; sa tri
strane svakog kvadrata su kue za porodino stanovanje sa po 4 sobe; svaka soba je dovolja za smetaj branog
para sa dvoje dece do 3 god.; na etvrtoj strani kvadrata su spavaonice za decu preko 3 godine i decu koja su
preko predvienih dvoje u porodici. U centru kvadrata su stanovi za domare, sa njihove jedne strane je bolnica, a
sa druge zgrada za smetaj gostiju. Tu su i stanovi za nadzornike, svetenike, uitelje, lekare, ..., tu je i skladite
za svu potrebnu robu; dakle, unutar ovih kvadrata su javne zgrade. U sredinjoj zgradi su zajednika kuhinja i
trpezarija, jedno krilo u prizemlju ima obdanite, a na spratu salu za predavanja i mesto za verske obrede, drugo
krilo ima kolu u prizemlju, a na spratu biblioteku. Na prostoru izmeu objekata su ograeni tereni za rekreaciju,
a po njihovom obodu drvee; sa spoljane strane kvadrata su bate, a tik uz njih putevi, pored kojih su manje
proizvodni objekti. Poljprivredni i pratei objekti i povrine su na izdvojenim lokacijama
- delatnosti ene u zajednici: briga o odojadi i odravanje stana; uzgajanje povra za zajedniku kuhinju; rad u
odgovarajuim proizvodnim granama 4 do 5 asova dnevno; ivenje odee za itelje naselja; deca: osim kole,
nekoliko sati dnevno treba da pomau u bati i manufakturi
- Oven detljno kalkulie trokove izgradnje ovakve zajednice
- ekonomsko opravdanje zajednice: pravilno usmeren ljudski rad predstavlja po Ovenu izvor opteg
blagostanja, pa je mnogo vredniji od izdataka za bolje uslove ivljenja, a reava i problem porasta stanovnitva
- osnovna polazita Ovenovog ekonomskog programa:
* ljudski rad kao mera vrednosti (upotrebu maina svesti na minimum i podrediti ih radniku, jer su maine i
stvorile viak radne snage, tj. nezaposlenost)
* stvaranje unutranjeg trita
- bogaenjem radnika omoguilo bi im se da postanu korisnici proizvedenih dobara, a ne samo instrumenti za
proizvodnju
- reakcija javnosti na Ovenov plan bila je, u isto vreme, interesovanje, uznemirenje i omalovaavanje
- pokuaj realizacije u praksi:
- neuspeni predlozi mnogim dravnicima i vladama
- lini pokuaj: 1825. kupuje u Americi (Indijani) od jedne protestantske sekte selo harmoniju sa pripadajuim
zemljitem, preimenujui ga u nova harmonija i oblikujui ga po svom planu
- eksperiment je izazvao vliko interesovanje, ali je pod pritiskom ekonomskih tekoa i unutranjih sukoba ubrzo
propao (umesto poljoprivredne proizvodnje - proizvodnja viskija) i on je morao da proda imanje
- u to vreme, u Engleskoj je postojao tzv. "Zadruni pokret", koji je vodila grupa entuzijasta; po povratku iz
Amerike, preuzima ga Oven
- Oven nastoji da stvori iroki pokret za reformu engleskog drutva i ekonomije, i u tome delimino uspeva
stvaranjem vie monih esnafskih i sindikalnih organizacija 30-tih godina; ove organizacije ubrzo dolaze u
sukobe sa vladom, posle ega se Oven povlai iz javnosti
- neposredni uticaj Ovenovih ideja ogleda se u pojavi raznih sindikalno - zadrunih grupa, ija je aktivnost
postepeno evoluirala ka bavljenju ekonomskih pitanja
- Anri de Sen - Simon
- kola Sen - Simon
- Sen - Simon, frof Francuske, uestvovao je u ranoj fazi revolucije 1789., ali u okviru revolucionarnih politikih
diskusija nije bilo mesta za isticanje socijalnih problema i njihovu povezanost sa urbanizmom
- oseanje razoaranja je u Francuskoj vie bilo politike i ideoloke, nego ekonomske prirode; posledice
industrijalizacije i priliv stanovnitva u gradove osetile su se tek posle 1830.
- u to vreme Sen - Simon je formulisao svoju teoriju o drutvu, koja se zasnivala na principu "industrijale" to je
podrazumevalo da tehniki strunjaci i radnika klasa zauzmu pozicije na vlasti i da zbace staru vladajuu klasu
- pole njegove smrti 1825. njegovo uenje je nastavila grupa njegovih uenika, koji su nakon revolucije iz 1830.
postali slobodniji, pokrenuli asopise i udruili se u jednu polumonaku zajednicu (ak su nali i specijalne
uniforme). Voe grupe su bili "vrhovni oci", ali kada je jedan od njih izneo teoriju o slobodnoj ljubavi kao
zamenu za "tiraniju braka" dolo je do raskola i konanog rasputanja od policije 1832.
- ni Sen - Simon, ni njegovi uenici nisu obratili panju na urbanizam bilo kakvim tehnikim detaljima, ali su
izrazili elju za angaovanjem u toj oblasti
- arl Furije -> kao i grof Sen - Simon i Oven, Furije je odrastao u atmosferi pred Francusku revoluciju 1789.;
potpuno drugaije od sensimonista - nije imao njihov entuzijazam, ali je stvorio i vrlo precizno razradio svoju
utopiju, u ijoj je osnovi bilo stanje univerzalne harmonije, koja se ostvaruje kroz 7 perioda (u vreme kada je
on o tome pisao, oveanstvo se nalazilo u fazi prelaska iz 4 peioda u 5): 4. = varvarizam; 5. = civilizacija; 6. =
garantizam; 7. = savrenstvo (krajnji)
- drutvo organizovati tako da se postigne maksimum zadovoljenje linog; svaka zona izdvojena ivicom od
druge; svaka zgrada je stobodnostojea i mora imati 1:1 zelene povrine vrta (indeks); slikovitost postii
nepravilnou; vizure se zavravaju spomenikom i slino; sve zgrade su kolektivne; sve ove mere su prelazne -
ka idelanom drutvu -> sve to je postavio pretea je moderne urbanistike i graevinske regulative
- Falanga -> idealna zajednica u koju se udruuje priblino 1500 ljudi, smetena je u prirodi (reka sa istom
vodom, breuljci, plodno tlo, uma) i izdrava se poljoprivredom i manufakturom
- centalni deo Falange ima javne funkcije: trpezarije, biblioteke, administraciju, prostor za verske obrede,
telegraf, pota,...
- Falansterija -> zgrada u kojoj se odvija ivot ovakve zajednice (limit 1600 stanovnika; donekle podsea na
Versaj Luja XIV); zamiljena kao palata (od jeftinog materijala) sa centralnim blokom (fasada irine 600 m) i
krilima (irine 300 m); svaki od tri dela ima dvorite i pokrivene peake mostove (zastakljeni, sa grejanjem i
ventilacijom, na nivou prvog sprata) koji spajaju dve strane krila na svakih 100 m (u jednom krilu Falansterije su
radionice koje stvaraju buku, a u drugom krilu hotelske prostorije za kontakte sa onima koji ne pripadaju
zajednici); zgrada je trebalo da ima prizemlje (prostor za parkiranje vozila), mezanin (deiji boravak), tri sprata
(stanovi) i potkrovlje (gostinske prostorije) i rezervoare sa vodom za gaenje poara; u visini tri stambena sprata
sa jedne strane je unutranja ulica - galerija (ona je jednom stranom priljubljena uz zgradu), sa koje se direktno
ili stepenitima pristupa u stanove; stanovi su razliitog tipa i cene; centralni blok sadri javne namene (u
unutranjem dvoritu: tale, ambari, skladita)
- pokuaj realizacije - bilo je vie neuspenih pokuaja raznih filantropa u Francuskoj, Aliru, Novoj Kaledoniji,
Rusiji, i svi su propali zbog finansijskih razloga i zabrana (u Rusiji car zabranio); najpogodnije tlo - Amerika,
propagirao Albert Brizbejn (1840.-50. osnovana je 41 zajednica ovog tipa, sa razliitim uspehom)
- Viktor Konsideran
- najaktivniji Furijeov sledbenik; vojni inenjer, konstruktor
- U Ameriku doao je posle dravnog udara 1851.; sa Albertom Brzbejnom posetio Severnoameriku
Falangu u Novom Meksiku (Furijeovska zajednica); zagovarao taj model parobroda
- reen da isproba svoje teorije, kupio je zemljite u Teksasu i vratio se u Francusku da bi 1854. tampao objavu
"U Teksas" kojom je stekao 250 sledbenika
- poduhvat je propao zbog nedostatka kapitala
- Konsideran, ostavljen od svih nastavio je da ivi sam sa porodicom na farmi La Reunion
- an Baptist Goden -> mladi industrijalac, vlasnik livnice u Gizu
- Godenova adaptacija Furijeovih ideja (modifikovao ih je) bila je jedinakoja je doivela ozbiljan uspeh -
posedovao je livnicu u Gizu, gde 1859. zasniva (za 10-tak godina) svoju Familisteriju (manja verzija
Furijeovog modela - koja je izgraena)
- glavni objekat sastojao se od tri povezana paviljona, umesto unutranjih Furijeovih ulica - galerija, dvorite
svakog paviljona bilo je pokriveno staklenim krovom (elina konstrukcija + staklo; stambene zajednice: 1000 -
1500 stanovnika)
- sagraeni su i razliiti usluni objekti, zgrada za deiji boravak, kola (sa vrlo razraenim sistemom), pozorite,
javna kupatila i perionice
- 1880. Goden je osnovao zadrugu i upravljanje fabrikom i imanjem prepustio radnicima; ova zadruga je
funkcionisala do 1939.
- Godenova teorija, zasniva se na zadrunom sistemu Furijea, ali ne na poljoprivrednoj, ve na industrijskoj
proizvodnji i ne na zajednikom nainu ivota, nego na potovanju porodine autonomije; na tome se i
temelji uspeh ovog eksperimenta
- Etjen Kabe
- aktivno je uestvovao u revoluciji 1830. i bio postavljen za Vrhovnog tuioca na Korzici, gde se suprotstavljao
Orleanistikoj vladi, to je dovelo do njegovog progonstva u Englesku, gde upoznaje Ovena. Tu je napisao svoj
utopijski roman "Putovanje u Ikariju", objavljen 1840. kada mu je posle amnestije bilo omogueno da se vrati
u zemlju
- ovaj roman, najverovatnije inspirisan "Utopijom" Tomasa Mora, opisuje zamiljenu zemlju Ikariju i njenu
prestonicu Ikaru - veliku metropolu podeljenu na dva dela pravilnim renim tokom, sagraenu prema potpuno
geometrijskom planu sa putevima koji se pravilno ukrtaju i koji su opasani sa dva kruna bulevara
- groblja, bolnice i radionice smetene su izvan grada. Peaci koriste specijalne pokrivene prolaze, dok se
automobili kreu kolovozom
- grad je podeljen u 60 zona, od kojih svaka nosi ime jedne od velikih nacija. Sve kue u jednoj ulici su identine
i oblikovane prema primerima " najprijatnijih kua vienih u inostranstvu"
- Kabe je izneo svoj politiki program - totalni komunizam, koji e se dostii ubeivanjem, a ne nasiljem i ubrzo
je stekao znatan broj sledbenika. 1847., ohrabren svojim uspehom, izdao je svoj manifest "Hajdemo u Ikariju"
- za sprovoenje svog plana trebalo mu je 10000 do 20000 ljudi. U Teksasu mu je kompanija "Piters" navodno
stavila na raspolaganje preko pola miliona hektara zemlje. 1848. prethodnica, grupa od 69 naprednih ljudi
ukrcala se u Avru, ali je nekoliko dana kasnije izbila revolucija i veina je odustala od odlaska. I sam Kabe je
uestvovao u poetnoj fazi revolucije, ak se kandidovao bezuspeno na izborima za Ustavotvornu skuptinu
- u meuvremenu prethodnica je stigla na odredite, gde su shvatili da se ta zemlja sastoji od brojnih zasebnih
parcela, pa su se posle neuspelog pokuaja naseljavanja preselili u Nju Orleans, gde im se pridruilo jo 400
istomiljenika. Kabe se kasnije pridruio i uneo ohrabrenje. Pronaao je novo mesto u dravi Ilinoj koje je irio
kupio od Mormona - selo Nauvi na obali reke Misuri
- Ikarijanci su tu doli 1849. i sagradili svoj grad iskoristivi zgrade i ruevine koje su ostale iza Mormona, ali se
usled bolesti njihov broj smanjio na 260. Organizovali su zajedniku trpezariju, kolu, biblioteku i pozorite;
porodice su ivele u zasebnim stanovima, a samci u dvokrevetnim sobama
- ekonomske potekoe i unutranje razmirice su 1856. dovele do prvog raskola, kada je Kabe sa malim brojem
pristalica preao u Sen Luj, gde je i umro iste godine. Sledbenici su se ponovo preselili, da bi se 1864. konano
svi razili
- veina onih koji su ostali u Nauvu, odluili su 1860. da prodaju zajedniku imovinu i emigriraju u Korning
(Ajova), gde su pronali pogodno mesto za svoje aktivnosti na imanju od priblino 1500 ha. Tu je preostalih 35
Ikarijanaca osnovalo svoj idealni grad koji je postigao napredak (ak se i broj stanovnika poveao na 75).
Raspored kua je podseao na Ovenov pravougaonik: u sreditu je trpezarija u sred velikog trga. Na tri strane
trga su slobodnostojee kue, a prostor izmeu njih popunjen je vrtovima. etvrta strana je namenjena javnim
uslugama: perionica, pekara i sl.
- ova Ikarija je bila na prijatnoj lokaciji, na brdu ispod kojeg je potok sa vodenicom, dok je sa druge strane brda
uma; farma i oranice su na susednom brdu (jedini problem je bila voda, tj. njen transport, pa se moralo tedeti)
- 1879. ova idila je unitena novim raskolom, tako da se izdvojila grupa od 20 ljudi (koja se preselila u
Kaliforniju i osnovala Ikariju - Sperancu, koja je postojala do 1887.), a ostatak se naselio samo 1,6 km dalje od
prvobitnog sela i osnovao Novu Ikariju pokuavajui da obnovi harmoninu atmosferu kojoj se od poetka
teilo (opstala je u skromnijem izdanju do 1895., kada se drutvo raspalo, a imovina podelila na 21 preostalog
lana)
- tako je Kabeova ambiciozna zamisao doivela neku vrstu "reductio od apsurdum", jer je ideja o velikoj
metropoli dovela do stvaranja jo manje seoske zajednice, koja se konano svela na veliinu obinog
privatnog imanja
11. Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada 64
11. Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada

- Ebenizer Hauard, prorok decentralizacije gradova, roen je u Londonu 1850.; roditelji su bili vlasnici male
radnje; njegovo kolovanje se zavrilo ve sa 14 godina kada je postao nii pisar u berzanskoj firmi; sam je
izuavao stenografsko pismo i otvorio sopstvenu firmu; tako se izdigao sa dna hijerarhijske lestvice slubenika u
grupu sitnih preduzetnika koji su se borili za nezavisnost -> obrazovanje skoro nikakvo (tehniko - graevinska
kola)
- nikad sebe nije nazivao urbanistom; sebe je video kao jednog od sanjalica i eprtlja koji iz senke izlaze u
javnost sa jednom velikom idejom, hrabro se suoavajui sa podsmesima "praktinog"sveta; "kreator ideje o
Vrtnom gradu"
- poeo kao berzanski pisar - stenograf; bezuspeno pokuavao sa razliitim pronalascima (bio inovator, iskren i
skroman, nije isticao sebe (za razliku od na pr. Rajta i Le Korbizjea)); nakratko, kao farmer, boravio u Americi
- po povratku (okrenuo se manje materijalnim stvarima - socijalnim pitanjima), poinje da se zanima za uzroke
bede; kree se u krugovima radnika (zalau se za povratak zemljoradnika na selo), pripadnika srednje klase, koji
su se protivili koncentrisanju politike moi i bogatstva, ali i revolucionarnom delovanju radnike klase; zalagali
su se za osnivanje samoorganizovanih, kooperativnih preduzea kao nain reformisanja drutva, a formu
delovanja nalazili su u volonterskoj inicijativi (Hauard -> velik uticaj na nemake socijaliste)
- vaan uticaj na Hauarda: utopijski roman Amerikanca Edvarda Belamija "Pogled unazad" (1888.) (probudio
se 2000. godine u idealnom drutvu; reakcija Hauarda na ovaj roman bila je knjiga "Vrtni gradovi sutranjice"
(1889.)) - drutvo zasnovano na upravljanju industrijom i raspodelom dobara preko jednog dravnog trusta
(preduzea); konkurencija je zamenjena centralnim planiranjem (siromatvo i nezaposlenost ne postoje; svi od
21 do 55 godina imaju odreena mesta i svi su podjednako plaeni - opisuje industrijsku i postindustrijsku
depresiju u Americi i Evropi i njeno reenje)
- Hauard poinje da kreira model idealne zajednice preraujui Belamijeve ideje; odbacio je njegovu sklonost ka
centralizaciji, pridruujui paralelno postojanje privatnog i kolektivnog vlasnitva
- pod uticajem ruskog anarhiste Kropotkina koji je predviao propast velikih koncentracija politike moi i
kapitala i procvat zadrugarskog poslovanja malog obima, on shvata znaaj problema razmere u drutvenoj teoriji
- stie uverenje da akcijama malih razmera drutvo lako moe da se reformie i u tom smislu, smatrao je da
veliki gradovi nisu okruenje za zadrunu civilizaciju
- Hauard je cenio drutvene kvalitete (zabava, velike plate, zapoljavanje kao pozitivne; loi uslovi stanovanja,
veliki trokovi ivota kao negativne) velikih gradova, ali je bio protiv socijalnih kontrasta i devijacija i
nezdravosti kojima su se odlikovali; zato poinje da razmatra integrisanje kvaliteta grada i sela (nema zabave,
ekonomska zaostalost) i mogunost stvaranja zajednice umerenog broja ljudi koja bi se zasnivala na poslovanju
malog obima i poljoprivredi; ovu ideju Hauard je predstavio emom "tri magneta" (stenograf -> komunicira
preko dijagrama) gde se ljudi slobodno i racionalno opredeljuju za treu opciju (grad i selo su uporeeni sa
magnetima koji imaju odreenu mo privlaenja i koji deluju kao kombinacija privlaenja i odbijanja: grad, selo,
grad - selo (tj. Vrtni grad))
- izmeu 1889. i 1892. tako nastaje plan za Vrtni grad; predvieno je da ima 30000 stanovnika i povrinu
priblino 3000 hektara; Vrtni grad zamiljen je kao nezavisni entitet, a ne kao "grad - satelit" (neke metropole
"grad - selo" -> pravi kompromis kombinujui prednosti oba)
- Vrtni grad: opasan neprekidnim zelenim pojasom sa farmama i parkovima; unutra su stambene etvrti kao i sve
komercijalne, industrijske i kulturne aktivnosti
- koncipiranju plana, Hauard se naroito rukovodio principima koje je proklamovao "Pokret za zatitu javnog
zdravlja" - niska stopa naseljenosti, iroke avenije, zelenilo; fiziko i moralno zdravlje daje zajednica koja se
bazira na saradnji, odnosno kooperaciji
- geometrija grada je radijalna (kruan, simetrian plan): 5 koncentrinih avenija i radijalni bulevari koji grad
dele na 6 kvartova stiui se u centru: 1. u svakom kvartu stanovalo bi po 4 do 5 hiljada ljudi u kuama sa
batama; du iroke sredine avenije pruale bi se najvanije zgrade, a u njenom sreditu bila bi kola (koja bi
sluila i kao biblioteka, crkva (dok se ne izgradi na Velikoj aveniji)); 2. u centralnom delu bio bi park namenjen
rekreaciji, okruen "kristalnom palatom" (dokolica i potronja teraju ljude u centar grada) - mestom za
trgovinu; u samom centru parka nalazile bi se grupisane najvanije javne graevine (biblioteka, venica, bolnica,
muzej, koncertna dvorana); fabrike su u planu locirane na periferiji, uz krunu prugu koja opasuje grad; sve bi
bilo u zelenilu; distance bi uglavnom bile peake
- grad: vrste centara: 1. centri jedinica susedstva (kvartova); 2. glavni gradski centar (uprkos razliitom
geometrijskom obliku, Hauardovi Vrtni gradovi podseaju na pristup urbanom planiranju Tomasa Mora i
Roberta Ovena)
- sam grad zauzima 500 ha, sa pripadajuim poljoprivrednim (farme i ume) prstenom od 2500 ha; nije
predvieno irenje grada (Hauard potuje ljudsko pravo na prostor), ve bi se problem porasta stanovnitva
reavao gradnjom novih Vrtnih gradova, ime bi se stvorila mrea povezana tranzitnim i infrastrukturnim
11. Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada 65
sistemima; ova celina naziva se "drutveni grad" (grozd grozdova) i ona treba da integrie sve kvalitete
gradskog ivota; dve sile kohezije: rekreacija i centar
- grafike prikaze ovih struktura treba razumeti ne kao konkretizaciju, ve kao dijagrame koji ilustruju osnovne
principe
- Hauardova finansijska konstrukcija za izgradnju Vrtnog grada zasniva se na "filantropskoj pekulaciji"
bliskoj reformistikim krugovima jo od Ovena: osnovala bi se neprofitna kompanija, koja bi sakupila novac
izdavanjem menica sa uplatom 4 - 5 %, kupila zemljite i sagradila grad po planu; uveanjem stanovnitva, rasla
bi i zemljina renta, to bi se iskoristilo za isplatu investitora; stanovnici bi potom nastavili da plaaju rentu, jer
bi vlasnitvo nad zemljom pripadalo kompaniji; ovo bi vodilo ka nestajanju zemljoposednitva, a prihodi od
rente ili bi na subvencionisanje komunalnih usluga
- sutinska vrednost ideje Vrtnog grada: tenja za ostvarenjem minimuma organizacije koji bi obezbedio korist
od planiranja, uz punu autonomiju privatnog ivota, a mana to je to bila ideja nepoznatog jedinca, bez
preporuka i veza
- Hauard nije mogao propisati svaki detalj; on je bio vizionar, radio sam i tako bio lien miljenja drugih
- Hauard je sa sticanjem pristalica zapoeo 1892. u krugovima Belamijevih sledbenika; iako su imali
principijalno razliite poglede, Hauard je stekao dosta pristalica, ali njihova finansijska mo bila je slaba
- prvi put je izneo u javnost ideju o Vrtnom gradu 1893. na sastanku Pokreta za nacionalizaciju radnikog
drutva, koje se zagrejalo, ali nema para
- sabrao je svoju teoriju u knjizi "Sutranjica: miroljubiv put u pravu reformu", ijim izdavanjem je pokuao
da doe do sredstava, ali knjiga je naila na mlak prijem i cinizam zvaninih medija
- potom se obratio zemljinim reformistima, koji su eleli da oive poljoprivredu i smanje nezaposlenost
povratkom radne snage naselo; oni prihvataju Hauardov plan i postaju prvi relativno uticajni zastupnici ideje
Vrtnog grada; 1899., osniva se Udruenje za promovisanje Vrtnog grada, a Hauardova predavanja po
Britaniji poinju da privlae panju (ali ne da mu daju i onu podrku koja mu je trebala) - Hauard i dalje zarauje
bavei se stenografijom (hvatanjem beleaka)
- za ideje Hauarda zainteresovao se istaknuti londonski advokat Ralf Nevil; kao liberal, u konceptu Vrtnog
grada, video je produetak ideje o ortakluku, koja se sastojala u uverenju da se materijalno stanje radnika moe
poboljati samo ako bi bili deoniari, tj. ako bi uestvovali u raspodeli profita; Hauard i Nevil stupaju u vezu i
Nevil, kao uticajna linost; zauzima vodee mesto u pokretu za Vrtni grad; Nevil je okupljao pristalice meu
industrijalcima i politiarima, a Hauard meu radnikim grupama
- Nevil je uspeo da ubedi neke industrijske magnate da sponzoriu Konferenciju za promovisanje Vrtnog
grada, koja je i odrana u Burnvilu, 1901.; konferenciji je prisustvovalo 1500 uesnika koji su se bavili urbanim
problemima u raznim sferama i koji su na Vrtni grad sa svojih elitnih pozicija gledali kao na ekonomian nain
rastereenja velikih gradova, pa je tako koncept Vrtnog grada odvojen od svoje prvobitne svrhe: umesto da
bude drutveni, postao je urbanistiki pokret
- osnovana je pionirska kompanija za Vrtni grad koja 1903. kupuje imanje Levort, oko 50 km od Londona, gde
je i nastao prvi grad koji se zasnivao na konceptima Hauarda; autori: arh. Anvin i Parke; isti kasnije Hemsted
(1905.); 1919. -> Velvin, arh. Soason; ukupno 25 Vrtnih gradova oko Londona; sam Hauard -> zasnovao 2
Vrtna grada blizu Londona
- drugi grad po istom konceptu bio je Velvin, zapoet od strane samog Hauarda 1919.
- uticaj Hauarda - urbanistiki pokret koji jo uvek postoji (uglavnom u anglosaksonskom svetu (ameriki
gradovi 30-tih) i Australiji)
12. ikaka kola 66
12. ikaka kola

- postoji nekoliko inilaca zbog kojih je prvi moderni pokret u arhitekturi nastao ba u ikagu, od kojih je
najznaajnija povoljna kulturna klima. Materijalne i kulturne okolnosti omoguile su stvaranje ove nove
arhitekture; razvoj: 1847. -> 15000 stanovnika; 1850. -> 30000 stanovnika
- materijalne i kulturno okolnosti:
- jo od 30-tih godina, ikago pokazuje tendenciju da postane kulturni centar (1830. - status grada, 2000 - 3000
stanovnika -> parcelacija, korienje drvenih sendvi zidova podlonih devastaciji): veliko trite knjiga,
osnivanje simfonijskog orkestra, umetnike akademije, ... (1880. - 1900. ikaki Univerzitet postaje intelektualni
centar)
- grad je postao trgovaki i elezniko - transportni centar
- posle poara 1871. i dvogodinje meunarodne depresije (1871. imao je 300000 stanovnika; 1885. godine
ikago doivljava graevinsku ekspanziju), ikago je pretrpeo veliku demografsku i ekonomsku ekspanziju u
kratkom periodu, pa se pojavila potreba za prostorom (pre poara uglavnom se gradilo od drveta - senvi zidovi
-> razvoj; 1900. - 1700000 stanovnika, 1920. - 2700000 stanovnika); rast cena zemljita uslovio je rast zgrada u
visinu (doziivanje na 8, 12, 16 - spratne zgrade), to je omogueno primenom novih tipova konstrukcija
(skeletnih) i nizom tehnikih izuma, od kojih je najvaniji hidraulini i elektrini lift (izmislio ga je Elia Grejvs
Otis, 1853., a prvi ga je primenio njujorki arhitekta Dejms Bogardus koji je koristio i konstrukcije od livenog
gvoa)
- ikaki prozor sastoji se iz veeg centralnog fiksnog dela i sa obe strane po dva pokretna dela
- pojam "ikaka kola": -> obuhvatila je tri generacije arhitekata; osniva - Vilijam Le Baron Deni ->
poslednji Rajt; istomiljenici koji su izgradili koncept izgradnje javnih objekata
- ovo je oznaka za grupu arhitekata koji su u zadnjoj etvrtini XIX v. delovali u ikagu gradei
komercijalne i poslovne zgrade podignute u istom periodu
- nijedan od tih arhitekata nije bio roen u ikagu, ve su to bili tipini Amerikanci (bez korena) koji su ili za
progresom; obino su delovali u timovima (6 arhitekata u tri para), iju okosnicu bi inila po dvojca partnera sa
podeljenim dunostima;
- za zgrade ikake kole tipino je sledee:
1. konstruktivno, funkcionalno i estetsko jedinstvo
2. novi materijali i konstrukcije (elini skelet, zid - zavesa, staklo, ...)
3. novi nain fundiranja (lebdei temelj), zbog mekog i podvodnog tla ikaga
4. nov tretman prozora (veliki deo povrine fasade, "ikaki prozor" (centralno fiksirana okna, vertikalno klizno
otvaranje, dvostruki)
5. novi tipovi graevina (poslovni i administrativni oblakoderi)
6. primena tehnikih dostignua (lift, ...)
- strukturne odlike zgrada ikake kole:
- konstrukcije od livenog gvoa koje su sredinom XIX v. dostigle krajnju taku u razvoju, pokazale su se
nepostojanim u poaru; zbog toga poinje oblaganje konstruktivnih elemenata (stubova i greda) vatrootpornim
materijalom - upljim blokovima, opekom, betonom, ...; umesto istoricistikih fasada od livenog gvoa,
arhitekti se najpre vraaju na zidane fasade; problem sa ovom konstrukcionom koncepcijom bio je u tome to su
kod visokih zgrada debljine fasadnih zidova dramatino rasle ka prizemlju i podrumu doseui i preko 2 m, a
zbog toga se javljao i problem sa osvetljenjem, optereenjem i smanjenjem korisne povrine
- reenje ovog problema sastojalo se u odvajanju nosee konstrukcije od noene fasade i vidljivog elementa koji
je mogao biti zidan ili od drugog materijala; tanja fasada, koja je svoje optereenje predavala noseoj
konstrukciji na svakom spratu, nazvana je "zid-zavesa"; razvoj takve fasade u konstruktivnom i oblikovnom
smislu obeleen je raznovrsnou, usled prilagodljivosti koncepta; za graevinare ovo je znailo dosad nevienu
jednostavnost gradnje
- arhitekti ikake kole: -> tri generacije arhitekata: prva sa V. L. Baronom Denijem osnivaem, preko
arhitekata roenih priblino 1850. (Barnem i Rut, Holaberd i Rou i Adler i Saliven), a koji su dostigli zrelost
priblino 1890., pa do tree generacije sa Frank Lojd Rajtom
- Henri Hobson Riardson (Henry Hobson Richardson), 1835. - 1886.
- studirao na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu; bio pod uticajem Viole-le-Dika; radio kod Anri Labrusta; bio je
poznavalac istorijskih stilova i pristalica romantizma; oblikovni izraz -> neoromantika; gradio irom Amerike
- po povratku iz Pariza, iveo je u Nju Jorku, pa u Bostonu, da bi se oko 1880. ukljuio u rad ikakih arhitekata
1. Marshal Field wholesale Store, 1885.-87.
- zgrada ima 7 spratova, konzervativnog je konstruktivnog sklopa; monumentalna neoromanika, racionalno
projektovanje, prozori imaju veu povrinu nego do tad (Salivenu je bio izazov da se takmii sa Riardsonom
(njegova zgrada Auditorijum pod uticajem je ranije podignute Riardsonove M. F. Store))
- Vilijam LeBaron Deni (William Le Baron Jenney), 1832. - 1897. -> osniva kole - kolovan u Francuskoj
12. ikaka kola 67
- studirao na L'Ecole Polytechnique i L'Ecole Centrale u Parizu; nije bio pod uticajem L'Ecole des Beaux Arts
formalizma, racionalista; ornamentaciju je preputao asistentima, bavio se inenjerskim problemima (uspean u
inenjerskim poslovima)
1. First Leiter building, 1879. - konzervativni stil
2. Home insurance building (Osiguravajui zavod - 1884.-85.) - prva zgrada sa zid-zavesom (postojala je
samo u gornjim etaama - ali to je poetak)
3. Manhattan building, 1889.-90.
4. Second Leiter building, 1889.-91. klasika ikake kole
5. Fair Store building, 1890.-91. (otkriven elini sklop + zid-zavesa)
- Barnem i Rut (Daniel H. Burnham & John Wellborn Root)
1. Rookery building, 1886.
- reduciran model H. H. Riardsona
2. Monadnock bulding, 1889.-91. -> smatrali su da zgrade koje se nalaze usred te uzavrele konice uurbanih,
poslovnih ljudi ne treba da skreu panju svojim istananim arhitektonskim izrazom; kienje je potpuno
beskorisno; tee ka pojednostavljenom izgledu
- jedno od najzanimljivijih dela ikake kole; investitor - Piter Bruks, preduzima iz Bostona, zahtevao je
jednostavan izgled bez ukrasa, izraz vrstoe i snage; projektovanje je zapoeto jo 1884. za parcelu 20 m puta
30 m i 12 spratova, a zavreno je za duinu od 60 m i visinu 16 spratova (radni naziv zgrade bio je
"Kvamkviset", kasnije Mounadnok (aluzija na istoimeni vrh u Nju Hempajru)); oblik kvadra
- konstrukcija (poslednji put se ilo na kombinaciju ramovske konstrukcije i spoljanjih noseih zidova (opeka)):
masivni obodni zidovi, ramovi od elika u sredini; iskorienost povrine 68 %; zgrada je spolja od opeke (Rut je
planirao prelaz u boji (polihromija -> moda ekscentrino, ali logino jer je Rut bio opsednut bojom u
arhitekturi) od temne ka svetloj, ali izvedeno je jednobojno (smea, a danas izgleda, zavisno od svetla,
ljubiasto)); Piter Bruks je tako odluio iz estetskih razloga, koji su verovatno bili povezani sa proizvodnjom
tako nijansirane opeke; nema polukrunih prozora (samo pravougaoni i to bez okvira) niti ukrasa, ima erkere za
dodatni spratni prostor; opti izgled - teio se "egipatskoj" izraajnosti - zakoeno podnoje (odraava
stabilnost), zvonasti "papirus" venac na vrhu - efekat pilona; granit - u podnoju oko ulaza i izloga; na uglovima
(ljeb od treeg sprata sve dublji ka vrhu) su izvedena obaranja ivica koja rastu od bazisa ka vrhu; izduena
zgrada, odsustvo ornamenata
- zastupnik investitora je zahtevao krajnju jednostavnost, odbacujui Rutove skice sa vie ukrasa, dok je Rut bio
na moru na dvonedeljnom odmoru, Barnem je naloio jednom od crtaa da uradi projekat kao "kutija od opeke".
Rut je bio po povratku ljut, ali se prilagodio (ali ova pria nije tana); konstrukcija podrazumeva proporcionalan
rast debljine zidova sa visinom (to bi znailo da je debljina noseih zidova u osnovi 182 cm, a to bi znailo
veliko smanjenje korisne povrine i veliko optereenje za ionako meko i podvodno ikako tlo
- zgrada je interesantna i kao pionirski primer spregova protiv vetra, jer pored zidanih poprenih ukruenja
postoje portalna ojaanja u vidu elinih greda
- uzan teren nije omoguavao izgradnju sredinjih staklom prekrivenih dvorita (inae tipina za Rutove zgrade),
ali je dozvolio obodni raspored kancelarija
- zgrada Mounadnok: visina 61 m, irina 21 m, duina 60,6 m; h/a=b/a=3:1
- zato profil papirusa? -> kao i Donji Egipat i ikago je movarno podruje, gde se reka uliva u veu vodenu
povrinu; takoe papirus je slian divljem luku, a ime grada ikago bilo je izvedeno od indijanske rei koja
znai "polje divljeg luka"
- Monadnock buliding annex, 1893.
- kombinacija arhitektonskih elemenata prvog dela zgrade i Maral Fild Riardsona
3. Reliance building, 1894.-95. -> Barnem i saradnici
- posle Rutove prerane smrti, glavni projektant ove zgrade bio je arls Etvud; zgrada reprezentuje izuzetno
razumevanje prirode zid-zavese; 11-tospratna nosea konstrukcija podignuta je za 15 dana; transparencijom
fasade (vrlo elegantna spoljanjost) doarana je njena izuzetna lakoa (horizontalne trake ikakih prozora);
istoricizam - samo u sekundarnoj plastici; oblikovno - mehanomorfna kombinacija horizontalnog i vertikalnog;
fasada ove zgrade doarava i estetski potencijal elinog rama; dominacija horizontalizma: kontinualni parapeti,
ikaki prozori (trodelni)
- ostale vanije zgrade D. Barnema:
4. Fischer building, 1896. (Paviljon ribarstva) - pseudogotski istoricizam u sekundarnoj plastici
5. Railway excange building, 1903.-09.
6. Orchestra hall, 1905.
- bio je glavni arhitekta - planer ikake izlobe 1893.
- Holaberd i Rou (William Holabird & Martin Roche)
1. Tacoma buliding, 1889.
- 12-tospratnica sa skeletnom konstrukcijom - uticaj Denija
2. Pontiac building, 1891.
12. ikaka kola 68
- slina, veoma jednostavna 13-tospratnica

3. Old Colony building, 1893.-94.
- elegantna 14-tospratnica, ista forma bez erkera, sa obliastim uglovima - dolazi do izraaja u sutini
klasicistika tripartitna podela mase objekta na bazis, tlo i "kapital", karakteristina za veinu visokih zgrada
ikake kole
4. Marquette buliding, 1894.
- za razliku od Barnemove i Etvudove zgrade Rilajans, ovde se zid-zavesa koristi za izraavanje brutalne snage
konstrukcije, a ne njene lakoe
- klasicistiki istoricizam u optoj pojavnosti - kubina forma (pravougaoni raster), rustikacija prizemlja, venac
na vrhu; snaan modularni raster - kontinualne vertikalne i neto uvueni masivni natprozornici
- zgrada je svojim mehanomorfistikim purizmom snano uticama na Misa van der Roea
5. Zgrada u Vest Dekson bulevaru 325, 1904.
- jo intenzivniji i nedvosmisleniji iskaz tema sa Market zgrade; intenzivnija mehanomorfina interpretacija
skeleta koji dominira nad zid-zavesom
6. Chicago savings bank, 1904.-05. tipina ikaka kola
7. Brooks building u preienom Holaberd / Rou maniru
8. Chicago city hall - county building, 1907.-11.
- gigantski neoklasicizam
13. Luj Saliven, 1856. - 1927. 69
13. Luj Saliven, 1856. - 1927.

- Adler i Saliven (Dankmar Adler (inenjerska strana) & Louis Henry Sullivan (estetska strana)) - "ikaka
kola"
- Luj Saliven, 1856. - 1927. -> "forma sledi konstrukciju" (funkciju)
- uopte o delu:
- izuzrtno sloena figura - ovek ije je delo proeto sigurnou odnosa "tradicionalnog" i "naprednog"
- teio je ostvarenju oblikovnog jedinstva zgrade, nalaenju pravila u odnosima konstruktivnog sistema i poetike
arhitektonske forme, tj. ornamenta (njegove zgrade su prekrivene ornamentima)
- obrazovanje:
- roen je 1856. u Bostonu, drava Masausets; protivio se institucionalnom kolovanju - zvao je kolu
"zatvorom za decu" (majka frnacusko-vajcarskog porekla iz eneve i otac Irac, vode letnju kolu igranja u
okolini Bostona i tako zarauju; Luj je kao dete skoro svako leto provodio kod babe i dede (majina strana) na
farmi u Junom Redingu), a za arhitekturu se opredelio jo u detinjstvu, impresioniran sa znanjem o procesu
prenoenja unapred odreene ideje preko tehnolokih dostignua u realnost (dogaaji iz detinjstva: 1. neznajui
ta je most, uplaio se, ali kada mu je otac objasnio svrhu, bio je impresioniran tim delom ljudskih ruku; 2. kada
je video gospodina koji sa gradilita ulazi u fijaker i saznao da je to arhitekta koji je projektovao zgradu,
opredelio se za arhitekturu)
- 1870. (sa 16 godina) se upisao u Engleski koled u Bostonu gde se upoznao sa delom Ipolita Tena (francuski
kritiar i filozof, istoriar umetnosti) i botaniara Ase Greja, to je na njega izvrilo veliki uticaj (tu je zavrio
dve godine studija)
- potom se upisao na Masausetski institut tehnologije (najstariji Arhitektonski fakultet u Americi), gde ja na
kursu arhitekture savladao tehnika znanja i poznavanje stilova, ali ve posle godinu dana naputa studije (jer mu
se nije dopao obrazovni sistem)
- 1873. zaposlio se u Filadelfiji kod Frenka Fernesa (Saliven je bio njim oaran, jer je "pravio zgrade iz svoje
glave"), preko kog se upoznao sa savremenim tokovima u Engleskoj i Francuskoj, Raskinom, Viole-le-Dikom,
romantizmom, ..; zbog ekonomske depresije i pada porudbina, firma Fernes & Hjuit, bila je primorana da
otpusti Salivena nakon nekoliko meseci
- iste godine, odlazi kod roditelja koji su se preselili u ikago (ikago je pre poara privredno cvetao: najvee
svetsko trite ita, najvei centar drvne industrije i najvea klanica je tu bila); oduevljen je gradom i euforijom
vezanom za obnovu posle poara iz 1871., zapoljava se kod Denija, kroz iji biro su proli i Barnem, Rut,
Holaberd i Rou (u toj sredini Saliven upoznaje Dona Edelmana, menadera Denijevog biroa koji mu je postao
mentor. Ostali su u vezi i kada je Saliven otiao u Pariz
- 1874. odlazi u Pariz na L'Ecole des Beaux Arts (vodei intelektualni centar u svetu), gde se prikljuuje u
"slobodni atelje" Emila Vodrmera, pristalice Viole-le-Dika (koji je bio pristalica obnavljanja gotike); meutim,
posle samo nekoliko meseci naputa studije i odlazi u Italiju (Rim i Firenca -> na samo tri dana od ega dva
provodi u Sikstinskoj kapeli oduevljen Mikelanelovim freskama); u Parizu se bolje upoznao sa
evolucionistikom teorijom kulture Tena i tekuim stilskim previranjima (razlog naputanja L'Ecole... prema
Salivenu bio je u tome to je prednjaila crtaka vetina koja je donosila sjajne rezultate, ali bila apstraktna i van
stvarnosti)
- u ikago, Saliven se vratio 1875. sa iniciranom idejom o linom konceptu arhitekture (znaaj L'Ecole... se ipak
ne moe zanemariti u njegovom delu, a naroito predavanja Ipolita Tena - istoriara umetnosti, koja je sluao i
itao u Parizu)
- u periodu 1875.-80. radio je kod brojnih arhitekata
- celog ivota se borio protiv akademizma i arhitekture koju diktira stil
- Adler i Saliven -> jedna stara sveska koju je poeo da vodi na Tehnolokom institutu govori koje su sve teme
zanimale Salivena, a ta sveska je zapravo izvetaj o aktivnostima atletskog kluba "Lotos" iji su osnivai bili i
braa Saliven; tu su izvetaji o takmienjima, rezultati, telesne mere, obim miia, skice golih modela, ..., prilozi
iz arhitekture i ornamentike; Adler je zapazio Salivena i poverio mu dekoraciju unutranjosti centralnog
muzikog hola
- 1880. Saliven poinje da radi kod Adlera, a 1883. postaje punopravan ortak firme (sa samo 26 godina); ovaj bio
je od 1880.-95. imao preko 180 porudbina, pri emu je 30 % bilo privatnih stambenih zgrada, 20 % fabrika i
skladita i skoro isto toliko poslovnih zgrada, 10 % razliitih auditorijuma (pozorita i raznih vrsta dvorana), a
ostalo - pojedinani projekti hotela, kola, stanica, crkava, grobnica, biblioteka, klubova, ... Na projektima
poslovnih zgrada i auditorijuma ispoljen je spoj projektnih inovacija i tehnolokih mogunosti, na rezidencijama
i grobnicama sloboda izraza, dok su fabrike reavane utilitaristiki (mnogo manja sloboda u izboru oblika)
- u doba najveeg uspeha Adler & Saliven, zapoljavnali su preko 50 crtaa (meu kojima je bio i Rajt, koji je
1888.-93. bio desna ruka vodeeg tandema); od 1889. prostorije firme bile su na poslednjem spratu tornja zgrade
Auditorijum (a u poetku su imali kancelarije na poslednjem spratu prve Adlerove poslovne zgrade)
13. Luj Saliven, 1856. - 1927. 70
- Adler se bavio uglavnom tehnikom i administrativnom, a Saliven "umetnikom" stranom posla; za Salivena je
bila tipina dekorativnost istonjakog tipa
1. Auditorium building, 1886.-89. -> pozorite, hotel i poslovanje; skup projekat (tri miliona dolara)
- Adler je postigao velike pionirske rezultate u oblasti akustike dvorana, primenom naune teorije kotskog
fiziara (inenjera) Rasela; inovacije: smanjenje zapremine primenom levkaste osnove koja se naglo suava ka
pozornici, postepeno izdizanje partera prema Raselovom metodu ("izoakustike krive"), neradne povrine
(apsorberi - da smanji odjek) u blizini pozornice i glatke (reflektori - da omogue odgovarajui odjek), u
zadnjem delu sale, "otvoren" zadnji zid radi spreavanja nekontrolisanog odbijanja talasa (ali akustiki uslovi za
orkestarsko izvoenje i izvoenje na pozornici bitno se razlikuju (a zgrada slui u obe svrhe), pa je Adler
predvideo maksimum 2500 sedita za pozorine predstave, a zapremina i broj sedita se smanjuju pokretnim
elementima na obe galerije)
- Salivenova dekoracija bila je uslovljena ovim mnogobrojnim tehnikim zahtevima (i nezahvalnim oblikom i
dimenzijama), ali uspeo je da objedini prostor; projektnu emu sa unutranjosti preneo je na fasade (na pr. kod
zgrade Transportejn) pozornica je oiviena pozlaenim panelima na plafonu levkastog oblika, sa 100 el. sijalica
- zgrada je imala veliki znaaj i u tehnikom i u konstrukcijskom smislu; unutar polovine bloka trebalo je
smestiti varijabilnu dvoranu (2500 - 7000 mesta) sa svim moguim prostorima i dva bona objekta sa poslovnim
prostorom i hotelom (kuhinja - prvi put pod krovom), eksterijer
- reducirana Riardsonova estetika sa Maral Fild bildinga, svedena na dijagram (za razliku od doslednije Rutove
primene na Rukeri bildingu)
- poslovne zgrade: -> znaaj: 1. ovaploenje ikake kole arhitekture; 2. borba da se pronau reenja koja
istinski odgovaraju tehnikim inovacijama
- 3 grupe: "neogrke"; u Riardsonovom duhu; oblakoderi
- "neogrke" zgrade - smetene u poslovnom centru ikaga; odlikuje ih isticanje vertikaliteta i tripartitna podela
mase poput klasinog stuba na bazu, telo i kapitel; ornament je uklonjen sa noseih delova i integrisan u
nenosee povrine, reljefnog je tipa sa floralnim motivima (Salivenova sklonost ka egipatskoj i vizantijskoj
dekoraciji); primer:
2. Borden Blok, 1880.

- zgrade inspirisane Riardsonovom arhitekturom (podignute neposredno posle Auditorijuma) - glatko polirane
kamene fasade sa polukrunim lukovima, pojednostavljena forma i dekoracija (homogen blok (samo portici
neznatno tre kao paneli postavljeni ispred ravni zida) sa otro useenim otvorima); primeri:
3. Voker haus, 1888.-89., Duli Blok, 1890.-91.; skladite Voker: konstrukcija stub - greda, jasno je odvojena
od arkada koje se iznad njih proteu kroz 4 sprata (u prizemlju i na poslednjem spratu ih nema) -> ritminost;
ogoljena rustikacija i ornamenrika
- oblakoderi:
4. Bauard building, New York, 1897.-98.
5. Transportation building
6.Wainwright building, St. Louis, 1890.-91. -> 10-spratnica pravolinijske "oblakoderske" konstrukcije
(skrivene) sa zidanom ispunom; (Saliven nije pristao da primenjuje povrni istoricizam i mehaniki tematizam,
iako su to inili ostali ikaki arhitekti kombinujui elinu konstrukciju sa zid-zavesom sa istoricistikim
detaljima, Saliven je pomeao tradiciju i Riardsona)
7. Fraternity Temple, 1891.
8. Union Trust building, 1892.-93.
9. Guaranty building, Buffalo, 1894.-96. -> konstruktivni okvir od elika sa privrenom fasadom (prvi put
uradio Vilijam Le Baron Deni, na zgradi Osiguravajueg zavoda u ikagu); keramiki elementi; kombinacija
stilova; fasada obloena crvenom terakotom, u donjem delu ornamentisana
- oblikovni problem sa zid-zavesom Saliven nije reavao otkrivanjem skeletne prirode zgrade; njegova reenja su
vizuelno masivna, sa izraenom tripartitnom podelom (baza, trup, kapitel)
- izraenija primena ornamentike je prisutna, naroito na zgradi Garanti
- eseji "Ornament u arhitekturi", 1892. i "Umetniki pristup visokim poslovnim zgradama", 1896.,
posveeni su uglavnom ovoj tematici; Saliven smatra da "realno poetsko jednistvo" oblika i funkcije poiva na
primeni ornamentacije primerene vrsti konstrukcije; utvrdio je zakonitost formule da "oblik uvek prati funkciju",
ali treba razumeti Salivenovo shvatanje pojma funkcije koji obuhvata i fizike i simbolike aspekte (organsko
naelo o koheziji)
- tako je i na oblakoderima funkcija skrivena, ali se ipak odraava na fasadi - unutranjost se projektuje na
spoljanost slino izrazu ljudskog lica
- 1892. recesija ugroava poslovanje firme; 1895. Adler se povlai, a kontakti izmeu Adlera i Salivena
zahlauju zbog Salivenovog brisanja Adlerovog imena sa projekta Garanti bilding; Frank Lojd Rajt je
13. Luj Saliven, 1856. - 1927. 71
bezuspeno pokuavao da ih izmiri; iako su imali biroe u istoj zgradi (Auditorijum), sledee 4 godine vrlo malo
kontaktiraju do smrti Adlera 1900.; broj projekata je tokom te 4 godine bio isti, ali su Salivenovi vei i znaajniji
- samostalni rad:
- Saliven (roen 1856., a umire 1927.) -> esto je radio fasade mnogih objekata
- prvi period, 1889.-90.:
10. Gage building - projekat su zapoeli Holaberd i Rou, ali je jedan deo fasade uradio Saliven; projekat je
znaajan jer doarava razliitost direktnog koncepta fasade Holaberd / Rou i dekorativizma Salivena u potpuno
istom rasteru
11. Shlesinger & Mayer Department Store (robna kua) -> (danas Karson, Piri i Skot) - jedna od najvanijih
zgrada ikake kole; unutranjost je konvencionalna, ali spoljanjost u vrstoj mrei horizontala i vertikala
odie izrazitom modernou
- u to vreme Saliven stie sve vei ugled, njegove fasade su njegov zatitni znak (tada Adler nije imao nikakvog
posla)
- u ast osnivanja Saveza arhitekata Amerike, 1899., Saliven je napisao esej "Savremena faza arhitekture",
iji je sadraj postao temelj ove organizacije; meutim, ubrzo je napisao seriju polemika protiv arhitektonskog
obrazovanja, eklekticizma, pri emu su naroito napadnuti arhitekti sa Istone obale, uticajni u Savezu, tako da
ostaje bez podrke (ovi lanci izlazili su pod zajednikim nazivom "Brbljanja iz deijeg vrtia", u poetku u
uticajnom ikakom asopisu Inland Architect, a docnije su ignorisani)
- ovaj profesionalni preokret ogledao se i na privatnom planu (1899. se oenio 20 godina mlaom enom. Za 10
godina brani par je promenio 7 apartmana luksuznih hotela; po nekoliko meseci godinje boravili su u
vikendici. ena ga naputa zbog alkoholiarskih ispada. On prodaje svoju umetniku zbirku i biblioteku, kao i
vikendicu; nastanjuje se u sobi osrednjeg hotela gde boravi do smrti)
- uprkos poslovnim i privatnim problemima nije se predavao. Radije bi izgubio posao, nego nainio kompromis
u ostvarivanju svojih ideja, ak i u tim i finansijski tekim vremenima
- drugi period, 1895.-1924.:
- Saliven je dobio ukupno 56 narudbina, u opadajuem ritmu i uz smanjenje veliine objekata; od 1907. radi
samo izvan ikaga; veim delom, to su poslovne zgrade (od 30 poruenih izgraeno je oko 15) u tradiciji Adler /
Saliven i banke i vile (samo 2 izvedene od 9: Babson i Bredli); Saliven postepeno naputa ukraavanje celokupne
fasade i lokalizuje dekoraciju, ali primenjuje figuralnu plastiku ponegde
- banke (od 1906.-20. podigao je 8 objekata banaka u provincijskim gradovima srednjeg dela zapadne Amerike;
potpuno drugaiji koncept (jednostavno) pored uvanja novca simboliu neku vrstu ekonomskog svetilita iji je
oltar - trezor)
- sastoje se uglavnom od sredinjeg prostora izdeljenog ugraenim pregradama i nametajem; masa je kubina,
deluje kao sef (mali prozori i u niim delovima deluju kao rupe), ali i kao svetilite; a veliki otvori na gornjim
delovima fasade esto polukruni, bogato su ornamentisani (koristi: crvenu opeku + prefabrkovanu keramiku);
primeri:
12. Grinnel, Merchant's National... -> kod ove banke ornament je u vidu isprepletanog rama koji okruuje
prozor iznad glavnog ulaza, skriva mehanizam za kameru ili zakljuavanje
- Saliven je jednu od svojih banaka nazvao "kutijom za nakit"; meuodnos unutranjeg i spoljanjeg:
usaglaenost spoljanjeg ukrasa i vrednosti predmeta koji se unutra uvaju
- projektovao je, pre ove poslednje faze banaka, porodine grobnice
- knjiga "Sistem arhitektonske ornamentike u skladu sa filozofijom ljudske moi" -> sadri 20 slubenih
crtea sa komentarima, koji razjanjavaju Salivenov koncept "funkcije" - funkcije kao univerzalne sile prisutne u
svim stvarima koja svoj izraz trai u obliku
- ohrabren prijateljima, Saliven objavljuje i knjigu "Autobiografija jedne ideje" - priu o svom ivotu (najpre u
asopisu amerikog instituta arhitekture, a 1924. i kao knjiga); autobiografija koju je napisao sa 65 godina je
pisana u treem licu, i samo jedno od 15 poglavlja ("retrospektiva") bavi se zlatnim dobom ikake arhitekture
(i "zlom sreom" na svetskoj izlobi u ikagu 1893. godine); meutim, u posrednom smislu, cela knjiga je
posveena arhitekturi - to je Salivenova filozofija arhitekture prema kojoj se sav njen razvoj odvija u skladom sa
"fundamentalnom energijom umetnika" - oblik zgrade izraz je ove energije
- autobiografija: vie od pola knjige govori o svom detinjstvu, sve do 15 godine, kada se upisao na Odsek za
arhitekturu na tehnolokom institutu drave Masausets. Naglo prekida svoju ivotnu priu u trenutku kada
postaje partner Adlera i kada mu se otvorila mogunost velike karijere
- Svetska izloba u ikagu iz 1893. (Kolumbijska izloba) -> proputena prilika ikake kole ("grobnica
moderne arhitekture")
- organizator Rut; pozvao je 10 firmi; ogranienja su bili bazeni
- nacionalna proslava 400 godina Kolumbovog otkria Amerike (1492.) u obliku meunarodne izlobe; centralni
prostor ("sveano dvorite") trebalo je da bude okrueno amerikim eksponatima
13. Luj Saliven, 1856. - 1927. 72
- na izlobi je umesto ikake kole, trijumfovao akademizam (klasicizirane zgrade) sa Istone obale, oznaivi
poetak akademske obnove u Americi; uzroci su veoma sloeni, a jedan od njih je i nepripremljenost ikakih
arhitekata za tipoloke zahteve izlobe
13. Palata saobraaja (u osnovi je to rimska bazilika sa glavnim i dva bona broda, dvostrukom galerijom i
bazilikalnim osvetljenjem; dva srednja sprata ispod bazlikalnog osvetljenja ne vide se spolja (tako je kod gotskih
objekata); eklektiki i islamski karakter zlatne kapije i kupole, koje nemaju nita slino sa ostalim delom
zgrade), orjentalizirana dekoracija, duhovitiji izraz od akademskih paviljona prepunih visokoparnog kia, ali
ipak nedovoljno ubedljiva kao zgrada sa izlobenom namenom (u odnosu na impresivne izlobene prostore u
Evropi) -> (izgledalo je kao da Saliven nita nije nauio o upotrebi metala i stakla u izgradnji eleznikih
stanica, trnica, hala, ...; posle ove izlobe Saliven gubi projekte)
- ova izloba rezultirala je mitom da je Amerika propustila priliku da formulie autentian arhitektonski stil na
osnovama naprednog romantizma ikake kole; istina je, meutim, da ni u krilu ikake kole nije bilo
dovoljno potencijala da se svi postavljeni problemi savladaju; kao i u biolokom opstanku i ovde je pravilo bilo:
"prilagodi se ili izumri", to podrazumeva ili genijalnost da bi se opstalo i pobedili suparnici, ili fleksibilnost
koja omoguuje prilagoavanje
- posle izlobe -> Salivenovi projekti: (i neki ve pomenuti oblakoderi)
14. ikaka berza, 1895., sruena 1972.
- ostala samo ulazna kapija
- po prvi put korieni kesoni za fundiranje poslovne zgrade, dubina 25 m (kesoni - kubus zvonastog oblika koje
se koristi za fundiranje u vodenim sredinama)
- greke Salivena: 1. napad na obrazovanje; 2. napad na sledbenike; 3. enidba
14. Art Nouveau; Viktor Orta 73
14. Art Nouveau; Viktor Orta

- Art Nouveau = nova umetnost - najuspeniji kao stil unutranjeg ureenja; pariki stil (Svetska izloba, Pariz,
1900. - mnogi nacionalni paviljoni) -> 90-te godine XIX v. donele su svetu dve novine: bioskop i Art Nouveau,
koje su indirektno povezane jer su nastale iz istih pretpostavki i sa slinim ciljevima
- pridev nouveau (modern, jugend) = polemiko odbacivanje ravnotee izmeu tradicionalnog stilskog
repertoara i tehnika graenja na kojim se do tada zasnivala evropska umetnika kultura
- Art Nouveau je umetniki pokret nastao irom Evrope oko 1890.; vezan je naroito za oblast primenjenih
umetnosti (dekoracija)
- opte odlike: pokrenutost (kao pokretne slike -> slike sa filmom), dinamizam (uticaj razvoja saobraaja,
dostignua, tehnoloki napredak), apstrakcija, opsednutost raspoloenjima vezanim za smenu vekova; veza sa
slikarstvom toga perioda (Tuluz Lotrek, Eduard Munk, Gustav Klimt): dinamina linearnost (igraica Lua Fuler
svojim virtuoznim kovitlanjem haljine bila je inspiracija mnogim umetnicima; Belgija: kralj Leopold II
(ekscentrik) i 40 godina mlaa igraica -> spoj lepote i moi)
- najznaajnija uloga u stvaranju pokreta -> Orta, Velde
- dvosmislenost pojave: usled nesklada izmeu umetnikih nastojanja da se predmetima da izraajan oblik i
tehnolokog napretka koji je navodio na funkcionalnost; estetke korektivne mere, stvorene da se suprotstave
tehnologiji, delovale su osveavajue
- runi rad (kao meuprostor izmeu industrije i umetnosti) odrao se samo u oblasti skupe, ekskluzivne robe, a
tenja veine anticipatora i aktera pokreta bila je reavanje drutvenih problema kroz umetniko zanatstvo, to je
izrazito kontraverzno (poto su se smatrali poslednjom odbranom individualnog zanatstva pred surovim svetom
tehnologije, zanatlijama je lepo pristajao sntimentalno - gubitniki stil
- Vilijam Moris je bio najglasniji zagovornik umetnosti i zanata (Arts and Crafts) pokreta, ali je isto tako prvi
priznao njihovu uzaludnost da budu sredstvo za reformisanje drutva
- znaaj Art Nouveau: bio je neka vrsta refleksne reakcije umetnika na zalaenje tehnologije u masovne
produkcije na tradicionalnu teritoriju umetnosti; za razliku od istoricizma koji je prizivao prolost, Art Nouveau
je promovisao interese umetnika pokuajem osvajanja oblasti proizvodnog dizajna; tj. pokuaja da se od
ekonomske potrebe napravi estetsko iskustvo
- u Nemakoj - "Jugendstil" oznaava itav niz namera; nema samo umetniku konotaciju, ve je i sugerisao
povratak prirodnom nainu ivota, prirodi uopte i mladalakom idealizmu (judendstil = mladost)
- u Engleskoj, nazivao se francuskim imenom, moda, zato to tu nije naao plodno tlo; u Francuskoj - engleskim
imenom Modern style, u Italiji - liberty i "cvetni stil"
- u vrhunskim delima ovog pokreta uoava se povezanost funkcionalnog, konstruktivnog i dekorativnog aspekta
- pristalice Art Nouveau: V. Moris, A. van de Velde (jedini koji je ouvao doslednost), Viktor Orta
- upotreba metala je bila karakteristina za arhitekturu, pripadnike Art Nouveau 90-tih godina XIX v., a inicirana
Ajfelom i velikim inenjerskim konstrukcijama
- uticaj Viole-le-Dika
- u ilustracijama za delo "Entrentiens..." Viole-le-Dik ukazuje namogunosti konstrukcijskog racionalizma;
smatra da je glavnonaelo arhitekture iskrenost prema programu i istinitost konstrukcije; pored toga on zastupa
povratak regionalnom graevinarstvu
- Art Nouveau = nova umetnost -> kao prelazni period izmeu "Istoricizma" i "Modernog pokreta"
* Belgija - najznaajnija uloga u stvaranju ovog pravca -> Orta, van de Velde, ...
* panija -> Gaudi -> ornamenti u kovanom gvou za kapiju parka Guelj, ograde balkona, ...
* Italija ("liberty") -> floreale stil
* Engleska ("Arts and Crafts" - umetnost i zanatstvo) -> Mekinto
* Francuska -> arh. Gimar - projekti stanica metroa
* Austrija (secesija) -> Vagner, Hofman
* Nemaka (Jugendstil) -> Hans Pelcig
* Holandija -> H. P. Berlage
- zajedniko za sve: primena ornamentalnog stila u arhitektonskom izraavanju
- Belgija -> tu je pokret nastao i dobio naziv Art Nouveau (nova umetnost)
- nova umetnost ima korene u gotskoj arhitekturi i japanskoj umetnosti
- ne oponaa prethodne stilove
- odlikuje se specifinim senzibilitetom i ekspresivnou upotrebom ornamenata
- ornamenti inspirisani motivima iz prirode (naroito florom) -> dinamika plastinost, a u tu svrhu najpogodniji
materijali su: gvoe, drvo, staklo i kamen
- najvie objekata u ovom stilu u Belgiji nalaze se u Briselu: uglavnom porodine kue za stanovanje i privatni
hoteli; vlasnici su iz visoke imune klase
- doprinos u razvoju novih arhitektonskih ideja i obogaivanju arhitektonskog renika; ali nije dala osnove za
stvaranje jedne nove arhitekture jer se isuvie usmerila na ornamentaciju
- Viktor Orta (Victor Horta), 1861. - 1947. -> baron, virtuozan u preplitanju elemenata konstrukcije i
dekoracije
- zapoeo Art Nouveau u Briselu, a zato, ne zna se; od 1885.-92. Orta nije podizao zgrade; u tom periodu
prouava teoriju i projekte Viole-le-Dika to ga je ohrabrilo da se odlui za otvorenu upotrebu gvoa i
kombinaciju sa zidanim elementima, kada je zaista zapoeo sa graenjem
- Brisel (Belgija): iroki bulevari, elegantni parkovi; bogati ive u gornjem gradu, zanatske porodice u centru;
centar umetnosti krajem XIX v.
- akumulacija industrijskog bogatstva; zaokupljenost identitetom (multietnika zajednica) - tenja za
nacionalnim stilom na temeljima lokalnog graditeljstva u opeci
- uticaji: Viole-le-Dik, eleznike konstrukcije; rokoko (uproen); V. Blej (slikar); orijent - Japan; ukrasne are
za tapete i tekstil; V. Moris - anglo-japanska soba; postimpresionisti
- dela Viktora Orte:
1. kua Tasel, 1892., za neenju (fotograf i profesor nacrtne) sa puno prijatelja za prijeme -> prvo zrelo doba;
poetak nove mode -> uveo je engleske tapete izmeu vidljivih metalnih elemenata na zidovima trpezarije
- trospratna gradska kua u niz, uskog proelja; upotreba konstruktivnog gvoa (prvi put u stambenoj
arhitekturi) kao vidljivog materijala, "vrpasta" metalna dekoracija (naroito u stepeninom holu (nalik na grane
i lozu) u skladu sa podnim mozaikom)
- fasada: diskretno iskazivanje skeleta (linearne krivulje); iroki erker prozori; zenitno svetlo; are na podu i zidu
= biljni motivi
- plan: otvoreni plan; pariska formula iz XVII v.
- Art Nouveau je ovde prisutniji (reprezentativni hol) vie nego u svim delima Viktora Orte
2. kua Frizon, 1893.-94. -> za mladog advokata; veoma slina (front 8 m; 3 sprata)
3. kua Ostrik -> prva stambena zgrada koju je Orta projektovao u novom stilu; detalji vitraa; ornamentika
rudimentarna; 5 nivoa
4. zgrada Misinger -> puno detalja; asimetrina fasada
5. palata Solve, 1895.-96. -> nejkompletnija od svih Ortinih rezidencijalnih zdanja (kasnije pretvorena u modnu
kuu)
- graena za slavnog hemiara Solvea sa laboratorijom; plastina, iroka fasada - zidovi se izvijaju u polje ka
bonim erkerima; erkeri su uglavnom u staklu, sa metalnim rasterom; dekorativne gvozdene ograde
- unutranjost: vidna metalna konstrukcija, razraeni detalji (luster na pr., ograda, stepenita), apstraktni
gvozdeni ukrasi koji asociraju na floralni svet; nametaj - Ortin dizajn
- o ivotu:
- roen u Gentu 1861. -> zapoeo studije arhitekture na Akademiji u Gentu 1876., a nastavio na Akademiji des
Beaux Arts (kasnije postao direktor 1913.) u Briselu; bio pod odluujuim uticajem Viole-le-Dika (i gotike -
kamenorezaka tradicija, perfekcija u kamenu)
- otac - mali obuar iz Brisela: od njega je nasledio oseaj za umetniku preciznost; uio muziku kolu, pa
napustio -> bio i crta, slobodni zidar; umetniki iv samo 15 godina; umro skoro nepoznat
- vodea figura kontinentalnog Art Nouveau, kreator originalnog renika ornamenta; ponudio je niz novih
projektantskih reenja i pokazao mogunosti arhitektonske ekspresije za nove graditeljske programe, u skladu sa
socijalnim i kulturnim uslovima doba; razvio je niz strukturalnih i konstruktivnih reenja, posebno u oblasti
primene (dobro poznaje osobine materijala) gvoa, drveta, kamena i stakla
- odlike Ortinih kua: harmonija u organizaciji prostora; elegantna jednostavnost fasada; originalna dekoracija;
enterijeri - svaka zgrada poseban nametaj; precizni nacrti - nikad tekoe u izradi; veliki atelje -> rade odlivke
koje nose u kamenolom; upotreba gvoa u objektu i na fasadi; veza gradske umetnosti i njegovog dela ->
urbana matrica Brisela ih diktira; objekti: uski, sa uskim proeljima -> ugraeni ili na uglu -> simetrina
kompozicija; klijentela: introvertan svet za visoku klasu (najskuplji arhitekta u Briselu - svaka zgrada je
osobena)
6. kua (hotel) barona van Etveldea, 1895. -> fasada -> niz lunih erkera
- predvorje (salon - krug elinih stubova koji se gore izvijaju u eline lukovepodupirui staklenu kupolu):
oktagonalna forma (objedinjuje okolne sadraje) pokrivena plitkom staklenom kupolom na gvozdenim
stubovima
- lusteri - kao vesela metafora cvea; svaka sijalica zasenena zvoncem od bojenog stakla koje podsea na lalu;
uopte, elegantna dekorativna primena dekorativnih elemenata
7. vlastita kua, 1898. -> sa ateljeom kao dve spojene zgrade, funkcionalno podeljene, kao i fasade, ali dobra
unutranja povezanost odaje utisak celine
- imao je oko 40 godina; dovoljno bogat da izvede sopstvenu kuu (sada muzej V. O.)
- kao i kod Narodnog doma, i kod svoje ue Orta je imao tekoa da povee detalje od klesanog kamena sa
radom u metalu; prebogat arhitektonski renik -> do perfekcije; detalji: rukohvati, ograde, nametaj, vitra,
staklene pregrade
- ova grupa kua predstavlja razradu sintakse kue Tasel (i jo nekoliko kua: Viner, dve (u njima je Orta
stanovao) u Amerikoj ulici, Obek (sa osmougaonom dnevnom sobom, iscepao projekat) u stilu Art Nouveau,
a one koje su usledile posle, elegantne i uzdrane kue za Maksa Alea, bile su suvoparnog i formalnog izgleda -
ni traga od Art Nouveau, kua Viner (1919.) - poslednja
8. kua Diboa
9. robna kua "kod inovacije", 1901. -> unitena u poaru 1967. (tek tad je postala vidljiva izuzetna metalna
konstrukcija)
- prednja strana sasvim u metalu i staklu, samo je okvir od granita; reenje fasade u ravni
- druge komercijalne zgrade Viktora Orte ("Voke" iz 1903. i "Volfers" iz 1906.), mnogo su uzdranije (vie
konstruktivne prirode sa mnogo manje ornamenata, a metalni delovi nisu vidljivi)
10. pet robnih kua, 1901.-09. -> "kod inovacije"; "Grand bazar", Frankfurt; "Grand bazar", Brisel; "Voke",
Brisel (danas muzej slika); "Volfers", 1909. (uvena zanatska porodica)
- kasnija dela:
11. Palata lepih umetnosti, 1928. -> reduciran budet (u prizemlju radnje - da se izdrava objekat)
12. Glavna eleznika stanica u Briselu -> banalna, bez detalja; nisu po arhitektonskom dometu ni bliz zgrada
podignutih oko 1900.
13. Bolnica Bruhman -> zapoeta pred rat, a zavrena 1923. godine; za srednji, siromani sloj, jednostavnost,
sve je nisko
14. Muzej umetnosti -> paljivo, ali bez snage
15. Stanovi za siromane, 1906. -> ogoljene fasade
16. Narodni dom, 1896.-99. (sruen je 1967. potpuno neopravdano, a 25 miliona franaka je to moglo da sprei,
ali se nije nalo) -> na udnoj parceli - oblik koji je Orta maksimalno iskoristio; prvi javni objekat
- ovo je najvanije delo Viktora Orte; finansijska pomo od Solvea
- podignut je kao sedite belgijske Radnike partije (vie reformatorska nego revolucionarna), socijalistike
reformistike stranke iji je cilj bio drutvena emancipacija radnika; stranka je osnivala ove domove, ne samo
radi sastanaka radnikih organizacija, ve i radi raznih drugih aktivnosti - solidarnosti, kulture, zabave (kupili
plac udnog oblika i angaovali najskupljeg belgijskog arhitektu - Ortu)
- program je obuhvatao administrativne prostorije, sedite radnike zadruge, kafeteriju, vie manjih i jedna
ogromna vienamenska sala (sastenci, proslave, kultura, obrazovanje)
- Orta je radio oko 9 meseci na preliminarnom projektu, a 15 crtaa je jo godinu i po radilo izvoake crtee;
projekat je bio veoma detaljan; povrina papira na kom je bio nacrtan projekat jednaka je povrini velikog trga u
Briselu (1/2 km2 = 75 rolni)
- gradnja je poela krajem 1895., ali je vie puta zastajala, pa je projekat doiveo izmene (nedostatci materijala,
proirenje parcele); radove su izvodile radnike zanatske zadruge (dobrovoljni rad radnika - zanatlija; uprkos
znatnoj primeni materijala, cena po m2 i nije bila velika
- kada je otvorena na uskrs 1899., zgrada je izazvala senzaciju zbog prosvetljenosti, snanog izraza i slino, ali
bilo je i negativnih reakcija
- kosnije je zgrada vie puta dograivana prefarbavana i slino, a da autor nije konsultovan; na kraju je zgrada i
pored protesta brojnih eminentnih arhitekata, sruena 1964. (iz urbanistikih razloga); Orta je u jednom zapisu
predskazao njenu sudbinu
- arhitektonska forma:
- nepravilna parcela, maksimalno iskoriena, delom oko segmenta jednog krunog trga, a delom du dve
radijalne ulice; spoljanji zid - vidni elini kostur (spajanje konstruktivnog i dekorativnog) u kombinaciji sa
opekom i klesanim kamenom; u unutranjosti, takoe, otvorena konstrukcija, sa fluidnom izraajnou
- ulaz: gvozdeni ispad, veliko predvorje i mali hol to vodi do stepenita, stepenite je takoe interesantno reeno
- mnotvo materijala, bez preterivanja u detaljima, odaje utisak uzviene arhitekture (to se poklapa sa
naprednim humanitarnim duhom zadrugarstva)
- kafeterija (trebala je da slui i kao sala za demonstracije) u prizemlju - veliki nepravilni oktagon (dubine 22 m,
irine 18 m i visine priblino 8 m); vidni elini nosai, vezani sa kamenim zidovima (najbolje reenje
proimanja gvoa i kamena za kojim je neprestano tragao), koji iskazuju formom statiku ulogu; tavanica
(konstrukcija dijagonalnih linija -> podela na kvadrate 5 m puta 5 m) podsea na gotiku
- velika dvorana (auditorijum - 1500 osoba -> trebala je najpre da bude na drugom spratu, ali je podignuta na
vie zbog osvetljenosti i terase) - u potkrovlju; ka njoj su vodila dva stepenita; jednim delom je "lebdela" nad
dvoritem; dimenzije 56 m puta 16 m, h=10 m; vrlo smeo enterijer sa vidnim elinim elementima krovne
konstrukcije (lake krovne reetke sa zategama), koja asocira na unutranjost svemirskog broda; padom poda
obezbeene su vizure (zatalasana tavanica) i akustika, a dnevno svetlo visokim bonim prozorima; bono su bile
dve konzolne galerije sa dekorativnom ogradom; prostor auditorijuma je zatvoren izmeu konstruktivnog okvira,
staklom ili tankim panelima izmeu metalnih ramova (slino zid-zavesi)
- jedan inenjer u ekipi napravio je grku, pa je Orta bio primoran da umetne velike grede u pod treeg sprata
ime je naruena konstruktivna ravnotea, ali su ipak ovde konstruktivni problemi reeni na efikasniji nain nego
na bilo kojoj njegovoj kasnijoj zgradi
- zavrna obrada: manje istanana u poreenju sa projektima bogate klijentele
- Orta je teio jednostavnosti u gradnji, nema one istananosti kao u privatnim palatama, ali je zato ostvario
aerodinaminost i utisak snage i sutinske povezanosti sa nacionalnom arhitektonskom tradicijom. eleo je da
ostvari kontinuitet razliitih fasada koje gledaju na trg i dve bone ulice, ali i da one odraavaju unutranji
raspored. Take prevoja fasada imale su odluujuu ulogu
- izuzetna smelost u detaljima: izbacivanje balkona, gvozdeni stubovi sa lelujavim dekoracijama na vrhu,
rukohvat ograde na krovu ne prati jednostavno spoljanje ivice zgrade; dugaak balkon itavom duinom fasade
- njegova ograda je blago konveksnog oblika, u kontrastu sa konkavnim konzolama (ograda je od kovanog
gvoa, dinamina, sa interesantnim spiralama
15. arls Reni Mekinto 77
15. arls Reni Mekinto

- arls Reni Mekinto (Charles Rennie Mackintosh), 1868. - 1928. -> najnedokuiviji umetnik na prelazu dva
veka
- Glazgov (kotska)
- tipian razvoj industrijskog grada: postaje vaan centar teke industrije (elik, parne maine, eleznika
oprema, brodogradnja) i trgovaki luki centar; u ekonomskom pogledu, izbio je na drugo mesto u Velikoj
Britaniji, iza Londona (zbog pokretanja pamune industrije postaje glavni takmac Manesteru)
- politiki (prihvaeno je vekovno opiranje poistoveenju sa Engleskom, ali sredinom XIX v., javljaju se nove
tenje ka autonomiji): snaan nacionalistiki pokret sa separatistikim ciljevima (nacionalno udruenje za
odbranu kotskih prava)
- umetniki: grad (tipian viktorijanski: preduzetniki, ivahan, nemilosrdan i ruan) bez arhitektonskih
kvaliteta; vano: veza sa Japanom preko trgovine odakle pristiu (priliv egzotine robe sa Dalekog istoka)
raznovrsni predmeti za svakodnevnu upotrebu; znaajan je i uticaj francuskog impresionizma i simbolizma
- veza sa Japanom nije se odnosila samo na predmete za svakodnevnu upotrebu - razarai i krstarice koji su
doneli pobedu u rusko - japanskom ratu, bili su sagraeni u Glazgovu
- grad je doiveo napredak, ali su njegovi bogatai bili skorojevii bez ukusa; siromatvo sa druge strane je bilo
neminovno, pojava alkoholizma
- "Glazgovska etvorka" -> simbioza japanskog i kotskog
- arls Reni Mekinto (kratka karijera, nemaran u korienju talenta (kao Olbrih)) i Margaret Mekdonald
- Herbert Mekner i Fransis Mekdonald (talentovanija je od Margaret)
- brani parovi -> ene su bile zaduene za dekorativnu stranu, a muevi za stranu izgradnje
- Margaret Mekdonald i Fransis Mekdonald (sestre) -> njihova dekoracija (razdragana, matovita, vesela,
leprava) iako zanimljiva bila bi malo znaajna van arhitektonskog konteksta
- na sebe skreu meunarodnu panju kada su 1896. u Londonu izloili svoje rane radove na izlobi Drutva Arts
and Craft (negativna kritika slubenog kritiara Krejna)
- Mekinto je bio vodea linost grupe; brzo je razvio osoben kubini stil (formira prostor i prostorne elemente
od pravougaonih oblika; kao u japanskoj umetnosti - koristi povrinski ornament; velikom vetinom povezivao
je elemente i pojedinane delove; esto naglaava samo pojedine elemente arhitektonskog sklopa ili nametaja;
bio je pristalica solidnosti u graenju (verovao je u kamen, a gvoe i staklo nije voleo zbog nedostatka
masivnosti - Raskinov tradicionalizam); bio je veoma pod uticajem Vojsijeve arhitekture i Letabijevog
simbolizma, traei vezu prakticizma Arts and Craft pokreta i keltskog misticizma
- preplitanje gracioznih i masivnih oblika - karakteristika itavog opusa . R. Mekintoa - mali prozori u
masivnom zidu, tanke ivice irokih ormara, visoki nasloni stolica, jednostavni zidovi, siuni detalji koji se gube
u velikim povrinama
- u mladosti je izgledao kao tipian umetnik - boem; raskonog talenta obinih, lepih crta lica koje pre odaje
osobu koja se povlai nego borca. Moda se zato oseao uvek kao deo tima. Margaret je bila neto starija i
moda zato njegov oslonac, izgledala je energino, suprotno eterinim likovima koje je slikala. Tuno je to je
Mekinto posle brilijantnog poetka brzo pao u zaborav i od 1908. gotovo nita nije radio
- ornamentika sestara Mekdonald figuralnija je od Mekintoeve arhitektonike; karakterie je linearnost, bliska
Blejku, Berdoliju ili Toropu i simbolizam iz dela Meterlinka i Posetija i keltskog misticizma; esto su motivi
izduene, nene ljudske figure; primenjeni su na nametaju, tapetama, tapiserijama, metalu, mozaiku;
dijagramska analogija ovih motiva je upravo vertikalitet kubine tektonike Mekintoa
- boje: nametaj beo ili izrazito taman; dekor u pastelnim tonovima (ruiast, siv, svetlo zelen); enterijeri - beli sa
bojenim detaljima
- arhitektonska dela:
1. Glazgovska umetnika kola, 1896. - 1909. -> prva faza 1896.-99.; druga faza 1907.-09. -> zapadna fasada,
biblioteka, enterijer; Frensis Njuberi -> pomogao im da dobiju ovaj posao
- masivna graevina od domaeg sivog granita (tri strane kole) i opeke (etvrta strana); gvoe i staklo veoma
su korieni radi postizanja bogatog severnog svetla u ateljeima (du glavne fasade); uopte, tehniko-tehnoloki
aspekt je posebno dobro obraen (ventilacija, grejanje, ...)
- zgrada je podignuta na strmom terenu, to je iskorieno za vizuelno smanjenje zgrade - suteren je ukopan, a
poslednji sprat je uvuen, tako da se stie utisak ne etvoro nego dvoetane zgrade; prozori su veliki, a zid je
ostavljen bez ukrasa; venac pri vrhu upotpunjava kompoziciju; jedino se ulazna zona (kao parafraza kotskih
zamkova) izdvaja skulptoralnom i matovitom obradom (namerno kontrastira ostatku zgrade, masivna je);
traeno je da ateljei imaju severnu orjentaciju, a zgrada ima minimum etri sprata
- od jedne uslune stvari uspeo je da stvori umetniko delo: mrea gvozdenih penjalica (za perae prozora);
slubeni pristup (svrsishodnost i poetinost) i u sopstvenom stanu: svaki detalj razraen sa odreenom svrhom -
elektro kablovi predstavljaju ornamentarnu karakteristiku tavanice
15. arls Reni Mekinto 78
- glavna masa je sa zadnje strane dopunjena pomonim prostorima (muzej i dvoetana biblioteka, tako da osnova
ima "E" formu; istona fasada je u nekoj vrsti neogotike, a na zapadnoj (vrhunac stvaralatva), nastaloj posle
1906., primenjena je autentina formula sa erkerima (tri vertikalna erkera sa reetkastim prozorima - kao cevi
orgulja)) na snanom volumenu; zgrada prikazuje ceo razvoj Mekintoa, zahvaljujui dugom periodu gradnje (od
vidnog uticaja Vojsija, pa do autohtonog stilskog izraza)
- druga faza (1907.-09.) -> ovde je njegova umetnost koja se odlikovala reljefnim profilima isturenim u prostor,
izraeno jasno, i to na irokim erker - prozorima u obliku cevi na orguljama i u enterijeru itaonice, gde mrea
konstruktivnih elemenata obuhvata celu prostoriju (a ne samo ivinoj poput lijana u dungli)
- enterijer biblioteke (strog i geometrijski) - tamno drvo, "japanska" konstrukciona artikulacija - anticipacija Art
Deco-a
- glazgovski projekti:
2. 3 ajdinice, 1897. - 1906. (najpoznatija: Willow Tea-rooms) -> vrhunac Art Nouveau; beli grandiozni
enterijeri; plastina bela fasada
3. vlastiti stan, 1900. -> razdoblje ljubiastog i srebrnog sa originalnim ornamentima na beloj podlozi; elektro
kablovi - ornamentalna karakteristika tavanice (verovatno nisu mogli ii ispod maltera u iznajmljenom stanu +
ostali elementi enterijera = bajkovit prizor; stan je ureen prema projektu za "kuu ljubitelja umetnosti" gde su
stolice sa visokim naslonom trebale stajati naspramno za dugakim trpezarijskim stolom, krute "kao ljubavnici
na prvom sastanku")
- ovi projekti odlikuju se belim zidovima sa organskom ornamentacijom, gracioznou, uvenim stolicama sa
visokim naslonom
4. kruna koncertna hala za 4000 ljudi, 1898. -> neizveden projekat za izlobu 1901.
- Osma izloba secesije u Beu 1900. (uticaj Art Nouveau)
5. soba (dobila priznanje) u sklopu kotskog odeljenja izlobe
6. muziki salon za Frica Verndorfera, 1902., jednog od osnivaa "beke radionice" (suosniva J. Hofman)
- Meunarodna izloba u Torinu, 1902. -> poetak kraja Art Nouveau
- kue pod uticajem Vojsija u kotskoj provinciji (stil "baronial", spajanje ornamentalno + nezgrapno)
7. kua Hill (kua na brdu), Helensburg, 1902.-03.
8. kua Windy Hill, Klimaholm, 1899. - 1901.
- za 7. i 8. -> njihova spoljanjost je bliska lokalnoj tradiciji, a unutranjost je odavala veu disciplinu; senzualne
linije ovde su ustupile mesto neto otrijim obrisima to je ukazivalo na to da Mekintoeve vizije imaju
budunost (primer je druga faza Glazgovske kole)
9. neizvedena "kua ljubitelja umetnosti" (druga nagrada, ali moralni pobednik)
- najvaniji projekat uz Glazgovsku kolu; ovo je bio projekat za zatvoreni konkurs koji je u Darmtatu 1901.
organizovao Aleksandar Koh; nije nagraen (jer Koh nije odobravao naklonost bekom stilu (Mekinto) jer je
umetnika kolonija tek osnovana u Darmtatu), ali je dalekosean - premauje Vojsijev tradicionalni model;
ostvaren je gotovo kubiki plasticitet; dve longitudinalne mase ine osnov kompozicije; povrine su ravne, sa
mestiminim ornamentalnim reljefom i fino proporcionisanim prozorima; ovaj projekat je verovatno uticao na
Hofmana i projekat Palais Stocklet u Briselu iz 1905.
- Mekinto posle 1908. (njegova slava je inae od poetka bila vea u Evropi nego na Ostrvu) dobija sve manje
porudbina i pada u zaborav, delom zbog malog trita, delom zbog linih problema u koje je zapao
(alkoholizam); neki od retkih njegovih radova u tom periodu ukazuju da je raspolagao jo uvek velikom
kreativnom i vizionarskom snagom, koja je na alost, ostala neiskoriena
- "Glazgovska etvorka" -> poetak
* 1894. poela se baviti unutranjim ureenjem - asopis "The studio"
* 1895. izloba studentskih radova u Lijegu
* 1896. izloili rane radove na izlobi Arts and Craft u Londonu
* 1897. rani sakralni objekti - crkva, kotska - Kvinskros crkva
- Mekinto -> kraj
* 1914. sele se u Englesku -> poinje se baviti slikarstvom
* 1914.-18. dizajnira satove, nametaj i plakate za Baset-Loukea
* 1916. - poslednji rad za Baset-Loukea = Art Deco -> mala kua u nizu (rekonstrukcija), Hortempton; raskoni
enterijeri
- 1924. odlazi u Francusku (slikarstvo)
- 1927. - bolnica, Engleska (rak jezika)
- 1928. - umire
- 1933. - umire Margaret
- sva zaostavtina izloena u Glazgovu
- 1970. - izlobe ga spaavaju od zaborava
16. Antonio Gaudi 79
16. Antonio Gaudi

- Antonio Gaudi y Cornet, 1852. - 1926. -> njegova umetnost ne moe se svesti na obim knjige ili fotografije;
ona se mora lino doiveti: 20-tak godina stariji od Plenika; stvorio neponovljiva dela, aktivan do smrti,
neenja, bez uenika; najkreativniji i najvei Katalonac
- uticaji:
1. katolicizam (crkva je podravala katalonski separatizam) "katalonska renesansa"
2. katalonski nacionalizam
3. umereni socijalizam
4. gotska graditeljska tradicija
5. mavarsko-islamska graditeljska tradicija mediteranski uticaj
6. lokalna narodna arhitektura
7. klasina tradicija (utemeljena u arhitektonskom obrazovanju u Barseloni)
8. strukturalni racionalizam Viole-le-Dika
9. Raskin, Rihard Vagner
10. Art Nouveau - "Modernismo" (na Katalonskom) - tenja za stvaranjem novih oblika izraavanja
- Gaudi - prvi postmoderni arhitekta; sluio se istovremeno sa pet razliitih arhitektonskih jezika; pokuao da
obnovi gotsku arhitekturu - poslednji gotski arhitekta; fantastian oseaj za konstrukciju koja nije kruta, razvija
se poput stabla ("katalonska gotika" - vrlo kvalitetna)
- slinost sa Plenikom: velika sposobnost kreiranja oblika; specifino korienje materijala; oseaj za dekoraciju
i boju; neobini konstrukcijski izumi; majstorski koristi prostor, boju, svetlost
- Barselona -> Gaudi; Berlin -> inkel; Ljubljana -> Plenik
- Katalonija - politika i ekonomska dominacija u paniji. Ekonomska mo naruilaca je vidljiva - to Gaudi
koristi (bogate mecene); cveta neogotika - kljuni likovni izraz koji se razvio u Art Nouveau (Modernismo)
- ivot: roen 1852. u Ruesu, Katalonija u skromnoj zanatlijskoj porodici, otac - kotlar -> kova bakra (od oca
nasledio finou obrade); rano ostaje bez majke, a kasnije umiru i brat lekar i sestra, pa preuzima brigu nad ocem
i sestriinom (oboje su iveli sa njim u Barseloni); ostao je neenja (slabog zdravlja) -> bila mu je uskraena
radost porodinog ivota
- kolu je pohaao u Ruesu, a arhitekturu u Barseloni 1869. - 1878. (bio je slab student); studirao je dugo (8
godina) jer se izdravao projektima van kole, omela ga je i vojna obaveza, a i interesovao se uglavnom samo za
predavanja iz filozofije i estetike (nekonvencionalan, malo jogunast student -> vie je voleo praksu od teorije);
ipak, zahvaljujui radu u ateljeima znaajnih barselonskih graditelja, ve u trajanju diplomiranja bio je relativno
afirmisan; (po njegovim kolskim radovima ne bi se mogla naslutiti ona velika inventivnost karakteristina za
njegovo delo)
- kao dete je oboleo od vrste reumatizma koji nikad nije izleio. Da bi se borio prihvatio je reim jednog opata:
vegetarijanska ishrana, lekovi, etnje, zbog ega je bio jo usamljeniji. Duge etnje, uprkos sve veoj slabosti
upranjava do kraja ivota. Svuda je iao peice
- 1878. - vitrina za izlaganje garderobe za Svetsku izlobu u Parizu - privlai panju tekstilnog magnata
Eusebia Guelja (Eusebio Guell y Bacigalupi) -> siromanog porekla - otmen i bogat, obrazovan, naklonjen
siromanima, fer prema radnicima, koji postaje njegov glavni mecena; -> od tada se proslavio kao arhitekta i
Barselonu naputa samo tri puta: juna Francuska, Maroko i Kastilja. Govorio je samo na Katalonskom
- od liberala u mladosti (postaje konzervativac); sklonost ivotnim uivanjima (galantan, pomodan, dendi),
postepeno se sve vie preobraa u gotovo isposnika, oveka predanog veri; radei mnogo u verskoj arhitekturi,
itajui i druei se sa duhovnicima, uao je u sutinska pitanja krize
- ak je bio zatvoren i novano kanjen kada je javno protestvovao, kad je 1924. policija zatvorila crkve u
Barseloni da bi onemoguila katalonsku proslavu; u zatvoru govori samo Katalonski (nee na oficijalnom
Kastiljskom - panskom) i plaa kaznu za sebe i jednog beskunika; u mladosti je bio lep i tat na svoj izgled i
miljenik veernjih sedeljki porodice Guelj na kojima su se okupljali umetnici i intelektualci; este potekoe na
gradilitu - radnici ga nisu razumevali; inae radi bez crtea na licu mesta
- bio je estok nacionalista, duhovit i naprasit ovek; nije se enio, zbog svog dela i posveenosti crkvi i naciji, u
narodu je tretiran gotovo kao svetac
- ivot je okonao tragino (1926.), od posledica udara tramvaja; po posebnom odobrenju, sahranjen je u kripti
crkve Sagrada Familia, uz sve poasti
- dela: -> njegovi studentski radovi i najranija dela razlikuju se po stilu - od oivljavanja srednjevekovlja do
obilatog eklekticizma koji je verovatno nauio u koli; rani radovi:
* ulaz u groblje
* fontana - kopija jedne u Maroku
* kandelabr na Rijasa Rojal
- 1878. - kljuna godina u izgradnji karijere: -> tada je diplomirao
1. Nacrti nametaja za Martorelovu gotsku kapelu u Koiljasu (Martorel je bio jedan od uitelja Gauidija,
ovek koji je u Kataloniju doneo uticaj Viole-le-Dika i Raskina; u ateljeu je radio i glavni Gaudijev konkurent,
Luis Domene i Montaner); to mu je otvorilo pokroviteljstvo porodice Markiza od Komiljasa
2. Rad za Svetsku izlobu -> pokroviteljstvo Guelja, koji je bio oenjen jednom od Markizovih keri
3. Projekat za radniku zadrugu u Mataru, 1878., obuhvatao je mainsku halu, radnike stanove i drutvene
zgrade (izvedena samo hala (danas izgleda kao nova) - jednostavna, neukraena, sa konstrukcijom od
parabolinih lukova - koji e postati njegov lajt-motiv)
4. Kua Visens (Manuel Vicens) (letnja rezidencija), 1878. sagraena; 1925. dograena (arhitekta Martinez po
savetima Gaudija) - za proizvodnju keramike -> obeleava poetak jednog novog naina izraavanja u
katalonskoj arhitekturi - lokalni lomljeni kamen zemljanih tonova, u kombinaciji sa keramikim ploicama i
opekom; kua je izrazito eklektika (trijumf romantizma nad hladnim klasicizmom panske arhitekture), vezana
ponajvie za panski hibridni islamski stil (Gaudijeva lina meavina) - koga nema u samoj Kataloniji; postoji
pria da je Gaudi ovde radio bez radnih crtea, dajui neposredna uputstva zidarima, esto pravei izmene, ruei
ve gotove zidove i slino; kao projektni modul koristio je jednu keramiku ploicu (15 cm puta 15 cm -
Gaudijev modul); prvi put upotrebljava kasnije omiljeni motiv - verziju tradicionalnog parabolikog svoda od
tankih slojeva crepa
- podaci kau da je Visens bio gotovo finansijski upropaen izgradnjom ove kue, ali da je nadoknadio gubitke
zahvaljujui "ludilom za keramikom", koje je nastupilo po izgradnji kue
- eklekticizam kue se ogleda u obilatim kitnjastim ukrasima enterijera: kitnjaste tavanice, useeni slikani paneli
u trpezariji, prostorija za puenje (orijentalna) veranda sa japanskim prozorskim zastorima
- tokom 80-tih godina, Gaudi je podigao jo nekoliko kua u "islaminiziranom" duhu, ali sve su meusobno
razliite; u to vreme intenzivno sarauje sa Franciskom Berengerom
5. Kua u Komivasu, 1883. (zbog ekscentrinog plana i razigranih ukrasa nazvana je "El Capricho" - iskae iz
opusa), u grupi koju su za Markiza gradili Martorel i Domene; novost je masivna cilindrina kula na tankim
stubiima - kasnije omiljen antiklasini motiv; razdragana mala kua za druenje; spoj srednjevekovne
Katalonije i mavarskog (orijent) stila; osnova je od rustino obraenog kamena razliitih tonova, glavni sprat od
mrke opeke povezane trakama ploica sa veselim, cvetnim motivima, serija dimnjaka iznad isturenog venca i
kula
6. Imanje porodice Guelj (Finca Guell), 1882.-87. -> u predgrau Barselone; izgraena je tala, nadzornikova
kua i kapija (kapija sa zmajevima - duhovito) od kovanog gvoa; novost - mozaik (na nekoliko kupola) od
sitnih delova keramike u fugama opeka (naputeni su radovi ploica)
- osnova: serija povezanih kvadrata, pravougaonika i estougaonih elemenata; krov tale je od poprenih
parabolinih svodova, a svetlost prodire kroz visoko postavljen prozorski red u krajevima svodova
- put u Maroko (kao posledica oduevljenosti islamskom umetnou, prvo je usledio jedan od retkih izleta van
Katalonije: Andaluzija i Tanger, a zatim put u Maroko) sa Markizom od Komiljasa 1887. - put iz politikih
razloga (da po nalogu panske vlade uvrsti interese i uspostavi versku misiju), na kome se Gaudi upoznao sa
arhitekturom berberskih utvrenja od blata sa obiljem malih kula:
7. Izlobeni prostori za Markizovu kompaniju u mazarskom stilu, 1887.-88.
8. Projekat katolike misije za Maroko, 1892.-93. -> kruna viespratnica, oko dvorita sa kapelom koja ima
mnotvo tornjeva
- paralelno, Gaudi je ukljuen i u niz neogotikih projekata za crkvu: kapele, kole, crkve
9. Preuzima projektovanje crkve posveene svetoj porodici (Sagrada Familia) - radio je 43 godine; gradnja
hrama poela je u slavu Svete Porodice i Svetog Josifa pokrovitelja radnike klase (finansiranje gradnje -> od
dobrotvornih priloga), kao izraz antimaterijalistike pobune; koncept je obuhvatao sem crkve, niz kola i
zanatski centar; originalni projekat arhitekte Del Viljara (5-brodna bazilika) je isto neogotiki, ali Gaudi ga
postepeno radikalno transformie; ovo delo postaje ivotna preokupacija Gaudija; crkva e postati simbol irenja
grada, simbol nove Barselone
- napredovanje gradnje crkve bilo je ometano brojnim projektima koje je Gaudi paralelno radio; objekat 100 m
puta 65 m; izvrnut iani sistem (opet); prezirao je kontrafore i zamenio ih parabolinim lucima
10. Palata Guelj, 1886.-89. (finansije uopte nisu ograniavale ni Guelja - kasnije postaje grof, ni Gaudija) ->
neverovatna inventivnost na relativno malom gradiitu, originalni oblici, moderno shvatanje prostora; kua je
reena podelom na nivoe - pristupni nivo sa monumentalnim stepenitem (koije se smetaju u salu ispod
stepenita, a konji niz spiralnu rampu u podrumske tale), razvijen sistem stepenita, podrum sa pomonim
prostorijama; glavni prostor na prvom spratu; ovaj prostor visok je nekoliko spratova, ima orgulje, bonu kapelu,
galerije, niz uzastopnih balkona, krovna terasa uz pejzano oblikovanje kule (perforirane kupole) i dimnjaka;
dvorite u nivoima; ovo je prva u nizu rezidencija iji je stil, mada sasvim osoben, izveden iz gotike
- osvetljenje: duhoviti zastori za glavne prostorije, a nad holom je kupola izbuena malim prozorima - kao
zvezde (danju, a nou je to moderan trik sa ugraenim sijalicama)
- i ovde: parabolini lukovi, peurkasti stubovi, zavojiti oblici
11. Biskupska palata u Astorgi (pored Leona), 1886.-93. (pretpostavlja se da je njegov verski preobraaj
nastupio od dugih razovora sa biskupom) -> poto je tada Gaudi bio zauzet palatom Guelj, dopisivao se sa
biskupom, itao knjige, uopte prouavao sa raznih aspekata objekat gde e biti biskupska palata
- projektovao je za biskupa Graua (on je takoe bio iz Reusa i znao za radove na crkvi Sagrada Familia), sa
kojim je prijateljevao; posle biskupove smrti (Gaudiju je oduzet posao i poveren lokalnim zidarima), projekat je
upropaen, ali je tokom gradnje Gaudiju veoma porastao ugled
12. Casa del los Botines, Leon, Astorga -> Gaudi gradi svoju najstrou zgradu - poslovnu zgradu za grupu
tekstilnih trgovaca - vrsta, kamena kocka, jednostavan plan poslovnih prostorija (u prizemlju i suterenu) i
stanova (4-ostrani, grupisani oko 6 uskih svetlarnika), rasko samo na glavnim vratima i na tavanici vlasnikovog
stana
13. kola monakog reda Sv. Tereze, Barselona, 1889.-94. (samostanska kola koja ispoveda skromnost) ->
takoe jednostavna etvrtasta zgrada; neobina ekonominost u upotrebi materijala (svaka opeka konstruktivno
do kraja iskoriena - striktan budet); parabolini luk u hodniku sa smicanjem opeka (samo u temenu radijalno)
u superpoziciji, glavni je unutranji konstruktivni element; unutranjost je razuena; spolja - ukras u vidu
krovnog venca sa velikim rascvetalim krstovima na uglovima
14. Bell - Esguard, 1900.-02. -> poslednji "neogotski" projekat; visoko iznad grada (na ostatcima palate
vladaoca iz gotskog perioda Katalonije), visoka rezidencijalna graevina sa vidikovcima ka Barseloni (lavirint
stepenite, galerije), ka njenoj luci; smireni hromatizam zida od lomljenog kamena (mrka + ukasta +
zelenkasta boja); neobino potkrovlje
- verski simbolizam i ovde: veliki rascvetali krst (opet preraen Viole-le-Dik), zelena zvezda u prozoru iznad
vrata (simbolika dolaska treeg kralja)
- veliki projekti za Eusebia Guelja posle 1890.:
15. Colonia Guell, 1891. - 1914. (nikad nije zavrena) -> Guelj je smatrao da se preobraaj drutva moe
ostvariti vrtnim gradovima, pa je od Gaudija i Berengera naruio projekat radnike komune za jednu svoju
tekstilnu fabriku; najvaniji deo projekta je kapela, koju je Gaudi projektovao 1898. - 1908., kada poinje
gradnja: zavrena je jedino kripta, jer su oblik i struktura bili neverovatno sloeni; Gaudi je za radnike napravio
iani statiki model (nekonvencionalan - stubovi od opeke zakoeni zbog prenosa sila), gde je zateui uad
koja simulira lukove (na odgovarajuim takama uadi okaeni su tegovi - optereenje) ostvario obrnuti
dijagram pritisaka; ovaj izum koristi se i danas u projektovanju sloenih statikih sistema
- prvih 10 godina samo je eksperimentisao sa ianim modelom; nema dva ista elementa; kopirao prirodu;
zakoeni stubovi - zbog prenosa sila; vitrai - dekorativni elementi
16. Park Guelj, 1900.-14. (danas gradski park sa dva bizarna objekta na ulazu za prodaju ulaznica, publikacija)
-> Guelj kupuje ogledno imanje na severnim obroncima golog brda iznad Barselone, gde je hteo da ostvari vrtno
naselje engleskog tipa; sazidane su smo tri kue (a planirano i obezbeeno priblino 60 parcela trougaonog
oblika), ali projekat je znaajan sa urbanistikog stanovita
- ulaz: glavni ulaz sa dve neobine kuice; ulazno stepenite polazi pored dve fontane (koje predstavljaju zmiju i
ogromnog gutera) do nadsvoenog trga ("trni hol") - trg - pijaca
- park je neobino proimanje prirodnih breuljaka i Gaudijevih serpentina (serpentinske galerije slinih
Pleniku), vijadukata esto na vie nivoa, noenih kosim stubovima, koji ukazuju na Gaudijevo shvatanje
arhitekture kao metamorfoze prirodnih oblika ("Boija arhitektura nema ni jednu pravu liniju", kae Gaudi); kosi
stubovi korieni u parku vana su osobina i kasnijih Gaudijevih dela - njima je prihvatao bone potiske,
izbegavajui gotske potporne lukove ("take" - kontrafore je tako zvao, mrzeo ih); u parku se nalazi nadsvoeni
trg na sto pseudodorskih stubova, iznad koga je "grko" otvoreno pozorite (oko kog se obavija zmijasta
keramika klupa); svod se sastoji od mree armiranobetonskih greda (jedini put da ga je Gaudi koristio i tankih
ploica koje je u mozaiku obradio Gaudijev pomonik Huhol (krhotine keramike i stakla); stubovi su u sredini
uplji, putajui vodu ka cisterni za navodnjavanje; na najvioj taki "Parka" sa koje se prua fantastian pogled
na Mediteran, trebala je biti kapela i dinovski krst (uobiajen glavni naglasak u Gaudijevim delima)
- Gaudi je eleo da sa jedne strane bude neobian i razigran, a sa druge da stvori arhitekturu koja se nee
suprotstaviti Prirodi, ve e je dopunjavati. U parku su uivali na pr. nadrealisti (Salvador Dali)
- kue pod uticajem Art Nouveau iz Pariza - katalonski Modernismo i Gaudi:
17. Kua Kalvet, 1898. - 1904. (u svoje vreme svrstana je u panski kasni barok) -> prilino konvencionalna
graevina, na ijoj fasadi se meaju fluidni rokoko i Art Nouveau motivi (puno simbolike); u unutranjosti
(motivi nalik na vegetaciju i zatalasan kamen -> asocira bujanje Prirode) - lift i stepenite, nametaj -> uticaj Art
Nouveau je vidniji. Najkonzervativnija njegova graevina -> dobio je svoju jedinu optinsku nagradu
- novo za njega je: ugraena zgrada, zaobljeni zabati, smirena fasada, dva velika + etri velika stana, "zvekir" na
ulazu je va koja se udara (simbolika) (va koja ubija va)
18. Kua Batlo, 1905.-07. (u glavnoj ulici, remodelovane stare zgrade koja je tu bila (jedna od najdosadnijih), a
nije bila predviena za ruenje) -> organsko - skeletni izgled donjeg dela zgrade, gornji deo fasade - sjajne
ploice (boja se menja kroz spratove - dijagonalno sa prelivima duginih boja); balkoni od kovanog gvoa (kao
gnezda) izgledom se vezuju za donji deo zgrade; zatalasan krov sa (neizostavni krst visoko iznad) kupolastom
kulicom; opti "vodenast" (pena, fosili, krljuti) utisak podrava je i plavo - belim poploavanjem predvorja
("penuavo more preko kopnenih delova") i unutranjost dvorita (dok su tavan i svetlarnik strogo organizovani i
deluju sablasno); skulptoralan nametaj
- deluje kao da arhitektura na sve naine izbegava prave linije; sve je pokrenuto; savrenstvo detalja, izvoenja,
oblikovanja, ...
- oslobodio se istoricizma; najkreativniji trenutci; naruilac: Hoze Batlo, Kazanova - industrijalac; boje
enterijera: plaviaste, zelenkaste; krov: praistorijski reptil, riblja krljut, noge slona, lea dinosaurusa, ...
asocojacije raznih ljudi
19. Kua Mila (La Pedrera), 1905.-10. (Casa Mila - poslednji profani objekat = kamenolom) -> organomorfna
(lii na rukom tvorenu planinu), mediteranska, asocijativna arhitektura, pokrenuta u svim ravnima; podignuta je
kao ugaona graevina (tmurne boje od neobinog i grubo lomljenog kamena) Serdaovog bloka (dva unutranja
dvorita); plan svakog sprata je veoma sloen; materijal na fasadi (zatalasanoj) je posebno obraen kamen,
kombinovan sa kovanim gvoem na balkonima; koriste se, meutim, i drugi materijali ukljuujui i gvozdene
konstruktivne elemente (neki balkoni i nisu od kamena, ve od metalnih greda i staklenog poda (da bi svetlost
prodrla u stanove ispod)); krov (ponos zgrade) - zatalasan, sa skulptoralno obraenim dimnjacima, ventilacionim
otvorima, stepeninim izlazima; u unutranjosti - ukrasi su razliiti u svim prostorijama; najpre je bilo zamiljeno
da kua bude samo postolje za veliki dinovski kip bogorodice, ali su vlasnici odustali i Gaudi je tad izgubio
interesovanje
- raspored prozora i podupiraa kao da je proizvoljan; kada je nakon ustanka u Barseloni dolo do ruenja
verskih spomenika, vlasnik je odustao plaei se da e neko pomisliti da je zgrada samostan
- lii na: pirinejske stene, karikaturalne ljudske usne, patetu, osinjak; mediteranska: balkoni nalik na morske
alge, ulazno dvorite slino morskim piljama, unutranje tavanice nalik na trag talasa; iako je plan u osnovi
prost, svaki sprat je sloen i svi se meusobno razlikuju; plan je u poetku liio na kuu Batlo, ali ju je Gaudi
menjao tokom gradnje; izaao 1 m u prostor (to tada nije bilo doputeno)
- kua Batlo i kua Mila pokazuju izrazito oblikovne i sutinske razlike u odnosu na evropski Art Nouveau koji
se ovde javlja najvie u Huholovim ukrasima; Gaudi se bavi trodimenzionalnom geometrijom i mehanikom, a ne
novom formom dekorativizma, to ga ini sutinskim modernim arhitektom, anticipatorom ekspresionistike
arhitekture; uopte, Gaudi se sve vie okree strukturalnim problemima, interesuje se za svojstva pravoizvodnih
povri (koje smatra Boijim udom), i td.
20. Crkva La Sagrada Familia, 1883. - 1926. (rekao je: "Nemam porodicu, nemam obaveza, napustio sam
svoje klijente, odbio sam poslove, elim samo da radim na crkvi Sagrada Familia" - crkva 100 m, transept 60 m)
-> izvedena je u maloj meri (samo kripta je zavrena, i neki portalni delovi sa kulama u kojima su trebali biti
izloena cilindrina zvona, kule = rotirane parabole; 12 kula - 12 apostola (simbolika)); arhitektura koja se ne
moe podvesti ni pod kakvu odrednicu - smela statika, akustika, svetlosna reenja, koja nasluujemo u
izvedenom delu hrama dobila bi puno znaenje da je izvedena do kraja (stubovi - astatiki i svi razliiti; opeka,
vitra; "kornjae" = optiki smanjuje visinu, postie lakou; dematerijalizovanost); floralna, mavarska i gotska
onamentika; teio je da projektom otelotvori teoloka naela moderne katolike crkve i da uspostavi poetak
jednog novog niza katedrala
- boja: portali su trebali biti razliitih boja (vera = uto, nada = zeleno, plava = milosre)
- teorija: ne postoji u doslovnom smislu (obrazovan, esto razgovarao o brojnim temama sa intelektualcima,
poznat po izrekama esto zagonetnim) - nije pisao niti drao predavanja, sauvane su samo njegove izreke (koje
se mogu razliito tumaiti, sakupljene i objavljene kao izreke nekog istonjakog mudraca); impresionirala ga je
grka i sredozemna arhitektonska tradicija, dok je gotskoj arhitekturi nalazio mnoge mane; interesovao se
naroito za fenomen svetla (u odnosu na sever gde je horizontalna ili trope gde je vertikalna, svetlost
sredozemlja je skladna); voleo je zanatstvo, i nije se ustruavao ni od projektovanja najsitnijeg pokustva; za
razumevanje njegovog dela polazite moe biti nametaj
- retko je intervenisao rukama, vie je nadgledao radove vodei rauna o dostojanstvu profesije
17. Ogist Pere 83
17. Ogist Pere

- Auguste Perret, 1874. (Brisel) - 1954. (Pariz); (prva generacija modernih arhitekata: Ogist Pere i Toni
Garnije) -> naslednik Dirana, Labrusta, Ditera, Ajfela; sa njim je zavren poslednji ciklus francuske akademske
kulture; omiljeni materijal: armirani-beton -> konstrukcija: skeletna (poredi konstruktivni sklop zgrade sa
kosturom ivotinja, koji je odmeren, uravnoteen, simetrian); udnja za simetrijom
- uticaji:
- klasina tradicija (L'Ecole des Beaux Arts)
- konstruktivni racionalizam (oazi)
- teorija i praksa armiranog-betona (Pol Kristof, Fransoa Enebin)
- simbolizam
- Art Nouveau
- ivot i delo:
- 1897. naputa L'Ecole des Beaux Arts da bi se posvetio radu u porodinoj preduzimakoj firmi - pomae ocu;
kasnije sa bratom Gistavom osniva firmu "O. i G. Pere arhitekti", a jo kasnije sa bratom Klodom ("Braa Pere
preduzimai")
- rani radovi:
1. Kasino u Sen Malou, 1899. -> konstruktivni racionalizam u nacionalno - romantinom stilu; ferobetonski
nosa od 18 m
2. Stambena zgrada u aveniji Vagram, Pariz, 1902. -> klasicistiko modelovanje fasade u skladu sa
tradicijom pariske ulice, simbolistiko - Art Nouveau dekorisanje floralnim motivima
3. Stambena zgrada u ulici Franklin 25A, 1903. (prvi znaajniji posao) -> 7-ospratna zgrada sagraena od
armirano-betonskog skeleta koji po prvi put opredeljuje i spoljni izgled zgrade; trebalo je iskoristiti "uzidanu"
parcelu nedovoljne dubine; braa Pere odluuju da sve vane prozore okrenu ka ulici, tako da se simetrina
fasada u sreditu povlai ka unutra; kako bi tradicionalno zidanje u ovakvoj geometriji bilo veoma opasno, oni
koriste armirano-betonski skelet; dobijena je vitka struktura i otvoreni plan; na fasadi - jasna distinkcija nosivih
elemenata i ispune; ukupno uzevi, Pereov nain upotrebe armiranog-betona lii na oazijevu definiciju gotikog
kao "arhitekture rebra i ispune"; skelet je bitan izraz oblika; na fasadi su konstruktivni elementi obloeni ravnim
kamenom, a ispune reljefnom keramikom, fosilizacijom Art Nouveau
4. Garaa u ulici Pontije, 1905. -> armirano-betonski ramovi vidljivi na fasadi, samo omalterisani, uokviruju
staklena okna; veza sa klasinom tradicijom ogleda se samo u simetrinosti celine
5. Pozorite na Jelisejskim poljima, 1911.-13. -> 1910. posao je naruen od Anri van de Veldea, koji je
shvatio da zbog skuenosti prostora mora da koristi armirani-beton, pa poziva firmu brae Pere; Pere je osporio
Van de Veldeovu koncepciju sa konstruktivnog aspekta i predloio izmenjeno reenje, tako da je projekat
kompromisni; parcela 37 m puta 95 m, trebalo je da primi tri sale (1250, 500, 150 mesta) i pratee prostore; Pere
domiljato operie reetkastom konstrukcijom, konzolama i slino; proelje je konvencionalno, ali su i spolja i
iznutra korieni simbolistiki reljefi i slike
- osobenosti njegove arhitekture (strogost, smelost, jednostavnost i odanost tradicionalnoj konstrukciji) ogledaju
se i u delima koja radi po zavretku I sv. rata:
6. Esderova fabrika odee, 1919. -> proelje je donekle optereeno plitkom plastikom i dekorativnim
motivima, ali enterijer velike dvorane predstavlja dinamino svedoanstvo mogunosti armiranog-betona
(kombinacija velikih lukova i ramova, zastakljen krov)
7. Crkva Notr Dam di Rensi, 1922.-23. -> moda najistija primena armiranog-betona, elegantne proporcije,
konstruktivna modulacija, prefinjena sintaksa; duhovnost prostora zasnovana na gotskoj tradiciji
- dva vana privremena objekta:
8. Umetnika galerija, Pale de Boa, 1924. -> drvena struktura
9. Malo pozorite na Izlobi dekorativne umetnosti, 1926. -> kombinacija laganih materijala, projektovana da
izgleda monolitno
10. Crkva Sv. Tereze, Monmanji, 1926.
11. Sala muzike kole, 1929. -> osnova gledalita lii na Paladija (popreko)
12. Stambena zgrada u ulici Rejnuar, 1932. -> ovde je smestio i svoj atelje; lii na zgradu u Franklinovoj ulici,
manje je dekorativna
13. Muzej javnih radova, 1939. -> trougaoni blok sa unutranjim dvoritem; klasicistiki izraz armirano-
betonskog skeleta; uzbudljiva "lebdea" koncepcija glavnog stepenita; stubovi malo sueni na dole; raniji
"crkveni" motiv - spoljni zid sa malim otvorima koji ostavlja utisak tkanja (Zemper)
- jo neki projekti:
14. Nacionalna ustanova za uvanje nametaja
15. Administrativna zgrada Istraivakih laboratorija
- teorijski doprinos:
17. Ogist Pere 84
- neveliko obimom, teorijsko delo Perea odlikuje se aforistikim, dijalektikim nainom razmiljanja, verovao je
u univerzalna pravila arhitekture; poslednji vaan teoretiar strukturnog klasicizma
16. Rekonstrukcija Avra, 1944.-54. -> urbanistiki rad Perea i uenika; P = 150 ha opustoenog dela grada
(posle bombardovanja)
- Avr - okenaska luka; grad najstravinije razoren (12500 graevina uniteno, 80000 ljudi ostalo bez stanova) -
bombardovanjem tokom celog rata, da bi krajem 1944. bio sruen do temelja sa izuzetkom dve crkve (u
izvetajima - "tabula rasa") obzirom na obim tete, svaki pristup je bio mogu
- jo tokom 1944. grupa Pereovih uenika se okuplja oko ideje za rekonstrukciju grada; napisali su manifest i
osnovali udruenje, reeni da pod vostvom svog uitelja i u skladu sa njegovim "velikim" principima preuzmu
ovaj odgovorni zadatak, umesto da ga preputaju aljkavim dravnim komesarijatima; odrali su dva sastanka sa
ministarstvom, posle ega je odlueno da se rekonstrukcija poveri Pereu
- tako je osnovan Atelje za rekonstrukciju Avra; grupu je okupljao duh saglasnosti, zajednitva i doslednosti po
pitanju Pereovog strukturnog klasicizma (kog je ve oprobao na nekim urbanistikim projektima iz 30-tih
godina)
- poetak rada - interni konkurs ije je polazite bilo u nekoliko opte prihvaenih naela - zadravanje
postojeih osa, odgovarajua veliina bloka, i td. (razvoj Avra u XVI v. zapoeo ja na osnovama racionalnog
plana, ali je tokom industrijske revolucije irenje postalo haotino); izdvojile su se dve grupe projekata -
meoviti i konzervativni; Pere je odabrao konzervativnu strategiju i od autora tih projekata zatraio je studiju
koja je veoma liila na konano reenje
- konani plan - ortogonalna mrea ulica zasnovana na pravcu dokova; ceo grad u rasteru 6,24 m puta 6,24 m;
plan je prilino konzervativan i nefleksibilan sa nizom nereenih problema, ak i u osnovnoj postavci mree;
ipak, iskazano je uvaavanje seanja na staru prostornu organizaciju, vrlo vano za stanovnike; loe strane:
prenaduvan monumentalizam urbanih prostora, nedovoljna odreenost, premale gustine
- Pere je predlagao i odizanje saobraajnica 3,5 m iznad nivoa tla -> radi vodovoda, saobraaja na dva nivoa,
garaa, skladita, ..., ali je gradski savet to odbio zbog visokih trokova
18. Toni Garnije 85
18. Toni Garnije

- Toni Garnije (Tony Garnier), 1869. - 1948.
- Lion -> industrijski centar, tehnilogija (kinematografija, automobili, avijacija); radikalni sindikalizam,
socijalizam Prudonovskog tipa; francuski regionalistiki pokret - zalaganje za decentralizaciju i zalaganje za
oivljavanje lokalne kulture
- obrazovanje:
- roe u Lionu (u Lionu su ideali Prudonovskog socijalizma bili dosta prisutni) 1869.; otac tekstilni diajner;
odrastao u radnikoj etvrti
- studije arhitekture zapoeo 1886. u Lionu; 1889. prelazi na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu; zainteresovao se
za pitanja programske analize i klasifikacije tipova gradnje (profesor Goade - snaan uticaj i na Perea); 1899.
Garnije je osvojio Grand Prix de Rome (ovu nagradu je osvojio dve godine posle prvog konkurisanja za nju sa
svojom omiljenom temom industrijskog grada u armiranom-betonu, gvou i staklu) - Rimsku nagradu za
rekonstrukciju grada Tuskuluma (jako mnogo dorskih, jonskih i korintskih stubova), posle ega 4 godine provodi
u vili Medii
- u Parizu se nadahnuo Zolinom vizijom novog drutveno - ekonomskog poretka u njegovim utopijskim delima
1. Projekat industrijskog grada (Cite industrielle), 1904. -> vrlo detaljan i argumentovan
- tokom boravka u Rimu, kao obavezan rad uradio je rekonstrukciju rimskog grada Tuskuluma (dobio Rimsku
nagradu), ali se nije odrekao svoje omiljene teme industrijskog grada
- paralelno je radio i na projektu industrijskog grad (grad budunosti, opti sluaj), koji izlae 1904. po povratku
u Pariz
- koncept industrijskog grada - opti sluaj
- 35000 stanovnika, lociran uz reku, u planinskom kraju, regionalni centar; srednja veliina grada, teren ravan i
brdovit, preseca ga reka, fabrika u dolini na uu manje u veu reku; eleznica vodi od fabrike do grada koji je
na visoravni
- socijalizam (uveo je nove tipove zgrada: agencije za zapoljavanje, besplatni pansioni): nema ograda, privatnog
vlasnitva, kasarni, suda, zatvora, policije, crkava
- prostor izmeu dve zgrade u pravcu sever - jug visini zgrade na junoj strani
- neizgraene povrine: kontinualni park; izgraenost do 50 %
- hijerarhija ulica, raznorodna graevinska tipologija, prosek P+2, aksijalnost + ortogonalnost, 30 m puta 150 m
- armirano-betonsko - elina vizija mediteranske Arkadije
- u ovom projektu (po kom je najpoznatiji) pominje vane pojmove: znaaj higijenskih inilaca (Sunce, vazduh,
zelenilo), dobro razmaknute graevine, peake staze odvojene od saobraaja, Vrtni grad
- zoniranje: srednjevekovno jezgro, novi deo grada, industrijska zona (u dolini), bolnice (dalje u brdu zatiene
od hladnih vetrova, kao i grad okrenute ka jugu, smetene na terase, podignute iznad reke)
- infrastruktura: eleznica, hidrocentrala sa branom, auto-put
- plan je razrae do detalja, sa projektima svih zgrada i sugestivnim perspektivnim crteima
- u okolini su poljoprivredne povrine
- podrazumeva se korienje tehnikih novina
- velika veza sa antikom u ovom projektu: auto-put koji premoava dolinu podsea na rimske akvadukte,
pozorite na otvorenom podsea na grke amfiteatre, a zgrada kupatila na rimske terme
- industrijski grad (po stilu vraa se antikim oblicima, a po filozofiji antikom duhu) je bio utopijski koncept sa
arkadijskim nagovetajima; vaan je jer ga je sam Garnije kasnije u svom delu kasnije koristio, a sem toga
znaajno je uticao na Le Korbizjea i urbanistike postavke CIAM-a
- lionska delatnost, 1904 - 1914.:
- od 1904. postaje glavni arhitekta Liona, na poziv socijalistike gradske vlasti (vaan ovek - zamenik
gradonaelnika Erio)
2. Kompleks klanice i stone pijace La Mus, 1909.-13. (posle prvog projekta za Erioa - skromna mlekara sa
talama u parku T. T. 1904.) -> makrourbanistika jedinica (tokom II sv. rata koriena kao fabrika projektila;
elezniki prikljuak; niz paviljona - najupeatljivija velika hala (na trozglobnim lukovima raspona 80 m) sa
stepenastim krovom i dva dimnjaka od ute opeke koji su dominantni (konstrukcija podea na "halu maina"),
sve zgrade odlikuju se svedenom plastikom (skroman ulaz oivien njegovim osobenim stubovima - svetiljkama),
jednostavnou forme, ravnoteom horizontalnog i vertikalnog, funkcionalnou
3. Olimpijski stadion, 1913.-16. -> grko - rimski duh, bez glomaznosti; horizontalnost, uklopljenost sa
terenom; naglaeni ulazi (4 luka)
- u originalnom planu stadion je trebalo da bude i vrsta sportskog centra sa manjim igralitima, salama, bazenom
i restoranom, ali je gradnju prekinuo I sv. rat i nikad nije zavrena
4. Bolnica Gran Blan, 1915. (dobila je Eriovo ime posle njegove smrti) -> vrtna paviljonska (2- i 3-spratni
paviljon) struktura na padini; zgrade su niske sa ravnim krovovima; nema pompeznosti
- kao i kod kompleksa klanice, ina taka bolnice je postrojenje za grejanje sa dva dimnjaka
18. Toni Garnije 86
5. etvrt "Sjedninjene drave", projekat iz 1920, zapoeto 1928. -> projektovane su kue sa tri do etri
sprata, ali su poviene za jo dva sprata, pa se izgubila predviena proporcionalnost; suptilna podela na blokove,
adaptabilne standardne jedinice; brz sredinji saobraaj odvojen od sporog saobraaja; prostor izmeu zgrada u
zelenilu, bez ograda
- 1917. Garnije je objavio crtee i komentare "Industrijskog grada", a 1919. projekte koje je uradio u Lionu
- francusko - ameriki sanatorijum - bolje razraen od bolnice, 5460 kreveta, paviljonski, 9 zgrada
- uopte o delu:
- povuen ivot u Lionu (malo je putovao i malo pisao, izraavao se skoro iskljuivo kroz praktian rad), van
razmirica avangarde; estetski zaostaje za Anri van de Veldeom, Losom ili Rajtom, ali je u mnogo emu
napredniji
- slinost sa Pereom - vezanost za klasinu tradiciju (kao vrsta veite arhitekture koja se moe prilagoditi: sklad
izmeu arhitektura naslea i tehnika gradnje), ideja o univerzalnim vrednostima arhitekture
- odnos prema drutvu: prihvatanje tehnikih, administrativnih, ekonomskih i drugih uslovnosti drutva; plodan
odnos sa poslodavcem
- graevine ne posmatra izdvojeno, ve u funkciji dobrobiti grada
19. Anri van de Velde 87
19. Anri van de Velde

- Anri van de Velde (Henry van de Velde), 1863. - 1957. -> prva generacija modernih arhitekata u Belgiji i
Holandiji - van de Velde i Berlage; jedna od vodeih linosti Art Nouveau; poenta: ekstremna funkcionalnost
usklaena sa prirodnim oblikom; "korisno se treba uiniti ugodnim", jedan od retkih koji je ostao dosledan
svojim ciljevima (beskompromisan); poeo u okvirima Art Nouveau, ali se poetkom veka postepeno, a posle I
sv. rata definitivno priklonio modernom pokretu
- obrazovanje:
- 1863. roen u Antverpenu, Belgija
- 1881. upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Antverpenu; nastavio u Parizu; upoznaje se sa
impresionistima i simbolistima; zaokupljen slikarstvom, muzikom i knjievnou
- po povratku u Antverpen 1886. uestvuje u stvaranju vie impresionistikih grupa, a od 1889. u Briselu uzima
uee u aktivnostima znaajne umetnike avangarde grupe "dvadeset" ("les vingt"), koja odrava veue sa
engleskim pokretom "Arts and Craft" i bavi se sintezom umetnosti (oko 1890. za jedan asopis dizajnira
revolucionarni prelom - novu tipografiju i ukrase u drvorezu nastale pod uticajem Gogena)
- Art Nouveau faza:
- I faza -> romantiarske tendencije, racionalistiki interpretirane; pored projektovanja zgrada, bavi se dizajnom
nametaja i nakita sa istim ornamentalnim karakteristikama
- s obzirom da je od 1900. boravio u Nemakoj; u Briselu nema mnogo njegovih izvedenih objekata u stilu Art
Nouveau. Poznatiji su hoteli: Brouker, 1894. i Otlet, 1895.
- rani uticaji:
- Arts and Craft (porodina kua kao sredstvo drutvene promene)
- ornamentalna linija Gogena (talasasta linija)
- anarho - reformizam Tolstoja i Kropotkina
- belgijska socijalistika partija (ipak je verovao u promenu drutva putem oblikovanja sredine)
1. Vlastita kua u Ukleu kod Brisela, 1895. -> prvi arhitektonski projekat (organska celina kue); kua je od
opeke na podnoju od lomljenog kamena; naglaen ulaz (lii na Orta ili Mekintoa) i stepenite (stepenasti
prozori); ugaoni prozori; u kui - kompletan dizajn (ak i odea ene)
- u ureenju kue primenio racionalistike predmete nastale kao rezultat industrijskog procesa rada i prezir
prema ukrasima inspirisanim prirodom, posebno prema istorijskom detalju
2. etri prodavnice "Art Nouveau", Pariz, 1895.
3. Nametaj, Izloba u Drezdenu, 1897. -> robusni krivolinijski nametaj; najpoznatiji komad nametaja: radni
sto iz 1889., bubreasto - pasuljastog oblika -> zatitni znak; od punog drveta i mesinga, sa nekoliko vijugavih
linija
- II faza -> uticaji od sredine 90-tih:
- Alojz Rigl - kreativni primat "volje za oblikom"
- Teodor Lips - "uivljavanje" -> mistina projekcija kreativnog ega na umetniki predmet
- Nie - "raanje tragedije iz duha muzike", gde uoava dvojstvo helenske kulture -> sloboda u okviru zakona
(apolonsko) i preterano obilje (dionizijsko)
- sinteza: u delu Vilhema Vorintera "Apstrakcija i empatija", 1908. - van de Velde je teio empatijskoj,
vitalnoj formi, ali je arhitektura sama po sebi sklona apstrakciji; potovanje gotike -> arhitekture vitalne snage
oblika koja se transcendira korz konstruktivnu apstrakciju
- tenja za sintezom empatije i apstrakcije, estetska je opsesija van de Veldea (na pr. pisai sto iz 1899.)
- 1899. prelazi u Nemaku gde dri predavanja do 1901.; u istom periodu radi veliki broj enterijera
- 1902. predavanja su tampana u Lajpcigu; usmerenje je u sutini, antidekorativno, premda govori o
"funkcionalnom ornamentu" - liniji, koja je trag ljudske kreativnosti
4. Enterijer Folkvang muzeja (snano oblikovanje sa izuvijanim ukrasima), Hagen, 1900.-02. -> oznaava
vrhunac Art Nouveau faze van de Veldea, koja se zavrava sa sobama za odmor (projektovane za Izlobu
primenjene umetnosti u Drezdenu 1906.)
- putovanje po Grkoj i Srednjem Istoku; oduevljava se mikenskom i asirskom formom; posle toga poinje da
naputa Art Nouveau i okree se stvaranju organoskog oblika, koji nalazi u monumentalnim delima starih
civilizacija
- posledica:
5. "Telurske", megalitske forme kua u emnicu i Hagenu, 1903.-06.
6. reakcija na uzvienost Partenona - klasicizam je prisutan u Projektima porodinih kua, 1903.-15.
- III faza (1904.-14.):
7. kola primenjenih umetnosti u Vajmaru, 1904. -> naimenovan za profesora
- na poziv Velikog vojvode od Saksonije i Vajmara, van de Velde od 1901. preuzima dunost umetnikog
savetnika za unapreenje industrijskog oblikovanja; od 1902. radi na programu kole; uveo je sistem nastave koji
razvija studentsku invenciju izbegavajui modele iz prolosti i prouavanje istorijskih stilova
19. Anri van de Velde 88
- kolska zgrada - tradicionalne graditeljske metode, oseanje za prostor i volumen; nema dekoracija; velike
staklene povrine, naglaen vertikalizam; masivan mansardni krov sa staklenim partijama (lii na Mekintoa)
8. Pozorina delatnost
- fasciniran sposobnou pozorita da ostvari drutveno - kulturnu povezanost; u saradnji sa Rajnhartom i
Krejgom doao do formule "trodelne pozornice", koja se javlja prvi put u projektu pozorita Dimon u
Vajmaru, 1904., ali i na projektovanju pozorita za Jelisejska polja u Parizu, 1911.
- 1911. - spomenik Erneta Abe u Jenu
9. Pozorite Werkbund, Keln, 1914. -> neakademski projekat; najzrelija zgrada u njegovom nemakom
periodu; projektujui ga proao je itav put karijere - od poetnika do majstora
- zgrada je sagraena za Werkbund izlobu
- s jedne strane zgrada je negrapna, a s druge gipka i laka -> zbunjujui kontrast
- I projekat - predviao je samo bioskop; lokacija izmeu drugih zgrada uslovila je dimenzije (450 mesta) i
donekle formu; smatralo se da je bioskopska zgrada potrebna na izlobi zbog savremenosti (pre toga bilo ih je
samo nekoliko), ali veliina nije bila ba reprezentativna; van de Velde je projektovao foaje skroz oko sale (jer
za bioskop nije potrebna duboka bina, ni prostor za sprave iza nje), a salu je orjentisao tako da je platno na strani
ulaza u zgradu (okrenuo je unutranji prostor za 180), pa je veliki deo publike pri ulasku u salu, gledao ka
uzdignutim loama u pozadini; sve linije su meke (gotovo da nema uglova), zaobljene; velika funkcionalna
vrednost
- II projekat - promena raspoloenja, bioskop se pretvara u pozorite i sa pozorinom binom i ureajima za
bioskopske projekcije; parcela opet izaziva smetnje; najupadljivija promena - preokrenuta sala (postavljena na
tradicionalan nain sa istim brojem sedita), smirena osnova trakta pozornice; sala se iri u delu ka pozornici,
suprotno od tradicije
- tendencija je povezivanje pozornice i gledalita (dva para stubova izmeu glumita i gledalita); trodelni portal
-> otvor pozornice podeljen stubovima na tri dela: boni ui od centralnog koji bi po njegovoj zamisli mogli da
se koriste jedan za drugim (bez pauza za promenu scenografije) istovremeno ili kao celina
- van de Veldeova ideja o poveanju scenske fleksibilnosti (ali ovde je sali nedostajala irina za to)
- III projekat - proirenje trakta pozornice na raun okolnih zgrada; uvedena je ciklorama (iza glumita); jo
vra (manje kitnjasta) arhitektura; kvalitetnija organizacija foajea; prednji izgled ovog projekta deluje malo
provizorno i jeftino: pre odaje utisak bioskopa nego pozorita sa ravnim krovom, lanternama i uvuenim ulazom
(lii na sajamsku atru)
- konani projekat - nova slobodnija parcela; iskorien je nasip sa ulazne strane (ulaz podignut na vii nivo, a
pad je dobijen na prirodan nain) - za esplanadu i za regulisanje denivelacija (vestibil i najvia taka sedita u
parteru sada su na istoj visini); sala je proirena na 625 mesta, a funkcija bioskopa se eliminie (izostavljeni su
prostori za projekcije); prostor je vrsto definisan (manje se otvara ka pozornici - vie pravougaonik nego
trapezoid) - zaobljena ortogonalna geometrija; pozornica umesto zadnje, dobija dve bone bine (sauvana
poetna ideja trodelne pozornice); ia projekta pomera se na sada netaknuti eksterijer: plasticitet zaobljavanje
graevinskih masa (ovalni prozori), suptilna i harmonina gradacija, izraz unutranjosti na spoljanjosti, enterijer
nije dostigao kvalitet spoljanjeg izgleda; ovo je bila zgrada bez vika prostora, bez neiskorienog prostora
- ova zgrada je bila samo revolucionarno izvedena opna, koja nije u potpunosti odgovorila zahtevima pozorita
(zato se van de Velde stalno vraao projektu pozorita), jer da su zahtevi pozorita bili primarni arhitektura bi
trpela, ali se van de Velde "zakleo arhitekturi na vernost"
- ulaz u salu: direktno iz foajea naspram bine i dva bona ulaza na kraju stepenica koje su paralelne sa nagibom
auditorijuma; boni foajei su jasniji, ali ui; prostor pozornice iznosi 3/4 kruga za razliku od ranije elipse;
enterijer je ipak bio nezgrapan, iako su savremenici hvalili efekat osvetljenja, veliku platnenu pregradu i dodatne
svetlosne izvore iza bojenih umetaka od stakla, u gornjim partijama zida: tamna obloga doprinosi intimnoj
atmosferi
- posleratna faza:
- 1917. odlazi u vajcarsku
10. 1921.-25., u Holandiji u Hagu zapoinje Projekat muzeja za porodicu Kreler - Miler -> izvedeno 1937.-
54. u Oterlou (za Hoenderla - prilagoeno); prilagoenost pejzau; jednostavnost i skladnost bez retorikih
efekata; horizontalnost
- 1929. se vratio u Belgiju; 1926. uestvuje u osnivanju "Instituta dekorativnih umetnosti", iji je direktor do
1935.; 1926.-35. bio je i profesor na Univerzitetu u Ganu
- izmeu dva rata izveo je vie projekata u Belgiji i Nemakoj -> 1938. Belgijski paviljon za Izlobu u Nju
Jorku
- umire u Cirihu 1957. -> inae od 1947. boravi u vajcarskoj, kod Ciriha
- jo neki projekti:
* Kua ljubitelja umetnika Paula, 1895. * Ureenje modernog po, 1895. * Stambena zgrada kod
Hamburga, 1928. * Doma staraca, Hanover, 1929. * Stambena zgrada za 5 porodica, 1935. *
Univerzitetska biblioteka, Gan, 1936.
20. Hendrik Petrus Berlage 89
20. Hendrik Petrus Berlage

- Hendrik Petrus Berlage, 1856. - 1934. -> najznaajniji pionir moderne arhitekture u Holandiji; vie je bio
prorok nego to je u praksi primenjivao naela moderne arhitekture
- obrazovanje:
- roen u Amsterdamu 1856., u porodici srednje klase; eleo je biti slikar
- kratko vreme uio je slikarstvo na Likovnoj akademiji u Amsterdamu
- 1878. zavrava studije arhitekture na graevinskoj koli u Cirihu gde je uio kod Zemperovih naslednika
- tri godine provodi na putu po Italiji i Nemakoj
- po povatku u Holandiju, 1881. radi kod inenjera Teodora Sandersa; odrava kontakte sa arhitektom
Sajpersom, koji je bio uenik Viole-le-Dika
- jedini iz svoje generacije bio je potpisnik osnivakog manifesta CIAM-a (meunarodni kongres moderne
arhitekture)
- rani uticaji:
1. Zemperova zaostavtina na koli u Cirihu: potovanje prema prirodi materijala, interesovanje za primenjene
umetnosti (nametaj), opsednutost stilom, geometrija osnovnih formi
- Berlage tvrdi da se arhitektura mora posmatrati kao prostorna umetnost, pre svega
2. Viole-le-Dik: strukturalni racionalizam (konstrukcijski racionalizam), spoljanjost kao odraz unutranjosti,
proporcijski sistemi kao osnov reda
3. socijalizam: vera u drutvenu i kulturnu reformu produkcijom kvaliteta - dobrom arhitekturom
4. graanski individualizam: moto "jedinstvo u mnogostrukosti"
- posle rane faze i potrebe za oivljavanjem prolosti proao je kroz tri faze koje saimaju: Riardsona, Salivena i
Rajta
- zgrade 1884. - 1903.

1. Konkursni rad za berzu, Amsterdam, 1884.-85. sa Sandersom IV nagrada; "Drugo carstvo" + viktorijanski
stil + flamanska renesansa (lokalni uticaj); sloen raspored volumena, mansardni krovovi, tornjii, cvetni
ukrasi, ...
2. Radnika kafana De Hoop, Amsterdam, 1883.-84.; renik viebojne holandske renesanse
3. Robna kua, Amsterdam, 1884.-86. sa Sandersom, italijanska renesansa XVI v.
- 1888. osniva vlastiti biro
4. Zgrada osiguravajueg drutva De Algemeeine (I znaajan projekat), Amsterdam, 1892.-94.;
arhitektonski renik Srednjeg veka
5. Dve zgrade za osiguravajue drutvo De Nederlanden, Amsterdam i Hag, 1894.-96.; lini izraz zasnovan
na romanici i lokalnom materijalu (opeka obloena kamenom)
- ove graevine su samo proba za njegovo remek-delo -> Berzu
- slinosti robne kue i osiguravajueg drutva: monohromatizam, organizacija fasade (veliki prozori u
prizemlju), dva sprata sa identinim rasporedom prozora i potkrovlje sa guim prozorima; razlike: u
arhitektonskom reniku (XVI vek / Srednji vek)
6. Zgrada Berze, 1903. (prva modena zgrada izvedena prema geometrijskom sistemu monumentalnost i
smirenost sa linim peatom) -> remek-delo; Berlage dva puta (1896. i 1897./98.) prepravlja konkursni rad iz
1884./85.; ogromno zdanje (143 m puta 55 m) - smetaj ita, berza akcija, PTT, kancelarijski prostor, sale za
sastanke, kafana, kotlarnica i dr. Ova raznolikost vidna je i spolja (tako je kod svih njegovih graevina); osnova -
na kvadratnom proporcionisanom rasteru, fasada - jednakostranini trouglovi (modularna mrea - tzv. egipatski
trougao (a:h = 8:5)) - ove sisteme preuzeo je od mladih istraivaa Viole-le-Dika: de Hrot, Lauvernis, de Bazel
- zasnivaa matematike estetike; Berza je kombinacija ozbiljne racionalnosti i ulnosti; dekoracija - slikari i
vajari -> simbolina pria o istoriji Amsterdama; krov - otvoreno izloene, elegantne gvozdene reetke;
prefinjeno naleu na zidne potporne stupce; stakleni pokrov; izuzetno vizuelno dejstvo zidova od opeke i ivih
viebojnih ara koje osveavaju uglavnom ute unutranje povri
7. Sedite sindikata dijamantskih radnika, 1899. - 1901.; opeka (zid od nepokrivene opeke, ni unutra, ni
spolja), velike zastakljene povrine, kula - izraz postignutog smirenog, "objektivnog" stila
8. Kua Heni, Hag
- teorijska sinteza:
- Zemper + Viole-le-Dik + "matematika estetika"
- "Razmiljanja o stilu u arhitekturi", 1905.
- "Naela i razvoj arhitekture", 1908.
- u ovim delima, Berlage iznosi svoje vienje prvenstva prostora, znaaja zidova za nastanak oblika,
neophodnost sistematskih proporcija; projektovanje iz sredita objekta ka spoljanjosti (pristup:
monumentalnost; arhitektura zida; nova objektivnost (umereniji pristup); solidnost)
- put u Ameriku 1911.; bolje upoznavanje sa delima Riardsona, Salivena i Rajta; potvrda koncepta
neoromanike; objavljuje brouru o delu Salivena i Rajta, to e snano uticati na dalji razvoj arhitekture u
Holandiji (zahvaljujui njemu Rajt e od svih evropskih zemalja biti najpopularniji u Holandiji)
- Berlage zastupa i iri ideje "objektivnosti" (funkcionalistiko uenje) - uenja o odmerenosti oblika i
ekonominosti sredstava
- teio je za monumentalnou, prostoru zatvorenim tekim masama (arhitektura zida)
- zgrade posle 1910.:

- projekti za porodicu Kreler-Miler (porodica je naruivala projekte i od Mis van der Roea, Anri van de Veldea, a
Berlage se zbog njih (da bi im bio blizu) preselio u Hag)
9. Lovaka kua, Oterlo, 1915.-19. -> vrhunac stila sa zidom od opeke (prva dela karijere)
10. Kua Holand, London, 1914. -> elini skelet koji se ne vidi (umesto noseeg zida), spolja obloena
sivozelenim ploicama; modulacija, naglaeni pilastri, parapeti (uticaj Salivena); dinamiziran tretman ugla
(izljebljen ugao prekriven crnim granitom -> utisak masivnosti, osnova ugla podsea na pramac broda koji see
talase) - uticaj ekspresionizma
- kasniji stil sa zidom od opeke (vraa se masivnom zidu): dva remek-dela:
11. Crkva Hrista naunika, Hag, 1925.-26. (Rajtov uticaj u relativnoj rastresitosti masa)
12. Gradski muzej, Hag, 1925.-26.; zavreno 1935. -> unutranji raspored izraen na masama, rastresitost
masa (uspon, pad, ispad, povlaenje masa), humanizovana razmera ogromne zgrade; betonski ram iza povrine u
opeci
- u ranoj fazi njegova dela imaju kompaktne osnove, a u poslednjoj kao da su centrifugalno izbaeni upolje
(rastresitost - Rajtov uticaj)
- 1928. uestvuje na kongresu CIAM-a (potpisao manifest) gde se sukobljava sa "anti - ulinom" urbanistikom
strujom
- 1934. umire u Hagu (60 izvedenih objekata, planova za proirenje; nametaj i idejne platforme); interesovanje
za mo geometrije nasleuju arhitekti De Stijl-a, a za zid kao sredstvo odreenja prostora arhitekti
Amsterdamske kole
13. Juni Amsterdam / Amstellaan -> 1902. (1903.) - prvi plan; 1914. (1915.) - drugi plan, konaan; 1919.
(1930.) - realizovan; Juni Amsterdam - sinteza arhitekture i urbanizma "grad se sastoji od kua"; Amsterdam -
trgovaki i umetniki centar; radio i GUP za Hag
- ivotno delo:
- 1900. gradski savet Amsterdama odbija plan junog proirenja koji je podneo direktor javnih radova; novo
reenje zatraeno je od Berlagea (savet je smatrao da nova naselja treba da budu privlanija i da grad mora
sauvati svoj peat (trgovaki i umetniki centar))
I - prvi plan 1902. - osnovne crte kompozicije zasnivaju se na zateenim kanalima (sistem koncentrinih kanala
iz XVII v.) izmeu kojih Berlage ostvaruje obrasce pojedinih vidova izgradnje; Berlage koncept zasniva na
organizaciji slobodnih gradskih prostora (za njega je to kamen temeljac organizacije grada), plan je
geometrizovan, ali se prilagoava nekim specifinostima lokacije i u odreenoj meri oslanja se na teorije Zitea i
ibena (centralni prostori)
II - drugi plan, 1915. - ozbiljna revizija; zadrana je briga za kontinuitet urbane sredine (sutina sukoba sa
CIAM-om; povrina zahvaena planom je poveana; potez je snaniji, javlja se hijerarhija saobraajnica, uveden
je glavni "Y" vor saobraajnih bulevara
- strukturom dominiraju ulice sa zidovima - fasadama, praenim drvoredima
- vana tema plana: izduen pravougaoni blok niske spratnosti
- razvoj Berlageove urbanistike misli:

- u razmatranjima Ziteovog dela 90-tih godina XIX v., koji za polazita planiranja grada uzima trg kao reper,
Berlage primeuje da je sr problema u "ispuni" izmeu tih repera, pa se zalae za blokovsku gradnju sa jeftinim
stanovima i efikasnom parcelacijom
- kritika, njegov plan za Juni Amsterdam doekuje na no, pozivajui se na istorijski razvoj grada nizanjem
koncentrinih kanala; Berlage, naprotiv, koncentrinost vidi kao monotonu, neprimerenu u estetskom smislu
(protivi se monumentalizmu (koji nije svojstven Holananima) koji bi taj koncept nalagao)
- u nizu pisanih dela i predavanja, 1905.-08. Berlage uspostavlja 4 elementa stila arhitekture budunosti:
geometrijski poredak, jasna konstrukcija, odbacivanje istoricizma i poimanje ivota; planiranje grada
povezuje sa stilom, povezuje lepotu grada i arhitekture; moderni grad je i umetniko delo i funkcionalni sklop;
Berlage se opredeljuje za geometrijski plan grada ("barokni") nasuprot slobodnom ("srednjevekovnom")
- Predavanje iz 1913./14. u etiri veeri -> sublimacija teorije:

I vee - istorija -> grad je rezultat ovekovog drutvenog ivota; povezuje tip stanovanja sa karakterom grada;
razmatra taj odnos u klasinoj antici, Srednjem veku i renesansi
II vee - gradski trg -> primeuje da je naelo zatvaranja trga valjano, ali da je sam pojam zatvorenosti
fleksibilan (Ziteovsko zatvaranje - srednjevekovnog tipa ili francuski trg na preseku ulica) i utisak zatvorenosti
stvara uoljiv sklad fasada i jedinstvo vizura
III vee - ulica i blok -> ukazuje na ulogu ritma; organizacija grada podrazumeva kretanje, dinamizam; ulica
ritam moe da ostvari samo segmentiranjem; ulica zavisi od bloka; Berlage pledira za novi tip bloka vezan za
kolektivnu stambenu izgradnju
IV vee - jedinstvo urbanistikog plana -> Berlage tvrdi da postoji veza oblika, mesta i istorije
* 1914. - vrtno predgrae Roterdama
* 1918.-20. - vrtno predgrae Utrehta
- Berlage je radio i nacrte za nametaj, knjige, tekstil, plakate i svoje uvene svetiljke
21. Be na prelomu vekova - secesija 92
21. Be na prelomu vekova - secesija

- sveto prolee: Vagner, Olbrih, Hofman, 1886. - 1912. (Be -> spisi i stavovi Zempera i inkela; odbacuje
Zemperovu italijansku renesansu; prihvata inkelovo -> "svaka epoha - svoj stil")
- Be, 1898. - 1918. -> odbojnost prema priznatom drutvenom ureenju, ali i zapanjujui konzervativni karakter
(arhitektura i slikarstvo); Vagner, Olbrih i Hofman takoe. Jedino Adolf Los u potrazi za istotom odaje
zaetke potpuno novog modernog stila
- Klimt i Vagner u toku ivota zauzimali kontroverzne pozicije i isticali kao pripadnici avangarde, a pritom u
njihovom radu prisutni su tragovi tradicije
- 1897. - secesija - do 1903. - zlatno doba -> Olbrih, Hofman, Mozer, Klimt (1903. - poslednji broj "Ver sacrum"
-> prestalo je i zlatno doba secesije)
- 1908.-11. -> klasicizacija
- 1912. -> kraj (Vagner - vila)
- Be -> borba izmeu eklektike secesije i Losovih teza. Vagner je osetio jaanje "protivnikih snaga" i pozvao
Olbriha da zauzme mesto profesora na Akademiji, to je ovaj odbio
- secesija: -> novi materijali i ornamentika - spolja, ne iznutra; ne primenjuje tehnika dostignua, ve istrauje
novi, ornamentalni izraz, ime unapreuje primenjenu umetnost
- uvod:
- itav niz zdanja primer su obrazovnog ideala liberalne Austrije: Univerzitet, muzej, pozorite i najvelelepnija
od svih - Opera; kultura, ranije zatvorena u palatama, sada se razlila po trgovima - svima dostupna; umetnost
vie nije samo izraz arhitekture uzvienosti i crkve, ve postaje ukras i opte dobro prosveenog graanstva.
Velelepne graevine u Ringtrase potvriuju da su u Austriji despotizam i veru smenile ustavna politika i
svetovna kultura
- zahvaljujui ekonomskom napretku Austrije, sve vie se ivi aristokratskim ivotom. Bogati graani i uspeni
birokrati podigli su gradske i prigradske vile, sline muzejima, koje postaju sredita drutvenog ivota
- engleski prerafaeliti bili su nadahnue pokretu Art Nouveau, koji se u Austriji krajem XIX v. naziva secesija.
Ali do Austrijskih sledbenika nije prodrla ni njihova duhovnost (pseudosrednjevekovna) niti nagon za
drutvenim preobraajem. Austrijske estete nisu bile otuene od drutva (kao u Francuskoj), niti su bile deo
drutva (kao u Engleskoj). Nedostajao im je antiburoaski duh. Ni angaovane, ni dezangaovane, austrijske
estete nisu bile otuene od svoje klase, ve su zajedno sa njom otuene od drutva koje je odbacilo sopstvene
vrednosti
- Oto Vagner
- predlagao je novi stil koji ne bi imao ni traga od istoricizma i koji bi se oseao u svim sferama - od urbanizma
do unutranjeg ureenja
- knjiga "Moderna arhitektura" (obnovljeno izdanje se zove "Neimarstvo naeg vremena")
- Vagner poinje od Zemperovih ideja, kreui se ka Le Korbizjeu: napada ono to sa prekorom naziva
"arheoloki" odnos istoricista i zastupa stav da se na arhitekturu gleda kao na "izraz modernog ivota" koji stvara
lepe oblike bez traenja uzora u prirodi. Tvrdi "da se u arhitekturi mora videti superiorni izraz ljudske moi -
moi vrlo bliske boanskoj". Le Korbizje ovakvo shvatanje arhitekte odvodi u jo veu krajnost
- Vagner napada praksu da se arhitekte obuavaju kao da su inenjeri, jer je zainteresovan da umetniki oblik
dovede do novih tehnologija, a ne da nove tehnologije ostavi na milost inenjerskoj struci. Zato savetuje studente
arhitekture da neko vreme provedu u Italiji, ne da bi skupili zbirku arhitektonskih motiva (to bi se graniilo sa
kriminalom), ve da posete velike gradove i sagledaju potrebe savremenog oveka
- dakle, Vagner odbacuje istoricizam, jer stil, u pravom smislu, predstavlja proizvod novih materijala,
tehnologije i drutvenih promena - "apsolutni izraz ideala lepote, odgovarajueg za odreeno doba". "Novi
iljevi i nove konstrukcije raaju nove oblike."
- dalje, smatra da "nepraktino ne moe biti lepo"
- materijali i tehnologija su primarni, a sve ostalo, ukljuujui i kompoziciju, njima podreeni: "kompozicija
mora jasno da otkriva koji su materijali i tehnike primenjeni" i ako se to postigne "karakteristike i simboliki
kvalitet graevine pojavie se sami od sebe"
- moderna arhitektura, po njemu, mora biti jednostavna, praktina uz simetriju kao imperativ, da bi izrazila etos
doba
- u novim drutvenim uslovima, jednonost stambenih blokova e postati dominirajua u urbanoj sredini
budunosti... kao to e dominirati i sve vei broj spratova - do 7 - 8 za stambene i poslovne objekte sa
oblakoderima u centrima gradova. Pri projektovanju fasada modernih stambenih blokova, arhitekta e biti
primoran da prihvati i ravne povrine isprekidane samo velikim brojem istovetnih prozora, sa eventualnim
vencem ili frizom i ulaznim tremom. Nije dao nikakve estetske smernice. Estetski kvalitet moderne arhitekture
iji je naglasak na materijalima i konstrukciji, morae da se povinuje uslovima i shvatanjima modernog oveka.
21. Be na prelomu vekova - secesija 93
Jedna od retkih estetskih preporuka, koje Vagner direktno daje jeste upotreba porcelana, majolike i mozaika kao
materijala za fasade (koje je i sam primenio na nekim fasadama u Beu)
- njegovi radovi "Generalni urbanistiki plan regulacije" i "Veliki grad" pokazuju prihvatanje kao
neminovnosti, neogranienog rasta gradova, kojima dominiraju saobraaj i komercijalni interesi, gradova
podeljenih na kvartove zasnovane na ortogonalnoj mrei ulica koja ih deli na blokove. U urbanistikom
planiranju Vagner je znaajan prethodnik Le Korbizjea
- njegove graevine prele su razvojni put od istoricizma do funkcionalnog Art Nouveau, i zajdno sa njegovim
pisanim delima i predavanjima na Bekoj Akademiji, bitno uticale na arhitekturu XX v.
22. Oto Vagner 94
22. Oto Vagner

- Oto Vagner (Otto Colomon Wagner), 1841. - 1918. -> zvali su ga "ocem savremene beke arhitekture" i
"uiteljem itave generacije"; najistaknutiji lan secesije; profesor Umetnike Akademije u Beu; napredne
akademska misli; uticao -> na ehe (Kotjera, Janak, Goar,...), na Nemce (Olbrih, Hofman), na Jugoslovene
(Fabiani, Kovaevi, Plenik)
- obrazovanje:
- roen 1841. u Pelcigu kod Bea
- uenje arhitekture zapoinje 1857. na tehnikoj koli u Beu, nastavlja na Akademiji (Bauakademie) u Berlinu
kod jednog od najboljih inkelovih uenika, a zavrava na Akademiji u Beu, 1863. kod van der Nila i
Sikardsburga, koji su sledili Zempera, pa je i Vagner krenuo tim stopama, ali na jedan osoben nain, da bi na
kraju doekao da stvori svoje doba; zahvaljujui svom politehnikom obrazovanju, Vagner je bio vrlo svestan
drutvenih i tehnikih inilaca svog vremena
- uticaji:
1. uticaji arhitekture visoke renesanse
2. racionalizam inkelove kole
3. retorinost graditelja Ringa: Zempera, Hazenauera, van der Nila i Sikardsburga
- Vagnerov razvoj tekao je loginim (15 godina radio samostalno), postupnim tokom, uz saznanje da znaaj
jedne zgrade ne odreuje formalni arhitektonski renik, ve njen originalni karakter (zapaanje Hofmana);
protivio se istoricizmu - "elik ovek"
- ivot i delo:
- rani radovi:
* Berza u Amsterdamu, 1884. glomazni ornametnti koji deluju vrlo udno u
* Ruska ambasada u Beu, 1886. poreenju sa kasnijim delima na polju ind. arh.
- 1892. Vagner je zapoeo sa objavljivanjem svoje etiri knjige folio-formata "Skice, projekti i izvedene
zgrade"; na osnovu prve sveske, poznati su nam rani radovi Vagnera (mnogi nisu izvedeni), od kojih su poetni
u baroknom duhu, sa postupnim prelazom ka renesansnom izrazu
- rane zgrade: izvrsno manipulie prostorom, italijanizirane fasade
- prvih 15 godina karijere, Vagner radi samostalno
- 1879. - prva dravna narudba - Dekor za proslavu careve srebrne svadbe (nije mu donelo iri uspeh)
1. Austrijska Zemaljska banka, 1883.-84. -> remek-delo i sa vizuelnog i sa praktinog aspekta; prefinjeno
osveljenje - stakleni krovovi na gvozdenim gredama (takvo osvetljenje je primenio i kod svoje proslavljene
zgrade Potanske tedionice); plan - korekcija ose kretanja (usled nepravilne parcele) krunom - zglobnom
prostorijom (na ulazu je vestibil "O" oblika sa statuom u sredini koja personifikuje Austriju; put dalje logino
vodi do altera) tako veto da se to pri kretanju uopte ne osea
- na gornjim spratovima su polukruni hodnici koji povezuju kancelarije, osvetljeni pomou istog svetlosnog
izvora ogromnim prozorima sa polutransparentnim staklima koji sa unutranje strane zgrade gledaju na njen
sredinji deo
2. Prva vila Vagner (za sebe i svoju porodicu), Hiteldorf kod Bea, 1886.-88. -> otelotvorenje klasinog
paladijanskog duha
3. Konkursni rad za generalnu regulaciju Bea, 1893. -> istaknuto pitanje saobraajnih tokova (izgradnja
nove ulice iza, a koncentrine sa Ringom, polukrune -> kojom bi se formirao pun krug; podzemna eleznica),
naglaen znaaj dugih pravih ulica, preureivanje izvesnih delova gradskog jezgra, igradnja nove polukrune
ulice koncentrine sa Ringom, regulisanje Dunavskog kanala i podizanje lunih skladita - ovi crtei doprineli su
ugledu Vagnera (iako nisu izvedeni) daleko van granica Austrije
- moto: "neophodnost je jedini gospodar umetnosti"
- 1894., posle smrti Hazenauera, naimenovan je za profesora na Akademiji u Beu; prilikom inauguracije je
istakao da polazite arhitekture mora biti sadrano u potrebama modernog ivota i nalaenju njihovih adekvatnih
formi
- iste godine je izabran i za umetnikog savetnika pri bekoj komisiji za saobraaj, gde se latio izrade projekata
dva najurgentnija tehnoloka sistema: gradske eleznice (Stadtbahn) i brna na Dunavskom kanalu (kao
regulisanje toka reke); brane su bile samo deo ambicioznijeg programa za proirenje Dunavskog kanala koji bi se
uinio plovnim, bez obzira na vodostaj
4. Izvedene su samo dve od etri planirane brane, ali one su bile revolucionarne i u tehnolokom i u
graditeljskom smislu (novi materijali, temelji na dubini od 24 m - izuzetna preciznost), a ostvarena je i
upeatljiva arhitektura (brana je nadviena masivnim obalnim stubovima; na potpornim stubovima su bronzani
lavovi)
22. Oto Vagner 95
5. Stadtbahn: eleznika mrea (obim zadatka je trebalo ispuniti za samo 7 godina) duga preko 80 km sa 40
stanica, sa podzemnim deonicama, nadvonjacima, tunelima; zapanjuje detaljnost projekta gde je Vagner
preuzeo ne samo stanine zgrade (Vagner je sam podneo odgovornost za projekat i njegovo izvoenje), ve i
mnoge isto inenjerske konstrukcije; izgraene su 4 od 6 predvienih linija; stilski: meavina (hibrid), pre svega
arhitekture i inenjerstva (na kom e se zasnivati dalji rad); u ranijim delovima projekta opstaju klasini motivi,
pomalo neumesni u kombinaciji sa istim tehnologizmom mree i upotrebom gvoa i stakla, to je bilo
radikalno; u kasnijim, vidan je uticaj secesije (jugedstila), mada priguen - naime, znaajan deo posla oko
Stadtbahn preuzeli su Olbrih i Hofman; 1897. - stanica Karlsplatz - primena francuskih reenja gvozdenih
konstrukcija; Vagner najavljuje upotrebu neobraenih materijala; spoljne zidove oblae tankim mermernim
ploama i privruje ih vidnim ugaonicima; biljna ornamentacija; rad na Stadtbahn zavrava se 1901.
- koristi: vidljive gvozdene skeletne konstrukcije sa skrivenim gredama, kod stninih zgrada
- "iza ovog radikalizma nalazi se klasina predigra genija"
6. Kua Majolika, Be, 1898.-99. -> pristupa secesiji 1898.; bogato bojena keramika na ravnoj fasadi (biljna
ornamentacija); osnova zgrade je konvencionalana
- 1899. Vagner se prikljuio udruenju secesionista ime je stekao brojne mone protivnike; do tada on je
smatran gotovo institucijom, pa e utoliko i osporavanja biti ea (oboreni su neki od njegovih najvanijih
projekata)
7. Potanska tedionica, Be, 1904.-12. -> ovo nije secesija; pobedniki rad na konkursu u konkurenciji 36
radova; najnaprednije ostvarenje; 2 faze: I faza - vitalni deo sa trobrodnom alter salom; II faza - zadnji deo
zgrade (sa odeljenjem za hartije od vrednosti i menice); fasada prve faze je obloena tankim ploicama od belog
mermera, privrenim zavrtnjima (vie od 17000 zavrtnjeva od metala); od aluminijuma (koji je, uopte, veoma
eksploatisan na projektu) - uveni ventilacioni otvori za uduvavanje toplog vazduha i td.; bazis, fasada prizemlja
- granitne "nabrane" ploe - odgovor na klasinu rustikaciju na zgradama banaka i trezora; upotreba staklenog
krova u osvetljenju sredinjeg dela alter - sale (slino i kod Zemaljske banke); funkcionalna trapezna osnova;
Vagner daje nov smisao materijalu - staklu, mermeru, eliku, aluminijumu, betonu,...; zapanjujua panja u
detalju (na krovu su dve figure u obliku stubova visoke 4,25 m od aluminijuma, koje gledaju na Ring);
tehnologija - krovno grejanje protiv snega, ventilacija; urabnistika dovitljivost - rad sa strankama uz iroke
saobraajnice (Ring), poslovni delovi du uskih mirnih ulica
- puno panje je posveeno unutranjem ureenju prostora gde se obavljaju bankarske transakcije
8. Crkva svetog Leopolda ("Am tajnhof"), 1904.-07. (kamen temeljac u prisustvu cara Franje Josifa;
Vagnerov jedan od izleta na polje crkvene arhitekture) -> jedno od dela koje je najvie doprinelo njegovoj
reputaciji; jednobrodna (jednoprostorna) graevina sa transeptom i kupolom (na uzanim stubovima od opeke) u
preseku; pod u blagom neprimetnom nagibu ka oltaru; kupola sa unutranje strane (kao zasvedena ukrasna
tavanica) znatno plia nego spolja (radi bolje akustike smanjio je zapreminu kupole); spolja na fasadi mermer sa
bakarnim rafovima (svi vidljivi metalni delovi, ak i gvozdeni prozori presvueni su bakrom), pozlata kupole,
ravni asfaltirani krovovi i presvueni ljunkom; higijenski prakticizam (zbog besramnog pragmatinog stava
prema crkvenoj arhitekturi dolo je do negodovanja) - crkva je graena za sanatorijum Donje Austrije;
unutranja dekoracija i mobilijar -> secesijski umetnici
- Vagner nije voelo fresko tehniku, pa su iznad oltara dva mozaika od mermera, grnarskog materijala, emajla i
stakla; kupola: unutranja tavanica od rabic - panela umetnutih izmeu vidljivih gvoa, profila "T" preseka
odozdo pozlaenih; unutranjost kupole podeljena na dva dela betonskom tavanicom sa koje se moglo rukovati
lusterima viseim korpama
- prakticizam i higijena -> duhovito Vagnerovo reenje pristupa svetoj vodici u vidu fontane iz koje voda
neprestano tee tako da pacijenti mogu dotai mlaz, a ne uobiajeno umakati prste u posudu; klupe od tamnog
drveta namerno su kratke (za 4 do 5 osoba), ako pacijent dobije napad tokom slube da ne uznemiri ostale;
sakristija sa dvojnom funkcijom: kao ambulanta za hitne sluajeve ili akonikon sa ispovedaonicom (zbog
eventualnih tekoa vernika sa sluhom)
- posle crkve, Vagnerovi projekti izraavaju izvesnu dvojnost; utilitarni (na pr. za nerealizovanu
Univerzitetsku biblioteku) ili stambeni koncepti odlikuju se redukcijom ornamenta, ravnim povrinama,
pravougaonom strogom geometrijom - stambene zgrade (bisko Losu); nasuprot tome, neki projekti i dalje su
puni klasinih motiva (na pr. poslednji projekat: "Crkva pobede (primirja)"); u ovom periodu, Vagner sve
manje projekatta izvodi, mnogi projekti su odbijeni (Ministarstvo rata, Akademija lepih umetnosti, "Palata
bekog drutva")
9. Projekat muzeja cara Franje Josifa, Karlsplatz -> naroito je osporavan; Vagner ga predlae jo 1900. na
nepravilnoj lokaciji (kao kod Zemljane banke) uspeo je da osmisli kompaktnu emu; vodio je rauna o odnosu
prema Karlskirche odmah pored nje (trudio se da izbegne pozajmljivanje motiva sa Karlskirche); 1909. - novi
planovi, prekomponovan trg izgradnjom robne kue i fontane (naspram robne kue), 1910. - maketa dela muzeja
u prirodnoj veliini (na lokaciji predvienoj za muzej) -> ovo izaziva lavinu ogorenja i nagovetava neuspeh
projekta bar na ovoj lokaciji (Vagner je ponovo uradio nacrte za drugu alternativnu lokaciju na kojoj je trebala
biti i Akademija lepih umetnosti - od sveg ovoga nije bilo nita)
22. Oto Vagner 96
10. Druga vila Vagner u Hiteldorfu, 1912. -> stroga i elegantno proporcionisana arhitektura, bez stilskih
elemenata i ornamentalne plastike; ravni zidovi, useeni prozori, jednodelni stupci verande (kraj secesije)
11. Univerzitetska biblioteka -> nerealizovana
- teorijski radovi i urbanizam: (kao teoretiar nastavlja se na Zempera i na Raskina; 4 knjige: skice, projekti i
izvedene zgrade (1892.)
- Traktat "Moderna arhitektura", 1896. -> razmatra odnos modernog ivota, tehnologije, arhitekture; smatra
da moderni oblici moraju odgovarati novim materijalima i savremenim potrebama da bi bili prihvatljivi; oni
moraju biti izraz drutvenog i tehnolokog razvoja; ulogu arhitekte on vidi i kao umetniku i kao inenjersku
- Vagner se priklanja realistinom konceptu arhitekture, a odbacuje dopadljivost, pa stoga i besmislene aspekte
istoricizma
- Studija "Veliki grad", 1911. (realizam protiv Verniedlichung-a (ulepavanja); 23 stranice teksta pred svoj 70-
ti roendan) -> najvaniji Vagnerov tekst iz oblasti urbanizma (nastala tako to je prof. sa Kolumbija
Univerziteta traio od njega tekst za meunarodni kongres o umetnosti planiranja gradova u Nju Jorku); Vagner
se interesovao za gradski centar i za veliki grad kao izraz logike, ekonomskih i kulturnih procesa, pa odbacuje
tada snane alternativne koncepte; studiju je podelio na tri dela: slika grada, regulacija, ekonomika (da se
prilagodi stvarnom ivotu, ne podlee nostalgiji); u prva dva dela Vagner analizira veliki grad i prilae sopstvene
skice prostorne organizacije, a u treem delu razmatra modele finansiranja irenja grada (1. kontrola komunalnih
sistema; 2. porez na imovinu; 3. pekulacija nekretninama od strane gradske vlasti -> pametno ulaganje kapitala
kompenzovano naknadnom zaradom, tj. zaradom steenom uveanjem vrednosti zemljita - Osman:
profitabilnost javnih ulaganja); Vagnerova studija iznenauje detaljnou, kako projektnog tako i ekonomskog
dela; osnovne Vagnerove postavke vidimo jo u konkursnom radu za Generalni plan Bea iz 1893.; niz
predloga: saobraaj, urbanistiki blokovi, visina zgrada, trgovi, monumentalna zdanja (insistirao ja na problemu
saobraaja: smatra neophodnom gradsku eleznicu (podzemnu ili nadzemnu), kao i radijalne magistralne i
krune prstenove), gde se sukobljava sa tendencijom ulepavanja i "planirane sluajnosti" (ispoljavala se
namernim krivudanjem staza, zakoenjem uglova, izmetanjem vizura, to po Vagneru ne obogauje grad, ve
skrnavi prave ulice) -> (koncept Kamila Zitea o "umetnikom oblikovanju gradova"); (isie dinaminost grada
kao realnost -> uiniti vidljivim unutranju strukturu i procese radi dopadljivosti); tako u grafikom delu studije
Vagner daje detaljan prikaz "XXII distrikta Bea", sa ortogonalnim ulicama, monumentalnim javnim
prostorima, veoma realistinog duha, nasuprot Zieovom konceptu punom teatralizma bez stvarnog opravdanja
- inspirisan je bio Osmanovim planom Pariza, koji je smatrao modelom za sve evropske gradove metropole
- Vagnerova kola, 1894. - 1912. (utie na: Gaudija, Italijane, Maare, Ruse, Skandinavce, ...; ogroman uticaj;
do kraja svog postojanja bila je na prvom mestu meu kolama za arhitekturu (iako tokom tih 16 godina nije
uivala uvek isti ugled) i imala je veliku podrku sa strane)
- 1894. Vagner zamenjuje fon Hazenauera kao profesor Beke Akademija arhitekture, na kojoj su vaili klasini
kanoni (Vagner ih se drao takoe) i koja je negovala renesansni izraz
- Vagner u inauguracionom govoru dovodi u vezu moderni ivot sa arhitekturom i pledirajui za nalaenje
adekvatnih formi (arhitektonske forme prilagoditi potrebama i zahtevima vremena uz potovanje tradicije)
- atmosfera u koli: gvozdena volja da se nadmae postignuti rezultati i tenja za isticanjem
- uenici (njih ukupno 191 tokom 20 godina) bili su 50 % iz Bea, a ostali iz drugih krajeva monarhije; svake
godine konkurisalo je 60-tak kandidata, a bilo bi primljeno oko 8; prijem se odvijao tako to bi kandidati predali
10-tak nacrta, posle ega bi usledio kratak razgovor sa Vagnerom; presuivala je obina grafika vetina i
Vagnerova intuicija (inae su uenici posedovali izuzetne grafike sposobnosti, koje bi esto potisnule
arhitekturu (konkuriu slikarima)); na koli je uio jedan broj arhitekata koji su ovde bili kao na
poslediplomskim studijama, ponedeljkom ujutru su odravani sastanci posveeni komentarima aktuelne
arhitekture, kojima je Vagner pridavao osobit znaaj; nije doputao odsustvovanje, ali je podravao kritiku
argumentaciju; teite razmatranja je bilo na humanistikim, a ne na tehnolokim aspektima arhitekture; od
utorka do petka pre podne studenti prve dve godine radili su projekte pod nadzorom maestra i njegovog tima; na
treoj godini, studenti su slobodno birali temu (prema svom nahoenju), koja bi bila razraivana kao diplomski
rad; sastavni deo nastave bila su studijska putovanja organizovana prvenstveno leti; Vagnerov osoben nain
rada: ako bi sa uenikom poeo da pria o drutvenim, politikim, filozofskim ili pozorinim dostignuima (ne o
muzikim -> "muziku uopte nije razumeo", izjava je jednog uenika) to bi znailo da projekat treba preraditi;
mnogi studenti su se izdravali radom u ateljeima bekih arhitekata; na koli su raspisivani konkursi (podsticaj
za fer, ali bespotedno takmienje kandidata), gde je nagraivano novano ili studijskim putovanjem -
krunakolske karijera bila je Rimska nagrada (bilo je vie nagrada (razliito su se zvale) koje su imale razliitu
svrhu; Grand Prix de Rome -> besplatan boravak u palati Venecija u Rimu (tada austrougarska ambasada) uz
3000 kruna stipendista, tj. nagraeni bi po povratku trebalo na izlobi Akademije da predstavi svoje skice sa
putovanja, a sve ostalo je bilo slobodno; pravci istraivanja uenika: kritiko preispitivanje regionalne
arhitekture i, na drugoj strani, neobidermajerski stil; kasnije se javlja i eksperimentisanje sa apstrakcijom (punom
22. Oto Vagner 97
simbolizma); istrauje se fenomen boje; novine u obliku i strukturi obino su funkcionalno opravdane; delatnost
kole i arhitekata oko kole praena je u meunarodno uglednom asopisu "Der Architekt", direktora fon
Feldera; asopis je bio, praktino, "organ" savremenih tendencija u arhitekturi; treba rei i da su uenici kole
uglavnom postajali uspeni i veoma uticajni arhitekti (Olbrih, Hofman, Joef Plenik, Maks Fabijani, Hubert
Gesner, Pavel Janak)
- Hofman (Josef Hoffmann), 1870. - 1956. (1912. postavljen za graevinskog savetnika Bea; 1927. lan irija
za Ligu Naroda (dosledno bio za napredne projekte, za razliku od V. Orte))
- uticaji:
1. Vagner (pohaao Vagnerovu kolu, bio izvanredan student)
2. Mekinto (izloba u Beu 1900.)
3. belgijski i francuski Art Nouveau
- 1897. uestvuje u stvaranju "Beke secesije"
- 1899. poinje da predaje na koli primenjene umetnosti pri muzeju u Beu
- dela:
1. Trgovaka ranja "Apolon" u Beu, 1900. -> enterijer, napad na zavojitu secesiju (prefinjene linearne forme
- poetak udaljavanja od zavojite secesije na "Apolonu"); ve 1901. zaokuplja ga apstraktna forma, kvadrat, igra
crnog i belog; kao i ostale secesioniste interesuje se za zanatsku proizvodnju predmeta primenjene umetnosti (u
paviljonu "secesije" nainio je postavku za Betovenovu statuu (koju je izvajao drugi umetnik) u svom
apstraktnom stilu)
- 1903. osniva sa Mozerom "Beku radionicu za oblikovanje" koja funkcionie do 1933. (radionica je stekla
svetsku slavu; Hofman ju je zatvorio brzo i bez obrazloenja) i iz koje su izali brojni visoko kvalitetni proizvodi
- svetska slava
- 1903. - poslednji broj "Ver Sacrum" ("Sveto prolee"; sa njim je prestalo zlatno doba "secesije"), 1904. ->
uestvuje u izdavanju novog asopisa (kasnije platforme nacional - socijalistikog pokreta) "Hoe Varte" (prema
vrtnom bekom predgrau), zaokupljenog "povatkom prirodi" (platforma nacional - socijalistikog pokreta je u
vrednostima Vrtnog grada)
2. kao projektant Elitnog bekog predgraa Hoe Varte, 1901.-05., gradi etri vile; prva (za Kolomana
Mozera (slikar -secesionista)) je u stilu engleske free architecture (sobodne arhitekture), ali se 1902., Hofman
okree klasinijem izrazu zasnovanom na Vagnerovim kasnijim radovima; do 1900. Hofman je razvio
dekorativni stil
3. Pukersdorf sanatorijum, 1903. -> pribliava se svom uitelju Vagneru; apstraktna voluminoznost (klasinost
i strogost) i modernost -> uticaj na rana dela Le Korbizjea; lii na Losa
4. Palata Stokle, Brisel, 1905.-10. -> remek-delo; atektoninost, odricanje od strukture i mase, simbolistika
estetika (svedena klasina dekoracija); zidovi (tanka mermerna obloga fasade sa metalnim spojevima ->
elegancija), oivieni horizontalnim i vertikalnim linijama, deluju kao tanka spojena platna (spojena na uglovima
metalnim trakama); toranj, koji podsea na Darmtat, zavrava se kipovima (etri muka kipa) koji dre
secesijsku lovor - kupolu (kupolu sa lovorovim motivom); projektom je obuhvaeno i celokupno unutranje
ureenje (Klimtovi mozaici, i td.)
- ostala dela:
* 1911. - Paviljon Austrije na Meunarodnoj izlobi u Rimu -> klasicizam, najavljuje monumentalnost
Musolinijevog "Novog Rima" - kao Berensova ambasada u San Petersburgu
5. Niz meusobno slinih bekih vila, 1905.-14.
6. Izloba Werkbund-a, Keln - Austrijski paviljon, 1914. (derivat neoklasicizma)
7. Terasaste kue u Beu, 1932. (ekstremni purizam)
8. Venecijansko bijenale - Austrijski paviljon, 1934.
- Olbrih (Joseph-Maria Olbrich), 1867. - 1908. (beki period Olbriha: vile; vie enterijera (Plava soba u
kui Spicer); kafe bidermajer (najverniji proizvod Beke secesije, zasnovan na bogatstvu ornamenta; ogroman
broj planova -> 28000 crtea)
- pohaao Dravnu kolu umetnosti i zanata, kod Kamila Zitea; radi u Beu i zavrava Akademiju arhitekture
kod Hazenauera 1893.; dobio je Rimsku nagradu, putuje po Italiji i Tunisu (Olbrih i Hofman - najdarovitiji
Vagnerovi uenici bili su pod uticajem "Glazgovske etvorke" i omaijani egzotinim vizijama slikara: Mozera i
Klimta
- 1893.-98. radi kod Vagnera
- 1897. osniva, sa Vagnerovim blagoslovom, "Beku secesiju", zajedno sa Jozefom Hofmanom, Kolomanom
Mozerom (slikar) i Gustavom Klimtom (slikar), radi suprotstavljanja akademizmu
22. Oto Vagner 98
- dela:
1. Izlobena zgrada Beke secesije, 1897.-98. (paviljon, sagraen za 6 meseci, umetnici radili besplatno -
simetrinost, zakoeni zidovi, lovorov motiv posveen Apolonu); poetna skica je verovatno Klimtova (koji je
glavni pokreta); natpis: "Vremenu njegova umetnost, umetnosti njena sloboda"; kupola sa motivom lovora
(oslonjena na etri kratka pilona)
- asopis "Ver Sacrum" ("Sveto prolee") -> glasilo Beke secesije (na naslovnoj strani slikarski motiv:
ukrasni bun sa korenjem punim ivota koje probija drvenu posudu i uranja u zemlju i ispod, to je Olbrihovo
polazite: "Svestan povratak plodnosti nesvesnog")
- Olrih 1899. odlazi u Drmtat, na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga, koji okuplja umetniku
koloniju iz svih nemakih krajeva sa ciljem obnavljanja arhitekture; 1901. umetniki rezultati Habitata
predstavljeni su na izlobi koja je otvorena misticistikom ceremonijom "Znak" ("prorok" se sputa sa zlatnog
portala zgrade i u ruke prima komad kristala kao simbol obinog materijala pretvorenog u umetniko delo (kao
to se ugljenik nekad menja u dijamant)) na stepenitu Hercogove kue (stepenite Olbrihove Ernst Ludvig
kue); u Darmtatu, Olbrih stvara pod uticajem Vojsija, Mekintoa, Klimta, teei stalno jedinstvenom nainu
izraavanja
2. u Darmtatu je sagradio sopstveni atelje, kuu Ernsta Ludviga (ia kolonije sa 8 ateljea, ukraen juni
ulaz sa ogromnim statuama) -> najsmelije delo, vrhunska monumentalizacija; visoka, glatka fasada sa
horizontalno postavljenim prozorima (severno osvetljenje)
3. Svadbena kula, 1901.-08. -> kula za venanja - ezoterina i smela, koja svojom skulpturalnou ve
najavljuje dela Tauta i Mendelsona
- ceo kompleks u kome je kula sa okolnim izlobenim paviljonima ima piramidalni oblik i sagraen je iznad
rezervoara za vodu. Bio je "kruna grada". Po Olbrihovom crteu trebalo je da lii na planinski lavirint gustog
rastinja, ija se boja menja sa godinjim dobima
4. Robna kua Tic, Dizeldorf, 1906. -> u klasicistikom maniru (povratak nekom skrivenom klasicizmu), od
armiranog-betona pribliavanje Pereu
5. Vila "Fajnhals" u Kelnu -> velika vila za proizvoaa cigara Fajnhalsa u Kelnu
23. Adolf Los 99
23. Adolf Los

- Adolf Los (Adolf Loos), 1870. - 1933. -> i sam u poetku pripadao secesiji, kasnije otro kritikovao (jedva se
opirao); bezornamentalnost
- o ivotu:
- Los je veoma sloena linost i pojava u istoriji moderne arhitekture (na prvi pogled dvosmislen i
kontradiktoran, ak zagonetan; pitanja: (bez odgovora) da li je racionalista, tradicionalista, sledbenik klasicizma,
pionir moderne arhitekture, arhitekta dadaista ili poslednji izdanak dekadentnog Atn Nouveau; da li je sledio
ikaku kolu, ili Le Korbizjea, ili Gropijusa); esto je izuavan jednostrano, a sam sebe je video unutar
konteksta istorijskog kontinuiteta tradicije (smatrali su ga "usamljenim avanturistom u potrazi za arhitekturom
svoga vremena")
- Adolf Franz Karl Viktor Maria Los roen je 1870. u Brnu (100 km severno od Bea; trgovakom
industrijskom centru Austrougarske monarhije); otac mu je bio kamenorezac koji je izuavao slikanje i vajanje,
umro 1879., tako da tu vetinu nije mogao uiti od oca, ve je to neka psiho - veza ili odraz tuge za ocem
- skolovanje: zapoeo u Brnu, 1884. polazi u Benediktinsku gimnaziju koju brzo naputa; upisuje se u
Nacionalnu kolu za umetnost i zanatstvo u Rajhenbergu (hteo da ui za mehaniara) na kurs mehanike, ali i to
naputa i prebacuje se na tehnologiju graenja, a na kraju, 1889. se skrasio na mainskim konstrukcijama u
okviru Nacionalne kole za umetnost i zanatstvo u Brnu
- arhitekturu je poeo da ui na vioj tehnikoj koli u Drezdenu, da bi po odsluenju vojnog roka preao u Be
na akademiju; 1892. vraa se u Drezden, ali ne uspeva da zavri studije; bio je osrednji student, ali je iskazivao
veliku sposobnost za rad na gradilitu (umeo je da kontaktira sa zanatlijama i zidarima i da ceni njihov rad)
- 1893. odlazi u Ameriku (3 godine) da bi posetio svetsku izlobu u ikagu (na kojoj je "odata pota L.
Salivenu"), gde se upoznaje sa delom Salivena (i knjigom "Ornament u arhitekturi"); u Americi je bio u Nju
Jorku i zadrao se do 1896.; bio je inpresioniran oblakoderima, stambenom arhitekturom i drutvenim ureenjem
Amerike (iskustvo koje je stekao u Americi pomoglo mu je da definie svoju kritiku upuenu evropskoj kulturi,
politici i arhitekturi)
- po povratku iz Amerike stekao je reputaciju kritiara funkcionalnih predmeta i reputaciju arhitekte enterijeriste.
Tako je u poetku i radio rekonstrukcije prodavnica, kafeterija i stanova. Imao je vernu, uglednu,
intelektualnu klijentelu, ali su njegove ambicije bile vee
- po povratku 1896., nastanio se u Beu, gde pie polemike lanke iz raznih oblasti kulture, u atmosferi krize
morala i drutvenih vrednosti (guila ga je ta konzervativna i ograniena atmosfera u monarhiji, a Amerika ga je
kao mit privlaila prakticizmom i slobodom); kree se u krugu prijatelja (Krausa, enberga, Vitentajna,
Trakla i Kokoke) iz raznih oblasti umetnosti, koji meutim, deluju kao nezavisne linosti, a ne kao umetniki
pokret; zajednika crta - spajanje etikog i estetskog, opredeljenje za ogoljene, stroge forme (bez ornamenta) i
strogost u izboru sredstava (protivnik svih stilova (ak i pojma "stil"); projektovao je ue na osnovu njihovog
funkcionalnog enterijera, dok su fasade izuzetno jednostavne, kod javnih objekata - fasade ne smeju remetiti
urbano tkivo)
- Los poinje da pie paralelno sa nastankom secesije (pisao je o Beu na prelazu dva veka prepunom oaja i
slabosti); ne suprotstavlja se eklekticizmu, ve lanom predstavljanju, skrivanju realne materijalnosti iza privida
istine; pladira za iznalaenje novog oblikovnog naina izraavanja novih tehnika graenja i materijala
- kritikuje i istoricistiku imitaciju antike dekorativnosti i praksu arhitekata Art Nouveau (van de Veldea,
Olbriha, Hofmana) za koje je smatrao da se bave besmislenim formalnim aspektima arhitekture i dizajna
(doterivanjem oblika predmeta ve prilagoenih njihovoj funkciji; divio se prakticizmu Amerikanaca i
diskretnosti Engleza; oboavao je estetsku istotu automobila, hvalio vodovod zbog funkcionalnosti, struju zbog
viestruke primene)
- godine 1903. objavio je dva broja "Das Andere" ("Drugo"), "asopisa za uvoenje zapadne civilizacije u
Austriju", kako je stajalo u zaglavlju; sve lanke napisao je sam
- okruen enama (etri su bile najznaajnije) najlepim devojkama u Beu ("ena trai jakog mukarca")
- Los je mnogo putovao - Pariz, London, Prag, Berlin, Venecija, Azurna obala, Madrid, Grka, Italija, Alir, ...
raznim povodima; imao je sposobnost uenja na licu mesta
- 1912. na inicijativu Vagnera osniva svoju kolu; program je bio obojen klasicizmom, u nameri da se uspostavi
kontinuitet sa tradicijom pre XIX v. ("sadanjost je izgraena na prolosti, kao to je prolost na vremenu
prethodnom"); kurs je predviao i dugaka studijska putovanja u Grku ili Italiju; rat prekida ovu aktivnost, ali je
1919. Los obnavlja u okviru svog biroa; poznati uenici: Nojtra, indler, Engelman
- 1920. imenovan je za "glavnog arhitektu Stambenog odeljenja Beke optine"; uprkos iskrenom
interesovanju za reavanje stambenog pitanja radnika (niz projekata), 1922. je morao da napusti poloaj zbog
neslaganja sa gradskom birokratijom
- seli se u Pariz, gde boravi 6 godina od 1922. do 1928.; tu se upoznao sa ljudima kao to su Male-Stevan, Lirsa,
Le Korbizje, Pit Mondrijan, Tristan Care; 1925. posetio je "meunarodnu izlobu dekorativne umetnosti i
23. Adolf Los 100
savremene industrije" (organizovao je etri konferencije na Sorboni; iako je bio meu avangardom svog
vremena ouvao je svoju jedinstvenost)
- povodom 60-tog roendana (na kom je bio okruen brojnim evropskim intelektualcima), 1930., irom Evrope
objavljeni su omai njegovoj linosti, iz pera najvienijih ljudi evropske kulture toga doba
- naruenog zdravlja, gotovo gluv, radio je sve manje i manje
- Los je umro 1933. u Beu; 1958. grad mu je podigao spomenik (veoma jednostavan) prema jednoj njegovoj
skici iz 1931.
- pisana dela:
- objavio je dve knjige:
- "Izogvoreno u prazno", Pariz, 1921. -> zbirka eseja i lanaka nastalih 1897. - 1900.; u drugom izdanju 1932.,
dodao je jo lanak "Potemkinov grad" iz 1898., objavljen u "Ver Sacrum"
- "Uprkos" ("Trotzdem"), Pariz, 1931. -> zbirka eseja nastalih u periodu 1900.-30.; dva najvanija:
"Ornament i zloin" i "Arhitektura"
- stil: otar, opor, brilijantan (esto koristi alegorije i simboliku, sloenu ironiju); eseji ne sadre sistematinu
teoriju arhitekture, ak ima izvesnih kontradiktornosti; eseji se, zapravo, bave polemikom o prirodi realnosti
- "Ornament i zloin" (esej) -> predavanja odrana u Beu 1910., pa ponovljeno 1913. u Beu i Kopenhagenu;
uskoro su prevedena na Francuski i izala 1913. (i kasnije, 1920., u drugom broju "L'Esprit Nouveau"); na
Nemakom, tekst se pojavio tek 1929.; Los kritikuje arhitekte secesije, zalaui se za uklanjanje ornamenta sa
svih predmeta za svakodnevnu upotrebu; gramatika klasinog ornamenta, kog je i Los koristio, ne podlee ovoj
vrsti kritike (za razliku od kasnije estih pogrenih tumaenja da se Los zalae za potpuno ukidanje ornamenta -
"ornament je zloin"); naime, ornament secesije on vidi kao pokuaj maskiranja osrednjosti malograanske
kulture, pokuaj "pretvaranja pustinja u bogate zemlje", dok dekoracija kao skup pravila, koji nastaje iz pravilne
upotrebe materijala, arhitekturu moe uiniti reitom - preneti identitet konstrukcije; drugim reima, Los se
protivi "modnom" (koji ima prolazni i povrni karakter) ornamentu u arhitekturi, kao neem od velike trajnosti,
ali ga ne osporava, na pr., u sklopu enskog (povezivao je erotizam sa ulepavanjem) erotizma kontinuitet
klasinog dekorativnog sistema za Losa je vaan pokazatelj ire, kulturne tradicije, od antike pa do inkela
- "Arhitektura" - esej se prvi put pojavio 1910. u Berlinu, kasnije je dopunjavan na nekim predavanjima (kroz
svoju koncepciju modernog, on provlai istoriju); Los se bavi definisanjem i problemima moderne arhitekture;
podelio je celokupnu prolost, na ono pre sredine XIX v. i ono posle; drugi period je, po njemu, antiteza prvog i
antiteza njegovog shvatanja arhitekture; tada dolazi do naruavanja temelja kulture - ljudi ne ive sa svojim
dobom, ve se okreu prolosti i budunosti; arhitekti su svoje delanje sveli na grafiku umetnost, neutemeljenu
u graditeljskoj realnosti doba (isto vai i za istoriciste i za secesioniste); umetnost, kao logina stvar, ne moe se
doslovno povezati sa arhitekturom - kua zadovoljava praktine potrebe, tu ne treba tragati za inovacijama
(umetnost i arhitektura pribliavaju se, po Losu, u sluaju spomenika ili groba, kada nema praktinog sadraja);
arhitektura treba da komunicira sa oseanjima oveka vezanim za svoju namenu (u smislu l'architectura
parlante), a arhitekta mora biti u stalnom kontaktu sa svetskim duhom (arhitekta mora da bude svestan doba,
mesta, potreba i klime i mora potovati tradiciju) mora biti sin svoga vremena ("arhitektura pobuuje oseanja u
oveku", kae Los, zato soba mora biti udobna, sudnica treba da odraava strahopotovanje, banka mora govoriti
o bezbednosti novca i sl.)
- enterijeri:
- po povratku iz Amerike, pa sve do 1910., Los se uglavnom bavio adaptacijama enterijera (radnje, kafeterije,
stanovi), najpoznatiji: 1. Kerntner bar; 2. Prodavnica za krojaku firmu "Goldman i Sala"; u enterijerima
privatnih kua (vet u korienju svetla: odozgo, bono, preko pregrada ili slobodno proputa prirodno svetlo) -
parapeti od poliranog kamena ili drveta, beli neukraeni zidovi (ili klasini friz pri vrhu), ponekad kasetirani
plafoni; podovi od kamena ili parketa, sa orijentalnim tepisima; gipsani zidovi, okvir kamina od opeke; metalni
predmeti, ugraeni nametaj kad god je to mogue (kao sastavni deo zidova); industrijski mobilijar ("tonet", ili
slino); vlasniku preputa kupovinu pokustva, prema vlastitom ukusu; Los se prilagoavao zahtevima ljudi koji
ive u kui
- privatne kue:
- najpoznatiji je po svojim individualnim kuama, koje su tretirane kao racionalistiki manifest; svaku kuu je
projektovao sa eljama naruilaca - prijatelji, ili oni koji e to postati
- podigao je svega oko polovinu kua koje je isprojektovao (12) - esto zbog sukoba sa lokalnim urbanistikim
slubama, zbog ogoljenosti i neobinih konfiguracija; svi projekti deo su celine, iako je Los svakim projektom
preraivao paletu formi i materijala
- smatrao je da pri izradi projekta kue treba poi od enterijera ka eksterijeru; volumetrijsko razmiljanje -
"Raumplan" - sloeni sistem unutranjeg oblikovanja prostora
23. Adolf Los 101
- duhovit odnos prema zakonskoj regulativi - primena cilindrinih segmenata u reavanju krova (kua tajner i
kua Horner)
- esta primena ravnog krova (smatrao je ravan betonski krov najveim arhitektonskim otkriem od postanka
sveta)
- pravilne mase komponovane po zakonima klasine arhitekture; obino pravougaona masa (kao kutija), koja tei
proporcijama kocke (kua Rufer, kua Moler); izbegava otre uglove, kada ih uslovljava lokacija, iznad
prizemlja ih podvodi pod prav ugao (kua Dozefine Bejner); upotreba sekundarnih masa, esto veoma
istaknutih (njegov "lajt-motiv") - terase i slino; stepenasto oblikovanje (tekim spoljanjim zidovima od opeke
ili kamena suprotstavlja lake unutranje pregrade od drveta ili gipsa, fleksibilno), veza sa prirodom; naglaavanje
ulaza istaknutim delovima, uvlaenjem (njegove prve kue (vila Karma blizu eneve i vila tajner u Beu)
primeri su racionalistike arhitekture)
- bez obzira na manipulisanje prostorom - kompaktnost; enterijer se nemoe shvatiti na osnovu fasade;
protivljenje staklenoj arhitekturi; gruba obrada zidova (tuko, beli, bez ornamenata) - etiki izbor
- fasada: klasinost (preuzeta iz Nemake, inkelovske tradicije): odnos puno - prazno, harmonina proporcija,
aksijalnost, simetrija (kua Tristana Care - fasada zlatni presek); simetriju ponegde remete zahtevi
unutranjosti; modulacija fasade; kvadratni i pravougaoni prozori koji potuju modularni sistem; nekad i
stepenite igra vanu ulogu u kompoziciji fasade
- na nekim projektima - klasina dekoracija (venci, profilisani frizovi, portici sa nekim od stilskih redova,
karijatide, rustina obrada kamena, ... -> elementi koji nisu konstruktivni, ve se pozivaju na antiku arhitekturu;
izuavanjem klasinog ornamenta, on je zapoeo i kurs crtanja u svojoj koli), izvedeno samo na kui Rufer
- Losove kue su naizgled spolja "bez karaktera", ali ovi anonimni eksterijeri su skrivali briljivo projektantsko
umee -> "kua mora da bude diskretna spolja, svo njeno bogatstvo treba da je skriveno unutra" - govori Los
- "Raumplan" (po Losu prostor ne treba posmatrati kao povrinu, ve kao zapreminu) -> plan volumena -
osnov Losovog metoda projektovanja; unutranjost kue - slagalica isprepletnaih masa na vie nivoa, sa vie
stepenita (projekat vile Konstant - ukupno 14 nivoa)
- zoniranje - "uslueni" i "usluujui" (za funkcionisanje domainstva) prostor (aktivnosti vlasnika kue - pravi
dom koji se dalje deli na javni (dnevni) i privatni (noni) deo); korienje tehnikih pomagala (lift, centralno
grejanje, elektrina energija je omoguila uvoenje osobnih i kuhinjskih liftova); od posebnog znaaja je ulazna
zona, mesto smene dva sveta, pristupa svetilitu doma (sadri obino vestibil i toalet); odatle se ulazi u
vienamenski dnevni boravak (dnevna soba, biblioteka, trpezarija, muzika soba (esto)) sredite porodinog
ivota, gde se nalazi duh i hrani telo; u idealnom sluaju ovaj prostor bi se zavrio terasom ka bati; na najviem
nivou obino su none prostorije; podrum i potkrovna etaa koriste se obino za usluujue prostorije (posluga,
perionica, kuhinja, ostava, vinski podrum, podstanica, garaa, soba domara, ... dakle, usluujui prostor je iznad i
ispod usluenog prostora)
- javne zgrade:
1. Zgrada "Goldman i Sala", Be ("Loshaus", 1909.-11.) -> koliko savremena toliko tradicionalna sa
obzirom na to koliko panje je posveeno funkcionalnosti; teio je da stvori skromnu i funkcionalnu graevinu
(kao savremenu trgovinsku zgradu sa stanovima u gornjim etaama; blizina carske palate i srednjevekovne crkve
na trgu i najelegantnije trgovake ulice); poloaj - na susretu starog jezgra i novog dela grada; uklapanje - linije
venaca izvodi iz onih sa crkve; prosvetljavanje relativno velikim prozorima; mermer u bazisu, tuko na gornjim
spratovima, odsustvo dekoracije; raskoan enterijer radnje u prizemlju; konstrukcija od armiranog-betona ne
figurie na fasadi, naprotiv - na pr., toskanski stubovi samo su simbolini, nisu nosei iako tako deluju (ulaz
obloen mermerom, koji je iskorien i za odvajanje trgovakog od stambenog dela na fasadi)
2. Crkva svete Elizabete, konkursni rad, 1898. -> eliptina osnova, toranj visok 50 m (kombinacija mauzoleja
u Halikarnasu i profila Ajfelove kule); klasina kompozicija lii na ameriki neoklasicizam (tei da stvori
jedinstvo iz razliitih izvora - vie je poznavao rimsku no grku antiku) i na Panteon (u enterijeru iako je kruni,
ovaj komemorativni spomenik nije predvideo da bude samostalni entitet, ve da zatvori jednu drugu vizuru - da
zavri dugu aveniju)
3. Ministarstvo rata, konkursni rad, 1907. -> eliminisan zbog "nepotovanja propozicija"; Losov odnos prema
problemu zgrade u urbanom tkivu (oblik zgrade mora biti podreen okolini); tebalo je sauvati samo statuu
konjanika ispred stare zgrade kojoj se Los inae divio zbog racionalnosti i odnosa prema klasinoj tradiciji;
nepravilnosti spoljanjih oblika apsorbuje unutranjost zgrade (pokuavao je da doara simetriju ("jer ona
odgovara monumentalnoj arhitekturi"); politika mo i vrstina odraava se kroz pravilnost delova i izborom
boje materijala: zidovi od klesanog utog kamena i dvostruki stubovi od crnog poliranog granita na uvuenom
ulazu - boje Austrougarske monarhije)
4. Oblakoder za ikago Tribjun, konkursni rad, 1922. (najsalvniji od Losovih monumentalnih projekata;
konkurs za "najlepu poslovnu zgradu na svetu"; Los je hteo da ona bude simbol ikaga) -> jedan od 260
prispelih radova, i jedan od etri gde je iskoriena metafora stuba (trijumfalnih rimskih stubova koji simboliu
rast i mo imperije - list kao stub demokratskog drutva); Losov stub je dorski od uglaanog crnog granita, na
23. Adolf Los 102
osnovi od opeke i terakote (11 spratova); granit je ponovljen na stubovima i vencu ulaznog portika - jak koncept,
simbolina vrednost, monumentalne dimenzije - sutina Losove urbane arhitekture
- projektovao je i vie hotela (esto je putovao, pa im je pridavao znaaj) gde se bavi funkcijom, drutvenim i
kuturnim karakterom (Be, Pariz, Nica)
- zajedniko na hotelima: kompaktan, masivan izgled, simetrija u osnovi i fasadi, ogromni glatki zidovi sa
pravilnim rasporedom prozora, ravan krov, odsustvo ornamenta
24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927. 103
24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927.

- Der deutsche Werkbund -> osnovan 1907.; politiari i industrijalci preuzeli su inicijativu za stvaranje jezgra
koje bi poluilo kao polazite za preureenje odnosa izmeu zanata i trgovine, a koje e kasnije dobiti naziv Der
deutsche Werkbund
- u vanom teorijskom delu "Stil u tehnikim i tektonskim umetnostima ili praktina estetika", 1863.,
Zemper veoma rano uoava vaan problem industrijske civilizacije: nepostojanje adekvatnog umetnikog
odgovora na industrijski razvoj; umesto prerafaelistikog sna o povratku predindustrijskom dobu, on se zalae za
iznalaenje umetnikog naina za ovladavanje novim sredstvima
- izloba u Filadelfiji, 1876. -> nemaki proizvodi se, u odnosu na amerike i engleske, izdvajaju kao "jeftini i
runi"; raste svest o potrbi usavravanja proizvoda u estetskom smislu
- 1870. - 1890. -> industrijska eksplozija u Nemakoj; naroito vano - preduzee AEG (glavne elektronska
kompanija), osnovana 1883. na inicijativu Emila Ratenaua; osvaja iroku oblast proizvodnje i razvija veze
irom sveta
- posle 1890. (posle smrti Bizmarka) postaje jasno da nemaka industrija (koja ne raspolae jeftinim sirovinama -
tako ni jeftinim proizvodima) moe konkurisati na svetskom tritu samo visokim kvalitetom; tezu o sprezi
industrije i umetnosti razvija Fridrih Nojman (bavi se ekonomskom politikom), u eseju "Umetnost u
industrijskom dobu", 1904.
- arhitekta Herman Mutezijus -> u svojim projektima: 1. Kua za ministra fon Zefelda u Celendorfu; 2.
Kua za porodicu Frojdenberg; pokazuje jednostavnost, praktinost i odanost porodinom ivotu (koju su
posedovale kue u Engleskoj i koju e razviti u Nemakoj (protiv lane burooazije, novih bogataa), a za
istinske graanske vrednosti)
- provodi izvesno vreme u Londonu (najpre je radio u Japanu, pa onda u Londonu) u Nemakoj ambasadi, gde se
bavi izuavanjem engleske arhitekture i dizajna; 1904. se vraa i postaje savetnik u Pruskom Ministarstvu
obrazovanja, sa zadatkom reformisanja programa obrazovanja u oblasti zanata i primenjenih umetnosti;
objavljuje i knjigu "Engleska kua", gde iznosi iskustva pokreta "Arts and Craft"
- sline ideje ire i Karl mit (jedan od najmonijih nemakih industrijalaca iz oblasti drvne industrije - osnovao
"Drezdensku radionicu za umetniku proizvodnju", 1898.) i Peter Berens (koji je 1903. postao direktor kole
primenjenih umetnosti u Dizeldorfu)
- Mutezijus, Nojman i mit (ukazuju na nunost organizovanja zanatlija i industrijalaca) suprotstavljaju se
konzervativnom "Savezu za nemaku primenjenu umetnost", protekcionistikom drutvu industrijalaca i
dizajnera, i za svoje ideje nalaze iroku podrku u intelektualnim i naprednim krugovima
- 1907. Mutezijus, Nojman i mit osnivaju Werkbund (sline ideje ima i Fric umaher - narod treba da se vee
za posao; kvalitet -> spoj rada i uivanja); werk - rad, proizvodnja, delo, fabrika, ostvariti, pokrenuti; bund -
savez, zajednica, liga, sveanj, snop, sklop
- Werkbund je osnovan kao udruenje industrijalaca, zanatilija, arhitekata, dizajnera, izdavaa, prosvetara; u
sastavu Werkbunda u poetku je bilo 12 firmi i 12 umetnika (meu njima Berens, Hofman, Olbrih, Pol-ulce
Naumburg, Fric umaher), a ubrzo mnogo vie (posle 3 godine - 731 paljivo odabran lan)
- cilj: oplemenjivanje nemake proizvodne delatnosti
- strategija: usavravanje obrazovanja na podruju industrijskog dizajna
- Werkbund se nije zalagao za jedan odreeni umetniki jezik, ve za reformu odnosa umetnika i industrije (na
osnovu koga e se kvalitet i kvantitet dopunjavati); zajednika nit se ipak ogledala u izvesnoj puristikoj
tendenciji opredeljenju za elementarne forme i principe (Werkbund - kao centar za koordinaciju i razradu
eksperimenata industrijalaca i intelektualaca radi stvaranja ujedinjene nacionalne organizacije za proizvodnju)
- vanija ostvarenja u okviru Werkbunda, 1907.-14.:

1. Fabrike Berensa, Pelciga i Gropijusa izloba
2. Kue Mutezijusa u
3. Nametaj mitove fabrike nametaja u Helerau Minhenu
4. Vrtni grad u Helerau (Mutezijus, Rimermid i Tesenau) 1908.
5. Pozorite Maksa Litmana, Minhen, 1908. godine
- sukobi u okviru Werkbund-a:
- postojao je latentni sukob "puristike" i "ekspresionistike" struje; sukobi vrhunac dostiu 1914. kada
Mutezijus predlae da se pomou Werkbund-a izvri definsnsiranje tipova i standardizacija (u arhitekturi i
dizajnu), to van de Velde i drugi arhitekti (Gropijus) odluno odbijaju u svojoj "tenji za oblikom"
(individualnost oblika, kreativnost); ovi sukobi su bili u suprotnosti zahtevima industrijalaca i politiara u
Werkbund-u, koji su traili jedinstven disciplinovan i afirmativan nastup na inostranom tritu; u ovakvoj
oscilujuoj atmosferi ipak je pokrenut asopis "Godinjak", i osnovane su Werkbund organizacije u Austriji i
vajcarskoj, a i nastup na inostranom tritu je uspeo u izvesnoj meri (izloba 1908. u Minhenu; izloba 1912. u
Beu)
1. Izloba Werkbund-a u Kelnu, 1914. -> paviljon Valtera Gropijusa i Adolfa Majera
- sintaksa reinterpretiranog neoklasicizma: Mutezijus, Berens, Hofman
- sintaksa ekspresivnosti / misticizma: van de Velde i Bruno Taut
- izloba definitivno skree panju na novu generaciju, posebno na Gropijusa i Majera (prisutnih sa modelom
fabrike cipela Fagus)
- Godinjak Werkbund-a:
- 1913. -> "Umetnost u industriji i trgovini"
- 1914. -> "Transport"
- bave se oblikovanjem i organizovanjem prostora industrijskih objekata, dizajnom eleznikog voznog parka,
brodova, aviona, ...
- 1915. -> "Nemako oblikovanje u ratnoj godini"
- o izlobi iz 1914.
- 1916./17. -> ratni grobovi koje su lanovi Werkbund-a radili po narudbi
- Werkbund posle rata:
- 1919. Pelcig je odrao predavanje u tudgartu u kom je osudio orjentaciju ka biznisu koju su zastupali Nojman
i Mutezijus, i kao cilj Werkbund-a proklamuje okretanje zanatstvu (lisko ideologiji Vilijema Morisa); zato se
deo naklonjen industrijskoj proizvodnji postepeno okuplja oko Bauhausa kog iste godine u Vajmaru osniva
Gropijus
- Stambena naselja Werkbund-a (tudgart, 1927.; Breslau, 1929.; Be, 1932.); Weisenhof Siedlung u
tudgartu - pod supervizijom Misa, projekte su radili najvaniji evropski arhitekti epohe
- izloba Werkbund-a 1930. u Parizu - organizovao je Gropijus, bila je vie izloba Bauhaus-a nego Werkbund-
a (Gropijus, Brojer, Moholji-Na)
- 1934. -> III Rajh - prekid aktivnosti
- 1947. -> obnavljanje
- budunost Werkbund-a se pretopila u Novu objektivnost
- Nemaka / Austrija
- XVIII v. -> Vinkelman
- XIX v. -> Zemper, tiglic V
- XIX v. - XX v. -> secesija (Oto Vagner)
- beki Ring E
- Wekbund (1914. izloba)
- ekspresionizam Z
- Bauhaus - Gropijus
- Nova objektivnost E
- Mis
- Peter Berens (Peter Behrens), 1868. - 1940. -> najfascinantnija linost koja je stasala unutar Werkbund
pokreta
- roen je 1868. u Hamburgu, od roditelja austrijskog porekla
- u periodu 1886.-91. ui slikarstvo i bavi se primenjenom umetnou (Karlsrue, Dizeldorf, Minhen) -> karijeru
je poeo kao slikar ekspresionista u okviru Minhenskog secesionistikog pokreta; preko primenjenih umetnosti
-> arhitektura
- 1892. postaje jedan od osnivaa minhenskog Jugendstil-a, radi pod uticajem van de Veldea
- 1896. -> put u Italiju
- po povratku iz Italije, sve se vie bavi industrijskim dizajnom; tako, kasnije, potpuno naputa slikarstvo i
preorjentie se na arhitekturu (na kojoj nije vidan uticaj slikarstva); nije se povinovao pravcima ili grupama, ve
je razvio arhitekturu sa linim peatom, obeleenu i logikom, objektivnou, racionalnou (kroz Berensov biro
proli su: Mis, Le Korbizje, Gropijus)
- Darmtat: -> 1899. - 1903. - lan i profesor umetnike kolonije u Darmtatu; 1903.-07. - kola za primenjene
umetnosti u Dizeldorfu
- na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga, Berens 1899. odlazi u Darmtat gde se prikljuuje "Grupi
7"
- saradnja sa pozorinim reformatorom Georgom Fuksom u vezi mistinog ceremonijala "Znak" (kojom je
osnovana umetnika kolonija u Darmtatu), kojim je otvorena izloba Habitata: oblikovanje "Znaka", kristala
(empatiki, Zaratrustra stil) koji je bio simbol Novog duha koji se raa u ovom drutvu odabrane, uradio je
Berens (ceremonijal (kao ritual) -> kristal kao svetlost novog duha raa se iz utrobe zemlje -> prizivanje nove
umetnike sile koja objedinjuje lepotu i dunost - pokuaj da se predstavi Nieova volja forme)
1. Vlastita vila u Darmtatu, 1901. -> prvi arhitektonski projekat Berensa, ve se vidi tenja za linim stilom; u
muzikoj sobi ponovo se pojavljuje "Znak" (amblem)
2. Izloba u Torinu, 1902., Nemaki paviljon (Vorhalle) -> stvorio je jednu nadrealistiku peinu -> sa
prozora iznad hola bogato ukraenog profilacijom u stilu Olbriha, setlost bi preplavila enterijer u kome je bila
izloena industrijska mo II Rajha (citat "Zaratrustra" se kree ka svetlosti); opet izraz Nieovske "tenje za
oblikovanjem" - ekspresivni oblici, efekti svetla; poistoveivanje nove spiritualnosti i nemakog industrijskog
kapitala (vidimo opet simboliku kristala, kao geometrizovanog organizovanog univerzuma, simbola razuma ->
nastojanje da se da duhovni izraz industrijskoj moi
- delatnost, 1903.-07.:
- u periodu, 1903-07., direktor je kole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu
- 1903. susree se sa holandskim arhitektom Lauvernksom (koji se pridruio Berensu u Dizeldorfu 1903., kada
je on postao direktor tamonje kole) koji je bio predstavnik "beuronske kole" (uticaj na Berlagea)
geometrijskih proporcija; ovaj susret bio je od sutinskog znaaja - Berens u geometriji otkriva sistem znakova
pogodan da da izraz industrijskoj umetnosti
3. Izlobeni paviljon, Oldenburg, 1905.
4. Krematorijum, Hagen, 1906.
- ovim projektima Berens naputa vezu sa Jugendstil-om i ekspresionizmom, kombinacija beuronske geometrije
i toskanske romanike; razrada simbolike "Znaka" u zaguljivom uproenom plasticizmu; prisutna je
atektoninost linearne are koja ritmizira povrine
- vile, 1905.-12.:
5. Kua Kuno, Hagen, 1910.
6. Kua reder, Hagen, 1909.
- i niz drugih vila za pripadnike vie srednje klase; dosta, tvrd neoklasini koncept, skromna dekoracija,
masivnost
- industrijske i druge zgrade, 1907.-14.: (1907. - osnivanje Werkbund-a)

7. AEG - paviljon za izlobu brodogradnje u Berlinu, 1908.
- Berensa poziva kompanija AEG (za njihove potrebe radio je reklamne plakate, industrijske predmete i
propagandni materijal) koja dri monopol u oblasti elektrine energije za celu Nemaku, da osmisli kompletan
vizuelni identitet firme - dizajn elektrinih ureaja, reklamni materijal i u oblasti arhitekture; Berens i direktor
firme Valter Ratenau nali su se po pitanju vere u mistinu snagu savremene tehnologije koja moe doprineti
drutvenom oslobaanju, ali i po pitanju straha od otuenja koje mogu izazvati iste te sile; Berens svoj rad
doivljava kao mogui spoj duha vremena (Zeit Geist) i duha nacije (Volks Geist); Berens je formirao atelje
kroz koji, su proli i Mis, Gropijus i Le Korbizje -> veoma vano
7. Fabrika turbina AEG, Hutentrase, Berlin, 1909. -> sinteza grkog hrama i savremene fabrike; umetnosti i
rada
- prema ulici - istaknuti nosei pilastri, velike staklene povrine izmeu; prema dvoritu - pridodato dvospratno
krilo; proelje - velika zastakljena povrina, uvueni uglovi, poligonalni zabat; ni u kom sluaju prosta
konstrukcija, eve arhitektonski promiljena materijalizacija (kao izraz modernog ivota) industrije; simbolika
hrama, tenja za stvaranjem "tipskog" izgleda, za uspostavljanjem novog poretka u urbanoj strukturi (itava
urbana struktura bi trebalo da se oblikuje prema ovom objektu - idealno gledano)
8. Fabriki kompleks, AEG, Berlin, 1909.-13.
- Ziteovska osnova nalik seoskom dvoritu; u kompleks ulazi vie zgrada
- Fabrika visokog napona - dvobrodna hala za motau trostrano uokvirena estospratnim krilima (lii na Ledua
ili Piranezija - po malo htonska tektoninost)
- Fabrika velikih maina - slina kao fabrika turbina
9. Izlobeni paviljon na Svetskoj izlobi u Briselu 1910.
10. Plinara u Frankfurtu, 1912. - kompleks u kom su najznaajniji vodovodna kula i rezervoari derivata, gde
Berens euklidovski koristi geometriju oblice (vodotoranj; stanovi za zaposlene; zgrade za mainski aparat)
11. Stambena naselja oko Berlina za AEG, 1915. - strog izgled, gradnja u nizu; normirane i tipizirane osnove -
uticaj Mutezijusa
- Nacionalna galerija automobila, Dizeldorf, 1915; Prodavnica i veslaki klub
12. Upravna zgrada eliane Manesman, Dizeldorf, 1913. - Berens razvija tip upravne zgrade - teatralna
monumentalnost; svedena stroga forma; u saradnji sa direktorom normirane kancelarije koordinirane sa
konstruktivnim elementima; podela prostora montanim zidovima
- Kompanija za preradu armature Kontinental, Hanover, 1912. ; Plinara u Frankfurtu, 1912.
13. Nemaka ambasada u Petrogradu, 1912. - interpretacija inkela; ef gradilita Mis (neoklasicistika
graevina)
- Krematorijum -> hladan, proraunat pristup; Hangari aviona i Fabrike lokomotiva
14. Industrijski pogoni preduzea za proizvodnju boja u Hoehtu, 1920.-25.
- pokuaj reinterpretacije izgubljene sintakse srednjevekovne gradske arhitekture; delo je blisko ekspresionizmu;
glavni motiv u unutranjosti je veliki hol (jezgro zgrade) - orkestrirane povrine viebojne opeke, mleno -
stakleni krov, visina kroz 5 spratova - aluzivan, teatralni prostor, mistika
15. Rudarski industrijski kompleks u Oberhauzenu, 1925.
- mona kompoziciona celina razvijena po horizontali, prostornost ija snaga nadire iznutra; napredna
konstrukcija (velika nosivost)
- 1922. direktor arhitektonskog odseka na Bekoj umetnikoj Akademiji
16. Optinski stanovi u Beu, 1924.-25.; blok, izbegnuti svetlarnici i stanovi u suterenu, normirana gradnja
17. Terasasto stanovanje za Be, neizvedeni projekat - pokrenutost masa u svim pravcima; higijena i
monumentalnost
18. Fabrika duvana u Lincu, 1930.-35. -> napredna koncepcija, "Internacionalni stil"
- 1936. -> ef katedre za arhitekturu Pruske Akademije umetnosti u Berlinu
- umire 1940. u Berlinu (64 godine)
- teorija:
- predavanja:
- "ta je monumentalna umetnost", 1908.
- "Umetnost i tehnika", 1911.
- "Industija kao odraz kulture", 1913.
- odlike Berensovog rada: -> nostalgija poljoprivrednih kompleksa; fasetiran krov sa zabatom; lagana elina
konstrukcija proelja sa vrsto ispunjenim ugaonim elemantima koji daju utisak masivnosti; arhitektonska
formula bonog uvrivanja lakih grednih konstrukcija sa masivnim uglovima -> osnovna karakteristika je svih
industrijskih objekata
- druga velika linost Werkbund-a je arhitekta Hans Pelcig -> njegove zgrade su primer autentinog
ekspresionizma -> to su mase projektovane radi podraavanja "negativnih ari" velikog grada (konkursni rad
"Kua prijateljstva", Istanbul; Vodotoranj, Hamburg; Hemijska fabrika, Luban - Poljska; skupina kua
i radnji u Breslau
- posleratna aktivnost: -> napustio klasicizam i simbolizam autoritete industrijske moi; traga za umetnou
graditeljstva koja bi izraavala duh njegovog naroda; vera u "Kunstwollen"
25. Frank Lojd Rajt 107
25. Frank Lojd Rajt

- Frank Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright) 1867. - 1959. -> 1400 projekata, priblino 700 izvedenih; voleo
emotivno nestabilne ene -> poinje "Frempton"
- obrazovanje:
- roen 1867. u Rilendu (Viskonsin); kolu pohaa u Vejmutu, esto boravi na imanju svog dede kod Spring
Grima, gde je zavoleo prirodu (nije voleo grad; "grad je zlo koje stalno narasta"; najstarije je dete, otac eksentrik,
otiao od kue, majka ga usmeravala ka arhitekturi (bila je ubeena da e postati veliki arhitekta))
- studirao inenjerstvo 1885.-87. na Viskonskinskom Univerzitetu u Medisonu; za vreme studija, radio je u tri
biroa, a u jednom od njih upoznao se sa "indra-stilom" (prvi posao kod lokalnog preduzimaa, a paralelno
zavrava dve godine graevine - jedino obrazovanje)
- 1888. stupa u biro Adlera i Salivena (u to vreme grade veliku Operu; tu boravi pet godina); tu je odigrao vanu
ulogu u projektovanju privatnih kua; uei kod Salivena ("lieber meister"-a) usvojio je glavninu onih principa
kojima e se rukovoditi u svom stvaralatvu (kod Adlera i Salivena -> nova demokratska arhitektura; organski
koncept; Art Nouveau renik Salivena; Rajt im je bio prvi saradnik, dok su oni radili velike, on je radio male
projekte; dve take posmatranja objekta: 1. iz daljine (silueta); 2. iz blizine (bitni detalji)
- uticaji:
1. naivna filozofija "amerikih predaka"
2. ultraindividualizam (pisac Toro)
3. naturalizam (Tomas Deferson)
4. Raskin, Arts and Craft movement
5. Viole-le-Dik, gotika
6. H. H. Riardson -> dvostruki princip - asimetrini stil porodinih kua i neoromantiki monumentalizam
javnih graevina
7. arhitekti sa Istone Obale - autoritet klasicizma
8. japanska arhitektura; Svetska Kolumbijska izloba u ikagu 1893. u okviru Japanskog paviljona (tamni
crveni stubovi i grede, preputene strehe, povezivanje kue i prirode, horizontalnost, bela fasada, vee i manje
prostorije - kua Vinslou) - rekonstruisan Ho-o-den hram (zgrada Arts and Craft -> na ikakoj izlobi
(Transportejn bilding) ovom zgradom i izlobom dolazi do pada ikake kole, tako i Arts and Craft
movement, Saliven pada u prosenost); fleksibilnost prostora; animistika svojstva arhitektonskih elemenata
9. indra-stil (otvoren plan, zanatstvo)
- posebno vano: ideal "organskog"
- analogija prirode i arhitekture provlai se kroz celu tradiciju ontolokog funkcionalizma (na pr. francuski
teoretiari XVIII v.); Saliven razvija princip jedinstva forme i funkcije; polazei od toga, Rajt razvija ideju
"organske arhitekture" koja podrazumeva harmonian odnos i neodvojivost celine i delova i oponaanje
prirodnih procesa u arhitekturi; naelu "organskog" Rajt pridodaje simboliku amerike kulture nezavisnosti, ono
je izraz anti-klasicizma i anti-evropocentrizma; vezanost za topografiju i vegetaciju
- "prerijski stil", 1889. - 1914.: -> klijentela: bankari, poslovni ljudi - srednja i via klasa, ljudi spremni na
rizik; Rajt je imao standardnu ekipu majstora (kao i Plenik) i lino nadgledao
- 1889. vlastita kua u Oak Parku, zelenoj oazi u predgrau ikaga
1. Kua arnli, ikago, Ilinois, 1892. -> orijentalni - italijanski stil; glatke povrine od opeke; useeni otvori;
simetrija
2. Kua Vinslou, River Forest, Ilinois, 1893. (elemenat klasinog stuba u konceptu: stopa + telo + venac;
pretea njegovog "prerijskog stila"; ovde e primeniti klizne i krilne prozore, da bi ih kasnije napustio i zamenio
samo krilnim); snaan uticaj Salivena vidan naroito na reljefnoj dekoraciji gornje zone fasade (slino kao kod
Salivenovih grobnica); monumentalizacija uline fasade (simetrija; dva lica zgrade: ulina - gradska i dvorina
fasada - haotina i ornamentika, bela fasada), asimetrja dvorinog dela; prvi put prerijski preputen etvorovodni
krov; naglaen kamin, oko kog se organizuje ceo prostor - ceremonijalno jezgro kue
3. Biblioteka, Milvoki, 1893. -> L'Ecole des Beaux Arts; Rajt jo nije jasno opredeljen
- 1893. naputa biro Adler / Saliven
4. Studio, Oak Park, 1895. -> proirenje vlastite kue u indra-stilu iz 1889.; studio kao da je nastao pod
uticajem geometrijskih froebel-igraaka ("froebel-stil") iz Rajtovog detinjstva (egzotina ornamentika -> nauno
- fantastina dekoracija u prostoru za razonodu ovog ateljea; mural prikazuje Arapa koji lei ukoen pred
nebeskom muzom nove civilizacije)
- 1895. - 1900. Rajt intenzivno traga za vlastitim stilom; javne zgrade su kombinacija italijanskih uticaja i
Riardsona; porodine kue - krovovi blagih nagiba, u raznim visinama, preko asimetrinih osnova; veliki broj
kua u ikagu i Oak Parku (kua Kunli; Glester kua (na litici); 1901.-10. - najplodnije godine (apsolutno
najpoznatiji, 1889. - 1909.))
- 1901. - predavanje "Umetnost i umee maine"; suprotstavlja se Igoovoj tezi ("Bogorodiina crkva u
Parizu") da e maine unititi arhitekturu i izraava uverenje da se maine mogu koristiti razumno i da je
umetnost ta koja mainskom dobu treba da udahne duu
- 1901. objavljuje dva projekta "Prerijska kua" u "Lejdis houm urnal"-u - kristalizacija stila - otvoren plan,
horizontalno prostiranje, preputeni krovovi blagog nagiba, niski zidovi, organizacija oko kamina, dimnjaka
vertikala kao kontrapunkt poletnosti ("Prerija ima vlastitu lepotu, a mi moramo uiti i isticati ba tu lepotu
prirode, spokoj ravnice")
- "Prerijska kua" (koncept objasnio 1930.: otvoren (tekui) prostor, razaranje sobe - kutije; horizontalnost,
proporcionalnost otvora; kamin, vitra - prostori za okupljanje) -> nezavisni tip porodine kue u zelenom
ravniarskom okruenju; Rajt okuplja tim tehniara i zanatlija, kako bi mogao da ostvari sopstvenu viziju
"Gesamtkunstwerk"-a - "celokupnog umetnikog dela"
5. Kua Vilits, Hajlend Park, 1902. -> krstata osnova; plan razvijen oko kamina, prostori se slobodno prelivaju
jedan u drugi; horizontalnom razvijenou kua se stapa sa okolinom (naglaena drvena konstrukcija; beli paneli
- ako je beton - obojeni)
6. Kua Martin, Bafalo, 1904. -> osnova u kvadratnom modulu, zrelost stila; horizontalne trake krilnih prozora
- sve se vie pretvaraju u oblikovnu dominantu (sve karakteristike japanske kue; vitrai)
7. Zgrada kompanije Larkin, Bafalo, 1904.b -> dekomponovanje prostora - karakteristino; centralni prostor
osvetljen odozgo, okolo etvorospratne galerije sa ugaonim stepenitima; bezornamentalne zidne povrine, fiksni
prozori, izolovanost od spoljanjeg sveta - potupna klimatizacija (jedna od prvih klimatiziranih poslovnih
zgrada); dve i dve fasade; dizajn nametaja (ceo enterijer sam nacrtao); ulaz - stepenasti vodopad
- 1905. -> avantura "Objekat Luksfer firme" (nije izveden) -> sa staklenom fasadom od luksfer prizmi
- 1905., Jahora - veslaki klub (nije izvedeno) -> redukcija na osnovne elemente
8. Unitaristika crkva, Oak Park, Ilinois, 1904.-06. (po povratku iz Japana) -> dva odvojena bloka -
auditorijum i crkva; betonska konstrukcija obloena opekom; centralni prostor (plastian), osvetljenje odozgo i
sa strane, total - dizajn enterijera; galerije okolo, na koje se penje stepenicama sa sva etri ugla
- stilsko jedinstvo kue Martin, zgrade Larkin i Unitaristike crkve ogleda se u reetkastoj artikulaciji nosaa,
kvadratnoj modulaciji, primeni nadsvetla, monumentalnoj (nalik egipatskoj) ekspresivnosti
- kroz ova tri objekta, oseanje za sveto: poev od svetinje porodinog ognjita (moralno i duhovno sredite),
preko svetinje rada do kue za religiozne skupove
- 1905., prva poseta Japanu, u vezi gradnje hotela "Imperijal"
9. Kua Robi (proizvoa bicikla), ikago, 1908.-09. (ogromne strehe, nametaj sam postavlja) -> remek-delo;
finale serije "prerijskih" kua; kua u gradu - aksijalno komponovanje volumena du ulice (peaci na trotoaru ne
vide vlasnika na terasi, a on njih vidi); kompaktnost, athitektoninost; horizontalni potezi naglaeni dimnjakim
konzolnim prepustima krova; ritmizacija je ostvarena podelom prozorskih nizova
- 1909. (bio je "zvezda"; u Firenci pravi portfolio) naputa enu i estoro dece i odlazi u Firencu sa ljubavnicom
(ena njegovog klijenta - gospoa eni) na put po Evropi - Engleska, Nemaka, Austrija, Italija; u to vreme, u
Evropi ga propagiraju Ernst Vasmut i H. P. Berlage
- 1911. se vraa u SAD; naputa ikago i kod Spring Grina osniva atelje Talesin; meutim 1914. dolazi do
poara u kom gine njegova ljubavnica (ludi sluga ubija gospou eni i njenu decu i saradnike, pali imanje); Rajt
nastoji da ponovo sagradi kuu, ali se suoava sa finansijskim problemima (kasnije je upoznao skulptorku
(psihiki optereenu); finansijski bankrot -> prodaje budue projekte, daje ih u zakup i sa akcionarima deli dobit;
nije trpeo talentovane ljude (sujetan) - samo oni koji su otili od njega su uspeli)
10. Midvej vrtovi, ikago, 1914. (izgraeni za tri meseca) -> jedan od poslednjih Rajtovih pokuaja da ostvari
viziju jedinstvene umetnike celine; niz stepenastih terasa, usmerenih ka orkestarskoj koljci; bono su arkade, u
pozadini restoran sa galerijama i zimskim vrtom; anticipacija Art Deco-a
11. Imperijal hotel, Tokio, 1915.-22. (njim se zavrava Rajtova prerijska "podkultura" -> kompozicija slina
Midvej vrtovima (dvorane i predvorje hotela kao restoran i zimski vrt iz Midveja, a stambena krila hotela - kao
arkade iz vrtova; unutra su murali sa Midvejskim temama, a prilazi sa galerijama - kao terase Midveja); pribliio
se lokalnoj graditeljskoj tradiciji; napredna konstrukcija - izdrala razorni zemljotres iz 1922. (ali je hotel kasnije
poruen); Rajt je proveo sve vreme izgradnje sa prekidima u Japanu, gde je nastojao da prevazie linu i
finansijsku krizu
- Imperijal hotel je poslednje delo rane faze Frank Lojd Rajta, koje je Saliven veoma cenio
- delatnost u Kaliforniji: -> 1920., poinje novi stil (masivni, teki objekti)
- grupa kua masivnog izgleda; upotreba prefabrikovanih betonskih ploa esto sa reljefnom dekoracijom;
unutranjost komponovana na slian nain kao kod "prerijskih" kua; izgled ovih kua esto se dovodi u vezu sa
arhitekturom latinoamerikih indijanaca (ornamenti)
12. Kua Barnsdal, L.A., 1917.-20. (naruilac bogataica Barnsdal, Holivud) -> tvravski izgled, zatvoreni
grupisani volumeni oko unutranjeg dvorita (velike povrine, ravni krovovi)
13. Kua Milard, Pasadena, 1921.-23. -> slini principi; perforirani betonski blokovi
- delatnost izmeu dva rata:

14. Projekat zgrade Nacionalnog ivotnog osiguranja, ikago, 1924. (neizvedeno) -> fasada od stakla i
bakra; prenoenje teksture betonskih blokova iz kalifornijske faze u staklo; nova arhitektura - nova ekonomska
realnost (kriza, depresija) navode Rajta da uoi ogranienja tradicionalnih materijala i naina gradnje; naputa
"prerijsku" sintaksu i okree se sintetskim elementima
- 1925.-27. -> poari u Telesinu
- 1928. Rajt je skovao izraz "Usonija" kojom oznaava moguu egalitaristiku kulturu u SAD; ona
podrazumeva raspren oblik civilizacije - izmeu grada i sela
15. Kua Kaufman (fallingwater, bear run), Pensilvanija, 1936. (letnjikovac za porodicu Kaufman "kua na
slapovima" - kljuni projekat; Kaufman - istoriar umetnosti; otelotvorenje Rajtovog ideala o ivotnom prostoru
stopljenim sa prirodom) -> projektovana u jednom danu; izranja iz prirodne stene (Ledu - kua inspektora voda u
o-u); dramatini konzolni prepusti; kamen i beton, veza eksterijera i enterijera (kao peina); sinteza
"organskog" principa i kubistikih uticaja, usklaenost masa (terase kao da lebde nad poumljenom okolinom,
centralizovana - sa ognjitem), horizontala i vertikala; remek-delo koje se opire fotografskoj zabeleci; izraz
Rajtove opsednutosti ivotom u prirodi (zidovi od grubog kamena, a pod poploan nepravilnim kamenim
ploama; stepenice iz unutranjeg prostora -> ka vodopadu (veza sa prirodom); beton od koga je kua i koji Rajt
ne vrednuje naroito, hteo je prvo obloiti zlatnim listiima, ali ga je od tog kia odvratila diskrecija vlasnika, pa
je pristao da ga oboji bojom marelice
16. Poslovna zgrada voskarske kompanije Donson Vaks, Rejsin, Viskonsin, 1936.-39. -> koriena
geometrija kruga; nema vizuelne veze sa eksterijerom, za osvetljenje se koristi nadsvetlo i staklene pireks cevi (u
zidovima); u glavnom prostoru - slobodni plan (sve je mekano, zaobljeno, od opeke), peurkasti stubovi od 9 m;
visoka cena izgradnje, dosta negativnih reakcija; 1944.-50. dodata je laboratorijska kula; zaobljeni uglovi;
spratovi se suavaju na dole; materijali u kompleksu - opeka, beton, pear, pireks cevi (betonsko - gljivasta
konstrukcija); klimatizacija; nauno - fantastina atmosfera (Hikok kae: "Stvorena je iluzija neba vienog sa
dna akvarijuma"); poslovni deo + laboratorije; kombinacija kvadratne i krune osnove
17. Talesin Vest, Arizona, 1937. -> zimska rezidencija; postepena izgradnja sa dosta izmena; prirodni
materijali; arhitektura u "stalnom nastajanju"
18. "Usonijanske" kue (za praktian, ekonomian i udoban ivot - doprinos porodinom stanovanju) -> od
sredine 30-tih godina; male porodine kue; slobodne osnove, zastakljena krila, kuhinja (srce kue) u sklopu
dnevnog boravka (tedi se vreme i kretanje; savremeni enterijer (sedee garniture uz zidove)), prostor u
kontinuitetu; stroga ortogonalnost; obino ravni krovovi (najvanije: Santop kue, etiri porodice, Filad,
1939.)
- knjiga "Grad koji nestaje", 1932. -> Rajt smatra da e se grad budunosti nalaziti svugde i nigde; taj grad,
ije se nastajanje moda nee ni osetiti, Rajt naziva Brodejker siti; koncept ovog grada, Rajt razvija do 1958.
19. Zgrada kapital urnal u Salemu, Oregon, 1931.
- delatnost posle drugog svetskog rata:

20. Muzej Gugenhajm, Nju Jork, 1943.-46.; 1956.-59. (muzej je vie nalik hramu nego poslovnom objektu;
vrhunac Rajtove kasnije karijere) -> motiv spirale (5 spirala); skica iz 1925. za Planetarijum u obliku zigurata
(nauno-fantastinom), ovde je preokrenuta; dinamina pokrenutost plastinih tela bez "greva", irokopotezno
reavanje (mrzeo je kolekciju Pegi Gugenhajm (ena Maksa Ernsta) iz Firence i eleo je da njegov objekat bude
dominantan)
21. Prajs Tauer, Bartlesvil, pored San Franciska, Oklahoma, 1953.-56.; ukrtanje pravaca u osnovi ->
skulptoralnost u ukupnom izgledu; ornamentacija u betonu
- u poznoj fazi, Rajt je sklon ki - reenjima (Marin Civic Center, i sl.) -> zgrada u formalizmu
22. Brodejker siti, projekat, 1932.-58. (Kropotkinove ideje; kontraindikacija u njegovoj tvrdnji: s jedne strane
govori o svesnom, a s druge o spontanom nastanku ovakvih gradova)
- idej grada u prirodi (kao grad budunosti, idealan grad); osnovu ini individualna kua (topla, ekonomina,
mala, praktina, udobna; "Usonijske kue" kao stambeni fond Brodejker sitija) sa pripadajuim placem
(sopstvena poljoprivredna proizvodnja); oblakoder je takoe deo ovog grada; prostor ralanjen u kvadratnom
rasteru
- Rajt vidi ove poljoprivrednike kako se Fordovim iznajmljenim automobilima voze u seoske fabrike -> pokretna
radna snaga je nuna za ekonomiju Brodejker sitija
- grad e obeleiti i: auto, radio, telefon, TV i industrijska proizvodnja
- parnu mainu i eleznicu je potisnuo, a veliao je elektrinu struju i automobil
- po njemu su u osnovi zapadne civilizacije: 1. elektrifikacija -> komunikacijsko ponitavanje udaljenosti i

osvetljavanje ljudskih boravita; 2. mehanika mobilizacija -> prostiranje ljudskih kontakata kao posledica
pronalaska automobila i aviona; 3. organska arhitektura (u skladu sa naelima prirode)
- jedinstveni porezni sistem i drutvena pomo -> popularne mere u doba depresije
- ogledna farma "Walter Davidson", 1932.
- kritike projekta:
1. kvazi - agrarna ekonomija ne garantuje industrijskom drutvu masovnu proizvodnju ni njegovo odranje, jer
proizvodnja (masovna), uprkos automatizaciji, zahteva koncentraciju rada i sredstava
2. nije reio pitanje ekonomije
3. zanemaruje ekonomske okolnosti koje uslovljavaju slobodu i pristojan ivot - predvia siromatvo, izbegava
probleme klasa i vlasti - ravnoduan je prema vlasnikim odnosima u drutvu
23. Robna kua "Moris", San Francisko -> rekonstrukcija enterijera

24. Projekat za "Mile High" -> oblakoder
25. Projekti iz "1001 noi", Bagdad -> utopijski projekti, tone u imaginaciju
- nije voleo modernu umetnost i nastojao je da naglasi objekat
- kasni projekti (jo neki):
26. Vaingtonov slavoluk, Nju Jork
27. Vatikanski muzej, Rim -> slino Gugenhajm muzeju
28. Projekat garae
26. Futurizam i Antonio Sant'Elia 111
26. Futurizam i Sant'Elia

- Futurizam (imao je povratan uticaj na: kubizam, nemaki ekspresionizam, holandski De Stijl, ruski
konstruktivizam; specifian pogled na civilizaciju; urbani karakter; najradikalniji pokret 10-20-tih godina,
kratak; brza propaganda ideja; odbacivanje prolosti, tradicionalnih vrednosti; jaz rei i stvaralatva; posete
futurista Parizu - znaajna (primio ih Severini, a preko njega veza sa Pikasom i Brakom)
- pojam futurizma:
- "futurum" - budunost; "futurizam" - umetniki pokret u Italiji, 1909.-15. okrenut viziji nove civilizacije
budunosti; zaetnik i voa knjievnik Filipo Tomazo Marineti (pesnik problematinog talenta, ali dobar
menader); pokret je inio malobrojno (ali temperamentno) jezgro pisaca, slikara, vajara, arhitekata, muziara,
pozorinih umetnika
- futurizam je bio vie impuls nego jasna umetnika strategija; buna, buntovna retorika futurizma bila je
usmerena protiv celokupnog koncepta savremenog drutva, kao dekadentnog, okotalog, statinog,
materijalistikog; naroito je otro napadana tradicionalistika kultura i umetnost i njihove institucije; futuristi
prizivaju rat kao sredstvo proienja, posle ega je mogu novi poetak (mnogi e se pridruiti Musoliniju i
otii u rat, a iz njega se vratiti razoarani, ali probuene svesti o besmislu istog)
- futuristiki manifesti:
- proglas Filipo Tomazo Marinetija (manifest) u "Figaro"-u, 1909. (a napisan jeseni 1908.) pod nazivom
"Futurizam" oznaava obelodanjivanje ovog pokreta; u okviru ekstatiki napisanog teksta je i "Futuristiki
manifest" u 11 taaka; u prve 4, proslavljaju se vrline hrabrosti, snage, dinamizma (mehanika brzina, zvuk -
buka, elektrika; "trkaki automobil lepi je od Nike iz Samotrake"); od 5 do 9 take izlae se da je smisao
ljudskog postojanja i umetnosti samo u krajnjem iskuenju, hvatanju u kotac sa silama vremena; 10 taka
poziva na ruenje Akademskih institucija; 11 taka nagovetava zahuktali kontekst futuristikog grada; manifest
je, u sutini, proglas u slavu kulturne dominacije i trijumfa industrijalizacije, elektrifikacije i novih prevoznih
sredstava (propagira se i patriotizam i glorifikuje rat; profaistiki pokret - mnogi e otii sa Musolinijem u rat iz
kog e se vratiti razoarani i sa sveu da krvoprolie ne moe promeniti svet)
- iz istorije umetnosti: oblaenje - crna odela, performansi veere, ... profaizam, odbacivanje prolosti, pokretne
slike kao izraz dinamizma (maine, buka, ...)
- ekstravagantna i agresivna ekonomija je glavna karakteristika; estina u skladu sa nervozom u Italiji - agresivna
retorika
- "antikulturnu" polemiku futurizma na oblast umetnosti proirio je naroito slikar, vajar i glavni teoretiar
pokreta Umberto Booni (znaajan i akomo Bala); 1910., napisao je dva futuristika manifesta o slikarstvu
(zagovara da se sve kree, stvari ne stoje (konj u trku ima vie od 4 noge), 1912. i o vajarstvu (kinetika
umetnost, materijali, elektro-motore ugrauje) u njegovom nainu razmiljanja primetan je jak arhitektonski
senzibilitet; to se nedvosmisleno otkriva u predgovoru kataloga prve izlobe futuristikog vajarstva iz 1913.;
tu Booni izvorom i krajnjim ciljem slikarstva i vajarstva proglaava arhitekturu, no za njega je ideal arhitekture
(ideal je za njega spiralna arhitektura (dinamina), a ne piramidalna (statina)) ona arhitektura koja istrauje
ritam, akciju tela, dinamina stanja; on poziva na upotrebu sintetikih materijala
- Marineti 1914. objavljuje manifest "Rasko geometrije i mehanike" u kom jo jednom proslavlja
mehanicistiku rasko, sintezu snage, volje, brzine, svetlosti, pokreta
- Antonio Sant'Elia -> italijanski arhitekta; ideje prezentira grafiki (samo perspektivni crtei, zamiljene
nekropole, ...; utie na: rusku avangardu, namaki ekspresionizam, holandski De Stijl, kubizam, ...)
- roen je 1888. u Komu (jedini arhitekta italijanskog futurizma), gde je uio i Tehniku kolu; sa 17 godina
zapoljava se u Milanu na izgradnji kanalizacije; 1911. se upisuje na arhitekturu na Akademiji Brera (te iste
godine projektuje malu vilu iznad Koma za industrijalca)
- studirao arhitekturu u Milanu, diplomirao sa 24 godine u Bolonji; radio za razne arhitekte, a projektovao i za
sebe (Beka kola Ota Vagnera); zanesenjak, matovit, impresioniran severnoamerikom kulturom; pasionirani
ita; itao je tekstove oko 100 radova studenata Vagnerove kole
- do 1912. projekti Sant'Elie su u duhu italijansek secesije ("stile floreale"), naroito pod uticajem milanske
grupe arhitekata (uzepe Somaruga) u ijem radu su primetni motivi Vagnerove kole; slike G. Klimta ->
uticale na Sant'Eliu -> video ih na bijenalu u Veneciji
- 1912. Sant'Elia osniva grupu Nouve Tendenze (grupa studenata Akademije Brera) sa grupom istomiljenika
(najvaniji - Mario atone i Ugo Nebio)
- 1914. grupa u Milanu prireuje Izlobu novog grada ("Citta Nuova") - "izloba lombardijskih umetnika"; 12
crtea Sant'Elie nadmauje 80-tak ostalih, i dalje povezanih sa secesijom; ne zna se tano kada je Sant'Elia stupio
u vezu sa futuristikim krugom, ali je ova veza sasvim jasna iz njegovog predgovora izlobi ("Messaggio") -
26. Futurizam i Antonio Sant'Elia 112
gde govori o strogim oblicima arhitekture budunosti, ne spominjui re futurizam; ovaj tekst je jo jednom
preraen, i 11 jula 1914. izlazi kao "Manifest futuristike arhitekture" (negiranje prolosti, stvaranje nove
arhitekture; pridruio se Marinetijevom futuristikom pokretu bez oduevljenja; bio je socijalista, a Marineti je
zastupao izraziti nacionalizam, koji je prerastao u faizam)
- "Manifest futuristike arhitekture" -> u prvom delu Sant'Elia odbacuje nazovi - avangardnu i klasinu
arhitekturu, rekonstruisanje antikih spomenika, statine (horizontalne, vertikalne, kubine i piramidalne) forme
i upotrebu skupih dugo traenih materijala; u drugom delu, pledira za jednostavnost, upotrebu betona, gvoa,
stakla i sintetikih materijala, za oblu i elipsastu dinaminu liniju, za izraavanje dekorativnosti iskljuivo samim
materijalom, za nadahnjivanje novim mehanizovanim svetom, za to da arhitektura bude odraz tog sveta, za
promenljivost i obnavljanje arhitekture ("kue e trajati manje od nas" - svaka generacija e graditi svoje)
- Projekat futuristikog grada -> uticaji: ameriki oblakoderi (ikaka kola); eline konstrukcije (Ajfelov
toranj), Vagnerova eleznica u Beu; vizuelizacije Nju Jorka u budunosti - ulice u vie nivoa; iroke viespratne
saobraajnice, pokretni hodnici i stepenita izmeu terasasto postrojenih zgrada, liftovi spolja - grad lii na
mehanizam - dinamina fantazija; u okviru projekta: elaznika stanica, aerodrom, mostovi i td.; pada u oi
neverovatna mo uobrazilje; ne bavi se analizama privrednih, statistikih i slinih aspekata grada, tehnicizam
koji je predlae "necelishodan" - utoliko je ova koncepcija neobinija (skice za nadgrobne spomenike; skice za
glavnu elezniku stanicu)
- rat:
- 1915. vea grupa futurista (meu njima i Sant'Elia, Marineti, Booni, ...) potpisuju futuristiki profaistiki
manifest "Ponos Italije", i upisuju se u dobrovoljce (dobrovoljaki lombardijski biciklistiki bataljon)
- 1916. Sant'Elija gine na frontu na Soi u 28 godini; 2 meseca pre njega poginuo je i Booni, a Marineti je
preiveo; time je prekinuta iva aktivnost futuristikog pokreta
- posle rata, futuristiki pokret (ili ono to je od njega ostalo) postepeno se uklapa u tokove faistike umetnosti
Musolinijeve drave
- znaaj futurizma:
- militantni modernizam Marinetija, Boonija i Sant'Elie preuzimaju ruski konstruktivisti
- italijanski racionalizam u nekim aspektima se takoe naslanja na futurizam - pripajajui savremene vrednosti
klasinoj tradiciji italijanske arhitekture
- futurizam je ukazao na izivelost mnogih kulturnih oblika ivota, na to da institucije drutva i kulture treba da
deluju u korist savremenog oveka, na neuravnoteenost tehnikog napretka i umetnikog izraavanja, na znaaj
tehnikog aspekta u arhitekturi i gradu budunosti
- Marko Moraco -> znaajna linost futurizma -> pretea, koga Marineti nikada nije spomenuo; 1907.
naglaava znaaj automobila i njihov porast - matrica podreena automobilima; predvideo budunost tehnikom
interpolacije; ulica budunosti - glavno mesto u gradu, nije vie tradicionalna
- mainska estetika
- uzepe Pagano -> italijanski racionalistiki arhitekta; negativno kritikuje Sant'Eliu i futurizam; smatra da su
futuristi zaslepljeni dinamizmom
- ulio Fargo Argan -> smatra Sant'Eliu glasnikom neeg novog, koji je sagledao potrebe budueg drutva;
pozitivna kritika
- Sant'Elia -> za njega nova urbanistika realnost i okretanje ka fantaziji su glavni pokretai i inspiracija
- ostavio je stotine projekata; vrednost je i u grafici
- jedan je posle njegove smrti izveden u Komu (ali deformisan)
- tema koja se ponavlja: "Arhitektura velikog grada koji nastaje iz industrijske civilizacije":
- visoke zgrade sa spoljnim liftovima vizionarski spomenici grada budunosti
- ulice na vie nivoa = simboli
- ogromne eleznike stanice
- imaginarne fabrike
- ulio Arata -> kritiar koji je pisao o Sant'Elii pozitivno
- Kenet Frampton -> dananji kritiar
27. Kubizam 113
27. Kubizam
- kubizam kao slikarski pokret, 1906.-14.: -> znaajan pokret u periodu do prvog svetskog rata; ostvario je
estetiku intelekta i vizuelno izrazio racionalnu svest; odbacuje podraavanje stvarnosti; traga za sutinom;
Pikaso: "slikam predmete onako kako ih zamiljam, a ne onako kako ih vidim"
- podstaknuti Sezanom i primitivnom umetnou (crnaka, ritualna maska), kubistiki slikari (Brak,
Pikaso, ...) nastoje da realnost predstave na potpuniji nain nego to je to bilo u stanju, tradicionalno slikarstvo;
njihov postupak se sastoji u analizi, rastavljanju i ponovnom sastavljanju posmatranog; predmet se istrauje u
totalitetu, prikazuje se iz svih uglova istovremeno; u formalnom smislu, kompozicije se sastoje od
stereometrijskih i ravanskih elemenata (predstaviti 3D kroz 2D), sa tendencijom sve veeg razlaganja do
apstrakcije; u svakom sluaju, sazreva svest o novom prostoru koji nije euklidovski, uvodi se vreme - etvrta
dimenzija
- implikacije kubizma znaajne za arhitekturu:

1. dekompozicija -> razlaganje prostora do elementarnih volumena
2. ukidanje predmetnosti -> eliminisanje figuralnih svojstava arhitekture
3. ukidanje one take -> kao posledica sloenog oblikovanja, objekat postaje nesaglediv iz jedne take
- vano: kubizam se u arhitekturi pojavljuje samo u oblasti arhitektonike - koncipiranje forme (kubizam u
arhitekturi tei isticanju matinih oblika, koji su pod teretom dekoracije bili izgubili svoj kompozicioni znaaj i
izraajnu mo; kubizam - ne naruava i ne obuhvata problematiku arhitekture u celini, ve samo njen deo -
arhitektoniku)
- neposresni uticaji:
- eka kubistika grupa
- francuski purizam (Le Korbizje, Ozonfan)
- holandski neoplasticizam (De Stijl)
- ruski suprematizam i konstruktivizam
- maarski aktivizam (Moholj-Na)
- nemaki Bauhaus
- funkcionalizam
- Villa Cubiste, Pariz, 1912. -> proelje jedne inae konvencionalne kue koje u maniru kubistiog slikarstva
oblikuje Rejmon Dian
- eka kubistika grupa: -> uglavnom iz Vagnerove kole
- okupljeni oko asopisa "Umeleky Mesinik" ("Umetniki mesenik"), 1911.; arhitektura ove grupe
predstavlja bizarnu meavinu Art Nouveau, ekspresionizma i kubizma (koji ima uglavnom dekorativnu ulogu)
- vaniji lanovi: Jozef apek, Jozef Goar, Vlastislav Hofman, Pavel Janak, Otokar Novotni, Joe Plenik, Jan
Kotjera, Jozef Hohol
- Jan Kotjera:
1. Zgrada Peterka, Prag, 1899.
2. Paviljon jubilarne izlobe u Pragu, 1908.
3. Zgrada Lehter, Prag, 1908.
4. Sopstvena vila, Prag, 1909.
5. Palata Penzijskog osiguranja, na obali Vltave, 1912.
6. Banka "Slavija", na obali Miljacke, Sarajevo, 1911.
7. Vila Lemberger, Be, 1914.
8. Kua izdavaa Urbanka, 1911.
- Joe Plenik:
1. Projekat fabrike Stolverk, 1910. (neizvedeno)
2. Crkva Sv. Duha, Be, 1910.
3. Kua Zaherl, Be, 1903.-05.
- Pavel Janak:
1. Kreditna banka za Bardovice, 1911.-12.
2. Rekonstrukcija gradske kue, Havlikov grad
3. Kua doktora Fore - rekonstrukcija fasade, 1913.
4. Skica za spomenik Janu iki, 1913.
5. Spomeniki kompleksi (posle rata)
6. Spomenik palima, 1917.
7. Nametaj, Prag, 1923.-25.
8. Enterijer Legiobank u Pragu
9. Osiguravajui zavod, Prag, 1923.-25.
27. Kubizam 114
- Jozef Goar:
1. Robna kua u Pragu, 1909.-10.
2.Skuptina optine u Pragu (neizvedeno)
3. Studija pozorita
4. Dvojna porodina kua, Prag, 1912.-13.
5. Projekat srednje kole u Koterburu
6. Sanatorijum u Bohdanecu, 1913. (slino bioskopu "Jadran")
7. Zgrada "Crna Bogorodica", 1911.-12.
8. Batenski paviljon
9. Skica paviljona za jubilarnu izlobu (glavni projektant Janak, a uestvuje i Goar)
10. Projekat za Masarikov trg, 1924.
- Jozef Hohol:
1. Fasada zgrade
2. Skica za fabriku
3. Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici, Prag, 1912.-13.
4. Libina vila u Pragu (u Viegradu kod Praga)
- Vlastislav Hofman:
1. Nametaj i enterijer
2. Ulaz u groblje, 1912.
3. Vrtni paviljon
4. Palaski trg, 1913.
5. Stambene zgrade, 1914.
- Otokar Novotni:
1. Kraljevska palata u Sofiji - konkurs
2. Zgrada zadubina uitelja, Prag, 1919.
- Matej Bleha:
1. Poslovne i stambene zgrade - dijamant
- Peter Kropaek:
1. tedionica
- Jozef tepanek:
1. Crkva za grad "X"
- Jurih Kroha:
1. Noni klub Monmartr
2 Crkva
- Jozef apek
- Jan Kisela
- Joef Joe Josip Plenik, Ljubljana, 1872. - 1957.
- Slovenac, Austrijanac -> zatitnik postmodernizma; klasik, eklektiar, ... van svog vremena nasuprot
trendovima; neuklapa se ni u jedan pravac; 50 godina -> naputa vode modernizma; prihvata da je arhitektura
umetnost
- obeleja njegovog rada: 1. obeleavanje prostora kamenim kuglama; 2. stub, kapitel -> slobodni; 3. zid se
zavrava paviljonom
- umro je kao profesor fakulteta u Ljubljani
- poreenje sa Gaudijem (Gaudi 20-tak godina stariji, kao i Plenik stvorio neponovljiva dela, aktivan do smrti,
neenja, bez uenika)
- Plenik je imao tekoa sa kolom; u Gracu je postao dizajner nametaja, 1888.-92.
- 1894. -> odluio da postane arhitekta (izloba Oto Vagnera, koji je tada bio profesor Univerziteta - kole sa
rigoroznim prijemnim ispitom)
- 1895.-98. - pohaa Vagnerovu kolu; bio je odlian crta (kao i svi Vagnerovi uenici)
1. Kua Zaherl, Be, 1903.-04. -> kljuno delo u Beu, remek-delo Beke moderne, kua za izdavanje, skupi
materijali, savreni detalji i izvoenje; lampe koje podseaju na insekte (Zaherl - industrijalac - pesticidi)
2. Fontana za Karla Barnemea, Be
3. Crkva Sv. Duha, Be, 1910. -> jo jedno remek-delo Beke moderne; netur-beton sa tucanom opekom; iste
forme; oblik grkog hrama - redukovani klasicizam, kubistiki kapiteli
- Praki trenutak:
- Oto Vagner je eleo Plenika za naslednika, ali ga zbog navodnog nacionalizma car nije imenovao
- razoaran, odlazi u Prag, na poziv Jana Kotjere, gde postaje profesor srednje kole, 1912.
27. Kubizam 115
- po zavretku prvog svetskog rata u ekoj, predsednik mu poverava rekonstrukciju Hramona -> zid se
zavrava paviljonom; stub u sred prolaza; fontana i skulptura Sv. ora; karakteristino stepenite;
karakteristini ulazi, metalni oblici; dvorana Matije Korvina (ili Plenikov dvor); sveana dvorana
4. Crkva Sv. Srca Isusovog -> reduciran izraz (Majkl Grajvs e preuzeti elemente sa ove crkve u svom delu)
- 1920. - poziv da se vrati u Ljubljanu, da radi na obnovi Arhitektonskog fakulteta
- delovao je na nekoliko nivoa -> kao profesor fakulteta, sve svoje projekte je radio besplatno, pored
projektantskog rada, bio je i urbanista (period do 1895. - dosta razruena Ljubljana; 1926.-28. -> Plenik radi
skice za ...
- Tri glavna uticaja na Plenika:

1. funkcionalizam Ota Vagnera i Fabijanija
2. umetniki izraz
3. Vrtni gradovi, engleski pejzani vrtovi
- Ljubljana:
5. Crkva Vnebohoda (Uspenja) u Bogojini (Ljubljana), 1924.-26.
6. Crkva Sv. Franje Asikog u iki (Ljubljana), 1925.-27. -> zvonik 10 godina kasnije; gigantski stubovi,
opeka u unutanjosti; plemeniti materijali, vrhunsko zanatsko izvoenje (imao je svoju standardnu ekipu
izvoaa kao F. L. Rajt)
7. Crkva Sv. Mihajla u Gariju -> sa dosta slovakih i maarskih elemenata
8. Crkva Sv. Antuna u Beogradu (Crveni Krst), 1932. -> crkva je bez kupole
9. Potanska tedionica u Ljubljani
10. Narodna Univerzitetska biblioteka -> ogromno stepenite, atrijum, ogroman prozor sa stubom,
kombinacija kamen - beton; slobodna interpretacija jonskog stuba - savren detalj
- arls Mur -> na njega je uticao Plenik (slobodna interpretacija stubova)
11. Trgovinska komora Slovenije -> enterijer je sam radio
- minimalistiko intervenisanje u prostoru:
12. Crkva Sv. Florijana, Ljubljana -> ograivanje stepenita
13. Trg ispred crkve Sv. Jakova, Ljubljana -> obeleava prostor kamenim kuglama
14. Plenikova staza (put) -> ureenje obale reke Ljubljanice na dva nivoa (Tromosovlje, Ljubljana, 1929.-32.)
15. Obuarski most (jedan koji je uradio Plenik) -> sa krajnje personalizovanim stubovima; Terberovo
stepenite
- sve se zavrava u Trivoliju:
16. Ustava na Grdinici
17. Optinsi krov, 1944. -> megastruktura; Plenik predlae stubove na krov, a onda svako da gradi svoju kuu
18. Muzika sala, koncertna dvorana
19. Projekat za Slovenaki Parlament (nije izvedeno)
20. Kua zvana "Peglica" u Ljubljani -> peta avenija u Nju Jorku, slino
21. Groblje ale (Vrt Vseh Svetih) -> sa propilejima, dorskim stubovima, glavna kapela sa stubovima (desetine
raznih stubova); sve je radio: stubove, klupe, kapele, skulpture na kapeli
22. Paviljon za Tita, Brioni
- "Vena arhitektura" (Graevinska knjiga)
- eki kubizam
- reakcija protiv akademizma, klasicizma; mali pravac, malo izvedeno, uglavnom dekorativni -> specifini
katalozi, knjige
- dekorativni stil -> nastaje pre prvog svetskog rata; talentovane grupacije izdaju publikacije; kubizam nastaje
1907. godine Pikasovom slikom "Devojke iz Avinjona"
- nema: 1. kasine lepote ljuskog tela; proporcije drugaije; 2. perspektivne iluzije prostora; kubizam
nastaje pod uticajem Pol Sezanovih kupaica i crnake umetnosti tj. crnake ritualne maske
- nekoliko faza kubizma: analitika do 1911.; sintezna, 1911.-14.
- analitika faza:
a) rani formativni period - Sezan; uticaj crnake umetnosti, 1907.-11.
b) teko oitavanje predmeta - hermetiki period -> vidi "violina sa cveem" (dekomponovanje)
- cilj analitike faze: ispitivanje sutine - razlaganje sadraja na elementarne oblike; slika treba da ima sopstveno
postojenje; razlaganje forme na fasete - povrine kao kod kristala, zato se jo naziva fasetni kubizam; gubi se
potreba za dubokim prostorima, oblik se razvija kao povrina u prvom planu, kao reljef; predmet nema volumen,
teinu; sabiraju se sve take posmatranja; dekompozicija, bespredmetnost, uklanjanje one take
27. Kubizam 116
- sintezna faza:
- u sinteznoj fazi nema razlaganja; kolani kubizam; umesto ekspresije istrauje realnost; Le Korbizje e takoe
dekomponovati grad i ponovo ga sintetizovati (likovni kubistiki postupak u urbanizmu)
- osnovna snaga kubizma u eksperimentu - nova vrsta realnosti, novi pogled na svet
- kubizam u ekoj (I)

- eka, 1910. - raste nacionalizam; odvajanje od Austrougarske (fiziko) i tenja da se i duhovno odvoji od
Bea
- 1890. generacija mladih arhitekata iz Vagnerove kole - secesija, Art Nouveau, dekorativan stil -> zadrava
klasinu osnovu, a menja dekoraciju, nema dovoljno snage da se odrekne tradicije (ornament secesije zamenjen
stereometrijskim motivima)
- tri teorije Ota Vagnera: 1. osnova zgrade funkcionalna -> u skladu sa potrebama socijalne strukture koja je
koristi; 2. razvijena tehnologija; 3. opti progres
- eki arhitekti uglavnom iz Vagnerove kole:
- Jan Kotjera, 1871. - 1923. -> u poetku je radio secesionistiki; rodonaelnik eke moderne arhitekture;
1899. - 1900. zgrada "Peterna" u Pragu - uvia nedostatke stila, naputa antiku tradiciju pod uticajem Art
Nouveau-a; 1908. paviljon - tenja za stvaranjem funkcionalne arhitekture, tenja ka socijalizmu; 1908.-09.
zgrada "Lehter" i projekat sopstvene vile u Pragu -> isti oblici bez dekoracija, snaan ispad za to doba,
jednostavnost, veliki uticaj na nove generacije ekih arhitekata
- kubizam u Francuskoj
- beei od Bea, eki arhitekti se okreu zapadu, prvenstveno Francuskoj (u potrazi za nacionalnim izrazom)
- irenje kubizma na druge umetnike: u Pitou (mesto u Francuskoj) deluje grupa: slikari - kubisti pod imenom
"Zlatni piesak", lanovi Diamp - Vilon i dr. -> oni uspostavljaju vezu izmeu epske tradicije i kubizma
- Pikaso i Brak su samo za stilske elemente "kakav je likovni izraz potreban modernom dobu", a grupa "Zlatni
piesak" sa Diampom koristi epske teme
- 1912. godine "Zlatni piesak" izdaje Katalog jesenjeg salona i daju nacrt "Kubistike kue", za koji je
napravljena i maketa 1:1, odlikuje je ista dekoracija; ne uspevaju da prodru u sutinu; ispred postojee zgrade
postavljena je maketa 1:1; dekoracija fasade - kubistiki elementi; inspiracija: zraci sunca, energija, zlatni presek
(1:1,618)
- Zgrada pozorita Champselyse (anzelize - Jelisejska polja) uticala na V. Diampa (nemo da se pobegne od
postojeeg); projekat van de Veldea, a nastavio Pere
- rad kubistikih arhitekata se uglavnom svodi na projekte, publikacije i slino
- ujedinjujui elemnat je zlatni presek
- 1914. godine naruena maketa za jedan neogotiki koled u Americi (skulpturalna dekoracija - ponuda
odbijena); kubistiki elemenat moe da se unese u sve prie neogotike, klasicizma i sl.
- kubizam u ekoj (II)

- nastao pod uticajem Pariza; Prag -> velike veze sa svetom; delovanje kroz publikacije i asopise; traganje za
nacionalnim identitetom
- Joe Plenik -> Slovenac iz Vagnerove kole
- 1910., Projekat fabrike u ekom asopisu (neizveden)
- Crkva Sv. Duha u Beu sa donjom kriptom, 1910.
- trebalo je da nasledi profesorsko mesto Ota Vagnera, ali car nije hteo da potpie njegovo neimenovanje zbog
navodnog slovenakog nacionalizma, pa Plenik ide u eku na poziv Jana Kotjere za profesora na vie kole u
Pragu
- Jozef Goar
- Pavel Janak
- obojca Kotjerini saradnici na projektu jubilarnog paviljona 1908.; preko Kotjere stupaju u vezu sa Plenikom
(kritikuju Vagnera)
- 1908. osnivanje asopisa "Stil" -> prvi u ekoj i Moravskoj koji se bavi arhitekturom i umetnou; veza sa
nemakim ekspresionistikim grupama (Most i Nova secesija)
- bavi se teoretskim problemima; uticaj pariskog kubizma; transformacija u trodimenzionalni projekat
- Plenik: -> kontakti sa Nemakom i Belgijom, odlazi na poziv Jana Kotjere u kolu za industrijski dizajn u
Pragu (vrlo kvalitetan kadar); dva uticaja: 1. domai eki uticaj (dijamantski svodovi - ksno gotiki) u Junoj
Bohemiji; 2. crkva Sv. Jovana - barokna sa monim gotikim elementima
- Janekova kritika Ota Vagnera u asopisu "Stil" - funkcija treba da je zamenjena dekoracijom -
arhitektura je umetnost, a ne funkcija (funkciju treba zameniti kreacijom)
- odvajanje od Vagnera - arhitektura iste umetnosti
- Janek - teoretiar; napisao esej o modernoj arhitekturi
27. Kubizam 117
- 1911. godine dolazi do raspada unutar kubistikog pokreta - mladi arhitekti se odvajaju od Kotjere i nastavljaju
delovanje kroz asopis "Umetniki mesenik" (oko Janeka)
- po Janeku Pavelu - lanak Prizma i piramida: glavni teoretiar, napisao esej "Od moderne arhitekture ka
arhitekturi"; ono to je osmislio Janek realizuje Goar; dve dimenzije slue za umetniko sagledavanje, a tri za
prostorno
- Jozef Goar, 18.. - 1945. -> realizuje ideje Janeka

1. Robna kua u Pragu, 1909.-10.
2. Skuptina optine u Pragu (neizvedeno) -> kubistika stepenasta palata
3. Studija pozorita, 1911. -> igra svetla; kose ravni u gornjem delu - akustika
4. Dvojan porodina zgrada, 1912.-13.
5. Projekat za srednju kolu u Koteburgzu, 1912.
6. Sanatorijum u Bohdanecu, 1911.-12. -> funkcionalistika osnova; kubistiki enterijer
7. Zgrada Crna Bogorodica (slino bioskopu Jadran kod nas) -> vrlo senzitivno delo
8. Batenski paviljon
9. Skica paviljona za jubilarnu izlobu, glavni projektant Janek, a uestvuje i Goar
- Pavel Janek:
1. Kreditna banka u Bardovicama
2. Gradska kua - rekonstrukcija (za neki mali eki grad - Havlikov grad)
3. Kua doktora Fore; rekonstrukcija, 1913.
4. Skice za spomenik Janu iki, 1913.
- studija fasade
- skice iz posleratnog perioda 1916.
- spomeniki kompleksi
- spomenik palima iz 1917.
- spomenik Janu iki, 1913.
- Jozef Hohol, 1880. - 1960. -> Kotjerin uenik takoe

1. Fasada zgrade, Viszgrad kod Praga, 1913. -> najradikalniji primer; kubistika dekoracija - stajl
2. Skica za fabriku -> uticaj Plenika
3. Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici u Pragu, 1912.-13.
4. Vila u Viegradu kod Praga -> ograda kubistika - studija fasade
5. Crkva Sv. Petra i Pavla
- karakteristika kubizma -> tradicionalna funkcionalistika osnova zamaskirana kubistikim detaljima - CIGLA
- Vastislav Hofman, 1874. - 1964. -> impulsivan crta; linorezi, projekti za zgrade, nametaji, enterijeri, ...
1. Nametaj i enterijer
2. Ulaz u groblje, 1912.
3. Vrtni paviljon, 1913.
4. Palaski trg, 1913.
5. Stambena zgrada, 1914.
- Ministarstvo graevine u Vaingtonu - Marsel Brojer -> projektant iz Bauhaus-a - uticaj ekog kubizma
- asopis "Ljubav prema umetnosti" - Otokar Novotni, 1923. -> dominiraju senke i plastinost fasade; grupa
arhitekata okupljena oko asopisa:
- Otokar Novotni -> formalna interpretacija; spomenik iki

- Kraljevska palata u Sofiji - konkurs izlomljeni parapeti
- Zgrada zadubina uitelja, Prag, 1919.
- Vladislav i Oreje
- Matej Bleha
- Poslovne i stambene zgrade -> dijamant
- Jozef apek - slikar; slika iz 1914.
- Vladimir Fultner -> studija vile
- Peter Kropaek
- tedionica
- Jozef tepanek
- Crkva za grad "X"
- Studija fasada, 1919.
27. Kubizam 118
- Jirih Kroha -> jedini nastavlja kubizam posle rata

- Noni klub Monmartr -> kubistiki enterijer
- Crkva -> serija rtea za sakralne objekte - katolike crkve; vie se crtalo nego gradilo
- raslojavanje grupe posle rata po nacionalnim kolama; 1914.-18. Goar i Janak -> arhitekti monumentalnog
nacionalnog stila
- Plenik -> crkva
- Goar -> projekat za Masarikov trg, 1924. sa nacionalnim elementima
- Goar ili Janak ? -> enterijer Legobank, Prag, 1922.-23. -> ozbiljno naruavanje kubizma
- Janak -> Nametaj u Pragu, 1923.-25.; Osiguravajui zavod, Prag, 1923.-25.
- time eka kola dri korak sa ostalim evropskim arhitektama
- Goar, Janak i Kisela - Praka umetnika radionica -> primenjena umetnost
- faze dekorativnih primenjenih elemenata ekog kubizma: (dizajn nametaja)

I. 1910.-11. analitiki kubizam -> dizajn nametaja, kose ravni, izlomljene, crna i braon boja
II. 1912.-13. skulptoralni predmeti -> nefunkcionalni
III. izvedeni enterijeri - restajling nametaja sa puno kosih ravni i iljaka, redizajn trouglova -> ravnotea
povrina i volumena; formalizam; nova harmonija
- uticaj na nae "prake ake"
- Momir Korunovi -> srpsko neimarstvo + eki kubizam
1. Pota 2; eleznika stanica
2. "Sokolski dom" = Zgrada DIF-a, 1929.
3. Ministarstvo pota, Palmotieva, 1927.
- Svetomir Lazi -> srpski modrnizam + eki kubizam
1. Vila Olge Mos, Tolstojeva (Dedinje)
- uticaj na nastanak ekog kubizma:
* Pariz (braa Diamp - Vilon -> "zlatni presek", Pikso, Brak)
* Plenik (crkva Sv. Duha; fabrika Stolverk)
* gotika (nebo, planete, Mesec, zvezde)
* domai uticaj: kasnogotski dijamantski svodovi + barokna crkva Sv. Jovana
* Nemci (Most, Nova secesija) - nemaki filozofi
- kubizam se na polju arhitekture pojavljuje ili pojedinano u radu ponekih umetnika (Francuska) ili u vidu
pokreta (eka pre prvog svetskog rata, Holandija pre i tokom rata)
- iz holandskog kubizma -> neoplasticizam i purizam
- danas, kada je zabluda ekog kubizma, oigledna, moe se istai kao pozitivna borba protiv izivelog
akademizma i izvesna originalnost - stereometrijsko dekorisanje fasada
- pored mnotva utopijskih projekata zgrada i nespretnog nametaja, ostvareno je i nekoliko nadprosenih
objekata (Goar - "Crna Bogorodica")
- kubizam u ekoj (III)

- krajem prve dekade XX v. novi trendovi u umetnosti, naroito iz slikarstva, doli su u eku uglavnom iz
Francuske - ekspresionizam, kubizam. Podseajui se na integraciju umetnosti i arhitekture u periodu Art
Nouveau, eke arhitekte su eleli da nastave tu tradiciju i u novoj situaciji. Na takav izazov odgovorili su
stvarajui neobine fasade sa sistemima prelomljenih povrina u velikom broju planova stvarajui upadljive ivice
izmeu povrina svetla i senke. Kao rezultat tog procesa proizila je specifina faza ekog kubizma
- Jozef Goar - Crna Bogorodica, 1911.-12. -> na prvom spratu se nalazio kafe koji su poseivali umetnici -
posebno slikari i vajari, a gornji spratovi su imali kancelarije, potpuno otvorenog tipa - bez pregrada; fasada od
armiranog-betona je potpuno otvorena, sa velikim prozorima - ispupenim; etri sprata - poslednja dva -
mansardni krov
- Plenik
- Kua Zaherl, Be, 1903.-05.
- Crkva Heilig Geist (Sv. Duha), Be -> direktan protivudarac Vagnerovoj am Steinhof - mnogo dosledniji
razvoj racionalizacije i unifikacije unutranjeg prostora
- Goar
- Sanatorijum u Bohdanecu, 1913. -> unutranje prostore oblikuje u kubistikom stilu, a ne samo fasade
28. Ekspresionizam / Amsterdamska kola 119
28a. Ekspresionizam
- ekspresionizam - pojam i znaenje, 1910.-23. - Nemaka (Stakleni lanac) -> doprinos ekspresionizmu:
arhitektura - socijalna nota; traganje za slobodom izraza, oblika; oslobaanje od istoricizma i tradicije; sloboda u
korienju novih materijala; proimanje enterijera i eksterijera (staklo); "svaka zgrada je umetniko delo"
- ekspresija je umetniko izraavanje koje svoje polazite ima u dubini stvaraoeve oseajnost, a ova u moi
njegove mate; drugim reima, ekspresija je ispoljavanje unutranjeg doivljaja realnosti (ekspresionistiko
stvaralatvo suprotno je, klasino zatvorenim i ralanjenim masama i racionalnom stvaralakom postupku;
potencira dramatine odnose svetlo - tamno i napetost forme i izraza; blizak utopiji; materijal = staklo)
- ekspresionistika arhitektura nema formalni program ili manifest; veina ekspresionistikih arhitekata je
ekspresionistiki izraz zadrala samo u jednom periodu svog razvoja (revolt - protiv tradicije (bura pred prvi
svetski rat))
- ekspresionizam je, u principu, nemaki fenomen (za Nemaku je karakteristino postojanje vie relativno
nezavisnih kulturnih centara sa svojim kolama arhitekture; karakteristina je i sklonost nacionalnoj arhitekturi, a
protiv eklekticizma)
- uticaji:
- O. Fridrih Nie (osnova grke umetnosti -> u religiji - dionizijevski stav -> apolonovski nasuprot propagira
red, disciplinu; pred prvi svetski rat Nemaka je emotivno uzburkana: radikalizam, socijalisti dolaze, tako da
lako prihvata Nieove ideje)
1. nemaki Art Nouveau (Jugendstil) derivati -> odbacivanje istoricizma, razvijanje ukusa za organsku formu;
naroito aktivnost u Darmtatu (Olbrih, Endel i drugi)
2. ekspresionistike slikarske grupe -> "Die Brucke" ("Most", Drezden, osnovan 1905.; eleli su da okupe sve
one koji "neposredno i iskreno izraavaju ono to ih nagoni na stvaranje"; najznaajniji - Kirhner, Nolde,
Kokoka, Munk; nezavisno od njih, pesnik Pol erbert 1907. oblikovao je science fiction iluziju utopijske
budunosti, usmerenu protiv buroaskog raformizma i kulture industrijske drave; brutalniji, figuralne predstave,
oseanje usamljenosti oveka u modernom drutvu)
- "Der blaue Reiter" ("Plavi konjanik (jaha)", Minhen, osnovan 1909. (po slici V. Kandinskog); najznaajniji
- Vasilij Kandinski i Pol Kle) - suptilniji, nema figuralnih predstava
3. berlinski asopisi za kulturu "Der Sturm" i "Die Aktion", 1910. - anarhistikog usmerenja, propovedaju
koncept kulture koji je u opoziciji dravnom, olienom u Werkbund-u
4. neki od arhitekata okupljenih u Werkbund-u: Anri van de Velde, Rihard Rimermid, Peter Berens, ...
- razvoj ekspresionistike arhitekture:

- pre prvog svetskog rata: Hans Pelcig i Maks Berg; posle prvog svetskog rata -> dve ekspresionistike struje u
Nemakoj:
- izloba Werkbund-a u Kelnu iz 1914.: kulminacija rascepa na pristalice Typisierung-a (kolektivnog usvajanja
normativnog oblika) i Kunstwollen-a (individualne "volje za oblikom"), rascep je zahvatio sve generacije
stvaralaca u Werkbund-u; (na jednoj strani su normatvne forme arhitekata - tradicionalistika struja kao to su
Hans Lukhart, Fric Huger (ile haus, Hamburg -> administracija i skladita - Hamburg = luka; grandiozno,
od tamne opeke), Peter Berens (Festhalle) i Valter Gropijus i Adolf Majer (Model fabrike), a na drugoj
organske (idealisti) i fantazmagorine (vizionarska utopijska struja, papirna arhitektura) van de Veldea
(Pozorite) ili Tauta (Stakleni paviljon)
- posle prvog svetskog rata politiki uticaj na nemaku kulturu sve su jai; ekspresionizam postaje forma protesta
sa socijalistikim predznakom (protest, bunu protiv svega to je Nemaku gurnulo u haos); izraz tih tendencija su
i grupe "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe": (nastaju istovremeno)
* Arbeitsrat fur Kunst (Radniki savet za umetnost), osnovan 1918., okuplja arhitekte, slikare i pokrovitelje;
arhitekti iz Berlina i okoline: Bruno i Maks Taut, Adolf Bene, Valter Gropijus, Oto Bartning, Erih
Mendelson i drugi; grupa je nastojala da vri politiki uticaj: "umetnost i narod moraju biti jedno" (totalno
umetniko delo uz aktivno uee naroda) - umetnost ne sme biti privilegija, ve u njoj moraju uestvovati
iroke narodne mase; grupa je 1919. organizovala tzv. "izlobu nepoznatih arhitekata" na kojoj su izloili
svoje vizionarske radove; Gropijusov predgovor izlobi, ustvari prva skica Bauhaus-a, obuhvata poziv da
arhitekti slikari i vajari napregnu svoje stvaralake snage i stvore novu kultnu zgradu - katedralu budunosti (tj.
socijalizma), koja je krajnji cilj umetnosti (ekvivalent srednjevekovnog sjedinjevanja svih snaga drutva oko
gradnje katedrale); grupa posle gaenja spartakovskog ustanka, 1919, poinje da se osipa, sve do konanog
rasputanja 1921.; duh grupe pretoen je u "utopijsku korespodenciju" Bruna Tauta i Bauhaus-a pod
vostvom Gropijusa (energija grupe pretae se u niz pisama pod nazivom "Stakleni lanac" (cirkularno pismo)
- zapoeo lanac 24.11.1919.; Tautova zamisao je bila da u kratkim razmacima svako crta ili zapisuje,
neformalno, ideje koje eli izloiti krugu; uestvovalo ih je 14, samo jedna polovina uspela ostvariti dela od
trajnog znaaja; esto koristili pseudonime (Taut = Glas) i traje do 24.12.1920.
* Novembergrupe, osnovana 1918. -> okuplja brojne umetnike razliitih profila; arhitekti (radikalni umetnici
leve orjentacije): Valter Gropijus, Hugo Hering, Erih Mendelson, Bruno i Maks Taut, Mis van der Roe,
Ludvig Hilbercajmer i drugi; grupa nije gajila politike ambicije, ve se radikalizam lanova odnosio
uglavnom na umetnike teme; u ikagu 1919. se izjanjavaju za odbacivanje prethodnih ekspresionistikih
formi, a za upotrebu novih ekspresivnih tehnika; grupu su zabranili nacisti 1933.
- ekspresionistiki arhitekti i njihova dela:

- Hans Pelcig (Hans Poelzig), 1869. - 1936. -> rani radovi: razliiti arhitektonski pristup, izraava trajnost,
kvalitet, solidnost, jo se ne osea ekspresionizam (prikazuje ih u Drezdenu na izlobi jednog veka)
- Crkva u Malu
- Gradska venica u Lovenbergu
- Porodina kua u Bratislavi
- Kula Karla lezija sa izlobenim prostorom
- druga velika linost Werkbund-a (posle P. Berensa) -> inventivan
- studirao na Tehnikoj koli, 1888.-93. u Berlinu (gde je i roen)
- imao biro u Breslau (bio direktor umetnike Akademije u Breslau) do 1916., potom bio gradski arhitekta i
profesor u Drezdenu (1911. afirmisan u Bratislavi i potom radi svoja dva velika dela (1 i 2) u kojima anticipira
Tauta i Mendelsona)
- 1923. postao profesor Tehnike kole u Berlinu
- dela:
1. Fabriki kompleks (hemijska fabrika), Luban kod Plzena, Poljska, 1911.-12.; asimetrini blokovi od
opeke, snana artikulacija, organsko jedinstvo - radikalna alternativa "klasinom" stilu Berensovih fabrikih
objekata
2. Vodotoranj Poznanj, Hamburg, 1911. -> stepenasto suavanje i irenje u vis pokrenute mase; opeka u
metalnoj reetki
- Toranj za gas, Drezden, 1917. (neizveden - maketa)
3. Veliko pozorite, Belin, 1919. (kljuno delo) -> pozorite sa 5000 mesta (realno 3500) za Maisa Rajnharta -
adaptacija cirkuske zgrade (stare trnice, kasnije cirkus); spolja - ogromne mase u zrnastom malteru (blizak
kontakt kolosalne pozornice i auditorijuma), povrine oivljene u uskim slepim lukovima u unutranjosti -
"stalaktitski" enterijer sale (kao peina) - izveden iz akustike i osvetljenja, foaje sa neobinim peurkastim
stubovima
- 1919. - pozdravni govor povodom proglaenja za predsednika Werkbund-a - zalaganje za principe
"Kunstwollen" (volje za oblikom)
4. Projekat sveanog festivalskog pozorita (muziki centar), Salzburg (roen Mocart), 1920. (nije
izgraeno, najambicioznije; uticao na Tauta) -> iskazana velika vetina u postizanju sklada, ritma i pokrenutosti
oblika, kao i senzibilitet blizak sa umetnicima "Staklenog lanca"; mona prostorna energija, irok potez (kao
spiralna piramida, stalaktiti spolja i unutra)
5. Projekat "Kue prijateljstva" (konkursni rad), Carigrad, 1917. -> testerasto smaknute mase (kaskadni
objekat sa vrtovima), ogromne dimenzije, slepi lukovi i uski prozori (izgled kao upljina ispunjena stalaktitima)
- kasnija dela Hansa Pelciga su u kripto - klasinom maniru -> bioskop "Kapitol", Berlin, 1925.
6. Uradio je scenografiju za jedan ekspresionistiki film -> poslednje to je uradio u ekspresionistikom duhu
7. Poslovna zgrada, Bratislava, 1921.
8. Kapela, Drezden (neizvedeno), 1921.
- dodatak:
- interesantno je da je on, a ne Taut, gotovo ostvario "Krunu grada", i bio blii erbartovoj ideji svetla
1. Hemijska fabrika, Luban kod Plzenja, 1912. -> sazidan od opeke, ozbiljno je konkurisala industrijskom
stilu koji je Berens upravo bio stvorio za AEG - po zavretku rata, Pelcig se u svom pozdravnom predsednikom
govoru Werkbund-u, 1919., vratio raspravi o "Typisierung" i zalagao za principe pojma "Kunstwollen"
2. Vodotoranj u Plzenju (otelotvorenje "Krune grada")
3. Pozorite, za Maksa Rajnharta, Berlin, 1919. -> svetlucavo, iluminozno rastapanje oblika i prostora; 5000
sedita; unutar velike kupole smeteni su svojevrsni privesci kojima upljina kupole daje kruno kretanje, tako
da se pri reflektovanju svetlosti od njih stvara utisak rastapanja i beskonanosti; 1911. afirmisan u Bratislavi,
stvara svoja dva velika dela u kojima spoaja Tauta i Mendelsona
4. "Festpielhaus", Salzburg (sveano festivlasko pozorite) -> slinost sa kuom prijateljstva; njegovi tek
stvoreni motivi stalaktita, ovde su prerasli u simbol "Krune grada" ogromnih dimenzija; oblici lukova tako su
povezani da oblikuju zigurat, ija unutranjost deluje kao prizmatina upljina ispunjena stalaktitima; ovo je i
poslednje Pelcigovo sasvim ekspresionistiko delo (uz scenografiju za film); bioskop "Kapitol" u Berlinu,
1925. -> povratak kripto klasinom
- Maks Berg - Hala u Breslau, 1912.-13. -> izuzetan tretman armirano-betonskih rebara kupole prenika 65 m;
stepenasto postavljeni prozori preko rebara kupole; konvenc. spolj.
- Bruno Taut (Bruno Taut), 1880. - 1938. -> staklo, beton, elik
- roen i kolovao se u Koligsbergu (studirao kod Teodora Fiera, kao i Mendelson)
- radio uglavnom u Berlinu, tutgartu, Magdeburgu, ...
- 1914.-31. radi sa bratom Maksom
- dela:
1. 1913.-14. projektovao vrtna predgraa za Magdeburg i Berlin
2. 1913. na "Meunarodnoj graevinskoj izlobi" u Lajpcigu gradi "Spomenik gvou" (elini paviljon,
Lajpcig - sa Francom Hofmanom), ime skree panju na sebe
3. Stakleni paviljon (sve od stakla - luksfer prizme), izloba Werkbund u Kelnu, 1914. -> stepenast unutranji
prostos sa vodopadom; jedan od pristalica principa "volje za oblikom", nasuprot "normativnim formama";
pesnik Paul erbart (u isto vreme publikuje knjigu "Arhitektura stakla" posveena Tautu) - autor aforizama
na staklenom paviljonu ("svetlost trai kristal", "staklo donosi novo doba", "staklo ubija mrnju", ...);
Tautov paviljon (vieugaona osnova; fontane sa kaskadama; osvetljeno raznobojnim reflektorima) ima neto od
duha gotske katedrale; posveen je svetlu, piramidalnog oblika, predstavlja tenju ostvarenja paradigme svih
kulturnih zgrada i urbanog elementa za preobraaj drutva (svetlo u Paviljonu prosire kroz fasetiranu kupolu i
zidove od staklenih blokova i osvetljava aksijalnu prostoriju sa 7 slojeva oplate, optoenu staklenim mozaikom)
- dela 2 i 3 su najznaajnija dela pre prvog svetskog rata
- "Die tadtkrone" ("kruna grada") -> polemiki esej koji je pacifista Taut napisao tokom rata, i u kom
sublimira ova svoja shvatanja (veza sa Gropijusovom "Katedrom budunosti"); posle rata Taut istrauje: 1.
transformaciju cele planete u bolje drutvo - politii, socijalni prizvuk; 2. vizionarske kvalitete arhitekture -
neizvodljivo
- 1918. uestvuje u osnivanju "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe"; Taut se zalae za stvaranje
umetnike korporacije za uzajamnu saradnju i pomo
- Tautu je jedini cilj da kua "bude lepa" -> kua od stakla, sano postament od armiranog-betona i nosea
konstrukcija od metala
- "Alpska arhitektura" -> knjiga - arhitektura na planinama, vrhovima; koncept: kupola pokriva vrhovr, u
centru je energetsko postrojenje koje na vrhu ima "svetlee" kupole
- 1919. uestvuje na "Izlobi nepoznatih arhitekata"
- 1919. pokree asopis "Praskozorje" (iznosi kontroverzne stavove arhitekata i umetnika "Staklenog lanca") i
utopijsku korespodenciju zvanu "Stakleni lanac" ("Die glasserne Kette") u kojoj uestvuje 14 kolega; cilj
"Staklenog lanca" - emancipacija kreativne uloge nesvesnog (svako je trebalo da napie ili nacrta neto
neformalno, po sopstvenom nahoenju, to bi eleo da podeli sa celim krugom); pseudonimi (Taut = Glas);
"Stakleni lanac": trajanje od 24.11.1919. do 24.12.1920. (priblino 13 meseci)
- uesnici "Staklenog lanca" posebno su se zalagali za stvaranje srednjevekovnog modela graditeljskog tima,
predlau "Staklene spomenike koji e zraiti svetlou"
- 1920. poinje raspad "Staklenog lanca" zbog toga to neki od uesnika uviaju nesklad izmeu "slobodene
nesvesne forme" i savremene gradske, koja tei racionalnim montanim, industrijskim procesima - obnavlja se
tema sukoba u Werkbund-u (do momenta kad su se bavili papirnom arhitekturom i idejama, bili su dosledni
duhu staklene arhitekture i ekspresionizma; kada su dobili stvarne narudbine, nita od toga nisu ispotovali, ve
se prilagodili krajnje racionalnom pristupu)
- 1920., knjiga "Raspadanje grada" u kojoj Taut predlae rasputanje gradova; stvara model radijalnog
poljoprivrednog naselja, fokusiranog ka kristalnoj "Nebeskoj kui" - zgradi uprave zajednice; paradoks
Tautovog anarho - socijalizma je bliskost sa totalitaristikim idejama toga vremena (ak faistikim - tako je
zamiljao autoritativne drutvene institucije)
- 1921., gradski savetnik za arhitekturu Magdeburga; pokuao da ostvari ideju "Krune grada" projektom
gradske izlobene dvorane; ipak, uskoro naputa te ideje uviajui praktine, socijalne potrebe u haotinoj
stvarnosti Vajmarske republike
4. "Potkoviasto naselje", Berlin, 1925.-30. -> u Internacionalnom stilu; jeftini radniki stanovi - rezultat
uvianja znaaja masovnog stanovanja
- 1930.-32. profesor Tehnike kole u Berlinu, lan Pruske Akademije umetnosti (boravio je: 1932. u Moskvi,
1933. u japanu, 1936. u Istanbulu)
- 1933. emigrira, 1938. umire u Turskoj (Istanbul)
- Erih Mendelson (Erich Mendelsohn), 1887. - 1953. -> dve faze: 1. do emigracije 1933. (nemaki jevrejin,
moan ovek) - kreativan, uspean iz bogate porodice; 2. posle 1933. - beznaajna dela (emigrira)
- studira ekonomiju, pa je naputa; elitno obrazovanje (a trebao biti trgovac - otac trgovac)
- studirao u Berlinu i Minhenu - kulturni centar, likovni umetnici ("Plavi jaha") - u delima apstraktnih umetnika
nalazio inspiraciju
- rani crtei lie na van de Veldea i Berensa
- 1912. osniva biro - poetak
- 1912.-14. bavi se slikarstvom, scenografijom, projektima; 1914.-18. -> vojnik Nemake na istonom i
zapadnom frontu
- 1918. postaje lan "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe" (rat -> razmilja u rovovima; skice veliine
kutije ibica; fantastini crtei, ekspresija)
- 1919. uestvuje na "Izlobi nepoznatih arhitekata"
- dela: (originalna i jasna primena materijala: elik, beton, staklo; namenu naznaava oblikom zgrade; vrhunac
njegove ekspresije - njegova vizija "Krune grada" - nazivaju je "Sarkofag ekspresionizma")
1. Opservatorija Alberta Ajntajna, Potsdam kraj Berlina, 1917.-21.; plasticitet koji lii na beton, ali u
pitanju je malterisana opeka (zbog oplate i novca); veza sa skulptoralnim formama van de Veldeovog
Werkbund pozorita, Tautovog Staklenog paviljona, ali i sa holandskim ekspresionizmom (stil "Slamnatih
krovova"); oble forma, nisu mogli napraviti oplatu (pozivaju majstore oplate za svodove); crtei kao serija
mainskih elemenata
- poseta Holandiji - upoznaje se sa radom arhitekata "Amsterdamske kole" i sa Roterdamskim
racionalistiki orjentisanim arhitektima; smatra da "Analitiki Roterdam odbacuje viziju, a Vizionarski
Amsterdam ne razume objektivnost"; on svoj senzibilitet smet anegde izmeu (i to objanjava u pismu svojoj
eni)
2. Fabrika eira, Likenvalde, 1921.-23.; okree se izraajnosti konstrukcije i materijala; kontrastira kose
krovove hala sa ravnim krovom administrativne zgrade (taj kontrast e kasnije koristiti u projektu Tekstilne
fabrike u Lenjingradu, 1925.
- 1923.-27. izvodi vie fabrikih i administrativnih zgrada, dolazi do tipskog "trakastog" reenja fasade
upravnog bloka; konstruktivne celine se sastoje od jednostavnih geometrijskih jedinica uredne profilacije:
Sindikat metalaca, Berlin, 1925., bioskop "Univerzum", Berlin i niz drugih objekata
3. Voga - kompleks, Berlin, 1926.-31. -> kulturni centar koji ukljuuje i bioskop "Univerzum" za 1800 osoba,
iji enterijer dobija paradigmatski znaaj za ovu vrstu objekata: Robna kua u tutgartu, kua Kolumbija,
Berlin, 1931.
4. Robna kua Petersdorf, Breslau, Poljska, 1927. -> remek-delo ove faze, smena staklenih prozorskih traka i
profilisanih parapeta, jednostavna, a dinamizirana geometrija
5. Zgrada "Berliner-Tagblatt", 1931. -> predloka joj bila Pelcigova poslovna zgrada u Bratislavi
- 1933. emigrira -> Engleska, London -> Izrael, Palestina -> SAD; u Americi gradi Singoge i dri predavanja;
umire 1958. u San Francisku
- ostali vaniji ekspresionisti: Hugo Hering, Oto Bartning, Fric Hoeger, Rudolf tajner, Hans arun, ...
- dela van zemlje:
- De la warr pavillon, Engleska, 1934.
- bolnice, banka, stambena zgrada, koled, biblioteka, Palestina
- bolnica, sinagoge, optinske zgrade, SAD
28b. Amsterdamska kola
- Amsterdamska kola -> Holandija, 1910. - dijametralno suprotan pokret

- grupa amsterdamskih arhitekata okupljenih oko asopisa "Zaokreti" ("Wendigen"), 1918.-36. kog je izdavao
Hendrik Teodorus Vijdeveld, glavni teoretiar grupe
- uzori: Berlage, rani Rajt, Sajpers
- izraz "kola" potie od duboke privrenosti ovih arhitekata istim principima u oblikovanju i konstruisanju; ti
principi bliski su paralelnom nemakom ekspresionizmu, a u suprotnosti su sa roterdamskom "analitikom"
arhitekturom: najvaniji radovi ove grupe vezani su za realizaciju stambenih etvrti Junog Amsterdama
(regulacioni plan Berlagea) tokom 1917.-24. (uglovi od profilisane opeke i sa krovovima od crepa)
- opte odlike arhitekture Amsterdamske kole:

1. projektovanje u saglasnosti sa planom Berlagea (princip zatvorenog bloka, kontekstualizam, duh mesta, ...)
2. istovremena jednostavnost i skromnost na jednoj strani (opeka, beton, tradicionalni arhitektonski elementi -
tornjevi, dimnjaci, erkeri, jednostavni prozori) i sloenost i strukturalnost na drugoj (neobine forme, talasasti i
slobodno oblikovani zidovi, dinamine siluete)
3. romantizam, fantazija, ekspresivnost
4. humanost - raznovrsnost tipova kua, izlaz iz skoro svakog stana direktno na ulicu (stepenite), razrada
detalja, ...
- najvaniji arhitekti: H. T. Vijdeveld, J. F. Stal, J. M. van der Mej, P. L. Kramer, M. de Klerk, ...
- kolski primer Amsterdamske kole je: Brodarska zgrada u Amsterdamu, 1914.
- ovaj pravac je u principu bio uperen protiv Berlagea
- individualno umetniko uobliavanje smatralo se za cilj
- 1912.-26. razvila se neka vrsta ekspresionizma slina onom u Nemakoj - romantina kola de Klerka
- Herman Finsterlin -> samo crtao, nita nije izveo; karika "Staklenog lanca"; neobian, filozofski pogled na
arhitekturu; roen 1887. u Minhenu; nije bio arhitekta; studirao: hemiju, fiziku, medicinu, astronomiju; mnogo
izlagao; izlae Valtera Gropijusa na "Izlobi nepoznatih arhitekata"; crtei = organski deo prirode; zgrada = ivi
organizam; nemogui, neizvodljivi oblici, bez konstruktivnih elemenata, bez uglova; povezuje enterijer i
eksterijer u jedinstvenu celinu; skulptoralno obrauje; 1962. u galeriji u Berlinu izloeni su ti njegovi crtei
(posle 40 godina) - uveni intervju tim povodom
- samo crtei
- Hans Lukhart -> prvi shvata da su slobodni, nesvesni oblici i zahtevi racionalne, montane gradnje
(proizvodnje) uglavnom nespojivi; obojca e, sa Misom i drugim na Izlobi secesije 1923. da se okrenu ka
funkcionalnijem i objektivnijem graenju
- Vasil Lukhart (Hansov brat) -> ekspresionistiki crtei; arhitektura na papiru; aktivan i posle drugog svetskog
rata
1. Objekat Doma kulture
2. Projekat Narodnog pozorita
3. Kristalna sfera
4. Stambeno naselje, Berlin -> preciznost uglova
5. Projekti za novo ureenje Aleksander-platza, Berlin -> dinamino ralanjeni blokovi, izvijeni blokovi i
prozorske trake
- Rudolf tajner, Be -> svoje ideje je razvio pre berlinskog ekspresionistikog kruga - iao ispred; studirao u
Beu: matematiku, filozofiju (1891. doktor filozofskih nauka); cenio Getea (i studirao ga); pristupa teozofskom
pokretu posle jednog predavanja 1900. godine; od 1922. - brojna predavanja u okviru teozofskog kruga,
objavljuje ogromne knjige; izuzetno irok duhom; kao arhitekta nije imao predznanje; ideje je prenosio verbalno,
ili pravio makete od glinamola (da bi se izvelo); naglaava odnos forme i funkcije; umro 1925.
1. Geteanum br. 1 -> 90 m puta 80 m, h=40 m; "Hram mudrosti" (Teozofski hram), izveden 1913.; objekat
od drveta, pokriven indrom; ogroman; 14 stubova - svaki od drugog drveta; kapitel - urezan; dva kruna oblika -
dva valjka sa kupolom; ponavljanje oblika, gradacija; izgoreo uoi Nove Godine 1922./23. kada je poeo:
2. Geteanum br. 2 -> zavren 1928. (tri godine posle njegove smrti), u Dornahu, kraj Bazela; u armiranom-
betonu, poto je prvi izgoreo; ne ponavlja ni jedan prozor
- glavne karakteristike tajnerovog rada:
1. pokret (izveden iz linije)
2. skulptoralne forme (progaudijevske)
3. metamorfoza oblika
3. Toplana sa dimnjakom, Dornau, 1913.
4. Transformatorska stanica, 1921.
5. Kua Durdek, 1915.-16.
- Hugo Hering -> radio sa Misom (uticaj) -> staklo + organski oblici, imitacija biolokih
1. Poljoprivredni kompleks, Gagkau kod Libeka -> kos krov
2. Zgrada izlobe ..., Bratislava
3. Stambeni objekat Prinz Albreht Garten
- C.I.A.M.
- Sidnejska opera -> izvedena iz tajnera
29. De Stijl 124
29. De Stijl
- nastanak i nestanak neoplasticizma od 1917. do 1931. god. Posle De Stijl-a nita vie nije bilo kao pre (jedno
vreme do 1945. arhitektura De Stijl-a je bila zaboravljena).
- grupa nastala u Lajdenu (Holandija)
- 3 faze:
- 1917.-1920. - formativna (skoncentrisana na Holandiju)
- 1921.-1925. - sazrevanje i irenje
- 1925.-1931. - transformacija i raspad
- osnivanje, lanovi, uticaj:
- De Stijl je "holandski umetniki pokret", osnovan je u Lajdenu 1917. oko istoimenog asopisa koji izlazi do
1932; to je prva saradnja slikarstva i arhitekture - bojenje eksterijera i enterijera
- 1917. godine, van Duisburg i Oud ureuju hol u njegovoj vili kod Lajdena - naglaavanje arhitekture
sredstvima slikarstva, podovi od ploica, geometrijske olovne trake na prozorskim oknima
- grupu su inili arhitekti, slikari, vajari, dizajneri, filmadije, pesnici, sa relativno istim personalnim
promenama (ukupno ih je 10)
- kljune linosti De Stijl-a:
1. Teo van Duizburg (Theo van Doesburg), slikar i arhitekta
2. Pit Mondrijan (Piet Mondrian), slikar -do 1925. - nikad preterano ne utie, usamljenik, veza sa
enmekersom i uticaj Franka Lojda Rajta
3. Gerit Ritveld (Gerrit Rietveld), arhitekta i dizajner -od 1919.
- sporedne linosti: slikar Van der Lek (periferna linost, utie na 1. i 2.) i vajar Vantongerlo (estetika masa u
pokretu)
- uticaji: - sinteza dve struje:
1. neoplatonska filozofija enmekersa
2. Frank Lojd Rajt i Hendrik Petrus Berlage
* matematiki kosmiki poredak:
- horizontala (linija sile) -> kretanje Zemlje oko Sunca
- sunevi zraci, gibanje vazduha
* uta -> siva; plava -> bela; crvena -> crna
uta - gibanje vazduha (vertikala); plava - nebeski svod (horizontala); crvena - spoj ute i plave
1. kubizam
2. holandski kalvinizam - univerzalistiki ideali: istina, objektivnost, red, jednostavnost; ovi principi ne shvataju
se tradicionalistiki ve obiluju razumevanjem socijalne realnosti (odbacuje se individualistiki, za raun
objektivno - univerzalistikog pogleda na svet
3. matematiki neoplatonizam (neoplasticizam) enmekersa - u delima iz 1915.-16., enmekers (knjiga "Novi
lik sveta"; knjiga "Principi matematike plastinosti") postavlja osnove neoplastinog izraza izvodei zakljuke
iz sloene "kosmoloke" filozofije: redukcija koloristike skale na osnovne boje (uto, lavo, crveno) i redukcija
pravaca prostiranja elemenata kompozicije na ortogonalnost; tvorac pojma "neoplasticizam"
4. Berlage i Rajt
- Berlage: proporcije; mo geometrije; socio-kulturni kriticizam;
- Rajt: "prerijska" faza - upoznali se preko Berlagea, Vazmutovih izdanja iz 1910.-11. i pojedinanih putovanja
u Ameriku
- ime "De Stijl" preuzeto je od Berlagea (koji je dalje razraivao Zemlerove teorijske postavke o stilu); aforizam
grupe: "Svrha prirode je ovek, svrha oveka je stil"
- pojam "neoplasticizam":
- uveo ga je enmekers; oznaava teoriju geometrijsko-konstruktivnog sistema formi koju od 1914. razvija
Mondrijan (esej "Neoplasticizam u slikarstvu"), a zatim i Van der Lek, Vantongerlo, van Duizburg;
elementi neoplasticistike estetike: elemantarne proporcije, ortogonalna geometrija, elementarni kolorit (i
ahromatinost), red (zakonomernost, konstruktivnost, funkcionalnost - iskljuena individualna samovolja);
- Mondrijan je svoju teoriju iste, funkcionalne apstrakcije shvatao kao logini nastavak kubizma, koji kao
strukturalni princip treba proiriti na sva podruja ivota; ovo je mogue ostvariti, pre svega, kroz arhitekturu i
dizajn; (arhitektura De Stijl-a -> prav ugao + ravan zid; autonomna i besprekorna povrina -> iskljuuje opeku;
polazna taka ist kubus, kompozicije od bojenih (tri osnovne boje, horizontala i vertikala, a van Duizburg uvodi
i dijagonalu)
- I faza "De Stijl-a" (1917.-20.): nema ba puno radova iz oblasti arhitekture

- Robert van't Hof
29. De Stijl 125
1. I arh. delo - kua Hejde, predgrae Utrehta (1916.) - van't Hof koji je poznavao Rajtova dela pri poseti
Americi, ostvario je prvu kuu u skladu sa principima neoplasticizma - isti kubusi, dinamino dekomponovani,
horizontalnost, nadstrenice, dnevna soba kroz dva sprata -> uticaj Rajta
- 1917. prvi broj lista "De Stijl"
- 1918. drugi broj izlazi "I manifest De Stijl-a" u 8 taaka; sadri sve sutinske postavke neoplasticizma
- Gerit Ritveld
1. Crveno plava stolica, 1918. - sastavljena od drvenih ravnih letvi i ploa, obojena osnovnim bojama; sa crnim
okvirom; forma "ligetula"; predstavlja prvu nedvosmislenu trodimenzionalnu projekciju estetike
neoplasticizma; radi nametaj runo od neobraenog prirodnog drveta
2. 1918.-20. izrauje niz komada nametaja (deija stolica, berlinska stolica, izlog juvelirnice) to kulminira
1920. totalnim ureenjem radne sobe dr Hartoga; pristupa De Stijl-u 1919.
- J. J. P. Oud - glavni projektant u Roterdamu, nikada nije bio potpuno u ovom pokretu, inovnik, urbanista,
odbija koloristiku intervenciju van Duizburga i oni se svaaju:
1. Fabrika Purmereid, projekat 1919. - Oud je teio samosvojnosti (odbio da potpie manifest 1918.), ovo je
jedini njegov projekat u okvirima neoplastinih principa (ipak neubedljiv); bezornamentalna, proiena
arhitektura
2. Zgrade u nizu -> bezornamentalna, proiena arhitektura, tri osnovne boje
- II faza "De Stijl-a" (1921.-25.) (Husar je radio znak za De Stijl, a posle El Lisicki)
- II faza protie u znaku susreta El Lisickog i van Duizburga, El Lisicki: "pria o dva kvadrata"
- 1921. lanstvo pokreta se radikalno menja; odlaze Van der Lek, Vantongerlo, van't Hof, Oud i drugi;
Mondrijan se vraa u Pariz (gde je boravio do 1914.); van Duizburg zbog toga poinje da propagira pokret u
inostranstvu jer mu se inilo da se ovaj u Holandiji gasi to potvruje njegovu meunarodnu orjentaciju i
rezultira pristupanjem Nemca Hansa Rihtera, reisera Sineaste, i ruskog arhitekte, grafiara i slikara El
Lisickog; i Holaanina Kornelijusa van Esterena
- na Rihterov poziv, van Duizburg boravi prvi put u Nemakoj 1920.-21.; kratko vreme provodi u vajmarskom
Bauhaus-u na poziv Gropijusa, vrei snani uticaj na studente i profesore (i samog Gropijusa); van Duizburg ne
uspeva da postane profesor na Bauhaus-u, pa osniva svoj atelje za slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, rivalstvo i
skandal; van Duizburg utie i na Brojera -> stolica
- El Lisicki dolazi posle bliske saradnje sa Kazimirom Maljeviem te unosi uticaj suprematizma; pod uticajem
njegovih "prounskih kompozicija" ("nova umetnost" izmeu slikarstva i arhitekture), menja se stvaralatvo van
Duizburga -> neoplasticizam + suprematizam
- maarski aktivizam - levo orjentisan (veza sa Dobroviem; kontakt dve leve orjentacije (evropske i ruske)),
nikada nije bio uspean
- van Duizburg i Kornelije van Esteren projektuju

1. Niz hipotetikih arhitektonskih kompozicija u vidu disonometrijskih crtea - aksonometrija, asimetrino
artikulisana grupa ravanskih elemenata -> slino dekonstruktivizmu (Ajzenman), koji su visili u prostoru, u listu
se tad pojavila i apstraktno - tipografska deija bajka: "pria o dva kvadrata"
- 1922. menja se format i slog naslovne strane asopisa De Stijl
- 1923. van Duizburg i van Esteren izlau u Parizu u galeriji Rozenberg i postiu veliki uspeh; jasno je da je
arhitektonski neoplasticizam iskristalisan
- pored pomenutih aksonometrija izloili su i
2. Projekat kue za Rozenberga, studiju enterijera Univerzitetske dvorane i projekat kue umetnika
- sublimacija: van Duizburgov lanak "16 taaka plastine arhitekture"; iznosi sutinu neoplastine teorije
arhitekture - "organski elementarizam" -> konstrukcija treba da se razvija iz funkcije, volumena, povrine,
vremena, prostora, svetlosti, boje, materijala uz organsko prilagoavanje datostima; on pledira i za
ekonominost, nemonumentalnost, dinamizam, antidekorativnost (po boji) i antikubizam (po obliku) - olien
"centrifugalnim" kompozicionim principom
- u isto vreme Gerit Ritveld:

3. kua reder-reder, Utreht (1924.), nema uklapanja u ambijant - potpuno kompatibilan sa van
Duizburgovim postavkama; otvorena transformabilna osnova, dinamina ravanska igra... - arhitektura
osloboena noseih zidova i ogranienja koje nameu probijeni otvori; panelni pomini zidovi; ne postoji ugao;
na kraju niza kua iz XIX v., bez uklapanja; u projektovanju uestvovala i gospoa vlasnica; otelotvorenje 16
taaka van Duizburgove plastine arhitekture (objavljene po zavretku kue): antikubistika (po obliku),
antidekorativna (po stilu), poseduje: elementarnost, ekonominost, funkcionalnost, dinaminost
29. De Stijl 126
4. Stambena zgrada u Hagu (poreenje sa Mondrijanom)

- Ritveld i Husar:
* enterijer + nametaj male prostorije za izlobu 1923. u Berlinu (+ berlinska stolica)
- J. J. P. Oud
3. Kafe de Unie, 1924.-25. -> uniteno pri bombardovanju Roterdama
- III faza "De Stijl-a" (1925.-31.) - obeleena je estokim sukobom i raskolom izmeu Mondrijana i van
Duizburga
- Ritveld vie nema gotovo nikakve veze sa pokretom, ali se njegovo stvaralatvo ipak razvijalo u slinom
pravcu
- Mondrijan naputa pokret zbog principijalnog sukoba sa van Duizburgom koji u svoje slikarstvo uvodi radi
dinamiziranja dijagonalu
- pod uticajem El Lisickog, van Duizburg se okree sve vie socijalnim i tehnolokim aspektima forme; on
smatra da status objekta odreuje do koje mere je mogue njegovo podvoenje pod apstraktnu koncepciju
- Gerit Ritveld
5. oferova kua sa garaom
- zato prihvata "konfekcijske elemente kulture" - nametaj i slino, a ambijent posveuje ciljevima vieg reda -
objedinjavanju dejstva arhitekture i slikarstva
- ovi stavovi sadrani su u manifestu (esej van Duizburga i van Esterena) "Ka kolektivnoj konstrukciji"
(1924.) i u projektu kafea L'Obet (1929. dovren) u Strazburu, u kom se na ortogonalni prostor amplicira
dijagonalna elementaristika kompozicija (nametaj je, nasuprot tome, sasvim obian)
- van Duzburgov kafe L'Obet: dve velike prostorije za goste i niz pomonih - smetene su u ljusku XVIII v.,
murali, plitki zidni reljefi u dijagonalitetu; stolice od furnira, ograde i rukohvati od cevi, rasveta od golih sijalica
umetnutih izmeu dve metalne cevi koje su obeene o plafon; ovakvim dizajnom hteo je izazvati simultano,
istovremeno dejstvo slikarstva i arhitekture; ovaj kafe je poslednje bitno delo neoplastine arhitekture; ak ni van
Duizburgova vlastita kua u Meudonu, 1929. ne udovoljava ni jednoj od 16 postavki njegovog manifesta iz
1924.
- ideal se vraa svojim korenima u apstraktnom slikarstvu
- umetnici "De Stijl-a" sve vie potpadaju pod uticaj "Nove Objektivnosti", naputajui neoplastiku verziju
ideala sinteze umetnosti; preranom smru van Duizburga (u 48. godini), gasi se i pokretaka snaga pokreta; samo
jo Mondrijan ostaje veran u svojim principima (ortogonalnost i osnovne boje); i Ritveld menja dizajn sedala i
naslone svojih stolica koristei sakrivljene povrine, ne zbog udobnosti koliko zbog izdrljivosti
- pokret je snano uticao na moderni pokret; to vidimo od Misa pa do naih savremenih arhitekata (na pr.
Ajzenman)
- duhovni i intelektualni potencijal - obeleio XX v.; crtei, jedna do dve zgrade i nekoliko enterijera, ali veliki
uticaj
30. Purizam 127
30. Purizam
- Purizam - umetniki pravac, 1918.-30.
- osnivai: Amede Ozenfan - Sonije (Saugnier - pseudonim) i . E. anere - Le Korbizje
- izvori purizma: neoplatonizam, kubizam i neoplasticizam, tehnika dostignua u arhitekturi (u ivotu
uopte)
- cilj purizma: "proistiti" umetniku (pa i ope civilizacijsku) problematiku u svojoj celovitosti; purizam je
usmeren protiv istoricizma, ali i protiv "deformacija" u modernoj umetnosti (na pr. kasnija faza kubizma); puristi
su zaokupljeni traenjem savrenog (prirodnog, mehanikog i umetnikog) oblika
- u arhitekturi: ne propagira se isto konstruktivni oblik, ve se zgrada modeluje na vajarski nain; zidno platno -
glavno sredstvo izraavanja; poziva se na estetiku maina
- "posle kubizma", manifest purizma, 1918.
- "purizam", esej, 1920. (objavljen u asopisu "L'Esprit Nouveau") -> prva potpuna formulacija puristike
estetike
- "L'Esprit Nouveau" (knjievna i umetnika revija) -> asopis pokrenut 1920.; pokretai Le Korbizje,
Ozenfan i pesnik Pol Derme (Le Korbizje i Pol Derme su ga zajedno ureivali do 1925.); izalo je do 1925.
godine 28 brojeva, u kojima se razmatraju pitanja od umetnikog, ali i ireg kulturnog znaaja, sa stanovita
puristikih postavki
- "Ka pravoj arhitekturi" ("Vers une architecture"), 1923. -> manifest Moderne; zbirka lanaka (kasnije
knjiga) Le Korbizjea u reviji 1920.-23.; u I delu knjige "Estetika i arhitektura inenjera" objanjava koncepcijsku
dvostrukost prema kojoj e se kreirati njegovi radovi: s jedne strane govori o neophodnosti zadovoljenja
funkcionalnih zahteva empirijski, a sa druge o porivu za upotrebom apstraktnih elemenata da bi se delovalo na
ula; I deo - "Estetika i arhitektura inenjera", II deo - "Oi koje ne vide" (industrijski dizajn, brodovi,
avioni, automobili), III deo - "Arhitektura, ista kreacija duha" (poezija klasine arhitekture); sutina knjige
je u sledeem: novo doba je poelo, sa svojim socijalnim, ekonomskim i tehnikim uslovima, to od arhitekture
zahteva odgovarajui odnos
31. Funkcionalizam 128
31. Funkcionalizam
- Funkcionalizam -> star koliko i graevinarstvo, a kao pojam vezuje se iskljuivo za modernu arhitekturu;
herojski period moderne: funkcionalizam i konstruktivizam; "oblik prati funkciju"; prethodnici: Viole-le-Dik =>
Kore i Rajt (preporuivao arhitektima Vile-le-Dika kao obaveznu lektiru)
- jedan od glavnih problema arhitekture je odnos forme i funkcije; u najirem smislu princip funkcionalnosti
podrazumeva ostvarenje razliitih funkcionalnih zahteva; ovi zahtevi mogu biti racionalne i iracionalne prirode,
a neki od nivoa na kojima se iskazuju su sledei:
1. organizacija unutranjeg prostornog sklopa zgrade -> ostvarivanje "programskih" zahteva, tj.
omoguavanje nesmetanog odvijanja onih "tehnolokih" procesa koji su karakteristini za datu namenu
2. konstrukcija i materijali -> ostvarivanje sklopova koji su logini sa upotrebnog ili estetskog stanovita
3. oblikovanje -> ostvarenje forme zasnovane na racionalnosti, intuiciji, funkciji ili nekom drugom principu u
okviru celovitog arhitektonskog koncepta
4. organizacija rada -> planiranje, pripremne mere, realizacija, ...
- funkcionalizam je integralni deo razliitih teorija arhitekture:

* inkel -> ideal u arhitekturi moe samo onda biti ispunjen u potpunosti, ako jedna graevina kako u celini,
tako i u svojim delovima, i sa duhovnog i sa fizikog stanovita odgovara svojoj svrsi
* Zemper -> umetnost priznaje samo jednog gospodara: potrebu
* Labrust -> arhitektonska forma mora biti podreena funkciji
* Saliven -> forma prati funkciju
* Vagner -> krajnje tano poimanje i ispunjavanje svrhe do najmanjeg detalja
* van de Velde -> oblik i konstrukcija su odraz elementarne logike - opravdanosti postojanja
* Berlage -> doi do istine u arhitekturi - prioriteta u pogledu svrhovitosti, materijala i izvoenja
* Gropijus -> elimo arhitekturu ija se funkcija jasno prepoznaje kroz njenu formu
* Le Korbizje -> funkcionalna sadrina racionalnog miljenja
* Los -> moderni duh zahteva od predmeta pre svega praktinost
- funkcionalizam se javlja i kao dogmatski "pravac" u modernoj arhitekturi, pri emu se pojam funkcije usko
svodi na svrhovitost, dok se subjektivni aspekti arhitektonskog projektovanja negiraju; ovaj vis funkcionalizma
prati deavanja 20-tih i 30-tih godina, Internacionalni stil, a naroito je vulgrizovan 50-tih godina kada se
ispoljava stereotipnou, formalizmom, sterilnou, bezizraajnou
- o tome, Luis Mamford -> "funkcionalizam, estetsko verovanje na koje se arhitekt mogao osloniti u vremenu
izmeu dva svetska rata, sada od istih ljudi koji su bile njegove najslavnije pristalice stavljen u najmanju ruku
pod znak pitanja"
- funkcionalizam ("enciklopedija")
- pravila:
1. oblik mora da izraava funkciju
- na pr. stubovi i nosai jasno vidljivi i spolja i iznutra i razliiti od zidnih povrina i pregradnih zidova, oni su ti
koji nose meuspratne tavanice i krov
- razliiti elementi zgrade treba da nau prikladan arhitektonski izraz
2. oduevljenje tehnikim formama
- "intelektualni funkcionalisti" -> Le Korbizje, 1920.: "ameriki inenjeri svojim proraunima ubrzae
izumiranje nae arhitekture"; "lepi oblici, najlepi oblici - kocka, kupa, kugla, oblica, piramida, ..."
- "funkcionalisti" -> u pravom smislu rei - graevinari, trgovci od zanata, inenjeri -> jeftinija, praktinija ili
prikladnija arhitektura -> spoljni oblik je odreen graevinskim propisima; oblaganje uzorcima iz kataloga, zid
zavese; raspored unutranjih zidova (prostorija) - eksperti za rentabilnost; saobraajno jezgro - toperice
specijalista za dizalice; oblik krova - strunjaci za klimatizaciju... => haos
32. Bauhaus i Valter Gropijus 129
32. Bauhaus i Valter Gropijus

- Valter Gropijus (Walter Gropius), 1883. - 1969. -> arhitektonski opus: u 50 godina rada nema promena u
izrazu; apsolutna zrelost od poetka; projektant, vaspita, predava; studirao u Berlinu i Minhenu; tri godine
radio kod Berensa (od projekta do izvoenja); 1910. pojavio se u svetu arhitekture - osniva svoj biro; 1919.-28. -
Bauhaus predavanja; direktor; 1928.-34. - praksa u Berlinu; 1934. - London, Engleska; 1937.-52., SAD,
penzionisan na Harvardu (saradnici, mladi arhitekte (zajednica mladih arhitekata - TAC)); 1952.-69. - penzioner,
ali radi u privatnoj praksi
- obrazovanje i rad do osnivanja Bauhaus-a 1919.:

- roen 1883. u Berlinu, u porodici bogate graditeljske tradicije
- arhitekturu uio u Minhenu i Berlinu
- 1907. dolazi u Berensov atelje (kao i Mis i Le Korbizje)
- 1910. otpoinje samostalni rad kao industrijski dizajner i arhitekta
1. Fabrika Fagus, Alfeld na Lajni, 1911. sa Adolfom Majerom (i danas originalna; prvi put staklena opna (zid
zavesa) i to ispred stubova - Amerikanci su to radili, ali ne esto); razrada Berensove sintakse (Fabrika turbina
AEG), ali otvorenija estetika; uglovi i ovde uvruju kompoziciju, ali sada su od stakla; vizuelno je podrana
podela na nosive i noene delove (materijal - "noeno" je uvek staklo, i drugo, staklene povrine su blago
preputene u polje, ispred ravni nosivih stubaca, pa se stie utisak lebdenja - polistrukturalnost); kompleks,
inae, obuhvata 6 zgrada; sve je strogo ortogonalno organizovano (stubovi od opeke, ostalo - od betona
(tavanica), elini nosai, staklene opne)
- 1913. -> objavljuje lanak o industrijskim objektima u godinjaku Werkbund-a: "Znaaj industrijskih
objekata za oblikovanje stila"; Gropijus pledira za stvaranje novog stila svrsishodnosti i konstruktivnosti;
smatra da je podudarnost tehnike i umetnike forme najvee dostignue - analitika saznanja treba da
doprinesu sintezi organskog oblika
- iste godine: dizajn dizel lokomotive i enterijera vagona spavaih kola
2. Model fabrike, Werkbund izloba u Kelnu, 1914., sa A. Majerom -> kompleks koji obuhvata, aksijalnu,
upravnu zgradu, otvoreno dvorite i mainsku halu; upravno je mali paviljon za motore; upravna zgrada -
kombinacija ozidanih masivnih delova i staklene opne; spolja - monumentalizovan izgled, "konstruktivistike"
staklene stepenine kule; iz dvorita moderniji izgled u staklu; hala - forma izvedena iz Berensovih, ali
modernija; zaobljena zona strehe - objedinjenost, deluje kao profil (tri razliita dela: administracija, garaa,
fabriki deo; razliiti materijali u skladu sa funkcijom i sponzorima)
- 1914.-18. Gropijus je bio u ratu
- 1915. van de Velde naputa mesto direktora Umetnike kole u Vajmaru, a kao jednog od moguih naslednika
pominje Gropijusa
- 1919. dolazi do objedinjavanja Akademije likovnih umetnosti i Umetnike kole u jedinstvenu ustanovu iji
direktor postaje Gropijus; to je bio Bauhaus
- kao direktor Bauhaus-a, Gropijus provodi period 1919.-25. u Vajmaru i 1925.-28. u Desau
. od 1918. bio je aktivan lan grupa "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe"; na "Izlobi nepoznatih
arhitekata", 1919. u organizaciji "Arbeitsrat fur Kunst" iznosi, kao predgovor izlobi, prvu skicu programa
Bauhaus-a
- delatnost 1919.-34.: -> tri znaajna dela izmeu dva rata: Chicago tribune, 1922.; Bauhaus, Desau, 1926.;
Totalno pozorite, 1927.
3. Spomenik martovskim rtvama, Vajmar, 1921. -> nalomljena, ekspresivna piramidalna masa od betona;
ovaj "kristal" ilustruje snano prisutno dvojstvo u Gropijusovoj linosti, koje ini kako "objektivizam", tako i
"ekspresionizam"; lii na "katedru budunosti" o kojoj Gropijus govori na izlobi "Arbeitsrat fur Kunst"
4. Kua Zomerfeld, Berlin, 1922., sa A. Majerom -> stambena kua - brvnara na osnovi od lomljenog kamena;
i ovo delo je, u sutini ekspresionistiko
5. Konkursni rad za zgradu lista "Chicago tribune", 1922. sa A. Majerom (nije dobio prvu nagradu);
asimetrino komponovana kula od stakla i gvoa; primetan je uticaj De Stijl-a (bezornamentalni, apstraktni
oblici)
6. Optinsko pozorite, Jena, 1923., sa A. Majerom -> rekonstrukcija
7. Meunarodna Akademija za filozofiju, Erlangen, 1924., sa A. Majerom -> horizontalne i asimetrine
mase; primetno je snano prisustvo "objektivistikog" duha u ovom otvorenom planu (ovaj objekat je "predigra"
za Bauhaus u Desau (objekat))
8. 4 kue za predavaa Bauhaus-a, Desau, 1925.-26. -> sagraene su od betonskih blokova; niz kubinih
formi; "saasta" unutranja podela - izraz interesovanja Gropijusa za standardizaciju
9. Kompleks Bauhaus-a, Desau, 1925.-26. (u duhu nove objektivnosti; izazvala senzaciju) -> artikulacija
velikih masa koje se presecaju ostvarena je primenom razliitih boja i plitkom modelacijom fasade; nema glavnu
fasadu - igra providnih delova i mostova - nemogue pogledom obuhvatiti celu zgradu; obuhvata: kolu
(uionice + auditorijum), administraciju i studentski dom (spavaonice); "centrifugalna" osnova kompleksa (lii
na planiranje u De Stijl maniru); kompleks je besprekoran sa funkcionalnog stanovita - komunikacije su
minimalne; svaka zgrada ve svojim izgedom nagovetava namenu - radionice su sasvim ostakljene, studentski
blok ima terase, i dr....; naela "nove objektivnosti" prisutan su u detaljisanju radijatora, prozora, ograda, rasvete;
amfiteatar - Brojerove stolice od savijenih cevi i platna (svi umetnici sarauju, na pr. u enterijeru radionica)
10. Totalno pozorite Ervina Piskatora, Berlin - projekat, 1927. -> Piskator je bio jedan od vodeih
zagovornika levog "politikog pozorita", koje je trebalo da ima, iznad svega, edukativnu ulogu; ukljuivalo je
naela Mejerholjdove biomehanike, retoriku i izraajne metode ekspresionistikog teatra (za takvo pozorite bio
je idealan glumac - akrobata), trailo je spektakulanrnost da bi bilo ubedljivo (prostorni i svetlosni efekti); to
Gropijus pokuava da elegantnim i fleksibilnim reenjem podri ultra - tehniciziranim projektom koji
omoguava razliite (zapravo, sve tri mogue) "klasine" dispozicije gledalita i pozornice (gledaoci su potpuno
obuhvaeni u tom 3D prostoru igre), kao i upotrebu raznovrsne scenske opreme (celo zdanje se moe potpuno
promeniti rotiranjem pozornice i dela orkestra za 180 - to se moe urediti ak i tokom predstave i taj "prepad"
na gledaoce tera ih da uestvuju u akciji; auditorijum: prozirna kutija, kroz koju se videla reetkasta konstrukcija
jajolikog krova, nad elpsastom osnovom; Gropijus je imao kontakte sa pozorinim svetom; pozornica se mogla i
zatvoriti cikloramom za prikazivanje filma, kao dopune predstavi, a iznad sredinje arene bile su akrobatske
sprave
11. Naselje Toerten, Desau, 1928. -> opet izraz "objektivizma"; Gropijus istrauje mogunosti masovne
prefabrikovane gradnje, kako u dizajnu same prefabrikacije, tako i u pogledu mehanizovane gradnje (formalna
linearna kompozicija, pogodna za montau pomou tekog transporta); ove teme Gropijus razrauje sve do 1931.
na svojim projektima stambenih zgrada; nakon ostavke na Bauhaus-u 1927. Gropijus se sve vie bavi
problematikom stanova i zalae za poboljanje stambenog standarda i pretvaranje stambenog bloka u besklasni
sistem zajednikog stanovanja
* Zavod za zapoljavanje, Desau, 1927. -> prefabrikovan, montani sklop - prvi put u svetu; analiza spratnosti,
razmaka zgrada, osunanja
* Naselje kraj Karlsrue
* Naselje za fabriku Simens -> funkcionalizam
- 1930. -> izloba Werkbund-a u Parizu
- 1934. Gropijus upuuje apel Gebelsu, pravdajui modernu arhitekturu kao nemaku, ali odmah potom emigrira
- delatnost posle 1934.: -> 1948. - Kongres CIAM-a u Berlinu

- Engleska, 1934.-37. -> radi sa Maksvelom Frajem - stambene zgrade, lokale, kolske i druge zgrade, ...
- Amerika: partnerstvo sa Brojerom, 1937.-41. -> postaje profesor na Harvardu 1937. (dekan arhitektonskog
odseka na Harvardu pozvao ga u SAD, gde on potiskuje uticaj L'Ecole des Beaux Arts
12. Vlastita kua, Linkoln, 1938. -> modenizam u Bauhaus stilu; postaje uzor i izvor zarade kao model za vei
broj vila u narednom periodu
13. Radniko naselje, Nju Kensington, 1941.-43. -> slino kao radovi na tu temu u Nemakoj; vrlo nespretno
urbanistiko reenje (na pokrenutom terenu)
- partnerstvo "The architects colaborative" (TAC), 1945.
14. Univerzitetsko naselje, Harvard, 1949.-50. -> projekat je podrazumevao provlaenje novih graevina kroz
postojeu strukturu; svuda - dela moderne umetnosti (1952. - penzionisan na Harvardu)
15. Zgrada PAN-AM, Nju Jork, 1958. -> "spljoteni" crni oktagon od 60 spratova
16. opnig centar Bostona, 1953. -> veliki kompleks, prilino stenjen: glavni motiv je poslovna zgrada
(oktagon) od 40 spratova
17. Projekat Univerzitetskog grada u Bagdadu, 1957. -> veoma formalistiko delo
* Projekta za ameriku ambasadu u Atini, 1957.
* Sinagoga u Baltimoru, 1957.
- Gropijus: nije uspevao kroz crte da izradi ideju -> timski rad; karakter projekta menja sa partnerima
- Majer: prvi partner na kulturnim zgradama; po odvajanju od Gropijusa vie nije bio znaajan arhitekta
- Denks osuuje Gropijusa zbog toga to se uvek, lomei se izmeu principa i pragmatizma, opredeljivao za
ovo drugo; plod pragmatinih kompromisa su aroliki rezultati; Denks kae da je Gropijus morao da prihvati
ove kompromise, jer je iznad svega verovao u timski rad, saradnju i relativnost istine
- Bauhaus, 1919.-33. -> likovna kola trajala 14 godina; pedagoka metodologija - revolucija (danas radimo po
njoj); Gropijus je uveo: pruavanje matematike, boja, revolucija u dizajnu nametaja (stolica) - oblici i standard
dananjeg industrijskog oblikovanja; vie puta je menjao pravac, ali uvek ostao pri tri cilja: 1. svet umetnosti
izvui iz anonimnosti; odanost istini; 2. umetnici i zanatlije - da rade zajedno kao u prolosti (Mikelanelo); 3.
stalni kontakt sa industrijalcima i menaderima (naruiocima); u znaku broja 3: 4 perioda (Vajmar, 1919.-25.;
Desau, 1925.-28.; Majer, 1928.-30.; Mis, 1930.-33.); 3 direktora; 3 sedita; 3 cilja
- osnivanje:
- I faza, 1919.-25., Vajmar: ekspresionisti; 1921. van Duizburg i De Stijl
- Bauhaus je plod dugogodinjih nastojnja da se u Nemakoj reformie obuka u oblasti primenjenih umetnosti
(pogledati ranije kole: Werkbund, ...)
- osnovana je "kola umetnosti i zanata" velikog vojvodstva u Vajmaru 1906., pod upravom van de Veldea
(slikar impresionista, dizajner i arhitekta) - Bauhaus je nastavlja njegovih ideja; van de Velde je prinuen da
ode 1915., kada kao jednog od naslednika predlae Gropijusa (Vajmar - velika kuturna tradicija)
- tokom rata traje polemika o pedagokom statusu (reforme) likovnih i primenjenih umetnosti; upravnik
Velikovojvodske Akademije likovnih umetnosti Fric Makenzen zastupa gledite da se ak i umetnike zanatlije
moraju kolovati na Akademiji, dok Gropijus tei organizovanju obuke za dizajnere i zanatlije kroz radionice;
taj sukob razreen je 1919. kompromisom - ujedinjenjem Akademije i kole u jednu instituciju - Bauhaus (ta
koncepcijska podvojenost trajae kroz celo njegovo postojanje)
- Gropijus za "Izlobu nepoznatih arhitekata", 1919. u organizaciji "Arbeitsrat fur Kunst" pie pamflet koji
e, preraen, postati proklamacija Bauhaus-a; sutina tog dokumenta je "gradnja (metaforike) katedrale
budunosti" - objedinjavanje umetnosti i zanata u arhitekturi (poziva umetnika da odbace salonsku umetnost i
vrate se zanatima, da zgrade obogate matom, bez obzira na tehnike potekoe), po ugledu na srednjevekovne
zidarske gilde; odatle i ime (koje je Gropijus predloio dravnoj upravi) - srednjevekovna masonska loa:
Bauhutte ili Bauhaus - re moe biti i inverzija od Haus bau = kua za graenje; s vremenom je ideja
socijalistike katedrale potisnuta, pa i neki, u poetku vani, umetniki principi; no, sutinski znaaj Bauhaus-a
je u tome to je, pored toga to je bio vana kola umetnosti, dizajna i arhitekture, bio organizacija kroz koju su
se prelamale i menjale mnoge ideje umetnosti moderne epohe; stvaralaki impulsi koji su potekli iz Bauhaus-a
bili su izvanredni i ostavili su gotovo nesaglediv trag, pa, izvesno, deluju sve do danas
- majstori = profesori; kalfe i egrti = studenti; radionice = uionice; sa studentima rade umetnici (majstori
oblika) i zanatlije (majstori radionica)
- "Dravni Bauhaus u Vajmaru", 1919.-24. -> teka godina za Nemce; prostorije bez vetakog osvetljenja,
grejanja, nedostatak pribora i materijala; kantina - jedini drutveni prostor studenata
- 1919.-21. u Bauhaus-u je snaan uticaj slikara proizalih iz ekspresionistikog kruga (grupe "Most" i "Plavi
jaha"); naroito je vana uloga harizmatskog predavaa i vaspitaa Johanesa Itena (najznaajnije ime I faze),
vajcarskog slikara i teoretiara; pored njega, tu je ameriki slikar Lajonel Fajninger (tamparska radionica)
i vajar Gerhard Marks
- radionice - uenje iz 3 dela: 1. prouavanje prirodnih oblika i materijala; 2. prouavanje starih majstora i
shvatanje slike; 3. crtanje po modelu
- 1920. na Itenovu inicijativu dolaze Oskar lemer, Paul Kle i Georg Muhe
- Iten, pristalica jednog pseudo - religioznog "istonjakog" kulta, nastoji da primenom razliitih obrazovnih
sistema tokom pripremnog kursa (prijemni kurs + 4 godine -> cilj pripremnog kursa = skraivanje studija)
studente osposobi za oslobaanje individualne kreativnosti i ocenjivanje vlastitih sposobnosti; smatrao je da je za
kreativnost veoma vano fiziko i duhovno zdravlje (a to je odravao vebama disanja i oputanja; cilj je bio
usmeravanje ka unutra; Iten propagira kult osavremenjene Persijske vere, to je zahtevalo asketizam, povremeni
post, vegetarijanstvo)
- rad postaje zadovoljstvo, zabava; krajnji cilj: perfekcija; Gropijus insistira na drutvenom ivotu: 4 festivala,
putanje zmajeva, boina zabava, ... pod fenjerima za njegov roendan; nestaica novca: pa se radionice sporo
razvijaju, a on je hteo da one finansiraju kolu; kraj I godine Bauhaus-a bio je katastrofa (samo grnarska
radionica opstala)
- tokom godina raste podvojenost izmeu Itena i Gropijusa, zbog Ienove okrenutosti "ka unutra"
- 1921.-22. -> eskalira kriza u Bauhaus-u; dolazi Vasilij Kandinski (ruski slikar, ui studente analitikom
crtanju, odnosu boja i oblika), na inicijativu Itena; on je pristalica emotivno - mistinog pristupa umetnosti; na
drugoj strani, u Bauhaus stie Teo van Duizburg (nije postao profesor) na poziv Gropijusa; on zastupa
racionalistiku i antiindividualistiku De Stijl estetiku; van Duizburg (dopadao se studentima, ali ga Gropijus
zabranio i on naputa Bauhaus - osniva konkurentsku kolu) se estoko obruava na ekspresionistiki duh
prisutan u Bauhaus-u (napao je i Itena osuujui njegovo monako odbacivanje svetovnog ivota); ubrzo napada
ak i Gropijusa zbog njegovog sinkretikog idealizma i jedan od temelja Bauhaus-a - zantstvo, pozivajui na
savremena sredstva
- u isto vreme snaan je i uticaj El Lisickog (koji boravi tad u Nemakoj spremajui rusku izlobu) -
suprematistike forme, nova tipografija, inenjerska "objektivnost"; naroito uticaj konstruktivizma snai posle
izlobe 1922. godine
- jedan od najvanijih uticaja na promenu klime u Bauhaus-u potie od Le Korbizjea i asopisa "L'Esprit
Nouveau", jer postaje oigledna superiornost koncepta "maine za stanovanje" nad konceptom "katedrale
budunosti" - novo vreme trai "objektivne predmete koji slue specifinij svrsi"
- tako Gropijus menja izvornu zanatsku organizaciju programa; 1923., povodom I izlobe Bauhaus-a u
Vajmaru, on objavljuje tekst "Ideja i ostvarenje Dravnog Bauhaus-a u Vajmaru", u kom obrazlae da je
svrha zanatskog kolovanja, ustvari obuka za dizajn masovne proizvodnje; on proklamuje "novo jedinstvo
umetnosti i tehnologije", traei podrku industrijskih preduzea
- nasuprot ovoj kompromisnoj orjentaciji, istupa grupa oko Itena, koja naputa Bauhaus; toj koncepciji,
meutim, protivi se i "objektivistika" frakcija oko Hanesa Majera
- mesto Itena zauzima maarski umetnik Laslo Moholj-Na (na poziv Gropijusa, da vodi pripremni teaj i
radionicu metala i organizaciju prostora), pristalica konstruktivizma i suprematizma (kao i jo jedan profesor
Albers - korienje materijala); pod njegovim vostvom, u koli jaa konstruktivistiki elementarizam; on se u to
vreme nadopunjava De Stijl-ovskom estetikom i postkubistikom estetikom lemera; to je vreme kada se uvodi
i san-serifna (bezserfna) tipografija Bajera i mita
- od 1923. Bauhaus-om dominira "objektivan" pristup arhitekturi; on se ogleda i u nastojanjima da se stvori
model tipske prefabrikovane kue, minimalne cirkulacije sa standardnom opremom (elementi su runi
proizvod Bauhaus-a; rezultira, konano, gradnjama u Desau - 1926. godine, a sluili su kao stanovi arhitekata)
- 1924. u Vajmaru na lokalnim izborima pobeuje nacionalistika desnica, koja uskrauje finansiranje
Bauhaus-u; zbog toga se Bauhaus prinudno seli u socijal - demokratski Desau, sa veinom studenata i
nastavnika; manji broj ostaje u Vajmaru oko Ota Bartninga u "Vioj koli za arhitekturu i zanate"
- Bauhaus, Desau, 1925.-33.

- u selidbi, velika je bila pomo gradonaelnika Frica Hesea, koji omoguava gradnju nastavnih i stambenih
objekata (stvara se postepeno prepoznatljiv Bauhaus-ov pristup u kom je naglasak na izvoenju oblika iz
proizvodnog postupka, iz zahteva materijala i funkcije)
- 1926. poinje snana proizvodnja Brojerovog nametaja od savijenih elinih cevi (ekonomian, praktian,
udoban), zatim tkanina, svetiljke, metalne robe, pokustva, sazreva Bajerova tipografija (eliminie velika slova);
mnotvo projekata montanih kua
- fundamentalna promena -> Majer se okree socionalnom, racionalnom; svako je mogao biti primljen, ali da
plati (za razliku od ranijih rigoroznih prijemnih ispita); Majerova reorganizacija: 1. drutveni cilj; 2. standard; 3.
masovna proizvodnja (politiki radikalizam Majera)
- 1927. vodee mesto arhitektonske sekcije zauzima vajcarac Hanes Majer ("boljevik" - imao zapaen rad na
konkursu za Ligu naroda), koji dovodi jo jednog lana bazelske grupe "ABC" - Hansa Vitvera
- poetkom 1928. godine Gropijus podnosi ostavku gradonaelniku Desaua, zamoren zaglaivanjem razlika i
nastojanjem da se stvori sinteza raznorodnih struja; sem toga, studenti sve vie trae nauno - racionalistiku
pedagoku orjentaciju (prvi put nauni elementi ulaze u Bauhaus - anatiki sitem, dijagrami, ...), koju zastupa
Majer, nasuprot "sinkretizmu" Gropijusa, Moholj-Naa, Brojera, ... (svi oni sledei primer Gropijusa,
podnose ostavke); zato Gropijus predlae Majera za svog naslednika
- Majer usmerava Bauhaus-ovo delovanje ka "socijalnom" umesto ka "estetskom" (u prvom planu je
jednostavno, sklopivo i jeftino pokustvo od per ploe i razni zidni tapeti); ambiciozno reorganizuje kolu u 4
sekcije: "graditeljstvo" (iz polemikih razloga se ne zove arhitektura nego graditeljstvo), propaganda,
proizvodnja metala i drveta, tekstil; ove 4 sekcije dopunjene su teajevima kao na pr.: industrijska
organizacija i psihologija, proraunavanje rasvete, dnevnog svetla, toplotnih gubitaka, akustike; proizvodi se vie
nego ikad (Majer spaja teoriju i praksu; Majer prima sve koji se prijave (i netalentovane), dolazi do sukoba); u
rad kole ukljuen je i planer Hilberzajmer, Stam i drugi; Majer je nastojao da sprei da Bauhaus postane
orue levih partija (komunistikih), ali razapet u politikim trzavicama ipak biva prinuen da napusti mesto
1930.
- na mesto direktora postavljen je Mis van der Roe (svakoga ko mu se suprotstavi otputa; sarauje sa
Rotenbergom (politiar - vlast); pravi Arhitektonski fakultet), koji dalje nastoji da u uzavreloj politikoj klimi
sauva kolu (gradske vlasti i desnica trae da se zatvori Bauhaus i njegova fasada natkrije arijevskim kosim
krovom; trae, izmeu ostalog da se jevreji izbace iz kole, na ta Mis ne pristaje i sam zatvara kolu); 1932. u
Desau na izborima pobeuje nacionalistika desnica, koja opet obustavlja finansiranje Bauhaus-a; oko 6 (9)
meseci Mis je pokuavao da u Berlinu (ostaci Bauhaus-a preseljeni su iz Desaua u skladita na periferiji Berlina)
odri delatnost Bauhaus-a kao privatnog instituta, na tada ga konano ukidaju nacisti; vie od 1250 studenata;
mnogi su emigrirali i proirili uenje dalje
33. Le Korbizje 133
33. Le Korbizje
- Le Korbizje (Charles-Edouard Jeanneret; Le Corbusier), 1887. - 1965. -> "Arhitektura je znalaka i dobra
kompozicija masa na svetlosti"
- vano: putovanja; uticaji; povezivanje
- 1887. - 1916.:
- roen 1887. u La o-de-Fons (La Chaux-de-Fonds) (industrijski grad u vajcarskoj obnovljen nakon poara
20-tak godina pre njegovog roenja) u vajcarskom kantonu Nojatel (Neuchatel), planinski venac Jura, nekoliko
km od francuske granice
- poreklo porodice -> kalvinisti iz Jugozapadne Francuske, izbegli u vajcarsku zbog verskih ratova
- Le Korbije pohaao umetniku kolu u rodnom gradu, ije je teite bilo na primenjenim umetnostima (Le
Korbije je uio za gravera asovnika); vana linost -> profesor arl L'Eplantenije - mlad ovek, eks - student
L'Ecole des Beaux Arts, nastojao da zasnuje lokalnu kolu primenjenih umetnosti i graditeljstva, poduavajui
ake da izvode ornament neposredno iz prirodne okoline (Le Korbizje se ukljuio u poslednje faze pokreta Arts
and Craft, dok se kolovao u ovoj koli
1. Vila Falet, 1905. -> prva kua (sa 18 godina) - lokalni tradicionalni stil (varijacija majur), kamen + drvo,
naturalna ornamentacija (flora i fauna tih krajeva), uticaj Arts and Craft; kua je graena za upravnika kole
(oblik kue je zapravo varijacija zgrada majura, graenih od drveta i kamena na podruju Jura)
- 1907. odlazi na studijsko putovanje u Italiju (Firenca, Ravena, Bolonja, Verona, Venecija); u Toskani je
posetio kartuzijanski manastir Ema, gde se zainteresovao za ideju "komune" koja e se kasnije provlaiti kroz
njegova dela; o samostanu Ema Le Korbizje e kasnije pisati kao o instituciji koja ostvaruje ljudske tenje:
tiinu, samou, ali u isto vreme i svakodnevni meuljudski kontakt; Ema se urezala kao trajna slika u glavi Le
Korbizjea, koju e uvek nanovo, beskonano puta interpretirati
- potom odlazi u Budimpetu, pa u Be (na preporuku L'Eplantenijea) gde je proveo zimu; upoznao je Jozefa
Hofmana (bio je dobro primljen, ali je odbio posao koji mu je ponuen, a time i Jugendstil) - no, to nije ostavilo
nekog traga; potom putuje u Minhen, Strazbur, Nansi i Pariz; u Parizu je upoznao niz arhitekata koji se bave
novim materijalima i uopte novim nainom miljenja u arhitekturi; na kratkom putu u Lion, 1907. upoznaje
Toni Garnijea (tada odbojnost Le Korbizjea prema Jugendstil-u postaje jo vea), ija vizija "Industrijskog
grada", ostavila snaan utisak (Le Korbizje je simpatisao socijalistiki utopizam - uticaj L'Eplatenijea i
Garnijea) kako u smislu arhitektonske tipologije, kao i u smislu saznanja o povezanosti nove arhitekture i
drutvenih fenomena (1907. godina oznaila je prekretnicu u ivotu Le Korbizjea; tada je sreo Garnijea i posetio
kartuzijanski manastir Ema u Toskani, to je presudno uticalo na njegov razvoj; u Emi je prvi put doiveo
"komunu" - koja e mu kasnije postati socio - fiziki model njegovih interpretacija socijal - utopistike ideje)
- 1908. zapoljava se honorarno u Parizu kod brae Pere, gde se upoznaje sa armiranim-betonom i njegovim
skulptoralnim i konstruktivnim svojstvima; tu provodi 14 meseci; boravak u Parizu iskoristio je i za ire
upoznavanje sa teorijom arhitekture, poseujui biblioteke, predavanja, muzeje; proiruje svoje znanje francuske
klasine kulture; na veliko L'Eplantenijeovo nezadovoljstvo, Le Korbizje je shvatio da je armirani-beton
materijal budunosti (prilagodljiva monolitna priroda, trajnost i ekonominost, a po Pereu jo i sredstvo za
razreenje dugogodinje protivrenosti konstruktivne autentinosti gotike i humanistikih vrednosti klasine
forme)
2. 1909. vraa se u rodno mesto; tu gradi dve vile u pitoresknom maniru (planovi su verovatno nastali jo na
proputovanju po Italiji i Austriji); pored toga, uradio je i projekat za novu zgradu Umetnike kole od
armiranog-betona, na kom se primeuje opsesija kartuzijanskim manastirom i idejama socijal - utopista (tri
stepenasto rasporeena kruga umetnikih studija koji imaju zasebne vrtove, smeteni oko centralnog,
piramidalnim staklom natkrivenog prostora; slobodno interpretiranje manastirskih elija u Emi)
- 1910. kola ga alje u Nemaku (a on sam je hteo u Nemakoj da proiri svoja znanja o armiranom-betonu) da
bi napravio izvataj o novom nemakom obuavanju u oblasti primenjanih umetnosti (izvetaj je publikovan
1912.; upoznaje se sa vodeim umetnicima der deutsche Werkbud-a, gde upoznaje i dostignua modernog
inenjerstva: brodove, avione, automobile, o emu e pisati); tu neko vreme provodi u Berensovom ateljeu
(kroz koji su proli Gropijus i Mis - upoznao ih je); preko Vazmutovih izdanja upoznaje se sa delom ranog Rajta
- 1911. obilazi Balkan i Malu Aziju; upoznaje se sa vernakularnom arhitekturom, arhitekturom manastira i
turskih damija (od tada se u njegovom radu osea priguen uticaj otomanske arhitekture o emu takoe pie);
posebno briljivo studira antike spomenike u Grkoj (Partenon - "najistija kreacija ljudske misli"); na kraju
puta, opet prolazi Italiju, i vaa se u o-de-Fons (da bi preuzeo mesto nastavnika koje mu nudi L'Eplantenije i tih
5 godina, do 1916. bie presudne za orjentaciju njegove budue pariske karijere
- 1913. osniva vlastiti biro u o-de-Fonsu; naputa ideje L'Eplatenijea i Rajta; projektuje u armiranom-betonu;
otvara saradnju sa inenjerom de Boas-om (de Boas)
- projekti 1911.-16.
33. Le Korbizje 134
3. Vila Fazr - anot, 1912. -> "neoklasini" uticaj Berensa i Perea, mesiteranska inspiracija
4. Kua anere, 1912. -> za roditelje; jednostavna forma, horizontalne prozorske trake, na spratu beli tuko
5. Vila vob, 1916. - prva armirano-betonska graevina (kulminacija njegove rane karijere - sinteza svega
nauenog do tad); nju prati i tekst u asopisu "L'Esprit Nouveau"; paladijanski duh (simetrina organizacija
osnove, sa uskim i irokim krilima), ali su primetni i uticaji Perea, Hofmana i dr.; klasino proporcionisanje;
projekta ve nagovetava njegov nain miljenja o graanskoj vili (koristi klasine proporcijske sisteme prvi put,
to se vidi i po rasporedu prozora po sistemu zlatnog preseka), kao i o stambenoj zgradi tokom kasnijih godina
(tema kue - palate; prisutna je i odreena erotska evokacija harema, pa je zato ova zgrada dobila naziv "Villa
Turque")
6. Sistem Dom-ino, 1915. -> od "domus" + "inovation", asocira na igru u kojoj se slaganjem jednakih
elemenata dobijaju raznovrsne strukture (kao izgradnja kua koje su standardizovane poput domina); smisao
ovog projekta: uvi za ratna razaranja, on projektuje sistem prefabrikacije za brzu i jednostavnu montau sa
mogunou fleksibilnog araniranja prostora (prema nahoenju korisnika); sistem se sastoji, pre svega, od
stubova i horizontalnih ploa (ove ideje e se dalje razvijati od 1922.)
7. Villes Pilotis, 1915. -> poinje da razvija ideju grada na stubovima
- 1917.-27.:
- iako je u rodnom kraju zapoeo uspenu karijeru, Le Korbizje trai izazov i odlazi u Pariz - intelektualni centar
epohe
- po dolasku, upoznaje slikara Amede Ozenfana (Amedee Ozenfant) - Sonije (Saugnier - pseudonim) sa kojm
razvija tzv. "puristiku" estetiku
* Le Korbizje (Le Corbusier) - pseudonim koji upotrebljava od 1920. za potpisivanje tekstova, od 1922. -
arhitekture i od 1928. - slika; nastao kombinovanjem prezimena majinog roenja Lecorbesier i rei
"corbeau" (gavran); umesto potpisa ponekad koristi stilizovan kroki gavrana (korb => kako prii akropolju
-> on kae "na kolenima" (oduevljen Akropoljem))
- u periodu 1917.-22. Le Korbizje se izraavao kao upravnik u fabrici opeke i graevinskog materijala (a
istovremeno intenzivno pisao i slikao)
- 1922. otvara biro u partnerstvu sa sinovcem Pierom enereom, sa kojim sarauje sve do poetka drugog
svetskog rata; na "jesenjem salonu" u Parizu 1922. oni izlau dva znaajna projekta: "kuu Sitroan" i
"Savremeni grad" -> kao usavravanje sistema Dom-ino i vile Pilotis
8. Kua Sitroan (Citrohan), 1922. -> projekat ekstremno jeftine, jednostavne i racionalne prefabrikovane
stambene gradnje (nastavak "Dom-ino" teme); nosei sistem ine boni nosivi zidovi (kasnije je razraena
verzija na "pilotisima"); izvori za ovaj projekat: 1. megaronski oblici sredozemlja, tj. grka lokalna arhitektura;
2. radnika kafana u Parizu gde je svakodnevno obedovao sa neakom; u preseku, prvi put je primenjen
dvoetani dnevni boravak (dopunjen spavaonom na galeriji i deijim sobama na krovu - dupleks); oblik -
kutijast; ravan krov; ime - aluzija na marku automobila, tj. na mogunost masovne produkcije
9. Stambeni blok sa luksuznim stanovima u okviru "Savremenog grada", Pesak -> kombinovanje privatnih
prostora i zajdnikih sadraja (uticaj kartuzijanskog manastira - kombinacija graevinskog stambenog bloka i
socijalistikog kolektivnog stanovanja); svaki stan ima dvoetani dnevni boravak i batu terasu (zapravo je kua
Sitroan bazina jedinica ove zgrade); ideja je anticipacija Unite d'Habitation u Marselju
10. Savremeni grad za tri miliona stanovnika, 1922. (zamiljen kao elitistiki kapitalistiki grad uprave i
kontrole sa vrtnim gradovima za radnike) -> uticaj - amerikih, gradovi u rasteru, Stadtkrone ("Kruna grada")
Bruna Tauta (P=4 x Menhetn, ornamentalan poput istonjakog tepiha); saobraajnice su ortogonalne i
dijagonalne; u sreditu su "kartezijanski" oblakoderi krstate osnove (to su 4 poslovna tornja - 60 spratova, u
sreditu, kao svetovni centri moi (zamena za sakralne objekta tradicionalnog grada); o znaaju ovih centara
moi govori i to da su smeteni u zlatnom preseku povrine grada), sa poslovnom namenom; stambeni blokovi
su okolo (perimetralni i uvueni tip), visine 10-12 spratova; tlo se koristi kao zajednika rekreativna povrina;
iza zatitne zelene zone smetena je industrija i radniki vrtni gradovi (zbog toga komunisti plan nazivaju
reakcionarnim - na drugoj strani, optuen je kao kriptokomunista zbog ideja o zajednikim prostorima)
11. Plan Voazon (Voisin) za Pariz, 1925. -> dalja prerada "Savremenog grada" - "otvoren" plan (bez zatvorenih
blokova); izraz tendencije ka postizanju osunanih, zelenih povrina u gradu, smanjenja gustina u centru, vee
pokretljivosti, ... (aforizam Le Korbizjea: "Grad stvoren na brzinu je grad stvoren za uspeh")
12. Paviljon L'Esprit Nouveau na pariskoj izlobi dekorativnih umetnosti, 1925. -> paviljon je ustvari,
stambena jedinica ("mezonet" - tip Sitroan) koju Le Korbizje uporno bezuspeno pokuava da plasira na tritu
kao stan u sklopu zgrade ili zasebnu kuu za predgrae; taj deo bio je opremljen tipski (na pr. "tonet" (pokustvo
"tonet") - skup folklornih, zanatskih i industrijskih elemenata; tumaen je kao protiv Art Deco-a) nametajem,
orjentalnim tepisima, slikama i skulpturama purista i sl.; drugi deo paviljona posveen je urbanom planiranju
33. Le Korbizje 135
- u periodu 1920.-30. uradio je i 20-tak projekata graanskih vila (sve u puristikom duhu), od kojih je 16
izvedeno; sve su prilino velike i u svim su koriene inovativne vrednosti armiranog-betona (skeletni sistem sa
masivnim bonim zidovima, prepustima, potezima prozora); mnoge od ovih vila nalikuju principima
"mezoneta"; izraajnost ovih kua se uglavnom zasniva na "5 taaka nove arhitekture" koje Le Korbizje
formulie 1926. godine (arhitektura parobroda):
1. pilotisi (koji glavnu masu izdiu iznad tla)
2. slobodni plan (odvajanjem stubova od pregradnih zidova)
3. slobodna fasada (posledica slobodnog plana)
4. horizontalni prozori (dugi horizontalni klizni prozor)
5. krovni vrt (kojim se nadoknauje deo tla koji pokriva kua)
13. Vila Monzi, Gare, 1927. (za par tajner) -> paladijanski koncept proporcije osnove (vila Malkontenta,
1560.), ali nasuprot Paladijevskoj centralizaciji, ovde je koren "centrifugalni" princip (periferijska rasprenost
doivljaja) u organizaciji prostora; ovde je, konano, reen problem kojim se bavio i Los - spajanje
geometrizovanog "neoklasinog" oblika sa neformalnou iz tradicije "Arts and Craft" (kako pomiriti privatni
komfor sa javnom fasadom - odvajanje unutranjosti od fasade)
14. Vila Savoj, Poazi, 1929.-31. -> opet paladijanska inspiracija (vila Rotonda) - unutar kvadrata prostor se
razvija po "spiralnom" toku (skoro kvadratni plan, eliptino prizemlje; dok Paladio tei centralizaciji), koristi se
periferna rasprenost, pogled na krajolik, ...
- u istom periodu:
15. Radnika naselja "Lee" i "Pesak", 1926. -> za industrijalca Anri Fruea (kod Bordoa); opet prerada
"mezoneta"; Pesak - 53 kue, standardizovane stambene jedinice; neke kue su obojene u skladu sa puristikim
naelima o optikim svojstvima boje
16. Dve kue za Vajzenhof zidlung, tutgart, 1927. (naselje pod supervizijom Misa) -> ostvarenje tipa
"Sitroan"
17. Konkursni rad za sedite Lige naroda u enevi, 1927. (projekat je imao podrku mladih, bez obzira na
ideoloku pripadnost; oni su bili oduevljeni slobodnom simetrijom, tehnikim inovacijama, mehanizmom za
odravanje istoe, klimatizacijom i akustikom skuptine; radi sa neakom -> prvi projekat velikog javnog
zdanja, vrhunac puristike faze; bile su predviene dve zgrade - sekretarijat i skuptina; koriena je armirano-
betonska povuena konstrukcija (monumentalnost - u oblozi od kamena i hijerarhijskom sistemu ulaza sa 7 vrata
(kroz koja ulaze odreene kategorije u auditorijum)), horizontalni prozori, krovna bata; sala je projektovana u
objektivistikom maniru (oblik proizilazi iz akustike); rad je uao u najui izbor (iri: Berlage, Hofman, Orta,
Mozer) meu 377 radova, ali je diplomatskom inicijativom diskvalifikovan (jer nije podnet u odgovarajuem
grafikom mediju, navodno; tako je ovaj projekat bio taka razdvajanja ne samo unutar Le Korbizjeovog
sopstvenog rada nego i u odnosima sa meunarodnim modernim pokretom), da bi proao krajnje konvencionalan
projekat
- u to vreme Le Korbizje dolazi u sukob sa nemakim arhitektima iz pokreta "nova objektivnost" (nemaka
arhitektonska levica), oko nekih formalnih aspekata Le Korbizjeove arhitekture koji imaju smisao izvan
funkcionalne ravni; naime njegovi projekti javnih zgada sve vie su monumentalizovani (u tenji da povee
inenjersku estetiku i arhitekturu, utilitarnost i hijerarhiju, na pr. projekti za enevu, 1929. "Grad Mondijal" i
u okviru njega zigurat "Muzej Mondijal"), povezani sa jednom, u sutini, klasicistikom izraajnom logikom
(brani se esejem "Odbrana arhitekture" na ije zaglavlje stavlja jedan citat u kome se izmeu ostalog kae da
je "nova objektivnost" unitila dve rei: arhitektura i umetnost, zamenivi ih raima: graditi i iveti)
- 1928.-39.:
- urbanistika delatnost:
18. "Ozareni grad" (Ville Radieuse), 1930. (nikad nije ostvaren, ali je od znatnog uticaja kao model u
posleratnoj Evropi; pre nego ga je zavrio, putujui avionom u Junu Ameriku, gledajui iz te perspektive -
dopao mu se Rio de aneiro kao prirodni linearni grad) -> prerada "hijerarhijskog" "Savremenog grada" u
"besklasni" Ville Radieuse; model nije centralizovan, ve (teorijski) neogranien - po ugledu na Minjutinov
linearni grad; grad je zoniran tako da plan odraava izvesnu antropomorfnost - humanizam (glava - krstasti
oblakoderi, srce - kulturna zona, plua - stambena zona, ... - u metaforinom crteu grada); sve strukture su
izdignute nad tlom (ak i garae i prilazni putevi; tlo - kontinualni park); ostvarena su "osnovna zadovoljstva" -
Sunce, prostor, zelenilo (ne samo kroz park, ve i krovnim vrtovima); tip bloka (kontinualan niz kua) je
kontinuirani "redent" model (razbijena tradicionalna perimetralna struktura); Ville Radieuse stan je strogo
funkcionalistiki projektovan (rukovodi se kvantitativnim, umesto "Sitroan" kvalitativnim standardima);
fleksibilni apartmani su u jednom nivou, razliitih povrina, pregradni zidovi su pomini (pa se stan moe
koristiti i danju i nou), sve je klimatizovano iza zid-zavese, ... (ove stambene jedinice ekonominije su od
preenjih dupleksa - optimalno iskorien prostor)
- zone: 1. satelitska naselja namenjena obrazovanju; 2. poslovna zona; 3. zona transporta sa eleznikim i avio
prometom; 4. zona hotele i ambasada; 5. stambena zona; 6. zeleni pojas; 7. zona lake industrije; 8. skladita i
33. Le Korbizje 136
teretni saobraaj; 9. zona teke industrije; ovaj plan je bio Le Korbizjeova osnova za planove andigara i
Brazilije
19. "Plan Obus" za Alir, 1930.-33. (konkavno zatvaranje zaliva od strane Le Korbizjea nalik je na putanju
granate; posmatrajui Rio de aneiro rodila mu se ideja o gradu - vijaduktu koji je skicirao na licu mesta i to ga
je zatim dovelo do planova za Alir; erotinost i ekspresija u tim crteima za Rio i Alir (poput Delakroa)) ->
koristei argument o iskorienju tla, Le Korbizje smeta autoput (megastruktura autoputa) iznad 6 sprata 18-
ospratne zgrade, vijadukta; spratovi su organizovani kao parcele na meusobnom razmaku od 5 m za izgradnju u
proizvoljnom stilu (dvospratnica u stilu u kom ele za privatne vlasnike)
- posle ovog projekta (ovo je bio poslednji veliki), Le Korbizje se okree pragmatinijim urbanim
razmatranjima; umesto krstastih, usvaja "Y" oblik za oblakodere, a "redent" blok iz Ville Radieuse zamenjuje
slobodnostojeom stambenom zgradom (kao osnovnom jedinicom)
- na pr. plan Zlina (kao rodonaelnik "linearnog industrijskog grada) u ekoj, za Batu (proizvoaa cipela) ->
u tom planu povezuje stari grad i fabrko sredite Zlina na dnu doline sa aerodromom na visoravni; put i
eleznica idu dolinom tako da je s jedne strane fabriki, a s druge stambeni deo
- 1944. -> razvija regionalni linearni model -> kombinacija linearnog modela i triangulacije u prostoru
- od 1933.-47. Le Korbizje dominira CIAM-om
- javne i stambene zgrade i projekti:

20. Hostel Armije spasa, Pariz, 1929.-33.
21. vajcarski paviljon, Univerzitetski grad u Parizu, 1930.-32.
22. Molitor blok, predgrae Pariza, 1930. -> tu je Le Korbizje imao apartman (na krovu) sve do smrti
23. Konkursni rad za Palatu Sovjeta, 1931. -> slino kao u projektu sedita Lige naroda, Le Korbizje
eksperimentie sa meusobnim odnosom elemenata kompleksa, da bi se na kraju odluio za aksijalno naspramno
postavljena dva auditorijuma (za 15000, odnosno 6500 ljudi); ovaj "konstruktivistiki" projekat odbijen je zbog
"industrijske" ikonografije u atmosferi trijumfa socrealizma (naglaena konstrukcija koja je napolju; objekat
izdeljen u vie sklopova)
24. Zgrada Centrosojuza, Moskva, 1929.-31. (pokuaj primene dvostrukog staklenog zida, koji je bio
standardna tehnika u vajcarskim Jurama, ali nije mogao odoleti otroj ruskoj zimi
- kue:
- prekid sa estetikom purizma krajem 20-tih godina rezultat je relativizacije pogleda na rezultate industrijske
civilizacije; Le Korbizje se okree jednom izrazu poviene regionalne - topografske senzibilnosti; izraajnost sa
apstrakcije prelazi na konstrukciju (s jedne strane vraa se regionalnom izrazu kod porodinih kua, a sa druge
(kao u Site Mondijale) monumentalnosti i klasinoj uzvienosti)
25. Kua Mandro, kod Tulona, 1931. -> neobraeni kamen, "bavasti" svod
26. Kua Erazuris, ile, 1930. -> kamen + drvo, nagnuti krovovi (povratak prirodnim materijalima i
primitivnim konstrukcijama)
- blisko ovome: paviljon "Novo doba", meunarodna izloba u Parizu, 1937.; platneni krov - kao nomadski
ator - "aeronautiki" izraajnost eline uadi (visea konstrukcija sa elinim kablovima)
- 1945.-65.:
- Modulor, 1947. -> posle rata Le Korbizje uobliava svoj proporcijski sistem zasnovan na antropolokim
merama i nizu harmonijskih brojeva (proizilom iz zlatnog preseka) matematiara Fibonaija (XVIII v.) prvi
modulor operie sa ljdskom visinom od 1,75 m, a drugi od 1,83 m (taj modulor se zasniva na brojevima u
zlatnom preseku 16 i 27)
27. Unite d'Habitation, Maselj, 1947.-52. (18-ospratnica) -> poduhvat zasnovan na posleratnom vladinom
programu javnog stanovanja; tako Le Korbizje preduzima etvorostruki eksperiment u pogledu: 1. koncepcije
dupleksa (ranije je taj presek stanova sa koridorima istraivala grupa OSA u SSSR-u), 2. tehnike gradnje, 3.
socijalnih efekata, 4. urbane interpretacije bloka; konstrukcija - skelet od armiranog-betona; podovi i zidovi -
nezavisni od skeleta, dobra zvuna izolacija; visina 18 spratova; izgled - "saast" (megaronska elijasta
struktura), sanduast, beton brit (vidni tragovi daane oplate na betonu - brutalistiki metod); stanovi imaju
balkone sa brisolejima (zatita od Sunca - vodoravno isturene ploe koje tre izvan zgrade), boni zidovi su
bojeni; u prizemlju - pilotisi (profilisani stubovi na kojima poiva zgrada); koridori na svakoj treoj etai; u
sredini visine je javna zona (trgovina i slino - integracija komunalnih usluga), kao i na krovu (gimnastika, deiji
vrti, bazen, ...); najvei uspeh Unite d'Habitation je upravo u inovacijskim vrednostima projkata stanova,
tehnikim reenjima, estetskim dostignuima; neuspeh kao "socijalni kondenzator" - javni servisi su propali ili
su privatizovani, stanovi su otkupljeni u privatno vlasnitvo...; tokom 50-tih Le Korbizje je podigao jo tri
slina bloka (Nant, Bri, Firmini) i jedan u Nemakoj (Berlin)
- 337 stanova sjedinjeno je trgovakom ulicom, hotelom sa krovnom terasom, tranje, plitkim bazenom, deijim
vrtiem i vebaonicom
33. Le Korbizje 137
28. Kapela u Ronanu (Notre Dame-du-Nant), 1950.-55. -> Le Korbizje uvodi termin "vizuelna akustika"
(ljuskast krov sa ogromnim prepustima, bone kapelice i oltar; regionalni izgled je simuliran) da bi opisao snagu
slika ovog malog objekta na vrhu brda (religioznost, ali humanistika, ne mistina ili nametnuta - misa spolja);
ekspresivna arhitektura (otvori razliite veliine i dubine), plastinost (izuzetni detalji) u slubi duhovnosti
(akustika, atmosfera); krovnu koljku nose skriveni betonski stubovi (koja dominira, inspirisana je hebrejskim
hramom; kao asocijacija na brod + pravilo krenog mleka -> uticaj Mediterana) - masivni zid ima samo estetski
smisao (bone kapelice su polucilindrine, osvetljene odozgo kroz otvore; svoj krivuljasti krov Le Korbizje je
nastojao da uvrsti kao 20-ovekovni ekvivalent renesansne kupole tj. savremeni znak za posveeno (taj profil e
koristiti i kod kapitola u andigaru))
29. Kua aul, 1955. -> opet suprotnost racionalistikoj tradiciji modernizma - monumentalna reinterpretacija
mediteranskog graditeljstva (posle drugog svetskog rata opsednut je sredozemnom arhitekturom); brutalistika
upotreba materijala - beton, opeka, per ploa (arhaini elementi, jedini sintetiki materijal je staklo; izgradili je
alirski radnici samo uz pomo "merdevina, ekia i eksera"
30. Manastir La Turet, blizu Liona, 1950.-55. (potencira paradigmu osamljenosti i zajednitva iz Eme) ->
dominikanski manastir - kontrastira tvrdu, kubinu strukturu zgrade sa pokrenutim terenom; na tri strane
klaustera je manastir (privatni ambijent), a na etvrtoj crkva (javni prostor); interpretacija kartuzijanskog
manastira Eme (problem instalacija - sve ide kroz prostor; strog izraz, male elije (Le Korbizjeov modulor 2,36
m puta 2,36 m); uzdignut iznad tla tako da ne deluje terasasto ugraen u tlo nagnutog terena; etalite na vrhu
manastira - vidi se samo nebo
31. andigar, Pendab, Indija, 1951. -> nova prestonica (na ravnom tlu) ove indijske drave, osnovana 1951.;
sr je sainjavalo 5 javnih graevina (kao administrativni centar - kapitol), a sagraene su tri: Parlament,
Palata pravde i Sekretarijat; plan je u celini prilino apstraktan (u odgovarajuem rasteru), dehumanizovanih
razmera ("grad automobila") - to ukazuje na simboline pretenzije nove Indije (Nehruova Indija suprotna
Gandijevoj); Le Korbizje nastoji da stvori monumentalnost sa lokalnim peatom (kao prezentiranje savremenog
indijskog entiteta, osloboenog kolonijalne prolosti); koristi opet brisoleje, ljuskasti profil, beton brit, ...
(proiziao iz pejzaa kraja, ljuskasti oblik suncobrana koristi na razliite naine: kao ulazni trem Skuptine, svod
u dvoritu Suda ili kao centralni suncobran na guvernerovoj Palati
- otra klima ovog podneblja diktirala je oblike graevina (tapiserija u enterijeru); Le Korbizje se poziva na
ora de Kirika u metafizikom poimanju; meutim, andigar, grad automobila (kako je bio zamiljen) nije
mogao pratiti tehnike inovacije Zapada i ekonomski rast; tako je sve to sabrano u traginoj sudbini andigara,
grada predvienog za automobile, u zemlji gde mnogi danas nemaju ni bicikle
- andigar: zelene povrine - primarne i sekundarne (ortogonalna mrea), navodnjavanje -> Le Korbizje je
podigao dve brane na okruujuim rekama (levo i desno), umu (inae je to bila pustinja) + sistem kanala
- poslednji projekti: Evropa, Amerika, Azija, ...

32. Filipsov paviljon, izloba u Briselu, 1958.
33. Muzej zapadne umetnosti, Tokio, Japan, 1959.
34. Brazilski paviljon, univerzitetski grad, Pariz, 1959.
35. Karpenter centar vizuelnih umetnosti, Kembrid, Masausets, 1962. (jedina zgrada u SAD)
36. Kulturni centar, Firmini, 1955.
37. Le Korbizje - Hajdi Veber centar, Cirih, 1963.-67.
38. Ahmedabad: 4 zgrade, 1954.-56.
34. Mis van der Roe 138
34. Mis van der Roe

- Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe), 1886. (Ahen) - 1969. (ikago) -> savremenik Le
Korbizjea, ali za razliku od njega nije bio odgojen na zanatsko - umetnikom etosu Jugendstil-a; Ludvig Mis,
kasnije uzima majino prezime van der Roe
- 1886. - 1919.:
- roen 1886. u Ahenu u porodici oca klesara; sa 14 godina je poeo da radi u oevoj radionici, zatim je dve
godine pohaao zanatsku kolu; crtanje je nauio radei detalje tuko - obrade (kao dizajner tukature) fasada
kod jednog lokalnog graditelja
- 1905. odlazi u Berlin, gde se zapoljava u birou za drvene konstrukcije, a zatim prelazi kod dizajnera nametaja
Bruna Paula
1. Kua Rajhl, 1907. - prvi objekat (samostalni, u "ohlaenom" (disciplinovanom) engleskom stilu (lii na
Mutezijusa (Werkbund)))
- 1908.-11. provodi u Berensovom ateljeu; naroito ga inspirie inkelovski duh prisutan u Berensovom radu;
1911. bio je rukovodilac gradilita nemake ambasade u Sant Petersburgu (tj. glavni arhitekt Berensove
nemake ambasade), a potom naputa Berensa i otvara vlastiti studio
2. do 1921. - nekoliko kua u inkelovom stilu (kao to je Berens radio):
- Kua Perls, Berlin, 1911.
- Kua Verner, Berlin, 1913. (Gebels potpisao)
- Kua Urbir, Potsdam, Berlin, 1914.
- Kua Kempner, 1919.
- Kua Ajtat, 1921.
- od inkela usvaja: 1. postament; 2. ritam, proporcija, razmera; 3. istoa oblika
3. Kua i galerija Kreler-Miler, Vaterlo kod Haga, 1912. (za gospou Helenu Kreler-Miler koja je tu htela
smestiti uvenu zbirku Kreler-Miler - porodica Kreler-Miler - velika, bogata, bankari) -> horizontalne mase,
kompaktnost, neoklasicizam; izgraen je model 1:1 od platna i drveta, ali se od gradnje odustalo (ovaj projekat
je radio Berens, Misov je razraeniji, ali takoe inkelovski)
- poseta Holandiji (zbog porodice Kreler-Miler) - upoznaje se sa Berlageom i njegovom teorijom ekspresivnosti
konstrukcije i materijala
4. Konkursni rad za spomenik Bizmarku (poslednje znaajno delo njegovog predratnog perioda); opet
inkelovski neoklasicizam
- 1914.-18. bio u ratu; posle rata (i sloma nemake vojno - industrijske imperije), nastupaju znaajne promene u
njegovom radu (teio je, kao i drugi arhitekti uesnici rata, arhitekturi koja e vie biti organska nego
inkelovska), podstaknute dinaminim dogaajima u arhitekturi koji se naroito prelamaju u Berlinu (Nemaka
je nakon rata bila u politikom i ekonomskom rasulu)
- 1919.-25.:
- uticaji: ekspresionizam, De Stijl, konstruktivizam, suprematizam, purizam, Fank Lojd Rajt, ...
- od 1918. lan, a od 1919. ef arhitektonskog odseka "Novembergruppe" ("Novembarska grupa" - ime je
dobila po mesecu izbijanja republikanske revolucije; cilj: oivljavanje umetnosti u Nemakoj); preko ovog
udruenja dolazi u vezu sa ljudima iz kruga oko Tauta - "Arbeitsrat fur Kunst" i "Stakleni lanac"; od 1921.-
25. Mis prireuje 4 izlobe grupe
- od 1920. predsednik Werkbund-a
5. Projekat oblakodera, 1920. -> utopijska zamisao elinog skeleta i staklenog ameboidnog omotaa (kao
odgovor na staklenu arhitekturu) - potvrda bliskosti sa ekspresionizmom; Mis utvruje da je kod staklene zgrade
presudan efekat odraza (svetlosne promene), a ne svetla i senke kao kod konvencionalnih zgrada (koristi makete
za prouavanje efekta odraza)
6. Konkursni projekat poslovne zgrade za Fridrihtrase, 1921. (prizmatina; staklene povrine su u blagom
nagibu jedna ka drugoj da bi se izbegla monotonija prevelike staklene povrine) -> opet ideja "kostiju i koe" -
ekspresivno reenje trougaone parcele; slinost sa projektom Huga Haringa to se objanjava zajdniim radom u
ateljeu tokom 20-tih godina
7. Projekat poslovne zgrade od 7 spratova (ovde je ve izraajni materijal beton, a ne staklo) -> kubina
forma, betonske i staklene trake na fasadi (konstrukcija: betonski "posluavnik" sa konzolama koje izlaze iz
armirano-betonskog skeleta) - okretanje od formalizma i estetskih spekulacija ka objektivnijem shvatanju
(naroito istie higijensku komponentu ("poslovna zgrada je kua rada"))
- u ovom projektu poslednji put aludira na klasicistike inkelove principe, pojaavajui uglove zgrade
izboenjima
- 1923. jedan je od pokretaa lista "G" (Gestaltung - oblikovanje); u prvom broju prikazana je sedmospratnica;
asopis je posveen savremenoj estetici (ovim poinje tzv. "G" razdoblje u Misovoj karijeri "G" senzibilitet
povezuje konstruktivnu objektivnost sa dadaistikim oseajem za sluajnost)
8. Projekat kue za odmor, 1923. -> opeka, "De Stijl" principi - osnova kao "krila vetrenjae"
- od 1923. tri uticaja: Berlageova tradicija opeke, Frank Lojd Rajt u De Stil-u i suprematizam K. Maljevia
- 1926.-37.:
- prvi izvedeni projekti u duhu moderne arhitekture:
9. Spomenik Karlu Libknehtu i Rozi Luksemburg, 1926. -> dinamino pokrenute kubine mase, blisko
ekspresionizmu
- Kua Volf, Guben, 1926. -> besprekorni zanatski radovi, opeka sve u opeci
- Kua Esters, 1927. najbolji graditelj - zidar
- Kua Lange, Krefeld, 1928.
- na ovim projektima naroito su snani uticaji Berlageove kulture, opeke, ranog Rajta i De Stijl-a (forma
osnove) i suprematizma (kombinovanje fasade i podsticaj za razvijanje slobodnog plana)
10. Weissenhofsiedlung, tutgart, 1927. (naselje Vajsenhof)
- prva velika izloba savremenog stanovanja - izloba Werkbund-a "stan", u okviru koje je izvedena kolonija
Vajsenhof
- inicijativa i urbanistiki plan - Mis; cilj: izgraditi objekte modernim materijalom, industrijalizovanim
postupcima -> objektivizam
I - prvi Misov plan: aluzija na "Stadtkrone" (Tautova "kruna grada") - kontinualni urbani oblik
II - drugi plan: pravougaone parcele; (na kojima su podignuti "izloci" kua, po nacrtima arhitekata Werkbund-a)
- autori objekta: 33 kue, 17 arhitekata (12 Nemaca); prisutni: Mis, Oud, Le Korbizje, Gropijus,
Hilberzajmer, braa Taut, Pelcig, Berens, arun, ...
- zgrade: bele, prizmatine, ravni krovovi -> osnova Internacionalnog stila (koji je dobio naziv 1932.)
- Misov doprinos: etvorna trospratnica za 24 stana (5-ospratnica); fiksno: metalni skelet, stepenita,
instalaciona jezgra sa kuhinjama i kupatilima; pomino: stubovi (pomou pregradnih zidova, jer je smatrao da
ekonomski faktori trae standardizaciju i racionalizaciju najamnih stanova, a sloenost ljudskih potreba zahteva
fleksibilnost)
- vrhunac rane karijere - tri remek-dela: -> u sva tri prisutan je horizontalan centrifugalni raspored podeljen
slobodnostojeim nosaima
11. Nemaki dravni paviljon, Svetska izloba u Barseloni, 1929. (sam objekat je eksponat)
- klasine asocijacije + suprematistiki elementarizam (pravilni raster od 8 stubova i primena tradicionalnih
materijala)
- osnova: 8 hromiranih krstastih elinih stubova; slobodni plan - ostvaren uzdunim pregradnim zidovima (od
zelenog stakla); prelivanje enterijera i eksterijera; bazeni - spolja i unutra (na glavnoj terasi i unutranjem
dvoritu (zatvoreno crnim staklom), iluzionistiki prizor: volumeni, boje, odbljesci, kontrasti)
- unutranji prostor paviljona artikulisan nosaima i stupcima, prelazi u zatvoreni prostor unutranjeg dvorita sa
bazenom ograenog crnim staklom
- materijali:
- plemeniti kamen, staklo (zeleno, sivo, crno ogledalo), hromiran metal, voda, ..., mermer (zeleni, uglaani)
- stolica "barselona" (izloena ovom prilikom (ostala etri komada: stolica "barselona" bez naslona i sto,
naslonja i kau)): hromirani savijeni elik, tapacirani telei boks (jedan od 5 komada nametaja nadahnutih
inkelom, koje je Mis projektovao 1929.-30.
12. Kua Tugendhat, Brno, ehoslovaka, 1930. -> na stmom terenu s pogledom na Brno - primenjena
koncepcija nemakog dravnog paviljona (vidi gore) (ima slinosti i sa osnovom Rajtove kue Robi (pomone
prostorije iza bloka stambenih) i inkelovim italijanizovanim vilama (oblik loe))
- slobodan plan - ogranien na stambene prostorije; modulacija krstastim hromiranim stubovima
- uz kuu - staklenik -> posrednik prirode i enterijera
- prostori prizemlja postepeno prelaze jedan u drugi (kao da imaju posrednike) dok su spavaonice na spratu
hermetizovane
- fotelja "Tugendhat"
- Mis: "manje je vie"
13. "Uzorna kua" ("kua za samca") na Berlinskoj izlobi graditeljstva, 1931. -> slobodni plan proiren i
na spavaonice
- Misov idealizam i sklonost ka nemakom romantinom klasicizmu udaljuju ga od pristalica pokreta "nova
objektivnost", koji se zalau za masovnu proizvodnju
- 1930. Mis je imenovan za upravnika Bauhaus-a (posle H. Majera); tom prilikom, napisao je esej "Novo
doba", u kom se polemiki osvre na "objektiviste" - on tvrdi da je novo doba realnost (injenica), koja nema
vrednosni sadraj; duhovno vanim pitanjem u arhitekturi ne smatra "ta" nego "kako", pledirajui za stvaranjem
novog vrdnosnog sistema (moraju se postaviti nove vrednosti, definisati krajnji ciljevi, da bi se mogli stvoriti
standardi)
14. Konkursni rad Reichsbank, 1933. (neizvedeno) -> oznaio je Misov preobraaj: od neformalne asimetrije
do simetrine monumentalnosti; "akademski" sklop (to je vie od vraanja inkelu), simetrija, monumentalno -
neubedljiv spoljni izgled (krto, neutralno oblikovanje; svrha je samo idealizacija birokratije; i u ovom projektu,
kao i u projektu objavljenom u asopisu "G", naglasak je na tehnici graenja koju je diktirala epoha; tehnologija
je za njega manifestacija modernog oveka)
- 1937. emigrira u SAD (zbog nacista) -> gde e oiveti svoj potisnut suprematistiki senzibilitet, ve u prvim
skicama za Univerzitetski kompleks "I I T" u ikagu
- od 1933.-50. - Misov rad oscilira izmeu asimetrije i simetrije, izmeu same tehnike i monumentalizacije
tehnike kao oblika
- 1938.-69.:
- 1938. pozvan je da vodi Institut arhitekture (imao je potpunu slobodu da razvije kolu arhitekture na principima
jednostavne, logine gradnje i primene industrijske tehnologije) pri Institutu za tehnologiju drave Ilinois,
ikago ("I I T")
15. Projekat kompleksa I I T, 1939.-40. (Tehnoloki institut drave Ilinois) -> duh suprematizma
- urbanizam: osnova oko jedne ose simetrije; zgrade - iste prizme niske spratnosti (etvorospratne) sa fasadom
poput milimetarskog papira - podela stakla, sa odrazima neba; odnos stub - zid (stakleni) dobija na znaaju
(stubovi (u prvoj veziji stubovi su bili ispred staklenog platna) su u sklopu zidnog platna (pojaani uglovi
ispunom od opeke), to je omoguio "I" profil - usmeren); raznovrsni sadraji
- Zgrada za istraivanje minerala i metala, 1942. -> usavravanje vertikalnih nosaa, tj. stubova "I" profila, da
bi kod Velike studentske dvorane primenio kvadratne eline stubove u betonu
- Biblioteka, 1942. -> prva od graevina ija se monumentalnost zasniva na divovskim dimenzijama, to e
postati opsesija ikakih arhitekata; knjinica je prototip Misovog kasnijeg tipa jednoetanog raspona (inae ima
tri etae, a prostor je ralanjen samo spremitem za knjige, zatvorenim dvoritem i viseim mezaninom -
galerija)
- Velika studentska dvorana, 1952.-56. (primer za kasnije vieetane Misove konstrukcije)
- Arhitektonski fakultet (Crown hall), 1952.-56.:
- povratak inkelovoj tradiciji (Altes museum); razlika - kod Misa, struktura prostora je periferno, a ne centralno
usmerena
- "gotski princip" - jedan raspon (prizma 67 m puta 37 m - simetrina)
- zgrada je mnogo osporavana (Denks -> buka)
- ostvarenje zamisli o "praktinom i ekonominom prostoru kom e se funkcija prilagoditi"
16. Kua Fornsvort (za dr Fornsvort), Foks River, Ilinois, 1946.-50. (kua u jednom volumenu) -> na
postamentu (od spoljnih stubova), 1,5 m iznad tla; raspon 6,7 m, unutra bez stubova; stakleni omota, u skladu sa
Misovom izrekom "skoro nita" (otvorena elina konstrukcija je bela, terasa, pod i stepenite obloeni
traventinom); uticaj - suprematizam i inkel; utisak monumentalnosti (iako je porodina kua, visoka cena -
73000 dolara); ogromni problem - odravanje (vlasnica je tuila Misa, ali je izgubila spor; danas je vlasnik neki
milioner, i to mu je vikendica u kojoj niko ne boravi)
- primenjuje prototip biblioteke u konstruktivnom smislu u porodinoj kui; ulazna terasa u vidu tanke ploe
poiva na 6 stubova od opeke, preklapa se sa prizmatinim volumenom na 8 stubova; asimetrija
(suprematistika) proizilazi iz preklapanja dva simetrina elementa
17. Lake Shore Drive oblakoderi, ikago, 1948.-51. -> stanovanje u dva ista tornja po 25 spratova; u osnovi:
modulacija stubovima 6,7 m puta 6,7 m, slinost sa zgradom u Weissenhofsiedlung (Vajsenhof naselju) u
pogledu grupisanja instalacija (kuhinja, kupatilo) u sredini (zbijeni oko dva lifta u sredini), a periferno su dnevni
sadraji; fasada - stubovi dolaze do izraaja na fasadi - modulacija prozora A-B-B-A (stub - uski prozor - iroki
prozor - iroki prozor - uski prozor - stub); "Zemperovsko" tkanje (fasade tj. stana) - sekundarni stubii su spolja
- konstrukcija koju je zapoeo velikom studentskom dvoranom koriena je u Lake Shore Drive oblakoderima
- posle ovih oblakodera Mis sve vie gradi objekte za drutvene institucije i trgovce nekretninama, a najvei
uspeh je:
18. Sigram building, Menhetn, Nju Jork, 1958. sa Filipom Donsonom -> prvi i jedini Misov projekat na
Menhetnu; poslovni toranj od 39 spratova, opet "Zemper" fasada u bronzi i braon staklu; ostvarena investitorova
elja za publicitetom i predstavom moi i uticaja (Sigram = kompanija viskija); u projektu uestvovao i Filip
Donson
- zgrada je 27 m uvuena od regulacione linije u znak potovanja prema zgradi Raket Kluba koja se nalazi sa
druge strane Park Avenije
19. "Paviljonski" projekti:
- Kongresna hala, ikago, 1953. (poslednji suprematistiki iskaz Misa; neizvedena graevina; trebala je biti
visoka 18 m, obloena mermerom, izdignuta 6 m od tla) -> prostorna reetka
- Gradsko pozorite, Majnhajm, 1953. (konstrukcija koju je zapoeo knjinicom - bibliotekom) -> ravan krov,
ramovi, reetkasti prostorni nosai
- Nacionalna galerija, Berlin, 1962.-68. (izvedeno) -> saasta konstrukcija krova
- pita: 5 neizvedenih projekata:

1. Rajhsbank, Berlin, 1933.
2. Kua i galerija Kreler-Miler, Hag, 1912. (neizvedeni: 5,6,7)
3. Kongresna hala, ikago, 1953.
4. Pozorite, Manhajm
- Vila u Vajomingu ?
- Konkurs za Aleksanderplac ?
5. Kula za kontrolu saobraaja - Fridrihtrase i Lajpcigertrase
35. Nova objektivnost 142
35. Nova objektivnost

- nova objektivnost ("neue Sachlichkeit"), 1923.-33. -> Nemaka, Holandija, vajcarska
1. funkcionalistiki stav prema projektovanju
2. sutina grube drutvene realnosti
3. nesentimentalan pristup
4. neideoloki pristup - izrazit socijalistiki stav
- pojam "neue Sachlichkeit":

- izraz "objektivnost" ("Sachlichkeit") se u Nemakoj (nemakim kulturnim krugovima), u kontekstu
arhitekture, koristi se jo od otprilike 1900. i Hermana Mutezijusa, koji ga koristi kako bi njime oznaio
funkcionalistiko projektovanje (tipa engleskih pokreta free architecture i garden city)
- izraz "nova objektivnost" ("neue Sachlichkeit"), 1925., uvodi likovni kritiar Hartlaub, kako bi njime
oznaio grupu slikara koje od posle rata 1918. karakterie jedna veristika, anti-apstraktna i anti-
ekspresionistika tendencija (Gros, Diks, ad i drugi); oni tragau za otkrivanjem slojevitosti stvarnosti
satirikim, socijalno angaovanim, karikaturalnim likovnim jezikom, koji ujedinjuje humanost i gorku
agresivnost; redukovanom figuralnou, ovi slikari tee da prikau bezlinost sveta koji izjednaava ljude i
maine
- pod "novom objektivnou", Hartlaub ne podrazumeva "stil" ovog slikarstva, ve neto to ini njegov
sutinski sadraj - opti duhovni nesentimentalan stav (objektivnost) o drutvenoj stvarnosti; tako se 30-tih
godina ovaj izraz iroko upotrebljava
- u arhitekturi "nova objektivnost" podrazumeva izrazito levo krilo avangarde, pogotovo u Nemakoj;
jasnih "stilskih" veza sa veristikim slikarima nema, ve se mogu nai u slinom odnosu prema stvarnosti
- ruski izvori objektivistike arhitekture: unose socio-politiku konotaciju -> uvod: nakon Oktobarske
revolucije 1917. i sloma Nemake 1918., i Rusija i Nemaka suoavaju se sa neprijateljstvom zapadnih sila
- 1921. u Berlin stiu El Lisicki i Ilja Erenburg (obnovljeni rusko - nemaki odnosi) kao neformalni kulturni
ateei SSSR-a; tu se bave propagiranjem ruske avangardne umetnosti (imali su zadatak da organizuju slubenu
izlobu ruske avangardne umetnosti) - konstruktivizma i suprematizma (oni pokreu asopis "Ve" na ijoj je
naslovnoj strani bila lokomotiva za razgrtanje snega (konstruktivistika aluzija) i ikone suprematizma, crni
kvadrat i crni krug)
- 1923. se u Berlinu susreu El Lisicki (pokree asopis "G" (Gestaltung = oblikovanje)) i holandski arhitekta
Mart Stam, ovek radikalno leve orjentacije; krajem godine oni odlaze u vajcarsku
- vajcarska:
- 1924. osniva se (uglavnom na podsticaj El Lisickog) leviarska grupa "ABC" sa seditem u Bazelu
- lanovi: El Lisicki, Mart Stam, Emil Rot, Hans mit, Hanes Majer, Hans Vitver (i drugi vajcarci)
- cilj grupe: projektovanje drutvenih graevina u skladu sa naunim naelima; grupa svoje stavove propagira u
istoimenom asopisu; I broj - Stamov tekst o "kolektivnom oblikovanju" i tekst El Lisickog o dualizmu
funkcionalne konstrukcije i apstraktnih elemenata; II broj - iznete su preokupacije grupe normativnim
standardima, esej o amiranom-betonu u projektima Le Korbizjea, Misa i Stama; grupa se izrazito protivi
masivnoj arhitekturi (to je grupa saela jednainom: zgrada x tehnika = monumentalnost
1. Projekat za kolu u Bazelu - Hanes Majer i Hans Vitver, 1926. -> razjanjenje funkcionalizma i
antimonumentalizma grupe; kola je odignuta od tla (radi Sunca, sveeg vazduha, parkinga; u prizemlju su samo
bazen i vebaonica u zatvorenom prostoru), krovovi su ravni (tereni za rekreaciju); masa zgrade koristi se za
pridravanje dveju viseih platformi (za igralita) pomou kablova; oprema - metalni prozori i vrata, gumeni
podovi, oplata od azbest - cementa
2. Projekat za zgradu Lige naroda u enevi - Majer i Vitver, 1926.-27. -> u projektovanju je korien modul
pogodan za montanu gradnju; zgrada je podignuta na stubove (parking); auditorijum je profilisan na osnovu
strogih akustinih prorauna; "objektivnost" kojom se autori die (i nezainteresovanost za simbolina svojstva
graevine) dovodi se u pitanje optom slikovitou kompozicije i reenjima kao to su ostakljene kule liftova ili
ostakljene kancelarije
- grupa "ABC" privrena je objektivnom pristupu i gradnji i ivotu, kao i opredeljenju da se slii iskljuivo
zajednikim potrebama; o tome govori i Majerov esej "Novi svet", 1926. - standardizacija, tehnologizacija,
korporativizacija i prevladavanje zajednice nad pojedincem glavne su odlike tog novog sveta
- Holandija:
- objektivistika arhitektura razvija se u Holandiji odmah posle prvog svetskog rata, naroito u Roterdamu
- Jacobus Johannes Pieter Oud (J. J. P. Oud)

- oko 1916. dolazi u kontakt sa van Duizburgom, to rezultira njegovim prisustvom u "De Stijl"-u (nije nikad
zaista pripadao, ni manifest nije potpisao) sve do 1921.; iz te faze najznaajniji njegov projekat je Fabrika
Purmerend, 1919.
- 1918.-33. bio je gradski arhitekta Roterdama; na toj dunosti izgradio je veliki broj radnikih naselja i
stambenih zgrada u funkcionalistikom maniru
1. vano: u njegovom radu je vidan snaan uticaj Berlageovog urbanizma - Oud kue grupie u zatvoreni blok;
najvanije u ranoj fazi je Naselje Tusendijken, Roterdam, 1920.-21. - izdueni trospratni blokovi, ematski
organizovani; posebna panja je posveena unutranjem dvoritu bloka (staze, travnjaci, igralita)
- po razlazu sa van Duizburgom, dolazi do punog izraaja njegova tranzicija ka "novoj objektivnosti"
2. Naselje Oud Matence, Roterdam, 1922.-24. -> trougaono naselje sa koncentrinim nizovima kua (niske
porodine kue sa duanima); materijal - dvro i malter, predviena trajnost 25 godina
3. Naselje Huk van Holand, Roterdam, 1924.-27. -> opet jednospratni nizovi radnikih stanova; opekom
ograene predbate; tanja da se postigne velika izraajna snaga ovih skromnih stambenih jedinica ogleda se
naroito u sigurnom voenju linija i u primeni plemenitog maltera; naglaen zaobljen ugao, nadstrenica za
predbate
4. Stambeni blokovi u naselju Kifhuk, Roterdam, 1925.-27. -> minimalne stambene jedinice organizovane u
nizove; opet uravnoteena arhitektura sa ravnim krovovima; trakasti prozori
5. slino ovim reenjima -> Stambeni niz u koloniji Vajsenhof u tutgartu iz 1929.
- posle 1933. Oudov rad postaje veoma formalizovan (neto kao kod Rajta)
- grupa "De Opbouw" i Mart Stam, Roterdam:

- grupa OPBOUW, progresivistiko - funkcionalistikih arhitekata iz Roterdama: Briniman, van der Vlugt
(stanovi Bergpolder, Roterdam), Mart Stam; deluje od 1920.
- 1925. vraa se u Holandiju Mart Stam; pokree polemiku o objedinjenosti, naroito sa Oudovim podravanjem
tradicije zatvorenog bloka
- u urbanistikoj delatnosti Stam pokuava da preokrene tradicionalan Berlageov urbanistiki obrazac koji ulicu
tretira kao zatvoren spoljni prostor; to se vidi u njegovom projektu za etvrt Ronkin u Amsterdamu, 1926.; gde
on kontinuitet ulice naruava prolaznim poslovnim blokom; projekat je otelotvorenje Stamove koncepcije
"otvorenog grada"
1. Fabrika van Nele (za preradu aja, kafe i duvana) - Stam i van der Vlugt, Roterdam, 1927.-29. ->
ostvarenje slinih estetski i tehnikih premisa kao u projektu Majera i Vitvera za Ligu naroda u enevi;
konstrukcija i transportni sistem su otkriveni; fasada je u staklu i metalu (armirano-betonski stubovi u obliku
peurke; osmospratna zgrada)
- Stam se u svom ekstremnom materijalizmu udaljava od ostatka grupe, koja oko 1930. nastoji da prevlada
"objektivnost" "optim duhovnim vrednostima", to manifestuju ueem u teozofskom pokretu
- Stam 1927. projektuje u Vajsenhofu (tutgart), a 1928. ponovo odlazi u Nemaku (Frankfurt); 1928.-29. bio
je, na inicijativu Hanesa Majera pozvan da predaje u Bauhaus-u (Desau); u Frankfurtu radi pod upravom
Ernsta Maja
- 1928., sa Berlageom i Ritveldom - holandski predstavnik prilikom osnivanja CIAM-a (Helerhof naselje,
Frankfurt)
- grupa "De 8" i Johanes Dujker, Amsterdam

- 1927. grupa amsterdamskih progresivistikih arhitekata osniva grupu "De 8" (funkcionalistiki krug); zalau
se za neestetsku, nedramatinu i neromantinu arhitekturu; najznaajniji lanovi grupe su A. Stal i Dujker
- Dujker:
1. Zonenstral sanatorijum, Hilveroum, 1926.-28.
2. kola na otvorenom, Amsterdam, 1928.-30.
3. Kua sa drvenim oplatama
4. Bioskop CINEAC, Amsterdam
- dva dela (1. i 2.) su od amiranog-betona i stakla; iskazuju snane konstruktivistike karakteristike (vidan skelet
i sl.; i Dujkerovu sklonost ka simetrinoj organizaciji; kasnije naputa svoj stil "leptira" i postaje aformalan)
- 1932. dolazi do fuzije "De Opbouw" i "De 8"; ta fuzionisana grupa bila je, ustvari, holandski ogranak CIAM-
a do 1943.
- Nemaka:
- "nova objektivnost" (stambena izgradnja Vajmara) u Nemakoj povezana je sa privrednom stabilizacijom
Vajmarske republike krajem 1923., na osnovu inostranih (amerikih) kredita, tj. sa urgentnom stambenom
izgradnjom koju sprovode socijal - demokratske optine
- Oto Hesler (Otto Haesler) -> pionir izgradnje kua u nizu

1. Kue u nizu u naselju Georgsgarten u Celeu, Hanover, 1924. (nazubljen, kontinualan izgled naselja),
utvruje opti sistem njihovog grupisanja - redovi su razmaknuti najmanje za svoju dvostruku visinu (optimalna
udaljenost zbog upada sunevog zraenja), dnevne sobe su orjentisane na jug ili na zapad i gledaju na zajednike
zelene povrine; to je modernistika formula sa ravnim krovovima i viebojnim fasadama po kojoj do 1933. niu
mnoga naselja u Nemakoj (tu formulu koristie i Ernst Maj za stambene jedinice u Frankfurtu); u ovom
naselju (slino Losovim idejama iz Bea) svakom stanu se pridruuje terasa na jugu i mala parcela za gajenje
povra; tip (koji e varirati tokom karijere) stana - troetana organizacija sa dva stepenita, dnevnom sobom,
malom kuhinjom, kupatilom i tri spavae sobe; zajedniki objekti (perionice, biblioteke, prostorije za sastanke,
sportski tereni, deiji vrti, kafana, berbernica) - vrlo oskudna oprema (standardna - na pr. "tonet" ili gola
sijalica), vidni instalacioni vodovi, elini prozori, ... (enterijer tipian za "novu objektivnost": hladan i ogoljen,
ali fascinantan)
2. jo Jedno naselje u Celeu, Hanover
3. Rotenberg naselje, Kasel
- Ernst Maj (Ernst May)

- 1925. postaje Gradski savetnik za arhitekturu u Frankfurtu; za vreme njegove uprave (poinje neviena gradnja
radnikih stanova) sagraeno je 15000 stanova; Maj priprema Generalni urbanistiki plan, koji sprovodi na
sledeim nivoima (Maj insistira na efikasnoj i ekonominoj gradnji - objektivan pristup uslovljen realnim
graevinskim trokovima, vodio je formulisanju standarda "ivotnog minimuma" to e biti sporna tema na
sastanku CIAM-a u Frnkfurtu 1929. godine, a kao suprotnost Le Korbizjeovom zahtevu ivotnog maksimuma;
Majevi standardi minimuma zasnivali su se na veto ugraenim ormanima, sklopljenim krevetima, praktinom
kuhinjom nalik na laboratoriju):
- kupovina terena
- razrada plana - planovi naselja - zidlungen ("Siedlungen"), u domenu timova optinskih i nezavisnih arhitekata
- arhitektura - gradske tehnike slube razrauju sisteme teke prefabrikacije i zavrnih radova (kuhinje,
ugraeni nametaj, ...); ponekad su tu angaovni i nezavisni arhitekti
- izgradnja - optina osniva fabrike; novi materijali
- finansiranje - optinska zadruna drutva, pozajmice privatnim zadrunim drutvima (tj. sindikalnim zadrunim
drutvima), dravni zajmovi, i sl.
- upravljanje realizacijom - direktno za optinske zadruge, pomo i kontrola za privatne (sindikalne zadruge)
- informisanje - Maj osniva reviju "Novi Frankfurt" koja prati aktivnosti u Frankfurtu, ali i ire, i to ne samo u
graditeljskoj sferi, ve uopte u kulturi
1. Naselja "Siedlungen":
- Naselje Bruhveldtrase, 1925. -> prostrano dvorite oivieno zgradama u cik - cak rasporedu
- Kompleks doline Nide, 1925.-30. -> javni park okruen naseljima (u nekima je koristio montane, panelne
konstrukcije, tzv. "sistem Maj") - delimino realizovani
- Naselje Remertat -> ivopisna organizacija po uzoru na Anvina i tradicionalno nemako selo; zgrade i niske
kue u nizovima; tei se raznovrsnosti
- Naselje Vesthauzen -> sistematska, racionalistika organizacija koja najavljuje Atinsku povelju; zgrade i
jednospratni nizovi, bez mnogo veze sa tradicionalnim blokom; raznovrsnost ne postoji
2. Naselje Helerhof, 1929. -> gradi ga Mart Stam -> radikalna promerna odnosa zgrada - teren; ukida se
razliitost zgrada, zgrada postaje nezavisna od terena, centalni prostor bloka vie ne postoji
- Valter Gropijus -> vidi posebno

1. Kompleks Bauhaus-a u Desau, 1926. -> Bauhaus kompleks: asimetrini elementi
2. Naselje Toerten, 1928. -> standardizovani montani elementi i montana linearna gradnja pomou dizalice
- ilustruju prihvatanje naela "nove objektivnosti"; najdoslednije delo u ovom maniru je ipak
3. Projekat za Totalno pozorite Ervina Piskatora, 1927.
- krajem 20-tih Gropijus je sve vie zaokupljen stambenom gradnjom i poboljanjem stambenog standarda; levo
orjentisan
- 1929. dolazi do ekonomske krize i drava je opet krenula u haos; jaanjem nacizma, arhitekti koji se rukovode
naelima "nove objektivnosti" prinueni su na emigraciju; 1930. Maj i Stam odlaze u SSSR (sa grupom kolega)
gde grade grad Magnitogorski na Uralu; Majer odlazi u Moskvu kao predava; 1933. Gropijus i Brojer
(Marsel Brojer) odlaze u Englesku, a zatim u Ameriku
36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32. 145
36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32.

- izvori modernog pokreta u ruskoj likovnoj umetnosti:
- I period 1860.-90. obeleen je snanom delatnou narodnjako - slovenofilskog pokreta u umetnosti, koji
nastoji da reafirmie vrednosti ruskog tradicionalnog ivota, suprotstavljajui se akademskoj tradiciji; pokret su
inili kako umetnici, tako i njihovi bogati pokrovitelji iz redova graanstva; najznamenitije delovanje "kruga
Mamontova" (okupljao je: slikare narodnjake koji su sami sebe zvali lutalice, koloniju za kunu radinost sa
ciljem oivljavanja narodnih zanata, ..., do pozorine umetnosti), koje se odvija na imanju Abramcevo kod
Moskve i obuhvata praktino sve grupe umetnosti, a naroito pozorinu delatnost ("privatna opera" - pozorini
in se shvata kao integralno umetniko delo - sinteza umetnosti)
- II period 1890. - 1905. obeleen je delovanjem pokreta "Svet umetnosti" (paralelnog Art Nouveau), iji
lanovi nastoje da Rusiju transformiu u meunarodno znaajan umetniki centar; protivei se narodnjatvu, oni
jaaju veze sa Evropom; delujui u raznim grupama umetnosti, kreu se u okvirima simbolizma i Art Nouveau
(naroito je vana pozorina delatnost - balet - ostvareni ideal "usavrenog postojanja", kao i izlobe iz istorije
ruske umetnosti)
- III period 1905.-09. obeleen je delovanjem grupe "Plava rua", u kojoj je okupljena druga generacija
simbolistikih slikara, kao i njihovim listom "Zlatno runo"; u organizaciji ovog asopisa organizovane su
vane izlobe na kojima se ruska javnost upoznaje sa delima francuskih postimpresionista i fovista
- IV period -> zahvaljujui ovim ivim kontaktima, Rusija 1909.-11. postaje stecite najavangardnijih
evropskih umetnika i pokreta (pariski kubizam, lanovi budueg minhenskog "Plavog jahaa", futurizam); sem
ovih uticaja, na ruske umetnike snano utie i tradicija narodnog stvaralatva (naroito seljaki drvorez), kao i
ruski ikonopis, koji sa svojom itotom boja i linija ponovo izlazi na videlo; najvanija linost ruskog "kubo-
futurizma", koji se diferencira u to vreme kao pokret koje objedinjuje sve ove uticaje, je Mihail Larionov;
pored njega, tu je i Natalija Gonarova (sa Larionovim bila lan "Plave rue"), kao i, od 1911. Kazimir
Maljevi i Vladimir Tatljin; u isto vreme, veliki broj ruskih umetnika ivi i radi u evropskim centrima, posebno
u Minhenu (Kandinski)
- moderni pokret u ruskoj likovnoj umetnosti, 1912.-17.:

- prva manifestacija samostalnosti moderne ruske umetnosti (i raskida sa Minhenom i Parizom) je izloba
novoosnovane grupe "Magarei rep", 1912. u Moskvi; izloba po prvi put okuplja Larionova, Gonarovu,
Maljevia i Tatljina (na izlobi su od znaajnih prisutni jo atal i Pirosmanavili
- Kazimir Maljevi, 1878. - 1935. -> uglavnom samoobrazovan (neko vreme studirao u Kijevu); razvoj
zapoinje slikama u stilu Larionova i Gonarove; ubrzo slike postaju mnogo apstraktnije u smislu boja i oblika -
zrela faza kubo-futurizma; pod uticajem Pikasa i Braka, Maljevi 1913. naputa kubo-futurizam uvodei u
svoje slike niz realistikih, naoko nepovezanih elemenata, tiporafiju i slino - ovo je faza "zaumnog realizma"
- likovno tumaenje savremenih ideja na polju poezije; konano, Maljevi stie i do suprematizma -radei
dekor (kostime i scenografiju) za operu "Pobeda nad Suncem" (prvi put je na scenskoj zavesi uradio crni
kvadrat koji e postati motiv, ikona suprematizma) neke od scenskih pozadina on radi u potpuno apstraktnom
duhu - sadre samo crni ili beli kvadrat; "supremacijom iste senzacije u umetnosti" Maljevi je poeo da se
bavi 1913. (crni krug, crni kvadrat, crni krst); tokom godina, Maljevi razvija raznovrsne apstrakne suprematine
kompozicije, uvodei druge forme, boje, meusobne poloaje; 1915. Maljevi konano poinje da
eksperimentie sa idealizovanim arhitektonskim crteima u aksonometriji, koje naziva "planiti" (kasnije
"arhitektoni"); tokom i posle revolucije Maljevi sasvim naputa slikarstvo i posveuje se istraivanju prostora,
pravei modele "arhitektona"
- Vladimir Tatljin, 1885. - 1953. -> istrzano se obrazovao, radei paralelno (esto kao mornar); prve slike i
pozorine scenografije odlikuju se korienjem zakrivljenih povrina, upotrebom boje nalik ikonopisu; Tatljin se
veoma interesovao (i pored otrog suparnitva) za stvaralatvo Maljevia, no on od smog poetka pokazuje jednu
prostorniju orjentaciju; . Tatljin kao muzikant odlazi u Berlin, a potom u Pariz, upoznavii se tom prilikom sa
delom Pikasa; odmah po povratku prionuo je na izradu svojih prvih "konstrukcija", gde on istrauje prostornu
koordinaciju apstraktnih elemenata, odnose boja i materijala u prostoru; mnogi od tih "reljefa" su ugaoni, kako
bi se izbegao "okvir" ili "pozadina", koji su za Tatljina simbol odvajanja umetnosti od realnog ivota; ovim
radovima, gde ukrta ravni, koristi prodore, obuhvatanja, geometrijski dinamizam, on uspostavlja temelj svog
sistema oblikovanja - "umetnost je rad na oblikovanju materijala"
- 1913. kubo-futuristiki krug se polako raspada; ipak, dolazei rat doprinosi okupljanju umetnika u Rusiji - u
zemlju se vraaju Ljubov Popova, agal, El Lisicki (sa Arhitektonskog fakulteta u Darmtatu), Kandinski; u
likovnim postavkama Kamernog teatra Takrova opaa se postepen pomak od futurizma ka konstruktivizmu
(20-tih godina ovo pozorite je jedno od arita konstruktivistike estetike); Maljezin posle izlobe 1915. stie
dosta sledbenika, suprematizam poinje snano da se iri (i van granica slikarstva, na pr. na oblast primenjene
grafike); na Tatljinovoj izlobi "duan" iz 1916. pojavljuje se jedna od najvanijih figura konstruktivizma -
Aleksandar Rodenko; Rodenko usvaja i od Maljevia i od Tatljina, prelazei od povrinskih sve vie na
prostorne kompozicije
- Kafe Pitoresk, Moskva, 1917. -> ureuju Tatljin, Rodenko i drugi umetnici; prostor je ispunjen njihovim
dinaminim kompozicijama od drveta, metala i kartona ("nomadski" pomian i demontani nametaj lakih
konstrukcija), koje sasvim izukrtanim povrima, kulama, ipkama, potpuno razbijaju prostor (ovi komadi
nametaja (na pr. stolice) bili su slini kreacijama Mis van der Roea, Le Korbizjea, M. Stama, Hanesa Majera
- dogaaji u umetnosti tokom revolucije i graanskog rata:

- revolucija proklamuje kolektivni nain ivota i industrijalizaciju; avangardni umetnici tu sebe, konano, vide
kao integrisane lanove drutva koji mogu uticati na izgradnju novog sveta; tako oni u svoje ruke uzimaju
reorganizaciju kulturnog ivota zemlje, i naputajui tafelaje kreu u propagandnu aktivnost po ulicama,
tramvajuma, fabrikama, ...
- veoma vanu ulogu u organizovanju te umetnike propagandne aktivnosti imala je organizacija Proletkult,
koju je vodio Aleksandar Malinovski-Bogdanov; on je zastupao tezu da se revolucionarni, preobraaj moe
ostvariti ekonomskim, politikim i revolucionarnim putem (zbog ega kasnije dolazi u sukob sa Lenjinom); cilj
pokreta je bio oivljavanje kulture jedinstvom nauke, industrije i umetnosti; izrazito nomadski duh pokreta
reflektuje se ak i na oblikovanje laganog sklopivog nametaja (produktivistikog) Tatljina i Rodenka
(kasnije su tu temu razraivali skoro svi moderni arhitekti - na pr. Brojer)
- u to vreme pokree se inicijativa za stvaranjem novog sistema obrazovanja u umetnosti, arhitekturi i dizajnu;
tako je u Moskvi osnovan VHUTEMAS (vie umetniko - tehnike radionice), obrazovna institucija u kojoj
su klase imali skoro svi znaajniji umetnici; program rada je, i pored relativne autonomije, diktirao INHUK
(Institut umetnike kulture, osnovan 1920.), dravni organ koji se bavio teorijom komunistike umetnosti;
ove institucije postale su platforma sukoba dve osnovne pozicije: idealistike (koju predvode Maljevi i
Kandinski) i utilitaristike (koju predvode Tatljin i Rodenko); prvi program INHUK-a sainio je
Kandinski, obuhvativi Maljeviev suprematizam, Tatljinovu "kulturu materijala" i teorije samog Kandinskog;
no upravo su ideje Kandinskog o umetnosti kao intuitivnom, psihikom procesu (koje e on plasirati i u
Bauhaus-u) bile neprihvatljive za racionalistiki orjentisanu veinu; Kandinski zbog toga odstupa, a ostali se dele
u dve grupe; jednu ine "laboratorijski umetnici", a drugu "produktivistiki umetnici"; ta podela je
kulminirala 1921.
- Maljevi 1919. osniva Unozis (kolu nove umetnosti), Vitebsk na kojoj proklamuje naela suprematizma; tu
El Lisicki prvi put dolazi u kontakt sa Maljeviem, postepeno usvajajui njegov suprematizam (Maljeviev
pedagoki sitem sabran je 1927. u Bauhaus-ovom izdanju u knjizi "Nepredmetni svet")
- u Moskvi tako primat preuzimaju "produktivisti", pod vostvom Tatljina (grafika umetnost odigrala je
presudnu ulogu u irenju poruka revolucije); iz tog perioda, najvaniji je njegov projekat za "Spomenik treoj
internacionali" - dvostruka reetkasta spirala od gvoa visine 300 m, unutar koje se okreu platonistika tela;
radi i na projektu ultraekonomine pei (maksimalna toplota uz minimum goriva)
- sr razlike: "idealisti" zastupaju stanovite da je umetnost po svojoj prirodi beskorisna, iznad funkcionalnog,
tako da im postane korisna - ona prestaje da postoji; "produktivisti" smatraju da umetnik mora biti tehniar,
kako bi umeo da upotrebljava orua i materijale moderne proizvodnje - energiju usmerava na korist proletarijata
- znaajan pokuaj sinteze ovih tokova je rad El Lisickog na tzv. "Prounima" od 1919., kojima on nastoji da
slikarstvo pretopi u arhitekturu; njegova linost je i najvanija u pogledu upoznavanja Zapada sa zbivanjima u
Rusiji (od 1921. - Nemaka, Holandija, vajcarska, ...)
- konstruktivizam -> uopte o modernoj arhitekturi: 1900. - 1940. -> trei znaajan datum = "herojski period"
moderne; novi pokreti: konstruktivizam, kubizam, funkcionalizam; slobodna osnova i slobodna fasada -
zahvaljujui betonu i novim materijalima; u modernoj arhitekturi - socijalni faktor je vrlo bitan; stambeni
problemi
- konstruktivizam kao umetnika strategija predstavlja nastavak produktivizma - on je zaokupljen
uspostavljanjem praktinog mosta izmeu umetnosti i industrije; kao pojam provlai se od 1921.; 1922./23.
pojavljuju se manifesti konstruktivizma; od 1921./22. delatnost konstruktivista tesno je povezana sa
Proletkult-om, koji im je vezama u industriji (stabilizovanoj usled NEP-a (nova ekonomska politika))
obezbeivao redovan posao
- sovjetski konstruktivizam - avangardni period; prihvaen jezik moderne u Rusiji (Le Korbizje je polagao nade
u ruski konstruktivizam)
- konstruktivizam, maine, funkcija -> osnov arhitekture - ruski dogmatizam; zanos vremena
- najvei broj arhitektoninih konstruktivistikih kompozicija ostvaren je u pozoritu (braa Vesnini, Ljubov
Popova i drugi); kako su ideje konstruktivista u svojoj sveobuhvatnosti prirodno vodile arhitekturi, vrlo malo
toga je sa hartije prelo u realnost, zbog tekih prilika u zemlji
- 1923. osnovana je grupa ASNOVA (asocijacija novih arhitekata, osniva Ladovski, propagira ritmini
foramlizam i perceptivnu estetiku), to su bili arhitekti oko VHUTEMAS-a; udruenje ima snaan uticaj, pa mu
se 1925. pridruuju El Lisicki i Konstantin Meljnikov (njegovi produktivistiki rani radovi su podignuti u doba
relativne ekonomske stabilnosti (NEP - nova ekonomska politika), Lenjinova politika iz 1921. koja je trebala
privui strani kapital, i koja se gasi 1924. Lenjinovom smru)
- grupa ASNOVA, teila je ne samo naunoj estetici, ve i pronalaenju novih graevinskih oblika koji bi
zadovoljavali i izraavali status nove socijalistike drave
1. Kiosci: Meljnikov, Lavinski, Golosov, Ekseter i drugi
2. Paviljon SSSR-a, Izloba dekorativnih umetnosti u Parizu, 1925., Meljnikov; pravougaona osnova
dijagonalno podeljena stepenitem na dva jednaka trugla (otvorena drvena konstrukcija - dinamina, ispresecan
krov)
3. grupa je zaokupljena i radnikim klubovima i objektima za rekreaciju koji su shvatani kao "drutveni
kondenzatori"; projekte klubova naroito uspeno rade Meljnikov, Golosov i Rodenko (u enterijeru
radnikog kluba smeta dijalektiku crveno - crnu garnituru za ah koja se sastojala od stola i dve stolice)
4. El Lisicki (pokuava stvoriti socijalistiki oblik amerikog nebodera): projekat oblakodera izdignutog na
propileje (tzv. "Vealica za oblake") koji se otvaraju ka bulevaru koji okruuje centar Moskve; ovaj rad, bio je
zamiljen kao kritika antiteza kapitalistikom neboderu, a ujedno i kao klasina Vrata grada
- Tatljin: Projekat spomenika visokog vie od 400 m posveenog treoj internacionali u obliku dve
isprepletane reetkaste spirale, unutar kojih su trebale lebdeti etiri velika providna volumena koji su rotirali
pojedinano sve veom brzinom - jednom u godini, mesecu, danu i satu (namenjeni: zakonodavstvu, upravi,
informacijama i filmskim projekcijama) s jedne strane spomenik toranj je bio spomenik ustrojstvu drave, a sa
druge predstavljao primer produktivistiko - konstruktivistikog programa; Tatljinov toranj je pretea dve
tendencije ruske avangardne arhitekture: 1. kole ASNOVA i 2. kole OSA
- odlaskom (smru) Lenjinove harizmatske linosti, zavreno je herojsko doba revolucije, i sve je ukazivalo na
nove sukobe, a ne na reavanje problema - borba za vlast unutar Partije, modernizacija privrede, borba protiv
nepismenosti, svakodnevna borba za opstanak, tenja za elektrifikacijom, uspostavljanje vrste veze izmeu
urbanog proletarijata i feudalnog seljatva; partija je bila u nezgodnom poloaju i kada je trebala pronai
odgovor, stil za Lenjinov mauzolej, a koji bi odgovarao i njegovoj linosti i reprezentovao Sovjetski Savez
(produktivizam je zadovoljavao samo ovo drugo, a klasicizam je bio nezgodan zbog ideolokih konotacija)
- 1926. osnovana je grupa OSA (organizacija savremenih arhitekata) pod vostvom Mojseja Ginzburga
(pragmatinija od grupe ASNOVA); grupa se interesuje najvie za socijoloke aspekte arhitekture (jer partija
kae da je stanovanje "najvaniji problem materijalen egzistencije radnika") - izgradnju stanova i tome slino;
grupi se pridruuju i lanovi iz oblasti sociolokih i tehnikih disciplina; pokree se asopis "Savremena
arhitektura" posveen uvoenju naunih metoda u arhitektonsku praksu (OSA nije prihvatila ni produktivizam
Proletkult-a, niti peceptivnu estetiku Ladovskog)
- 1927. OSA sprovodi konkurs iji je cilj bio usavravanje stambenog prototipa u kolektivnom stanovanju
("Domkomuna"); mnogi radovi operiu sa dupleks stanovima i koridorima (Le Korbizje - Ville Radieuse); ove
aktivnosti rezultiraju time da Ginzburg dobija zadatak da radi na standardizaciji stanova
- 1928. OSA poinje da se bavi radnikim kulubovima (kao vid "drutvenog kondenzatora"); Leonidov
izrauje seriju projekata bitno drugaijih od ASNOVA-inih, orjentisanih vie na sportsko - obrazovnu delatnost
nego na pozorite; svoje ideje vezane za klubove on razvija do ekstrema u utopijskom projektu "Palate
kulture" iz 1930. - megastruktura (ostakljene dvorane, planetarijum, laoboratorije, zimski vrtovi), tehnicizam,
prostorna nosea struktura - anticipacija Fulerovih kupola (pro-staljinisti negativno reaguju na projekat zbog
ispraznog idealizma i utopije)
- planer Okitovi na osnovu predviene elektrifikacije predlae "dezurbanizaciju" kao lek protiv gubitka
ivotnog prostora u radnikim komunama; sline predloge iznosi i Miljutin; ipak bilo je teko stvoriti prihvatljiv
ekonomski program za ovakvu ideju
- Ginzburg i Bar predlau plan za zeleno proirenje Moskve -> trakasto naselje sa stambenom "kimom"
(na ijim su krajevima komunalni objekti) i prateim sadrajima (sportski tereni, bazeni) u zelenom okruenju
- Linearni grad - Miljutin, 1930. (najapstraktiniji i teoretski najdosledniji projekat) u 6 traka - zona (eleznica,
industrija + obrazovanje, zelena zona sa autoputem, stanovanje + komunalije, park + sport, poljoprivredna zona);
ema je u osnovi biologistika (na pr. kretanje materijala), pa Miljutin dri do ba ovakvog rasporeda zona
- slini predlozi OSA-e za grad Magnitogorsk na Uralu su odbijeni kao suvie apstraktni (pa vlada angauje
iskusnije i pragmatinije levo orjentisane arhitekte Nemake; posao dobija Ernest Maj)
- projekat Leonidova za Magnitogorsk; put dug 32 km povezuje industrijske pogone sa poljoprivrednom
komunom u unutranjosti
- 1932. staljinisti prekidaju (paranoidna cenzura) dalji razvoj avangardne umetnosti i arhitekture, jer narod nije
mogao u tim okolnostima prihvatiti to mu nudi inteligencija, promoviui dravni stil - socrealizam
- ruski konstruktivizam = eksperiment - visoki ideali modernizma, ali se oni ne postiu

- "arhitektura na papiru"; veza: sovjetska arhitektura - Bauhaus
- sovjetski konstruktivizam: znaaj konstrukcije; sloeni sklopovi od jednostavnih elemenata; materijali: beton +
staklo; estetika dodatnih elemenata (dimnjaci, antene, instalacije)
- projekti konstruktivista:
* Stadion za Spartakijadu - Korev, Moskvi, 1926.
* Zgrada Pravde - Vesnin, Moskva, 1923.
* Pijaca (trnica) Suharev - Meljnikov, Moskva, 1924.
* Visei restoran - Simbirev, 1922.-23.
37. Internacionalni stil 149
37. Internacionalni stil

- Internacionalni stil -> nije postao univerzalan, ali se odlikovao univerzalnou pristupa, koji je pretpostavljao
tehniku lakih materijala i standardne modularne elemente i montanu gradnju; teio je fleksibilnosti, pa je zato
koristio prvenstveno skeletnu konstrukciju, to je nelad bilo informalistiki - tamo gde klimatski, ekonomski,
kulturni uslovi nisu omoguavali primenu lakih konstrukcija (pretea su su vile Le Korbizjea s kraja 20-tih
godina; ovaj stil se nije bitno razlikovao od kubistikog pravca u arhitekturi)
- termin i znaenje:
- prvi put se pojavljuje u tekstovima Henri-Rasel Hikoka, 1928./29., da bi oznaio urbanisiku i neoplastiku
evropsku arhitekturu posle 1920.
- 1932. otvorena je "Meunarodna izloba moderne arhitekture" u njujorkom Muzeju moderne
umetnosti, koju je pratila knjiga H. R. Hikoka i Filipa Donsona "Internacionalni stil: arhitektura posle
1922."
- zemlje: ehoslovaka, Engleska, Finska, Francuska, Holandija, Italija, vedska, Japan, Juna Afrika, Brazil
- odlike arhitekture "internacionalnog stila" prema knjizi Hikoka i Donsona:

- I princip: arhitektura kao volumen, a ne kao masa
- proistie iz skletne konstrukcije; zidovi imaju ulogu pregradne "opne", zgrada se pravi "kao brod ili kao
kiobran"; prostor obavijaju ravne i tanke povrine; povrina se nigde ne prekida, pa ni na mestu otvora - prozori
se smetaju u spoljnu ravan zida; materijal za povrinsku obradu - malter ili kamena obloga (koja slogom istie
da ima oblauu funkciju); prozorski okvir - tanki, lagani, metalni
- II princip: pravilnost, a ne simetrija
- proistie is pravilnosti ritma skeletne konstrukcije; prirodni izraz funkcije u veini zgrada ne rezultira
simetrijom, tako da je cilj na racionalan nain prilagoditi funkciju pravilnosti konstrukcije; oblikovanje -
analogna skrivenom konstruktivnom skeletu je ema proporcija, i u osnovi i u izgledu
- III princip: tehnika perfekcija, a ne dekoracija
- posle 20 godina, Hikok ovaj princip zamenjuje principom jasno izraene konstrukcije, budui da je
ornament stvar ukusa, a ne principa; takoe odbacuje skoro principijelno zalaganje za ravan krov kao
"pseudofunkcionalistiki"
- geometrijske projekcije:
- osnova: slobodan plan, koji proistie iz skeletne konstrukcije, omoguava optimalno zadovoljenje funkcija
- izgled: sutina osnove, dakle izraz funkcije, mora se shvatiti iz spoljnjeg izgleda zgrade
- naselje:
- princip pravilnosti namee opti red, dok zadovoljenje funkcionalnih zahteva obezbeuje raznovrsnost i
karakter; kulminativna taka kompozicije su drutvene zgrade, koje imaju simbolinu vrednost
- arhitekti:
- Le Korbizje, Gropijus, Mis van der Roe, Oud i mnogi drugi
- ostala vana "imena i dela":
- Riard Nojtra (emigrant, Austrijanac)

1. Sanatorijum Lovel, Los Aneles, 1927. -> skeletna elina konstrukcija, obavijena sintetskom opnom;
poloaj - na samoj uzvisini, s pogledom na poludivlji pejza parka; asimetrina kompozicija, slobodan plan
ukazuju i na njegov sportski nain ivota; polazite u koncipiranju - Rajt
2. kola na otvorenom, Los Aneles, 1934. -> divna konstrukcija - skeletna, drvena i elina
3. Pustinjska kua Kaufman, Palm Springs, 1946.-47. -> ambijentalni hedonizam, remek-delo
- Rudolf indler (emigrant, vajcarac) -> kao i Nojtra; polazite je Rajt, ali ne samo u oblikovnom, ve i u
ambijentalnom pogledu
1. Lovelova kua, Njuport Bi, SAD, 1925.-26.
- Riard Nojtra i Rudolf indler su stekla formalno obrazovanje u Evropi, a usavravali se kod Rajta kao i
Antonin Rejmond (eho-Amerikanac)
- Ludvik Kisela (eh)

1. Zgrada "Bata", Prag, 1929. -> robna kua obue, osmospratna, fasada od stakla
- Bertold Lubetkin (ruski emigrant) i njegova grupa "Tekton"

1. Stambeni blok Hajpoint 1, London, 1935. -> logika organizacija koju engleska arhitektura nije do tada
imala; funkcionalni i oblikovni sklad
2. Stambeni blok Hajpoint 2, London -> ve deluje maniristiki: "Hajpoint 1 kao da stoji na prstima i iri krila,
dok Hajpoint 2 kao da sedi na zadnjici kao Buda"; vidi se da poinje prihvatati sovjetski soc-realizam
- Hoze Luis Sert (panac, levo orjentisan) -> lan panskog ogranka CIAM-a (GATERAS)
1. panski paviljon na Svetskoj izlobi u Parizu, 1937. -> prvi put izloena Pikasova Gernika
- Oskar Nimajer (Brazilac)

1. Neobina organska kua (za sebe), Gaveji (iznad Rija), 1953.-54.
2. Brazilski paviljon na Svetskoj izlobi u Nju Jorku, 1939. -> koncept Le Korbizjeovog slobodnog plana
ovde je izdignut na vii nivo fluidnosti i proimanja, oko egzotinog vrta - mikrokosmos Amazona
3. Kazino, Pampula, 1942. -> uravnoteenost i ivost kompozicije; promenada prostora od ulaznog dvoetanog
predvorja do rampi koje vode igraicama, od eliptinog hodnika ka restoranu do plesnog prostora; logino
kretanje svih: gostiju, posluge, igraa; strogost, ali teatralna atmosfera; kontrast izmeu fasade u gravertinu i
kamenu i egzotinog enterijera; po zabrani hazardnih igara, zgrada je pretvorena u muzej
4. Brazilija, sa Lusio Kostom, 1956.-63. -> odmah po osnivanju podeljena na: 1. birokratsko - poslovni i 2.
"grad sirotinje"; ortogonalna mrea, oblik krsta u osnovi; podeljen grad, zoniran u etvrti prema klasnoj
strukturi; na Trgu su zgrade triju vlasti: sekretarijat, senat i sud
- kasnije raskida sa svojim neformalnim funkcionalizom i fluidnim oblicima, stvara iste oblike, tj. pribliava se
neoklasinoj tradiciji
- Filip Donson
1. Glas haus, Nju Kanan, 1949.
- Francuska:
- Beudoin i Lods
1. Novi tip kole na otvorenom, Suresnes kod Pariza
- Le Korbizje
1. Kua, protobrutalistika, Mates, 1935. -> zidovi od lomljenog kamena i drveni krov
- Holandija:
- grupa OPBOW (holandski ogranak CIAM-a) -> radovi
- ehoslovaka:
- Oto Esler
1. Dvojna kua, Brno, 1926.
- Bohuslav Huks
1. Izlobeni paviljon, Brno, 1929.
- Ludvik Kisela (napisano)
- SAD: -> Internacionalni stil prvi primenjuju austrijski i vajcarski iseljenici (emigranti)
- Riard Nojtra (napisano)
- Rudolf indler (napisano)
- Engleska: -> Internacionalni stil zapoinju stranci kao i u SAD

- Oven Vilijams
1. Kompleks farmaceutske industrije Buts, Beston, 1932.; on nije bio arhitekta niti lan CIAM-a, ve
inenjer; armirano-betonska skeletna konstrukcija od peurkastih stubova i staklo; skulptoralni oblik
etvorospratnog zdanja
- Peter Berens
1. Kua Nju Vejs, Nortampton, 1926.
- Amijas Konel (sa Novog Zelanda)
1. Kua "high and over", Ameram, 1930. -> za arheologa
- Bertold Lubetkin (iz Rusije) -> najznaajniji i njegova grupa "Tekton" (napisano)
- grupa MARS (grupa za istraivanje u modernoj arhitekturi), engleski ogranak CIAM-a, osnovana 1932.;
svojim entuzijazmom grupa je privukla, u poetku, avangardne britanske arhitekte (meu njima i Lubetkina), ali
je jedino njeno vee ostvarenje, osim Izlobe "Nova arhitektura", 1933., bio izrazito Utopijski plan razvoja
Londona, ali nije razvila metodologiju potrebnu za realizaciju te budunosti u koju je verovala; zato e Lubetkin
napustiti MARS i pristupiti levo orjentisanoj organizaciji ATO (organizacija arhitekata i tehniara) koja e se
baviti problemom radnikih naselja
- panija:
- grupa GATERAS - panski ogranak CIAM-a (grupa arhitekata i tehniara panije za unapreenje
savremene arhitekture), levo orjentisana, pod vostvom arhitekte Hoze Luis Serta i Garsija Merkadala;
osnovana 1929. (prvo kao katalonski kulturni pokret); najznaajnije zdanje:
1. Casa Bloc -> kolektivno stambeno zdanje, koje sadri duplekse za stanovanje, biblioteku, jaslice, vrti, bazen
(koncept Le Korbizjea)
- Hoze Luis Sert (napisano)
- Juna Afrika:
- transilvanijska grupa (kasnije e postati ogranak CIAM-a) - prisnost sa Le Korbizjeom najbolje se vidi po
kuama u Johanesburgu u post-korbizjeovskom stilu
- Brazil:
- Lusio Kosta -> radi zajedno sa Le Korbizjeom
1. Zgrada ministarstva obrazovanja, Rio de aneiro -> montani estospratni objekat, podignut na pilotisima
sa brojnim elementima Le Korbizjea; kasnije se uticaj Le Korbizjea pretvorio u lokalni senzibilitet, koje je
svojom plastinom raskou podseao na brazilski barok XVIII v.; vodei predstavnik ovog stila
- Oskar Nimajer (napisano)
- Japan:
- Antonin Rejmond (eho-Amerikanac) -> uticaj Rajta
1. Sopstvena kua, Tokio, 1923. -> prva kua od armiranog-betona u Tokiu; pokuaj asociranja na
tradicionalnu japansku arhitekturu u drvetu; konzolni nametaj od elinih cevi
2. Poslovna zgrada petrolejske kompanije "Izlazee Sunce" -> koristi armirani-beton
3. Golf klub, Tokio, 1930. -> kitnjast i maniristiki; uticaj Perea
4. Kue za porodice Akaboi i Fukui, 1933.-35. -> kue skorojevia industrijalaca; radi sa suprugom i
enterijer, nametaj, tkanine; evroazijski, gaje bogat stil; ovde se gubi Rajtov i Pereov uticaj
- Kunio Majekava (radio za Rejmonda i kolovao se u inostranstvu)
1. Stambeni blok Harumi, Tokio, 1957. -> proizaao iz Le Korbizjeovog Unite d'Habitation; kombinuje pola -
pola zapadnjaki i japanski stil ivota
- Junzo Sakakura (kao i Majekava, radio je za Le Korbizjea)
1. Japanski paviljon, Svetska izloba u Parizu, 1937. -> tradicionalno + Le Korbizjeovsko; slobodan prostor,
povezanost spoljanjeg i unutranjeg prostora pomou rampi
2. Muzej moderne umetnosti, Kamakura, 1951. -> neoklasicistiki pristup
- Majekava e u svom lanku "Razmiljanja o civilizaciji i arhitekturi" govori o paradoksalnom opstanku
tradicionalne japanske kulture u njenoj sutini, kao one snage koja e osloboditi Zapad njegove tehnokratske
neumerenosti; time se konano zavrava period Internacionalnog stila, ne samo u Japanu nego i u celom svetu
- Kenzo Tange (bio Majekavin asistent)
- smelost posleratnog stvaralatva ogleda se u njegovom delu; poeo je nizom radova koje je naruila drava,
poev od prilino ematskih objekata gradskih venica za imicu i Tokio, pa do vrhunskih zdanja zgrade
Prefekture u Kagavi, i zatim Olimpijskih stadiona u Tokiu
1. Gradska venica, Tokio, 1952.-54. -> betonska parodija tehnike u drvetu
2. Zgrada Prefekture, Kagava, 1955.-58. -> stanje skoro klasine ravnotee; lucidna organizacija prostora;
elementi Internacionalnog stila; odlike istoricizma, aluzije na budizam i intoizam
3. Dva Olimpijska stadiona, za igre u Tokiu, 1964. -> Tange nije vodio rauna o kretanjima, pa eliptini i
kruni volumeni ovih stadiona, pokriveni su lananim elinim krovovima obeenim o rogove eliptinih
armirano-betonskih konzola koje nose istovremeno i gornje redove koso postavljenih sedita
4. Spomenik miru, Hiroima, 1955. (centar mira) -> Tange je verovao da e energija, osloboena intenzivnim
razvojem Japana, pomoi da se japanska tradicija preobrati u neto novo i kreativno; o tome govori u svojoj
pronicljivoj analizi u vreme zavretka Prefekture: "Japan je do nedavno bio neprekidno pod apsolutnom vlau
drave, dok je kulturna energija naroda - energija kojom bi se moglo stvarati novo, bila ograniena i potisnuta; ta
se energija uspela osloboditi tek u ovom vremenu, ali treba jo mnogo uiniti da bi se pravilno artikulisala"
5. Konkurs za "Kinseko - japanski kulturni centar", 1942. -> eklektian rad
6. Hram Dem su, Osaka
7. TV stanica u Kofu -> konstrukcija, instalacije, stepenite (jezgro)
8. Muzej savremene umetnosti, Jokohama -> operie sa evropskim elementima arhitekture
9. Katedrala St. Meri - za Olimpijske igre -> asocijacija na srednjevekovni grad; osnova u vidu krsta
10. Metropolitenska gradska kua
- Kenzo Tange - radio tokom rata; vodea figura 60 - 80-tih godina u japanskoj arhitekturi; okuplja mlade
arhitekte (koji e takoe kasnije postati poznati) i teoretiare arhitekture koji u modernoj arhitekturi Japana
pronalaze i istiu tradicionalne osnove; bio je pod uticajem Le Korbizjea
38. Art Deco 153
38. Art Deco

- pojam:
- oznaka "Art Deco" poinje da se koristi posle "Meunarodne izlobe dekorativnih umetnosti" u Parizu,
1925., za modu sintetike stilizacije izmeu avangarde (kubizma, futurizma, ekspresionizma) i
tradicionalizma
- Art Deco u poetku je francuski fenomen, ali se ubrzo iri po celom svetu, u oblasti dizajna, enterijera i
arhitekture
- uspeh Art Deco-a moe se objasniti na sledei nain: avangardni pokreti nastojali su da sve oblike svedu na
apstrakciju, to se nije smatralo prikladnim za arhitekturu sa reprezentativnom (dravnom, ideolokom,
finansijskom) funkcijom; tako se javlja jedna tendencija za stvaranjem umetnikih formi sa odreenim
ikonografskim sadrajem; to je kontekst u kom dolazi do pojave Art Deco-a, ali i specifine ikonografske
arhitekture evropskih totalitarnih reima (gde se vlast i mo ele prikazati u pozitivnom i naprednom svetlu)
- Art Deco u Francuskoj:

1. Paviljon turizma, "M. I. D. U.", Pariz, 1925. - arh. Robert Mallet-Stevens -> snana je ilustracija tradicije
za integrisanjem doktrinarnog modernizma, dekorativnog kubistikog stila i futuristikih vizija
- grupa umetnika koja stvara u ovakvom duhu okupila se u "Uniji modernih umetnika", U. A. M., 1930. ->
Franc urdain, Robert Mallet-Stevens, Rejmon Templije, an Foke, Pjer aro, ...; njihov stil (naroito u
ureenju enterijera) karakterie upotreba luksuznih materijala (metali, staklo, kamen, skupoceno drvo i sl.),
geometrijska ornamentacija, svedene forme nametaja i drugih predmeta primenjenih umetnosti; pored toga, stil
je polihroman, dosta se istrauje uloga svetla i td.
- Art Deco ("modernistiki stil") u Americi:

- osnove modernizma u SAD -> izvori: velika izloba u Parizu 1925., kubizam Frank Lojd Rajta, etika maina,
civilizacija Maja, obrasci Pueblo - Indijanaca, Beka secesija, Nemaki ekspresionizam
- Art Deco doivljava procvat u Americi, gde se traga za reprezentativnim stilom poslovnih zgrada; ameriki Art
Deco oslanja se L'Ecole des Beaux Arts tradiciju (koja je "slubeni stil" u Americi od "Kolumbijske izlobe" u
ikagu 1893., pa sve do prvog svetskog rata), na dekorativizam ikake kole, na "gotski" stil nebodera (koji u
Nju Jorku ustanovljava Kas Dilbert zgradom Vulvort iz 1913.), kao i na razliite avangardne izvore
- presudnu ulogu u formiranju vodeeg stila imao je konkurs za zgradu ikago Tribjuna iz 1922., kada je
pobedio rad Rejmonda Huda i Dona Mida Hauelsa u pseudogotskom stilu
- do drugog svetskog rata, u Americi Art Deco dominira kao urbani stil poslovnih zgrada i stambenih blokova u
gradskim jezgrima; to je, ujedno, u skladu sa opte prihvaenim shvatanjem stilske prikladnosti za pojedine
namene (u isto vreme, porodine kue u ekskluzivnim etvrtima bliske su engleskom "free architecture" stilu (uz
dodatak ponekog trema u kolonijalnom stilu), univerziteti u "srednjevekovnom", i td.)
- najpozanatije zgrade:
1. Krajsler bilding, Nju Jork, 1928.-30. - arh. Vilijem van Alen; moda najpoznatiji primer amerikog Art
Deco-a; dekorativni sistem ove zgrade treba da podsea na Krajslerove automobile
2. Rokfeler centar, Nju Jork, 1931.-39. - arh. Rejmond Hud i Don Mild Hauels i dr. ("grad u gradu" - ovo
delo je nudilo science fiction viziju grada nebodera - tornjeva); kompleks na prostoru od 8 blokova, sadri 14
zgrada; glavni deo izgraen je za 18 meseci; kompleksom dominira skulptoralni bezornamentalni oblakoder
RCA (u jezgru kompleksa) od 70 spratova; sva umetnika dela izloena ili kao deo centra obraivala su tematiku
svetlosti, zvuka, radija, TV, uopte napretka, da bi kulminirala sa dva glavna objekta (dela) na srednjoj osi
kompleksa: 1. Prometej - pozlaen, okruen zodijakom (skulptura), koji se izdie iznad trga; 2. "ovek na
raskru" - zlosretna zidna slika - mural, delo Dijega Rivere, u predvorju RCA, sa i ideolokom ikonografijom
(ukljuujui ak i sliku Lenjina) zbog ega su ga morali ukloniti; 3. Amerikan radijator bilding, Nju Jork -
Rejmond Hud i Don Mild Hauels
3. Radio city music hall (velika koncertno - bioskopska dvorana (6200 mesta)) -> krovni vrtovi na vrhovima
dve nie zgrade i etalite sa vodoskokom levo i desno od njih
4. Veliki broj drugih njujorkih oblakodera na Menhetnu takoe je izgraen u ovom stilu
5. Zgrada Donson Vaks i dr., "indijanski" stil u Kaliforniji -> radovi Rajta izmeu dva rata, takoe
pokazuju slinost sa Art Deco-om
6. "el bilding", Hag (Evropa) - Oud
39. Arhitektura totalitarnih reima 154
39. Arhitektura totalitarnih reima

- arhitektura totalitarnih raima -> Italija, Nemaka, SSSR
* Italija: -> razvoj faistike ideologije posle prvog svetskog rata proizaao je iz dva aspekta futuristikog
pokreta: kulta rata i velianja maina; rat je destruktivno delovao, meutim, i na sam futurizam; na pojam
"industrijske kulture" tj. "kulture maina" poelo se gledati sa podozrenjem, ne samo od strane narodnih masa,
ve i inteligencije; otpor protiv futurizma javio se u delu ora de Kirika (italijanski slikar i likovni kritiar)
"Zagonetka sata", koje prikazuje peristil sa lukovima u sumraku (zastrauju metafiziki prizor koji slikovito
predoava formu italijanske Nove tradicije)
- u periodu faistike vlasti 1922.-43. italijansku arhitekturu karakterie latentni (ali prefinjen) sukob modernista
i novotradicionalista; specifinost tog sukoba je u tome to su i jedni i drugi bili zagovornici novog tumaenja
klasine tradicije, kao to su i jedni i drugi, na odreen nain, izvorite imali u predratnoj italijanskoj
modernistikoj tradiciji
1. pod uticajem ora de Kirika i metafizikih slikara, u italijanskim vizuelnim umetnostima nastaje pokret
"Novecento Italiano"; de Kiriko pokuava da svojim, najee arhitektoninim kompozicijama pronikne u
metafiziko prisustvo klasine prolosti u sadanjosti; voena tom idejom, milanska arhitektonska avangarda,
okupljena oko ovanija Mucija, nastoji da da svoje vienje klasinih oblika Mediterana, suprotstavljajui se
futuristikom kultu maine; prva manifestacija arhitektonskog pokreta "Novecento Italiano" je upravo Mucijeva
stambena zgrada Ka'Bruta, Milano, 1923. (Mucijo pie o pokretu "Novecento Italiano" kao antifuturistikom,
tvrdi da e klasine eme prolosti uvek biti upotrebljive)
2. drugi krug milanskih arhitekata formira "Grupu 7", koju predvodi uzepe Teragni (Giuseppe Terragni
1904.-41.) (grupa pokazuje naklonost prema deutsche Werkbund-u i ruskim konstruktivistima); grupa tei novoj,
racionalnoj sintezi nacionalne klasine tradicije i strukturne logike mainskog doba; stvarnu afirmacijau
racionalistika arhitektura poinje da stie izgradnjom Teragnijevog kompleksa Novokomun u Komu, Italija,
1928. (ova zgrada, na pr. u tretmanu uglova gde se umesto klasinih ojaanja nalaze ostakljeni valjkovi, ukazuje
na izvesnu naklonost racionalista prema konstruktivizmu); 1930. racionalisti stvaraju udruenje MIAR
(italijanski pokret za racionalnu arhitekturu); iste godine, Musolini lino otvara izlobu pokreta; no, i pored
toga, provladino Nacionalno udruenje arhitekata (tradicionalistiki orjentisano) neprijateljski se postavlja
prema MIAR-u zbog njegovog krajnje intelektualistikog strogog asketskog pristupa, koji je odbacivao
ikonografska svojstva arhitekture
- tada Marelo Pjaentini, najuticajniji lan Nacionalnog udruenja arhitekata, odluuje da napravi
kombinaciju pokreta "Novecento Italiano" i racionalizma, stvarajui tako eklektiki tzv. "Liktorski stil" i
zalaui se da to postane slubeni stil; formulacija te orjentacije je njegova zgrada Palate pravde u Milanu,
1932.; Pijaentini formira profaistiku grupu RAM, iju arhitekturu karakterie masivnost, modulacija
pravougaonih otvora, rudimentarni klasicizam stubova i venaca; najznaajni poduhvat ove grupe je zgrada
Univerziteta u Rimu, 1932. (ponavljanje jednostavnih osnovnih elemenata)
- 1932. uzepe Pagano (arhitekta) i Edoardo Perziko (likovni kritiar) pokreu list "Casabella", organ
italijanskog racionalizma
- iste godine: u Milanu je osnovana racionalistika grupa "BBPR" (4 arhitekte), koja u ve pregrejani
arhitektonski diskurs unosi izvesni kriticizam
- iste godine: Casa del Fascio, Komo (prvi put se vidi njegova opsednutost transparentnom arhitekturom -
futuristiki program o uvoenju ulice u kuu) - ovo delo Teragnija je najvanija zgrada italijanskog
racionalizma; polukocka sa strogom prednjom konstrukcijom, "palaco" plan (sa velikom dvoranom umesto
atrijuma u sredini - politike konotacije: nesmetani ulazak masovnih demonstracija sa ulice u unutranji prostor
zgrade); eksterijer zgrade, tj. fasade ukazuju na enterijer
- u periodu 1932.-36. podignute su najvanije zgrade racionalizma, meu kojima posebno mesto zauzimaju
graevine koje za Olivetija podiu Figini (doprinos moderne arhitekture u humanizaciji industrije) i Polini u
Ivrei, zatim "Dvorana zlatnih medalja" Perzika i Nicolija na aeronautikoj izlobi u Milanu 1934. (visea
konstrukcija - lavirint belih drvenih reetkastih konstrukcija izdignutih iznad poda, u kojima su bile grafike i
fotografije), i druge
- posle 1936. atmosfera se pogorava, napadi tradicionalista postaju sve ei; veina racionalista ulazi u manji
ili vei kompromis sa tim, sve jaim shvatanjima (na pr. Pagano sarauje sa Pijaentinijem na pripremi
izlobe EUR, 1942., ije bi trajne graevine, po Musolinijevoj elji, postale jezgro Novog Rima; glavna
graevina kompleksa - Palata italijanske civilizacije - krajnja je vulgarizacija pokreta "Novecento Italiano";
urbanistiki, plan pokazuje istu morbidnost kao i Musolinijeva "osmanizacija" Rima iz 1931.
- u toku rata, mogi racionalisti su stradali - neki umiru pod nerazjanjenim okolnostima, neki zavravaju u
nemakim koncentracionim logorima; posle rata, pokret je obnovljen, a naroito snano je uticao na arhitekte
oko Rosija i Grasija
39. Arhitektura totalitarnih reima 155
* Nemaka:
- 1933., po dolasku nacista na vlast, moderna umetnost je zabranjena kao "degenerisana", "kosmopolitsko -
jevrejska" i sl.; u formalnom smislu, zadrala se samo u funkcionalistikoj industrijskoj gradnji
- problem sa pronalaenjem odgovarajueg arhitektonskog stila, nacisti reavaju oslanjanjem na snanu 1.
antizapanjaku narodnjaku tradiciju (u pogledu stambene gradnje) i na 2. arhitektonsku tradiciju
nemakog klasicizma u radovima inkela, Gilija, Langhansa i drugih (u pogledu reprezentativne gradnje);
meutim, vano je rei da je bilo i drugih pseudo-istoricistikih pojava u nacistikoj arhitekturi, to
nedvosmisleno odslikava njenu "izofreninu" prirodu
1. izvor stambenog "Heimatsil"-a ("domovinski stil") je ideologija krvi i tla, prvi put izloena u knjizi
Valtera Darea "Seljatvo kao izvor ivota nordijskih rasa", 1929., u kojoj se uno protestvuje protiv
urbanizacije, a selo se predstavlja kao tvrava patriotizma; glavni pobornici, jo od 20-tih godina, bili su
Hajnrih Tesenau i Paul ulce-Naumburg; u svojoj knjizi "Borba za umetnost", 1932., ulce-Naumburg
(okrenut ka pokretu Arts and Craft, jednostavnim, organskim oblicima) napada "nomadski", apatridni stil
gradskog ivota, funkcionalistiku arhitekturu, arhitekturu ravnog krova kao izraz drugog podneblja i slino (oni
zajedno rade belo okreena zdanja sa kosim krovovima - kao deo tradicije, korena, pripadnosti)
2. glavni protagonisti reprezentativnog dravnog stila bili su Paul Ludvig Trost i Albert per; obojca rade u
pseudoklasinom maniru (spartanski klasicizam; sterilisana, megalomanska prerada inkela); glavni perovi
projekti (su grandiozni objekti za potrebe nacistike drave): stadion (za politiki skup) Cepelinfild, Nirnberg,
1937., sedite Kancelara, Berlin, 1938. (per: "Ledena katedrala" - stub od zastava i reflektora, izveden za
veliki politiki zbor na Tempelhofu u Berlinu 1935.); nacistiki neotradiconalizam odlikuje se, iznad svega,
podizanjem javnih graevina u svrhu masovne histerije - to dobro ilustruju bizarne graevine (koje e sluiti kao
scenografija) kao to su otvorene arene (kao goleme "kulise" za pseudo-kultne nacistike rituale ili tokom rata
podizani spomenici poginulima u ratu - "Totenburgen" ("zamkovi mrtvih" u Buleovskom stilu); izuzetci od
ovoga su: Olimpijski stadion Vernera Mara i Bonacovi mostovi iz 1936.
* SSSR:
- na konkursu za Palatu Sovjeta, 1931. (na mestu sruene, a danas, Bogu hvala, obnovljene crkve Hrista
Spasa; kao ruski odgovor na zdanje Lige naroda), pojavili su se radovi iz celog sveta (Le Korbizje, Pere,
Gropijus, Pelcig) i Rusije (ASNOVA, OSA, VOPRA) - i ovde dolazi do sukoba izmeu modernistikog
pokreta i nove tradicije; odluka irija da, kao pobedniki, izabere rad B. M. Jofana, prva je manifestacija soc-
realizma u Rusiji (konstruktivistike dvorane kao polukrune, ivine, oko etvorougaonog otvorenog, klasinog
dvorita u ijem je centru klasian stub sa kipom radnika na vrhu (aluzija na Kip slobode) sa bakljom ustanka
neslobode); projekat e kasnije biti izmenjen sa velikim kipom Lenjina na vrhu; ironija ovog konkursa bila je u
tome to se nijedna levo orjentisana grupacija arhitekata nije predstavila radovima na liniji monumentalnog
socijalistikog realizma
- 1932. CK partije proglaava socijalistiki realizam slubenim stilom; arhitekturu socijalizma karakterie
megalomanija, pseudoklasicizam, primena skulptura u istom stilu
- slomu avangardne arhitekture u Rusiji doprinelo je, u sklopu optih kretanja, jaanje ekstremno demagoke,
staljinistike asocijacije arhitekata "VOPRA", koja tvrdi da "samo proleteri mogu stvarati proletersku
kulturu"; u stvaranju ovog stila vanu ulogu odigrali su neki rehabilitovani prerevolucionarni akademski arhitekti
(Gelfreih, uk, usev, ...)
- 1933. osnovana je Moskovska Akademija arhitekture, a 1935. njena planerska sekcija
- 1935. uraen je Generalni plan Moskve, iji najvaniji deo ini sistem podzemne gradske eleznice; stanice
moskovskog metroa jedan su od najvulgarnijih primera soc-realizma
- 1937. odran je Generalni Kongres Saveza Sovjetskih arhitekata koji propisuje projektovanje u
vernakularnom i klasinom duhu na celoj teritoriji zemlje
- 1938. usev podie Lenjinovu dravnu biblioteku - besmisleni, ogoljeni klasicizam
- 1943. doneta je odluka o obnavljanju ratom razorenih gradova, koja je generalno propisivala restauratorske
radove
- 1947. projektovano je 8 oblakodera u soc-realistikom stilu za Moskvu, od kojih je 7 podignuto
(morbidno)
- 1954.-55. socijalistiki stil se ukida, a ruska arhitektura se ponovo polako vraa u okvire modernog pokreta
40. Alvar Alto 156
40. Alvar Alto

- Alvar Aalto, 1898. - 1976., Finska -> zanima se za narodno izvorno graditeljstvo; njegova dela imaju
elemente dva stila nordijske tradicije: 1. nacionalni romantizam (izvor je u pokretu gotic revival), datira iz 1895.;
2. strog dorski senzibilitet (izvor je u inkelovom romantinom klasicizmu) iz 1910.; nijdenom od ovih stilova
nije se potpuno priklonio; tokom celog ivota tragao je za postizanjem ambijenta (toplota, svetlost, zvuk) -> u
njegovim prvim remek-delima:
1. Sanatorijum, Paimio -> paljiv raspored bolesnikih soba, izvori svetla i toplote su podalje od postelja,
plafoni su tamno obojeni da bi umanjili odbljesak, umivaonici su bezumni
2. Gradska biblioteka, Vipuri -> danonona indirektna rasveta, akustika izolacija itaonica
- poslednje delo: Koncertna dvorana Filandija, Helsinki zavrena 1976.
- roen je 1898. u mestu Kourtane, Finska; studirao 1916.-21. na Politehnici u Helsinkiju; studijsko putovanje -
Skandinavija, Centralna Evropa, Italija
- 1922. - 4 izlobena objekta na industrijskoj izlobi u Tampereu (suprotnosti, koje pokazuju razliite uticaje
i stepene kulturnog razvoja Alta: 1. "klasini" industrijski paviljon (od modularnih drvenih oplata); 2. kiosk sa
slamnatim krovom (domorodaki stil; tu su bile izloene Finske rukotvorine))
- 1923. otvara biro u Jivaskili (uticaj Vagnera)
- 1925. eni se sa Aino Marsio, koja mu je najblii saradnik do svoje smrti 1949.
- projekti u Jivaskili 1923.-27.:
- Radniki stanovi uticaj Asplunda -> slabo izraen neoklasicizam
- Radniki klub (dorski stil); lokalno graditeljstvo (u drvetu);
- Nove i rekonstruisane crkve Hofman (strogost);
- Dva doma civilne zatite inkel - italijaniziran stil
- I faza, 1927.-34.: -> poetna faza zrelog stvaralatva - funkcionalizam (skree ka romantinom klasicizmu)
1. Gradska biblioteka, Vipuri, 1927. (izvedeno 1930.-35.) -> u prvobitnoj verziji snaan uticaj Asplunda i
vedskog neoklasicizma (fasade, friz, ogromna egiptoidna vrata), kasnije izmenjena; dva aksijalna trakta sa
ravnim krovovima; armirano-betonska konstrukcija
2. Sanatorijum, Paimio, 1928.-32. (prva nagrada na konkursu, konstruktivistiki pristup) -> razvedena krila,
sobe racionalistiki opremljene, okrenut na jug i jugoistok; konzolna konstrukcija - armirano-betonska
3. Zgrada jugozapadne poljoprivredne zadruge, 1928. -> Asplundov uticaj, izgraena u Turkuu: kolorizam
pozorita u zgradi - tamno plavo gledalite sa stolicama od ruiastog baruna
- 1928. prisustvovao konferenciji o armiranom-betonu u Parizu, pada pod uticaj holandske (Dujker) i ruske
(ASNOVA) avangarde (holandskog i ruskog konstruktivizma)
- izloba 700-togodinjice Turkua, 1929.
4. Poslovna zgrada izdavake novinske kue "Turun Salomat", u Turkuu, 1928. -> uticaj pomalo
konstruktivistiki
- 1929. prisustvovao kongresu CIAM-a u Frankfurtu, gde staje uz pristalice "nove objektivnosti" po pitanju
stanovanja
5. Stambeno naselje za finsko Udruenje za umetnost i zanate, 1930., i predlog prototipa minimalne kue,
1932.
- II faza, 30-te godine (1934.-39.):

- sredinom 30-tih godina upoznaje industrijalce Gulien, vlasnike koncerna za proizvodnju drveta, papira i
celuloze
- 1935. osniva se preduzee "ARTEK" za proizvodnju i plasman Altovog drvenog nametaja, koje vodi Aino
Alto (Alto je dizajnirao i stolice; zahvaljujui divotnom pokroviteljstvu finske drvne industrije, Alto ponovo
uvia prednost drveta nad betonom u konstrukciji)
6. Fabrika papira i radniki stanovi Sunila, Katua, 1936.-37. -> mona konstruktivistika arhitektura fabrike;
stambeno naselje - raznovrsni tipovi stanova; niz infrastrukturnih pogodnosti
7. Vlastita kua, Munkiniemi, Helsinki, 1936. (poeci udaljavanja od meunarodnog konstruktivizma) -> "L"
osnova, asimetrija, zidovi od opeke, drveta, grubog maltera - kao kola
8. Finski paviljon na Svetskoj izlobi u Parizu, 1937. (I nagrada) -> drvena zgrada ("uma koja hoda" -
raznovrsni konstruktivni sklopovi, drvena oplata zidova; naelo prostorne distribucije (prisutno u Altovoj zreloj
karijeri) - podela graevine u dva dela, sa "atrijumskim" meuprostorom (ovaj koncept potie od tradicionalnog
kompleksa seoske kue)
9. Vila Mairea (za Gulienove), Normark, 1938.-39. -> remek-delo predratne karijere - "L" osnova, opet
kombinacija opeke, grubog maltera i drveta; spoj racionalistiko - konstruktivistike estetike i tradicije
40. Alvar Alto 157
nacionalnog romantizma (kontrast, dvojnost, prisutna u celom projektu, metaforiki: "geoloki slojevita" masa
kue (nepravilan oblik bazena - saune; drvena oplata dnevne sobe), beli zidovi intimnih prostora); izdvojena
sauna (sauna ima slamnati krov - tradicionalan) sa kuom, ograeno malo dvorite sa ameboidnim bazenom;
skulptorski kamin i stepenasto poviena dnevna prostorija koja vodi do stepeninog mezanina; unutranjost dosta
simbolizuje pejza; suptilne promene atmosfere unutranjeg prostora
- III faza, 1939.-49.:

- Alto traga za novim izrazom (retoriki pokrenuti zidovi Finskog paviljona Svetskoj izlobi u Nju Jorku,
1939. ili Studentskog doma u Masausetsu, 1947.-48.); neko vreme proveo je i u ratu
- 1949. umire Aino Alto
- IV faza, druga stvaralaka faza od 1949.: -> u svom tekstu 1947. "Pastva i planinski potok" objanjava
vezu arhitekture i biologije; arhitektonski oblici su nalik ribi: ne raaju se potpuno razvijeni, niti u vodama gde
inae ive, ve stotine kilometara daleko od prebivalita; otuda u njegovim delima aluzije na razvoj ribe od ikre,
duhovnog i svetovnog, raanje i obnavljanje
10. Gradska skuptina, Sajnatsalo, 1949.-52. -> atrijum oko kog su smeteni razliiti sadraji; zidovi od opeke
(smenjuje se pod od opeke i kamena), ritmizacija otvorima; drvena vidna konstrukcija krova
- 1952. eni se sa Elizom Makiniemi, koja mu je u ovoj fazi i glavni saradnik
11. Nacionalni penzioni zavod, Helsinki, 1952.-56. (izraena Altova elja da bude koristan malim ljudima) ->
kubine mase, "U" osnova (opet poluatrijum); prostori su razliitih boja, oznaavajui promenu statusa; snano
izraen humanizam - briljivo detaljisanje (stolice, rasvetna tela, grejanje, ...) - najuoljiviji je u paljivo
projektovanom nizu kabina za razgovore smetenih ispred dvorane sa prirodnim svetlom; ta dvorana, poploana
crnim i belim mermerom, je "klju" graevine
12. Stambeni blok u etvrti Hansa za izlobu "Hanzafirtel interbau", Berlin, 1955. (Altova tenja da
zadovolji psiho - socioloke kriterijume) -> jedno od najvanijih reenja stana, mnogo prihvatljivije od Le
Korbizjeovih; stan (stan - apartman) ima sve atribute kue - osnova ima "U" formu oko terase, koja igra ulogu
atrijuma; stanovi su takoe grupisani oko vertikalnih vorita sa dnevnim svetlom
13. Koncertna dvorana Filandrija u Helsinkiju -> poslednje Altovo delo je zavreno 4 godine nakon smrti
- najvanije u Altovom delu: stvaranje ambijenta u kome e se ljudi dobro oseati - zadovoljenje socijalnih i
psiholokih kriterijuma; odatle proistie i nedogmatian odnos prema ortogonalnosti; Altova reenja su
nenametljiva, ali izraena i nastavljaju nordijsku tradiciju spajajui osobenost i klasinost, matovitost i
normativnost
41. CIAM i Grupa 10 158
41. CIAM i Grupa 10

- CIAM (Congres Internationaux d'Architecture Moderne) (meunarodni kongres moderne arhitekture)
-> cilj odravanja internacionalnih kongresa za novo graenje je borba za prava savremene arhitekture, a koja je
u tom periodu vodila bitku sa jakim antagonistikim snagama akademizma; "obrauju probleme koje pojedinac
ne moe da savlada" (Le Korbizjeova definicija) - 3 razloga:
1. CIAM tvrdi da je arhitektura uslovljena politikim i ekonomskim prilikama, te da e se za postizanje veeg
nivoa kvaliteta morati osloniti na univerzalno prihvatanje raconaliziranih metoda proizvodnje, a da se pri tome
ne udalji od stvarnosti industrijalizovanog sveta
2. CIAM istie potrebu planske privrede i industrijalizacije
3. CIAM zagovara uvoenje normativnih mera i efikasnih metoda proizvodnje, kao prvi korak prema
racionalizaciji graevinske industrije
- internacionalni kongresi slue za novo graenje i formiranje dananje arhitekture
- osnivanje CIAM-a 1928. oznaava poetak "akademske" faze moderne arhitekture, tj. ustoliavanje
onoga to je simbolino predstavljala izloba Weisenhofsiedlung, 1927. (naselje Vajzenhof) za "novu tradiciju"
sa internacionalnim predznakom
- CIAM je osnovan na inicijativu pokroviteljke umetnosti Elen de Mandro (ona je pozvala kreativne duhove u
svoj zamak u La Sarazu, i posle konsultacija sa Gidionom i Le Korbizjeom dolo je do odravanja sastanka)
- u periodu 1928.-59. CIAM je proao kroz 3 faze:
- prva (CIAM I - III), 1928.-33. bila je najdogmatinija, gde su najuticajniji bili nemaki arhitekti, pripadnici
"nove objektivnosti"
- druga (CIAM IV - V), 1933.-47. obeleena je dominacijom Le Korbizjea, koji je akcenat pomerio na
urbanizam
- trea (CIAM VI - X), 1947.-59. obeleena je predominacijom liberal - idealistikih tendencija nad
materijalistikim iz vremena osnivanja
- prva faza:
- CIAM I (kongres u zamku Elen de Mandro, La Saraz, vajcarska, 1928.)
- osnivaki kongres; predsednik Karl Mozer, sekretar Z. Gidion
- teme: uticaj tehnike na arhitekturu (voditelj Le Korbizje), standardizacija (voditelj Ernst Maj, ekonomija i
arhitektura (voditelj Hans mit), urbanizam (voditelj Andre Lirsa), kultura stanovanja (voditelj Ernst Maj),
drava i arhitektura (voditelj H. P. Berlage) (odnos arhitekture i tehnike, ekonomije, drave, standardizacija,
urbanizam; zemljina politika za reavanje haotine podele zemljita (usled kupoprodaje i nasleivanja);
oslobaanje od sterilnih uticaja akademija i njihovih zastarelih formula)
- rezultat: "deklaracija iz La Saraza" (potpisalo je 24 arhitekte iz: Francuske, vajcarske, Nemake, Holandije,
Italije, panije, Austrije i Belgije) -> istie graevinarstvo, a ne arhitekturu kao elementarnu delatnost oveka
(tesno povezanu sa evolucijom ljudskog ivota); arhitektura je uslovljena politikim i ekonomskim prilikama, te
se mora osloniti, u cilju postizanja kvaliteta na univerzalno prihvaene racionalne metode proizvodnje; sutina
urbanizacije je u funkcionalnom redu
- CIAM II (kongres u Frankfurtu, Nemaka, 1929.) -> bio je u Frankfurtu zbog aktuelne stambene izgradnje
(Ernst Maj - najvei evropski ekspert na podruju socijalne stambene izgradnje)
- organizator: Ernst Maj
- formulisani su ciljevi: utvrditi probleme arhitekture - formulisati ideju moderne arhitekture - proiriti ovu ideju
u svim oblastima ivota - pratiti reavanje arhitektonskih problema
- teme: stan za ivotni minimum (voditelj Ernst Maj), zadatak i ostvarenje minimalnog stana (voditelj Hans
mit), program minimalnog stana (voditelj Viktor Buroaz), socioloki aspekti minimalnog stana (voditelj
Valter Gropijus), analiza temeljnih elemenata (voditelj Le Korbizje), graevinski propisi i minimalni stan
(voditelj Hans mit) (stan za ivotni minimum (mini stan) - funkcionalni socioloki i normativni aspekti)
- rezultat: vaan referat "Stan za minimum egzistencije"
- izloba: 100 projekata minimalnih stanova (crtei u istoj razmeri)
- ustanovljeni su organi CIAM-a: kongres, CIRPAS (meunarodni komitet za reavanje problema savremene
arhitekture), radne grupe (arhitekti i strunjaci, nacionalne sekcije (prvi put uestvuju: Alvar Alto, Valter
Gropijus)
- CIAM III (kongres u Briselu, Belgija, 1930.)
- organizator Viktor Buroaz, predsednik Kornelijus van Esteren (profesor K. Mozer ustupio mesto mlaem i
to urbanisti, a ne arhitekti -> promena tendencija; rukovodilac biroa za planiranje Amsterdama - urbanista)
- tema: racionalni sistemi izgradnje (visina i razmak blokova u cilju efikasnog korienja zemljita i materijala)
- izlobe: racionalna gradnja i "Ozareni grad" Le Korbizjea
- druga faza:
- CIAM IV (kongres na brodu Marsej-Atina-Marsej, 1933.) -> bio je vie dogmatski nego praktian; daleko
od zategnute politike situacije i realnosti industrijske Evrope
- kongres je odran na brodu (na predlog Brojera), jer prilike nisu dozvolile da se odri u Moskvi, kao to je
planirano (15-todnevno mediteransko krstarenje, neformalna atmosfera na brodu grke brodarske kompanije);
dominira Le Korbizje i Francuzi, a ne Nemci
- tema: funkcionalni grad (planiran i shvaen bez poznavanja specifinih funkcija grada); prezentovane su
komparativne analize 34 evropska grada (Amsterdam, ...)
- rezultat: "Atinska povelja", objavljena tek 1943. (izmeu ostalog sadri 111 predloga - delom izvetaji o
postojeem stanju gradova, a delom predlozi za njihovo poboljanje, prema 5 oblasti: 1. funkcionalno zoniranje
sa zelenim pojasevima izmeu zona (5 funkcija zoniranja: stanovanje, rad, rekreacija, saobraaj, ouvanje
istorijskog naslea); 2. visok, prostran stambeni blok - kao jedini tip gradskih stambenih objekata - za smetaj
velikog broja ljudi tamo gde treba, premada je prihvatanje Atinske povelje moda i znailo sputavanje daljih
istraivanja alternativnih modela stambene izgradnje, no ipak je dolo do promene ovakvog stava
- CIAM V (kongres u Parizu, Francuska, 1937.)
- odran je za vreme Svetske izlobe
- tema: stanovanje i rekreacija (slobodno vreme; uzima se u obzir uloga okoline)
- izvetaji: objanjenje principa (Le Korbizje), gradovi (Hoze Luis Sert)
- izloba: radovi Le Korbizjea u "Paviljonu novog vremena"
- predvieno je bilo na V kongresu da VI bude odran u SAD (Gropijus, Miholji-Na, Gidion); doao je rat, pa
su se grupe CIAM-a razdvojile, ali je svaka nastavila svoj rad: Nju Jork, Holandija (tajno se sakupljali i
pripremali obnovu Roterdama, to je kasnije i uraeno po njihovim predlozima); Engleska - istupa MARS sa
predlozima za gradove i novo zakonodavstvo
- trea faza:
- CIAM VI (kongres u Bridvoteru, Juna Engleska, 1947.) -> trebalo je ponovo uspostaviti meunarodne
kontakte
- organizator: grupa MARS (osnovana 1932.)
- prvi put uestvuje generacija mlaih arhitekata
- prvi put je dotaknut problem gradskog centra
- zakljuak: raditi na ostvarenju ovekove fizike okoline koja ostvaruje njegove emocionalne potrebe i stimulie
duhovni razvoj
- CIAM VII (kongres u Bergamu, Italija, 1949.) -> italijanska grupa; neslaganja istoka i zapada; pitanje
estetike izaziva vatrene diskusije
- tema: planovi, obnova i rekonstrukcija gradova (Tange - Hiroima)
- hladnorajtovska atmosfera: poljska delegacija insistira na ugradnji nekih Staljinovih "teoretskih postavki" u
program CIAM-a
- CIAM VIII (kongres u Hedstonu, blizu Londona, Engleska, 1951.)
- organizator: grupa MARS ("ljudi ele da zgrade koje reprezentuju njihov drutveni i kolektivni ivot pruaju
vee funkcionalno savrenstvo; tee monumentalnosti, radosti, ponosu - javne zgrade, ...")
- tema: "Srce grada" -> centar se i dalje tretira kao funkcionalna zona koja privlai svojom spontanou
(andigar u skicama - prvi put)
- javno priznanje nekih manjkavosti Atinske povelje
- mlaa generacija negoduje na idealizam Le Korbizjea, Gropijusa, van Esterena, Serta, Rota, Majekave
- CIAM IX (Eks-an-Provans, Francuska, 1953.) -> presudni rascep
- tema: Habitat (ljudsko obitavalite)
- nova generacija (Smitsonovi (brani par), Aldo van Ajk, Bakema (postavljen za rukovodioca), Kandilis)
osporava funkcionalistike kategorije "Atinske povelje" (stanovanje, rad, odmor, ...); umesto novog sistema
apstrakcija, oni nastoje da pronau graditeljske principe urbanog razvoja i utvrde sledeu jedinicu iznad
porodine elije; oni istiu "identitet" kao vanu urbanu kategoriju; negoduju na idealizam Le Korbizjea,
Gropijusa, Rota i Majekave, ...
- oni osnivaju Grupu 10 ("Team X") sa zadatkom pripreme narodnog kongresa CIAM-a; time raskidaju sa
sentimentalnou stare garde i sa racionalizmom "funkcionalnog grada"
- CIAM X (Dubrovnik, Jugoslavija, 1956.) -> istupa Grupa 10
- tema: Habitat
- cilj: utvrditi osnovne postavke sinteze svih problema vezanih za ivot i stanovanje (uzajamni odnosi izmeu
fizikog oblika i ivotnih potreba)
- sastanak u Oterlou, 1959.
- odran u van de Veldeovom muzeju, uz njegovo prisustvo
- rasputanje CIAM-a
- Le Korbizje u pismu upuenom Kongresu u Dubrovniku priznaje i potvruje da nova generacija, generacija tog
vremena najbolje moe osetiti aktuelne probleme, ciljeve kojima treba teiti, naine na koji se mogu ostvariti.
Oni su upueni u sve to, dok njihovi prethodnici to vie nisu, oni su izvan toga i ne mogu vie reagovati na
novonastalu situaciju
- Grupa 10 (Team X) -> na predstavnik: Aljoa Josi, sa timom saradnika (meu kojima su bili i njegovi
netalentovani sinovi); radovi: Studentski dom, Stambeni blokovi; pobedio na tri konkursa
- CIAM IX, Eks-an-Provans, 1953.
- nova generacija arhitekata (brani par Smitson, Aldo van Ajk i drugi), osporava 4 funkcionalistike
kategorije Atinske povelje: stanovanje, rad, rekreacija, saobraaj; umesto toga, oni predlau daleko kompleksniju
urbanu strukturu, koja bi trebalo uspenije da odgovori potrebi za identitetom - nastoje da utvrde preciznije
odnose fizikog oblika i drutveno - psiholokih potreba; ovo postaje tema sledeeg CIAM-a
- CIAM X, Dubrovnik, 1956.

- grupacija Smitsonovi, van Ajk, Bakema, Kandilis, Vuds, Velker, Hauelovi i Luis Kan istupa kao "Team
X", to oznaava slubeno rasputanje CIAM-a (potvreno 1959. u Oterlou)
- razvoj Grupe 10:

- sredinom 50-tih godina londonska kulturna klima podlona je uticaju pariskog egzistencijalizma, to presudno
utie na polemiki ton Grupe 10, kao i na stvaranje brutalistikog pokreta (fotografije ulinog londonskog ivota
fotografa Hendersona, njegova mo zapaanja presudno su uticali na brani par Smitson (oni su izloili te
fotografije u Eks-an-Provansu)); umesto urbanih funkcija CIAM-a, Smitsonovi predlau fenomenoloke
kategorije kue, ulice, optine i grada
1. Projekat stambenog kompleksa Golden Lejn - Alison i Piter Smitson (primenjen i na centar Koventrija) ->
"kua" - porodina jedinica; "ulica" - sistem galerija; "optina" i "grad" uzeti su realistiki, ali bez jasne fizike
odreenosti
- protivurenost (Smitsonovi je nisu svesni): autori emom "Goldejn Lejn" samo zamenjuju koncept "Ozarenog
grada" - nesimetrinom, granatom strukturom neuspeno nastoje da ostvare oseaj ivotnog ambijenta
- "kue u vazduhu" ne mogu imati dvorita vezana za ulicu, niti ulica odignuta od tla moe biti centar
kolektivnog ivota; nesimetrinost i jednostranost tih ulica naglaavala je linearnost koja ne moe stvoriti oseaj
ivotnog ambijenta
2. Naselje Park Hil - Dek Lin i Ajvor Smit, efild, 1961. -> ostvarenje koncepcije "Goldejn Lejn" -> svi
nedostatci koncepta postaju jasni
- svesni ogranienja koncepta, Smitsonovi zakljuuju da se na visinama iznad estog sprata gubi svaki kontakt sa
tlom, pa se okreu niskoetanoj megastrukturi velike gustine naseljenosti, kao najprikladnijoj formi porodinog
stanovanja (tu kritiku svest Smitsonovi su jo vie utvrdili projektima kua seoskog tipa ("zbijene" i
"proreene" kue) i ekolokom argumentacijom da Habitat treba uklopiti u krajolik, a ne izdvajati iz njega)
3. Megastruktura - Bakema i van den Bruk, Tel Aviv, 1963. -> Jakob Bakema nije bio protivnik planiranja u
tradiciji "nove objektivnosti" (kue u nizu, slobodnostojei blokovi jednake visine, optimalni razmaci, ...);
ugledao se na plan Junog Amsterdama i holandske funkcionaliste (oko Stama); meutim, ipak eksperimentie
sa izrazitijim modulisanjem osnove, grupisanjem u "susedstva" oko javnih objekata, i slino; na njegov rad
naroito u njegovom projektu za Tel Aviv, 1963. snano je uticao Le Korbizjeov projekat megastrukturnog
bloka Obus za Alir iz 1931., kao sredstvo za unoenje sklada u ratrkani oblik grada
4. Projekat deijeg doma - Aldo van Ajk, Amsterdam, 1957.-60. -> razvija "ambijentalni oblik" na osnovama
sopstvenih antropolokih zapaanja o univerzalnosti ljudske duhovnosti (ovek je uvek i svuda isti; isti duhovni
inventar on razliito koristi u skladu sa uslovima ivota); on postavlja temelje "strukturalizma" stvarajui grad u
malom i demonstrirajui svoj pojam "lavirintske jasnoe" meusobnim odnosom jedinica pod istim krovom; on
je jedan od prvih arhitekata koji uoava modernistiko unitenje stila i ambijenta, okrivljujui za to bezoblinost
samog drutva, koje je nastalo gubitkom tradicionalnog i duhovnog izraza (dok se Grupa 10 odlikuje poletnim
naivnim optimizmom, van Ajk je kritian sa dozom pesimizma, moda zato to je jedino on imao antropoloko
iskustvo - bavio se primitivnim kulturama i bezvremenskim aspektom graevina tih kultura)
- do 1962.-63. zavrava se faza kreativne kritike CIAM-a, a pojavljuju se nova imena:
5. Konkurski rad za Frankfurt i Remerberg - Dejms Vuds, 1963. -> ameriki arhitekta, u prvoj fazi "Grupe
10" bio je po strani; ovaj njegov rad predstavlja odgovor na van Ajkov poziv za "lavirintsku jasnou" - zamrena
konfiguracija stanovanja, trgovine, poslovnog i javnog prostora (sa dvoetanim suterenom u kome su uslune
delatnosti i garae); projekat se bitno razlikuje od ideja Smitsonovih ili Bakeme, pre svega po tome to
uspostavlja loginu vezu sa postojeim urbanim kontekstom i nastavlja tradiciju urbane kulture (odbacuje
modele "funkcionalnog" i "otvorenog" grada; ovaj projekat je radio sa Grkom Kandilisom i naim Aljoom
Josiem; njih trojca su inae smislili panelni sistem stambene gradnje
6. Plan Urbina - de Karlo, 1964. -> italijanski arhitekta nadopunjuje Vudsovu emu; plan je vie posveen
zatiti i obnovi postojeeg nego novim gradnjama, nastoji da pronae nove mogunosti korienja postojeeg
fonda zgrada; time je "Grupa 10" dostigla potpunu antitezu kartezijanskih principa Le Korbijeovog Ozarenog
grada
- znaaj "Grupe 10" -> pre svega sugestivna snaga kulturne kritike vie nego njihove arhitektonske vizije
- Grupa 10 je izbegavala meanje u oblast politike, ali se to ipak desilo na milanskom trijenalu 1968., kada je
Vuds, solidariui se sa radikalnim stavom studenata pomogao odbacivanju ak vlastitog rada; on govori o
odnosu izmeu tehnike kojom civilizacija raspolae (oruje, radio, TV, ...) i sve rudimentarnijih nastambi: "Naa
su oruja sve savrenija, a nae nastambe sve neovenije"; slinom temom se bavi i de Karlo: "Zato svim
silama nastojimo svesti stambene prostore na minimalnu povrinu, debljinu, potronju materijala, ... umesto da
preduzmemo sve kako bi smo gradili prostrane nastambe, dobro zatiene, raznovrsne, udobne i dobro
opremljene, koje bi pruale maksimalne uslove za privatan i drutveni ivot; opravdanje u smislu nedostatka
finansijskih sredstava je neprihvatljivo, kada se zna koliko novca se troi na ratove, proizvodnju oruja, projekte
za istraivanje Meseca, hemijskih sredstava, ...
- prema de Karlu, studentska pobuna 1968. nije samo nuna kulminacija krize u arhitektonskom obrazovanju,
nego i odraz mnogo dubljeg i ozbiljnijeg neskada izmeu arhitektonske teorije i prakse
- Aljoa Josi
1. Konkursni rad za Frankfurt i Rememberg - zajedno sa Vudsom i Kandilisom, 1963.
2. Stambena naselja, Maroko
3. Stambeno naselje, Tuluz le Miral, 1961. -> lamela u vidu dugake linije se lomi - razgranava kao stablo na
grane (ovaj sistem projektovanja inae se zove "stablo"); na mestima preloma, sueljavanja, ... grana su
"udubljenja" za zajednike sadraje (kulturni centri, tereni i sl.); naselje je inae na platou gde nema saobraaja,
a okrueno je sa dva do tri magistralna puta
4. Stambena zgrada, Trg Nikole Paia br. 8 (ili 10), 1978. -> nju projektuje po povratku iz Francuske u koju
je izbegao 1948. i prvi put se vratio nakon 30 godina
5. Studentski dom
- dodatak - ogranci CIAM-a u svetu (videti Internacionalni stil)

42. Novi brutalizam 162
42. Novi brutalizam

- novi brutalizam (Engleska, 1949.-59.) -> nakon drugog svetskog rata Velika Britanija je proivljavala
poslednje trenutke svog imperijalistikog identiteta; nezavisnost Indije 1945. oznaio je poetak raspada
Imperije, a kasni sukob koji se zbog ekonomske krize mogao pojaviti, ublaen je radikalnim socijalnim merama
laburistike vlade (levica)
- stanje u engleskoj posleratnoj arhitekturi: leva laburistika vlada, nedostatak finansija i kulturne podrke za
monumentalno izraavanje; zakoni: o kolstvu (kojim se obavezno kolovanje produava na 15 godina) i o
novim gradovima (koji su trebali izgledati kao Vrtni (Garden City)) -> izgradnja montanih kola; njihova
arhitektura jednostavnog, redukovanog stila u opeci sa blago kosim krovovima nastala je po ugledu na slian
vedski uzmak od ortodoksne moderne - tzv. "novi empirizam", a u Engleskoj dobija naziv "novi
humanizam"
- mlaa generacija odbacuje ovakav koncept kao malograanski, i postepeno formira jedan novi estetski sistem,
kome daju ironini naziv "novi brutalizam" (koji nosi paladinajsku tendenciju)
- izloba "Poreenje ivota i umetnosti", organizator Institut savremene umetnosti u Londonu, 1953.
(izloba fotografija u zrnastoj strukturi, sa scenama nasilja, izoblienog ljudskog tela) -> javnosti je predstavljen
izvorni senzibilitet pokreta, serijom fotografija kojima se insistira na vienju sveta opustoenog ratom,
propadanjem i boleu (fotograf Henderson koji e biti inspiracija Smitsonovih (njegov rad i njegov ivot)); na
seriji narednih izlobi, oni osciliraju izmeu zainteresovanosti za ivot radnike klase i zainteresovanosti za
potroako drutvo
- elementi neobrutalistike arhitekture: -> Paladio kao daleki duhovni izvor, Mis kao direktni uzor, vernost
materijalu (koja se najpre manifestuje u mehanicistikom i konstruktivistikom, a potom u "taktilnom" smislu -
oduevljenje Misom ("Mis je velik, ali Le Korbizje komunicira") zamenjuje se obradom Le Korbizjeovog
manira "beton brut"); krajem 50-tih dolazi do konane integracije britanske brutalistike estetike - spajanja
formalistikih i populistikih aspekata u arhitekturu opeke i stakla, blisku industrijskim objektima XIX v.; u to
vreme pokret je ve iroko meunarodno rasprostranjen
- Alison i Piter Smitson

1. Srednja kola, Hanstenton, Norfolk, 1949.-54. -> prva zgrada novog brutalizma; jasno prezentirana
struktura i materijal (u Misovskom maniru); instalacije izloene pogledu; detalji tako briljivo tretirani kao kod
Misa
2. Projekat proirenja Univerziteta u efildu, 1953. -> jedan u seriji neizvedenih konkursnih projekata,
kojima se sa paladijanske postavke prelazi u vode konstruktivizma
3. Kua u Sohou, 1952. -> mala, u opeci, sa golim betonskim nadvratnicima - nalik na etvorospratnu kutiju
slinu britanskim trgaovakim kuama s kraja XIX v.
4. Kua budunosti, 1956. -> porodina brutalistika senzibilnost kao da je projektovana za Hendersonovog
debeljka (fotograf) -> prikazana na izlobi "Idealan dom"
5. Stambeni kompleks "Golden Lejn" (projekat) -> visee kue, ulice - galerije -> nije odgovor na ljudske
potrebe
- Dejms Stirling -> roen u Liverpulu; najzanajniji radovi iz serije opeka + staklo: Selvin koled, Lester
koled, Istorijski fakultet u Kembridu i Paviljon Florej -> kao tipovi izgradnje za moderne arhitekte
- nikada nije priznavao pripadnost brutalizmu, ali njegova faza 50-tih godina nesumljivo pripada ovom pokretu
1. Stambeni kompleks Hem Komon - sa Gauenom, Rimond, 1955.-58. -> sintaksa Le Korbizjeove kue aul
(Stirling je prvo bio okiran kuom aul, a zatim oduevljen); zid od opeke, otkriveni betonski elementi
2. Tehniki fakultet, Univerzitet u Lesteru - sa Gauenom, 1959. -> uticaj Edvarda Rejnoldsa (robna kua);
razvija celovit sistem: aksonometrijska tehnika projektovanja, jasno izraavanje funkcionalnih partija ->
asimetrini volumeni, kombinovanje stakla i opeke (laboratorijski armirano-betonski blok sa krovom od
kristalnog stakla; uticaj Le Korbizjea, samostojei vertikalni blok sa dvoranama za predavanja, laboratorijama,
administracijom
- objekti fakulteta objedinjuju sve protivrenosti brutalizma: elementi moderne + elementi industrijskog i
trgovakog graditeljstva Liverpula; pomorski detalji: palubne preke i stepenita, ventilacione kape dimnjaka
3. Istorijski fakultet, Univerzitet u Kembridu, 1964.-68. -> kompleksnije prostorno povezivanje - zbijene
funkcionalne celine sa zajednikom opnom; staklo i opeka; dvostruki toranj sa liftovima i stepenitem nije samo
u slubi artikulisanja ulaznog pristupa, ve i tipoloko reenje koje karakterie Stirlingov rad -> to je sluaj i sa
njegovim poslednjim objektom (najmanje uspeni) iz ove serije objekata od stakla i opeke: Paviljon Florej za
koled u Oksfordu
4. Selvin koled - sa Gauenom -> prvi put su predstavili temu "proelja" nasuprot "pozadine" koja e postati
njihovo kasnije obeleje (pun zid / ostakljen zid)
42. Novi brutalizam 163
- Luis I. Kan
- u velikoj meri blizak engleskim neobrutalistima - interesovanje za sirovu prirodu materijala i izraajnost
"slueih" elemenata sklopa
- Hovel, Karter, Kilik - grade niz lekorbizjeovskih stambenih naselja, a vrhunac je Alton Ist Estejt ->
parodija "Ozarenog grada", sagraenog u Roehamptonu 1958.
- Edvard Rejnolds -> njegovi studentski projekti, koji su konstruktivistiki vrlo ekspresivni presudno su uticali
na razvoj brutalizma, prvo na konkursni rad Hovela i Kilika za ril koled u Kembridu, 1958., a zatim i na
Stirlingov Univerzitet u Lesteru, 1959.
1. Robna kua, 1958.
2. Skladite, Bristol, 1958.
43. Metabolizam 164
43. Metabolizam
- metabolizam -> japanski metabolizam bio je vrlo slian delatnosti Arhigrama - engleskoj grupi osnovanoj 60-
tih godina, a koja se bavila projektovanjem neofuturistikih vizija; njen stav je blisko povezan sa tehnokratskom
ideologijom amerikanca Bakminstera Fulera i njegovih britanskih sledbenika Mekhalea i Bankama;
Arhigram e se posvetiti "visokotehnolokim" - "high tech" infrastrukturama od laganih materijala, koje su bile
oblika naune fantastike i teko ostvarljive; Arhigram je bio zainteresovan za zavodniku privlanost svemirskog
doba i po ugledu na Fulera, armagedonske ugradnje tehnologije, nego za istinsku izvodljivost i potrebe; projekti
Arhigrama su oito bili namenjeni periodu posle nuklearnog rata i kataklizme - to su razna megastrukturna
reenja
- pokret je nastao u Japanu, tokom priprema za Svetsku konferenciju dizajna, 1958.-60.; tokom 60-tih godina,
u vreme ekonomskog buma, pokret jaa (i reaguje na problem japanske prenaseljenosti), da bi kulminaciju
dostigao na Svetskoj izlobi u Osaki 1970.
- I deklaracija iz 1960.: "metabolizam 1960. - predlog za novi urbanizam" (Kikutake - Kurokava - Maki -
Otaka - Avazu); deklaracija odraava stav da se ljudsko drutvo mora posmatrati kao deo prirodne celine i
izraava uverenje da je tehnologija proirenje (a ne ogranienje) oveanstva
- metabolisti ne plediraju za stvaranje jednog stila (u vezi su sa Arhigramom), ve nastoje da svoju arhitekturu
zasnuju na filozofskim i kulturnim principima prisutnim u japanskom drutvu:
1. Pokretljivost, fluidnost obnavljanje, rast, transformacija
2. Homogenost, autoritarnost
3. Uticaj tehnologije na drutvo
4. Kultura drveta kao graevinski materijal
5. Budistika tradicija
- glavni protagonisti i njihova dela:
- Kionori Kikutake -> meanje tradicije i moderne

1. Projekti gradova na vodi, 1958.-63. -> "plutajui gradovi"; sa montanim elijama za stanovanje koje su se
privrivale za cilindre na ili ispod mora i sa ploveim bueim opremama za proizvodnju energije;
najpoetinije vizije metabolikog pokreta, jo nedokuivije i neupotrebljivije za ivot od Arhigramskih
megastruktura
2. Vlastita Nebeska kua, Tokio, 1959. (izvedena)
3. Pacifik hotel, igasaki, 1966.
4. Gradska skuptina, Mijakonojo, 1966.
5. Akvapolis, Okinava, 1975. (delimino realizovano)
- Kio Kurokava -> od tetraedra pravi kuu

1. Vie utopijskih projekata gradova, prefabrikacija i sl., 1960.-62.
2. Fabrika Nito-Sukuin, Sage, 1964.
3. Vie izlobenih zgrada za Expo 1970., Osaka, 1970.
4. Nagakin kapsule (samaki neboder), stambeni toranj, Tokio, 1972. (izvedeno)
5. Soni toranj, Osaka, 1976.
6. Muzej u Jokohami -> linearna etanj kroz objekat
7. Poslovni centar, Melburn
8. Zgrada u Tokiu
- japanski metabolisti reaguju na problem prenaseljenosti predlaui krajem 50-tih "prikljune" megastrukture
koje se mogu poveavati i prilagoavati; njihove elije za stanovanje su kao montane ljuske (kapsule), koje su
privrene o velike spiralne nebodere (kao na pr. u delima Noriakija Kurokave) ili su se mogle privrstiti kao
prilepci na zidove velikih cilindara, koji su plutali po povrini ili ispod mora (plutajui gradovi Kionorija
Kikutake)
- sa izuzetkom nebeske kue Kikutakea i samakog nebodera Nagakin, Kio Kurokave, realizovano je vrlo
malo metabolistikih projekata
- nakon izlobe u Osaki 1970., vostvo u japanskoj arhitekturi je sa starije generacije metabolista prelo na
lanove tzv. japanskog novog talasa, iji su se radovi proslavili zahvaljujui prvenstveno podrci arhitekata
srednje generacije: Isozakija i inoharea (nisu metabolisti)
- Arata Isozaki
1. Kritika izloba "Elektrini lavirint" na 14 trijenalu, Milano, 1968. -> multimedijalna prezentacija
apokaliptikog znaenja hiroimske tragedije; to mu je omoguilo da stane rame uz rame sa svetskom
43. Metabolizam 165
avangardom i uspostavi kontakt sa Arhigramom (od kog e preuzeti "high - tech" (visoku tehnologiju) i Hansom
Holajnom od kog e poticati njegova sklonost ka meovitim materijalima i vrhunski obraenim predmetima)
2. Robot, dizajniran za festival Plaza Kenzo Tangea u Osaki 1970. -> uticaj "high - tech" i Arhigrama
3. Sredite Fukuoka Sogobanke, Kitakiu, 1968.-71. -> utijac H. Holajna (i niz banaka poetkom 70-tih)
4. Gunma muzej - kulminacija -> pokuava da nadoknadi izgubljeni japanski tradicionalni "skrovit ugao"
mutno osvetljenim, zasenenim enterijerima, kao moderni ekvivalent tom tradicionalnom iluzionistikom
prostoru to e kulminirati u delu:
5. Home bank, Nagamsami, 1971. -> zgrada kao da nema oblik, to je siva pojavnost; viespratna; pogled je
voen, ali se ne zaustavlja na jednoj taki
- od poetka 70-tih Isozaki oscilira izmeu ortogonalnih sklopova podreenih supremaciji kubnih oblika
(Gunma muzej i zgrada Sukoa u gradu Fukuoka, 1972.-75.) i niza bavasto zasvoenih tektonskih struktura
6. Centar u Cukubu, 1984.
7. Hotel
*
* *
- slojevitost japanske kulture, razvoja, uspeha, ...

- Tokio, Osaka, Nagoja i Kabe - "gradovi" sa 30 miliona stanovnika
- 80 % ekonomije zasnovano je na maloj privredi
- red - bitan termin za Japance -> besprekorno funkcionisanje grada, a ne estetizacija
- zemljite - primarno; kua - nema veliku vrednost
- povezivanje modernog i tradicionalnog drutva - savreno vladanje materijalima (drvo, papir, ali i nerajui
elik); oseanje simbolike vrednosti arhitekture
- problem efemernosti (prolaznosti) - znaaj prolaznosti u ivotu, a ne venosti kao kod nas
- prolaznost -> daje arhitekturi neku vrstu vitalnosti i nostalgije
- 1868. godine zavrava se sve to je tradicionalno - pad feudalizma
- Meii Era -> alju delegaciju u Evropu i Evropljani dolaze u Japan -> eklektiko preuzimanje evropskih
modela sa slabim uticajem japanske nacionalne tradicije
- 1918. godine - iskljuivo japanska nacionalna arhitektura
- imperijalni duh:
- izmeu dva rata Sakakura i Majekava su radili kod Le Korbizjea - moderna arhitektura
- Kenzo Tange radi za vreme rata
- do 70-tih godina traje obnova Japana, posle ega on postaje jedna od vodeih sila
- Kenzo Tange -> vodea figura 60-80-tih godina; okuplja mlade arhitekte (kasnije e i oni postati poznati) i
teoretiare arhitekture koji u modernoj arhitekturi Japana pronalaze i istiu tradicionalne osnove
- grupa metabolista -> uvodi u arhitekturu umesto funkcionalizma metabolizam (razmena); oni su u vezi sa
Arhigramom; metabolistiki sklopovi - ostavljeni zglobovi za proirenje kue
- tehnoloka revolucija -> Japan postaje i svetska arhitektonska sila (izloba u Osaki 1970.)
- japanska arhitektura se organizovala paralelno oko nacionalne i tehnoloke osnove
- arhitektura je raena u laboratorijama (artistiko - tehniko) -> arhitektura se osmiljava kao tehnoloki proces
- Kio Kurokava: "Arhitektura simbioze"
- interkulturalna veza
- publicistika i propaganda arhitekture
- Japanci pridaju veliki znaaj kui
- vitalitet urbanistike scene; "lepota haosa" -> raznolikost urbanistikih elemenata; ne postoje regulacije
- kapitalistiki duh
- na nivou terena (prizemlja) ne postoji taj dinamizam; urbanistiki nivo peaka (nivo oka)
- skeletni sistem, prefabrikacija (laka), elik, drvo
- sekundarni prostori u gradu
- na Hokaidu -> pravoslavna crkva
- savremeni japanski arhitekti:
- Seio Otani -> tei da nacionalnu arhitekturu iskoristi kao osnovu za modernu (moderna transformacija
tradicionalne arhitekture)
1. Kongresni centar, Kjoto -> snane mase; horizontalne grede na fasadi; slino brutalizmu cela forma je
svedena na krovnu ravan; iako glomazan, objekat je dobro uklopljen u prirodu i vetako jezero
- Kenzo Tange (vidi Internacionalni stil)

43. Metabolizam 166
- Micuzumi -> objekat na minimalnoj povrini
- Joinobu Akhara:
1. Kompanija SONY
2. Izloba u Montrealu
3. Sportski objekat
4. Kulturni centar u Tokiu
- Icuko Hosegava -> "enstvena", meka arhitektura; aluminijum je primarni materijal; stvara utisak
transparentnosti; diskretan izraz
1. Muzej
2. Kua od raznih vrsta metala -> diskretan izraz
3. Kulturni objekat u Tokiu -> javni natkriveni prostor; centar za zabavu i kulturu; veseo i ivahan izraz;
aluminijum, drvo, potok
4. Muzej biljaka
- Takefumi Aida
1. "Kue igrake" -> devet kua, kue od "lego" kockica; oluk kao motiv
2. Univerzitetski objekat u Tokiu, 1991. -> dinamizam vertikala
- Kikutake
- Fumihimo Maki
1. Objekat u cukubi
2. "Spirala" (izlobena galerija u Tokiu)
3. Sajam u ibi
- Kio Kurokava -> metabolista
- Hiroi Hara
1. Srednja kola u Cukubi -> svaki razred ima svoj atrijumski prostor
2. Stambena celina, sever Japana -> kua kao brod
3. Dinovski toranj, Osaka
- inta Kamacu -> "najbarokniji" japanski arhitekta

1. Painio - objekat za igre sa kuglama
2. Poslovni objekat, Kjoto
- Arata Isozaki -> nije metabolista (vidi prethodno poglavlje)
- Tadao Ando -> visoka svest o regionalnom (kritiki regionalizam) i zato je radije u Osaki nego u Tokiu; esej
"Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" - iznosi svoja razmiljanja o
napetostima izmeu opte modernizacije i osobenosti postojee regionalne kulture; nakon drugog svetskog rata
Japan je krenuo putem breg ekonomskog razvoja -> promena vrednosti; stari, feudalni sistem se raspao;
prenaseljenost gradova i predgraa onemoguila su da se sauva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca -
uska povezanost sa prirodom; on tei "restauraciji" jedinstva kue i prirode (koje su japanske kue izgubile u
procesu modernizacije)
1. Male kue sa dvoritima -> u gustom urbanistikom tkivu; koristi beton kao najpodesniji za realizaciju
povrina "stvorenih zracima Sunca", gde zidovi postaju apstraktni limit prostora
2. Kua Koiko, Osaka, 1981. -> svetlost menja izraz; detalj - za njega bitan jer se njim postie fizika
kompozicija u arhitekturi, ali i slika arhitekture
3. Muzej literature u Fimeiju -> koristi vodu i neobraeni beton u arhitekturi
4. Raine u Osaki - izloben prostor
5. Toko - stambeni kompleks - terasast kompleks, neobraen beton
6. Paviljon Japana za izlobu u Sevilji -> od drveta
7. Crkva na vodi
44. Luis I. Kan 167
44. Luis I. Kan

- Luis I. Kan (Louis Isidore Kahn), 1901. - 1974. -> estonski jevrejin, sprio lice, vrlo rano - crtaki talenat;
stil -> istoricizam transponovan u moderne arhitektonske stilove; vana, interesantna biografija i prvi objekat
(koji je uradio sa 50 godina); sa 50 godina postao je slavan, a sa 25 poeo rad
- roen u Estoniji (otac emigrira u SAD), studirao na Univerzitetu Pensilvanije (50-60-tih postao profesor) -
Filadelfija u L'Ecole des Beaux Arts tradiciji; radio u vie biroa (jedan je biro Pola Krega), boravio je u Evropi;
zavrio (umro) slino Gaudiju (specifian ivot - sa 50 godina - transformacija; neprilagoen; pasionirani crta -
hvatao atmosferu; stil - brze skice; dosta pisao i objavljivao - alegorijske storije, poetino o svojoj arhitekturi)
- 1937. otvara vlastiti biro u Filadelfiji
- 40-tih godina partnerstvo sa Houvom (George Howe) i Stonorovim (Oscar Stonorov) -> lekcije u koli mu
nisu mnogo vredele, jer kada se pojavio, jedna druga arhitektura je bila aktuelna (Internacionalni stil -> lakoa
oblika, tanki elementi) - nije se mogao prilagoditi; 20 godina ivota izgubio prilagoavajui se, a onda izgradio
svoj stil
- uticaji:
1. Piranezijevi bakropisi i antika arhitektura
2. oazijeva istorija arhitekture
1. Karver Kourt Hausing, Koutsvil, Pensilvanija, 1941-43.
- saraivao sa Jejl Univerzitetom, Institutom za tehnologiju drave Masausets, Univerzitetom Pensilvanije (bio
profesor (mamac za studente)); bio lan "Grupe 10"
- deo je Ruzveltovog programa New Deal (koji je privukao mnoge izbeglice - intelektualce), a koji je
podrazumevao niz socijalnih reformi
- kasnijih 40-tih godina dolazi pod uticaj radikalizma Kislera i Fulera; nakon New Deal-a i poetkom 50-tih sve
se vie bavi oivljavanjem iskustva prolosti
2. Projekat gradskog tornja (venice) - sa En Tingom (vatreni sledbenik Fulera), Filadelfija, 1952.-57.
- 1952. struno usavravanje u Rimu na amerikoj akademiji (jedna i po do dve godine); projekat gradskog
tornja je pod najveim uticajem Fulera: geodetski neboder, stabilizovan vertikalnim tetraedarskim betonskim
uvrenjima protiv vetra
- najvaniji projekti:
3. Utopijski projekat "Racionalnog grada", inspirisan Le Korbizjeovim "Ozarenim gradom"
4. Yale Art Galery (umetnika galerija Univerziteta Jejl) - sa Daglesom Orom, Jejl, Nju Hevn, Konektikat,
1952.-53. -> prvo znaajno izvedeno delo - postaje poznat, ali ne i slavan; slinost sa Donsonovom "kuom od
stakla", postmisovski stil - arhitektura gotovo niega, koja ne zavisi o manifestaciji konstrukcije, ve o obradi
povrine; jedna od najvanijih zgrada "novog brutalizma" (antiki: odnos masa - staklo, jak - masivan zid -
opeka (antika): lakoa stakla); interesovanje za elementarno i arhetipsko: strog geometrijski plan (simetriju
prikriva prikrivanjem konstrukcije), prosti prizmatini volumeni, vidna (sa unutranje strane) okvirna
konstrukcija (pravilan raspored pravougaonih stubova deli unutranji volumen na 4 osnovna dela), tavanica od
betonskih tetraedara; dominiraju antiki i egipatski elementi; spoj: istorija + savremena tehnologija
- glavni ortogonalni volumen oivljen je cilindrinim oblikom (kao i kod Donsona) u kom su primarni elementi
usluga: stepenice, kamin i sanitarne prostorije
5. Centar jevrejske zajednice, Trenton, Nju Dersi, 1955.-58. -> radi dve godine po povratku sa strunog
usavravanja u Rimu na Amerikoj akademiji; realizovano je samo kupatilo; dalja razrada elementaristie
sintakse: krstata osnova, iznad krakova se uzdiu piramidalni krovovi; ilustracija oslonjenosti na klasinu
tipologiju
6. Centar za medicinska istraivanja, Riards Univerzitet Pensilvanije, Filadelfija, 1957.-60. -> remek-delo
tri laboratorijska bloka (vidi se tradicionalan ameriki poriv idealizacije radnog prostora - monumentalizacija) -
kojima su 1961.-64. pridruena jo dva, kao "slueni prostor" okruena su "slueim prostorom" - kulama sa
stepenitem (po uzoru na toskanske gradove); laboratorija "Riards" - prva faza, dosta nedoreena kao i kod svih
eksperimentisanja, problemi sa ventilacijom i grejanjem - u poetku je to bio problem to je nedopustivo u
Americi kao problem; Denks mu zamera neusklaenost simbolike forme sa programom; zgrada, meutim,
ilustruje najvanije principe budueg Kanovog stvaralatva, koji e snano uticati na nove generacije arhitekata:
elementarizam funkcije, forme i konstrukcije, hijerarhijsko dramatino tretiranje razlike izmeu "slueeg"
(manji) i "sluenog" (vei) prostora (po ugledu na toskanske gradove); (razrada Rajta - zgrada Larkin),
monumentalizacija sekundarnih elemenata, interesovanje za svetlo, za arhitektonsko naslee, ... (sinteza: Mis +
Rajt + Le Korbizje + sopstvena filozofija)
7. Kimbel Art Museum, Fort Worth, Texas, 1966.-72.
- u to vreme u modi monumentalne zgrade za muzeje, gotovo neprijatne
- Riard Braun - direktor muzeja - smatrao da muzej treba da podsea na vilu - kuu
44. Luis I. Kan 168
- ameriki muzeji - kompleksni (restorani, prodavnice umetnikih odlivaka, knjiga, ...) - takav je i Kimbel, ali u
humanijoj razmeri
- pokazalo se da je muzej mali; raen projekat za dogradnju, ali udovica zabranila (gubljenje arma)
- difuzno svetlo
- fantastini detalji
8. Yale Centre for British Art, Jejl, Nju Hevn, Konektikat, 1969.-74. -> opet prekoraenje finansija
- Pol Melon poklonio Univerzitetu skupu kolekciju knjiga
- beton, metalne ploe (grubo rezane) i staklo
- humani prostor, rezidencijalni enterijer za muzejski prostor
- radnje u prizemlju -> da bi prostor bio iv i da bi muzej zaraivao
9. Salk institut (centar humanitarnih nauka), La Holja (La Joulla), Kalifornija, 1959.-65. -> (po ugledu na
Hadrijanovu vilu u Rimu - veliki broj osovina koje se presecaju pod razliitim uglom) za doktor Salka - pronaao
vakcinu protiv deije paralize, lan Delos tima, ekspert; jezgro - istraivaki deo; novost je "sluei" (nus
prostorije) mezanin smeten ispod svake laboratorije (novost karakterie velika spratna visina - meuspratna
konstrukcija visoka da ovek proe; drvo - tikovina; tretiranje natur betona - velika preciznost; pod od rimskog
traventina - po savetu Baragana (Meksikanac) kog je cenio); kombinovanje betona i drveta
- po dr Salkovoj elji - podelio je kompleks u: radno, skupno i boravino podruje; meutim, deo za skupove
kojim je hteo ostvariti "zgradu u zgradi", nije realizovan; izgraene su samo laboratorije - danas se trai
proirenje; tema: "zgrade u zgradi" e se jo ponavljati
10. Unitaristika crkva, Roester, Nju Jork, 1964. -> uglovi kompozicije naglaeni su lanternama (zanimljiv
konstruktivni sklop - enterijer (visee ljuske)); oni ograniavaju prostor svetlita, oko kog su svud unaokolo
uionice; fasadom dominiraju snani pilastri - zasuni; snana povezanost prostora, forme i osvetljenja
- itava decenija je trebala da se pone izvoenje; centralizovan objekat, visoka cena (oko 20 puta vea od
planirane) -> to ga prati itav ivot: nerealna nota, probijanje rokova
11. Upravni centar (i ovde tema "zgrada u zgradi") sa Narodnom skuptinom u Daki, Banglade, Istoni
Pakistan, 1962.-76. -> "tvravska" forma, geometrijski dekorativizam otvora - apstraktni istoricizam
- izgradnja krenula bez projekta jer su ga pritisli politiari
- kompleks nacionalnih objekata (skuptina, diplomatska etvrt, sud, ...), kole, bolnice
- problem vreme; Kan je bio studiozan, dugo razmiljao (fantastine prie priao investitorima) nekoliko godina
da od skica naini plan; radio makete u gipsu i snimao ih filmom sa krupnim zrnom
- centralni deo -> skuptina (elementi skinuti sa Piranezijevog plana Rima)
- voda - prisutna -> tradicionalni muslimanski element (elementi mikroklimata, elementi arhitekture)
- sve izvedeno u opeci i prednapregnutom betonu
- uticaj Piranezijeve grafike
- podzemlje -> garae, parkinzi - elementi od kojih je poeo
- impresivan enterijer
12. Kanovi predlozi za sredinji deo Filadelfije, 1956. -> pokuaj da utisne Piranezijev Rim iz 1762. ("urbani
filozof" ne razlikuje kuu i grad) u slubu modernom gradu; reenje saobraaja - nedoreeno; nije uspeo reiti
odnos izmeu ljudske mere i mere automobila; "organizacija kretanja u gradu znaie siguran spas od unitenja
koje donosi automobil"; saobraaj u vie nivoa; pokuao garaama da sauva staro jezgro Filadelfije od
automobila; kvadratna matrica; jezgro istorijsko projektovao Vilijam Rem
13. Indian Institute of Management, Ahmedabad, 1962.-74. -> oteana komunikacija; projeakt zavrio
indijski arhitekta; klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu; uticaj na lokalne arhitekte; osmislio je
sistem zatite od pregrevanja
- Kanov razvoj ilustruje tranziciju od "Internacionalnog stila", preko "novog brutalizma", do postmodernog
formalizma, kojim on pokuava da nane pitanja kojima e se 70-tih i 80-tih intenzivno i sa uspehom baviti
autori kao Rosi ili Stirling
- Kan je dosta klasian po stabilnosti i simetriji oblika, romantian je po nostalgiji za Srednjim vekom; on
ozbiljno primenjuje najnapredniju tehnologiju, ali ga to ne spreava da u kui Adler upotrebi kamenu noseu
konstrukciju; za Kana je graenje duhovni in, pa nije sluajno da su njegova najbolja dela religiozne zgrade ili
zgrade za sveanosti
- kljuni periodi u arhitekturi: 1. da li dominira stub ili staklena struktura; 2. tekui ili odreeni prostor
- pomo Indiji
- projekat zavrio Balkina Dai - veliki indijski arhitekta (cenio Kana) - zavrio tako to je iz asopisa
komponovao kanovske elemente
- sistem amfiteatara, uionica i spavaonica
- projekat tekao vrlo teko (oteana komunikacija)
- klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu -> ogromne partije od opeke (Kan - jako uticao na indijski
svet oblika)
- ovaj projekat je uticao na lokalnu arhitekturu
44. Luis I. Kan 169
14. Projekat za Islamabad (prestonica Zapadnog Pakistana) -> zbog nepotovanja roka - posao mu oduzet
15. Biblioteka u dravi Hamirabad, 1965.-72.
- prva zgrada njegovog finalnog stvaralatva
- vrlo jednostavan plan
- biblioteka = svetilite, hram knjiga, manastirski kompleks -> posveivanje knjigama (Osama)
- sredinji prostor - kroz vie etaa
- spoj natur betona i plemenitog drveta
- Buleova biblioteka (koncept) -> uzor
- slina koncepcija - biblioteka Filipa Donsona
16. Projekat za Veneciju - kongresni centar
- jedna lokacija - endini (venecijanski bijenale); serija paviljona
- cilj: vratiti ivot depresivnom delu Venecije
- ceo kompleks = kao most (lananica); visea konstrukcija
- fundiranje u Veneciji - teko; zato je primenjena visea konstrukcija
- Kanovski renik -> prednapregnuti beton, drvo, kvalitetni materijali
45. Kasni modernizam 170
45. Razvoj arhitekture posle 1960. - Kasni modernizam

- arhitektura od sredine 1960-tih ima ambivalentnu ulogu - ne samo u tom smislu to sebe priznaje kao
dealatnost u sferi javnog interesa, ve i zato to nekritiki doprinosi unapreenju tehnologije i to veina
inteligentnih arhitekata naputa tradicionalnu praksu i pristupa ili neposrednoj drutvenoj akciji ili se zatvara u
projektovanje arhitekture kao oblika umetnosti (povratak potisnutoj kreativnosti)
- "Arhigram" ("Archigram")
- engleska grupa koja se bavila projektovanjem neofuturistikih vizija, okupljena oko istoimenog asopisa iji je
prvi broj izaao 1961.
- stavovi grupe proizilaze iz tehnokratske ideologije Bakminstera Fulera (i privlanosti svemirskog doba i
armagedonske ugradnje tehnologije opstanka) i njegovih britanskih sledbenika Mekhejla i Benema (projekat
naduvanog mehura sa stereo ureajima i celokupnom komfornom opremom)
- projekti "Arhigrama" - uglavnom nisu bili drutveno prihvatljivi i neostvarljivi; retki su oni drugi, na pr.:
- Kedrik Prajs: "Fan palas", 1961. i "Poterijes Tinkbeg", 1964. -> ostvarljivo
- Majkl Veb: "Sin center", 1962. -> bioloka funkcionalistika parodija
- Ron Heron: "Walking city", 1964. -> grad na ruevinama sveta nakon propasti usled nuklearnog rata
- Hauard Hudis: "Glomar explorer" -> kao vrsta komarnog izbavljenja
- projekti "Arhigrama": "high-tech" strukture od laganih materijala, ironinih science fiction oblika, koje
predstavljaju "tehnologiju opstanka" u predpostavljenim ruevinama sveta (posledice nuklearnog rata,
kataklizme)
- "Arhigram" se ne bavi u svojim megastrukturnim reenjima drutvenim i ekolokim posledicama svojih reenja
(kao na pr. P. Kuk: "Plug-in city", 1964.; ko bi, naime, eleo da ivi u tom "kapluliranom" svetu (skupom,
hardverski opremljenom i skuenom)); prezlozi "Arhigrama" su jo korak dalje u reduktivizmu u odnosu na
egzistencijalni minimum funkcionalizma (Bertold Lubetkin napadajui reduktivizam sovjetskih konstruktivista
(OSA) kae da su "arhitekturu sveli na nivo aktivnosti insekata", a stambene elije "Arhigrama" su zaista takve;
te elije, jedinice, po ugledu na Fulerovu kuu "Dimekson", 1972. nastale oko 1982. predstavljale su "autonomne
pakete" i bile namenjene pre svega samcima i parovima)
- Krampton, Veb, Grin, ...: opsednuti su viseim kapsulama i uopte nemaju potrebu da objasne zato bi neko
iveo u takvom svetu
- formalno - blisko sa japanskim "metabolizmom"
- Fuler: Predlog, 1962. o izgradnji gigantske kupole iznad sredita Menhetna -> kao uredna plua,
geodezijska zatita od smoga i zaklon u sluaju eventualnog nuklearnog rata
- Riard Bakminster Fuler
- jedinstvena i osporavana linost amerike arhitektonske avangarde u vreme New Deal-a
- slobodnostojea kua Dimaksion -> prva verzija 1927. gde su oiti njegovi konstruktivistiki stavovi; ime je
neologizam, nastalo spajanjem: dinamizam + efikasnost; kue je inae projektovao kao da su prototipovi serijske
proizvodnje; heksagonalni plan kue izmeu dve uplje ploe, podeljen na trouglove, bio je okaen o centralni
jarbol (slino Fulerovom jo ekscentrinijem Dimaksion automobilu iz 1933.) laka metalna kua; sinteza
amerikog nebodera i istonjake pagode (tako je opisuje on sam u svom asopisu "elter"); u heksagonalnom
jarbolu su nus prostorije
-bilo je ovo prvo u seriji njegovih centrinih reenja, koja kulminiraju jednostavnijom geodezijskom kupolom,
prvi put prilagoeno porodinim potrebama i izvedeno o vlastitom troku u Karbondelu, Ilinois, 1959.
- gostujui kao predava na Jejlu sredinom 50-tih, komponovao je pesmu "Kua u ravnici", na iju se melodiju
trebalo pevati parodian tekst
- 1932. predlae pretvaranje praznih poslovnih prostorija nebodera (koji su ostali prazni usled depresije) u nuni
stambeni smetaj i ukazuje na socijalne probleme ljudi u gradu (porez, hrana, ...)
- Superstudio: italijanska grupa, jedna od onih avangardnih koja nije potpuno odbacila drutvenu odgovornost i
koja je imala kritiki stav prema naprednoj tehnologiji; 1966. pod vostvom Adolfa Natalinija stvara niz dela:
od spomenika kao urbanistikog znaka do vinjeta sa prikazima nepotroakog sveta: od projekata ogromnih
megalita obloenih staklenim ogledalima do science fiction krajolika sa divljom prirodom
- kasni ili neo-modernizam -> geometrija u primarnim oblicima

- forma ne sledi funkciju, ali je funkcija i dalje oslonac
- primena maina, visokotehnolokih materijala (aluminijum, emajl, ...)
- "srebrnasta arhitektura" = arhitekturi sa industrijskom estetikom
- kasnomoderna odraava herojske godine moderne tradicije
- objekti su neutralni, oprema kao ornament
- nosioci: M. Grejvs i R. Mejer (obojca u poetku bili lanovi "Grupe 5")
45. Kasni modernizam 171
- Piano i Roders -> Centar Pompidu (kulturni objekat kasnomoderne)

- H. Jan -> arhitektura na pola puta: as je post, as kasnomoderna
- Cezar Peli -> "Dizajn centar"
- K. Kurokava i td.
46. Postmodernizam 172
46. Razvoj arhitekture posle 1960. - Postmodernizam

- drugi modernizam - postmodernizam -> postavangardizam; postmodernistike stavove prihvatie i: Dejms
Stirling, Filip Donson, Hans Holajn, Kevin Ro, ... naravno u razliitoj meri
- "postmodernizam" (i Mis i Kan vide kulturu dekadentnosti u njegovom nadolasku) -> nedovoljno jasno
definisan termin kojim se u teoriji umetnosti oznaavaju tendencije koje su u izvesnom smislu reakcija na
tradiciju "modernizma" (Le Korbizje "Ka pravoj arhitekturi" = manifest moderne), a zajedniko im je eklektiko
korienje razliitih pogodnih (pa tako i modernih) izvora u pokuaju stvaranja neposredno komunikativne
umetnike forme (problemi postmodernizma: znaenje u arhitekturi, citati, kliei) "adekvatne" kulturnom i
civilizacijskom trenutku (Gaudi - prvi postmoderni arhitekta, sluio se sa 5 razliitih jezika; poslednji "gotski
arhitekta")
- u arhitekturi, taj termin prvi je upotrebio arls Denks u svojoj knjizi "Jezik postmoderne arhitekture",
pozivajui na stvaranje "radikalno eklektike" arhitekture (postmoderna je "izofrenik arhitekture"; postmoderna
-> radikalni eklekticizam), koja bi svojom neposrednom komunikativnou mogla da prevazie socio -
antropoloke promaaje moderne arhitekture i urbanizma
- u tom smislu, reafirmiu se odreeni populistiki aspekti arhitekture (pre svega na polju semantike (znaenje) -
uzimaju se ikoniki znaci iz pop - kulture, koristi se renik klasicizma ili vernakularne arhitekture, i sl.), kao i
kontekstualizam u urbanom pristupu, i tradicionalni elementi grada (ulica, blok i trg)
- postmodernistika arhitektura se u odreenom smislu tretira kao scenografija, razvijajui tako unutranji
sadraj i spoljanji oblik
- u isto vreme, neki arhitekti pokuavaju da reafirmiu neke od vrednosti moderne, koristei "postmoderni"
metodoloki aparat: poigravaju se sa sintaksom, eksperimentiu sa likovnou (koriste esto kubistike forme),
tehnikama projektovanja, i td.; veoma je teko postaviti jasne granice izmeu svih tih tendencija, ali se moe
uoiti da je najbolja dela veoma teko klasifikovati
- postmodernistike arhitekte esto koriste privatne kue da bi se odali svojim matovitim opsesijama: Stenli
Tigerman: kue Hot Dog i Dejzi, polovinom 1970-tih; Venturi: kua Brant, Grini, 1971.; Stern: kua Ehrman,
Armok, 1971.
- Frampton karakterie postmodernizam kao svesno unitavanje arhitektonskih oblika i unitavanje stila;
arhitektu gleda kao ambalaera, tj. arhitektura kao ambalaa velikih dimanzija u svetu monopolistike
ekonomije, a jedino je Helmut Jan priznao da u tome vidi svoju ulogu ("popularni mainizam"): kristalni
neboder sa oveanom fasadom u obliku dinovskih orgulja
- neki od predstavnika postmodernizma:
- Majkl Grejvs
- simptomatina linost ovog postmodernistikog razdoblja
- postupci i materijali njegovih postkubistikih kolaa (bili oni slikani ili graeni), bitno se menjaju nakon 1975.
kada je potpao pod uticaj klasicistikih razmiljanja Leona Krera, pa je kao i on poeo uklanjati sve tragove
moderne iz svog rada
1. Kua Kruks, 1976. -> modernistika
2. Kulturni centar Fargo, Madrid, za gradove - blizance sa obe strane granice Minesote (Severna Dakota),
1977. -> paviljon u ovom reenju je klasicistiki
- od tog trenutka u njegovom radu e se nai uticaj Ledua, Krera, inkela, Kubizma i Art Deco-a
3. Zgrada Portland, Portland, Oregon, 1979.-82. -> karakteristina svojevoljna konfiguracija fasade; mali
kvadratni prozori (zbog kojih su se naruioci estili, jer je u Oregonu esto oblano, pa su ti prozori naknadno
malo poveani); zgrada je izazvala brojne kritike, tj. njena fasada prvenstveno ("lani izgled" velikih prozora, od
kojih su mnogi bili samo intenzivno toniranje staklene ploe preko betonskih zidova), ali i zbog neosetljivog
odnosa prema okolini
- nakon ovoga Grejvs e dobijati manje porudbine
4. Javna biblioteka, San Huan Kapistrano, 1983. -> sa krovovima u panskom kolonijalnom stilu
- Grejvs nastupa vie kao dizajner umetnikih predmeta nego kao arhitekt "kuu ne shvata vie kao kuu ili kao
predmet (sam po sebi), ve kao sliku predmeta"
- Dejms Stirling -> zrela faza, postmodernistika

1. tras galerija, tutgart, 1980.-83. -> najznaajnija javna graevina njegove zrele karijere; nastala je iz tri
"klasicistika" projekta za nemake muzeje tokom 70-tih; neobina meavina, komfliktni projekat: armirano-
betonska konstrukcija briljivo je detaljisana i zavrena obradom od klesanog kamena; ovo nije bilo nikakvo
scenografsko reenje, ali ni konstruktivistiko - kom je Stirling na poetku karijere teio
- muzejima koje je radio pristupa sa uverenjem da dananji muzej nije samo obrazovna institucija, nego i mesto
zabave i razonode; zato postojeu monumentalnost tras galerije dopunjava odreenim konstruktivistikim
elemantima -> snano talasatom veanom fasadom, predimenzioniranim cevastim rukohvatima, simbolinim
kulama od lakih elinih cevi, tj. obiljem jako obojenih elemenata slinih igrakama, dizajniranih tako da
privuku panju prolaznika
2. Muzej Fog na Harvardu - Stirlingov projekat za proirenje -> slian pristup
3. Galerija Tate - takoe projekat za proirenje
- Hans Holajn (Hans Holein)

1. Muzej u Menhengladbahu, 1983.
2. Putnike agencije Izraela i Austrije u Beu, 1976.-78. -> njegov izrazit metaforian stil
3. Izloba keramike u Teheranu, 1977. -> duhovit i visoko kvalitetan nain obrade
- moda su njegovi najuspeniji radovi - projekti enterijera -> oslanja se na beku umetniku tradiciju (secesija)
- principijelno gledano, kritika moderne arhitekture u Evropi bila je razliite prirode od one u Americi, ve zbog
razliite prirode evropskog i amerikog grada
- populizam
- u Americi se javlja "populistiki" pokret ije temelje udara Robert Venturi knjigama "Sloenosti i
protivurenosti u arhitekturi" i "Uiti od Las Vegasa", 1972. (pouke, autori: Venturi, Skot-Braun), u kojima
promovie adhokcistiku pop - komunikaciju (reklame), neuoavajui pri tome njen manipulativni karakter;
najznaajniji sledbenici ovog naina miljenja: Grejvs, Mur, Stern, Tajgerman, Frenk Geri: sopstvena
"antikua", Santa Monika, 1979. - slinost sa "anti-slikom" M. Diampa - koji su zapoeli karijere u
okvirima modernistike estetike, sve se vie, tokom 70-tih i 80-tih godina bave atektonsko - scenografskim
aspektima arhitekture (u drutvu koje je motivisano jedino ekonomskom dobiti, gde je arhitektonski projekat
suvian u odnosu na neonske reklame; obojeno parodijom i cinizmom); ovaj "populistiki" pristup primenjen je i
u radovima nekih evropskih postavangardnih arhitekata: Holajna, Portogezija, Bofilja, ... (na Bijenalu u
Veneciji, 1980. koji se zvao dvostruko: "Prisutnost prolosti" i "Kraj prohibicije")
- racionalizam
- na drugoj strani, u Evropi se javlja neoracionalistiki pokret (potpuno razliit od populistikog), poev od
italijanske grupe "Tendenza" iji su glavni protagonisti Aldo Rosi i oro Grasi, koji tei zatiti arhitekture i
grada od potroakog trenda; Rosi u knjizi "Arhitektura grada" naglaava ulogu postojee tipologije (i njen
vremenski razvoj), a Grasi u "Konstuisanje logike arhitekture" nastoji da formulie kompoziciona i
kombinatorna pravila; obojca se oslanjaju na tradiciju racionalistikog klasicizma XVIII v. u teorijskom smislu
- Aldo Rosi -> opsednut programima: zatvora, grobalja i spomenika

1. Stambeni blok - kompleks Galarates, Milano, 1969.-73. -> ulice - hodnici inspirisani tradicijom, koje
odraavaju ivotni stil
2. Groblje, Modena, 1971. -> aluzija na tradicionalne kosturnice, asocira i na fabriku, a forma je tradicionalna
lombardijska
3. Spomenik otpora (kao bunker), Kuneo, 1962.
- Aldo Rosi i oro Grasi tee zadovoljenju svakodnevnih potreba, odbacuju da oblik proizilazi iz funkcije i
zalau se za autonomiju arhitektonskog stila
- "Tendenza" je, paradoksalno, ostavila vrlo malo projekata u Italiji (ali je znatno uticala na urbanistiko
planiranje i ouvanje urbanistikih jezgara), a najvie van nje, u vajcarskoj pokrajni Ticijano, gde je poetkom
1960-tih delovala racionalistika kola: 1. kola Ticijano; 2. Madridska kola
- slinim putem razvijali su se i braa Krir (Ungersovi saradnici), vajcarci Rajhlin, Rajnhart i Bota
(dosledno su sledili Rosija (njihov projekat kue Tonini, Torieli, 1974.)), arhitekti Madridske kole
predvoeni Rafaelom Moneom, Nemac Matijas Ungers ("Muzej arhitekture", Frankfurt, 1984.; Hotel
Berlin - "grad u malom", 1976.) i drugi
- obe neoracionalistike kole bile su povlaene, jer su imale racionalistiku tradiciju na svom tlu; uticaj se iri i
u Nemakoj, Francuskoj
- "Drugi modernizam": u Americi (i pored Rosijevih sledbenika "Tendenza" se nije uvrstila, jer ameriki
grad je tipoloki i morfoloki drugaiji od evropskog) se od druge polovine 60-tih godina javljaju nastojanja da
se stvori teorijska osnova ravna onoj predratne evropske avangarde; ova nastojanja naroito su vidna u delovanju
"njujorke petorke" (grupa "Beliks"; nastavlja se na Le Korbizjea), neslubene grupe arhitekata kojoj je
zajedniko priklanjanje ideji autonomne arhitekture, koja raskida sa vulgarnim funkcionalizmom pokreta "nova
objektivnost"; grupu su inili Piter Ajzenman (voa grupe, njegova "kua VI" (Frank house), Kornvel,
1972.), Don Hejduk ("Diamond house", 1963.-67.; "Wall house", 1981.), Majkl Grejvs, arls Guetmi i
Riard Mejer (najznaajni arhitekta javnih graevina svoje generacije) ("High Museum", Atlanta, 1980.-83.);
prva dvojca oslanjaju se na Teranjija i van Duizburga, a druga trojca na puristiku fazu Le Korbizjea;
njihovi razvojni pravci se tokom 70-tih razilaze, a najverniji korenima ostao je Mejer
- Riard Mejer
- pripada kasnomodernoj ili postmodernoj
- ostati isti - imati model duhovnosti
- njegovi kako savreno precizni objekti - nisu hladni, dosadni
- tema beline kao svetlosti; belo je veiti znak prolaznog kretanja; belo nikada nije isto
- koncept prostornog rastera - razvio do maksimuma
- tema broda (stepenice, ograde, ...)
- blistava koordinacija razliitih geometrija - krug, kvadrat, ...
- rampa kroz kuu
1. Muzej etnografije u Frankfurtu -> dvostruko ukrtene rampe i izmeteni kvadrati 17,6 m puta 17,6 m;
znaaj svetlosti za arhitekturu
2. Kua Smit
3. Kua Daglas
4. Kompleks za hendikepiranu decu u Bronksu
5. Kua Gota -> izbacivanje konstrukcije izvan ravni objekta -> njegova osobenost (distanciranje od strukture)
6. Muzej u Rimu -> pored katedrale
7. Kanal + u Parizu
8. Ateneum -> arls Denks smatra ovo istorijskim objektom kasnomoderne
- u Londonu (paralelno sa delovanjem "petorke" u Nju Jorku) se krajem 60-tih kao batinik estetskih i ideolokih
premisa rane avangarde javlja biro OMA (Office for Metropolitan Architecture), u kom je glavnu re vodio
Rem Kolhas; u svojim radovima, oni se ugledaju na suprematizam Leonidova i nadrealistikih slikara;
poetkom 80-tih, OMA je izgradila najznaajnije projekte i lansirala novu generaciju "neo-suprematista" (meu
kojima je, na pr. Zaha Hadid iz Londona (dobitnica I nagrade na konkursu u Hong Kongu 1983.))
- reduktivni aspekt funkcionalizma nastojali su da nadvladaju i sledbenici van Ajka, razraujui strukturalistiki
koncept "lavirintske jasnoe"; u prvom redu, tu je Holananin Herman Hercbergner (oslanja se na principe
brae Krir: da funkcija sledi oblik, antitehnokratski stav, insistiranje na kulturnom znaenju), iji Projekat
zgrade osiguravajueg drutva "Central Beher" u Apeldornu, 1974. predstavlja ostvarenje grada u gradu;
ipak, zgrada je prilino neosetljiva prema spoljanjem urbanom kontekstu; armirano-betonska konstrukcija -
betonski blokovi postavljeni oko nepravilnog "grozda" raznih platformi, unutar pravilnog ortogonalnog
kvadratnog rastera; galerije razliitih visina sa plafonskim dnevnim svetlom, omoguuju pristup svetla u donje
javne prostore; "lavirint" slian Rajtovoj zgradi Larkin - namerno je ostao nedovren kako bi podstakao spontano
ureenje prostora od strane njegovih korisnika
47. High-tech / slick-tech arhitektura 175
47. Razvoj arhitekture posle 1960. - High-tech / slick-tech arhitektura

- "high-tech" arhitektura
- posle metabolista, kritiko vostvo u japanskoj arhitekturi preuzima novi talas predvoen Aratom Isozakijem
(videti metabilizam)
- Arata Isozaki
- stie meunarodni ugled postavkom izlobe "Elekrini lavirint" na 14 milanskom trijenalu 1968., gde se
susree sa lanovima "Arhigrama" i Holajnom
- od "Arhigrama" on preuzima "visoku tehnologiju", od Holajna sklonost ka vrhunskoj obradi materijala, a od
Kana i Ledua interesovanje za neoplatonsku geometriju
- dela koja Isozaki izvodi osciluju izmeu kubnih oblika i bavasto zasvoenih struktura; glavno - Gunma
muzej, 1974., Muzej savremene umetnosti, Los Aneles, 1984., banke, ...
- produktivizam
- u Engleskoj i SAD, liniju Fulera nastavljaju arhitekti iju orjentaciju Frampton naziva "produktivizmom"
(Norman Foster, Riard Roders, Kevin Ro, Sizar Peli i drugi)
- Riard Roders i Renzo Piano

1. Centar "Pompidu", Pariz, 1977. -> veliki uspeh zahvaljujui prvenstveno senzibilnosti zgrade, koja je to
"tour de force" napredne tehnologije; oponaa i lii na rafineriju nafte; funkcija je oito bila u drugom planu
(umetniki i knjievni sadraji); maksimalna neodreenost i maksimalna fleksibilnost; skeletni sistem kom je
bilo potrebno dodati jo zidova zbog zatvaranja prostora izlobi; van urbanog konteksta, ali se iz staklenih
liftova na fasadi prua panoramski pogled na grad (nekim posetiocima je ak samo to motiv dolaska, a ne
izlobe)
- estetika "produktivizma" zasniva se na delu Mis van der Roea ("skoro nita") u smislu korienja zid-zavese,
esto dovedene do nivoa istog ogledala (promenljivost tokom dana i u razliitim vremenskim (atmosferskim)
uslovima) - to je i jedini nivo kontekstualizma u ovoj arhitekturi, ili hipertrofiranja mehanicistikih i strukturnih
svojstava konstrukcije; arhitektura se, u sutini, ispoljava kao usluno elegantno inenjersko reenje - proizvod
industrijskog dizajna enormnih razmera
- jedna struja produktivizma, doslovno se pridravala Misovog "skoro nita" i usredsredila na balonske
vazduhom napunjene strukture (kao na pr. Paviljon Fujija Jutake Murate na izlobi Ekspo 1970. u Osaki ili
atoraste konstrukcije obeene o eline kablove nemakog arhitekte i inenjera Ota Freia - na pr. za
Olimpijske igre u Minhenu 1972.
- ovu tendenciju arls Denks oznaava kao "kasni modernizam": "kasnomoderna arhitektura je pragmatina
i tehnokratska po svojoj drutvenoj ideologiji, a mnoge od stilistikih ideja modernizma prenaglaava kako bi
oivela svoj dosadan (ili umirui) jezik"; umesto oznake "high-tech" (visoko-tehnoloka), on uz ovu
arhitekturu predlae oznaku "slick-tech" (uglaeno-tehnoloka) jer se tehnologija graenja nije toliko razvila,
koliko se razvio njen likovni izraz
- osnovna pravila "produktivizma" po Framptonu:
1. oblikovati zgradu kao nedekorisano skladite ili hangar
2. nepregraena, otvorena, fleksibilna struktura
3. infrastrukturu objekta projektovati u skladu sa adaptabilnou (struja, rasveta, grejanje, ventilacija)
4. odvajanje "slueeg" od "sluenog" prostora -> Kanov pristup (najvanije)
- minimalisti ovo pravilo ne potuju
5. neometano manifestovanje "proizvodnje" - izraavanje svih sastavnih delova, ovo ne proizilazi iz "iskrenosti",
ve iz "primerenosti" takvog naina izraavanja materijalnom svetu - industrijskoj proizvodnji i potroakom /
konzumentskom drutvu
- Foster naglaava ovojnicu, a Roders strukturu, da bi i Foster vremenom sve vie panje posveivao
spoljanjem izraavanju konstrukcije
- produktivisti:
- Norman Foster i udruenje:

1. Administrativna zgrada osiguravajueg drutva "Willis-Faber-Dumas", Ipsvi, 1974.-75. -> trospratna
zgrada; otvoren plan, vrst princip reda i kontrole, centralni prostor komfora (restoran, bazen, ...); talasasto
oveana fasada - ogledalo bez vidnih prosni, sa spojnicama od neoprena, u amorfno-zmijolikoj formi; centralno
predvorje sa liftovima; fasada: neprozirna i svetlucava kada je tmurno, refleksija kada je sunano, providna nou
2. Sedite bankarskog udruenja Hong Kong i angaj, Hong Kong, 1979.-84. -> od prizemlja ka vrhu -
grupisane etae oveane o ogromne eline otvorene cevaste reetke (broj etaa 7 - 6 - 5 - 4); spoljanja
47. High-tech / slick-tech arhitektura 176
konstrukcija - slojevito reenje, futuristiki izgled (neboder sa svoja tri krila visine 28,35 m i 41 sprat - lii (vie
od "Arhigrama" i Fulera) na raketne lansirne sisteme)
3. Centar za vizuelne umetnosti, u okviru Univerziteta Ist Anglia, kod Norvia, 1978. -> diskretno
primenjuje Kanov princip "odvajanja" slueeg i sluenog prostora, gde je ovaj prvi smeten unutar eline
cevaste reetke koja podupire konstrukciju
- Riard Roders
1. Nacionalni centar umetnosti i kulture "or Pompidu" - sa Renzom Pianom, Pariz, 1971.-77. ->
realizacija tehnoloko - strukturne retorike "Arhigrama"; karakteristino: fasada - "egzoskelet", sa panoramskim
liftovima; nedostatak odnosa prema nameni - rezultat nedeterminisanosti i fleksibilnosti dovedene do ekstrema;
zgrada je indiferentna prema urbanom okruenju (koristi princip odvajanja "slueeg" od "sluenog" prostora)
2. Sedite osiguravajueg drutva Lojd, London, 1979.-84. -> (koristi princip odvajanja "slueeg" od
"sluenog" prostora)
- poreenje sa amerikim minimalistima iz kole Era Sarinena, koji se afirmiu 70-tih godina, kao na pr. Kevin
Ro
1. Zgrada Ford fondacije, Nju Jork, 1968.
2. Zgrada hotela Plaza, Nju Jork, 1973.
ili Sizar Peli

1. Pacifik dizajn centar, Los Aneles, 1971.
2. Gradska venica, San Bernardina, 1972.
48. Dekonstruktivizam 177
48. Razvoj arhitekture posle 1960. - Dekonstruktivizam

- dekonstruktivizam -> "modni" pokret u arhitekturi od kraja 80-tih, koji se poziva na delo francuskog
filozofa ana Deride, na ruski konstruktivizam, Diana i druge pokrete i linosti rane moderne umetnosti kao
na formalne izvore
- "dekonstruktivistiku" arhitekturu karakterie fragmentacija, disperzivnost, diskontinuitet, iskrivljene povrine,
vankontekstualno upotrebljeni elementi, indiferentnost prema okruenju, shvatanje uloge arhitekte kao
"stvaraoca forme" i "interpretatora drutva" (filozofija sumnje = filozofija dekonstrukcije)
- teorija haosa (u dinaminom) smislu; arhitektura talasa i pokreta; binarna strana arhitekture: 1. duh - telo; 2.
teorija - praksa; 3. forma - funkcija; 4. miljenje - percepcija; 5. promiljeno - sluajno; 6. lik objekta (potrebno
je ispitivati ono izmeu (mesto - nemesto)) - osnova
- glavni akteri: Frenk Geri, Zaha Hadid (opera u Kardifu - dobila konkurs, ali nije izvedena), beka grupa
Kop Himelblau, a u formalnom smislu, bliski su i neki radovi Pitera Ajzenmana i Rema Kolhasa; jo neki:
Tajgerman, Beni, Bernard umi (vie neokonstruktivista), arun (u okviru moderne prouava ono to e
docnije biti tema dekonstrukcije), grupa Arhitektonika
- postoje dva tipa arhitekata: maioniar i lekar
- slojevitost -> vaan termin (i ljudsko bie je slojevito)
- zid - vaan elemenat dekonstrukcije (saseen, zaseen, zakrivljen, ..., kao i drugi elementi)
- segmenti - u odnosu na celinu (dekonstrukcija arhitekture je uvek segmentirana) - fragmentacija
- arhitektura - umetnost meuodnosa
- izmetanje - iz prirodnog poloaja i svoenje na nivo simbola
- prisutni i neprisutni zidovi - osnovno
- disperzija -> razraen program
- distorzija
- fragmentacija
- ljudsko telo kao arhitektura
- tenzija -> suprotstavljanje elemenata i delova -> dramatina percepcija
- dekonstrukcija -> kao odraz sveta i vremena (dekonstrukcija je u konceptu metafora)
- dekonstrukcija bi htela u sfere konceptualnog
- dovodi se u pitanje samo fiziko bie arhitekture; arhitektura deluje istovremeno prisutnou i odsutnou)
49. Kritiki regionalizam 178
49. Razvoj arhitekture posle 1960. - Kritiki regionalizam

- "kritiki regionalizam" je pojam Keneta Framptona, kojim on oznaava regionalne kole koje odraavaju
anti - centristiko raspoloenje (aspiraciju za kulturnom, ekonomskom i politikom nezavisnou), ali i napredak
u globalnom smislu; tj. regionalno se manifestuje kao lokalni oblik "svetske kulture" (injenica je da ne moe
svaka kultura podneti i apsorbovati ok savremene civilizacije; to je paradoks: kako postati savremen, a vratiti se
izvorima, kako oiveti staru civilizaciju i uestvovati u optoj, ...)
- ovakav pristup Frampton nalazi u delu Danca Jorna Utzona, grupe R u Barseloni, Portugalca Size Vieire,
Meksikanca Luisa Barahana, Italijana Marija Bote, Japanca Tadao Anda i td.; ameriki arhitekti Antoan
Predok i Marimak takoe stvaraju u ovakvim okvirima
- nacija bi se s jedne strane trebala ukoreniti u tlo svoje prolosti, kovati kulturni identitet, ali da bi mogla
uestvovati u savremenoj civilizaciji, nuno je da istovremeno uestvuje u naunoj, tehnikoj i politikoj
stvarnosti - to je paradoks
- regionalnu kulturu ne trebamo posmatrati kao neto dato i nepromenljivo, nego neto to treba danas svesno
kultivisati i bogatiti
- snaga provincijske kulture je u njenoj sposobnosti da sabije umetniki i kritiki potencijal regije i istovremeno
asimilira i reinterpretira strane uticaje
- predstavnici i dela:
- Jorn Utzon, Danac -> opera (kasnomodernizam)
1. Crkva Bagsverd, predgrae Kopenhagena, 1976. -> montani betonski elementi postavljeni su u armirano-
betonskom skeletu, kombinovanje sa slobodno zatalasanim armirano-betonski svodovima ljuske razapetim
izmeu elemenata skeleta; prikladan sklop betonskih tehnika - modularnih montanih i livenih, sugerie da se
ovde afirmiu norme univerzalne civilizacije i vrednosti specifine kulture: ova vrsta zasvoenja, neekonomina
u odnosu na pr. na eline nosae, namerno je odabrana zbog simbolike - svod oznaava sveto u zapadnoj kulturi
(ali teko da se ta krivulja krova u preseku moe smatrati zapadnjakom; blia je, u kontekstu svetosti,
istonjakoj pagodi - i sam Utzon to naziva reinterpretacijom orjentalne konstrukcije u zapadnjakoj betonskoj
tehnologiji); zapadnjako - istonjaka proimanja: oblik svoda i svodno osvetljenje, drveni okviri prozora i
drveni pregradni zidovi (kao da evociraju nordijski stil gradnje crkava i tradicionalnu drvenu konstrukciju u Kini
i Japanu)
- "Grupa R", Barselona, osnovana 1951.
- Grupa R (Katalonski nacionalistiki pokret) predvoena Sostresom i Bohigasom, bila je ve na poetku u
sloenom kulturnom poloaju: trebala je s jedne strane obnoviti racionalistie i antifaistike vrednosti
GATEPAK-a (predratni panski ogranak CIAM-a), a sa druge strane je bila svesna svoje politike odgovornosti
da treba oiveti realistiki regionalizam dostupan irokim masama; hibridni karakter savremene regionalne
kulture posledica je razliitih kulturnih impulsa, pomou kojih je stvoren: katalonska tradicija opeke, Nojtra i
neoplasticizam, neorealizam italijanskog arhitekte Gardele (koristio je tradicionalne kapke, uske prozore i duge
isturene strehe) i britanski novi brutalizam
- arh. Koderh -> lan grupe, osciluje izmeu moderniziranog stila opeke, koji je prvi put formulisao u svom
osmospratnom stambenom bloku ICM, Barselona, 1951. -> sa kapcima celom duinom prozora i tankim
isturenim vencima, i avangardistike neoplastino - Misovske kompozicije u Kasa Katasus, Sitges, 1956.
- Riard Bofil i Talger (katalonski regionalizam u slabljenju)
1. Kompleks Ksanadu, Kalpe, 1967. -> kiasti romantizam
2. Kompleks Valden 7, Santdesvern, Barselona, 1970.-75. -> razmetljiv fotogenian kompleks, sa slabo
osvetljenim dnevnim sobama, malim balkonima i oblogom od keramikih ploica; to je arhitektura
narcisoidnosti, koja se poziva na Bofilovu baroknu sposobnost pomodnosti i mistike
- Alvar Size Vieire (Portugalac): -> suprotan od ovih
- polazite mu je bio Alvar Alto i on je svoje zgrade zasnovao na konfiguraciji specifine topografije i zrnastoj
strukturi lokalnog tkiva; njegovi radovi (za razliku od Bofilovih) su u savrenom skladu sa ruralnim primorskim
krajolicima Porta; lokalni materijali, zanatstvo i svetlo -> odan im je ali ne zapada u sentimentalnost koja bi
iskljuila racionalne oblike i savremenu tehniku
1. Kua Baries, Povoa de Varzim, 1973.-76.
2. Zgrada stambenog udruenja "Bouca", Port, 1973.-77.
3. Filijala banke Pinto, Oliviera de Azemeis, 1974.
- Rejmond Abraham (Austrijanac u Nju Jorku)
- slino Vieireu, naglaava kreiranje lokacije i topografiju oblika
1. Kua sa tri zida, Nju Jork, 1972.
2. Kua sa cvetnim zidovima, Nju Jork, 1973.
3. Projekat junog dela Fridrihtadta, Berlin, 1981.
- Luis Barahan (Meksikanac)
- i on je bio "dizajner krajolika" i teio je senzualnoj arhitekturi povezanoj sa tlom, arhitekturi ograenih
prostora, fontana, vodotoka, arhitekturi smetenoj u vulkansku stenu i bujnu vegetaciju; oseaj za mitske i
uroene poetke; snaan uticaj seanja iz detinjstva sa porodinog rana, gde je zemlja bila crvena, kue sa
ogromnim strehama i krovovima od crepa, sistem vodovoda vrlo domiljat, domae ivotinje -> bajkovit izgled;
ta seanja su bila povezana sa njegovim doivotnim bavljenjem islamskom arhitekturom
1. Kua i atelje oko zatvorenog dvorita, Takubai, 1947.
2. Vrtovi za stambenu etvrt Las Arboleadas, 1958.-61. i Las Klubes, 1961.-64. -> sklonost ka velikim, skoro
nepreglednim povrinama, apstraktnim postavljenim u krajolik
3. Tornjevi satelitskog grada - sa Geritsom, Meksiko siti, 1957. -> kruna grada
- Armansi Vilijams (Argentinac)
1. Kua - most, Mar der Plata, 1943.-45.
2. Londonska i junoamerika banka, Buenos Aires, 1959.
- Endrju Batej i Mark Mak (SAD)
1. Kue u Kaliforniji
- Heri Volf (SAD)
- njegova delatnost je strogo ograniena na Severnu Karolinu
1. Riverfront Plaza, Fort Lauderdale, 1982. -> konkursni rad, namera mu je bila, kako sam kae, da se u
prostorno reenje upie istorija grada, i to pomou efekta svetla (oboavanje Sunca i merenje vremena pomou
njegove svetlosti seu u najraniju istoriju oveanstva; Fort Lauderdale je na 26 stepeni Severne geografske
irine kao i Teba - predstonica egipatskog boga Sunca, i kao Jaipuru, Indija gde je napravljen najvei sunani sat
na svetu 110 godina pre osnivanja Fort Lauderdalea); zato je sunani sat u ovom projektu useen u prostor Plaze,
a njegov gnomon deli prostor po osi sever - jug; svi bitni datumi iz istorije ovog grada zabeleeni su na seivu
sata
- ino Vale (Italijan)
- delatnost vezana za grad Udine ukljuujui reinterpretaciju seoskog lombardijskog izraza
1. Sopstvena kua Kaza Kuaglija, Sutrij, 1954.-56.
- Alberto Sartoris (Italijan u vajcarskoj)
1. Crkva u Lourtijeru, 1932.
2. Dve male kue sa betonskim skeletom i vinogradima, 1934.-39.
- Mario Bota (Italijan) tj. vajcarac
- formalno kolovanje obogatio je kratkotrajnim radom sa Luis Kanom i Le Korbizjeom, dok su radili graanske
kue u Veneciji; tako je poeo usvajati italijansku neoracionalistiku metodologiju, ali je i zadrao
nesvakidanju sposobnost da zanatski obogauje oblike (najegzotiniji primer toga je primena poliranog gipsa u
oblaganju kamina u preureenoj seoskoj kui u Ligriganu, 1979.; Bota se interesuje za "graenje lokacije", a
takoe smatra da se gubitak istorijskog grada moe nadoknaditi "malim gradovima"; Botine kue reinterpretiraju
kulturu kraja, postajui istovremeno njegovo obeleje
1. Kua Riva, San Vitale, 1972.-73. -> asocira na tradicionalne letnjikovce "rokolije" kojim je nekada obilovao
kraj
2. Kua u Ligornetu -> oznaava kraj sela i poetak agrarnog podruja (njen najvei otvor odvraa od polja i
okree ka selu)
- Botine kue su esto u vidu bunkera - belvedera, a prozori gledaju na odabrane delove krajolika, skrivajui
bezobzirni razvoj predgraa, koji je u Ticinu bio aktuelan; njegova usklaenost sa delimino poljoprivrednim
krajem proizilazi iz njihove analogne forme i spoljanje obrade: svetli betonski blokovi konstrukcije i koljke u
obliku silosa ili ambara
- pored oseaja za domai senzibilitet koji je i savremen i tradicionalan, Bota je i kritizer, a najkritiniji u javnim
projektima: naroito u kui u Ligornetu (u saradnji sa ozijem) "vijaduktalna"
3. Centar Direzionale, Perua -> "grad u gradu", neizveden projekat, ali da je bio ostvaren mogao bi se shvatiti
kao "vijaduktalna megastruktura" u urbanom okruenju bez povreivanja istorijskog dela grada
4. eleznika stanica, Cirih, 1978. -> prelaz u vidu mosta na vie nivoa, koji bi sadravao duane, urede i
restorane, parkiralita, a bio i glavna "zgrada"
- Tadao Ando (Japanac)
- visoka svest o regionalnom i zato je radije u Osaki nego u Tokiu; svoja razmiljanja o napetostima izmeu
opte modernizacije i osobenosti postojee regionalne kulture, iznosi u eseju "Od savremene arhitekture
zatvorene u sebe prema univerzalnosti" (nakon drugog svetskog rata, Japan je krenuo putem breg
ekonomskog razvoja, to je povlailo i promenu vrednosti; stari, u osnovi feudalni porodini sistem se raspao;
prenaseljenost gradova i predgraa, onemoguila je da se sauva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca -
uska povezanost sa prirodom; ono emu on tei jeste restauracija jedinstva kue i prirode, koju su japanske kue
izgubile u procesu modernizacije)
1. Male kue sa dvoritima, esto su u gustom urbanom tkivu -> koristi beton jer je najpodesniji za realizaciju
povrina koje su stvorene zracima Sunca, gde zidovi postaju apstraktni "limit prostora"
2. Kua Koiko, Osaka, 1981. -> vremenom svetlost menja izraz, pie Ando; detalj je za njega element kojim se
postie fizika kompozicija u arhitekturi, ali i slika arhitekture
- Dimitris i Suzan Antonakis (Grci)
- Grka - od nacionalnog neoklasicizma XIX v., preko lokalnog istoricizma 1920-tih, do privrenosti
modernizmu 1930-tih -> varijacije
1. Stambena zgrada, Atina, 1975. -> slojevito zdanje sa lavirintom prolaza; izvor je grki ostrvski stil umetnut
u pravilan raster armirano-betonskog skeleta
- Aris Konstantidis (Grk)
1. Kua Eleuzis, 1938.
2. Vrtna izloba Kifisija, 1940.
3. Jeftini stambeni projekti i hoteli za turistiku organizaciju Ksenija, 1956.-66.
- u svim njegovim radovima prisutna je napetost izmeu univerzalne racionalnosti armirano-betonskih
konstrukcija i autohtonog senzibiliteta domaeg kamena i blokova kao ispune
- Dimitris Pikionis (Grk) -> konkurs za prilaze Akropolju

1. Park i etalite na breuljku Filopapus, 1957. -> na strani okrenutoj ka atinskom Akropolju; arhaian
krajolik, lien tehnolokog egzibicionizma i fantazije; prostor za meditaciju u osami, za intimne rasprave, male i
vee skupove, ...; taj niz nia i prolaza satkao je od odgovarajuih delova ivotnog prostora narodne arhitekture;
reio je pristupne puteve Akropolju kao da su iz vremena gradnje (uklopio ih)

Savremena Arhitektura

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Savremena Arhitektura

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

Arhitektura XVIII veka 1

1. Arhitektura XVIII veka

* arhitektura i industrijska revolucija

* intelektualna revolucija i doba prosveenosti

* romantizam i negovanje kulta oseajnosti

* ENGLESKA U XVIII V. (Perovi oboava Paladija)

Racionalistiki neoklasicizam je dominantan u Engleskoj od 1720.-1760.

* arheoloki neoklasicizam -> 3 centra sa razliitom ulogom: Rim, Pariz, London

* engleski pejzani vrtovi

- rana faza slikovitosti: oivljavanje gotike i pojava pejzanih vrtova

* pozni slikoviti stil

- Don Ne (John Nash)

* radikalni i vizionarski neoklasicizam u Engleskoj

- Dord Dans II (George Dance II)

- Don Soun (John Soane) - Neov savremenik, i kao i on eklektriar

- ovani Nikolo Servandoni (Servandoni)

4 faze neoklasicizma u Francuskoj:

* arheoloki neoklasicizam (II faza)

-An-ak Gabrijel (Gabriel)

- Mari ozef Peir - nastavak

2. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove

- arl Etjen Brize - od arhitekture rokokoa do dogmatiara novog klasicizma

- Nikolas Le Kami de Mezijer

- poznavanje proporcija smatra potrebom, kao i Brize

3. Klod Nikola Ledu

- Etjen Luj Bule (Boulle)

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

- Pjudin, August Velbi Nortmor

2. "Pravi principi iljate ili hrianske arhitekture", 1841.

- Vilijam Baterfild (visoka viktorijanska gotika)

- Tomas Houp (od klasiciste do eklektiara)

- arls Robert Kokrel (vei individualista kao i Aleksandar "Grk" Tompson)

- Aleksandar "Grk" Tompson - Engleska

- Robert Smirk (Smirke)

- Tomas Rikman (pobornik "gotske obnove")

- Defri Skot (nije bio arhitekta)

- Vilijam Moris i Arts and Crafts movement (umetnost i zanati-pokret)

- Vilijam Moris (William Morris 1834-1896), najznaajniji Raskinov sledbenik

- Mekmardo (Arthur Mackmurdo)

- Ebi (Charles Rober Ashbee)

- Vojsi (Charles Francis Voysey)

- Letbi (William Richard Lethaby)

- Kristijan Ludvig tiglic -> kanonik iz Lajpciga

- Alojz Hirt -> ima drugaiji pristup autoritetu antike arhitekture

- Leo fon Klence

materijal glina drvo tekstil kamen

- Diran, an-Nikola Luj

5. Arhitektura XIX veka

* novi materijali - zahvaljujui industrijskoj revoluciji:

* nove metode: inenjerstvo i materijali

* oblici arhitekture visoke tehnologije

* odnos eklekticizma i tehnologije

- nedostatak: koristi se samo otpornost gvoa na pritisak

- ser Bendamin Bejker (ser - titula zbog ovog mosta)

* eleznike stanice (u XVIII v. - 100000 el. stanica)

- Vilijem Henri Barlou

- Rid, Stem, Voren i Vetmur

* trnice (napre se grade u Engleskoj), robne kue, fabrike

- Don Gejnor sa Dejmsom Bogardusom

- Gustav Ajfel i Luj-arl Boalo

* objekti kulture i crkve

* izlobene zgrade (paviljoni)