Diskretne matematiqke strukture

Vladimir Balti

Elementi Teorije
grafova
 Grafovi su matematiqki objekti koje qesto
sreemo u svakodnevnom ivotu:

geografsku mapu sa mnoxtvom gradova

koji su povezani putevima;
skup udi sa relacijom poznanstva;
strukturna formula nekog molekula ili
jediea (npr. 2 alkana C6 H14 );
xema nekog elektriqnog kola.
 H HH
H H H H H H H C H H
H C C C C C C H H C C C C H
H H H H H H H C H H
H HH

w
w w w w w w w w w w
w
 R1 R3 R5 R7 R9

+ +
E1 R2 R4 R6 R8 E2

R11 R22 R33 R44 R55

R12 R23 R34 R45

1 2 3 4 5
R21 R32 R43 R54

E1 E2

0
 Grafovi nalaze primenu i u rexavau tzv.
problema za razbibrigu:

Na Slici su prikazani poloaji 3 kue

i 3 bunara. Povezati putem svaku kuu
(K) sa svakim bunarom (B), tako da se
svi ovi putevi meusobno ne seku.

K K K
B B B
 Grafovi nalaze primenu i u rexavau tzv.
problema za razbibrigu:
Na Slici su prikazani poloaji 3 kue
i 3 bunara. Povezati putem svaku kuu
(K) sa svakim bunarom (B), tako da se
svi ovi putevi meusobno ne seku.
K K K
B B B
Obii skakaqem xahovsku tablu m n,
tako da skakaq proe sva poa i da ni
na jednom ne boravi vixe od jedan put.
 Obii skakaqem xahovsku tablu m n,
tako da skakaq proe sva poa i da ni
na jednom ne boravi vixe od jedan put.

30 21 50 9 32 19 52 7
49 10 31 20 51 8 33 18
22 29 48 61 42 27 6 53
11 60 41 28 45 62 17 34
40 23 64 47 26 43 54 5
59 12 25 44 63 46 35 16
24 39 2 57 14 37 4 55
1 58 13 38 3 56 15 36
 Moe li se jednim potezom (bez dizaa
olovke sa papira i bez prelaska preko
ve nacrtanih linija) nacrtati figura
sa Slike?
 Xvajcarskom matematiqaru Leonardu
Ojleru su tokom boravka u Kenigsbergu
(nem. Konigsberg; danaxi Kaliingrad)
mextani postavili problem da pree preko
svih 7 mostova (koji spajaju 2 obale reke
Pregel meusobno i sa 2 ostrva) tako da
preko svakog mosta pree taqno jedanput.
 Xvajcarskom matematiqaru Leonardu
Ojleru su tokom boravka u Kenigsbergu
(nem. Konigsberg; danaxi Kaliingrad)
mextani postavili problem da pree preko
svih 7 mostova (koji spajaju 2 obale reke
Pregel meusobno i sa 2 ostrva) tako da
preko svakog mosta pree taqno jedanput.
 Xvajcarskom matematiqaru Leonardu
Ojleru su tokom boravka u Kenigsbergu
(nem. Konigsberg; danaxi Kaliingrad)
mextani postavili problem da pree preko
svih 7 mostova (koji spajaju 2 obale reke
Pregel meusobno i sa 2 ostrva) tako da
preko svakog mosta pree taqno jedanput.
 26. avgusta 1735. godine, Ojler je svoj rad
na ovom problemu prezentovao Sant Peters-
burgxkoj akademiji nauka dokazujui da je
takav obilazak mostova nemogu, uz napomenu
da se egov metod moe proxiriti na proiz-
voan raspored ostrva i mostova.
Ojler je qlanak o Problemu Kenigsbergxkih
mostova napisao 1736. godine (i stoga se ta
godina uzima za osnivae teorije grafova).
Neke stranice iz ovog rada su prikazane na
narednim slikama.
Definicija 1. Graf G je ureen par (V, ),
gde je V neprazan skup i binarna relacija
na V .

Elementi skupa V se zovu qvorovi,

(eng. vertex, mn. vertices), a elementi skupa
grane (eng. edge) grafa G.
Primer 1. Graf G = (V, ) zadat relacijom

= (1,1),(1,2),(2,1),(2,3),(3,4),(3,5),(4,4),(4,5),(5,3)

na skupu V = {1, 2, 3, 4, 5}.

5
4

2 3
Definicija 2. Neorijentisani graf G je
ureen
 par (V, E), gde je V neprazan skup, a
E {u, v} | u, v V .

Elementi skupa V se zovu qvorovi, a elementi

skupa E grane neorijentisanog grafa G.
Primer 2. Graf (V, ) zadat relacijom

= (1,2),(1,4),(2,1),(2,3),(3,2),(4,1),(4,4)

na skupu V = {1, 2, 3, 4}.

4 3 4 3

1 2 1 2
Definicija 3. Dva qvora u i v neorijen-
tisanog grafa (V, E), su susedna ako postoji
grana e = {u, v} E. Za qvorove u i v kae-
mo da su kraje taqke grane e. Za qvor u i
granu e (odnosno qvor v i granu e) kaemo da
su incidentni i da se grana e stiqe u qvoru u
(odnosno v). Dve grane su susedne ako se stiqu
u istom qvoru.
Definicija 4. Broj grana koje se stiqu u
qvoru v zove se stepen qvora v (eng. degree) i
oznaqava se sa d(v).

Qvor v koji nema susednih qvorova, tj. za koji

je d(v) = 0, nazivamo izolovan qvor.

Graf G je regularan ako su stepeni svih

egovih qvorova jednaki.
Primer 3. Odrediti stepene svih qvorova
grafa G. Da li je graf G regularan?

4 3

1 2
Primer 3. Odrediti stepene svih qvorova
grafa G. Da li je graf G regularan?

4 3
2 1

2 2

1 2

d(1) = 2, d(2) = 2, d(3) = 1 i d(4) = 2.

G NIJE regularan.
Teorema 1. U neor. grafu G = (V, E) bez
peti sa n > 2 qvorova postoje bar 2 qvora
istog stepena.

Teorema 2. U neor. grafu G = (V, E) bez

peti je zbir stepena svih qvorova jednak
dvostrukom broju grana, tj. vai
d(v1 ) + d(v2 ) + . . . + d(vn ) = 2m.

Teorema 3. U neor. grafu G = (V, E) bez

peti broj qvorova neparnog stepena je paran.
Definicija 5. Za granu e = (u, v) orij.
grafa (V, ) kaemo da vodi iz qvora u u qvor
v (e izlazi iz qvora u, a ulazi u qvor v).
Ulazni stepen d (v) qvora v je broj grana koje
ulaze u v.
Izlazni stepen d+ (v) qvora v je broj grana
koje izlaze iz v.
Ulazni skup I(v) qvora v je skup qvorova iz
kojih vodi grana u v, tj. I(v) = {x | (x, v) }.
Izlazni skup O(v) qvora v je skup qvorova u
koje vodi grana iz v, tj. O(v) = {x | (v, x) E}.
 Peta je grana koja i ulazi i izlazi iz
qvora.

Napomena. Vai

d (v) = |I(v)| i d+ (v) = |O(v)|.

Primer 4.
Odrediti d (v) i d+ (v), kao i I(v) i O(v)
za svaki qvor v grafa:

5
4

2 3
Primer 4. 5
4

2 3

I(1) = {1, 2} d (1) = 2,

O(1) = {1, 2} d+ (1) = 2.

Primer 4. 5
4

2 3

I(2) = {1} d (2) = 1,

O(2) = {1, 3} d+ (2) = 2.

Primer 4. 5
4

2 3

I(3) = {2, 5} d (3) = 2,

O(3) = {4, 5} d+ (3) = 2.

Primer 4. 5
4

2 3

I(4) = {3, 4} d (4) = 2,

O(4) = {4, 5} d+ (4) = 2.

Primer 4. 5
4

2 3

I(5) = {3, 4} d (5) = 2,

O(5) = {3} d+ (5) = 1.

Teorema 4. U orij. grafu G = (V, E) vai
d (v1 )+d (v2 )+...+d (vn )=m=d+ (v1 )+d+ (v2 )+...+d+ (vn ).
Teorema 4. U orij. grafu G = (V, E) vai
d (v1 )+d (v2 )+...+d (vn )=m=d+ (v1 )+d+ (v2 )+...+d+ (vn ).

5
4

2 3

2+1+2+2+2=9=2+2+2+2+1
Da li su sledei grafovi isti?
a 1

b e 2 5

c d 3 4
Definicija 6. Dva grafa G1 = (V1 , E1 )
i G2 = (V2 , E2 ) su izomorfna, G1 = G2 , ako
postoji bijekcija f : V1 V2 za koju je


(u, v) E1 f (u), f (v) E2
(kod orijentisanih grafova);

{u, v} E1 f (u), f (v) E2
(kod neorijentisanih grafova).
Primer 5. Izomorfizam f grafova
a 1

b e 2 5

c d 3 4

dat je bijekcijom
 
a b c d e
f= .
1 2 3 4 5
Primer 6. Grafovi

nisu izomorfni. Zaxto?

Definicija 7. Graf G = (V , E ) je podgraf
grafa G = (V, E) ako vai V V i E E.
Graf G je nadgraf grafa G ako je G podgraf
grafa G.
Primer 7. Graf G1 = (V1 , E1 ) je podgraf
grafa G2 = (V2 , E2 )
e d e d

f f c

a b a b

G1 G2
jer je V1 = {a, b, d, e, f } V2 = {a, b, c, d, e, f }
E1 = {ab, de, df, ef } E2 = {ab, ac, bc, cf, de, df, ef }.
Definicija 8. Put duine k, k > 1, u grafu
(V, E) je niz grana iz E oblika

(v0 , v1 ), (v1 , v2 ), . . . , (vk1 , vk )

(kod orijentisanih grafova);

{v0 , v1 }, {v1 , v2 }, . . . , {vk1 , vk }

(kod neorijentisanih grafova).

Za ovaj put kaemo da poqie u qvoru v0 , a

da se zavrxava u qvoru vk . Qvorove v0 i vk se
zovu kraji qvorovi puta.
 Put se moe zadati i kao niz uzastopnih
qvorova spojenih granama:

v0 v1 v2 . . . vk1 vk .

Za put kaemo da prolazi kroz qvorove

v0 , v1 , v2 , . . . , vk1 , vk .
Definicija 9. Elementarni (prost) put je
put koji kroz svaki svoj qvor v1 , v2 , . . . , vk1
prolazi taqno jedanput.
Kruni (zatvoren) put je put koji se zavrxa-
va u istom qvoru u kojem i poqie, tj. v0 = vk .
Kontura (ciklus) je elementarni kruni put.
Definicija 10. G = (V, E) neor. graf.
Qvorovi u, v V su povezani ako u G posto-
ji put qiji su kraji qvorovi u i v. Graf
G je povezan ako su svaka dva egova qvo-
ra povezana, a u suprotnom kaemo da je
nepovezan.

Komponenta povezanosti grafa G je neki

egov maksimalni povezani podgraf. Broj
komponeneti povezanosti grafa G oznaqava-
mo sa c(G).
 Qvor v je vezivni (artikulacioni) qvor
ukoliko se egovim uklaaem poveava broj
komponenti povezanosti ovoga grafa, tj. ako
vai c(G) < c(G v).

Grana e je most u grafu G ako se enim uk-

laaem poveava broj komponenti povezanos-
ti ovog grafa, tj. ako vai c(G) < c(G e).
Definicija 11. Prazan graf Nn (negde Kn )
je graf koji nema nijednu granu.
1
2 10

3 9

4 8

5 7
6
N10
Kompletan (potpun) graf Kn je graf kod koga
je svaki qvor susedan sa svim ostalim.
1
2 10

3 9

4 8

5 7
6
K10
Kompletan bipartitan graf Km,n je graf kod
koga je skup qvorova razbijen na 2 klase (sa m
i n qvorova), tako da ne postoji grana izmeu
qvorova iste klase, dok su svaka 2 qvora iz
razliqitih klasa spojena granom.

1 2 3

4 5 6 7 8

K3,5
Bipartitan graf je bilo koji podgraf
kompletnog bipartitnog grafa.

Da je graf bipartitan pokazujemo tako

xto egove qvorove obojimo crveno i belo,
tako da 2 susedna qvora obojimo razliqitim
bojama. Ako nije bipartitan, onda treba
da naemo neku konturu neparne duine i
iskoristimo teoremu Keniga (Konig):

Teorema 5. Neor. graf G = (V, E) bez peti

je bipartitan akko su mu sve konture parne
duine.
Put Pn , n > 2, je povezan graf kome su svi
qvorovi stepena 2, sem dva kraja koji su
stepena 1.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

P10
Kontura Cn , n > 3, je povezan graf koji ima
sve qvorove stepena 2.
1

2 10

3 9

4 8

5 7

C10
Toqak Wn , n > 4, je graf koji se sastoji od
konture Cn1 i jednog qvora koji je povezan
sa svim qvorovima konture
2

3 7

4 6

W7
Zvezda Sn je kompletni bipartitni graf gde
se jedna klasa sastoji samo od jednog qvora, a
druga od svih ostalih, tj. Sn = K1,n1 .
2

3 7

4 6

S7
Definicija 12. Neor. graf G = (V , E ) je
komplement neor. grafa G = (V, E) ako vai
da je V = V i da su 2 qvora susedna u G akko
nisu susedna u G.

Graf je samokomplementaran ako je

izomorfan sa svojim komplementom.
Primer 8. C5 je samokomplementaran graf.

v1 v1
v2 v5 v2 v5

v3 v4 v3 v4
C5 C5 K5

Izomorfizam f : V (C5 ) V (C 5 ) izmeu

 C5 i
v1 v2 v3 v4 v5
C 5 je: f= .
v1 v3 v5 v2 v4
Definicija 13. Ojlerova kontura grafa G
je kontura koja sadri sve grane iz G. Graf
koji ima Ojlerovu konturu je Ojlerov graf.
Ojlerov put u grafu G je put koji sadri sve
grane iz G. Graf koji ima Ojlerov put je
poluojlerov graf.
Teorema 6. Ojlerova teorema. Povezan
graf sa bar jednom granom je Ojlerov ako i
samo ako sadri sve qvorove parnog stepena.

Teorema 7. Povezan graf sa bar jednom

granom je poluojlerov ako i samo ako sadri
0 ili 2 qvora neparnog stepena.
Definicija 14. Hamiltonova kontura grafa
G je kontura koja sadri sve qvorove iz
G. Graf koji ima Hamiltonovu konturu je
Hamiltonov graf.
Hamiltonov put u grafu G je elementaran
put koji sadri sve qvorove iz G. Graf koji
ima Hamiltonov put je poluhamiltonov graf.
Primer 9.
Cn je i Ojlerov i Hamiltonov graf.
K4 nije Ojlerov, a jeste Hamiltonov.
K2,4 jeste Ojlerov, a nije Hamiltonov.
S4 nije ni Ojlerov ni Hamiltonov graf.

C3 K4 K2,4 S4
 Predstavae grafova

Matrica susedstva A
Liste susedstva v
Matrica incidencije R (ili S)
Matrica rastojaa D
 Primene grafova
Primer 10. Graevinska firma koja treba
da zavrxi n = 5 stanova raspolae 1 ekipom
vodinstalatera i 1 ekipom molera. Moleri
ne mogu poqeti sa radom u stanu u kojem
vodoinstalateri nisu zavrxili svoj posao. U
k-tom stanu (k = 1, 2, . . . , n) vodoinstalateri
treba da rade vk qasova, a moleri mk qasova:
v1 = 8, v2 = 20, v3 = 7, v4 = 18, v5 = 9;
m1 = 12, m2 = 12, m3 = 15, m4 = 10, m5 = 15.
Kojim redosledom treba da rade vodoinsta-
lateri da bi sav posao bio zavrxen xto pre?
Rexee. Moe se pokazati da vodoinstala-
teri treba da rade u stanu i pre nego u stanu
j samo ako je

min(vi , mj ) 6 min(vj , mi ).

U protivnom bi ekipa molera gubila vixe

vremena nego xto je potrebno.
Rexee. Formirajno or. graf sa qvorovima
1, 2, 3, 4, 5 (to su stanovi) u kome od qvora i ide
grana ka qvoru j ako je min(vi , mj )6min(vj , mi ).
1

2 5

3 4

Jedini Hamiltonov put je 3, 1, 5, 2, 4. Tim

redosledom treba i majstori da rade stanove.
KRAJ