1.Koji je osnovni cilj akcionog istraivanja?

Objasnite i dajte primer jednog akcionog

istraivanja.

Akciono istraivanje podrazumeva jednu novu naunu paradigmu drutvenih nauka.AI je i akcija
i istraivanje, proces menjanja prakse i kontrukcije saznanja. Cilj akcionog istraivanja jeste
menjanje prakse kao i participacija svih uesnika u svim fazama istraivanja, u saznavanju
prakse i uticaju na njenu promenu. AI uvek predstavlja pokuaj menjanja i poboljanja vaspitne
prakse, ali istovremeno i nain saznavanja same prakse i situacije u kojoj se odvija.

Primer: Akciono istraivanje nastavnog procesa obavljeno je u jednom odeljenju etvrtog

razreda osnovne kole, kao studija sluaja, istraivanje je zahtevalo planiranje, realizaciju i
evaluaciju nastavnog procesa koji se odnosi na izuavanje neke teme iz istorije, a itav proces
odigrava se u saradnji istraivaa i nastavnika i naravno uz participaciju uenika. Iskustva iz
ovog istraivanja, pored toga to govore u prilog uvoenju tematskog planiranja i primeni
grupno-istraivakog modela uenja govore i tome da uenici na ovom uzrastu za krae vreme
mogu da formiraju vei broj pojmova i razviju shvatanje istorije, epohe i vremena.

2.Navedite faze akcionog istraivanja? Koja je svrha poslednje faze akcionog istraivanja?

Strategija akcionog istraivanja se sastoji iz faza:

PLANIRANJA,IZVOENJA,PRIKUPLJANJA PODATAKA I KRITIKE REFLEKSIJE.

U poslednjoj fazi akcionog istraivanja ivrava se sumativna evaluacija efekta programa koja je
obuhvatila miljenje i istraivaa i ispitanika o novinama koje je program (istraivaki) doneo i
ponudio.To je jako bitna i osetljiva faza jer sumiramo promene koje je donelo akciono
istraivanje.

3.Objasnite zato se insistira na etikim principima istraivanja u drutvenim naukama.

Insistiranje na etikim principima istraivanja u drutvenim naukama proizilazi pre svega zbog
osetljivosti tema kojima se itraivanje bavi, da bi ispitanik imao poverenja u istraivaa i dao
validne odgovore koji e posluiti u istraivanju, istraiva mora ispotovati osnovne etike
principe istraivanja u drutvenim naukama, a pre svega psihologiji. Pogotovo jer svaka faza u
istraivanju moe biti potencijalni izvor etikih problema.

4.Koje su dve grupe shvatanja o strukturi ili prirodi inteligencije? Objasnite i dajte primer teorije
za svaku grupu shvatanja.
Dve grupe shvatanja strukture ili prirode inteligencije jesu NORMATIVNI i PSIHOMETRIJSKI
pristup.

U normativnom pristupu akcenat je na slinostima u deijem razvoju,pojmovima koja sva deca

razviju (konzervacija ili konstantnost objekta), normativisti su vie koncentrisani na teoriju, a u
psihometrijskom pristupu osnovna stvar je utvrditi individualne razlike u deijem razvoju i te
individualne razlike uporeuje, stavlja u odnos npr.( psihometrijski test e pokazati da je jedno
dete inteligentnije od drugog). Psihometrijski pristup je pragmatiki orijentisan od poetka.

5.ta je procesna dijagnostika?

Procesna dijagnostika jeste dijagnostiki rad sa decom koja imaju jako nisko samopotovanje,
odrastaju kao neuspene osobe sa negativnom slikom o sebi.Taj rad podrazumeva pruanje
podrke ispitaniku (razni oblici motivisanja), usmeravanje ispitanikove panje, stvaranje dobre
direkcije, selektivno nagraivanje uspenih aproksimacija, olakavanje problema, korekcija
greaka uz objanjenje, reavanje zadataka od strane ispitivaa, uenje po modelu itd.

Ispitivai u ovom radu moraju biti potpuno obueni a pristup ovakvoj deci, kao i da uspostave
dobru komunikaciju sa porodicom i deci bliskim osobama, takoe ispitiva mora da ima unapred
smiljene obrazce ponaanja za razliite situacije.

6.Za koje posebno osetljive populacije je vano potovati etike principe u istraivanju?

Poseban problem se otvara kada se rade istraivanja u obrazovanju kada su u pitanju deca, koja
se ne mogu smatrati ravnopravnim sa istraivaem. Traenje savesnog pristanka vezano za malu
decu ukljuuje dve faze :

1. Istraivai se savetuju i trae pristanak od odraslih koji su odgovorni za decu (roditelji,

nastavnici, staratelji, psihijatri, omladinske voe, treneri ekipa). Njima se objanjava ta je
glavna ideja istraivanja. Od njih se oekuje i trai doputenje da odgovore na pitanja o deci.

2. Traenje doputenja i saradnje je automatsko u kvantitativnim istraivanjima. Deci treba dati

verodostojno i smisleno objanjenje namera, kao i stvarnu priliku da kau ta misle i da li ele da
uestvuju.

Kada su u pitanju deca niskog uzrasta i sa potekoama u razvoju mora se potovati

insitucionalna procedura. U toku istraivanja treba paziti da se deci ne nanese neka nelagoda,
zlo, povreda ili stres.
7.ta je prosocijalno ponaanje i koji faktori doprinose njegovom razvoju? Pod prosoc.
ponaanjem podrazumeva se ponaanje prema drugima, a to ukljuuje brigu, utehu i saradnju.
Sledei faktori doprinose razvoju ovakvog ponaanja : roditelji u odnosu sa detetom pokazuju
toplinu i brigu, ali istovremeno vode rauna da dete shvati kakve posledice njegovo ponaanje
ima po druge

Kontakti sa odraslima koji oekuju od deteta da brine za druge, koji ne prihvataju agresivno
reavanje i ukazuju detetu na druge oblike ponaanja.

8.Navedi kategorije popularnosti ili prihvaenosti dece.

Popularno dete, odbaeno dete, zanemareno dete, kontrovezno dete, proseno dete

9. Koje su posledice niskog samopotovanja u kolskom kontekstu?

Uenik koji sebe ne prihvata, smatra da nema vrednosti i pokazuje znake neprilagoenosti i
neuspenosti. Rezultati toga su:

1. Uenici koji imaju nisko samopotovanje manje prihvataju odgovornost za svoj uspeh.

2. Takvi uenici lake proputaju pritisku vrnjaka. Ne veruju u sebe i svoje miljenje nego
smatraju da drugi znaju bolje i da su ee u pravu.

3. Uenici koji ne veruju u sebe odustaju od zadatka i pre nego to su ga pokuali reiti

4. kolsko i porodino samopotovanje povezano je sa delikvencijom. Uenici niskog

samopotovanja u tim oblastima vie su skloni delikventnom ponaanju. Poto u koli i porodici
nisu pronali svoje mesto okreu se mestima gde je to mogue. To je najee ulica i uline
bande u kojima je loe ponaanje poeljno i dobro i gde uenik ponaajui se loe dobija na
samopotovanju.

5. Nisko samopotovanje povezano je sa emocionalnim i motivacijskim problemima -

depresivnost, anksioznost i neki oblici zavisnosti

10.ta obuhvata samopojmanje (slika o sebi) i na koja se podrucija zivota odnosi?

Samopoimanje obuhvata:znanje o sebi, oekivanje od sebe i vrednovanje sebe. Moze biti:

1.akademsko (kolsko) samopimanje koje se odnosi na miljenje o sebi kao ueniku

2. Socijalno samopoimanje koje se odnosi na miljenje o sebi u odnosu prema drugom ljudima

3. Emocionalno samopoimanje odnosi se na opaanje sopstvenih emocija

4. Fiziko samopoimanje koje se odnosi na fiziki izgled i sposobnosti

11.Kako doslednost i nedoslednost u roditeljskom ponaanju utiu na socioemocionalni razvoj

dece?

Kod roditelja koji su dosledni dete zna zato je kanjeno ili nagradjeno, na isto ponaanje
roditelji reaguju na manje-vie isti nain. Nedosledno kanjavanje uglavnom ne uspeva da
smanji ili ukloni ponaanje koje se kanjava. Najagresivnija su deca iji roditelji neko ponaanje
as doputaju as kanjavaju.

12. Kako se razlikuju autoritarni i autoritativni vaspitni stil roditelja? Kad autoritarnog stila
roditelji vrednuju konformizam, distancirani su ne objanjavaju pravika i ne podstiu obostranu
komunikaciju sa detetom. Dete je nezadovoljno, povueno i vise brine o tome da udovolji
roditelju nego o tome kako da rei neki problem. Kod autoritativnog stila roditelji su vrsti ali
brini objanjavaju postavljena pravila, dosledni su i imaju visoka oekivanja od deteta. Dete
ima samopuzdanja, visoko samopotovanje sigurno je i sebe i spremno da prihvati rizik.

13. Koja su dva pristupa u radu sa darovitim uenicima? Objasni.

Prvi je akleracija koja predstavlja savladavanje obrazovnog programa bre i/ili u mladjem
uzrastu nego sto je to uobiajeno. Ona poiva na 3 predpostavke:

1. Daroviti uenici se razlikuju od vrnjaka po brzini usvajanja znanja

2. Bre savladavanje programa bolje ce udovoljiti njihovim potrebama

3. Sadraj propisanih programa prikladni su i za darovite ali im nisu dostupni zbog uzrasta.

Akleracija moe biti: akleracija u predmetu, saimanje predmeta i vankolsko obrazovanje.

Drugi pristup u radu sa darovitima je obogaivanje programa. Kod obogaivanja prouavanje
treba produbiti takodje se i nain poduavanja treba prilagoditi. Obogaivanja ima neograniene
mogunosti ali se u obzir treba uzeti detetovo interesovanje.
14.Na ta se odnosi pojam tekoa u uenju? Koji sve oblici tekoe u uenju postoje?

Odnosi se na specifine smetnje u psihikim procesima koje onemoguuje razumevanje i

upotrebu jezika, kaoni na smetnje u govoru, itanju, pisanju i raunanju. Oblici tekoe u uenju
su: disleksija koja se odnosi na tekoe u itanju, disgrafija koja se odnosi na tekoe u pisanju,
afazija koja predstavlja tekoe u izraavanju i diskalkulacija koja se odnosi na tekoe u
raunanju.

15. U Pijaeovoj teoriji razvoja aktivnost pojedinca je jedan od dva osnovna inioca saznanja.
Objasni kako deluje ovaj faktor.

Delujui na sredinu, baratajui predmetima dete proverava zamisli, posmatra promene, utvrdjuje
zakonitosti i organizuje sanznanja. Naa kognitivna struktura je sastavljena od shema dete
svojom aktivnou menja svoje sheme kako bi se prolagodilo sredini. eme se menjaju pomou
akomodacije pomou kojeg se postojea ema menja na osnovu novih saznanja i asimilacije
kojim se novi podaci iz sredine ukljuuju u ve postojee misaone eme.

16. Zona narednog razvoja pokriva raspon izmeu dva nivoa funkcionisanja : onog na kojem
uenik samostalno izvodi zadatke (donja granica) i onog na kojem jo ne moe samostalno
savladati zadatak, ali ga moe reiti uz pomo odraslih (gornja granica). Znanje i vetine koje se
nalaze ispod nivoa zone narednog razvoja dete ve ima, ali ih moe lako samostalno nauiti.
Znanja i vetine koje se nalaze iznad zone narednog razvoja dete ne moe da naui ni uz tuu
pomo

Deca istog uzrasta se meusobno znatno razlikuju u irini zone narednog razvoja ak i onda kada
su njihovi nivoi samostalnog izvoenja jednaki. To zapravo znai da se deca razlikuju u
potencijalima za uenje.

17.Sta je negativno potkrepljenje? Navedi primer u kolskom kontekstu.

Negativno potkrepljenje poveava uestalost ponaanja zbog uklanjanja ili smanjenja neke
neprijatne drai. Ako neko ponaanje omogucava izbegavanje neprijatnih drai, verovatno je da
emo takvo ponaanje ponoviti. Ako beanje sa asova omoguava da se efikasno izbegne test iz
fizike, a ne donese neke druge nepoeljne posledice, uenik ce verovatno i drugi put pribei
takvom ponaanju.
18.ta je negativna kazna (kazna uskraivanjem)? Navedi primer u kolskom kontekstu.

Kazna uskraivanja jeste uskraivanje od prijatnih posledica. Kazna uskraivanjem uobiajena je

u kolskim situacijama. Npr. nastavnik kae uenicima nakon asa likovnog da je primetio da
nisu pospremili pribor i uionicu i da e zbog toga ostati due u uionici i to znai da e imati
manje vremena za fiziko vaspitanje. Oblik kanjavanja uskraivanje jeste i kada nastavnik
ignorie uenika koji govori, a nije podigao ruku. Pri kanjavanju treba voditi rauna da se deci
ne uskrate neke nune potrebe.

19.Kojim strategijama uenja pohranjujemo informacije u dugorono pamenje ?

1.Ponavljanje-podrazumeva doslovno ili saeto viekratno prelaenje preko informacija

2.Organizacja- druga strategija koja poiva na gestaltistikom saznanju da se dobro organizovane

informacije lake ue i da ih se lake priseamo.

3.Elaboracija- proces proiravanje novih informacija dodavanjem ili povezivanjem sa onim to

ve znamo. Elaboracija pretpostavlja spoljanju vezu izmedju novih I ve postojeih informacija.

20.Koja je razlika izmau uenja po modelu I vikarijsko uenje?

Modelovanje se odnosi na promenu ponaanja pojedinca, koji su rezultat posmatranja ponaanja

drugih, a vikarijsko uenje je uenje posmatranjem kako su drugi nagraeni ili kanjeni za svoje
ponaanje.