ER model

Zadaci
1. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka STUDSLUZBA, na osnovu tekstualnog opisa realnih entiteta i njihovih odnosa i
identifikovanog skupa obeleja. Tekstualni opis:

Student slua jedan ili vie predmeta. a predmet slua jedan ili vie studenata. Zna se ocena koju student ima iz predmeta i datum
polaganja ispita, ali moe i da nema ocenu, ako predmet jo nije poloio. Student ima broj indeksa, ime i prezime i godinu studija.

Nastavnik ne mora da predaje ni jedan predmet, a moe da predaje i vie predmeta. Predmet ne mora da predaje ni jedan
nastavnik a mogu da ga predaju i vie nastavnika. Predmet ima ifru, naziv i broj asova.

Svaki predmet pripada jednoj katedri. Katedra mora imati makar jedan predmet a moe ih imati i vie. Svaka katedra ima svoju ifru
i naziv.

Nastavnik moe da radi samo na jednoj katedri. Svaki nastavnik ima ifru, ime, prezime, zvanje i platu.
2. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka FILM, na osnovu tekstualnog opisa realnih entiteta i njihovih odnosa i identifikovanog
skupa obeleja. Tekstualni opis:

Film ima svoj ID broj (IDF), naziv (NAZF), trajanje (TRAJANJE). Film pripada tano jednom anru filma, a jedan anr moe da ima
nula ili vie filmova koji mu pripadaju. anr ima svoj ID anra (IDZ) i naziv anra (ZANR).

Glumac ima svoju ifru (SIFG), ime (IMEG), prezime (PRZG). Jedan glumac je glumio u jednom ili vie filmova, a u jednom filmu
moe da ne glumi ni jedan glumac, a moe da glumi vie glumaca.

Reiser ima svoju ifru (SIFR), ime (IMER), prezime (PRZR). Jedan film je reirao tano jedan reiser, a jedan reiser moe da
reira i vie filmova.

Film moe da uestvuje na festivalima (nijednom ili vie), a na festivalu uestvuje jedan ili vie filmova. Festival se identifikuje preko
ID broja (IDFEST), a postoji i naziv festivala (NAZFEST). Ukoliko je film osvojio neku nagradu, podatak se uva u obeleju
NAGRADA.
3. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka CDTEKA, na osnovu tekstualnog opisa realnih entiteta i njihovih odnosa i identifikovanog
skupa obeleja. Tekstualni opis:

CD klub se jedinstveno identifikuje preko svog naziva (NAZKLUB), a postoje podaci o adresi (ADRKLUB) i broju telefona (BRTEL).
CD klub ima bar jedan, a moe da ima i vie CD-ova. CD se identifikuje preko svog ID broja (IDCD) i naziva CD kluba, a postoji i
naziv CD-a (NAZCD).

Svaki CD pripada odreenoj kategoriji. Kategorija se identifikuje preko svog naziva (NAZKATCD). Mogue kategorije su: film,
muzika, igra, kompjuter. CD pripada tano jednoj kategoriji, a jednoj kategoriji moe da pripada ni jedan ili vie CD-ova.

CD klub ima jednog ili vie lanova, a jedan lan pripada tano jednom CD klubu. Svaki lan se jedinstveno identifikuje preko
lanskog broja (CLBROJ), a postoje podaci o njegovom imenu (IMECL), prezimenu (PRZCL), adresi (ARDCL) i broju telefona
(BRTELCL).
3. zadatak

lan CD kluba iznajmljuje CD-ove. lan moe da iznajmi vie CD-ova, a moe da se desi da trenutno nema zaduen ni jedan CD.
Jedan CD u jednom trenutku moe da bude iznajmljen samo jednom lanu, a moe da se desi da CD trenutno nije nikome
iznajmljen. Za svaku pozajmicu se pamti datum iznajmljivanja (DATIZN). Pozajmica se moe identifikovati preko datuma
iznajmljivanja i ID broja CD-a.

lan CD kluba plaa lanarinu. lanarina zavisi od kategorije lana. Mogue kategorije su ak, student, radnik, penzioner,
nezaposlen. Kategorije lanova se identifikuju preko naziva (NAZKATCL). Uz svaku kategoriju se navodi podatak o visini lanarine
(VISCLAN). Svaki lan pripada samo jednoj kategoriji lanova, a jednoj kategoriji moe da ne pripada ni jedan lan, ili da pripada
vie lanova.
4. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka PRODAVNICA, na osnovu tekstualnog opisa realnih entiteta i njihovih odnosa i
identifikovanog skupa obeleja. Tekstualni opis:

Proizvod ima kod (ifru) - KODPR, naziv - NAZPR, koliinu - KOLPR.

Prodavac ima ifru - SIFPROD, ime - IMEPROD, prezime - PRZPROD.

Uloga ima ifru SIFUL i naziv - NAZUL (unos ifri proizvoda, unos pazara). Jednu ulogu moe da ima vie prodavaca, a ne
mora ni jedan, a jedan prodavac ima jednu i samo jednu ulogu.

Kasa se identifikuje preko svog ID broja IDK.

Raun ima svoj ID broj, a identifikuje se i preko ID broja kase na kom je napravljen.

Raun ima jednu ili vie stavki. Svaka stavka se odnosi na jedan proizvod, a postoji i koliina tog proizvoda u okviru stavke.
Stavka se identifikuje na osnovu ifre proizvoda i svog rednog broja - RBRST. Stavka pripada jednom i samo jednom raunu.

Prodavac obrauje ni jedan ili vie rauna, a jedan raun obrauje jedan i samo jedan prodavac.
5. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka DELOVI, na osnovu tekstualnog opisa realnih entiteta i njihovih odnosa u funkciji
"Upravljanje proizvodnjom" i identifikovanog skupa obeleja. Tekstualni opis:

Delovi se klasifikuju na one koji se proizvode i na one koji se kupuju od drugih dobavljaa.

Deo se moe sastojati iz vie drugih komponenata, ali se ne mora sastojati ni iz jedne komponente. Komponente su, u osnovi,
delovi.

Svaka komponenta moe biti sadrana u vie drugih delova, ili moe da ne bude sadrana ni u jednom drugom delu.

Jedan deo moe da se dobavlja od strane najvie jednog dobavljaa. Moe se dogoditi da za deo nema dobavljaa.

Jedan dobavlja moe dobavljati vie delova, ali moe da ne dobavlja ni jedan deo.
5. zadatak

Skup obeleja eme baze podataka DELOVI:

Mnemonik Puni opis

OZNDEO ID oznaka dela

TIPDEO Tip dela (proizvodi se / kupuje se / i proizvodi i kupuje se)

NAZDEO Naziv dela

IDDOB ID oznaka dobavljaa

NAZDOB Naziv dobavljaa

KOLIINA koliina komponente u okviru datog dela

ORGJED Oznaka organ.jedinice u kojoj se deo proizvodi

6. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka LETOVI, na osnovu tekstualnog opisa realnih entiteta i njihovih odnosa i identifikovanog
skupa obeleja. Tekstualni opis:

1. Jedan pilot moe biti angaovan na vie tipova aviona, ali moe da ne bude angaovan ni na jednom tipu aviona.

2. Na jednom tipu aviona moe da bude angaovano vie pilota, pri emu mora biti angaovan najmanje jedan.

3. Odreeni let se obavlja pomou tano jednog tipa aviona.

4. Jedan tip aviona se moe pojaviti na vie razliitih letova, ali se mora pojaviti na najmanje jednom letu.

5. Pilot koji ima pravo da leti na nekom tipu aviona, moe se pojaviti na vie razliitih letova, na kojima se dati tip aviona angauje, ali
se ne mora pojaviti ni na jednom letu.

6. Na jednom letu, koji se obavlja nekim tipom aviona, moe se pojaviti vie razliitih pilota, koji za taj tip aviona imaju dozvolu, pri
emu mora postojati najmanje jedan pilot, koji se na tom letu angauje.

7. Jedan pilot moe da bude ef vie razliitih letova, ili da ne bude ef ni jednog leta.

8. Na jednom letu mora postojati jedan i tano jedan pilot, koji je ef toga leta.

9. Pilot koji je ef nekog leta, ne mora da leti na tom letu.

6. zadatak

Skup obeleja eme baze podataka LETOVI:

Mnemonik Puni opis

IDTAV ID tipa aviona

NAZTAV Naziv tipa aviona

IDLET ID oznaka leta

OPLET Opis leta (marruta)

IDPLT ID oznaka pilota

IMEPLT Ime pilota

PRZPLT Prezime pilota

DATRAS Datum raspore|ivanja pilota na mesto efa leta

BRSATI Broj sati letenja pilota na datom tipu aviona i datom letu

BRSTAV Ukupan broj sati letenja pilota na datom tipu aviona

7. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka APOTEKA, na osnovu tekstualnog opisa realnih entiteta i njihovih odnosa i
identifikovanog skupa obeleja. Tekstualni opis:

1. Faramceutska kompanija moe imati ugovor sa vie apoteka, a ne mora da ima ni sa jednom. Jedna apoteka moe da ima ugovor
sa vie farmaceutskih kompanija, pri emu mora imati ugovor sa najmanje jednom.

2. Farmaceutska kompanija moe da ima vie farmaceutskih podkompanija. Podkompanija moe da ima najvie jednu direktno
nadreenu kompaniju.

3. Farmaceutska kompanija proizvodi vie lekova, pri emu mora da proizvodi najmanje jedan lek. Svaki lek se identifikuje preko svoje
ifre, ali samo u okviru farmaceutske kompanije koja ga proizvodi.

4. Apoteka moe da ima u svojoj ponudi vie vrsta lekova koje proizvode farmaceutske kompanije, pri emu mora da nudi najmanje
jedan lek. Lek koji proizvodi farmaceutska kompanija moe da bude u ponudi u vie apoteka, a ne mora ni u jednoj.

5. U apoteci radi jedan ili vie radnika. Svaki radnik zaposlen je u tano jednoj apoteci.

6. Radnik apoteke moe da bude ili faramceutski tehniar ili farmaceutski inenjer ili komercijalista.
7. zadatak

7. Farmaceutski tehniar moe da izda vie lekova koji se nalaze u ponudi apoteke, a ne mora nijedan. Lek koji se nalazi u ponudi
apoteke moe biti izdat od strane vie farmaceutskih tehniara.

8. Komercijalista moe da nabavi vie lekova, dok jedan lek moe da nabavi vie komercijalista. Svaka nabavka identifikuje se preko
ifre leka, datuma nabavke leka i ifre komercijaliste koji je obavio nabavku. Takoe postoji informacija o koliini nabavljenog leka i
nabavnoj ceni leka.
7. zadatak
Skup obeleja eme baze podataka APOTEKA
Mnemonik Puni opis

IDFK Identifikacioni broj farmaceutske kompanije

NAZFK Naziv farmaceutske kompanije

DATSKLAPUG Datum sklapanja ugovora izmeu farm. komp. i apoteke

DATISTEKUG Datum isteka ugovora izmeu farm. komp. i apoteke

IDAPOT Identifikacioni broj apoteke

NAZAPOT Naziv apoteke

ADRAPOT Adresa apoteke

JMBGFR JMBG farmaceutskog radnika

IMEFR Ime farmaceutskog radnika

PRZFR Prezime farmaceutskog radnika

PLTFR Plata farmaceutskog radnika

TIPRAD Farmaceutski tehniar/farmaceutski inenjer/komercijalista

BROJLICFI Broj licence farmaceutskog inenjera

IDLEK Identifikacaioni broj leka

NAZLEK Naziv leka

DATUMNAB Datum nabavke leka

KOLNAB Koliina nabavljenog leka

NABCENA Nabavna cena leka

8. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka BANKA, na osnovu tekstualnog opisa realnih entiteta i njihovih odnosa i identifikovanog
skupa obeleja. Tekstualni opis:

1. Jedna banka moe poseduje vie filijala, ali mora najmanje jednu. Filijala banke se identifikuje preko svoje ifre, ali samo u okviru
banke kojoj filijala pripada. Svaka banka se identifikuje preko svog naziva.

2. Filijala banke moe da ima vie sektora, pri emu mora biti najmanje jedan. Sektor banke moe da se nalazi u vie filijala jedne
banke, ali mora u najmanje jednoj.

3. Banka zapoljava jednog ili vie radnika, dok jedan radnik mora da radi u samo jednoj banci.

4. Radnik banke mora da bude rasporeen u jednom i samo jednom sektoru koji se nalazi u filijali te banke. U jednom sektoru koji
pripada filijali banke moe da bude rasporeeno vie radnika, ali mora da bude najmanje jedan.

5. U okviru radnika postoji hijerarhija rukovoenja. Jedan radnik moe da ima nijednog ili jednog direktnog rukovodioca, a jedan
rukovodilac moe da rukovodi sa vie radnika, a ne mora ni sa jednim.

6. Radnici banke mogu biti ili administrativci ili alterski slubenici, a mogu imati i obe uloge.

7. Filijala banke posluje sa vie klijenata te banke, ali ne mora ni sa jednim. Klijent koji ima ugovor sa bankom moe da posluje sa
vie filijala te banke.
8. zadatak

8. Svaka filijala izvrava nijednu ili vie transakcija. Svaka transakcija se identifikuje putem svog identifikacionog broja u okviru filijale
koja ju je izvrila.

9. Klijent moe da bude u ulozi uplatioca sredstava prilikom izvrenja transakcije nijednom ili vie puta. U jednoj transakciji mora da
postoji samo jedan klijent koji ima svojstvo uplatioca.

10. Klijent moe da bude u ulozi primaoca sredstava prilikom izvrenja transakcije nijednom ili vie puta. U jednoj transakciji mora da
postoji samo jedan klijent koji ima svojstvo primaoca.

11. Filijala banke moe da ponudi vie finansijskih usluga, a ne mora nijednu. Jedna finansijska usluga moe biti u ponudi u vie filijala,
a ne mora ni u jednoj.

12. Klijent koji posluje sa filijalom banke moe koristiti vie finansijskih usluga koje su u ponudi te filijale. Jednu finansijsku uslugu koja
se nalazi u ponudi filijale banke moe koristiti vie klijenata koji posluju sa tom filijalom.

13.Radnici koji rade kao administrativci mogu odobravati vie vrsta kredita klijentima, dok jedna vrsta kredita moe biti odobrena od
strane vie administrativaca.
8. zadatak
Skup obeleja eme baze podataka BANKA

Mnemonik Puni opis

NAZB Naziv banke

ADRB Adresa banke

BRTB Broj telefona banke

IDFIL Identifikacioni broj filijale

ADRFIL Adresa filijale

IDTRANS Identifikacioni broj transakcije

KSTRANS Koliina prenetih sredstava putem transakcije

VLTTRANS Oznaka valute na koju se odnosi transakcija

IDKL Identifikacioni broj klijenta

PRZKL Prezime klijeta

IMEKL Ime klijenta

ADRKL Adresa klijenta

JMBGRAD JMBG radnika

IMERAD Ime radnika

PRZRAD Prezime radnika

ADRRAD Adresa radnika

8. zadatak
Skup obeleja eme baze podataka BANKA

Mnemonik Puni opis

IDFU Identifikacioni broj finansijske usluge

NAZFU Naziv finansijske usluge

IDSEK Identifikacioni broj sektora

NAZSEK Naziv sektora

TIPRAD Adimistrativac/alterski radnik/ i administrativac i alterski radnik

KOLPSSALRAD Koliina prenetih sredstava alteskog radnika

IDKRED Identifikacioni broj kredita

NAZKRED Naziv kredita

ROKOTP Rok otplate kredita

VLTKRED Valuta u kojoj se kredit odobrava

 9. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka za evidenciju SCADA mernih taaka i oitanih merenja:

SCADA taka predstavlja ili senzor sa kojeg se oitava signal ili aktuator sa kojim se upravlja nekim udaljenim ureajem. Pri tome, aktuator
moe biti aktivan ili onemoguen.

SCADA taka ima ifru, ime, trenutnu vrednost i tip vrednosti, koji moe biti analogna vrednost, status ili celobrojna vrednost.

Za svaki senzor uva se istorija merenja, gde je svako istorijsko merenje identifikovano ifrom senzora i vremenom merenja. Istorijsko merenja
sadri takoe i vrednost izmerenu u tom trenutku.

Udaljena jedinica je industrijski raunar koji prikuplja vrednosti sa jedne ili vie SCADA taaka. SCADA taka je povezana sa jednom i samo
jednom udaljenom jedinicom.

Pored ifre, udaljena jedinica je opisana i imenom i komunikacionim protokolom koji podrava.
 9. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka za evidenciju SCADA mernih taaka i oitanih merenja:

Jedna centralna jedinica komunicira sa jednom ili vie udaljenih jedinica. Jedna udaljena jedinica komunicira iskljuivo sa jednom centralnom
jedinicom. Komunikacija se odvija preko prenosnog medijuma, iji tip moe biti parice ili optiki kabl.

Za svaku centralnu jedinicu, poznati su njena ifra, operativni sistem i aplikativni softver, koji slui za nadgledanje i upravljanje SCADA takama.
 9. zadatak
Skup obeleja eme baze podataka:

ScadaId ifra SCADA take

ScadaIme ime SCADA take

ScadaVrednost vrednost SCADA take

ScadaTipVred tip vrednosti SCADA take

ScadaVrsta vrsta SCADA take (aktuator ili senzor)

Aktivan fleg da li je aktuator aktivan

VremeMerenja vremenski mometan u kome je oitano merenje

IstVred istorijska vrednost merenja

UdJedId ifra udaljene jedinice

UdJedIme ime udaljene jedinice

UdJedProtokol protokol udaljene jedinice

CenJedId ifra centralne jedinice

CenJedOS operativni sistem centralne jedinice

CenJedApSW aplikativni softver centralne jedinice

Medijum tip medijuma izmeu centralne i udaljene jedinice

 10. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka za evidenciju podataka o opremi u trafostanicama:

Trafostanica predstavlja objekat koji je identifikovan svojom ifrom i opisan nazivom i adresom.

U trafostanici nalazi se jedan ili vie transformatora, pri emu je svaki transformator identifikovan ifrom trafostanice i svojom ifrom.

Za svaki transformator postoji skup katalokih podataka kojima je opisan: dozvoljena temperatura, masa bakra, masa gvoa i masa ulja.

Transformator moe biti dvonamotajni ili tronamotajni, a za svaki namotaj poznat je njegov tip, da li je primar, sekundar ili tercijar. Namotaj je
identifikovan kljuem transformatora i svojim tipom.

Za namotaj se takoe zna broj navojaka, napon, faznost i neutralna pozicija.

 10. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka za evidenciju podataka o opremi u trafostanicama:

Za svaki par namotaja od istog transformatora, vodi se evidencija o fabrikim testovima koji su izvreni. Na primer, kod tronamotajnog
transformatora, vre se testovi izmeu primara i sekundara, sekundara i tercijara, i izmeu tercijara i primara.

Test je identifikovan kljuem prvog i kljuem drugog namotaja iz para.

Rezultati jednog testa su: gubici pri i bez optereenja, pobudna struja, fazni pomeraj i impedansa kratkog spoja.

Za transformator moe da se povee najvie jedan regulator napona koji moe biti manuelni ili automatski. Jedan regulator povezan je samo na
jedan transformator.

Za regulator napona, od interesa su sledei podaci: ifra, najvia i najnia pozicija i trenutna pozicija.
 10. zadatak
Skup obeleja eme baze podataka:

StanId ifra stanice

NazStan naziv stanice

AdrStan adresa stanice

TrafoId ifra transformatora

MaxTemp dozvoljena temparatura transformatora

MasaCu - masa bakra transformatora

MasaFe - masa gvoa transformatora

MasaUlja - masa ulja transformatora

TipTrafo dvonamotajni/tronamotajni

TipNamot tip namotaja

BrojNav - broj navojaka namotaja

U napon namotaja

Faza - faznost namotaja

NeutPoz - neutralna pozicija namotaja

 10. zadatak
Skup obeleja eme baze podataka:

GubOpt - gubici pri optereenju

GubBezOpt - gubici bez optereenja

PobudI - pobudna struja

FazniPom -fazni pomeraj

Z_KS - impedansa kratkog spoja

RegId ifra regulatora

RegMaxPoz - najvia pozicija regulatora

RegMinPoz najnia pozicija regulatora

RegTrenPoz - trenutna pozicija regulatora

 11. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka za evidenciju podataka o distributivnoj mrei i potroaima:

Trafostanica predstavlja objekat koji je identifikovan svojom ifrom i opisan nazivom i adresom.

Iz trafostanice, izlazi jedan ili vie izvoda a svaki od izvoda identifikovan je svojom ifrom ali samo u okviru trafostanice. Pored ifre, za izvod se
pamti maksimalna dozvoljena prividna snaga i duina.

Izvod moe biti srednjenaponski (SN) ili niskonaponski (NN).

SN izvod napaja jednu i samo jednu trafostanicu. Jedna trafostanica moe da se napaja od maksmalno jednog SN izvoda. Ako se trafostanica ne
napaja ni od jednog SN izvoda, onda se napaja iz prenosne mree ali to u ovom modelu nije od interesa.

NN izvod moe napajati vie pojedinanih potroaa, ali ne mora nijednog. Jedan potroa napaja se od strane tano jednog NN izvoda.

Potroa je identifikovan svojom ifrom, pored koje se vodi evidencija i o sledeim podacima: ime, prezime, adresa, telefon, srednja godinja
aktivna snaga i srednja godinja reaktivna snaga.
 11. zadatak
Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka za evidenciju podataka o distributivnoj mrei i potroaima:

Svakom potroau je dodeljen jedan tip potronje a jednom tipu potronje moe biti zastupljen kod vie potroaa.

Tip potronje moe biti domainstvo, mala privreda, velika privreda, industrija itd. Tip potronje je opisan ifrom i nazivom.

Svaki tip potronje mora imati bar jednu tarifu za naplatu. Takoe, jedna tarifa moe biti dodeljena veem broju tipova potronje a mora biti
dodeljena makar jednom. Na primer, tarifa moe biti crvena, plava, zelena ili bela. Tarifa je opisana ifrom i nazivom.

Potroa kojem je dodeljen odreeni tip potronje moe da bira jednu i samo jednu tarifu koja je dozvoljena za taj tip potronje. Jednu tarifu
moe da izabere nula ili vie potroaa.

Za svakog potroaa, evidentiraju se merenja utroene aktivne i reaktivne energije.

Jedno merenje pripada samo jednom potroau, a identifikuje preko ifre potroaa i datuma i vremena oitavanja. Za jednog potroaa, moe
biti izvreno vie merenja.
 11. zadatak
Skup obeleja eme baze podataka:

TSId ifra trafostanice

TSNaziv naziv trafostanice

TSAdresa adresa trafostanice

IzvId ifra izvoda

IzvDuzina duina izvoda

IzvMaxS maksimalna prividna snaga izvoda

IzvTip tip izvoda (SN ili NN)

PotrId ifra potroaa

PotrIme ime potroaa

PotrPrez prezime potroaa

PotrAdr adresa potroaa

PotrTel telefon potroaa

PotrAvgP - srednja godinja aktivna snaga

PotrAvgQ - srednja godinja reaktivna snaga

TipPotrId ifra tipa potronje

TipPotrNaziv naziv tipa potronje

 11. zadatak
Skup obeleja eme baze podataka:

TarId ifra tarife

TarNaziv naziv tarife

MerDatVr datum i vreme oitavanja merenja

MerkWh oitana vrednost aktivne energije u kWh

MerkVArh oitana vrednost reaktivne energije u kVArh

 12. zadatak

Nacrtati ER konceptualnu emu baze podataka za evidenciju podataka o opremi u termoelektrani koja radi na ugalj, na osnovu

tekstualnog opisa realnih entiteta i njihovih odnosa i identifikovanog skupa obeleja. Tekstualni opis:

Termoelektrana predstavlja objekat koji je identifikovan svojom ifrom i opisan nazivom i lokacijom. Termoelektrana moe da
proizvodi elektrinu energiju, toplotnu energiju, a moe i jedno i drugo.

Termoelektrane koriste razliite vrste uglja. Vrste mogu biti: lignit, mrki ugalj, kameni ugalj i antracit. Svaku vrstu uglja karakteriu
naziv i toplotna mo.

U termoelektrani nalazi se jedan ili vie blokova, pri emu je svaki blok identifikovan ifrom termoelektrane i svojom ifrom. Za
svaki blok postoji skup projektovanih podataka kojima je opisan: godina putanja u rad, projektovana snaga, projektovana
potronja goriva.
 12. zadatak

Svaki blok sadri jedan kotao, jedan generator i najmanje jednu turbinu.

Kotao ima sledee projektovane vrednosti bitne za sitem: koliinu proizvedene pare na sat, godinu proizvodnje, proizvoaa, teinu,

visinu, tip kotla, pritisak i temperaturu pare i koeficijent iskorienja.

Turbina ima sledee projektovane vrednosti bitne za sistem: godinu proizvodnje, proizvoaa, nominalna snagu i tip turbine.
Turbine mogu biti visokog i niskog pritiska.

Generator ima sledee projektovane vrednosti bitne za sistem: godinu proizvodnje, prozvoaa, snagu, napon, frekvenciju, broj
pari polova i broj obrtaja. Svaki generator ima i datum prve sinhronizacije na mreu.
 12. zadatak

Svaki kotao moe da sadri vie mlinova za ugalj. Svaki mlin identifikuje se rednim brojem unutar kotla. Projektovani podaci za mlin su:

prenik, maksimalna koliina mlevenja uglja na sat i broj obrtaja u minuti. Svaki mlin moe se nai u statusu: radi, stand by ili

remont.

Na mlinovima se na svakih sat vremena evidentira potronja uglja.

Na kotlu se na svakih sat vremena evidentira koliina proizvedene pare, maksimalne i minimalne vrednosti temperature i pritiska
pare.

Na generatoru se svakih sat vremena evidentira koliina proizvedene elektrine energije.

Na svakom bloku se prati koliina prakastih materija u vazduhu, koliina ugljendioksida, azotnih oksida, sumpornih oksida i
temperatura izduvnih gasova.
 12. zadatak
Skup obeleja eme baze podataka

TermoElekId ifra termoelektrane

TermoElek Naziv naziv termoelektrane

TermoElekLok lokacija termoelektrane

VrstaUgljaId ifra vrste uglja

VrstaUgljaNaziv naziv vrste uglja

VrstaUgljaToplMoc toplotna mo uglja

BlokID ifra bloka

BlokGod godina putanja u rad bloka

BlokSnaga projektovana maksimalna snaga bloka

BlokPotGor projektovana potronja goriva

KotaoID ifra kotla

KotaoPara koliina proizvedene pare na sat

KotaoGod godina proizvodnje

KotaoTezina teina kotla

KotaoVisina visina kotla

KotaoPritisak pritisak pare na kotlu

 12. zadatak

KotaoTemp temperatura pare

KotaoKoefIsk koeficijent iskorienja
ProizvodjacID ifra proizvoaa
ProizvodjacNaziv naziv proizvoaa
TurbinaID ifra turbine
TurbinaGod godina proizvodnje turbine
TurbinaSnaga nominalna snaga turbine
TurbinaTip tip turbine
GeneratorId ifra generatora
GeneratorGod godina proizvodnje generatora
GeneratorMaxSnaga maksimalna snaga koju generator moe da proizvodi
GeneratorNapon napon generatora
GeneratorFrekv frekvencija generatora
GeneratorBrojP broj pari polova
GeneratorBrojO broj obrtaja
GeneratorDatumS datum prve sinhronizacije generatora na mreu
 12. zadatak

MlinRbr redni broj mlina

MlinPrecnik prenik mlina
MlinMaxU maksimalna koliina mlevanja uglja na sat
MlinBrojO broj obrtaja u minuti
MlinStatus status mlina
KolPotrUglja potroena koliina uglja za sat vremena
KolProizPare koliina proizvedene pare na kotlu
MaxTemp maksimalna vrednost temperature
MinTemp minimalna vrednost temperature
Pritisak pritisak pare na kotlu
KolElekE koliina proizvedene elektrine energije na generatoru
KolPraMat koliina prakastih materija u vazduhu
KolUD koliina ugljendioksida
KolAO azotnih oksida
KolSO sumpornih oksida
IzdGasTemp temperatura izduvnih gasova