P

oliti~ka aktivnost Nemawina, gotovo kroz ceo wegov `ivot,

uslovqena je upornom borbom izme|u Vizantije i Ugarske o prevlast
u severnim delovima Balkanskog poluostrva. Zahvaquju}i toj borbi,
naro~ito posle smrti mo}nog cara Manojla, uspelo je Nemawinom
dr`avni~kom talentu da Srbiju razvije kao osetnog politi~kog ~inioca na
Balkanskom poluostrvu i da joj da dr`avni program me|u srpskim i
srodnim slovenskim plemenima za ~itav niz vekova. Od Nemawe
po~iwe prava srpska dr`ava sredwega veka; do wegove pojave mi smo
imali samo istoriju plemena, lokalne pokrete i li~ne poku{aje, ali nismo
imali prave dr`avne misli i trajne dr`avne tvorevine. On je, Kako je to
lepo istakao ve} wegov sin, Stevan Prvoven~ani, "skupqa~ izgubqenih
delova svog ota~astva, a i obnoviteq".
Pre Nemawe, dve glavne srpske oblasti, Zeta i Ra{ka, behu dva
jaka i nepomirqiva suparnika. Zeta, kao primorska oblast, bila je pod
jakim uticajem stare romanske kulture i sa mnogo elemenata wene
etni~ke tradicije. Bar, s katoli~kom arhibiskupijom, bio je jedan od
glavnih rasadnika te kulture; a i Kotor i Dubrovnik delovahu mo}no. Tu je
gotovo iskqu~iv uticaj zapadne crkve. Svi natpisi do kraja XII veka
pisani su tamo latinski, kao i mnogo pomiwana Dukqanska hronika.
Poznata je ~iwenica da po~etkom XII veka, kad se Nemawa rodio, u
unutra{wosti, blizu Podgorice, nije bilo pravoslavnog sve{tenika i da je
novoro|eni ra{ki princ bio kr{ten po zapadnom obredu. Osim Srba, u
Zeti je `iveo od starine dobar procenat Romana i Arbanasa i uticaj te
etni~ke me{avine morao se i politi~ki ose}ati. Prema takvoj Zeti stala je
konzervativna, patrijarhalna i etni~ki mnogo ~istija Ra{ka, u kojoj se
~uvao narodni jezik i s wim ostalo narodno nasle|e. Tu su stari
romanizirani sto~ari mawe dolazili do izra`aja u dr`avnom `ivotu. U
Ra{koj je uticaj isto~ne crkve, s narodnim slovenskim elementom, bio
toliko jak da je Nemawa, kad se vratio u tu oblast, morao i po drugi put
biti kr{ten i to, naravno, po isto~nom obredu. Izme|u takve dve oblasti
moralo je, po sili prilika, do}i do borbe. Prva srpska dr`ava obrazovala se
u Ra{koj i odatle je po~elo sajediwewe susednih oblasti. U XI veku Zeta
je uspela da se prva i{~upa ispod gr~ke vlasti i da postane vode}a sila
me|u Srbima. Ali ta wena prevlast traje kratko; jedva ne{to vi{e od pola
(131)
veka. Periferni delovi jednog naroda, kao i periferne oblasti, ne
mogu biti jezgra jedne velike dr`ave. Stoga je pojmqivo {to Zeta ili
dalmatinska Hrvatska nisu mogle nikada okupiti pod svoju vlast sva
narodna plemena, ili su to ~inile samo privremeno, u izuzetno povoqnim
prilikama. S Nemawom je i to pitawe re{eno definitivno. Osnova srpske
sredwovekovne dr`ave postala je Ra{ka, koja se nalazila u sredi{tu
srpskih oblasti i po tom svom sredi{wem polo`aju je bila centralni deo
celog na{eg dr`avnog organizma.
Nemawina Porodica poreklom je iz Zete. U woj se ~esto ponavqaju
imena predaka, kao {to je to poznat obi~aj u mnogim porodicama sve
do danas, i mi po tim imenima mo`emo praviti izvesne zakqu~ke.
Nemawin prvi sin nosi ime Vukan, Vukana Nemawi}a \or|e, Stevana
Nemawi}a Radoslav, a to su sve poznata imena iz zetske dinastije.
Vukan je bio poznati Bodinov ro|ak i mo}ni `upan u Ra{koj; mo`da je on
i neposredni predak Nemawin. Otac Nemawin izgleda da se zvao

1
narodnim imenom Zavida. Koliko se dosad zna, on nije bio li~nost od
ve}eg zna~aja. Za vreme dinasti~kih borbi u Ra{koj, posle Bodinove i
Vukanove smrti, bio je proteran otuda i sklonio se za izvesno vreme u
Zetu. Tu mu se 1114. godine rodio Nemawa, u Ribnici kod Podgorice. Ima
predawe da je tu posle podignut manastir Sv. Petra i Pavla. Kad je wegov
otac uspeo da se vrati u Ra{ku "na stolno mesto", posle poraza kraqa
\or|a, Nemawa bi kr{ten ponovo. Hote}i da wegov sin u Ra{koj mogne
biti od uticaja i ~vrsta korena, otac je u~inio tu karakteristi~nu
promenu, nesumwivo kao o~evidan ustupak shvatawima koja su vladala
u toj zemqi. Ako je to kr{tewe `eleo sam Nemawa, onda bi to bio jasan
znak wegove rane politi~ke uvi|avnosti i gipkosti. Ovo prekr{tavawe
ujedno ilustruje protivnost izme|u obadve kulture, u Zeti i Ra{koj, i
ose}awe wihovih pripadnika kad se na|u na poslu u drugoj sredini.
Mladost Nemawina bila je veoma burna. U svojoj oblasti, u koju su
spadale Toplica, Ibar i Rasina do Morave, on je po~eo prvo
administrativno-politi~ko delovawe. U porodici je postojala tradicija
uzajamnog progowewa i nepoverewa; sabla`wive scene otimawa o vlast
bile su odavno na dnevnom redu. Wima je bio zara`en i sam Nemawa.
Ambiciozan i bez mnogo obzira on je hteo da radi na svoju ruku i mimo
starije bra}e. Wegov sin, biograf, ne krije da je radi toga, prirodno, bio
omrznut od bra}e i da je izazvao wihov otpor. Nemawa je iz po~etka,
mimo tradicije porodice, vodio otvoreno grkofilsku politiku, ra~unaju}i
da }e pomo}u we do}i pre do uticaja. Tako je dopro glas o wemu i do
cara Manojla. Car je, pri svom dolasku u Ni{ (mo`da 1161. godine),
pozvao Nemawu i, da ga ohrabri u tom pravcu, bogato ga je obdario.
Dao mu je oblast Dubo~icu kod Leskovca kao ve~nu ba{tinu i proglasio
ga u woj potpuno samovlasnim. Ponovio je, dakle, i s wim donekle ono
{to je ve} ranije probao sa Desom. Car je, ukloniv{i Desu, a dav{i
Nemawi naro~iti zna~aj, svakako hteo da u Srbiji stvori po sebe {to
povoqniju situaciju. Nemawa je bio prvi sused zna~ajnog vojni~kog puta
koji je vodio na Dunav i prvi sused va`nog ni{kog putnog ~vori{ta. Imati
gospodara tih oblasti kao odana pristalicu bilo je za wega od velikog
zna~aja. Sem toga, Nemawa kao wegov {ti}enik mogao je slu`iti kao
ve~ita opomena
(132)
velikom `upanu Ra{ke, ako bi taj po~eo da vodi politiku koja ne bi
odgovarala wegovim interesima.
Ma|are je car Manojlo bio sasvim pritesnio. Kraqevi} Bela morao je
`iveti u Carigradu, gde su ga i o`enili, a Beline zemqe, Dalmacija s
ju`nom Hrvatskom (ispod Velebita), morale su do}i pod carigradsku
upravu. Ma|ari su radi toga bili ogor~eni i spremali su otpor. Car
Manojlo, obave{ten o wihovom nezadovoqstvu i unutra{wim
trzavicama, u dva maha upada u Ugarsku, 1163/64. godine. On je 1164.
godine uzeo juri{em Zemun i poharao ~itav Srem. Uz Grke su i{li tada i
obavezni odredi Srba. Druga gr~ka vojska, pod vo|stvom Jovana Duke,
krenula je na zapad, preko Srbije i Bosne na Dalmaciju. Bez velikog
otpora Grci su uzeli 57 gradova od Splita do Bara. Pokorili su tom
prilikom Bosnu i Dalmaciju i naterali ih da priznaju gr~ku vrhovnu vlast.
U severnoj Dalmaciji postade gr~ki namesnik Ni}ifor Halufa, a u ju`noj s
Dukqom kir Izanacije. Srem i susedne oblasti do|o{e pod vlast

2
Konstantina An|ela i Vasilija Tripsiha. Za wihove uprave podigo{e se
poru{ene kule zemunske, a utvrdi{e se i beogradska gradska platna.
Isto tako obnovqene su utvrde Brani~eva i Ni{a, a Brani~evo, kao
grani~no podru~je, jo{ i naro~ito naseqeno.
U ovo vreme u Srbiji se ponova javqa Desa. Ne znamo kako je
oti{ao iz Carigrada, da li kakvom carevom dozvolom ili kao begunac, ali
u Srbiji je ponovo protivnik Vizantije. Kad se car spremao da krene na w,
Desa se prepade i zamoli da ga car primi. Manojlo, uvek dosta
lakoveran, primi ga; istina, s mnogo prekora ali bez gore {tete. Desa mu
se dodu{e zakleo na vernost, ali bez namere da i dr`i obavezu. "Zakleh
se jezikom", govori za w jedan gr~ki pisac, "ali srce osta bez zakletve. "
Nemawa je za to vreme bio povu~en i svakako na strani Manojlovoj. Iz
tog vremena su wegove zadu`bine u Kur{umliji, Sv. Nikola i Bogorodi~in
manastir.
Mleta~ka Republika, koja se ranije obra}ala za pomo} Vizantiji
zbog osvaja~ke politike Fridriha Barbarose u severnoj Italiji, po~e vidno
da mewa svoje dr`awe kad vide Grke kao gospodare Dalmacije. Ona se
pribli`i Ugarskoj kao prirodnom savezniku protiv Grka. U isti mah po~eli
su Mle~ani da rade i me|u srpskim plemenima, naro~ito u Ra{koj, kako
bi ih imali kao pomaga~e protiv Vizantije. Na novi rat se nije dugo
~ekalo. Ma|ari krenu{e vojni~ku akciju ve} 1166. godine, da potisnu
Grke iz novodobijenih oblasti. Prve uspehe postigli su u Dalmaciji, gde
nije bilo mnogo carskih posada, a potom i u Sremu. Ugarski uspesi, s
jedne strane, a napredovawe Grka u Italiji, gde su zauzeli va`ni Jakin, s
druge, opredeli{e Mletke da stupe u otvoren savez sa Ugarskom. Car
Manojlo, sagledav{i opasnost, re{i se da celu ovu akciju ugu{i u
zametku. Na Ugarsku krenu{e tri vojske, jedna s Dunava, a druge dve
~ak preko Vla{ke i Moldavske, da upadnu u srce zemqe izvode}i jedan
dotle neprimewivan strate{ki manevar. Dok je glavna ugarska vojska
operisala prema Dunavu, za{le su dve gr~ke vojske duboko u wihovo
podru~je izazvav{i op{tu paniku. Ma|ari bi{e prisiqeni da preko
posrednika mole primirje. Verovatno zbog nekih wihovih preteranih
zahteva ne do|e odmah do mira, nego se ratovawe nastavi i cele 1167.
godine, i to na ugarsku {tetu.
U Sremu i Dalmaciji gr~ku vlast predstavqahu, kako smo videli,
carski namesnici, dok su u Ra{koj, Bosni i ostacima Zete vladali
(133)
doma}i gospodari pod vrhovnom vla{}u Vizantije. Srbi iz Ra{ke, za
vreme ovog ratovawa, ispuni{e svoje obaveze prema Grcima, poslav{i u
wihovu vojsku svoje odrede, koji se pomiwu na gr~koj strani u borbama
po Sremu. Ali, izgleda da je ba{ zbog toga u~estvovawa do{lo do nekog
prevrata u zemqi. Godine 1167/68. nenadno izbija na povr{inu Nemawa,
i to, mimo svih o~ekivawa, ubrzo kao protivnik Grka. Vesti o ovom
periodu na{e istorije veoma su malobrojne i mutne i ~ovek te{ko mo`e
dobiti sliku o pravom razvoju prilika. Sasvim su nejasni podaci o Desinoj
sudbini. Sigurno je samo da je ustanak u zemqi izbio povodom u~e{}a
Srba u ovom ratu i da je car Manojlo li~no do{ao da ga ugu{i. Velikog
`upana srpskog uhvatio je i poveo u Carigrad kao roba. Desa je, koliko se
zna, stalno nagiwao Ma|arima. Ali nije jasno kako se Nemawa, miqenik
cara Manojla, na{ao doskora kao protivnik Grka. Wihovi izvori pomiwu

3
ga s mr`wom, kao ~oveka drska i nezaja`qiva i kao nepouzdana.
Nemawin sin i biograf, Stevan Prvoven~ani, opisuju}i o~evu mladost,
ka`e kako su ga starija bra}a zamrzela {to je radio u svojoj zemqi sve na
svoju ruku, ne savetuju}i se s wima. Po svoj prilici, wima se nije svi|ala
wegova politika, koja je prvih godina bila grkofilska. Desu je, oko 1165.
godine ne znamo ta~no na koji na~in, smenio u Ra{koj Nemawin
najstariji brat, ~ije je ime, izgleda, bilo Tihomir. Ovaj s ostalom bra}om
uhvati Nemawu i baci ga u tamnicu. Iz tog zatvora Nemawa se naskoro
nekako spasao, i odmah se spremio na osvetu. Uspeo je da u me|
usobnoj borbi ostane u Ra{koj pobedilac i da nagna bra}u da tra`e
skloni{ta u tu|im stranama. Meni se ~ini da bi obja{wewe za sve ovo
pri~awe mogli dati ovako. Nemawa se, verovatno, nadao da }e mesto
Dese do}i on kao dotada{wi predstavnik gr~ke stranke, dok je Manojlo
doveo na presto wegovog najstarijeg brata. Qut zbog toga Nemawa je
promenio svoju politiku i, savladav{i bra}u, potra`io naslona kod Ma|ara
i wihovih saveznika. Mo`da se wihovom pomo}u i spasao iz zatvora.
Tako razumemo i za{to car protiv Nemawe {aqe Tihomira sa svojim
pomo}nim ~etama, me|u kojima je bilo Grka, Franaka i Turaka. Nemawa
do~eka protivnike na Kosovu, kod Pantina, i stra{no ih potu~e. Sam
Tihomir zaglavi tom prilikom u nevelikoj reci Sitnici.
Nemawa, sad ve} kao protivnik Vizantije, ulazi u te{we veze s
Mlecima, koji su zbog svog odmetni{tva od Carevine izazvali gnev
Manojlov protiv sebe. Mle~ani u Primorju po~iwu `ivu akciju protiv Grka.
Nemawa. `eli da im se pridru`i, i to ba{ akcijom u tom pravcu, prema
Primorju, a posebno prema Kotoru. Kad je nema~ka flota, koja je
organizovana na brzu ruku posle napada na mleta~ke trgovce u
Carigradu (12. marta 1171), krenula u septembru te godine prema
istoku, pokorila je, uz put, Trogir i Dubrovnik. Tada je nekako po~ela i
Nemawina akcija. U isto vreme Nemawa je u{ao i u veze s Ma|arima i
preko wih sa austrijskim vojvodom, koji je bio u srodstvu sa ugarskim
kraqem. Stoga je jednu svoju vojsku Nemawa uputio i u Moravsku
dolinu, ugro`avaju}i saobra}aj izme|u Ni{a i Beograda. Imamo iz tog
vremena nekoliko zanimqivih podataka o Srbima. U Ravnom, dana{woj ]
upriji, nasred moravskog puta, `ivelo je srpsko stanovni{tvo. Ono nije
htelo da pusti u grad saskog kraqa Hajnriha Lava, krajem marta 1172,
iako su ih gr~ki pratioci kraqevi kao carske podanike nagonili na to. Srbi
su o~evidno bili uzbuweni Nemawinom
(134)
akcijom, i nisu hteli da prime saskog kraqa kao gr~kog prijateqa.
Nemcima su Srbi, u svojim {umama, izgledali divqi, neobuzdani i suroviji
od `ivotiwa, s dosta podmuklosti. Srbi su blizu Ravnog izveli i jedan
neuspeli no}ni prepad na wihov dobro ~uvani tabor. Srbi su, pisao je
skoro u isto vreme Viqem Tirski, "narod neobrazovan, bez svake
discipline, stanovnik gora i {uma, nepoznat sa zemqoradwom. Srbi su
bogati doma}om sitnom i krupnom stokom, mlekom, mesom, medom i
voskom. , Drski i nasrtqivi, oni napadaju susedstvo i ugro`avaju mir.
Kod Ma|ara brzo nasta promena. Posle smrti kraqa Stevana (4.
marta 1172, kad se Manojlo be{e krenuo s vojskom da im za kraqa
dovede svog kandidata Belu, pogr~enog Aleksija, do~eka ga u Sofiji
wihovo poslanstvo i zamoli da im svog kandidata uputi na presto. Kad je

4
tako bez muke re{io pitawe s Ma|arima, car se okrenu protiv Srba.
Mle~i}i behu, me|utim, nastradali u isto~nim vodama i od wih se nije
imalo ~emu nadati. Upla{en, Nemawa se povu~e u planine i otud
poru~i caru da ho}e da se pokori. Kad je razabrao da se mo`e nadati
milosti, stigao je pred Manojla gologlav i bosonog, s golim rukama do
lakata, s konopcem o vratu, podnose}i caru ma~, da s wim uradi {ta
ho}e. Ovaj stav podse}a u na{em narodu na scenu pri krvnom umiru,
kad krivac dolazi da moli milost. Pred carem Nemawa je pao ni~ice i
molio za opro{tewe. Car se smilovao, ali ga ipak povede sa sobom u
Carigrad, da mu ukrasi pobedni trijumf. Visok i nao~it, Nemawa je bio od
svih prime}en, a carigradska publika, kao i weni pisci, nije {tedela
podsmeha na wegov ra~un. U pohvalnoj besedi caru arhiepiskopa
Jevstatija pomiwe se da je Nemawa bio "na boqe okrenut" vi{e ranama
nego grozom. Srpski narod je u toj besedi ozna~en kao "veliki", a
Nemawa kao "~uven" ili "slavan".
Posle ove te{ke lekcije Nemawa vi{e nije pomi{qao na otpor protiv
Manojla. Sav se dao na sre|ivawe prilika u svojoj dr`avi. Naro~itu je
pa`wu obratio suzbijawu bogumilske jeresi i ja~awu pravoslavqa. Protiv
jeretika je upotrebio vrlo o{tre mere: wihovom u~itequ odrezao je jezik,
a sledbenike je ~ak i spaqivao ili naterivao u beg. , imawa im je zaplenio
a kwige spalio. Wegova bra}a morala su da mu se pokore i priznaju
wegovu vrhovnu vlast, da bi mogla da zadr`e svoje oblasti. Kraj oko
Zapadne Morave dr`ao je Stracimir, koji je osnovao Bogorodi~in
manastir u Gracu (^a~ku), a u Zahumqu je vladao "veliki knez"
Miroslav, osniva~ manastira Sv. Petra na Limu, za koga je bila udata
sestra bosanskog bana Kulina. Miroslav je navukao na se prekore papske
kurije i 1181. godine prokletstvo jednog papinog legata, {to je uzeo u
za{titu neretqanske Ka~i}e, koji behu ubili splitskog biskupa Rajnerija, i
{to je zadr`ao za se biskupov novac. Sem toga, Miroslav je spre~avao
da se urede odnosi i popune mesta u nekada{wim katedralnim
sedi{tima wegove oblasti.
Miroslavqev {urak, poslovi~ni bosanski ban Kulin, javqa se od
1180. godine, a verovatno je i od ranije vladao u Bosni. Mo`da je on
do{ao neposredno iza bana Bori}a, negde odmah iza 1163. godine. Sad
je, kao i Nemawa, priznavao vrhovnu vlast Vizantije.
Jo{ u punoj mu{koj snazi, sa 58 godina, umro je 24. septembra
1180. godine silni car Manojlo, posledwi veliki car Vizantije. Wegova
vladavina, mada puna uspeha, bila je u stvari vi{e niz sjajno izvedenih
(135)
vojni~kih podviga, nego dr`avni~kih konstrukcija. I stoga je, jo{ za
wegova `ivota, bilo jasnih znakova da Vizantija pati od dosta nevoqa,
koje on nije uspeo da otkloni; posle wegove smrti zlo je, naglo i
nepo{tedno, uzelo neodoqiv mah. Carev sin, Aleksije, bio je maloletan, a
wegova okolina, odmah od prvog dana, po~e borbu za vlast. Ve{tim
spletkama i s retkim cinizmom do~epa se prestola Andronik Komnin, ro|
ak Manojlov, ~ovek velike darovitosti, ali jo{ ve}e pokvarenosti i
svireposti. ^im su neprijateqi Vizantije saznali za Manojlovu smrt i za
krize u dinastiji, spremi{e se da povrate i okaju sve {to su izgubili za
Manojlove vlade. Ve} u zimu 1080/81, zauzeli su Ma|ari severnu
Dalmaciju zajedno s mleta~kim ali wima odanim Zadrom. Na vest da je

5
u Carigradu zatvorena Manojlova udovica, pre{ao je ugarski kraq Bela,
prijateq i {ti}enik Manojlov, 1182. godine u otvoren napad i na
dunavsku liniju, prema Beogradu i Brani~evu, po{to je zauzeo Srem.
Pokoq Latina u Carigradu, koji su pomagali nepopularnu vladu careve
udovice, izazva protiv Vizantije ogor~ene proteste i ubrza odluke za
osvetu. Kad pogibe careva udovica i posle mladi car Aleksije, uz druga
lica iz carske ku}e i aristokratije, Andronikova vladavina bi `igosana kao
najgrubqa. I Stevan Prvoven~ani kod nas zabele`io je kako u Carigradu
nastade "car quti i krvoprolijateq".
Protiv Vizantije di`e se ugarski kraq Bela i s wim u savezu Nemawa
i, kako izgleda, i bosanski ban Kulin. Bela je hteo da sveti carevu
udovicu, svoju svastiku, a u stvari da nastavi ekspanzivnu politiku
Ugarske, koju Manojlo be{e zaustavio. Nemawa je i{ao za tim da
oslobodi Srbe od Vizantije i da pro{iri svoje dr`avno podru~je. Bosanci
su ratovali uz ugarsku vojsku.
Vizantijsku vojsku u isto~noj Srbiji, prema Ma|arima, vodili su
Aleksije Vranas i Andronik Lapardas. Na glas da je Andronik preuzeo
vlast u Carigradu, me|u wima nastado{e nesuglasice i potom rastrojstvo
u vojsci. Vranas je bio za Andronika, a Lapardas protiv wega. Ovaj drugi
napusti vojsku i krenu za li~nim avanturama. Razumqiva je stvar, da ova
vojska nije mogla biti podesna za ve}e akcije. Ugarska i srpska vojska
potisnule su Grke iz Moravske doline i prodrle sve do Sofije, opqa~kav{i
Beograd, Brani~evo, Ravno, Ni{ i samu Sofiju. Ma|ari su tu prekinuli
ratovawe i vratili se natrag, a Nemawa je ostao da ratuje daqe za svoj
ra~un. Glavna Nemawina osvajawa izvr{ena su u ovo vreme, od 1183.
do 1190. godine; na `alost, ta~na hronologija wegove aktivnosti jo{ nije
utvr|ena. On je potpuno pokorio Zetu u celom wenom opsegu, zajedno
sa Skadrom, i ~itavo boke{ko primorje. Od svih gradova izdvojio je i
po{tedio Kotor (1185. godine ). , u wemu je ~ak sazidao i svoj dvor.
"Gr~ko je ime istrebio", pi{e Prvoven~ani, "da im se ne pomiwe otad u
toj oblasti. " Tom prilikom uklowena je iz Zete i stara doma}a dinastija,
odnosno wen posledwi vladar, veliki knez Mihailo. Mihailova `ena
Desislava, na{la se 20. avgusta 1189. godine u pratwi barskog
arhiepiskopa Grgura i nekih drugih dvorskih qudi, kao begunica u
Dubrovniku, gde je predala op{tini dve la|e. Barski arhiepiskop uzalud je
tra`io veze i mo`da pomo} kod svog splitskog u Hristu brata; u ovaj mah
nije bilo nikog, ko bi hteo i mogao da spre~i Nemawinu akciju u tom
pravcu.
Od ju`nih primorskih gradova protiv Nemawe se s uspehom od-
(136)
r`ao jedino Dubrovnik. Jaki gradski bedemi {titili su malu Republiku
pod Sv. Sr|om s kopna, dok za udar s mora Nemawa nije imao dovoqno
flote. Prema dubrova~kim hronikama, pisanim kasnije, ali ponajvi{e na
osnovu stare gra|e, napad na dubrova~ko podru~je izvela su 1184.
godine Nemawina bra}a, humski gospodari i neposredni sused Miroslav i
Stracimir. Miroslavqeva flota stradala je 18. avgusta kod Poqica, preko
puta od malog ostrva Kolo~epa, a Stracimirov pohod na Kor~ulu, posle
gubitka flote, zavr{io se potpunim neuspehom. Pou~ena iskustvom,
bra}a su ponovila napad idu}e godine na Dubrovnik, samo s kopna, ali i
opet bez sre}e. Ugovor o miru, koji je i o~uvan, potpisan je 27.

6
septembra 1186. @upan Nevdal i Dru`ina Vido{evi} do{li su u
Dubrovnik i utvrdili pogodbe mira sa zastupnikom normanske sicilske
kraqevine, ~iju su vrhovnu vlast priznavali Dubrov~ani kratko vreme od
1185. do 1192. godine, s knezom dubrova~kim Krva{em i
arhiepiskopom Tribunom. Dubrov~ani su tim ugovorom dobili slobodnu
trgovinu po ra{koj dr`avi; pravo ispa{e na Nemawinom podru~ju i
iskori{}avawe {ume. Humqanima je zato dato pravo slobodnog prometa
u Dubrovniku.
U leto 1185. krenuta je i velika normanska ofanziva protiv Vizantije,
koja je posredno pomagala i Nemawinim uspesima. Normani uze{e Dra~
i Solun i spremahu se na sam Carigrad. U prestonici izbi buna, kojoj se
stavi na ~elo Isak An|el. Novi car Andronik bi uhva}en 12. septembra i u
strahovitim mukama ubijen. Normani, izgubiv{i u pqa~kawu potrebnu
disciplinu, bi{e u jesen pora`eni na dowoj Strumi i izgubi{e sve tekovine.
U vreme ovih op{tih pokreta odmetnula se 1185. godine od
Vizantije i Bugarska, pod vo|stvom bra}e Teodora i Asana Belguna. Da bi
se osigurali od Vizantije, koja je, pored svih unutra{wih nezgoda,
poku{ala da ustanak ugu{i, Bugari u|o{e u veze s Kumanima preko
Dunava i sa Nemawom preko Timoka. Nemawa je planski {irio svoju
akciju prema istoku; osvojio je Ni{ i prodro u timo~ku dolinu. Tu je
zauzeo i poru{io gradove Svrqig, Ravno kod Kwa`evca i Ko`eq. Poku{aj
cara Isaka 1186/87. godine da pokori Bugare nije imao uspeha; oni su za
nepune dve godine ve} uspeli da prili~no razviju svoju snagu. Car Isak
je u ovoj te{koj situaciji za Carevinu pokazivao vi{e energije nego {to se
od wega moglo o~ekivati. Da bi se oslobodio najopasnijeg protivnika, on
se izmirio s Ma|arima i o`enio se k}erkom kraqa Bele. Uz wu je trebalo
da dobije i izgubqene gradove u Moravskoj dolini. Ali je Nemawa, u{av{i
u to podru~je kao osvaja~, hteo tu i da ostane, ose}aju}i dobro i
privredni i vojni~ki zna~aj Moravske doline. Stoga je on, po svoj prilici, i
pomagao bugarski ustanak i odr`avao veze s wima.
Na glas da je 3. oktobra 1187. sultan Saladin osvojio grob
gospodwi, krenu se mo}ni nema~ki car Fridrih Barbarosa na nov
krsta{ki pohod. On, koji je vek proveo spore}i se s Rimom i nosio `ig
nekada{we crkvene kletve, hteo je pred kraj `ivota da jednim velikim
delom, idealom tada{weg vite{tva, dade dokaza o svojoj dubokoj
hri{}anskoj odanosti. Srbi su, izgleda, znali za w. On je bio poznati
protivnik Vizantije u Italiji. Kako je Nemawa do{ao s wim u vezu ne mo`e
se pouzdano tvrditi, ali ~ini se da je posrednik bio istarski kraji{ki grof i
titularni vojvoda Hrvatske i Slavonije, Bertold Andeks. Ne-
(137)
mawin brat Miroslav pregovarao je s wim da za svog sina Toqena
uzme Bertoldovu k}er. O Bo`i}u 1188. godine do{li su Nemawini
poslanici u Nirnberg, caru Fridrihu, s porukom da wihov gospodar rado
o~ekuje krsta{e u svojoj zemqi. Kad je u maju idu}e godine car krenuo
iz Regensburga poznatim putem preko Ugarske i stigao u Moravsku
dolinu, mogao je da vidi neposredno razliku srpskog i gr~kog pona{awa.
^itavim putem, do Nemawine granice, napadali su gr~ki najamnici i
drugi pqa~ka{i, ponajvi{e po zapovesti brani~evskog zapovednika,
prtqag i pozadinu krsta{ke vojske. Nemawa je, me|utim, pozdravio cara,
kad je 27. jula stigao u Ni{, zajedno sa svojim bratom Stracimirom,

7
najsrda~nije. Oni doneso{e vojsci obilate ponude u vinu, je~mu i mesu.
Nemawa je izlo`io caru svoju antigr~ku aktivnost i ponudio mu svoju
saradwu; da se oprosti gr~ke vlasti, on je pristajao da prizna Fridrihovu,
jer je, zbog udaqenosti granica, mogla biti svakako mawe neposredno
osetna. I Bugari su, isto tako u Ni{u, po primeru svojih srpskih
saveznika, ponudili caru saradwu u borbi protiv Grka. Me|utim, Fridrih u
taj mah nije i{ao kao neprijateq Vizantije; naprotiv, imao je ~ak i s wom
jednu vrstu prijateqskog ugovora o slobodnom prolazu. Car je stoga po
svoj prilici u Ni{u jo{ bio uzdr`an.
Grci su, naravno, bili obave{teni o svemu ovom. Na putu za Sofiju
nai|o{e krsta{i na vizantijsku vojsku, koja je bila tobo`e upu}ena protiv
Nemawe, ali je u stvari spre~avala prolazak krsta{a. Ona je dolazila s
wima u sukob, u raznim klancima, a posebno s wihovim odvojenim
odeqewima. Krsta{i su imali naro~itih te{ko}a sa snabdevawem vojske,
jer su im Grci pravili raznovrsne neprilike. Stoga u Trakiji do|e do pravog
neprijateqstva. Qutit, car Fridrih je pomi{qao da izvede ~ak i napad na
Carigrad. U Trakiji on se, u isto vreme, re{io i da primi ponude Srba i
Bugara, koji su mu mogli biti od znatne vojni~ke koristi. Sam Nemawa
cenio je svoju vojnu pomo} na 20 000 qudi, a Bugari na dva puta toliko.
Nemawa, iako ve} u godinama - tada je mogao imati dve-tri godine vi{e
od sedamdeset - nije malaksavao u svojoj delatnosti, da {to boqe i {to
pre iskoristi sve momente. On je po{ao za krsta{ima sve do Trajanovih
vrata, pa je odatle skrenuo na daqa osvajawa, a caru Fridrihu je poslao
svoje izaslanike u Adrijanopoq. Pregovore je u ime carevo vodio s
Nemawom Berthold Andeks, wegov novi prijateq. Nemawa je osvojio
ovom prilikom ~itav niz gradova: Pernik, Zemen, Velbu`d, @itomisk,
Stob i samo Skopqe.
U Adrijanopoqu, 14. februara 1190. godine, do{lo je do mira izme|u
Grka i krsta{a; Fridrih je svakako imao na umu vi{e Saladina i pravi ciq
svog pohoda, nego Isaka i wegove Grke. ^im se oslobodio te opasnosti,
car Isak se re{i da svu snagu obrne protiv Srba i Bugara. Brzo preduzeti
pohod protiv Bugara nije uspeo; stoga se car za novi pohod protiv Srba
spremi mnogo ozbiqnije. U jesen 1190. godine (ili mo`da 1191) krenuo
je on na Nemawu s dobro opremqenom vojskom. Nemawa se pred
Grcima povukao s juga i negde na juna~koj Moravi primio bitku. U toj
borbi pro{ao je r|avo. Wegova vojska bi potu~ena, zemqa tog kraja
opusto{ena, a wegov dvor, verovatno u Kur{umliji ili u wenoj blizini,
popaqen. Ali Nemawa nije bio savladan; on je borbu mogao nastaviti i
negde u svojim planinama Ra{ke. Car Isak je stoga voleo da se s wim
nagodi i pristao je da bude vrlo popustqiv.
(138)
Dobar deo Nemawinih osvajawa ostade Srbima; tako sva Zeta,
Kosovo s Lipqanom i Metohija do blizu Prizrena. Vizantija je gledala samo
da rastavi Srbe od Bugara i da zadr`i glavna mesta moravskog puta, kao
Ni{ i Ravno. Srbi su, me|utim, ve} u velikoj meri preplavili okolinu tih
mesta i ra{irili se i prema istoku i prema severu, i to kao vrlo nepouzdani
gr~ki podanici. Da obezbedi gr~ki uticaj u Srbiji, car Isak je ugovorio da
wegova brati~ina Jevdokija, k}i Aleksija An|ela, po|e za sredweg
Nemawina sina Stevana, koji }e imati da nasledi oca na prestolu. Takvi
uslovi mira pokazuju najboqe koliko je Nemawa oja~ao, koliko se Srbija

8
digla, i kako se wena snaga i osetqivost Nemawina sad, ipak po{tovala.
Pri ranijim porazima srpski su `upani bili sre}ni ako spasu glavu i odr`e
presto; vizantijska milost li~ila je ~esto na milostiwu i dobijala se uz
najve}e uni`avawe. Sad, me|utim, sa Srbijom se pregovara, ~ine joj se
ustupci i tra`i se weno prijateqstvo. "Istina, to se de{ava u doba Isakovo,
a ne u Manojlovo. , u vreme kad Vizantija ve} te{ko boluje od doma}eg
rata.
Ovim mirom s Grcima zavr{io je stari i ve} zamoreni Nemawa svoje
ratni~ke podvige. Rezultat wegovih dugogodi{wih nastojawa bio je vrlo
pozitivan. Pod wegovom vla{}u po~elo je pribirawe srpskih oblasti u
jednu trajnu celinu. Dobiv{i Zetu, Nemawa znatno pro{iruje srpsku
oblast na moru, a novim osvajawima pomerio je srpske granice iz
brdskih predela u tri velike susedne doline: u moravsku, kosovsku i
metohijsku. Izlaze}i tako iz svog planinskog skloni{ta u svim pravcima, a
naro~ito na {iroki carski drum dunavske doline, Srbi postaju aktivan i
va`an ~inilac u balkanskoj politici, mnogo vi{e nego {to su dotle bili.
Bosanska dinastija je u rodbinskoj vezi s Nemawom, a Bugari su mu
saveznici. U srpskoj dr`avnoj politici ose}a se da pored avanturisti~kog i
slu~ajnog i ~etni~kog, {to je dotle prevla|ivalo, ima i ne~eg
dr`avni~kog i stvarala~kog, odre|enog za budu}nost i za trajniji `ivot.
Taj potez ne~eg stabilnijeg i monumentalnijeg odli~no karakteri{u
Nemawine crkvene gra|evine. Do wegova vremena mi kao da nismo
imali nijednog srpskog crkvenog spomenika ve}e umetni~ke vrednosti;
to mo`e biti razlog, {to se kod naroda nije o~uvao gotovo nikakav
spomen o na{im vladarima pre Nemawe, i {to je predawe o wima,
nevezano za vidne objekte, gotovo potpuno i{~ilelo iz pameti. S
Nemawom, koji je, ne gone}i katolike, pravoslavqe u~inio dr`avnom
verom, po~iwe bogata serija na{ih veli~anstvenih sredwovekovnih
zadu`bina, dostojnih pune umetni~ke pa`we. Crkva Sv. Nikole u
Kur{umliji, \ur|evi stubovi i nadasve jo{ i danas dobro o~uvana krasna
Studenica najboqi su dokazi Nemawina uspona. Za Studenicu ka`u
stru~waci da joj je tehnika "stajala na visini najsavr{enije suvremene
tehnike na zapadu". Ko se odlu~uje na takva dela nesumwivo je da
ose}a u sebi sposobnost `ivota i posle smrti i da veruje u stabilnost
onoga {to je uspeo da stvori.
Kad je vizantijski car Isak 1194. godine poku{ao da suzbije
bugarsku ekspanzivnost i u svom ratnom pohodu r|avo pro{ao, javi se
protiv wega mo}na opozicija, kojoj je bio jedan od vo|a wegov brat
Aleksije, tast Stevana Nemawi}a. Mo`da to, da ustupi mesto Aleksijevu
zetu, a mo`da i nepoverewe Vizantije prema Nemawi kao starom
savezniku Bugara; a mo`da i fizi~ka klonulost, iako je ona najmawe
verovatna, bi uzrok da se Nemawa, na Blagovesti 1195. godine, odrekao
(139)
prestola. Za wegova naslednika ne do|e stariji mu sin Vukan, nego
sredwi, Stevan, vizantijski zet, {to mnogo govori u prilog mi{qewu da je
Nemawina abdikacija do{la iz politi~ke potrebe. Vukan dobi na upravu
Zetu s Trebiwem, Hvosno i o~insku Toplicu. Tre}i, najmla|i Nemawin sin,
Rastko, wegov mezimac, be{e negde u jesen 1191. ili 1192. godine,
odu{evqen pri~awima o Svetoj Gori, oti{ao u ruski manastir, iz koga je
pre{ao u gr~ki Vatoped, i tu primio mona{ki ~in i novo ime Sava.

9
 Malo dana po Nemawinoj abdikaciji, 10. aprila 1195. godine, car
Isak bi u taboru kod Kipsele svrgnut s vlasti i oslepqen, a na carski
presto do|e u spletkama vrlo ve{ti Aleksije.
Po{to se odrekao prestola Nemawa se, zajedno sa `enom,
zamona{io u Rasu, u crkvi Sv. Petra i Pavla, pa se onda povukao u
Studenicu a `ena mu, tad prozvana Anastasija, u Bogorodi~in manastir
kod Kur{umlije. Nemawa je iz Studenice pratio razvoj politi~kih doga|
aja. Kad je video da je gr~ka carska kriza ostala bez daqih posledica i
bez opasnosti po Srbiju i da je novi i neratoborni car pa`qiv prema
svome zetu (imenovao ga je ~ak sevastokratorom), re{io se Nemawa da
napusti zemqu i da ostatak `ivota provede u Svetoj Gori, uz svog
qubimca. U jesen 1197. godine do{ao je monah Simeon na Atos i tu
pro`iveo ne{to vi{e od dve godine. U sporazumu sa svetogorskom
op{tinom i sinom Savom, a po dozvoli cara Aleksija, punom pa`we
prema Simeonu i Savi, podigao je Nemawa 1199. godine na severnom
delu Svete Gore manastir Hilandar kao srpsku obiteq, "koja }e slu`iti za
primawe qudi od srpskog naroda", kako pi{e u carevoj hrisovuqi.
Hilandar je, po carevoj odluci, postao "samostalan, svojevlastan i
samoupravan", odnosno prava carska lavra. Hilandar je postao
najaktivniji srpski manastir sredweg veka, rasadnik crkvene kulture i
pismenosti vizantijskog tipa, i mesto za najsolidnije obrazovawe na{ih
monaha. U narodnoj tradiciji "b'jel Vilendar usred Gore Svete" zauzima
jedno od naj~asnijih mesta. U wemu je Nemawa, sa 86 godina `ivota, i
ispustio du{u, na suroj rogozini i s kamenom pod glavom, 13. februara
1200. godine. Kao rodona~elnika dinastije Nemawi}a, kao zaslu`nog
braniteqa i utvrditeqa pravoslavqa u Srbiji i kao ~oveka koji je svoj burni
`ivot okajao mona{kom rizom i molitvom, srpska crkva proglasila je
Nemawu za svetiteqa.

10