Visoka poljoprivredno prehrambena kola strukovnih studija u

Prokuplju

Seminarski rad

Mentor: Student:
dr Saa Petrovi Vladimir Brankovi
ZB 235/12

Prokuplje, decembar, 2013. godine

 Visoka poljoprivredno prehrambena kola strukovnih studija u
Prokuplju

Seminarski rad
Znaaj svetlosne energije u procesu
fotosinteze i mehanizam fotosinteze

Mentor: Student:
dr Saa Petrovi Vladimir Brankovi

ZB 235/12

Prokuplje, decembar, 2013. godine

Znaaj svetlosne energije u procesu
fotosinteze i mehanizam fotosinteze
 Sadraj:

1. Uvod1
2. Teorijski deo
2.1. Znaaj svetlosti za proces fotosinteze...2
2.2. Spektralni sastav suneve svetlosti i njene osobine.2
2.3. Mehanizam i hemizam fotosinteze5
2.4. Fotoliza vode...7
2.5. Svetlosna faza fotosinteze..7
2.6. Tamna faza fotosinteze..8
3. Zakljuak..10
1. Uvod
 Fotosinteza je vaan biohemijski proces u kojem biljke, alge i neke bakterije koriste
energiju sunevog zraenja kao izvor energije za sintezu hrane. Tada se od prostog
neorganskog materijala (ugljenik(IV)-oksid i voda) sintetiu eeri - monosaharidi. Ovako
sintetisane organske materije predstavljaju izvor hrane i energije kako biljkama u kojima se
sintetiu, tako i ostalim organizmima na Zemlji, to ini ovaj proces krucijalnim za opstanak
ivota na Zemlji. Fotosinteza je zasluna i za konstantnu proizvodnju kiseonika.

-1-
2. Teorijski deo
2.1 Znaaj svetlosti za proces fotosinteze

Za obavljanje procesa fotosinteze neophodna je svetlost. Meutim, suneva svetlost

nije homogena, ve se sastoji od svetlosnih talasa razliitih duina.

2. 2 Spektralni sastav suneve svetlosti i njene osobine

Ljudsko oko je osetljivo samo na talasne duine izmeu 400 i 760 nm. Ovo podruje
je poznato kao vidljivi spektar. Na zemljinu povrinu padaju zraci sunca ija je talasna duina
razliita.

Fotosinteza kod zelenih biljaka se odvija u granicama od 390 750 nm vidljivog dela
spektra. Purpurne bakterije ine najiri deo spektra za fotosintezu, od 300 950 nm, dok se
fotosintezirajue zelene bakterije nalaze na sredini izmeu zelenih biljaka i purpurnih
bakterija.

Od ukupne suneve radijacije u proseku 40% pripada vidljivom spektru, 51%

infracrvenom, a 9% ultraljubiastom delu spektra.

Pod monohromastskom svetlou podrazumeva se takvo zraenje koje sadri jako

uzak interval talasnih duina, a nae oko tu svetlost vidi kao ljubiastu, plavu, zelenu, utu,
narandastu i crvenu boju.

-2-
 S obzirom da se u granicama vidljivog dela spektra nalazi svetlost razliitog kvaliteta,
ona razliito i utie na proces fotosinteze

Na promene kvaliteta suneve svetlosti veoma mnogo utie visina sunca iznad
horizonta, zbog ega se u razliito godinje doba ili razliite delove dana javlja i svetlost
razliitog kvaliteta.

Veoma vaan uslov da se osigura mogunost odvijanja fotohemijskih reakcija jeste

odreena veliina kvanta energije.

Fotohemijska reakcija, s ueem molekula koji usvaja kvant moe da se odvija samo
u tom sluaju ako energija kvanta nije manja od energije koja je neophodna da bi se savladala
energetska barijera reakcije fotoelektrini prag. Zraci kratkih talasa, koji nose veu energiju
kvanta fotohemijski su najaktivniji. Broj moguih reakcija do kojih dolazi pri dejstvu
svetlosti dugih talasa, koji imaju manju energiju kvanta, znatno je manji , pa takvi zraci
pripadaju fotohemijski slabo aktivnim zracima. Meutim, oni se veoma mnogo usvajaju od
strane hlorofila zelenih biljaka i obezbeuju fotohemijsku reakciju fotosinteze.

Za ivotnu aktivnost biljaka glavni izvor energije jeste suneva svetlost, a u

zatienom prostoru ova energija se dobija od vetakih svetlosnih izvora. Iznalaenju
fitolampi, tj vetakih izvora svetlosti koja najvie odgovara po spektralnom sastavu suneve
svetlosti poklonjeno je mnogo panje. Danas se uglavnom koriste ksenonske lampe u
odgovarajuim kombinacijama sa drugim izvorima svetlosti.

-3-
 Za ivotnu aktivnost bilo kog organizma i realizaciju mnogobrojnih procesa u njemu
neophodna je energija. Kao to je ve navedeno glavni izvor energije jeste suneva svetlost ili
svetlost vetakih svetlosnih izvora. Stoga, uticaj prirodne svetlosti sunca ili vetakih izvora
moemo da razmatramo sa fotoenergetskog stanovita i svetlost koja ima znaaja kao
fotoregulacioni faktor preko prometa materija. U oba ova sluaja potrebno je da svetlost bude
absorbovana od strane fotoreceptora biljaka.

Fotoreceptori su komponente elije koje su sposobne da selektivno usvajaju svetlost

pojedinih delova sunevog spektra u oblasti od 300 1000 nm.

Fotoreceptor prepoznaje oblast talasne duine i na njih reaguje, tj. usvaja svetlost
odgovarajue talasne duine.

Svetlost se usvaja molekulima, kompleksima, atomima, jonima, i radikalima, a ne

biolokim strukturama kao to su jedra, mitohondrije, hloroplasti i dr.

Pored vrste fotoreceptora, ne sme se izgubiti iz vida i njegova koncentracija, jer

usvajanje svetlosti rezultat je sluajnog susreta kvanta svetlosti i fotoreceptora, a pri istom
broju kvanta verovatnoa susreta je utoliko vea ukoliko je koncentracija fotoreceptora vea.

Koliko fotoreceptori imaju znaaja samo za procese fotosinteze, a koliko za

fotobioloko regulacione reakcije , veoma je teko rei, jer svetlosna aktivacija jednog
prenosioca elektrona moe da ima odreeni znaaj i kao faktor fotoregulacije, a samim tim i
to utie na celokupan proces fotosinteze.

-4-
2.3 Mehanizam i hemizam fotosinteze

Fotosinteza je veoma sloen proces koji se tokom razvoja naune misli sve dublje i
detaljnije istraivao. Zbog toga je i sam mehanizam fotosinteze u pojedinim periodima veoma
razliito objanjavan, a samim tim i proizvodi koji nastaju pri fotosintezi.

Iz same definicije fotosinteze proistie da je to proces u kome se svetlosna energija

koristi za preobraanje ugljendioksida u eere, te se ovaj proces moe predstaviti optom
jednainom:
svetlost
CO2 + H2O CH2O + O2
hlorofil

Meutim iz ove osnovne jednaine ne vidi se poreklo kiseonika, te se moe shvatii da

kiseonik potie iz ugljendioksida kako se u poetku i smatralo. Kasnije je potvreno da je
celokupni izdvojeni kiseonik iz vode, a to znai da je prethodno moralo doi do njenog
razlaganja i oslobaanja vodonika koji e biti prenesen na neki akceptor ili oksidant, a od
ovoga prenesen do CO2. Iz navedenog proizilazi da se u procesu fotosinteze prvo vri
oksidacija vode a zatim redukcija ugljenika, te se ovi procesi mogu predstaviti kao:

svetlost
2H2O + 2A 2AH2 + O2

CO2 + 2AH2 CH2O + H2O + 2A

Spajanjem ovih reakcija dobija se jednaina:

Svetlos

CO2 + 2H2O CH2O + O2 +H2O

-5-
 Ova jednaina sadri daleko bliu prezentaciju fotosinteze i ukazuje na ulogu vode sa
obe strane jednaine. Na osnovu prednjih jednaina vidi se da fotosinteza predstavlja jedan
oksido-redukcioni proces u kome se voda oksiduje, a ugljendioksid redukuje.

Na osnovu brojnih prouavanja proces fotosinteze se uslovno moe podeliti na dve faze:

svetlosnu
tamnu fazu fotosinteze

Svetlosna faza fotosinteze se odvija u tilakoidnom sistemu hloroplasta i sastoji se iz

takozvanih fotofizikih i fotohemijskih reakcija. Fotofizike reakcije obuhvataju apsorpciju
svetlosne energije, ekscitaciju i deekscitaciju molekula hlorofila i prenos energije pigmentnim
sistemom do reakcionih centara. Fotohemijske reakcije obuhvataju transport elektrona,
fotolizu vode i ouvanje (konzervaciju) energije obrazovanjem primarnih produkata svetlosne
faze (ATP i NADPH) neophodnih za odvijanje tamne faze fotointeze, tj. redukciju CO 2 do
ugljenih hidrata.

-6-

2.4 Fotoliza vode

Izdvajanje kiseonika iz vode je jedna od najvanijih reakcija fotosinteze, koja jo

uvek nije dovoljno razjanjena. Naime, da bi se dolo do oksidacije vode potrebno je da se
odvoje 4 elektrona pre nego to doe do izdvajanja kiseonika, prema jednaini:

2H2O O2 + 4H+ + 4e-

 Fotosistem II moe da odvoji samo jedan elektron u isto vreme stoga, postoje dve
mogunosti: ili (1) da 4 reakciona centra FS kooperiraju i da njihov zajedniki rezervoar
oksidirajuih ekvivalenata oksidie 2 molekula vode, ili (2) da svaki FS reakcioni centar radi
nezavisno i poseduje sredstvo da akumulira oksidirajue ekvivalente dok ne sakupi 4 da bi se
mogli koristiti zajedno.

2.5 Svetlosna faza fotosinteze

U hloroplastima se na tilakoidima nalaze pigmenti i enzimi koji zajedno nagrade dva

fotosistema:

FS1 i

FS2.

Kada molekul hlorofila apsorbuje svetlost, njegov elektron na spoljnoj orbitali postaje
pobuen, usled vika energije, pa naputa molekul hlorofila. Osloboeni elektron prihvataju
prenosioci (transportni lanac elektrona), koji su poreani tako da elektron uvek sa vieg
prelazi na nii energetski nivo. Prelaskom sa vieg na nii energetski nivo elektron otputa
deo energije koju prima ADP-a i pretvara se u ATP. ATP predstavlja glavni izvor energije u
eliji za sve njene funkcije. Svetlosna energija, pretvorena u elektrinu (energija elektrona) je
krajnje transformisana u korisnu hemijsku energiju.

Sinteza ATP u svetloj fazi fotosintezi naziva se fotofosforilacija i moe biti:

ciklina, u kojoj elektron izbaen iz fotosistema 1 preko niza prenosilaca (transportni

lanac elektrona) ponovo vraa u FS1; u ovom procesu ne uestvuje NADP;

neciklina

-7-

U neciklinoj fosforilaciji krajnji primalac elektrona je koenzim NADP koji

primanjem elektrona postaje redukovani NADPH. Fotosistem 1 svoj izgubljeni elektron
nadoknauje iz FS 2, a FS 2 nadoknauje elektron iz vode. Voda se razlae na kiseonik
(odlazi u atmosferu) i vodonikove jone koje prihvata NADP i postaje NADPH 2. Prema tome,
voda je primarni davalac, a NADP krajnji primalac elektrona u svetloj fazi.

Krajnji proizvodi svetle faze su:

 kiseonik

ATP i

redukovani NADPH2.

ATP i NADPH2 odlaze u tamnu fazu, a kiseonik se isputa u atmosferu.

2.6 Tamna faza fotosinteze

Usvajanje i putevi metabolizma ugljendioksida do sloenih jedinjenja reeni su

pedesetih godina ovog veka zahvaljujui primeni radioaktivnog izotopa ugljenika 14C. Veliki
doprinos ovim istraivanjima dao je ameriki naunik Calvin sa svojim saradnicima, koji je
1961 godine dobio nobelovu nagradu za svoj rad. Prema ovom autoru put usvojenog
ugljenika nazvan je Kalvinov ciklus. Meutim, poto u utvrivanju metabolizma ugljenika
nije uestvovao samo Calvin ve i drugi istraivai koji su doprineli ovim istraivanjima, u
novije vreme sve se vie koristi termin redukcioni pentozo fosfatni put ili jo neutralniji
opti naziv fotosintetiki ciklus ugljenika. Ovaj opti naziv ukljuuje ne samo metabolizam
ugljenika u ciklusu Calvina ve se moe primeniti i za C4 ciklusa.

-8-

Redukciono pentozo fosfatni put (RPP - put) U osnovi ovaj put obuhvata 4 procesa:

1. karboksilaciju, u kojoj dolazi do primanja CO2 od akceptora ribuloze 1,5 bisfosfata i

sinteze 2 molekula fosofglicerinske kiseline (PGA).
 2. redukciju, u kojoj se PGA redukuje na raun redukujuih ekvivalenata svetlosne faze
do trioze fosfata.
3. regeneraciju, u kojoj se 5 molekula trioze fosfata preraspodeljuju tako da ponovo
regeneriu 3 molekula akceptora za CO2
4. autokatalizu (sintetski proces), gde se od tri molekula CO2 koji uu u RPP put jedan
molekul trioze fosfata (C3) ugrauje u produkt: skrob, saharoza i dr.

Prvi proces, karboksilacija obuhvata ugraivanje (fiksaciju ili asimilaciju), CO 2 u

organski molekul. Akceptor molekula CO2 je ribuloza 1,5 bisfosfat. Reakcija je katalizovana
enzimom ribulozo bisfosfat karboksilazom, jednim od najznaajnijih i najrairenijih u prirodi
od svih do sada poznatih enzima.

-9-

Uopte, da bi se to vie koristila suneva energija, potrebno je da zemljite

tokom dueg perioda godine bude pod usevima. Takoe, treba istai da je
asimilaciona povrina jedan od glavnih faktora u obezbeenju odvijanja procesa.
Stoga odreenim nainima treba uticati na usev da se lisna povrina obrazuje to pre i
dostigne optimalnu vrednost.
 Fotosintetika aktivnost zavisi od inteziteta i kvaliteta svetlosti kao i od duine
trajanja osvetljenja. Svetlost je za fotosintezu izvor energije, sa porastom jaine
svetlosti raste i intezitet ovog procesa.

Suneva energija se transformie u hemijsku (molekuli ATP-a) u svetloj fazi pomou

hlorofila.

Razgradnjom ATP-a na ADP, u tamnoj fazi, fosfatna grupa iz ATP se vezuje za

jedinjenja, obogauje ih energijom i omoguava odvijanje reakcija u Kalvinovom
ciklusu.

NADPH2 donosi vodonik (nastao u svetloj fazi razlaganjem vode) koji se ugrauje u
organska jedinjenja.

-10-
4. Literatura
Dr Miloje Sari (1989), fiziologija biljaka, nauna knjiga Beograd

Wikipedia, http://sr.wikipedia.org/sr-el/fotosinteza, pristupljeno 10.12.2013