Kniga Dobrs

www.skripta.
info
IVIliigglaw|Mf. IgnjatoM ic
rtaaanHBv M i la n o ^ ic smBeO Mn I
moMic
prpseMc
d/A L J
INDUSTRlSSI^lRRIRREMAIIiiTEHNOLjGiGiliEfelGENllA
yu n imnjci
RRERADElllDGBlUANUAVSINTETiKElNAFjTE
UGAU
M. Ignjatovi rNDUSTRIJSICA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdaiinovi
D. Milanovi UUNIKRILJCI D. Uroevi
TEHNOLOGIJE PRERADE 1 DOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
SADRAJIDELA
A. U G A L J............................................................................................... 9
A .l. G EO LO K I USLOVI GENEZE U G L JE V A .......................9
A .l.l. VEGETACIONI U SLO V I...................................................9
A.1.2. MATINA MATERIJA ZA POSTANAK
UGLJEVA.............................................................................
A. 1.2.1. HEMIJSKI SASTAV BILJNE MATERIJE..........11
A. 1.2.2. RAZLAGANJE ORGANSKIH JEDINJENJA
BILJA K A ................................................................... 14
A.1.3. SEDIMENTACIONE SREDINE -
- NAGOMILAVANJE ORGANSKOG
MATERIJALA.................................................................... 15
A.1.4. BIOLOKO-GEOHEM IJSKIUSLOVI.......................... 16
A. 1.4.1. PROCESIRAZLAGANJA B ILJA K A ...................18
A. 1.4.2. FAZA KARBONIFIKACIJE -
- UGLJENIFIKACIJE............................................... 19
A .l.4.2.1. Procesi dijageneze i metamorfizma uglja.... 21
A. 1.4.3. STADIJUMI KARBONIFIKACIJE -
- UGLJENIFIKACIJE...............................................23
A. 1.4.3.1. Stadijum treseta i sapropela............................ 23
A. 1.4.3.2. Stadijum mrkog ug lja......................................25
A. 1.4.3.3. Stadijum kamenog uglja..................................25
A. 2. K LA SIFIK A C IJA U G L JE V A ............................................. 27
A.2.1. GENETSKA PODELA...................................................... 27
A.2.1.1. NASTANAK I PODELA......................................... 31
A.2.2. PODELA UGLJA PREMA NAM ENI............................. 31
A.3. R EZER V E U G L JA .................................................................. 34
A.3.1. REZERVE U G LJA U SRBIJI........................................... 36
A.3.2. EKSPLOATACIJA NALAZITA....................................37
A.3.3. PROIZVODNJA I POTRONJA UGLJA.......................38
7
UGAU
A.3.4. PROIZVODNJA I POTRONJA UGLJA U SRBUI....40

A.3.5. KARAKTERISTIKE UGLJA........................................... 41
A.3.6. PRERADA I OPLEMENJIVANJE...................................42
A.3.6.1. PRIPREMA I SUENJE.......................................... 42
A.3.6.2. DESTILACIJA (ISPLINJAVANJE U G LJA )...... 42
A.3.6.3. RASPLINJAVANJE UGLJA
(dobijanje generatorskih gasova)............................ 43
A.3.6.4. PODZEMNA GASIFIKACIJA............................... 44
A.4. MOGUNOST SUPSTITUCIJE FOSILNIH
GORIVA ALTERNATIVNIM IZVORIMA
EN ER G IJE................................................................................ 45
A.4.I. OSNOVNI PROBLEMI ENERGETIKE.........................45
A.4.2. MOGUI ALTERNATIVNIIZVORI
BUDUNOSTI................................................................... 48
UGALJ
M. Ignjatovi INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJEIENJA S. Magdalinovi
TEHNOLOGIJE PRERADE I DOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
A. UGALJ
A.l. GEOLOKI USLOVI GENEZE UGLJEVA

Ugalj je fitogenog porekla. Ispitivanjima razliitih vrsta ugljeva
ustanovljeno je da je ugalj najveim delom postao od grupe biljaka koje
ine vegetaciju movara. Prema tome, fosilni biljni materijal nalazi se u
sedimentnim stenama, ouvan u razliitim oblicima. U izuzetnim
sluajevima ovaj materijal je ouvan u vidu otisaka, subfosila, a najee
u obliku pravih fosila. Nain pojavljivanja je u zavisnosti od procesa pod
ijim je dejstvom bila izlagana biljka od izumiranja i uklapanja u mulj, pa
do prisustva fosilnih biljaka u sedimentnim stenama. Citav ovaj proces
odvija se pod uticajem veeg broja faktora koji mnogostruko i razliito
deluju u svakom posebnom sluaju.
Akumulirana biljna materija podlee procesima razlaganja koji se
deavaju na razliite naine u zavisnosti od postojeih uslova sredine.
Procesi razlaganja biljne materije mogu biti zavreni potpunim
raspadanjem organske materije, odnosno njenim razlaganjem na gasove i
mineralne soli. Meutim, u specifinim uslovima rezultat razlaganja moe
biti nova materija koja postaje osnovno gradivo za formiranje ugljeva.
A .l.l. VEGETACIONI USLOVI
Movama vegetacija dala je materijal za formiranje ugljeva i to u

onim vremenskim periodima kada su postojali optimalni uslovi za razvoj
vegetacije.
Tokom geoloke istorije Zemlje mogu se izdvojiti tri vea geoloka
perioda koja su dala movami organski materijal za obrazovanje ugljeva. To
su: karbon-perm; period gornji trijas-gomja jura i tercijerni period.
Maksimalni uslovi za razvoj movame vegetacije postojali su u
karbonu i permu, zatim u donjoj juri i u tercijem, to potvruje i vee
prisustvo lignita i mrkog uglja u raznim nalazitima irom sveta. Pre
devona nije bilo vegetacije od koje bi nastale znaajne koliine uglja.
9
UGALJ
U devonu, prvi put u geolokoj istoriji, u veem broju lokaliteta

javlja se kopnena movama flora Psilofita. U donjem devonu dimenzije
biljaka su oko 0,10 m, a u gomjem devonu 3-4 m. One su egzistirale sa
delimino donjim delovima stabala potopljenim u vodi. Meutim, leita
uglja iz ove periode su dosta siromana ugljem. Gomjodevonski ugalj
naen je na Medveim ostrvima, jednom od najstarijih leita. U Srbiji su
naene slabije pojave uglja gomjodevonskih naslaga u okolini Zvonake
banje. Ugljeni sloj se nalazi u okvim tzv. zvonake serije sa debljinom
0,30 - 0,40 m.
Antrakolitski period, za razliku od devona, karakterie se bujnom
vegetacijom i kmpnijim oblicima karbonskih movara. Raspored
karbonskih i permitskih ugljenih leita ukazuje da je zona sa izuzetno
povoljnim uslovima razvoja vegetacije imala ogranieno rasprostranjenje.
U vreme karbona izdvojen je vei broj biostratigrafskih zona. U toku
karbona i poetkom perma, u tropskim oblastima oko polutara u arkom i
vlanom klimatu razvija se najbujnija flora koja je ikad egzistirala na
zemljinoj povrini. Tipovi ove flore vestvalske odlikuju se bogatstvom
drvenastih i puzeih papratolikih biljaka, ogromnim mnotvom Lepidofita
i gigantskih golosemenica (Cordaitales).
Tropska vegetacija, zona antrakolita, dala je velike koliine materijala
za formiranje uglja, to je bilo uslovljeno estim pomeranjem tla usled
dejstva hercinske orogeneze. To su bila iroka prostranstva sa bujnom
vegetacijom. U dubljim delovima movara razvijali su se oblici Calamites,
sa visinom i do 30 metara, Sphaenofilites - trske - izrazito lankoviti
oblici. U pliim obalskim regionima nalazile su se movame ume sa
tropskim tipovima - Lepidodendron, Sigilaria i papratnjae. To je bila
neto suvlja vegetacija, sa biljnim oblicima krupnih dimenzija (npr.
Lepidodendron, visine i do 60 metara). Karbonska flora je dala najvea
nalazita kamenog uglja u svetu.
U trijaskom periodu ovladala je topla i suva klima, kada je znatan deo
Evrope zahvatio pustinjski reim, to je dovelo do stvaraja debele eolske
naslage. Retka flora postojala je samo po oazama oko jezera i renim
dolinama, tako da iz ovoga perioda nema znaajnijih nalazita uglja.
Movama jurska vegetacija bila je znaajno zastupljena na teritoriji
Srbije. Naroito su bogata nalazita lijaske flore u istonoj Srbiji, za iju
se egzistenciju vezuju ugljena leita. Nalazita flore su u zoni koja se
10
UGAU
M. Ignjatovi INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
protee od Dobre na Dunavu, u pravcu juga, sa bogatim leitima u

Vrkoj uki, na Staroj planini i u Jermi. Nalazita gomjokredne starosti
nalaze se u istonoj Srbiji.
Tercijer je, posle karbona, najpovoljniji za nagomilavanje biljnog
materijala. Znaaj tercijeme flore najbolje se vidi iz podataka o
zastupljenosti ugljeva razliite starosti u Srbiji:
ugljevi paleozojske starosti 0,4%
ugljevi mezozojske starosti 1,5%
uglj evi tercij eme starosti 98,1%
Evropska oblast za vreme karbona bila je u tropskoj i suptropskoj
zoni. Ekvatorijalna zona u Evropi za vreme paleogena prolazila je kroz
sevemu Evropu. Vegetacija se karakterie bogatstvom drvenastih delova.
Nagomilavanje biljnog materijala kroz geoloku istoriju odvijalo se
autohtonim i alohtonim putevima. Autohtono nagomilavanje vreno je od
biljnih ostataka na mestu na kome su biljke rasle. Alohtono oznaava
akumulaciju biljnih ostataka u oblasti udaljenoj od mesta nekadanjeg
rasta biljaka.
A.1.2. MATINA MATERIJA ZA POSTANAK UGLJEVA
Ugljevi, bez obzira to se razlikuju po svojim fizikim, hemijskim,

tehnolokim i petrolokim osobinama, imaju zajedniko poreklo, jer svi
postaju od organskih ostataka niih i viih biljaka.
Nie biljke Talofitae, gde spadaju i alge, gljive i liajevi,
obrazovane su od jedne ili vie elija.
Plankton u najveoj meri uestvuje kao matini materijal za
obrazovanje sapronelskih ugljeva ili sapropelita.
Kod viih biljaka (Cormophita), javljaju se: mahovine, papratnjae i
cvetnice. Ostaci viih biljaka daju matini materijal za obrazovanje
humusnih i liptobiolitskih ugljeva.
A.l.2.1. HEMIJSKI SASTAV BILJNE MATERIJE

Da bi se shvatio sastav uglja, kao i njegove osobine, neophodno je
upoznati se sa prvobitnim materijalom od koga je ugalj nastao, odnosno
sa hemijskim sastavom biljne materije. Na taj nain mogue je razumeti
11
UGALJ
procese razlaganja koji menjaju prvobitnu osnovnu matenju 1 pretvaraju

je u ugalj, kao i razlike u sastavu i osobinama razliitih ugljeva.
Biljna materija sastavljena je od veeg broja hemijskih elemenata i sa
gledita njihove zastupljenosti, moe se konstatovati da najveim delom u
sastav biljaka ulazi samo nekoliko elemenata: ugljenik (C), vodonik (H),
kiseonik (O) i azot (N), a u manjoj koliini su zastupljeni fosfor (P),
kalcijum (Ca), sumpor (S), gvoe (Fe) i magnezijum (Mg).
Od posebnog je znaaja, sa gledita naunog istraivanja, grupisanje
hemijskih elemenata i specifinih hemijskih jedinjenja koja se sastoje (po
pravilu) od ugljenika, vodonika, kiseonika, a ree i azota. Najvanije
organske materije koje ulaze u sastav biljaka su: celuloza, hemiceluloza,
lignin, belanevine, masti, voskovi, smole, kutin, sporopolenin i suberin.
Ove organske materije imaju u razliitim odnosima prisutne hemijske
elemente date u tabeli 1.
Tabela A.l. Hemijski sastav organskih jedinjenja
Organske Hemijski elementi, %
materije C H O N
Lignin 63,1 5,9 31,0 -
Celuloza 44,4 6,2 49,4 -
B elanevine 50-55 6,5-7,2 20-23,7 15-19
M asti 76-79 11-13 10-12 -
Vosak 80-82 13-14 4-6 -

Smole 75-85 9-12 5-14 -
Organske materije imaju, zavisno od procentualne zastupljenosti,

odluujui uticaj na tok samog biohemijskog procesa razlaganja biljne
materije. Ispitivanja su pokazala da meu ugljenim hidratima koji ulaze u
sastav viih biljaka najvei znaaj imaju celuloza, hemiceluloza, tj.
materije koje pripadaju grupi polisaharida.
Meutim, u novije vreme o znaaju celuloze se opet govori, poto je
utvreno da se u specifinim uslovima, na veoj dubini prekida proces
razlaganja celuloze, te ona delom uestvuje u formiranju ugljene materije.
Lignin je vrlo znaajna komponenta drvenastih delova biljaka.
Smatra se da se uloga lignina pri odrvenjavanju moe porediti sa ulogom
cementa pri pravljenju betona. Lignin sadri: 63,1% C; 5,9% H i 31,0%
O. Zbog svoje izuzetne otpomosti prema dejstvu aerobnih i anaerobnih
12
UGALJ
M. Ignjatovi INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi ULJNIKRILJCI D. Uroevi
mikroorganizama, lignin je znaajan inilac pri biohemijskom razlaganju

biljne materije i stvaranju ugljeva.
Belanevine su sloena organska jedinjenja koja se po hemijskom
sastavu razlikuju od celuloze i lignina, a i od masti i veeg dela voskova
po saraju azota i sumpora. Neke belanevine sadre 20-23,7%
kiseonika; 0,3-2,4% ugljenika i fosfora u tragovima.
Posle izumiranja biljaka, belanevine se u aerobnim uslovima brzo i
uglavnom potpuno razlau, obrazujui iskljuivo gasovite produkte i
aminokiseline koje u povoljnim uslovima prelaze u materije sline humi-
nskim materijama. Belanevine se meusobno razlikuju u kvalitativnom i
kvantitativnom pogledu, kao i u funkciji procesa hidrolize aminokiselina.
Masti, voskovi i smole. Posebna svojstva ove grupe organskih
materija su u tome to su ove materije rastvorljive u hemijskim
rastvaraima, a nerastvorljive u vodi. One imaju znaajnu ulogu u ivotu
protoplazme i u funkciji propustljivosti elija za prolaz materije i dr.
Masti su sloeni etri glicerina i masnih kiselina. Elementami
hemijski sastav je: 76-79% C; 11-13% H; 10-12% O. Masti se
koncentriu samo u semenu i sporama kod viih biljaka. Kod algi i
bakterija procenat masti je mnogo vei, a u pojedinim sluajevima moe
da iznosi i do 30% ukupne organske materije biljnog tela. U procesu
hidrolize, masti se razlau na masne kiseline i glicerin. Glicerin se razlae
u vodi i slui za ishranu mikroorganizama. Nasuprot glicerinu, masne
kiseline su prilino postojane materije, te u anaerobnim uslovima dolazi
do njihove akumulacije. U aerobnim uslovima, masne kiseline se bre
razlau i pretvaraju u gasne produkte.
Voskovi su po hemijskom sastavu bliski mastima, jer su sloeni etri i
to od alkohola (visokomolekulamog, jednoatomskog) i masnih kiselina.
Elementaran hemijski sastav je: 80-86% C; 13-14% H i 4-6% O. Vie
biljke vrlo esto sadre voskove, koji u obliku tankih prevlaka pokrivaju
nene biljne organe radi zatite od spoljanjih uticaja. Voskovi su veoma
otpomi i teko podleu procesima razlaganja. I u aerobnim i u
anaerobnim uslovima su postojani, tako da ih esto nalazimo u mrkim
ugljevima u neizmenjenom obliku.
Smole predstavljaju sloena organska jedinjenja koja se nalaze samo
u viim biljkama i to naroito u etinarima. Po hemijskom sastavu smole
su jedinjenja koja sadre smolne etre i smolne kiseline. Gubitkom
13
UGALJ
karboksilnih grupa smole se pretvaraju u ugljovodonike, a gubitkom

eterinih ulja prelaze iz tenog u vrsto stanje - ilibar. U naim mrkim
ugljevima i lignitima javljaju se tragovi smola. Cilibar ima elementami
sastav: 75% C; 9% H; 5% O i 0,5% S.
Smola se ouva u fosilnom stanju zahvaljujui izuzetnoj otpomosti
prema procesima razlaganja. Stoga je ona kao kutin, sporopolenin i
suberin znaajna za ugljeve kao dosta redak nepromenjen deo prvobitne
biljne materije.
A.l.2.2. RAZLAGANJE ORGANSKIH JEDINJENJA BILJAKA

Nagomilana biljna materija podlee procesima razlaganja, koji se
odvijaju na razliite naine, u zavisnosti od uslova sredine. Procesi
razlaganja biljne materije mogu dovesti do njenog potpunog raspadanja,
odnosno razlaganja u gasove i malu koliinu mineralnih soli. Meutim, u
specifinim uslovima kao rezultat razlaganja dobija se nova materija koja
postaje osnovni materijal za postanak kaustobiolita, u prvom redu ugljeva.
Izmena organske materije i njeno pretvaranje u treset, lignit, mrki ugalj,
kameni ugalj, poluantracit i antracit, a u izuzetnim sluajevima i u grafit,
deava se u specifinoj fiziko-geografskoj sredini pod dejstvom
biolokih, fiziko-hemijskih i geolokih faktora. Kroz geoloku istoriju u
raznim geolokim periodima dolazilo je do karakteristinih promena
fiziko-geoloke sredine, a u vezi s tim menjala se i flora koja je davala
materijal za stvaranje ugljeva. Pored toga menjali su se i uslovi
akumulacije biljnog materijala i intenzitet faktora koji su dejstvovali na
izmenu matinog materijala.
Po vremenu delovanja tih faktora, kao i prema karakteru i vrsti
produkata koji se tom prilikom dobijaju, proces stvaranja ugljeva moe se
deliti na:
pripremnu fazu ili fazu humifikacije i
fazu karbonizacije ili fazu ugljenifikacije.
Pripremna faza ili faza humifikacije, obuhvata procese u kojima se
biljni materijal nagomilava i dalje menja i pretvara u treset. Tok ove faze
odreen je specifinostima fiziko-geografske sredine u kojoj se deponuju
i menjaju biljni materijal pod dejstvom mikrobiolokog faktora.
14
UGAU
M. Ignjatovi rNDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi U U N IK R IU C I D. Uroevi
Faza karbonizacije ili ugljenifikacije obuhvata procese pri kojima

se treset, odnosno sapropel, putem dijageneze i metamorfizma pretvara u
lignit, mrki ugalj, kameni ugalj i antracit.
Prema shvatanjima veine istraivaa, faza karbonizacije odvija se
pod dejstvom geolokih faktora i to: temperature i pritiska. U prirodi se
sreu razne vrste ugljeva, koje se razlikuju meu sobom po fizikim,
tehnolokim i petrolokim osobinama. Sve te osobine dobili su u jednoj
od pomenutih faza stvaranja. Ugljevi koji se nalaze na niem stepenu
karbonizacije, kao npr. ligniti, imaju osobine koje vie stoje u vezi sa
karakterom matine materije, sa uslovima njene akumulacije, stepenom
njene izmene u stadijumu tresetizacije, kao i intenzitetu dijageneze.
Meutim, ugljevi koji se nalaze na viem stepenu karbonizacije, kao npr.
ugljevi, imaju osobine koje su u najveoj meri steene u drugoj fazi, tj. u
procesu metamorfizma.
A.1.3. SEDIMENTACIONE SREDINE - NAGOMILAVANJE

ORGANSKOG MATERIJALA
Uslov za formiranje ugljeva je da biljna materija mora biti

nagomilana u bezvazdunoj anaerobnoj sredini, tj. u sredini gde e biti
zatiena od razomog dejstva mikroorganizama. Anaerobnu sredinu u
prirodi predstavljaju bazeni sa mimom stajaom vodom, kao npr.
movare, jezera, zalivi, mora i dr.
Da bi se u prirodi akumulirao biljni materijal u koliini koja je
neophodna za obrazovanje treseta, a kasnijim procesima i raznih vrsta
ugljeva, treba da postoje povoljni uslovi. Neophodan je razvitak bujne
vegetacije koja e dati vee naslage biljnog materijala. Pored toga treba da
postoji povoljna fiziko-geografska sredina koja bi onemoguila potpuno
razlaganje i unitenje organskog materijala. Kao neophodan inilac javlja se
pogodan geotektonski reim za stvaranje ugljeva.
Velika debljina ugljonosnih naslaga u pojedinim basenima dovodi se u
vezu sa estim kolebanjima tektonskog karaktera. Ovo se objanjava
epirogenim oscilacijama, tj. tihim pomeranjima geosinklinalnih dna.
Formiranje mlaih ugljenih basena vezuje se za tektonske pokrete i to
uglavnom za epirogenetske. Takav je sluaj i sa ugljenim basenima u
Dinaridima, kada je posle savske orogene faze (alpske orogeneze) nastupilo
raspadanje formiranih planina, a kao rezultat disjunktivnih pokreta dolo je
15
UGAU
do formiranja depresija u kojima se kasnije akumulirala voda. Usled

menjanja dinamike vodene sredine, dolazilo je periodino (u toku cikline
sedimentacije) do razvoja bujne vegetacije koja je dala velike naslage treseta,
a kasnije i velike naslage ugljeva. lspitivanja su pokazala da postoje dva
naina nagomilavanja biljnih ostataka u basenima: autohtoni i alohtoni.
Interesantnu hipotezu po ovom pitanju postavio je Dipark (Diparque,
1933. god.). Posmatrajui mikrostrukturu ugljeva iz basena seveme
Francuske ustanovio je da je karakter ugljenog sloja po pmanju skoro
konstantan, ali da se menja po padu, a to je objasnio klasiranjem biljnog
materijala prema teini i veliini. Biljni materijal za stvaranje ugljeva
nagomilavao se u lagunama mora. ume .koje su davale biljnu masu
egzistirale su na obali i u samoj laguni. Biljni materijala prenoen je od
obale, gde su ume rasle, pomou vetra i tihog kretanja vode u samoj
laguni, te je na taj nain dolazilo do izvesnog sortiranja biljnog materijala
prema teini. Najkrupniji biljni delovi (korenje i kmpni delovi stabala) ine
prvu zonu taloenja; dublje od ove zone su drvenasti - celulozni usitnjeni
delovi koje je naneo vetar ili odvukao rad talasa. Jo dublje, dolazi sve
sitniji materijal u kome preovlauju spore i kutinizirani materijal, zatim
organski ostaci planktona. Oni stvaraju pravi organski mulj, koji e dati
posebnu vrstu sapropelskih ugljeva. Jo dublje terigeni kopneni materijal
potpuno nedostaje i tu se sakuplja iskljuivo materija planktona. Ova
najdublja zona predstavlja polaznu taku za stvaranje boged ugljeva,
postalih od algi. Granica ovih zona menjala se tokom vremena, a u vezi sa
transgresijama mora sa kojima je laguna bila u vezi.
A.1.4. BIOLOKO-GEOHEMIJSKI USLOVI
Vodeni baseni za akumulaciju organskih materijala formiraju se na

dva naina:
u procesu pretvaranja suvog zemljita u movamo i dalje u vodeni
basen,
u procesu isuivanja nekog veeg vodenog basena.
U prvom sluaju akumuliraju se vie biljke od kojih se fonnira
tresetni sloj, a koji u bazi nema sapropelskog mulja. Tek sa produblji-
vanjem ovog basena, nastaju mogunosti stvaranja uslova za akumulaciju
16
UGALJ
M. Ignjatovi rNDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
planktonskih ostataka, od kojih se obrazuje sapropel koji e leati preko

tresetnog sloja.
U drugom sluaju, tj. u procesu isuivanja ve postojeeg vodenog
basena pre akumulacije viih biljaka taloi se sapropel. Radi toga treset iz
ovakvih basena lei preko sapropela.
Nain ispunjavanja vodenog basena biljnim materijalom odvija se u
nekoliko stadijuma.
I stadijum karakterie se time to se u centru basena razvija
plankton koji posle izumiranja pada na dno basena i obrazuje
sapropel. U isto vreme po obalama buja movama vegetacija koja
na obodu basena formira treset.
II stadijum karakterie se daljim ispunjavanjem dna basena
sapropelom, pri emu se od oboda prema centru vodenog basena
javlja vee rasprostranjenje tresetnih naslaga.
III stadijum - slobodni vodeni prostor, izmeu sapropela i
nastupajuih tresetnih naslaga sveden je na minimum. Od obale
prema centru basena, preko tresetnih naslaga, razvija se travnata
drvenasta vegetacija tako da je znatan deo basena ispunjen i
zarastao vegetacijom.
IV stadijum nastupa onda kada se na mestu jezgra formira
ispupeno tj. visoko tresetite, sa dobro razvijenom umskom
vegetacijom na tresetnoj podlozi.
Ova forma izraava proces samo u jednom pravcu, naime to je
idealan proces ispunjavanjabasena. Meutim, u prirodi ovaj proces odvija
se na znatno sloeniji nain. Vlani kini periodi dovode do poveanja
nivoa vode to ima za posledicu postepeno povlaenje vegetacije ka
obodu terena. Nasuprot tome, suvi periodi produavaju proces u pravcu
ispunjavanja basena. Zbog toga u prirodi profili jezerskih sedimenata
pokazuju naizmenino smenjivanje sedimenata sa travnatom movamom
i drvenastom vegetacijom.
Pored promene nivoa vode na ovo utiu i dmgi geoloki faktori, a
naroito tektonski pokreti koji se najee manifestuju u oscilaciji dna
basena. Za formiranje znatnih tresetnih naslaga naroito je pogodna
situacija kada dno basena tone postepeno i uporedo sa talonjem tresetnog
materijala. U tom sluaju se akumulacija biljnog materijala neprekidno
poveava.
17
UGALJ
A.l.4.1. PROCESI RAZLAGANJA BILJAKA
U toku fizikog raspadanja biljni ostaci se mehaniki drobe i

usitnjavaju, dok se procesima hemijskih izmena razlau jedna i stvaraju
druga organska jedinjenja, kojih do tada nije bilo u biljnoj masi. U skladu
sa tim, naslage humusne materije (humusne kiseline i njihove soli
humiti), kao glavne komponente treseta, predstavljaju kvalitetno novu
materiju koja je nastala sintezom razliitih produkata lignino-celulozne
materije i drugih materija koje se nalaze u viim biljkama.
Prema tome, karakter geohemijske sredine, kao i vrsta biljnog
materijala, odreuju intezitet mikrobiolokog dejstva. Pritom ostaci viih
biljaka u oksidacionoj sredini podleu procesima gelifi-kacije, fuzenizacije
i evaluacije, dok se u redukcionoj sredini belanevine i masti niih biljaka
podvrgavaju procesu bitumenizacije. U prvom sluaju, tj. u oksidacionoj
sredini, formira se treset koji sadri (u veoj ili manjoj koliini) humusne
materije, fuzen i malo izmenjene ostatke viih biljaka-polen, spore,
kutikule i dr. Svi ovi elementi treseta predstavljaju u isto vreme macerale u
buduem uglju, dok e treset u celini predstavljati mikrolitotip budueg
fosilnog uglja.
Uajt (White, 1993. god.) je utvrdio da na formiranje raznih vrsta
treseta, pa prema tome, i raznih vrsta ugljeva, u najveoj meri deluje
karakter hidrohemijske sredine, tj. nivo vode u tresetitu, kao i njene
hemijske karakteristike.
Uloga vode u procesu stvaranja treseta, pa prema tome i raznih vrsta
ugljeva, svodi se, pre svega na zatitu biljnog materijala od destruktivnog
delovanja slobodnog kiseonika iz vazduha. Pored toga, voda predstavlja i
sredinu u kojoj deluje mikrobioloki faktor, zatim kao rastvara za
produkte razlaganja organske materije koja odnosi ili koncentrie tene
produkte biohemijskog razlaganja. Pri tome je od naroitog znaaja nivo
vode u tresetitu, jer od njega zavisi duina trajanja rada mokroorgani-
zama, a time i stepen razlaganja biljnog materijala.
Drvovina, kora i drugi biljni ostaci u ovako jako toksinoj sredini
podvrgavaju se procesu impregnacije pomou humusne kiseline koja se
nalazi u vodi. U okviru biljne materije lignin, a verovatno i deo celuloze,
pretvaraju se u humusne materije. U toku daljih procesa delovi drvovine,
18
UGALJ
M. Ignjatovi INDUSTRUSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
kore i drugi delovi biljnog materijala, pod dejstvom pritisaka od strane

stena povlate podvrgavaju se procesu dehidratacije i dobijaju sve cmju i
zagasitiju boju, tako da biljna materija najzad prelazi u homogenu, sjajnu,
smolastu masu koljkastog preloma. Tako obrazovana smolasta masa
predstavlja, u stvari, proslojke gelificiranog drvenastog tkiva i humusnog
detritusa budueg uglja.
A.l.4.2. FAZA KARBONIFIKACIJE - UGLJENIFIKACIJE
Akumulacija biljnog materijala deava se u tresetnoj fazi stvaranja

ugljeva, gde se ovaj materijal razlagae i formira treset. Dejstvom
mikrobilokog faktora odvija se proces tresetizacije ili humifi-kacije
organskog biljnog materijala. Pokrivanjem tresetnog materijala
neorganskim sedimentima razliitog sastava u tresetnoj masi prestaje rad
mikroorganizama, tako da nastaje aseptina sredina usled nagomilanih
humusnih kiselina.
Prestanak mikrobiolokog dejstva utie da u tresetnoj masi dolazi do
aktiviranja fiziko-hemijskih procesa koji su izazvani poveanim
pritiskom, katalitikim delovanjem mineralnih primesa i gasova,
cirkulacijom vode i dr. U procesima fiziko-hemijskih izmena, humusne
kiseline u tresetnoj masi pretvaraju se u humusne materije zvane humine,
koje su, nasuprot humusnim kiselinama nerastvorljive u alkalijama. Poto
se pri tome iz humusnih kiselina odvajaju OH i COOH (polame gmpe),
organska materija se sve vie obogauje ugljenikom, a osiromauje
kiseonikom. Znai, tresetizacija predstavlja oksidacioni proces, a dalje
pretvaranje treseta u razne vrste ugljeva ima karakter redukcije. Zbir svih
procesa izmene organske materije, na putu njenog pretvaranja od treseta u
lignit, mrki ugalj ili dalje u kameni ugalj i antracit, predstavlja fazu
ugljenifikacije ili karbonifikacije.
U procesu ugljenifikacije razlikuju se dijageneza treseta i metamorfizam
ugljeva. Dijageneza predstavlja pretvaranje treseta u lignit, dok se u procesu
metamorfizma lignit pretvara u razne vrste mrkih ugljeva, a ovi dalje u
kamene, antracite i grafit.
Sutina procesa ugljenifikacije, pre svega, ogleda se u progresivnom
obogaivanju ugljenikom i sve veim osiromaenjem kiseonikom,
vodonikom i azotom.
19
UGALJ
Meutim, najnovija istraivanja u ovom pravcu su pokazala da

uzroke preobraaja ugljene materije treba, pre svega, traiti u delovanju
geolokih faktora u specifinoj sredini i posebnim uslovima. Ukoliko se
uslovi sredine promene, menja se i elementami sastav ugljeva, struktura i
tekstura. Promene se odraavaju i na stene u kojima je ugalj smeten, te se
tako npr. peskovi pretvaraju u peare, argiloisti u filite, gline u glinice
itd. Usled toga ugljevi visokog stepena ugljenifikacije, kao to su npr.
kameni ugljevi i antraciti, uvek se nalaze u vrstim i tvrdim sedimentima.
Glavni faktor i metamorfizma, prema ovim shvatanjima, su visoka
temperatura i pritisak. Kod veine istraivaa vremenski faktor se ne
uzima u obzir kao presudan. Mnogobrojni dokazi stoje kao prilog ovoj
postavci. Poznata su leita kamenog uglja, ak i antracita, koja potiu iz
tercijeme epohe (u bivem SSSR-u, u Srbiji Ibarski rudnici), a mrki
ugljevi iz paleozoika, npr. Podmoskovski ugljeni basen u R u siji.
Eksperimentalnim putem Bergius (1913.god.), a zatim W.Gropy i
H.Bode (1932. god.) dokazali su da su temperatura i pritisak glavni
pokretai metamorfizma ugljene materije.
Bergius je sagorevao treset, a esto i celulozu na temperaturi od
340C i dobio produkt koji je po elementamom sastavu vrlo blizak
masnim kamenim ugljevima. Meutim, dalje poveanje temperature nije
imalo nikakvo dejstvo na ubrzavanje procesa ugljenifikacije.
Pojaavanjem pritiska uspeo je da taj produkt pretvori u posni kameni
ugalj. Pri ovim ogledima, proces poveanja temperature odvijao se uz
oslobaanje vlage i CO 2 i vrlo malo metana i vodonika. Prema tome, u
procesu ugljenifikacije glavnu ulogu ima temperatura, dok pritisak
spreava pojavu suve destilacije uglja i izdvajanja gasovitih (evel)
produkata iz njega.
Pri poveanom pritisku i temperaturi od 320C na 450C Bode je
uspeo da od briketa mrkog uglja dobije produkt koji je slian kamenom
uglju.
Na osnovu niza shvatanja i ispitivanja istraivaa moe se zakljuiti
da su temperatura i pritisak glavni uzronici u procesu metamorfizma
ugljeva.
20
UGAU
A.l.4.2.1. Procesi dijageneze i metamorflzma uglja
Proces ugljenifikacije obuhvata dijagenezu i metamorfizam.

A. Dijageneza predstavlja proces u kome treset ili sapropel prelazi u
razne vrste mrkih ugljeva. Karakteristino je da se u toku ovog procesa
treset zbija, usled ega dolazi do istiskivanja vode. Pored fizikih izmena
dolazi i do i izvesnih hemijskih promena koje su po svojoj prirodi
redukcionog karaktera. Pri tim izmenama organska masa se sve vie
obogauje ugljenikom, a osiromauje kiseonikom i slobodnim humusnim
kiselinama. Zbog toga za vreme procesa dijageneze dolazi do sve vee
molekulame asocijacije humusnih kiselina, lipoida i bitumija, to dovodi
do oslobaanja gasova iz organske materije, a naroito ugljen-dioksida.
B. Metamorfizam nastupa posle dijageneze. U ovoj fazi ugljene
materije pretvaraju se iz nieg u vii stepen karbonizacije, te tako lignit
prelazi u mrki ugalj, a ovaj u kameni ugalj itd. Proces metamorfizma
dovodi do poveanja tvrdoe, sjajnosti i specifine teine ugljene
materije. Boja postaje sve tamnija. Sadraj kiseonika, vodonika i volatilija
se smanjuje, a sadraj ugljenika poveava.
Sutina procesa ugljenifikacije tj. dijageneze i metamorfizma je, u
stvari, kristalizacija ugljene materije, koja se odvija neprekidno od treseta,
preko lignita, kamenih ugljeva, do antracita i grafita. Na taj nain labilne
kristalne veze postaju sa porastom stepena ugljenifikacije, sve vre.
Ispitivanja su pokazala da postoje tri vrste metamorfizma: regionalni,
dinamiki i kontaktni metamorfizam koji se odvijaju pod razliitim
uslovima i specifinim sredinama.
1. Regionalni metamorfizam. U ovom metamorfizmu bitnu ulogu
ima temperatura zemljine unutranjosti, pa zbog toga neki autori
ovaj proces zamenjuju terminom-geotermski metamorfizam.
Ugljena materija biva izloena dejstvu temperature zemljine
unutranjosti i pritiska koji nastaje usled teine nataloenih
sedimenata koji lee preko ugljenog sloja. U oblastima
geosinklinala, usled epirogenetskih pokreta, ugljeni sloj zajedno sa
prateim sedimentima tone na veliku dubinu.
U toku 1873. godine G. Hilt je prouavao nemake ugljene basene 1
postavio pravilo po kome je stepen metamorfizma uglja proporcionalan
21
UGALJ
stratigrafskoj dubini ugljenog sloja. Po ovom pravilu, ukoliko ugljeni sloj

lei stratigrafski nie, utoliko je jaa ugljenifikacija u odnosu na ugljeni
sloj koji se nalazi iznad njega. Pored toga, autor navodi da se sa
poveanjem dubine smanjuje koliina sagorljivih i isnarliivih materiia. a
poveava koliina vrstog ugljenika C-fix-a u uglju.
Serman je isto tako smatrao da sa poveanjem dubine sadraj kiseo-
nika opada, a sadraj ugljenika se poveava.
Ustanovljeno je da se regionalni metamorfizam javlja na znatno ili
veoma irokom prostoru, ponekad i na vie desetina, pa i stotina
kilometara.
2. Dinamiki metamorfizam. Orogeni pokreti su glavni pokretai
dinamometamorfizma, koji po povrini koju zahvataju mogu biti
regionalni. Oni vre bitne izmene u ugljenoj materiji i prateim
stenama ugljenog sloja. Meutim, svi orogeni pokreti ne izazivaju
metamorfizam ugljene materije. Deluju samo oni koji dovode
ugljeni sloj na veu dubinu, gde vlada hidrostatiki pritisak.
Ukoliko je pritisak jednostran, on dovodi do razbijanja ugljenog
sloja, tj. fomiiranja klivaa, a ne njegovog metamorfizma.
v
Zemunjikov navodi kao primer ovoga tipa metamorfizma
Podmoskovski i Kizelovski ugljeni basen. Ugljena materija iz ovih basena
je skoro istovetna po svom petrografskom sastavu, a baseni su isti i po
geolokoj starosti. Poznato je da Podmoskovski ugljeni basen ima ugljenu
seriju vrlo male debljine - oko 200 metara, a Kizelovski basen vrlo
debelu seriju. Po stepenu karbonizacije u Podmoskovskom ugljenom
basenu tipian je mrki ugalj, a u Kizelovskom kameni. Ovo se objanjava
delovanjem dinamikog metamorfizma.
U Americi i Kanadi proces dinamikog metamorfizma je, takoe,
dao dokaze. U Ugljenim basenima, ugljeni slojevi lee prema istoku
skoro u horizontalnom poloaju, dok su u pravcu zapada, prema
Stenovitim planinama sve vie ubrani i dislocirani. Interesantno je da su
svi kredne starosti. Ugljevi u istonim basenima predstavljeni svi su
mrkim tipovima, dok prema zapadu prelaze u kamene ugljeve, a u zoni
najveeg ubiranja, ak u antracite.
C.W hite navodi da ugljevi Pensilvanije u SAD, mada razliite
starosti (karbonske, kredne i tercijeme), podjednako ubran i dislociran, te
svi imaju karakter poluantracita, pa i antracita.
22
UGAL)
D. Milanovi ULJNIKRILICI D. Uroevi
TEHNOLOGIJE PRERADE I DOBIJANJA SINTETIKE N A R 'E
Prema Petracheku ugljeni baseni Gomjeg ljonska se (od zapada

prema istoku) pruaju i pokazuju sve slabiju ubranost, a takoe im opada i
stepen karbonizacije, to se ogleda u sve veem sadraju volatila u njima.
3. Kontaktni metamorfizam. Ovaj metamorfizam obuhvata geohe-
mijske promene uglja nastale usled neposrednog dejstva inih i
izlivnih stena. Osnovni faktori metamorfizma ove vrste su
temperatura, gasovi i hidrotermalni rastvori. Zavisno od faktora koji
preovlauje, razlikuju se: tennalni-bez prinosa materijala i pneuma-
tolitski kontaktni metamorfizam - izazvan hemijski aktivnim
delovanjem.
Oreoli i zone pri kontaktnom metamorfizmu nisu iroko
rasprostranjeni, pa se kvalitativna svojstva uglja menjaju samo na veoma
kratkim odstojanjima.
Jaina izmene uglja u procesu kontaktnog metamorfizma zavisi od
pnrode magme, oblika eruptiva, daljine eruptiva od ugljenog sloja itd.
A.l.4.3. STADIJUMI KARBONIFIKACIJE - UGLJENIFIKACIJE
Meusobna povezanost svih procesa u toku postanka ugljeva

omoguava otkrivanje nekoliko stadijuma karbonifikacije. Imajui ovo u
vidu moe da se izdvoji nekoliko karakteristinih stadijuma:
stadijum treseta i sapropelskih naslaga,
stadijum mrkog uglja,
stadijum kamenog uglja,
stadijum antracita,
stadijum grafita.
A.l.4.3.1. Stadijum treseta i sapropela
Treset predstavlja poetni stadijum fonniranja humusnih ugljeva. U

njegovom fonniranju uestvuje, u prvom redu, nagomilani biljni materijal
kopnene flore, a pri njegovom preobraaju dominantnu ulogu imaju
biohemijski procesi, dok su geohemijski procesi neznatno zastupljeni.
Treset ima mrku boju, obino vlaknastu strukturu, krt je i sadri
mnogo vlage (75-90%). Od mrkog uglja se razlikuje po tome to najvei
deo vlage moe pritiskom da se odstrani, i to su biljni delovi najveim
23
UGAU
delom dobro ouvani. Biljni delovi (korenje, stablo, plodovi, semenje i

dr.) uoavaju se golim okom. Treset je bogatiji celulozom u odnosu na
mrki ugalj, a pod mikroskopom se uoava struktura koja nije zahvaena
procesima ligninizacije, kutinizacije ili suberinizacije. Sjajnost treseta je
veoma slabo izraena (0,30%). Od hemijskih elemenata u sastav treseta
ulaze: ugljenik, kiseonik, vodonik i azot. Jedinjenja ovih elemenata ine
organsku masu treseta, a neorganski deo treseta sainjavaju pepeo i vlaga.
U optem proseku sadraj ugljenika kod treseta iznosi od 55 do 60%,
vodonika 5-6%, kiseonika 35,5% i azota od 0,6 do 2%.
Ispitivanja su pokazala da sadraj ugljenika kod treseta raste sa
dubinom sloja, ali ipak zavisi od stepena razlaganja (dat u tabeli A.2.). S
druge strane koliina kiseonika i vodonika opada sa dubinom. Koliina
pepela u tresetu varira u irokim granicama, a potie od mineralnih
materija iz samih biljaka ili od mineralnih primesa koje su u tresetitu
zajedno akumulirane sa biljnim materijalom. Vode u tresetu ima 85-90%
tako da u sirovom stanju predstavlja itku masu.
Tabela A.2. Elementarni hemijski sastav treseta vezan za dnbinu
Treset C% H% o%
Treset na povrini 57,7 5,4 36,0
Treset na dubini od 5,2 m 62,0 5,2 30,6
Treset na dubini od 6,6 m 64,07 5,0 20,8
Sapropelska materija, mada se karakterie poveanim sadrajem
vodonika, volatila i katrana, u odnosu na treset, ne predstavlja pravu
bituminoznu materiju, ve materiju koja ini neki prelaz izmeu bitumija
i treseta, a naziva se kerogenom. Dok se bitumije rastvaraju u organskim
rastvaraima, kerogen se ne rastvara, a u procesu suve destilacije
kerogenska materija daje tzv. pirobitumije koje nisu u svemu jednake sa
prirodnim bitumijama. U obliku primesa on se moe nai u tresetu i
drugim vrstama ugljeva.
24
UGALJ
D. Milanovi ULJNIKRIUCI D. Uroevi
TEHNOI.OGIJE PRERADE I DOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
A .l.4.3.2. Stadijum mrkog uglja
Stadijum mrkog uglja obuhvata vrlo razliite ugljeve: po vrsti

matinog materijala, geolokoj starosti, stepenu metamorfizma, fiziko-
hemijskim i tehnolokim osobinama. Po stepenu karbonizacije mrki
ugljevi nalaze se izmeu treseta i kamenih ugljeva.
Mrki ugljevi humusnog karaktera imaju mrku, a retko cmu boju.
Gustina im je razliita (najee od 800 do 350 kg/m ).
U prirodi postoji veliki broj razliitih vrsta mrkih ugljeva, pa je teko
napraviti jedinstvenu podelu. Na osnovu stepena metamorfizma, mrki ugljevi
se dele na:
1. Meke mrke ugljeve:
zemljaste i
kriljave
2. Tvrde mrke
m ati
sjajne
Zemljasti ugljevi su zemljastog habitusa, vie ili manje vrst, sa
visokim sadrajem vode. Razlikuju sa sledee vrste (na osnovu hemijskih
karakteristika): bituminozni mrki ugljevi (ekstrakcioni, vel i dr.),
bitumijom siromani ugljevi (briketi, ksilitni, drvenasti), kao i itav niz
dmgih. Kod nas se razlikuju dve posebne vrste ugljeva koje se u veini
zemalja oznaavaju kao mrki ugalj, a to su:
- Ligniti (odgovarali bi mekim ugljevima, prema podeli u
Nemakoj, ili mrkim u Francuskoj)
- Mrki ugljevi (odgovarali bi tvrdim mrkim vrstama, prema podeli
u Nemakoj, ili omim lignitima, u Francuskoj).
A.l.4.3.3. Stadijum kamenog uglja
Vii stadijum karbonifikacije predstavljen je kamenim ugljevima.

Kameni ugljevi, za razliku od vrsta nieg ranga, karakteriu se odsustvom
humusnih kiselina, preobraenih u sloenije neutralne materije koje se u
normalnim uslovima ne rastvaraju u rastvorima baza i u organskim
rastvaraima. Ukoliko kamene vrste ugalja sadre bitumije one e imati
neutralan karakter za razliku od bitumija tresetnog stadijuma mrkog uglja.
25
UGALJ
Boja humusnih kamenih ugljeva po pravilu je cma, ogreb, takoe

cm. Oni su kompaktni i gustina im varira najee od 1350 do 1450
kg/m3. Sadraj ugljenika je visok (75-93%), kiseonika obino 4-8%, a
vodonika 3,8-5%. Vlage sadri veoma malo - ispod 7%. Humusni kameni
ugljevi zavisni od petrografskog sastava i stepena karbonifikacije menjaju
itav niz svojih fizikih i hemijskih osobina: sjajnost (mat i sjajni),
stmktum, prelom, toplotnu vrednost i dr. Stoga se humusne kamene vrste
klasiraju u razliite svrhe. Obino ove klasiiikacije polaze od hemijsko-
tehnolokih svojstava ugljeva. Griner je dao jednu klasifikaciju koja
upravo bazira na hemijsko-tehnolokim osobinama.
Sapropeliti na stadijumu kamenog uglja su cme boje, besjajni, sa
malim odsjajem. U ovu gmpu se uvruju saprokoliti ili bestmktumi
sapropeli visokih hemijsko-tehnolokih kvaliteta.
26
UGALJ
A. 2. KLASIFIKACIJA UGLJEVA
A.2.1. GENETSKA PODELA
Prema materijalu od koga vode poreklo, N. Ponotie je podelio

ugljeve na:
humusne ugljeve,
sapropelne ugljeve i
liptobiolite.
Ovi ugljevi meusobno se razlikuju po fizikim, hemijskim i
mikropetrografskim osobinama. Te osobine su naroito izrazitije ukoliko
su ugljevi na niem stepenu ugljenifikacije.
Humusni ugljevi nastali su od lognino-celulozne materije viih
biljaka, koja se u procesu ugljenifikacije pretvara u humusne kiseline, a na
kraju u humusne materije. Pored toga, u sastav humusnih ugljeva ulaze i
otpomi ostaci viih biljaka, kao npr. kutikule, spore, polen i smolna tela.
Ukoliko u njihov sastav u najveoj meri ulaze produkti razlaganja lignino-
celulozne materije, onda se tu radi o pravim humusnim ugljevima.
Meutim, ukoliko u sastav ugljeva ulaze iskljuivo otpomi ostaci, onda su
to liptobioliti. S obzirom na to da i humusni ugljevi i liptobioliti vode
zajedniko poreklo od viih biljaka, Zemunjikov ih svrstava u
zajedniku gmpu pod nazivom humoliti.
Prema stepenu ugljenifikacije humusni ugljevi se dele na: lignite,
mrke ugljeve, kamene ugljeve i antracite.
Ligniti se odlikuju vrlo dobro ouvanom drvovinom. Boja im je
bledomrka, ili ak ukasta ili cma. Za razliku od mrkih ugljeva oni su na
niem stepenu ugljenifikacije. Ugljenika sadre od 57 do 67%, kiseonika
25-36%, vodonika vie od 5%, a vlage 40-45%. Koliina isparljivih
materija kree se od 54-64%. ista organska masa razvija toplotnu
vrednost do 15.000kJ.
Donja granica lignita nalazi se prema tresetu, a gomja prema mrkim
ugljevima, od kojih se jasno razlikuje dobro ouvanom vegetalnom
stmkturom.
27
UGALJ
Ogrebom na porculanskoj ploici uglavnom ostavlja svetlomrki trag;

odlikuje se veim sadrajem vlage i isparljivih materija.
Mrki ugljevi se odlikuju slabije ouvanom vegetalnom strukturom.
Ogreb na porculanskoj ploici je najee mrk, a boja uglja mrka do cma.
Sadraj isparljivih materija je u granicama od 45 do 54%, ugljenika ima
67-75%, kiseonika 18-25% i vodonika 4,5-5,5%.
W. Petrachec je podelu mrkih ugljeva izvrio na:
1. Mrki ugljevi
zemljasti
kriljasti
2. Tvrdi
mat
sjajni
O. Podgajni prihvata prethodnu podelu, ali zbog lignitinosti mrkih
ugljeva, meke prethodno deli na barske i drvenaste, a barske na zemljaste
i kriljaste:
Meki - barski
zemljasti
kriljasti
drvenasti
Na ovaj nain jasno je prikazana veza mrkih ugljeva sa lignitima,
dok je sa kamenima to ve izraeno sa podelom na mat i sjajne ugljeve.
W.Gothan, W. Petrachec i dr. izvrili su podelu mrkih ugljeva na
meke i tvrde.
Meki ugljevi sadre uklopke i partije biljnog materijala sa vidljivom
drvenastom stmkturom. Prema podeli W. Petracheca tu spadaju
zemljasti i kriljasti mrki ugljevi.
Zemljasti mrki ugljevi imaju zemljast izgled, neravnog su preloma i
obino su male tvrdine. Oksidacijom na vazduhu brzo se pretvaraju u
prainastu zemljastu masu.
kriljavi mrki ugljevi su meki ili bamtinski ugljevi, koji imaju
kriljavitu tekstum i tee se raspadaju na vazduhu.
Tvrdi mrki ugljevi odlikuju se nejasno vidljivom drvenastom
stmkturom. Oni se dele na:
Mat - mrke ugljeve, koji se odlikuju veom istoom, kompaktno-
u, bez sjaja i mrkotamnom bojom. Obino su u njih uklopljeni
28
UGALJ
D. Milanovi U U N IK R IU C I D IJmSevi
proslojci sjajnog uglja. Preloma su ravnog, kriljavog i ponekad

koljkastog. Prilino su postojani na vazduhu.
Sjajne mrke ugljeve - krti i imaju koljkast prelom. Boja im je
cma i ree mrka, pa na osnovu spoljanjeg izgleda lie na kamene
ugljeve. Vrlo esto nisu homogeni, ve sadre proslojke mat-uglja.
Mrki ugljevi su esto razliiti po svojim fiziko-hemijskim
osobinama, a takoe i po geolokoj starosti.
Za razliku od lignita, oni se karakteriu veim stepenom izmena
biljnih ostataka i veim sadrajem ugljenika.
Od kamenih ugljeva razlikuju se, po tome to pored humusnih
materija sadre i izvesnu koliinu humusnih kiselina.
Sadre 45-54% isparljivih materija, ugljenika ima 67-75%, kiseonika
18-25% i vodonika 4,5-5,5%. Toplotna vrednost pravih mrkih ugljeva
iznosi 25.105 do 29.289kJ na istu organsku masu.
Kameni ugljevi po spoljanjim osobinama ne pokazuju toliko veliku
razliku, ali po ostalim osobinama (hemijskim, tehnolokim i dr.) bitno se
razlikuju.
Po spoljanjim svojstvima W. Petrachec, W.Gothan i dr. podelili su
kamene ugljeve na sjajne i mat. U prirodnim leitima uglja vrlo esto se
javlja naizmenino smenjivanje mat i sjajnih partija, te se javljaju tzv.
trakasti ugljevi. Sjajni kameni ugalj je vitrenski i klarenski, a mat durenski.
U industrijske svrhe za kamene ugljeve i antracite najee je u
upotrebi podela koju je predloio Gothan, a koja bazira na koliini
isparljivih materija (volatilija):
- antraciti 4-7% isparljivih materija,
- poluantraciti 8-12% isparljivih materija,
- mravi kameni ugalj 12-18% isparljivih materija,
- masni kameni ugalj 18-35% isparljivih materija,
- gasni kameni ugalj 33-38% isparljivih materija,
- gasno - plameni ugalj 37-45% isparljivih materija.
Moe se zakljuiti da su kameni ugljevi kompaktni i vrsti. Boje su
cme. Najee su sjajni. Gustine od 1300-1500 kg/m3. Sadre od 1-5%
higroskopne vlage. Po hemijskom sastavu predstavljaju smesu humusnih
materija koje su nerastvorljive u bazama. Sadre ugljenika proseno od
80-90%, vodonika oko 5%, kiseonika oko 5%, volatilija do 30%, C-fix
60% i pepela od 0,5-40%. Zagrevanjem u prostom bez prisustva vazduha
29
UGALJ
kameni ugljevi daju katran i izvesnu koliinu koksa. Toplotna vrednost

varira od 29.289 do 37.657kJ (ugalj bez pepela i vlage).
Antraciti su po svojim osobinama slini kamenim ugljevima, a
postoji i dosta prelaznih oblika. Boja je sivo cma ili crvenkasta, a sjajnost
metalina. Preloma su koljkastog. Sadre isparljive materije 3-10%, C-
fix 30%, ugljenika oko 90-95%, vodonika 2-5% i kiseonika oko 11%.
Toplotna vrednost se kree od 33.473-38.492kJ (bez vlage i pepela). Sa
aspekta koksovanja, antraciti se ponaaju kao posni kameni ugljevi i daju
slabo slepljeni koksni ostatak.
Gmpa antracita je vrlo razliita. Antraciti od 8 do 9% isparljivih
materija - poluantraciti - po nekim svojim osobinama pribliavaju se
mravim kamenim ugljevima, a pri sadraju od 2% isparljivih materija,
oni se jako razlikuju od njih. Vrlo brzo menjaju fizike osobine. Tako,
dok gustina malopepelnih kamenih ugljeva, u odnosu na mrave
iskljuivo menja u intervalu od 1.250 do 1.350 kg/m3 (pri izlazi isparljivih
materija od 45-10%), to u okvim antracita gustina raste vrlo brzo od 1400
do 1700 kg/m3 (pri menjanju isparljivih materija od 10 do 20%).
Liptobioliti su ugljevi koji se sastoje iskljuivo od najotpomijih
viih biljaka. Tu se prvenstveno radi o omotaima spora, kutikula,
suberina i smolnih tela. Liptobioliti po hemijskom sastavu se jako
razlikuju od tipinih humusnih ugljeva, a po nekim osobinama
pribliavaju se sapropelnim ugljevima. Imaju veu koliinu isparljivih
materija i vodonika. Razlikuju se od humusnih ugljeva po fizikim,
hemijskim i petrografskim osobinama, a takoe i od sapropelita. U ovu
gmpu spadaju: smolni liptobiolit sa glavnim predstavnikom piropizitom;
sporin liptobiolit sa tasmanitom; kutikulin liptobiolit sa dizodilom ili
hartijskim ugljem i suberinov liptobiolit sa loptinitom.
Sapropelni ugljevi su ugljevi koji vode poreklo od mikroorganizama
i to fitoplanktona, a u manjoj meri zooplanktona, koji su se gomilali na
dnu mimih stajaih vodenih basena. Oni se dele na dve klase i to: humito-
sapropelite i tipine sapropelite. Humito-sapropeliti objedinjuju ugljeve
koji sadre humusne i sapropelne elemente gde spadaju: kasijanit,
obolenskit, keneli i dr. Klasa tipinih sapropelita ne sadri primese viih
biljaka, a tu spadaju: bogedi, kenel-bogedi i saprokoliti.
30
UGALJ
A.2.1.1. NASTANAKIPODELA
Ugalj je gorivi sediment. Sastoji se preteno od ostataka, odnosno

produkata raspada biljaka, a nastao je od tresita iz daleke prolosti. Proces
pougljenjivanja ostvaruje se postepenim poveanjem relativnog sadraja
ugljenika (C), uz istovremeno smanjivanje relativnog sadraja kiseonika
(O2), azota (N2), vodonika (H2). Imamo niz sukcesivnih pretvaranja: biljni
OStaci i dr\>o treset >mrki ugalj >kameni ugalj. Taj proces je trajao
stotinama miliona godina. Podaci za odreene vrste ugljeva dati su u
tabeli A.3.
Tabela A.3. Karakteristini podaci za odreivanje vrste uglja
Isparljivi Sadraj
Toplotna
Gustina Vlaga sastojci ugljenika
mo
t/m3 % (u % suve (u % suve
MJ/kg
materije) m aterije)
Drvo 0,2-1,3 14,7 suvo 80 50
Treset 1 6,3-8,4 60-90 65 55-65
Lignit 1,2 7,5-12,6 30-60 50-60 65-70
Mrki ugalj 1,25 16,7-29,3 10-30 45-50 70-80
Kameni
1,3-1,35 29,3-35,6 3-10 7-45 80-93
ugalj
Antracit 1,4-1,6 35,6-37,7 1-2 4-7 93-98
Nema opte kvalitikacije za vrste uglja, pogotovu za one nie

toplotne moi. U statistikama koje objavljuje Ekonomska komisija
Ujedinjenih naroda smatra se da je kameni ugalj onaj kome je gomja
toplotna mo 23,9 MJ/kg i vea. Moe se oceniti da je granica izmeu
mrkog uglja i lignita toplotna mo od 12,6 MJ/kg.
A.2.2. PODELA UGLJA PREMA NAMENI
Pod rovnim ugljem podrazumeva se onaj ugalj, koji dolazi direktno

iz jame ili povrinskog kopa. On obino sadri dosta neorganskih
31
UGALJ
primesa, koji potiu od podine, povlate i jalovih proslojaka, koji se nalaze

u okviru ugljenog sloja.
Klasirani ugalj koji se razvrstava prema krupnoi materijala i moe
biti u vidu: komada, kocke, oraha i sitnijih asortimana.
Prema nameni ugljevi mogu biti: koksni, polukoksni, gasni,
hidrirajui, energetski, briketirajui i dr.
Koksni ugljevi su kameni ugljevi sa isparljivim materijama od 18 do
30%, koji su u procesima suve destilacije na temperaturi od 750 do 1.100C
daju stopljen, nadimajui vrst koksni ostatak. Dobar koksni ugalj ne treba
da ima pepela vie od 8%, a sumpora preko 1,8%.
Polukoksni ili evel ugljevi primenjuju se za dobijanje tenih
produkata koji slue kao sirovina za hemijsku industriju i polukoks. Oni
sadre katrana od 8-12%.
Ugljevi za hidriranje moraju da sadre ugljenika od 68 do 85%, a
vodonika preko 4,5% i to na istu organsku materiju. Oni ne treba da
sadre pepela iznad 8% i fiizena iznad 6%. Hidriranjem ovih vrsta
dobijaju se tena goriva.
Ekstrakcioni ugljevi upotrebljavaju se za izvlaenje bitumija iz njih,
pomou organskih rastvaraa. Bitumija slui, dalje, kao hemijska
sirovina. U ekstrakcione ugljeve spadaju liptobiolitski ugljevi sa malo
pepela.
U procesima za gasifikaciju upotrebljavaju se kameni ugljevi sa
preko 30% isparljivih materija, zatim mrki ugljevi sa vlagom ispod 40%.
Ugljevi ne smeju da sare mnogo smolnih materija.
Za energetske ugljeve bolje je ukoliko sadre manje pepela, sumpora
i vlage i ukoliko u procesu gorenja daju vei toplotni efekat.
U tabeli broj A.4 data je meunarodna klasifikacija kamenih ugljeva.
32
G R U PE PREM A B A K O V A N IU PO D G R U PE PR EM A O SO B IN IK O K SO V A N JA
A L 'IE R N A T IV N I A L T E R N A T IV N IP A R A M E T R I
P A R A M E T R IG R U P E PO D G RU PE
2
5
<
<
Z
%
Q
O
Q
ce
CJ
UJ
D
g g
o
o
_
S 2
>
uL
<
<
S O
&
BROJ
E-
O-
UJ
!
N A D IM A N JE PO
IN D E K S IN D E K S PO D G RU PE D ILA TO M E TR U TEP K O K SA PO G RA Y -
N A D IM A N JA KODA A N D IBERT U KINGU
H d a 'a o r o H H
ARNU
-
8
3
3
3

>140
5
S
V
50-140 | G5-G8
1
Al
Al
-
5
3
3
o
r<>
v-*
o
pi
UJ
p
o
3
SO VO C3 S
t-OIO
0
P 3
3
1
04
04
04
04
04
T
O
tu
OJ
A
tr\
oo
T
VO
-
3
2
<
04
04
<
04
<
V*>
<N
a
3
04
rA
nO
-
04
O
21
-
5
O CP o
3
LlJ U 2
n
SAMOKONTRAKCIJA
1
8
i
i
I
o
I
s
8
8
8
o
a
o
8
8
S
<
<
12
s
uu
A|B
-
-
-
-
o
Tabela A.4. Meunarodnci klasifikacija kamenih ugljeva
OO
On
B R O JK L A S E
2
IS P A R U IV E , SA G O R IV E OKO
rsj
C>
3.
3
30- 3041
S
35-50
^ -
\FTE
04 O
M A T E R IJE % (N A U G A U
rn
o
36

o
m \o
B E Z P E P E L A IV L A G E )
<
A o
oo
K A L O R I N A
V R E D N O ST kcal OKO 7750- 7200-

6100
(V L A G O M B E Z PEPELA ) 8450 8450 7750
30C, 97% V LA G E
D. Uroevi
S. Magdalinovi
33
UGALJ
A.3. REZERVE UGLJA
Dva velika pojasa nalazita kamenog uglja obavijaju Zemlju. Jedno

je na sevemoj polulopti i polazi od sevemoamerikog kontinenta, preko
srednjeg dela Evrope i biveg SSSR-a do Kine. Dmgi pojas polazi od
junog Brazila, preko june Afrike do istone Australije. Pripadaju mu i
nalazita u Indiji.
Najvee svetske rezerve mrkog uglja i lignita nalaze se izmeu 35. i
70. stepena geografske irine na Sevemoj i Junoj polulopti.
Svetske rezerve kamenog i mrkog uglja iznose oko 510 milijardi
tona. Najvee rezerve nalaze se u SAD, Rusiji, Kazahstanu, Australiji,
Kini i Indiji (oko 73% svetskih rezervi).
Svetske rezerve lignita iznose oko 470 milijardi tona, a najvee se
nalaze u SAD, Nemakoj, Rusiji, Australiji, Kini (oko 80% svetskih
rezervi lignita).
U tabeli A.5. dati su podaci o rezervama uglja (u milionima tona) kao
i odnos rezervi prema proizvodnji (R/P ratio). Vidi se da su dokazane
rezerve uglja za oko 220 godina eksploatacije uglja sadanjim tempom.
Tabela A.5. Rezerve uglja na kraju 2000 u Mt
Mrkii
Lignit Ukupno Indeks R/P
kameni
USA 111338 135305 246643 25,1% 253
Kanada 4509 4114 8623 0,9% 125
Severna Amerika 116707 139770 256477 26,1% 243
Brazil - 11950 11950 1,2% *
Kolombija 6368 381 6749 0,7% 177
Dr.zemlje i Cent. *
992 1404 2396 0,2%
Amerika
Sr. i Juna Amerika 7839 13735 21574 2,2% 405
Bugarska 13 2698 2711 0,3% 103
Republika Ceka 2613 3564 6177 0,6% 95
Francuska 95 21 116 0 32
34
UGAU
M. Ignjatovi INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. M agdalinovi
D. M ilanovi UUNIKRIUCI D. Uroevi
Nemaka 24000 43000 67000 6,8% 333

Poljska 12113 2196 14309 1,4% 88
Spanija 200 460 660 0,1% 29
Turska 449 626 1075 0,1% 16
Velika Britanija 1000 500 1500 0,2% 47
Ostale zemlje Evrope 584 16954 17538 1,8% 335
E vropa 41664 80368 122032 12,4% 165*
Kazakstan 31000 3000 34000 3,5% 455
Ruska Federacija 49088 107922 157010 15,9% *
Ukrajna 16388 17968 34356 3,5% 423

Ostale lanice *
1000 3812 4812 0,5%
Sovjetske Unije
Bivi SSSR 97476 132702 230178 23,4% *
Juna Afrika 55333 - 55333 5,6% 247

Zimbabve 734 - 734 0,1% 177
Ostale zemlje Afrike 5095 250 5345 0,5% *
Srednji Istok 193 - 193 0 193

A frika i Bliski istok 61355 250 61605 6,2% 266
Australija 47300 43100 90400 9,2% 297
Kina 62200 52300 114500 11,6% 116
Lndija 72733 2000 74733 7,6% 223
Indonesija 770 4450 5220 0,5% 68
Japan 785 - 785 0,1% 249
Novi Zeland 29 542 571 0,1% 159
Ostali Azija Pacific 251 2275 2526 0,2% 70
Azija i Pacifik 184450 107895 292345 29,7% 159
SVET 509491 474720 984211 100,0% 227
OECD 206483 240617 447100 45.4% 223
35
UGAU
Na slici A.3.1. dat je pregled rezervi uglja po kontinentima.
Sl. A.3.1. Rezerve uglja po kontinentima
Postoje razni podaci o energetskoj vrednosti uglja. Prema BP jedna

tona ekvivalentne nafte u energetskom pogledu iznosi oko 1.5 tona
kamenog i mrkog uglja i oko 3 tone lignita. Takoe, vai priblian odnos
izmeu tone ekv. nafte i tone uglja: toe/t=0,5-0,6. Ako ovo primenimo na
gomju tabelu dobijamo da rezerve uglja u svetu iznose oko 5.1011 toe, ili
500 milijardi tona ekvivalentne nafte.
A.3.1. REZERVE UGLJA U SRBIJI
Niskokalorini ugalj - lignit ini oko 92% rezervi primame energije u

Srbiji i oko 99% ukupnih rezervi uglja. Njegova je upotrebna vrednost,
zbog velikog sadraja vlage i pepela, kao i male toplotne moi
(7000kJ/kg), uglavnom ograniena na proizvodnju el. energije kao
energetska sirovina. Povoljna okolnost u odnosu na veinu lignita u
okolnim zemljama je, pored pogodnih uslova eksploatacije i nizak sadraj
sumpora.
Rezerve lignita, tj. 90% rezervi uglja skoncentrisane su u 4 velika
basena (Kosovski, Metohijski, Kolubarski i Kostolaki) sa veoma
povoljnim uslovima za razvoj povrinske eksploatacije. Kosovski bazen
je po rezervama, po pogodnostima za razvoj povrinske eksploatacije i
36
UGALJ
TEHNOLOGIJE PRERADEI DOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
niskim spec. ulaganjima i trokovima proizvodnje jedan od najveih u

ovom delu Evrope (nizak odnos otkrivke i uglja, velika prosena debljina
ugljenog sloja i nizak sadraj sumpora).
Ukupne (eksploatacione) rezerve Kosovsko-Metohijskog basena
procenjuju se na oko 13 milijardi tona, Kolubarskog 2, a Kostolakog oko
milijardu tona (oko 12% rezervi lignita u Evropi). Raspoloive rezerve
mrko-lignitskog uglja su oko 650 miliona tona, a mrkog i kamenog jo
manje i ne omoguuju znaajniju proizvodnju u dugoronom periodu.
S obzirom na strukturu energetskih rezervi, lignit iz povrinske
eksploatacije ostaje osnovni energent preko kojeg je mogue odrati i
eventualno poveati energetsku samostalnost zemlje. Veliki problem je
status Kosova jer rezerve Kolubarskog i Kostolakog basena nee
potrajati do poslednje etvrtine ovoga veka (uz dananju potronju od oko
35-40 miliona tona godinje).
A.3.2. EKSPLOATACIJA NALAZITA
Nain tehnolokih procesa eksploatacije zavisi u prvom redu od

geolokih uslova. U osnovi razlikujemo jamsku (podzemnu) i povrinsku
eksploataciju.
Tehnoloki postupci podzemne eksploatacije se primenjuje kada su
slojevi uglja na veim dubinama, pa je potrebno izgraditi podzemne
objekte radi pristupa leitima. Karakteristike tehnolokih procesa
podzemne eksploatacije su: znatna sredstva za otvaranje rudnika i
nekoliko godina pripremnih radova, vek eksploatacije od 30 do 40
godina, za koje vreme se (u prosenim prilikama) moe eksploatisati
leite poluprenika od oko 5 km, trajno odravanje proizvodnje, jer
prekid prouzrokuje uruavanje u jamskim objektima i oteenje ureaja.
Tehnoloki proces povrinske eksploatacije se primenjuje kada su
slojevi uglja blizu povrine, pa je ekonominije odstraniti slojeve humusa
i stena da se doe do uglja nego graditi podzemne objekte. Kao kod
tehnolokih procesa povrinske eksploatacije esto se navodi odnos
jalovine koju treba odstraniti i koliine uglja koja se moe proizvesti. U
SAD je taj odnos esto 40:1.
Ekonominost tehnolokih procesa podzemne eksploatacije zavisi u
prvom redu od kvaliteta uglja pa se za niskokalorine vrste (toplotnih
37
UGALI
moi manjih od lOMJ/kg) eksploatacija smatra nerentabilnom. Postoje i

drugi faktori: dubina i debljina slojeva, tektonski poremeaji, razvijanje
gasova, priliv vode, fiziko-mehanike osobine okolnih stena.
Ekonominost tehnolokog procesa povrinske eksploatacije, osim
od kvaliteta uglja, zavisi i od debljine slojeva, od koliine jalovine i od
osobina slojeva iznad uglja. Naravno, to je sloj uglja deblji to e
specifini trokovi eksploatacije biti manji.
Najvei deo uglja se upotrebljava za dobijanje toplote direktno ili
pretvaranjem (sagorevanjem u drugi oblik energije). Npr. za dobijanje
elektrine energije (TE, TET), proizvodnju para i tople vode (toplane,
kotlamice) i za potrebe domainstva. Mali deo se koristi u hemijskoj
industriji i za proizvodnju gradskog gasa.
A.3.3. PROIZVODNJA I POTRONJA UGLJA
Na slici A.3.2. prikazana je regionalna raspodela proizvodnje uglja u

1973. i 2000. godini (u milionima tona-Mt).
1973 2000
Sl. A.3.2. Regionalna raspodela proizvodnje uglja u 1973. i 2000. godini u Mt
Primeuje se rast udela u proizvodnji zemalja Azije (Kina i Indija), u

ukupnoj svetskoj proizvodnji, pad udela zemalja biveg SSSR-a, kao i
pad udela zemalja OECD-a (zbog prelaska na istija goriva).
Na slici A.3.3. prikazana je evolucija proizvodnje uglja od 1971. do
2000. godine po regionima (u milionima tona-Mt).
38
UGALJ
L3 OECD Q Middle East Q Formsr USSR 0 Non-OECD Europe

Chma A.sia" Lacin America Africa
Sl. A.3.3. Evolucija proizvodnje uglja od 1971. do 2000. godine po

regionima (u milionima tona-Mt).
Primeuje se rast udela Azije i Kine, mada je proizvodnja uglja u

Kini u periodu 1995-2000. godina opala za 28%.
U tabeli 2. dati su podaci o najveim proizvoaima, izvoznicima i
uvoznicima uglja
Tabela A.6. Najvei proizvoai, izvoznici i uvoznici uglja.
Kameni Mrki i Kameni Kameni
Proizvoai ugalj lignit Izvoznici ugalj Uvoznici ugalj
(Mt) (Mt) (Mt) (Mt)
Kina 1.171 - Australija 170 Japan 133
USA 899 77 Juna Afrika 66 Koreja 55
Indija 310 22 Usa 57 Kineski Tajpej 41
Australija 238 68 Indonezija 55 Nemaka 22
Ujedinjeno
Rusija 169 86 Kina 37 21
Kraljevstvo
Juna Afrika 225 - Kanada 34 panija 20
Nemaka 37 168 Kolumbija 30 Holandija 19
Poljska 101 59 Rusija 28 Indija 18
Juna Koreja 67 24 Poljska 24 Francuska 17
Ukrajina 81 1 Kazahstan 16 Italija 17
Ostali 338 390 Ostali 30 Ostali 176
Ukupno 3 637 895 Ukupno 547 Ukupno 539
39
UGALJ
Primeuje se da Kina, SAD, Indija troe veinu proizvedenog uglja,

dok Australija izvozi gotovo polovinu svoje proizvodnje. Najvei
uvoznici su Japan i Juna Koreja, a od zemalja Evrope, Nemaka i Velika
Britanija. Naime, proizvodnja uglja, u periodu od 1981 do 2000. godine je
opala u Nemakoj 2,5 puta.
A.3.4. PROIZVODNJA I POTRONJA UGLJA U SRBIJI
Proizvodnja uglja za termoelektrane i ostale potroae odvija se u

EPS-u u etiri javna preduzea: JP Rudarski basen "Kolubara", JP
Povrinski kopovi "Kostolac", JP Povrinski kopovi "Kosovo" i JP za
podzemnu eksploataciju uglja. Od proizvedenih koliina uglja u 2001.
godini 90% je utroeno na proizvodnju elektrine energije, a od ovog
uglja u TE je proizvedeno 67,5% ukupne proizvodnje elektrine energije
u EPS-u. Preostali deo proizvedenog uglja je plasiran na trite za potrebe
industrije i iroke potronje kao komadni ugalj (6%) i za proizvodnju
suenog uglja (4%). Od ukupno proizvedenih koliina uglja (podzemne
eksploatacije) u 2000. godini za proizvodnju eiektrine energije je
isporueno 19%, dok je za potrebe industrije i iroke potronje isporueno
81% proizvedenog uglja. Na slici A.3.4 prikazana je proizvodnja uglja u
Srbiji u periodu od 1970 do 2000. godine
Sl.A.3.4. Proizvodnja uglja u Srbiji 1970-2000
40
UGALJ
D. Milanovi ULJNI KRIUCI D. Uroevi
A.3.5. KARAKTERISTIKE UGLJA
Toplotna mo je osnovno obeleje uglja. Razlikujemo donju i gomju

toplotnu mo uglja. Gomja toplotna mo je koliina toplote koja se
oslobaa potpunim sagorevanjem (transformacijom hemijske u toplotnu
energiju) lkg uglja, ako se nakon sagorevanja produkti sagorevanja
(gasovi i pepeo) ohlade do temperature (oko 20C) koju je imalo gorivo i
vazduh (potreban za sagorevanje) pre procesa, pri emu se sva vodena
para kondenzovala. Vodena para u produktima sagorevanja nastala je
sagorevanjem vodonika iz goriva i od vlage koja se nalazila u uglju.
Donja toplotna mo se razlikuje od gomje samo za toplotu kondenzacije
vode.
Znajui gomju toplotnu mo (Hg), donju toplotnu mo (Hd) moemo
odrediti iz relacije:
H d = H g - 2,5 (9 h + w) [MJ / kg] ( 1. 1)
gdeje:
h - udeo vodonika, a
w - udeo vlage u gorivu.
Sadraj vlage u uglju smanjuje njegovu toplotnu mo. Kameni ugalj
lma nizak procenat vlage (3-5%), mrki (do 40%), a lignit (do 60%).
Razlikujemo gmbu i higroskopsku vlagu. Gmba vlaga dospeva u ugalj iz
okoline pri vaenju iz mdnika, transportu i skladitenju. Ona se moe
smanjiti suenjem na vazduhu. Higroskopska vlaga se nalazi u porama
uglja i naziva se unutranja vlaga. Zavisi od osobina uglja, a moe se
odstraniti zagrevanjem na temp. od oko 100C. Sadraj pepela definisan
je kao koliina nesagorivih sastojaka po Ikg uglja. On u kamenom uglju
moe iznositi od 5 do 15%, dok u mrkom uglju i lignitu u veoma
nepovoljnim sluajevima moe iznositi i do 60%. Sastav pepela utie na
njegovo ponaanje za vreme sagorevanja jer od sastava zavisi temperatura
izdvajanja pepela, to se odraava na upotrebljivost uglja i na
konstmkciju kotlova. Sadraj sumpora u uglju, kojeg u nepovoljnim
sluajevima moe biti i do 9%, u prvom redu utie na visinu dimnjaka jer
se time smanjuje koncentracija sumpor-dioksida u okolini.
41
UGALJ
A.3.6. PRERADA I OPLEMENJIVANJE
A.3.6.1. PRIPREMA I SUEN.TE
Ugalj izvaen iz rudnika tehnolokim procesima povrinske

eksploatacije (rovrii ugalj) osim gorivih sastojaka sadri odreenu koliinu
negorivih materijala tzv. jalovine.
Postupcima pripreme rovni ugalj se deli na ist ugalj, meuproizvod i
jalovinu. Nakon toga sledi proces sortiranja na krupniji i sitniji. Ako
proizvodnja uglja ide ka TE onda on u nju stie bez ikakve pripreme
(lignit), a ako ima veu toplotnu mo onda termoelektranama
isporuujemo sitniji ugalj, akrupniji ostalim potroaima.
Sadraj vlage u niskokalorinim lignitima je veoma visok (30-60%).
Da se smanje trokovi transporta i povea toplotna mo primenjujemo
postupak suenja lignita koji smanjuje sadraj vlage na cko 20%.
A.3.6.2. DESTILACIJA (ISPLINJAVANJE UGLJA)

Postupak zagrevanja uglja bez prisustva kiseonika, ime dobijamo koks,
polukoks, gasove i tenosti. Postupak destilacije tee na sledei nain:
373-550 K isparava higroskopska vlaga;
550-575 K izdvaja se voda vezana u hemijskim spojevima, izdvaja
se ugljen-dioksid (CO2) i sumpor u obliku sumpor-
vodonika (H 2 S);
575-625 K stvaraju se gorivi gasovi;
625-675 K nastavlja se stvaranje gasova, ugalj postaje kaasta
masa;
675-775 K isputanje para i gasova;
775-875 K nastajanje polukoksa;
875-1215 K polukoks se pretvara u koks.
Imamo tri faze u postupku destilacije: poetna (575-625 K), glavna i
krajnja (oko 1000K). U zavisnosti ta elimo da dobijemo kao konaan
produkt (koks, polukoks ili gasove) razlikujemo nekoliko postupaka
desilacije (koksiranje, velovanje ili dobijanje gasova i tenih
ugljovodonika).
42
UGALJ
M. Ignjatovi 1NDUSTRI.TSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
velovanje se provodi do 875 K, a osnovna svrha je proizvodnja

katrana i polukoksa. Tada se u postupku destilacije najee upotrebljava
mrki ugalj ili kameni slabijeg kvaliteta. On mora da sadri najmanje 6-8%
bitumena. Polukoks se upotrebljava za rasplinjavanje ili u TE, ali je
njegova velika mana to je lako zapaljiv, pa ga je teko transportovati.
Katran ima primenu u hemijskoj industriji, graevinarstvu ili u proizvodnji
sintetikog benzina. Za koksiranje su pogodne samo odreene vrste
kamenog uglja (masni ugalj). Bitan je sadraj pepela (do 7%) i vlage (o
10%). Od jedne tone uglja dobijemo 750-850 kg koksa koji razvrstavamo u
klase po krupnoi. Drugi po vanosti produkt koksiranja je koksni gas. Od
jedne tone uglja dobijamo 300-340 Nm3 gasa ija je toplotna mo 18,4
19,3 MJ/Nm . Koksni gas sadri 5-6% ugljen-monoksida (CO), 55-60%
vodonika (H2) i oko 25% ugljovodonika (CnHm). Nakon preiavanja i
odvajanja katrana (30-40 kg), benzola (8-10 kg) i amonijaka (10 kg),
koksni se gas moe upotrebiti kao gorivo u industriji i domainstvima.
Za dobijanje gasova i tenih ugljovodonika upotrebljava se ugalj sa
veim sadrajem isparljivih sastojaka. Proces je isti kao velovanje i
koksiranje, ali su ovde koks polukoks i katran sporedni proizvodi. Od
tenih proizvoda vaan je produkt benzol, amonijak i naftalin, a od gasnih
proizvoda rasvetni gas. Od jedne tone uglja dobijamo oko 300-350 Nm3
rasvetnog gasa toplotne moi 17-24 MJ/Nm3. U svom sastavu najvie
sadri vodonik (H2), metan (CH4), ugljen-monoksid (CO) i teke
ugljovodonike.
A.3.6.3. RASPLINJAVANJE UGLJA (dobijanje generatorskih gasova)

To je hemijski proces u kome se gorivi sastojci uglja pretvaraju u
gasove. Tako se goriva malih toplotnih moi (drvo, lignit) pretvaraju u
tehniki pogodnija gasovita goriva. Ugalj pretvaramo u gas zbog lakeg
transporta, osim toga, kotlovi koji kao gorivo koriste gas laki su i
jednostavniji, a kao produkte sagorevanja nemamo sumpor.
Postrojenje za dobijanje ovakvih gasova zovemo generator gasova. U
njega stavljamo gorivo koje zapalimo, pa dovodimo vazduh, vodenu paru ili
njihovu smesu. Tako moemo dobiti vazduni gas, vodeni gas ili
generatorski gas. Osnovna razlika u odnosu na destilaciju je ta to se ovde
deavaju hemijske promene, pa je glavni proizvod gas, dok je kod destilacije
najee glavni proizvod koks. Vazduni gas dobijamo ako u generator
43
UGALJ
gasova dovodimo suvi vazduh ili smesu kiseonika i azota. Nastaje hemijska
reakcija oksidacije ugljenika iz uglja uz oslobaanje toplote:
C + 0 2 ->C02 +Q (1.2)
Ako je temperatura dovoljno visoka (1000K) imamo deliminu
redukciju CO 2 uz troenje toplote:
C + C 02 + a - > 2 C 0 (1.3)
Zatim se deo CO redukuje u ugljenik uz troenje toplote Q 2 .
Na kraju imamo suenje uglja i troenje toplote Q 3 . Na izlazu iz
generatora gasova dobijamo smesu CO i N 2 tzv. vazduni gas. Toplotna
mo preienog vazdunog gasa iznosi oko 3,4-4,7 MJ/Nm3.
Vodeni gas nastaje hemijskom reakcijom izmeu vodene pare koju do-
vodimo u generator gasova i uarenog uglja na temperaturi od oko 1000 K:
3C + 0 2 + H 20 -+ 3CO + H 2 + Q (1.4)
Donja toplotna mo mu je oko 7,5 MJ/Nm3. Retko se upotrebljava kao
gorivo, osim u industriji kod postrojenja za hemijsku sintezu (dobijanje sinte-
tikog benzina i amonijaka). Ako upotrebimo meavinu kiseonika i vodene
pare dobijamo tzv. niskokalorini vodeni gas toplotne moi do 11 MJ/Nm3.
Dobijanje visokokalorinog vodenog gasa je slino, ali uz velike
pritiske (do 100 bara). Toplotna mo mu je do 18 MJ/Nm3. Konano u
procesu metanizacije ako koristimo smesu vodonika i vodene pare,
dobijamo sintetiki prirodni gas toplotne moi do 37,3 MJ/Nm3.
A.3.6.4. PODZEMNA GASIFIKACIJA

Uduvavanjem vazduha ili smese vazduha i kiseonika u rudnike uglja
dobijamo gas. Cilj je racionalizacija eksploatacije uglja sa energetskog,
ekolokog i ekonomskog stanovita. Dobijeni gas moemo koristiti kao
gorivo u TE, za proizvodnju tople vode u kotlamicama, za suenje u
rotacionim suarama, za proizvodnju graevinskih materijala. Podzemnu
gasifikaciju moemo primeniti kod onih nalazita koja ne moemo
racionalno eksploatisati ili kod onih naputenih mdnika koji se klasinim
putem vie ne eksploatiu. Time poveavamo korienje vanbilansnih
rezervi uglja. U odnosu na povrinsku i podzemnu eksploataciju imamo
manja ulaganja po jedinici toplote, krae vreme za izradu postrojenja,
veu produktivnost (20-40%).
44
UGAU
M. Ignjatovi INDUSTRIJSICA.PRIPR;:.MA i TF1IN0L0GIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi U U N l KRIUCI D. Uroevi
A.4. MOGUNOST SUPSTITUCIJE

FOSILNIH GORIVA ALTERNATIVNIM
IZVORIMA ENERGIJE
A.4.1. OSNOVNI PROBLEMI ENERGETIKE
Energetske sirovine predstavljaju jedan od fundamentalnih problema

ukupnog razvoja privrede i drutveno-ekonomskog razvoja zemlje.
Problem ovih sirovina pojavio se kao nepremostiva prepreka u razvoju
energetike od 70-ih godina XX-og veka, vidno se manifestujui u
zemljama siromanim sopstvenim resursima. Zemlje bez svojih
potencijala postale su ekonomski zavisne od zemalja izvoznika. Takvo
stanje odrava se i danas, sa tendencijom sve veeg pogoravanja.
Potronja sirovina sve vie raste, dok se sirovinski resursi ne obnavljaju.
Raskorak je sve vei, tako da se poetkom narednog veka moe oekivati
potpun energetski krah. Do njega moe da doe ako se potronja sirovina
sve vie uveava, a rezerve bitno ne menjaju. Takav trend mogu vidnije
da izmene novi izvori energetskih potencijala, na koje se u poslednje
vreme ukazuje. Koliko god da se svuda u svetu, pa i kod nas, naglaava
da budunost energetike treba da poiva na altemativnim izvorima
energije, ipak, ugalj, nafta i gas, kao fosilna goriva predstavljaju osnovni
izvor energije koji e verovatno zadugo ostati kao takav. Moda njima
treba dodati uran kao energetski potencijal koji, meutim, sobom nosi
vie problema.
Mnogi strunjaci upomo nastoje da svet uvere u energetsku
budunost koja e poivati na altemativnim i brojnim izvorima i novim
tehnologijama, kojE treba da zamenE tradicionalne izvore. Meutim, ako
bi se i mogla oekivati takva budunost, do nje bi se dolo verovatno tek
sredinom XX veka. A dotle? Rezerve klasinih izvora bi, ako se nastavi
sa stalnim rastom potronje, ve poetkom ovog veka bile u najveoj meri
iscrpljene. Prema tome, problem energetike poetkom XXI veka mogao
bi da uslovi vidne probleme u ukupnom razvoju, ne samo energetike, ve
i privrede, pa i dmtva u celini. Osvrtom na proteklo vreme, moe se
zapaziti da je iz godine u godinu potronja primamih energetskih izvora
45
UGAU
sve vie rasla, tako da se moe oekivati da oni budu konano iscrpljeni.
Tako, npr. polovinom XIX veka svetska energetika se, uglavnom
oslanjala na konvencionalna goriva: 80% korieno je drvo, a ugalj 20%.
Taj odnos se u XX veku bitno izmenio: godine 1985. drvo je u potronji
uestvovalo sa samo 4%.
Dominantno mesto u energetici godinama je pripadalo uglju koji je
sve do 1965. godine predstavljao glavni izvor energije. Posle toga glavnu
ulogu preuzima nafta, koja je npr. 1970. godine uestvovala sa 44%, a
docnije i mnogo vie.
Ako bi sadanji trend potronje fosilnih goriva i razvoj energetike
nastavio stalni porast, vrlo brzo bi se moglo oekivati iscrpljenje
postojeih rezervi: nafte ve 2100. godine, a uglja krajem XXI veka. Ipak,
ako bi se novim istraivanjima sadanje rezerve poveale, moglo bi se
oekivati da rezerve fosilnih goriva budu iscrpljene posle 2200. godine.
Prema nekim sagledavanjima, moglo bi se oekivati da e pojedini
potencijali energetskih izvora imati sledei vek:
Nafta, gas i uranijum - narednih 100 godina;
Ugalj i neki nekonvencionalni izvori - oko 250 godina;
Nukleami resursi (brideri i fuzija) - oko 15.000 godina;
Suneva energija nastala zraenjem - vie milijardi godina, a sve
ovo je prikazano na dijagramu, slika A.4.1.
46
UGALJ
Sl. A.4.1. Dijagram strukture ostvarene i pretpostavljene

potronje energije u svetu
Fosilna goriva uestvuju danas u energetici sa oko 95%, dok 5%

otpada na ostale izvore. Pri tome, ugalj ima najvei potencijal, to znai
da e i dalje predstavljati glavni energetski izvor. U ukupnim
potencijalima sirovinske baze energetike, ugalj uestvuje sa oko 88%,
uljni kriljci sa 8%, sirova nafta sa 3% i zemni gas sa oko 3%.
Iz ovoga se moe videti da e nafta, gas, pa i uljni kriljci, koji jo
uvek nisu u fazi ekonomine eksploatacije, ve drugom polovinom XXI
veka prestati da predstavljaju sigume energetske izvore. Meutim, ugalj e
se kao energetska sirovina koristiti i kroz seo XXI vek, a uz pretpostavku
da e u meuvremenu biti pronaene nove koliine, njegov vek bi se
produio i dalje, ali ne zadugo iza prvih 250 godina ovog veka.
Dakle, stalni porast potronje energetskih sirovina, s jedne strane,
kao i sve manja obnovljivost njihovih rezervi, s dmge strane, namee
zadatke pred nauku da iznae altemativne izvore koji e moi da zamene
ugalj i naftu, sada glavni izvor energetike.
47
UGAU
A.4.2. M OGUIALTERNATIVNIIZVORI BUDUNOSTI
Poslednjih godina se intenzivno razmilja, ali ne dovoljno radi na

osvajanju novih energetskih izvora. U naunim krugovima se naglaava
kako e ve tokom XXI veka ugalj i nafta dobiti prave naslednike u
snabdevanju privrede i drutva energijom. U tom pogledu navodi se vie
izvora, bez posebnog isticanja bilo koga od njih.
Uljni kriljci, poznati i kao bituminozni, odnosno parafinski
kriljci predstavljaju mogui potencijal za dobijanje sirovog ulja i
naftnih derivata. To su, uglavnom, stene finozmog, pelitskog
sastava, koje sadre odreene koliine organske materije
(kerogen), iz kojih se destilacijom mogu dobiti odreene koliine
sirovog ulja.
Za sada se tei da uljni kriljci kao nosioci organske materije
petrohemijskog sastava postanu supstitucija za tenu naftu, ali je sasvim
izvesno da e, kada uskoro presue izvori tene nafte, predstavljati
odreeni potencijal za proizvodnju nafte i njenih derivata. Njihov
regionalni raspored u svetu nije povoljan, odnosno rezerve uljnih kriljaca
uglavnom su vezane za odreene oblasti. Najvee rezerve nalaze se,
pored ostalog, u SAD i Brazilu. Prema nekim procenama, ukupne svetske
rezerve uljnih kriljaca mogle bi da iznose oko 500 milijardi tona, od
kojih se najvee koliine nalaze u SAD (300 milijardi tona), i u Brazilu -
oko 120 milijardi tona. To je razlog to se u SAD planira budua
proizvodnja nafte iz uljnih kriljaca skoro 60 puta vie od sadanje
proizvodnje tene nafte, kao izuzetno ekonomian izvor proizvodnje,
uljni kriljci e predstavljati potencijal koji se moe aktivirati u prvoj
polovini XXI veka.
Uljni kriljci sa razliitim sadrajem organske materije sreu se na
teritoriji Srbije na vie lokaliteta. Meutim, prema sadanjem stepenu
njihove istraenosti, samo lokalitet Aleksinca sa oko 10% organske
materije u steni, predstavlja pravi altemativni potencijal tenoj nafti.
Njegova aktivizacija se svakako moe oekivati u prvoj polovini XXI
veka. Sadanji osnovni problem dobijanja sirovog ulja iz aleksinakih
kriljaca je u tehnologiji proizvodnje: povrinska i podzemna ekstrakcija.
48
UGALJ
Bituniinozni pesak, koji u svom sastavu ima organsku materiju

slinu katranu, moe da predstavlja odreeni potencijal, mada
odreenog ogranienog dometa. Naime, odreene rezerve ove stene
u Kanadi i SAD mogu da predstavljaju odreeni potencijal, ali
ogranieno rasprostranjenje asfaltnog peska ne moe da predstavlja
ozbiljniji izvor budueg razvoja energetike. Tako npr. procenjene
rezerve nafte iz ovog peska u SAD iznose 123 milijardi tona, alj se
s njima, za sada, ne rauna na brzu eksploataciju. Inae,
eksploatacija nafte iz bituminoznog peska podrazumeva zagrevanje
stene, ime bi se iz 15 tona nje dobila tona bitumena, a daljim
tokom i sirova nafta. Ono to danas predstavlja problem
eksploatacije asfaltnog peska, jeste injenica da je tehnologija
dobijanja sirove nafte neekonomina, tako da ovaj izvor, makar
ogranienog prostranstva, za sada nije izvestan potencijal.
Pojave ove bituminozne stene u Kanadi takoe nisu zanemarlive, jer se,
prema procenama, u njima nalazi oko 150 milijardi tona petroleja, koji bi se
preko zagrejane vode (80C) izdvojio iz peska. Na ovaj nain Kanada je
1970. godine proizvela oko 7000 t/dan, a 1984. godine oko 8000 t/dan. Ipak
smatra se da je ovaj izvor energetike za sada na granici ekonominosti.
U Srbiji nisu zapaene znaajnije pojave bituminoznih stena na koje
bi trebalo obratiti veu panju.
Drugi izvori energije za sada nisu vidljivi kao znaajnije reenje
energetskih problema. Meutim, nauka se mora pobrinuti da doe do
saznanja koja e reiti svetski energetski problem, koji se vidnije oekuje
u prvoj polovini XXI veka.
Zapoeti vek donee silne probleme razvoju privrede i drutva,
posebno u oblasti proizvodnje energetskih sirovina i razvoju energetike.
Sadanji resursi energetskih sirovina ne obezbeuju sigumost razvoja
energetike u ovom veku. Opta situacija u svetskoj energetici istovremeno
predstavlja i problem energetskog razvoja Srbije. Osnovno pitanje je: koje
su rezerve energetskih sirovina na koje moe raunati privreda i dmtvo u
ovom veku. Stalni porast proizvodnje, pre svega nafte i uglja, ne prati i
porast sirovina. Takva disproporcija uopte a posebno u Srbiji, ako se
odnosi na izmene, dovee mnoge proizvoae i ovih sirovina u stanje
likvidacije, to moe da uslovi nepremostiv problem u energetici. Ako se
u meuvremenu ne bude radilo na altemativnim izvorima i novim
49
UGAU
resursima, ugalj i nafta, danas najznaajniji izvori energije, stvorie takve

probleme da se moe oekivati nepredvidiv udar na razvoj energetike, a
time i privrede i drutva u celini.
Zapaa se da postoji vei broj altemativnih izvora energije, koji bi u
budunosti zamenili fosilna goriva. Za sada, neki vie neki manje, nude
obeanja, ali nauna reenja masovne proizvodnje i sigume energetske
baze jo nisu ni na pomolu. Energija Sunca, nukleama energija, kao i
geotermalna, odnosno hidrotermalna energija, uz vidnije korienje
energije morske vode, moe da ostvari uslove supstitucije energije iz
fosilnih goriva. Zadatak je svetske nauke da oveanstvu obezbedi
siguran razvoj, samim tim to e neke od ovih izvora pretvoriti u siguran
potencijal svetske energetike.
50
UGALJ
M. Ignjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi ULJNl KRIUCI D. Uroevi
I DEO
IN D U ST R IJSK A PR IPR E M A I T E H N O L O G IJE I E N JA
R ezim e
Priprema mineralnih sirovina je jedna od tri osnovne operacije u
eksploataciji leita mineranih sirovina. Dobijanje sirovina tehnolokim
postupcima druga je priprema mineralnih sirovina, kojom se otklanjaju
nekorisni i tetni sastojci od korisnih i to fizikim putem, dok je trea
operacija metalurka prerada ili hemijska u finalne proizvode.
Mineralne sirovine koje se dobijaju tehnolokim procesima
eksploatacije leita sadre, bez izuzetka, korisne i nekorisne sastojke koji
su meusobno i fiziki i hemijski izmeani. Pre upotrebe potrebno je ugalj
podvrgnuti nekoj vrsti industrijske pripreme tehnologijama ienja, da bi
se odstranili nekorisni sastojci, a korisni po potrebi odvojili meusobno ili
samo razvrstali po krupnoi. Prerada je takve prirode da dobijene
odvojene vrste sirovina ne podleu fizikom ili hemijskom razaranju,
ime se ona bitno razlikuje od metalurke ili hemijske prerade, kako je
obraeno u ovom delu monografije.
51
INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJA IENJA U G UA
SADRAJ
1. IN D U STRIJSKA PR IPREM A I
TE H N O L O G IJE I E N JA U G L JA .......................................... 57
1.1. K LA SIFIK A C IJA U G L JE V A ................................................57
1.2. PRO IZV O D N JA , NAMENA I UPOTREBA
PO JE D IN IH U G L JE V A I PROIZVODA I E N JA ..... 61
1.3. Z A H T E V IT R I T A ................................................................ 63
1.4. T E H N O L O G IJE IEN JA (PR IPR EM E)
RO VN O G U G L JA ................................................................... 65
1.4.1. PROSEJAVANJE (KLASIRANJE)..................................66
1.4.2. D ROBLJENJE..................................................................... 68
1.4.3. RUNO ODABIRANJE..................................................... 69
1.4.4. IENJE UGLJA U FLUIDU V O D A ........................... 71
1.4.5. IENJE UGLJA U SUSPENZIJI..................................74
1.4.6. IENJE UGLJA POSTUPKOM FLOTIRANJA....... 79
1.5. O PLEM EN JIV A N JE U G L JA ................................................86
1.5.1. BRIKETIRANJE UGLJA................................................. 86
1.5.1.1. TEORIJSKE OSNOVE BRIKETIRANJA............. 88
1.5.1.2. TEHNOLOGIJA BRIKETIRANJA U G LJA ..........91
1.5.1.2.1. Sitne klase u g lja ................................................91
1.5.1.2.2. Uticajni faktori pri postupku briketiranja...... 96
1.5.1.2.2.1. Tvrdoa ugljeva sa stanovita
briketiranja..............................................98
1.5.1.2.2.2. Bitumen i huminske kiseline................... 98
1.5.1.2.2.3. Hidrofilnost................................................99
1.5.1.2.2.4. Krupnoa.................................................... 99
1.5.1.2.2.5. V laga.........................................................100
1.5.1.2.2.6. Radni pritisak...........................................100
1.5.1.2.2.7. Anorganske prim ese................................102
1.5.1.2.2.8. Vezivna sredstva..................................... 102
1.5.1.2.3. Pripremni radovi pre postupka briketiranja. 106
1.5.1.2.4. Presovanje........................................................107
52
UGAU
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
1.5.1.3. BRIKETIRANJA KAMENOG UGLJA

SM O LO M ................................................................115
1.5.1.4. BRIKETIRANJA MRKIH UGLJEVA I
LIGNITA................................................................. 116
1.5.1.5. BEZDIMNI BRIKETI KOKSOVANJE
BRIKETA.................................................................. 117
1.5.1.6. ISTORIJSKI OSVRT NA BRIKETIRANE
UGLJEVA U SR B IJI...............................................117
1.5.1.7. KVALITET BRIKETA I STANDARDI.............. 119
1.5.2. KOKSOVANJE UGLJA................................................... 122
1.5.3. SUENJE UGLJA (DUBINSKO)................................... 126
1.6. K O N TRO LA PROCESA IEN JA U G L JA .............. 129
2. K O N CEN TR A CIJA I T E O R IJSK O SAGLEDAVANJE
PRO CESA O D V A JA N JA ............................................................137
2.1. K O N CEN TR A CIJA KO RISN IH SIR O V IN A ..................137
2.1.1. UPOTREBA TEKIH TENOSTI ZA
GRAVITACIJSKU KONCENTRACIJU....................... 139
2.1.2. ANALIZA P -T ................................................................... 139
2.2. KRIV E I EN JA U G L JA ................................................. 141
2.2.1. KRIVE SREDNJIH VREDNOSTI PO M AYERU........147
2.3. ANALIZA P - T U PR O V E R IIN D U ST R IJSK E
K O N C E N T R A C IJE ................................................................ 152
2.4. PR IK A Z REZULTATA O D V A JA N JA ..............................152
2.5. TRO M PO V A IL I PODEONA K R IV A ...............................156
2.6. SAGLEDAVANJE M OGUNOSTI ODVAJANJA
K O N C EN TR A C IJE IL I T E H N O L O G IJE I EN JA 163
2.6.1. PRORAUN SADRAJA PEPELA (KVALITET)
LAKE FRAKCIJE (ISTOG UGLJA).......................... 164
2.6.2. PRIKAZIVANJE REZULATATA ODVAJANJA I
UTVRIVANJE MOGUNOSTI ODVAJANJA.......165
2.7. INDEKS M OG U N O STI I E N JA ...............................170
3. G R A V ITA C IJSK A K O N CEN TRA CIJA U
T E K O J S R E D IN I........................................................................171
3.1. K O N CEN TR A CIJA U TEK IM SR ED IN A M A ........... 172
3.1.1. POSTUPAK CHANCEA.................................................. 173
3.1.2. POSTUPAK TROMPA............................................ 175
53
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJA IENJA U G UA
3.1.3. POSTUPAK DUTCH STAATS MIJNEN ..................176

3.1.4. POSTUPAK ,,BARWOYS ..............................................177
3.5. POSTUPAK ,,LINK-BELT ................................................177
3.6. KONCENTRATOR ,,DREWBOY ...................................178
3.7. KONUS ,,W EMCO............................................................... 180
3.8. KONCENTRTOR SA SPIRALOM.................................... 182
3.9. PO STU PA K ,,RIDDLEY-SCHOLES ...............................183
3.10. KONCENTRACIJA SITNIH K LA SA ........................... 184
3.11. POSTUPCI KONCENTRACIJE U TEKIM
TENOSTIM A................................................................... 186
3.12. KONCENTRACIJA POROZNIH MINERALA U
TEKIM SREDINAM A.................................................... 187
4. GRAVITACIJSKA KONCENTRACIJA U
V O D II VAZDUHU........................................................................189
4.1. MAINE - TALONICE...................................................... 189
4.1.1. MAINE - TALONICE ZA IENJA U G LJA ..... 191
4.1.2. MAINA TALONICA TIPA HUM BOLDT............. 195
4.1.3. IENJE SITNIH K LA SA ............................................196
4.1.4. EMA PROCESA KONCENTRACIJE U
MAINAMA TALONICAM A.................................... 196
4.1.5. PNEUMATSKE MAINE - TA LO N ICE...................198
4.1.6. MAINA - TALONICA ZA UG A LJ........................... 200
4.1.7. TALOENJE U TEKOJ SREDINI.............................. 202
5. TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UGLJA U
SRBIJI.............................................................................................. 203
5.1. PROJEKTOVANO REENJE PROCESA
KLASIRANJA I IENJA U SEPARACIJI
IBARSKIH RUDNIKA.......................................................... 205
5.1.1. OPIS POSTROJENJA I PRINCIP RADA
SEPARACIJE..................................................................... 205
5.1.2. PROJEKTOVANII OSTVARENI BILANS IENJA
ROVNOG UGLJA ZA VREME PRIJEMA
POSTROJENJA.................................................................206
5.1.3. UREAJ I REIM RADA ZA EFIKASNO
ODVAJANJE PROIZVODA IENJA
ROVNOG U G LJA ............................................................ 208
54
UGAU
M. lgnjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
5.1.3.1. ,,Drewbou - aparat....................................................... 208

5.1.3.2. ,,Turpinson I
(izbaen iz upotrebe i ne koristi se sada)....................209
5.1.3.3. ,,Turpinson II (ugraeno 8 cevi).................................209
5.1.3.4. ,,Turpinson III (4 cevi)................................................. 209
5.1.4. TEHNIKI OPIS POSTROJENJA ZA IENJE
ROVNOG UGLJA U SEPARACIJIIBARSKIH
RUDNIKA - BALJEVAC...............................................210
5.1.4.1. Tehnike karakteristike trak a....................................... 2 l 0
5.1.4.2. Tehnike karakteristike vibro - sita (poz. 6 ) .............. 210
5.1.4.3. Tehnike karakteristike ,,DREWBOY- a ...................211
3.1.4.4. Tehnike karakteristike vibro-sita (poz. 8 ) ................ 211
5.1.4.5.Tehnike karakteristike drobilice (poz. 9 ) .................. 212
5.1.4.6. Tehnike karakteristike trake (poz. 10 i 11)...............212
5.1.4.7. Tehnike karakteristike trake (poz. 70)........................213
5.1.4.8. Tehnike karakteristike vibro - sita (poz. 71).............213
5.1.4.9. Tehnike karakteristike vibro-sita (poz. 1 6 ).............. 213
5.1.4.10. Tehnike karakteristike ,,turpinsona (T2)
(poz. 2 9 )....................................................................... 214
5.1.4.11. Tehnike karakteristike vibro-sita (poz. 3 1 ) .............214
5.1.4.12. Tehnike karakteristike trake (poz. 89)......................214
5.1.4.13. Tehnike karakteristike ,,turpinsona (T3)
(poz. 3 4 )....................................................................... 215
5.1.4.14. Tehnike karakteristike vibro-sita (poz. 3 6 )............. 215
5.1.4.15. Tehnike karakteristike trake poz. (94 i 95).............. 215
5.1.4.16. Tehnoloki proces izdvajanja mulja
(klasa -0,5 +0,2 m m ).................................................... 216
5.1.5.1. Tehnike karakteristike traka (poz. 108 i 109)
ienj e ro vnog uglj a .................................................... 217
5.1.5.2. Priprema suspenzije magnetita i reim rada ureaja
za ienj e rovnog uglj a .................................................218
5.2. PR EG LED TZGRADNJE SEPA RA CIJE
,,RESAVICAU...........................................................................222
5.2.1. OPIS TEHNOLOKOG PROCESA U
REKONSTRUISANOJ SEPARACIJI 1987 GOD......... 222
5.2.2. POSTROJENJE ZA MULJI OTPADNE V O D E........... 226
55
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJA IENJA U G U A
5.2.3. JALOVISTE DROBILANE DRMNO ......................228

5.3. OPIS PROJEKTOVANE TEHNOLOKE EME.........229
5.4. OPIS PROJEKTOVANE TEHNOLOKE EME
SEPARACIJE RUDNIKA VRKA UKA -
- AVRAM ICA........................................................................ 233
5.4.1. LINIJA GRAVITACIJSKE KONCENTRACIJE..........235
5.4.2. LINIJA FLOTACIJSKE KONCENTRACIJE............... 238
5.5. RUDARSKI BASEN KOLUBARA44................................ 239
5.5.1. SUVA SEPARACIJA....................................................... 241
5.5.2. OPLEMENJIVANJE UGLJA.......................................... 241
5.5.3. OPIS TEHNOLOKOG PROCESA PRIPREME
UGLJA (RJ MOKRA SEPARACIJA)............................ 242
5.5.4. OPIS PROCESA NOVOG POSTROJENJA ZA
PRIJEM IDROBLJENJE UGLJA..................................242
5.5.5. OPIS PROCESA POSTOJEEG POSTROJENJA ZA
PRIJEM, USITNJAVANJE I IENJE U G LJA ....... 246
5.6. OPIS TEHNOLOKE EME SEPARACIJE
LUBNICA - GRLJAN...................................................... 248
5.7. OPIS TEHNOLOKE EME PROCESA
PARNABY ............................................................................250
5.8. RMU MELNICE Parnaby- postupak........................253
5.8.1. U V O D ................................................................................. 253
5.8.2. ,,PARNABY POSTUPAK...............................................256
5.8.3. KAPACITET PRERADE POSTROJENJA KLASIRNICE
SA SEPARACIJOM RMU MELNICA......................258
5.8.4. OPIS POSTROJENJA KLASIRNICE RMU MELNICA
PRI KAPACITETU OD 850.000 t/god........................... 260
5.8.5. OPIS POSTROJENJA SEPARACIJE RMU
MELNICA PRI KAPACITETU OD 850.000 t/god..263
5.8.6. OPIS JALOVITA RMU MELNICA PRI
KAPACITETU OD 850.000 t/god...................................266
5.9. NORTON SEPARACIJA RUDNIKA MRKOG
UGLJA BOGOVINA ....................................................... 267
56
UGAU
TEHNOLOGUE PRERADE I DOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
1. INDUSTRIJSKA PRIPREMAI
TEHNOLOGIJE IENJA UGLJA
1.1. KLASIFIKACIJA UGLJEVA
Postoji veliki broj klasifikacija ugljeva i one se zasnivaju na

njegovim brojnim pojedinanim ili grupnim osobinama. Isto tako, izvesne
klasifikacije potiu i od pojedinih istraivaa i autora koji ove zasnivaju
samo na odreenim svojstvima ugljeva. Iz ovih brojnih i mnogostrukih
klasifikacija, a s obzirom na namenu ove monografije i materiju koju
obrauje, izdvojili smo one koje pruaju mogunost da se sagledaju i
odreena svojstva uglja od interesa za industrijske procese njegovog
pripremanja i ienja. U njih ubrajamo:
genetsku klasifikaciju,
hemijsku klasifikaciju,
petrografsku (mikrostruktumu) klasifikaciju i
industrijsku klasifikaciju.
Genetska klasifikacija obuhvata nekoliko gmpa ugljeva. Ova
klasifikacija je sa gledita pripreme mineralnih sirovina i najinteresantnija
za humusne ugljeve. Prema stepenu hemijske zrelosti oni se mogu
podeliti na:
lignite (ksilitski ugalj),
mrke ugljeve,
kamene ugljeve i
antracite.
Hemijska klasifikacija obuhvata najvei broj gmpa ugljeva.
Klasifikacija u pojedine gmpe izvrena je prema sadraju osnovnih
elemenata u uglju: C%, H%, 0% , S%, kao i MV% ili na osnovu njihovog
meusobnog odnosa. U pojedinim gmpama ove klasifikacije definie se i
toplotna mo uglja, a prema odnosu i sadraju pojedinih elemenata.
Petrografska ili mikrostrukturna klasifikacija zasniva se na
petrolokom sastavu uglja. Kod humusnih ugljeva njihova organska masa
57
INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUA IENJA U G UA
nije jednostavna i homogena i moe se konstatovati da se ona sastoji iz

osnovne mase i macerala (minerala uglja), koji su uronjeni u osnovnu
masu, gradei petrografski tip ili lito-tip ugljeva. Poznavanje ovih osobina
omoguava da se u izvesnoj meri odredi sposobnost uglja za dalju preradu
kao npr. za koksovanje.
Tako, na primer, ugljevi koji imaju visok sadraj vitrita daju najbolji
metalurki koks, ali su isto tako skloni samozapaljivanju. Slino je i sa
ugljevima koji sadre vei procenat klarita da daju metalurki koks.
Prisustvo durita u uglju daje ovome izvesnu ilavost i prilikom
tehnolokog procesa eksploatacije ovakvih ugljeva dobijaju se krupniji
komadi. Duritski ugljevi slabo koksuju. Fuzit, po pravilu u ugljenoj masi
smanjuje sposobnost ugljeva za koksovanje, ali u izvesnim sluajevima se
ak i dodaje da bi u koksnoj meavini obezbedio povoljnija koksujua
svojstva.
Industrijska klasifikacija se zasniva prema nameni uglja, a mogu se
izdvojiti tri grupe:
energetski ugljevi;
hemijsko-tehnoloki ugljevi;
metalurki (koksni) ugljevi.
Ova klasifikacija respektuje osobine ugljeva da se mogu koristiti u
odreenim industrijskim granama i postupcima, to ne znai da jedna te
ista grupa ne moe imati viestruku namenu.
Svakako, ni jedna od pobrojanih klasifikacija ne moe se smatrati
univerzalnom. Svaka od njih je prihvatljiva sa odreene take gledita. Sa
stanovita industrijske pripreme i tehnologije ienja uglja najpogodnija
i najprihvatljivija je genetska klasifikacija, budui da po njoj izvreno
grupisanje uglja determinira na izvestan nain i vrednost sirovine, dalju
namenu, mogunost ienja i sl.
Klasifikacija ugljeva, a na osnovu JUS standarda B-HO.OOl
prikazana je u tabeli 1.1. Treba je usaglasiti sa EU standardima.
Na bazi parametara osnovnog sastava o ukupnoj vlazi, kalorinoj
vrednosti uglja bez vlage i pepela, isparljivih materija bez vlage i pepela,
ugljevi se razvrstavaju u sledee vrste:
58
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi JLJNIKRILJCI D. Uroevi
TEHNOLOGIJE PRERADE IDOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
Tabela 1.1. Karakteristike ugljeva

Donja kalorina Isparljive
Ukupna vrednost bez m aterije bez Simbol
Vrsta uglja
vlaga u % vlage i pepela pepela i vlage uglja
u kJ/kg u%
Lignit iznad 40 23045 do 25140 - L
Mrko-lignitski ugalj 30-40 25140 do 25978 - ML
Mrki ugalj 10-30 25978 do 30168 - M
Kameni ugalj iznad 10 iznad 29749 ispod 40 K
Usvajajui, da je genetska klasifikacija sa stanovita industrijske

pripreme mineralnih sirovina vrlo pogodna, dajemo u daljem tekstu
nekoliko primera klasifikacije koja je na slinom principu uinjena u
bivem SSSR-u, SAD i Nemakoj.
Prema podacima iz sovjetske literature, klasifikacija ugljeva u
bivem SSSR-u je izvrena u tri osnovne grupe:
- Bvptie yrojib obuhvata dve podgrupe:
Lignit, koga karakterie drvenasta i vlaknasta struktura, i c o S c t b c h o
6yptie yronb nema jasno izraenu drvenastu strukturu rastinja od koga je
nastao. Boje je tamne do cme, sadraj ugljenika 45-70% sadraj
higroskopne vlage 25 -30%, sadraj volatilnih materija vie od 45%,
gustine 800-1250 kg/m3. Karakteristino za ugalj u ovoj gmpi je da se
raspada na vazduhu.
Kameni ugalj karakterie cma boja (u nijansama) sa sadrajem od
4 do 5% higroskopne vlage, sadraja ugljenika 80 - 92%, sadraja
isparljivih materija 11 - 45% retko vie, a imaju toplotnu mo od 33520-
37710 kJ/kg; i gustinu od 1250-1500 kg/m3.
Antracit karakterie izrazito cma boja, sa staklastim sjajem na
prelomu, otrih ivica na prelomu, visok sadraj ugljenika (do 95%), mali
sadraj higroskopne vlage i isparljivih materija.
Pored ove opte klasifikacije, u bivem Sovjetskom Savezu je
izvrena klasifikacija ugljeva pojedinih ugljonosnih basena u podgmpe,
uglavnom prema industrijskoj nameni, sadraju isparljivih materija,
kalorinoj mpi i sposobnosti ovih ugljeva za koksovanje.
Prema podacima koje daje u svojoj knjizi E.S.Moor, geoloka
klasifikacija u SAD obuhvata 8 osnovnih vrsta ugljeva:
59
INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUA IENJA U G UA
Treset (Peat) karakterie visok sadraj vlage (80-90%). Osuen

ugalj na 105C pokazuje visok sadraj volatilnih materija oko 60-
70%. Toplotnam o 11.732 (kJ/kg).
Lignit i mrki ugalj (Lignite and Brown Coal; fr. lignite; nemaki:
Braun-kohle) karakterie odreena drvenasta struktura, sadraj
vlage do 43%, MV 27-53%, toplotna mo 11.732 (kJ/kg) bez
vlage 12989 (kJ/kg) za kompaktan cmi lignit, esto se u
geologiji nalazi naziv Subbituminous coal.
Kameni ugalj (Subbituminoiis coal) (nem. pechkohle) sadri 1,94
- 4,5% vlage, isparljivih materija 7,50 -70,8%, Cfix sadri 18,0-
83,0%. Toplotnam o 14246 (kJ/kg).
Bituminous coal, fr. houille, nem. Schwarzkohle osnovne
karakteristike ovog uglja ogledaju se u sadraju vlage 0,04-
34,33%, isparljivih materija 8,63- 64,32%, i Cf,x 26,49-80,60%
toplotna mo varira izmeu 15.922-35.196 (kJ/kg).
Cannel coal, nem. Gaskohle sadri vlage u proseku oko
2,36%, isparljivih materija oko 48,40%, a Cflx oko 38,75%.
Prosena vrednost za toplotnu mo iznosi 31.844 (kJ/kg).
Semibituminous coal, nem. Fettkohle karakterie sadraj
vlage od 0,78 do 8,99%, isparljivih materija 7,40- 23,84%, i
Cf,x 57-80%. Maksimalna toplotna mo 37.291 (kJ/kg).
Semianthracite, nem. Halbanthracite karakterie sadraj
vlage od 1,96-7,94%, isparljivih materija 6,81- 32,46%, i Cgx
58-82%. Maksimalna toplotna mo 37.291 (kJ/kg).
Antracit (Anthracite, nem. Glanzkohle), pre svega, karakterie
velika tvrdoa u odnosu na ostale ugljeve i prema Mosovoj skali
ona isnosi 2,75-3. Sadraj vlage varira izmedu 3,5-6,5%,
isparljivih m aterijal,75-10,75% i Cflx 73,71-90,90%. Maksimalna
toplotna mo iznosi 39.805 (kJ/kg).
Ovakva geoloka klasifikacija amerikih ugljeva naroito je
karakteristina za ugljeve koje mi zajednikim imenom nazivamo kameni
ugljevi. No, ne treba izgubiti iz vida da pored ovih karakteristika pojedinih
grupa ugljeva, njih karakteriu i druge hemijske osobine, kao i druga
fizika svojstva. Pojedine vrste kamenih ugljeva su naroito pogodne za
koksovanje, druge daju dug plamen ili daju dosta gasa itd.
60
UGALJ
Klasifikacija kamenog uglja iz rurskog ugljenog basena (prema

podacima VDI):
Gasflamkohle (gasnoplameni) - sadri 35-40% MV, a toplotna
mo varira izmeu 32.892-33.939 (kJ/kg)
Gaskohle (gasni) - sadri 28-35% MV, a toplotna mo varira
izmeu 33.939-34.987 (kJ/kg)
Fettkohle (masni) - sadri 19-28% MV, a toplotna mo varira
izmeu 34.987-35.406 (kJ/kg). Ova vrsta rurskog kamenog uglja
naroito je pogodna za koksovanje.
Esskohle (posni) - sadri 14-19% MV, a toplotna je 35.406 (kJ/kg)
Magerkohle (mravi) - sadri 10-14% MV, a toplotna mo je
35.406 (kJ/kg)
Anthracit (antracit) - sari svega 6-10% MV, a toplotna mo je
oko 35.406 (kJ/kg).
U svim ovim sluajevima izraunate vrednosti se odnose na ugalj
osuen na 105.
Sline klasifikacije, naroito kamenih ugljeva, uinjene su i u drugim
zemljama sa razvijenom preraivakom industrijom uglja. Iskustvo
nesumnjivo pokazuje da ovakve klasifikacije imaju odreen praktini
znaaj i za strunjaka za industrijsku pripremu i tehnologije ienja
uglja, poto prema pojedinim klasifikacijama moe da se sagleda dalja
primena pojedinih proizvoda ienja, kao i njihova trina vrednost.
1.2. PROIZVODNJA, NAMENA I UPOTREBA POJEDINIH

UGLJEVA I PROIZVODA IENJA
Najkonvencionalniji, a istovremeno i najstariji nain upotrebe i

korienja uglja u industrijske svrhe, jeste njegovo direktno sagorevanje u
cilju dobijanja toplote, uz mogunost njenog daljeg korienja za dobijanje
drugog vida energije. U savremenim uslovima, pored ve navedenog
korienja, ugalj sve vie dobija znaaj kao metalurka sirovina (koks), ali
istovremeno i kao sirovina za dalju hemijsko-tehnoloku preradu sa
mogunou dobijanja velikog broja proizvoda. Pri tome, u uslovima
masovne rudarske eksploatacije, sa jedne strane, i otrim zahtevima trita,
s druge strane, opada mogunost direktnog korienja rovnog uglja u
61
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGUA IENJA U G U A
industrijske svrhe i sve vie raste potreba njegovog pripremanja, tj.

ienja. Navodimo, primera radi, da je u SSSR-u 1958. godine,
proizvodeno 493 mil. tona rovnog uglja, od ega je oko 26% bilo tretirano
postupcima ienja; 1965. godine proizvedeno je 578 mil. tona rovnog
uglja, od ega je oko 37% bilo ieno, a ve 1970. godine od ukupno
proizvedene koliine rovnog uglja, postupcima pripremanja i ienja
tretirano je oko 46%. U 1967. godini radila su u SSSR-u 164 postrojenja za
ienje uglja i 8 velikih postrojenja za briketiranje. Ona su proizvela te
godine vie od 6 miliona tona ugljenog briketa.
Svakako da najveu ulogu u ueu koliine uglja koji se isti i
priprema odgovarajuim postupcima, ima sam karakter rovnog uglja, a
posebno njegova dalja namena i upotreba. Kao najpogodniji za proces
pripremanja i tehnologije ienja jesu antracitni, kameni, i stariji mrki
ugljevi, dok mlai ugljevi, a posebno ligniti, predstavljaju sirovinu koja
nije pogodna i prikladna za uspeno i efikasno ienje. Na ovo delom
utie i ekonominost industrijskih postupaka ienja mlaih ugljeva, kao
i trina vrednost dobijenih proizvoda.
Prema podacima iz 1971. godine struktura svetske proizvodnje po
pojedinim grupama ugljeva (genetska klasifikacija) data je u tabeli 1.2 i
izgledala je ovako:
T ab e la 1.2. S tr u k tu r a s v e ts k e p r o iz v o d n je p o g r u p a m a u g lje v a
Ukupna Kameni ugalj Mrki ugalj

Godina proizvodnja Miliona Miliona
u mil. tona Udeo % Udeo %
tona tona
1967 2.495,69 1.768,88 70,9 726,81 29,1
1968 2.504,00 1.759,32 70,7 744,68 29,3
1969 2.548,26 1.781,01 69,9 767,25 30,1
1970 2.599,10 1.812,30 69,7 786,80 30,3
Iz ove tabele moe se zakljuiti da u ukupnoj svetskoj proizvodnji

ugljeva raste udeo mladih ugljeva (mrki i ligniti) poslednjih godina i da e
prema prognozama ovaj udeo i dalje imati trend porasta. Koliko taj udeo
mlaih ugljeva u ukupnoj svetskoj proizvodnji raste, moe se videti iz
podataka da je 1951. godine udeo mlaih ugljeva u svetskoj proizvodnji
iznosio oko 17%, a 1960. godine oko 24%.
62
UGAU
U naoj zemlji, prema sadanjem stepenu istraenosti i vrlo realnoj

oceni, najvei deo rezervi uglja ine ligniti, zatim mrki ugljevi, a najmanje
uee imaju kameni ugljevi. Ovakvo stanje rezervi uglja odraava se i na
strukturu njegove proizvodnje po pojedinim vrstama, to se najbolje vidi iz
podataka po pojedinim godinama u tabeli 1.3.
Tabela 1.3. Proizvodnja uglja po vrstama (u milionima tona)
Vrsta
1965. 1966. 1967. 1968. 1970. 1971.
uglja
Kameni 1.169 1.133 909 835 643 707
Mrki 10.509 10.079 9.023 9.508 8.989 9.333
Lignit 18.279 18.080 16.535 16.389 18.790 20.862
Ukupno 29.957 29.292 26.467 26.732 28.422 30.902
S obzirom na dalji razvoj pojedinih ugljenih basena i stepen
istraenosti, sa sigumou se moe oekivati da e udeo lignita u ukupnoj
proizvodnji rovnog uglja neprekidno rasti.
I svetski statistiki podaci govore da u ukupnoj svetskoj proizvodnji
udeo mlaih ugljeva neprekidno raste.
Meu najvee svetske proizvoae uglja spadaju Rusija, SAD,
Velika Britanija, Nemaka, Poljska i dr. Meutim, neke od ovih zemalja
kao SAD, Rusija, Velika Britanija i Poljska, vei deo svoje proizvodnje
zasnivaju na kamenom uglju. Nemaka ima ve dui niz godina skoro
podjednako proizvodi kameni i mrki ugalj.
1.3. ZAHTEVI TRITA
Pojedine industrijske grane, koje troe ugalj kao neophodnu sirovinu,

utvruju odreene trine zakonitosti, a ve prema nameni potronje, bilo
da se radi o rovnom uglju, bilo da se radi o proizvodima ienja rovnog
uglja. Osnovni parametri, koji se utvruju od strane kupca ili prema
zahtevu trita, jesu:
sadraj pepela (p%),
sadraj sumpora (S%),
toplotna mo (kJ/kg),
krupnoa uglja u proizvodu-asortimani (mm) i
ostala hemijska i fizika svojstva uglja.
63
INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUA IENJA UG U A
Posebno otre uslove, u pogledu kvaliteta i sastava, postavljaju

proizvoai koksa i industrija za hemijsko-tehnoloku preradu uglja.
Najvei deo uglja isporuuje se tritu, bilo da se radi o rovnom uglju
bilo da se radi o proizvodima ienja, u vidu prethodno klasiranih
proizvoda asortimana. Krupnoe, tj. rasponi klasa krupnoa za pojedine
asortimane, utvruju se standardima. Standardom JUS BH0.001 od 1984.
god. usaglaenim sa standardom EU odreeni su asortimani za nae
ugljeve. Asortimani za pojedine vrste ugljeva u naoj zemlji, prema ovom
standardu, prikazani su u tabeli 1.4.
Tabela 1.4. Asortiman ugljeva
A sortim an K am eni M rki M rko-lignitski i lignit Sueni ugalj
D onja G o m ja D onja G o m ja D onja G o m ja D onja G o rn ja

Nazh' O znaka granica granica granica granica granica granica g ran ica granica
mm mm mm mm mm mm mm mm
K om ad A 60-80 neodreeno 60 neodreeno 80-120 neodreeno 60 neodreeno
K ocka B 30 60 30-40 60-65 40-65 80-120 30 60
O rah C 15-20 30 15-20 30-10 20-35 40-65 12-15 30
G rah D 5-10 10-20 5-10 15-20 10-20 20-35 5 12-15
Sitan E 0 5-10 0 5-10 0 10-20 - -
G riz F 0 5 3-5 10 5-10 10-20 - -
Prah G 0 3 0 3-5 0 5-10 0 5
Dozvoljena odstupanja od asortimana

U ugovorenom asortimanu sme da bude nieg zma (podzma):
kod kamenog uglja 12%,
kod mrkog uglja 10%,
kod suenog uglja 10% i
kod lignita 8%.
Sa svakim pretovarom, ovaj dozvoljeni procenat poveava se za 50%.
Asortiman uglja - komad i kocka ne sme da sadri gmbe (uoljive)
jalovine (kamen, zemlja i dr.) vie od 5%.
Osnovni sastav uglja

Proizvoake specifikacije sadre sledee osnovne elemente koji
odreuju kvalitet uglja:
Sadraj utovame vlage, (%)
64
UGAU
Sadraj pepela, (%)

Sadraj sagorljivog sumpora, (%)
Sadraj vodonika, (%)
Donja kalorina vrednost (kJ/kg).
Sadrina sagorljivog sumpora predstavlja samo orijentacioni
elemenat kvaliteta uglja.
1.4. TEHNOLOGIJE IENJA (PRIPREME)

ROVNOG UGLJA
Savremene metode eksploatacije uglja, primena mehanizovane

hidrauline podgrade u procesu eksploatacije, dubina jam skih radova,
slojne prilike, kao i druge karakteristike uglja koji se eksploatie u
savremenim uslovima - uticali su da rovni ugalj sadri sve vei udeo
pepela i smanjili mogunost njegove direktne upotrebe. Pri tome se
primenom mehanizovane hidrauline podgrade u procesu modeme
eksploatacije, dolazi do poveanja udela sitnih klasa u rovnom uglju.
Takoe, tehnolokim procesima povrinske eksploatacije dolazi se do
poveanja sitnih klasa. Istovremeno, u savremnim uslovima korienja
uglja kao sirovine, njegovi potroai i specifinost pojedinih industrijskih
grana uslovili su odreene upotrebe to smanjuje mogunost direktnog
korienja rovnog uglja. Svi ovi momenti su bili presudni da se uvedu
tehnologije ienja rovnog uglja da se pristupi sve masovnijoj pripremi
uglja u postrojenjima za ienje.
Postoji vei broj postupaka kojima se u industrijskim procesima
moe uspeno odvijati ienje (priprema) uglja. S obzirom na vrstu ovih
postupaka, njihovo mesto u emi procesa, kao i ulogu u celom procesu,
oni se mogu, u celini gledano, svrstati u tri osnovne gmpe:
1. Jednostavni postupci pripreme rovnog uglja, koji obuhvataju
prosejavanje (klasiranje) sa ili bez drobljenja i runog odabiranja.
2. Postupci pripreme i tehnologije ienja rovnog uglja, koji se
zasnivaju na principima gravitacijske koncentracije.
3. Postupci pripreme i tehnologije ienja uglja primenom
flotacijske koncentracije.
65
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJA IENJA UGLJA
Cilj svih ovih postupaka je, da se dobiju proizvodi sa to niim

sadrajem pepela i ostalih tetnih komponenata, proizvodi poveane
toplotne moi i to veim teinskim iskorienjem finainog proizvoda.
Pored ve navedenih industrijskih postupaka pripreme i tehnologija
ienja rovnog uglja, postoje i takvi postupci koji pojedinim proizvodima
ienja (ili rovnom uglju) mogu poboljati odreena svojstva posebnim
postupcima, koji slue za oplemenjivanje uglja. Oni obuhvataju:
suenje uglja,
briketiranje i
koksovanje uglja.
1.4.1. PROSEJAVANJE (KLASIRANJE)

Najjednostavniji oblik, postupak ili vid pripreme rovnog uglja jeste
prosejavanje (klasiranje), bilo da se u tom postupku dobiju samo dva
proizvoda, bilo da se prosejavanjem izdvoji vie proizvoda razliitih
krupnoa. S obzirom na princip rada, sem u izuzetnim sluajevima,
prosejavanje ne predstavlja postupak ienja uglja, ve postupak koji
vri klasiranje izdvajanjem odgovarajuih asortimana. Meutim, ukoliko
kod pojedinih proizvoda prosejavanja, zbog prirode rovnog uglja dolazi
do smanjenja ili poveanja sadraja pepela, moe se smatrati da i ovaj
postupak ima izvesnu funkciju ienja.
Prosejavanje (klasiranje) ima svoju industrijsku primenu posebno
kada se izdvaja asortiman ve dobijenih proizvoda istog uglja. U tom
sluaju ova faza procesa dolazi posle ienja uglja i ima iskljuivo
namenu klasiranja.
Prosejavanje uglja obavlja se na veem broju ureaja. Za prosejavanje
krupnih klasa, a pre svega rovnog uglja, isto se obavlja na stacionamim ili
pokretnim reetkama, zatim reetkama sa rotirajuim valjcima i sitima sa
povrinom od perforiranog lima. Konstrukcija ureaja izvedena je tako da
obezbeuje uspeno prosejavanje krupnih i tekih komada uglja. Po mestu i
emi procesa najee se nalaze pre ili posle primamog drobljenja.
Prosejavanje sitnih klasa, a posebno prosejavanje oienog uglja u
cilju izdvajanja asortimana, vri se na sitima i to: klatnim. vibrirajuim i
rezonantnim. Karakter uglja odreuje da su pogodnije prosevne povrine
od perforiranog lima nego povrine od tkane mree. Prilikom prosejavanja
krupnih klasa rovnog uglja, a posebno ako je to jedina i zavrna faza
66
UGALJ
D. Milanovi ULJNI KRILJCI D. Uroevi
njegovog pripremanja, ee se primenjuje suvo, nego mokro prosejavanje.

Prosejavanje u cilju dobijanja asortimana u industrijskim procesima takoe
se ee primenjuje suvo od mokrog. Prilikom prosejavanja izuzetna panja
mora biti posveena tome da prilikom ove operacije ne doe do lomljenja
ili usitnjavanja komada rovnog, odnosno oienog uglja. Ova pojava je
prisutna kod starijih, krtih ugljeva i ona se delimino ublauje kako
izborom odgovarajueg sita, tako i izborom odgovarajue prosevne
povrine.
Postupak tretiranja rovnog uglja prikazan je na sl. 1.1. Po ovoj enu
procesa, priprema se rovni ugalj - lignit basena Kolubare (polje D) i jedini
je cilj da se izvri usinjavanje uglja na onu krupnou koja je potrebna za
sagorevanje i korienje u termoelektranama.
ROVNI UGALJ
GGK 400mm
PROSEJAVANJE
REETKA SA V A U C IM A
-400+120mm -120+0mm
Za iroku potronju
DROBUENJE
GGK 120mm
PROSEJAVANJE
-120+30mm -30+0mm
Z a sufiaa i !
DROBUENJE
GGK 30mm
ZA TERMOELEKTRANU
Sl. 1.1. e m a p r o s e ja v a n ja r o v n o g u g lja lig n ita iz p o lja D u

b a se n u K o lu h a ra
67
1NDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJA ClSENJA UGUA
Iz svega iznetog sledi zakljuak, da prosejavanje kao operacija

pripreme uglja ili kao faza procesa u klasiranju istog uglja, ima usku
namenu i ogranienu fazu.
1.4.2. DROBLJENJE
Drobljenje, kao faza pripreme uglja, primenjuje se iz dva razloga.
Prvo, da usitnjavanjem rovnog uglja ili proizvoda ienja svede sirovinu
na one krupnoe pogodne ili potrebne za dalju upotrebu. Drugo, da
usitnjavanjem i svoenjem na odreenu gomju graninu krupnou
omogui optimalno oslobaanje uglja i jalovine njihove prirodne veze i
na taj nain ostvari prvi preduslov nuan za dalji proces ienja. Kod
ovoga treba konstatovati da u industrijskim procesima i tehnologiji
ienja drobljenje uglja predstavlja jedinu i zavrnu fazu usitnjavanja za
dalji proces i da mlevenje, s obzirom na stmktume karakteristike uglja i
dmga svojstva, nije prisutno kao operacija u sistemu usitnjavanja.
S obzirom na karakter uglja, njegove stmktume osobine i fizika
svojstva, za drobljenje uglja se primenjuje manji broj tipova drobilica
koje rade po principu udara ili po principu smicanja. Ostale vrste
drobilica koje usitnjavanje obavljaju pod dejstvom sile pritiska (izuzetno
mnogo prisutne u industrijskim procesimi za metaline i nemetaline
mineralne sirovine) ne smatraju se pogodnim za drobljenje uglja. Kao
najpogodnije drobilice za usitnjavanje uglja smatraiu se:
nazubljeni valjci i
udame drobilice.
Nazubljeni valjci za drobljenje uglja mogu imati jedan ili dva
rotirajua tela (valjka). Koriste se za primamo i sekundamo drobljenje i
posebno su prilagodljivi za mlae i ilave ugljeve, u kojima je ouvana
drvenasta stmktura. Prilikom usitnjavanja ne daju mnogo sitnei, to ima
znaaja za odreene vrste ugljeva, naroito sa stanovita daljeg procesa
ienja.
Udarne drobilice su pogodnije za krtije ugljeve i tom prilikom
ostvamju i visok kapacitet i zadovoljavajui stepen drobljenja. Prema
svojim tehnikim karakteristikama, a zavisno od gomje granine
krupnoe, podjednako su primenljive i za primamo i za sekundamo
drobljenje.
68
UGALJ
M. Ignjatovi 1INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGUE IENJA S. Magdalinovi
TEHNOLOGIJE PRERADE IDOBTJANJA SINTETIKE NAFTE
1.4.3. RUNO ODABIRANJE

Runo odabiranje pripada takoe grupi jednostavnih postupaka
pripreme i ienja uglja, ali ograniene primene. To je istovremeno i
najstariji i najprimitivniji nain ienja uglja.
Runo odabiranje najee je primenljivo za uklanjanje uoljive
jalovine, kao i stranih predmeta, pre svega kod krupnih klasa rovnog
uglja. Postupak je katkada vrlo efikasan kod onih ugljeva kod kojih se
oslobaanje postie pri velikim krupnoama, a krupne klase irtiaju
izrazitu trinu vrednost i povoljnu dalju primenu. Po mestu u procesu
prisutno je ili pre ili neposredno posle primamog drobljenja, i vri se u
industrijskim procesima na sledeim mestima:
na posebnim trakama za mno odabiranje,
na mestima prosejavanja kmpnih klasa i
na mestima utovara rovnog uglja ili njegovih asortimana.
Najvie se primenjuje mno odabiranje na trakama koje su izraene
od gume ili od lankastih elinih elemenata.
Da bi mno odabiranje uglja bilo uspeno potrebno je da bude
ispunjeno vie uslova. Kao prvo, mora postojati jasna vizuelna uoljivost
izmeu uglja i predmeta, komada sirovine, jalovine koja se uklanja mnim
odabiranjem. U najveem broju sluajeva ova uoljivost zasniva se na boji,
ali to ne iskljuuje mogunost da se mno odabiranje vri i prema jo
nekim fizikim svojstvima. Kao dmgi uslov koji treba da bude ispunjen
jeste da sirovina za mno odabiranje ima pogodnu kmpnou. Najpogodnija
kmpnoa za mno odabiranje uglja kree se izmeu 250 do 50 mm. to se
tie gomje granine kmpnoe komada uglja za mno odabiranje treba
voditi rauna da oni moraju biti takvi, da radnik - odabira moe komad
uspeno brzo- ukloniti. to se tie optimalne donje granine kmpnoe za
mno odabiranje, ona kod uglja iznosi 75 mm, a ako je manja od 50 mm
smatra se da se sposobnost mnog odabiranja smanjuje do te mere da se
njime ne postiu ni tehniki, ni ekonomski efekti. Za uspeno mno
odabiranje navedenih klasa kmpnoe nuno je ugalj pre procesa prosejati u
cilju odsejavanja sitnih, za mno odabiranje nepogodnih klasa, pa je u
nekim sluajevima potrebno sirovinu za mno odabiranje ak klasirati u
ue klase kmpnoe.
69
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJA IENJA UGIJA
Brzina kretanja trake za runo odabiranje uglja (odnosno materijala,

ako se odabiranje ne vri na traci), iznosi 9-18 m/min, a ne treba da pree
brzinu od 24m/min. Manje brzine kretanja doputaju smanjenje broja
radnika na odreenom odstojanju i kvalitetno odabiranje.
Runim odabiranjem se ne postiu veliki uinci i najuticajniji faktor
na sam uinak je priroda sirovine koja se odabire. Prema podacima iz
amerike literature, u njihovim rudnicima kamenog uglja uklanja se oko
3%, a pri izuzetno povoljnim uslovima i oko 21% teinski uoljive
jalovine. Pri uobiajnim radnim uslovima radnik uklanja 2t/h, ali se pri
izuzetno povoljnim uslovima ostvaruje uinak i od 6 t/h/po odabirau.
Svoenjem krupnoe uglja na donju graninu krupnou od oko 75 do 55
mm uinak se smanjuje do 0,75 t/h/po odabirau, pri istovremeno
pogoranim efektima odabiranja.
Pogodnost uslova za odabiranje i rad poveava se ako je sirovina pre
runog odabiranja, mokro sejana ili oprana vodom (zbog bolje uoljivosti) i
ako se na radnim mestima obezbedi odgovarajua rasveta kao u dnevnim
uslovima rada.
Navedeni postupci jednostavnog pripremanja rovnog uglja imaju
zajedniku osobinu, a to je da ovaj nain tretiranja rovnog uglja bitno ne
smanjuje sadrzaj pepela u definitivnim proizvodima onako, kako je to
uobiajeno za ostale procese tehnologije ienja. Prema tome, moe se
rei da oni imaju samo ogranienu funkciju u procesima pripreme i to
preteno na onim ugljevima, koji se mogu, bez velikog smanjenja pepela,
koristiti u daljem industrijskom procesu. Ukoliko se eli da se iz rovnog
uglja, loeg kvaliteta, neupotrebljivog za direktnu upotrebu, proizvodi - ist
ugalj - sa odgovarajuim sadrajem pepela i veom upotrebnom
vrednou, nuno je takve ugljeve podvri posebnim postupcima pripreme i
tehnologijama ienja u kojima se osnovni princip sastoji u izdvajanju
istog uglja sa malim sadrajem pepela, od jalovine sa visokim sadrajem
pepela.
ienje rovnog uglja, koje se zasniva na principima gravitacijske
koncentracije, obuhvata vie postupaka: kao prvo, prema medijumu u kome
se odvija postupak na ienje uglja u fluidu voda, teka sredina
(suspenzija) i vazduh; dalja klasifikacija mogla bi da se vri prema tome da
li se iste krupne ili sitne klase; i konano ta podela mogla bi da se obavi
prema ureaju u kome se sam postupak neposredno odvija. U daljem tekstu
o industrijskim procesima i tehnologijama ienja uglja govori se prema
70
UG AU
M. Ignjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magalinovi
D. Milanovi U LJN IK RIU CI D. Uroevi
vrsti medijuma (sredine), ali se istie i prisutnost krupnoe i njen uticaj na

izbor postupka.
1.4.4. IENJE UGLJA U FLUIDU VODA

Najstariji, ali istovremeno i najee primenjivan postupak ienja
uglja u fluidu, odnosno vodi jeste ienje uglja u mainama-talonicama.
Postupak ienja uglja u mainama-talonicama u inustrijskim
procesima datira od kraja XIX veka i poeo se primenjivati u prvom redu
za dobijanje istog uglja pogodnog za koksovanje. ienje uglja u
mainama-talonicama, iako predstavlja veoma star postupak, danas je
usavren do te mere da se uspeno primenjuje kako za ienje krupnih
klasa, tako i za ienje sitnih klasa uglja. Uvoenjem novih
konstrukcionih recnja ureaja i primenom automatskih regulatora za
punjenje i pranjenje proizvoda, kao i nekim drugim poboljanjima u radu
maina-talonica, postupak se primenjuje vrlo uspeno i kod onih ugljeva,
koji prema odreenim klasifikacijama spadaju u grupu sirovina koje se
teko iste.
Ugalj se uspeno isti na klasama krupnoe raspona od
-250+0,5mm. Prilikom ienja uglja na ovaj nain mogue je izdvojiti 2,
3 ili 4 proizvoda, to zavisi od broja komora maina-talonica koje su
povezane u seriju.
U industrijskim procesima za ienje uglja najvie se upotrebljavaju
klipne i pulsirajue maine talonice. Ove poslednje su danas
najupotrebljivije maine-talonice za ienja uglja, upravo i zbog toga
to se u njima m oe uspeno automatski regulisati veliki broj radnih
parametara. No nezavisno od tipa maine-talonice, one se, prema
krupnoi klasa uglja koje iste, mogu najee svrstati u:
maine - talonice za krupne klase (-120+10 mm)
maine - talonice za sitne klase (-10+1 mm) i
maine - talonice za ugljeni mulj (-1+0,5 mm).
Navedeni rasponi krupnoe predstavljaju samo okvime, uobiajene
vrednosti, no zavisno od konstrukcija maina-talonica i podobnosti uglja za
ienje rasponi kmpnoa mogu biti pomereni, kako u podmju gornjih
graninih, tako i u domenu donjih kmpnoa. Primer za to slui i injenica da
se u mainama-talonicama uspeno iste klase rovnog uglja i do 250 mm.
71
INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUA IENJA UGUA
U prvoj fazi tehnolokog procesa ienja uglja u mainama-

talonicama mora biti prisutno usitnjavanje, ukoliko to zahteva prirodno
svojstvo rovnog uglja ili ukoliko je krupnoa komada rovnog uglja, koja
dolazi od naina eksploatacije, takva da ne mogu biti uspeno tretirani u
mainama-talonicama. Najsavremenije maine-talonice mogu uspeno
istiti rovni ugalj ggk 250 mm, mada je uobiajeno da se ova krupnoa
drobljenjem svodi ispod 200 mm.
Posle drobljenja nuno je ugalj klasirati na dve osnovne klase
krupnoe: klasu u ijem rasponu je mogue primeniti ienje u
mainama-talonicama, i klasu koja se, kao vrlo sitna, odsejava jer je
nepodesna za takav postupak gravitacijske koncentracije. Prva klasa, koja
odlazi u dalji proces ienja, zahteva da se ue klasira radi boljeg i
potpunijeg ienja, vee otrine raslojavanja, boljeg iskorienja, veeg
specifinog kapaciteta ureaja itd. Ranije je vailo pravilo da se takav
ugalj raslojava u veoma uske klase krupnoe, a na osnovu koeficijenta
jednakog padanja, to je uslovljavalo da se izdvaja 4 - 5 klasa krupnoe.
Meutim, danas vai kao pravilo da se ovo raslojavanje izvri na dve
klase i potom odvija proces ienja - krupnih i sitnih klasa. Mnogi
podaci govore da je naputanje klasiranja rovnog uglja po koeficijentu
jednakog padanja bio veoma znaajan korak u usavravanju tehnolokog
procesa njegovog ienja u mainama-talonicama.
Svaka klasa krupnoe se zasebno isti u za to podeenim mainama-
talonicama. Svakako da prirodna svojstva rovnog uglja odreuju broj
proizvoda koji e se izdvojiti u procesu gravitacijske koncentracije, ali se
moe rei da savremene maine i procesi, po pravilu, podeavaju svoj rad
za izdvajanje tri proizvoda: ist ugalj (U), meuproizvod (M) i jalovinu
(J). Pri tome, meuproizvod krupnih klasa +10 mm odlazi na dopunsko
drobljenje u cilju oslobaanja sraslih zma jalovine i uglja, a potom, posle
dopunskog drobljenja, u dalji postupak tretiranja sitnih klasa. Proces je
prisutan kod kamenih i mrkih ugljeva. Kod lignita izdvajanje
meuproizvoda nema ekonomskog opravdanja zbog kvaliteta ovog
proizvoda. Jedna tipina ema tehnolokog procesa, ienja kamenog
uglja u mainama talonicama, prikazana je na slici 1.2.
72
UGALJ
D. Milanovi UUNIKJULJCI D. Uroevi
ROVNI U G A U
T
DROBUENJE
GGK 120tivti
PROSEJAVANJE
& EN JE U G U A
MASlNE TALONICE
u J U
na jaloviSte
PROSEJAVANJE
PROSEJAVANJE I I
NA ASORTIMANE -10+0.5aim -0.5+0mm
DOPUNSKO
ugljena
komad orah DROBUENJE
pnaSina
grah
MASlNA
TALONICA
na jalovitB
SAGOREVANJE
PROSEJAVANJE
U TOPLANI
NAASORTIMANE
sitan grlz prah
Slika 1.2. Sema ienja kamenog uglja u mainama talonicama

Karakteristino za prikazani postupak u emi je, pored ostalog, da se
sitan meuproizvod izdvaja kao zaseban proizvod. Kod visokokalorinih
ugljeva ovaj proizvod najee slui za snabdevanje kotlamica i termo-
elektrana, posebno ako su one u neposrednoj blizini postrojenja za ienje.
Takav proizvod sadri oko 30-35% pepela. Uvoenjem dopunskog
drobljenja krupnih klasa (meuproizvoda), njegovim naknadnim ienjem
i konano korienjem meuproizvoda sitnih klasa, prema podacima iz
nemake literature, poveano je iskorienje uglja (gorive supstance) za
oko 10%.
73
INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJA IENJA UGUA
Zahvaljujui usavravanju maina-talonica, u industrijskim proce-

sima i tehnologijama ienja uglja obezbeena je njihova velika kapaci-
tativnost. Modeme maine-talonice obezbeuju specifini kapacitet od
25 do 30 t/h/m2 reetke radnog odeljenja, pri istovremenom ostvarivanju
vrlo zadovoljavajuih otrina raslojavanja.
Maine-talonice za sitne klase, a naroito one za ugljeni mulj, uz
maksimalnu automatsku regulaciju, tehnika preinaenja - daju vrlo
dobre tehnoloke rezultate ienja. Posebno treba istai da one ne
izdvajaju meuproizvod, a ukoliko ga i izdvajaju on ne ide na dopunsko
drobljenje. Razumljivo je otuda da se i, pored vrlo dobrih rezultata u
procesima ienja sitnih klasa u mainama-talonicama, mora
konstatovati da one ne ostvamju zadovoljavajue otrine odvajanja.
1.4.5. IENJE UGLJA U SUSPENZIJI

ienje uglja u suspenziji (tekoj sredini) predstavlja danas, sa gledita
industrijskog procesa, najprihvatljiviji postupak koji obezbeuje maksimalne
tehnoloke rezultate, uz najpovoljnije otrine odvajanja. Ovaj, danas
najmodemiji i najusavreniji postupak gravitacijske koncentracije, datira od
pre sto godina. Prvi patent, koji je predvideo teku sredinu za gravitacijsku
koncentraciju, prijavljen je 1858. godine, primenjujui rastvore Fe, Ba, Ca i
Mg-hlorida kao medijum za raslojavanje. Tek 1917. godine patentiran je
postupak koji umesto tekih tenosti, primenjuje suspenziju, meavinu vode
i peska - kao medijum za raslojavanje u procesu gravitacijske koncentracije.
Prvo postrojenje po ovom principu podignuto je 1921. godine, a magnetit
kao suspenzoid primenjen je prvi put 1922. godine. Kasnije su primenjivani
kao suspenzoidi i glina, pirit, barit, galenit, ferosilicijum bilo kao jedini
suspenzoidi, bilo kao suspenzoidi u meusobnoj meavini.
Usavravanje postojeih i konstruisanje novih ureaja za gravitacijsku
koncentraciju u suspenziji uticalo je da danas u industrijskim procesima
postoji ogroman broj razliitih tipova ureaja. Sa stanovita industrijskih
procesa tehnologija ienja uglja osnovna podela moe da se izvri na:
postupke za ienje krupnih klasa i
postupke za ienje sitnih klasa.
Posmatrano u celini, krupnoe koje se mogu smatrati optimalnim za
procese ienja uglja u suspenziji kreu se u rasponu od 250 do
0,5 mm. Meutim, u drugoj polovini XX veka konstruisani su ureaji koji
74
UGAU
M. Ignjatovi 1 1NDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
obezbeduju tretiranje uglja GGK 400mm. Sa ovog stanovita moe se rei

da u odnosu na maine-talonice, ienje u ureajima sa suspenzijom
nema bitnih razlika. Meutim, sva do sada obavljena industrijska
ispitivanja pokazuju da je za isti ugalj, primenom ureaja sa suspenzijom,
mogue postii vee iskorienje za 1-2% u odnosu na maine-talonice, a
da se pri tome povea i otrina raslojavanja. Isto tako, ienje uglja u
tekoj sredini dalo je posebno bolje rezultate za one ugljeve koji se vrlo
teko iste, pa je posle II svetskog rata veliki broj postrojenja preinaio
svoje eme i procese na ureaje sa suspenzijom. Postupci ienja u
suspenziji pokazali su se veoma prilagodljivim na promene u sastavu
ulazne sirovine, bez oscilacija u dobijenim rezultatima. ienje uglja u
suspenziji unapred ne zahteva ue klasiranje. U procesima ienja uglja
raslojavaju se krupne i sitne klase, pri emu i ovaj industrijski proces ne
dozvoljava ienje klasa ispod 0,5 (0,3) mm. S obzirom na mogunost
oneiavanja suspenzije muljevitim frakcijama iz uglja, ili najsitnijim
klasama uglja, neophodno je ugalj za proces ienja u suspenziji klasirati
mokrim prosejavanjem. Granica raslojavanja kree se oko 10 (8) mm, a
prema tome klase + 10 (8) mm se smatraju krupnim, a ispod ove vrednosti
sitnim klasama za ienje uglja. Tokom ienja u suspenziji izdvaja se
vie proizvoda, pri razliitim specifinim teinama. U principu, se mogu
primeniti dve osnovne eme:
jedna - kod koje se pri maloj gustini raslojavanja izdvaja ist
ugalj, a ostatak naknadno isti pri veoj gustini raslojavanja i
izdvaja meuproizvod i jalovina, i
druga - kod koje se prvo na vioj gustini raslojavanja izdvoji
jalovina, a ostatak potom na nioj gustini raslojavanja tretira i
dobijaju ist ugalj i meuproizvod.
Prihvatanje jedne ili druge osnovne eme ienja zavisno je od
karaktera rovnog uglja, ali se moe uzeti kao princip da je bolje u prvoj fazi
izdvajati veu koliinu proizvoda, koji se dobro isti i obino je to ist ugalj.
Ureaji koji se primenjuju za ienje krupnih klasa uglja vrlo su
brojni i razliiti po svojim konstruktivnim karakteristikama. Za sitne klase
dominiraju ureaji tipa hidrociklona, ali u poslednje vreme se ugrauju i
drugi, posebno prilagoeni za ienje sitnih klasa, koji e biti kasnije
obraeni.
75
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGUA IENJA UGLJA
Prilikom icnja uglja u ureajima za krupne klase u suspenziji,

ostvaruje se vrlo pogodan specifini kapacitet, koji za klase krupnoe
+30 mm iznosi oko 30 t/h/m2 povrine ureaja u kome se odvija
raslojavanje. Za sitnije klase, uobiajene za ienje u slinim ureajima,
specifini kapacitet se smanjuje i iznosi 10-15 t/h/m2.
Cienje sitnih klasa uglja, u za to prikladnim ureajima, obavlja se
na krupnoama -10 + 0,5mm, mada se u najmodemijim ureajima donja
granina krupnoa sniava i do 0,3mm, uz izvesno opadanje otrine
odvajanja. Ako se ienje sitnih klasa obavlja u uredajima u kojima
deluje centrifiigalna sila (npr. hidrocikloni), onda se raslojavanje moe
obaviti pod visokim, srednjim i niskim pritiskom. Ranije je primenjivano
kao obavezno raslojavanje pod pritiskom veim od 101,33 kPa, dok se
danas sve vie primenjuju ureaji u kojima vlada nii pritisak od 81,06-
20,27kPa i tom prilikom se ostvamju vrlo velike otrine odvajanja,
posebno ako u ulaznoj sirovini nema klase -lm m . I prilikom ienja
sitnih klasa uglja sve vie dominiraju eme u kojima se izdvajaju tri
proizvoda: ist ugalj, meuproizvod i jalovina.
Najvei broj postrojenja za ienje rovnog uglja u suspenziji koriste
magnetit kao suspenzoid i moe se rei da preko 90% industrijskih
postrojenja za tehnologije ienja uglja rade sa suspenzijom magnetita.
Razlog ovome treba traiti u povoljnoj gustini magnetita, mogunosti
njegove uspene i jednostavne regeneracije, kao i u dmgim povoljnim
svojstvima magnetita kao suspenzoida. Izvestan broj postrojenja za ienje
uglja koristi suspenziju kvarcnog peska. Ima nisku gustinu, primenljiv je,
pre svega, u onim procesima gde se ienje uglja obavlja pri niskim
gustinama raslojavanja. Samo pojedina postrojenja koriste pirit, uz dodatak
glinovitih komponenti za formiranje teke sredine. Meutim, primena
piritne suspenzije ne smatra se pogodnom, poto u uslovima pranja
suspenzoida sa povrina istog uglja uvek postoji mogunost njegovog
zaostajanja na ugljenim povrinama, to dovodi do opasnosti od poveanja
sumpora. Uz to i regeneracija pirita kao suspenzoida je tea i skuplja no
to je to sluaj sa magnetitom.
U pogonu za ienje ligmta u Kolubari pnmenjuje se suspenzija
kvarcnog peska. ema procesa ienja ovog uglja prikazana je na slici 1.3.
U postrojenju za ienje lignita polje B-Kolubara, suspenzoid se
regenerie posle ispiranja i dobijanja klase -0,35 mm, koja se kao takva
vraa ponovo u proces. Posebno izvajanje kvarcnog peska od ostalih
76
UGAU
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGUE IENJA S. Magdalinovi
primesa u ovako sitnoj klasi se ne vri, mada u tome zaostaju ugljeni mulj
i druge neistoe.
Ugalj koji dolazi u proces ienja sadrzi oko 52% vlage i 12,5%
pepela (odreeno na vlaan ugalj). ist ugalj posle suenja (krupne klase
- asortimani) sadri u 27-28% vlage, a sadraj pepela se kree od 7,5%
(komad) do 14,3% (prah).
ROVNi UGALJ
(poljeB)
i
GGK 2000inm
DROBUENJE
GGK 400mm
I
PROSEJAVANJE
+120mm
t
D ROBUENJE
GGK 150mm
___t
PROSEJAVANJE
(60+30mm) (-15+5mm)
SI. 1.3. ema ienja lignita basena Kolubara u suspenziji kvarcnog peska
11
INDUSTRUSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJA IENJA UGUA
Rovni ugalj pre procesa ienja ima toplotnu mo od 7.249 kJ/kg.

Asortimani posle ienja i suenja imaju toplotnu mo koja iznosi za
komad 16.132 kJ/kg, a za prah 14.037 kJ/kg.
Budui da se u procesima ienja uglja najee primenjuju
suspenzije od magnetita, iskoristiemo ovo mesto da damo neke tehnike
podatke o karakteristikama tog suspenzoida u industrijskim pogonima.
Finoa magnetita kao suspenzoida iznosi, obino, 80-95% klase -0,06mm,
mada je udeo ove klase zavisan od krupnoe uglja koji se isti. Kod
ureaja u kojima se obavlja ienje krupnih klasa primenjuje se i
magnetit fmoe oko 40% klase -0,06mm, s tim da klase +0,2mm ne bude
vie 20%. Isto tako smatra se da magnetit kao suspenzoid sadri u klasu -
0,01mm. Obino se trai da ove klase krupnoe nema u suspenzoidu ili da
njen udeo ne bude vei od 10%.
Evo i nekoliko podataka o utroku pojedinih suspenzoida u
tehnologijama ienja uglja:
Magnetit se troi u koliini od 300 do 600 g/t, ali kod savremenih
ureaja i pogodnih ugljeva, utroak opada i na 200-300 g/t; kod
sitnih klasa utroak se moe popeti i do 1OOOg/t.
Utroak barita je neto vei i iznosi oko 1000 g/'t, za krupne klase.
Utroak kvarcnog peska se kree u granicama od 1.500 do 2.000
g/t, mada se u uslovima kada je dobijanje peska jeftino, a
regeneracija svedena samo na otkopavanje, utroak penje i do
3.000 g/t preraenog uglja.
ienje rovnog uglja postupcima gravitacijske koncentracije, kao to
se moe zakljuiti iz dosadanjeg izlaganja, jednako je mogue kako u fluidu
voda, tako i u fluidu suspenzija. Pri tome jedan od ova dva vida gravitacijske
koncentracije moe biti istovremeno i jedini postupak ienja u emi
tehnolokog procesa. Meutim, karakteristike pojedinih ugljeva, kao i neki
drugi tehniki uslovi, doputaju da se u emi tehnolokog procesa pojave
istovremeno ienje uglja u mainama - talonicama, kao i ienje uglja u
suspenzijama. Pri tome se ienje kmpnih, odnosno nekih sitnih klasa
rovnog uglja vri u mainama talonicama ili u ureajima sa suspenzijom,
zavisno od sposobnosti date klase da se lake ili tee isti. Drugim reima,
ugalj one klase kmpnoe koji se tee isti i zahteva precizni postupak -
tretirae se u ureajima sa tekom sredinom (suspenzijom). Isto tako, s
obzirom na tehniko-ekonomske uslove ienja uglja u suspenziji, ovaj vid
78
UGAU
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA 1 TEHN0L0G1JE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UUNl KRJUCI D. Uroevi
TEHNOLOGIJE PRERADE I DOBIJANJA SINTETlCKE NAFTE
je primenljhdji za vee koliine i vee kapacitete, te e i ovaj moment uticati

na to koja e od klasa krupnoe biti iena kojim postupkom.
Uvoenjem kombinovanog postupka ienja rovnog uglja: voda -
suspenzija, ostvaruju se i odreeni ekonomski efekti. Drugim reima, onaj
deo rovnog uglja koji se lake isti bie pripreman jeftinijim postupkom u
mainama - talonicama. Ovakvi kombinovani postupci ienja rovnog
uglja prisutni su u mnogim modemim postrojenjima. I u naoj zemlji
rovni ugalj isti se kombinovanim postupcima: suspenzija - maine -
talonice na postrojenju Senjski mdnik. Karakteristino za ovo
postrojenje je da se ienje sitnih klasa obavlja u mainama -
talonicama, a da se kao suspenzoid koristi magnetit.
Cienje uglja postupcima gravitacijske koncentracije predstavlja (sa
tehnikog i ekonomskog gledita) svakako najprihvatljiviji industrijski
postupak. Meu razloge, koji objanjavaju ovu injenicu, kao najvanije
treba navesti:
mogunost ostvarivanja zadovoljavajueg iskorienja u istom
uglju;
ostvarivanje visokih otrina raslojavanja, zahvaljujui usavrenosti
pojedinih ureaja;
dobijanje najveeg udela krupnih klasa, koje istovremeno imaju
najveu trinu vrednost i iroku industrijsku primenu;
dobijanje veeg broja finalnih proizvod (asortimana) istog uglja sa
niskim sadrajem pepela, uz istovremeno izdvajanje meuproizvoa;
pogodnih za sagorevanje u kotlovima toplana i elektrana;
niske proizvodne trokove i
primenu za sve vrste ugljeva, nezavisno od njihove starosti,
odnosno stepena karbonizacije.
1.4.6. IENJE UGLJA POSTUPKOM FLOTIRANJA

Flotiranje kao industrijski postupak i tehnologija ienja uglja
primenjuje se kao dopunski postupak u odgovarajuim postrojenjima i slui
za valorizaciju sitnih kiasa, visokovrednog uglja, koje se, inae, ne mogu
uspeno istiti odgovarajuim postupcima gravitacijske koncentracije u
fluidu voda ili suspenziji. Meutim, flotacijska koncentracija ograniena je
na odreene vrste ugljeva i nije, pre svega, primenljiva kod mlaih vrsta
ugljeva u kojima je zadana drvenasta struktura.
79
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGUA IENJA UGLJA
Prema podacima ruskih istraivaa u obzir za flotacijsku

koncentraciju dolaze mrki, kameni i antracitni ugljevi. Interesantno je da
mrki i antracitni ugljevi imaju slina flotacijska svojstva i ona su manje
izraena u odnosu na kamene ugljeve koji najbolje flotiraju. Meutim, i
kod kamenih ugljeva sposobnost flotiranja nije podjednaka i zavisna je od
itavog niza faktora. Razlike u sposobnosti ugljeva da flotiraju vie su
izraene pri malim utrocima odgovarajuih kolektora, dok se sa
poveanjem koncentracije kolektora u pulpi razlike u flotiranju bitno
smanjuju.
Flotiranje uglja u celini je manje sloen proces no to je to sluaj kod
metalinih ili nemetalinih ruda, ali to ne znai da je broj uticajnih faktora
na proces flotiranja uglja mali. Osnovni faktori, koji gledano u celini utiu
na proces flotiranja uglja, potiu od:
stepena karbonizacije uglja,
petrografskog sastava uglja (i sraslosti),
povrinske oksidacije uglja,
karaktera flotacijske pulpe,
primenjenog reima reagenasa.
Od znaaja za proces flotiranja uglja treba pomenuti njegovu
krupnou, kao i nain pojavljivanja jalovih, mineralnih komponenti.
Stepen karbonizacije uglja praktino ima najvei uticaj i znaaj na
proces njegovog flotiranja. Najbolju prirodnu hidrofobnost povrina
poseduju ugljevi sa srednjim stepenom metamorfizma. Moe se
konstatovati da najlake flotiraju, iz ove grupe ugljeva, oni koji sadre
oko 20% isparljivih (volatilnih) materija. Ugljevi sa poveanim sadrajem
volatilnih materija, na primer sa 37% MV zahtevaju poveanje jednog te
istog kolektora za 2 do 3 puta. Ugljevi niskog stepena metamorfizma
zahtevaju, za, uspeno flotiranje, due vreme kondicioniranja u prisustvu
odgovarajuih kolektora.
Jedna od najbolje proveremh i prouenih karakteristika uglja, za
industrijski proces flotiranja, jeste njegov petrografski sastav. Kao prvo
moe se konstatovati da gelificirane komponente ugljeva lake flotiraju
od fuzitskih. Na ovaj nain moe se objasniti i pojava da u poetku lake
flotiraju sjajniji delovi uglja, koji su po svom sastavu preteno sainjeni
od gelificirane mikrokomponente, a da pri kraju procesa flotiraju mat
delovi uglja koji su sainjeni preteno od fuziniranih komponenti.
80
UGAU
D. Milanovi U U N IK RIU CI D. Uroevi
TEHNOLOGIJE PRER.\DE I DOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
Povrinska oksidacija uglja, zavisna je od petrogi'afskog sastava, i ovaj

momenat imaju svog znaaja na industrijski proces flotiranja uglja. Opte je
dokazana injenica da komponente uglja koje bre oksidiraju, ili koje su
oksidirane, tee flotiraju od onih koje su manje ili nisu oksidirane. Oksidacija
uglja je utoliko manja ukoliko je vei stepen metamorfizma. Ali, i ovde
pojedine petrogene komponente razliito oksidiraju. Najsporije oksidira
vitrit, pa klarit, bre durit i najbre fuzit, to, takoe, objanjava i sposobnost
flotiranja pojedinih vrsta ugljeva. Najvei uticaj na oksidaciju ima kiseonik u
leitu, zatim kiseonik iz vode, i, konano, kiseonik iz vazduha.
Svojstva flotacijske pulpe, kao i kod drugih mineralnih sirovina,
imaju velikog uticaja na flotacijski proces kod uglja. Optimalna gustina
pulpe zavisna je, pre svega, od krupnoe uglja koji se flotira. Iz brojnih
podataka istraivakih radova i industrijskih ispitivanja, moe se
konstatovati da sa poveanjem gustine flotacijske pulpe od 20% do
40%, opada flotacijska sposobnost krupnih zma (-l+0,25mm) i da se u
peni - istom uglju poveava udeo sitnih klasa -0,25mm. U pogonima za
flotacijsku koncentraciju u SAD i nekim zemljama zapadne Evrope
konstatovano je da krupna zma istog uglja bolje flotiraju u zanjim
flotacijskim elijama, to se objanjava razreenou flotacijske pulpe. U
najveem broju sluajeva gustina flotacijske pulpe se kree od 20 do
25% (raunato teinski), mada ovaj udeo vrstog u pulpi iznosi katkada
i samo 12%, da bi u nekim pogonima bio i 35%. Ukoliko se proizvodi
istog uglja preiavaju, onda je potrebno smanjiti gustinu pulpe i ona se
kree optimalno u granicama od 1 0 - 1 8%.
Uticaj temperature flotacijske pulpe ima sekundaran znaaj za
industrijski proces tehnologija ienja uglja s obzirom na uslove pod
kojima se odvija proces flotiranja istog uglja. Navodimo podatke iz kojih
se moe zakljuiti da se najpovoljnija iskorienja ostvaruju pri
temperaturama pulpe od 20 do 30C, a da je najpovoljnija kinetika
flotiranja istog uglja utvrena pri temperaturama od 26 do 34C. Uzevi
u celini, vreme flotiranja istog uglja vrlo je kratko.
S obzirom na svojstva povrina uglja i injenicu da su one u
najveem broju sluajeva prirodno hidrofobne, moe se utvrditi da se
kolektiranje uglja obavlja vrlo lako upotrebom ulja. Zbog toga se kao vrlo
racionalni kolektori smatraju grupa apolamih kolektora. U drugu gmpu
reagenasa, pogodnih za kolektiranje uglja, spadaju heteropolami-
81
INDUSTRUSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUA IENJA UGUA
kolektori, koji imaju hidroksilnu polamu gmpu i apolami radikal. U prvu

grupu reagenasa-kolektora spadaju razna ulja, petrolej, kerozin i dr., a u
drugu oleinska kiselina, i sl. Utroak apolamih kolektora se kree u
rasponu od 1,0 do 0,6 kg/t, a heteropolamih znatno manje od 0,2 do 0,1
kg/t preraenog uglja. Utroak, uglavnom, zavisi od vrste uglja koji se
flotira i konstatovano je da je on vei kod mlaih ugljeva, no kod ugljeva
sa srednjim stepenom metamorfoze. Vreme kontakta izmeu kolektora i
povrine uglja je za sve pomenute reagense vrlo kratko, te se ne insistira
da se u industrijskim procesima uvodi dugo vreme kondicioniranja.
Meutim, ipak se moe zakljuiti, da se flotacijska pulpa pre procesa
flotiranja uglja kondicionira krae vreme (u trajanju od 2-3 min), to se
kasnije povoljno odraava na ukupno vreme flotiranja i smanjenje utroka
kolektora. Ovo je naroito pogodno kod onih sluajeva gde se primenjuju
apolarni kolektori.
Pored ve pomenutih reagenasa-kolektora, mogu se u procesu flotiranja
uglja primenjivati i dmgi, za procese flotacijske koncentracije uobiajeni
reagensi. Dodavanje penuaa, kao posebnih reagenasa, vie je prisutno u
onim sluajevima, kada se kolektiranje obavlja heteropolarnim reagensima.
Upotreba reagenasa deprimatora uglavnom je prisutna u sluajevima kada se
eli postii poseban efekat hidrofilizacije jalovine i za to se najee pri-
menjuju elatin, tirak i dmgi koloidni deprimatori. U izvesnim sluajevima
mogu se primeniti i deprimatori sulfidnih minerala npr. NaCN, to ima efekta
kod ugljeva u kojima je prisutan pirit. Regulatori sredine se retko primenjuju,
s obzirom na prirodna svojstva uglja za proces flotiranja. Upotreba
dispergatora je takoe prihvatljiva, posebno u onim sluajevima, kada se radi
o dosta muljevitoj flotacijskoj pulpi.
Meu faktore od znaaja za proces flotacijske koncentracije istog
uglja vredno je pomenuti kmpnou zma uglja koji se flotira. Industrijski
proces flotacijske koncentracije uglja obavlja se na relativno kmpnim
zmima. Razloge ovome treba traiti u injenici da je ist ugalj, koji se
flotira, niske gustine i da se pri datim, veim kmpnoama, zbog
stmktumih osobina rovnog uglja, dobija znatan udeo zma istog uglja. To
znai da za proces flotiranja istog uglja iz sitnih klasa nije potrebno
posebno usitnjavanje mlevenjem. Mlevenje, s obzirom na krtost uglja,
moe imati i dmge nepogodnosti, koje bi pogorale ekonomske efekte.
Uobiajene kmpnoe, pri kojima se odvija proces flotacijske
koncentracije uglja kreu se od 1,0 do 0,25mm, pri emu ggk moe biti i
82
UGAU
M. Ignjatovi 1INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGUE IENJA S. Magdalinovi
l,65mm (10 mea), a sovjetski autori navode podatke o flotiranju uglja

ggk 3mm.
Pitanje koje se postavlja u vezi uspenog odvijanja procesa flotacijske
koncentracije, ne odnosi se samo na krupnou uglja, ve i na krupnou
celokupne mase koja dolazi u proces flotacijske koncentracije, a posebno na
uee i prisustvo finih klasa mulja. Ukoliko se masa rovnog uglja sastoji od
zma krupnoe -0,074mm konstatovano je da se proces flotacijske
koncentracije odvija vrlo teko, uz istovremeno dobijanje loeg kvaliteta
istog uglja. Ako se ta ista sirovina usitni od finoe 100% -40 mikrona,
proces flotacijske koncentracije praktino prestaje. Ispitivanja koja su u tom
smislu vrena, naalost ne ukazuju, da li industrijski proces prestaje zbog
kmpnoe uglja ili na sam proces nepovoljno deluju sitne estice jalovine, tj.
mulja. Pritom ne treba izgubiti iz vida, da se u procesu flotacijske
koncentracije neprekidno stvara i deo sekundamog mulja koji je posledica
ili dopunskog usitnjavanja krtog uglja, zbog sudara sa rotirajuim i dmgim
delovima flotacijske maine, ili raspadanja sarne jalovine koja u dugom
kontaktu sa vodom moe i da bubri. Iz ovih razloga, ugalj koji u sebi
poseduje vee koliine mulja tako da ovaj oteava proces flotiranja, treba
odmuljivati i procesu flotacijske koncentracije podvri odmuljeni proizvod.
U industrijskim procesima flotiranja uglja konstatovane su izvesne
zakonomemosti u pogledu kinetike flotiranja zma po krupnoi. U prvim
minutima flotiranja u peni se ne pojavljuju kmpna zma jalovine, a najvei
deo istog proizvoda u peni su zma istog uglja. Zahvaljujui tome ovi
prvi proizvodi ne moraju da budu podvrgnuti daljem preiavanju.
Ukoliko se potreba preiavanja i pokae, onda se to ini na proizvodima
krajnjih flotacijskih elija, odnosno proizvodima koji se dobijaju posle
dueg flotiranja.
Flotacijska koncentracija uglja u industrijskom obimu dobija
poslednjih godina sve vee razmere. Ona je primenljiva, sa tehniko-
ekonomskog aspekta, tamo gde se:
prilikom ienja uglja uobiajenim postupkom dobijaju znatne
koliine sitnih klasa koje se ne mogu tretirati postupcima
gravitacijske koncentracije;
flotiranje uglja obavlja vrlo lako i ostvaruju zadovoljavajui
tehnoloki rezultati u pogledu kvaliteta istog uglja i visokog
teinskog iskorienja;
83
INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJA IENJA UGLJA
proizvodi flotacijske koncentracije smatraju vrednim trinim

proizvodom za dalju preradu, a to je pre svega kod odreenih vrsta
koksnih ugljeva.
Ove momente treba imati u vidu zbog toga to flotacijska
koncentracija ne moe biti jedina i osnovna metoda, ve dopunska metoda
u integralnom tehnolokom procesu ienja uglja.
Konano, napomenimo i to da se flotacijska koncentracija istog uglja
peela primenjivati oko 1920. godine i to prvo u pogonima za ienje
kamenog uglja u Evropi, a da je svoju industrijsku primenu u SAD nala
tek oko 1930. godine. Pri iznoenju ovih podataka treba rei da flotacijska
koncentracija istog uglja u poetku nije obavljana na klasian nain
flotiranja, ve primenom skupljanja uglja pomou ulja (skin flotation) i
postupkom aglomeracije pomou kerozina.
Industrijske eme tehnolokog procesa flotiranja uglja su vrlo
jednostavne. U celini gledano, one imaju dve osnovne faze procesa: u
prvoj fazi ugalj se priprema za proces flotiranja, a u drugoj oien
izdvaja.
Velike koliine sitnog uglja, koje se esto nazivaju i ugljeni mulj,
dobijaju se odsejavanjem sitnih klasa nepodesnih za proces gravitacijske
koncentracije (klase -0,5mm). Kako deo sitnih klasa nastaje i u samom
procesu ienja, zbog krtosti uglja, ovi proizvodi se prikupljaju i kao
ugljeni mulj. Svi ovi, i njima slini proizvodi, objedinjuju se i alju na
primamo odvodnjavanje, najee u proces zgunjavanja. Zgusnuti
proizvod, koji ne mora da ima veliki sadraj vrstog, alje se na
kondicioniranje (ako za tim ima potrebe). Time je prva faza procesa
pripremanja uglja za flotiranje zavrena.
U narednoj fazi, kao to je to i uobiajeno za procese flotacijske
koncentracije, vri se kondicioniranje i flotiranje, tj. kolektiranje istog
uglja. Kondicioniranje je, kao to je to ve ranije reeno, vremenski vrlo
kratko i tom prilikom se, pored dodavanja potrebnih flotacijskih reage-
nasa, podeava i gustina flotacijske pulpe. Posle kondicioniranja pulpa
odlazi u flotacijske elije u kojima se, takoe, vrlo brzo odvija proces
kolektiranja istog uglja. Upravo zbog ove izraene kinetike flotiranja,
primenjuju se flotacijske elije sa obostranim pranjenjem i elije sa
velikom povrinom. Izdvojcni definitivni proizvod u prvim elijama je
istovremeno ist ugalj i njegov kvalitet je takav da ne zahteva dalje
84
UGAL)
D. Milanovi UUNIKRIUCI D. Uroevi
TEHNOLOGIJE PRERADE I DOBUANJA SINTETIKE NAFTE
preiavanje. Ukoliko se i ukae potreba za preiavanjem, onda se to

obavlja na proizvodima zadnjih flotacijskih elija, u kojima se, zbog
produenog vremena flotiranja i novododatih koliina kolektora, poja-
vljuju i izvesne koliine jalovine.
Proizvodi flotacijske koncentracije uglja zahtevaju potpuno
odvodnjavanje i to se obavlja zgunjavanjem i filtriranjem, kao i
odvodnjavanjem u centrifugama.
Primena flotacijske koncentracije, kao postupka za ienje uglja u cilju
dobijanja to kvalitetnijih proizvodu (U), nije iskljuivo vezana i za
neposredno flotiranje sitnih klasa uglja. Naime, neposredno flotiranje moe
da se obavi i na onim zrnima ili mineralima koji u sutini ine neistoe u
uglju. Jedan od takvih primera odnosio bi se na primenu deprimiranja uglja, i
kolektiranje pirita, a u cilju smanjenja sadraja sumpora u istom uglju
(sluaj desulfiiracije). Treba rei da je deprimiranje povrina uglja vrlo teko,
s obzirom na njegovu prirodnu hidrofobnost, i ukoliko se to i postie onda su
najvei efekti ostvareni primenom koloidnih deprimatora. Meutim, ako se u
prvoj fazi i ostvari uspeno flotiranje pirita i deprimiranje uglja, onda je time
samo ostvarena desulfuracija. Znai, da bi posle toga trebalo vriti i flotiranje
uglja, kako bi se mogao dobijati definitivni proizvod - isti ugalj sa
smanjenim sadrajem pepela. To je ve postupak koji je u ranijem tekstu
opisan.
Problem desulfuracije ugljeva prisutan je vrlo esto i kod nekih vrlo
kvalitetnih vrsta, pogodnih za dalji postupak koksovanja. Zbog toga se
danas i ine brojna ispitivanja i veliki napori kako bi se pronaao efikasan
postupak odvajanja minerala (nosioca sumpora) od uglja. (Uzgred reeno
u nekim zemljama pitanje desulfuracije uglja se postavlja i zbog toga, da
bi se smanjio udeo sumpora u gasovima sagorevanja i time smanjila
tetnost dejstva pomenutih gasova na okolinu.) Jedan od takvih
postupaka, koji prema rezultatima iz Nemake daje ansu za smanjenje
sumpora, odnosi se na primenu gravitacijske koncentracije u tankom sloju
vode (klatni sto). Drugi postupak koji je dao odreene rezultate odnosi se
na primenu magnetske koncentracije sa magnetima visokog intenziteta. U
Japanu su vrena brojna ispitivanja sa njihovim sumporovitim ugljevima,
a u cilju eliminacije pirita primenom elektrostatikih koncentratora sa i
bez korone, pri emu su rezultati sa prvim bili bolji. U zakljuku
izvrenih ispitivanja stoji da se zajeno sa piritom odvaja i deo jalovine,
85
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGUA lSENJA UGUA
ali da uspenost odvajanja elektrostatike koncentracije zavisi i od

petrogenog sastava samog uglja. U svakom sluaju navedeni primeri o
mogunosti desulfuracije ostaju jo uvek u domenu istraivanja.
1.5. OPLEMENJIVANJE UGLJA
U ovom delu bie rei o onim industrijskim procesima koji nemaju

za cilj da ienjem uglja popravljaju kvalitet odreenog proizvoda, npr.
smanjenje pepela, ve tretirajui gotove proizvode istog uglja, menjaju
njegova fizika ili fiziko-hemijska svojstva. Takvim promenama dobija
se novi kvalitet proizvoda, ija namena postaje drugaija ili se, konano,
takvim promenama na proizvodima uglja upravo omoguava njegovo
pravo industrijsko korienje. Isto tako, oplemenjivanjem mogu se iz
uglja dobiti i drugi proizvodi-derivati, tako da dolazi do jednog posrednog
korienja uglja kao prirodne sirovine. Postupci oplemenji-vanja mogu se
podeliti u vie gmpa. Ovde e se zadrati na samo nekoliko postupaka,
onih najinteresantnijih za stmnjaka iz oblasti pripreme mineralnih
sirovina, a to su: briketiranje (okmpnjavanje) sitnih klasa uglja,
koksovanje uglja i suenje uglja.
1.5.1. BRIKETIRANJE UGLJA
Pojam briketiranja potie od ffancuske rei Briquette, to u bukva-

lnom prevodu znai Mala opeka. Ime briket, koje se sada upotrebljava
za svaki varijetet vetaki formiranog zapaljivog sredstva, bilo je u
originalu korieno u Parizu i to za gorivo formirano od treseta sa
dodatkom vode i plastine gline. Kasnije je isti naziv primenjivan za
gorivo formirano pritiskom na visokoj temperaturi za dobm aglomeraciju
uglja, ali bez dodatka veziva, razlikujui se od termina ,,perats, pod ijim
imenom je bilo podrazumevanao gorivo napravljeno od bituminoznih
ugljeva sa katranom, smolom ili dmgim vezivom koje su prvo napravili
Berard i Givors.
Brojna dmga imena kao to su: "charbons agglomeres," "houilles
agglomeres," ili skraeno, "agglomeres," u Francuskoj "briquettes de
charbon" u Belgiji, "patent fuel" or "compressed fuel" u Engleskoj i
Sevemoj Americi, "kohlensteine" ili "kohlenziegeln" u Nemakoj, bila su
svuda koriena u restriktivnom smislu samo za presovana goriva od
86
UGALJ
M. lgnjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPRHMA I TEHN0L0G1JE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UUNI KRILJCl D. Uroevi
TEHNOLOGUE PRERADE 1 DOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
bituminoznih ugljeva, dok su pod nazivima "combustibles artificials" i

"artificial fuel" bili veoma kratko u upotrebi samo za vetaki pripremljeno
gorivo. U Nemakoj kao glavni korieni naziv za presovanje mrkog uglja
bio je odreen termin nass-press-steine (takoe, presskohlensteine) i
darrsteine (ili darrkohlensteine), u saglasnosti sa dva razliita metoda
prerade.
Pod postupkom okrupnjavanja (aglomeriranja) sitnozmog ili
prakastog materijala, uglavnom primenom pritiska, podrazumeva se onaj
postupak oplemenjivanja koji ima za cilj da izvri okrupnjavanje tog
sitnog materijala u manje ili vee komade pavilnog oblika, odreene
veliine, teine i sastava.
Praktino, najveu vanost, ipak, ima briketiranje ugljeva,
prvenstveno mrkog, ali se postupak upotrebljava i za kameni ugalj, zatim
za treset, koks, moe i lignit, kao i dmgih materijala, glina, soli, itd.
Hemijska prehrambena i farmaceutska industrija. slue se, takoe,
tehnoloki slinim postupcima ukmpnjavanja, granulisanja, tabletiranja i
dmgim. Meutim, postupci briketiranja su prisutni i u proizvodnji
eksploziva, vetakih ubriva, krmiva, boja, eera, kvasca; lekova itd.
Dmgi u industriji i rudarstvu primenjivani postupci aglomeriranja, npr.
sinterovanje i peletiziranje, razlikuje se od briketiranja po tome to se njima
aglomerati dobijaju bez primene pritiska.
Svi ugljevi, tj. njihove sitne klase, ne pokazuju iste sposobnosti za
briketiranje te e, zbog razliitog ponaanja u procesu briketiranja uslovi
briketiranja morati da se menjaju i prilagoavaju karakteru sirovine.
Opte uzev, moe se rei da je briketiranje mekih mrkih ugljeva i
kamenih ugljeva reeno, mada ima i ovde izvesnih tehnikih problema,
dok je briketiranje tvrdih mrkih, a naroito lignitnih ugljeva, jo uvek
skopano sa velikim tekoama i kod nekih od ovih ugljeva tehniki
nedovoljno proueno, a praktino teko izvodljivo.
Ne postoji opte priznata ocena sposobnosti nekog uglja za briketiranje,
kao ni klasifikacija uglja na osnovu takve sposobnosti. No moe se odmah na
poetku rei da sposobnost nekog uglja za briketiranje zavisi od itavog niza
faktora koji potiu od njegovih fizikih, hemijskih i fiziko-hemijskih
svojstava. Ona takoe, zavisi od geoloke stmkture stenskog masiva u
kojima se ugljeni sloj nalazi i od uslova, naina i metoda eksploatacije
konkretne vrste uglja, kao i kasnijeg ponaanja briketa od tog istog uglja.
87
INDL'STRIJSKA PRIPREMA 1TEHNOLOGUA IENJA UGUA
1.5.1.1. TEORIJSKE OSNOVE BRIKETIRANJA

Postoji itav niz teorija koje objanjavaju fenomen briketiranja, a
samim tim i sposobnost odreene vrste uglja da se uspeno okrupni pod
dejstvom odreenog pritiska (bitumenska teorija; koloidna teorija;
plastina teorija itd.), ali ni jedna od njih nije egzaktno objasnila pojavni
fenomen briketiranja.
Sposobnost briketiranja nekog uglja i kvalitet dobijenih briketa zavise,
pre svega, od sledeih njegovih osobina: tvrdoe, krtosti, elastinosti i
plastinosti. Na uspean proces briketiranja, posredno ili neposredno, imaju
uticaja i sadraj vlage u uglju pre briketiranja i granulometrijski sastav
uglja, temperature zagrevanja uglja pre briketiranja, kao i elementami
sastav. Polazei od svih ovih osobina uglja uticaj na kvalitet briketa ima i
pritisak pod kojim se odvija formiranje briketa.
U industriji se primenjuju dva postupka briketiranja i to:
Briketiranje sa vezivom (pod niskim pritiskom),
Briketiranje bez veziva (pod visokim pritiskom).
Iako se briketi sa vezivom u industrijskim razmerama izrauju vie od
150 godina (St.Etienne, 1842), a briketi bez veziva samo koju godinu
manje, teorijske osnove procesa jo nisu potpuno jasne. To je posledica
okolnosti to unutranji sastav predmetnog materijala, uglja, ni u
hemijskom ni u fizikom pogledu jo nije sigumo utvren. Svojstva uglja
obrazuju gotovo koherentan sistem. tj. sistem u kom je svako svojstvo na
neki nain zavisno od svih drugih svojstava koji ine taj sistem. A kako ni
jedno svojstvo nije sagledano ni ispitano do kraja, nema sigumih
predstava o pravim razlozima vladanja sistema pod razliitim ekstremnim
spoljnim uticajima. Hemijski sastav uglja pritom je od podreenog,
marginalnog znaaja jer je briketiranje, koliko se danas zna, iskljuivo
fizikalni proces. Ipak bi kompletno poznavanje hemijskog sastava uglja
moglo pomoi razjanjenju tog fizikog procesa, odnosno postupka, jer je
ugalj, kako se ini, nepotpun gel, dakle materija koja bi se vladala po
zakonima koloidne hemije, a osim toga i zato to je sasvim verovatno da
se pri briketiranju oslobaaju i sile hemosorpcije. O hemijskom sastavu
uglja, meutim, zna se vrlo malo, naroito kamenog uglja. Ligniti i mrki
ugljevi neto su bolje ispitani, ali je i to sasvim nedovoljno za hemijski
prilaz objanjenju procesa briketiranja.
88
UGAU
D. Milanovi ULJNI K.R1UCI D. Uroevi
Gledano teoretski, briketiranje je u sutini postupak smanjenja povrina.

U vrstim telima svakoj se promeni oblika suprotstavljaju unutranje ela-
stine protivsile. Kako je smanjivanje povrine uvek skopano sa promenom
oblika, postupkom briketiranja se mora savladati elasticitet tela, te postii
definitivna plastina deformacija. A da bi se to postiglo, smanjivanje po-
vrine trebalo bi, teorijski, da se produi bar dok sve novonastale povrine
ne zau u podruje delovanja intennolekularnih Van der Walsovih
kohezionih sila. Proces ukrupnjavanja, ,,zgunjavanja prilikom
presovanja ugljenog praha poinje raspadanjem strukture aerogela
istiskivanjem slobodnog vazduha iz sistema, pri emu se postepeno
pribliavaju i konano spoje opne sabijenog vazduha to obavijaju svaku
esticu. Pojedine regije susednih estica dalje se uzajamno pribliavaju i
obrazuju kapilare. Dobija se stanje vrste pene u kome se prvobitno
diskontinuirano rasporeena povrinska energija postepeno rasporeuje
kontinuirano. Pri daljem poveanju pritiska suavaju se nastali kapilari,
pa se meuprostor sve vie zapunjava prvo ,,ugnjeivanjem sitnih
estica, a zatim, u drugoj fazi, zbijanjem (,,zgunjavanjem) estica putem
meusobnog prostornog prilagoavanja. Zgunjivanje se ve odvija u
podruju Van der Walsovih sila, tj. u podruju intermolekulamih reakcija.
Prekoraenjem granice elasticiteta vrste pene poinje razlamanje
mehaniki slabijih estica, pri emu se razlomliene estice jo vie jedna
dmgoj priblie. Pri pritisku od 2000 x 105 Pa i vie, one svojim
rasprskavanjem mogu probiti okolne adsorpcione opne, pa se dobija
veoma intiman dodir vrste komponente, odnosno jako poveanje broja
dodimih taaka, pa tako rastu i meusobne vezne sile vrstog sistema.
Ovaj prikaz unutranjeg procesa briketiranja, uglavnom po Meldauu
1953, verovatno se najvie pribliava stvamim prilikama za vreme
izlaganja uglja pritisku, ali ima i nekih nedostataka.
U prvom redu, zanemaren je uticaj sadrine vlage u uglju. To e se
kasnije pokazati da predstavlja jedan od vie kljunih parametara koji
treba da se prilagode za uspenost procesa. Meutim, uzimanje u obzir
ovog uticaja slika se naelno ne menja nego samo dopunjava, jer voda,
dokazano je, jo i pojaava intermolekulama privlaenja zbog izuzetno
jakih Van der Walsovih sila koje vladaju u njoj. To proistie kao
posledica takozvanih vodoninih veza, stmkture u kojoj je atom vodonika
na periferiji molekula, naroito ako je jo i deo OH - grupe, onda poseduje
89
rNDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJA IENJA UGUA
adhezione i kohezione sile znatno jae od normalnih meumolekulskih

Van der Walsovih sila. Osim toga voda deluje kao plastifikator, to se u
poecima tehnike briketiranja i koristilo tako to bi se sitan ugalj pomeao
sa vodom i zatim u kalupima oblikovao u ,,brikete koji su naknadno
sueni na vazduhu. Danas se zna da postoji odreena veza izmeu
optimalnih vrednosti za sadrinu vode u uglju i vrstoe briketa. Tako ako
se sprovode ovakva ispitivanja za razliite vrste ugljeva i razliite
granulacije ispitivanih materijala u veini sluajeva briketi e imati
oprimalnu vrstou kada se procenat vlage u uglju kree od 12 do 25 % .
Prema svemu izloenom, briketiranje se moe razumeti kao fizika
reakcija u vrstom stanju pod uticajem molekularnih adhezijskih i
kohezijskih sila, uz primenu pritiska. Reakcija je po pravilu reverzibilna,
jer se briketirani ugalj u prikladnim rastvaraima (npr. ksilolu) obino
opet moe razloiti na pojedine estice, koje su po granulometrijskom
sastavu sitnije od polaznih estica. Reakcija se odvija ukoliko su ispunjeni
odreeni preduslovi u pogledu visine i trajanja pritiska, granulometrijskog
sastava i oblika zma, sadrine vlage i temperature. Meutim, i pored
ispunjenih preduslova, neki se ugljevi ne mogu briketirati ni uz primenu
najviih pritisaka, to znai da postoji jo neka, do sada nepoznata
okolnost od koje zavisi podobnost za briketiranje.
Ima dosta pokuaja da se procesi pri briketiranju objasne u okviru
odreenih teorijskih postavki. Kao prvu treba spomenuti Bituminsku
teoriju s kraja prolog veka, koju je najznaajniji njen predstavnik
Scheithauer 1902. god. formulisao ovako: kada se ugalj u presi odjednom
izloi pritisku od 1200 do 1600 x 105 Pa on se toliko zagreje da u njemu
sadrani bitumen omeka, pa se obrazuje lepljiva masa koju na razne naine
moemo sabiti u kola, briket. Teorija se nije mogla odrati jer je naeno da
se ugljevi brz bitumena ili sa malo bitumena ak i bolje briketiraju, a i
pokazana vrstoa takvih briketa je obmuto proporcionalna sadrini
bitumena u uglju. Iste godine, 1902, Kegel je objavio osnove Kapilarne
teorije koju je kasnije dalje razradio skupa sa Fritzscheom. Po toj teoriji
voda u uglju presudni je inilac (agens) u stvaranju briketa: pri dovoljnom
zblienju estica, iz kapilara uglja izlazi deo (adsorpcijske) vode, koja ovlai
povrinu estica, a pri poputanju pritiska opet se po-vlai u unutranjost
stim da na povrini estica ostane tanka vodena opna koja svojom
privlanom silom prouzrokuje vezivanje zma u brikete. Izostavimo li
fenomen zaostale vodene opne (koja u ogledima nikada nije mogla biti
90
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA 1 TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
TEHNOLOGUE PRERADE I DOBUANJA SINTETIKE NAFTE
dokazana), teorija istie vanost vode u uglju, a to je, kao to smo istakli
veoma znaajan i merljiv parametar, pa se konkretni izvodi kapilame teorije
uspeno primenjuju u praksi. Agde, a kasnije i njegovi saradnici
Schurenberg, Jodi i drugi 1933. god. razrauju Koloidnu teoriju u kojoj
se dodue ne zanemaruje uloga vode, ali se uzimaju u obzir i drugi sastavni
delovi uglja. Uproeno po toj teoriji ugalj se sastoji od dveju faza, tekue i
\Tste faze; vrstu predstavljaju sitne, koloidne, humusne estice. Pod
pritiskom se te estice zbijaju. Priblie li se dovoljno, dolazi do uzajarnnog
delovanja Van der Walsovih sila kojima se obrazuje briket. Konano treba
spomenuti Plastinu teoriju Remesnikova (1953), koji je svojim
indeksom plasticiteta pokuao posta\dti praktinu meru briketabilnosti. Po
Remesnikovu, sposobnost nekog uglja za briketiranje zavisi od odnosa
izmeu plastinih i elastinih svojstava uglja, a ova su uslovljena
kvantitativnim odnosima izmeu hemijskih i fizikih privlanih sila. Fizike
sile bi bile one koje deluju meu molekulima na relativno velikim
rastojanjima (oko 1CT6 cm), a hemijske su sile one koje vezuju atome u
molekule i koje deluju na veoma malim udaijenostima (oko 108 cm). Ugljevi
u kojima preovlauju fizike sile ( takvi bi mogli biti mrki ugljevi) jako su
plastini i slabo elastini, dok su ugljevi sa izrazito dominantnim hemijskim
privlanim silaraa (kameni ugljevi) jako elastini i malo plastini. Prema
tome, Remesnikovljevom teorijom moemo objasniti zato se mlai ugljevi
po pravilu mogu bolje briketirati od starijih ugljeva.
1.5.1.2. TEHNOLOGIJA BRIKETIRANJA UGLJA

U sutini svrha briketiranja je pretvaranje niskokvalitetnih goriva u
gorivo bolje ili ak visoke vrednosti.Takoe, svrha briketiranja je pove-
anje cene za sitan ugalj i time ostvarenje finansijskih efekata u rudarskim
preduzeima. Znai, tek se briketiranjem omoguava ekonomska upotreba
sitnog ili manje vrednog uglja.
1.5.1.2.1. Sitne klase uglja

Ne postoji produkcija uglja bez postojanja sitnih klasa, tako da je u svim
rudnicima uglja prisutno vee ili manje uee asortimana sitnih klasa.
Njihovo uee u ukupnoj produkciji rudnika varira zavisno prvenstveno od
toga koji nain i metod eksploatacije uglja se izvodi, a takoe i od vrste i
geoloke starosti uglja koji se eksploatie i njegovili fiziko-mehanikih
91
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJA IENJA U G U A
karakteristika i otpomosti uglja na degradaciju i dezintegraciju. Nije est

sluaj, da uee sitnih klasa uglja u ukupnoj produkciji mdnika prelazi i
preko 50 % (primer, mdnik antracita Vrka uka kod Zajeara). Te sitne
klase se kao po pravilu slabo vrednuju i komercijalizuju, ugroavajui
poslovanje mdnika i zbog toga, vrlo esto, deponuju na otvorenim
deponijama u kmgu mdnika stavarajui na taj nain viestmki problem,
tehniko-tehnoloki, ekoloki, ekonomski, a time i dmtveni.
Deklaracija kmpnoe, a time i pojam sitne klase uglja zavisi
prvenstveno od vrste i geoloke starosti uglja koji se eksploatie tj.
proizvodi kao komercijalna klasa kmpnoe, pa tako, ona kmpnoa koja se
kod starijih ugljeva smatra za kmpne klase, kod mlaih ugljeva
predstavlja sitne. Nekoliko primera naziva komercijalnih sitnih klasa
kmpnoe sa cenama ugljeva su dati u narednoj tabeli 1.5.1.
Tabela 1.5.1. Prikaz komercijalnih asortimana sit?iih klasa
K la s a O rje n ta c io n a c e n a
R e d .b r. R u d n ik A so rtim a n
k ru p n o e D in , (1=84 d in )
4 2 9 3 ,1 4
1.
S ita n - 0 ,5 + 0 ,0
V r k a u k a , A v ra m ic a
S ita n c ig la rs k i - 0 ,5 + 0 ,0 2 8 4 1 ,4 8
In d u s trijs k i - 1 0 + 0 ,5 3 7 4 5 ,6 9
I b a r s k i r u d n i c i * 1,
2. K o tlo v s k i - 1 0 + 0 ,5 2 5 8 3 ,0 1
B a lje v a c n a Ib ru
P ra h - 0 ,5 + 0 ,0 2 3 2 4 ,8 1
S ita n -0 ,1 5 + 0 ,0 1 9 2 0 ,6 5
3. ,,R e m b a s , R e s a v ic a
P ra h - 0 ,5 + 0 ,0 1 3 9 7 ,2 3
S ita n - 3 + 0 ,2 5 3 2 2 6 ,0 4
4. ,,B o g o v in a , B o g o v in a S ita n - 1 0 + 0 ,0 1 9 9 0 ,3 1
P ra h - 1 3 9 0 ,9 7
G rah -1 0 + 5 3 0 1 5 ,5 0
5. ,,S o k o , S o k o b a n ja S ita n - 1 5 + 0 ,0 2 2 4 1 ,0 2
S ita n -1 0 + 0 ,0 2 1 4 6 ,5 7
S ita n -1 5 + 0 ,0 1 7 3 6 ,6 7
6. ,,J a s e n o v a c , K r e p o ljin S ita n -3 0 + 0 ,0 1 7 2 4 ,2 9
S ita n -5 + 0 ,0 1 6 3 1 ,5 6
G ra n u la t - 3 0 + 0 ,0 1 8 9 0 ,2 7
7. ,,L u b n ic a , L u b n ic a
S ita n -1 5 + 0 ,0 1 3 7 3 ,7 1
S ita n - 3 0 + 0 ,0 2 2 8 6 ,7 0
8. ,, ta v a lj , S je n ic a
P ra n i s ita n -5 + 0 ,2 5 1 9 5 8 ,6 9
Sada se moe konstatovati da u sitne asortimane kod mrkih i kamenih

ugljeva ubrajamo kmpnoe uglja od 0 do 10, odnosno 15 mm, a kod lignita
sortimane i do 30 mm, pa ak i vie za to je oigledan primer Kostolca i
Kolubare koji iz tih razloga nisu svrstani u navedenu tabelu.
92
UGAU
M. Ignjatovi I ENDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UUNI KRIUCl D. Uroevi
Ustanovljena je poslednjih decenija tendencija porasta procentualnog

uea sitnih klasa krupnoe u rudnikim produkcijama. To se objanjava
veim prisustvom savremene eksploatacione mehanizacije, pre nego li
fizikim karakteristikama ugljeva koje su praktino nepromenjene u tako
kratkom vremenskom periodu. Ova konstatacija je prvenstveno potvrena
posebno kod lignita jer je kod njih mehanizacija najvie napredovala, dok
je kod kamenih ugljeva to izazvano njihovim fizikim karakteristikama.
Razni kombajneri i otkopne maine doprinose pri svom radu usitnja-
vanju rovne sirovine, a naroito kada su u pitanju slojevi tanje monosti
uglja, pomerajui granulometrijski sastav otkopanog rovnog uglja u korist
sitnih klasa. Geneza i tektonika ugljenih slojeva uslovljavaju takoe u
velikoj meri udeo sitnih sortimana. Menjanje uslova za vreme taloenja i
ugljenisanja, izdvajanje vlage sa istovremenom kontrakcijom vrstih
estica, te isprekidanjem organske mase po anorganskim sastojcima,
stvaraju makro i mikroskopske rasede i pukotine u sloju, koji se poveavaju
jo kasnijim horizontalnim i vertikalnim tektonskim poremeajima. Kod
otkopavanja, takva oslabljenja u sloju stvaraju preduslove i osnovu za
usitnjavanje ve pri relativno malim mehanikim uticajima. Takoe, neke
vrste ugljeva i ako, pored ovde izloenog uticaja, uspeju da na svetlo dana
stignu u relativno krupnim komadima, pod uticajem vazduha, tj. kiseonika i
atmosferilija, kao i zbog temperatumih promena, nastavljaju sa
sopstvenom prirodnom degradacijom i dezintegracijom stvarajui sve
vei udeo sitnih klasa uglja u konanom proizvodu.
Takoe, primeeno je, da je porast sitnih asortimana uslovijen
porastom anorganskih primesa u uglju i ugljenim slojevima i to se deava
iz godine u godinu. Srpska nalazita uglja, svih vrsta, upravo se istiu po
svojoj nehomogenosti. esto skoro da i nema otrih granica izmeu
anorganske i organske materije to je karakteristino za kamene ugljeve,
dok kod mrkih ugljeva, sraslost organske i anorganske materije nije inae
toliko intezivna, pa su naslage organskih materija esto proseene jalovim
umecima ija monost varira od nekoliko mm do 1 m.
Hemijska struktura anorganskih sastojaka obrazuje mineraloko-
petrografske prilike, naroito tokom nastajanja ugljenog sloja. Po
hemijskom sastavu anorganskih sastojaka moemo podeliti naa ugljena
nalazita na alumosilikatnu grupu u kojoj preovlauju glinovite kompo-
nente, zemnoalkalnu grupu gde su preteno zastupljeni karbonati kalci-
93
juma i magnezijuma. Zanimljivo je da se znaaj anorganskih sastojaka

menja ak u istom leitu vertikalno i horizontalno, to upuuje na jako
nestabilne prilike u vreme nastajanja tih ugljenih basena, gde su se
stvarali uglavnom kameni i mrki ugljevi, dok su ligniti nastajali u vie
mimim regionalnim i klimatskim uslovima.
Nai ugljevi, moe se rei, jako su drobljivi, pa se veliki deo proizvo-
dnje koncentrie u sitnim asortimanima. Navedena nehomogenost
ugljenih slojeva odraava se na njihovu drobljivost, tj. takoe i u
granulometrijskom sastavu rovnog uglja, kao to se menja kvalitet
pojedinih sortimana zajedno sa znaajem anorganskih sastojaka. Analiza
raspoloivih podataka koje zbog preobimnosti ovde neemo navoditi ne
pmaju naroito povoljnu sliku: Treina do polovine nae komercijalne
proizvodnje otpada ve sada na sitne asortimane ugljeva. Tako veliki
procenat udela sitnog uglja u proizvodnji stavlja pred tehniko osoblje
mdnika niz otvorenih tehnikih pitanja koja treba reiti. Ta pitanja su
uglavnom poznata, a neka reenja nisu ni do dan - danas pronaena.
Tematika ovog poglavlja ne dozvoljava da se vie uputamo u navoenje i
analizu ovih problema, ali osnovno je da oni proistiu sa raznih aspekata.
Problemi vezani za porast udela sitnih klasa kmpnoe su zbog
poveanja trokova dobijanja prinudne konstmktivne izmene pogona i
transportnih sredstava, bunkera itd., u klasimicama su mogui problemi
na sitima jer dimenzije sita i njihovi kapaciteti u velikoj meri zavise od
karakteristika tj. kmpnoe materijala koji se klasira. Tretman sitnih klasa
izaziva u svim situacijama poveanu zapraenost pogona i okoline, poev
od povrinskih kopova transportnih sistema, pa do pogona drobilana i
klasimica. Sve navedeno, povlai za sobom primenu adekvatnih mera na
otklanjanju tih negativnih utieaja kroz uvoenje higijensko - tenike i
zdrastvene zatite ljudi kao i tehniko - tehnoloku zatitu objekata pri
suzbijanju praine i protivpoamu zatitu od eksplozija i poara (primer
kada je zapaljena drobilana Drmno u IEK Kostolac). ak i neke preduzete
mere koje predstavljaju reenje problema u jednoj fazi mogu imati
negativnog uticaja u narednoj fazi, recimo prskanje i suzbi-janje
zapraenosti vodom na kopovima i transportnim sistemima kod pre-sipnih
mesta izaziva poveanu vlanost uglja i to opet najvie u sitnom uglju to
prouzrokuje nove tekoe kod narednih procesa klasiranja i obogaivanja
uglja. U tim procesima, zbog navedenih razloga, kao i zbog nesavrenosti
rada separacionih procesa, sitne klase uglja delom se odvode zajedno sa
94
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRUSKA PRIPREMA 1TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
jalovinom iz separacija na tetu samih rudnika i tetu okoline gde se ti

rudnici nalaze. Sada je sasvim jasno da sa porastom sitnih klasa rastu i
gubici u proizvodnji svakog rudnika. U tabeli 1.5.1. navedene su cene
sitnih asortimana koje su u proseku od 1,5 do 3 puta manje od cene
krupnijih komercijalnih klasa, to neminovno ide u prilog prethodno
navedenoj konstataciji. Zato rudnici koji stalno posveuju panju
tretmanu sopstvenih sitnih klasa uglja i njihovom boljem obogaivanju
mogu raunati na bolje rezultate poslovanja. Naravno, to mora biti
propraeno uvoenjem novih tipova postrojenja u stare sisteme, zatim,
uvoenje novog tipa separacije sa promenjenim tehnolokim emama
prerade, (primer Rudnika mrkog uglja Bogovina) i sistemima za
otpraivanje i odvodnjavanje, sa modemijim mainama za obogaivanje
sitnog uglja, k#o i za ienje otpadnih voda koji je sada obavezni deo
svakog tehnolokog projekta.
Tehnologije obogaivanja domaih sitnih ugljeva zbog svih
navedenih uslova i prilika komplikovano pitanje. Stepen tekoa nije
jednak za sve asortimane, a tekoe se, takoe, menjaju sa stepenom
karbonizacije. Pa, ipak, tenencija je da se postigne unificiranost
koriene tehnologije u naim rudarskim kompanijama, to za posledicu
ima, i pozitivne i negativne pogodnosti. Ta se tendencija prvenstveno
ogleda u sve eoj primeni ,,Pamaby tehnolokog procesa ienja i
pranja naih, kako mrkih tako i lignitnih ugljeva. No, izbor tehnologije
ienja i pranja ugljeva treba da zavisi kako od fizikih osobina uglja
(sadraja pepela, kalorijske vrednosti, topivosti pepela itd.) tako i od
njegove cene na tritu. Tako je potpuno razumljivo da visokovredne
ugljeve sa visokom cenom na tritu treba obaogaivati sa ureajima koji
poseduju mogunost vee otrine odvajanja uprkos tome to su
investicijski i, kasnije, pogonski trokovi i odravanje takvih sistema
visoki. Zbog toga unificiranost separacionih sistema ponekad moe doneti
vie gubitaka (zbog poveanih trokova obogaivanja sitnih klasa, jer to
je ugalj sitniji to su vei gubici u proizvodnji ili zbog poveanih gubitaka
kvalitetne sirovine usled manje otrine odvajanja tehnolokog procesa
,,Pamaby) nego koristi ako je postavljen na neodgovarajuem mestu.
Meutim, ovoj problematici u naoj zemlji niko do sada nije ukazivao
dovoljno panje.
Da konstatujemo, sitni ugljevi optereuju mdnike na vie naina:
95
Poveavaju se trokovi obogaivanja i gubici organske materije.

Smanjuju se finansijski efekti rudarskih preduzea zbog niih cena.
Plasman sitnih klasa je otean, a katkada, i praktino nemogu.
Logino reenje ovih problema je briketiranje sitih klasa ugljeva
razliite geoloke starosti i porekla.
Kameni ugalj moe da se briketira sa ili bez vezivnog sredstva, a
dobijeni briketi se uglavnom koriste u energetske svrhe. Mlai ugljevi
(ligniti i mrki) takoe se mogu briketirati sa ili bez vezivnog sredstva, a
njihovi briketi se koriste za loenje ili za dalju termiku obradu.
I.5.I.2.2. Uticajni faktori pri postupku briketiranja
Kao kod svake delatnosti tako i kod postupka briketiranja susreemo se
sa raznim tekoama, koje su kod nas naroito izraene. Postupak
briketiranja u Srbiji je bio prisutan pre drugog svetskog rata (Rtanj, Dobra
srea..), dok je poslednjih godina to bilo prisutno samo kroz neka tehnoloka
ispitivanja i pokuaje standardizacije (o emu e kasnije biti neto vie rei) i
par privatnih inicijativa koje su se, uglavnom, zvravale bezuspeno iz vie
razloga. Osnovni problem je taj to se u drugim visokorazvijenim zemljama,
Nemaka, Francuska itd., upotrebljavaju za briketiranje najbolje vrste
ugljeva, dok je u naim pokuajima to bilo sa ugljevima najgoreg kvaliteta -
to jest, sitni ugljevi sa mnogo jalovinskih primesa (primer peletiranja sitnih
klasa iz rudnika mrkog uglja Bogovina). Zato je jo uvek otvoreno pitanje da
se postupkom briketiranja rei taj problem i na ekonomian nain,
upotrebom domaih sirovina, prevaziu navedene tekoe. No, dok se to ne
ostvari moraju se znati osnovni uticaji odreenih iiziko mehanikih i
hemijskih parametara na postupak briketiranja. Ovom prilikom dae se jedan
krai generalizovani osvrt na glavne uticajne faktore te njihov uticaj na
krajnji rezultat tj. briket uglja.
Davno je poznato da mehanika otpomost briketa zavisi od glavnih
briketabilnih faktora: sadraja vlage, tvrdoe i hidrofilnosti uglja, sadraja
anorganskih primesa, granulometrijskog sastava uglja, primenjenog priti-
ska presovanja pri izradi briketa, temperature pri postupku briketiranja,
vreme na izlaganja pritisku itd.
Sitne ugljeve moemo pretvoriti u brikete razliitih oblika, obino
preovlauju jajasti, prizmatii, u obliku diska i sl. 1.5.1. Od svakog
briketa trai se da njegova mehanika otpomost (na pritisak, savijanje i
96
UGALJ
M. lgnjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UUNI KRIUCl D. Urocvi
smicanje) bude dovoljno velika. Briketi moraju da budu otporni na pad i

na habanje, a naroito moraju biti postojani pri uticaju atmosferilija i
vlage. Na narednoj slici 1.5.1 dat je prikaz raznih oblika briketa od uglja i
drugih materijala koji se briketiraju.
Sl. 1.5.1. Neki tipini oblici i veliine kompakta i briketa koji moga biti
proizvedeni od ruda, hemikalija, plastike, vrstog goriva i metala sa
dvorotornim mainama
Legenda:
1. P ro seja n i H rom it sa 2 1/4% m elase i 2% CafOH)?
2. P ro se v p ro iz i oda destila cije uglja sa 8% veziva o d katranske ugljene sm ole
3. U gljena pra in a skupljena ip re so v a n a sam o sa pritiskom
4. N a triju m h lorid p re so va n s a g latkim valjcim a
5. P o lieth ilen ski o tp a ci p re so va n i sa naboranim valjcim a i kackicam a
6. N a triju m h lo r id p e le ti p re so va n i na !0 0 C sam o sa pritiskom
7. B riketi kom pozita rude i p ro izvoda destilacije uglja
8. F lu o rit i krenjak p re so va n i sam o sa pritiskom
9. P ro se v hem atita sa vezivom o d m elase i krea
10. U gaij m inus 60 m eshi p re so va n sam o sa pritiskom
11. O lovna ruda ip e s a k sa vezivom od krea i m elase
12. M eavina go m ile sta k la sa 8 % vode
13. M agnezijum o xid preso va n sam o sa pritiskom
14. H rom itna ruda sa vezivom o d krea i m elase
15. P ro se v p e le ta M id rex redukcije sa 1 1/2% N atrijum Silikata i 1% Ca(OH)-> kao veziva
16. N ik l lateriti sa 10% vode
1 7. Toplotno razuljene m esingane strugotine presovano sam o sa pritiskom
18. O piljci o d iiven o g g v o a p re sovano na 650C
19. N ik l m eta in i p ra h sa .2% acrisol vezivom pre sovno u kontinuainom loku
20. P ro se v re dukovanog g voa presovan u kontinualnoj traci sam o sa p ritiskom
97
INDUSTRUSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJA IENJA UGLJA
1.5.1.2.2.1. Tvrdoa ugljeva sa stanovita briketiranja

Zasad nema pouzdanog odgovora na pitanje zato se neki ugljevi
mogu briketirati bez ikakvog dodatka, a drugi samo uz dodatak nekog
srcdstva za meusobno trajno povezivanje ugljenih estica. Uglavnom se
danas smatra da briketabilnost prvenstveno zavisi od tvrdoe uglja kao
takvog a zatim od tvrdoe parcijalnih zma. Tvrdoa spreava neposredan
dodir izmeu povrina estica, pa pritisak pri presovanju nije dovoljan za
razlamanje zma, odnosno za potpuno aktiviranje meumo-lekulamih sila,
i zato se ne dostie podruje plastine deformacije. Zato se ni tvrdi
kameni, niti nai mahom tvrdi mrki ugljevi ne mogu briketirati bez
veziva, dok se neki inostrani tvrdi mrki ugljevi (austrijski, eki, poljski
itd.) briketiraju bez veziva vrlo dobro.
Nai ugljevi najveim delom su mahom tvrdi, a tvrdoa je kao to smo
ve naveli najvaniji inilac za mehaniku otpomost briketa. Tvrdou uglja
u smislu briketiranja teko je odrediti, jer ona zavisi od faktora kao to su:
tvrdoa u uem smislu, drobljivost, plasticitet i elasticitet uglja. Tvrdou
kao uticajan faktor moemo meriti na dva naina, pomou indeksa
drobljivosti i pomou relativne otpomosti prema drobljenju.
Indeks drobljivosti predstavlja odnos specifine povrine uzorka
posle i prc mlevenja. to je manji indeks drobljivosti sve vie je ugalj tvrd
i obratno.
Relativna otpomost prema drobljenju izraena je odnosom izmeu
utroenog speciflnog rada (kgm/kg) i novonastale specifine povrine
(m7kg). Tvrdi ugalj teko je briketirati, te ga treba usitnjavati ak do 0,1
mm, da omogui tenji dodir izmeu zma. Pri tome treba biti obazriv da
se ne bi namila sutina briketiranja koja predstavlja proces
ukrupnjavanja sirovine, pa ako je sirovina ve dovoljno krupna da moe
zadovoljiti neki od standardnih sitnijih asortimana: ,,grah, kocka, ne
treba je briketirati.
1.5.1.2.2.2. Bitumen i huminske kiseline

Uticaj na sposobnost briketiranja imaju takoe i bitumen i huminske
kiseline. Bitumen katkada bude veoma koristan, ako briketiramo na
povienim temperaturama. Naroito je njegov uticaj pozitivan na
povienoj stabilnosti briketa prema vlazi. O huminskim kiselinama u vezi
98
UGAU
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA 1 TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
sa sposobnou uglja za briketiranje uobiajeno je miljenje da se ugalj

bez slobodnih huminskih kiselina uopte ne moe briketirati, odnosno da
se ugalj sa manjim procentom slobodnih huminskih kiselina loije
briketira. Po miljenju nekih strunjaka kalcijum - humat prouzrokuje
bubrenje briketa pri dodiru sa vodom, to utie na postojanost briketa.
1.5.1.2.2.3. Hidrofiln ost

Hidrofilnost naih ugljeva menja se u prilino irokim granicama.
Hidrofilnost, odnosno hidrofobnost ne zavisi samo od sastava uglja kao
takvog, nego i od anorganskih primesa u njemu. Neki zadovoljavajue
isti ugljevi (ispod 8 % sadraja pepela) po prirodi su hidrofobni, a sa
primesom anorganskih sastojaka postaju hidrofilni. U naim prilikama
sasvim je jasno, imamo posla sa loijim kvalitetom uglja koji ima vei
procenat anorganskih primesa.
/. 5.1.2.2.4. Krupnoa
Mehanike osobine briketa zavise i od krupnoe uglja. U procesu
briketiranja vreme izlaganja pritisku mase uglja koja se briketira je
kratkotrajno. Put po kome dejstvuje pritisak na briketnu masu vrlo je
kratak (osim kod klipnih presa), pa se mehanika energija upotrebi
uglavnom za zbliavanje ugljenih estica. Energija se troi i za trenje
izmeu estica uglja i kalupa. Ovu potronju energije mocmo smatrati
pozitivnom kod briketiranja ugljeva sa veim sadrajem bitumena, jer se
na torzionim ravnima briketa, zbog poveanja temperature, bitumen
smeka i stvara hidrofobnu koru. Drobljenje veih estica tokom preso-
vanja uglja utie negativno jer moramo izdrobljena zma opet zbliiti, to
je praktino nemogue izvesti u tako kratkom vremenskom intervalu
dejstvovanja pritiska. Potrebno je dakle, posvetiti posebnu panju
granulometrijskom sastavu uglja za briketiranje, kako u pogledu razmere
veih estica nasuprot malih tako i gomje i donje granine kmpnoe
ulaznog materijala. Energija za briketiranje troi se najekonomi-nije ako
su vea zma uglja okmena zmima malih dimenzija koja zapunjavaju
prazan prostor. Jasno je da granulometrijski sastav uglja za briketiranje
zavisi od toga da li emo upotrebiti rovno sejani ugalj ili naroito u tu
svrhu prethodno izdrobljen ugalj. Glavni faktor pri tome je drobljivost
uglja. Takoe je vana i gomja granina kmpnoa uglja, jer ako su
99
INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOI.OGIJA IFNIA UGf FA
prisutne krupne estice uglja dolazi do njegovog drobljenja za vreme

presovanja u briket. Na gomju dimenziju estica uglja utiu pored toga i
ostali faktori: imenzija briketa, tvrdoa, krtost, te plasticitet uglja.
Takoe je vano da li briketiramo sa vezivom ili bez njega. Odreena
iskustva kod briketiranja tvrdib mrkih ugljeva bez veziva u Austriji,
ekoj, Poljskoj itd. pokazuju da se kod granine kmpnoe od lm m ne
dobijaju kvalitetni briketi te da je potrebno usitnjavati sirovinu-ugalj na
0,5 pa 0,25 mm, a u ekstremnim sluajevima na 0,1 mm. Usitnjavanje
uglja do takve kmpnoe povezano je sa velikim trokovima i tekoama,
zato je neophodno odrediti optimalnu graninu kmpnou za svaki tretirani
ugalj posebno.
1.5.1.2.2.5. Vlaga
Kvalitet briketa zavisi takoe od sadraja vlage u uglju, ako se ona
kree iznad optimalnih granica mehanika svojstva briketa naglo opadaju.
Od presuvog ili prevlanog uglja ponekad se uopte ne mogu dobiti
briketi. Vlaga pri postupku briketiranja tj. presovanja uglja deluje kao
mazivo, pa tako smanjuje trenje izmeu estica uglja i omoguava bolje
zbliavanje estica stvarajui adsorptivne filmove oko njih. Optimalni
sadraj vlage menja se sa vrstom uglja i klimatskim uslovima i prilikama.
iskustveni podaci govore da se za kamene ugljeve optimalan sadraj
vlage u uglju kree u granicama od 2 do 6 %, za mrke ugljeve od 8 do
16% dok se za polumrke i lignite taj procentualni iznos vlage kree i do
25 %. Svi grafikoni koji ispituju zavisnost uticaja procentualnog sadraja
vlage u uglju u funkciji otpomosti briketa na pritisak imaju parabolini
oblik i maksimum koji u sutini odreuje optimaini sadraj vlage na kome
je maksimalna otpomost briketa na pritisak.
1.5.1.2.2.6. Radnipritisak
Pritisci pri postupku briketiranja menjaju se u irokim granicama
koje se kreu od 50.000 do 300.000 kPa, a u nekim sluajevima
prevazilaze i te vrednosti zavisno i od tipa prese koja se upotrebljava i
fizikih osobina uglja koji se briketira, a naroito od njegove tvrdoe. U
skorije vreme postoje konstrukcije briketnih presa koje rade sa pritiscima
koji prevazilaze vrednosti vee i od 500.000 kPa.
100
UGALJ
M. Ignjatovi 1 INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi U U NIK RIUCI D. Uroevi
Vrena su mnogobrojna ispitivanja uticaja pritiska presovanja uglja

na otpomost na pritisak formiranih briketa u funkciji sadraja vlage u
uglju pri postupku presovanja. Ustanovljeno je da je funkcionalna
zavisnost ispitivanih faktora (pritiska presovanja u funkciji otpomosti
briketa na pritisak) proporcionalna u obliku lineamih krivih, a u nekim
sluajevima to bivaju i proporcionalne prave. Meutim ako se te
fiinkcionalne zavisnosti promatraju sa stanovita sadraja vlage u
ispitivanom uglju konstatuje se da je kod nieg procentualnog sadraja
vlage potreban vei pririsak presovanja da bi se postigla ista otpomost
briketa na pritisak kao kod iste vrste uglja, ali sada sa viim
procentualnim sadrajem vlage u ispitivanom uglju. Konstatovano je,
takoe, da se sa povienjem pritiska iznad odreene vrednosti ne moe
bitnije poveati otpomost briketa na pritisak. Ta pojava je objanjena od
strane Fritsche-a a na osnovu Kegelove teorije o stmkturi uglja. Ugalj je,
kao to smo ve pomenuli, elestian gel. Presovanjem istemjemo vodu iz
kapilara, te ugljena masa prelazi u pseudoplastinu fazu. Zma se okme
vodom i postaju pokretljivija, te na taj nain popunjavaju praznine i
upljine u ugljenoj masi. U fazi rastereenja pritiska kapilari se opet
proire na prvobitni oblik, te ponovo upijaju ranije istisnutu vodu, ali sada
ne potpuno. Odreena koliina vlage vee se postupkom adsorpcije na
povrini uglja u obliku tankih slojeva koji stvaraju zajednika energetska
polja, te veu zma uglja jedno za drugo. Iz navedenog proizilazi da
poveanjem pritiska presovanja preko odreenih granica ne moemo
dobiti bitno bolje rezultate.
Dmgi bitan aspekt je sagledavanje uticaja jaine radnog pritiska pri
postupku briketiranja i kmpnoe uglja (polaznog granulometrijskog
sastava ugljene mase koja se briketira) na otpomost formiranih briketa na
pritisak. I tu dolazimo do analognih rezultata. Kod kmpnije sirovine tj.
vee kmpnoe uglja optimum otpomosti formiranih briketa na pritisak je
postignut pri niim pritiscima tokom presovanja briketa. Nasuprot tome
kod sitnije sirovine-granulacije uglja pritisak presovanja briketa treba da
bude znatno vii da bi se postigla ista otpomost formiranih briketa na
pritisak.
101
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJA IENJA UGUA
1.5.1.2.2.7. Anorganske primese

Anorganske primese utiu na kvalitet briketa svojim fizikim i
hemijskim osobinama. Ponekad ove osobine dejstvuju korisno u postupku
briketiranja uglja, a ponekad ne. Dok u veini sluajeva deluju tetno ako
su anorganski sastojci jako tvrdi i hidrofilni. Ti anorganski sastojci su
najee alumosilikati, karbonati kalcijuma i magnezijuma i gvoeviti
sulfidi. Pored njih zastupljene su i soli huminske kiseline kalcijuma,
magnezijuma, gvoa i aluminijuma. Prisutni alumosilikati svojim
plasticitetom poveavaju otpomost briketa na pritisak, dok ga karbonati i
sulfidi sniavaju zbog svoje tvrdoe. Tvrde anorganske primese, pored
toga, imaju izraena abrazivna svojstva i na taj nain ovode do breg
habanja rotirajuih delova-kalupa pritisne prese.
Dakle, smanjenjem sadraja pepela u uglju-jalovine pada i otpomost
formiranih briketa na pritisak, ali samo do izvesne granice, da bi nakon
toga u najlakim frakcijama- najmanjem sadraju pepela u uglju,
otpomost na pritisak ponovo rasla.
Neki anorganski i organski sastojci u uglju utiu i na postojanost
brikcta prema vlazi. Oni, uglavnom, loe utiu u tom pogledu. Od organskih
sastojaka naroito loe utie ortohuminska kiselina, jer ona izazivabubrenje
u vodi. Od anorganskih sastojaka najmanje je poeljna glina, naroito
montmorilonit. Soli organskih kiselina ,,humati takoe bubre u prisustvu
vlage, te na taj nain dovode do raspada ve formiranih briketa.
1.5.1.2.2.8. Vezivna sredstva

Za briketiranja ugljeva koriste se mnogobrojna vezivna sredstva,
meutim, sva ta veziva moraju da zadovolje nekoliko funkcionalnih
zahteva. Prvenstvena funkcija veziva je fizike prirode. Ona treba da se
adhezivno nanesu na estice uglja u tankom sloju u obliku filma ili opne
koja e ih okvasiti radi meusobnog prianjanja i slepljivanja. Budui da
su veziva uvek znatno skuplja od uglja njihov utroak treba da bude to
manji, reda veliine od 5 do 10 teinskih % u odnosu na ugljenu masu.
Naravno, potronju veziva treba parcijalno ispitati za svaku vrstu
korienog uglja, a prema datim uslovima i postupku briketiranja.
Potronja veziva e varirati shodno tipu upotrebljenog veziva, zatim,
izabranoj vrsti uglja koji se briketira, kao i njegovim fiziko hemijskim
102
UGAL)
D. Milanovi UUNIKRIUCI D. Urocvi
karakteristikama. Kao vezivo najee je upotrebljavana katranska smola

koja se dobija destilacijom kamenog uglja, zatim bitumen, kao i otpadna
sulfitna luina iz industrije celuloze ili melasa iz industrije eera. No,
najbolje je da u narednoj tabeli br. 1.5.2., nabrojimo mogua vezivna
sredstva koja se mogu korititi u postupku briketiranja uglja.Takoe, na
narednim slikama br. 1.5.2., 1.5.3. i 1.5.4., date su uproene eme
postupka briketiranja sa vezivima i prikaz tehnoloke linije.
Tabela 1.5.2. Glavna vezivna sredstva u procesu briketiranja
Red.b
Naziv veziva Opis i dodaci vezivu O riginalni engleski naziv
r.
1 K.atran od uglja niskotemperatumi Coal tar
2 Smola niskotemperatuma Pitchv/resin
3 Bitumen t Bitumen
Glina, Bentonite(bentonite-cement
4 Bentonit
(meavina bentonita i cementa) mixes)
5 Skrob Skrob/tirak starch
Dobija se dodatkom kiseline skrobu
6 Dekstrin dextrin
na povienim temperaturama.
7 Ire Gaeni i negaeni kre. limc
Razliite vrste cementa i gipsa i
8 Cement/gips Cements/plasters
njhove meavine.
Calcium
Kalcijum Lignosulfonati/Bentoniti
9 Lignosulfonati Lignosulphonate/Bentonite
meavine.
mi.\cs
Sporedni proizvod pri proizvodnji
M olasses/molasses-1 ime
10 Melasa eera.
combinations
Melasa- krc u kombinaciji
Vodeno staklo, sa sredstvom za
11 Natrijum - silikat uvravanje, kalcijum - hlorid i Sodium silicatc
meavinom cementa i krea.
Glinica - u kombinaciji sulfata,
12 Aluminijum - oksid Aluminasulphate
natrijum - aluminata, krea
t
13 Polivinil - acetat PolyvinyI Acetate
14 Polivinil - alkohol u kombinaciji sa kreom i cementom Polyvin\l Alcohol
15 Stiren - butadien Smolasta materija Styrene butadiene
Razni poliakrilati ukljuujui
16 Poliakrilati Polyakrylates
unakrsno vezani lateks
17 Poliakrilamid smola / Polyakr\'lamide resin
Polietilen oksidna
18 t Polyetylene oxide resin
smola
Urea - formaldehid
19 t Urea formaldchyde resin
smola
20 Ugljovod. smola < Hydrocarbon resin
103
INDUSTRIJSKA PRIPREMA 1TEHNOLOGUA IENJA UGLJA
Sl. 1.5.2. Uproeni princip postupka briketiranja sa rol - presom
Linija briketiranja sa vezivom i sunicom
Sl. 1.5.3. Uproena ema linije briketiranja sa vezivom i sunicom
104
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi ULJNl KRIUCI D. Urocvi
105
1.5.1.2.3. Pripremni radovi pre postupka briketiranja

U pripremne radove spaaju sve radne faze pre postupka presovanja,
dakle usitnjavanje, suenje i hlaenje za postupak briketiranja bez veziva,
a suenje, meanje i zagrejavanje za briketiranje sa vezivom.
Ugljena zma i u jednom i u dmgom sluaju treba da budu sitnija od
najmanje 5 mm, s tim, da se njihov granulometrijski sastav to je mogue
vie pribliava raspodeli po Fullerov-om zakonu za najguu meavinu, tj.
prostor meu kmpnim zmima treba da bude potpuno zapunjen sitnim i
najsitnijim esticama. Znai, zma ne smeju biti ni izodisperziona niti
previe fina. Usitnjavanje se zato mahom ograniava na drobljenje u dva
staijuma. Prvi na drobljenje u drobilicama sa nazubljenim valjcima i dmgi
u ekiar mlinovima. Ukoliko je to potrebno, pri briketiranju s vezivom
ugalj se pre suenja drobi u nekoj primamoj robilici, eljusnoj ili krunoj.
Suenje zavisi kako od saraja vlage u uglju tako i od svrhe kojoj
briket treba kasnije da poslui. Ve smo prethodno sagledali i obrazloili
znaenje pojma optimalnog sadraja vlage. Prema Frizscheu, uopteno za
mrke ugljeve se moe uzeti da sadre optimalnu koliinu vlage kada je u
ravnotei sa atmosferom zasienom 75% u pogledu vlage. Praktino:
Meke mrke ugljeve i lignite ( sa sadrajem vode od 45 do 60%)
treba suiti na dostignuti sadraj vlage od 14 do 20%
Tvrde mrke ugljeve ( sa sadrajem vode od 20 do 45%) treba suiti
na 10 do 20 % udela sadraja vlage
Kamene ugljeve sa sadrajem vlage koji se kree vie od 15 %
treba suiti na sadraj vlage od 2 do 4%.
Danas se za suenje ugljeva pre postupka briketiranja uglavnom
upotrebljavaju rotacione suare koje rade po principu indirektnog suenja
toplim vazduhom. To su blago nagnuti, 5-8 m dugi rotacioni cilindri sa
prenikom 3-5 m i sa ugraenim cevnim toplotnim izmenjivaem kroz
koje struji toplota-para pod pritiskom od 300 do 500 kPa, i kroz koju klizi
gravitacijski ugalj za suenje. Predstave radi, pri preniku suare od 4 m
povrina suenja iznosi 2.200 m2, a kapacitet 12-15 t/h osuenog uglja.
Za suenje kamenog uglja upotrebljavaju se i plinske suare u kojima
se ugalj sui npr. dimnim gasovima; i to su nagnuti rotacioni bubnjevi, ali
manjeg prenika i vee duine (0,7-3 m i 5-15 m) sa ugraenim
106
L'GALJ
M. lgnjatovi IINDLSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi LUNIKRILJCI D. Lroevi
lopaticama za okretanje uglja. Kapaciteti takvih suara iznose do 50 t/h, s

tim da se moe dobiti proizvod sa svega 1-1,5 % vlage.
Ugalj naputa suionik sa temperaturom od 70 do 90C i pri
briketiranju bez veziva obino se u treoj fazi pripremnih radova hladi na
~ 40C. U tehnolokom pogledu hlaenje zapravo i nije potrebno jer se
ugalj moe briketirati u zagrejanom stanju, pa se tako i radi u nekim
pogonima briketimica. Meutim, u postrojenjima za proizvodnju briketa
namenjenih irokoj potronji, ugalj se hladi iz praktinih razloga radi
kasnije lake manipulacije, naroito pri transportu i utovam.
Pri briketiranju sa vezivom ugalj se nakon suenja mea sa vezivnim
sredstvom. Glavna osobina koju mora da poseduje vezivno sredstvo jeste
plasticitet odnosno velika adhezivna snaga. U tom pogledu najbolja bi bila
meka smola sa temperaturom topljenja izmeu 30-40C0, ali se ona ne moe
usitnjavati pa se zato upotrebljava samo u specijalnim postupcima gde se
takva meka smola dodaje ugljenoj masi u tenom stanju, kao magla, uz
pomo mlaznica u tkz. Fohr - Kleinschmidtovom postupku. Vie je
uobiajena upotreba tvrde smole sa temperaturom topljenja izmeu 45-75C0,
granulacije-0,5 mm. Smola se obino usitnjava u dva stepena, u dezintegra-
torima, a zatim se mea sa prethodno osuenim ugljem, najbolje u dvo-
strukom punom transporteru s puevima koji rotiraju u suprotnim pravcima.
Smesa se zagreva u tzv. meaima, vertikalnim cilindrima prenika i
do 1400 mm sa rukama za meanje koje se nalaze na centralnom vratilu.
Meai se greju pregrejanom parom od 400C, tako da se materijal
zagreje na ~ 95 C, a zadrava se u ureaju najvie 15 min jer sa daljim
zagrevanjem naglo gubi piasticitet.
I.5.I.2.4. Presovanje
(Istorijski pregled pritisnih maina-presa)
Za presovanje kao glavnu fazu u procesu briketiranja, postojali su
razliiti ureaji, ali su uglavnom upotrebljavane etiri vrste presa: dve
preteno za briketiranje bez veziva i dve za briketiranje sa vezivom, u
zavisnosti od potrebnog pritiska. Za briketiranje bez veziva dolaze u obzir
Exterova klipna i Apfelbeckova obruna presa, a za briketiranje s
vezivom Couffinhal presa sa rotacionim stolom i presa Koppem sa
valjcima. U narednoj tabeli 1.5.3.. dati su osnovni radni parametri
navedenih presa.
107
Tabela 1.5.3. Osnovni radniparametri presa

Vreme
Radni pritisak Potrebna energija presovanja, Kapacitet
Vrsta prese
(kPa) (kWh/t) briketa izlaganja (t/dan)
pritisku,(s)
Exter,(6klipova) 600-1600 25-40 0,5-1,0 250-500
Apfelbeck 1500-2500 8-12 0,4-0,5 250-350
Couffmhal Do 250 3-3,5 0,2-0,4 120-400
Koppem 50-300 2-2,5 0,1-0,7 700-1200
Exterova klipna presa je jo od 1859. god. jedan od najvie upotre-

bljavanih ureaja za briketiranje ugljeva bez veziva. Na naredoj slici
1.5.5., dat je ematski prikaz Exterove klipne prese.
Sl. 1.5.5. Exterova klipna presa (1859. god.)

Kao to se moe videti sa sl. 1.5.5., Exterova klipna presa se satoji, u
osnovi, od dva dela - pogonskog i radnog. Pogonski deo deluje po
principu rada pamih maina, s tom razlikom to klip na kraju cilindra
ima oblik ekia - zadebljanog klipa (poz. 2 na sl. 1.5.5.1.) i slui kao
nabija uglja koji odozgo kontinuirano ulazi u tzv. kanal za formiranje
briketa (poz. 1 na Sl. 1.5.5.1.) koji predstavlja glavni deo Eksterove
klipne prese. Na narednoj slici 1.5.5.1. predstaviemo proces koji se
deava u kanalu za formiranje briketa. To navodimo i zato to je taj
proces posluio kao osnov konstrukcije savremenih maina za briketiranje
o kojima e neto kasnije biti vie rei.
Na skici a, prikazan je klip u zadnjoj mrtvoj taki, dok ugalj ulazi u
prostor izmeu klipa i prethodnog, ve formiranog briketa. Na skici b,
108
UGALI
M. Ignjatovi I 1NDUSTRIJSK.A PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
pokazana je pozicija kada je kanal zatvoren i kada otpoinje presovanje

uglja tj. njegovo zgunjavanje. Pri poloaju c, postignut je maksimalni
pritisak klipa i briket je u stvari ve formiran, i ako o tome postoje
razliita miljenja koja nisu usaglaena. Na poziciji d, je pokazan trenutak
kada dolazi do istiskivanja formiranog briketa iz cilindra, pri emu je klip
u prednjoj mrtvoj taki. Duina obostrano otvorenog cilindra (kanala)
iznosila je od 900 do 1500 mm, a presa moe biti konstruisana i tako da
poseduje istovremeno i vie cilindara za fonniranje briketa ime joj se
podie radni kapacitet po jedinici vremena.
Sl. 1.5.5.1. Princip rada Eksterove klipne prese

U to doba najjai ostvarivani pritisak se dobijao u Apfelbackovoj
krunoj presi koja je jo 1925. god. konstruisana za briketiranje
sevemoekih tvrdih mrkih ugljeva bez veziva. Ovom prilikom moramo
naglasiti da je kod nas jedna od prvih Apfelbackovih presa, 1930. god.
montirana u rudniku mrkog uglja Rtanj i tamo je uspeo radila. Na
naredoj slici 1.5.6., dat je ematski prikaz Apfelbackove kmne prese.
109
Sl. 1.5.6. Apfelbackova kmna presa (1925. god.)

Ova presa se satoji od obrua iz dva dela (poz.l.), prenika 2 m, i
pritisnog valjka koji je nazubljen (poz.2.), a koji ima prenik 0,9 m. Obru
se oslanja na pogonske valjke (poz.3) koji ga pokreu perifemom brzinom
od 0,75 cm/s. Valjak (poz.2.) spojen je sa obmem preko podesive opmge
(poz.4) i pokree se samo trenjem. Ugalj se dodaje odozgo kroz reetku
koju sainjavaju oba dela obma i zatim pada u prostor izmeu unutranje
povrine obma i pritisnog valjka. Pritiskom valjka stvara se neprekidna
traka od briketa od koje se u gomjem delu obma otkidaju pojedini briketi
na mestima na kojim su zupci valjka ostavili zaseke.
Za brikctiranje sa vezivom nisu potrebni tako visoki pritisci, pa se tu
obino upotrebljavaju drugaije prese. Jadna od najstarijih presa ovakvog
tipa je presa data na slici 1.5.7., gde je predstavljen ematski prikaz
tzv.Counffinhal prese.
Velika prednost ovakvog tipa prese je ta to trai vrlo malo prostora
za rad, a takoe, i vrlo malo angaovane snage. Sastoji se od
horizontalnog (ree vertikalnog) rotacionog stola sa veim brojem
radijalno raspore-enih udubljenja - kalupa. Sto se okree izmeu dveju
pritisnih poluga poz.l., gomje i donje, koje su meusobno spojene
zateznim viljukama. Poluge imaju po jedan pritisni eki (poz.2), a
gomja poluga ima jo i eki za istiskivanje gotovog briketa (poz.3).
Najee se neposredno iznad stola nalazi mea (poz.5. na slici 1.5.7.)
tako da smesa uglja i veziva dolazi direktno u kalupe. Kako koji kalup
110
UGAU
M Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA 1TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UUNIKRJUCI D. Uroevi
doe u poloaj izmeu pritisnih ekia oni se stisnu i obrazuju briket a

eki istovremeno (poz.3.), izgume gotov briket iz kalupa tj. maine.
Sl. 1.5.7. Counff'mhal presa

Presa sa valjcima predstavljena je na sl. 1.5.8. Takav tip presa
objektivno ima najvei kapacitet u jedinici vremena, a zbog veoma
jednostavne konstrukcije ona je najjeftinija, ali joj je glavni nedostatak to
kvalitet gotovih briketa veoma zavisi od ravnomemog punjenja kalupa, a
to se esto ne moe kontinualno omoguavati.
111
1NDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUA IENJA UGUA
Presa se satoji od dva valjka koji, jednakom brzinom, rotiraju u

suprotnim pravcima. Na slici 1.5.8., ematski je predstavljen proces
presovanja briketa u presi sa valjcima. U skorije vreme pojavljuju se i prese
sa duplim valjcima, a prese tipa Koppem imaju naizmenino polukalupe i
ekie, tako da su valjci u zahvatu jedan s dmgim spregnuti kao zupanici.
Sl. 1.5.8. Presa sa valjcima Koppern (levo-stari tip, desno - savremeni tip)
Pregled savremenih pritisnih maina-presa

Postupak presovanja se principijelno nije promenio do dananjih
dana, ali su sredstva sa kojima se sprovodi taj postupak evoluirala u
nekoliko najeih tipova presa, nezavisno od toga u koju svrhu tj. za koje
sirovine i materijale se te prese primenjuju. Prema izloenom istorijskom
pregledu presa, jasno se da zakljuiti da su se na osnovu karakteristika
presa, odnosno njihovih uporednih prenosti i nedostataka, do danas
zadrale i potom razvile u pogledu mainskih konstmkcija, angaovanih
snaga i prvenstveno kapaciteta tzv. rol - prese tipa ,,KOPPERN. Pored
ovog, kao jednog od najstarijih proizvoaa presa, danas se na tritu
pojavljuje mnotvo dmgih proizvoaa kako evropskih tako i ruskih,
amerikih, kineskih itd. Mi emo samo pomenuti jo jednog evropskog -
francuskog proizvoaa i to; SAHUT - CONREUR. Na slici 1.5.8. radi
poreenja sa starim tipom prese predstavljena je i jedna nova rol - presa
tipa KOPPERN. Na narednoj slici 1.5.9. grafiki je dat kapacitet ovih
presa zavisno od proizvoakog tipa prese.
112
UGAU
D. Milanovi UU NIK RIUCI D. Uroevi
22 40 52 60 72 84 92 500
TIP PRESE
Sl. 1.5.9. Grafiki prikaz kapaciteta zavisno odproizvoakog tipa prese
Raunski kapacitet ovih presa moe se predstaviti sledeim izrazom:

Q = VBx z x n x p b
gdeje :
}-kapacitet prese,
F^-zapremina briketa,
z- broj briketa na obimu bubnja,
n- perifema brzina bubnjeva,
pB~ gustina briketa.
Exterove prese su tokom vremena evoulirale u tzv. extruder prese, gde
je sutinska promena nastala u tehnikim reenjima koja su omoguavala
da se doziranje materijala i ostvarivani pritisak obavljaju kontinuirano, (za
razliku od exterove prese gde se to obavlja kao to smo naveli
diskontinuirano) naravno to su omoguavali novi konstruktivni mainski
materijali koji mogu da podnesu velika naprezanja i pritiske koji se tim
putem u ekstruderima, odnosno radnim cilindrima, pojavljuju. Na slici
1.5.10. predstavljena je jedna tipina savremena konstrukcija ekstruder
prese a na sledeoj slici 1.5.11. tipini proizvodi takvog presovanja od
raznih materijala, uglavnom drvena piljevina i ugljena praina.
113
INDUSTRIJSKA PRIPREMA 1TEHNOLOGUA IENJA UGLJA
Sl. 1.5.10. Ekstniderpresa (mehcmika) Sl. 1.5.11. Proizvodi od raznih materijala

dobijeni u ekstnider presi
Ovom prilikom moraju se predstaviti i pelet - maine za

ukrupnjavanje sitnih materijala, kako bi prikaz savremenih maina - presa
za ukrupnjavanje raznih materijala bio kompletan. Meutim, one daju
proizvode koji se po mnogim karakteristikama i standardima razlikuju od
briketa. To su tzv. pelete. Kao i kod klasinih presa, tako i kod peletirki,
postoji vie proizvoaa, a najpoznatiji meu njima je svakako ameriki
proizvoa pelet - maina ,,CPM. Na narednoj slici predstavljena je
jedna PM-ova maina za proizvodnju peleta. Od momenta kada je na
naim prostorima prvi put instalirana jedna Apfelbackova kruna maina
za briketiranje uglja u rudniku Rtanj, te od prestanka njenog rada sa
zatvaranjem rudnika, nije bilo ozbiljnijih pokuaja briketiranja uglja sve
do pojave CPM-ove prese za proizvodnju peleta u rudniku mrkog uglja
Bogovina.Ona je instalirana od strane jednog privatnog preduzea. No i
taj pokuaj je propao prvenstveno zbog veoma loeg kvaliteta sirovine
koja se peletirala i posledino loeg energetskog kvaliteta dobijenih
peleta, to se posledino odraavalo na konjukturu ovog proizvoda na
tritu, a samim tim i na poslovanje preduzea. Kako se ove maine
veoma esto koriste i za proizvodnju peleta od otpadnog drveta sledei
pokuaj proizvodnje je veoma skoranjeg datuma, kada je od strane
takoe privatnog preduzea u Boljevcu podignuta CPM-ova peletimica
drvenih peleta. Na narednoj slici.1.5.12. je predstavljena jedna CPM-ova
pelet - maina. Dok je na sleeoj slici 1.5.13. predstavljena gomila peleta
dobijena od uglja.
114
UGAU
M. Ignjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
SI. 1.5.12. Pelet maina CPM SI. 1.5.13, Proizvod od raznog materijala
(amerika) dobijeni n pelet - presi
Na kraju moramo istai da u naoj zemlji ni do danas nije

standardizovana proizvodnja ugljenih peleta, te tako ne postoji ni jedan
standard koji opisuje kvalitet i procedure izrade tih prozvoda. Mada je,
mora se istai, u prethodnom periodu bilo pokuaja i sprovedenih
ispitivanja od strane Rudarskog instituta Beograd i rudnika Kolubara da
se standardizacija sprovede.
1.5.1.3. BRIKETIRANJA KAMENOG UGLJA SMOLOM

Briketiranje kamenog uglja smolom obavlja se na sitnoj klasi -5mm iz
koje se najee otpraivanjem uklanja najsitnija klasa -0,5mm. Ovakav
ugalj se osui do sadraja 3-5% vlage, a potom mu se dodaje smola kao
vezi\uo sredst\ro u koliini od 5-8%. Ugalj pomenute krupnoe i smola ggk
lmm dobro se meaju na temperaturi od 80C, a potom smesa alje u prese,
u kojima se pod pritiskom od 10 000 do 35 000 kPa presuju briketi. Prema
karakteru smole, kao vezivnog sredstva, podeava se temperatura
razmekavanja, kako bi se to potpunije oblepila po povrinama zma uglja.
Izvesni postupci briketiranja kamenog uglja smolom primenjuju postupak
tako da se ona dodaje u vidu pene s tim da je kod izvesnih postupaka
dodavanje tenog vezivnog srestva mogue i u lebdeem stanju. Umesto
smole kao vezivnog sredstva, mogue je kod kamenih ugljeva koristiti i
sulfidnu luinu, uz dodatak malih koliina gline i smole. Umesto smole, za
briketiranja kamenog uglja mogu se primeniti skrob i viskoza, ali postupci
ovakvog naina briketiranja nisu nali iru primenu. Vrlo esto sc mogu u
115
literaturi nai podaci o mogunosti briketiranja kamenog uglja bez

vezivnog sredstva, mada je poznato da kameni ugalj nema sve preduslove
za briketiranje bez vezivnog sredstva. U sutini ovi postupci se sastoje u
tome, da se fino spraeni kameni ugalj presuje pod vrlo visokim pritiskom
od 120.000 - 230.000 kPa, a po nekim postupcima pritisak treba da bude i
do 500.000 kPa. Isto tako, mogue je briketiranje kamenog uglja,
uobiajenog granulometrijskog sastava, bez vezivnog sredstva, postupkom
na toplo. Po ovom postupku sitan ugalj se zagreva na temperaturi od 300
do 320 C, a potom briketira pod manjim pritiskom. Meutim, primena
postupka briketiranja kamenog uglja bez vezivnog sredstva, a u raznim
uslovima rada, nije dobila svoju pravu industrijsku primenu, te se moe rei
da, kao najpotpuniji industrijski postupak briketiranja kamenog uglja,
ostaje postupak briketiranja sa vezivnim sredstvom.
1.5.1.4. BRIKETIRANJA MRKIH UGLJEVA I LIGNITA

Briketiranje mrkih ugljeva vezivnim sredstvom moe da se obavi na
isti nain kao to je reeno i za kamene ugljeve. Slino se moe rei i za
lignite.
Mrki ugljevi i ligniti, koji su znatno meki od kamenog uglja, mogu
se briketirati bez vezivnog sredstva, a pod pritiskom od 80.000 - 200.000
kPa. Dobijeni briketi su zadovoljavajue vrstoe. Zahvaljujui saraju
preostale vlage u briketu (8-18 %) dolazi do kapilamog vezivanja zma.
Briket, koji se koristi za energetske svrhe proizvodi se, uglavnom, iz
ugljeva sa niskim sadrajem katrana.
Proces briketiranja ovih ugljeva, a bez vezivnog srestva, sastoji se u
tome to se ugalj posle drobljenja do ggk 5 (2) mm, sui do 8-18% vlage
(po potrebi otprauje), hladi posle suenja do temperature od 50C, a
potom presuje pod pritiskom 80.000 - 200.000 kPa u cilju dobijanja
mehaniki vrstog briketa. ema procesa briketiranja je ista kao i kod
briketiranja sa vezivom, sa tim da proces nema pripremanja vezivnog
sredstva i njegovo meanje sa sitnim ugljem.
Mlai ugljevi koji sadre vie od 10% katrana, su sirovina koja se
moe briketirati i iji se briketi koriste za polukoksovanje. Proces dobijanja
briketa za ovu namenu je neto sloeniji od prethodno opisanog. Ugalj ggk
5 mm se sui, a potom se posle suenja melje do ggk Imm. Osuen i
samleven ugalj se alje u ciklone, gde se odvaja gas (i najsitnija praina).
116
UGALI
M. Ignjatovi I INDUSTRUSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi ULJNl KRIUCl D. Uroevi
Osuen ugalj 8-10 % vlage, hladi se na temperaturi 60-70C, a potom

briketira. Ovako dobijeni briketi se koriste kasnije za polukoksovanje.
1.5.1.5. BEZDIMNI BRIKETI KOKSOVANJE BRIKETA

U okviru materije koja se odnosi na oplemenjivanje uglja,
pomenuemo i dobijanje tzv. bezdimnog briketa. U sutini ovaj
postupak se zasniva na briketiranju polukoksa, poluantracita ili antracita,
bez veziva, ali uz dodatak masnog ili polumasnog uglja u omekanom
stanju, pri emu kombinacije meavine ne moraju biti uvek iste. Ugalj se
u prvoj fazi zagreva na temperaturama, pri kojima dolazi do uklanjanja
najveeg dela isparljivih materija. Faza karbonizacije se za neke postupke
zavrava kod 400-500 C, a za neke ugljeve kod 850 C. Uklanjanjem
isparljivih materija i gasa posle karbonizacije dobija se sirovina za
briketiranje, koja se uz, ili bez dodatka vezivnog sredstva, presuje u tzv.
bezdimne brikete.
Pomenimo jo i to da se poslednjih godina vrlo intenzivno radi na
dobijanju koksa iz briketa. Osvojeni postupci baziraju na tome da se
briketi dobijeni presovanjem pod visokim pritiskom (100 000 kPa) dalje
tretiraju u procesu karbonizacije do temperature od 900 C. Dobijeni koks
ima zadovoljavajue tehnoloke i mehanikc osobine.
1.5.1.6. ISTORIJSKI OSVRT NA BRIKETIRANE UGLJEVA U SRBIJI

Ve je reeno da ne postoji mdnik u naoj zemlji koji u svojoj
produkciji nema znaajan udeo sitnih klasa ugljeva i to predstavlja
osnovni znaajan podsticaj za briketiranje naih ugljeva. I da podsetimo,
tako visoki sadraj sitnih klasa u produkcijama svakog mdnika je
posledica ne samo upotrebe savremene mehanizacije otkopavanja, ve i
fiziko - hemijske stmkture naih ugljeva. Ako tome pridodamo i mahom
veoma nizak indeks drobivosti, koji je obmuto proporcionalan tvrdoi
ugljeva, moe zakljuiti da su nai ugljevi zaista veoma tvrdi, to znatno
oteava ili onemoguava briketiranje. Osim toga, gotovo svi nai ugljevi
su hidrofilni, tj. nepostojani na vazduhu jer upijaju vlagu. U takvim
sluajevima u nekim postupcima ugalj pre briketiranja treba obavezno
suiti i usitnjavati do ispod 0,1 mm. Kako su suenje i drobljenje meu od
najskupljim fazama u oplemenjivanju uglja, ceo tretman postaje
117
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGLFA IFNJA IJGf.IA
ekonomski diskutabilan, naroito za opte siromane sirovine kao to su

nai ugljevi.
Iz svih do sada navedenih razloga, u naoj zemlji briketiranje ugljeva
nije nikako razvijeno. No. pre Drugog svetskog rata, na naim prostorima
radilo je vie briketimica i to: Vrka uka, Srpski Balkan, ,,Rtanj,
Dobra srea i ,,Jerma za kameni ugalj, ,,Aleksinac, ,,uprija, za mrki
ugalj. Od svih navedenih briketimica samo Srpski Balkan je radio sa
vezivom. Kako smo ve naveli, kameni ugalj se u naelu briketira sa
vezivom uz male pritiske i to zbog relativno malog plasticiteta tj.
,,lepljivosti Funkcije vezivnog sredstva i ostvarenog pritiska obmuto su
proporcionalne. I to su razlozi to su ugljevi ,,Rtnja i Dobre sree bili
briketirani bez veziva jer su bili izuzetno plastini. Ali, zato su obe
briketimice bile opremljene visokopritisnom Apfelbeckovom obrunom
presom.
U mdniku ,,Rtanj se briketirao ugalj ispod -3 mm kmpnoe, pod
pritiskom prese od 15000; 16000 - 20000 kPa. Vreme dejstva pritiska je
bilo oko ls; otpomost gotovih briketa na savijanje je bila oko 140-180 kPa.
Srpski Balkan, je imao presu tipa Couffihal kapaciteta 5 t/h, a kao
vezivo je upotrebljavana smola i to kao 8 % meavina gledano maseno u
odnosu na koliinu uglja.
U skorijem periodu, za razliku od stanja pre Dmgog svetskog rata,
situacija u ovoj delatnosti je mnogo gora jer praktino u naoj zemlji
nema ozbiljnijih pogona briketimica, sem povremenih pojavljivanja i
nestanaka malih privatnih pogona koji su pokuavali da se bave ovim
poslom.
Ako se sagleda nae blie okmenje i na istoku: Rumunija, Bugarska
ili na zapadu: Bosanska Federacija i Republika Srpska, stvar je sasvim
drugaija. Dovoljno je pomenuti jednu od najveih briketimica uglja na
Balkanu ,,Brikel EAD Galabovo-Bugarska i skoro otvorenu briketimicu
u Banoviima BiH.
Ni najskoriji pokuaji, koji su se kod nas deavali proteklih godina,
nisu izmenili dosadanju nepovoljnu sliku o mogunostima za briketiranje
domaih ugljeva, pored objektivne injenice da odreene potenci-jalnosti
za to u naoj zemlji postoje. Ostaje samo da se vidi, da li e u buduem
periodu interes privatnog kapitala nai oplodnju u ovoj sferi delatnosti i
podignuti jedan pravi industrijski pogon briketimice. Istorijske injenice i
deavanja u okmenju na to jasno upuuju.
118
UGALJ
M. lgnjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPRJEMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UU N IK RIU CI D. Uroevi
1.5.1.7. KVALITET BRIKETA I STANDARDI

U svim sluajevima do sada iznetim, bilo da se radi o dobijanju
obinih briketa, bezdimnih briketa, briketa za polukoksovanje i
koksovanje-polazna sirovina treba da bude ugalj odreenih granu-
lometrijskih svojstava i sa to manjim sadrajem pepela. Samo u takvim
polaznim uslovima moe biti rei o briketima zadovoljavajueg kvaliteta.
Dobijeni briketi moraju udovoljiti odreenim fizikim i hemijskim
uslovima koji se obino oznaavaju kao kvalitet briketa. Za svojstva briketa
postoje u raznim zemljama propisani standardi. Sa tim u vezi 1957. god.
osnovan je meunarodni komitet za formulaciju metoda za ispitivanje
kavaliteta briketa. Kao jedan od osnovnih kriterijuma za vrednovanje
sirovine zabriketiranje, odnosno vrednovanje briketa, i u naoj zemlji treba
se pridravati odgovarajuih standarda i to: JUS B Hl.031 i JUS B.H1.030.
kao i standarda u vezi ispitivanja kvaliteta briketa JUS B. H8.376; JUS B.
H8.377; JUS B. H8.379 i JUS B. H8.380.
Ipak, za dobar briket postoje odreeni opti uslovi, a to su:
1. vrstoa na pritisak i savijanje mora biti tolika da se briket
prilikom manipulacije ne drobi u prah.
2. Hidrofobnost mora biti tolika da se delovanjem atmosferilija
briket ne raspada.
3. Za vreme izgaranja briket ne sme da se raspaa.
4. Sadraj pepela mora biti minimalan, a ogrevna mo maksimalna.
5. Sadraj vlage mora biti u granicama maksimalne vrstoe na
pritisak i savijanje.
6. Briket ne sme imati tendenciju ka samozapaljenju.
7. Prilikom izgaranja na loitu briket ne sme obrazovati pepeo koji se
topi.
8. S obzirom na ogrevnu mo, briket ne sme biti skuplji od
asortimana ,,komad.
Parcijalne uslove prema vrstama uglja moemo sagledati u sledeim
navodima.
Briketi, dobijeni iz kamenog uglja, treba da ispunjavaju sledee
najvanije uslove:
da budu homogeni,
119
gubici posle habanja prilikom transporta treba da iznose manje od 5%,

teina briketa da bude izmeu 0,5-1,0 kg po komadu kako bi se bez
razbijanja mogli da koriste u loitu,
srednja gustina da bude vea od 1150,
briketi ne smeju da budu higroskopni; dozvoljena vlaga 3 %,
sadraj pepela u briketima do 10 %,
briketi treba da gore ujednaenim, po mogunosti bezdimnim
plamenom i da se ne raspadaju prilikom sagorevanja,
isparljivost briketa treba da odgovara isparljivosti dobrog kamenog
uglja,
otpornost na pritisak treba da iznosi najmanje 6.860 kPa,
otpornost na savijanje treba da iznosi najmanje 980 kPa,
koeficijent postojanosti prema vodi K (po Jeckelu) treba da ie
najmanje 40.
Briketi dobijeni iz mrkog uglja i ligmta treba da ispunjavaju sedee
najvanije uslove:
da budu homogeni i zbijeni,
da imaju glatku povrinu, bez pukotina, vidljivih stranih primesa i
jalovine,
sadraj vlage da bude 15-18 %,
sadraj pepela ne smc da bude vei od sadraja pepela uglja koji se
briketira,
kalorina vrednost bnketa treba da prelazi kalorinu vrednost
polaznog uglja za najmanje 40 %,
briketi ne smeju da budu krti i da se lome,
otpomost na pritisak da iznosi najmanje 6.860 kPa,
otpomost na savijanje da iznosi najmanje 980 kPa
boja preloma da bude tamnomrka,
prilikom sagorevanja treba da zadre svoj oblik, tj. da se ne
raspadaju,
briketi treba da gore ravnomemim dugim plamenom, bez pojava iskri,
pri uskladitenju, na mrazu i toplom vremenu na otvorenom
prostoru ne smeju da se raspadaju,
koeficijent postojanosti prema vodi K (po Jeckelu) treba da je
najmanje 40.
120
UGAU
D. Milanovi ULJNIKRIUCI D. Urocvi
U pogledu mehanikih svojstava vai grubo pravilo da vrstoa na

pritisak mora biti oko deset puta vea od vrstoe na savijanje, s tim da je
minimalna vrstoa na savijanje 100 - 150 kPa. Sadraj pepela za brikete
bez veziva treba da bude maksimalno 4 - 10 %, a za brikete sa vezivom 7 -
10 %. Vlaga u briketima bez veziva ne sme da pree vrednost od 10 do 18
%, a u briketima sa vezivom 20 %. Hidrofobnost se moe meriti
odreivanjem vrstoe pre i posle potapanja u vodu u odreenom
vremenskom periodu (3, 6.. sati). Takoe u nekim zemljama postoje
ogranienja i u pogledu ogrevne, odnosno toplotne moi briketa. U pogledu
oblika briketa nema strogih propisa, jer oblik, kao to smo ve navcli,
prvenstveno zavisi od tipa upotrebljavane prese, ali briketi, ipak, moraju da
imaju odreene stalne oblike, npr. kocke, prizme, elipsoida i druge.Na sl.
1.5.1. ve su predstavljeni neki od uobiajnih oblika briketa. Teina briketa
varira u irokim granicama, ali se za iroku potronju uglavnom koriste laki
briketi do max. 0,5 - 1 kg, dok se za industriju mogu upotrebljavati tei
briketi i ako je i tu ve uoen trend da se upotrebljavaju briketi kao za iroku
potronju.
No, da sumiramo, prema navedenom standardu JUS. B.Hl. 030 za
brikete mrkog uglja i lignita predviene su sledee klase kvaliteta, sa
defmisanim parametrima kvaliteta, prikazanim u tabeli 1.5.4, dok su u tabeli
1.5.5. dati parametri kvaliteta za klase briketa od kamenog uglja i antracita.
Tabela 1.5.4. Parametri kvaliteta za brikete od mrkog uglja i lignita po
standardu JUS B. HI. 031
Karakteristike Klase kvaliteta
BI BII BIII
Sadraj vlage, maks. % 18 20 22
Sadraj pepela, maks. % 15 20 25
Sadraj sumpora. maks. % 2.5 2.5 2.5
Donja topl. vrednost, min. kJ/kg 17000 16000 15500
Masa, kg 0.1 do 0.5 0.1 do0.5 0.1 do0.5
Mehanika vrstoa u bubnju, % 76 74 72
Otpomost na pritisak, min. MPa 7.5 7.5 7.5
Uee klase -25 mm 4 4 4
Apsorpcija vode, maks. % 3 3 4
121
INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGUA IENJA UGUA
Tabela 1.5.5. Parametri kvaliteta za brikete od kamenog uglja i antracita po

vaeem standardu
Klase kvaliteta
Karakteristike
BT BII
Sadraj vlage, maks. % 6 8
Sadraj pepela, maks. % 15 18
Sadraj sumpora, maks. % 2 2
Donja topl. vrednost, min. kJ/kg 36000 25000
Sadraj isparljivih materija, % 17 17
Mehanika vrstoa pri ispitivanju na pad, min.% 85 80
Uee komada veliine -25 mm. 10 10
Apsorpcija vode. % 4 4
Iz prikazanog pregleda u navedenim tabelama vidi se da su uslovi pri-
lino strogi i da je za najloiju klasu BIII kod briketa od mrkog uglja i lignita
minimalna toplotna vrednost oko 15 500 kJ/kg, to nije lako ispuniti sa naim
ugljevima koji dolaze u obzir za briketiranje. Vaei standard za brikete iz
kamenih ugljeva zahteva, za klasu BI DTV od 36 GJ/t dok je za klasu BII to
25 GJ/t, a sadraj sumpora maksimalno do 2 %. Stvamo strogi uslovi!
Namera bilo koga da osvoji tehnologiju briketiranja ugljeva na bazi
domaih sirovina za briketiranje, a prvenstveno za potrebe iroke potronje i
domainstva, podrazumeva da kvalitet briketa mora biti prihvatljiv za
krajnje potroae. Ovo se odnosi pre svega na sadraj pepela i donju
toplotnu vrednost, kao i na mehaniku vrstou briketa. Ako u izvesnoj meri
ublaimo navedene stroge zahteve u pomenutim standardima, prvenstveno u
pogledu sadraja pepela i donje toplotne vrednosti, ipak sadraj pepela u
komercijalnim briketima ne bi smeo da pree 20-35 % u uglju bez vlage, a
DTV mora biti preko 12 GJ/t za brikete od mrkog uglja i lignita.
1.5.2. KOKSOVANJE UGLJA
Koksovanje kamenog uglja ili koksovanje na visokim temperatu-
rama, podrazumeva onaj termiki postupak oplemenjivanja, koji ima za
cilj dobijanje koksa, bez prisustva vazduha i na temperaturama veim od
1000C. Prema efiniciji koja je data standardom JUS B. H0. 022, III-
1972. koks je vrsti ostatak suve estilacije uglja na visokoj temperaturi
(iznad 800C). Podela koksa na vrste vri se prema njegovoj daljoj
nameni u industrijske svrhe ili prema drugim fizikim svojstvima.
122
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA1TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
Celokupan proces koksovanja se odvija u posebnim koksnim peima

(koksne baterije). Najpodesnija sirovina za dobijanje koksa jesu masni i
gasni kameni ugljevi, koji se u koksne pei dodaju u vidu sitnih klasa
odreenih raspona krupnoe. Iako se koks smatra najvanijim proizvo-dom
procesa koksovanja u tom procesu dobija se itav niz nusprodukata, meu
koje, kao najvaniji, spadaju: smola, katran, benzol, amonijana voda,
razna ulja i itav niz drugih derivata. Hemizam raspadanja uglja u procesu
koksovanja i sam tok karbonizacije je veoma sloen. Koliina i vrsta
pojedinih finalnih proizvoda koja e se dobiti prilikom koksovanja zavisna
je u prvom redu od vrste koksnog uglja, odnosno koksne meavine uglja.
Osobine koksa, prema tome, zavisie od polaznog uglja ili polazne
meavine za koksovanje. Zbog toga se za dobijanje kvalitetnog koksa moraju
upotrebljavati kvalitetni koksni ugljevi ili njihove meavine koje karaktcrie
itav niz fizikih i hemijskih svojstava. No, u svakom sluaju, polazei od
osnovne namene koksa u industriji, on mora da poseuje ove osobine:
veliku vrstinu, naroito za visoke pei,
odreenu krupnou (bez sitnei),
ravnomemo i potpuno sagorevanje, sa najmanjim moguim
ostatkom,
jednakomemu krupnou,
da nema izduenih komada,
da ima najmanji mogui sadraj vlage i pepela i
da ima povoljne osobine pepela posle sagorevanja.
Pored ovih, utvruju se i druge osobine koksa, koje vie vode rauna o
njegovim termikim, hemijskim i slinim osobinama. Proces koksovanja se
odvija u koksnim peima koje karakterie mala irina (400-500 mm), velika
duina (12m) i visina (4 m), i koje su poreane jedna do druge u vidu
koksne baterije, to omoguava da se one istovremeno zagrevaju. Proces
koksovanja poinje punjenjem jedne komorc a zatim se proces nastavlja
zagrevanjem do potrebne temperaturc u trajanju od 16 do 20 asova. Za pe-
enje koksa se koristi jednim delom koksni gas i generatorski gas. Zavrna
faza koksovanja sastoji se u pranjenju komora; uareni koks pada na po-
stolje za gaenje i prska se vodom. Gaenje koksa moe da se obavi i suvim
hlaenjem koksa. Ugaeni koks se potom prosejava (obino na sitima otvo-
ra 80 mm), pa se, prema potrebi, nadreetni proizvod drobi i ponova klasira.
123
INDUSTRIJSKA PRIPREMA 1TEHNOLOGUA IENJA UGUA
Prema podacima iz nemake literature iz jedne tone koksnog uglja

(koksne meavine) dobija se oko 0,8 t koksa i 310-320 NmJ koksnog
gasa, a pored toga, od ugljenikovih jedinjenja, i 3% katrana, 1% benzola i
1% amonijum - sulfata.
Kao to je to ve izneto, ugalj za koksovanje mora da poseduje itav
niz osobina koje ga ine pogodnim za dobijanje kvalitetnog metalurkog
koksa. Tano saznanje o mogunosti nekog uglja (ili meavine) za
koksovanje teko je utvrditi samo na osnovu hemijsko-tehnike analize.
Takvi ugljevi se vrlo dugo ispituju u pogledu dobijanja metalurkog
koksa, a ispitivanja su kako laboratorijskog tako i poluindustrijskog i
industrijskog obima. No, i pored ovoga, s obzirom da polazne koksne
meavine baziraju na proizvodima ienja kvalitetnih kamenih ugljeva,
dajemo nekoliko osnovnih podataka iz tehnike analize ugljeva pogodnih
za koksovanje ili kvaliteta koje ugalj za koksovanje treba da poseduje:
Sadraj vlage u uglju (meavini) za koksovanje treba da bude
najvie 3-6%.
Sadraj volatilija kree se u irokim granicama izmedu 23 - 32%.
Sadraj pepela u uglju za koksovanje ne sme da bude vei od 9%;
viak pepela utie negativno na kvalitet koksa; taka topljenja
pepela ne sme da bude manja od 1200C.
Sadraj sumpora mora da bude vrlo nizak l ne sme da bude vei
od 1,5%.
Fosfor je nepoeljan elemenat u uglju za koksovanje i za metalurki
koks zahteva se da njegov sadraj bude manji od 0,03%.
Krupnoa uglja zavisna je od koksne meavine i kvaliteta uglja za
koksovanje. Uobiajeno je da koksna meavina ima takav granu-
lometrijski sastav da 60% bude klase -12mm. Izvesne meavine
zahtevaju da u njima 90% bude klase -3mm.
Zapreminska teina uglja (meavine) za koksovanje treba da
iznosi 600-800kg/m3.
Dobijeni koks podvrgava se, prema ve utvrenim uslovima,
standardnim ispitivanjima. Ispitivanja obuhvataju: odreivanje spoljneg
izgleda, boje, sjaja, poroznosti, krupnoe, vrstoe, tronosti, gustine,
zapreminske teine, upijanja vlage, reaktivnosti sa kiseonikom i drugim
gasovima itd. Nain ispitivanja pojedinih osobina koksa, kao i odgovarajue
124
UGALJ
M. Ignjatovi I 1NDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE lSENJA S. Magdalinovi
D. Miianovi UU NIK RIUCI D. Uroevi
\T e d n o s t, u tv r u j u se, o b i n o , s t a n d a r d im a z e m l je p ro iz v o a a k o k sa,
EU s ta n d a r d im a .
o d n o s n o m o r a j u b iti u s a g l a e n i s a
U daljem tekstu se daje sastav koksa dobijen iz kamenog uglja iz Rura
(Nemaka):
Vlaga 5%
MV 2%
C fix 85-90%
s 0,6-1,5%
p 0,01-0,04%
Poseban posmpak za oplemenjivanje mrkih i kamenih ugljeva zove se
polukoksovanjc (Schvvelung) i zasniva se na termikoj obradi uglja bez
prisustva vazduha na temperamrama od 450 do 550C. Takav postupak se
jo naziva i niskotemperatumo koksovanje. Prema ve pomenutom
standardu data je definicija, da polukoks predstavlja vrsti ostatak
destilacije uglja na niskoj temperaturi (od 500 do 800C). Ovaj postupak
razvijen je na bazi termikog oplemenjivanja uglja, koje je imalo za cilj da
proizvodi katrane. Kasnije se prelo i na proizvodnju polukoksa koji se
danas najveim elom koristi u termoelektranama, toplanama ili kao
prakasto gorivo. Polukoksovanje se moe obaviti na rovnim (boljim)
\Tstama uglja ili na proizvodima ienja u kojima je sadrzaj pepela ili
dmgih neistoa smanjen. Nisu odrceno utvrene nonne u pogledu
kvaliteta polukoksa i on zavisi, u prvom redu, od polaznog uglja, na kome
je izvreno polukoksovanje. U tabeli 1.5.6. navodimo podatke o kvalitetu
polukoksa mrkog i kamenog uglja.
Tabela 1.5.6. Kvalitet polukoksa mrkog kamenog uglja
Polukoks m rkog Polukoks kam enog
uglia ________ _____________
Sadraj vlage % 15-30 15-25
Sadraj pepela % 15-25 7-13
Sadraj isparljivih
% 12-18 7-14
materija (MV)
Toplotna mo kJ/kg 19274-22626 27654-31006
U naelu se moe rei da polukoks ima itav niz osobina tipinih za

koks, naroito onda ako se polukoks dobija od istog uglja, sa niskim
sadrajein pepela. Takve osobine polukoksa omoguuju mu da sagoreva
125
INDUSTRIJSKA PRIPREMA 1TEHNOLOGIJA IENJA UGUA
bez dima, bez ai i bez mirisa. Njegova svojstva mu omoguuju da se

lako pali i uspeno sagoreva i bez dovoda veih koliina vazduha.
Meutim, ima i nedostatak da je lako samozapaljiv.
Od ostalih postupaka oplemenjivanja uglja pomenuemo se gasifik-
aciju, koja ima za cilj proizvodnju gasa iroke industrijske primene.
Vrednost dobijenog gasa se odreuje prema njegovoj kalorinoj moi, a i
prema sastavu, to je posebno vano, kada se on upotrebljava u hemijskoj
industriji. Dobijeni gas iz uglja koristi se i u energetske svrhe.
1.5.3. SUENJE UGLJA (DUBINSKO)
Dubinsko suenje uglja je poseban vid termikog suenja u
autoklavima. Postupak je naroito podesan za suenje mlaih mrkih i
lignitnih ugljeva, i tom prilikom se postie vrlo efikasno odstranjivanje
vlage, bez raspadanja (prskanja) komada.
Kod uobiajenog, klasinog naina termikog suenja uglja, toplota
se, preko toplog vazduha ili gasa, dovodi neposredno na povrinu komada
uglja. Posle uklanjanja vlage sa povrine, dolazi do sakupljanja spoljnih
slojeva ili kore uglja, koji na taj nain smanjuje svoju zapreminu. Dublji,
unutranji elovi komada uglja, koji nisu bili u kontaktu sa toplim
medijumom i iz kojih nije dolo do otputanja vlage, zadravaju svoju
prvobitnu zapreminu. Posledica ovakvog ponaanja komada uglja
prilikom povrinskog suenja, tj. promene zapremine slojeva na povrini,
ogleda se u prskanju spoljnjeg dela i nastajanju sitnei.
Uvodenjem dubinskog suenja u autoklavima, kada se vlaga uklanja
iz celokupnog komada uglja, izbegava se pojava prskanja i stvaranja
sitnei. Ovaj postupak razradio je austrijski profesor Fleisner, po kome i
sam nain suenja nosi ime. Sutina suenja (dubinskog) po postupku
Fleisner-a sastoji se u tome da se komadi uglja dovedu na temperaturu
suenja, a da pritom ne doe do mogunosti prelaska vode (vlage) u
gasovito stanje i da kao takva izae iz uglja. Zagrevanje uglja, preina
tome, mora da se vri zasienom vodenom parom.
Kao to je reeno suenje uglja po sistemu Fleisner, obavlja se u auto-
klavima i to, obino, tako da dva autoklava rade paralelno, meusobno pove-
zani. Autoklavi su povezani i snabdeveni cevovodima za dovod zasiene
vodene pare i toplog vazduha (suvog) i isto tako cevovodima za odvod
kondenzata (vlage). Prikaz dva autoklava, koji rade paralelno dat je na slici
1.5.14.
126
UGALJ
D. Milanovi U U N IK R IU C I D. UroSevi
SI. 1.5.14. ematski prikaz autoklava za suenje lignita po postupku Fleissner

Postupak suenja odvija se u nekoliko faza koje sukcesivno smenjuju
jedna drugu. Celokupan proces traje 200 minuta i moe da se odvija sa
prekidima ili bez njih. Pojedine faze procesa i njihovo vremensko trajanje
daju se onako kako slede:
punjenje autoklava vlanim ugljem (trajanje 10 min);
predgrevanje uglja vodenom parom pod pritiskom od oko 2020
kPa (trajanje-25 min), potom isputanje kondenzata i prebaci-
vanje vodene pare u drugi autoklav, sve dok se ne izjednai
pritisak (ovo se, obino postie kod 101 kPa);
uparavanje sveom zasienom vodenom parom (trajanje 75 min),
ova faza se smatra najvanijom za celi postupak;
smanjenje pritiska isputanjem pare u drugi autoklav (trajanje 25
min);
provetravanje uglja zagrejanim vazduhom i odvoenje vlage u
donji kazan za vodu (trajanje 55 min) i
pranjenje uglja iz autoklava (trajanje 10 min).
127
Sadraj vlage u uglju, postupkom Fleisner, sniava se obino do

sadraja hidro - vlage. Ukoliko se suenjem sie ispod sadraja hidro - vlage,
osueni ugalj moe da pone ponovo da upija vlagu. Osueni ugaij je
kompaktan, ne raspada se, ima smanjenu zapreminu, i pali se dosta lako.
Prvo postrojenje u naoj zemlji za suenje lignita po postupku Fleisner
izgraeno je 1957. godine na rudniku ,,Kolubara. Postrojenje je podignuto
za suenje uglja krupnoe -200 (150) + 30mm, koji se dobija u vidu istog
uglja posle ienja u postrojenju za gravitacijsku koncentraciju u suspenziji
kvarcnog peska. Ugalj koji se sui sadri 55 - 57% vlage i oko 14% pepela
(osuen na 105). Ciklus suenja traje 170 min, pritisak radne pare iznosi
1818-2020 kPa, a temperatura pregrejane pare 280-300C. Posle suenja
ugalj sadri oko 28% vlage, a pojedini asortimani, koji se dobijaju
naknadnim prosejavanjem osuenog uglja imaju sledee karakteristike.
Podaci o sadraju pepela u pojedinim asortimanima odnose se na ugalj sa
navedenim sadrajem vlage dati su u tebeli broj 1.5.7.
Tabela 1.5.7. Asortimani suenog uglja u mdniku Kolubara po
postupku Fleisner
Krupnoa Vlaga Pepeo Donja kalorina

Asortiman
mm % % vrednost kJ/kg
Kornad +60 28,9 7,5 16132

Kocka -60+30 28,2 7,9 16048
Orah -30+15 28,1 8,5 15880
Grah -15+5 27,5 10,8 15461
Praina -5+0 27,9 14,3 14037
Postrojenje za suenje lignita basena "Kosovo po sistemu Fleisner
podignuto je 1966., a za suenje uglja klase -150+30mm, koja se dobija
posle klasiranja rovnog uglja bez prethodnog ienja. Ugalj pomenute
klase krupnoe sadri oko 49% vlage i oko 24% pepela (osuen na 105).
Ciklus suenja traje 160 minuta i obavlja se u autoklavima rasporeenim
po etiri u jednu grupu. Pritisak zasiene pare iznosi 3030 kPa, a njena
temperatura u procesu suenja iznosi 235C. Dosuivanje lignita se
obavlja u specijalnim bunkerima, pomou toplog vazduha. Osueni ugalj,
a posle dosuivanja u bunkerima sadri oko 20% vlage i oko 18% pepela
(osuen na 105C).
128
UGAU
M. Ignjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHN0L0G1JE IENJA S. Magdalinovi
1.6. KONTROLA PROCESA IENJA UGLJA
Uobiajena kontrola tehnolokog procesa i rada ureaja u tom

procesu, prilikom tehnologija ienja uglja odvija se na nain kako se to
u najveem broju sluajeva ini i kod ostalih sirovina i kod ostalih
industrijskih procesa. Izvesne osobenosti u toj kontroli proistiu pre svega
iz karaktera samog uglja, njegovih proizvoa i njihove namene. Ovo se
ostvaruje kako utvrivanjem teinskog iskorienja finalnih proizvoda i
eventualnim uporeivanjem sa predvienim iskorienjem iz krivih
ienja, tako i preko elementame tehnike analize rovnog uglja i
proizvoda ienja.
S obzirom na injenicu da se za najvei deo uglja priprema, tj. bira
tehnologija ienja postupcima gravitacijske koncentracije, od posebnog
je interesa da se u postrojenjima za ienje uglja uvede kontrola
tehnolokog procesa, koja utvruje odstupanja u odnosu na oekivane
rezultate iz krivih ienja. U svojoj sutini takav postupak kontrole
zasniva se na utvrivanju otrine odvajanja. Ovaj pojam, ili postupak,
karakteristian je, a istovremeno i vrlo znaajan. za sve postupke i ureaje
koji slue za gravitacijsku koncentraciju, pa prema tome i za sve ugljeve
koji se pripremaju tim postupkom industrijske pripreme i tehnologija
ienja. Objanjenje naina navedenog tehnolokog procesa, preko
otrine odvajanja i odgovarajuih njenih parametara bie prikazano u
poglavlju 5. Koncentracija i teorijsko sagledavanje procesa odvajanja -
zbog toga to je taj postupak poeo da se razrauje na primcru ienja
uglja, to je na toj sirovini dobio svoje teoretsko objanjenje i konano,
to je ovaj postupak ocene tehnolokog, industrijskog procesa dobio svoje
pravo graanstva upravo na uglju.
Raniji postupak za ocenu otrine odvajanja sastojao se u prostom
odreivanju "zalutalih zma" u nekom proizvodu. Takvo jednostavno
utvrivanje otrine odvajanja nije bilo pogodno jer je davalo jednostrane
podatke. Zbog toga postupak ocene otrine odvajanja, o kome e biti rei,
ima mnogo iri znaaj.
Kontrola procesa ienja moe da se obavi i dmgim, ve utvrenim,
ali u industrijskim procesima manje primenljivim postupcima. U sutini
svi ti procesi polaze od onih uslova koji bi u procesu ienja uglja
trebalo da nastupe na osnovu krivih ienja, odnosno analize pliva-tone.
129
Zatim se jedan ili vie parametara prati i uporeuje kroz ostvarenja u

inustrijskom procesu.
No, kako postupak utvrivanja otrine odvajanja odraava stanje u
tehnolokom procesu ienja, ne samo kroz rad ureaja, ve istovremeno
odraava i ponaanje sirovine u tom tehnolokom procesu ienja uglja.
Izraunavanje vrednosti podeonih brojeva, izrada krive podeonih
brojeva, kao i izraunavanje odgovarajuih parametara otrine odvajanja,
mogue je i za sluaj ienja uglja kada se izdvaja tri i vie proizvoda. U
sluaju da se izdvajaju tri proizvoda, izrauju se dve krive podeonih
brojeva i to: kriva odvajanja U-M i M-J.
Jedan takav primer ienja uglja na tri proizvoda dat je u tabeli
1.6.1. i odnosi se na sluaj ienja uglja sa tekom sredinom u ureaju
tipa DREWBOY.
Konstruisane krive za sluaj izdvajanja 3 proizvoda (U, M i J) date
su na slici 1.6.1.
Tabela 1.6.1. Primer izraunavanja vrednosti podeonog broja kod
izdvajanja tri proizvoda
Udeo u % u odnosu na ulaz Podeoni broj
Raspon
gustina udeo u udeo u udeo u ulaz 1 ulaz 11
U/M M /J
U M J U+M U+M +J
-1300 1,28 1,28 1,28 0 0
1300-1400 9,48 9,48 9,48 0 0
1400-1500 17,35 0,19 17,54 17,54 1,0 0
1500-1600 4,33 7,95 12,28 12,28 64,7 0
1600-1700 0,36 13,17 0,14 13,53 13,67 97,3 1,0
1700-1800 5,06 0,32 5,06 5,38 100,0 5,9
1800-1900 4,53 1,10 4,53 5,63 100,0 19,5
1900-2000 0,76 3,86 0,76 4,62 100,0 83,5
2000-2100 0,09 3,75 0,09 3,84 100,0 96,4
2100-2200 0,05 7,96 0,05 8,01 100,0 98,6
+2200 18,27 - 18,27 - 100,0
32,80 31,80 35,40 64,60 100,00
Na osnovu ovih podataka, na isti nain kako je to ranije objanjeno,

izraene su odgovarajue krive podeonih brojeva, uz napomenu da
imamo krivu podeonih brojeva U/M i krivu M/J. Na isti nain, ali za obe
krive, odreuju se i ostali parametri otrine odvajanja Ep i I.
130
UGAU
1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9 2,0 2.1 2,2 2.3 2.4 2.5
------ GUSTINA
Sl. 1.6.1. Krive podeonih brojeva za izdvajanje tri proizvoda ienja uglja:
U.MiJ.
Iz brojnih podataka i pogonskih rezultata postrojenja za ienje uglja

mogue je odreiti, ili bar porediti pojedine parametre otrine odvajanja, iz
kojih bi se videlo koje se vrednosti mogu smatrati zadovoljavajuim ili
nezadovoljavajuim za pojedine ureaje, klase krupnoe i postupke
ienja uglja. Sasvim je razumljivo da ove vrednosti treba smatrati
orijentacionim, jer nisu naznaene vrste ugljeva, niti su tano precizirani
ureaji u kojima je ugalj ien. Tabele 1.6.2 i 1.6.3.
131
Tabela 1.6.2. Uporedne vrednosti za EP

Gustina
Postupak-ureaj Vrednost za EP Primedba
raslojavanja
Sitne klase -
1400 0,05-0,07 dobro
m aina talonica
Sitne klase -
1400 0,10-0,16 ne zadovoljava
m asina talonica
Sitne klase -
1700 0,10-0,20 zadovoljava
m aina talonica
Suspenzija -
0,01-0,03 zadovoljava
krupne klase
Tabela 1.6.3. Uporedne vrednosti za imperfekciju

Postupak-ureaj Imperfekcija Primedba
Sitne klase - m aina talonica 0,12-0,30 dobro odvajanje
Sitne klasc - reo-aparat 0,10-0,20 dobro odvajanje
Sitne klase - pneum atski klatni sto 0,20-0,40 zadovoljava
Sitne klase - suspenzija 0,02-0,06 dobro raslojavanje
Poznata istraivaka institucija iz Francuske ,,Cherchar daje tabelu

uporednih vrednosti Ep i imperfekcije, za pojedine ureaje i kiase
krupnoe date u tabeli 1.6.1....1.6.4. za koje se mogu smatrati da su
zado volj avaj ue.
Tabela 1.6.4. Uporedne vrednosti EP i impetfekcije
K la s a V re d n o st
G u s tin a
U re a j k ru p n o e
EP I ra s lo ja v a n ja
n im
M T . P IC -1 8 + 8 0,0 7 0 ,12 1570
M T . PIC -3 5 + 1 8 0,0 6 0,1 3 1450
M T . PIC -8 5 + 3 5 0,0 6 0 ,1 2 1480
M T . P IC sa veta. p o st. -8 + 4 0,1 0 0 ,2 0 1480
S tari tip M T -8+4 0,12 0 ,1 5 1810

H id ro cik lo n -2+0 0,3 5 0 ,4 2 1840
132
UGAU
M. Ignjatovi 1INDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
Slini podaci o vrednostima pomenutih parametara mogu se nai i

kod drugih istraivakih institucija ili proizvoaa opreme za tehnologije
ienja uglja postupcima gravitacijske koncentracije.
Interesantno je napomenuti da prilikom izrade krive podeonih
brojeva i izraunavanja njenih parametara ponekad, nastupaju izvesne
anomalije. Ove anomalije se, pre svega, ogledaju u izgleu i poloaju
same krive. Izvestan broj istraivaa razmatrao je ovo pitanje i utvrdio
pod kojim uslovima dolazi do ovih anomalija.
Uzroci pojave anomalija mogu biti razliiti. Jedni potiu iz naina
izvoenja postupka za izraunavanje podeonih brojeva, a drugi proistiu
ve iz toka tehnolokog procesa ienja uglja i rada ureaja.
Jedan od uzroka u tom smislu moe biti tanost uzimanja uzoraka -
proizvoda ienja za laboratorijski postupak analize pliva-tone. Ta
tanost proistie ne samo iz naina uzimanja uzorka, ve istovremeno iz
koliine uzetog uzorka. Nemaki istraiva H. Heidenreich istie da je
jedan od najznaajnijih uzroka greki koje nastaju prilikom analize pliva-
tone nedovoljnost koliine pojedine frakcije gustine. Zbog toga on smatra,
da u svakoj ffakciji gustine, mora biti najmanje 10 zma (komada)
nezavisno od njihove krupnoe, pri emu porast kmpnoe uslovljava i
poveanje broja zma (komada). Dmgi inilac, koji u obradi uzoraka moe
imati uticaja na pojavu anomalije, jeste fiziko stanje sirovine pre i posle
ienja. Naime, ugalj pre ienja ima uvek manji sadraj vlage (naroito
stariji ugljevi), koji se poveava u toku ienja zbog prisustva vode.
Dobijeni proizvodi ienja, napojeni vodom, pokazuju prilikom
potapanja u tekim tenostima svoje prividne gustine, koje se
odraavaju u toku analize pliva-tone i koje posredno utiu na
izraunavanje vrednosti podeonih brojeva. Razumljivo je pri tome, da e
upijanje vode biti razliito i zavisno od itavog niza osobina pojedinih
zma koja se tretiraju. Konano, greke koje nastaju mogu biti proizvod i
preciznosti same metode.
S druge strane, anomalije proistiu iz rada ureaja u kome se odvija
tehnoloki proces ienja uglja, njegove optimalne optereenosti
saobrazno kapacitetu i krpnoi uglja. Svako preoptereenje ureaja (po
kapacitetu) ,,raa pojavu anomalije krive podeonih brojeva, jer je
sigumo da jedan deo sirovine nee biti potpuno raslojen po gustini
raslojavanja. Isto tako, odreenog odraza na anomalije krive, kao
133
posledica u toku ienja, ima i promena sastava ulazne sirovine, kako po

frakcijama gustine tako i po klasama krupnoe. Sigumo je da se stalnost
ulazne sirovine, po svojim fizikim i dmgim osobinama, koliko god se
tome teilo, ne moe ostvariti. A ureaji u kojima se obavlja ienje nisu
sposobni da brzo reaguju na te promene.
Dr F. M ayer je analizirao mnoge od tih anomalija. Jedan od takvih
primera prikazan je na slici 1.6.2. i odnosi se na pojavu da kriva podeonih
brojeva ne polazi od vrednosti 0, jednako kao to se i ne zavrava na
vrednosti 100.
1,4 1,5 1,6 1,7 1,8

- GUSTINA
Sl. 1.6.2. Anomalna kriva podeonih brojeva sa neraslojenim zrnima

proizvoda ienja.
134
UGALJ
M. Ignjatovi 1INDUSTRUSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D Milanovi UUNIKRILJCI D. Uroevi
Naznaene vrednosti a i |3 oznaavaju teinski udeo uopte ne

raslojenih zma ulazne sirovine i to: a oznaava udeo neraslojenih zma u
lakom proizvodu, a p udeo neraslojenih zma u tekom proizvodu.
Razumljivo je da pod ovakvim uslovima oblika krive, moraju da se
koriguju i izraunaju odgovarajui parametari otrine odvajanja.
U vezi pitanja otrine odvajanja, postupka za odreivanje pojedinih
vrednosti i ocene primenljivosti dobijenih vrednosti, potrebno je uiniti na
kraju i neke opte primedbe koje se odnose na krive podeonih brojeva i
parametara koji se iz nje dobijaju. Tvorac krive podeonih brojeva K. F.
Tromp je u svojim radovima konstatovao da izgled krive podeonih
brojeva ne zavisi od sastava sirovine po frakcijama gustina, ve
iskljuivo od rada ureaja u kome se vri ienje uglja. U tom smislu on
je razvio itav niz teorijskih postavki, na kome je zasnovao svoju raniju
tvrdnju u pogledu izgleda krive podeonih brojeva. Izvestan broj naunika
i istraivaa prihvatio je ovu tvrdnju, koristei se primerima ienja
kamenog uglja. Meutim, kasnijim istraivakim radovima dolo se do
novih saznanja i osporene su izvesne postavke i tvrdnje u vezi primene
krive podeonih brojeva i parametara koji proistiu iz nje.
Ne uputajui se u etalje svih teorijskih i praktinih postavki i
rezultata, kao i polemika na strunom polju, poetna i sutinska konstat-
acija K. F. Trompa da je izgled krive zavisan iskljuivo od rada ureaja -
nije vie prihvatljiva u prvobitnoj konstataciji, i da je, u manjoj ili veoj
meri, konstatovan itav niz faktora koji potiu od prirodnog svojstva
mineralne sirovine, a koji utiu na izgled i tok krive podeonih brojeva.
Znai, kod ocene izgleda krive podeonih brojeva, a samim tim i kod
analize vrednosti izraunatih parametara otrine odvajanja, moraju se uzeti
u obzir i sirovina i njena svojstva. To je naroito vidljivo ako se u
industrijskom procesu, u jednom te istom ureaju, iste razliite vrste
ugljeva. Svakako da je za jednu objektivnu ocenu neophodno imati to vie
zajednikih elemenata, kao to su ureaj, medijum, gustina raslojavanja,
sirovina i sl., pa tek onda donositi zakljuke, kako o pogodnosti
primenjenog industrijskog postupka, tako i o tehnikoj ispravnosti u
procesu ugraenog ureaja.
Konano, i redosled izdvajanja proizvoda tehnologijama ienja ima
izvesnog uticaja na izgled krive podeonih brojeva, pa samim tim i na
odgovarajue parametre otrine odvajanja. Brojne krive podeonih brojeva,
135
UGAU
TEHNOLOGIJE PRERADE IDOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
2. KONCENTRACIJAI TEORIJSKO SAGLEDAVANJE

PROCESA ODVAJANJA
2.1. KONCENTRACIJA KORISNIH SIROVINA
Posle oslobaanja minerala njiliove prirodne veze koja ih dri kompa-

ktne u manjim ili veim komadima i zmima u mineralnoj sirovini izvaenoj
iz leita, druga osnovna radnja pripreme je odvajanje korisnih minerala ili
mineralnih sastojaka od nekorisnih, i to u zasebne trine proizvode. Osloba-
anje minerala je samo preduslov odvajanja ili koncentracije.
Odvajanje korisnih minerala od nekorisnih postie se dejstvom sila
koje se usredsreuju na pojedina slobodna zma mineralne sirovine, tako da
dejstvuju razliitom jainom i u razliitom smem. Ova razliitost dejstva
sila mogua je usled razlika u fizikim i hemijskim osobinama minerala.
Postupke koncentracije klasifikujemo u zavisnosti od korienja
fizikih osobina minerala i korienja sila pomou kojih se vri odvajanje.
Odvajanje na osnovu razlika u gustini zavisi od razlike u kretanju
mineralnih zma u nekoj fluidnoj sredini usled dejstva sile tee ili sila inercije.
Gravitacijska koncentracija, nasuprot odvajanja na osnovu razlike u gustini
zma, podrazumeva raslojavanje po kmpnoi i po vrsti minerala u dva stupnja
koji slede jedan iza dmgog, a svaki moe biti prvi sl. 2.1.
Sila zemljine tee dolazi do punog izraaja u skoro svim postupcima
koncentracije bilo kao primamo aktivna bilo kao sekundama. Pri tome
fizike osobine minerala (gustina, dimenzije, oblik itd.) imaju vaan udeo
u nainu kretanja kako mineralnih zma, tako i fiuida u kojem se vri
koncentracija. Sili tee suprotstavljaju se sile otpora.
Koncentratori ili aparati u kojima se odvajaju odreene vrste
mineralnih zma iz smese osloboenih zma mineralne sirovine i u nekom
fluidu, moraju biti tako podeeni da individualna zma smese mogu da se
slobodno kreu u smem rezultante sila odvajanja koje dejstvuje na njih, i
da se slobodno ili uz dejstvo nekog pomonog ureaja mogu izdvajati iz
koncentratora kao zasebni proizvodi. Koncentratori moraju biti u stanju
da neprekidno odvajaju kako bi odgovorili zahtevima ekonominosti.
137
UGAU
D. Milanovi UUNl KRIUCI D. Uroevi
2. KONCENTRACIJAI TEORIJSKO SAGLEDAVANJE

PROCESA ODVAJANJA
2.1. KONCENTRACIJA KORTSNIH SIROVINA
Posle oslobaanja minerala njihove prirodne veze koja ih dri kompa-

ktne u manjim ili veim komadima i zmima u mineralnoj sirovini izvaenoj
iz leita, druga osnovna radnja pripreme je odvajanje korisnih minerala ili
mineralnih sastojaka od nekorisnih, i to u zasebne trine proizvode. Osloba-
anje minerala je samo preduslov odvajanja ili koncentracije.
Odvajanje korisnih minerala od nekorisnih postie se dejstvom sila
koje se usredsreuju na pojedina slobodna zma mineralne sirovine, tako da
dejstvuju razliitom jainom i u razliitom smem. Ova razliitost dejstva
sila mogua je usled razlika u fizikim i hemijskim osobinama minerala.
Postupke koncentracije klasifikujemo u zavisnosti od korienja
fizikih osobina minerala i korienja sila pomou kojih se vri odvajanje.
Odvajanje na osnovu razlika u gustini zavisi od razlike u kretanju
mineralnih zma u nekoj fluidnoj sredini usled dejstva sile tee ili sila inercije.
Gravitacijska koncentracija, nasuprot odvajanja na osno\Ti razlike u gustini
zma, podrazumeva raslojavanje po kmpnoi i po vrsti minerala u dva stupnja
koji slede jedan iza dmgog, a svaki moe biti prvi sl. 2.1.
Sila zemljine tee dolazi do punog izraaja u skoro svim postupcima
koncentracije bilo kao primamo aktivna bilo kao sekundama. Pri tome
fizike osobine minerala (gustina, dimenzije, oblik itd.) imaju vaan udeo
u nainu kretanja kako mineralnih zma, tako i fluida u kojem se vri
koncentracija. Sili tee suprotstavljaju se sile otpora.
K.oncentratori ili aparati u kojima se odvajaju odreene vrstc
mineralnih zma iz smese osloboenih zma mineralne sirovine i u nekom
fluidu, moraju biti tako podeeni da individualna zma srnese mogu da se
slobodno kreu u smem rezultante sila odvajanja koje dejstvuje na njih, i
da se slobodno ili uz dejstvo nekog pomonog ureaja mogu izdvajati iz
koncentratora kao zasebni proizvodi. Koncentratori moraju biti u stanju
da neprekidno odvajaju kako bi odgovorili zahtevima ekonominosti.
137
KONCENTRACIJA ITEORIJSKO SAGLEDAVANJE PROCESA ODVAJANJA
Sl.2.1. U tro a k en erg ije u cilin d rin im m lin o vim a u fu n k c iji p r e n ik a
U svim procesima industrijske koncentracije korisnih minerala ne

vri se apsolutno odvajanje, ve samo odvajanje u granicama statistike
aproksimacije.
Vladati postupcima koncentracije ne znai poznavati samo jedan
odreeni postupak, nego do danas postojee postupke, jer je samo tako
mogue odabrati adekvatan postupak za neku mineralnu sirovinu i
usavravati ga u primeni, koristei iskustva i mnoge inioce drugih
postupaka bilo u pogledu ekonominosti ili kvaliteta.
U ovom delu osvmuemo se naroito na uporeenje teorijskih
mogunosti gravitacijske koncentracije i uporediti ih sa praktinim
stvamim mogunostima gravitacijskog odvajanja u inustrijskim
aparatima. Osvmuemo se, uglavnom, na primere iz oblasti ienja
uglja, ali odmah podvalaimo da identini principi vae i za razne dmge
sirovine koje se koncentriu primenom gravitacijskih metoda odvajanja.
Sa dmge strane, sva rezonovanja upuena na gravitacijsku koncentraciju
mogu da se primene i na dmge oblike koncentracije menjajui parametre
na osnovu kojih se vre procene, zamenom, na primer, parametra gustine
sa magnetnim susceptibilitetom kod magnetnog odvajanja, ili uzimani'em
138
UGAU
M Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
vremena trajanja operacije ili bilo kojeg dmgog odlucujueg parametra od

vanijeg uticaja na rezultate koncentracije.
2.1.1. UPOTREBA TEKIH TENOSTI ZA

GRAVITACIJSKU KONCENTRACIJU
Upotreba tekih tenosti za utvrivanje mogunosti koncentracije
pogodna je za postizanje najboljih uslova odvajanja koje je uopte
mogue postii gravitacijskom koncentracijom. Zbog toga se one
upotrebljavaju za laboratorijsko odreivanje teoretskih mogunosti
odvajanja minerala raznih gustina. Ova vrsta laboratorijskog ispitivanja
najea je za ugljeve iako su postupci istovetni i za rude.
Sposobnost ienja uglja ispituje se odreivanjem procentualne teine
materijala koji pliva i onog koji tone u hemijskim rastvorima raznih
gustina. Takav postupak naziva se analiza ,,pliva-tone (analiza P-T).
Razne frakcije odvojene u tekim tenostima peru se vodom, sue, mere i
analiziraju na pepeo i sumpor. Na osnovu dobijenih podataka izrauje se
tabelami pregled iz kojeg se mogu proitati procenat frakcije koja pliva pri
odreenoj gustini, analiza sadraja pepela u svakoj ffakciji gustine, zbima
teina ffakcija koje plivaju i zbima teina ffakcija koje tonu. Na osnovu
podataka tabelamog pregleda izrauju se dijagrami krivih ienja uglja.
Ovakvi dijagrami omoguavaju teoretsko odabiranje gustine sredine u
kojoj treba izvriti industrijsko ienje i teoretsko odabiranje granine
gustine pri kojoj treba obaviti odvajanje gravitacijskom koncentracijom.
2.1.2. ANALIZA P-T

Analiza ,,pliva-tone omoguava brzo i zadovoljavajue odreivanje
kvaliteta uglja i kvaliteta proizvoda koncentracije usled injenica da je
gustina odreene vrste uglja upravno srazmema procentualnom sadraju
pepela (jalovine). Jer, ugalj sa malo pepela ima nisku gustinu, a ugalj sa
mnogo pepela visoku.
Za vreme ogleda upotrebljavaju se stakleni sudovi za male uzorke ili
vei limeni ili keramiki sudovi za vee koliine srednjeg uzorka. Za
krupnoe manje od proseva sita 48 mea (0,295 mm) ogledi ove vrste su
teki i spori.
Za teke tenosti upotrebljavaju se razne organske tenosti visoke
gustine. Za oglede sa veim koliinama uzoraka upotrebljava se cink-hlorid
139
KONCENTRACUA ITEORUSKO SAGLEDAVANJE PROCESA ODVAJANJA
( y - 2750Ag-//3), ili kalcijum-hlorid ( y - 2240/ cg/ m3) koji, razreiva-

njem sa vodom, daje tenosti potrebne gustine za analizu uglja. Za oglede sa
organskim tenostima upotrebljava se ugljen-tetrahlorid (CC/4) gustine
1584, ili tetrabrom-etan ( ) specifine teine 2964, bromofonn i dr.
Za izvoenje analize ,,pliva-tone uglja upotrebljava se obino est
sudova pogodne veliine i zapremine. U svaki sud stavlja se rastvor cink-
hlorida ija gustina raste po veliini od prvog ka estom sudu. U prvi sud
stavlja se drugi sud manjih dimenzija sa perforiranim dnom, a u ovaj se
uvodi uzorak u vidu manjih porcija. Frakcije koje plivaju izdvajaju se
cediljkastom kaikom i stavljaju se na sito za otkapavanje rastvora i
pranje vodom. Frakcije koje tonu prenose se sa unutranjim suom u
sledei sud sa rastvorom cink-hlorida vee gustine, i postupak se
ponavlja.
Jedan primer rezultata ogleda analizom ,,pliva-tone nekog uglja
prikazan je u tabeli 2.1. Rezultati dobijeni analizom unose se u prvu i drugu
kolonu tabele za odgovarajue gustine, a cilre za zbime frakcije materijala
koji pliva i onog koji tone izraunavaju se i unose u kolone 3, 4, 5 i 6. Iz
ovog pregleda moe se lako proitati, na primer, da e u odvajanju uglja od
jalovine pri gustini 1500 iskorienja istog uglja iznositi 78,2%, sa
srednjim sadrajem pepela 8,3%, dok e teina jalovine biti 21,8% sa
52,5% pepela, jer je ona gustine vee od 1500.
T abela 2.1. R ezultciti d o b ije n i a n a lizo m P - T z a u g a lj k m p n o e -8 0 +5 m m
P o je d in e f r a k c ije Z b ir n o f r a k c ija p liv a Z b ir n o f ra k c ija to n e
T e in a P epeo T e in a Pepeo T e in a P epeo

F r a k c ije g u s tin e
% % % % % %
1 2 3 4 5 6
-1 3 0 0 3 0 ,1 3 ,1 3 0 ,1 3 ,1 1 0 0 ,0 1 8 ,0
1 3 0 0 -1 4 0 0 3 3 ,1 8 ,6 6 3 ,2 6 ,0 6 9 ,9 2 4 ,4
1 4 0 0 -1 5 0 0 1 5 ,0 1 8 ,2 7 8 ,2 8 ,3 3 6 ,8 3 8 ,6
1 5 0 0 -1 7 0 0 8 ,7 3 2 ,3 8 6 ,9 1 0 ,7 2 1 ,8 5 2 ,4
1 7 0 0 -1 9 0 0 3 ,4 5 0 ,2 9 0 ,3 1 2 ,3 13,1 6 6 ,2
1900 9 ,7 7 2 ,0 1 0 0 ,0 1 8 ,0 9 ,7 7 2 ,2
Bez prethodnog drobljenja nemogue je postii (bilo kakvim

industrijskim postupkom koncentracije po gustinama) bolje rezultate
teinskog iskorienja istog uglja pri odreenom sadraju pepela.
140
UGAU
D. Milanovi ULJNIKRIUCI D. Urocvi
Meutim, iz pregleda je nemogue neposredno proitati pri kojoj

gustini treba izvriti odvajanje da se dobije ist ugalj sa svega, na primer,
5% pepela. Isto tako je nemogue proitati pri kojim gustinama treba
odvajati ist ugalj, recimo opet sa 5% pepela, meuproizvod do oko 36%
pepela, i kako e biti teinsko iskorienje za ova dva proizvoda. Da bi se
dobili i ovi podaci potrebno je konstruisati krivu srednjeg sadraja
idealnih slojeva po gustinama, krivu srednjeg sadraja pepela u zbimim
slojevima i krivu srednjeg sadraja pepela u idealiziranim slojevima (po
gustini), pri gustinama u rasponu od 1.300 do 1.900 ili vie.
2.2. KRIVE IENJA UGLJA

Jedan od naina najee upotrebljavan za grafiko prikazivanje rezultata
koji se mogn oekivati pri ienju uglja bez daljeg drobljenja, prikazan
je na slici 2.1. Na apscisu se nanose procenti pepela, na ordinatu teine
frakcija koje plivaju dobijene pri odreenim gustinama teke tenosti.
Sl. 2.2
Sl. 2.2. Krive ienja uglja po Henrv-Reinhardtu
141
KONCENTRACIJA ITEORUSKO SAGLEDAVANJE PROCESA ODVAJANJA
Kjiva srednjeg sadraja pepela A u istom uglju frakcija koja pliva

(Sl. 2.1.) izrauje se na osnovu podataka zbimog sadraja pepela frakcije
koja pliva pri pojedinim gustinama na traku (tab. 2.2., kolona 4). Na
ordinati levo nalaze se teinska iskorienja istog uglja u procentima u
odnosu na rovni ugalj upotrebljen u analizi ,,pliva-tone
Tabela 2.2. Analiza ,,pliva-tone za kameni ugalj krupnoe 80-6 mm
Pojedinanc
Frakcije koje plivaju Frakcije koje tonu
frakcijc
Gustina T%
T% T% T%
T% p% T% xp% T% p%
xp% xp% xp%
T%
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
- 1300 67,3 1,83 123 123 67,3 1,83 1579 32,7 57,5
1300-1400 6,0 9,50 57 180 76,0 2,46 1822 26,7 68,3
1400-1500 2,7 22,60 61 241 77,6 3,18 1761 24,0 73,5
1500-1600 1,6 32,40 52 293 79,7 3,78 1709 22,4 76,4
1600-1800 2,1 44,80 94 387 82,6 4,86 1615 20,3 79,6
1800-2000 2,9 58,90 171 558 100,00 6,75 1444 17,4 83,0
+2000 17,4 83,00 1444 2002 20,02 - - -
100,0 20,02
Na apcisi su procentualni sadraji pepela. Skala na vertikali na

desnoj strani grafikona predstavlja odgovarajue procentualne teine
frakcija koje tonu. Prvo se izvuku horizontalne linije za svaku gustinu pri
kojoj je vren ogled, pri emu linije treba da prolaze kroz take koje
odgovaraju procentualnoj zbimoj teini na vertikalnoj skali na levoj strani
grafikona (tab. 2.2. kolona 2). Potom, na svakoj liniji gustine odredi se
taka presecanja koja odgovara zbimom sadraju pepela u frakciji koja
pliva (tab. 2.2. kolona 7), i izvue kriva A srednjeg sadraja pepela. Ona
daje za svako teinsko iskorienje frakcije koja pliva najmanji sadraj
pepela.
Kriva B predstavlja srednje sadraje pepela u trakciji koja tone. Ova
kriva izrauje se na slian nain kao kriva A, sa tom razlikom to se
odreuju take presecanja linija gustina i zbimog sadraja pepela u
frakciji koja tone. Ova kriva omoguava da se za ienje uglja unapred
odredi najvei sadraj pepela u frakciji koja tone za bilo koje teinsko
iskorienje istog uglja.
142
UGAU
M. Ignjatovi 1 INDUSTRUSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. MagdaJinovi
D. Milanovi ULTNIKRIUCI D. Uroevi
TEHNOLOGIJE PRERADE 1 DOBUANJA SINTETIKE NAFTE
Kriva C predstavlja sadraje pepela u idealiziranoj krivoj slojeva

gustine koja postepeno raste od sloja do sloja. Ova kriva dobija se iz
stepeniastih linija koja daju teinska iskorienja i odgovarajue sadraje
pepela za eksperimentalno odvajanje slojeva, na taj nain da se spoje
take na sredini visine svake vertikalne linije koja oznaava granicu
istog uglja i istog pepela, poev od najnieg sadraja pepela. Pri tome
mora da je zadovoljen uslov za svaku stepenicu gustine, da povrina koju
zatvara nova kriva sa ordinatom gomje i donje linije teinskog
iskorienja bude jednaka povrini prvobitnog pravougaonika i jer je
njegova povrina jednaka koliini pepela frakcije odgovarajue gustine.
Promenom krive stepeniastog izgleda u neprekidnu krivu taj sadraj nije
promenjen.
Kriva C korisna je, kao to je ranije reeno, za dobijanje podataka o
sadraju pepela u meuproizvodu, ukoliko postoji elja da se ovaj odvoji
kao zaseban proizvod ienja uglja raznim gravitacijskim postupcima
koncentracije. Slojevi uglja gustine ispod 1800 uzimaju se obino kao
jalovina, slojevi izmeu gustine 1800 i 1500 kao meuproizvod koji ne
treba da sadri vie od 36 do 40% pepela, a upotrebljava se obino u
sopstvenim kotlamicama preduzea.
Pretpostavimo da elimo u industrijskom postupku ienja uglja da
izdvojimo dva korisna proizvoda: ist ugalj sa 5% pepela, meuproizvod
sa do najvie 38% pepela i jalovinu. Postavlja se pitanje pri kojim
gustinama treba izvriti odvajanja i kolika e biti teinska iskorienja za
pojedine proizvode.
Na dijagramu krivih ienja uglja moemo proitati da je za
dobijanje istog uglja sa 3,18% pepela potrebno odvajanje pri gustini
1500 i da je teinsko iskorienje 76,0% sa ukupnom koliinom pepela-
jedinica 76 x 3,18 = 241. Ako za odvajanje meuproizvoda uzmemo
gustinu 1800, to e teinsko iskorienje svih slojeva, do zakljune
gustine 1800, iznositi 79,7% sa srednjim sadrajcm pepela 4,86% i sa
ukupnim sadrajem pepela jedinica 79,7 x 4,86 = 387. Ako od ove
koliine ukupnog pepela odbijemo pepeo sadran u istom uglju,
dobiemo broj jedinica pepela u meuproizvodu. Na osnovu tih podataka
izraunava se srednji sadraj pepela u meuproizvodu, a sa dijagrama se
proitaju teinska iskorienja. U tabeli 2.3 dat je pregled sastava proizvoda
odvajanja po gomjoj postavci.
143
Sa dijagrama krivih ienja moe se vrlo jednostavno utvrditi

sadraj pepela za bilo koji raspon teinskog iskorienja, bez da se polazi
od teinskog iskorienja = 0. Tako se moe utvrditi sadraj pepela za
raspon teinskog iskorienja, na primer, izmeu 60% i 70% ili slino,
uzimajui u obzir da je ovo odreivanje korisno radi utvrivanja sadraja
pepela u meuproizvodu. Polazei od ordinate od nekih datih teinskih
iskorienja povlae se paralele na apscisu koje presecaju krive srednjeg
sadraja pepela u istom uglju.
Tabela 2.3. Analiza ,,pliva-toneza kameni ugalj krupnoe 8 0 - 6 mm
Teina Pepeo Koliina pepela

Proizvodi Gustina
% % - jedinica
J
ist ugalj 1500 76,0 241
o o
Meuproizvod 1500-1800 3,7 39,50 146
Jalovina 1800 20,3 79,6 1615
Rovni ugalj 100,0 20,2 2002
Ove take presecanja projektuju se na povuene prave za teinska

iskorienja i na taj nain obrazuju pravougaonik. Ako povuemo dija-
gonalu kroz pravougaonik i produimo istu do linije teinskog
iskorienja = 0% i iz te take presecanja spustimo vertikalu na apscisu, u
taki presecenja apscise i vertikale itamo sadraj pepela za odseak
izmeu linija iskorienja, odnosno sadraj pepela u meuproizvodu za
odgovarajui teinski udeo.
Ako slian pravougaonik konstruiemo uz pomo pomenutih linija
iskorienja i na krivoj sadraja pepela u jalovini i kroz isti povuemo
dijagonalu do apscise, ova dijagonala e se sastati sa vertikalom prvobitno
konstruisanom u taki koja oznaava srednji sadraj pepela u
meuproizvodu.
Gustine slojeva mogu se prikazati u zavisnosti od teine slojeva u
vidu krive. Kriva gustina omoguava da se vidi da li je mogue uspeno
istiti neki ugalj i za koje slojeve odgovarajue gustine je odvajanje
slojeva dovoljno otro izraeno da se moe oekivati odvajanje sa
zadovoljavajuim rezultatima. Nain prikazivanja krive gustine dat je na
slici 2.3. Ukoliko je vei ugib pri prelazu iz vertikalne u skoro pravu
144
UGALJ
liniju, utoliko su pogodniji uslovi ienja uglja. Upotreba ove krive je

ista kao upotreba gustina ucrtanih paralelno sa apscisom.
GusUna
Sl. 2.3. Kriva ienja uglja u funkciji gustine
Na dijagram krivih ienja uglja mogu se uneti i podaci sitnih klasa

uglja kao to je prikazano na slici 2.4. na osnovu podataka iz pregleda,
tabele 2.4. Iz srednjeg uglja mora se prvo izdvojiti praina prosejavanjem,
a u zbimi pregled unose se podaci za sitnu klasu uglja, na primer od 6 do
0 mm.
145
Tabela 2.4. Rezultati dobijeni analizom za ugalj krupnoe 6 - 0 mm

Z b ir n e f r a k c ije k o je Z b irn e fra k c ije
P o je d in e f r a k c ije
p liv a ju k o je to n u
G u s tin a
T e. % Pepeo % T e .% Pepeo % T e. % P epeo %
1300 5 0 ,1 1 ,3 8 5 0 ,1 1 ,3 8 7 2 ,7 1 5 ,7
1 3 0 0 -1 4 0 0 5 ,8 6 ,8 5 5 5 ,9 1 ,9 5 4 9 ,9 4 6 ,4
1 4 0 0 -1 5 0 0 2 ,1 1 6 ,1 2 5 8 ,0 2 ,4 7 4 4 ,1 6 0 ,5
1 5 0 0 -1 6 0 0 1 ,2 2 8 ,5 0 5 9 ,2 3 ,0 0 4 2 ,0 6 7 ,0
1 6 0 0 -1 8 0 0 1 ,8 4 0 ,4 8 6 1 ,0 4 ,1 0 4 0 ,8 7 0 ,6
1 8 0 0 -2 0 0 1 ,7 5 5 ,4 7 6 2 ,7 5 ,4 8 3 9 ,0 7 5 ,5
2000 9 ,5 7 9 ,0 3 7 2 ,7 1 5 ,1 7 3 7 ,3 7 9 ,0 9
U g a lj k r u p n o e
- 6 + 0 ,5 m r n 7 2 ,2 1 5 ,1 7
u g lje n a p r a in a
0 ,5 d o 0 m m 2 7 ,8 1 6 ,8 0
U kupno 1 0 0 ,0 2 0 ,0 2
U sluaju da ugljena praina sadri procentualno manje pepela nego

slojevi srednje gustine, to se moe grafikim putem ubaciti sloj praine
izmeu slojeva sitnog uglja na povoljno mesto i na taj nain odrediti
gustina rovnog uglja pri kojoj treba vriti ienje, i koliina praine koja
se potom moe dodati oienom uglju da bi se dobilo bolje teinsko
iskorienje uglja.
Na primeru prikazanom na dijagramu (slika 2.3), ispod graninog
sloja sa teinskim iskorienjem 60,7% i sa 4% pepela, ubaen je sloj
praine sa srednjim sadrajem pepela 16,80%, jer slojevi ispod 60,7%
teinskog iskorienja imaju srednji sadraj pepela daleko vei nego
praina. Na taj nain kriva ienja uglja od 6 do 0 mm polazi od A preko
BC do D.
146
UGALJ
D. Milanovi ULJNI KRILJCl D. UroSevi
TEHNOLOGUE PRERADE IDOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
Sl. 2.4. Krive ienja za ugalj -6 +0 mm

Svi podaci o mogunostima ienja uglja dobijeni iz dijagrama
predstavljaju teoretske vrednosti i slue za predvianja rezultata
industrijske koncentracije koji se mogu postii sa manjim ostupanjima.
Krive koje daju karakteristike gustina uglja u odnosu na sadraj
sumpora, fosfora i sl., umesto pepela, mogu se izraditi na slian nain.
2.2.1. KRTVE SREDNJIH VREDNOSTI PO MAYERU

U tom vremenu F. Mayer predloio je nov nain izrade krive
srednjih vrednosti koja omoguava proraun svih srednjih sadraja
pepela u slojevima na veoma jednostavan nain. Matematiki posmatrana
nova kriva je integralna kriva krive idealiziranih slojeva rastuih gustina.
Srednje vrednosti slojeva uglja razliitog sadraja pepela mogu se
prikazati grafiki (vektorski). Razmotrimo prvo sluaj da treba pomeati
tri vrste uglja sa odreenim sadrajem pepela u odreenom
procentualnom odnosu u tebeli 2.5. Srednji sadraj pepela u smesi rnoe
se odrediti grafiki na sledei nain slika 2.5.
147
KONCENTRACIJA I TEORIJSKO SAGLEDAVANJE PROCESA ODVAJANJA
Tabela 2.5. Pregledpodataka za tri vrste uglja

Broj
Maseno Pepeo
Vrsta uglja jedinica Vektor
uee %
pepela
Ugalj br. 1 20 4,0 80 AO
Ugalj br. 2 45 6,0 270 OB
Ugalj br. 3 35 10,0 350 OC
100 7,0 700
Procentualne teine uglja nanose se na ordinatu, a procentualni
sadraji pepela na apscisu. Linije sa polaznim takama kod O na ordinatni
prolaze kroz take odgovarajueg sadraja pepela na apscisi za svaku
vrstu uglja. Procentualne teine pojedinih vrsta uglja projektuju se na
odgovarajue linije paralelno apscisi i tako se dobiju tri vektora OA, OB,
OC koji predstavljaju teine i srednje sadraje pepela pojedinih vrsta
uglja. Potom se ovi vektori sastave na nain koji se upotrebljava pri
sastavu poligona sila, prenosei vektore OB i OC paralelno u produenju
vektora OA. Na taj nain dobija se taka H koja oznaava traenu
vrednost sadraja pepela u meavini tri uglja. Matematiki dokaz ove
konstrukcije moe se lako izvesti.
Sl. 2.5. Grafiki prikaz prorauna sadraja pepela u meavini uglja
148
UGAU
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. MagdaUnovi
D. Milanovi UUNI KRiUCI D. Uroevi
Isti postupak moe se primeuiti na podatke dobijene za neki ugalj

analizom plivatone. Na slici 2.6. prikazan je takav jedan poligon sa
srednjim sadrajima pepela i odreenim teinama raznih slojeva uglja, na
osnovu podataka iz analize pliva-tone za ugalj krupnoe 80-6 mm
iznetih u tabeli 2.3.
Sl. 2.6. Konstrakcija Mayerove krive na osnovu podataka analize P - T
Pomou krive srednjih vrednosti odreuju se veoma prosto sledei

podaci:
1. Za traeno temsko lskorienje istog uglja odgovarajui srednji
sadraj pepela;
2. Za traeni srednji sadraj pepela u istom uglju odgovarajue
teinsko iskorienje;
3. Srednji sadraj pepela u meuproizvodu;
4. Srednji sadraj pepela za odreeno traeno odbacivanje pepela itd.
149
KONCENTRACIJA ITEORIJSKO SAGLEDAVANJE PROCESA ODVAJAN'JA
Sl. 2.7. A. Konstmkcija i korienje Mayerove krive za M

A - teinsko iskorienje i sadraja pepela u M. P.
Sl. 2.7. B. Konstrukcija i korienje Mayerove krive za J

B - teinsko iskorienje i sadraja pepela ujalovini
150
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRUSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
Nain i odreivanja pomenutih podataka vide se na dijagramu slike

2.7., A i B. Skraenje razmere nanoenja sadraja pepela na apscisi moe
se izvesti na nain prikazan na slici 2.7.B. i 2.8.
Sl. 2.8. Matrica za Myerova krivu
Pri odreivanju krivih ienja uglja mogu se upotrebiti i podaci

dobijeni opitima u laboratorijskim ureajima za gravitacijsku
koncentraciju (maine-talonice, klatni stolovi). Proizvodi dobijeni u
maini-talonici izdvajaju se postepeno od najgoreg sloja nadole, mere,
analiziraju na sadraj pepela u uglju.
Rezultati ogleda nanose se na dijagram pri emu pojedine frakcije
fungiraju kao slojevi odreene gustine.
151
KONCENTRACIJA I TEORIJSKO SAGLEDAVANJE PROCESA ODVAJANJA
2.3. ANALIZA P - T U PROVERIINDUSTRIJSKE

KONCENTRACIJE
Ogledi u tekim tenostima mogu se upotrebiti i za brzu i tanu

proveru kvaliteta odvajanja u industrijskim aparatima za koncentraciju
gravitacijskim postupcima.
Krive ienja i njihovo razmatranje odnose se na idealne
mogunosti odvajanja. Svaki aparat za odvajanje, ima , meutim, izvestan
stepen nesavrenosti te rezultati odvajanja bilo u laboratorijskim bilo u
industrijskim uslovima odstupaju od onoga to se oekuje od krivih
pranja bilo da se radi o aparatima sa tckom sredinom, mainama
talonicama ili drugim ureajima.
Rezultati odvajanja prikazuju se za sirovine bilansom. Razmatranje
podataka o bilansu ne moe, meutim, da prui osnove za ocenu rada
maina i procesa u celini, zanemarujui ono to se odnosi na karakter
same sirovine, odnosno promene u sastavu i osobinama sirovine.
Dobar bilans u pogledu kvaliteta i iskorienja ne mora da znai da je
on odraz samo dobrog rada maina, ve on moe kao takav da bude i
odraz izvesnih pogodnih okolnosti koje daje sama sirovina.
2.4. PRIKAZ REZULTATA ODVAJANJA
Prilikom ienja uglja, kod gravitacijske koncentracije uopte, pa i

kod drugih vidova koncentracije, javlja se pojam teinskog iskorienja, o
emu je ranije ve bilo rei.
Teinsko iskorienje proizvoda istog uglja, na primer, dobija se
odnosom:
T ein a isto g uglja
T eina p r e r a d je n o g ro v n o g uglja
Na slian nain oreuje se i teinsko iskorienja meuproizvoda i

jalovine.
Kombinujui proizvode dobijene iz nekog aparata za odvajanja,
raunskim putem se rekonstruie sastav ulazne sirovine i aparat.
Proraunat ulaz je blizak stvamom, ali uvek ima izvesnih odstupanja u
152
UGALJ
praksi zbog naina izraunavanja greaka u merenju i zbog usitnjavanja

zma u procesu odvajanja.
Veoma koristan parametar je i organsko iskorienje kojim se daje
odstupanje u iskorienju u industrijskim aparatima. Organsko
iskorienje predstavlja odnos izmeu stvamo postignutog teinskog
iskorienja u aparatu za odvajanje i teinskog iskorienja oitanog na
krivama ienja za isti sadraj pepela, kao to je dobijen u proizvodu
odvajanja u pomenutom aparatu. Organsko iskorienje izraava se u
procentima. Ono se kree oko 60 do 99,9 % u zavisnosti u, znatnoj meri,
od samog oblika krive ienja i odabrane gustine odvajanja.
Kao to smo videli, za dato teinsko iskorienje, krive ienja
pokazuju minimalni sadraj pepela koji se moe dobiti u proizvodu koji
pliva i maksimalni sadraj pepela koji se moe dobiti u proizvodu koji
tone, pri emu se moe odrediti i gustina odvajanja.
Prilikom odvajanja (ienja) uglja u nekom industrijskom aparatu
koji neprekidno radi, nemogue je zadovoljiti uslove idealnog odvajanja
koje daju krive ienja. Sama sirovina se u izvesnoj meri degradira, a
postoje uvek i gubici materijala u vidu mulja. Analiza ,,pliva-tone
proizvoda koji pliva i proizvoda koji tone, utvruje, osim toga, prisustvo
zma raznih gustina, tj. zma koja nisu odvojena jer se prema svojoj gustini
ne nalaze u odgovarajuem proizvodu. Na istom dijagramu mogu se
konstruisati krive za proizvode ,,pliva i ,,tone zajedno sa
rekonstruisanom krivom ienja ulazne sirovine. Rekonstruisana kriva
ienja nije podudama sa stvamom krivom ienja ulazne sirovine zbog
gubitaka i degradacije sirovine u aparatu za odvajanje.
Kriva A sl. 2.9. izraena je za sluaj odvajanja dva proizvoda a u
funkciji sadraja pepela. Kriva B izraena je za odvajanje tri proizvoda u
funkciji gustine odvajanja. Na ordinatama su naneti teinski udeli
dobijenih proizvoda u odnosu na rovni ugalj. Za sluaj dva proizvoda
kriva ienja proizvoda koji pliva data je izmeu pravih paralelnih na
apscisu sa kotama a i 100. Iz dijagrama se vidi da teinsko iskorienje
istog uglja (proizvoda koji pliva) = 100 - a u %. Kriva ienja
proizvoda koji tone (jalovina) data je izmeu paralelnih linija kota a i O,
gde a predstavlja teinsko iskorienje jalovine.
153
KONCENTRACIJA ITEORIJSKO SAGLEDAVANJE PROCESA O D V A J A N I A
Sl. 2.9. A - kriva ienja rovnog uglja i krive ienja istog uglja i jalovine u
funkciji sadraja pepela
B- kriva ienja rovnog uglja i krive ienja istog uglja i
jalovine ufunkciji gustine
Krive sa slike 2.8. B omoguuju nam da definiemo ekvivalenmu

gustinu odvajanja koja predstavlja teorijsko idealno zasienje, pri kome bi
se dobila ista teinska iskorienja kao ona efektivno postignuta. Ta gustina
za odvajanje istog uglja od meuproizvoda je jednaka dCx a za odvajanje
meuproizvoda od jalovine je jednaka dc,} .
Zalutala zrna i trouglovi greke u pepelu. Pod pojmom zalutala
zma podrazumevamo sva ona zma sadrana u proizvodu koji pliva, koja
bi tonula na ekvivalentnoj gustini odvajanja, kao i zma manje specifine
teine od ekvivalentne gustine odvajanja sadrana u proizvodu koji tone.
Odstupanje usled zalutalih zma jednako je:
Ej = ef za odvajanje ugalj/meuproizvod i
E2 = ij - za odvajanje meuproizvod/jalovina.
Ako bi odvajanje bilo idealno, sva zma gustine od dC[ odlazila bi u
ist ugalj, dok bi sva zma gustine od d^ ila u jalovinu. Zma
intermedijalne gustine ila bi u meuproizvod. Krive ienja ova tri
proizvoda podudarile bi se u tom sluaju u celini sa odgovaraiuim
154
UGAIJ
M. Ignjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUE IENJA S. Magdalinovi
delovima krive ienja za rovni ugalj. Odstupanja krivih ienja za

proizvode odvajanja od krive ienja rovnog uglja su u odreenom
odnosu sa otrinom odvajanja. Radi kvantitativne definicije ovog pojma
sluimo se bilo povrinom trouglova sa zaobljenim stranama, kao to je
na primer trougao kj7, bilo pojmom odstupanja usled zalutalih zma. Ovi
koeficijenti, meutim, nisu pogodni jer zavise vrlo mnogo od sastava
uglja (ili bilo koje dmge sirovine) i od poloaja take odvajanja.
Na slici 2.9. A kriva tkfp je kriva ienja rovnog uglja, kriva tkeml
je kriva lakog proizvoda za interval 0 - y , a kriva rgq je kriva tekog
proizvoda za interval y -100.
Iz dijagrama se moe lako utvrditi da su povrine (100 tla + afu O) i
ina lOOtfuO jednake. Te povrine predstavljaju sumu teina pepela
sadranih u lakoj i tekoj frakciji, i ukupan sadraj pepela u ulaznoj
sirovini. Poto je ova teina nepromenljiva, proizilazi da klfk = rfvr, to
znai da teina vika pepela u lakoj ffakciji odvojenoj industrijskim
putem, u odnosu na krivu ienja, odgovara manjku pepela u tekoj
ffakciji u odnosu na istu krivu. Ovo je i logino, jer zalutali pepeo u lakoj
frakciji za odgovarajuu teinu umanjuje i sadraj pepela u tekoj ffakciji.
Zato ako se u industrijskim uslovima eli proizvod sa datim sadrajem
pepela, odvajanje treba da se vri na manjoj ekviva-lentnoj gustini od one
koja prikazuje uslove idealnog odvajanja. Zbog toga se za iste kvalitete u
industrijskim aparatima postie i manje teinsko iskorienje u odnosu na
teinsko iskorienje dato krivama ienja.
Iz svega reenog moe se zakljuiti da teina zalutalih zma u lakom
proizvodu, izraena kao procentualni deo rovnog uglja, odgovara gubitku
teke ffakcije koja je prela u laku, odnosno
100 - a = 100 - e- + e'-a
za idealne uslove odvajanja, ili

10 0 -a = 100-e + a - g '
za industrijske uslove odvajanja, odakle

e'-a - a - g ' {ili ae' = a g j
155
Kao to smo ve videli, teinski udeo zalutalih zma jednak je e f to

je opet je n a k o ^ i iskazuje se kao greka usled zalutalih zma.
2.5. TROMPOVA ILI PODEONA KRIVA
Postupak utvrivanja otrine odvajanja uz pomo trougla greke ili

greke usled zalutalih zma, ima izvesne nedostatke. Istraivai kao Tromp
i Terra predloili su metod odreivanja karakteristika odvajanja nekog
aparata, bez obzira na prirodu tretiranja sirovine ili izabranu gustinu
odvajanja. Tako je jo 1937. godine uvedena takozvana Trompova
kriva koja odgovara navedenim zahtevima. Ova kriva poznata je danas
pod nazivom podeona kriva i izrauje se na proizvodima industrijskog
odvajanja uglja. Teki proizvodi odvajanja se prvo rasloje po gustinama i
za dobijanje krive na apscisi se nanosi gustina, a na ordinati odnos izmeu
teine odgovarajue trakcije gustine na rovnom uglju i teine dobijene
naknadnim raslojavanjem proizvoda koji tone. Rezultati koji se unose na
ordinatu nazivaju se jo i podeoni brojevi. U tabeli 2.6. prikazan je nain
tretiranja podataka za izradu podeone krive , sl. 2.10 grafiki prikazuje
podeone krive.
Tabela 2.6. Primer tabelamogprikaza podataka za izraunavanje
podeonih brojeva
T %
P odeoni
G u stin e ro v n i T % J T % U
b ro j
u g a lj
1 2 3 4 5
- 1400 54,0 - 54,0 0,0
1400-1450 6,7 0,1 6,6 1,5
1450-1500 5,6 0,4 5,2 7,1
1500-1550 4,9 1,2 3,7 24,5
1550-1650 8,2 5,8 2,4 70,7
1650-1800 9,6 9,0 0,6 93,7
-1800 11,0 11,0 - 100,0
100,0 27,5 72,5
156
UGALJ
Kolone 3 i 4 predstavljaju teinska iskorienja dobijena naknadnom

analizom ,,pliva-tone proizvoda odvajanja u aparatu sa tekom sredinom.
Kolona 2 daje zbir klasa 3 i 4. Kriva tako dobijena ima analogije sa
krivom Goltona, odnosno sa integralnom krivom Gaussa. Ordinata
podeone krive (podeoni broj) daje verovatnou prolaza u teku frakciju
nekog zma gustine d. Gustina odvajanja tekog proizvoda dobija se na
apscisi u taki koja na krivoj odgovara vrednosti ordinate 50. Ta gustina
(dP) odgovara gustini zma koja imaju podjednake izglede da odu u laki ili
teki proizvod. Pod uslovima idealnog odvajanja sva zma vee gustine od
dp otila bi u teki proizvod, a sva zma manje gustine od dp otila bi sa
proizvodom koji pliva i podeona kriva imala bi oblik prikazan na slici
2 . 10.
100
dp Gustina
Sl. 2.10. Podeona biva pod uslovima idealnog odvajanja (teorijski)
Podeona kriva definie se gustinom odvajanja dp na apscisi i

verovatnim odstupanjem. Kriva moe da se izradi bilo na normalnoj
numerikoj bazi, bilo na logaritamskoj bazi. Ako bi trebalo da bude
nezavisna od gustine odvajanja, meutima kod veine aparata u industriji
koeficijent verovatnog odstupanja varira sa promenom gustine odvajanja.
Verovatno odstupanje se dobija oitavanjem vrednosti gustina na apscisi
koje odgovaraju podeonim brojevima 25 i 75, dat na slici 2.11.
157
Iz ega se dobija:
gdeje:
Ep - verovatno odstupanje
Zbog zavisnosti Gp od dp istraivaki centar u francuskoj ,,Cerchar
uveo je koeficijent imperfekcije (nesavrenosti) aparata /
Ovaj koeficijent je bez dimenzije i nezavisan je od gustine odvajanja.

On omoguuje da se jednim istim merilom uporede razni aparati za
odvajanje, iako fimkcioniu na razliitim gustinama odvajanja.
d25 dpd75 GUSTINA
Sl. 2.11. P o d e o n a k riva
158
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRUSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi U U N IK R IU C I D. Urocvi
TEHNOLOGIJE PRERADE I DOBIJANJA SINTETIKE N.AFTE
Imperfekcije raznih aparata za odvajanja su sledee:

koncentrator za teku sredinu 0,05 maksimum
maine talonice sa klipom 0,08 0,12
maine talonice za sitne klase sa
posteljicom od feldspata 0,1 - 0,15
pneumatski stolovi 0 ,1 8 -0 ,2 5
reo aparat 0 ,1 5 -0 ,3 0
Svi podaci odnose se na savremene aparate, jer stari tipovi daju
mnogo vee imerfekcije od napred navedenih.
Podeona kriva ima uvek oblik slova S. Ovaj oblik naveo je M. Terra
1938. godine da poistoveti podeonu krivu integralnoj krivoj zvonastog
oblika po Gaussu.
(* -* o )2-dx (1.3.)
y =-
:t 4 itz 2el
gdeje:
x - gustina
E t ~ tipsko odstupanje vezano za Ep {Ep = 0,6745Er )
Ovom hipotezom podeona knva se moe definisati sa gustinom
odvajanja xo i da verovatnim odstupanjem Ep.
Et = (1.4.)
0,6745
Ako funkcija rasturanja (funkcija podeone krive) moe da se povee
sa normalnom raspodelom (shodno statistikom raunu) mogue je
podeonu krivu (krivu rasturanja - disperzija) prikazati u vidu prave
menjajui skale koordinata (dato na slici 2.12). Podeona kriva
anamorfozom prelazi u pravu ako se skala ordinate izmeni na
logaritamskoj osonovi, a apscisa na prirodnoj osnovi za rezultate
odvajanja u tekoj sredini. Za druge oblike gravitacijske koncentracije u
vodi apscisa se uzima na logaritamskoj osnovi takoe, ali se vrednosti
izraavaju u vidu prividne gustine log(d-l). Za pneumatske maine,
apscisa se uzima log d.
159
KONCENTRACIJA 1 TEORUSKO SAGLEDAVANJE PROCESA ODVAJANJA
Sl. 2.12. Anamorfoza podeone krive u pravu
Primer kako se na osnovu vrednosti verovatnog odstupanja i imperfe-

kcije mogu uoiti greke u sistemu odvajanja dat je na slici 2.13., A i B.
U dijagramu A podeona kriva je deformisana u krajevima pokazujui
suvie veliku koliinu istog uglja u jalovini i suvie veliku koliinu
jalovine u proizvodu istog uglja. Ove anomalije bile su prouzrokovane
meanjem proizvoda na situ za otkapavanje zbog loeg stanja pregrade
izmeu ovih proizvoda. Dijagram B prikazuje podeonu krivu posle
opravke pregrade. Ovim se ilustruje i postupak uoavanja mehanikih
nedostataka aparata za odvajanje i sistema za regulisanje ovih aparata.
160
UGAL)
M. Ignjatovi TINDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi ULINIKRILJCI D. Uroevi
Sl. 2.13. A -podeona kriva pri loem funkcionisanju aparata za odvajanje
SI. 2.13. B-podeona kriva posle korekcije aparata za odvajanje
161
KONCENTRACIJA ITEORIJSKO SAOLEDAVANJE PROCESA ODVAJANJA
Mada su podeone krive dobijene anamorfozom obino prave linije

dogae se da se dobiju krive sa velikim odstupanjima na krajevima
(,,repovi). Na slici 2.14. prikazano je nekoliko vrsta takvih krivih. Kriva
A pokazuje velika odstupanja u delu za lake frakcije, dok kriva B
pokazuje velika odstupanja u delu najteih frakcija. Kriva C ilustruje
deformacije oba ekstremiteta.
Sl. 2.14. Tipovi deformisanih podeonih krivih
U veini sluajeva ova odstupanja se mogu popraviti paljivim

izuavanjem i praenjem rada aparata. Tako na primer primeeno je da se
odstupanja tipa krive A mogu nai u talonicima za sitne klase sa
nanedenom ebljinom posteljice, ili sa reetkom u loem stanju, tako da
deo lakih komponenti odlazi sa tekim proizvodom.
162
UGALJ
M. Ignjatovi 1INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi U U NIK RIUCI D. Uroevi
2.6. SAGLEDAVANJE MOGUNOSTI ODVAJANJA

KONCENTRACIJE ILI TEHNOLOGIJE IENJA
Imajui u vidu krive ienje nekog uglja, kao i podeonu krivu, na

osnovu odvajanja u aparatu, moemo u celini da definiemo i ocenimo
sve mogunosti odvajanja, odnosno koncentracije neke date sirovine.
Na slici 2.15. prikazujemo krivu ienja nekog uglja I i podeonu krivu
aparata kriva II. Podaci teinskog iskorienja: za raspon gustine x i x+dx
dobija se odgovarajue teinsko iskorienje rovnog uglja dy sl. 2.15. Ova
teina se raspodeljuje na ist ugalj i jalovinu, shodno udelu oitanom na
ordinati a = f{x), uz pomo podeone krive, odnosno u laku lfakciju
ady
i 100----- u teku frakciiu. Vrednost a se oitava na ordinati.
100
Sl. 2.15. Kriva ienja, kriva srednjeg sadraja podela u

istom uglju i podeona kriva
163
Teinsko iskorienje lake frakcije (istog uglja za uzeti sluaj) bie:

B
ccdy
R=l (1.5)
A ToT
2.6.1. PRORAUN SADRAJA PEPELA (KVALITET)
LAKE FRAKCIJE (ISTOG UGLJA)
Odnos izmeu sadraja pepela, gustine za ugalj koji je u pitanju
pokazuje da je sadraj pepela u oseku x, x + dx ravan p(x). Teina
pepcla sadranog u frakciji ovog odseka koja odlazi u ist ugalj ravna je
t ady i sadraj pepela u lakoj frakciji (istom uglju) bie:
p = K^ [ B
A.pRx)dx ( 1-6)
Ako uzmemo
dz = ^ - d y , (1.7)

o
gdeje:
Po - sadraj pepela u rovnom uglju,
dobijamo:
p = Y ^ f ( ~x)dz- (K8)
P je izraeno integralom koji je analogan integralu za R. Kriva z(x) -
kriva III je kriva srednjeg pepela u istom uglju (lakoj ffakciji) i
predstavlja udeo ukupnog pepela rovnog uglja koji odlazi u ffakciju koja
pliva na gustini x.
Gomji prorauni mogu se izvesti bilo uz pomo raunskih maina
bilo aritmetikim putem. Kod prorauna aritmetikim putem prvo se
izradi anamorfozna podeona kriva nanoenjem na ordinati udela svake
ffakcije gustine koja odlazi u ist ugalj slika 2.16. Potom se deljenjem
ordinate krive (graninih slojeva) i krive srednjeg sadraja pepela u
istom uglju na n jednakih odseaka (n=10 ili 20) i povlaenjem kroz
164
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRUSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UUNl KRIUCI D. Uroevi
dobijene take paralelnih linija na apscisi dobijaju odseci krive pranja i

krive srednjeg sadraja pepela u istom uglju (slika 2.16 A).
Treba potom ucrtati paralelne linije na ordinatu koje proiaze kroz
take krivih u sredini odseaka (posebno za krivu graninih slojeva i
posebno za krivu srednjeg sadraja pepela, slika 2.16 B. Onda treba
preneti vertikalne prave na dijagram A i utvrditi take preseka izmeu
podeone krive sa grupom od n vertikalnih pravih. Posle ovoga uzimaju se
vrednosti na ordinati za take preseka u zoni AB, ova vrednost je 100, a u
zoni CD (izvan krive) ova vrednost iznosi 0, slika 2.16. C. Sabiranjem
vrednosti ordinata take preseka i deljenjem sa n, dobija se teinsko
iskorienje lake frakcije istog ugija.
c D
A B C
SI. 2.16. Dijagram za aritmetiki proraun teinskog iskorienja pri odvajanju
2.6.2. PRIKAZIVANJE REZULATATA ODVAJANJAI

UTVRIVANJE MOGUNOSTI ODVAJANJA
Sistem koordinata koji koristi Dr F. W. Mayer veoma je koristan za
razmatranje mogunosti odvajanja. Na slici 2.17. taka M predstavlja
odvajanje uglja u dva proizvoda. Vektor OM predstavlja ist ugalj, a
teinsko iskorienje istog uglja dato je sa Om.
Teinski udeo pepela u % na ukupan pepeo u rovnom uglju dat je
mM
vrednou mM, te sadraj pepela u istom uglju iz n o si----- i oitava se u
Om
m , poto je ordinata O B, kao to smo ve videli, podeljena tako da
pokazuje sadraj pepela u bilo kom proizvodu odvajanja tabela 2.7.
165
KONCENTRACUA I TEORIJSKO SAGLEDAVANJE PROCESA ODVAJANJA
Vektorom MB predstavljana je teka frakcija (jalovina); teinsko

iskorienje jalovine dato je sa mO, a sadraj pepela je OB. Pepeo u
jalovini je prema tome teinski udeo, to je dato u tabeli 2.7.
O ' B - O ' m j = mi B
Tabela 2.7. Proraun teinskog iskorienja na osnovu podeone krive
Broj odseaka Vrednost na ordinati
1 100
2 100
3 100
4 99,5
5 98
6 95
7 60
8 5
9 0
10 0
Ukupno: 657,5
Sl. 2.17. Mayerova kriva i vektori istog uglja i jalovine
166
UGAU
M. Ignjatovi 11NDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi ULJNl KRIUCI D. Uroevi
m^B
Sadraj pepela u jalovini je i moe se oitati na pravoj OB
Mm'
povlaenjem kroz O paralele OS na mB. Kriva 0, 1, 2, 3, 4, B je knva
ienja po Dr Mayeru i predstavlja idealne mogunosti odvajanja. Svako
industrijsko odvajanje dae krivu iji e se poloaj nalaziti iznad ove krive.
Tako, ako proraunamo rezultate dobijene u aparatu za ienje sa
imperfekcijom 1= 1], pri odvajanju na gustini d, odvajanje e biti
predstavljeno takom P. Pri uslovima odvajanja na raznim gustinama za
datu imperfekciju aparata moe se dobiti posebna kriva. Pri smanjenju
imperfekcije dobija se itav snop krivih i svaka kriva predstavlja
mogunosti odvajanja (ienja) za neku datu vrednost imperfekcije.
Razmotrimo, primera radi, krivu 7=7/ na slici 2.18. i odvajanje dva
proizvoda presecanjem u taki M. Tangenta na krivu u taki M sa
nagibom t daje u taki t sadraj pepela u frakciji dobijenoj izmeu dve
vrlo bliske gustine odvajanja koje tee jedna drugoj.
Sl. 2.18. Mayerove krive za razne vrednosti imperjekcije
Krive izraene na bazi datih imperfekcija mogu se koristiti da se za

svaku imperfekciju oitaju teinska iskorienja i sadraji pepela u
167
meuproizvodu i jalovini, za eljeni sadraj pepela u istom uglju. Isto

tako za eljene sadraje pepela u meuproizvodu i istom uglju moe se
oitati teina i saraj pepela u jalovini (dato na sl. 2.18).
Sl. 2.19. Primena Mayerove krive kod odreivanja teorijskih

moganosti odvajanja
K riva A 0,\. U SAD se kao merilo otrine odvajanja koristi

takozvana kriva zl 0 ,l koja predstavlja grubi pokazatelj o sposobnosti
ienja nekog uglja na datoj gustini. Na osnovu krive gustina izrauje se
kriva zl 0 ,l data na slici 2.20. Na apscisi se nanosi gustina, a na ordinati
teinsko iskorienje oitano preko krive gustine na ordinati za raspon
+0,1 i -0,1 od razmatrane gustine. Sama konstrukcija krive vri se na
istom dijagramu na kome se nalazi kriva gustina.
168
UGAU
D. Milanovi U U N IK R IU C I D. Urocvi
Sl. 2.20. Kriva gustina i kriva A 0,1

Na osno\oi vrednosti koordinate krive za datu gustinu odvajanja
koristi se sledei tabelami pregled o izboru aparata za izdvajanje, shodno
otrini odvajanja aparata i sposobnosti odvajanja uglja na datoj gustini,
dato u tabeli 2 .8 .
Tabela 2.8. Uticaj funkcije zl 0,1 na preciznost ienja uglja u
industrijskim ureajima
zl 0, l za
Vrsta maine za Tonaa u
odvajanje Mogunost ienja
ienje uglja preradi
UiliM
0-7 Lako Sve vrste Velika
7-10 Srednje lako Precizne Velika
10-15 Teko Precizne Srednja
15-20 Vrlo teko Precizne M ala
20-25 K rajnjc teko Vrlo precizne M ala
25 N a granici mogueg Izuzetno precizne M ala
169
2.7. INDEK S M O G U N O STI IENJA
Sposobnost uglja da se moe istiti izraava se indeksom K. On se

defmie kao sadraj pepela u proizvodu istog uglja koji bi se dobio pri
organskom iskorienju od 90% u aparatu ija je imperfekcija 0,20. Ovim
ideksom mogue je direktno uporediti sposobnost ienja ugljeva koji se
znatno razlikuju meu sobom.
Ovaj indeks kree se od tri do preko 25. Nie vrednosti odnose se
obino za sitne klase ugljeva sa malim udelom sraslih zma, dok se vrlo
velike vrednosti dobijaju za ugljeve sa visokim udelom sraslih zma i
visokim sadrajem organskog pepela.
U naim izlaganjima o upotrebi tekih tenosti za utvrivanje
mogunosti gravitacijske koncentracije sa naroitim osvrtom na prikaz
rezultata odvajanja sa odgovarajuim parametrima otrine odvajanja
koristili smo izrazito primer ienja uglja.
170
UGALJ
D. Milanovi ULJNl KRILJCI D. Uroevi
TEKOJ SREDINI
Postupci odvajanja minerala ili sastojaka mineralne sirovine na

osnovu sile tee mogu imati dva razliita cilja:
1. odvajanje minerala ili sastojaka iste gustine u klase iste
krupnoe - gravitacijska kiasifikacija;
2. odvajanje mincrala ili sastojaka raziiite gustine u grupe ili
frakcije iste gustine - gravitacijska koncentracija.
Gravitacijska koncentracija zahteva podelu sirovine u dve osnovne
klase:
- krupne klase - 2 0 0 + 1 0 inm za ugalj i
- sitne klase - 1 0 + 0 mm za ugalj.
Za svaku pomenutu klasu krupnoe upotrebljavaju se speciflni
koncentratori.
Odvajanje se vri u fluidu koji moe biti voda, vazduh, tenosti vee
gustine nego voda i pseudotenosti ili suspenzije vrstih zma u tenosti.
Odvajanje se vri, kao to sami nazivi postupka kau, uglavnom
pomou dejstva sile tee. Jedna od sila suprotnog dejstva nalazi se u
fluidu u kome se vriodvajanje; takva sila koja dolazi do izraaja u
odvajanju minerala moe biti ili samo sila potiska ili jo i specifine sile
otpora fluida i mehaniki otpor delova aparata u kome se vri odvajanje.
Gravitacijska klasifikacija je u veini sluajeva pomona radnja gravi-
tacijske koncentracije. Ipak, u nekim sluajevima klasifikacija, iako pred-
stavlja odvajanje po krupnoi ili po obliku i gustinu, moe da poslui kao
sredstvo koncentracije, pa ak i kao samostalan postupak koncentracije.
Gravitacijska koncentracija, iako joj je cilj odvajanje minerala ili
sastojaka samo u frakcije iste gustine, vri se u veini sluajeva u maini
gde moe doi uzastopno do klasifikacije i do koncentracije. Da bi efekat
koncentracije bio bolji, ove dve radnje vre se obino u zasebnim
mainama: klasifikatorima i koncentratorima.
Postupci gravitacijske koncentracije su, gmbo posmatrajui, veoma
razliiti i mnogobrojni. Postupci u kojima koncentracija zavisi samo od
171
GRAV1TACIJSK.A KONCENTRACIJA U TESKOJ SREDINI
sile potiska koja dejstvuje na zraa razliite gustine jesu postupci

koncentracije u tekim sredinama.
3.1. K O N CEN TR AC IJA U TEKIM SREDINAM A
Industrijski postupci koncentracije raznih vrsta minerala u tekim

sredinama zasnivaju se na principima odvajanja minerala u tekim
tenostima u mineralokoj laboratoriji:
Ako je gustina fluida jednaka gustini minerala koji treba odvojiti iz
smese mineralnih zma razne gustine, oigledno je da e sila koja deluje
na zma vee gustine biti usmerena nadole, dok e sila koja deluje na zma
iste ili manje gustine nego fluid, biti usmerena nagore. Laka zma e
plivati a teka tonuti.
Gomja granina kmpnoa izdrobljene mineralne sirovine zavisi od
krupnoe pri kojoj se vri oslobaanje minerala. Za ugljeve ova krupnoa
dostie do 200 mm i vie. Donja granina kmpnoa dostie za ugljeve 0,5
mm. Ovu donju graninu krupnou diktira viskoznost suspenzije. Praina
ili mulj moraju se odstraniti pre koncentracije, jer bi njihovo prisustvo
menjalo gustinu suspenzije, poto bi ti delovi materije ulazili u njen
sastav. Ova osobenost postupka koncentracije u suspenzijama ini da
celina izdrobljene mineralne sirovine ne moe biti podvrgnuta ovom
postupku, to zahteva zaseban postupak koncentracije za sitne klase.
vrsta materija suspenzije ili suspenzoid mora biti tvrd, odreene
gustine, ne sme reagovati dmgaije nego povrinski sa vodom,
kiseonikom, solima koje potiu iz mineralne sirovine, zma moraju biti
priblino jednakih osa. Potrebno je da se suspenzoid moe nabaviti u
eljenoj kmpnoi i po niskoj ceni, s obzirom na to da treba oekivati
gubitke od 0,1 do 0,5 kg/t preraene mineralne sirovine. Ove specifikacije
su razlog da je izbor suspenzoida relativno ogranien. Najee se
upotrebljava kvarcni pesak, magnetit i ferosilicijum sa oko 15%
silicijuma.
Jalovina sadrana u mineralnoj sirovini moe esto da se koristi kao
suspenzoid (sluaj uglja).
Gustina suspenzoida mora biti teorijski neto vea od gustine
minerala koji treba da pliva, jer sistem estica suspenzije - voda, mora
imati gustinu koja je u najmanju mku jednaka gustini lakog minerala.
172
UGALJ
M. Ignjatovi I rNDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UUNl KRIUCI D, Uroevi
Gustina teine suspenzije izraunavavri se na osnovu obrasca dobijenog

iz formule konane brzine ometenog pada:
, =_ L i __
P + 7\0--p)
n \i-
v ys j
p=
ri-i
gde su:
ys - gustina suspenzije,
Y\ - gustina
p - decimalna frakcija teine vrste materije u pulpi, tj. suspenziji.
Granine vrednosti p ne mogu se nezavisno definisati; one se obino
kreu od 70 do 85%, gde vea vrednost odgovara sluaju obrade krupnog
materijala.
/l mora biti > 7 da bi se dobila suspenzija 7 = 3,5 odgovarajueg
viskoziteta.
Najvea gustina suspenzije pogodna za brzo i efikasno odvajanje je
y
obino . Ukoliko je Y\ vei, utoliko je suspenzija vie fluidna pn
odreenoj gustini suspenzije. Meutim, postoji praktina granica, jer
suspenzije sa niskim zapreminskim procentualnim sadrajem suspenzoida
teko se odravaju, sklone su taloenju.
Koncentracija u suspenzijama primenjuje se za rude i ugljeve. Naroito
u oblasti ienja ugljeva ova vrsta koncentracije je veoma visokog indu-
strijskogznaaja. Osvmuemo se nanekoliko najkarakteristinijih.
3.1.1. POSTUPAK CHANCEA
Postupak Chancea je najstariji ove vrste (1917. g.) u upotrebi za

ienje uglja. Za suspenziju se upotrebljava morski ili reni pesak
krupnoe 0,2 do 0,4 mm koji se odrava u suspenziji mealicom i
strujanjem vode uvis. Gustina suspenzije moe se regulisati izmeu 1250
i 1750. Ureaj za odvajanje prikazan je na slici 3.1.
173
GRAVITACIJSKA KONCENTRACUA U TEKOJ SREDINI
ROVNI UGALJ
ULAZ
Sl. 3.1. Proces odvajanja u tekoj sredini Chance"

1. Rovni ugalj, 2. Konusni sud,
3. Sito za otkopavanje (suspenzije peska), 4. Ventili,
5. Zgunjiva (konusni sud), .Mea,
7. Mehanizam za jalovinu, 8. Pumpa,
9. Sito za ispiranje suspenzije vodom, 10. Uvoenjevode
kroz ventil
174
UGALJ
M. Ignjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHN0L0G1JE IENJA S. Magdalinovi
TEHNOLOGUE PRERADE I DOBIJANJA SrNTETIKE NAFTE
Neist ugalj, iz koga su izdvojene sitne frakcije, dovodi se u konusni

sud odozgo. ist ugalj pliva na povrini suspenzije u krug i prazni se na
suprotnoj strani preko praga na sito za otkapavanje suspenzije, potom na
sito za ispiranje suspenzije vodom. Jalovina pada na dno konusa u
komoru sa dva ventila, odakle dolazi na sita gde podlee istom postupku
kao ist ugalj. U cilju efikasnosti odvajanja, zma jalovine moraju biti oko
tri puta veeg prenika nego najkrupnije estice peska u suspenziji.
Odravanje gustine suspenzije postie se stalnim dodavanjem sveeg i
regenerisanog peska iz konusnog suda, a odravanje stanja suspenzije
meanjem i uvoenjem vode kroz ventil na dnu konusa. Pesak se
regenerie u zgunjivaima.
Nedostatak postupka je u odvajanju samo dva proizvoda i visok
utroak delova pumpe koja pomae strujanja suspenzije peska.
Postupak Chancea upotrebljava se u Americi i Engleskoj, a u ostalim
delovima Evrope nije naao primenu.
3.1.2. POSTUPAK TROMPA
Holananin Tromp usavrio je postupak ienja uglja u suspenziji,

time to je konstruisao ureaj koji moe pri ienju uglja izdvajati tri
proizvoda: ist ugalj, meuproizvod i jalovinu, bez upotrebe mealice i
vertikalnog stmjanja suspenzije.
U postupku se upotrebljava suspenzija magnetita knipnoe minus 0,1
mm, koja se dovodi i ubacuje horizontalno na tri visine u sud u kome se
odvaja, tako da je gustina suspenzije najnia u gomjem delu, a najvia u
donjem. Na taj nain omogueno je odvajanje meuproizvoda (ija je
gustina izmeu one istog uglja i one iste jalovine) u srednji sloj koji se
izdvaja pomou naroito ugraenog elevatora. Na slici 3.2. prikazan je
takav ureaj.
Odvojeni proizvodi otkapavaju se i pem vodom na sitima. Magnetit
iz otpadnih voda se zgunjava i odvaja pomou magnetnih odvajaa.
Utroak magnetita iznosi 1 kg/t neoienog uglja.
175
GRAVITACIJSKA KONCENTRACIJA U TEKOJ SREDINI
SI. 3.2. Postupak Trompa za odvajanje u tekoj sredini
3.1.3. POSTUPAK DUTCH STAATS MIJNEN
Postupak Dutch Staats Mijnen (holandskih dravnih rudnika) iz

1938. godine razlikuje se od dva preanja tome to se za suspenziju
upotrebljava les (materijal koji potie iz mora donoen vetrovima) koji se
nalazi u Holandiji u neogranienim koliinama. Sud za odvajanje je tipa
klasifikatora, tj. plitko korito u kojem se uvodi ugalj i izdvaja proizvod
pomou beskonane trake sa skreperima. Na slici 3.3. ematski je
prikazan ureaj. Utroak lesa je oko 3 kg/t uglja jer se ne regenerie iz
otpadnih voda.
176
UGAU
D. Milanovi UUNI KRIUCI D. Uroevi
3.1.4. POSTUPAK BARWOYS
Ovaj postupak primenjen je u Holandiji u rudniku Sophia Jacoba,

koristi za suspenziju glinu i sitno izmleven barit u vodi. Barit je krupnoe
proseva sita 150 ili 200 mea. Pre ienja ugalj se prosejava kroz sito
100 mea. ist ugalj sadri 3,5% pepela. Utroak barita je 1 kg/t
neoienog uglja. Ureaj je slian ureaju za postupak Dutch Staats
Mijnen.
SI. 3.3. Korito Dutch Staats Mijnen " za odvajanje u tekoj sredini
3.5. POSTUPAK ,,LINK-BELT
Aparat se sastoji iz bubnja od perforiranog lima koji se obre u

koritastom sudu sa suspenzijom. Bubanj je snabdeven pregradama
(elijama) namenjenim za zahvatanje i uzdizanje frakcije koja tone.
Frakcija koja pliva prolazi kroz bubanj sa kraja na kraj pod dejstvom
horizontalne struje suspenzije. Stabilnost i homogenost suspenzije
odravaju se uz pomo struje suspenzije uvis usled dodavanja nove i
povratne suspenzije na dnu koritastog suda.
Postupak ,,Link-Belt dat je na sl. 3.4.
177
GRAVITACIJSKA KONCENTRACUA U TEKOJ SREDINI
S>I. 3.4. Bubanj Link-Beltza odvafanje u tekoj sredini
3.6. K O N C E N T R A T O R ,,D R E W B O Y
Koncentrator Drewboy konstruisan je od strane firme PIC iz

Francuske. Na slici 3.5. prikazan je aparat i itav postupak, radi ilustracije
nekih osobenih detalja koncentracije u tekim sredinama.
SI. 3.5. Izgled aparata Drewboy "
178
UGALJ
M. Ignjatovi I INDUSTRUSKA PRIPREMA 1TEHNOLOGUE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UUNI K.RIUCI D. UroSevi
Dok je u sluaju aparata ,,Link-Belt bubanj u verikalnom poloaju,

kod aparata ,,Drewboy bubanj je pod izvesnim nagibom u odnosu na
horizontalnu osu aparata. Bubanj je podeljen u komore u koje se sakuplja
proizvod koji tone. Plivajua frakcija se odvodi strujom na povrinu
prouzrokovanom dovoenjem ulaznog uglja. Laka frakcija iz suda preliva
se uz pomo viseih lanaca na obrtnom bubnju iznad suda. Usled obrtanja
bubnja serija tekih lanaca izbacuje plivajue komade preko pelivnog
praga.
Slika 3.6. prikazuje ematski izgled postupka pranja uglja sa
aparatom ,,Drewboy i pomomm ureajima. Pored otkapavanja i pranja
osvojenih proizvoda, ema pokazuje sistem sakupljanja otkapane
suspenzije u konusnim sudovima i njen kruni tok. Takoe, iz eme se
moe videti sistem regeneracije razblaene suspenzije bez prethodnog
zgunjavanja i primenjeni postupak regeneracije u magnetnim separato-
rima i odvodnjavanje pre dovoenja regenerisanog suspenzoida u konusni
rezervoar povezan sa sistemom regulacije otkapane suspenzije.
Sl. 3.6. ema tehnolokogprocesa odvajanja u tekoj sreini sa

aparatom ,,Drewboy "
179
Koncentratori ,,Link-Belt i ,,Drewboy, pre svega, projektovani su

za krupan materijal i sposobni su da prime komade do 500 mm. Teorijski,
postoji mogunost primene ovih aparata i za krupnoe do 2 mm.
3.7. K O N US ,,W E M C O
U inustrijskoj primeni danas se nalazi i veliki broj konusnih

odvajaa proizvedenih od strane raznih firmi proizvoaa opreme.
Najpoznatiji aparat ove vrste je konus ,,Wemco, prikazan na slici 3.7.
Konusni sud je snabdeven agitatorom ija je namena da odbacuje komade
koji tonu sa zidova konusnog suda.
Sl. 3.7. Konusni aparat Wemco za odvajanje u tekoj sredini
180
UGALJ
D. Milanovi UUNIKRILJCI D. Urocvi
Frakcija koja tone izdie se kroz cev u sredini aparata uz pomo

komprimiranog vazduha koji se dodaje na dnu aparata. Ovaj sistem,
poznat kao ,,air-lift (podizanje uz pomo vazduha), mada efikasan,
zahteva vrlo veliki utroak komprimiranog vazduha. Zbog toga se
trokovi odvajanja znatno poveavaju, pa se sistem zamenjuje manje
skupim. Tako je u poslednje vreme uveden sistem pranjenja teke
frakcije sa dna konusa uz pomo takozvanog magnetnog ventila za
pranjenje koji je prikazan na slici 3.8.
S1 3.8. Magnetni ventil za pranjenje tekogproizvoda iz konusa
Kod ovog sistema pranjenja dno konusa se produava jednom cevi

oko koje su postavljeni krajevi elektromagneta. Pod dejstvom magnetnog
polja u cevi dolazi do zgunjavanja suspenzoida i do obrazovanja epa
koji delimino zatvara prolaz kroz cev. Ukoliko je intenzitet magnetnog
polja dovoljno visok, cev se moe potpuno zatvoriti. Frakcija koja tone
nagomilava se iznad epa i njena teina vremenom probija ep, te dolazi
do pranjenja teke frakcije iza ega se ep ponovo obrazuje. Radi
pospeenja rada na pranjenju, menja se u ciklusima jaina struje koja
napaja magnete.
181
GRAVITACUSKA KONCENTRACIJA U TEKOJ SREDINI
3.8. K O N C E N T R A T O R SA SPIR A L O M
Dva tipa koncentratora sa spiralom prikazujemo na slici 3.9.
Meuprolzvod Pliva
SI. 3.9. Koncentmton sa spiralom za odvajanje u tekoj sredini
Slika A prikazuje modifikovan ,,AkinsC klasifikator za odvajanje tri

proizvoa. Tendencija spirale da uzdie materijal u gomjem delu aparata
prouzrokuje strujanje suspenzije na povrinu u pravcu jednog od bonih
zidova suda, te se na toj strani odvaja proizvod koji pliva. Ovaj tok se
moe poboljati dodavanjem nove suspenzije na nekoj pogodnoj taki sa
suprotne strane suda. U pliem delu suda dolazi do nagomilavanja
meuproizvoda koji lebdi, te se u odreenom poloaju moe sa strane da
prazni meuproizvod slino proizvodu koji pliva. Frakcija koja tone
dobija se na isti nain kao i pesak normalnog kalsifikatora. Ovaj tip
aparata ima velike prednosti koje se ogledaju u mogunosti dobijanja tri
proizvoda u jednom sudu, u vrlo velikom kapacitetu aparata i u relativno
niskom utroku energije.
182
UGALJ
Na sl. 3.9. B, prikazan je zatvoren aparat sa spiralom. Sirovina se

uvodi sa strane, uz pomo leba. Frakcija koja pliva preliva sa strane ulaza,
dok se frakcija koja tone odvaja uz pomo spirala do drugog kraja gde se
nalazi proirenje bubnja. U ovom delu podizai diu teku frakciju koja se
istovremeno otkapava i isputaju je kroz leb za pranjenje. Dodavanjem
nove suspenzije sa strane pranjenja teke frakcije obezbeuje se strujanje
koje odvodi frakciju koja pliva na suprotnu stranu. Ureaji od 3 m prenika
mogu da prerauju sirovinu krupnoe do 2 0 0 mm.
3.9. POSTUPAK ,,RIDDLEY-SCHOLES

Postupak, ,,Riddley-Scholes pnkazan na slici 3.10. Primenjuje se za
ienje kamenog uglja u V. Britaniji i SAD. Ureaj za odvajanje se
sastoji iz plitkog korita ije je dno postavljeno pod blagim nagibom u
pravcu kraja za pranjenje teke frakcije. Neposredno iznad dna korita
kree se gumena transportna traka. Rovni ugalj se dovodi iznad
najdubljeg dela korita. Suspenzija ulazi u sud sa boka i ravnomerno se
rasporeuje pri emu se dobija blago strujanje odozdo nagore. Ugalj koji
pliva, suspenzija i traka, kreu se u istom pravcu du korita priblino
jednakim brzinama.
Pri preradi krupno komadastog uglja, prebacivanje plivajue frakcije
potpomae se skidaima. Teku ffakciju iznosi iz korita transportna traka.
Sl. 3.10. Postupak odvajanja u tekoj sredini u aparatu tipa ,,Riddley Scholes "
183
GRAVTTACUSKA KONCENTRACIJA U TEKOJ SREDINI
3.10. KONCENTRACIJA SITNIH KLASA
Hidrociklon kao koncentrator: Koristi se za koncentraciju sitnih

klasa iz kojih se prethodno otklanja mulj. Hidrociklon se moe upotrebiti
ne samo u klasiranju i odvodnjavanju, nego i kao koncentrator sa
suspenzijom, naroito u procesima ienja sitnih klasa uglja. Na slici
3.11 prikazan je hidrociklon za rad sa tekom sredinom koji se sastoji od
.koninog dela B koji se zavrava otvorom D za pranjenje teke frakcije,
cilinrinog dela A kroz koji ulazi tangentno cev za dovod materijala.
Komora E i kratka cev F slui za prijem lake ffakcije, koja se prazni kroz
otvor G. Prenik cilindrinog dela A je obino manji od 380 mm, ugao
koji zatvara konus je 15 do 20, pritisak tenosti u ulaznoj cevi od 1 do
343,25 kPa.
r
Sl. 3.11. Hidrociklon za odvajanje u tekoj sredini

U industrijskoj primeni hidrocikloni daju zadovoljavajue rezultate
odvajanja uglja od jalovine za krupnoe od 0,5 do 10 mm, dok je za manje
krupnoe efekat odvajanja mnogo slabiji. Kapacitet aparata veliine 355 mm
184
UGALJ
D. Milanovi UUNIKJRIUCI D. Uroevi
TFHNOLOGUE PRERADE I DOBUANJA SINTETIKE NAFTE
(prenik) za sirovinu krupnoe 6 mm dostie 15 t/h. Aparat prenika 75 mm

isti ugalj krupnoe sita -14 +35 mea pri kapacitetu od 0,4 tdi. U tabeli 3.1.
dat je pregled podataka ogleda ienja uglja krupnoe -14 +35 mea u
hidrociklonu.
Tabela 3.1. Podaci o radu hidrociklona kao koncentratora
_____________ Q p i t i _____________
a b c
O tv o r z a p r a n je n je is to g u g lja (la k a fra k c ija ) (m m ) 1 1 ,1 1 2 ,7 1 4 ,3
O tv o r z a p r a n je n je ja lo v in e (te k a fra k c ija ) (m m ) 1 0 ,0 1 0 ,0 9 ,5
T e in s k o is k o ri e n je o i e n o g u g lja (% ) 3 9 ,9 1 0 ,2 6 0 ,1
P e p e o u u la z n o j s iro v in i (% ) 3 1 ,0 3 0 ,9 3 0 ,2
P e p e o u is to m u g lju (% ) 8 ,4 1 0 ,2 1 1 ,5
P e p e o u ja lo v in i (% ) 4 6 ,0 5 3 ,2 5 8 ,6
S u s p e n z i j a b a r i t , g u s t i n e 1 3 0 0 k g / m 3)
O d v a ja n je p r i g u s tin i k g /m 3 1370 1440 1500
Usled dejstva centrifugalne sile brzina taloenja u hidrociklonu je

visoka u odnosu na brzinu taloenja pri slobodnom padanju. Usled
centrifugovanj a gustina suspenzije u kojoj se vri ovajanje raste, vidi
tabelu 3.1., to utie na efekat odvajanja lakih i tekih zma.
Cikloni se danas vrlo iroko primenjuju za ienje sitnih klasa uglja
kao dopuna procesa odvajanja klasa u tekoj sredini. Uobiajene eme
tehnolokog procesa ienja uglja obuhvataju, na primer, sudove za
ienje klasa preko 1 0 mm kmpnoe, dok se klase izmeu 1 0 i 1 mm
paralelno iste u ciklonima sa tekom sredinom.
ema rada ciklona je slina emama ostalih ureaja za teku sredinu,
naroito u pogledu tretiranja dobijenih proizvoda i cirkulacije suspenzije.
Slika 3.12. prikazuje takav jedan proces. Sud 1 je mealica za pripremanje
mde za odvajanje u ciklonu. Potreban pritisak i konstantnost ovog pritiska
postie se visokom razlikom izmeu mealice 1 i ciklona 2. Sita za
otkapavanje i pranje su prikazana pod 3. Sud 4a prihvata razblaenu
suspenziju i alje je na regeneraciju preko pumpe. Ureaj za regeneraciju
se sastoji iz ciklona zgunjivaa 5 i magnetnih separatora 6 i 7.
Regenerisana suspenzija se prihvata u zgunjivau 8 , gde se regulie
njena gustina, shodno zahtevima procesa odvajanja u ciklonu. Prelivi
ciklona 5 i zgunjivaa 8 slue kao povratna voda za pranje proizvoda na
sitima 3. Poto povratna voda nije potpuno bistra, to se na sitima 3
185
zavrno pranje vri sa sveom vodom F. Sveom vodom se nadoknauju i

gubici vode u procesu.
Sl. 3.12. ema tehnolokogprocesa koncentracije u tekoj sredini sa

hidrociklonom
Gubici suspenzoida pri ienju sitnih klasa u ciklonima su znatno
vei od gubitaka u drugim aparatima za krupne klase. Gubici magnetita,
na primer u ciklonima kreu se izmeu 600 i 800 g/t preraenog uglja.
Prenik ulaznog otvora vrlo slabo se odraava na kapacitet i na
kvalitet odvojenih proizvoda, meutim, smanjenjem pritiska smanjuje se
kapacitet, a frakcija koja tone sadri vei procenat lakih zma. I pored vrlo
dobrih rezultata odvajanja u suspenziji odreene gustine sitnih frakcija
sirovine, odvanje materijala koji se upotrebljava za suspenziju je relativno
teko usled ega se pribegava suspenziji od fero-silicijuma.
3.11. POSTUPCI KONCENTRACIJE U TEKIM TENOSTIMA

Postupci koncentracije u tekim tenostima upotrebljavaju se ree
zbog korozivnosti, nestabilnosti i toksinosti tenosti, koje su pored toga
skupe zbog postupka njihove regeneracije.
186
UGAU
Zastareli procesi ove vrste su Du Pont koji se koristio za ienje

uglja sa sredinom sastavljenom od meavine tetra-brom-etana, penta-hlor-
etana, etilen-bromida i drugih organiskih tenosti.
Postupak ,,Lessing koristio je rastvor kalcijum-hlorida za pranje
uglja. Rastvor gustine 1.350 kg/m 3 mogao je da slui za efikasno
odvajanje na gustinu 1.500 kg/m 3 uz pomo strujanja rastvora uvis.
Razblaeni rastvor posle pranja proizvoda sa vodom bio je regenerisan
otparavanjem. Proces je naputen zbog visokih proizvodnih trokova.
Postupak ,,Bertrand korien je ranije u Beligiji za dobijanje istog
uglja sa manje od 1 % pepela, kao sirovine za izradu elektroda i za gas-
generatore. Za ulaz u proces koristio se ugalj koncentrisan u mainama-
talonicama. Posle usitnjavanja i otpraivanja ugalj je uvoen u rastvor
kalcijum-hlorida, gde je odvajan fiizen, kao petrografski sastojak uglja sa
najvie pepela od vitrena i dorena.
3.12. KONCENTRACIJA POROZNIH MINERALA U

TEKIM SREDINAMA
U taki 2 razmatran je nain odreivanja parametra imperfekcije i u
primeni procesa odvajanja u tekoj sredini. Treba obratiti panju na
poroznost izvesnog dela zma u sirovini. Usled ove osobine nekih zma
odreivanje analize raspodele po gustini moe da prui anormalne
koliine zalutalih zma.
U procesu odvajanja u tekoj sredini pore poroznih zma, zbog
prethodnog mokrog sejanja, napune se vodom i odvajaju. Pri analizi
pliva-tone u laboratoriji pore se napune tekom sredinom.
Pretpostavimo da neko zmo pliva pri gustini fluida 2.600 kg/m 3 i da
je njegova poroznost x%. Imamo:
Y\ = + - 0*)rm
gdeje:
yx - prividna gustina zma
yv - gustina vode
ym - gustina minerala.
Na gomjoj prividnoj gustini dolazi uglavnom do odvajanja minerala.
187
U tekoj sredini, prividna gustina zma koje je prethodno osueno

postaje:
Y2=xys+-^-x)rm
gdeje:
y - gustina teke sredine, odnosno teke tenosti.
Prema tome, poveanje prividne gustine y2 - iznosi:
A rtfv)
Tako, ako je x = 0,1 i ys - 2800 k g tm 3 i poto je yv = 1000 kgl m 3

dobijamo:
y2 ~ 7\ = 0 , l x l ,8 = 0,18
Ako je 7 j iznosilo 2.600 kg/m3, y2 iznosie 2.780 kg/m 3 i neporoznc

zmo koje bi normalno plivalo na gustini 2600 kg/m 3 prilikom analize
pliva-tone na pomenutoj gustini teke tenosti. Zbog toga, prilikom ocene
imperfekcije odvajanja u tekoj sredini takvo zmo se predstavlja kao
zalutalo, iako ono to ustvari nije i negativno utie na ocenu otrine
odvajanja nekog specifinog industrijskog aparata.
Kapaciteti ureaja za odvajanje u tekoj sredini su vrlo veliki i ovi su
ureaji sposobni da odvajaju i vrlo velike udele jalovine iz uglja. Oni su
sposobni da izdre velike udare u promeni kapaciteta ulaza. Za ienje
uglja grade se i pojedinana postrojenja kapaciteta do 2 0 . 0 0 0 tona na dan.
Minimalni ekonomski kapacitet postrojenja sa tekom sredinom
kree se oko 50 t/h. Aparati se izrauju sa prosenim kapacitetom od 80
do 100 t/h za sitne i 250 t/h za kmpne klase. Sam kapacitet obino
direktno zavisi od povrine suspenzije u sudu. Kod konusnih aparata za
ienje uglja kapacitet se kree do oko 6 t/h po kvadratnom metm
povrine suspenzije.
Trokovi ienja uglja u tekoj sredini kreu se danas u svetu
izmeu 0,15 i 0,20$ po toni rovnog uglja. Trokovi energije uestvuju sa
oko 30%, amortizacija 20%, radna snaga 10%, utroak vode i suspenzije
oko 15% i odravanje i ostalo 25%.
188
UGALJ
M. Ignjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magalinovi
D Milanovi ULJNI KRILJCI D. Uroevi
V O D II VAZDUHU
4.1. MAINE - TALONICE
Gustina zma tovara utie na gustinu pulpe, tj. smese zma i vode, koju
treba posmatrati kao pseudofluid koji odreuje teinu zm a koje prodire;
jednovremeno gustina zma je inilac otpora inercije kretanju zma tovara
u horizontalnom smem.
Gustina zma koja prodim ka povrini reetke je inilac, kako pn
padanju usled sile tee, tako i pri vui zma pri kretanju vode nadole.
Duina hoda klipa i ubrzanje za vreme pulsacije odreuje gustinu
pulpe a samim tim i vreme trajanja kretanja zma koje prodire i veliinu
sile tee. Ubrzanje pri vraanju klipa moe uticati na brzinu kretanja vode
nadole i na silu vue zma koja prodim ka povrini reetke.
Broj puisacija u minuti i njihova duina odreuju, u stvan, knvu
ubrzanja vodene struje uvis kao i maksimalnu postignutu brzinu.
Teorijski, da bi dolo do odvajanja lakih od tekih zrna, potrebno je da se
u toku pulsacije dostigne takva brzina vode koja e odgovarati konanoj
brzini padanja, i najkmpnijim zmima lake komponente, tj. ona brzina koja
e sva laka zma moi da pokrene navie. Najbolji uslovi odvajanja
postiu se onda kada se sva laka zma u toku rada maine staino kreu na
gore, tj. da u toku kompletne pulsacije put koji lako zmo pree uvis bude
vei od puta koje isto zmo pri povratku klipa pree nadole. Pulsacija
treba, sa dmge strane, istovremeno da obezbedi da teka zm a imaju stalnu
tendenciju kretanja nadole, tj. da im se omogui da zauzmu poloaj na
povrini reetke.
Ovakvo razmiljanje je u skladu sa dijagramom na slici 4.1. na kome
je prikazana zavisnost imperfekcije od broja pulsacija u minuti za stalnu
amplitudu pulsacija u klipnoj maini-talonici.
189
GRAVITACIJSKA KONCENTRACUA U VODII VA7.DI JHl I
Sl. 4.1. Zavisnost izmeu broja pulsacija i otrine odvajanja u maini-talonici

za ienje uglja krupnoe -8 +4 mm pri amplitudi od 21 mm
Dijagram pokazuje da se maksimalna vrednost imperfekcije postie

pri frekvenciji od 157 pokreta u minuti. Ovakva lfekvencija daje vremena
zmu uglja prenika 8 mm da pree put od 20,18 mm sl. 4.2. u slobodnom
padanju i zmu kriljca prenika 4 mm potrebno vreme da pree put od
24,95 mm. Kao to se. iz primera vidi, vrednost od 20,18 i 24,95 mm
nalaze se neposredno iznad i ispod vrednosti apmlitude. Za frekvencije
manje od 157 obrtaja u minuti krupna zma uglja padaju sa sitnim zmima
kriljaca, a za vee frekvencije sitna zma kriljca bivaju odenesene sa
krupnim zmima uglja.
Oblik tvrdoe zma takoe je vaan inilac, ali ako su formulisani svi
ostali inioci, oni e biti empirijska konstanta.
Vano je napomenuti i teoriju raslojavanja u mainama talonicama
po Mayeru. Prema ovoj teoriji potencijalna energija meavine zma mde
neraslojene po zmima razliite gustine je vea od potencijalne energije
raslojenog sistema. Razlika u potencijalnim energijama dolazi usled sile
gibanja, trenja i udame sile, te i zbog tenje zma vee gustine da dou na
dno. Samo teite kod neraslojenog sistema zauzima vii poloaj po
verikali no kod raslojenog sistema gde je teite blie dnu. Uspostavljanje
190
UGAU
M. Ignjatovi IINDUSTRUSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi ULTNIKRIUCI D. Urocvi
sistema sa malom potencijalnom energijom zahteva utroak energije koja

e se dovesti radi stvaranja pulsacije fluida.
Na osnovu razlika u poetnom i krajnjem poloaju teita, odnosno
na osnovu razlika u potencijalnim energijama sistema, pre i posle
raslojavanja mogue je izraunati i sposobnost odvajanja zma po gustini u
mainama-talonicama.
SI. 4.2. Brzine padanja zrna uglja i kriljaca ufunkciji vremena
4.1.1. MAINE - TALONICE ZA IENJA UGLJa

Konstrukcija talonica za ienje uglja razlikuje se od talonica za
koncentraciju mda zbog toga to se ugalj isti sa komadima krupnoe 125
mm i vie, i to je koliina meuproizvoda i jalovine vea i krupnija nego
u sluaju mda. Savremeni ureaji za ienje uglja upotrebljavaju
talonice tipa ,,Baum sa vazdunom pulsacijom. Sastavni. delovi
talonice prikazani su dijagramski na slici na slici 4.3. Na poprenom
preseku prikazano je odeljenje sa reetkom A, i zatvoreni kazan za
sabijeni vazduh. Obrtni ventil L koji podeava vreme trajanja pulsacije i
pranjenje sabijenog vazduha je preko ventila M i K u vezi sa kazanom
191
GRAVITACIJSKA KONCENTRACUA U VODIIVAZDUHU
za sabijeni vazduh. Ventil H regulie amplitudu udaraca vazduha.

Prijemnik omoguava da se pomou ventila M i K moe podesiti jaina
udaraca pulsacije vode. Talonica se sastoji obino od dve elije. Reetke
su postavljene pod slabim nagibom sa malom visinskom razlikom to
omoguava lake kretanje tekih zma ka otvom za pranjenje.
Rovni ugalj kree se du reetka. Teka jalovina odvojena u prvoj
eliji pada kroz zasun C na dno sanduka odakle se prazni pomou
elevatora E. Laka zma meuproizvoda i istog uglja prelaze preko praga
u sledeu eliju gde se ist ugalj odvaja preko praga i meuproizvoda
kroz zasun C. Proizvodi koji prolaze kroz reetku padaju na dno sanduka
za vodu odakle se prazne pomou spirale D, kao to je naznaeno na
dijagramskom prikazu.
Popreni presek Uzduni presek
Sl. 4.3. ematskiprikaz maine - talonice Baum

A - reetka,
L - obrtni ventil,
M i K ventili,
H - ventil amplitude vazduha,
C - zasun,
E elevator,
D - spirala.
Pranjenje jalovine ili meuproizvoda regulie se dizanjem i

sputanjem zasuna pomou automatskog hidrometra koji opipava gustinu
sloja teke jalovine u vremenu irenja posteljice i sputa ili die zasun za
192
UGAU
jalovinu. Na slici 4.4. prikazan je jedan od raznih postojeih automatskih

regulatora pranjenja jalovine. Regulator se sastoji od plovka koji je
zagnjuren u posteljici i lei na vrhu sloja jalovine, uravnoteen
protivtegom. Pri promeni visine sloja jalovine plovak zauzima vii ili nii
poloaj i pri tome tome, preko sistema poluga i cilindra sa klipom u ulju
die ili sputa zasun C V. Zasuni i plovak ostaju u novom poloaju sve
dotle dok ne doe do nove promene visine jalovine u posteljici talonice.
Ureaj je snabdeven i skazaljkom koja pokazuje na indikatoru visinu sloja
jalovine i visinu otvora zasuna.
Sl. 4.4. Regulator sa plovkom za pranjenje tekefrakcije iz

maine - talonice
Regulisanje pranjenja istog uglja, meuproizvoda i jalovine

kontrolie se na osnovu dijagrama ienja uglja i proverava vizuelno ili
pomou rastvora cink-hlorida odreenih gustina.
U savremenoj industrijskoj praksi primenjuje se vie novih automa-
tskih maina-talonica za ienje sitnih klasa kamenih ugljeva. Primer
takvih ureaja je za sitan ugalj PIC, prikazana na slici 4.4.
193
GRAVITACIJSKA KONCENTRACIJA U VO DII VAZDUHU
Sl. 4.5. Ureaj za regalisanje pranjenja jalovine u maini talonici PIC

1 radno odeljenje, 2 - klip,
3 kom ora za vazduh, 4 - leptirasti ventil,
5 - plovak, 6 radni sloj,
7 - poluga, 8 - nosa,
9, 1 0 lankaste opke, 11 poluga,
12 - vezne ipka, 13 - p o lu g a ventila.
U ovom ureaju, izmeu radnog odeljenja 1 i klipnog odeljenja 2

nalazi se komora sa vazduhom 3. Ova komora zaprema itavu irinu
talonice i sa gomje strane zatvorena je leptirastim ventilom 4. Kada je
ventil zatvoren sputanjem klipa dolazi do sabijanja vazduha u komori 3 i
voda prolazi u radno odeljenje podiui sloj jalovine (kriljaca). Ovaj sloj
se nalazi neposredno iznad vctake posteljice. Prolaz kriljaca je tada
maksimalan kroz vetaku posteljicu. Ako bi ventil ostao otvoren, voda bi
prodrla u komoru 4 iz koje vazduh moe neometano da izlazi. Ovim bi se
efekat pulsacije znatno umanjio i doao bi do izraaja tek kada bi se sloj
kriljaca znatno poveao u radnom odeljenju. Da bi se obezbedilo
automatsko otvaranje i zatvaranje ventila koristi se u radnom odeljenju
plovak koji dopire do sloja 5 i pomera se kada se visina ovog sloja menja.
Plovak je obeen o polugu 7 i nosa 8 preko koga je vezan za ventil
posredstvom dve lankaste ipke 9 i 10, obrazujui paralelogram.
Pomeranja ipke 9 su zbog toga vertikalna i prenose se preko poluge 11 i
194
UGALJ
D. Milanovi ULJNl KRILJCI D. Uroevi
vezivne ipke 12 na polugu 13, koja regulie rad ventila. Na ovaj nain
intezitet pulsacija direktno zavisi od trenutne visine sloja jalovine u
radnom odeljenju, tako da je i pranjenje jalovine kroz vetaku posteljicu
zavisno od njene koliine u rovnom uglju.
4.1.2. M A I N A T A L O N I C A T I P A , , H U M B O L D T
Maina-talonica tipa ,,Humboldt, prikazana na slici 4.6., ima

takoe automatizovano pranjenje kriljca.
Sl. 4.6. A u to m a tsko regulisanje p ranjenja ja lo v in e u m aini - talonici

H u m b o ld t
1 - plovak, 2 - protivteg,
3 - horizontalna poluga, 4 - zglob,
5 cilindar za ulje, 6 radni cilindar,
7 - p o lu g a zatvaraa, 8 - vertikalna poluga,
9 - spona, 10 vertikalna ipka,
1 1 zglohne poluge, 12 m era visine otvora za pranjenje.
A, B, C - zglohne veze,
195
GRAVITACIJSKA KONCENTRACIJA U VODIIVAZDUHU
Poloaj plovka 1 moe se regulisati uz pomo protivtega 2 u zavisnosti

kod koje se gustine eli odvajanje. Nosa plovka povezan je sa polugama 3
koje se okreu oko zgloba 4 pri pomeranju vertikalnog poloaja plovka.
Ova kretanja prenose se na vertikalnu polugu 8 koja preko spone 9 deluje
na ipku 10 vezanu u zglobu A. Zglobna taka B se, usled ovog kretanja,
pomera udesno, kao i ipka cilindra za ulje 5. Tada se ulje pod pritiskom
ubacuje u radni cilindar 6. Ulje tada pokree klip cilindra 6 i preko poluga
deluje na pregradu 7 kojom se regulie visina otvora za pranjenje kriljca
na dnu. Prema tome, ukoliko se plovak 1 podie uvis oznaavajui
prisustvo vee koliine kriljca, utoliko se i otvor za pranjenje ovog
proizvoda poveava. Visina otvora za pranjenje moe se pratiti preko
vizuelnog dijagrama.
4.1.3. I E N J E S I T N IH K L A S A
Sitne klase uglja iste se sa vetakom posteljicom od feldspata.

Krupne klase razvrstavaju se po krupnoi u dvc do tri klase i iste u
zasebnim talonicama. Meuproizvodi (tj. zma uglja i jalovine)
upotrebljavaju se za sopstvene kotlamice ili se gmbo usitnjavaju i iste u
zasebnim talonicama.
inioci od kojih zavisi koncentracija u mainama-talonicama jesu
veliina otvora (rupa) reetke, jaina udaraca klipa, koliina vode, visina
tovara materijala, visina vetake posteljice i njena kmpnoa, koliina
vode koja se isputa iz sanduka za vodu ispod reetke, brzina odvajanja
sirovine i kvalitet raznih proizvoda koncentracije.
4.1.4. E M A P R O C E S A K O N C E N T R A C IJ E U
M A IN A M A T A L O N IC A M A
S obzirom da maine-talonice kao samostalni koncentratori ne

reavaju problem pripreme mineralnih sirovina (nesposobne za sitne
klase), to e ema procesa biti data na zavretku izlaganja raznih
postupaka gravitacijskog odvajanja korisnih minerala.
Tabela 4.1. daje jedan primer ienja uglja u mainama talonicama.
Ugalj kmpnoe 80 do 0 mm obino se razvrstava prosejavanjem u tri
kmpnoe i prainu. Svaka kmpnoa isti se u zasebnoj maini-talonici.
Praina se ne isti u talonicama. Meuproizvodi krupnih klasa
196
UGALJ
usitnjavaju se do gomje granine krupnoe 10 mm, prosejavaju i ostatak

na situ isti u zasebnim mainama talonicama.
Tabela 4.1. ienje uglja u mainama - talonicama
M a in e ta lo n ic e
Z a u g a lj Z a m e u p ro iz v o d
A B C D
K ru p n o a u g lja 80-25 m m 25 -1 0 m m 10-0,5 m m 2 5 -1 0 m m
P ro c en a t u k u p n o g u g lja 25% 18% 4 5 ,5 % -
B roj h o d o v a k lip a u m in. 60 70 90 70
D u in a h o d a k lip a , m m 160 100 48 100
P o v rin a ree tk e
11 m 2 11 m2 24 m2 8 m2
(2 elije)
K ap a citet t/24 h 85 60 150 15
V oda:
a) sa siro v in o m m 3/h 16,5 120 220 40
b) u k lip n o o d eljen je m 3/h 300 260 440 180
Rezultati Teina Pepeo Teina Pepeo Teina Pepeo Teina Pepeo

icnja % % % % % % % %
Ulaz 100,0 24,1 100,0 16,3 100,0 14,4 100,0 24,3
ist ugalj 65,5 5,8 78,0 5,4 86,2 8,3 36,0 6,2
Meupro 8,0 23,8 6,0 29,5 64,0 34,4
7,0 20,5
izvod
Jalovina 27,5 68,8 14,0 72,7 7,8 70,4 - -
197
GRAVITACIJSKA KONCENTRACIJA U VO DI1 VAZDUHU
4.1.5. P N E U M A T S K E M A IN E - T A L O N IC E
U dosadanjem izlaganju bilo je rei samo o mainama-talonicama

u kojima se odvajanje vri u fluidu vode.
Kriterijum koncentracije, zbog male i praktino zanemarljive gustine
vazduha, postaje u sluaju pneumatskog odvajanja jednak odnosu gustine
izmeu teke i lake komponente. Ovaj odnos je uvek manji od odnosa koji
se dobija ako se gustina minerala umanji za gustinu vode. Zbog toga je za
uspeno odvajanje u pneumatskim mainama potrebno izvriti klasifikaciju
po krupnoi, sa vrlo uskim rasponima krupnoa, inae se dobija visok
stepen rasturanja.
Danas se pneumatske maine-talomce pnmenjuju, uglavnom, za
ienje kamenih ugljeva koji su po prirodi suvi i kod kojih su krive
pranja izrazito povoljne. Ureaji za ovakvo odvajanje su snabdeveni
sistemom za otpraivanje. Vazduh pri prolazu kroz utovar materijala ini
ovaj potpuno fluidnim obezbcujui visok stepen pokretljivosti zma.
Fluidizirana sredina ponaa se delimino kao teka sredina.
Da bi se obezbedio najbolji efekat podizanja zma uz pomo
vazdune stmje uvis, zma ne smeju biti velike kmpnoe (maksimum 10
mm za minerale manje gustine). Ako su zma suvie kmpna, meuprostori
zma su suvie veliki i vazduh prolazi kroz utovar bez ikakvog efekta.
Dinamiki pritisak fluida brzine v koji normalno deluje na neku
povrinu je:
a sila koja deluje na neki elementami deli povrine S proporcionalna je:

0
(4.2)
U gomjim izrazima y je gustina fluida. Da bi se na neko zmo

prenika d delovalo podjednakom silom koristei vazduh umesto vode
kao sredinu, potrebno je da vazuh ima brzinu v koja se dobija iz
jednaine:
198
UGAU
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IF.NJA S. Magdalinovi
V"
Ako je gustina 4 = 1,0, a gustina vazduha Xv = 0,00123, onda iz

gomje jednaine proizilazi da je-
(4.4)
0,00123 V
odnosno da brzina vazduha za isti efekat treba da bude oko 28 puta vea
od brzine vode.
Kao i kod hidraulinih talonica, vazduh pri prolazu kroz tovar
pulsira. Pulsiranje se dobija uz pomo naizmeninog otvaranja i
zatvaranja ventila na dovodima. Vazduh cirkulie uz pomo ventilatora i
ovaj je obino u zatvorcnom krugu sa ciklonom za sakupljanje praine.
ienje vazduha od praine javlja se kao neophodno da bi se izbeglo
njegovo zagaenje sitnom prainom.
Kontinualni rad pneumatskih maina, odnosno protok materijala kroz
njih, obezbeuje se obinim klizanjem proizvoda na nagnutom situ koje
ini dno maine. Ovom situ se daje vrlo slabo vibraciono kretanje male
amplitude radi speavanja zaglavljivanja zma u otvorima i potpomaganja
kretanja krupnijih, tekih zma.
Na slici 4.7 prikazana je, sada zastarela, pneumatska maina
talonica za ienje uglja Kirkup. U zatvorenim odeljenjima za taloenje
(6) nalaze se stacionama reeta od perforiranog elinog lima. Ugao
reeta moe se menjati. Ispod reeta je vazduna komora (1) u koju se
dovodi vazduh iz ventilatora (2). Obrtni ventil (3) dovode do pulsiranja.
Vazduna struja prolazei kroz tovar rovnog uglja podie u gomje slojeve
ist ugalj i laka zma. U prvoj komori odvaja se ista jalovina. Preko
leba (4) prebacuje se ist ugalj u meuproizvod u narednu komom gde
se naknadno odvajaju. Maina zahteva 85-260 m3 vazduha/min po m2
reeta sa 230 do 400 pulsacija u min.
199
GRAVITACIJSKA KONCENTRACIJA U VODI I VAZDUHU
S1 4.7. Pneumatska maina talonica - ,,Kirkup

1- vazduna komora
2- ventilator
3- obrtni ventil
4- leb
5- obogaen ugalj
4.1.6. M A IN A - T A L O N IC A Z A U G A L J
Maina-talonica prikazana na slici 4.8 data je sa svim pomonim

ureajima. Ona je namenjena za ienje uglja i daje tri proizvoda.
Mogue je dobiti vrlo ist ugalj i istu jalovinu, uz meuproizvod
sastavljen od zlatnih zma i sraslih zma. Ovaj meuproizvod moe se
tretirati iznova u preciznijim aparatima za odvajanje.
Izdvajanje praine pri ienju uglja pneumatskim putem moe da
predstavlja poseban interes kada se ona koristi za gorivo u
termoelektranama. Ova praina je obino ista, jer teke frakcije vazduna
struja obino odnosi.
200
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMAITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
Sl. 4.8. Pneumatska maina - talonica za ienje uglja

l - rovni ugcitj, 2 -ja lo v in a ,
3 - ist ugalj, 4 - meuproizvod,
5 - danja dovodna cev, 6 - praina,
7 - levak za prainu, 8 ciklon,
9 - ventilator, 1 0 - ljeb za pranjenje,
I I - odvod vazduha u fd ter, 12 - ureaj za klaenje reeta.
201
GRAVITACIJSKA KONCENTRACIJA U VODIIVAZDUHU
4.1.7. T A L O E N J E U T E K O J S R E D IN I
Umesto u vodi ili vazduhu, odvajanje u mainama-talonicama

mogue je i posredstvom teke sredine. Primena teke sredine
(suspenzije) moe biti povoljna jer se razvrstavanje po klasama u sluaju
njene primene, moe vriti u irem rasponu krupnoa pojedinih klasa
zbog povoljnijeg kriterijuma koncentracije ili se mogu oekivati otrija
odvajanja pri uslovima ueg klasiranja u odnosu na fluid voda, tako da se
dobiju istiji proizvodi odvajanja.
Kriterijum koncentracije raste sa gustmom sredine, onosno
suspenzije u kojoj se vri odvajanje. Zbog toga i neke talonice, kao na
primer ,,Baum, radei na odvajanju uglja daju otra odvajanja na irim
rasponima krupnoa od proraunatih, zbog prisustva mulja u vodi. Time
se poveava gustina fluida.
Odvajanje u talonicama sa oteanim fluidom moglo bi se daleko
ire primenjivati no to se danas primenjuje. Za potrebe odvajanja uglja
teka sredina bi mogla da se sastoji iz mlevenog kriljca, ali bi pri tome
trebalo voditi rauna da se viskozitet sredine suvie ne poveava.
202
UGAL)
M. Ignjatovi I INDL'STRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
TEILNOLOGIJE PRERADE I DOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
5. TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UGLJA U

SRBIJI
Uvoenjem tehnologije eksploatacije uglja, primena mehanizovane

hidrauline podgrade u procesu eksploatacije, dubina jamskih radova,
slojne prilike u leitu, kao i druge karakteristike uglja koji se eksploatie
u savremenim uslovima - uticali su da rovni ugalj sadri sve vei udeo
neistoa i umanjili mogunost njegove direktne upotrebe. Pri tome,
primenom mehanizovane hidrauline podgrade u procesu savremene
tehnologije eksploatacije dolazi do poveanja udela sitnih klasa u rovnom
uglju. Takoe, upotrebom masovnih tehnolokih procesa u procesu
povrinskog otkopa dolazi do poveanja udcla sitnih u otkopanom
rovnom uglju. Pri takvim uslovima eksploatacije rovnog uglja
istovremeno dolazi i do stvaranja poveanog uea sitnih klasa jalovine
koja se mea sa sitnim klasama uglja. Takav sitni materijal odnosno,
izmeani rovni ugalj i jalovina, teko se koristi, dok se, sa druge strane, u
takvom obliku i veoma teko isti. Dakle, savremeni uslovi korienja
uglja kao energetske sirovine, njegovi potroai i specifinosti pojedinih
industrijskih grana uslovili su odreene upotrebe, to veoma smanjuje
mogunost direktnog korienja takvog neopranog rovnog uglja. Svetska
tendencija ka smanjenju emisije sumpor-dioksida, (SO2 gasova) u
atmosferu i sve stroi standardi i propisi u ovoj oblasti takoe, oprinose
da svi navedeni momenti utiu da se pre korienja uglja sve vie uvode
tehnologije njegovog ienja i pranja i da se na taj nain pristupi
masovnijoj pripremi uglja u postrojenjima za ienje.
Postoji vei broj postupaka kojima se u industrijskim procesima
moe uspeno odvijati tehnologija ienja uglja. S obzirom na vrstu ovih
postupaka, njihovo mesto u emi procesa, kao i ulogu u celom procesu,
oni se mogu, u celini gledano, svrstati u tri osnovne grupe:
1. Jednostavni postupci pripreme rovnog uglja, koji obuhvataju
prosejavanje (klasiranje) sa ili bez drobljenja i mnog odabiranja.
2. Postupci pripreme i tehnologije ienja rovnog uglja, koji se
zasnivaju na principima gravitacijske koncentracije.
203
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UGUA U SRBUI
3. Postupci pripreme i tehnologije ienja uglja primenom

flotacijske koncentracije.
U svim ovim postupcima nastoji se, da se dobiju proizvodi sa to
niim sarajem pepela i ostalih tetnih komponenata, poveanom
toplotnom moi i to veim masenim iskorienjem finalnog proizvoda.
Dajemo pregled tehnologija ienja uglja u Srbiji koja su
primenjivane i koje su sada u upotrebi i koje e se najee primenjivati u
budunosti.
204
UGAU
M. Ignjatovi I INDL'STRUSKA PRIPREMA ITEHNOLOGUE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi U U N IK RIU CI D. UroSevi
TEHNOLOGIJE PRER.ADE I DOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
5.1. P R O J E K T O V A N O R E E N J E P R O C E S A K L A S I R A N J A I
I E N J A U S E P A R A C I J I IB A R S K IH R U D N IK A
Ibarski rudnici kamenog uglja (Jarando, Ue i ,,Tadenje)

eksploatiu u poslednje vreme ugalj na novirn radilitima u novim
ugljenim slojevima. Kvalitet uglja je znatno pogoran u odnosu na vreme
izgradnje i putanja u rad postrojenja separacije i procesa ienja uglja.
5.1.1. O P IS P O S T R O J E N J A I P R IN C IP R A D A S E P A R A C IJ E
U Baljevcu je 1963. godine izgraeno postrojenje separacije rovnog

uglja na osnovu detaljnih ispitivanja uzoraka rovnog uglja iz rudnika
,,Jarando i ,,Ue
Rovni ugalj iz oba rudnika se dovodi iarom i istovara u zasebne
bunkere. Odatle se ugalj odvodi na ienje gumenim trakama kapaciteta
oko 90 t/h.
Glavna karakteristika tehnolokog procesa ienja, data na slici
5.1.1., jeste da se i krupne i sitne klase iste u tekoj sredini u suspenziji
magnetita.
Rovni ugalj se primamo klasira na dvodelnom situ na klase -150+10
mm i -10+0 mm.
Klasa (-150+10 mm) se isti u prvom delu dvodelnog koncentratora
,,Drewboy koji daje dva proizvoda: industrijski ugalj (U) i
meuproizvod sa jalovinom (M+J). ist ugalj (U) se posle otkapavanja i
spiranja suspenzoida prosejava na krupnoe: +60 mm, -60+30 mm i -30+10
mm i odvodi u odgovarajue bunkere.
Proizvod (M+J) kmpnoe -150+10 mm isti se u dmgom elu
koncentratora ,,Drewboy gde se dobijaju dva proizvoda: meuproizvod
(M) i jalovina (J).
Meuproizvod (M), kmpnoe (-150+10 mm) se posle otkapavanja i
ispiranja drobi do 10 mm i prosejava na primamom dvodelnom situ.
Jalovina (J) kmpnoe -150+10 mm sc posle otkapavanja i spiranja
suspenzoida odvodi u zasebni bunker.
Klasa (-10+0 mm) rovnog uglja sc prosejava na situ otvora 0,5 mm l
dobijaju se dve potklase i to: (-10+0,5 mm) i (0,5+0,0 mm).
205
Teka frakcija se odvodi u koncentrator II (Turpinson II)29, gde se

odvaja ist ugalj (CU2) a teka frakcija suspenzije odvodi se u zaseban
bunker.
Teka frakcija se dalje tretira u koncentratoru III (Turpinson III)34
gde se dobija meuproizvod (M) i jalovina (J).
Meuproizvod i jalovina se, nakon spiranja, odvode u odgovarajue
bunkere.
Podklasa (-0,5+0 mm) mulj se zgunjava hidromulticiklonima.
Preliv ciklona odlazi ponovo u ciklon muljne vode. Pesak ciklona se
oceuje na situ i odvodi u bunker.
Separacija koristi vodu preko pumpne stanice ,,Ibar gde se koriste
dve pumpe poz. 126 i 127. Kapacitet pumpe je 180 m3/h sva muljna voda
se skuplja u bidone 110 i 112, odakle se pumpama 111 i 113 kapaciteta
100 m3/h transportuje na multiciklone 114 i 115.
Postoje i dve povratne pumpe 114-a i 115-a sa multiciklonima 118 i
119. Prva dva multiciklona imaju po 8 dizni, a druga dva po 4 prenika
018 mm.
Zgunjeni mulj ide na sito 116, iji su otvori 0,2 mm, gde dolazi do
oceivanja mulja koji odlazi u svoje bunkera, a preliv i deo oceene
muljne vode odlazi u talonike, gde dolazi do taloenja, a bistra voda
odlazi u reku ,,Ibar.
5.1.2. P R O J E K T O V A N II O S T V A R E N I B IL A N S I E N J A
R O V N O G U G L J A Z A V R E M E P R IJ E M A P O S T R O J E N J A
U tabelama 5.1.1. - 5.1.7. prikazan je granulometrijski sastav rovnog

uglja pre i posle ienja - i teoretski i ostvareni bilans ienja uglja.
T abela 5.1. G ra n u lo m e trijsk i sa sta v ro v n o g uglja p r e ie n ja
Veliina zrna Udeo Pepeo na 105C
(mm) (%) (%)
+10 48,4 40,6
-10+0,5 13,3 30,0
-0,5+0 8,3 29,4
100,0 35,1
206
UGALI
M. Ignjalovi IINDUSTRUSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
T abela 5.2. Granulometrijski sastav rovnog uglja posle ienja

Veliina zrna Udeo Pepeo na 105C
(mm) (%) (%)
+10 37,2 38,8
-10+0,5 47,5 35,0
-0,5+0 15,3 26,3
100,0 35,1
T abela 5.3. Teoretski bilans ienja uglja (klasa -150+10 mm)
Udeo Udeo na rov. ug. Pepeo na 105 "C
Gustina Proizvod
(%) (%) (% )
-160 ist ugalj 56,5 27,3 23,2
-1,60-1,95 meuproizvod 18,4 8,9 47,2
+1,95 jalovina 25,1 12,2 74,9
100,0 48,4 40,6
T abela 5.4. Ostvareni bilans ienja uglja (-150+10 mm)
Udeo Udeo na rov. ug. Pepeo na 105 C
Gustina Proizvod
(%) (%) (% )
-1,59 ist ugalj 55,7 25,3 22,2
1,59-1,93 meuproizvod 18,0 8,2 47,7
+1,93 jalovina 26,3 11,9 72,7
100,0 45,4 40,6
T abela 5.5. Teoretski bilans ienja uglja (-10+0,5 mm)
U deo U d eo n a ro v . u g . Pcpeo na
G u s tin a P ro iz v o d
(% ) (% ) 105 C(% )
- 1 ,4 0 is t u g a lj ( U ,) 2 3 ,8 1 1 ,3 1 1 ,9
1 ,4 0 - 1 ,4 6 i n d u s t r i j s k i u g a l j ( U 2) 1 5 ,8 7 ,5 1 9 ,2
1 ,4 6 - 2 ,1 0 m e u p ro iz v o d (M ) 5 2 ,5 2 4 ,9 4 2 ,0
+ 2 ,1 0 ja lo v in a (J) 7 ,9 3 ,8 8 3 ,9
1 0 0 ,0 4 7 ,5 3 5 ,0
T abela 5.6. Ostvareni bilans ienja uglja (klasa -10+0,5 mm)

1 2 3 4 5
-1,36 ist ugalj (Ui) 13,1 11,3 11,9
1,36-1,50 industrijski ugalj (U2) 32,0 15,2 19,2
1,50-2,09 meuproizvod (M) 44,4 21,1 43,3
+2,09 jalovina (J) 10,5 5,0 75,7
100,0 44,5 35,0
207
Tabela 5.7. Ostvareni bilans ienja rovnog uglja Ibarskih nidnika

Udeo na Pepeo na
Spec. teina
Proizvod rov. ug. 105 C
(gustina)
(% ) (% )
ist ugalj (-150+10 mm) -1,59 25,3 22,9
ist ugalj (-10+0,5 mni) 1,36 6,2 11,9
industrijski ugalj (-10+0,5 mm) 1,36-1,50 15,2 19,2
m euproizvod (-10+0,5 mm) 1,50-2,09 21,1 43,3
jalovina (-150+10 mm) +1,93 11,9 72,7
jalovina (-10+0,5 mm) 2,09 5,0 75,7
mulj (0,5+0,0 mm) 15,3 26,3
100 35,1
Projektovana potreba vode u tehnolokom procesu:

Proverom potronje industrijske vode utvreno je da ona iznosi 1,66
m3/t rovnog uglja.
5.1.3. U R E A J I R E I M R A D A Z A E F IK A S N O O D V A J A N J E
P R O I Z V O D A I E N J A R O V N O G U G L J A
U postrojenju za ienje kamenog uglja, kapaciteta 90 t/h, ugraeni

su ureaji za ienje u tekoj sredini i to:
1. ,,Drewboy - aparat (dvodelni sa vertikalnim tokovima) za
krupne klase prenika preko 10 mm i
2. Hidrocikloni tipa ,,Turpinson za sitne klase (-10+0,5 mm).
5.I.3.I. Drewbou - aparat

Aparat je snabdeven ureajima za automatsko regulisanje gustine
suspenzije u kojoj kao suspenzoid slui magnetit. U prvom delu ovog
aparata radilo se sa suspenzijom gustine 1600 kg/m3 da bi se izdvoiio ist
ugalj krupnoe (-150+10 mm) sa sadrajem pepela do 23% na 105 C.
U dru^om delu ,,Drewboy - aparata koristila se suspenzija gustine
1950 kg/m3 za izdvajanje meuproizvoda i jalovine.
208
UGAU
D. Milanovi UUNI KRIUCl D. UroSevi
5.1.3.2. Turpinson I (izbaen iz upotrebe i ne koristi se sada)

Ugraeno je bilo 10 cevi kapaciteta od 480 m3/h tenosti +74 t/h
sitnog uglja klase (-10+0,5 mm), potreban maksim. pritisak je p=l kg/cm2,
prenik je dve cevi 0=150 mm. Sekcija za napajanje jedne cevi ima
povrinu 25 cm2, sekcija preliva 0=60 mm ima povrinu 28,27 cm".
Napajanje ima povrinu 250 cm2 priliv: ima povrinu 282,7 cm2. Izlaz
tekog proizvoda: imao je povrinu 143,1 cm2 (0=135 mm).
Radni pritisak je bio 360 Pa
Gustina suspenzije 1630 kg/m3
Gustina odvajanja 1340 kg/m3
5.1.3.3. ,,Turpinson II (ugraeno 8 cevi)

Kapacitet: 320 m3/h tenosti +62 t/h sitnog uglja klase (-10+0,5 mm),
prenikjedne cevi 0=150 mm.
Napajanje: Ima povrinu 200 cm.
Preliv: ima povrinu 226,16 cm2.
Izlaz tekog proizvoda: ima povrinu 122,7 cm (0=125 mm).
Radni pritisak: 382 Pa;
Gustina suspenzije: 1800kg/m3;
Gustina odvajanja: 1520 kg/m3.
5.1.3.4. ,,Turpinson III (4 cevi)

Kapacitet 240 m3/h tenosti +20 t/h sitnog uglja klase (-10+0,5 mm),
prenik jedne cevi 0=150 imn.
Napajanje ima povrinu 100 cm.
Preliv ima povrinu 115,48 cm2.
Izlaz tekog proizvoda ima povrinu 78,54 cm2 (0=100 mm).
Radni pritisak: 564 Pa;
Gustina suspenzije: 2050 kg/m3;
Gustina odvajanja: 2010 kg/mf.
209
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UGUA U SRBIJI
5.1.4. T E H N I K I O P IS P O S T R O J E N J A Z A I E N J E
R O V N O G U G L J A U S E P A R A C I J I IB A R S K IH
R U D N IK A - B A L J E V A C
Rovni ugalj iz oba rudnika se dovozi iarom i istovara u zasebne

bunkere kapaciteta oko 1.200 tona (4x300 t).
Iz zasebnih bunkera rovni ugalj se, preko dodavaa sa odreenim
vibracijama, transportuje gumenim trakama (poz. 4 i 5) u postrojenje za
ienje rovnog uglja dato na sl. 5.1.1.
5.1.4.1. T ehnike K arakteristike tra k a
Tehnike karakteristike traka su sledee:

irina trake 0,65 m
duina trake 84 m
brzina trake 1,16 m/s
nagib trake 18
kapacitet trake 455 t/h
Na kraju traka postavljeni su elektromagneti (pozicija 4a) i slue da
prihvate magnetine predmete koji dolaze zajeno sa ugljem. Napajaju se
jednosmemim naponom od 220 V, snage 5 KW, a za svoje hlaenje
koriste trafo-ulje.
Glavna karakteristika tebnolokog procesa ienja rovnog uglja je
da se i kmpne i sitne klae uglja iste u tekoj sredini suspenzije
magnetita.
Rovni ugalj se klasira primamo sa vodom (mokro) na dvodelnom
situ (poz. 6) na dve klase:
- krupna klasa (-150+10 mm) i
- sitnaklasa (-10+0,5 mm).
5.I.4.2. T ehnike k a ra k te ristik e vibro - sita (poz. 6)
Ukupna duina sita 7.400 mm

korisna duina sita 6.200 mm
ukupna irina sita 2.800 mm
korisna irina sita 2.000 mm
visina sita 1.700 mm
210
UGAU
TEHNOLOGIJE PRERADE 1 DOBIJANJA SINTETICKE NAFTE
kapacitet sita 100 t/h

prosena povrina 12,42 m2
otvor na poljima sita 10 mm
vibracije sita 14-16
Krupne klase rovnog uglja iste se u dvodelnom vertikalnom
koncentratoru tipa ,,Drewboy poz. 7A i 7B.
5.1.4.3. T eh n ik e k a ra k te ristik e ,,D R E W B O Y -a
prenik Drewboya 7A i 7B 3.600 mm

irina tokova 600 mm
broj obrtaja toka u minutu je 1,28
kapacitet toka 7A 50-60 t/h
kapacitet toka 7B 30-40 t/h
snaga motora 2,2 KW
broj obrtaja motora 1.430 o/min
U prvom delu koncentratora (7A) odvajaju se dva proizvoda:
- ist ugalj klase (-150+10 mm)
- meuproizvod sa jalovinom klase (-150+10 mm)
V *1
Cist ugalj se odvaja na gustini od 1500 do 1600 kg/m gde postoji

ureaj za automatsko oitavanje i regulisanje gustine sa odgovarajuim
signalnim karakteristikama.
Poto se ist ugalj pomou grabulja izbaci iz korita ,,Drewboy-a
dolazi preko skliznice i kosog sita za otkapavanje na vibro sito (poz. 8)
gde se ugalj spira istom vodom.
5.1.4.4. T eh n ik e k a ra k te ris tik e vibro-sita (poz. 8)
dimezije (2,25 x 5 m)
povrina 11 m2
kapacitet 66 t/h
snaga motora 22 KW
211
TEHNOLOGUE IENJA ROVNOG UGUA U SRBIJI
Proizvod (kotlovac + jalovina) se isti u drugom delu koncentrata

,,Drewboy (7 B) gde se gustina suspenzije kree oko 2000 kg/m3 i
dobijaju se dva proizvoda:
- meuproizvod (kotlovac) - (M)
- krupna jalovina (Jkk)
Meuproizvod posle otkapavanja i ispiranja na vibro-situ (poz. 8)
odlazi u drobilicu gde se vri usitnjavanje i dalje odvodi preko traka (poz.
10 i poz. 11) na primamo sito (poz. 6) radi daljeg ienja.
5.1.4.5.Tchnike karakteristike drobilice (poz. 9)

- tip - ekiar 125F1
- kapacitet 40 t/h
- snaga motora 50 KW
- br. obrtaja motora 970.
i.6. Tehnike karakteristike trake (poz.

T raka (poz. 10)
duina 24,5 m
irina 0,40 m
trans. duina 10,35 m
brzina 1,36 m/s
kapacitet 34 t/h
nagib 23
Traka (poz. 11)
duina 62 m
trans. duina 30,18 m
irina 0,45 m
brzina 1,36 m/s
kapacitet 34 t/h
Jalovina se posle otkapavanja i spiranja suspenzoida odvodi u
zaseban bunker.
212
UGAU
M. Ignjatovi I INDUSTRUSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magalinovi
TEHNOLOGUE PRERADE I DOBIJAN'JA SINTETIKE NAFTE
ist ugalj klase (-150+10 mm) sa sita (poz. 8) se preko trake (poz. 70)
odvodi na sito 71, gde se prosejava na sledee asortimane:
komad - klasa (+60 mm)
kocka - klasa (-60+30 mm)
orah-klasa (-30+10 mm)
Posle klasiranja ist ugalj odlazi u odgovarajue bunkere: (poz. 75 -
komad, poz. 76 - kocka, poz. 77 - orah).
5.1.4.7. Tehnike karakteristike trak e (poz. 70)
duinatrake 31,5 m
irina trake 0,65 m
brzinatrake 1,0 m/sek.
5.I.4.8. Tehnike karakteristike vibro - sita (poz. 71)
duina sita 4,25 m

irina sita 1,05 m
kapacitet sita +0-30 mm i 0-60 mm otvori na poljima
vibracije sita 12-14
Sitne klase rovnog uglja krupnoe (-10+0 mm) i klasa (-10+0 mm)
dobijena usitnjavanjem i prosejavanjem meuproizvoda (M) se
objedinjuju i podvrgavaju sekundamom mokrom prosejavanju na
dvoelnom vibro-situ poz. 16.
Ovde se dobijaju dve potklase i to:
- sitan ugalj klase (-10+0,5 mm) i
- ugljeni mulj klase (-0,5+0,0 mm)
5.1.4.9. Tehnike karakteristike vibro-sita (poz. 16)
duina sita 5m
mna sita 2,2 m
povrina sita 11 m2
otvor na poljima 0,5 mm
213
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UGI.1A II SRRI1I
snagamotora 15KW
vibracija 8,8
Potklasa (-10+0,5 mm) se isti u koncentratoru II (poz. 29)
(hidrociklon ,,Turpinson) gde se odvaiaiu dva proizvoda: ist ugalj i
teka frakcija.
5.1.4.10. Tehnike karakteristike ,,turpinsona (T2) (poz. 29)

ugraeno 8 cevi 0150 mm
kapacitet je 320 m/h tenosti +62 t/h sitnog uglja
napajanje ima povrinu 200 cm'
izlaz tekog proizvoda (0100 mm) sa ugraenim krstom ima
povrinu 98,86 cm2
radni pritisak je 4000-6500 Pa
gustina suspenzije 1800kg/m3
gustina odvajanja 1500kg/m3

duina sita 4,5 m
irina sita 2,25 m
povrina sita 10 m2
vibracija sita 11,7
5.1.4.12. Tehnike karakteristike trake (poz. 89)
transportna duina trake 14,95 m

irina trake 0,40 m
brzinatrake 1,86 m/s
Teka frakcija koncentratora II (T2) se odvodi u koncentrator II (T3)
gde se odvaja meuproizvoa (M) i sitna jalovina.
214
U G A LJ
D Milanovi UUNIKRILJCI D. Uroevi
5.1.4.13. Tehnike karakteristike ,,turpinsona (T3) (poz. 34)

ugraene 4 cevi 0150 mm
kapacitet je 240 m /h tenosti +20 t/h sitnog uglja
napajanje ima povrinu 100 cm2
izlaz tekog proizvoda (080 mm) ima povrinu 50,24 cm a preliv
115,48 cm
radni pritisak je 20000-25000 Pa
gustina odvajanja 1950-2050 kg/m
Oba ova proizvoda (M+J) se posle otkapavanja i spiranja
suspenzoida na vibro-situ (poz. 36) odvode u zasebne bunkere.

duina sita 4,5 m
irina sita 1,5 m
povrina sita 6,75 m'
vibracija sita 9,1
Meuproizvod (M) se trakama (poz. 84 i 95) odvodi u posebna 3
bunkera kapaciteta 3 x 36t.
5.1.4.15. Tehnike karakteristike trake poz. (94 i 95)

Traka poz. 94
duinatrake 0,8 m
irina trake 0,40 m
Traka poz. 95
duina trake 7,0 m
irina trake 0,40 m
215
Krupna i sitna jalovina se ojedinjuju i trakom jalovine poz. 137

(duina = 73 m, irina = 0,65 m, brzina = 1,30 m/s,) odvodi u bunker poz.
102, kapaciteta 4 0 1.
5.1.4.16. Tehnoloki proces izdvajanja mulja (klasa -0,5 +0,2 mm)

Separacija koristi vodu preko pumpne stanice ,,Ibar gde se nalaze
dve pumpe (poz. 126 i 127) sa zajenikim potisnim vodom. Kapacitet
pumpi se kree od 150 do 1802 m3/h, visina dizanja je 48 m, snaga
m otoraje 50 kW abr. obrtaja 1470 o/min.
Industrijska voda sa reke Ibar se dovodi u rezervoar za vodu poz.
125, zapremine 7,7 m3, odakle se sistemom cevi slobodnim tokom
rasporeuje na sva vibro-sita za pranje, spiranje transportnih traka,
magnetne rekuperatore, a najvei deo za spiranje pri odvajanju sitnih
klasa i mulja mokrim odsejavanjem.
Sva muljna voda se skuplja u bidone (poz. 110 i 112) zapremine
5,5 m3, odakle se pumpama (poz. 111 i 113) kapaciteta 100 m3/h
prebacuje na multiciklone. Svaka pumpa u multiciklon 111-114, 113-115,
i dve povratne pumpe kapaciteta 100 m3/h 114-118A i 115-119A.
Centrifugalne pumpe za transport suspenzije muljne vode u
multiciklone su usisne, tip PB-400, a visina podizanja tenosti je 31,5 m.
Pumpe su snage 20-30 kW a broj obrtaja je od 1250-1460 /min.
Multicikloni (poz. 114 i 115) imaju po 8 dizni prenika 018 mm, a
multicikloni 114A i 115A imaju po 4 dizne otvora 018 mm.
Mulj sa dizni svih multicklona ide na vbro-sito (poz. 116) (dim.
(2,252 x 4,5 m) povrine 10 m2, otvora polja prenika 00,2 mm) gde
dolazi do oceivanja mulja.
Oceeni mulj pada u bunkere (poz. 104 i 105) kapaciteta po 40 t, a
zatim preko puastih transportera (poz. 106 i 107)-i gumenim trakama
(poz. 108 i 109) utovara u vagone kao komercijalni ugalj sa vlagom od
oko 20% i pepelom oko 50%.
216
UGAU
D. Milanovi UUNIK RIUCI D. Urocvi
5.I.5.I. Tehnike karakteristike traka (poz. 108 i 109)

T raka 108.
duina trake 85 m
irina trake 1m
T raka 109.
duina trake 38 m
irina trake 1m
Veliki deo muljne vode sa sadrajem mulja od 60 do 120 g/1 odlazi
kanalom u talonike.
Njihova povrina je sledea:
talo n ik b rl. 1.260 m2
talonik br. 2 2.500 m2
talonikbr. 3 4.500 m2
talonik br. 4 8.325 m2
talonikbr. 5 8.183 m2
Sadraj veliine zma mulja koji se taloi je:
+0,5 mm 14,5%
-0,5+0,2 mm 19,5%
-0,2+0 mm 66,0%
Mulj iz talonika se u letnjem periodu vadi bagerom i odlae na
deponijama gde se cedi i sui da bi se posle toga pristupilo sejanju preko
postrojenja za sejanje i kao gotov proizvod alje u TE ,,Moravu -
Svilajnac.
217
5.I.5.2. Priprema suspenzije magnetita i reim rada ureaja za

ienjc rovnog uglja
U prethodnom opisu tehnolokog procesa ienja rovnog uglja
izneto je da se i krupne i sitne klase uglja iste u tekoj sredini suspenzije
magnetita i vode.
Propisane karakteristike suspenzoida defmisane su sledeim
parametrima:
- odreenom gustinom magnetita 4600 - 4900 kg/m ,
- granulometrijskim sastavom
- sadrajem magnetne suspstance 90 - 95%
U postrojenju treba de se koriste dve vrste magnetita, razliite po
granulometrijskom sastavu.
Magnetit koji se koristi u ureajim tipa ,,Turpinson, gde je izraeno
intezivno meanje teke sredine, treba da bude usitnjen tako da sadri 40-
50% klase +150 mm, a najsitnije klase ispod 20 mm, najvie 3-10%.
Magnetit koji se upotrebljava u ureajima tipa ,,Drewboy koji rade u
mimoj sredini, bez intenzivnog meanja suspenzije treba da sadri 60-
70% klase ispod 40 mm a manje od 5% klase iznad 150 mm.
Svaki od navedenih ureaja ima sopstveni rezervoar za suspenziju
odgovarajue gustine. Magnetit se dodaje na jednom mestu u ureaje, a
istovremeno se automatski dodaje u rezervoare gde se specijalnim
ureajima regulie gustina i odrava konstantnom. U ove rezervoare
dolazi i suspenzija sa sita za otkapavanje kao i magnetit dobijen sa
magnetnih koncentratora u procesu regeneracije.
U postrojenju su montirana tri primama magnetna rekuperatora (poz.
41, 45 i 51) dva sekundama rekuperatora (poz. 42 i 46) i tri
demagnetizatora za tretiranje suspenzoida.
Svaki bidon (rezervoar za ugalj i suspenziju) ima odreenu
zapreminu i odgovarajuu pumpu koja slui da suspenziju sa ugljem
transportuje u ureaj gde se vri raslojavanje odreene klase radi
dobijanja razliitih asortimana uglja.
- Za ienje kmpnih klasa (-150+10 mm) koriste se ,,Drewboy -
aparati i bidoni (rezervoari) (poz. 12 i 14) ija je zapremina po 8 m3.
218
UGALJ
- U bidonu (poz. 12) gustina suspenzije se kree od 1500 do 1600

kg/m3 a bidonu (poz. 12) gustina suspenzije se kree od 1500 do
1600 kg/m3, a u bidonu (poz. 14) gustina suspenzije je iznad 1900
kg/m3. Pumpa (poz. 13) transportuje suspenziju u korito Drewboy-a
7A gde se vri raslojavanje istog uglja i tekog proizvoda (M+J).
Pumpa (poz. 15) transportuje suspenziju i bidona (poz. 14) u korito
,,drewboya 7B gde se vri razdvajanje meuproizvoda (M) i
krupne jalovine (Jkk).
- Pumpe poz. 13 i 15 su usisne, tipa PB315, kapaciteta 80 m/h visine
podizanja tenosti do 8 m, sa snagom motora od 6,8 KW i 800
o/min.
Pumpa 38A kapaciteta 100 m/h prebacuje iz svog bidona zapremine
5,5 m3, suspenziju (koja se vraa posle odvajanja uglja) u korito
rekuperatora poz. 51 odakle se posle izdvajanja istog magnetita
preko demagnetizatora ponovo vraa u bidone (poz. 12 i 14). sa
odreenim gustinama.
- Za ienje sitnih klasa (-10+0,5 mm) koriste se bidoni (poz. 26A i
26) zapremine 5 m3 gde se gustina suspenzije kree od 1600 do
1700 kg'm3 i bidoni (poz. 32A i 32) zapremine 7,4 m3, gde je
gustina suspenzije preko 2000 kg/m3.
Pumpa poz. 27 (kapaciteta 400 m3/h, visina podizanja tenosti 18
m, snaga motora 64 kW) transportuje suspenziju zajedno sa sitnom
klasom uglja (-10+0,5 mm) u ureaj (poz. 298, T2-drugi
,,turpinson), gde se vri raslojavanje istog uglja i teke frakcije
(M+Jsk).
Posle otkapavanja i spiranja sa sita (poz. 31) suspenzija se ponovo
vraa u bidone (26A i 26). Pomona pumpa poz. 28 kapaciteta 50
m/h izbacuje suspenziju na visinu od 10 m, u sandue sa pregradom
pored sita 31, gde se kontrolie gustine i odvodi preko cevi prema
potrebi u odreene bidone.
Ugalj teke frakcije (M+Jsk) posle odvajanja na drugom
,,turpinsonu, (T2) dolazi u bidon sa pregradom (32 i 32A)
zapremine 7,4 m. Odatle pumpa (poz. 33, kapaciteta 200 m3/h,
visine podizanja tenosti 16 m) transportuje suspenziju i sitan ugalj
(-10+0,5 mm) na poz. 34 (trei turpinson T3) gde se vri
raslojavanje na dve klase i meuproizvod (M) i sitnu jalovinu (Jsk).
219
Posle otkapavanja i spiranja, suspenzija se vraa u bidone radi

stalne cirkulacije tokom procesa ienja uglja. Pumpa 33A
kapaciteta 50m3/h preliv suspenzije prebacuje u sandue pored sita
36, gde se meri gustina i usmerava prema potrebi cevima u
odreene bidone.
Pumpa (poz. 38) kapaciteta 100 m /h prebacuje suspenziju iz
bidona (poz. 37A), zapremine 5,5 m u korito rekuperatora (poz.
41), gde se izdvaja ist magnetit koji se preko demagnetizatora
(poz. 43) vraa u bidon (32 i 32A). Pumpa (poz. 40) kapaciteta 125
m3/h transportuje suspenziju iz bidona (poz. 39), zapremine 5,5 m u
korito rekuperatora (poz. 45) gde se izdvaja magnetit i preko
demagnetizatora poz. 47 vraa u odgovarajue bidone (26 i 32).
Utroak magnetita se kree od 3 do 5 kg/t.r.u. Na potronju utie vie
faktora, ali su najvaniji kvalitet (90-95% FesO^), granulometrijski
sastav, kvalitet i struktura rovnog uglja i pravilno rukovanje
ugraenim aparatima i ureajima.
Od posebnog znaaja je kontrola tehnolokog procesa preko
laboratorijskih analiza i praenje odgovarajuih parametara koji utiu
na kvalitet dobijenog proizvoda. Veoma je vano tano i pravilno
uzimanje uzoraka koji se analiziraju, kao i drugi faktori u procesu
ienja uglja: reim rada ureaja, stabilnost ulazne sirovine, prime
se gline i drugi problemi koji se javljaju tokom procesa.
220
UGALJ
M. Ignjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPREMA 1TEHNOLOGIJE lSENJA S. Magdalinovi
D Milanovi UUNT KRIUCl D. Urocvi
TEHNOLOGIJE PRERADE I DOBIJANJ A SINTETIKE NAFTE
Sl. 5.1.1. Tehnoloka ema pranja nglja u Ibarskim rudnicima
221
5.2. PREGLED IZGRADNJE SEPARACIJE ,.RESAVICA
Objekat Separacije zapoeo je izgradnjom decembra 1958, a puten

je u rad po fazama:
I faza - Suvo sejanje, puteno u rad 1961. godine i radio je do 1963.
II faza - Pranje sitnih asortimana (bez pranja krupnih) puteno je 1963.
godine i railo je do 1964. godine.
II faza - Pranje krupnih asortimana u tekoj sredini puteno je u rad
22.06.1964. godine.
Separacija ,,Resavica projektovana je i isporuena za ulaznu
koliinu od 289 do 300 t/as rovnog uglja, iji se dananji sastav i kvalitet
u znatnoj meri razliku od uglja koji je tada eksploatisan u jamama
REMBAS-a. Projektovani kapacitet u praksi nikada nije ostvaren.
Zbog loih iskustava u radu projektovane separacije, a zbog
potcenjenog uea sitnih klasa uglja 1986. godine pristupilo se lzradi
investiciono-tehnike dokumentacije za rekonstrukciju i modemizaciju
separacije uglja ,,Resavica.
Glavnim tehnolokim projektom, a na osnovu projektnog zadatka,
izraena je dokumentacija za ulazni kapacitet od 1.000.000 t/god. rovnog
uglja. Predvieni kapaciteti su:
Qd = 3700 t/dan
Qh = 250 t/h
5.2.1. OPIS TEHNOLOKOG PROCESA U

REKONSTRUISANOJ SEPARACIJI 1987 GOD.
Tehnoloka ema procesa separacije uglja u Resavici prikazana je na
slici 5.2.1. Postrojenje za preiavanje uglja sastoji se iz dva osnovna
objekta:
- Zgrada za prihvat i drobljenje rovnog uglja,
- zgrada pralita sa bunkerima i utovamim kolosecima.
Ove dve zgrade povezane su transportnim mostovima.
Rovm ugalj iz jama, sevemog revira, dovozi se jamskim vagonima i
posebnim lananim eleznicama na nivo ureaja za istresanje jamskih
vagona.
222
UGAL)
M. lgnjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUE IENJA S. Magalinovi
<a
\J CSI
8| J o
s fT ' r r-.
oo
8l i> - 0
Sl. 5.2.1. Tehnoloka ema procesa separacije uglja u Kesavici
223
Rovni ugalj ggk 500 mm iz vagona prazni se VIPER-om prevrtaem

(poz. 11) i direktno pada na ekscentrinu kalibrisanu reetku (poz. 19),
gde se klasira na proizvode +150 i -150 mm. Krupan ugalj +150 mm
odlazi prebimom trakom (poz. 22) u valjkastu drobilicu (poz. 25) sa
nazubljenim valjcima, gde se usitnjava na ispod 150 mm. Podreetni
proizvod reetke -150 mmm i usitnjeni ugalj drobilice se objedinjuju na
transportnoj traci (poz. 27). Trakom (poz. 27) rovni ugalj kmpnoe -150
mm se transportuje do dve reverzibilne trake (poz. 29a i 29b) kojima se
hrane rovni bunkeri (A1-A6). Iz bunkera za rovni ugalj vibrododavaima
(32 a-f) dodaje na sistem transportnih traka (poz. 34-36) kojima se ugalj
odnosi u razdelne bunkere (poz. A7 i A8). Iz ovih bunkera ugalj se
klatnim dodavaima dodaje na predklasima dvoetana rezonantna sita
(poz. 42 a, b) za mokro prosejavanje koja daju dva proizvoda -150+15
mm i -15 mm.
Nadretem proizvod ovih sita rovni ugalj -150+15 mm suspenzijom
se odnosi u TT separator ,,WEMCO (poz. 46) koji radi sa suspenzijom
od magnetita. WEMCO je poeljen na dve komore u kojima je razliita
gustina suspenzije, u I delu gustina je 1600 - 1650 kg7m3 a u II delu iznosi
1800 - 1850 kg/m3. TT separator daje tri proizvoda:
- ist ugalj je < 1650 kg/m3;
- Meuproizvod ini ugalj gustine 1600 - 1850 kg/m3 i zalutala zma
u dmgu pregradu;
- Jalovinu > 1800 kg/m3.
ist ugalj odlazi na sito (poz. 49a) gde se otkapava suspenzije
gustine 1600 kg/m3 u prvom delu sita, a zaostale estice magnetita
ispiraju se na dmgom i treem delu sita.
Meuproizvod i jalovina odlaze na sito (poz. 49b) koje je podeljeno
po duini na dva dela, deo za oced suspenzije iz jalovine i deo za oced
suspenzije iz meuproizvoda. Na ovom situ pere se i zaostali magnetit.
Prani ist ugalj sa meuproizvodom odlazi na rezonantno sito za
klasiranje (poz. 69), na ovom situ se dobijaju sledei asortimani uglja:
- Komad -150+60 mm
- Kocka -60+30 mm
- Orah -30+15 mm
224
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGUE IENJA S. Magalinovi
D Milanovi ULJNIKRIUCI D. Uroevi
Ovi asortimani odlaze u bunker za gotove proizvode (poz. F1-F8)

koji su postavljeni iznad estog i sedmog industrijskog koloseka za prijem
eleznikih vagona na utovar.
Oceena gusta suspenzija sa ocednih sita odlazi u rezervoare za
radnu suspenziju (poz. 53a, b) iz kojih se pumpama (poz. 54a, al i 54b,
b l) vraa u TT separator.
Za kontrolu i regulaciju gustine suspenzije ugraen je memo-regula-
cioni sistem (poz. 46ab) sa pripadajuim rezervoarima i elementima za
merenje i korekciju gustine putem doziranja guste suspenzije iz klasifikatora
(poz. 63) ili dodavanjem vode u rezervoare.
Razreena suspenzija sa drugog dela sita odlazi preko ureaja za
magnetizaciju (poz. 59) u konusni rezervoar (poz. 60) u kome se taloe
vrste estice. Pumpe (poz. 61) razreenu suspenziju iz rezervoara
potiskuju na magnetne separatore (poz. 62.1 i 62.2) postavljene u seriji.
Izdvojeni magnetit odlazi u spiralni klasifikator 9 (poz. 63) u kome se
zgunjava i preko ureaja za demagnetizaciju (poz. 64) odlazi u
rezervoare za radnu suspenziju. Otok magnetnih separatora odlazi u
rezervoar (poz. H).
Klasa -15+0 mm sa pretklasimih sita transportuje se koritom do sita za
odmuljivanje (poz. 424), odnosno izdvajanje najsitnijih klasa kmpnoe -0,5
mm. Odsev sita za odmuljivanje odlazi u mainu-talonicu. U talonici sa
vetakom postcljicom (poz. 90) odvaja se ugalj od jalovine). Odvojeni ist
ugalj krupnoe -15+0,5 mm prelivom maine-talonice odlazi na luno sito
(poz. 901), na kome se vri kontrolno izdvajanje najsitnijeg uglja -0,5 mm.
Nakon odsejavanja na lunom situ sitnih klasa krupnoe odsev sita odlazi
na sito (poz. 902) za odvodnjavanje i odsejavanje na klase krupnoe -15+6
mm i -6+0,5 mm.
Klasa krupnoe -15+6 mm trakom (poz. 903) transportuje se u bunker za
prihvat gotovog asortimana GRAH lociranog iznad VI i VII industrijskog
eleznikog koloseka. Klasa uglja -6+0,5 mm odlazi hiraulinim
transportom u rezervoar (poz G).
Hlevatorom (poz. 96) sitan ugalj se izvlai iz G rezervoara i odnosi
na transportnu traku (poz. 98) koja transportuje sitan ugalj u centrifuge za
suenje. (poz. 101 a, b) odakle se transportnom trakom (poz. 103) ugalj
odnosi u bunker za sitan ugalj (poz. H i K) koji se nalazi iznad VIII ind.
koloseka.
225
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UG UA U SRBUI
Asortimana KOMAD, KOCKA, ORAH i GRAH utovara se

transportnim trakama (poz. 76 a,b) u eleznike vagone na VI i VII
koloseku.
Utovar sitnog uglja obavlja se transportnim trakama (poz. 107 i 109)
kojima se utovara i sitan ugalj u eleznike vagone na VIII koloseku.
Vage za merenje eleznikih vagona nalaze se na VI, VII i VIII ind.
koloseku.
Vagoni se povlae pomou ranimih ureaja.
Jalovina sa sita (poz. 49b) odnosi se transportmm trakama (poz
115a,b) u bunker za jalovinu (poz. L). Jalovina maine-talonice se
elevatorom (poz. 118) iznosi iz maine-talonice i direktno kliznim
koritima sputa u bunker za jalovinu. Bunker se prazni transportnom
trakom (poz. 123) u kamione koji jalovinu otpremaju do jalovita.
Mulj izdvojen na situ (poz. 424) odlazi u rezervoar (poz. E) oceena
voda iz centrifuga (poz. 101), kao i prosev lunog sita (poz. 901), odlazi u
rezervoar (poz. M). Prelivi rezervoara (poz. E i G), takoe, odlaze u
rezervoar ,,M za prihvat celokupne zaprljane vode u separaciji.
Nataloeni mulj u ,,M rezervoaru se isputa preko lunog sita na vibro-
sito (poz. M3), na kome se izdvaja grub mulj klase +0.3 mm. Ovako
izdvojen mulj se, zajedno sa sitnim ugljem, preko trake (poz. 107 i 109),
tovari u vagone.
Preliv rezervoara ,,M zajedno sa podreetnim proizvodom lunog
sita i vibro-sita hidrauliki se odnose u bazen za bistrenje vode u
separaciji. Preliv ovog bazena odlazi u rezervoar (poz. M5) iz koga se
pumpom (poz 13 la.b) potiskuje u rezervoar cirkulacione vode (poz. M6) i
koristi kao povratna procesna voda.
5.2.2. POSTROJENJE ZA MULJ I OTPADNE VODE

Sve muljne vode iz pralita sakupljaju se u bazenu za predbistrenje
(poz. M2).
Delimino zgusnut mulj -0,5 mm iz bazena (poz. M2) se pomou
AIRLIFTA prebacuje u rezervoar (poz. M4). Mulj se iz rezervoara (poz.
M4) transportuje pumpama (poz. M 1/1,11,III) do spoljanjih talonih
bazena.
226
UGAU
M. Ignjatnvi I INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
Taloni bazeni su nejednakih dimenzija i zahvataju sledee povrine:

- bazen br. 1 cca 7700 m
2
- bazen br. 2 cca 3650 m
- bazen br. 3 cca 8700 m2
Dubina bazena kree se od 3 do 4 m, svaki je opremljen prelivnim
pragom za ispust, tako da sc ova dubina moe regulisati.
Oni su tako projektovani da u svaki bazen moe pojedinano da sc
dovoi otpadna voda. Pri tome se uvek jedan bazen naiazi u fazi punjenja,
drugi u fazi taloenja, a trei u fazi pranjenja.
Preliv talonih bazena se kontrolisano isputa u sabimi kanal,
postavljen duinom sva tri talona bazena. Sabimim kanalom prelivna
voda talonika se doprema do pumpne stanice (poz. T l).
Iz sabimog bazena prelivna voda se pumpama transportuje do
krunog zgunjivaa ,,DOOR-a izgraenog pored separacije. U kruni
zgunjiva se dodaje rastvor flokulanata kojima se vri flokulacija i
precipitacija mulja. Zgusnuti mulj iz zgunjivaa se pomou muljnih
pumpi (poz. M7) transportuje do rezervoara (poz. C l) iz koga se preko
magnetnog ventila, uz odatak flokulanata, uvodi u centrifugu (poz. C2)
za odvodnjavanje finog mulja.
Ovodni mulj pada na transportnu traku (poz. M10) kojom se
utovara u kamione i otprema na jalovite.
Oceena voda - centrat iz centrifuge-pomou pumpe (poz. C3)
otprema se u rezervoar za predbistrcnje (poz. M2), budui da sadri
zaostali rastvor flokulanta, pa time poboljava uslove taloenja u bazenu.
Preliv zgunjivaa pumpom (poz. M35) otprema se ka rezervoarima
povratne vode (poz. M6) u separaciji.
Priprema flokulanata je centralizovana i vri se u meaima (poz. 25)
za rastvaranje flokulanta u vodi. Pripremljeni flokulant se pumpom (poz.
26) prebacuje u rezervoar za skladitenje i doziranje (poz. 27), te se odatle
pumpama (poz. 28) dodaje u kruni zgunjiva, odnosno centrifuge (poz
C2). Svea voda za proces rastvaranja flokulanta, obczbecna je iz
pumpne stanice na reci Resavici. Svea voda iz Resavice pomou pumpi
odvodi se u rezevoare (poz. M6) na koti separacije 31 m, a iz kog se
razvodi na sita 902,49 a, b, magnetne separatore i potrebe suspenzije TT
separatora.
227
5.2.3. JALOVITE
Jalovite je postavljeno u slivu dva potoka Duboki potok i Raanjski
potok, koji se spajaju na krajnjoj sevemoj strani jalovita. Oba potoka su
uvedena u armiranobetonske cevi, koje se postavljaju naporedo sa
napredovanjem jalovita.
Projektom je potvreno da se na delu jalovita Duboki potok odlae
otpadni materijal u dve faze:
I faza 429.20 m
II faza 450.00 m
Na delu deponije Raanjski potok predvieno je deponovanje
materijala u II faze, s tim to je mogue izvoenje odlagalita I u III fazi,
a koja nije obuhvaena projektom.
I faza 429.20 m
II faza 450.00 m
Ukupna zapremina materijala koji moe da se deponuje na oba dela
jalovita do kote 450 m odnosno 470 m iznosi 3.000.000 m3
228
UGAU
M. Ignjatovi 1INDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdaiinovi

DROBILANE DRMNO
Energetski kompleks: povrinski kop Drmno, postrojenje za pripremu
uglja drobilana Drmno i termoelektrana Kostolac B, instalisane snage 2 x
348,5 MW graen je kroz investicioni program gradnje ,,TE Kostolac B, a
na osnovu idejnog reenja finne: Rudis-Trbovlje, Slovenija. Realizaciju
investicije izvrio je 14 Oktobar - Kruevac sa kooperantima: Maino-
projekf-Beograd; ,,Sever-Subotica i Progres-Invest - Beograd. Postro-
jenje pripreme uglja, PPU (Drobilana Drmno), puteno je u rad 30.04.1987
god., uz nezavrenu montau opreme na liniji za komadni ugalj. Kao takvo,
postrojenje za pripremu uglja treba da obezbedi da povrinski kop Drmno
maksimalno proizvodi ugalj kad god su za to stvoreni povoljni uslovi, bez
obzira na potronju uglja u termoelektrani TEKO B. S druge strane, za
TEKO B treba obezbediti pored potrebnih koliina uglja, zadovaljavajui
kvalitet i njegov granulometrijski sastav za nesmetanu proizvodnju elektrinc
energije, bez obzira na uslove na povrinskom kopu. Sve to treba da zadovolji
drobilana Drmno sa sledeom tehnolokom emom pripreme uglja:
Po projektu predvieno je da se primamo drobljenje uglja obavlja na
povrinskom kopu Drmno, gde je u okvim BT-sistema ugraena kruna
primama drobilica. Primamo izdrobljen lignit sa povrinskog kopa
Drmno se trakastim transporterom (poz. UZ - 4), ukupne duine 1.440
m, irine 1.400 mm i brzine 4,6 m/s, transportuje do pogona drobilane
Drmno. GGK komada lignita koji dolaze sa kopa iznosi 400 mm. Ugalj
se zatim sa mesta presipa kosim transporterom (poz. TR - 0), prevozi po
usponu od 17,2 m do vrha zgrade drobilane. Na pomenutom transportem
(poz. TR 0), instaliran je elektromagnet za odstranjivanje eventuaino
pristiglih metalnih komada, stvorenih u toku mdarskih radova na
povrinskom kopu Dnnno. To ujedno predstavlja i zatitu svih ostalih
ureaja u drobilani od havarija koje mogu biti izazvane upadom takvih
predmeta u agregate robilane. Ugalj, zatim, dospeva u presipnu sipku
koja uz pomo hidraulinih klapni moe usmeriti ugalj klase krupnoe (-
400+0) mm na dva sita sa rotacionim valjcima (reetke) , (poz. R. 4.) i
(poz. R. 3.) Razmak izmeu rotacionih valjaka sita-reetki na (poz. R. 3 i
poz. R. 4) iznosi 150 mm, pa daju dva proizvoda prosejavanja klasa
kmpnoe (-400+150) mm i (-150^0) mm.
229
TEHNOLOGIJE ClENJA ROVNOG UGUA U SRBUI
Otsevi pomenutih sita (poz. R. 4. i poz. R. 3) klase krupnoe

(-400+150) mm padaju na dva sabima horizontalna trakasta transportera
instalisana na poz. TR. 5. 2 i poz. TR. 5. 1, ija je duina 4, 5 m, irina
1.200 mm i brzina trake, t.j. dodavanja uglja na sabimi transporter na
(poz. TR. 5), od 3,9 m/s. Pomenuti sabimi transporter na (poz. TR. 5), i
transporter na poz. TR. 2.1, slue da usmere ovaj komadni ugalj klase
kmpnoe (-400+150) mm u dmgi deo pogona drobilane Drmno
namenjen proizvodnji lignita, razliitih klasa kmpnoe, za iroku
potronju. Karakteristike ovog horizontalnog transportera na poz. TR. 5,
jesu duina 23,5 m, irina transportne trake 1.400 mm, sa brzinom
kretanja iste od 2,76 m/s, dok su karakteristike transportera na poz. TR. 2.
1, duina 84 m, irina transportne trake 1.400 mm, sa brzinom kretanja od
2,76 m/s. Ovaj transporter uvodi ugalj pravo u jedan prihvatni bunker sa
skliznicom koja je instalisana unutar bunkera radi spreavanja
dezintegracije komadnog uglja. Iz njega se doavaima na (poz. G 1 i
poz. G 2) lignit klase kmpnoe (-400+150) mm, preko trakastog
transportera T.K. 1 usmerava na sito sa valjcima tkz. reetku na (poz. R
1). Razmak izmeu rotacionih valjaka sita-reetki na (poz. R. 1) je 80mm,
pa daju dva proizvoda prosejavanja. Otsev klase kmpnoe (-400+80) mm
i prosev (-80+0) mm. Otsev pomenutog sita - reetke, instalisanog na
poz. R l, klase kmpnoe (-400+80) mm pada na reverzibilni trakasti
transporter instalisan na poz. T. K. 2 i uz pomo njega utovara se u
kamionski ili elezniki transport prema konzumentima u irokoj
potronji. Prosev sita sa valjcima - reetkama, instalisanog na poz. R 1,
klase kmpnoe (-80+0) mm preko sistema trakastih transportera T. K. 3 i
T. K. 4 usmerava se direktno na deponijski trakasti odlaga (poz. Td.) i
odlae na deponiju drobilane Drmno ili se usmerava na jo jedan stepen
prosejavanja takoe na sito sa valjcima (instalirano na poz. R.2).
Proizvodi prosejavanja ovog sita (na poz. R. 2), sa razmakom izmeu
rotacionih valjaka od 30 mm predstavljaju komercijalne proizvode koji su
namenjeni ili TE Kostolac B ili kao u prethodnom sluaju irokoj
potronji. Tako prosev sita-reetke R. 2 odlazi na deponijski trakasti
odlaga (poz. Td.) i odlae se na deponiju drobilane Drmno a za
potrebe TE Kostolac B. Dok otsev sita-reetke R. 2 ide direktno u
kamionski transport namenjen irokoj potronji.
230
UGAU
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA 1TEHNOLOGUE IENJA S. Magdalinovi
TEHNOLOGIJE PRERADE 1 DOBUANJA SINTETIKE NAFTE
231
Prosevi sita (instalisanih na poz. R. 4. i poz. R. 3) klase krupnoe

(-150+0) mm padaju na dva reverzibilna horizontalna trakasta transportera
dodavaa (instalisana na poz. TR. 7 i poz. TR. 6.) ija je duina 6.25 m,
irina 2000 mm i brzina, trake t.j. brzina dodavanja uglja u udame ekiar-
drobilice 1.35 m/s. Na poz. D l, poz. D2 i poz. D3 instalisane su udame
ekiar drobilice eke proizvodnje, tip 1137, sa prenikom rotora od 1600
mm i snagom instalisanog el. motora od 1000 kW. Kapacitet ovih drobilica
je zavisan od g.g.k. izlaznih komada uglja i kree se od:
1000 - 1200 t/h za proizvod drobljenja klase krupnoe (-20+0)
mm, sa max ueem u gotovom proizvodu drobljenja 10%
komada klase krupnoe +20 mm.
1400 t/h za proizvod drobljenja klase krupnoe (-40+0) mm, sa
max ueem u gotovom proizvodu drobljenja 10% komada klase
kmpnoe +40 mm.
Reverzibilnim horizontalnim trakastim transporterima-dodavaima
(instalisanim na poz. TR. 7 i poz. TR. 6.) omogueno je naizmenino
dodavalje uglja u drobilice (na poz. D l, poz. D2 i poz. D3), tako da su
stalno u radu dve drobilice koje po kapacitativnim mogunostima
zadovoljavaju projektovani satni kapacitet drobilane od cca 2700 t/h, dok
je jedna drobilica stalno pripravna u rezervi. (Konstatacija je izveena na
osno\oi konkretnog sluaja da je za kmpnou izlaznog materijala-
izdrobljenog lignita, od cca g.g.k. 35-40 mm, asovni kapacitet ovih
drobilica dat u granicama od (^bR 1300 -1400 t/h.
Gotov proizvod drobljenja zatim pada na sabimi transporter (na poz.
TR. 10.) ije su osnovne karakteristike: transporter je postavljen
horizontalno ukupne duine 30 m, irine transportne trake 1.600 mm i
brzine 3,9 m/s, a preko jo jednog kosog transportera postavljenog na poz.
T .l.l ukupne duine 75,2 m i iste irine transportne trake od 1.600 mm i
brzine 3,9 m/s sa visinom dizanja od 17 m transportuje gotov proizvod
drobljenja do deponije izdrobljenog uglja pogona drobilane Drmno.
Na prikazanoj tehnolokoj emi pogona drobilane Drmno nalazi se i
prikaz deponije drobilane, koja svojim sistemom trakastih transportera i
dvema kombinovanim mainama (predstavljenim na poz. PKM 1 i poz.
PKM 2) slui, kao to je reeno, da omogui nesmetani rad TE Kostolac B
tako to usmerava potrebne koliine uglja-gotovog proizvoda drobljenja,
klase krupnoe (-30+0) mm, preko svojih izlaznih transportera postavljenih
na poz. T 7. 1 i poz. T 7. 2 u pogone Termoelektrane Kostolac B.
232
UGAU
M. Ignjatovi 11NDUSTR1JSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UU NIK RIIJCI D. Uroevi

SEPARACIJE RUDNIKA VRKA UKA - AVRAMICA
Iz jame rudnika Vrka uka, Avramica otkopani rovni ugalj, sa

prateom jalovinom doprema se, jamskim vagonetima sa lokomotivskom
vuom i istresa u postojei prihvatni bunker, kapaciteta od oko 150 tona.
Namena ovih bunkera je snabdevanje pogona separacije sirovinom.
Pogon separacije, u kome se odvija projektovani tehnoloki proces, sastoji
se od tri tehnoloke celine i to:
- prosejavanja i usitnjavanja uglja,
- separacija uglja,
-uskladitenja i deponovanja produkata separacije.
Sve ove tehnoloke celine su odvojene u zasebne objekte (zgrada
primamog prosejavanja i usitnjavanja, kao i glavni objekat separacije,
izgraeni su od eline konstrukcije (obloene rebrastim limom) na
razliitim lokacijama i skupno predstavljaju celinu pogona u kome se
odvijaju navedeni tehnoloki procesi na sledei nain:
Rovni ugalj g.g.k.200 milimetara iz postojeeg prihvatnog bunkera
(poz. B), otprema se preko 6 ispusnih zatvaraa, sabimog trakastog
transportera-dozatora, (poz. 1) i kosog trakastog transportera (poz. 2) u
odeljenje za sejanje i usitnjavanje-drobljenje.
Na dvoetanom vibracionom situ, (poz. 3), iz rovnog uglja se
izdvajaju tri proizvoda po krupnoi:
- klasa krupnoe +60 mm,
-klasa kmpnoe -60+30 mm,
- klasa kmpnoe -30+0 mm,
Klasa kmpnoe +60 min, ide na ravni trakasti transporter, (poz. 4)
koji se sastoji iz dve sekcije: prva, usporena traka na kojoj se mno
odabiraju komadi istog uglja i komadi sraslaca i potom gravitacijski
transportuju u drobilicu sa valjcima, na (poz. 6), i dmga sekcija za
otpremu krupnozmaste jalovine na otvoreni sklad-depo koja predstavlja
ostatak klase kmpnoe +60 mm.
Klasa kmpnoe -60+30 mm, zajedno sa prethodno runo odabranim
ugljem i sraslacima, gravitacijski se odvodi na drobljenje u drobilicu sa
233
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG IJGUA U SRBIJI
valjcima, (poz. 6). Gotov proizvod drobljenja treba da ima krupnou

manju od 30mm. Da bi se to obezbedilo izdrobljeni proizvod se kosim
trakastim transporterom, (poz. 7) vraa na kosi trakasti transporter, (poz.
2), kojim se rovni ugalj dovodi na prosejavanje. Na taj nain imamo
zatvoren ciklus drobljenja sa prosejavanjem.
Klasa krupnoe -30+0 mm, koja predstavlja podreetni proizvod
dvoetanog vibro-sita, (poz. 3), gravitacijski pada u bunker za usitnjeni
rovni ugalj, (poz. 8). Ovaj proizvod predstavlja gotov proizvod odeljenja
za prosejavanjc i drobljenje.
U odeljenje za ienje uglja-separaciju iz bunkera, (poz. 8),
izdrobljeni rovni ugalj usitnjen na krupnou 100% sitnije od 30 mm
trakastim dodavaem, (poz. 9) dozira se na kosi trakasti transporter, (poz.
10) i dalje transportuje u odeljenje za ienje i pranje uglja-separaciju.
Kapacitet doziranja rovnog uglja registruje se automatskom tranom
vagom, (poz. 11), instalisanom na trakastom transporteru, (poz.10).
Kosi trakasti transporter odvodi rovni ugalj na vibraciono sito (poz.
13), sa dve sejne povrine-dvoetano, i to: gomja sejna povrina otvora
5mm, i donja sejna povrina otvora 0,5 mm. Dakle, rovni ugalj koji je
prethodno usitnjen do kmpnoe -30+0 mm, sada se prosejava mokrim
postupkom na dvoctanom situ, (poz. 13), na kome su postavljene rampe sa
sprejevima vode za energino ispiranje uglja od muljevitih sastojaka gline i
svih vrstih faza -0,5 mm. Prednje dve rampe koriste recirkulacionu vodu, a
samo poslednja istu vodu. Iz sita se, dakle, izdvajaju tri klase kmpnoe:
-30+5 mm; -5+0,5 mm i -0,5+0 mm, koje se dalje tretiraju nezavisnim
tehnolokim postupcima gravitacijske i flotacijske koncentracije.
234
UGAU
5.4.1. LINIJA GRAVITACIJSKE KONCENTRACIJE

Nadreetni proizvodi i jedne i druge etae sita (poz. 13), klase krupnoe
-30+5 mm i -5+0,5mm, gravitacijski se odvode posebnim levkovima u
dvodelne pregrade teko-tekuinskog gravitacionog koncentratora tipa
Basse Sambr RI-1200 na (poz. 14). U koncentrator se, takoe, preko
posebnog sistema, uvodi suspenzija odgovarajue gustine. Suspenzija se
prethodno obrazuje od magnetita i vode. U njemu se zatim raslojava svake
klase posebno, to je omogueno posebnom konstrukcijom. Naime,
koncentrator je podeljen podunom pregradom na dva dela u zoni gomjeg
dela korita koncentratora, gde se razdvaja laka od teke frakcije. Tako je
omogueno razdvajanje na istim gustinama suspenzije magnetita, a posebno
po klasama koje se tretiraju.
Izdvojene tonue frakcije obe klase kmpnoe se u donjem delu
koncentratora spajaju i zajedno, pomou spirale i elektromagnetnog
ventila (poz. 17), odvode na sito za otkapavanje suspenzije, (poz. 15).
Plivajue frakcije, svaka klasa za sebe, odvode se takoe na sito za
oceivanje i otkapavanje suspenzije, (poz. 15).
Sito (poz. 15) je poduno podeljeno na tri dela, pa se svaki proizvod
pojedinano odvodi u odgovarajui odeljak: srednji odeljak se koristi za
tonui proizvod (jalovinu), a boni odeljci za plivajui proizvod
(koncentrat ugalja) po klasama i to jedan za sitnu, a jedan za kmpnu
plivajuu frakciju.
Sa sita, (poz. 15), svi proizvodi posle otkapavanja suspenzije odlaze
na sito, (poz. 16), na ispiranje proizvoda od zaostale suspenzije.
Sito (poz. 16), takoe je poduno podeljeno na tri pregrade iz istih
razloga kao u prethodnom sluaju.
Sejne povrine sita (poz. 15) i (poz. 16) izraene su od neoksi-
dirajuih lamela posebne konstrukcije (trouglastog ili trapeznog profila) i
meusobnog razmaka izmeu lamela 0,5 mm.
Tonua frakcija - jalovina sa sita (poz. 16) - prihvata se i trakastim
transporterom, (poz. 36), odvodi na predvieno mesto za odlaganje jalovine.
Plivajue frakcije obe klase kmpnoe predstavljaju komercijalni
proizvod i zajedno se, preko trakastog transportera (poz. 37), vage za me-
renje koliine gotovih proizvoda (poz. 38), i reverzibilnog trakastog tran-
sportera (poz. 39) odvode u predviene bunkere gotovih proizvoda (poz. 40).
235
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UGUA U SRBIJl
Otkapana suspenzija sa sita, (poz. 15), sakuplja se u sudu za radnu

suspenziju, (poz. 18) i ponovo, pomou centrifugalne pumpe (poz. 19)
transportuje u koritasti koncentrator (poz. 14). Suspenzija pre nego to
doe u koncentrator prolazi kroz bobinu za demagnetizaciju, (poz. 20).
Podreetni proizvod sita, (poz. 16), koji predstavlja razreenu
suspenziju odlazi u sud (poz. 21). Iz ovog prihvatnog suda razreena
suspenzija se pumpom, (poz. 22), odvodi u magnetni koncentrator, (poz.
23), radi regeneracije.
Izdvojeni suspenzoid (magnetit) u magnetnom koncentratoru,
(poz. 23) odlazi prirodnim padom u klasifikator-zgunjiva sa spiralom,
(poz. 24). Preliv klasifikatora (poz. 24) odlazi u sud za razreenu suspenziju,
(poz. 21). Klasifikator (poz. 24), se koristi i za doziranje sveeg suspenzoida
u sud za radnu suspenziju, (poz. 18)
Otok magnetnog koncentratora, (poz. 23), koji nosi estice uglja i
jalovine krupnoe -0,5+ 0 mm, centrifugalnom muljnom pumpom, (poz. 25),
odvodi se u hidrociklon (poz. 12).
Preliv hidrociklona, (poz. 12), koji predstavlja recirkulacionu vodu,
odvodi se na sito za omuljivanje, (poz. 13), i na sito za ispiranje proizvoda
separacije, (poz. 16), u odgovarajue prelivne rampe za prvo pranje. Pesak
hidrociklona, (poz. 12), odvodi se na poetak sita za odmuljivanje, (poz.13),
ili direktno u sabimi ko sita.
Koncentrat magnetita iz magnetog separatora, (poz. 23) gravitacijski se
odvodi u spiralni klasifikator, (poz. 24) na zgunjavanje. Pored zgunjavanja
suspenzije, istim ureajem se dozirani suspenzoid u sud za istu suspenziju,
(poz. 18).
236
UGAU
TEHNOLOGIJE PRERADE 1 DOBUANJA SINTETIKJE NAFTE
Razvod
Sl. 5.4.1. T ehnoloka em a separacije m d n ik a Vrka uka - A vram ica
237
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UG UA U SRBIJI
5.4.2. LINIJA FLOTACIJSKE KONCENTRACIJE

Po projektu, za valorizaciju sitnih klasa (-0,5+0; mm antracita
prcdviena je flotacijska koncentracija.
Projektom je predvieno da se podreetni proizvod sita za odmuljivanje
(poz. 13) klase krupnoe (-0,5+0) mm iz sabimika sita gravitacijski odvodi u
kondicioner (poz. 26), a iz njega u flotacionu mainu (poz. 27).
U prvim komorama ugalj vrilo bi se flotirao bez dodatka reagenasa. U
drugom delu maina dodavali bi se reagensi na dva mesta i to na poetku i
na sredini. Od reagenasa predvieno je za upotrebu borovo ulje sa
potronjom od cca 24 g/t i lo-ulje cca 220 g/t u odnosu na ulaz u flotaciju.
Koncentrat iz oba dela flotacione maine (poz. 27), spojio bi se i
centrifugalnom pumpom (poz. 28) odveo u vakuum disk-filter (poz. 29)
(sa vakuum risiverom (poz. 30); centrifugalnom muljnom pumpom
(poz.31); vakuum pumpom (poz. 32) i uvaljkom (poz. 33)) na filtriranje.
Koncentrat antracita-kek disk filtera (poz. 29), sitne klase krupnoe
(-0,5+0)mm zatim bi se sistemom transportnih traka (poz. 37), (poz. 39) i
meme vage, (poz. 38), zajedno sa komercijalnim proizvodima iz linije za
gravitacijsku koncentraciju, odvodio u prihvatne bunkere gotovih proizvoda
(poz. 40).
Dobijeni filtrat bi se izdvajao preko risivera pomou vakuum pumpe
(poz. 32) u poseban sud i centrifugalnom pumpom (poz. 31) bi se pumpao
do bazena za taloenje. Na taj nain bi se inputirao u sistem povratnih voda
separacije.
Otok flotacijske koncentracije, odnosno jalovina, prihvata se u
odgovarajuem sudu i centrifugalnom muljnom pumpom, (poz. 34),
odvodi na odlagalite muljevite jalovine.
Na tehnolokoj emi separacije koja je data na slici 5.4.1., posebno je
naznaen projektovani put tretiranja sitnih klasa.
Ovakva koncepcija prerade sitnih klasa antracita je prema projektu
instalirana u pogonu separacije i dan-danas se nalazi tamo u neispravnom
stanju. Meutim, industrijska prerada sitnih klasa antracita, po ovakvoj
koncepciji prerade, ni do danas nije realizovana, ne zbog neispravnosti
navedene tehnoloke linije, ve zbog odreenih tekoa koje su se,
uglavnom, javljale u dmgom delu instalirane tehnoloke linije tj. u delu
predvienom za odvodnjavanje flotacijskog koncentrata sitnih klasa
antracita. Zbog toga svi prethodni pokuaji stavljanja u funkciju
flotacijske linije za tretman sitnih klasa antracita nisu uspevali.
238
UGALJ
5.5. RUDARSKI BASEN ,,KOLUBARA
Rudarski basen "Kolubara" je najvei proizvoa uglja i najmonija

kompanija koja posluje u okviru "Elektroprivrede Srbije". Sedite
preduzea je u Lazarevcu. Osnovna delatnost RB "Kolubara" je
proizvodnja, prerada, transport i promet uglja i toplotne energije.
Kompanija je tehniki i kadrovski osposobljena za projektovanje,
odravanje, montau i proizvodnju rudarske mehanizacije i opreme.
Rudarski basen "Kolubara" svoju delatnost razvija na rezervama uglja u
kolubarskom basenu, koji se nalazi na 60 km jugozapadno od Beograda i
prostire se na povrini od 600 km. A na oko 45 km juno od Beograda u
pomenutom Rudarskom basen "Kolubara", nalazi se i deo preduzea
"Kolubara-prerada", sa seditem u mestu Vreoci.
Rudarski basen "Kolubara" godinje proizvede oko 70% svih vrsta
ugljeva u Srbiji. Najvei deo lignita (oko 90%) sagoreva u
termoelektranama "Nikola Tesla" u Obrenovcu i u "Kolubari" u Velikim
Crljenima. Iz kolubarskog uglja godinje se proizvede oko 1100 GWh
elektrine energije. Istovremeno, u pogonima "Kolubara - Prerade" za
potrebe industrije i iroke potronje proizvede se oko 855.000 t/god
suenog uglja i preradi milion tona sirovog komadnog uglja.
Pogon za proizvodnju, transport, preradu i oplemenjivanje uglja u
Vreocima poeo je rad 1956. godine, sa pogonima mokre separacije,
eleznikog transporta, suare lignita i rekonstruisane stare TE "Vreoci"
koja je snabdevala suaru tehnolokom parom. U periodu od 1969. do
1988. godine u preradi uglja proireni su kapaciteti transporta uglja i
izgraeni novi preraivaki kapaciteti i to:
Suva separacija (I, II i III faza) za snabdevanje ugljem TE "Nikola
Tesla" u Obrenovcu i snabdevanje sirovim ugljem za industriju i
iroku potronju;
izgraena je i putena u rad nova Toplana (stara je prestala sa
radom);
nova Suara (stara suara je rekonstruisana u bunkerski prostor) i
izgraeno je novo istovamo mesto na Mokroj separaciji, ime je
povean kapacitet prijema uglja u ovom delu pogona.
239
Sa organizaciono-tehnolokog aspekta DP "Kolubara-prerada" se

sastoji od sledeih organizacionih celina:
Oplemenjivanje uglja. (Pogon Oplemenjivanje uglja ine sledee
organizacione jedinice: Opti organizatori, RJ Mokra separacija sa
postrojenjem za preiavanje otpadnih voda, RJ Suara sa
klasimicom, RJ Toplanai RJ Odravanje).
Suva scparacija (I, II i III faza i Odravanje) i
elezniki transport (Transport i Odravanje).
Koordinacija svih zajednikih poslova obavlja se u Direkciji dela
preduzea.
Osnovna dclatnost ovog ogranka Rudarskog basena, kako je reeno
jeste transport, drobljenje, klasiranje, pranje i suenje kolubarskog lignita.
Rovni ugalj u ogranku "Kolubara - Prerada" dolazi preko dva sistema
transportnih traka (BTS i BTU) sa povrinskog otkopa polja "D" i
eleznikim transportom, sa povrinskog otkopa polja ,,B. Vei deo
prispelog rovnog uglja se posle drobljenja i klasiranja tovari u vozove i
alje termoelektranama Nikola Tesla, u Obrenovcu, i ,,Kolubari, u
Velikim Crljenima, a deo se, kao ugalj za iroku potronju, alje raznim
potroaima. Deo uglja sagoreva u kotlovima toplane, a deo se sui u
autoklavama Suare, pa se klasira na razne asortimane koji se tovare u
vagone ili u kamione i tako alju do potroaa.
eleznikim transportom ugalj sa povrinskog kopa Polje "B", kao i
od Suve separacije (ugalj sa Polja "D") transportuje se do pogona Mokre
separacije, odakle se posle dvostepenog drobljenja i prosejavanja, klasa -
30+0 mm otprema za TE ,,Kolubara u Velikim Crljenima i TE ,,Morava,
u Svilajncu, a odsev (-150+30 mm) se, posle ienja (pranja) transportuje
u Suaru, gde se sui tehnolokom parom iz Toplane. Klasiranjem
osuenog uglja dobijaju se asortimani: komad, kocka, ,,orah, ,,grah i prah
i to za potrebe industrije i iroke potronje.
Na Suvoj separaciji (I, II i III faza) ugalj se usitnjava i klasira, a
proizvodima separisanog uglja se snabdeva TE "Nikola Tesla" u
Obrenovcu, Toplana, industrija i iroka potronja.
Godinja proizvodnja, prerada, transport i oplemenjivanje uglja, kao i
plan godinjeg remonta, realizuje se na osnovu godinjeg bilansa
proizvodnje uglja EPS-a, a koji usvaja Upravni odbor JP EPS, i saglasnost
daje Vlada Republike Srbije.
240
UGAL)
D. Milanovi UUNI KRILJCl D. Uroevi
5.5.1. SUVA SEPARACIJA

U pogonu "Suva separacija" tretira se rovni ugalj sa polja D. Pogoni za
suvo drobljenje i klasiranje rovnog uglja sastoje se iz tri faze iji je ukupni
projektovani kapacitet 4000 t/h. Kapacitet prve faze iznosi 700 t/h, druge
faze 1300 t/h i tree faze 2000 t/h.
Na prvu i drugu fazu rovni ugalj, g. g. k. 400 mm, doprema se sa
povrinskog kopa polje "D", pomenutim transportnim trakama (sistem
BTU). Na treu fazu ugalj stie transporterom sa gumenom trakom (sistem
BTS).
5.5.2. OPLEMENJIVANJE UGLJA

U okviru pogona Oplemenjivanja uglja kolubarski lignit se priprema
u postrojenju R.J. Mokre separacije, gde se ienje uglja odvija u fluidu,
suspenziji (teka sredina), dato na slici 5.5.1.
Jedan od najkomplesnijih pogona, ne samo u DP "Kolubara-prerada"
ve i u JPRB "Kolubara", po zastupljenosti razliitih tehnologija, jeste
pogon Oplemenjivanje uglja. U ovom pogonu priprema se i pere rovni
ugalj za potrebe Suare. Zatim, suenje pranog uglja u RJ ,,Suara, kao i
klasiranje suenog uglja u razne asortimane za iroku potronju i industriju.
Velike koliine rovnog uglja se usitnjavaju za TE "Kolubara A" kao i TE
"Morava".
Pratea delatnost je proizvodnja vodene pare u RJ ,,Toplana, k o jaje
deo pogona Oplemenjivanje uglja. Tu se proizvodi tehnoloka para
razne namene. Ona je potrebna prvenstveno za suenje uglja-lignita u
pogonu Suare Toplana takoe isporuuje tehnoloku paru za potrebe
fabrike Gas-beton u Vreocima, a toplotnu energiju isporuuje gradu
Lazarevcu radi grejanja, ,,Stakleniku, DP ,,Kolubara-metal, svim
industrijskim objekatima u centralnoj zoni MZ Vreoci i delu sela Vreoci, i
DP "Kolubara-prerada" za grejanje svojih pogona.
Proizvodi se i tehnika voda za sopstvene potrebe, ali i za potrebe
kompleksa DP ,,Kolubara-prerada, kao i DP ,,Kolubara-metal, Fabriku
gas-betona, ,,Kolubara-ugostiteljstvo, staru direkciju, proizvodnju
protivpoame vode i pijae vode za MZ ,,Vreoci i svih infrastruktumih
objekatau centralnoj zoni MZ ,,Vreoci.
241
TEHNOLOGIJE ClENJA ROVNOG UGUA U SRBIJl
5.5.3. OPIS TEHNOLOKOG PROCESA PRIPREME

UGLJA (RJ MOKRA SEPARACIJA)
U R. J. Mokra separacija se, nakon primamog i sekundamog
drobljenja, obavlja ienje uglja klase -150+30 mm. Ova klasa krupnoe
se dalje alje u proces suenja uglja.
Klasa -30+0 mm, odnosno -40+0 mm ispomuje se i sagoreva u
tennoelektranama Nikola Tesla i ,,Kolubara.
RJ Mokra separacija se sastoji iz starog i novog dela.
Mokra separacija predstavlja jedan od najstarijih objekata DP
Kolubara-prerada. Primarmamo i sekundamo drobljenje kao i drobilice
sa ekiima (200a i 200b) puteni su u rad 23.09.1956. godine
pripremajui ugalj za TE Kolubara A u Velikim Crljenima. Marta
meseca 1957. godine puteno je u rad pralite za pripremu uglja za
suenje, a 15.09.1957. godine zapoela je rad tzv. Stara suara. Godine
1987. putena je u rad Nova Suara, koja i danas radi. Znaajno
proirenje kapaciteta prijema rovnog uglja u Mokroj separaciji izvreno je
1988. godine. Tehnoloka ema data je na slici 5.5.1.
Osnovni zadatak RJ Mokra separacija je priprema rovnog uglja za
suenje i proizvodnja energetskog uglja za potrebe termoelektrana. Od
putanja u rad, Mokra separacija je uspeno snabdevala TE Kolubara
A potrebnim koliinama uglja krupnoe -30+0 mm, kao i Suaru pranim
ugljem -150+30 mm, to i danas ini. U tehnolokom smislu kompleks
Mokre separacije ine: primamo drobljenje, sekundamo drobljenje,
pralite, iara, postrojenje za preiavanje otpadnih voda sa
laboratorijom i iara za odvoz jalovine. iara i postrojenje za tretman
otpadnih voda imaju sopstveno odravanje.
5.5.4. OPIS PROCESA NOVOG POSTROJENJA ZA

PRIJEM I DROBLJENJE UGLJA
Prijem rovnog uglja u ovoj fazi procesa ienja obavlja se iskljuivo
sa Polja "D". Ugalj kmpnoe -400+0mm se doprema elektro-vuom u
vagonima samoistresaima sa sedlastim dnom.
Odeljenje za prijem i preradu uglja, a zavisno od potreba postrojenja
za suenje uglja, sastoji se u izdvajanju klase -400+40 mm i otpremi klase
-40+0 mm u vagone TE ,,Kolubara.
242
UGAU
Sl. 5.5.1. a) Tehnoloka em a oplem enjivanja uglja

A - ienje uglja
243
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UGLJA U SRBIJI
Ugalj se vagonima doprema u prihvatni bunker zapremine V=2xl50

m3. Rovni ugalj krupnoe -400+0 mm izvlai se iz bunkera pomou
lankastih dodavaa DT-1 i DT-2 i transportnom trakom T-3
kapaciteta Q=850 t/h.
Ovom transportnom trakom T-3 ugalj se doprema na prosejavanje
koje se obavlja na reetki sa rotirajuim valjcima, K R. Prosejavanje se sa
ciljem da se nadreetni proizvod krupnoe -400+40 mm uputi prema-fazi
ienja, onosno daljeg suenja istog uglja. Podreetni proizvod
krupnoe -40+0 mm, pada sa reetke u razdelnu sipku RH-1 sa koje se
prosev prve polovine reetke upuuje na transporter T-7, a prosev druge
polovine reetke se (menjanjem poloaja klapne u sipki) moe uputiti ili
prema transporteru T-7 ili prema transporteru T-5, gde se spaja sa
nadreetnim proizvodom.
Sipka RH-1 je tako konstruisana da sav ugalj, ili samo deo, moe da se
uputi prema transporteru T-5 koji isti alje na transporter T-301, a potom u
postrojenje sekundamog drobljenja (stari deo). Ako se samo jedan deo
uglja alje na transporter T-5, preostala koliina odlazi na usitnjavanje u
ekinu drobilicu D-18, a takoe je mogue i svu koliinu nadreetnog
proizvoda sa reetke samleti i poslati na transporter T-7, gde se spaja sa ve
izdvojenim podreetnim proizvodom i dovodi na sipku RH-2.
U toj sipki RH-2, nalazi se hidraulina klapna pomou koje se ugalj
deli po potrebi, tako da se moe usmeriti na transporter T-8 i dalje u
bunker proseva za potrebe TE ,,Kolubara i druge korisnike. Meutim,
mogue je vriti i zasecanje tako da se prosev delimino alje na
transportere T-8 i T-9. Takoe, kada je radi samo jedna sekcija prihvatnog
bunkera i kada se ne vri drobljenje u D-18, sav prosev sa trake T-7 moe
se uputiti na transporter T-9, a zatim preko transportera T-308 i T-308a za
potrebe ,,Toplane, ili ka Suvoj separaciji. Tehnoloka ema procesa
prikazana je na slici 5.5.1.
244
UGAIJ
M. Ignjatovi I INDUSTRIJSKA PRIPRHMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UUNIKRIUCI D. Umevi
TEHNOLOGIJE PRERADE I DOBUANJA SINTETIKE NAFfE
Sl. 5.5.1. b) Tehnoloka em a oplem enjivanja uglja

B - suenje uglja
245
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UG UA U SRBUJ
5.5.5. OPIS PROCESA POSTOJEEG POSTROJENJA ZA

PRIJEM, USITNJAVANJE I IENJE UGLJA
Rovni ugalj do ovog postrojenja dolazi sa Polja ,,B i ,,D, a zbog
razlike u tehnologiji eksplotacije na ovim poljima, razlikuje se
granulometrijski sastav uglja. Tako ugalj sa Polja ,,D ima ggk 400 mm, a
sa Polja ,,B dolaze komadi ija je veliina i preko 1000 mm.
Ugalj sa povrinskih kopova se transportuje elektro-vuom. Iz
vagona zapremine 50 m3 (K-50), a pomou obrtnog istresaa (viper),
ugalj se doprema u prihvatni betonski bunker.
Iz bunkera, ugalj se preko ploastog dodavaa transportera PDT-15,
odvodi na primamo drobljenje u drobilicu sa jednim nazubljenim valjkom
(Drobilica-16). Kapacitet drobilice je Q=517 t/h i podeena je da
omoguuje usitnjavanje uglja do krupnoe, 100%, -400 mm.
Usitnjen ugalj iz drobilice pada na kosi transporter T-301 i dalje se
odvodi na sekundamo drobljenje.
U odeljenju sekundamog drobljenja (Trijaz), prispeli ugalj se deli u
P.L.-l na dve sekcije koje rade paralelno. Nadreetni proizvod krupnoe -
400+150 mm, runo se odabira na transporterima T-3 i T-4, radi uklanjanja
krupne jalovine i eventualnih metalnih i drvenih predmeta preko
transportera T -l, dok podreetni proizvod sita, krupnoe -150+0 mm, pada
na transporter T-302.
Nadreetni proizvod, krupnoe -400+150 mm, odlazi u dve drobilice:
Drobilica-7 Drobilica-8, za sekundamo drobljenje sa jednim nazubljenim
valjkom, kapaciteta po 225 t/h i veliine otvora za pranjenje 150 mm.
Izdrobljeni ugalj pada na pomenutu transportnu traku T-302, gde se spaja
sa prosevom vibro-sita, pa ovako dobijeni proizvod kmpnoe -150+0 mm
odlazi u fazu ienja.
Transporterom T-302, ugalj se moe uputiti u bunker rezerve (sa
reverzibilnim transporterom T-21, a zatim se izgrtaem 39 i dodavaem T-
38, preko trakastog transportera T-303 isti se vraa u proces), ili u fazu
prosejavanja. Ona se odvija u dve paralelne sekcije na vibro-sitima R-22 a,
R-23 a i R-22 b, R-23 b. Ova vibro-sita imaju dve prosevne povrine od
perforiranog lima sa okmglim otvorima veliine 80 mm i 30 mm. Odsevi I
i II prosevne povrine sita, odnosno klase -150+80 i -80+30 mm, spajaju se
i odlaze na dopunsko prosejavanje na vibro-sitima, otvora 30 mm.
246
UGAU
Spajanjem proseva ovih sita dobija se klasa -30+0 mm, koja se

upuuje na sagorevanje u TE "Kolubara".
Odsev sita R-23a i R-23b krupnoe -150+30 mm moe se usmeriti na
dopunsko drobljenje u ekine drobilice 200a i200b, gde se usitnjava do
krupnoe -30+0 mm, a potom odlazi u bunkere sitnog uglja, za potrebe
TE "Kolubara".
Ugalj u tekoj sredini isti se u dve ldentine sekcije ureajima tipa
,,Drewboy\ 24a i 24b. Teku sredinu ini suspenzija vode i kvarcnog
peska, gustine 1300 kg/m3. Proizvodi ienja su ist ugalj i jalovina.
Frakcija koja tone ili jalovina, sakuplja se na dnu ureaja "Drewboy" i
iznosi sa dna pomou krunog kola sa pregradama.
ist ugalj odlazi na vibro-sita za otkapavanje i ispiranje, R-25 a, R-
25 b veliine otvora 30mm, odnosno 12,5 mm. Na prvoj polovini sita
otkapava se gusta suspenzija, dok se na drugoj ispira ist ugalj, koji pada
na transportnu traku T-30. Dobijeni ist ugalj krupnoe -150+30 mm,
transporterom T-307 usmerava se u proces suenja. Suenje uglja se
obavlja u objektu Stara suara i objektu Nova suara, i na tehnolokoj
emi oplemenjivanja uglja su predstavljeni kao posebne celine. (slika
5.5.1. a i b).
Jalovina, po izlasku iz ureaja tipa ,,Drewboy, 24a i 24b, odlazi na
vibro-sito (otvora 12,5 mm) za otkapavanje i ispiranje R-28, R-29. Na
prvoj polovini sita se otkapava gusta suspenzija, a na drugoj ispiranje
jalovine. Isprana jalovina pada na transportnu traku T-32, a potom na
transportnu traku T-37, kojom se otprema u prihvatni bunker jalovine, a
zatim iarom ka deponiji na jalovite.
Otkapana gusta suspenzija sa istog uglja odlazi na prvi deo
rezonantnih sita, R-26 a, R-26 b veliine otvora 0,35 mm, na kojima se vri
njena regeneracija. Otkapana suspenzija sa sita za otkapavanje jalovine
odlazi na prvi deo rezonantnog sita, gde se takoe vri njena regeneracija.
Nadreetni proizvod rezonantnih sita 26a i 26b, odnosno ist, sitan
ugalj krupnoe -12,5+0,35 mm, transportnim trakama T-33 i T-34
usmerava se u bunker proseva i otprema se za TE ,,Kolubara.
Podereetni proizvod rezonantnih sita 26a i 26b, odnosno suspenzija
i povratna voda se upuuju u sistem regeneracije suspenzije i u sistem
povratnih industrijskih voda.
247
TEHNOLOGIJE ClENJA ROVNOG UGUA U SRBUI
5.6. OPIS TEHNOLOKE EME SEPARACIJE LUBNICA - GRLJAN
Rovni ugalj klase krupnoe -300+0 mm se dovozi kamionski do

prihvatne pokretne trake (poz. 1) kojom se ugalj skladiti u prihvatne
bunkere (poz. 2). Iz bunkera se ugalj trakastim dodavaem (poz. 3)
doprema do transportne trake (poz. 4), a odatle trakom do kalibracionog
sita propusnog otvora rolnica -60 mm (poz. 5). Podreetni proizvod klase
krupnoe -60+0 mm odlazi na vibro-sito sa otvorima 15 i 30 mm (poz. 6).
Podreetni proizvodi vibro-sita kiase krupnoe -15+0 mm i -30+15 mm
predstavljaju definitivan proizvod i skladite se u bunkere, i to -30+15
mm u bunker za ,,orah (poz. 13) i -15+0 mm u bunker za sitan ugalj
(poz. 14). Nadreetni proizvod vibro-sita ija je sejna povrina 30 mm ide
na transportnu traku (poz. 7), gde se runo odabira jalovi komadi koji se
transportnom trakom (poz.10) prevoze do kamiona (poz. 17), dok se
runo preien proizvod klase krupnoe -60+30 mm transportnom
trakom (poz. 7) odvodi do bunkera za kocku (poz. 12). Nadreetni
proizvod kalibracionog sita (poz. 5) klase krupnoe -300+60 mm odlazi
gravitacijski na dve paralelne transportne trake (poz. 8a i 8b), sa kojih se
runo odabira jalovina koja se transportnom trakom (poz. 9) transportuje
do kamiona (poz. 17). Nakon mnog izdvajanja jalovih komada
defmitivni proizvod klase kmpnoe -300+60 mm se transportnim traka
(poz. 8a i 8b) doprema do bunkera za komad (poz. 15). Transportnom
trakom (poz. 11) definitivni proizvod se utovara u eleznike vagone
kojima se doprema do krajnjih potroaa. Na slici 5.6.1. data je
tehnoloka ema separacije Lubnica - Grljan.
248
UGAL)
M Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
SI. 5.6.1. Tehnoloka emci separacije L u h n ic a - Grljan
249
TEHNOLOGIJE IENJA ROVN'OG UGUA U SRBIJl
5.7. OPIS TEHNOLOKE EME PROCESA ,,PARNABY
Rovni ugalj iz rudnika mrkog uglja Bogovina, nakon drobljenja i

klasiranja iz postojee proizvodnje, ulazi u tehnoloki proces Pamaby u
vidu klase kmpnoe -60+0 mm. Klasa kmpnoe -60+0 mm dospeva na
transportnu traku, (poz. 15), sa koje se raonikom skida i preko skliznice,
(poz. 101), dospeva u prihvatni ko, (poz. 102). Pamaby bubanj hrani se
rovnim ugljem preko prihvatnog bunkera, (poz. 102), i transportnom
trakom, (poz. 103). Kapacitet se regulie iberom. Na prihvatnom bunkem,
(poz. 102), nalazi se zatitna metalna reetka koja spreava ulazak u proces
kmpnih komada od 100 mm. Ubacivanje uglja u Pamaby bubanj, (poz.
104), vri se injektorom uz pomo autogene suspenzije. Iz Pamaby
bubnja laka frakcija - ist ugalj, klasa -5 mm, ispira se i odsejava na
vibracionom situ, (poz. 105). Kmpnozma jalovina iz Pamaby bubnja -60
mm ispira se na vibracionom situ, (poz. 106), otvora 0,25 mm i alje
transportnom trakom, (poz. 114) na depo jalovine. Ispod sita iz tanka A,
(poz. 119) zgusnuta klasa -5+0 mm istog uglja se pumpom (na poz. 118)
pumpa u dva Pamaby hidrociklona, (poz. 107 i 107A). Otkapavanje
istog uglja iz ovog stepena koncentracije vri se na lunim sitima, (poz.
108 i 109), a zavrava na vibracionom situ (poz. 110) otvora 0,25 mm.
Otkapani ist ugalj klase kmpnoe -5+0,25 mm transportnom trakom, (poz.
111), ovodi se na dcponiju sitnog uglja. Jalovina Pamaby hidrociklona -
5+0 mm posle otkapavanja na vibracionom situ, (poz. 106) odlazi
transportnom trakom, (poz. 114), zajedno sa krupnozmom jalovinom na
depo jalovine. ist ugalj klase kmpnoe -60+5 mm sa sita za otkapavanje i
ispiranje, (poz. 105), transportom trakom, (poz. 113) alje se na transportnu
traku, (poz. 26) (vidi emu postojee separacije na slici 5.7.1.), a odatle u
bunker komercijalnog uglja i to za asortimane kocka -60+30 mm i orah +
grah -30+5 mm. Pri preradi sitnijeg uglja (npr. sa deponije klase kmpnoe
-10+0 mm) moe se dobiti ist ugalj, kmpnoe -10+5 mm, koji se
transportnom trakom, (poz. 112), prevozi do otvorene deponije.
250
liGALJ
251
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG IJGIJA II SRBUl
Snabdevaiije Pamaby bubnja, (poz. 104) autogenom suspenzijom

\Ti se delom iz tanka 1, (poz. 117) uz pomo pumpe, (poz. 116), a delom
iz gravitacijskog toka otkapane suspenzije lunog sita, (poz. 108), a takoe
i preko rezervoara tanka 1, (poz. 117). Otkapana suspenzija sa muljem -
0,25 mm iz tanka S, (poz. 115) odlazi u tank B, (poz. 120) a odatle
pumpom, (poz. 121) prepumpava u zgunjiva, (poz. 51). Ovo je faktiki
taka procesa u kojoj se odstranjuje viak mulja nepotrebnog za stvaranje
autosuspenzije. Tankovi S, 1, A i B povezani su prelivima na nain koji se,
ipak, moe najbolje razumeti sa datog crtea.
Potroai tehnike vode u Pamaby - postrojenju su sita za ispiranje
istog uglja, (poz. 105 i 110). Raspodela ove vode po celoj irini sita vri
se mlaznicama sa regulacionim ventilom. Postrojenje se snabdeva vodom
iz postojeeg razvoda tehnike vode pumpom, (poz. 122), koja daje vodu
za ispiranje na sitima (poz. 105 i 110) pod pritiskom od 4 bara. Voda za
ispiranje istog uglja sastoji se, delom, od svee vode, a delom iz
povratne vode koju daje preliv zgunjivaa i koja se postojeom pumpom,
(poz. 53) vraa u distribucione sudove, (poz. 41), a odatle se uzima
potrebna koliina za snabdevanje pumpe, (poz. 122). Rezervoar pumpe,
(poz. 122a) opremljen je ventilom sa plovkom (poz. 122c) za odavanje
gomjeg nivoa i sondom za regulisanje donjeg nivoa, (poz. 122b). U
postojei zgunjiva, (poz. 51), dodaje se flokulant preko posude za
rastvaranje (poz. 123), doziranje (poz. 124) i kontakt sa pulpom (poz.
126). Zgusnuti otpadni mulj se iz zgunjivaa pumpom, (poz. 52), pumpa
u talonike u kojima se cedi i sui bez isputanja preliva u vodotokove.
Na slici 5.7.1. data je tehnoloka ema pranja uglja u mdniku Bogovina.
Nakon konanog suenja talonici se prazne i pripremaju za naredni
ciklus taloenja a mulj se odvozi na jalovite.
252
UGALJ
M. Ignjatovi I 1NDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi UU N IK RIU CI D. Uroevi
5.8. RJVIU MELNICE Parnaby- postupak

5.8. l.UVOD
Proces za separaciju uglja Pamaby, predstavlja tehniko-tehnoloki
dobro koncipiranu kombinaciju dva tipa ureaja za koncentraciju ugljeva.
Oba ureaja su u sutini gravitacioni koncentratori koji rade u gustim
sredinama i sa dodatnim hidrodinamikim efektima. Konkretno, kod
,,Pamaby tehnologije, gravitacijska koncentracija se odvija u dinamikim
uslovima razdvajanja u autogenoj pseudosuspenziji sa ,,Pamaby bubnjem i
hidrociklonima postavljenim u odgovarajuem tehnolokom nizu. Oba
ureaja rade na principu razlike u gustinama minerala i multiplikujui te
razlike dinaminim efektima vre njihovo razdvajanje.
Pod autogenom suspenzijom se podrazumeva suspenzija koja se stvaia od
vode i mulja. Sadraj sitniji od - 0,5 mm u materjalu koji se prerauje slui za
spravljanje autogene suspenzije, slino Holdex postupku. Znaajna prednost
ovog postupka je to, to nema trokova za nabavku i regeneraciju suspenzoida,
kao kod postupka sa tekim sredinama. Gomja granica gustine autogene
suspenzije koja se ostvaruje u procesu je p = 1200 1250 g/cm3 (max
Cz=30%, zapreminske koncentraciie vrste faze, a razlika do potrebne gustine
deljenja od pp = 1450- 1800 kg/m3 ostvamje se dinaminim efektima).
Ovakva koncepcija daje realnu osnovu za postizanje poziti\nih
tehnolokih rezultata, sa jedne strane, dok sa dmge strane viestmko manja
cena kotanja postrojenja Pamaby, u odnosu na dmge tehnoloke procese,
smanjuje investicione trokove . Takoe, posledino su znatno nii trokovi
proizvodnje i odravanja, to sve skupa je preduslov za ekonominu
proizvodnju separisanog uglja. Meutim, mora se priznati da Pamaby
sistem spada u tehnoloke procese sa manjom efikasnou razdvajanja,
Ecarte-probable, Ep se kree od 70-90 kg/m3. Ali sa stanovita investicionih
ulaganja predstavlja, da kako, najeftiniji tehnoloki proces, a to je jedan od
kljunih zahteva svakog investitora. Zatim, unificiranost tehnolokog procesa
koja se eli postii u JP za PEU-EPS, jer je taj tehnoloki proces primenjen,
veoma uspeno, ve dui vremenski period, u Rudniku mrkog uglja
"Bogovina, zatim je instalisan u tavlju, a u pripremi je za primenu i u
Rudniku mrkog uglja Soko u Sokobanji. Iz tih razloga se isti tehnoloki
proces namee kao logino reenje i za budui RMU Melnice kod
Petrovca.
253
TEHNOLOGIJE IENJA ROVN'OG UGUA U SRBIJI
Uoeno je jo nekoliko komparativnih prednosti Pamaby postupka, u

odnosu na dmge tehnoloke postupke, koje ovom prilikom neemo
obrazlagati ve emo ih samo navesti:
-K od Pamaby tehnologije mogu je veoma kratak period montae
itavog postrojenja, to u datim okolnostima takoe, predstavlja
prednost u odnosu na dmge tehnoloke postupke.
- Fleksibilnosti u pogledu postizanja odgovarajueg kapaciteta prerade
RU, Q t/h, daje tehnoloku sigumost.
-Uporedna analiza industrijskih rezultata, koji se mogu ostvariti
Pamaby postupkom i istih pokazatelja koji bi se ostvarili primenom
dmgih, efikasnijih (nia vrednost Ep Ecarte-probable od 30-50 kg/m3)
i neuporedivo skupljih tehnologija idu u prilog Pamaby postupka. Pod
uslovom da se proces koncentracije obavlja na optimalnoj gustini
deljenja sirovine. Pri zadovoljavajuoj stmkturi ulazne sirovine, vei
uticaj na dobijene tehnoloke rezultate ima optimalna gustina deljenja
p, (kao karakteristika ulazne sirovine i adekvatno voenog tehnolo-
kog procesa), nego otrina razdvajanja (kao karakteristika
gravitacionog ureaja, tj. tehnologije separiranja).
Na osnovu svega iznetog, predlog projektanta odgovomog za preradu
uglja je da se ista za budui RMU Melnice obavlja tehnolokim
postupkom P arnaby .
254
UGAU
. Ignjatovi IINDUSTRUSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
Ps
Milanovi UUNl KRIUCI D. Urocvi
SI. 5.8.1. D ispozicija objekata rudnika "M elnica
255
5.8.2. PARNABY POSTUPAK

,,Pamaby proces nosi ime po svom autoru. Iz stmne literature i
prakse poznato je a se ienje uglja moe obaviti u etiri razliite
sredine: vodi, vazuhu, tekoj sredini (ukljuujui i teke tenosti) i u
autogenoj suspenziji. Izuzev vazduha, kod svakog se moe raditi sa ili bez
dinaminih efekta. Kao to je u uvodnom delu pomenuto ,,Pamaby se od
ovih mogunosti opredelio za korienje autogene suspenzije sa
dinaminim efektom.
U pogledu ureaja, ,,Pamaby je odluio da se krupna klasa uglja -100
(60-40)+15 (6-3)mm, isti ububnju, a sitna klasa -15 (6-3)+0,5 (0,25)mm
u hidrociklonima. Bubanj je nastao od starog Blakett - bubnja, koji je
znatno usavren i modemizovan.
Sutina postupka pranja - ienja uglja je sledea:
U bubanj, koji se okree od 8-12 o/min, zajedno sa materijalom-
ugljem ubacuje se i autogena suspenzija koja stmji niz bubanj. Komadi
materijala-uglja stratifikuju se prema gustini, krupnoi i obliku. Bubanj je
sa unutamje strane opremljen spiralom koja ima dvostmku ulogu:
Izazivanje dinaminih efekata pri stmjanju suspenzije i izvlaenje kmpnih
i tekih zma (teka ffakcija), suprotno od toka materijala i suspenzije, van
bubnja.
Sitna i laka zma (laka frakcija) izlaze iz bubnja zajedno sa
autogenom suspenzijom i proputaju se kroz prvo sito otvora 6 (3)mm,
zavisno od granulometrijskih osobina sirovine koja se tretira. Izdvojen
sitan materijal pumpa se na ienje u Pamaby hidrociklonima, koji mogu
biti jednostepeni, dvostepeni ili trostepeni, takoe zavisno od
karakteristika sirovine i cilja koji se eli postii.
Laka ffakcija hidrociklona-predstavlja ist sitan ugalj, koji se ovodi
na otkapavanje i pranje na dmgo sito otvora 0,5 (0,25)mm.
Teka ffakcija hidrociklona-predstavlja sitnu jalovinu, koja se spaja
sa tekom ffakcijom iz ,,Pamaby bubnja. Ona predstavlja kmpnu
jalovinu i zajedno se iznose van pogona.
256
UGALJ
D. Milanovi ULJNIKRILJCI D. Urocvi
Sl. 5.8.2. Tehnoloka em a P arnaby P ro c e ss - M elnica
257
5.8.3. KAPACITET PRERADE POSTROJENJA KLASIRNICE SA

SEPARACIJOM RMU MELNICA
Rudnik mrkog uglja Melnica bie projektovan za godinji
kapacitet prerade od: 850 000 t rovnog uglja, (I faza ), sa radom u tri
smene i za 260 radnih dana godinje.
Projektna reenja su data na osnovu dosadanjih iskustava steenih
na postrojenjima iste ili sline namene, te su i parametri opreme birani na
osnovu toga.
Tako se, za Rudnik mrkog uglja Melnica predvia neprekidan
proces proizvodnje, dopreme i odvoza uglja. Meutim, u toku rada tj.
smene, moe doi do postizanja maksimalnog kapaciteta, Qmax t/h, ili
padanja kapaciteta postrojenja na minimalni nivo, kada je Qmin = 0 t/h,
(u vreme zamene smena, pauza za ishranu, malih zastoja i sl.), pa je
pomenuti proces neravnomeran tj. diskontinualan. Zbog toga se maine i
agregati moraju dimenzionisati na najvei kapacitet (Qmax). To je moda
neracionalno sa stanovita investicija, ali dosta pouzdano u smislu
ispunjenja projektovanog kapaciteta i izbegavanja uskih grla u procesu ,
zastoja i sl.
Zatim predvia se da se rovni ugalj - prvo klasira, a potom separie
odrcenim tchnolokim postupkom. Nakon toga, klasirani ugalj treba
smestiti tako da se odvoz i distribucija moe vriti bez zastoja.
Dinamika otpreme uglja iz jame bila je jedan od polaznih osnova za
dimenzionisanje opreme, kako po pitanju maksimalnog kapaciteta, tako i
po pitanju ostalih radnih karakteristika maina i agregata. Posebno se to
odnosi na nivelacioni bunker, (poz. 3.), i na veliinu skladita rovnog
uglja (poz. 3.), ija je uloga da prihvati eventualni ili izazvani viak
jamske prizvonje, odakle e moi, prema potrebi, da bude uveden u
proces klasiranja i otpreme (prikazana na slici 5.8.1.
Svi navedeni podaci mogu pomoi da se iznau racionalna reenja
postrojenja pojedinih tehnolokih celina, kako sa stanovita investicionih
ulaganja, tako i sa aspekta trokova proizvodnje i odravanja.
258
UGAU
TEHNOLOGUE PRERADE 1 DOBIJANJA SINTETIKE NAFTE
Sl. 5.8.3. T ehnoloka em a P arnahy P r o c e s - M eln ica K lasirnica
25S
5.8.4. OPIS POSTROJENJA KLASIRNICE RMU MELNICA

PRIKAPACITETU OD 850 000 t/god.
Rovni ugalj sa najvie 1-3 %, +350 mm GGK (vidi tabelu 5. u
pomenutom dokumentu), u koliini od 850 000 t/god., izvozi se kosom
transportnom trakom, (poz. 2.101) kapaciteta Qtr2.ioi = 195 t/h (videti prilog
tehnoloke eme 2 i 3, ema kretanja masa slika 5.8.2. i 5.8.3. iz jame
Melnica do dva prihvatna bunkera rovnog uglja, korisne zapremine,
Vbunkera= 1500m3 x 2 = 3000 m3, (poz. 3).
Na kosoj transportnoj traci bie postavljena mema vaga (poz. 2.101.A)
i metal detektor (poz. 2.101 .B.) Mema vaga pratie ulazne koliine RU koje
se tretiraju u postrojenju klasimice tj. separacije, a metal - detektor sluie
za odstranjivanje eventualnih stranih metalnih predmeta pristiglih iz jame. U
sluajevima kada su oba bunkera na (poz. 3) napunjena sa RU, on se
usmerava preko skliznice (poz. 3.106) na otvoreni sklad (poz. 3 ) kapaciteta
25 000 t-3 5 0001.
Rovni ugalj iz bunkera (poz. 3) se transportuje vibro-dodavaima Vj i
V2 (poz. 3.104.1 i 3.104.2) na transportnu traku (poz. 4.000) usaglaenog
kapaciteta od Qtr4.ooo = 195 t/h sa prethodnom transportnom trakom (poz.
2.101), do zgrade klasimice (poz. 5.),(vidi situacioni plan objekta, prilog 1,
datna slici 5.8.1.)
U sluajevima kada doe do dueg prekida tehnolokog procesa, on
se usmerava i nastavlja preko otvorenog sklada (poz. 3 ), gde se rovni
ugalj utovarivaima (poz. 18.200) prenosi do pretovame kule (poz. 3.107)
i preko vibro-dodavaa (poz. 3.102) i transportnih traka, usaglaenog
kapaciteta, Q ^ 1 0 3 = Q tr4)ooo = 195 t/h (poz. 3.103;4.000) u postrojenju
klasimice (poz. 5, prema graevinskom delu projekta - vidi situacioni
plan objekta-prilog 1, dat na slici 5.8.1.).
260
UGAU
M. Ignjatovi I [NDUSTRIJSKA PRIPREMA I TEHNOLOGIJE IENJA S. Magdalinovi
Sl. 5.8.4. T eh n o lo ka em a P a rn a b y P ro c e s - M e ln ic a ,
L in ija A
261
Dalji nastavak tehnolokog procesa je takav da se 182 t/h rovnog

uglja transportuje preko transportne trake usaglaenog kapaciteta od
Qtr4.ooo = 195 tdi (poz. 4.000), razdelne sipke (poz. 4.100),-i prihvatno-
protonih bunkera (poz. 5.101.1 i 5.101.2) sa vibro-dodavaima (poz.
5.102.A i 5.102.B) na vibro sita (poz. 5.104.A i 5.104.B) sa dve prosevne
povrine. Vibro-sita (poz. 5.104.A i 5.104.B) odsejavaju nadreetni
proizvod granulo sastava (-350+100) mm ili (-350+40) mm u koliini od
89 t/h ili 131 t/h, respektivno prema klasama krupnoe, koji se usmerava
na transportnu traku (poz. 5.108.1) za runo prebiranje jalovine.
Po odstranjenju jalovine. ugalj klase (-350+100) mm, kapacitetom od 57
t/h, ili (-350+40) mm kapacitetom od 98,5 t/h, kao finalni (defmitivni)
proizvod, transportuje se do bunkera za ist ugalj (poz. 7.000.1) i kamionskim
transportom (poz. 18.100) preko kolske vage (poz. 18.000) do potroaa.
Jalovina iz klase krupnoe (-350+100) mm, ili (-350+40) mm,
runim prebiranjem odstranjuje se preko kliznica kapacitetom od 32 t/h,u
bunker (poz. 6.000) i damperima (poz. 18.100) odvozi na jalovite (poz.
28), koje je od postrojenja klasimice udaljeno 1,25 km.
Dmgi proizvod vibro-sita (poz. 5.104.A i 5.104.B), granulo-metrijskog
sastava, t. j. klase kmpnoe (-100+40) mm, u koliini od 42 t/h, usmerava
se preko transportne trake (poz. 5.108.2) do bunkera date klase (poz.
7.000.2) i kamionskim transportom (poz. 18.100) preko kolske vage (poz.
18.000) do potroaa.
Uklanjanjem dmge prosevne povrine na vibro-sitima (poz. 5.104.A i
5.104. B) moe da se dobije klasa kmpnoe (-100+0) mm, u koliini od 93
t/h, koja se usmerava u Pamaby process (poz. 9.000) mokre separacije.
Uklanjanjem prve prosevne povrine na vibro-sitima (poz. 5.104.A i
5.104. B) moe da se dobije klasa kmpnoe (-350+40) mm, koja se
usmerava na transportnu traku (poz. 5.108.1) za mno prebiranje jalovine
(slika 5.8.2 i 5.8.3.), u koliini od 131 t/h.
Trei proizvod vibro-sita (poz. 5.104.A l 5.104.B) granulo sastava
(-^10+0)mm, odnosno (-100+0)mm, kapaciteta 51 t/h ili 93 t/h,
respektivno prema klasama kmpnoe, usmerava se preko transportne
trake (poz. 5.107) protonog bunkera (poz. 5.109) i transportne trake
(poz. 8.000) u tehnoloki proces mokre Pamaby separacije (dmga etapa
prve faze - prilozi 1, 3 i 5), odnosno, kamionskim transportom (poz.
18.100) do TE KOSTOLAC (prva etapa prve faze - prilozi 1, 2 i 4),
date na slikama 5.8.1, 5.8.2 i 5.8.4.
262
UGALJ
M. Ignjatovi IINDUSTRIJSKA PRIPREMA ITEHN0L0G1JE IENJA S. Magdalinovi
D. Milanovi ULJNI KRIUCl D. Uroevi
5.8.5. OPIS POSTROJENJA SEPARACIJE RMU MELNICA

PRI KAPACITETU OD 850.000 t/god.
Postrojenje za mokru separaciju mrkog uglja Melnica radie po

Pamaby procesu, kao to je ve definisano.
Ugalj klase krupnoe (-100+0) mm, odnosno, (-40+0) mm,
kapaciteta 93 t/h ili 51 t/h respektivno prema klasama kmpnoe, preko
transportne trake (poz. 8) ide u Pamaby process mokre separacije.
Proces je sa autogenom suspenzijom izdvojenim iz RU, odnosno iz klase
kmpnoe uglja (-100+0,0)mm, tj.(-40+0,0)mm, predvienih za tretiranje
usvojenim tehnolokim procesomPamaby.
Ugalj se sa transportne trake (poz. 8), preko razdeljivaa (poz.
8.100), uvodi u dva potpuno identina i paralelna sistema Pamaby-
barrela (poz. 138 A i 138 B, slike 5.8.4 i 5.8.5), iji su osnovni parametri
za regulisanje optimalnog rada i postizanje zadatog kapaciteta :
- Broj obrtaja barrela, koji se kree od 8 dol2 o/min i
- Koliina ulaznog materijala koja se dozira.
Ugalj i mulj (suspenzoid), izlaze na donji-nii kraj bubnja i preko
statiko popreno postavljenih reetki na sanducima (poz. 139 A i 139 B),
(slike 5.8.4 i 5.8.5.), izdvaja se najvei deo osnovnog autogenog mediuma-
suspenzoida, dok se ugalj gravitacijski dalje usmerava na vibro-sita (poz.
140 A i 140 B) sa prskalicama za pranje i otkapavanje uglja, izdvajanje
zaostalog suspenzoida i dobijanje finalnog proizvoda - pranog ugalj klase
(-100+0,25) mm.
Suspenzoid i sitan ugalj koji prolazi kroz sito, gravitacijski padaju u
sanduk (poz. 141 A i 141 B ) i preko hidrociklonskih pumpi (poz. 142 A i
142 B) odvode u hidrociklon (drugi stepen koncentracije), (poz. 150A i
150B), gde dobijamo dva proizvoda.
Preliv hidrociklona (poz. 150A i 150B) - ugalj, koji se usmerava
preko lunih sita otvora 0,5 mm (poz. 151A, 151B, 152A i 152B) na
vibro-sita sa spimom vodom (poz. 153A i 153B), gde se takoe, dobijaju
dva proizvoda, pran ugalj i mulj.
Pesak hidrociklona (poz. 150A i 150B) - jalovina, koja se
gravitacijski usmerava na vibro sita (poz. 145A i 145B) i zajedno sa
izdvojenom jalovinom iz bubnja (poz. 138A i 138B) odvodnjava na
263
TEHNOLOGIJE IENJA ROVNOG UGUA U SRBUl
sitima (poz. 145A i 145B). Tu je nadreetni proizvod definitivna jalovina,

koja se preko transportne trake (poz. 11.101), odvozi do platoa za
jalovinu (poz. l l ), odnosno, bunkera (poz. 11), (slike 5.8.1, 5.8.4 i
5.8.5). Zatim se utovarivaima (poz. 18.200) i damperima (poz. 18.100)
transportuje na jalovite (poz. 28).
Podreetni proizvod vibro sita (poz. 145A i 145B) gravitacijski pada u
sanduk (poz. 146A i 146B) i preko hidrociklonske muljne pumpe (poz.
147A i 147B) odvodi na I stepen klasiranja u hidrociklonima (poz. 148A i
148B), gde se preliv gravitacijski odvodi na luno sito (poz. 149A i 149B).
Nadreetni proizvodi lunih sita (poz. 149A i 149B; 151A i 151B)
usmeravaju se na luna sita (poz. 152A i 152B) i dalje na vibro-sita (poz.
153A i 153B). Podreetni proizvod lunih sita (poz. 151A i 151B) zatvara
krug sa sanducima (poz. 141A i 141B), odnosno barelima (poz. 138A i
138B), dok podreetni proizvod lunih sita (poz. 149A i 149B) i pesak
hidrociklona (poz. 148A i 148B) zatvara tehnoloki krug sa vibro-sitima
(poz. 145A i 145B), odnosno sanducima (poz. 146A i 146B) u ciklusu
izdvajanja jalovine.
Sanduci (poz. 143A i 143B) sa muljnim pumpama (poz. 144A i 144B)
usmeravaju suspenziju u bubnjeve (poz. 138A i 138B) i uz gravitacijski
dotok podreetnih proizvoda - vode lunih sita (poz. 151A i 151B) stvaraju
suspenziju tj. uslove za separaciju unutar bubnja -barrela.
Nadreetni proizvodi od vibro-sita (poz. 140A, 140B; 153A i 153B),
predstavljaju finalne proizvode - pran ugalj klase (-100+0,25)mm. Isti se
usmerava na transportnu traku (poz. 11.100) i preko uzimaa uzorka (poz.
11.100A) i meme vage (poz. 11.100B) dalje u bunker (poz. 10 i 10A).
Zatim, kamionskim transportom (poz. 18.100) preko kolske vage (poz.
18.000) transportuje se do potroaa-TE Kostolac (date na slikama
5.84,5.8.4, i 5.8.5).
Mulj dobijen od otkapavanja sa vibro-sita (poz. 153 A i 153 B ) i
podreetni proizvod lunog sita (poz. 152A i 152B), preko sanduka (poz.
154A i 154B) i muljnih pumpi (poz. 155A i 155B) transportuje se u
zgunjiva za mulj (poz. 12.000).
264
UGALJ
D. Milanovi UUNIK RIUCI D. Uroevi
Sl. 5.8.5. Tehnoloka ema Parnaby Proces - Melnica,

Linija B
265
Zgusnuti proizvod iz zgunjivaa (poz. 12.000), preko muljnih pumpi

(poz. 12.101 i 12.101 A), usmerava se u talonik za jalovinu (poz. 13).
Prelivna voda iz zgunjivaa (poz. 12.000) i komore talonika (poz.
13), usmerava se u bazen (poz. 13), a iz bazena voda se transportuje sa
vertikalnim pumpama (poz. 13.100 i 13.100A) u rezervoar povratne vode
i dalje u tehnoloki proces separacije (prilog 4 i 5 ). Posle otceivanja
mulja u jednoj komori (druga komora je u operativnom radu) talonika
(poz. 13), mulj se sa 10-15 % vlage sa utovarivaem (poz. 18.200) i
damperom (poz. 18.100) odvozi na jalovite (poz. 28), ili ako je'mulj
posle kontrole - hemijske analize - pokae zadovoljavajuu kalorinu
vrednost, odvozi se u TE Kostolac (prilog 1; 4 i 5 ).
Na osnovu budueg industrijskog ispitivanja tretmana mrkog uglja
klase krupnoe (-100+0,0)mm Rudnika Melnica- Pamaby postrojenje
bie ispomeno sa sitima za izdvajanje dve klase pranog uglja:
- kocka(-100+40)mm i
- sitan(-40+0,25)mm.
5.8.6. OPIS JALOVITA RMU MELNICA

PRI KAPACITETU OD 850.000 t/god.
Jalovina iz:
- Tehnolokog procesa klasiranja (mni odabir),
- Parbany procesa tj. talonika sa (10-15)% vlage - mulj,
transportuje se na jalovite koje se nalazi 1,25 km od postrojenja
klasimice i separaciie (date na slikama 5.8.2, 5.8.3, 5.8.4 i 5.8.5).
Jalovite je u I fazi izgradnje predvieno da bude dugo 300-350m i na

svom nizvodnom delu imae sagraenu inicijalnu vetaku branu visine
lOm i duine 112,5m sa unutranjom kosinom 1:1,5 i spoljnom 1:2,5.
Na unutranjoj kosini brane predvieno ja da se postavi folija koja
obezbeuje vodonepropusnost i stabilnost vetake brane, kada se u njoj
nalazi deponovana jalovina, mulj. Za odvoenje izbistrene vode i vode
atmosferilija posluie ugraeni prelivni kolektor. Vek eksploatacije
jalovita od kote 200 do kote 220, sa ovako usvojenim kapacitetom
mdnika od 850.0001 RU/god., najmanje je osam godina.
266
UGAU
5.9. NORTON SEPARACIJA RUDNIKA

MRKOG UGLJA ,,BOGOVINA
Rovni ugalj preko prihvatnog bunkera rovnog uglja, (poz. 0),
trakastog dodavaa, (poz. la), i trakastog transportera (poz. 1) prethodno
odlazi u pred klasimicu gde se vri prosejavanje na situ (poz. 3) sa
otvorima dimenzija sejne povrine sita od 60 mm. Na trakastom
transporteru, (poz. 1) postavljen je magnet za izdvajanje metalnih
predmeta, (poz. 2) pristiglih iz rudarskih radova. Nadreetni proizvod +60
mm odlazi na prebimu traku (ploasti transporter), (poz. 4) gde se mno
odvaja komadna jalovina i glina i skladiti u bunker, (poz. J6,J7,J8) a
komadni ugalj kao finalni proizvod odlazi u bunker (poz. KU5) odakle se
vri direktni utovar u kamione (poz. 46). Podreetni proizvod klase
kmpnoe -60+0 mm ide u glavni bunker, (poz. RUll) preko trakastog
transportera (poz. 9) i dalje preko lopatastog transportera, (poz. 10). Iz
glavnog bunkera (poz. RUl 1) rovni ugalj preko vibro hranilice (poz. 12)
odlazi u Norton separaciju. Vidi se da rovni ugalj klase kmpnoe -60+0
mm, (prethodno ugalj i jalovina +60 mm se razdvajaju na prebimoj traci,
poz. 4)) dolazi transportnom trakom (poz. 13), na vibro sito (poz. 14) gde
se vri suvo sejanje najveeg dela sitnih klasa uglja na otvom mree sita
10 mm. Na transportnoj traci (poz. 13) postavljena je trana vaga (poz.
13a) za merenje koliine pristiglog uglja u separaciju. Prosev vibro-sita
(poz. 14) predstavlja energetski sitan ugalj koji se transportnom trakom
(poz. 15) i razdelnom reverzibilnom trakom (poz. 15a) odvodi u bunkere
za sitan ugalj, (poz. 16 i 17), odnosno najee se sa trake skida raonikom,
pada na tlo a zati prevozi na depo sitnog, energetskog uglja. Dakle,
podreetni proizvod ide kao komercijalni ugalj prema potroau.
Suvoodsejani ugalj klase kmpnoe -60+10 mm se na vibracionom
siti, (poz. 18) delimino odmuljuje na prosevnoj povrini otvora 0,5 mm,
uz dotatak spime vode. Oprana klasa kmpnoe -60+10 mm sa
vibracionog sita (poz. 18) pada u koncentrator Norton, (poz. 24), teko
tekuinski separator, u kome se u suspenziji magnetita gustinel600 kg/m3
dobija ist ugalj i jalovina. U teko tekuinskom separatom Norton se
na principu pliva tone odvaja jalovina od uglja. Ugalj, specifino Iaki,
pliva i kao preliv odlazi na sito za otkapavanje, (poz. 25), gde se ispira
magnetit pod jakim mlaznicama. Dakle, ist ugalj iz Norton separatora
267
preliva zajedno sa suspenzijom a jalovina $e prebacuje elevatorom (poz.

24a) na vibraciono sito (poz. 25) na kome se vri otkapavanje i ispiranje
uglja i jalovine. Jalovina, specifino tea, tone na dno separatora i
posredstvom rotora dolazi u pomenuti elevator, (poz. 24a), koji
kompenzirajui visinu odlae jalovinu na sito (poz. 25) koje je srazmemo
sadraju jalovine i istog uglja uzduno podeljeno na dva dela. Na prvom
delu sita, (poz. 25), (koje je celom duinom podeljeno pregradom da se ne
bi meali proizvodi ist ugalj i jalovina) otkapava se gusta suspenzija u
prihvatni sud (poz. 35) koja se pumpom (poz. 36) prebacuje u distribucioni
rezervoar (poz. 36a). Iz njega se dodaje suspenzija u Norton-separator,
(poz. 24), direktno ili delom preko sabimog rezervoara suspenzije (poz. 47)
i pumpe (poz. 48). Sa dmgog dela sita, (poz. 25), na kom se ispira ist ugalj
i jalovina sa povratnom i sveom vodom. Razreena suspenzija se sakuplja
u konus (poz. 31) - prihvatni su za otkapanu vodu odakle slobodnim
padom ide u magnetni separator, (poz. 37). Magnetna ffakcija, MF iz
separatora, (poz. 37) tj. regenerisani magnetit sakuplja se u konus (poz. 42)
- prihvatni sud za regenerisani magnetit. Odatle se pumpom, (poz. 43), i
preko demagnetizatora, (poz. 44), (bobina za demagnetizaciju), odvodi u
razvodni sud (poz. 45a). Zatim se gusta suspenzija moe usmeriti u konus,
(poz. 42) ili u konus (poz. 35) pumpe, (poz. 36) za popravku gustine radne
suspenzije i povratak u tehnoloki proces.
Nemagnetina frakcija NMF magnetnog separatora (poz. 37) odvodi
se u rezervoar, (poz. 38), (prihvatni sud za vodu) odakle se pumpom, (poz.
39) pumpa u hidrociklone, (poz. 40). Preliv hidrociklona, (poz. 40)
predstavlja povratnu vodu za tehnoloki proces koja se distribuira iz
rezervoara, (poz. 41). Pesak hidrociklona, (poz. 40) odvodi se na sito, (poz.
22), gde se izdvaja krupni mulj +3 mm. Prosev sita, (poz. 18 i 22) sakuplja
se u rezervoaru mulja, (poz. 19) odakle se pumpom, (poz. 20) vode u
hidrociklone, (poz. 21) iji se pesak vraa na sito, (poz. 22), a preliv vodi
slobodnim padom u zgunjiva, (poz. 51). Preliv zgunjivaa (poz. 51)
vraa se pumpom (poz. 53) u distribucioni rezervoar povratne vode, (poz.
41), a mulj - talog zgunjivaa se povremeno ispumpava u talonike mulja,
(poz. 54), u kojima se cedi i sui bez isputanja preliva u vodotokove.
268
UGALJ
D. Milanovi ULJNI KR[UCI D. Uroevi
Sl. 5.9.1. Tehnoloka ema ienja ugja N O R T O N " Bogovina
269
Nakon konanog suenja (do godinu dana) talonici se prazne, a mulj

odvozi na jalovite. Oprani proizvodi ienja ist ugalj (CU) i jalovina (J)
sa sita, (poz. 25), vode se trakastim transporterima, (poz. 32), a zatim, (poz.
33 i 34), u bunker jalovine, (poz. J6, J7,J8), a ist ugalj transportnom
trakom, (poz. 26), na klatee sito sa dve sejne povrine, (poz. 27), na kome
se odvajaju asortimani komad -60+30 mm i orah + grah -30+10 mm.
Na situ, (poz. 27) postoji mogunost dodatnog ispiranja istog uglja, ali se
ono u praksi ne koristi. Pomenuti asortimani se preko reverzibilne trake,
(poz. 29), skladite u bunkere gotovih proizvoda, (poz. 28 i 30), odakle se
kamionima (poz. 46) dalje prevoze ka potroaima. U tehnoloki proces
svea voda se dozira iz bazena (poz. 49) preko pumpe (poz. 50) na sito za
oceivanje i ispiranje, (poz. 25). Tehnoloka ema dataje na slici 5.9.1.
270
www.skripta.info

Kniga Dobrs

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kniga Dobrs

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.skripta.

A.3.4. PROIZVODNJA I POTRONJA UGLJA U SRBUI....40

A.l. GEOLOKI USLOVI GENEZE UGLJEVA

A .l.l. VEGETACIONI USLOVI

Movama vegetacija dala je materijal za formiranje ugljeva i to u

U devonu, prvi put u geolokoj istoriji, u veem broju lokaliteta

protee od Dobre na Dunavu, u pravcu juga, sa bogatim leitima u

A.1.2. MATINA MATERIJA ZA POSTANAK UGLJEVA

Ugljevi, bez obzira to se razlikuju po svojim fizikim, hemijskim,

A.l.2.1. HEMIJSKI SASTAV BILJNE MATERIJE

procese razlaganja koji menjaju prvobitnu osnovnu matenju 1 pretvaraju

Vosak 80-82 13-14 4-6 -

Organske materije imaju, zavisno od procentualne zastupljenosti,

mikroorganizama, lignin je znaajan inilac pri biohemijskom razlaganju

karboksilnih grupa smole se pretvaraju u ugljovodonike, a gubitkom

A.l.2.2. RAZLAGANJE ORGANSKIH JEDINJENJA BILJAKA

Faza karbonizacije ili ugljenifikacije obuhvata procese pri kojima

A.1.3. SEDIMENTACIONE SREDINE - NAGOMILAVANJE

Uslov za formiranje ugljeva je da biljna materija mora biti

do formiranja depresija u kojima se kasnije akumulirala voda. Usled

A.1.4. BIOLOKO-GEOHEMIJSKI USLOVI

Vodeni baseni za akumulaciju organskih materijala formiraju se na

planktonskih ostataka, od kojih se obrazuje sapropel koji e leati preko

A.l.4.1. PROCESI RAZLAGANJA BILJAKA

U toku fizikog raspadanja biljni ostaci se mehaniki drobe i

kore i drugi delovi biljnog materijala, pod dejstvom pritisaka od strane

A.l.4.2. FAZA KARBONIFIKACIJE - UGLJENIFIKACIJE

Akumulacija biljnog materijala deava se u tresetnoj fazi stvaranja

Meutim, najnovija istraivanja u ovom pravcu su pokazala da

A.l.4.2.1. Procesi dijageneze i metamorflzma uglja

Proces ugljenifikacije obuhvata dijagenezu i metamorfizam.

stratigrafskoj dubini ugljenog sloja. Po ovom pravilu, ukoliko ugljeni sloj

Prema Petracheku ugljeni baseni Gomjeg ljonska se (od zapada

A.l.4.3. STADIJUMI KARBONIFIKACIJE - UGLJENIFIKACIJE

Meusobna povezanost svih procesa u toku postanka ugljeva

A.l.4.3.1. Stadijum treseta i sapropela

Treset predstavlja poetni stadijum fonniranja humusnih ugljeva. U

delom dobro ouvani. Biljni delovi (korenje, stablo, plodovi, semenje i

A .l.4.3.2. Stadijum mrkog uglja

Stadijum mrkog uglja obuhvata vrlo razliite ugljeve: po vrsti

A.l.4.3.3. Stadijum kamenog uglja

Vii stadijum karbonifikacije predstavljen je kamenim ugljevima.

Boja humusnih kamenih ugljeva po pravilu je cma, ogreb, takoe

A.2.1. GENETSKA PODELA

Prema materijalu od koga vode poreklo, N. Ponotie je podelio

Ogrebom na porculanskoj ploici uglavnom ostavlja svetlomrki trag;

proslojci sjajnog uglja. Preloma su ravnog, kriljavog i ponekad

kameni ugljevi daju katran i izvesnu koliinu koksa. Toplotna vrednost

Ugalj je gorivi sediment. Sastoji se preteno od ostataka, odnosno

Nema opte kvalitikacije za vrste uglja, pogotovu za one nie

A.2.2. PODELA UGLJA PREMA NAMENI

Pod rovnim ugljem podrazumeva se onaj ugalj, koji dolazi direktno

primesa, koji potiu od podine, povlate i jalovih proslojaka, koji se nalaze

A.3. REZERVE UGLJA

Dva velika pojasa nalazita kamenog uglja obavijaju Zemlju. Jedno

Nemaka 24000 43000 67000 6,8% 333

Ukrajna 16388 17968 34356 3,5% 423

Juna Afrika 55333 - 55333 5,6% 247

Srednji Istok 193 - 193 0 193

Na slici A.3.1. dat je pregled rezervi uglja po kontinentima.

Sl. A.3.1. Rezerve uglja po kontinentima

Postoje razni podaci o energetskoj vrednosti uglja. Prema BP jedna

A.3.1. REZERVE UGLJA U SRBIJI