Eugene Fitzgerald Charles Kingsley Električne Mašine

GLAVA 1
FIZIKI POJMOVI ELEKTROMEHANIKOG PRETVARANJA

ENERGIJE
Opta pitanja koja se pojavljuju pri prouavanju bilo koje grupe tehnikih
naprava jesu:
1. Kako one izgledaju?
2. Kako funkcioniu?
3. Koji su nauni i tehniki problemi povezani s njima?
4. Koje su oblasti i granice njihove primene i kakve su u poreenju s na-
pravama koje im konkuriu?
5. Kako je sprovedena podrobna analiza njihovog rada?
Predmet ove knjige je da na ova pitanja odgovori za naprave koje slue za
pretvaranje mehanike energije u elektrinu i obratno.
Posebna panja je posveena veoma rasprostranjenim i vrlo vanim elektro-
magnetnim rotacionim mainama motorima i generatorima, sa kojima se tako
esto sreemo u svakodnevnom ivotu. Panja je isto tako poklonjena irim aspekti-
ma elektromehanikog pretvaranja energije ne samo zbog vanosti koju imaju ostali
mehanizmi, koji se razlikuju od rotacione maine, ve i radi to bolje preglednosti.
Panja je posveena i transformatoru koji u celini problema pretvaranja
energije predstavlja vano pomono sredstvo iako nije maina za elektromeha-
niko pretvaranje energije. Sem toga, njegove analitike pojedinosti stoje u mno-
gom pogledu u tesnoj vezi sa analitikim pojedinostima motora i generatora. Sa-
znanja o ponaanju transformatora imaju prema tome i tu dobru stranu da slue
kao dopuna prouav.anju maina.
Strogo uzev, potpuni odgovori na bilo koje od pet gomjih pitanja uslovljeni
su prouavanjem cele knjige. T a pitanja se mogu postaviti na raznim tehnikim
nivoima. Vie ili manje povrni odgovori podeeni za laike, ne zadovoljavaju in-
enjera u onoj meri koja odgovara njegovoj prethodnoj spremi. Verovatno je naj-
tee dati odgovor na drugo pitanje, o tome kako naprave funkcioniu, jer su svi
ostali odgovori tesno povezani sa ovim. Naposletku, odgovor se mora nadovezati
na izvesnu prirodnu pojavu i izvestan eksperimentalan prirodni zakon. Meutim,
prostim navoenjem pojave ili zakona ne dobiva se nipoto potpuna slika. Opta
povezanost sa srodnim pojavama, razmatranje izvesnog broja razliitih gledita i
svestrano poznavanje pojedinosti kojima su prividno proste fizike osnove povezane
sa rafiniranim oblicima modeme analitike teorije, sve je to neophodno za pravilno
shvatanje. Krajnji cilj nije samo da se postigne intuitivno dobro poznavanje postojeih
naprava ve i da se, gde god je moguno, postave kriterijumi pomou kojih se
mogu ceniti predloena novatva.
2 F IZ I K I PO JM O V I [GLAVA 1.
Prema tome, glavni zadatak prve tri glave je da se ispita kako funkcioniu
naprave za elektromehaniko pretvaranje energije. Ova uvodna glava daje kratak
fenomenoloki pregled praktinih sredstava za elektromehaniko pretvaranje ener-
gije, a zatim osnovni prikaz konstrukcije i principa rada obinih elektromagnetnih
maina. Ona se zavrava kratkim prikazom toga kako emo postupati u daljem ispi-
tivanju osnovnih principa u sledeim dvema glavama i u detaljnim analitikim studi-
jama u glavama koje im sleduju.
1 1. Elektromehaniko pretvaranje energije. Uopte uzev, naprava
za elektromehaniko pretvaranje energije je veza izmeu nekog elektrinog i nekog
mehanikog sistema. Pogodnom spregom oba sistema omoguuje se pretvaranje
energije iz elektrinog oblika u mehaniki ili iz mehanikog u elektrini oblik.
U napravi koja radi kao generator mehaniki sistem isporuuje posredstvom te na-
prave energiju elektrinom sistemu; u napravi koja radi kao motor elektrini sistem
isporuuje posredstvom naprave energiju mehanikom sistemu. Proces je sutinski
reverzibilan premda se izvestan deo energije nepovratno pretvara u toplotu; svaki
motor se moe podesiti da radi kao generator, a svaki generator se moe podesiti
da isporuuje mehaniki rad kao motor.
Sprega izmeu elektrinog i mehanikog sistema ostvaruje se posredstvom
polja elektrinih tovara. Uopte uzev prisutna su oba polja, i elektrino i magnetno,
a nagomilavanje energije u ovim poljima neizbeno je povezano s pretvaranjem
energije. Energija se u sprenom polju naprave moe menjati ili teiti da se promeni
u toku procesa pretvaranja energije. U stvari, moe se rei da u tenji energije
u sprenom polju da se oslobodi i da izvri rad lei razlog postojanja sprege izmeu
elektrinog i mehanikog sistema.
Elektromehaniko pretvaranje energije zavisi, prema tome, od postojanja
prirodnih pojava kojima su meusobno povezana, s jedne strane, magnetno i elektri-
no polje i, s druge strane, mehanika sila i kretanje. Najvanije pojave koje se prak-
tino iskoriuju su sledee1) :
1. Mehanika sila deluje na provodnik kroz koji protie struja kad se ovaj
nalazi u magnetnom polju i izmeu kola koja provode struju posredstvom njihovih
magnetnih polja. Proces pretvaranja energije je reverzibilan, jer se u kolu podvrg-
nutom kretanju kroz magnetno polje indukuje napon.
2. Mehanika sila deluje na feromagnetni materijal teei dagadovede u
pravac magnetnog polja ili da ga odvue na mesto gde je ono najgue. Kadje
magnetno polje stvoreno dejstvom namotaja kroz koji protie struja, proces pret-
varanja energije je reverzibilan zato to se kretanjem materijala prouzrokuje pro-
mena fluksa kroz namotaj, a usled ove promene fluksa u namotaju e indukuje
napon.
3. Mehanika sila deluje na ploe optereenog kondenzatora i na dielektrini
materijal u elektrinom polju; obratno, kretanje ploa i dielektrikuma u odnosu na
polje dovodi do promene bilo elektrinog tovara, bilo napona izmeu ploa, ili do
obe ove promene.
4. Izvesni kristali se malo deformiu kad na njih deluju elektrina polja
u odreenim pravcima, i obratno, kad se kristali deformiu, pojavljuje se elektrino
optereenje. Ova pojava je poznata pod imenom pijezoelektrini efekt. Iako je de-
formacija kristala izazvata dejstvom napona mala, mehanika sila koja ovu pojavu
prati moe biti veoma velika.
*) Prikaz svih poznatih metoda za pretvaranje energije u elektrini oblik i obratno dal
su L. W. Matsch i W. C. Brown, Electric Power Sources, Elec. Eng vol. 66, str. 880-881, sep-
tembar 1947.
DEO 11] ELEKTROM EH A N IKO PR ETV A R A N JE EN ER G IJE 3
5. Veina feromagnetnih materijala podlee veoma malim deformacijama
pod dejstvom magnetnog polja, i obratno, magnetne osobine ovih materijala menjaju
se kad se oni podvrgavaju mehanikim naprezanjima. Ova pojava se naziva mag-
netostrikcija. Kao i u sluaju pijezoelektrinog efekta, moe se dobiti jaka elastina
sila materijala pri svem tom to su promene dimenzija male.
Srena je okolnost za inenjera da postoji vie prirodnih pojava koje se mogu
koristiti za elektromagnetna pretvaranja energije i da se u vezi s tim znatno pove-
ava raznovrsnost i opseg primene elektrinih metoda. Elektricitet moe da igra
ulogu izvanredno prilagodljivog posrednika. Iako energiju u njenoj finalnoj upotrebi
retko koristimo u obliku elektriciteta, mi je esto pretvaramo u taj oblik. Elek-
trina energija se moe prenositi i njom se moe upravljati na relativno prost,
pouzdan i efikasan nain. Slab izvor elektrine energije moe se podesiti tako da
upravlja mnogo veim izvorom u izvesnoj srazmeri i da se na taj nain postigne am-
plifikacija. Elektrine metode su iz tih razloga nale iroku primenu u merenju
neelektrinih veliina i njihovom regulisanju. U dizel-elektrinoj lokomotivi, na
primer, mehanika energija se dobiva na vratilu dizehnotora, a i na osovinama to-
kova je mehanika energija potrebna. Izmeu te dve take, meutim, ubacuju se
elektrini generatori i motori za regulisanje i prenos energije, jer zaista pretvaraka
oprema omoguuje da se karakteristika obrtni momenat brzina dizelmotora pri-
lagodi karakteristici obrtni momenat brzina potrebnoj na osovini za optimalan
rad voza. itav niz slinih primera mogao bi se navesti u kojima se u krajnjoj liniji
radi o pretvaranju mehanike energije u elektrinu ili obratno.
U svojim tehnikim primenama, pet gore navedenih procesa za pretvaranje
energije vie se meusobno dopunjuju nego to konkuriu. Sa gledita koliine
energije o kojoj se radi, najvanija je rotaciona maina, koja koristi prvu i drugu
pojavu. Elektromotora ima po veliini poev od kepeca, sa snagom malog dela jednog
vata, primenjenih u regulacionim mehanizmima instrumentnog tipa, pa do giganata
od 65 000 KS, upotrebljenih u pumpnim postrojenjima i valjaonicama elika.
Elektrini generatori sa snagom preko 100 000 kW nisu neobini. Nasuprot tome,
sprave zasnovane na pijezoelektrinom ili magnetostrikcionom efektu ograniene
su na nivo snage ispod nekoliko vata. Tako, prema Cady-u2), za napajanje sijalice
od 100 W strujom od 1 A, pri uestanosti 60 Hz, bila bi potrebna povrina od
1 500 kvadr. stopa (oko 140 m2) kvarcnoga kristala, sloena u stub visok oko 10 stopa
(oko 3 m) sainjen od 1 500 tankih slojeva od po 1 stope u kvadratu (oko 0,1 m2)
podvrgnuta pulzacionoj sili od 100 tona.
Drugu vanu vrstu sprava za elektromagnetno pretvaranje energije pred-
stavljaju onekoje proizvode translatorna i vibraciona kretanja. Translatorne sprave
uopte mogu se zasnivati na primeni bilo koje od pet pomenutih pojava. Meu
onima u kojima se upotrebljavaju prve dve pojave su elektromagneti, releji i tele-
fonske slualice. Poslednje tri pojave primenjuju se uglavnom u oblasti translator-
nih i vibracionih sprava, naroito u spravama za proizvodnju ili detekciju mehanikih
ili akustinih vibracija; primeri su mikrofoni, elektrini gramofoni i pobudni si-
stemi za uspostavljanje ultrazvunih vibracija. injenica da ove naprave rade sa
relativno malom snagom ne predstavlja neki njihov nedostatak, a u dinamikim
razmatranjima, naroito u pogledu maksimalnog prenosa snage i frekventne karak-
teristike, pokazuju se ove sprave kao vrlo povoljne.
U ovim izlaganjima uzeemo u obzir prvenstveno elektromagnetne rotacione
maine, i to kako teoriju ustaljenog stanja samih maina, tako i dinamiku teoriju
sistema u kojima se takve maine nalaze. Maina predstavlja najbolji specifini
primer na kome se mogu prikazati reenja problema pretvaranja energije. Ve i
2) W. G. Cady, Nature and Use of Piezoelectricity, Elec. Eng., vol. 66, str. 758-762, av-
gust 1947.
sami elementi dimenzija i kotanja mnogih motora i generatora zahtevaju najbri-

ljiviju i najpodrobniju analizu. U laboratorijska ispitivanja prototipova, koji bi od-
govarali stvamom postrojenju retko se moe uputati, jer bi to predstavljalo luksuz
inenjer mora biti na pravom putu nemajui mogunosti da se koristi preimustvi-
ma koje prua potpuna generalna proba. Prema tome, nijedan plodan nain ana-
lize ne sme biti zanemaren. Istovremeno bi trebalo imati na umu da se naa saznanja
upotpunjuju i produbljuju kad elektromehaniko pretvaranje energije razmatramo
u mnogo irem smislu, uviajui da sve ovakve sprave imaju izvesne zajednike osno-
vne osobine.
1-2. Rotacione maine: osnova rada. U diskusiji i analizi rada fizikih
sprava, moemo se obino postaviti na vie taaka gledita. Najprostije gledite
vodi brzom, uproenom shvatanju izvesnih specifinih osobina, ali je ono esto
ogranieno i ne otkriva nam potpuno opte osobine zajednike mnogim slinim
mainama. Mnoga utanana i uoptena gledita, koja se izgrauju tek posle izvesnog
iskustva u jednostavnijem pristupanju problemima, osvetljavaju opte zajednike
osobine i najzad vode kako boljem razumevanju tako i pouzdanim merilima za op-
timalan rad maina. U ovom odeljku razmotriemo primenu prve od pet pojava
nabrojanih u odeljku 1-1, stavljajui se najpre na prosto gledite koje je tamo na-
vedeno, a zatim na neto optije gledite magnetnog polja.
a. Tumaenje pomou zakona Blv, B li: Optiju potvrdu injenice da se u
provodniku koji se kree u magnetnom polju indukuje struja, predstavlja Faradejev
zakon elektromagnetske indukcije, prema kome se u elektrinom kolu indukuje
e. m. s. kadgod se menja ukupni magnetni fluks kroz kolo. Trenutna e. m. s. e
data je izrazom
( 1- 1)
gde je X trenutna vrednost fluksa kroz kolo, a t vreme.

Jednaina 1-1 vai za svaki koherentan sistem jedinica. U ovim izlaganjima
bie primenjen racionalizovani sistem jedinica MKS za sva teorijska izvoenja.
Uopte uzev, kad uz simbol ili jednainu nisu navedene jedinice, podrazumevae
se jedinice M KS; ponekad su upotrebljene specifine jedinice bilo radi isticanja
bilo stoga to se odustalo od sistema MKS, kao pri izraavanju snage motora u
konjskim snagama.
Za namotaj u kome fluks <p prolazi kroz svih N navojaka namotaja, ukupni
fluks kroz kolo je X = N p, a jednaina 1-1 moe se napisati
d<p
e= N~- ( 1- 2)
dt
U stvari se jedan deo magnetnog polja, u praktinim mainama obino rnali, pro-
stire kroz prostor koji zauzimaju provodnici namotaja, i stoga obuhvata samo jedan
deo od ukupnog broja navojaka. Pri izraunavanju ukupnog fluksa kroz kolo mora
se tano voditi rauna o stvarnom fluksu koji prolazi kroz svaki navojak. Jednaine
1-1 i 1-2 mogu se meusobno zamenjivati kad se uzme da je dejstvo deliminog
fluksa kroz kolo uzeto u obzir definiui fluks kao
X
(1-3)
gde je proseni fluks po navojku kroz kolo koji se moe predstaviti kao ekvivalen-
tni fluks koji prolazi kroz svih N navojaka namotaja i u kome je uzet u obzir deli-
DKO 12] RO TA CIO NE M A SIN E 5
mini fluks kroz kolo. U veini praktinih maina sa feromagnetnim jezgrom,
dejstvo deliminog fluksa je relativno malo.
Faradejevim zakonom kvantitativno je odreen indukovani napon u elek-
trinim rotacionim mainama. Naponi se indukuju u namotajima ili grupama na-
motaja bilo mehanikim obrtanjem namotaja u magnetnom polju, bilo mehani-
kim obrtanjem magnetnog polja pored namotaja; u oba'sluaja ukupni fluks kroz
pojedine kanure menja se periodino i tako se indukuje napon. Sl. 1-1 pokazuje
namotavanje jedne kanure.
Sl. 1-1. Izrada induktnog namotaja na ablonu (General Electric Company)
Grupa takvih kanura, meusobno povezanih tako da njihovi indukovani naponi svi
doprinose eljenom rezultatu, naziva se induktni namctaj. Induktne namotaje
maina za jednosmernu struju pokazuju sl. 1-2 i 1-3; indukt je obrtni deo maine,
Sl. 1-2. Indukt motora ili generatorajednosmerne struje u toku namotavanja. Sve kanure su jednom
stranom poloene u donji deo leba, a druga strana je spremna da se postavi u gornji deo leba
(General Electric Company)
6 F IZ IC K I p o jm o v i [GLAVA 1.
ili rotor. Sl. 1-4 pokazuje induktni namotaj generatora naizmenine struje, alter-
natora ili sinhronog generatora. Ovde je indukt (armatura) nepokretni deo, ili stator.
Ove kanure su namotane na gvozdena jezgra da bi fluks kroz namotaje de-
lovao to efikasnije. S obzirom da je gvoe indukta izloeno promenljivom magnet-
nom fluksu, u njemu se indukuju vihorne struje; da bi se smanjili gubici usled
Sl. 1-3. Skoro dovren indukt motora ili generatora jednosmerne struje. Kanure neki lebni
klinovi su postavljeni. Drugi lebni klinovi su spremni da se nabiju u svoje leite ( General Elec-
tric Company)
Sl. 1-4. Ugraivanje induktnih namotaja u stator turboalternatora. ablonske kanure se ubacuju
u lebove u limovima indukta (General Electric Company)
DEO 12] ROTACIONE M AINE 7
vihornih struja, gvoe indukta se izrauje od tankih limova (dinamolim) kao to
se vidi na sl. 1-5 za indukt maine za jednosmernu struju i na sl. 1-6 za indukt
alternatora. Magnetno kolo se zatvara kroz gvoe drugog dela maine, a na taj
deo se postavljaju pobudni kalemovi ili magnetni polovi da bi delovali kao primarni
izvori fluksa u maini. Slika 1-7 pokazuje ematski magnetno kolo maine za jedno-
smernu struju a slika 1-8 magnetno kolo sinhrone maine. Putanje fluksa su nazna-
Sl. 1-5. Izgled rastavljenog indukta, bez namotaja, maine za jednosmernu struju od 7,5 kW (Ajlis
Chalmers Manufacturing Company)
Sl. 1-6. Ugraivanje gvoa u stator alternatora. Limovi su naslagani na klinaste ipke zavarene
na oklop ( General Electric Company)
8 f i z i Ck i p o j m o v i [GLAVA 1.
ene isprekidanim linijama, a putanja abcda je tipina za obe eme. Konstrukcija

magnetnih polova (stator) maine za jednosmernu struju vidi se na sl. 1-9. Na sl.
1-10 vidi se jedan tip magnetnih polova (rotor) sinhrone maine. Pobudni namotaji
na sl. 1-7 do 1-10 su koncentrisani namotaji, napajani jednosmernom strujom.
Induktni namotaji su skoro uvek raspodeljeni namotaji sa kanurama postavljenim
po celom obimu indukta radi boljeg iskorienja prostora i materijala maine.
Radijalna raspodela u vazdunom procepu fluksa stvorenog u namotajima
indukta moe se prikazati kad se, kao u nacrtnoj geometriji, omota cilindra razvije.
po b u d n i ja ra m
kalem
ra z d u im
procep
polni
nastorak
m agnetm p o l- y la m e lisa n o
induktno
je z g r o
SI. 1-7. ema maine za jednosmernu struju Sl. 1-8. ema sinhrone maine s isturenim polovima
Raspodela fluksa u maini za jednosmernu struju prema sl. 1-7 prikazana je na sl.
1-11, pri emu je zanemaren uticaj lebova indukta na ovu raspodelu. Crte u dve
dimenzije dovoljan je, jer su gustine iste u svim takama procepa u pravcu paralel-
SI. 1-9. Oklop statora, magnetni polovi i pobudni namotaji maine za jednosmernu strujuflV se-
tinghouse Electric Corporation)
DEO 12] ROTACIONE M AINE 9
nom sa osovinom maine, ukoliko se zanemari relativno neznatan ivini efekat fluk-
sa na krajevima rotora i statora. Ordinata u ma kojoj taki ove krive daje indukciju
u vazdunom procepu u toj taki na obimu indukta. Prema tome, indukcije koje pro-
vodnici indukta presecaju kad se maina obre mogu se lako videti. Odgovarajua
slika za tipinu mainu za naizmeninu struju imala bi krive priblinije sinusoid-
nom obliku. Za veinu tipova generatora i motora u ustaljenom stanju, amplituda i
oblik raspodele fluksa u vazunom procepu ostaju konstantni. Pod tim okolnostima
jedini napon stvoren u induktu potie od mehanikog kretanja bilo indukta bilo
magnetnog polja. Odnos izmeu indukovanog napona i raspodele fluksa moe se
onda lako odrediti. Uzmimo da neki provodnik indukta sa sl. 1-11 ima linearnu
obimnu brzinu v u odnosu na talas fluksa i da mu duina paralelno osovini iznosi
1. U izvesnom trenutku taj provodnik se nalazi u taki u kojoj je ordinata talasafluk-
sa B. U vremenu dt provodnik prebrie povrinu Iv dt. Promena fluksa obuhvae-
nog induktom, koju izaziva ovo kretanje provodnika, je Blv dt. Saglasno jedna-
ini 1-1, doprinos provodnika naponu stvorenom u induktu u tom trenutku je
e = Blv (1-4)
Ova e. m. s. se naziva e. m. s. usled rotacije. Trenutni napon celog indukta
moe se izraunati sabirajui algebarski napone svih rednih provodnika izraunatih
po ovoj jednaini. Ovaj postupak tumaenja pomou zakona Blv prua nam, prema
Sl. 1-10. Opti izgled jednog dela unutranjosti hidroelektrane Boulder Dam. Dve dizalice dre
magnetni toak generatora od 82 500 kVA, 16 500 volti, 3 faze, 180 obr/m in, 60 Hz, 40 polova
( General Electric Company)
tome, prost i sistematski metod za odreivanje brzine promene ukupnog fluksa
kroz namotaj kad su ove promene izazvate jedino mehanikim kretanjem. Ovaj
nain e biti koristan za docniju analizu rotacionih maina.
Jedan dopunski postupak, koji takoe moe biti koristan, zasniva se na pro -
stom izraavanju injenice da je provodnik kroz koji protie struja i koji se nalazi
Sl. 1-11. Razvijena ema indukta sa prikazom raspodele fluksa u vazdunom procepu
u magnetnom polju izloen dejstvu mehanike sile. Veliina sile koja dejstvuje na
pravolinijski deo provodnika duine l, upravnog na magnetno polje indukcije B,
kad kroz provodnik tee struja i, jeste
F = Bli (1-5)
Ako je r radijalno odstojanje provodnika od sredita rotora, odgovarajui obrtni
momenat je
M = Blri (1-6)
Obrtni momenat koji odgovara celom namotaju je zbir obrtnih momenata pojedinih
provodnika (ili strana kanure). Obrtni momenat proizveden ovakvim elektromag-
netnim dejstvom naziva se elektromagnetni obrtni momenat. Elektromagnetni mo-
menat, zdruen sa obrtanjem, stvara elektromagnetnu snagu pri emu su odnosi
izmeu obrtnog momenta, snage i brzine isti kao u obinoj mehanici.
Jednaine 1-5 i 1-6 dobro su poznati izrazi iz elementarne fizike. Iako se
zasad one smatraju eksperimentalno opravdanim, razmatranje akcije i reakcije u
vezi sa bilo kojom vrstom pretvaranja energije navodi nas na pomisao da su one
prirodna posledica principa odranja energije i odnosa Blv. Ovo emo izloiti
u l. l-6b.
Imajui u vidu da su provodnici indukta uvueni u lebove na sl. 1-2 do
1-4, kao to je to na svim obinim mainama, prirodno je upitati se da li bi sila i
obrtni momenat bili isti kad bi provodnici bili u vazdunom procepu i uvreni
na povrinu indukta. Ovo pitanje je tim pre na svome mestu ako seuzme u obzir
da e vei deo fluksa predstavljenog indukcijom B prolaziti kroz gvozdene zupce
umesto kroz nemagnetne lebove. Odgovor glasi da su sila i obrtni momenat isti
u oba sluaja, ali kad. su provodnici smeteni u lebove, skoro ceo obrtni momenat
dejstvuje na gvozdeno jezgro, a samo mali njegov deo dejstvuje neposredno na namotaj.
Kad bi obrtni momenat dejstvovao na namotaj, on bi se prenosio na telo gvozdenog
jezgra vrei pritisak na izolaciju izmeu provodnika i zidova leba; sreom izo-
lacija ne mora da bude izloena ovom mehanikom optereenju3).
3) Opis eksperimenata koji potvruje ove zakljuke moe se nai u lanku: J. H. Morecroft
and A. T urner, Forces on Magnetically Shielded Conductors, J. A IE E , vol. 48, str. 25-27, januaT
1929; analitiko razmatranje, zasnovano na teoriji elektromagnetnog polja, dao je B. Hague u
knjizi Electromagnetic Problems in Electrical Engineering str. 152-159, Oxford University
Press, Njujork, 1929.
DEO 12] RO TA CIO NE M AINE 11
Razmatrajui stvari sa gledita zakona Blv i Bli, dolazi se do zakljuka da je
rad generatora i motora zasnovan na fizikim reakcijama kojima su izloeni pro-
vodnici smeteni u magnetnom polju. Kad izmeu fluksa i provodnika postoji re-
lativno kretanje, u provodniku se indukuje napon; kad kroz provodnik tee struja,
on je izloen dejstvu izvesne sile. U vezi s ovim treba imati u vidu da se maine ije
su pojedinosti prikazane na sl. 1-1 do 1-11 uglavnom sastoje od dve garniture
namotaja, jedne na statoru i druge na rotoru. Namotaj ija je osnovna namena da
proizvede fluks je pobudni namotaj (ili induktor), a onaj u kome se indukuje napon
je induktni namotaj.
Vana injenica koju uvek treba imati na umu jeste da su pojave koje se odi-
gravaju u obrtnoj maini kad ona radi kao motor i kad radi kao generator zajednike.
I motori i generatori, kad rade, imaju provodnike kroz koje protie struja i koji se
nalaze u magnetnom polju, a kako provodnici tako i fluks kreu se odreenom br-
zinom jedni prema drugima. Tako se proizvode i obrtni momenat i naponusled ro-
tacije. U stvari, posmatranjem samih namotaja ne bi se izmeu generatora i mo-
tora u smislu eljene radne funkcije mogla napraviti razlika dok se ne bi utvrdio
pravac toka snage. U konstruktivnom pogledu, generatori i motori istog tipa raz-
likuju se samo u pojedinostima potrebnim za najbolje prilagoavanje maine njenoj
nameni; svaki motor ili generator moe se upotrebiti za pretvaranje energije u oba
smera.
Rezultantni obrtni momenat u generatoru je otporni momenat koji se protivi
obrtanju. To je momenat koji pogonski motor mora da savlada, a to je i mehanizam
preko koga se za vee odavanje elektrine snage zahteva vea dovedena mehanika
snaga. U motoru, napon indukta usled rotacije dejstvuje nasuprot dovedenom na-
ponu i naziva se kontra e. m. s. Sve ove postavke su specifini jasni izrazi reverzi-
bilnosti koja karakterie sve elektromehanike procese pretvaranja energije. Za-
nimljiva primena ove reverzibilnosti je elektrino koenje motora pri emu motor
deluje kao generator primajui mehaniku energiju od delova u pokretu i pretva-
rajui je u elektrinu energiju koja se unitava u otporniku ili vraa u mreu. Na
taj nain elektrina lokomotiva na nizbrdici moe pomou dva vida pretvaranja
energije da isporuuje jedan deo energije potreban drugoj lokomotivi na usponu.
Prirodno je, prema tome, oekivati da podrobne analize generatora i motora
budu sline u sutini. Prouavanje proizvoenja obrtnog momenta u motoru pred-
stavlja istovremeno prouavanje proizvoenja otpornog obrtnog momenta u gene-
ratoru; prouavanje proizvoenja e. m. s. u generatoru predstavlja istovremeno
prouavanje proizvodnje kontra e. m. s. u motoru. Ova dva prouavanja predstav-
ljaju osnovu analize maina.
P rim er 1-1. Raspodela fluksa u vazdunom procepu donekle idealizovane dvopoine
maine ima pravougaoni oblik talasa prikazan u sl. 1-12. Fluks po polu je 0,01 Wb. Indukt se obre
brzinom od 1200 ob /min.
Poloaj jedne kanure indukta u trenutku kad obuhvata najvei fluks pokazan je u ab. Pola
obrtaja kasnije, kanura je u a'b', gde opet obuhvata najvei fluks, ali u suprotnom smeru. Kanura
ima etiri navojka i celo to vreme kroz nju protie stalna struja od 10,0 A.
a) Neposrednom primenom Faradejevog zakona o indukciji izraunati napon kanure za
vreme toga kretanja.
b) Izraunati napon kanure metodom Blv.
c) Izraunati elektrinu snagu koja se pojavljuje za vreme kretanja.
d) Odrediti mehaniki obrtni momenat indukta usled elektromagnetnog dejstva.
e) Izraunati mehaniku snagu pod d) i uporediti je sa snagom pod c).
Reenje. a) Zbog pravougaone raspodele fluksa i jednolike brzine indukta fluks koji pro-
lazi kroz kanuru menja se konstantnom brzinom u toku ovog perioda. Na polovini puta izmeu
ab i a'b', na primer, fluks kroz kanuru je ravan nuli, tako da se ukupni fluks kroz kanuru menja
od punog fluksa po polu do nule u jednoj etvrtini obrtaja. Prema jednaini 1-1, proizvedeni na-
pon je
12 F IZ IC K I PO JM O V I [GLAVA. 1.
dX 4 X 0,01
3j2 V
dt = 1/4 x (60/1200)
Trenutni napon ostaje stalno na toj vrednosti u toku pola obrtaja.
b) Ako je / aksijalna duina gvoa

indukta a r radijalno odstojanje od sredita .
osovine do vazdunog procepa, magnetna in-
dukcija u vazdunom procepu je
fluks po polu 0,01
povrina po polu n lr
Linearna brzina provodnika je
1200
v = ------X 2rr = 40jtr
60
S obzirom da na obe strane kanure ima
ukupno osam provodnika, proizvedeni napon,
prema jednaini 1-4, je
Sl. 1-12. Kanura indukta u pravougaonoj 0,01

= 8 x ------x l x 40trr = 3,2 V
raspodeli fluksa n lr
c) Odgovarajua elektrina snaga je
ei = 3,2 x 10,0 = 32 W
d) Obrtni momenat, izraunat po jednaini 1-6, je
0,01 0,8
M = 8 x ------x Ir x 10,0= Nm
n Ir n
e) Kad su obrtni momenti i brzina poznati, snaga se moe dobiti iz izraza
Snaga = 2nM x (brzina u ob /sec)
0,8 1200
= 2n X X ------= 32 W
n 60
Ovaj rezultat je, naravno, jednak rezultatu pod c), s obzirom da oba izraavaju injenicu
da je izvreno elektromehaniko pretvaranje energije brzinom od 32 W.
Nigde u ovom primeru nije reeno da li je maina generator ilL motor. Mogla bi biti ili
jedno ili drugo. Kad je proizvedeni napon takvog polariteta da se suprotstavlja struji od 10,0 A,
elektrina snaga se apsorbuje i maina radi kao motor. Kad je proizvedeni napon takvog polari-
teta da dejstvuje u smeru struje od 10,0 A, maina radi kao generator.
b. Tumaenje pomou magnetnog polja. Drugo jedno gledite na elektrome-
haniko pretvaranje energije posredstvom magnetnog polja sastoji se u tome da
se to pretvaranje smatra kao rezultat dva komponentna magnetna polja koja tee
da se poravnaju tako da osa severnog pola jednog dela maine bude direktno sup-
rotstavljena osi junog pola drugog dela maine. Komponentna polja stvaraju na-
motaji na odgovarajuim delovima maine. Fiziki posmatrano, proces je isti kao
kad bi se dva ipkasta magneta, koji se mogu okretati oko svojih sredita na istoj
osovini, poravnala tako da im ose budu paralelne a da im se suprotni polovi sue-
ljavaju. Ovo shvatanje moe da bude esto veoma korisno pri prouavanju proiz-
vodnje obrtnog momenta maina;ono je isto tako najpodesnije za razjanjenje
osnovnih karakteristika zajednikih svima mainama za elektromehaniko pretva-
ranje energije.
Struje u namotajima maine stvaraju magnetni fluks u vazdunom procepu
izmeu statora i rotora, pri emu se magnetno kolo zatvara kroz gvoe statora i
rotora, kao to je prikazano u sl. 1-7 i 1-8. Ove okolnosti odgovaraju postojanju
DEO 12] RO TA CIO NE M AINE 13
magnetnih polova kako na statoru tako i na rotoru, a broj ovih polova zavisi od spe-
cifine konstrukcije namotaja. Ovi polovi su ematski prikazani na sl. 1-13 za veoma
uproenu dvopolnu mainu. Ose magnetnih polja naznaene ovde su magnetne
ose pojedinih polova. Stator na sl. 1-13 je sa isturenim polovima (tj. polovima koji
vire izvan cilindrine povrine) a rotor s neisturenim polovima (tj, s potpvmo cilin-
drinom povrinom), mada maine u praksi mogu imati neisturenc polove bilo na
rotoru, bilo na statoru, bilo i na rotoru i na statoru. Sl. 1- 14pokazuje jednu slinu
mainu sa neisturenim polovima i na rotoru i na statoru; praktian primer takve
maine je turboalternator (tj. generator naizmenine struje sa pogonom pomou
parne turbine), iji stator je pokazan u sl. 1-4, a cilindrini rotor u sl. 1-15. Ose
Sl. 1-13. Uproena dvopolna maina s Sl. 1-14. Uproena dvopolna maina s
isturenim statorskim polovima. Osa polja neisturenim polovima na rotoru i statoru.
rotora zavisi od elektrinih uslova u Ose polja zavise od elektrinih uslova u
namotajima rotora namotajima
ovih polja ne moraju ostati nepokretne u prostoru ili u odnosu na stator ili rotor,
koja se injenica moda moe lake prikazati na konstrukciji sa neisturenim polovi-
ma prema sl. 1-14. Kod nekih maina ose ostaju nepokretne u prostoru, kod drugih,
meutim, obru se jednolikom ugaonom brzinom. Kod veine maina koje emo
prouavati fluks po polu ostaje konstantan pri ustaljenim uslovima rada.
Sl. 1-15. Dvopolni cilindrini rotor turboalternatora od 10 714 kVA, 7 500 kW, 13,8 kV, 3 faze,
60 Hz, 3 600 ob /min (Allis-Chalmers Manufacturing Company)
Obrtni momenat se proizvodi meusobnim dejstvom dva komponentna

magnetna polja. U sl. 1-13 i 1-14, naprim er, severni i juni pol rotora bivaju priv-
laeni od junog i severnog pola odnosno odbijani od severnog i junog pola sta-
14 F IZ IC K I p o jm o v i [GLAVA 1.
tora, a iz ega proizlazi obrtni momenat na rotoru sa smerom obratnim smeru

kazaljke sata. Treba imati u vidu da i na rotor i na stator deluje obrtni momenat
iste veliine; obrtni momenat na statoru se prosto prenosi kroz postolje maine u
temelj, s obzirom da stator nije slobodan da bi se obrtao.
Veliina obrtnog momenta je srazmerna proizvodu jaina magnetnih polja,
a zavisi i od ugla 8 koji zaklapaju ose polja. Za dvopolne maine se obrtni momenat
stoga menja od nule za 8 = 0 do maksimuma za 8 = 90 i vraa na nulu za 8 = 180,
a zatim se ovaj poluciklus ponavlja u negativnom smeru za opseg od 180 do 360.
U glavi 3 je pokazano da je pri sinusoidnoj raspodeli fluksa u vazdunom procepu
(tj. kad se magnetna indukcija menja sinusoidno sa rastojanjem po obimu vazdu-
nog procepa) obrtni momenat srazmeran sinusu ugla 8; ovaj sluaj je za maine
naizmenine struje najei, a za maine jednosmeme struje omoguuje kvalitativno
tane zakljuke. Ugao 8 se obino naziva ugao obrtnog momenta ili ugao snage.
P rim er 1-2. Primenjujui tumaenje meusobnog elovanja magnetnih polja pokazati
da se elektromagnetni obrtni momenat ne moe ostvariti upotrebom etvoropolnog rotora u dvo-
polnom statoru.
Reenje. Razmotrimo uproeni motor na sl. 1-12 sa dva pola na statoru i etiri na rotoru.
Ose rotorskog polja zaklapaju proizvoljni ugao sa osom statorskog polja. Oba para polova na ro-
toru imaju jednake jaine da bi se izbegla neuravnoteena radijalna magnetna sila to bi dovelo
do optereenja leita i izazivalo vibracije.
Na osi pol N x izloen je privlaenju pola 5
i odbijanju pola N , ime se stvara obrtni momenat sup-
rotan smeru kazaljke sata. Pol 1V2 biva isto tako odbijan
od pola N i privlaen od pola S, ime se stvara isti toli-
ki obrtni momenat ali u smeru kazaljke sata. Prema to-
me, rezultantni obrtni momenat je ravan nuli. Slina si-
tuacija je i na osi SxS2, tako da rezultantnog elektromag-
netnog obrtnog momenta nema.
Isti rezultat se dobiva razmatranjem ma koje
kombinacije nejednakih brojeva rotorskih i statorskih
polova. Prema tome, opti zakljuak glasi da sve rota-
cione maine moraju imati isti broj polova na statoru i na
rotoru. Ovaj zakljuak vai isto tako i za generatore, jer
Sl. 1-16. Uproena maina s dvopol-
ako se ne proizvodi otporni obrtni momenat, ne moe
nim statorom i etvoropolnim rotorom
biti ni reakcije na mehaniku pogonsku snagu pa ni
pretvaranja energije.
Prema tome, pri radu motora i generatora, magnetna polja tee da se postroje,
pol naspram pola. Kad se njihovo potpuno poravnanje spreava dejstvujui na rotor
mehanikim obrtnim momentom iz nekog izvora mehanike energije, nastupie
pretvaranje mehanike energije u elektrinu maina radi kao generator. Kad se,
naprotiv, njihovo potpuno poravnanje spreava time to se obrtni momenat prenosi
na neko mehaniko optereenje na vratilu, nastaje pretvaranje elektrine energije
u mehaniku maina radi kao motor. Dobija se predstava da rezultantno mag-
netno polje oba namotaja dejstvuje kao posredno skladite energije, koja odatle
moe tei bilo u pravcu elektrine energije raspoloive na krajevima maine, bilo
u pravcu mehanike energije raspoloive na vratilu, u zavisnosti od uslova koje
f odreuje ureaj povezan sa krajevima maine i sa vratilom.
Prirodno je oekivati da e prilikom kvantitativnog formulisanja ovog raz-
matranja glavnu ulogu igrati energija nagomilana u magnemom polju. Takva kvan-
titativna formulacija je data u glavi 2, gde je pokazano da se elektromagnetni obrtni
momenat moe izraziti kao brzina promene nagomilane magnetne energije prilikom
ugaonog kretanja rotora. Analiza maina izraena na taj nain postaje odreivanje
za specifine oblike maina ugaone brzine kojom se nagomilana magnetna energija
menja kao funkcije napona i struja u namotajima, i obrtnih momenata i brzina
vratila. Druga jedna kvantitativna formulacija, za mnoge svrhe neposrednija, za-
snovana u sutini na Faradejevom zakonu i na principu konzervacije energije, data
DEO 13] E L E K T R lC N I generatori 15
je u glavi 3. Za ustaljeno stanje rada obinih elektromagnetnih rotacionih maina
dobijaju se, naravno, isti krajnji rezultati polazei sa razliitih posebnih gledita;
da e se ova gledita do izvesne mere podudarati, moe se prema tome oekivati
u izlaganju dopunskih specifinih pojedinosti.
Izrazito preimustvo gledita magnetne energije sastoji se u tome da omo-
guuje kombinovanje prve dve od pet pojava navedenih u l. 1-1. Sile koje tee da
dovedu feromagnetni materijal u pravac najgueg dela polja mogu igrati vanu
ulogu u mainama s isturenim polovima, kao to su one na sl. 1-8 i 1-10. Ove sile
su stvarno glavni radni mehanizam izvesnih malih motora, poznatih pod nazivom
reakcioni sinhroni motori (ili reluktantni motori), a one su naravno i radne sile mnogih
sprava sa translatornim kretanjem tipa elektromagneta sa pokretnim jezgrom.
Njihovo prisustvo u izvesnim rotacionim mainama samo ukazuje da pri odre-
ivanju magnetne energije treba uzeti u obzir i odgovarajui specifini geometrijski
oblik gvoa. Osim toga, gledite magnetne energije prua potrebnu podlogu za
konano osnovno razumevanje prelaznih zbivanja u mainama za pretvaranje ener-
gije, za razliku od prostijihpojavaustaljenog stanja kojimaje posveen vei deo ove
knjige. Jo veu vanost ima injenica da ovaj postupak pomou magnetne ener-
gije dozvoljava da se elektromagnetne rotacione maine poveu i uporede s drugim
tipovima maina za elektromehaniko pretvaranje energije.
1-3. Elektrini generatori. Videli smo da se u elektrinim generatorima
vri direktna primena Faradejevog zakona, s obzirom da je napon indukovan u
kanuri ili namotaju odreen vremenskom brzinom promene fluksa koji prolazi kroz
taj namotaj. U generatorima kako naizmenine tako i jednosmerne struje, induk-
torski namotaji koji stvaraju fluks pobuuju se iz izvora jednosmerne struje: ovaj
odaje jednosmernu struju konstantne jaine stvarajui konstantan fluks u vazdu-
nom procepu i gvou maine. Induktni namotaj je vezan za mreu kojoj treba da
se isporuuje elektrina energija. Kad se obre bilo indukt bilo induktor, relativ-
nim kretanjem indukta i fluksa proizvedenog strujom pobuivanja prouzrokuju se
periodine promene fluksa koji prolazi kroz namotaj i otuda dolazi do indukcije
napona u induktnom namotaju.
Odreeniji pojam o radu generatora moe se dobiti razmatrajui indukovane
napone u induktima veoma uproenih generatora naizmenine i jednosmerne
struje. Ovakvo razmatranje je glavni predmet ovog odeljka. Prethodne kvantita-
tivne pojedinosti su odloene za glavu 3.
a. Sinhroni generatori (altematori). S retkim izuzecima, induktni namotaj
alternatora je na statoru, a pobudni namotaj je na rotoru, kome se pobudna struja
dovodi preko kliznih prstenova pomou ugljenih dirki. Klizni prstenovi se mogu
videti na sl. 1-10 i 1-15. Konstruktivni obziri nalau da se namotaji tako rasporede;
pobudna struja je obino mnogo manja od struje indukta, te je povoljnije da na ro-
toru bude namotaj za manju struju i da se prelaenje velike struje preko kliznih
kontakta izbegne.
Uproeni altemator je prikazan na sl.
1-17. Izabrana je dvopolna maina, a istureni
polovi su prikazani samo radi simbolinog
predstavljanja. Induktni namotaj, koji se sas-
toji od Jdne jedine kanure od N navojaka, na-
znaen je dvema svojim stranama a i -a pos-
tavljenim na dijametralno suprotnim takama
statora.Provodnici koji obrazuju ovestranena-
motaja paralelni su sa vratilom maine. Rotor
se okree konstantnom brzinom n [ob /min] po-
Sl. 1-17. Uproeni 2-polni sinhroni
mou izvora mehanike energije spojenog sa generator s induktnim namotajem
vratilom alternatora.
Cilj je da se u namotaju indukta stvori sinusoidni naizmenini napon. Raz-

matranje jednaine Blv, 1-4, pokazuje da pri stalnoj brzini v kriva koja predstavlja
napon u provodniku u zavisnosti od vremena ima isti oblik kao kriva magnetne
indukcije u zavisnosti od rastojanja po obimu. Da bi se napon u provodniku me-
njao sinusoidno s vremenom t, magnetna indukcija B mora biti sinusoidna funk-
cija ugla 0 kojim je odreen poloaj provodnika na obimu vazdunog procepa.
Promena magnetne indukcije u vazdunom procepu praktino izvedenih alterna-
Sl. 1-18. Induktni namotaj u sinuso- Sl. 1-19. Kriva napona u kanuri
idnoj raspodeli fluksa
tora moe biti prilino bliska sinusoidnom obliku, kao to se vidi u razvijenomdi
jagramu na sl. 1-18. Kad se rotor okree, sinusoidni fluks preseca strane namotaja
a i -a. Stvoreni napon u namotaju (sl. 1-19) oigledno je funkcija amplitude krive
magnetne indukcije i stalne brzine rotora.
Napon namotaja prolazi kroz kompletan ciklus vrednosti pri svakom obrtaju
dvopolne maine na sl. 1-17. Period naponskog talasa je, prema tome, 60 /n sekundi,
a njegova uestanost n /60 Hz. Dvopolni alternator mora zato da se okree sa 3600
ob /min da bi proizveo napon uestanosti 60 Hz.
Sl. 1-20. Uproeni 4-polni jednofazni Sl. 1-21. Razvijena ema generatora
sinhroni generator sa sl. 1-20
Sinhrone maine veinom imaju vie od dva pola. Kao specifian primer
sl. 1-20 pokazuje veoma uproeni 4-polni jednofazni sinhroni generator. Induktni
namotaj se ovde sastoji od dve kanure ax,a, i a2,a2. Ove dve kanure su ve-
zane na red svojim krajevima, kao to pokazuje sl. 1-21, na kojoj su dve kanure
prikazane razvijene u ravan. U trenutku koji odgovara sl. 1-18, poloaj etiri strane
kanure u odnosu na krivu magnetne indukcije je pokazan u sl. 1-22. Kad maina
ima vie od dva pola, uobiajeno je da se u poetnom stadijumu teorijskih prou-
avanja posmatra radi uproenosti samo jedan par polova, a da se ima na umu
DEO 13] ELE K T R I N I GENERATORI 17
da elektrini, magnetni i mehaniki uslovi u pogledu svih ostalih polnih parova
predstavljaju u sutini ponavljanje uslova za par koji se prouava. Sa toga razloga
je uobiajeno da se uglovi izraavaju u elektrinim stepenima ili elektrinim radija-
Sl. 1-22. Trenutni poloaj kanura indukta u odnosu na sinusoidnu raspodelu fluksa
nima umesto u mehanikim jedinicama. Smatra se da jedan par polova maine sa

p' polova obuhvata 360 elektrinih stepeni ili 2tc elektrinih radijana, dok je, naravno,
potrebno svih p' polova da bi se obuhvatilo 360 mehanikih stepeni ili 2tc meha-
nika radijana. Iz toga sleduje da je*),
P'
Ugao u elektrinim jedinicama = ~ X (ugao u mehanikim jedinicama) (1-7)
Prema tome, svaki navojak iz sl. 1-20 obuhvata 180 elektrinih stepeni ili
poljaciklusa krive fluksa, ba kao to je to sa namotajem u sl. 1-17. Ovako postav-
ljene kanure nazivaju se dijametralne kanure (ili kanure sa punim korakom). Napon
kanure maine sa p' polova prolazi kroz ceo ciklus vrednosti svaki put kad pored
kanure proe par polova, ili p j l puta za svaki obrt. Uestanost naponskog talasa je
prema tome
/ = [Hz] ( 1- 8)
2 60
Konstruktivni razlozi koji nalau da neki sinhroni generatori imaju rotore
sa isturenim polovima a drugi cilindrine rotore, mogu se bolje shvatiti pomou
jedn. 1-8. Veina energetskih sistema u Sjedinjenim Dravama radi sa uestanou
od 60 Hz. Konstrukcije sa isturenim polovima su karakteristine za hidroelektrine
generaore, jer hidrauline turbine imaju relativno malu brzinu obrtanja zbog ega
je potreban srazmerno veliki broj polova da bi se postigla eljena uestanost; kon-
strukcija sa isturenim polovima se mehaniki bolje prilagoava za takav sluaj.
Parne turbine, naprotiv, rade najbolje sa relativno velikim brzinama obrtanja, te
su turbogeneratori obino dvopolne ili etvoropolne maine sa cilindrinim ro-
torom. Izgled u preseku jednog tipinog hidroelektrinog generatora pokazan je
u sl. 1-23. Spoljni izgled jednog savremenog turbogeneratora prikazuje sl. 1-24.
*) U ovoj se knjizi operie sa brojem polova p ', a ne sa brojemparova polova p kako je

to inae (i u evropskoj pa i u amerikoj literaturi) uobiajeno. Stoga itaoci moraju imati na umu
da je p' = 2p. Prim. red.
2 Elektrine maine
18 F IZ lC K I p o jm o v i [GLAVA 1.
k o le k to r
,p om .pobud gerter.
r glovm pob. generatori
pobud nam otaj ro t. 1
n a m o ta j sr atora
p a o ci ro to ra
donji krak konzote
le iiS te zo vodjenje
hladnjak z a ulje
potporno l e i ii t e
hladojak z a vazduh
vra tilo
re g u la to r lopatica
lopat.provodnog kola
'r o f o r tu rb in e
ip ir a la
Sl. 1-23. Presektipinog generatora koji pokree vodna turbina (Westinghouse Electric Corporation)
Sl. 1-24. Spoljni izgled generatora naizmenine struje 40 000 kW, 3600 ob/m in, koji pokree
kondenzaciona tandem-kompaund parna turbina (Allis-Chalmers Manufacturing Company)
DEO 13] ELE K T R IC N I GENERATO RI 19
Trei tip pogonske maine koji se danas upotrebljava za generatore naizmenine

struje jeste gasna turbina. Konstrukcija generatora je u sutini ista kao kod onih
koji se primenjuju sa pamim turbinama. Energetsko postrojenje sa gasnom tur-
binom prikazuje sl. 1-25.
Sl. 1 25. Energetsko postrojenje sa gasnom turbinom. U kockastom oklopu je generator na-
izmenine struje 3500 kW, 3600 ob/'min3 60 Hz. Manje maine ispred njega su pobudna maina
i motor za putanje u rad. Gasna turbina je pozadi. (General Electric Company).
Sl. 1-26. Uproeni dvo- Sl. 1-27. Uproeni et- Sl. 1-28. emazvezdaste
polni trofazni generator voropolni trofazni gene- sprege namotaja isl. 1-27
rator
Sa veoma retkim izuzecima, sinhroni generatori su trofazne maine zbog

preimustava trofaznog sistema pri proizvodnji, prenosu i korienju velikih ko-
liina energije. Za proizvodnju tri napona, fazno pomerena u vremenu za 120 elek-
trinih stepeni, treba upotrebiti najmanje tri kanure, fazno pomerene u prostoru
za 120 elektrinih stepeni. Na sl. 1-26 predstavljena je uproena 3-fazna 2-polna
maina s po jednom kanurom za svaku fazu. T ri faze su obeleene slovima a, b
i c. Uproena 4-polna maina, prikazana na sl. 1-27, mora imati dve garniture
20 f i z i Ck i p o j m o v i [GLAVA 1.
takvih namotaja. Uproena maina sa p' polova morala bi imati p' /2 takvih garni-
tura namotaja. Po dve kanure u svakoj fazi na sl. 1-27 vezane su na red tako da se
njihovi naponi sabiraju, a tri faze se onda mogu spregnuti bilo u zvezdu bilo u trou-
gao. Sl. 1-28 pokazuje kako se namotaji vezuju da bi obrazovali zvezdu. Sl. 1-29
pokazuje simbolinu oznaku primenjenu u emama mrea kada treba pojedinano
predstaviti sve tri faze i kolo jednosmerne struje. Sl. 1-30 pokazuje oznaku koja se
upotrebljava u jednolinijskim (,,jednopolnim) emama za trofazna postrojenja (u
kojima se, radi uproavanja, prikazuje samo jedna od triju faza, a podrazumeva se
i prisustvo ostalih dveju). Sprega namotaja trofaznog generatora u sl. 1-30 moe
Sl. 1-30. Prikazivanje

generatora naizme-
nine struje pomo-
Sl. 1-29. Simbolino predstavljanje tro- u samo jedne linije
faznog generatora spregnutog u zvezdu (,,jednopolna ema)
se po elji oznaiti stavljajui znak zvezde Y ili trougla A u krug kojim je prikazan
generator. Svi namotaji na sl. 1-17, 1-20, 1-26 i 1-27 su dijametralni, koncentri-
sani namotaji, zato to su dve strane, kao to je a i -a, bilo koga namotaja meusobno
razmaknute za 180 elektrinih stepeni ili za pun polni korak, i to su svi zavojci
jedne garniture koncentrisani u jednom paru lebova. Praktino izvedeni namotaji
generatora naizmenine struje obino ne odgovaraju ni jednom od ova dva uslova,
u cilju da se konstrukcioni materijal to bolje iskoristi i, kao to e biti pokazano
u gl. 4, da naponi na krajevima maine budu to pribliniji sinusoidi. Potpuno isti
opti principi koje smo upravo razmotrili vae i za praktinije sluajeve.
Kada se, kao to je reeno u prethodnim razmatranjima, celokupni magnetni
fluks stvara pomou namotaja jednosmerne struje, odgovarajui napon indukovan
u induktnom namotaju naziva se napon usled pobude. Ovaj napon se javlja ne samo
kad sinhrona maina radi kao generator ve i kad proces pretvaranja energije pro-
meni smer i maina radi kao motor. Napon usled pobude je ravan naponu na kra-
jevima indukta samo kad je struja indukta ravna nuli. Kad postoji izvesna struja in-
dukta, induktni namotaj stvara i sam izvestan komponentni talas fluksa u vazdunom
procepu talas fluksa koji, u skladu sa tumaenjem pomou magnetnog polja,
reaguje na talas stvoren pobudnim namotajem kako bi se proizveo elektromagnetni
obrtni momenat. Magnetno dejstvo struje indukta morae biti uzeto u obzir docnije
pri kvantitativnoj analizi radnih karakteristika maine.
Otporni elektromagnetni obrtni momenat u generatorima naizmenine struje
u osnovi je istovetan sa pogonskim obrtnim momentom u odgovarajuim motorima.
Ovde stoga nee biti posebno govora o elektromagnetnom obrtnom momentu.
Prethodna razmatranja o obrtnom momentu izloena su u l. 1-4.
b. Generatori jednosmerne struje. Induktni namotaj generatora jednosmerne
struje je na rotoru, a struja se sa njega odvodi preko ugljenih dirki. Pobudni namo-
taj je na statoru. Opti izgled sklopljenog generatora jednosmerne struje vidi se
na sl. 1-31. Opta konstrukcija maine data je ematski na sl. 1-7.
Sl. 1-32 predstavlja veoma uproen dvopolni generator jednosmerne struje.
Induktni namotaj, koji se sastoji od jedne jedine dijametralne kanure sa N navo-
jaka, prikazan je dvema njenim stranama a i -a postavljenim u dijametralno suprot-
DEO 13] ELEK TR I N I GENERATORI 21
nim takama rotora tako da su provodnici paralelni sa vratilom maine. Rotor se
normalno obre jednolikom brzinom pomou izvora mehanike energije povezanog
sa vratilom. Kao to je ve pomenuto, raspodela^fluksa u vazdunom procepu obi-
Sl. 1-31. Generator jednosmerne struje, nominalne snage 600 kW, 240 V, 900 ob/min. Sastavni
deo sinhronog motorgeneratora sa pogonskim motoromnazivne snage 875 KS, 4160 V,900 ob /min,
3 faze, 60 Hz (Allis-Chalmers Manufacturing Company)
no lii vie na talas sa spljotenim vrhom nego na sinusoidu koju nalazimo kod
generatora naizmenine struje; relativni poloaj dveju strana kanure u odnosu na
takav talas fluksa bie u datom trenutku kao to pokazuje sl. 1-33. Sem upogledu
oblika talasa, situacija je u sutini ista kao za uproen
generator naizmenine struje pokazan u sl. 1-18: na sl.
1-33 kreu se provodnici a ne magnetno polje, ali sena-
pon indukuje relativnim kretanjem.
Premda se u krajnjoj liniji tei proizvoenju jedno-
smernog napona, indukovani napon u pojedinim kanu-
rama indukta je naizmenini napon koji, pri konstantnoj
brzini maine, ima u zavisnosti od vremena isti oblik ta-
lasa kao raspodela fluksa u zavisnosti od rastojanja po
obimu prikazana na sl. 1-33. Naizmenini oblik talasa
mora se prema tome usmeriti pre nego to dospe na kra-
jeve maine. Ovo usmeravanje se postie mehaniki po-
mou komutatora, koji se sastoji od cilindra sastavljenog
od bakarnih segmenata, meusobno izolovanih lisku- Sl. 1-32. Uproeni genera-
nom i ugraenih na vratilu ali izolovanih od ovoga. Ne- tor jednosmerne struje
pokretne ugljene dirke naleu na povrinu komutatora
i spajaju namotaj sa krajevima indukta maine. Komutator i dirke se lepo vide na
sl. 1-31. Potreba komutacije, sa ciljem da se dobiju jednosmerni naponi i struje,
jeste razlog da se induktni namotaj maina za jednosmernu struju postavlja na rotor.
Za uproeni generator sa sl. 1-32, komutator bi imao oblik kao na sl. 1-34.
Za pokazani smer obrtanja, komutator spaja u svakom trenutku stranu kanure
ispod junog pola sa pozitivnom dirkom, a onu pod severnim polom sa negativnom
dirkotn. Kad se smer obrtanja promeni, polaritet dirki se menja. U sluaju samo
jedne induktne kanure komutator usmerava obe poluperiode talasa i oblik napona
izmeu dirki pretvara u oblik prikazan na sl. 1-35, omoguujui da se u spoljnom

kolu dobije jednosmerni napon. Srednja vrednost ovog napona u vremenu zavisi
od brzine maine i srednje ordinate polutalasa krive fluksa. Namotaj za jednosmemu
struju sa sl. 1-34 je, naravno, toliko uproen da je nerealan u praktinom smislu,
zbog ega e biti vano da se docnije podrobnije ispita dejstvo komutatora i njihov
uticaj na napon indukta.
Kao i u generatoru naizmenine struje, kroz pobudni namotaj generatora
jednosmeme struje tee konstantna jednosmema struja i on mora dakle biti vezan
za izvor takve struje. Postoje dve opte mogunosti: pobudni namotaj moe biti
vezan za neki izvor jednosmerne struje koji je elektriki nezavisan od maine, ime
se dobiva generator sa nezavisnim pobuivanjem, ili, s obzirom da sam indukt pred-
stavlja izvor jednosmeme struje koji moe elektrinom energijom snabdevati ne
samo spoljne potroae ve i sopstveni pobudni namotaj, generator moe biti sa
samopobuivanjem. U ovom drugom sluaju, u gvou maine mora biti remanen-
tnog magnetizma da bi proces samopobuivanja mogao da pone.
n\n\r vrecne t
Sl. l-34.Uproena maina jednosmerne stru- Sl. 1-35. Kriva napona izmeu dirki
je sa komutatorom.
Simbolina ema veza generatora sa nezavisnim pobuivanjem data je u

sl. 1-36. Potrebna pobudna struja je veoma mali deo struje indukta veliina
reda 1 do 3 % u prosenom generatoru. Malim iznosom snage u pobudnom kolu
generatora sa nezavisnim pobuivanjem moe se regulisati u velikom iznosu snaga
DEO 13] ELE K T R IC N I GENERATO RI 23
u kolu indukta; ova amplifikacija se u stvari postie elektrodinamikim putem.
Takvo regulisanje se na najprostiji nain ostvaruje pomou otpornika u pobudnom
kolu. Otpornikom se relugie pobudna struja, a time i visina krive magnetne induk-
p o b u d n i, ih d u k l
n o m o la j
p o b u d n i n a m trta j
ka iz v o r u ka ,
jt d n o ir p e r n e o p te re c tn ju
it r u jt
o
d ir k a
o tp o r n ik
p o b u d n o g k o lo
Sl. 1-36. Simbolina ema generatora jedno- Sl. 1-37. Simbolina ema rednog generatora
smerne struje sa nezavisnim pobuivanjem jednosmerne struje
cije; na taj nain postie se i regulisanje napona generatora. Generatori sa neza-

visnim pobuivanjem upotrebljavaju se obino kad se regulisanju napona indukta
i odate snage pridaje naroita vanost.
Pobudni namotaji generatora sa samopobuivanjem mogu se napajati na
tri razna naina. Pobudni namotaji se mogu vezati na red sa induktom (sl. 1-37)
dajui redni generator. Pobudni namotaji mogu se vezati paralelno sa induktom
(sl. 1-38), dajui otoni generator. Najzad, pobudni namotaj se moe sastojati iz
dva dela (sl. 1-39.) od kojih je jedan vezan sa induktom na red a drugi paralelno, to
daje sloeni ili kompaundni generator. Pobudna struja rednog generatora je ista
kao struja optereenja, usled ega se fluks u vazdunom procepu, pa prema tome i
napon menjaju u irokim granicama sa optereenjem. To ima za posledicu da se
redni generatori ne upotrebljavaju esto. Napon otonih generatora pada malo
kad optereenje raste, ali ne u tolikoj meri da bi bio nepodesan za mnoge svrhe.
Sloeni generatori normalno su povezani tako da m. m. s. rednog namotaja po-
o tp o r n ik red n i
p o b u d n o g k o lo p o b u d n i n o m o ta j o t p o r n ik u
p o b u d n o m k o lu
------------- o
kO'
o p te re n ju
-o
o t o ln i p o b u d n i n a m o to j
Sl. 1-38. Simbolina ema otonog generatora Sl. 1-39. Simbolina ema sloenog (kompa-
jednosmerne struje und) namotaja
mae otoni namotaj. Preimustvo toga sastoji se u tome to dejstvom rednog na-
motaja fluks po polu moe da raste sa optereenjem, to ima za posledicu da je
izlazni napon skoro konstantan ili da se ak i malo penje kad optereenje raste.
Otoni pobudni namotaj obino ima mnogo navojaka od srazmerno tanke ice.
Redni namotaj, namotan spolja, sastoji se od malog broja navojaka srazmerno
debele ice, jer mora da proputa celu struju indukta maine. Napon kako otonog
tako i sloenog generatora moe se regulisati u razumnim granicama pomou ot-
pomika u otonom kolu.
Kao to je sluaj sa generatorima naizmenine struje, tako i indukt generatora
jednosmeme struje stvara jednu komponentu fluksa u vazdunom procepu kad je
maina optereena, koje dejstvo emo docnije razmatrati. Isto tako je otporni elek-
tromagnetni momenat optereenog generatora jednosmerne struje u osnovi isti
kao pogonski obrtni momenat odgovarajueg motora.
1-4. Elektrini m otori. Svih pet osnovnih pojava primenjenih za elek-
tromehaniko pretvaranje energije su reverzibilne. Shodno tome, treba oekivati
da svakoj vrsti elektrinog generatora odgovara po jedan tip elektrinog motora.
Uvideli smo stvarno da se oba procesa proces stvaranja napona i proces stvaranja
sile ili obrtnog momenta odigravaju istovremeno na bazi akcije i reakcije kako
u generatorima tako i u motorima. Proces stvaranja obrtnog momenta ili sile u elek-
tromagnetnim mainama moe se analizovati sluei se zakonom Bli ili, mahom
jo uspenije, oslanjajui se na koncepciju uzajamnog delovanja komponentnih
talasa fluksa rotora i statora, posmatranih kao dva magnetna polja koja tee da se
poravnaju.
U vane delove elektrinih motora ubrajaju se, kao i za generatore, dve
gamiture namotaja, namotanih na gvozdena jezgra ili smetenih u lebove takvih
jezgara. Motor stupa u rad kad struje u ta dva namotaja deluju tako da se na roto-
ru proizvede jednosmemi obrtni momenat dovoljne jaine da nadvlada otpor
okretanju prouzrokovan optereenjem na vratilu motora. Jedan od tih namotaja
ili oba mogu biti pobuivani naizmeninom ili jednosmernom strujom, dajui
jednu od uobiajenih vrsta praktinih elektrinih motora. Kao to je u primeru
1-2 pokazano na uproeni nain, rotor i stator moraju imati isti broj polova da bi
motor bio sposoban da funkcionie.
Kad se naizmeninom strujom napaja jedan namotaj (induktni) a jednosmer-
nom strujom drugi (pobudni namotaj), dobiva se motor poznat pod nazivom sin-
hroni motor. Ovoj vrsti motora odgovaraju sinhroni generatori razmatrani u l.
l-3a. Kao i u tim generatorima, namotaji za jednosmernu struju stavljaju se u sin-
hronim motorima skoro uvek na rotor. S obzirom da su indukovanje napona i stva-
ranje obrtnog momenta pojave zajednike i motorima i generatorima, intuitivno
oekujemo da se, u induktnom namotaju motora pojavi indukovana kontra e. m. s.
slina onoj u alternatoru. Sem toga, da bi kontra e. m. s. i napon doveden induktu
mogli postii odgovarajuu ravnoteu prema Kirhofovom zakonu u ustaljenom sta-
nju, moemo oekivati da odnos izmeu brzine obrtanja motora i uestanosti do-
vedene struje ne bude drukiji nego onaj koji je dat jednainom 1-8. Stvarno emo
u gl. 3 ustanoviti da ovaj odnos vai u potpunosti. Sinhroni motori, prema tome,
rade sa apsolutno konstantnom srednjom brzinom obrtanja, odreenom brojem
polova i uestanosti dovedene struje. Znaajnija odstupanja od ove brzine, sluajno
prouzrokovana elektrinim ili mehanikim poremeajima, dovode do prestanka
motornog dejstva i do zaustavljanja maine.
Glavne konstruktivne karakteristike sinhronih motora za opte svrhe su
mahom iste kao za sinhroni generator prikazan ematski na sl. 1-8. Rotor na sl.
1-40 pripada jednom sinhronom motoru. Na sl. 1-41 vidi se jedan tipini sporo-
hodi sinhroni motor.
Jedna drukija vrsta motora, motor za jednosmernu struju, dobiva se kad se
namotaji i rotora i statora napajaju jednosmernom strujom (tj. i indukt i pobudni
namotaj). Indukt i pobudni namotaj mogu se vezati na red (sl. l-42a) dajui redni
motor, paralelno sa izvorom struje (sl. 1-42b) dajui otoni motor, ili pak jedan od
namotaja pobudni namotaj na statoru moe bid iz dva dela, od kojih je jedan
vezan na red a drugi otono sa induktom (sl. l-42c) dajui slozeni ili kompaundni
DEO 14] ELEK TR IC N I M OTORI 25
motor. Ova tri motora odgovaraju, respektivno, trima generatorima jednosmerne
struje prikazanim na emama sl. 1-37 do 1-39. Motori za jednosmernu struju ne
razlikuju se u optim kons-
truktivnim karakteristikamaod
generatora jednosmeme stmje.
Izvanredna preimustva
motora za jednosmernu struju
u primeni kao to e do-
cnije biti pokazano sastoje
se u raznovrsnosti radnih ka-
rakteristika koje pruaju mo-
gunosti otonog, rednogislo-
enog pobuivanja i u relati-
vno visokom stupnju prilago-
dljivosti runom i automat-
skom regulisanju. Navedimo
samo jednu prostu konstata-
ciju: kad se optereenje na
vratilu povea, redni motor
brzo gubi brzinu, otoni mo-
tor radi i dalje sa skoro istom
brzinom, a sloeni motor sma-
njuje donekle brzinu negde
izmeu ova dva krajnja slua-
ja, to zavisi od odnosajaina
redne i otone pobude.
Trea varijanta pobui- Sl. 1-40. Rotor sinhronog motora nominalne snage 60 HP,
vanja namotaja statora ili ro- 2200 V, 3 faze, 60 Hz, 720 ob /min. Pobudni 'namotaj se
tora na motorima bila bi da napaja iz izvorajednosmerne struje 250 V, preko kliznih prs-
se oba namotaja napajaju tenova na prednjem delu rotora. Kavezni namotaj na pol-
nim nastavcima naziva se priguni namotaj ili amortizator
naizmeninom strujom. Naj- i slui za startovanje dejstvujui kao asinhroni motor.
obiniji primer je asinhroni (Allis-Chalmers Manufacturing Company)
Sl. 1-41. Grupa sinhronih motora od 350 H P, 400 ob /min, 3 f aze, 60 Hz, sa sainiocem snage 0,8
koja pokree Jordan-ov rafiner u jednoj fabrici papira. (WestinghouseÊlectric Corporation)
26 F IZ I K I PO JM O V I [GLAVA. 1.
(indukcioni) motor, u kome se naizmenina struja dovodi neposredno na sta-

tor, aindukcijom (tj. transformatorskim dejstvom)na rotor. Iako jeasinhroni motor
najrasprostranjeniji od svih motora, on nema neposrednog ekvivalenta meu ge-
neratorima razmatranim u l. 1-3; kao to e se videti pri podrobnom analizovanju
asinhronih maina, rad asinhronog generatora je potpuno moguan, ali su nje-
gove radne osobine takve da se te maine retko upotrebljavaju kao generatori.
SI. 1-42. Simbolina ema (a) rednog, (b) otonog i (c) sloenog motora za jednosmernu struju.
Drugi obian primer ovog motora opteg tipa je redni motor za naizmeninu
struju, u kome su oba namotaja vezana na red tako da u svakome postoji ista naiz-
menina struja.
U asinhronom motoru namotaj statora je (sl. 1-43) u sutini isti kao u sin-
hronom motoru. Na rotoru, iji primer se vidi na sl. 1-44, namotaj je elektriki
zatvoren u sebe i najee nema izvedene krajeve; u njemu se struje indukuju
transformatorskim dejstvom od strane statorskog namotaja. Obina karakteristika
asinhronog motora je da se brzina malo smanji kad se optereenje na njegovom
vratilu povea, premda se stepen tog smanjenja moe menjati. Tipini asinhroni
motor vidi se na sl. 1-45.
Postoji mnogo vrsta motora, koji svi rade na istim osnovnim principima ali
sa razliitim radnim karakteristikama. Otporni momenti generatora predstavljaju,
naravno, najvanije inioce u radu generatora. Nae podrobno prouavanje motora
i generatora sastojae se zbog toga u velikoj meri u prouavanju obrtnih momenata
i indukovanih e. m. s. Fizike procese indukovanja e. m. s. obino je srazmerno lako
zamisliti. Meutim, fizike pojave u elektrinim ureajima koji proizvode obrtni
momenat i silu, nije tako lako shvatiti potpuno i na zadovoljavajui nain. Zato
je vei deo glava 2 i 3 posveen prouavanju dobivanja sila i obrtnih momenata,
najpre u veoma prostim mehanizmima, a zatim u sloenijim motorima i generato-
rima. Postojanje sila i obrtnih momenata poiva zasad samo na konstatacijama
zakona Bli i zakona magnetnih polja.
DEO 14] ELEK TR I N I M OTORI 27
Sl. 1-43. Snimak izbliza statorskog namotaja asinhronog motora s kaveznim rotorom, 1500 HP,
2300 V, 3 faze, 60 Hz, 1770 ob/m in (Allis-Chalmers Manufacturing Company)
Sl. 1-44. Kavezni rotor asinhronog motora od 300 HP, 2300 V, 3 faze, 60 Hz, 503 ob/m in (Allis
Chalmers Manufacturing Company)
Sl. 1-45. Asinhroni motor nominalne snage 1000 HP, 440 V, 3 faze, 60 Hz, 1780 ob /min, za pogon
klimatizacionog kompresora vazduha (Westinghouse Electric Corporation)
1-5. Priroda problem a elektrinih m aina. Prilazei blie specifinim

metodama analize maina, treba za trenutak da razmislimo o naim ciljevima;
koje su karakteristike maina koje treba da upoznamo i to da upoznamo u dovoljno
tanom, kvantitativnom obliku? Da bi se na ovo pitanje odgovorilo treba razmot-
riti ta su maine specifino odreene da rade za nas. I motori i generatori moraju
nam biti dobre sluge u snabdevanju energijom, a eleli bismo, koliko god je to prak-
tino i ekonomski ostvarljivo, da stvorimo takvu situaciju u kojoj bi svaki zahtev
gospodara bio spontano zadovoljen.
Snaga ili obrtni momenat koje elektrini motor odaje mehanikom ureaju
koji pokree, odreeni su u velikom stepenu zahtevima tog ureaja. Motor mora
udovoljiti tim zahtevima ili prestati sa pokuajem (ovaj prestanak se obino mani-
festuje na taj nain to se motor iz mree iskljui dejstvom automatskih prekidaa
zbog preteranih struja izazvanih pokuajima motora da udovolji zahtevima). Br-
zina obrtanja pri kojoj se udovoljava ovim
zahtevima snage i obrtnog momenta vaan je
inilac odreen karakteristikama motora i op-
tereenja: radna brzina je utvrena takom u
kojoj je snaga, odnosno obrtni momenat koji
motor moe elektromagnetski da oda, ravna,
odnosno ravan snazi odnosno obrtnom mo-
mentu koji optereenje moe mehaniki da
apsorbuje. U sl. 1-46, na primer, kriva nacrlana
punom linijom prikazuje radnu brzinu jednog
asinhronog motora u zavisnosti odmehanikog
obrtnog momenta koji on odaje. Isprekidana
Sl. 1-46. Karakteristike motora iopte- kriva prikazuje mehaniki obrtni momenat pot-
recenja reban ventilatoru pri raznim radnim brzinama.
Kad se ventilator i motor spoje, radna taka celine je u preseku ove dve krive
gde je ono to motor moe da prui ravno onome to ventilator moe da uzme.
DEO 15] PR IR O D A PRO BLEM A E L EK TR IC N IH M AINA 29
Pogonska snaga ili obrtni momenat koji motor odaje menja se, naravno, u
zavisnosti od uslova ureaja koji se pokree. Nekim optereenjima moe motor
da udovolji pri brzini koja ostaje priblino nepromenjena kad se optereenje menja;
takav primer prua obina hidraulina pumpa. Druga, kao na primer obrtna ploa
gramofona, zahtevaju apsolutno konstantnu brzinu. Neka druga opet zahtevaju
ta vie da brzina bude usko usklaena s nekom drugom brzinom: izdizanje dva
kraja vertikalnog pokretnog mosta, na primer. Automatski nian topova u skladu
sa podacima dobivenim radarskim signalima predstavlja jednu primenu motora
kod koje trenutni polozaj pokretane opreme mora biti tano regulisan. Izvesne pri-
mene motora, kao kod dizalica i mnogih vunih pogona, zahtevaju po prirodi
posla niske brzine i velike obrtne momente na jednom kraju radnog podruja, a
relativno velike brzine i male obrtne momente na drugom ili, drugim reima,
radnu karakteristiku sa promenljivom brzinom. Drugi ureaji mogu zahtevati
podeljivu konstantnu brzinu (na primer, pogon izvesnih maina alatki u kojima
se zahteva podeavanje radne brzine u irokim granicama, ali uvek unapred pa-
ljivo odreeno) ili podeljivu promenljivu brzinu (dizalica je opet primer). Obrtni
momenat koji je motor sposoban da prui pri polasku, najvei obrtni momenat koji
moe da daje pri radu i potrebna struja predstavljaju za gotovo svaku primenu
vane podatke, esto odluujue vane.
Mnoge sline primedbe mogu se uiniti i za generatore. Na primer, napon
na krajevima i izlazna snaga generatora odreeni su karakteristikama i generatora
i njegovog optereenja. Tako, kriva nacrtana punom linijom na sl. 1-47 prikazuje
napon na krajevima otonog generatora jednos-
merne struje u zavisnosti od njegove izlazne
elektrine snage. Isprekidana kriva pokazuje
elektrinu snagu koju optereenje zahteva pri
raznim prikljuenim naponima. Kad se opte-
reenje prikljui na krajeve generatora, radna
taka celine generatora i optereenja nalazi se
u preseku dve krive gde je ono to generator
moe da oda ravno onome to optereenje moe
da uzme. esto se postavlja uslov, uobiajen
za elektrane, a napon na krajevima ostaje ug-
Sl. 1-47. Karakteristike generatora i
lavnom konstantan u irokom opsegu optere- optereenja
enja. Nije retko, meutim, da se motor zdrui
sa svojim sopstvenim individualnim generatorom da bi se postigla vea prilagod-
ljivost i preciznije regulisanje. U takvom sluaju moe se traiti da se napon na
krajevima menja u zavisnosti od optereenja na izvestan poseban nain.
Meu karakteristike od najvee vanosti spadaju prema tome karakteristike
obrtni momenatbrzina za motore i karakteristike naponoptereenje za ge-
neratore, naporedo sa poznavanjem granica u kojima ove karakteristike mogu da
se menjaju i sa saznanjem o tome kako se ove promene mogu postii. Neposredni
predmet nae analize maina je, prema tome, da prouimo i uporedimo ove karak-
teristike za razne tipove maina, te je vei deo ove knjige posveen tom prouavanju.
Svakako da ima mnogo vanih, interesantnih i sloenih tehnikih problema skop-
anih sa konstrukcijom, razvojem i proizvodnjom maina, za koje ova prouavanja
predstavljaju samo uvod; veina ovih problema ne spada u okvir ove knjiga.4)
Ovo prouavanje je velikim delorn zasnovano na karakteristikama ustalje-
noga stanja, jer se poetnik na taj nain najlake upoznaje sa radom maina. Meu-
4) Za kratak opis uticaja razvoja u elektrotehni, mainstvu i metalurgiji na tipinu modemu
mainu vidi lanak: Limits to3600rpm Generating Units Raised", lVestinghouse Engr., vol. 6,
str. 131-133, septembar 1946.
tim, u vrsti primena iz oblasti automatskog regulisanja koja sve vie dobiva zna-
aja, vano je u prvom redu dinamiko ponaanje celokupnog elektromehanikog
sistema u kome je maina jedna komponenta. Na primer, moe se ukazati potreba
da brzina ili poloaj vratila kojim se pokree neko optereenje budu regulisani u
skladu sa nekom specijalnom funkcijom vremena ili neke druge promenljive. Ti-
pina industrijska primena je tano regulisanje zategnutosti u postupku namotavanja
dugakih traka nekog materijala u kolut, na primer papira. Stvoreni su ureaji
za dinamiko regulisanje izvanredne tanosti i brzine dejstva; primer za to prua
ve pomenuto praenje aviona radarom i automatsko nianjenje protivavionskog
oruja u skladu sa primljenim radarskim signalima. U primenama ove vrste od
najveeg znaaja je prelazno elektromehaniko ponaanje sistema kao celine; ure-
aj se mora odzivati komandnom dejstvu tano i brzo, a oscilacije se moraju hitro
priguivati. Ne samo elektrike karakteristike, ve i mehanike osobine sistema,
kao to su krutost, inercija i trenje, moraju biti uzete u obzir, pa ak mogu postati
i preteni inioci. Uvod u takve ire probleme dat je u poslednje tri glave.
1-6. Energetski bilans elektromehanikog pretvaranja energije. U
preostalim odeljcima ove glave elimo da pristupimo odreenije metodima ana-
lizovanja maina pomou kojih su reavani problemi iz prethodnog odeljka. Prave
analize raznih tipova maina izvedene su u docnijim glavama; ovo prethodno pri-
stupanje ne ide dalje od jednog opteg prikaza (odeljak 1-7) o tome kako se pristupa
takvim analizama.
Iz naih ranijih diskusija oigledno je da nas prvenstveno zanimaju meu-
sobni odnosi izmeu obrtnog momenta, brzine, proizvedenog napona i struje. Jedan
od metoda koji je obino koristan i koji mnoge stvari moe da obelodani sastoji se
u primeni naela odranja energije. Ovo naelo e biti najpre primenjeno na opti
problem elektromagnetnog pretvaranja energije kako je izloen u odeljku 1-1, a
zatim posebno na obinije elektromagnetne rotacione maine u ustaljenom stanju.
a. Primena na elektromagnetno pretvaranje energije uopte. Opte naelo koje
se moe primeniti na sve probleme u kojima je masa konstantna jeste naelo odra-
nja energije, koje glasi da se energija niti stvara niti unitava; ona samo menja oblik.
Primena ovog opteg naela prua pogodna sredstva za iznalaenje karakteristinih
odnosa svojstvenih elektromehanikom sprezanju. Elektromehaniko pretvaranje
energije obuhvata energiju u etiri oblika, a naelo odranja energije vodi ka slede-
em odnosu izmeu tih oblika:
energija doveena' odata ^poveanje N

energija
iz elektrinog = mehanika energije
+ + pretvorena (1-9)
jzvora , .energija akumulisane
su toplotu ,
Jednaina (1-9) moe se primeniti na sve maine za pretvaranje energije; ona je

napisana tako da lanovi koji oznaavaju elektrinu i mehaniku energiju imaju po-
zitivne vrednosti za motorski rad. Jednaina vai podjednako za generatorski rad;
lanovi za elektrinu i mehaniku energiju imaju u tom sluaju negativne vrednosti.
Nepovratno pretvaranje energije u toplotu ima tri uzroka: deo elektrine
energije pretvara se u toplotu neposredno u provodnicima struje, deo mehanike
energije razvijene u maini apsorbuje se trenjem i otporom vazduha i pretvara u to-
plotu, a deo energije apsorbovane u sprenom polju pretvara se u toplotu u vidu gu-
DEO 16] EN ER G ETSK I BILA NS 31
bitkau magnetnom jezgru (pri magnetnom sprezanju) ili u vidu gubitka u dielektri-
kumu (pri elektrinom sprezanju). Kad se gubici energije u elektrinom sistemu, u
mahanikom sistemu i u sprenom polju grupiu s odgovarajuim lanovima u jedn.
1-9, energetski bilans moe se napisati u sledeem obliku:
(ovedena elektrina \ /odvedena mehanika\ (poveanje energije \
energija minus _ energija plus gubici akumulisane uspre-
+ ( 1- 10)
gubici u trenja i otpora nom polju plus gubici
Votporima / \vazduha / \u vezi s njim ,
Leva strana jedn. 1-10 moe se izraziti pomou struja i napona u elektri-
nim kolima maine. Razmotrimo, na primer, ureaj za pretvaranje energije prikazan
ematski u sl. 1-48. Diferencijal energije dovedene iz elektrinog izvora u vremenu
dt je uti dt, gde je ut trenutna vrednost napona na krajevima a i trenutna vrednost
struje. Gubitak energije u otporu maine je i2r dt, gde je r otpor. Prema tome, leva
strana jedn. 1-10 je
dW\ = uti dt i2r dt (1-11)
= (ut ir) i dt (1-12)
gde je dWel neto iznos elektrine energije dovedene u mainu po odbitku gubitaka
u otporima. Da bi maina apsorbovala energiju iz elektrinog kola, spreno polje
mora da proizvede izvesnu reakciju u kolu. Ova reakcija je kontra e.m.s. nazna-
ena naponom e u sl. 1 48. U elektromagnetnim rotacionim mainama, na
primer, to je napon po Faradejevom zakonu (Blv). Reakcija na dovedeni napon
predstavlja bitni deo procesa pretvaranja energije izmeu nekog elektrinog kola
i makog drugogmedijuma. Spreno polje moe se uporediti sa rezervoarom energije
koji daje energiju prijemnom sistemu a nadoknauje je pomou reakcije na odajni
sistem. Da bi se naponi sasvim izravnali, kontra e.m.s. trebadaje:
e = ut ir (1-13)
Zamena jedn. 1-13 u 1-12 daje
dWei = eidt (1-14)
Kad se elektrina energija dovodi sprenom polju iz vie od jednog kola, ukupna
dovedena elektrina energija izraena je zbirom lanova oblika jedn. 1-14.
Sl. 1-48. Opti prikaz ureaja za elektromehaniko pretvaranje energije

Prvi lan na desnoj strani jedn. 1-10 je ukupna energija pretvorena u meha-
niki oblik, ukljuujui kako korisnu energiju tako i gubitke usled trenja i otpora
vazduha. Ova ukupna mehanika energija naziva se ponekad unutrasnja mehanicka
energija; ona se razlikuje od korisne mehanike energije za iznos gubitaka na me-
haniko trenje i otpor vazduha prouzrokovanih kretanjem mehanikih delova maine
za pretvaranje energije. Drugi lan na desnoj strani jedn. 1-10 izraava ukupnu ener-
giju koju apsorbuje sprenopolje,ukljuujui kako akumulisanu energiju tako i gubitke.
32 F IZ IC K I PO JM O V I [GLAVA 1.
Iz gomjeg izlaganja moglo bi se zakljuiti da otpori elektrinih kola i trenje

i otpor vazduha mehanikog sistema, ne igraju vane uloge u procesu pretvaranja
energije iako uvek postoje. Oni se mogu smatrati kao gubici u elektrinom i meha-
nikom sistemu na obema stranama sprenog elementa, kao to je naznaeno u
emi na sl. 1-48. Proces pretvaranja energije sadri u svojoj osnovi spreno polje i
njegovu akciju i reakciju na elektrini i mehaniki sistem. Za rad motora, zbir ener-
gije apsorbovane u sprenom polju i unutranje energije pretvorene u mehaniki
oblik moe se uvek smatrati ravnim unutranjoj elektrinoj energiji koja se javlja
kad je tok elektriciteta suprotan kontra e.in. sili e koju prouzrokuje spreno polje.
U diferencijalnom obliku jedn. 1-10 moe se napisati
dW e\ = ei dt dWmch + dW vo\]e (1-15)
gde je dlPmeh diferencijal unutranje mehanike energije a dW-p0\-]t diferencijal ener-
gije koju apsorbuje spreno polje, ukljuujui gubitke.
Jednaina 1-15 slui kao osnova za analizu maina za pretvaranje energije.
U gl. 2 primenjena je na razliite takve maine. Sada emo je prikazati u ograni-
enom obliku, primenljivom na obine rotacione maine u ustaljenom stanju.
b. Primena na elektromagnetne rotacione masine sa konstantnom energijom polja.
Magnetna polja mnogih elektromagnetnih rotacionih maina u svakodnevnoj upo-
trebi primeri su ve pomenute maine jednosmerne struje, sinhrone i viefazne
asinhrone maine ostaju u sutini konstantna po veliini i prostornom talasnom
obliku kad te maine rade u ustaljenom stanju. Samo magnetno polje moe da se
obre u maini, kao to to biva, na primer, sa fluksom proizvedenim od strane po-
budnog namotaja na rotoru sinhrone maine kad se rotor obre; ili se jedan deo
maine moe da obre kroz ustaljeni magnetni fluks, kao to ini indukt maine za je-
dnosmernu struju obrui se. Ali sve ove postavke znae samo da se magnetna in-
dukcija u pojedinim elementima vazduha ili gvoa moe menjati sa vreme-
nom, a ne da se ukupni talas magnetne indukcije menja. Energija akumulisanauma-
gnetnom polju je funkcija magnetne indukcije u svim takama prostora koje polje
obuhvata i konstantna jeprinavedenim okolnostima. Ovakvemaine su, prematome,
maine sa konstantnom energijom polja dok su u ustaljenom stanju rada. Akumu-
lisana magnetna energija raste od nule do neke odreene vrednosti za vreme dok
se maina najpre pobudi i krene iz stanja mirovanja; ova vrednost moe da se pro-
meni u toku prelaznih procesa ponovnog prilagoavanja kojima je praen prelaz iz
jednog ustaljenog stanja rada u drugo; ova vrednost pada na nulu kad se maina za-
ustavi iskljuenjem iz elektrine mree. Ali se ona ne menja za vreme analize uslo-
va svakog pojedinog ustaljenog stanja rada.
Ovo stanje stvari navodi na pomisao da lan dWp0\]0 u jedn. 1-15 treba
smatrati ravnim nuli. Mora se, meutim savladati jedna druga smetnja.
Kao to je naznaeno u jedn. 1-10, lan dW pai]0 obuhvata gubitke u magnetnom
polju. Strogo uzev, kako histereza tako i vihorne struje utiu neposredno na lan
koji odgovara energiji polja. Ovde se obino uvodi jedna aproksimacija, ali od veoma
male praktine vanosti. Aproksimacija se sastoji u pretpostavci da gubici usled his-
tereze i vihornih struja ne igraju vanu uloguu procesu pretvaranja energije i da se
prema tome mogu izdvojiti iz lana dWp0i]c. Tada se oni svrstavaju otprilike kao
gubici u otporima i mehaniki gubici: njihovo prisustvo se mora imati na umu,
ali oni ne ulaze neposredno u unutranji energetski bilans. Veoma esto se gubici
usled histereze i vihornih struja kombinuju s mehanikim gubicima obrazujui
kategoriju nazvanu gubici usled rotacije.
Pod tim okolnostima, diferencijalni lan energije polja u jedn. 1-15 moe
se smatrati ravnim nuli. Ogranieni oblik tog izraza je tada
DEO 16] EN ER G ETSK I BILA NS 33
dW el = ei dt = dWmth (1-16)
ili
Pe 1 d P rach ( ] - 1 7 )
gde pei i pmeh predstavljaju trenutnu elektrinu i mehaniku snagu. Ponavljamo
da se gomji oblik izraza naziva ogranienim zato to se moe primeniti samo na
maine sa konstantnom energijom polja u ustaljenom stanju raunajui pri tome po
jave histereze i vihornih struja samo kao izdatke u krajnjem bilansu snage.
Primena jedn. 1-16 ili 1-17 na uproene maine iz odeljka 1-2 omoguuje
da se bolje zagleda u teorijsku osnovu rada maina. Posmatrajmo najpre jedan
pojedinani provodnik indukta. Prema jednaini Blv, 1-4, trenutna elektrina snaga je
Blvi. Mehanika snaga je ravna proizvodu iz obrtnog momenta i mehanike ugaone
brzine, a ova poslednja je v jr, gde je v obimna brzina a r poluprenik. Jednaina
1-17 postaje tada
Blvi = M (1-18)
r
ili
M = Blri (1-19)
a to je jedn. 1-6 dobivena iz Faradejevog zakona i naela odranja energije.
Posmatrajmo sada ceo namotaj indukta, za koji je, prema jedn. 1-1,
d\
e = ----- ( 1- 20)
dt
tako da je
. .d \
Pe 1= ei = l ( 1- 21)
dt
Ako je to ugaona brzina rotora u elektrinim radijanima u sekundi za mainu sa
p' polova,
pm ch M ( 1- 22)
gde se sainitelj 2 jp' pojavljuje da bi se izrazilo u mehanikim radijanima u sekundi.

Veliina co moe se zameniti sa dd jdt ako 0 oznaava trenutni ugaoni poloaj (u
elektrinim radijanima) jedne take na rotoru u odnosu na utvreni referentni po-
loaj. Jednaina 1-17 postaje tada
dk , , 2 dQ
= M ------- (1-23)
dt p' dt
p' , d \
M = t (1-24)
2
Na osnovu jednaina 1-4 i 1-19 mogu se izraunati proizvedeni napon i ele-

ktromagnetni obrtni momenat za svaki provodnik posebno, pa zatim sabiranjem
dobiti ukupne vrednosti ovih veliina. Jednaine 1-20 i 1-24 odnose se na ceo na-
motaj i daju indukovani napon kao prvi izvod ukupnog fluksa kroz namotaj po vre-
menu, odnosno obrtni momenat kao proporcionalan prvom izvodu ukupnog fluksa
kroz namotaj po uglu. Obe grupe jednaina pruaju dva razliita metoda, ali oni,
naravno, vode istim krajnjim rezultatima. Postoji u stvari i trea mogunost,
koja predstavlja podesnu kombinaciju ovih dveju. Proizvedeni napon za ceo na-3
3 Elektrine maine
motaj moe se izraunati na osnovu bilo jednaine 1-4 bilo jednaine 1-20. Zamena
tog napona u jedn. 1-17 omoguuje da se dobije izraz za obrtni momenat celog na-
motaja. Sve tri mogunosti bie primenjene u naim analizama u docnijim poglav-
ljima.
Iako to nije neposredno i potpuno oigledno, jedn. 1-24 je kvantitativna for-
mulacija zakona magnetnih polja prikazanog u odeljku l-2b. Ona kazuje ustvari,
da namotaj kroz koji protie struja tei da se poravna sa magnetskim poljem i to u
takav poloaj da se daljom diferencijalnom promenom poloaja ne prouzrokuje dalja
promena u ukupnom fluksu koji prolazi kroz namotaj, tj. u takav poloaj da izvod
d'k jdO bude ravan nuli. Ostali uzajamni odnosi sa osnovnim procesom pretvara-
nja energije dati su u glavi 2 na elementarnom teorijskom nivou. M etodprime-
ne jedn.1-24 na maine i povezanost sa zakonom magnetnog polja razmatrae se
podrobnije u gl. 3.
1-7. Rezim e. Pregled analize m aina. Svaki mehanizam za elektrome-
haniko pretvaranje energije je sprava za sprezanje elektrinih i mehanikih sistema
u kojoj se kao posrednik koristi magnetno ili elektrino polje. Polje mora reagovati
na elektrini sistem da bi proizvelo napon, a time i struju, i namehaniki sistemda
bi proizvelo neku silu ili obrtni momenat, a time i linearno ili rotaciono kretanje.
Generatori i motori koriste magnetno polje kao posrednika, iskoriujui Faradejev
zakon indukcije prema kome se u namotaju pojavljuje indukovani napon srazmeran
vremenskoj brzini promene fluksa zahvaenog namotajem. U bliskoj vezi sa ovim
dejstvom, preko naela odravanja energije, lei i proizvodnja sile na provodniku
kroz koji prolazi strujakad se on nalazi u magnetnom polju. Ovo poslednje dejstvo
moe se jo posmatrati uzimajui da je sila srazmema sa prvim izvodom fluksa
koji namotaj obuhvata po uglu. Oba dejstva dolaze do izraza i u generatorima i u
motorima injenica koja jednostavno naglaava reverzibilnost procesa pretva-
ranja energije. Glavna razlika izmeu motora i generatora je, prema tome, smer toka
energije. Energija nepovratno pretvorena u toplotu ne igra vanu ulogu u procesu
pretvaranja energije, ali se prisustvo gubitaka mora uzeti u obzir pri krajnjoj formu-
laciji teorije o radu maine.
Meu bitne delove skoro svih vrsta generatora i motora spadaju dve gar-
niture namotaja, namotanih na gvozdena jezgra ili poloenih u lebove u njima. Pri-
marna funkcija jedne gamiture, pobudnog namotaja ili induktora, je stvaranje mag-
netnog polja maine. Druga garnitura, namotaj indukta, je ona u kojoj se indu-
kuje e. m. s. ili kontra e. m. s. rotacije; struje u ovom namotaju tesno su povezane
sa proizvedenim obrtnim momentom ili otpornim obrtnim momentom. Prema tome,
izrazi pobudni namotaj (ili induktor) i indukt predstavljaju funkcionalne opise namotaja;
izrazi stator i rotor naznauju samo njihovu lokaciju. Konstruktivni obziri (i potreba
komutacije kod maina za jednosmernu struju) odreuju lokaciju namotaja za po-
jedine vrstemaina.
Prema tome, postoje tri glavne vrste maina: sinhrone maine, s jednosmer-
rnom strujom u jednom namotaju, pobudnom namotaju, i naizmeninom strujom
koju daje ili prima maina preko krajeva drugog namotaja; maine za jednosmernu
struju, s jednosmernom strujom ne samo u pobudnom namotaju ve i u drugom
namotaju, koji je daje ili prima preko krajeva; najzad asinhrone maine (zajedno
sa komutatorskim mainama naizmenine struje, kao to je redni motor za naiz-
meninu struju) sa naizmeninom strujom u oba namotaja. Sve tri vrste mogu raditi
i kao generatori i kao motori, ali se poslednja u praksi retko upotrebljava kao ge-
nerator. Za uspeno pretvaranje energije moraju biti zadovoljeni izvesni uslovi,
od kojih se jedan sastoji u tome da magnetna polja, proizvedena od strane dveju
garnitura namotaja, moraju imati isti broj polova. Rad pojedinih maina moe
serazmatrati polazei od zakona Blv i Bli ili posmatrajui magnetna polja dveju
garnitura namotaja koji tee da se poravnaju. Osnovna naela rada svih elektro-
DEO 17] REZIM E 35
magnetnih rotacionih maina su uglavnom ista. Kao to se moe oekivati na osno-

vu pregleda pojedinih konstruktivnih pojedinosti i elektrinih ema veza, detalji
analiza sinhrone maine, maine za jednosmernu struju i asinhrone maine, predstav-
ljae samo ogranke na zajednikom stablu. Opti postupak kome podlee osnova ana-
lize, isti je za sve vrste.
Veliine prvenstvenog znaaja za analizu maina jesu proizvedeni naponi
i naponi na krajevima, struje, obrtni momenti i brzine. Dva osnovna izraza za svaku
mainu s u : prvi za indukovani napon izraen magnetnom indukcijom (ili fluksom
popolu)i brzinom, a drugi za elektromagnetni obrtni momenat izraen magnetnom
indukcijom (ili fluksom popolu) i strujom. Pomouova dva izraza i naela teorije
elektrinog kola i mehanike mogu se kvantitativno ispitivati svi eljeni radni uslovi.
Opti postupak u analizi maina u ustaljenom stanju, koja e biti izvedena u do-
cnijim glavama, moe se ukratko svesti na sledea etiri stepena.
1. Iz Faradejevog zakona (jedn. 1-1 ili 1-4) odrediti izraz za proizvedenu e.
m. s. ili kontra e. m.s. Ovo odreivanje iziskuje poznavanje oblika krive magnetne
indukcije u maini i zahteva prema tome da se raspodela fluksa ispita.
2. Istraiti i uvesti u raun inioce koji prouzrokuju razliku izmeu proizve-
dene e. m. s. i napona na krajevima pod optereenjem. Jedan takav inilac je
otpor namotaja indukta. Druga okolnost koja se mora imati na umu je da i induktni
namotaj stvara komponentu magnetnog polja i da obraun fluksa kroz kolo mora
biti dopunjen imajui u vidu i to polje, kako bi se dobio ispravan napon na kra-
jevima. Ovo dejstvo se moe obuhvatiti pri odreivanju e. m. s. u prvom stepenu
ili se moe uzeti u obzir u drugom stepenu, kako bude podesnije za analizu. Ovi
inioci se obino prikazuju parametrima ekvivalentnih elektrinih kola. Njihovo
odreivanje opet zahteva poznavanje raspodele fluksa, a naroito za indukt.
Ekvivalenat za ova dva stepena, sa dodatkom obrauna gubitaka u gvou,
vai i za transformatore i predstavlja osnovu njihove analize.
3. Nai izraz za elektromagnetni obrtni momenat i otporni obrtni momenat.
Ovaj se izraz uglavnom moe ustanoviti na jedan od sledea etiri naina:
a. Moe se primeniti naelo pretvaranja energije. Kad se rotaciona e. m.s.
odredi u prvom stepenu, elektromagnetna snaga koju ova stvara u za-
jednici sa strujom indukta moe biti formulisana. Ova snaga se moe
izjednaiti sa snagomkoju stvara elektromagnetni obrtni momenat u za-
jednici s brzinom, kao u jedn. 1-17.
b. Izraz sa Bli (jedn. 1-6) moe se primeniti za obrtni momenat pojedi-
dinanih provodnika, a zatim nai zbir vrednosti za ceo namotaj indukta.
Oigleno je da treba poznavati raspodelu fluksa.
c. Obrtni momenat se moe odrediti iz prvog izvoda po uglu ukupnog
fluksa kroz namotaj indukta, primenjujui jedn. 1-24.1 ovde je potrebno
znati raspodelu fluksa.
d. Obrtni momenat se moe odrediti razmatranjem energije polja. Na ovu
mogunost emo se u veoj meri osvrnuti nie i detaljnije o njoj disku-
tovati u gl. 2 .
4. Obuhvatiti gubitke maine na podesan nain. Ovo obuhvatanje obino
se vri uzimajui u obzir gubitke u bakru pri odreivanju elektrinih snaga, a me-
hanike gubitke i gubitke usled histereze i vihornih struja pri odreivanju me-
hanikih snaga.
Primena ovih stepena sprovedena je u prouavanjima rada u ustaljenom
stanju, izloenim u gl. 3 do 11. Analiza transformatora obraena je u dodatku.
Prelazno i dinamiko ponaanje maina i sistema maina ispitivano je u gl. 12 i 13.
Izlaganje analitikih pojedinosti mora se, naravno, dopuniti razmatranjem kon-
36 F IZ I K I PO JM O V I [GLAVA I.
struktivnih i elektrinih detalja, oblika krive magnetne indukcije i fizikim prikazom

zbivanja u maini, i to mnogo potpunije nego to je to moguno u ovoj uvodnoj
glavi. Opti cilj je da se za svaku mainu dobiju ekvivalentna kola tako da se po
stupci koji se primenjuju u teoriji kola mogu upotrebiti i prilikom istraivanja
pojava pretvaranja energije.
Uopte uzev, sva etiri navedena metoda za odreivanje elektromagnetnog
obrtnog momenta mogu se primeniti na osnovne tipove maina. Svi ovi metodi daju
iste rezultate, ali od postupka po kome e se metodi primeniti zavisie da li e osnovi
rada maina biti manje iliviejasno osvetljeni. O ekspeditivnosti se takoe mora vo-
diti rauna, jersenekimmetodamamoguupojedinim sluajevimaeljeni rezultati dobiti
neposrednije i lake. Prvi metod dovodi do rezultata neposredno i lako, ali ne ka-
zuje skoro nita o tome kako se obrazuje obrtni momenat. On kazuje u stvari da
izvestan odnos mora biti zadovoljen kad maina radi. Drugim metodom zalazi se
paljivije u ispitivanje pojedinosti proizvoenja obrtnog momenta izraavajui sile
koje se pojavljuju na provodnicima kroz koje ide struja kad se provodnici nalaze
u magnetnom polju; kao takav, on daje potpuniji odgovor na pitanje kako maine
rade. S obzirom da se izraz za obrtni momenat (jedn. 1-6) moe izvesti iz Farade-
jevog zakona i odranja energije u mainama sa konstantnim poljem, drugi metod
je ekvivalentan prvom ali je njegova primena pristupanija. Ovaj odnos za obrtni
momenat moe se, meutim, lako primeniti samo na odreene elektromagne-
tne maine, to znai da drugi metod ne otkriva osnovne aspekte zajednike svim
mainama za elektromehaniko pretvaranje energije, pa ak ni one koji su zajedni-
ki svim elektromagnetnim oblicima ovih maina. Trei metod ima preimustvo
da jasno i prosto pokazuje nain stvaranja obrtnog momenta zajedniki svim obli-
cima rotacionih elektromagnetnih maina; on zato slui kao osnova za podrobnija
ispitivanja pojmova o rotacionim mainama u gl. 3.
etvrti metod je najosnovniji po nainu prilaenja problemu ali je zato naj-
tei za primenu. On se zasniva na upotrebi jedn. 1-15, odnosa koji vai za sve
maineza elektromehaniko pretvaranje energije. U donekle ogranienom obliku, on
vodi jednaini 1-24, na kojoj se zasniva trei metod, i na tumaenje posmatranjem
magnetnog polja iz odeljka 1-26; on dakle ima dodirnih taaka s drugim i treim
metodom. Zbog svoje vee uoptenosti, etvrti metod zahteva znatno vie uvo-
dnihobjanjenja nego to je bilo dato u ovoj glavi. Pruiti ova objanjenja, prika-
zati njihovu primenu i sve to je njima uslovljeno i na taj nain izneti na videlo
zajednike aspekte problema pretvaranja energije to su zadaci gl. 2 .
GLAVA2
NAELA ELEKTROMEHANIKOG PRETVARANJA

ENERGIJE
Sve sprave za elektromehaniko pretvaranje energije imaju izvesne za-

jednike osnovne karakteristike. Telefonska slualica sa pokretnim kalemom, na
primer, ponaa se u skladu sa istim osnovnim zakonima fizike kojima je regulisano
ponaanje elektrinog generatora od 100 000 kW. Cilj ove glave je da opie u op-
tim crtama fizike principe elektromehanikog pretvaranja energije, da razvije
jednu osnovnu teoriju na osnovu koje se mogu odrediti mahanike sile proizvedene
magnetnim i elektrostatikim poljima, i da uporedi mogunosti magnetskih i ele-
ktrostatikih polja kao sredstava za proizvodnju sila. Iako je teorija ustaljenog stanja
rotacionih maina izloena u narednim glavama na uproen nain, prouavanjem
ove glave omoguie se itaocu da u trodimenzionalnoj perspektivi binokularnog
gledanja sagleda teoriju maina, time to e mu se pruiti osnova na kojoj e se kas-
nije pojedinosti moi razmotriti.
Metod prilaenja problemu ve je diskutovan u odeljku l - 6 a. Kao to je
pokazano u jedn. 1-15, primena naela odranja energije na proces elektromehani-
kog pretvaranja energije dovodi do osnovne diferencijalne jednaine
dW e\ = d lT poije+ dlTmeh
gde je dWe\ neto iznos dovedene elektrine energije po odbitku gubitaka u bakru,
dlTp0ije diferencijal energije koju apsorbuje elektrino polje, a dWmeh neto iznos
unutranje energije pretvorene u mehaniku, ukljuujui mehanike gubitke. Ova
jednaina je napisana tako da lanovi elektrine i mehanike energije imaju pozi-
tivne vrednosti za sluaj rada motora. Ona vai i za rad generatora, ali tada lanovi
elektrine i mehanike energije imaju negativne vrednosti. Ova jednaina, zajedno
sa Faradejevim zakonom za indukovani napon, predstavlja temelje na kojima poiva
celokupna struktura ove glave. Postupak obuhvata dva stepena: (1) nai za energiju
akumulisanu u sprenom polju izraz pomou magnetnih ili elektrinih uslova i
parametara koji su funkcija oblika mehanikih delova, (2 ) zatim ispitati kako me-
haniko kretanje utie na lanove elektrine energije i energije polja. Mehanika
energija se onda moe dobiti iz jedn. 2-1. Prouavae se i uporeivae se i mag-
netno i elektrostatiko polje, obraajui naroito panju na magnetno polje zbog
njegove pretene vanosti.
2-1. M agnetni sistem i sa jednim pobudnim nam otajem . Posmatraj-
mo najpre jedan prost magnetni sistem koji se sastoji od samo jednog pobudnog
kalema i njegovog magnetnog kola, prikazan na emi sl. 2-1. Shodno Faradejevom
zakonu elektromagnetne indukcije, u nekom elektrinom kolu se indukuje e. m. s.
kadgod se menja magnetni fluks kroz to kolo. E. m. s. je srazmerna brzini promene
fluksa kroz kolo,njen smer je takav da tei da indukuje struju koja spreava promenu
38 NAELA PR ETV A R A N JA E N ER G IJE [GLAVA 2.
fluksa. Prcma tome, kad se struja i fluks poveavaju,e. m. s. indukovana u namotaju

ima smer suprotan struji, kao to je pokazano znacima + i uz e. m. s. e na sl.
2-1. Kad fluks raste, izvod fluksa kroz kolo po vremenu dk jdt je pozitivan, a tre-
nutna vrednost kontra e. m. s. e je data izrazom
d~k
e= + ( 2- 2)
iz ro r dt
S truje
Ova jednaina naravno vai za svaki koherentan
sistem jedinica. U ovim izlaganjima jedinice su ve-
Sl. 2-1. Uproen magnetni sistem
inom iz racionalizovanog sitema MKS.
sa jednim pobudnim namotajem Kad bi sav fluks cp prolazio kroz svih N na-
vojaka namotaja, kao kad bi fluks bio ogranien u
magnetnom jezgru, ukupan fluks kroz kolo bi iznosio 2V<p, a kontra e. m. s. bi bila
d<p
e = + 2V- (2-3)
dt
U stvari se jedan deo magnetnog polja prostire kroz prostor koji zauzimaju provod-
nici namotaja, i stoga obuhvata samo jedan deo od ukupnog broja navojaka. Uticaj
ovog deliminog obuhvatanja fluksa moe se uzeti u obzir definiui ekvivalentnu
vrednost fluksa kao. u jedn. 1-3.
Kao to je pokazano u odeljku l - 6 a, diferencijal dW t\ energije koju odaje
elektrini izvor u vremenu dt (po odbitku gubitaka u bakru namotaja) je
dW t\ = ei dt (2-4)
gde je i trenutna vrednost struje izvora. Iz jedn. 2-2 i 2-3 je
dW t\ = i dk = N i d<p = g d<p (2-5)
gde je $ = N i m. m. s. kalema u ampernavojcima.
Jednaina 2-5 pokazuje da je promena fluksa kroz kolo praena proticanjem
elektrine energije kroz kolo. ta biva sa tom energijom zavisi od toga ta je pro-
uzrokovalo promenu fluksa. Ispitivanje ovog proticanja energije je predmet osta-
tka ovog odeljka.
a. Energija u magnetnom polju. Energija polja moe se odrediti na osnovu
energije dovedene iz izvora pri uspostavljanju polja. Polje stvara mehanike sile
u jezgru i u kalemu, ali ako se jezgro ili kalem ne kreu ne vri se nikakav mehani-
ki rad. Docnije emo razmotriti u ovom odeljku ta se deava kad doe do meha-
nikog kretanja. Zasad posmatrajmo energetske promene za sluaj kad je konfi-
guracija jezgra i kalema nepromenljiva. Pod tim uslovima, jedn. 2-1 se svodi na
dWt\ = dWm t + 0 (2-6)
a iz jedn. 2-5
dlUpoije = i d \ = % d'p (2-7)
To znai da polje kad mehanikog kretanja nema apsorbuje dovedenu elektrinu
energiju i dk koja se pojavljuje usled promene fluksa.
Energija koju polje apsorbuje pri promeni ukupnog fluksa kroz kolo od \
do X2, ih fluksa od <px do <p2, je
â C
/ h
id k =
J Vi
tfdtp ( 2- 8)
DEO 21] SIST EM I SA JEDNOM POBUDOM 39
Kad je poetni fluks ravan nuli, energija koju polje apsobuje za uspostavljanje fluk-
sa kroz kolo X, odnosno fluksa 9 , je
je =
^ p o l je f \ d X = r gdcp (2-9)
J 0 J 0
U ovim jednainama fluks je funkcija m. m. sile, a odnos izmeu ovih zavisi
od geometrijskih oblika kalema i magnetnog kola i o d magnetnih osobina materi-
jala jezgra. Kad u magnetnom kolu ima feromagnetnog materijala, odnos odstupa od
linearnog oblika manje-vie kao narastuoj granikrive Oa na sl. 2-2, te seintegrisanje
po jedn. 2-8 i 2-9 mora vriti grafiki. Zbog histereze i
vihomih struja, fukcija fluksa od m. m. s. ima vie vred- ftuk s
nosti. Opadajua kriva naznaena je isprekidanom linijom
ab na sl. 2-2. Kad se m. m. s. svede na nulu, samo jedan
deo energije koju je polje apsorbovalo u toku procesa usposta-
vljanja vraa se u kolo, pri emu je vraena energija predsta-
vljena povrinom abc. Neto od energije ostaje nagomilano
u kinetikoj energiji usled obrtanja elektrona koji proizvode
remanentni fluks, a neto odlazi na gubitke u jezgru prouzro-
kovane histerezom i vihornim strujama. Neto iznos energije
apsorbovane za vreme procesa uspostavljanja i iezava- Sl. 2 - 2 . Karakteristika
nja polja Oab predstavlja povrina OabO na sl. 2-2. Kad fluks m. m. s. igrafiki
se promena odigrava dovoljno sporo, tako da se dejstvo prikaz energije polja
vihornih struja moe zanemariti, karakteristike fluks
struja Oa i ab postaju krive magneenja i razmagneenja. Za uslove potpunog ciklu-
sa, gubitak usled histereze moe se odrediti iz povrine zatvorene krive histereznog
ciklusa.
Veina maina za elektromagnetno pretvaranje energije sadre vazdune
procepe ukljuene na red sa magnetnim kolom, i obino najvei deo m. m. s. odlazi
nasavlaivanje magnetnog otpora vazdunog procepa. Najvei deo energije nagomilava
se pri tom u tom procepu i vraa sekolu kad polje slabi. Radi uproenja odnosa do ko-
jihsedolazi, magnetna nelinearnost i gubiciu jezgru esto se zanemaruju pri anali-
zovanju praktinih maina. Krajnji rezultati takvih priblinih analiza mogu se po
potrebi korigovati u pogledu dejstva tih zanemarenih inilaca primenom poluempiri-
kih metoda.
Kad se gubici u gvou zanemare, energija koju apsorbuje polje nagomi-
lava se i vraa kolu kad se fluks smanji na nulu. Kad su fluks i m. m. s. direktno
srazmerni, kao to je to u vazduhu, energija nagomilana u polju, prema jedn.2-9, je
lV p o ljc = 1 zX = 1 3-9 ( 2- 10)

2 2
Akumulisana energija moe se izraziti i pomou magnetnog otpora ili reluktame,
definisane kao
9i
= ^. (2 - 1 1 )
<P
ili magnetnog provoda, ilipermeanse definisane kao
v L ( 2- 12)
5 91
Kad se zanemari i nelinearnost i histereza, reluktansa i permeansa su konstantni
a akumulisana energija je
40 N ACELA p r e t v a r a n ja e n e r g ije [GLAVA 2.
Wpolie = j 9J<p2 = y ^ 2 (2-13)
Sainitelj samoindukcije L (u hercima) definisan je kao odnos fluksa kroz kolo (u ve

ber navojcima) prema struji (u amperima), tj.
L= X (2-14)
i
On je konstantan kad je reluktansa konstantna. Zamenom ovog odnosa u jedn.
2 - 1 0 dobiva se poznatiizraz za energiju akumulisanu u polju sa konstantnom indu-
ktivnou, koji glasi
= (2-15)
Energija polja raspodeljena je u prostoru koji polje zauzima. Za magnetni

medijum konstantne magnetne propustljivosti i sa zanemarenim gubicima, gustina
energije uzima se da iznosi
1 1 l$2
poe = - - $ = ' ! ^ 2 - : (2-16)
2 2 2
gde je zopoije gustina nagomilane magnetne energije(u dulima po kubnom me
u taki gde jaina magnetnog polja iznosi ) [AN /m], magnetna indukcija 33 [T],
a magnetna propustljivost ili permeabilnost tj u racionalizovanim jedinicama
MKS. Jednaina 2-16 dobiva se iz jedn. 2-10, jer je m. m. s. po jedinici duine a
93 fluks po jedinici povrine.
U prethodnim razmatranjima odnosi energije polja bili su izraeni na tri
naina, te je zgodno da se ukratko protumae posmatrajui ih sa tri gledita. U jedn.
2-16 akumulisana magnetna energija izraena je specifinim osobinama magnetnog
polja, odnosno veliinama po jedinici zapremine. To gledite je gledite konstru-
ktora. U svom radu on ima u vidu osobine materijala, jaine polja, veliine napre-
zanja, gustine struje i sline pojmove. On zatim stvara geometrijski oblik i aranman
svoje specifine maine na osnovu poznavanja onoga to moe da izradi sa jedi-
nicom zapremine raspoloivih materijala. U jedn. 2-15 energija polja izraena je
pomou struje i induktivnosti, dobro poznatih i korisnih pojmova, naroito kad
nelineamost nije vana. Ovo gledite je gledite analitiara elektrinog kola. Izuzi-
majui tekoe skopane sa uzimanjem nelinearnosti u obzir, teorija radnih karak-
teristika veine maina za elektromagnetno pretvaranje energije moe da se izvede
polazei od pretpostavke da ta maina predstavlja u kolu element sa parametrima
induktivnosti promenljivim u vremenu. Ovo gledite, meutim, ne omoguava da se
unutranjepojavedovoljnosagledajui neprua nikakvu predstavu o fizikim zbiva-
njima. U jedn. 2-7 do 2-13 energija polja je izraena veliinama koje se odnose na
celo polje. Ovo gledite se nalazi negde izmeu druga dva. Izrazi se lako mogu pre
vesti na jezik bilo konstruktora bilo analitiara kola. U ovim izlaganjima bie sva
tri gledita zastupljena u raznim momentima.
b. Mehanicki rad. Do sada smo razmenu energije izmeu elektrinog kola
i magnetnog polja razmatrali za sluaj nepromenljive konfiguracije mehanikih de
lova. Razmena energije izmeu elektrinog i mehanikog sistema moe se vriti
kad je energija u sprenom polju izloena uticaju konfiguracije mehanikih elemenata.
Kao prost primer posmatrajmo rele koji privlai gvozdenu armaturu na sl.
2-3a. Krive magneenja magnetnog kola za otvoreni i zatvoreni poloaj armature
vide se na sl. 2-3b. Pretpostavimo da je prekida 5 ukljuen i da se armatura nasi-
DEO 21] SIST EM I SA JED N OM POBUDOM 41
lno zadri u otvorenom poloaju dok se struja u kalemu nije smirila na krajnju
vrednost ustaljenoga stanja. Odgovarajua radna taka magnetnog kola je taka a
(sl. 2-3b). Sada pustimo armaturu. Ona e se pokrenuti pod dejstvom magnetne
privlane sile i konano zaustaviti u zatvorenom poloaju. Kad pojave prelaznog
perioda ieznu, krajnja radna taka bie b na sl. 2-3b.
Za vreme prelaznog perioda dok se armatura kree, fluks raste a u kalemu
se indukuje kontra e. m. s. Ova e. m. s. zavisi od brzine kojom se armatura kree.
Kad se ona kree veoma sporo, indukovana e. m. s. je neznatna; struja ostaje tada
uglavnom konstantna a geomctrijsko mesto taaka fluksm. m. s. za prelazni peri-
od pribliava se vertikalnoj isprekidanoj liniji ab na sl. 2-3b. Obratno, kad je kretanje
veoma brzo, ono e se izvriti pre nego to se fluks znatno promeni; geometrij-
flu k s zatvorem
z a tv o re n i
potoaj
gvozeno
je z g r o
otv o ren i
p o lo a j
izvor
l l gvozdena
* .a r m a t u r a
Sl. 2-3 (a) Relej i (b) odgovarajue karakteristike fluksm. m. s. i energetski odnosi
sko mesto taaka fluksm.m.s. za period kretanja armature pribliava se tada

horizontalnoj isprekidanoj liniji aa', a kad se kretanje zavri, fluks i m.m.s. rastu du
krive magneenja a'b. Tano reenje za uslove prelaznog stanja komplikovano je
i zavisi kako od inercije i sila trenja mehanikog sistema tako i od prelaznog pona-
anja elektrinog sistema. Neemo se dalje uputati u ove pojedinosti. Radije emo
pretpostaviti da je kriva fluksrn.m.s. za prelazni period poznata i da lei negde
izmeu dveju gore opisanih granica, kao to pokazuje kriva ab na sl. 2-3b.
Razmotrimo ta predstavljaju pojedine povrine dijagrama na sl. 2-3b. Povr-
ina OacO levo od krive prvog magneenja predstavlja energiju uzetu od elektrinog
izvora koju magnetsko polje apsorbuje u toku poetnog pobuivanja kalema dok
je armatura u otvorenom poloaju. Histereza i vihorne struje zanemareni su radi jed-
nostavnijih izlaganja. Ova energija se tada nagomilava u magnetnom polju. Kad je
armatura stigla u zatvoreni poloaj, energiju akumulisanu u polju prestavlja povr-
ina ObdO levo od krive poslednjeg magneenja. Prema tome, poveanje energije
nagomilane u polju je
AlFpoije = ObdO OacO (2-17)
Dok se armatura kree, fluks raste od <px do <p2 a u kalemu se indukuje e. m. s. Od-
govarajua energija izuzeta iz izvora za to vreme iznosi, prema jedn. 2-5
Wd = = povrina cabdc (2-18)
Zamenom jedn. 2-17 i 2-18 u jednaini energetskog bilansa 2-1 dobiva se

W A = A lP p o ij e + IT rn e h (2-19)
Povrina cabdc = ObdO OacO-j- Wmeh (2- 20)
1
42 NACELA PRETV A R A N JA E N ER G IJE [GLAVA 2.
odakle je
JPmeh = OacO + cabdc ObdO = OabdO ObdO (2-21)
= OabO (2-22)
Ova vana relacija pokazuje de je energija pretvorena u mehaniki oblik ravna po-
vrini omeenoj krivamaprvog i poslednjeg magneenja i krivom fluksm.m.s. za
period kretanja, kao to pokazuje rafirana povrina na sl. 2-36. Svaki magnetni
sistem s jednim pobudnim namotajem, ija kriva magneenja zavisi od re-
lativnog poloaja njegovih delova, moe posluiti kao naprava za elektromeha-
niko pretvaranje energije.
c. Mehanike sile. Linearna analiza. Veliina i pravac mehanikih sila koje
deluju na ma koji deo jednog magnetnog sistema mogu se odrediti razmatrajui ta
bi se dogodilo u energetskom bilansu kada bi se dozvolilo da se taj (posmatrani)
deopomeriza infinitezimalno odstojanje dx u pravcu magnetne sile / koja na njega
dejstvuje. Ako se zanemare gubici u gvou i nelinearnost, energetski odnosi mogu se
izraziti linearnim parametrima induktivnou, magnetnim otporom ili magnetnim
provodom, kaoujedn. 2-13 i 2-15. Ovi parametri su funkcijegeometrijskih oblika
jezgra i kalema i magnetskih osobina materijala jezgra. Na primer, induktivnost ka-
lema i magnetni otpor magnetnog kola u sl. 2-3a zavise od obilka jezgra i kalema.
Najvaniji inioci su duina i povrina poprenog preseka vazdunog procepa.
Iako odnosi koji e u daljem izlaganju biti izvedeni imaju veoma iroko
znaenje, bie korisno da se najpre razmotri jedan prost poseban sluaj, kao to
je relej na sl. 2-3a. Magnetna privlana sila koja dejstvuje na armaturu moe se
odrediti razmatrajui ta bi se desilo u energetskom bilansu kad bi se vazduni
procep smanjio za infinitezimalni iznos dx. Mehaniki rad fd x izvrila bi tada mag-
netna privlana sila / . Istovremeno bi se promenio magnetni otpor magnetnog kola
i induktivnost kalema. Struja i fluks moglibi se takoe promeniti zbog indukovanja
u prelaznom stanju to je opisano u odeljku 2 - 1 b.
Uticaj diferencijalnog pomeraja dx na energetski bilans (jedn.2-1) moe se
vrlo pogodno obraunati uz pomo diferencijalnih promena fluksa i magnetnog ot-
pora. U skladu s jedn. 2-5, dovedena diferencijalna elektrina energija je
dW A = Fd(p (2-23)
gde su jFi (p vrednosti m.m.s. i fluksa pri radnim uslovima, a df> je infinitezimalna
promena fluksa izazvana pomeranjem dx. Prema jedn. 2-13, energija polja je
iup0lje = +2 910* (2-24)
9i i (p su promenljive, pa je za beskonano male promene
dlUpoije = f f p c m + 9 i (pd(p (2-25)
Ali je 9i(p = F, te je
diupolje = y2(p m i + ffp (2-26)
Zamena jedn. 2-23 i 2-26 u osnovnoj energetskoj jednaini 2 -1 daje
F d p = y2(p*dm + Fdp y d w mch (2-27)
prema tome je d w meh = f d x = y ^ dd{ (2-28)
ili (2-29)
Treba uoiti da se dovedena elektrina energija Fd (f> na levoj strani jedn.

2-27 potire jednim identinim lanom kojim se uzima u obzir onaj deo promene u
energiji polja koji je prouzrokovan promenom fluksa. Ovi lanovi ne utiu na
mehaniku silu, koja, prema tome, ne zavisi od diferencijalne promene fluksa.
Sila zavisi jedino od vrednosti fluksa i od prvog izvoda magnetnog otpora po putu
x. Ove jednaine pokazuju prema tome da promenu fluksa prati prenos energije
izmeu polja i elektrinog sistema, dok promenu magnetnog otpora prati razmena
energije izmeu polja i mehanikog sistema. Jednaina 2-29 pokazuje da se u sistemu
usled fluksa javljaju sile koje tee da smanje magnetni otpor i da mehanike delove
pokrenu ka poloaju najmanjeg magnetnog otpora.
U magnetnom sistemu sa jednim pobudnim namotajem koji sadri ele-
mente od gvoa, na magnetni otpor utie uglavnom raspored tih gvozdenih ele-
menata. Sila najveim delom dejstvuje u tom sluaju neposredno na te gvozdene
elemente. U mainama za pretvaranje energije normalnog tipa najvei deo sile
raspoloive za koristan rad dejstvuje na gvozdene delove napravljene tako da moe
da se ostvari eljena vrsta kretanja. U takvim mainama eljeno pretvaranje energije
vri se obino jednom jedinom silom ili obrtnim momentom. Postoje i sile koje
svojim dejstvom izazivaju naprezanja u gvozdenim delovima. Ovim naprezanjima
prouzrokuju se istezanja koja menjaju oblik delova teei da smanje magnetni otpor.
Ova pojava se naziva magnetostrikcija. Unutranja naprezanja u naizmeninom
polju dovode do vibracija, koje su obino nepoeljne jer stvaraju buku.
Postoje i sile koje dejstvuju neposredno na pobudni namotaj. U skladu
s optim naelom, ove sile tee da kalem kao kruto telo postave u magnetnom polju
u poloaj u kome je magnetni otpor najmanji a i da ga deformiu sabijanjem u aksi-
jalnom pravcu i irenjem njegove povrine popreko na putanju fluksa. Kalem pravo-
ugaonog oblika, na primer, tei da se deformie u krug. Oblik i poloaj pobudnog
kalema u magnetnom kolu s gvoem utiu obino relativno malo na magnetni
otpor. Pri normalnim uslovima, sile koje neposredno dejstvuju na pobudni kalem
su usled toga mnogo manje od onih koje deluju na gvozdene delove. Pri nenor-
malnim uslovima, meutim, kao to su kratki spojevi na ureajima velike snage,
sile koje dejstvuju na namotaje mogu biti veoma velike.
Drugi korisni oblici jednaine sile mogu se izvesti iz jedn. 2-29. Izraena
pomou m.m.s. i magnetnog provoda, sila je
f _L JL p z . (2-30)
2 dx
a pomou fluksa i m.m.s.
dF
(2-31)
dx <p= const
gde je dF/dx parcijalni izvod m.m.s. po x pri konstanmom fluksu. Ili pak
(2-32)
f ~ + 2L F(yx)
\ UX ) f = const
gde je jx parcijalni izvod fluksa po v pri konstantnoj m.m.s. U zavisnosti od

struje i induktivnosti, sila je
1 dL
/= + -------------
(2-33)
2 dx
Vidi se, dakle, da sila dejstvujeusmerupoveanjamagnetnog provoda, smanjenja m.
m.s. pri stalnom fluksu, poveanjafluksapri stalnoj m.m.s. ili poveanja induktivnosti.
Sila se takoe moe izraziti pomou prvog izvoda energije polja po pomeraju
x. Tako se iz jedn. 2-13 i 2-29 dobiva
aiTpl;e
/ = - (2-34)
dx '0 = const
Videli smo ve u diskusiji jedn. 2-27 da diferencijalne promene fluksa ne utiu na
mehaniku silu jer se diferencijal dovedene elektrine energije F d<p potire s iden-
tinim priratajem energije polja. S obzirom da je sila nezavisna od d(p, izraz za
silu moe se dobiti razmatrajui ta bi se dogodilo kad bi fluks bio konstantan.
Jednaina 2-34 kazuje naprosto da bi, u sluaju da pomeranje dx nastaje pri konstant-
nom fluksu, dovod elektrine energije F dft u jedn. 2-27 bio ravan nuli i da bi
izvreni mehaniki rad iao na teret energije nagomilane u magnetnom polju.
Prema tome, sila je jednaka prvom izvodu energije u odnosu na pomeraj, kad bi
se energija izuzimala iz polja pri konstantnom fluksu.
Treba isto tako primetiti da je, na osnovu jedn. 2-15 i 2-33,
IF p o lie
/ = + (2-35)
. dx const
Prouavanjem jedn. 2-35 otkrivaju se izvesne interesantne i korisne injenice. Jed-

naina pokazuje da je mehaniki rad f dx ravan prirataju energije polja dWr,\]C kad
se pomeranje vri odravajui struju konstantnom. Prema tome, u nekom line-
arnom sistemu pri konstantnoj struji, polovina dovedene elektrine energije slui
za poveanje energije nagomilane u polju, a druga polovina se odaje kao mehaniki
rad. Mehaniki rad koji vri magnetna sila ravan je poveanu energije polja pri
konstantnoj struji, ili sila je ravna prvom izvodu energije polja u odnosu na x pri
konstantnoj struji.
Jenaina 2-34 vai kako za nelinearne tako i za linearne sisteme. Jednaina
2-35, meutim, vai samo za linearne sisteme. Videemo da se ona kao objedinjava-
jue naelo moe primeniti i na linearne sisteme sa viestrukim pobuivanjem.
Iako je za prikazivanje magnetnih sila upotrebljen prosti relej sa sl. 2-3a>
treba imati na umu da odnosi izvedeni u ovom odeljku imaju veoma iroko znaenje-
Posmatrajmo magnetni sistem sa jednim pobudnim namotajem kome se jedan deo
moe pokretati kao kruto telo u odnosu na ostale delove. Uopte uzev na pokret-
ljivi deo dejstvovae magnetne translatorne sile i obrmi momenti teei da ga po-
stave u poloaj najmanjeg magnetnog otpora. Vrednost komponente magnetne sile
koja u datom pravcu dejstvuje na izvestan deo moe se odrediti pretpostavljajui
da se deo o kome je re pokree u eljenom pravcu za diferencijalni iznos dx i
odreujui iz gornjih jednaina za silu odgovarajue izvode. Obrtni momenat moe
se odrediti pretpostavljajui da se deo pomera za diferencijalni ugao <70 u eljenom
smeru i odreujui odgovarajue izvode po uglu 0 .
P rim e r2 -1 . Izvesti izraze za privlanu silu izmeu dve paralelne ravne strane feromag-
netnog materijala velike propustljivosti kad fluks prolazi upravno na te strane kao to pokazuje sl.
2-4. Zanemariti savijanje magnetskih linija na ivicama.
Reenje. Izrazi za silu mogu se lako dobiti u zavisnosti od magnetnog otpora vazdunog
procepa, njegovog magnetnog provoda ili energije polja u procepu. Ovde je izabranprvi nain.
Magnetni otpor u vazdunom procepu je
9L = (2-36)
1HA
gde je g duina vazdunog procepa, A povrina svake od paralelnih strana, a (t0 magnetna pro-
pustljivost vazduha.
Diferenciranjem po x (sl. 2-4) dobiva se
>EO 21] SIS T E M I SA JED N OM POBUDOM 45
d<sk _ J L d _ 1
(2-37)
dx [i0A dx \l0A
s obzirom da je dx negativni prirataj duine vazdunog procepa.
Zamenom jedn. 2-37 u jedn. 2-29 dobiva se
/ = + (2-38)
2^0 A
gde je (pg fluks u vazdunom procepu. U racionalizovanom sistemu
jedinica M KS sila je izraena u njutnima. Drugi oblik je
B 2g-A
/ = + (2-39) Sl. 2-4. Vazduni procep
2 Po
sa paralelnim stranama.
gde je B magnetna indukcija u vazdunorri proccpu koja je ravna Primer 2-1
<PgIA.
P r im e r 2-2. Magnetno kolo pokazano na sl. 2-5 nainjeno je od livenog elika. Rotor se
slobodno moe okretati oko vertikalne ose. Dimenzije su oznaene na slici.
a) Nai izraz u racionalizovanom sistemu
jedinica M KS za obrtni momenat koji dejstvuje
na rotor u zavisnosti dimenzija i m. m. s. utro- a k sijo ln a d u in a (u p ra vn o
ene u dva vazduna procepa. Zanemariti dejs- na s iik u ) s h
tvo ivica.
b) Maksimalna magnetna indukcija u
odgovarajuim delovima vazdunog procepa og-
raniena je na priblino 130 kilolinija /in 2 (tj.
2,02 T ) zbog zasienja elika. Izraunati maksi-
malni obrtni momenat za sledee dimenzije: rx
= 1,00 in (tj. 2,54 cm), h 1,00 in (tj. 2,54
cm), 5 = 0,10 in (tj. 0,254 cm).
Reenje. Slino primeru 2-1, obrtni mome-
nat se moe odrediti u zavisnosti od magnetnog
otpora vazdunog procepa, njegovog magnetnog
provoda ili energije polja. Ovde e se primeniti
poslednji nain.
a) Gustina energije magnetnog polja je
B 2g /2(i0 (jedn. 2-16), a zapremina dva odgova-
rajua vazduna procepa je 2gh (rx + 0,5g) 0. Sl. 2-5. Magnetni sistem za primer 2-2
Prema tome, energija polja je
B / g h ( ri + 0,5 g') 0
W (2-40)
Po
Pri konstantnoj m. m. s. Bg je konstantno, pa se diferenciranjem jedn. 2-40 po 0 pri konstantnoj
m. m. s. saglasno jedn. 2-35, dobiva za obrtni momenat
Bg\ r i + 0,5 g) gh
M = (2-41)
Po
b) U jedinicama M KS sistema jesu:
Bg = 2,02 T
g = 0,00254 m
h = 0,00254 m
p.0 = 47t X 10~ 7
Zamenom ovih brojanih vrednosti u jedn. 2-41 dobiva se
M = 5,56 Nm
d. Uticaj nelinearnosti. Izraunavanje lana koji u jedn. 2-1 predstavlja
promenu energije polja postaje komplikovano kad se uzimaju u obzir histereza i
magnetna zasienost. U tom sluaju moraju se primeniti grafike metode izrau-
46 NAELA PR ETV A R A N JA E N E R G IJE [GLAVA 2.
navanja, zasnovane na energetskom dijagramu sl. 2-2>b. Drugim reima, treba

prouiti ta bi nastalo sa povrinama u sl. 2-3b kad bi se kretanje svelo na besko-
nano malu vrednost. Vihome struje ne moraju se uzimati u obzir pri odreivanju
sile u uslovima jednosmerne struje, poto je njihovo dejstvo srazmerno vremenskoj
brzini promene fluksa. Moe se uzeti da se pomeranje dx kome je izloen pokretni
deo u cilju odreivanja sile vri tako sporo da pri njemu preovlauju uslovi usta-
ljenog stanja. Ali vihorne struje mogu znatno uticati na energetski bilans maina
koje rade sa vremenski promenljivim fluksom, te ih tada treba uzeti u obzir. Na-
suprot tome, pojave histereze zavise od prethodnih magnetnih zbivanja i od smera
promene magnetnih uslova, ali su nezavisne od brzine promene. Histereza stoga
utie na energiju koja se u polju nagomilava prelaenjem iz jednog ustaljenog
stanja u drugo, bez obzira kako sporo se ova promena zbiva, pa prema tome utie
na silu ak i u uslovima jednosmeme struje. Pri uslovima cikline promene, gubitak
usled histereze po ciklusu moe se odrediti iz povrine zatvorene krive histereze.
Ovde je, meutim, dejstvo histereze zanemareno, a za karakteristiku fluksm.m.s.
pretpostavlja se da je nelinearna ali jednoznana^. Za probleme sa neciklinim
m.m.s. uobiajeni postupak je da se upotrebi srednjakriva magneenja koja prolazi
kroz vrhove familije simetrinih histereznih ciklusa i daje prosene vrednosti, otprilike
nasredini izmeu krive magneenja i krive razmagneenja to predstavlja oprav-
danu priblinost kad tana istorija magneenja nije poznata. Cilj sledeeg izlaganja
nije toliko da se nae taan metod prorauna koliko da se pokae zato relativno
prosti odnosi izvedeni na osnovu linearnosti, kao u odeljku 2 -lc, mogu obino da
prue prilino tane rezultate.
Oznakama treba ukazati veliku panju. Kao u odeljku 2-lc, uzmimo da su
(p i F odreene vrednosti fluksa i m.m.s. za koje treba odrediti silu. Neka su 9 i
^ promenljive vrednosti fluksa i m.m.s. i neka njihovu uzajamnu zavisnost predstavlja
kriva magneenja Oa na sl. 2-6, a taka a neka je radna taka. Pretpostavimo da se
pokretni deo pomeri za dx u pravcu za koji se eli nai komponenta magnetne sile.
M.m.s. % je funkcija i fluksai geometrijskih
odnosa, tako da se i kriva magneenja usled
ovog pomeranja menja u novu krivu Ob na
sl. 2-6. Za ma koju vrednost fluksa <p, ho-
rizontalni razmak dveju kriva je funk-
cija fluksa i ravan je parcijalnom diferen-
cijalu m.m.s. u odnosu na pomeraj, tj.
d ^ = d x X (2 -42)
Pokretljivi deo magnetnog kola tei pod uti-
cajem magnetne sile da se pokrene u tak-
Sl. 2-6. Nelinearna karakteristika fluks- vom pravcu da se magnetni otpor smanjite
m.m. s. i diferencijalne promene energije
se nova kriva magneenja Ob pomera ulevo
od prvobitne krive u sl. 2-6. Radni fluks
se takoe menja od <p na (p + d(p. Nova radna taka je b u sl. 2-6.
V Za dalja razmatranja istog problema vidi L. V. Bewley: ,,Twoimensional Fields in

Electrical Engineering, str. 189-191, The Macmillan Company, Njujork 1948; V. Karapetoff:
Mechanical Forces between Electric Currents and Saturated Magnetic Fields, Trans. A IE E ,
vol. 46, str. 563-569, 1927; R. E. Doherty and R. H. Park: Mechanical Forces between Electric
Circuits, Trans. A IE E , vol. 45, str. 240-250, 1926. Za razmatranja o dejstvu histerezisa vidi H.
C. Roters: Electromagnetic Devices, str. 32-35, 73-77, 199-201, John Wiley & Sons, Inc.,
Njujork, 1941.
U odeljku 2-16 pokazano je da je izvreni mehaniki rad jednak povrini

OabO izmeu krive prvog i poslednjeg magneenja i geometrijskog mesta fluks
m.m.s. za vreme kretanja. Kad se kretanje svede na infinitezimalno dx, kao u sl.
2-6, povrina OabO postaje beskonano mala, a rad postaje fdx.
Veliina povrine OaeO izmeu dve krive magneenja na sl. 2-6 predstavlja
integral diferencijalnih paralelograma visine dy i osnovice d^-ili
veliina povrine OaeO J * d g d ? = j rJ J 'd x d o (2-43)
Povrina trougla abe je beskonano mala veliina drugog reda, te se povrina

OaeO pribliava povrini OabO kad dx tei ka nuli. U limesu te povrine su pot-
puno jednake. Integrali jednaine 2-43 predstavljaju algebarski poveanje energije
polja koje bi prouzrokovao prirataj d g m.m. sile. Ali sila dejstvuje u takvom pravcu
da smanji m.m.s. Prema tome, energija izuzeta od polja i pretvorena u mehaniki
rad je negativna vrednost ovih integrala, ili
r<pd$?
fd x = J dxd 9 (2-44)
J o dx
S obzirom da je dx konstantno pri integrisanju, moe se izvui iz integrala, pa se de-
ljenjem obe strane jedn. 2-44 sa dx dobiva
/ = - d<p (2-45)
Negativni znak pokazuje da magnetna sila dejstvuje u pravcu smanjenja magnetnog

otpora i prenosa energije iz polja u mehaniki sistem, kao u jedn. 2-29, 2-31 i 2-34.
P rim er2-3. Sila se moe odrediti iznalaenjem vrednosti za djy ldx neke familije krivih
magneenja, prikazujui te vrednosti grafiki u zavisnosti od fluksa sa x kao parametrom, a zatim
sprovodei grafiku integraciju jedn. 2-45. Pretpostavimo, na primer, da su izraene krive magne-
enja magneta s pokretnim jezgrom prema sl.2-7a,sa jezgrom zadranim u nepokretnom poloaju
za svaku krivu.M agnetni ureaji s pokretnim gvoem ovog tipa upotrebljavaju se za proizvodnju
relativno velike sile koja dejstvuje na srazmerno malom rastojanju2). Tipine krive su pokazane
u sl. 2-76, gde je * razmak strana pokretnog i nepokretnogcilindrinog jezgra,u metrima. Problem
glasi: nai silu za odreenu vrednost (fi fluksa i za razmak x = 0,025 m.
Reenje. Za datu vrednost fluksa, recimo 9 ,,, kad se x promeni od 0,02 do 0,03 m (sl. 2-76)
prirataj m. m. s. je 4 % = fjfj %a ampernavojaka, a odgovarajui prirataj za x)e. tsx = 0,01 m.
Prosena vrednost za x u ovom intervalu je 0,025 m. Kad su horizontalna odstojanja izmeu kri-
vihzabilo koju datu vrednost fluksa priblino ravnomerna, A %j Ax je vrlo blisko vrednosti d% ldx
za cp = 9 4 i x = 0,025 m. Birajui nekoliko vrednosti za fluks i odreujui odgovarajueprirataje
m. m. s. izmeu kriva za x = 0,02 i x = 0,03, kao to je pokazano na sl. 2-76, mogu se dobiti
podaci za krivu Q g: jQx kao funkciju od 9 za x = 0,025,kao to pokazuje sl. 2-7c.Prema jedn. 2-45,
sila za vrednost fluksa <fi i vazduni procep 0,025 m ravna je rafiranoj povrini na sl. 2-1 c i dej-
stvuje u pravcu skraenja procepa.
Gore opisani postupak je prilino sloen i zametan. Sreom, mnogo pro-
stiji odnosi, izvedeni na bazi lineamosti, daju obino zadovoljavajue rezultate
kad se pravilno primene, ak i u sluaju zasienog magnetnog kola. Ova injenica
moe se sada proceniti ponovnim ispitivanjem energetskog bilansa u svetlosti
onoga to je pokazano u prethodnom izlaganju.
Pretpostavimo da se raspodela fluksa kroz celokupni magnetni materijal
i kroz polje rasipanja ne menja kad se pokretni deo pomera za dx i da fluks ostaje
konstantan. Ovaj uslov je obino priblino ispunjen u sistemima s jednom pobudom,
2) Za opirnu obradu raznih ureaja s pokretnim gvoem vidi H. C. Roters: Electro-

magnetic Devices", John Wiley & Sons, Inc., Njujork, 1941.
izuzev kad su zasienost ili magnetno rasipanje izuzetno veliki. Pretpostavimo ta-
koe da je volumen magnetnog materijala u polju konstantan. Jedine promene mag-
netnih uslova, prouzrokovane pomeranjem dx, deavaju se tada u neposrednoj
blizini promenljivog vazdunog procepa iji magnetni otpor je nezavisan od fluksa.
a l i n d r i i n i g v o z d e n i oklop Problem se tada svodi na problem u
P777777777777777Z2ZZ kome se obuhvataju samo promene u
linearnom delu polja. Svi odnosi za
silu koji su ranije bili izvedeniuodelj-
ku 2-lc za linearni sluaj mogu sepre-
ma tome primeniti u granicama usvo-
jenih pretpostavki. Tako se jedn. 2-29,
2-30, 2-34 i 2-35 mogu pisati u zavis-
nosti od fluksa u vazdunom procepu,
magnetske razlike potencijala izmeu
strana vazdunog procepa, magnetnog
otpora vazdunog procepa, magnetnog
provoda vazdunog procepa i mag-
netne energije nagomilane u vazdu-
nom procepu. Problem se, akle, svodi
na izraunavanje uslova u vazdunom
procepu, koji se jedan po jedan mogu
proraunati iz dimenzija3).
U granicama pretpostavki nave-
denih u poetku prethodnog stava,
(b) sila se moe s druge strane izraziti
pomou parametara kompletnog mag-
netnog kola upravo kao da je mag-
netno kolo lineamo. Na primer, na os-
novu usvojenih pretpostavki, prirataj
m.m.s. d $ u sl. 2 - 6 je proporcionalan sa
fluksom 9 , usled ega je rafirana po-
vrina OaeO izmeu dveju kriva mag-
neenja ravna povrini trougla OaeO
ije su kose strane isprekidane prave
(c ) linije Oa i Oe na sl. 2-6. Za infinitezi-
Sl. 2-7. (a') Cilindrini magnet s pokret- malni pomeraj dx, rafirana povrina
nim jezgrom. (6) Familija krivih magne- OaeO ravna je povrini OabO, koja je
enja. (c) Grafiko integrisanje radi od- opet ravna mehanikom radu fdx. Pre-
reivanja sile, primer 2-3.
ma tome, u granicama pretpostavki,
_ 1_ F ,
fd x = <pdF <p dx (2-46)
2 Ox
ili
F
/ = - 0 (2-47)
dx <pconst
gde su <p i F odreene vrednosti fluksa i m.m.s. za radnu taku. Uporedi s jedn.
2-31. Sve ostale relacije za silu za linearni sluaj vae takoe. Na primer, sila izra-
ena strujom kalema i induktivnou, je
3) Za metode prorauna magnetnog provoda izvesnog broja oblika vazdunog procepa

obrasce za silu za izvesni broj pojedinanih sluajeva, vidi knjigu navedenu u napomeni 2).
SIST EM I SA JED N OM POBUDOM 49
(2-48)
gde je L induktivnost u radnoj taki, a funkcija je radnog fluksa <p. Ovaj odnos
je koristan kad se sila eli odrediti merei parametre pobudnog namotaja.
U analiziranju nelinearnih mehanizama pribegava se esto tome da se me-
hanizmi koji sadre nelinearne magnetne karakteristike predstave pomou ekviva-
lentnih parametara sa vrednostima podeenim tako da se za odreenu radnu taku
moe uzeti u obzir zasienost i koji se parametri za male promene mogu smatrati
konstantnim. Tako e se esto postupiti u daljem radu. Prikaz nelinearnog mehani-
zma s pokretnim gvoem pomou ekvivalentne induktivnosti, kao u jedn. 2-48,
predstavlja jedan prost primer.
Iako nelinearnost ne ulazi neposredno u ove pribline jednaine za silu,
ne treba gubiti iz vida da zasienost moe esto imati vano posredno dejstvo na
silu koju proizvodi izvesna odreena struja kalema, s obzirom da su fluks vazdu-
nog procepa, m. m. s. i ekvivalentna induktivnost odreeni magnetnim karak-
teristikama itavog magnetnog kola.
Premda se razmatranja u ovom odeljku zasnivaju na magnetnom polju
proizveden'om proticanjem struje kroz kalem, krajnji rezultati pokazuju da sila
zavisi prvenstveno od promena energije u promenljivom vazdunom procepu i da
je nezavisna od izvora polja. Jednaine za silu izraene u zavisnosti od uslova u
vazdunom procepu vae prema tome isto tako kad je polje proizvedeno perma-
nentnim magnetima.
U nekim mehanizmima, kao to je magnet s pokretnim jezgrom na sl. 2-7a,
kretanje jezgra povlai za sobom promenu volumena magnetnog materijala u polju,
usled ega se energija polja raspoloiva za mehaniki rad pri smanjenju volumena
vazdunog procepa smanjuje za iznos energije potrebne za magneenje vika vo-
lumena magnetnog materijala. Na primer, ako je A povrina poprenog preseka
cilindrinog pokretnog jezgra na sl. 2-7a, dejstvo kretanja dx sastoji se u tome da se vo-
lumen vazduha A dx zameni istim tolikim volumenom pokretnog jezgra. Energija
dWp, potrebna za magneenje dodatog volumena pokretnog jezgra, moe se izraziti
dWp = A d x dp (2-49)
gde integral predstavlja energiju apsorbovanu kubnim metrom materijala po-

kretnog jezgra za uspostavljanje u pokretnom jezgru magnetne indukcije Bp koja
odgovara radnom fluksu, a on se grafiki moe odrediti iz povrine izmeu uzlazne
krive 83|j i ose magnetne indukcije, na nain slian pokazanom na sl. 2-2. Poto
sila predstavlja prvi izvod energije u odnosu na x, iznos koji treba oduzeti od sile,
mahom mali, je
Gubitak (2-50)4
P rim er 2-4. Proceniti red veliine greke u sili na pokretnom jezgru sa sl. 2-7a prou-
zrokovane zanemarivanjem promene volumena magnetnog materijala u polju.
Reenje. Raunae se sa dosta grubom aproksimacijom poto se trai samo priblina
ocena. Zato e se smatrati kao da je magnetna propustljivost pokretnog jezgra konstantna i njena
vrednost e se uzeti umereno niska. Rasipanje u vazdunom procepu e se takoe zanemariti.
Magnetna indukcija u pokretnom jezgru bie onda jednaka onoj u vazdunom procepu, naime Bg.
Kretanjempokretnog jezgra dolazi do toga da se volumen Adx vazduha sa gustinom energije B 2gl2\i.0
zamenjuje jednakim volumenom pokretnog jezgra sa gustinom energije B 2g I2\ip. Ako se uzme
da se kretanje zbiva pri konstantnom fluksu, osloboena energija polja stoji na raspoloenju za
mehaniki rad, te je
4 Elektrine maine
50 NACELA p r e t v a r a n ja e n e r g ije
/ B/ BA\
= [ - IA dx (2-51)
V2 !*o 2pp)
B JA l 1 N
' 1 (2-52)
2 g0 V Pp/Po/
gdeje magnetna propustljivost pokretnog jezgra u odnosu na vazduh.
Odlivci od mekog elika i meki hladno valjani elik, na primer, imaju relativnu magnetnu
propustljivost veu od 500 iznad granice od oko 10 do 80 kilolinija/in2 (tj. 0,15 do 1,24 T). Prema
tome, za takve materijale, gubitak sile prouzrokovan energijom koju apsorbuje pokretno
jezgroiznosi samo oko 1/500 ili 0,2 odsto od sile koju stvara polje vazdunog procesa u irokim
granicama magnetnih indukcija. Gubitak sile je osetan samo u sluajevima kad su sile i magnetne
indukcije male.
2-2. Reluktantni obrtni m om enat u rotacionim m ainam a. Jednostav-
nost naela promenljivog magnetnog otpora iskoriena je u velikom broju razno-
vrsnih mehanizama za proizvoenje mehanike sile ili obrtnog mementa. Neki
od ovih mehanizama, kao to su magneti za dizanje tereta i magnetne stege na ma-
inama alatkama, slue jedino za dranje komada feromagnetnog materijala; druge,
kao solenoidi s gvozdenim jezgrom, releji i kontaktori, upotrebljavaju se kad neka
sila treba da deluje kroz odreeno rastojanje; druge opet, kao to su instrumenti
s mekim gvoem, proizvode obrtni momenat kome se suprotstavlja zaustavna
opruga, pri emu se skretanjem kazaljke pokazuje vrednost u ustaljenom stanju
struje ili napona u kolu gde je instrument povezan; u drugim pak mehanizmima,
kao to su telefonske slualice s pokretnim gvoem ili elektromagneti za uprav-
ljanje radom hidraulinih motora u servomehanizmima, sila ili obrtni momenat
moraju biti vrlo blisko srazmemi izvesnim elektrinim signalima, a dinamiki
odziv mora biti to je moguno bri. U svim pomenutim mehanizmima kretanje
je ogranieno.
Naelo promenljivog magnetnog otpora moe se primeniti i za dobijanje
neprekidnog obrtanja nekog vratila, a rezultat te primene, jednofazni reakcioni
sinhroni motor za naizmeninu struju (ili reluktantni motor), predstavlja jedan od
najprostijih oblika elektromotora. Ovaj motor je sinhronog tipa, tj. on radi sa brzinom
obrtanja zavisnom od uestanosti prikljuenog napona. Ovakvi motori se najee pri-
menjuju za pokretanje elektrinih asovnika i slinih vremenskih mehanizama, s
obzirom da im je brzina konstantna kad se napajaju iz izvora ija uestanost je kon-
stantna. Teorija elektromagnetnog tipa reakcionog motora izloena je u ovom odelj-
ku, a slina vrsta elektrostatikog jednofaznog sinhronog motora opisana je u odeljku
2-5.
Naa analiza je posveena posebno ovom prostom jednofaznom motoru,
ali treba imati u vidu njen iri znaaj. Sline pojave mogu se odigravati u ma kojoj
rotacionoj maini ije magnetno kolo ima takav oblik da mu magnetni otpor zavisi
od relativnog ugaonog poloaja nepokretnih i pokretnih delova maine. Na pri-
mer, obrtni reluktantni momenat je znaajna komponenta obrtnog momenta sin-
hrone maine s isturenim polovima tipa prikazanog na sl. 1-40.
Glavne konstruktivne odlike jedne vrste jednofaznog reakcionog motora po-
kazuje sl. 2-8a. Bitni uslov je da oblik rotora bude takav da magnetni otpor magnetnog
kola zavisi od ugaonog poloaja. Tako je u sl. 2-8a magnetni otpor periodina
funkcija ugla 6 0 izmeu due ose rotora i ose polova statora, kao to pokazuje
sl. 2-8b. Magnetni otpor ima svoj minimum 3}f, nazvan magnetnim otporom uz-
duzne ose, kad se osa rotora poklapa sa osom polova statora ( 0 O= 0 , tt, 2 tt,...),
a svoj maksimum 9i9, nazvan magnetnim otporom poprene ose, kad je osa rotora
pod pravim uglom prema osi polova statora (0O= -k /2, 3tt/2,...). Pobudni namotaj
RELU K TA N TN I M OMENAT 51
je vezan za izvor jednofaznog naizmeninog napona. Prema tome je i fluks naiz-

menian, kao to prikazuje kriva <p u sl. 2-8b. Prema ekvivalentu jedn. 2-29 za ro-
taciono kretanje je
1 ,d91
M = r ddn (2-53)
gde je M trenutni obrtni momenat koji dejstvuje u smeru poveanja ugla 0O. Od-
govarajue krive za <p2i d;)i/d0o pokazuje sl. 2-8c. Prema jedn. 2-53, smer obrtnog
momenta odreuje znak izvoda d 3!/<i0o. On je pozitivankad magnetni otpor opada.
Prouavanje jedn. 2-53
i sl. 2 - 8 c pokazuje sledee: ako
tren u tn l po toiaj su brzina rotora i fazni stav
ro tora
varijacije reluktanse u odnosu
na fluks takvi da je srednja
0 5 0 po lo va
statora vrednost kvadrata fluksa vea
kad reluktansa opada nego
kad ona raste onda sred-
p o l o i a j roto a
za t : 0 nja vrednost momenta dejst-
vuje u smeru poveanja ugla
0 O a time se odrava obrtanje
rotora.
1 0 1
Da bi ovaj uslov bio is-
(ci) punjen, brzina rotora mora
biti tolika da magnetni otpor
prolazi kroz jednu periodu
svoje promene u svakoj polo-
vini periode fluksa, to znai
da se rotor mora okrenuti
za pola obrtaja za vreme po-
lovine periode fluksa. Njego-
va prosena ugaona brzina u
radijanima po sekundi mora,
prema tome, biti jednaka kru-
noj uestanosti w fluksa, zbog
ega rotor mora da se obrne
jedanput u svakoj periodipri-
kljuenog napona. Brzina ro-
tora koja udovoljava ovom za-
htevupoznata je podnazivom
sinhrona hrzina. Za uproeni
reakcioni motor sa sl. 2 - 8 a.
Sinhrona brzina u obr-
tajima u sekundi = / (2-54)
gde je / uestanost prikljue-
nog napona u Hz. Izuzi-
majui dejstvo harmonika,
mahom zanemarljivo, jedno-
smemi obrtni moment se ne
proizvodi ni pri kojoj drugoj
brzini. Motor ne moe prema tome sam da startuje, to predstavlja nedostatak
karakteristian za sve tipove sinhronih motora. Mora se stavljati u pokret kakvim po-
monim sredstvom. Kod najobinijih tipova asovnikih motora, stavljanje u pokret
4*
52 NAELA PR E T V A R A N JA E N ER G IJE
vri se rukom pri emu se rotor zaleti do ili iznad sinhrone brzine; kad rotor po-
stigne sinhronu brzinu, on ue u sinhronizam i nastavlja da se obre tom brzi-
nom. Veliki sinhroni motori i motori za asovnike koji sami startuju stavljaju se
u pokret pomonim namotajem koji dejstvuje kao asinhroni motor.
Osnovna teorija jednofaznog reakcionog motora moe se razviti na pret-
postavci da se fluks i magnetni otpor menjaju sinusoidno. U stvari, naravno, vari-
jacije magnetnog otpora zavise od geometrijskog oblika magnetnog kola, a oblik
krive fluksa zavisi od oblika krive prikljuenog napona. Ova pretpostavka sinu-
soidnih oblika krivih usvaja se prvenstveno zato to prua izvesne povoljnosti, ali
je ona obino i dosta realna pretpostavka. Kad se oblici krivih znatno razlikuju
od sinusoide, promene fluksa i magnetnog otpora mogu se izraziti pomou Furije-
ovih redova, ali tolika tanost je retko potrebna. Uzmimo da je trenutna vrednost
fluksa
<p = 0max cos (0 t (2-55)
gde je ^ max njegova maksimalna vrednost. Iz jedn. 2-55
9 2 = 9?>2max COS2 6 ) t = ^ ^ 2max (1 + COS 2 Wt) (2-56)
Veina maina za elektromagnetno pretvaranje energije konstruisana je tako

da otpori namotaja budu to je moguno manji. Kad je pad napona usled otpora
namotaja zanemarljiv, fluks se mora menjati tako da indukuje kontra e.m.s. ravnu
naponu ut prikljuenom na namotaj. Za sinusoidne promene, zamena jedn. 2-55
u Faradejevom zakonu daje
N dS - - N cdi ; sm o>t (2-57)

dt
zbog ega je odnos izmeu efektivne vrednosti kontra e. m. s. (u V) i maksimalne
vrednosti fluksa (u Wb)
2 rc
JSef = fN < p max 4,44 f N ( p m^ (2-58)
f 2
Ovaj izraz je ve poznat itaocima koji su prouavali teoriju transformatora.

Prema tome, kad se na namotaj zanemarljivog otpora prikljui sinusoidno pro-
menljiv napon, mora se uspostaviti sinusoidno promenljiv fluks ija maksimalna
vrednost <3Jmax zadovoljava jedn. 2-58. Prikljueni napon i indukovana e. m. s.
su tada jednaki, a Kirhofov zakon zadovoljen.
Trenutna vrednost i)i magnetnog otpora je funkcija trenutnog ugla 0O.
Posmatranje krive magnetnog otpora na sl. 2-86 pokazuje da magnetni otpor, pod
pretpostavkom sinusoidne promene, moe da se izrazi jednainom
sJf = 0 9 + 9i) ---- 1 (% - % ) cos 2 0 o- (2-59)

2 2
Diferenciranje jedn. 2-59 daje
= (9i'a 9?d) sin 2 0 o. (2-60)

0O
Pretpostavimo da je rotor pokrenut nekim pomonim sredstvom i da se
obre stalnom ugaonom brzinom 0 [rad/s]. U stvari, trenutni obrtni momenat
RELU K TA N TN I MOMENAT 53
pulzira, te trenutna brzina nije apsolutno konstantna. Ali inercija rotora i njegovog
mehanikog optereenja oravaju brzinu uglavnom konstantnu. Kad se zanemari
dejstvo pulzacija obrtnog momenta, trenutni poloaj rotora je
e0 = W()f_ S (2-61)
gde je S trenutni poloaj za vreme t = 0 kad fluks prolazi kroz maksimalnu vred-
nost. Radi lakeg rada uzeemo da je ugao S pozitivan, kao to pokazuje sl. 2-8a.
Zamena jedn. 2-61 u jedn. 2-60 daje
,+ = ORg % ) sin (2 w0r ? S) (2-62)

a6 0
a zamenom jedn. 2-56 i 2-62 u osnovnom izrazu za obrtni momenat (jedn. 2-53)
dobiva se
M = -----$ 2max (3ig 9 y [sin (2 co0t 2 S) + sin (2 o nt 2 S) cos2<ot\ (2-63)
4
Primenom trigonometrijskog identiteta
sin a cos B = ~ sin (a + B) + sin (a S) (2-64)

2 2
izraz za obrtni momenat postaje
M = -----$2max (9?s % ) l sin (? o 0t 2 S) + 1 sin [2 (w0 + w) t 2 8]
4 2
1
sin [ 2 (w0 o ) t 28] (2-65)
Kad ugaona brzina vratila w0 nije jednaka krunoj uestanosti w krive fluksa, tri
sinusna lana jednaine 2-65 su funkcije vremena, a srednja vrednost svakog od
Sl. 2-9. Karakteristika obrtni momenatugao reakcionog motora
njih za celu jednu periodu ravna je nuli. Nikakav obrtni momenat se prema tome
ne razvija. Kad je pak w0 jednako a>, obrtni momenat postaje
M = ------ ^ 2max (9ig 9 y [sin (2 a; t 2 S) + sin (4 to t 2S)J

4 2
+ - sin ( 2 8 )] (2 - 6 6 )
2
Dva prva sinusna lana su funkcije vremena, pa je prema tome njihova srednja
vrednost ravna nuli. Oni predstavljaju naizmenine komponente obrtnog momenta
sa uestanostima dva puta odnosno etiri puta veim od uestanosti mree. Po-
slednji sinusni lan ne zavisi od vremena. Srednja vrednost M sr obrtnog momenta,
prema tome, je
54 NAELA PR E T V A R A N JA E N E R G IJE
M st = + <fi2max (SRe % ) sin 28 (2-67)

2
Jednaina 2-67 je karakteristina za reluktantni obrtni momenat svih sin-
hronih motora, kako ovde opisanog prostog jednofaznog motora, tako i sloenijeg
oblika kao to su velike viefazne sinhrone maine s isturenim polovima, opisane
u gl. 8 . Kad su prikljueni napon i uestanost konstantni, a pad napona usled ot-
pora neznatan, mora biti konstantno, kao to pokazuje jedn. 2-58. Magnetni
otpori 9i4 i zavise prvenstveno od konfiguracije magnetnog kola. Zbog toga
fazni ugao rotora S predstavlja jedinu promenljivu na desnoj strani jedn. 2-67.
Odnos izmeu srednje vrednosti obrtnog momenta razvijenog motorom i ugla S
pokazan je na sl. 2-9. Fazni ugao 8 podeava se sam, tako da elektromagnetni obrtni
momenat M sr razvijen motorom bude ravan obrtnom momentu potrebnom za po-
gon mehanikog optereenja vezanog za njegovo vratilo, poveanom za obrtni
momenat potreban za savlaivanje gubitaka usled obrtanja motora. Sa toga razloga se
ugao rotora S esto naziva ugao obrtnog momenta. Kad obrtni momenat optereenja ra-
ste, motor se trenutno uspori, pri emu se ugao zaostajanja S povea sve dok se ne
razvije dovoljan elektromagnetni obrtni momenat koji moe da primi poveano op-
tereenje. Po isteku kratkog prelaznog perioda, potrebnog za podeavanje ugla
obrtnog momenta S, rad se nastavlja sinhronom brzinom. Treba primetiti da se
najvea vrednost elektromagnetnog obrtnog momenta koji motor moe da razvije
postie kad je S ravno 45, i da ta vrednost iznosi:
M max = 1 02max (9i4 % ) (2-68)

8
Motor se zaustavlja ako se prikljui mehaniko optereenje koje zahteva obrtni
momenat vei od ove vrednosti.
Kao kod svakog mehanizma za elektromehaniko pretvaranje energije, pro-
ces je u sutini reverzibilan. Ako se vratilu dovodi mehanika snaga, rotor se fazno
pomera unapred tj. ugao S postaje negativan. Srednja vrednost elektromagnetnog
obrtnog momenta menja znak i prema tome predstavlja mehaniku energiju ap-
sorbovanu i pretvorenu u elektrinu energiju, kao to pokazuje deo karakteristike
obrtni momentugao levo od koordinatnog poetka na sl. 2-9. Kao i u radu
motora, postoji odreena granica mehanike energije koja se moe apsorbovati,
a ona se postiekad je S = 45. Svako dalje poveavanje pogonskog obrtnog mo-
menta dovodi do prekomerne brzine i gubljenja sinhronizma.
P rim er 2-5. Kad se rotor reakcionog motora kao to je onaj na sl. 2-8a nalazi u uzduno)
osi, induktivnost njegovog pobudnog namotaja je L j = 1,00 H. Kad je rotor u poloaju
poprene ose, indukivnost je Ls = 0,50 H. Pobudni namotaj ima N = 1000 navojaka. Odrediti
priblino maksimalni obrtni momenat koji motor moe da razvije kad se na pobudni namotaj
prikljui 115 V pri 60 Hz.
Reenje. Prema jedn. 2-58 je:
115
<Pmax = 4,44 x 1000 x 60 4,32 x 10 4 Wb
Prema definiciji induktivnosti je
N 0 N*0_ AT2
L - (2-69)
I N I : 91
ili
N2
(2-70)
odatle je
106
91a = 2,00 x 106 jedinicaMKS
0,50
S IST EM I S V IESTR U K IM POBUIVANJEM 55
106
9U = ----- = 1,00 x 106 jedinica MKS.
1,00
Zamena brojnih vrednosti u jedn. 2-68 daje tada
M,max 4,32210 8(2,00 1,00) 106 = 2,34 x 10 2 Nm.

8
U engleskim jedinicama podesne veliine (in-uncije) bie

Mmax = 2,34 10 2 0,738 16 12 = 3,31 in-uncija.
max
2-3. M agnetni sistem i s viestrukim pobuivanjem. Izuzimajui pro-

ste mehanizme s pokretnim gvoem o kojima je bilo govora u odelj. 2 - 1 i 2 - 2 ,
veina naprava magnetnog tipa za elektromehaniko pretvaranje energije snabde-
vena je sa vie namotaja rasporeenih u dve grupe. Jedna grupa namotaja smetena
je na nepokretnom delu, a druga na pokretnom delu maine. Usled tenje energije
Sl. 2-10. Uproeni magnetni sistem s viestrukim pobuivanjem
magnetnog polja da se menja kad se jedna grupa namotaja kree u odnosu prema
drugoj grupi, javljaju se mehanike sile. Teorija mnogih tipova mehanizama za
pretvaranje energije, ukljuujui veinu rotacionih maina, zasniva se na ovom
optem naelu. Razni tipovi se razlikuju jedino po broju namotaja njihovom ras-
poredu i nainu vezivanja namotaja sa spoljnim elektrinim kolima.
Najprostiji tip ovakvog mehanizma, ija analiza e posluiti za prikazivanje
osnovnih principa na kojima se zasniva rad svih njih, sastoji se od dva magnetski
spregnuta namotaja, povezana sa dva posebna elektrina izvora, kao to pokazuje
sl. 2-10. Namotaj 1 je smeten na rotoru koji se moe okretati u odnosu na stator
na kome je ugraen namotaj 2. Jezgra kako statora tako i rotora su od magnetnog
materijala. Energija magnetnog polja zavisi od relativnog poloaja statora i rotora,
a jednaki i suprotni mehaniki obrtni momenti dejstvuju na oba dela otprilike na
isti nain kao to dva permanentna magneta reaguju jedan na drugi. Komponentna
magnetna polja statora i rotora tee da se uzajamno poravnaju.
Obrtni momenat moe se odrediti rasuujui na nain kao pri analizi
sistema s jednim pobuivanjem u odelj. 2-1. Zamislimo da se rotor pomeri za
beskonano mali ugao ()0 u smeru magnetnog obrtnog momenta M koji dejstvuje
na rotor. Magnetno polje e izvriti rad M d0o. Uopte uzev, fluksovi kroz namotaje
mogu se menjati i u tim namotajima mogu se indukovati kontra e. m. sile ex i e2.
Od oba elektrina izvora bie oduzete izvesne koliine energije. Energija polja se
takoe moe izmeniti. Kao i u jedn. 2-1, bilans energije je
dWel = M d % + dWPolje (2 -7 1 )
Diferencijal energije dWei uzete iz dva izvora je

56 N AELA PR E T V A R A N JA E N ER G IJE
dWei = ex ix dt + e2 i2 dt (2-72)
S obzirom da je kontra e. m. s. ex
(2-73)
diferencijal energije uzete iz izvora l bie

ex ix dt = ix d'kx (2-74)
gde je kx fluks kroz namotaj 1 proizveden zbirnim dejstvom struja ix i i2. Uporedi
s jedn. 2-5. Na slian nain, diferencijal energije uzete od izvora 2 je
eg dt z2 dX2 (2
75)
gde je X2 rezultanmi fluks kroz namotaj 2. Prema jedn. 2-72, tada je:
dWei = ix kx + i2 d \2 (2-76)
Da bi se nastavila analiza, treba uspostaviti izraz izmeu energije polja
i energije uzete od elektrinih izvora. Tani izrazi, uzimajui u obzir nelinearnost
i histerezu, prilino su glomazni; sreom, budui da je energija polja uglavnom
nagomilana u vazdunim procepima, zadovoljavajui rezultati mogu se obino
dobiti primenom linearnih priblinosti. Ako se zanemari magnetna nelinearnost,
moe se primeniti princip superpozicije i ukupni fluksovi kroz namotaje mogu se
izraziti pomou komponenata koje bi bile proizvedene pojedinim strujama kad bi
pojedinano dejstvovale. Energetski odnosi mogu se onda podesno izraziti pomou
induktivnosti L xx i L 22 i uzajamne induktivnosti Af12 namotaja. Rezultantni fluks
Xx kroz namotaj 1 moe se tako izraziti u obliku
Xx = L xx ix + M 12 i2 (2-77)
Na slian nain, rezultantni fluks X2 kroz namotaj 2 je
X2 = L 22 i2 + M 12 ix (2-78)
U jednom linearnom sistemu, uzajamne induktivnosti jednake su, bez obzira koje
se od dva kola ima u vidu, tj. M xa u jedn. 2-77 identino je sa Af12 u jedn. 2-78.
U ovim jednainama relativni smerovi dejstva sopstvene i uzajamne induktivnosti
zaratmavaju se sa algebarskim znakom uzajamne induktivnosti. Tako je uzajamna
induktivnost pozitivna koliina kad pozitivne struje u oba namotaja proizvode sop-
stvene i uzajamne fluksoVe u istom smeru; inae je ona negativna koliina.
Izraz za energiju nagomilanu u magnetnom polju moe se dobiti posmatra-
jui energiju koju odaju izvori pri uspostavljanju struje ix odnosno i2. Ako u toku
procesa ne dolazi do kretanja, nee se vriti ni bilo kakav mehaniki rad, te e se
celokupna energija koju izvori odaju nagomilati u polju. Pod tim uslovima je
dWPolje = d W el = ix d \ + i2 d \ (2-79)
Kad se iizajamni poloaj delova ne menja, induktivnosti su konstantne. Diferen-
ciranjem jednaina 2-77 i 2-78 i zamenom rezultata u jedn. 2-79 dobiva se
d h+.j/jc ixL xxdix + i2L22di2 + M x2 (ixdt2 + i2dij) (2-80)
Ali ixdi2 + i2dix je diferencijal d (z+2) proizvoda struja. Prema tome je
dWPoije = L xxixdix + L 22i2di2 + M X2 d (iji2) (2-81)
a energija polja koja odgovara strujama ix i i2 je

SIST EM I S V lSEST R U K IM POBU IV AN JEM 57
l^polje -^11 I ii "4~ -^22 I tnio

L2Ui2 + (2-82)
J 0 J 0 - j r
1 1
/] ] 7]'2 -{- - - / oo + -| 41127] <2 (2-83)
2 2
Kad se polje proizvodi strujama iz vie od dva kola, jednaina za energiju polja
izraena sopstvenom i uzajamnom induktivnou moe se dobiti rasuujui na
slian nain. Za tri kola, na primer, rezultat je
ii')'o!;c = L u 2 ' L %2 ic'2 -j- L ^ t ^ -j- .VI] i] Z

O*2 + ^^23*2*3 H" -^31z3?l- ( - 84)
2 2 2
Diferencijalne promene elektrine energije i energije polja koje proizilaze
iz ugaonog prirataja d 0 o mogu se onda izraziti pomou induktivnosti i struja, a
mehaniki obrtni momenat Af moe se potom nai iz jedn. 2-71. Uopte uzev, svi
parametri induktivnosti mogu biti funkcije poloaja rotora. Pri odreivanju ener-
gije polja za nepromenljivi uzajamni poloaj delova, kao u jedn. 2-79 do 2-83, in-
duktivnosti su bile konstantne; sada se one moraju razmatrati kaopromenljive,
jer doputamo da se uzajamni poloaj delova menja. U stvari, baove promene
indukcije u zavisnosti od promene uzajamnog poloaja delova imaju za posledicu
odavanje mehanike energije. Struje se takoe mogu menjati pod uticajem indu-
kovanja u prelaznim stanjima. Ali diferencijalne promene struje nemaju uticaja na
mehanike sile, s obzirom da sile zavise jedino od vrednosti struja i geometrijskog
oblika i poloaja. U interesu potpunosti bie meutim u sledeoj analizi obuhva-
eno i dejstvo diferencijalnih promena struja.
Diferenciranjem jedn. 2-77 i 2-78 u odnosu na induktivnosti struje i zamenom
rezultata u jedn. 2-76 dobiva se izraz za dovedenu elektrinu energiju
ciIFe! 7.j ] t ] ci i ] jj\ 1], z^ tii-) j ?] !!"/7. ] ] j Zj I2 d iV f -^2
1" 7j22 t*2 i % j d7]2 1 2 <74 1 722 t i L 22 . /] 1*2t i 1112 (285)

Na slian nain iz jedn. 2-83 dobiva se da je prirataj energije polja
d W poije ~ 7.] ] /]!-//] -j i ] dLu -j- 7.22 /o dt.) -j i.fdL.).)

2 2
{- j\ 1] 2 /] dz*2 1 7] ^ Z*2 d/] j 7] Z*2 U-V7 ] 2 ( 2- 86)
Kad se jedn. 2-85 i 2-86 zamene u jedn. 2-71 etiri lana Lu 7] d,, + L 2, 7a + 2 +
+ Af12 7] + 2 + +f ] 2 72 <77] koji izraavaju koliinu dovedene elektrine energije iza-
zvatu dejstvom prirataja dit i di2, jednaki su sa identinim lanovima koji izra-
avaju odgovarajue prirataje energije polja. Prema tome, ovi lanovi se potiru.
Drugim reima, diferencijalne promene struja ne utiu na mehanike sile. Zamena
preostalih lanova u jedn. 2-71 daje
i\ dd.,, + i.j dl.,, + 2 7] 72 <741]2 i\ dLu + i.j~ dl
2 2
+ 7 ] 7a d A I j , + A f< 7 0 o (2-87)
prema cemu je
7.2 d L \\ 1---------722
1 . dL%2 d M 12
Af = Z]Z2 (2 - 88 )
d On <70n <70
Translatorni ekvivalent jedn. 2-88 se dobija kad se obrtni momenat M zameni

translatornom silom / , a ugaoni pomeraj <70o linearnim pomerajem dx u pravcu
58 NACELA p r e t v a r a n ja e n e r g ije
sile. Da se jedn. 2-88 moe proiriti na sluaj nekoliko kola ije sopstvene i uzajamne
induktivnosti zavise od ugaonog poloaja izvesnog dela, vidi se jasno ako se rasu-
uje na nain primenjen u izvoenju jedn. 2-88. Na primer, za tri kola je
1 . dL, d L% J 2 *^33
M =
2 d% d0 2 3 d%
. . dM
.ii , . . dM 9o , . . dM .
-{- l, lo------ -f- L ^3 ^3^1 (2-89)
1 2 d% d% dQ(
Ispitivanje jedn. 2-87 pokazuje da je zbir tri lana desne strane, koji pri-
kazuje prirataj energije polja pri konstantnim strujama, ravan polovini leve strane,
koja prikazuje primljenu elektrinu energiju pri konstantnim strujama. Druga
polovina primljene elektrine energije pri stalnim strujama odaje se, prema tome,
u vidu mehanike energije. Prirataj energije polja pri stalnim strujama ravan je,
dakle, odatoj mehanikoj energiji; stoga je obrtni momenat jednak prvom izvodu
energije polja po pomeraju pri stalnoj struji
M = (2-90)
U odelj. 2-lc ustanovljeno je da ovaj izraz vai za linearne sisteme s jednim po-
buivanjem (vidi jedn. 2-35). Za linearni sistem jedn. 2-90 prosto kazuje da mehani-
ke sile i obrtni momenti dejstvuju na magnetni materijal i provodnike u smeru
poveanja energije polja pri konstantnim strujama.
Kad u magnetnom kolu ima gvoa, lanovi koji sadre izvode po uglu
sopstvene induktivnosti u jedn. 2 - 8 8 su reluktantni obrtni momenti koji su ranije
razmatrani u odelj. 2-1 i 2-2 u vezi sa sistemima s jednim pobuivanjem. Oni
izraavaju injenicu da polje izazvano dejstvom samo jedne struje proizvodi u mag-
netnom materijalu sile koje tee da taj materijal pokrenu tako da se magnetni otpor
magnetnog kola smanji. Kad su prema tome jezgra i statora i rotora u sl. 2-10 na-
injena od magnetnog materijala, polje proizvedeno dejstvom jedne jedine struje
tei da rotor pokrene u vertikalni poloaj.
lanovi koji sadre izvode uzajamnih induktivnosti po uglu izraavaju obrtne
momente proizvedene meusobnim dejstvom magnetnog polja jedne struje na
magnetoo polje druge struje. Ovi lanovi kazuju samo to da magnetna polja statora
i rotora tee da se poravnaju. To su glavni obrtni momenti velikog broja rotacionih
maina.
a). Obrtni momenat maina s ravnomernim vazdunim procepom. Razmotrimo
prostu mainu prikazanu na sl. 2 - 1 1 koja se sastoji od cilindrinog elinog jezgra
rotora, koncentrino ugraenog u uplje
cilindrino elino jezgro statora. Rotor ima
samo jedan namotaj 1 - 1 'sm etenujedanpar
dijametralno suprotnih lebova prikazanih
na slici u poprenom preseku. Stator ima vie
namotaja 2-2', 3-3' itd. koji su postavljeni
u lebove na unutranjem obimu statorskog
jezgra i prikazani takoe u poprenom pre-
seku. Takice i krstovi u presecima namo-
taja oznaavaju vrhove, odnosno repove
strelica koje pokazuju pozitivne pravce
Sl. 2-11. Elementarna maina s cilindri- struja. Raspored je donekle slian kao kod
nim rotorom dvopolnog turboaltematora.
SIST EM I S V IESTEU K IM POBU IV A N JEM 59
Izuzev dejstva lebova, vazduni procep je ravnomeran i magnetni otpor

magnetnog kola je nezavisan od ugaonog poloaja 0O rotora. Zanemarujui, dakle,
lebove, sopstvene induktivnosti namotaja ne zavise od 0 O, a reluktantni obrtni
momenti ravni su nuli. tavie, uzajamne induktivnosti izmeu raznih parova
statorskih namotaja su nezavisne od 0O. Prema tome, jedn. 2-89 svodi se na
/. d]Sd-\Kt 'i
(2-91)
Izraeno fluksovima kroz kolo

h = X12 3 Af13 = X13 (2-92)
gde je X12, na primer, fluks kroz namotaj 1 proizveden strujom u namotaju 2. Fluks
kroz kolo Xls u rotorskom namotaju 1, proizveden ukupnim dejstvom svih struja
u statorskim namotajima je
îs h + z3 M ls + . . . (2-93)
Diferenciranje jedn. 2-93 pri konstantnim strujama daje
dXls . dM l2 t . dM 13 t
-- - + l o +* ** (2-94)
d0o dQ0 d%
a zamenom u jedn. 2-91 dobiva se
(2-95)
Vd0 QJstru je = const
Kad se ukupnifluks kroz kolo u jedn. 2-95podeli brojem navojaka N u rotorskom

namotaju
M = N n p (2-96)
0 o^ i 1 d%
gde je N fa = Fx m. m. s. rotora a XXJ /N x = 0l5 fluks koji se obuhvata sa namotajem
rotora proizveden m. m. silom statora.
Jednaina 2-96 izraava obrtni momenat kao rezultat meusobnog dejstva
m. m. s. rotorskog namotaja i magnetnog polja proizvedenog strujama statora.
Prosta kvalitativna slika ovog meusobnog dejstva moe se dobiti razmatranjem
komponentnih polja proizvedenih strujama statora i rotora. Slika 2-12a pokazuje
opti izgled polja proizvedenog strujom rotora u maini na sl. 2-11. S obzirom da
elik ima mnogo veu permeabilnost nego vazduh, linije fluksa ulaze u povrine
statora i rotora i izlaze iz njih skoro upravno, a pravac polja vazdunog procepa,
izuzev u blizini otvora lebova, je skoro sasvim radijalan. Za pozitivni smer rotorske
struje predstavljen na slici, pravilo desnog zavrtnja primenjeno na smer fluksa i
struje koja ga stvara pokazuje da rotorska struja proizvodi severni magnetni pol
na donjoj esnoj povrini rotora, a juni magnetni pol du dijametralno suprotne
rotorske povrine, kao to je naznaeno slovima N r i Sr na sl. 2-12c. Slika 2-126
predstavlja opti izgled polja proizvedenog strujama statora. Magnetna indukcija
na povrini rotora menja se po njegovom obimu u zavisnosti od m, m. sila statorskih
namotaja i naina na koji su oni rasporeeni. Za pozitivne smerove prikazane na
sl. 2-126, statorske struje proizvode severni magnetni pol du gornje povrine
vazdunog procepa, a juni magnetni pol du donje povrine vazdunog procepa,
60 NAELA PR ETV A R A N JA EN ER G IJE
kao to je oznaeno slovima N s i Ss na sl. 2-12c. Obrtni momenat moe se smat-

rati kao privlaenje izmeu suprotnih magnetnih polova statora i rotora; on tei
da smanji ugao 0 O i da poravna statorsko i rotorsko polje.
Sl. 2-12. Magnetna polja u maini na sl. 2-11. (a) Polje koje stvara struja rotora (b) polje koje stva-
raju struje statora (c) magnetni polaritet statora i rotora
b). Obrtni momenat izraen pomou magnetne indukcije u vazdulnom pro-

cepu. Tano odreivanje fluksa kroz kolo, ak i za tako proste maine kao to je
maina na sl. 2-11, predstavlja veoma sloen problem magnetnih polja. Bezna-
dean bi bio pokuaj da se tano obuhvate nelinearne magnetne karakteristike
gvoa u stvarnim rotacionim mainama. ak i sa pretpostavkom da je permeabil-
nost konstantna, situacija se ne uproava dovoljno. Meutim, budui da je per-
meabilnost gvoa bar nekoliko stotina puta vea od permeabilnosti vazduha,
raspodela fluksa u vazdunom procepu je vrlo priblino takva kakva bi bila kad bi
permeabilnost gvoa bila beskonana. Pri svem tom, tana slika polja ne moe
se lako odrediti zbog dejstva lebova. Ovaj problem je bio analizovan kako anali-
tikim tako i grafikim metodama, ali su samo relativno prosti sluajevi mogli biti
analitiki reeni neposredno.4) Oigledno je, dakle, da se radi uproenja moraju
usvojiti izvesne pretpostavke.
Pri analizovanju rotacionih maina stvarna maina se esto zamenjuje ekvi-
valentnom idealizovanom mainom koja ima zanemarljive otvore lebova i gvoe
beskonane permeabilnosti. Preimustvo idealizovane maine je u tome da se njeno
polje vazdunog procepa moe lako zamisliti i prikazati. Duina vazdunog procepa
ekvivalentne maine podeena je tako da se uzme u obzir dejstvo otvora lebo-
va na magnetni otpor vazdunog procepa u stvarnoj maini, a vodi se rauna i
o m. m. s. potrebnoj za gvoe u stvarnoj maini, proraunavajui ovu kao
problem magnetnog kola. Takva ekvivalentna maina zadrava glavne odlike
stvarne maine, iako izmeu njih oigledno postoje razlike u pogledu dejstva iza-
zvatog neposredno prisustvom lebnih otvora. Nije verovatno potreban suvie ve-
liki napor rnate da bi se uvidelo da, izuzev dejstva na magnetni otpor vazdunog
procepa, sekundarni uticaji otvora lebova obino nisu suvie veliki. U ovome
procesu rasuivanja ima i logike i intuicije, ali je on proveren eksperimentalnim
putem.
Kao sredstvo za uvoenje izvesnih korisnih pojmova, razmotrimo mainu
pokazanu na sl. 2-13a idealizaciju maine sa sl. 2-11. Namotaj rotora l - l ' sme-
ten je u lebove neznatne irine otvora na povrini vazdunog procepa. Pretpostav-
lja se da je permeabilnost gvoa beskonana. Magnetno polje proizvedeno struja-
4) Za analitike pokuaje reavanja problema vidi, na primer, L. V. Bewley: ,,Twodi-
mensional Fields in Electrical Engineering, The Macmillan Company, Njujork, 1948; B.
Hague: Electromagnetic Problems in Electrical Engineering, Oxford University Press, N ju-
jork, 1929. Bewley raspravlja i o grafikim metodama.
SISTEM I S V IESTR U K IM POBU IV AN JEM 61
ma statora ulazi stoga u povrinu rotora i izlazi iz nje u radijalnom pravcu. Nje-
gova raspodela po obimu zavisi od m. m. sila statorskih kanura i naina na koji su
one rasporeene. Opti izgled ovog polja za sluaj dvopolne maine vidi se na sl.
Sl. 2-13. (a) Idealizovana maina s ravnomernim vazdunim procepom i (6) ekvivalentna maina
s rotorskim namotajem u vazdunom procepu
2-13a. Da slika ne bi bila utrpana samo nekoliko linija polja prikazano je potpuno.
Ako se i irina otvora statorskih lebova moe zanemariti, reluktantni obrtni mo-
menti bie ravni nuli.
Prost i koristan izraz za obrtni momenat koji dejstvuje na rotor, moe se
sada dobiti izraavajui izvod fluksa kroz kolo rotora po uglu, a u zavisnosti od
magnetne indukcije u vazdunom procepu. Uzmimo da je B ls magnetna indukcija
statorskog polja na povrini rotora iznad strane 1 kanure. Pretpostavlja se da je
raspodela fluksa oba pola statorskog polja jednaka, izuzev razlike polariteta; mag-
netna indukcija iznad strane 1' kanure ima prema tome istu apsolutnu vrednost ali
suprotan smer. Posmatrajmo promenu fluksa kroz rotor koja nastaje usled ugaonog
pomeraja d% rotora. Uglu d0o odgovara elementarna povrina rotora Ir d(>u i pri-
rataj fluksa B ls Ir d0o na svakoj strani kanure rotora, gde je l aksijalna duina rotora
a r njegov poluprenik. Ako se zanemari ivini efekt fluksa na krajevima rotora,
prirataj d<fils fluksa kroz kolo rotora usled pomeraja d0o dvaju strana kanure bie
d<pu = 2B ls Ir d% (2-97)
Parcijalni izvod fluksa kroz kolo pri konstantnim strujama statora bie, dakle,
^ = 2 ^ /^ , (2-98)
O0 o
Zamena jedn. 2-98 u jedn. 2-95 daje
M = 2Bls Ir (2-99)
Smer obrtnog momenta je takav da tei uravnanju polja statora i rotora.
Pre nego to nastavimo, uporedimo ovaj rezultat sa izrazom za obrtni mo-
menat koji dejstvuje na slinu kanuru od N x navojaka duine /, poluprenika r,
postavljenu neposredno na povrinu rotora u samom vazdunom procepu, kao to
je za strane 1-1' kanure predstavljeno na sl. 2-13b. Iz jednaine Bli, 1-5, moe se
videti da je sila na svakoj strani kanure B ls l N ^ . Obrtni momenat kanure je
M = 2Bls Ir A'p'j (2-100)
Isti rezultat mogao se naravno dobiti i iz parcijalnog izvoda fluksa kroz kolo po
uglu (jedn. 2-95). Ovaj rezultat je identian sa jedn. 2-99 za obrtni momenat koji
62 NACELA PR ETV A R A N JA EN ER G IJE
dejstvuje na rotor s kanurom u lebu, kao na sl. 2-13a, a ova identinost zapravo
i ne iznenauje jer je, u stvari, prirataj fluksa kroz kolo usled ugaonog pomeraja
dd0 rotora s kanurom u lebu isti kao prirataj fluksa kroz kolo za isti ugaoni pomeraj
za kanuru u vazdunom procepu.
Idealizovana maina sa glatkim vazdunim procepom imae, dakle, isti obrtni
momenat kao kad bi kanure bile izdignute iz svojih lebova i postavljene neposred-
no u vazdunom procepu. Obrtni momenat moe se izraunati kao da predstavlja
zbir sila Bli na provodnicima.
Meutim, treba imati u vidu jednu vanu okolnost: kad su provodnici sme-
teni u vazdunom procepu, obrtni momenat dejstvuje neposredno na njih, ali
kad su provodnici poloeni u lebove, to se praktino radi za sve rotacione maine,
obrtni momenat dejstvuje skoro potpuno na jezgro rotora, a samo malim delom nepo-
sredno na namotaj. Da bismo pokazali da obrtni momenat dejstvuje na jezgro ro-
tora, pretpostavimo da se rotorski namotaj u sl. 2-13a moe pomeriti za ugao d0o
ostajui u svojim lebovima ali ne pomerajui jezgro rotora. Fluks kroz kolo Xls
pretrpeo bi neznatnu promenu, jer u lebove u kojima su smeteni provodnici
prodire veoma mali fluks. Jedn. 2-95 pokazuje zato da samo mali obrtni momenat
dejstvuje neposredno na namotaj. S druge strane, ako bi rotorski namotaj ostao
nepokretan a jezgro rotora pomerilo se za diferencijalni ugao dOn, promena fluksa
kroz namotaj rotora bila bi praktino ista kao kad bi se namotaj i jezgro pokrenuli
zajedno kao jedno kruto telo. Prema tome, skoro ceo obrtni momenat dejstvuje
neposredno na jezgro rotora. Kad bi obrtni momenat dejstvovao na namotaj, morao
bi se na telo rotora prenositi izazivajui naprezanja na sabijanje u izolaciji izmeu
provodnika i zidova lebova. Sreom, izolacija ne mora da snosi mehanika opte-
reenja. Namotaji slue jedino kao izvori m. m. sila kojima se proizvode magnetna
polja sa meusobnim dejstvom.
c). E. m. s. usled rotacije i e.m.s. usled transformacije. Dosad smo razmatrali
mehanizam kojim se mehanika sila ili obrtni momenat proizvode elektrinim putem.
Neprekidni tok snage izmeu mehanikog i elektrinog sistema, vie nego samo
proizvoenje statike sile ili momenta, uslovljen je neprekidnim kretanjem kao to
je obrtanje nekog vratila. Obrtanjem namotaja u odnosu na magnetno polje indukuje
se e. m. s. u namotaju. Proizvod struje u namotaju i e. m. s. je elektrina snaga,
a proizvod obrtnog momenta i ugaone brzine je mehanika snaga. Prema tome,
potrebno je da se prouavanje obrtnog momenta rotacionih maina dopuni prou-
avanjem indukovanja e. m. sila u namotajima koji se obru u odnosu na magnetna
polja.
Napon indukovan u nekom namotaju ravan je brzini promene fluksa kroz
kolo proizvedenog rezultantnim dejstvom svih struja. Za prostu mainu sa dva
namotaja, kao to je ona na sl. 2 - 1 0 sa vratilom koje se obre ugaonom brzinom co0
i strujama koje se menjaju s vremenom, diferenciranjem jedn. 2-77 i 2-78 dobiva
se
r ^ h 1 S/f ^ 2 1 d L lx dM lx
ei -îi + Af 12 + i\ r h (2 - 1 0 1 )
dt dt dt dt
T d i2 dix d l.22 d M 12
e2 7-22 + aI 1 2 -----\- lo ------ + h (2 - 1 0 2 )
dt dt dt dt
Pozitivni smerovi napona i struja naznaeni su u sl. 2-10. Ovi unutranji indukovani
naponi ex i e2 razlikuju se od napona na krajevima maine za pad napona usled ot-
pora namotaja.
Dva prva lana na desnoj strani jedn. 2-101 i 2-102 su komponentni naponi
indukovani usled promene struja u zavisnosti od vremena i identini su s naponima
koji bi se proizveli indukcijom kad bi rotor bio nepokretan u trenutnom ugaonom
SISTEM I S V IESTR U K IM PO BU IV AN JEM 63
poloaju 0O. Ovi naponi su iste prirode kao naponi indukovani u nepokretnom na-
motaju transformatora i zato se obino nazivaju naponi transformaeije. Ako ih
oznaimo sa elT i e2T,
eir = L + Af12 (2-103)
dt dt
__r d h
d ix
e2 T = 22 , + Af12 (2-104)
dt dt
Prvi lan na desnoj strani ovih jednaina je reaktivni pad napona usled sopstvene
induktivnosti namotaja. Drugi je napon indukovan u namotaju usled transforma-
torskog dejstva drugog namotaja.
Trei i etvrti lan na desnoj strani jedn. 2-101 i 2-102 javljaju se kad su
induktivnosti funkcije ugaonog poloaja rotora i kad se rotor obre. Oni se obino
nazivaju e. m. s. rotacije. Oznaujui ih sa exs i esS, imamo
d + !! . . dNLls
eis + h" (2-105)
dt dt
dM i 2^j d%
i i dLl1 + z2 (2-106)
d% dQ,0 i dt
dL, dM^121
+ h l W0 (2-107)
(' d0o </0 ,0 )
i, na slian nain,
dL.22 i dM12'j
e 2S : r ^2 0 (2-108)
dO, 0 )
gde je d% /dt ugaona brzina w0 rotora. Prvi lan u zagradama u jednainama 2-107
i 2-108 javlja se samo kad sopstvene induktivnosti zavise od ugaonog poloaja ro-
tora. Drugi lan je napon indukovan u namotaju usled njegovog obrtanja u odnosu
na magnetno polje drugog namotaja. Rezultantni proizvedeni naponi su, dakle,
ei eiT + ei s (2-109)
e2 = e2T + e 2S (2-110)
Ispitivanjem toka snage povezanog s ovim komponentnim naponima do-
biva se dalji uvid u proces pretvaranja energije. Trenutni dovod elektrine snage
(po odbitku gubitaka u bakru) je:
P el e i h + e2 h ( 2- 111)
eiT h + e2T h + eis h + e2s h ( 2- 112)

Iz jedn. 2-107 i 2-108, trei i etvrti lan sa desne strane jedn. 2-112 moe se iz-
raziti kao
,2^ . 2 dL 22 . dM ,
eis i\ + e2s h 2 ix i, n (2-113)
1 d% 2 dQn d%
Uporeenje sa jedn. 2-88 pokazuje da je grupa lanova u zagradi ravna dvostrukom
trenutnom obrtnom momentu M , odakle
(.e ls h + e Ss i f ) M C0QPmeh (2-114)

2
64 NAELA PR E T V A R A N JA E N ER G IJE
gde je pmeh trenutna razvijena mehanika snaga, ili
M = - ( f i i s t 'i + e 2s i % ) (2 -1 1 5 )
2 w0
Jedn. 2-114 pokazuje da je trenutna mehanika snaga ravna snazi koja od-
govara e. m. s. rotacije. Ostatak dovedene elektrine snage slui za poveanje ener-
gije nagomilane u sprenom polju; to e rei trenutni dovod snage polju je
P p o lje ~ p cl Pm eh (2 -1 1 6 )
= eiT h + e2 T h + (eis h + e2S h)- (2-117)
Transformatorski naponi nemaju neposrednog dejstva na mehaniku snagu

prilino oigledna injenica ako se ima na umu da ovi naponi ne zavise od kretanja
povezanog s mehanikom snagom.
E. m. s. rotacije i transformacije mogu se izraziti i pomou magnetne induk-
cije u vazdunom procepu. Posmatrajmo idealizovanu mainu na sl. 2-13 kad
se njen rotor obre ugaonom brzinom co0 a njene statorske struje se menjaju s
vremenom. Ukupna brzina promene fluksa kroz namotaj rotora je u tom sluaju
zbir tri komponente: (1) brzina promene komponentnih fluksova proizvedenih
strujom rotora, L^di^ jdf, (2) brzina promene prouzrokovana promenom u vremenu
polja proizvedenog statorskim strujama, M 12di2 /dt + M 13di3 \dt + . . . . , i (3)
brzina promene prouzrokovana rotacionim kretanjem rotora u ovom polju. Prva
i druga komponenta su e. m. s. transformacije. Trea komponenta je e. m. s. ro-
tacije els indukovana u rotoru uslednjegovog obrtanja u statorskom polju. Ona se
moe izraziti kao:
d dQ0 _ d 'kjs
(2-118)
d0o d t )0O '
gde je XlS fluks kroz kolo namotaja rotora proizveden zbirnim dejstvom svih sta-
torskih struja.
Kolinik dXls/d0o predstavlja parcijalni izvod fluksa kroz kolo rotora po
uglu kad bi struje rotora i induktno polje bili konstantni u vremenu. On se moe
izraziti pomou magnetne indukcije B lS u vazdunom procepu na jednoj strani
rotorske kanure, kao u jedn. 2-98. Zamena jedn. 2-98 u jedn. 2-118 daje
eis = (2-119)
gde je N broj navojaka namolaja rotora, l aksijalna duina i r poluprenik rotora.
Drugi oblik se moe dobiti imajui u vidu da co0 predstavlja linearnu brzi-
nu v povrine rotora, tako da je
elS = IN ^ B J v (2-120)
Ova e. m. s. je ista kao napon koji bi se u kanuri smetenoj u vazdunom procepu
na sl. 2-136 proizveo saobrazno koncepciji presecanja linija fluksa (jedn. 1-4).
Za idealizovanu mainu s glatkim vazdunim procepom, e. m. s. rotacije je, dakle,
ista kao kad bi se poloeni provodnici digli iz svojih lebova i stavili neposredno u
polje vazdunog procepa.
P r im e r 2-6. Pretpostavirao da kriva magnetne indukcije proizvedene statorskim strujama
na povrini rotora u sl. 2-13a predstavlja nepokretnu sinusoidnu funkciju prostornog ugla 9 i
da se statorske struje menjaju sinusoidno s vremenom. Rotor se obre u tome polju. Situacija je
veoma slina onoj koja postoji u vazdunom procepu jednofaznog motora za naizmeninu struju.
Izvesti izraz za napon proizveden u namotaju rotora sa jednom kanurom na sl. 2-13a.
Kolo rotora je otvoreno. Odrediti rotacionu i transformatorsku komponentu ovog napona.
DEO 24] E l e k t r o s t a t i C k o P O L JE 65
Reenje. Raspodela magnetne indukcije u vazdunom procepu predstavljena je stalnom kri-

vom, prostorno nepokretnom i sa sinusoidnim pulzacijama u vremenu. Ona se moe izraziti kao
B s = B smax sin a>t sin 0 (2-121)
gde je B smax magnetna indukcija na povrini rotora suprotnoj centru statorskog pola u trenutku
kad struja statora ima svojumaksimalnu trenutnu vrednost; <oje kruna uestanost 2 n f statorskih
struja, a 0 prostorni ugao meren od ose upravne na osu statorskih polova. Za poetak raunanja
vremena uzet je trenutak kad je trenutna vrednost statorske struje ravna nuli.
Uzmimo da je ugaoni poloaj strane 1 rotorske kanure oreen uglom a u vremenu t = 0
i da ugaona brzina rotora iznosi m0 rad /sec. Ugaoni poloaj 0Orotora u trenutku t je
0 O= to0t + a (2 - 1 2 2 )
kao tose vidi na sl. 2-14 koja pokazuje rotor sa sl. 2-13a, raseendupoiuprenika 00 i razvijen u
ravan slike. Na slici je pokazana kriva magnetne indukcije za isti trenutak.
Diterencijalnom uglu dO odgovara elementarna povrina rotora Ir d.0 i elementarni fluks:
B s Ir dd = Ir Bsmax sin cct sin 0 ii0 (2-123)
koji prolazi kroz povrinu rotora; l je aksijalna duina a r poluprenik rotora. Fluks kroz rotorski
namotaj Xls sa JVXnavojaka je dakle
(*+ 0
~kls = N t lr B sm-dx sin cot sin 0 dO (2-124)
Je 0
= 2 N B smax lr sin cof cos 0O (2-125)
Napon ev indukovan u namotaju rotora, dobiva se diferenciranjem jedn. 2-125 po vremenu
imajui u vidu da je d% jdt = co0; tada je
ex (2 N t Bsmax lr sin cof sin 0O) co0 + (2 N Bjmax lr cos 0Ocos cot)co. (2-126)
Prvi lan na desnoj strani jedn. 2-126 je napon usled rotacije eliS, proizveden kretanjem
rotorskog namotaja u odnosu na polje statora.
Sl. 2-14. Rotorski namotaj u pulzacionom magnetnom polju, primer 2-6
Ovaj lan se moe uprostiti uzimajui u obzir da, prema jedn. 2-121, B smax sin cot sin 0Opredsta-
vlja trenutnu magnetnu indukciju B ls iznad strane 1 kanure pri, emu je
ei S = 2JVj B ls Ir co0 (2-127)
koji se rezultat slae s jedn. 2-119 (izuzev u pogledu znaka, a to je pojedinost koja zavisi od
usvojenih pozitivnih smerova). Drugi lan na desnoj strani jedn. 2-126 je rezultat brzine promene
statorskog polja u vremenu, kao kad bi rotor bio nepokretan u poloaju 0O. To je napon usled
transformacije elT ; dakle
elT = 2coA/j Bsmax lr cos 0Ocos cot. (2-128)
2-4. Elektrostatiko polje kao spreni m edijum . Elektrostatiko polje
moe se raspravljati na nain paralelan prednjim razmatranjima magnetnog polja,
pri emu e se dobiti slini energetski odnosi. Najpre emo nai izraze za energiju
nagomilanu u polju; zatim emo videti ta se deava s energetskim bilansom kad
se telima sa elektrinim tovarom dozvoli da se kreu pod uticajem mehanikih sila
koje stvara polje.
5 Elektrine maine
66 NAELA PR ETV A R A N JA EN ER G IJE fGLAVA 2.
U tu svrhu posmatrajmo elektrostatiko polje obinog kondenzatora pri-

kazanog na sl. 2-15. Ako struju oznaimo sa i, diferencijal elektrine energije do-
vedene kondenzatoru u vremenu dt je
dW. = eidt = edq (2-129)
gde je e trenutna vrednost kontra e. m. s. koja odgovara tovaru q kondenzatora, a
id t = dq je diferencijal tovara dq dodat kondenzatoru. Kad nema mehanikog
kretanja, ne vri se ni bilo kakav mehaniki rad, a energiju dovedenu od izvora
apsorbuje polje. Za izvesnu odreenu konfiguraciju, diferencijalna koliina ener-
gije dovedene polju je
dlUpoije = dlFei = edq (2-130)
Prema Gausovoj teoremi, ukupni elektrostatiki fluks koji prolazi kroz
neku zatvorenu povrinu srazmeran je obuhvaenom tovaru, a u racionalizovanom
MKS sistemu jedinica konstanta proporcionalnosti je jedan. Ukupni elektrosta-
tiki fluks <p koji prolazi kroz neku zatvorenu povrinu oko pozitivno natovarene
ploe kondenzatora ravan je tovaru +q. Ovaj
fluks polazi sa povrine pozitivne ploe i zavra-
va se na negativnom tovaru <?na povrinu
negativne ploe. Za diferencijalne promene
dp = dq (2-131)
1 zamena u jedn. 2-130 daje
dWpo\)e = edp (2-132)
Treba primetiti slinost izmeu jedn. 2-132 i jedn. 2-7.
Energija apsorbovana da bi se poev od nule uspostavio tovar q, onosno
elektrini fluks je
W ^ . = \\e d q = ^ e d p (2-133)
Uporedi s jedn. 2-9. Kad je permitivnost (dielektrina dopustljivost) dielektrinog

materijala u prostoru koji polje zauzima konstantna a dielektrini gubici ravni
nuli, tovar i fluks su srazmerni e. m. sili e, te je
lUpoije = 1 eq = 1 ep (2-134)
2 2
Uporedi s jedn. 2-10. Kapacitet C kondenzatora (u faradima) definisan je kao
C = q- (2-135)
e
i konstantan je kad je permitivnost konstantna. Zamenom jedn. 2-135 u jedn. 2-134
dobiva se poznati izraz za energiju nagomilanu u kondenzatoru:
ffpoije = 1 Ce2 (2-136)

2
Uporedi s jedn. 2-15.
Gustina ropoije energije nagomilane u elektrostatikom polju u linearnom
dielektrikumu bez gubitaka moe se izraziti kao
1 1 1 2
Po l j e = - iS S = (S2 = (2-137)
2 2 2 s
DEO 25] E LEK TR O STA TI K A SlN H R O N A M AINA 67
(u dulima po kubnom metru) u taki u kojoj jaina elektrinog polja iznosi 6

(u V /m), elektrostatina gustina fluksa ili elektrini pomeraj S (u C/m2), a permi-
tivnost s. Uporedi sa jedn. 2-16. U racionalizovanom MKS sistemu, permitivnost
slobodnog prostora s0 je
s0 = 8,85 X 10- 12 C 2 /Nm 2 (2-138)
Izrazi za mehanike sile stvorene elektrostatikim poljem mogu se sad do-
biti po metodima istovetnim sa onima koji su upotrebljeni pri prouavanju magnet-
nog polja u odeljku 2-lc. Na primer, pretpostavimo da se ploama kondenzatora u
sl. 2-15 omogui da se meusobno priblie za diferencijalno odstojanje dx pod
dejstvom privlane sile / koja se pojavljuje izmeu suprotno natovarenih ploa.
Polje pri tom vri mehaniki rad fd x. Kapacitet se menja, a isto tako se mogu pro-
meniti i napon izmeu ploa kao i tovari na njima. Prema jedn. 2-135, za diferen-
cijalne promene vai
dq = Cde + edC (2-139)
Zamena jedn. 2-139 u jedn. 2-129 daje za energiju koju isporuuje izvor
dWei = Cede + e2dC (2-140)
Diferenciranjem jedn. 2-136 dobiva se za prirataj energije polja
dlUp0lje = Cede + e%dC (2-141)
Zamenom jedn. 2-140 i 2-141 u jednaini energetskog bilansa, 2-1, dobiva se tada
fd x = 1 e2dC (2-142)
ili
/= + ^ 2+ (2-143)
2 dx
Sila dejstvuje u smeru poveanja kapaciteta. Uporedi s jedn. 2-33. Lako se mogu
izvesti i drugi izrazi u zavisnosti od tovara i napona, ili energije polja. Na primer,
1 de I + p o lj e
/ = - -q (2-144)
2 dx 4 = const
1 dq
/ = + e (2-145)
2 dx
Uporedi s jedn. 2-31 i 2-34 i sa 2-32 i 2-35. Sila dejstvuje u smeru smanjenja napo-
na i energije polja pri konstantnom tovaru, ili u smeru poveanja tovara i energije
polja pri konstantnom naponu.
Iako je upotrebljen kondenzator iz sl. 2-15 kao prosta ilustracija, ove jed-
naine daju silu u smeru dx za ma koje telo iji poloaj utie na polje.
2-5. Jednofazna elektrostatika sinhrona maina. Na sl. 2-16 prika-
zana je jedna elektrostatika sinhrona maina sa promenljivim kapacitetetom5),
slina magnetnoj sinhronoj maini sa promenljivim magnetnim otporom iz odelj.
2-2. U sutini to je promenljivi kondenzator s vie paralelnih ploa naizmenino
postavljenih iji se rotor moe obrtati besprekidno. Stator i rotor su vezani sa
6) Analiza ove i izvesnog broja drugih tipova rotacionih elektrostatikih maina s promen-
ljivim kapacitetom je predmet oktorske teze J. G. Trum p-a: Vacuum Electrostatic Engineering>
Massachusetts Institute of Technology, Cambridge, Mass, 1933. Za kratak pregled mogunost>
elektrostatikih maina, vidi J. G. Trum p: Electrostatic Sources of Electric Power, Elec. Eng.1
vol. 6 6 , No 6 , str. 525-534, juni 1947.
5
68 NAELA PR ETV A R A N JA E N ER G IJE [GLAVA 2.
jednofaznim izvorom naizmenine struje visokog napona. Bolje je da rolor bude

uzemljen. Kao to e docnije biti pokazano, visoki gradijenti potencijala su pot-
rebni u elektrostatikim mainama da bi se dobile mehanike sile istog reda veli-
Sl. 2-16. (a) Boni izgled i (b) uzduni presek elektrostatine sinhrone maine
ine kao one koje se mogu dobiti u magnetnim mainama uporedljive veliine.
Vazduh na atmosferskom pritisku ne moe da izdri takav gradijent potencijala
ali visoki vakuum predstavlja mnogo bolje izolaciono sredstvo.
Po analogiji s jedn. 2-143, trenutni elektrostatiki obrtni momenat koji
dejstvuje na sistem iji kapacitet C zavisi od ugaonog poloaja 6 njegovih delova je
M = +
' e2 dC (2-146)
2 dQ
gde je e trenutni napon. U sl. 2-16 kapacitet C je periodina funkcija ugla 0O. Ako
su ploe takvog oblika da se kapacitet menja sinusoidno izmeu maksimalne i
minimalne vrednosti Cmax i Cmin ,
C = (Cmax + Cmjn) -j--- (Cmax Cmin) cos20o (2-147)

2 2
Kad je prikljueni napon sinusoidan:
e = Emax cos <f (2-148)
gde je Emax njegova maksimalna vrednost, a t = 0 je uzeto kad napon ima maksi-
malnu vrednost. Ako je brzina rotora <o0, a njegov trenutni ugaoni poloaj u vreme
t = 0 je odreen sa 8 iza poloaja maksimalnog kapaciteta
0O= co0r S (2-149)
Kad su co0 i 8 takvi da je srednja kvadratna vrednost napona u svakoj poluperiodi
napona vea dok kapacitet raste nego to je dok kapacitet opada, srednja vrednost
obrtnog momenta se razvija u smeru da povea 0 Oa time i da podri obrtanje ro-
tora.
Analiza se razvija slino analizi magnetnog reakcionog motora. Sinhrona
brzina w0 jednaka je krunoj uestanosti w naponske krive. Srednja vrednost obrt-
nog momenta je
M ir = 2max (Cmax Cmin) sin 28 (2-150)
8
Uporedi s jedn. 2-67. Maina ima sve radne karakteristike reaktivnog motora mag-
netnog tipa.
DEO 26] U PO RE EN JE 69
Uprkos jednostavnosti elektrostatikih pojava, elektrostatike maine su do

danas primenjene praktino jedino kao visokonaponski generatori sa kaiem, male
snage, za proizvodnju visokih konstantnih potencijala za X-zrake i nuklearna is-
traivanja. Maina sa promenljivim kapacitetom nije dosad praktino primenjena
iako je eksperimentalni model sagraen i isproban. Neki od razloga prevage elek-
tromagnetskih maina izloeni su u sledeem odeljku.
2-6. Uporeenje elektrom agnetnih i elektrostatikih maina. Da bi
se elektrinim putem proizvela mehanika sila izmeu dva kruta tela, mora u ob-
lasti izmeu njih postojati izvesna koncentracija energije. Energija se moe nago-
milati bilo u magnetnom bilo u elektrostatikom polju. Uporeujui ih moe se
rei da su elektromagnetne maine naprave za jake struje, a elektrostatike maine
naprave za visoke napone. Jevtin raspoloiv materijal zadovoljavajuih magnetnih,
elektrinih i mehanikih osobina, kao to su silicijumski elici za jezgra i bakar za
provodnike, omoguio je ogroman razvoj elektromagnetnih maina. S druge strane,
ne postoje nikakva pogodna sredstva za izolovanje gradijenata potencijala potreb-
nih za elektrostatiko nagomilavanje energije sa gustinama ravnim onim koje se
mogu koncentrisati u magnetnom polju u vazdunom procepu izmeu dve gvoz-
dene povrine.
Radi brojnog uporeenja posmatraemo ravnomerna polja proizvedena u
dva prosta sluaja pokazana na sl. 2-17. Kao u jedn. 2-39, izraz za magnetnu priv-
lanu silu izmeu dve paralelne ravne povrine feromagnetnog materijala, pokazane
na sl. 2-17a, je
1 WA +- e -
/ mag= - - - (2-151)
2 V-g
gde je 93 magnetna indukcija u vazdunom
procepu, A veliina svake povrine, a y.s
permeabilnost sredine u procepu, u racio-
!b)
nalizovanim jedinicama. Pretpostavlja se da
je permeabilnost feromagnetnog materijala Sl. 2-17. Elementarni magnetni i elektro-
visoka u poreenju sa Sila po jedinici statiki sistemi za uporeenje energetskih
odnosa
povrine procepa je
/mag = 1 932
(2-152)
A 2 \ig
Odgovarajui izraz za elektrostatiku privlanu silu koja dejstvuje po jedinici po-

vrine svake od dveju paralelnih natovarenih ploa (sl. 2-176) je
/el = == 1
(2-153)
A 2 sg 2
U jedn. 2-153, je elektrini pomeraj u procepu i ravan je gustini tovara ploa, @
je odgovarajua jaina elektrinog polja, a sg permitivnost sredine u procepu, u
racionalizovanim jedinicama.
U mainama sa magnetnim dejstvom, magnetna indukcija koja se moe
proizvesti u vazdunom procepu zavisi prvenstveno od karakteristika feromagnetnog
materijala u ostalim delovima magnetnog polja. Na primer, postojee trgovake
vrste silicijumskog elika za jezgra rotacionih maina imaju svoje najvee permea-
bilnosti pri magnetnim indukcijama od oko 0,6 T (oko 40 kilolinija/in2), a ,,koleno
krive magneenja tj. oblast u kojoj permeabilnost rapidno opada kad sila magne-
enja raste je u granicama od 1,1 do 1,4 T (oko 70 do 90 kilolinija/in2). Premda
70 NACELA p r e t v a r a n ja e n e r g ije [GLAVA 2.
je teorijski moguno da se magnetna indukcija poveava beskonano pojaavanjem

m. m. s. pobudnog namotaja, taj postupak postaje neekonomian s obzirom da
snaga potrebna za pobudni namotaj, za magnetne indukcije u gvozdenom delu
magnetnog kola znatno iznad kolena krive magneenja, raste mnogo bre nego
magnetna indukcija u procepu.
Prosta je stvar proizvesti magnetne indukcije u vazdunom procepu reda
1 T (64,5 kilolinija /in2). Pri toj magnetnoj indukciji je
/mag = J_ x ----- 12 = 3,98 X 1 0 5N/m 2 (2-154)

A 2 4 7r x 10 7
ili gustina nagomilane magnetne energije ravna je 3,98 X 105 Ws /m3. U engleskim
jedinicama ova jaina sile je 57,7 funti/in2. Ova sila je reda veliine sile koju u ro-
tacionim mainama ima radijalna magnetna sila izmeu gvozdenih povrina rotora
i statora.
Koncentracija tovara potrebna da se elektrostatiki proizvedu sile upored-
ljive po jaini sa silama koje se mogu dobiti magnetnim putem, zahteva gradijente
potencijala koje je veoma teko izolovati. Na primer, vazduh pri atmosferskom
pritisku moe da izdri gradijent potencijala od najvie oko 30 000 V /cm, ili
3 X 10 V/m. Njegova permitivnost u racionalizovanim jedinicama MKS je
8,85 X 1012. Prema jedn. 2-153, maksimalna jaina sile koja se moe dobiti izmeu
ploa na sl. 2-176, sa vazduhom kao izolacionom sredinom, je
^ 1 = x 8,85 X 1012x 9 x 1012 = 39,8N/m 2 (2-155)

A 2
ili maksimalna gustina pri kojoj se energija moe elektrostatiki nagomilati u vaz-
duhu pri atmosferskom pritisku je oko 40 Ws /m3. U engleskim jedinicama, ova
jaina sile je 0,00577 funti /in2.
Znatno vii gradijenti potencijala mogu se izolovati kad se kao izolatorska
sredina upotrebi visoki vakuum ili izvesni gasovi pod pritiskom od nekoliko at-
mosfera. Visoki vakuum je za rotacione maine bolji jer se tada ventilacioni gu-
bici mogu zanemariti. Proboj kroz vakuum ne zavisi samo od gradijenta potenci-
jala, ve je i funkcija ukupnog napona izmeu elektroda. Pokazalo se da je moguno
izolovati katodne gradijente od nekoliko miliona volti po centimetru, ak i za srednje
i visoke napone koji bi bili potrebni u mainama za proizvodnju energije. Kad bi
se gradijent mogao popeti na 3 X 108 V /m, jaina elektrostatike sile bila bi 57,7
funti /in 2 (ili 398000 N /m2), ista kao jaina magnetne sile pri magnetnoj induk-
ciji od 1 T . Takvi gradijenti potencijala bili bi potrebni za izradu elektrostatikih
rotacionih maina koje bi se po kompaktnosti mogle uporediti s elektromagnetnim
mainama. Kad bi se takve maine s vakuumskom izolacijom mogle izraditi, one
bi nad elektromagnetskim mainama imale to preimustvo da nemaju ventilacio-
ne gubitke i gubitke u magnetnom jezgru, da imaju veoma male gubitke u dielek-
trikumu i neznatan gubitak u bakru. Njihov stepen korisnosti bio bi, dakle, veoma
visok. One bi se, verovatno, primenjivale samo za visoke napone i velike snage.
2-7. Rezim e. Magnetno i elektrino polje su sedita nagomilavanja ener-
gije. Kad god energija polja zavisi od uzajamnog poloaja mehanikih delova koji
predstavljaju granice polja, javljaju se mehanike sile koje tee da mehanike delo-
ve pokrenu tako da se energija iz polja prenese u mehaniki sistem.
Maksvel je ukazao na korisnu analogiju izmeu pojava nagomilavanja ener-
gije u magnetnom i u elektrostatikom polju i odgovarajue energije sabijanja i
istezanja nagomilane u napregnutom elastinom medijumu. On je opisao polja kao
ekvivalentna stanja naprezanja du linija fluksa kao napregnutih elastinih traka^
DEO 27] REZIM E 71
analogija koja se moe izraziti u tanom matematikom obliku. Iako je ovaj opis
verovatno samo jedna analogija proizala iz matematike slinosti izmeu teorije
pojava elektromagnetnog polja i teorije napregnutih elastinih medijuma i ne znai
da meu mehanizmima na kojima se zasnivaju dve vrste pojava postoji identinost,
ipak prikaz apstraktnih pojava polja pomou opipljivih elastinih sredina moe
biti koristan, pri svem tom to se taan mehanizam elasticiteta i ne moe lake
shvatiti nego pojave polja. Privlaenje izmeu gvozdenih povrina u magnetnom
polju i privlaenje izmeu natovarenih ploa kondenzatora, na primer, mogu se
lako oigledno prikazati pomou analogije s elastinim trakama.
Izrazi za silu mogu se lako ustanoviti polazei od naela odranja energije.
Najpre je u odeljku 2-1 razmatran magnetni sistem sa jednim pobudjivanjem ispi-
tujui pri tom putem analize ta bi se desilo ako bi se mehanikim delovima omogu-
ilo da se za diferencijalni razmak pomere pod dejstvom mehanikih sila koje stvara
polje. Rezultat toga je osnovni izraz, jedn. 2-29, koji pokazuje da sile tee da uspo-
stave raspored u kome je magnetni otpor minimalan.
Magnetne sile koje tee da kruta tela pokrenu u poloaje najmanjeg magnet-
nog otpora korisno se primenjuju u raznim napravama s pokretnim gvoem,
koje se sastoje od pobudnog kalema namotanog u magnetnom kolu iji je jedan deo
pokretljiv. Vei deo sile dejstvuje izmeu nepokretnog i pokretnog gvozdenog dela,
s obzirom da je magnetni otpor takvog magnetnog kola odreen prvenstveno vazdu-
nim procepom izmeu tih delova. Sile dejstvuju i neposredno na pobudni kalem
teei da ga postave u poloaj najmanjeg magnetnog otpora i da ga deformiu u
oblik sa najmanjim magnetnim otporom, drugim reima, deformacione sile tee
da kalem sabiju aksijalno, da ga deformiu u krug i da ga raijalno raire. Pod nor-
malnim okolnostima, meutim, sile koje dejstvuju neposredno na kalem su male.
Ali ove sile mogu postati izvanredno vane pod nenormalnim okolnostima kao to
su kratki spojevi na velikim energetskim ureajima.
Kad se zanemari magnetna nelinearnost, sila ili obrtni momenat koji dej-
stvuje na bilo koji deo magnetnog sistema sa jednim pobuivanjem moe se lako
izraziti u funkciji prvog izvoda magnetnog otpora, magnetnog provoda ili induk-
tivnosti po pomeraju, kao u jedn. 2-29, 2-30 ili 2-33. Sila ili obrtni momenat
dejstvuje u smeru smanjenja magnetnog otpora, poveanja magnetnog provoda i
poveanja samoinduktivnosti. Sila ili obrtni momenat mogu se drukije izraziti
pomou parcijalnih prostornih izvoda m. m. s., fluksa ili energije polja, kao u jedn.
2-31, 2-32, 2-34 ili 2-35; sila ili obrtni momenat dejstvuje u smeru smanjenja m. m. s.
i energije polja pri konstantnom fluksu, ili poveanja fluksa odnosno energije polja
pri konstantnoj m. m. s. Slini izrazi za elektrostatiko polje dati su u jedn. 2-143
do 2-145.
U odeljku 2-1 d, ispitano je dejstvo magnetne nelinearnosti i izveden je gra-
fiki metod analize. Sreom je vei deo energije polja obino nagomilan u vazdu-
nom procepu mehanizama s pokretnim gvoem tako da linearna analiza iz odelj.
2 -lc obino daje zadovoljavajue rezultate.
U rotacionim mainama dejstvo promenljivog magnetnog otpora predstavlja
potencijalni proizvoa obrtnog momenta kad god je konfiguracija magnetnog
kola takva da magnetni otpor zavisi od ugaonog poloaja rotora. Osnovni odnos
je jedn. 2-53 u kojoj je trenutni obrtni momenat srazmeran kvadratu fluksa i
izvodu magnetnog otpora po uglu. Kad je fluks periodina funkcija vremena,
kao kad se naizmenini napon prikljui na pobudni namotaj, i kad se rotor obre
tako da je srednja kvadratna vrednost fluksa vea kad magnetni otpor opada nego
kad raste, onda proizvedena srednja vrednost obrtnog momenta ima takav smer
da potpomae obrtanje, kao to je pokazano u odeljku 2-2. Budui da kvadrat
fluksa prolazi celu periodu svoje promene za vreme dok kriva fluksa proe kroz
72 NAELA PR E T V A R A N JA EN ER G IJE [GLAVA 2.
polovinu svoje periode, rotor mora imati takvu brzinu da magnetni otpor proe
kroz celu periodu svoje promene u toku polovine periode krive fluksa. To je jedina
brzina pri kojoj se proizvodi srednja vrednost obrtnog momenta i ta brzina se na-
ziva sinhronom brzinom. Takva jedna maina je sinhrona maina reakcionog tipa.
Ona se sama po sebi prilagoava promenama obrtnog momenta vratila podeava-
jui fazni odnos izmeu kriva kvadrata fluksa i promene magnetnog otpora, kao to
pokazuje jedn. 2-67. Iz toga razloga se fazni ugao S u jedn. 2-67 naziva uglom obr-
tnog momenta. Kad maina radi kao motor promena magnetnog otpora kasni za
krivom kvadrata fluksa; kad radi kao generator, promena magnetnog otpora pred-
njai pred krivom fluksa. Proseni obrtni momenat je srazmeran sa sin 28, kao to
se vidi u jedn. 2-67. Njegova maksimalna vrednost javlja se kad je 8 = 45 i data
je jednainom 2 - 6 8 .
Sinhrona maina slinog tipa koja upotrebljava elektrostatiko polje kao
medijum za pretvaranje energije opisana je u od. 2-5, a u od. 2-6 izvreno je upo-
reenje mogunosti koje pruaju magnetno i elektrostatiko polje za elektromeha-
niko sprezanje. Poreenje maina ova dva tipa moe se izvesti uporeujui gustine
sa kojima se energija moe nagomilati u sprenim poljima. Ustanovljeno je da su
gradijenti potencijala od oko 3 miliona V /cm potrebni da bi se u elektrostatikom
polju nagomilala energija u gustini uporedivoj sa gustinom koja se lako postie u
magnetnom polju. Elektrostatike maine nee biti u stanju da se takmie s magnet-
nim mainamasve dok se na zadovoljavajui nain ne rei problem izolacije takvih
gradijenata potencijala.
Veina maina za elektromehaniko pretvaranje energije, ukljuujui skoro
sve rotacione maine, opremljena je sa vie namotaja, a korisni obrtni momenat ilisi-
la proizvode se uzajamnim dejstvom magnetnih polja dve grupe namotaja. Ispitivanje
osnovne teorije ovakvih sistema sa vie pobuivanja je predmet od 2-3. Videli smo
da je dejstvo nelinearnosti obino od drugostepene vanosti kad postoje vazduni
procepi i da se, prema tome, sistemi sa vie pobuivanja mogu prouavati na linear-
noj osnovi. Obrtni momenat koji dejstvuje u prostoj maini na sl. 2-10 moe se,
dakle, lako izraziti pomou parcijalnih izvoda sopstvene i uzajamne induktivnosti po
uglu, kao u jedn. 2-88 i 2-89, ili pomou prvog izvoda energije polja po uglu pri
konstantnim strujama, kao u jedn. 2-90. U lanovima jedn. 2-88 i 2-89 koji sadre
izvode sopstvenih induktivnosti po uglu raspoznali smo reluktantne obrtne momente
iz od. 2-lc. Oni kazuju samo to da polje stvoreno dejstvom jedne jedine struje
proizvodi na magnetnom materijalu sile koje tee da ga pokrenu tako da se magnetni
otpor magnetnog kola smanji. lanovi koji sadre izvode uzajamne induktivnosti
izraavaju obrtne momente proizvedene uzajamnim dejstvom magnetnih polja
jedne i druge struje. Ovi lanovi kazuju samo to da magnetna polja statora i rotora
tee da se poravnaju u istom pravcu. S obzirom, da oni predstavljaju glavne obrtne
momente u veini rotacionih i mnogih drugih maina, naa ispitivanja se svode
na prouavanje ovih uzajamnih obrtnih momenata, kao u od. 2-3a. Za ovo prou-
avanje izabrana je prilino prosta maina na sl. 2 - 1 1 i 2 - 1 2 zato to ona sadri
mnoge glavne odlike rotacionih maina a nijednu njihovu komplikovanost. Obrtni
momenat koji dejstvuje na rotor u sl. 2 - 1 1 moe se onda ukratko izraziti pomou
izvoda fluksa kroz kolo rotora po uglu pri konstantnim statorskim strujama, kao
u jedn. 2-95.
ak i za tako prostu mainu kao to je ona na sl. 2 - 1 1 , tano odreivanje
parcijalnog izvoda fluksa kroz kolo rotora nije prosta stvar. Ba i da se pretpostavi
da je permeabilnost gvoa beskonana, dejstvom otvora lebova izazivaju se te-
koe. Potreba za daljim uproavanjima je oigledna, a ta potreba postaje sve im-
perativnija u sledeim glavama u kojima se prouavaju stvarne maine. Tako se
dolazi do pojma o idealizovanoj maini s glatkim vazdunim procepom, prema sl.
2-13a. Obrtni momenat na rotoru idealizovane maine moe se zgodno izraziti
ZADACI 73
pomou magnetne indukcije u vazdunom procepu kao u jedn. 2-99, to daje re-
zultat isti kao za obrtni momenat izraunat po formuli Bli za sile koje dejstvuju na
provodnike kanure poloene neposredno u polje vazdunog proccpa, kao na sl.
2-13>. Treba, meutim, upamtiti ovu vanu razliku: kad je kanura poloena u le-
bove, kao na sl. 2-13a, obrtni momenat dejstvuje neposredno na rotorsko jezgro
a ne na namotaj.
U od. 2-3b razmatranja se skoro potpuno odnose na proizvodnju mehanike
sile; potpuno slian ovome problemu je problem proizvodnje elektromotorne sile.
Mehanika sila ili obrtni momenat je parcijalni izvod fluksa kroz kolo po poloaju;
elektromotorna sila je izvod tog fluksa po vremenu. Kad se polje kroz koje se rotor
sa sl. 2-13a kree i u vremenu istodobno menja, totalni izvod po vremenu fluksa
kroz kolo je zbir dva parcijalna izvoda, prvog prouzrokovanog kretanjem rotora i
drugog prouzrokovanog menjanjem amplitude polja. Prvi je napon usled rotacije
i, za mainu s konstantnim vazdunim procepom, ekvivalentan je naponu Blv,
proizvedenom presecanjem linija fluksa, kao u ekvivalentnom namotaju u vaz-
dunom procepu sa sl. 2-13b. Napon usled rotacije i obrtni momenat uzeti zajedno
sainjavaju mehanizam akcije i reakcije kojim spreno polje zahteva od izvora sna-
gu da bi je odavalo optereenju. Druga komponenta napona je napon transfor-
macije; on nema neposrednog uticaja na proces elektromehanikog pretvaranja
energije jer nema nikakve veze s mehanikim kretanjem.
Ova glava se odnosila na osnovna naela koja se uglavnom primenjuju na
veoma razliite naprave za elektromehaniko pretvaranje energije. Rotacione ma-
ine i telefoni s pokretnim kale mom,na primer, rade u osnovi na isti nain. Ne treba
se iznenaditi, meutim, to njihove podrobnije teorije poinju da se razilaze na razne
strane, i to prvenstveno zato to su im razliite karakteristike od vanosti, i to
njihove veliine i konstruktivni oblici (projektovani tako da se postignu eljene
karakteristike) moraju biti potpuno razliiti. Ostatak ovih izlaganja je skoro pot-
puno posveen razvijanju teorije elektromehanikog pretvaranja energije u obrtnim
mainama. Rotaciona maina predstavlja prilino sioen skup elektrinih i magnet-
nih kola. Iako je u ranijim glavama teorija ustaljenog stanja rotacionih maina bila
izloena na malo uproenoj i uskoj osnovi, dosta iscrpne analize prostih maina u
ovoj glavi trebalo bi da poslue da se itaocu omogui bolja preglednost i da mu se
prui oseaj da sigurno zna kako elektromagnetne maine rade.
ZADACI
2-1. Vremenska konstanta L /R pobudnog namotaja otonog generatora jednosmerne struje,

10 kW, 1 150 obr /min je 0,15 s. Pri normalnim radnim uslovima, gubici u bakru pobudnog na-
motaja iznose 350 W. Izraunati energiju nagomilanu u magnetnom polju, u vat-sekundama,
pri normalnim radnim uslovima.
2-2. Cilindrini elektromagnet u gvozdenom oklopu, prikazan na sl. 2-18, upotrebljava se
za okidanje prekidaa,pokretanje ventila i druge primene u kojima se relativno velikom silom dej-
stvuje na neki deo koji prelazi relativno mali put. Kad jestruja kroz namotaj ravna nuli, pokretno
jezgro pada na graninik postavljen tako da je procep g = 0,50 in (12,7 mm). Kad se kalem pobudi
jednosmernom strujom dovoljne jaine, pokretno jezgro se popne do drugog graninika postav-
ljenog da procep bude g = 0,10 in (2,5mm). Pokretno jezgro je podeeno da se moe slobodno
kretati u aksijalnom pravcu. Moe se uzeti daje vazduni procep izmeu oklopa i pokretnog jezgra
ravnomeran i dug 0,01 in (0,25 mm). Pobudni kalem ima 1000 navojaka i prima konstantnu
struju od 3,0 A.
Kad se m.m.s. potrebna za gvoe zanemari:
a) Izraunati magnetne indukcije, u teslama, izmeu radnih povrina sredinog jezgra
i pokretnog jezgra, kad procep g iznosi 0,10,0,20 i 0,50 in (tj. 2,5, 5,1 i 12,7 mm).
b) Izraunati odgovarajue vrednosti energije nagomilane u magnetnom kolu (u Ws).
c) Izraunati odgovarajue vrednosti induktivnosti kalema (u H).
d) Kad se pokretno jezgro pusti da se polako kree tako da se procep g smanji od 0,50 in
na 0,10 in. (tj. od 12,7 na 2,5 mm), koliki je mehaniki rad koji e pokretno jezgro izvriti(u Ws)?
e) Pri uslovima pod d kolika energija treba da se izuzme od elektrinog izvora (ne ra-
unajui gubitke u bakru) ?
/ ) Nai brojni izraz za induktivnost (H) kao
funkciju duine procepag (u m).
g) Nai brojni izraz za energiju nagomila-
nu u elektrinom polju (u Ws), kao funkciju du-
ine procepa g (u m).
2-3. Za magnet s pokretnim jezgrom iz zad.
2 - 2 nai izraz za silu koja dejstvuje na pokretno
jezgro (u njutnima), kao funkciju hoda pokretnog je-
zgra g (u m), pomou svake od sledeih metoda:
a) Prema ta./) zadatka 2-2
b) Prema ta. g) zadatka 2-2
c) Nacrtati dijagram sile (u njutnima)kaofun-
kciju hodag(u m).
d) Pomou povrine ispod ove krive sila
hod izraunati rad koji pokretno jezgro izvri
kad kreui se polako smanjuje procep g od 0,50 in
na 0,10 in (tj. od 12,7 na 2,5 mm). Uporedi s rezu-
Sl. 2-18. Magnet s pokretnim jezgromza ltatom iz zadatka 2 - 2 , l. d.
zadatke 2-2, 2-3 i 2-4 e) Kad bi se pokretno jezgro kretalo veoma
brzo, umesto polagano, kako bi to uticalo na krivu
sila--hod? Koliki bi bio izvreni mehaniki rad? Pri tim okolnostima moe li struja u kalemuos-
tati konstantna, a ako ne moe, ta e se dogoditi s njom?
2-4. Podaci o krivoj magneenja gvozdenog dela magnetnog kola magneta s pokretnim jez-
grom iz zadatka 2 - 2 su sledei:
Fluks, Wb 1 ,0 0 1 0 - 3 1,5010-3 2 , 0 0 -1 0 - 3 2,40 10- 3 2,50-10-3 2,6010-3 2,70 10- 3 2,75 lO' 3
M.m.s., amper 250 425 600 725

60 95 150 305
-navojaka
Nai krive magneenja celokupnog magnetnog kola (fluks u Wb, a ukupna m.m.s. u amper
- navojcima) za sledee uslove:
) Procepg = 0,50 in (12,7 mm)
) Procepg = 0 ,1 0 in (2,5 mm)
c) Iz ovih krivih nai grafikim putem rad koji bi pokretno jezgro izvrilo kad bi bilo pu-
teno da se polako kree od g = 0,50 in. do g = 0,10 in. (ti. od 12,7 na 2,5 mm) dok bi kroz kalem
tekla konstantna struja od 3,0 A. Uporedi s rezultatom iz zad. 2-2, l. d).
d) Isto tako nai energiju uzetu od elektrinog izvora (ne raunajui gubitke u bakru).
Uporedi s rezultatom ta. c) i zad. 2-2, ta. e).
2-5. Slika 2-19 prikazuje popreni prenik magneta s pokretnim jezgrom u kome se ci-
lindrino pokretno jezgro slobodno kree vertikalno u mesinganim voinim prstenovima koji
ga dre centralno u dva vazduna procepa. (Permeabilnost mesinga je ista kao vazduha). Gra-
ninici odravaju pokretno jezgro u granicama gornjeg vazdunog procepa. Duina pokretnog
jezgra je 10 in (254 mm).
a) Izvesti izraz za magnetnu silu / koja tei da izdigne pokretno jezgro, u zavisnosti od
m.m.s. kalemaF, dim enzijar,gi/ prikazanih simbolima i poloaja x vrha pokretnog jezgra. Prime-
niti racionalizovane jedinice MKS. Zanemariti dejstvo ivica, rasipanje i magnetni otpor putanje
fluksa kroz elik. Odnos g jr je dovoljno mali da se za vazduni procep mogu usvojiti izvesne ap-
roksimacije.
b) Nacrtati statike krive sila-hod za konstantnu m.m.s. kalema.
c) Izraunati brojnu vrednosti sile za x = l,0 0 in (25,4 mm) za pokazane dimenzije i za
m.m.s. kalema od 10 0 0 ampernavojaka.
2-6. Resiti zadatak 2-5 kad je pokretno jezgro dugo 6 in (152 mm). Ostale dimenzije
date su u sl. 2-19. Za ta. c izraunati silu za x = 0,25 in (6,35 mm) i za m.m.s. kalema od
2 0 0 0 ampernavojaka.
2-7. Oblici indukta i magneta uproene dvopolne maine za jednosmernu struju prika-
zani su u bonom izgledu (a) i poprenom preseku (b) na sl. 2-20. Zbog greke pri sklapanju,
jezgro indukta je aksijalno pomereno za 0,5 in (12,7 mm) od svog ispravnog poloaja. Ostali brojni
podaci su sledei:
ZADACI 75
Duina svakog vazunog procepa = i,10 in(2,54 mm)

Prenik indukta = 10,0 in (254 mm)
Magnetna indukcija u vazdunom
procepu = 50kilolinija/in (0,775 T). vazuni
Ugao zahvaen svakim polnim nas-
tavkom = 1 0 0 .
Duina vazdunog procepa moe se
smatrati konstantnom ispod polnog nastav-
ka, a za indukt se moe smatrati da je gla-
dak cilindar.
Nai aksijalnu silu, koja tei da
dovede indukt u centralni poloaj.
2-8. Slika2-21 prikazuje opti iz-
gled rasutog fluksa proizvedenog strujom
i u pravougaonom provodniku poloenom
u pravougaoni lebugvou. Pretpostav-
lja se da rasuti fluks leba <ps prolazi
upravno na leb u oblasti iznad provodnika
i leba.
a) Izvesti izraz za magnetnu indu-
kciju Bs u oblasti izmeu gornje strane Sl. 2-19. Magnet s pokretnim jezgrom za zad. 2-5
provodnika i gornjihivicaleba.
b) Nai izraz za rasuti fluks leba <p, ji prolazi kroz leb iznad provodnika, u zavisnosti
od visine * leba iznad provodnika, irine a s i duine l provodnika poloenog upravno na
crte.
77777//,
gvo idje
popreni presekl
p r o v o d n ik o k r o z S
kojt te ie s t r u j a I
Sl. 2-20. Uproena maina za jenosmer-

nu struju, zad. 2-7 Sl. 2-21 Provodnik u lebu, zad. 2-8
c) Nai izraz za silu / kojom magnetno polje dejstvuje na provodnik duine l. Primeniti
racionalizovane jedinice M KS. U kom pravcu deluje ta sila na provodnik?
d) Izraunati silu koja dejstvuje na provodnik duine 1,0 stopa (0,305 m) u lebu irine
1,0 in (25,4 mm) kad je struja u provodniku 1000 A.
2-9. Pretpostaviti da se u jednofaznom reakcionom sinhronom motoru (sl. 2-8a) magnetni
otpor menja kao na sl. 2-22, a da se fluks menja sinusoidno u vremenu. Rotor se obre sinhronom
brzinom.
a) Nacrtati krive trenutnog obrtnog momen-
ta kao funkcije vremena za vrednosti ugla obrtnog
momentaS = 0, 30, 45.
b) . Izvesti izraz za srednju vrednost obrtnog
momenta u zavisnosti od <2>max, 9la iS.
2-10. Izvesti izraz za trenutnu struju koju u-
zima jednofazni reakcioni sinhroni motor u zavis-
nosti od 0 max, 9Ja 9 i 8 . Pretpostavlja se da su
promene fluksa i magnetnog otpora sinusoidne, kao
u sl. 2 - 8 fe, i da se dejstvo gubitaka u jezgru i mag- Sl. 2-22. Promena magnetnog otpora za
netna nelinearnost mogu zanemariti. Primenom izra- zadatak 2-9
za za struju izvesti izraz za srenju vrednost dove-
dene snage, zanemarujui dejstvo otpora u namotaju. Pokazati da je rezultat saglasan sa odno-
sima za obrtni momenat izvedenim u ovoj knjizi.
2-11. Obrtni momenat jednofaznog reakcionog sinhronog motora izraziti pomou pri-
kljuenog napona Ut, reaktansiX j i X q u podunoj odnosno poprenoj osi, ugla obrtnog momenta
8 i ugaone brzine co0. Pretpostavlja se da se otpor namotaja moe zanemariti i da su promene
fluksa i magnetnog otpora sinusoidni. Reaktanse u podunoj i poprenoj osi su reaktanse namo-
taja kad je osa rotora u osi statorskih polova odnosno kad je upravna na tu osu.
2-12. Dva kalema imaju sopstvene i uzajamne induktivnosti u henrima kao funkcije po-
meranja x u metrima, i to :
Lu = \ + x
Lyi = 2 ( 1 + x)
M 12 = 1 x
Otpori se mogu zanemariti.
a) Za konstantne struje I x = + 10,0 A i - 5,0 A, izraunati mehaniki rad iz-
vren kad se x povea od 0 do + 1 ,0 m.
b) Da li sila koja se javlja u ta. a tei da povea ili da smanji x ?
c) Za vreme kretanja u taki a), koliku energiju isporuuje izvor 1, a koliku izvor 2?
d) Izraunati prosenu vrednost sile koja se javlja za x = 0,50 m kad je kalem 2 kratko
spojen a na kalem 1 je prikljuen sinusoidni napon ija je efektivna vrednost 377 V sa 60 Hz.
2-13. Sopstvene induktivnosti L n i Z,22 i apsolutna vrednost uzajamne induktivnosti
maine na sl. 2 - 1 0 date su u nie navedenoj tablici za dva ugaona poloaja 0Orotora, gde je ugao
0Omeren od horizontalne referentne ose u odnosu na osu rotora:
00 ^ ll ^22 Afu
45 0,60 1 ,1 0 0,30
75 1 ,0 0 2 ,0 0 1 ,0 0
Induktivnosti su date u henrima i moe se uzeti da se menjaju linearno sa 0Ou opsegu 45 < 0O
< 75.
Za svaki od sledeih sluajeva izraunati elektromagnetni obrtni momenat u njutn-me-
trima kad rotor miruje u poloaju 0 O= 60 (priblino poloaj pokazan na sl. 2 - 1 0 ) i nai da
li taj obrtni momenat tei da rotor pokrene u smeru kazaljke sata ili obratno.
a) i-i = 10,0 A, = 0
b) = 0, z3 = 10,0 A
c) z\ = 10,0 A a z2 = 10,0 A u smeru strelica sl. (2-10).
d) z'j = 10,0 A u smeru strelice, a z2 = 10,0 A u suprotnom smeru.
e) / j = 10,0 A efektivne vrednosti sinusoidne naizmenine struje, sa kalemom 2
u kratkom spoju. U tom sluaju se otpor kalema 2 moe zanemariti, a trai se srednja vrednost
obrtnog momenta u odnosu na vreme.
2-14. Posmatrajmo rotacionu mainu s dvanamotaja, jednim na statoru a drugim naro-
toru. Namotaji su rasporeeni tako da se pri obrtanju rotora meusobna induktivnost izmeu sta-
torskog i rotorskog namotaja menja kao kosinus ugla izmeu njihovih magnetnih osa. Maksi-
malna vrednost uzajamne induktivnosti je M. Vazduni procep je ravnomeran tako da se sopstvene
induktivnosti L u i Z,22 statora i rotora mogu smatrati konstantnim i nezavisnim od ugaonog po-
loaja rotora. Vratilo je spojeno s ureajem koji moe da primi odnosno isporuuje mehaniki
obrtni momenat u velikom opsegu brzina.
Ova maina moe da se prikljui da radi na vie naina. Na primer, uzmimo da se rotor
pobuuje jednosmernom strujom, a stator prikljui na jednofaznu mreu 60 Hz koja je u stanju
bilo da prima bilo da odaje snagu. Maina e tada imati osnovne odlike idealizovane jednofazne
sinhrone maine.
a) Opisati prirodu obrtnog momenta koji maina razvija kad se brzina menja regulisa-
njem ureaja spregnutim sa vratilom.
b) Postoji li sinhrona brzina ?
c) U potvrdnom sluaju, kolika je ona?
) Da li e srednja vrednost obrtnog momenta postojati i pri nekoj drugoj brzini?
e) Izvesti izraz za proseni obrtni momenat u funkciji jednosmerne struje rotora, efek-
tivne vrednosti statorske struje od 60 Hz (za koju se pretpostavlja da je sinusoidnog oblika), mak-
simalne vrednosti M uzajamne induktivnosti izmeu statora i rotora, i ma kojih drugih promen-
Ijivih koje su vam potrebne.
ZADACI 77
/ ) Pri pretpostavljenim uslovima da su promene uzajamne induktivnosti sinusoidne, da

sustatorske struje sinusoidne i da je jednosmerna rotorskastruja konstantna, ta moete rei u pogle-
du oblika krive napona na krajevima statora i rotora?
g) ta oekujete upogledu oblika krive kad bi rotor bio pobuivan iz izvora sa malom im-
pedansom, kao to je akumulatorska baterija ?
2-15. Pretpostavimo da su namotaji statora i rotora maine iz zadatka 2-14 vezani na
red i napajani iz izvora sa 60 Hz. Uproenosti radi uzee se da je struja sinusoidna.
a) Kakva je priroda obrtnog momenta koji se stvarakadrotor miruje?
b) Da li e biti proizveden polazni obrtni momenat?
c) Da li postoji neka sinhrona brzina ? Ako postoji, kolika je ?
d) Izvesti izraz za srednju vrednost obrtnog momenta u zavisnosti od efektivne vred-
nosti struje /, maksimalne vrednosti M uzajamne induktivnosti i ostalih promenljivih koje vam
budu potrebne.
2-16. Dva namotaja, jedan postavljen na stator a drugi na rotor, imaju sledee sopstvene
uzajamne induktivnosti
Ln = 2,20 H Z-22 = I j OO H
AI12 = 1,414 cos90 H
igde je 0Ougao izmeu osa namotaja. Otpori namotaja se mogu zanemariti.
Namotaj 2 je kratko spojen, a struja u namotaju 1 kao funkcija vremena je 14,14 sin cof.
a) Kad rotor miruje, izvesti izraz za brojnu vrednost, u njutn-metrima, trenutnog obrt.
nog momenta rotora u zavisnosti od ugla 0 O.
b) Izraunati srednju vrednost obrtnog momenta u njutn-metrima za 0O= 45.
c) Kad se rotoru omogui da.se obre, da li e se on neprekidno obrtati ili e teiti da se
zaustavi? Uovom drugom sluaju, prikojoj vrednosti 0 ?
2-17. Slika 2-23 pokazuje popreni presek maine sa rotorskim namotajem f f i dva iden-
tina statorska namotaja aa i bb. Sopstvena induktivnost svakog statorskog namotaja je L aa, a
rotorskog namotaja Ljf. Vazduni procep je ravnomeran. Statorski namotaji su meusobno uprav-
ni. Uzajamna induktivnost izmeu namotaja statora i rotora
zavisi od ugaonog poloaja rotora i moe se uzeti da je
M af = M cos 0O M t f = M sin 0O
gde je M maksimalna vrednost uzajamne induktivnosti. Ot-
por svakog statorskog namotaja je ra oma.
a) Izvesti opti izraz za obrtni momenat u zavisnosti
od ugla 0O, od konstanti induktivnosti i trenutnih struja ia,
iif. D alitajizrazvaiizastanjem irovanja? Da li vai kad se
rotor obre?
b) Pretpostaviti da rotor miruje i da se namotaji Sl. 2-23/Elementarna dvofazna
napajaju konstantnim jednosmernim strujama I a = 5 A, I/, sinhrona maina sa cilindrinim
= 5 A , / y = 1 0 A u smerovima naznaenim takama i krs- rotorom, zadatak 2-17
tovima u sl. 2-23. Kad se rotoru omogui da se obre, da li e
se neprekidno obrtati ili e teiti da se zaustavi? U ovomdrugom sluaju, pri kojoj vrednosti 0O?
c) Rotorski namotaj se sad pobuuje konstantnom jednosmernom strujom If, a stator-
ski namotaji primaju uravnoteene dvofazne struje
ia = [/ 2 Ia cos wt 4 = [ 2 Ia sin cof.

Rotorse obre sinhronom brzinom tako da mu jetrenutniugaoni poloaj 0Oodreen sa 0o= cofS,
gde je 8 fazni ugao koji oznaava poloaj rotora za t = 0. Maina je elementarna dvofazna sinhro-
na maina. Izvesti izraz za obrtni momenat pri ovim uslovima. Opisati njegovu prirodu.
d) Pod uslovima navedenim u ta. c) izvesti izraz za trenutne napone na krajevima sta-
torskih faza a i b.
2-18. Slika 2-24 prikazuje u poprenom preseku mainu sa dva identina statorska na-
motaja aa i bb meusobno upravna na jezgru od elinih limova. Rotor sa isturenim polovima je
od elika i nosi namotaj vezan za klizne prstenove. Maina je elementarna dvofazna sinhrona
maina sa isturenim polovima.
78 NAELA PR E T V A R A N JA EN ER G IJE [GLAVA 2.
Zbog neravnomernog vazdunog procepa sopstvene i uzajamne induktivnosti statorskih

namotaja su funkcije ugaonog poloaja 0Orotora i to :
Jaa T 0 -j- L ^ COS 2 0O
Lbb ~ f '0 f '2 cos 2 Q0

= T-2 s i n 2 00
gde su L 0 i L 2 pozitivne konstante. Uzajamne induktivnosti

izmeu namotaja rotora i statora su funkcije ugla 0Oi to :
Afa^ = M cos 60 Af^ = M sin 0O
gde je M pozitivna konstanta. Sopstvena induktivnost Ljf
Sl. 2-24. Elementarna dvofazna rotorskog namotaja je konstantna i nezavisna od 0O.
sinhrona maina sa isturenim Rotorski (ili pobudni) namotaj / pobuuje se jedno-
polovima, zadatak 2-18 smernom strujom Ij, a statorski namotaji su povezaniza izvor
uravnoteenog dvofaznog napona. Struje u statorskim namo-
tajima su ia = | 2 Ia cos cot ij = | 2 I a sin cor.

Rotor se obre sinhronom brzinom tako da mu je trenutni ugaoni poloaj oreen izrazom
0o = o>f 8
gde je 8 fazni ugao koji oznaava poloaj rotora za t = 0 .

a) Nai izraz za elektromagnetni obrtni momenat koji dejstvuje na rotor. Opisatinjegovu
prirodu.
b) Da li maina moe da radi kao motor? A kao generator? Objasniti.
c) Da li e maina nastaviti da se obre kad se pobudna struja If spusti na nulu? U po-
tvrdnom sluaju dati izraz za obrtni momenat i fiziko objanjenje.
2-19. Za sluaj da se statorski namotaji idealizovane maine sa sl. 2-13 rasporede tako da
kriva magnetne indukcije u vazdunom procepu ima sinusoidnu raspodelu po obimu rotora 3
dokazati da se obrtni momenat moe izraziti u obliku
M = &s Px sin 8
gde je 0 S fluks po polu proizveden strujama statora, F i m.m.s. rotora a 8 ugao izmeu osa sta-
torskog i rotorskog polja.
Jedna veoma slina jednaina, izmenjena utoliko da odgovara viepolnim mainama sa
namotajima rasporeenim i na statoru i na rotoru, slui kao osnova za analitiko prouavanje
rotacionih maina u gl. 3.
2-20. Slika 2-25 pokazuje dvopolni rotor koji se obre u glatkom statoru; na rotoru
je namotaj od 100 navojaka. Rotor proizvodi fluks rasporeen sinusoino po povrini statora, sa
maksimalnom vrednou krive magnetne indukcije 0,80 T kad je ro-
s tr a n e statorskog
torska struja 10 A. Magnetno kolo je linearno. Unutranji prenik
n a m o ta ja statora je 0,10 m, a njegova aksijalna duina 0,10 m. Rotor dobija
pogon i kree se brzinom od 60 obr/sec.
a) Rotor se pobuuje jednosmernom strujom od 10 A. Uzi-
majui da je vreme t = 0 kad je osa rotora vertikalna, nai izraz za
trenutni napon proizveden u otvorenom namotaju statora.
b) Rotor se sada pobuuje sinusoidnom naizmeninom stru-
jom od 60 Hz ija je efektivna vrednost 7,07 A. Prema tome, struja
rotora menja smer pri svakoj polovini obrtaja, a podeena je tako da
je uvek ravna nuli kad osa rotora prolazi kroz vertikalu. Uzimajui
da je vreme t = 0 kad je osa rotora vertikalna, nai izraz za trenutni
napon proizveden u otvorenom namotaju statora.
Ponekad se ovakva ema predlae kao generator jednos-
Sl. 2-25. Elementarni ge- merne struje bez komutatora, pri emu se ima u vidu sledee: kad
nerator, zadatak 2 -2 0 naizmenini poluciklusi naizmeninog napona proizvedenog kao pod
takom a) promene smer time to namotaj induktora (rotora) prome-
ni polaritet onda se u statoru proizvodi pulzacioni jednosmerni napon. Objasniti da li bi ovaj
izum funkcionisao kao to je ovde reeno.
2-21. Uzmimo jednofaznu elektrostatiku sinhronu mainu tipa pokazanog na sl. 2-16.
Svrha ovog zadatka je da se ispitaju neke fizike razmere takve maine konstruisane da razvija
ZADACI 79
1 KS pri 3600 obr /min sa prikljuenim naponom od 60 Hz. Uzee se u obzir razni naponi, a ispiti-
vae se izolacije kako vazduhom tako i vakuumom. Mogu se usvojiti sledee pretpostavke:
1. Prikljueni naponi se menjaju sinusoidno.
2. Ploe su takvog oblika da se kapacitet menja sinusoidno sa uglom rotora, a minimalni
kapacitet je tako mali da se moe zanemariti.
3. Iz mehanikih razloga uzee se da najmanji dozvoljeni zazor izmeu ploa statora i
rotora iznosi (vie ili manje proizvoljno) 0 ,1 cm.
4. Dejstvo ivica e se zanemiriti, a gradijenti potencijala izmeu ploa statora i rotora
smatrae se uniformnim. Uzima se da najvei dozvoljeni gradijenti potencijala u vazduhu iznose
10 kV /cm a u vakuumu 1000 kV /cm. Ove vrednosti odgovaraju faktoru sigurnosti od oko 3 zbog
dejstva ivica.
Treba izraunati sledee:
a) Nai najveu vrenost kapaciteta za rad sa naponom ija je efektivna vrednost 115 V.
b) Odrediti odgovarajuu ukupnu povrinu rotora.
c) Kad svaka strana priblino krunih povrina koje sainjavaju polovinu svake ploe
rotora u sl. 2-16 ima povrinu od 20 0 cm2, koliko e rotorskih ploa biti potrebno?
d) Koliki bi otprilike bio prenik rotora?
e) Kad debljina svake ploe rotora i statora iznosi 0,1 cm (odrediti mehanikim razmatra-
njima) koliko bi motor bio dug? (Nemojte se iznenaditi ako dobijete udan rezultat!)
f ) Odrediti minimalni efektivni napon koji bi bio najpovoljniji za najvei dozvoljeni gra-
dijent potencijala u vazduhu. Za taj radni napon ponoviti raunanja zadata od aj do cj.
g) Odrediti minimalni efektivni napon koji bi potpuno iskoristio najvei dozvoljeni gra-
dijent potencijala u vakuumu. Za taj radni napon ponoviti raunanja zadata od a) do e).
GLAVA3
O S N O V N I PO JM O V I O R A D U M A IN A
Zadatak ove glave je da osnovna naela iz gl. 1 primeni na rotacione maine.

Usvojeno shvatanje sastoji se u sutini u tome da magnetna polja tee da se porav-
naju meu sobom proizvodei u tome procesu obrtne momente i napone. Obrtni
momenat se na osnovu toga izraunava iz jedn. 1-24 pomou tree od etiri metode
opisane u od. 1-7.
Vani analitiki rezultati sastoje se u izrazima za obrtni momenat (jedn. 3-32)
i indukovani napon (jedn. 3-36 i 3-38). Ovi izrazi su specifini obrasci koji se nepo-
sredno mogu primeniti za analizu ustaljenog stanja svih oblika rotacionih maina,
kao to e se pokazati u docnijim glavama. Kao dopuna njihovoj analitikoj vrednosti
oni pruaju bitnu osnovu za fiziko ispitivanje rada raznih tipova maina. Prema
tome, na zakljuku ove glave italac e stei odreenije fizike pojmove o tome
kako maine rade a povrh toga i odskonu dasku za potonje podrobne analize.
3-1. Nam otaji indukta kao strujni plat. Namotaji indukta veinom su
rasporeeni u izvesnom broju lebova po obimu maine, kao to je prikazano u
razvijenom obliku na sl. 3-1. Da bi se konano i podrobno odredio obrtni momenat
ili napon date maine, mora se znati taan raspored namotaja i priroda struja u njemu.
Meutim u optem ispitivanju proizvodnje obrtnog momenta i napona, priroda i
raspored namotaja ne moraju biti odreeni u potpunosti. U stvari, blie odredbe
koje moraju biti isnunjene da bi proizvodnja obrtnog momenta ili napona bila
optimalna proizlaze iz rezultata ovakvog ispitivanja a ne predstavljaju prosto skup
pretpostavki nunih za tu proizvodnju.
Da bismo odredili obrtni momenat pretpostaviemo da je namotaj iz sl.
3-1 sasvim gusto rasporeen drugim reima, da indukt sadri veliki broj provod-
nika, ravnomerno rasporeenih po svojoj povrini, i da je ugaoni razmak izmeu
susednih provodnika veoma mali. Takav idealizovani namotaj je ekvivalenat
strujnom plastu ili povrinskoj raspodeli struje koja pokriva povrinu indukta. Da
bismo takav strujni plat prikazali, zamislimo da je cilindrina povrina prekri-
vena veoma tankim slojem provodnog materijala. Zamislimo, osim toga, da u iz-
vesnim delovima ove povrine struja tee paralelno vratilu u jednom smeru, a
da u preostalim delovima tee u suprotnom smeru. Slika 3-2 pokazuje ematski
takav strujni plat za dvopolne odnosno etvoropolne namotaje, sa strujama i
njihovim smerovima oznaenim rafiranim povrinama. Pojednaka visina povrina
na sl. 3-2 predstavlja ravnomernu povrinsku raspodelu struje ili istu jainu struje
po jedinici ugla oko celog obima. Ravnomerna ugaona gustina struje, kao to je
ovde prikazana, predstavlja poseban primer izabran radi boljeg prikazivanja.
Priroda magnetnog polja proizvedenog strujnim platom moe se prikazati
pomou ovog posebnog sluaja ravnomerne gustine struje. Za dvopolnu mainu
prema sl. 3-2a pretpostavimo da na gvou postoje na obema stranama vazdunog
>E0 3fl] N A M O T A JI IND U K TA KAO ST R U JN I PLA T 81
procepa glatke cilindrine povrine i da je permeabilnost gvoa beskonana.M.

m. s. strujnog plata treba tada jedino da uspostavi fluks kroz magnetni otpor
'/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / ? <3* o * d j' ind u k to ro

p r o v o d m c i ---- - v a z d u in i procep
In d u k ta
^ o ^ o ^ o ^ o ra o ra o f^ O K / jo ra o i
l0ôlvTOK!dOjAioKioKôlôlÔP4r9',0^<^Je i n d u k t t
Sl. 3-1. Razvijena ema raspodeljenog namotaja indukta, smetenog u lebove
ravnomernog vazdunog procepa. Ravnomerni strujni plat s odgovarajuim gvoz-

denim povrinama prikazan je u razvijenom obliku na sl. 3-3a. Usled simetri-
nosti rasporeda oigledno je da e magnetna indukcija u vazdunom procepu pri
uglu 0 biti ista po veliini kao pri uglu 0 + tz, ali da ova polja imaju suprotne sme-
Sl. 3-2. Strujni platovi koji predstavljaju (a) dvopolni namotaj i (6) etvoropolni namotaj
rove. Treba se podsetiti da je, u racionalizovanim jedinicama MKS, m. m. s. koja

dejstvuje na nekoj putanji ravna ukupnoj struji koju putanja obuhvata. Najpre
emo izabrati ba putanju abcd (sl. 3-36) koja preseca vazduni procep kod uglova
7t i 2tc. Pri ravnomernoj ugaonoj gustini struje J [A /rad], m. m. s. za putanju abcd
je tzJ. Razlika magnetnog potencijala kroz procep iznosi ~J /2 kako za ugao t. tako
i za 27r . Kriva koja predstavlja razliku magnetnog potencijala za razne take du
vazdunog procepa naziva se kriva ili talas m. m. s. Ordinate m.m.s. dobivaju po-
zitivne odnosno negativne znake prema tome da li fluks izlazi iz povrine indukta
ili ulazi u nju.
Zatim emo uzeti putanju efgh (sl. 3-3c) koja preseca vazduni procep kod uglo-
v a 7t/ 2 i 3tt/2. Rezultantna struja je oigledno ravnanuli, jer je struja izmeu tc/2 i iz
jednaka i suprotna struji izmeu tc i 3~ /2. Ordinate krive m.m.s. za tt/2 i 3tt/2 su,
prema tome, ravne nuli.
Kao treu putanju izabraemo ijkl (sl. 3-3d) koja preseca procep kod uglova
3tc/4 i 771 /4. Veliina ukupne obuhvaene struje bie
a to je srednja vrednost izmeu struja za dve ranije putanje. Ordinata krive m.m.s.u
tim takama iznosi onda po (tt/4) J .
M. m.s. koju stvara ravnomerni strujni plat u svim takama procepa prikazana
je krivom m.m.s. na sl. 3-3e. Iz gornjeg izlaganja proizilazi da kriva m.m. s. pred-
stavlja trougao sa najveim ordinatama 77.7/2 i sa ordinatama ravnim nuli u sredinama
6 Elektrine maine
OSNOVNI PO JM O V I O RADU M AINA [GLAVA 3.
82
jv o i je
n d u k t o r a
gu sto ra sp o d eljem gusto r a s p o d e l je n i
l'O z d u S n i O provoam ci O p r o v o d m c i pJ o v r i p a ,
procep g v o id ja
/ mT 7/ / in d u k ta
%,'/ / / / / / / // ' / / ' / 2ir f
0 ir m m m M S v ' <
ugao na g u stin a d u n o g
stru je sj proepa
<a>
/ / // /// // /// // /// y////////////A (//////
\//// / / / / / / / / / * d
0 TT Nn\ w \ \v w w \i t/OO 0 0
,
!
a%lb>
f , --------------
J
1
'/ / / / / / / / / X '/ / / / / / / / / / / / / .

!
% i
^ Zrr
0 *k\ ir ngao 9
'
T
y /////////////y /////////////x //////////. '
1
, ! j
V / / T 7 > } f) ) I ) / /
L// / / / / / / / / f // ^ \lrr2w
0 %ir\ ugao 0
(d>
'/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / .
k n v a m a g n e tn e -T -
in d u k cije d u rin a
/ wj vazdu ln o g
usr,
2g procepa
kriva 0
rT T rrrrr
'//////. X 2w ugao 6
m .m .s. i yy ~ a g a o n a gu
\ S / _____ I s t i n o s t r u je
v7 (e>
Sl. 3-3 Ravnomerni strujni plat s raznim putanjama m. m. s. i odgovarajuim krivama m. m. s.
i magnetne indukcije
DEO 3 1] N A M O T A JI IND U K TA KAO S T R U JN I P L A gT 83
dveju strujnih traka. Pozitivne ordinate oznaavaju fluks koji sa povrine indukta
ulazi u procep (kao kod severnog magnetnog pola), a negativne ordinate oznaa-
vaju fluks koji se iz procepa vraa u povrinu indukta. Za idealizovanu mainu na
sl. 3-3, prostorna raspodela magnetne indukcije u ravnomernom procepu predsta-
vljena je krivom istog oblika kao m. m. s. samo to se ordinate razlikuju za sai-
nitelj [J.0 jg, gde je g duina procepa, a g.0 permeabilnost slobodnog prostora pro-
cepa. Linije fluksa presecaju vazduni procep radijalno i zatvaraju svoju putanju
kroz gvoe indukta i induktora. Magnetna indukcija proizvedena krivom m. m. s.
zavisi od duine vazdunog procepa, ali kriva m. m .s. zavisi samo od raspodele
struje a ne i od geometrijskog oblika gvoa. Kriva m.m.s. bila bi ista i kad bi ma-
ina imala isturena polove; kriva magnetne indukcije, meutim, promenila bi se.
Ali strujni plat sa ravnomernom ugaonom gustinom struje u svakoj traci
ne predstavlja nipoto jedini metod podesan za analizu maina. Za mnoge svrhe
ima u stvari optiju vanost strujni plat sa sinusoidnom promenom ugaone gustine
struje. Takav strujni plat, sa odgovarajuim krivama m. m. s. i fluksa, pokazuje
sl. 3-4. Ugaona gustina struje, umesto da je ravnomerna kao na sl. 3-3, menja se
sinusoidno sa uglom 0 po obimu indukta i data je izrazom
./ = ,/vrh sin 0 (3-2)
gde je Jvrh amplituda sinusoide za 0 = n /2 . (esto emo imati da raspravljamo i
crtamo sinusoidne raspodele ugaone gustine struje J, m. m. s. F i magnetne indu-
kcije B. Da bismo naglasili injenicu da su to sinusne krive u prostoru, za razhku od
sinusne krive u vremenu, upotrebljavaemo indeks ,,vrh da bismo oznaili ampli-
tudu odnosno vrhunanu vrednost veliine uz koju je indeks stavljen.) Rezultan-
tna struja bilo koje trake (na primer, one izmeu 0 = 0 i 0 = 7t), dobivena integ-
risanjem po povrini indukta koju ta traka obuhvata, je
Ponavljanjem postupka kao za sluaj sl. 3-3 dobiva se da je kriva m. m. s. sinusoida

s pozitivnom amplitudom za 0 = n. Amplituda m. m. s. ravna je polovini re-
gvoidje
y //////// / / / / // / / / / / / / // / / / / / / / / // / / / / y / / // / n rauitoro
. k r i v a m agn etn e
. in d u k cije
Sl. 3-4 Sinusoidni strujni plat s odgovarajuim krivama m. m. s. i magnetne indukcije
zultantne struje u jednoj traci i sainitelj 1 / 2 pojavljuje se zato to ta struja mora

da uspostavi fluks kroz vazduni procep u oba smera. Dakle:
(3-4)
2J o
84 OSNOVNI PO JM O V I O RADU M AINA [OLAVA 3.
a m. m. s. koja dejstvuje kroz vazduni procep u bilo kojoj taki 0 je
F = F vrh sin (3-5)
Kao i ranije kriva magnetne indukcije dobiva se mnoenjem ordinata krive m. m. s.

sa [L0 lg.
Za opta razmatranja proizvodnje obrtnog momenta u rotacionim mainama
namotaj indukta moe se prikazati strujnim platom ili njegovom odgovarajuom
krivom m. m. s. Odreivanje obrtnog momenta sastoji se onda u prouavanju uza-
jamnog delovanja strujnog plata ili krive m. m. s. s jedne strane i rezultantne mag-
netne indukcije koja postoji u vazdunom procepu s druge strane. Shvatanje po
kome je pretvaranje energije rezultat tenje magnetnih polja da se poravnaju, poinje
da dobiva opipljiviji oblik. Meusobno dejstvo sa sinusoidnim strujnim platom
imae, kao to emo videti, bitnu vanost u sledea tri odeljka.
3-2. Obrtni m om enat elektrinih maina. Da bismo prouili veliine
vane za proizvodnju obrtnog momenta, posmatrajmo uproenu mainu na sl.
3-5. Prisustvo namotaja naznaeno je i na statoru i na rotoru, a za analitike svrhe
svejedno je koji je od njih indukt, akoji pobudni namotaj. Linije fluksa koje se vide
na slici odgovaraju dvopolnoj maini; dok ne doemo do izvesnog rezultata naa
panja bie usredsreena na sluaj dvopolne maine, a posle emo pristupiti uop-
tavanju za mainu sa p' polova. Da bismo olakali analizu, uiniemo 5 grupa
pretpostavki:
1. Smatra se da je vazduni procep maine ravnomeran. Prema tome, re-
luktantni obrtni momenti o kojima je bilo rei u od. 2-2 ne dolaze u obzir. Za one
maine kod kojih oni predstavljaju vaan inilac (naime za sinhronu mainu s istu-
renim polovima, vidi gl. 8 ), reluktantni obrtni momenti bie obuhvaeni podrob-
nijim prouavanjem u docnijim glavama.
2. Uticaj zasienosti, histereze i viho-
rnih struja u gvou nee se zasad uzimati u
obzir. U skladu s tim, uzee se da je permea-
bilnost gvoa beskonana.
3. Duina vazdunog procepa g uzi-
ma se da je mala u poreenju s prenicima
rotora i statora. Pri prouavanju magnetne
indukcije u vazdunom procepu nee se pra-
viti razlika izmeu magnetnih indukcija na
povrini rotora, na povrini statora ili na bilo
Sl. 3-5. Uproena dvopolna maina, kom radijalnom odstojanju u procepu. Dej-
sa ucrtanim linijama uzajamnog fluksa stvo ivica gvoa rotora i statora na fluks
takoe e se zanemariti.
4. Magnetna indukcija B u vazdunom procepu smatrae se da se menja sinu-
soidno oko obima, kao to pokazuje sinusna kriva magnetne indukcije u razvijenom
dijagramu na sl. 3-6. Ugao 0 je prostorni ugao izraen u elektrinim jedinicama,
sa poetkom proizvoljno uzetim u taki gde kriva magnetne indukcije prolazi kroz
nulu. Poloaj ove take zavisi uopte od elektrinih uslova u namotaju. Maksimalne
vrednosti krive magnetne indukcije odgovaraju osi raspodele magnetne indukcije
naznaenoj na sl. 3-5, a dva polutalasa sinusne krive odgovaraju dvama polovima.
Sa tehnikog gledita moglo bi izgledati smelo da se ve sada, dok jo nemamo
ostale podrobne specifikacije, uzme u razmatranje sinusoidno rasporeena magnet-
na indukcija. Ovakvo razmatranje se zasniva na isticanju osnovne harmonine kom-
ponente bilo kakve raspodele koja stvarno postoji i donoenju eksperimentalnih
DEO 3r-2] OBRTN I M OMENAT ELEK TR I N IH M AINA 85
zakljuaka zanemarujui sve prostorne vie harmonike. Jedan oigledno zanemareni

inilac je, naprim er, dejstvo lebova pokazanih za sl. 3-1, koji ak nisu ni naznaeni
na sl. 3-5, uprkos injenici da oni izazivaju harmonike u krivoj fluksa. Ovo neemo
izgubiti iz vida da bismo docnije ispitali red veliine i dejstvo ovih harmonika.
Ustanoviemo u stvari da je normalna situacija u stvarnim mainama naizmenine
struje namerno stvorena tako da odgovara sonusoidnoj raspodeli fluksa i da su
veliina i uticaj harmonika svedeni na najmanju meru. Nai emo, isto tako, da je
obrtni momenat normalnih maina jednosmerne struje nezavisan od raspodele
fluksa dogod je ispred svakog pola raspodela istovetna, izuzev, naravno, razliku iz-
meu jednog severnog i jednog junogpola. Nema, dakle, znatnih kvalitativnih
greaka ni u sluaju jednosmerne ni u sluaju naizmenine struje.
5. Indukt e biti predstavljen sinusoidnim strujnim platom s odgovara-
juom sinusoidnom krivom m. m. s ., prikazanom na sl. 3-6. Kriva m. m. s. je pro-
u gao 0
Sl. 3-6 Sinusoidni strujni plat, magnetna indukcija i m. m. s. za iznalaenje obrtnog momenta
storno pomerena u odnosu na krivu magnetne indukcije za proizvoljni ugao 8 rad;

sinusoida koja predstavlja strujni plat prednjai za n / 2 rad tako krivom m.m.s.,
pred da je pomerena zaugao(tt/ 2 ) S odkrive magnetne indukcije.
Pretpostavka sinusoidnog strujnog plata i krive m. m. s. zahteva da se
uine izvesne napomene sline onima kojima smo propratili pretpostavku o sinuso-
idnoj raspodeli magnetne indukcije. I ovoga puta je osnovna harmonina kom-
ponenta istaknuta i ostavljeno je da se uticaj viih harmonika docnije ispita; i
ovoga puta e se pokazati da je pretpostavka dovoljno realna za stvarne maine
naizmenine struje, a raspodeli u mainama jednosmerne struje bie docnije pos-
veena posebna panja; najzad, ni ovde se ne dolazi ni u jednom sluaju do znatnijih
kvalitativnih greaka.
Polazei od ovakvih pretpostavki, na postupak e se sastojati u tome da
pomou jedn. 1-24 odredimo element obrtnog momenta koji potie od diferenci-
jalnih delova strujnog plata i da potom sve takve elemente saberemo integrisanjem
za celi strujni plat da bismo dobili ukupni obrtni momenat. Na sl. 3-6, magnetna
indukcija B u vazdunom procepu za neki ugao 0 na obimu je
B = B vrh sin 0 (3-6)
gde je Uvrh amplituda. Ugaona gustina struje za ugao 0 je
(3-7)
gde je Jv* amplituda krive gustine struje. Magnetna razlika potencijala u vazdu-
nom procepu, ili ordinata krive m. m. s. je
86 OSNOVNI PO JM O V I O RA D U M A IN A [GLAVA 3.
F = Fvrh sin (0 S) (3-8)

a, iz jedn. 3-4, amplituda m. m. s. F Vrh je
F vrh= J'vrh (3-9)
Izaberimo sada dva elementa ugla d% na povrini vazdunog procepa,
kod uglova 0 i 7t + 0 (vidi sl. 3-5 i 3-6). Ovi povrinski elementi obrazuju element-
tarni dijametralni navojak (tj. navojak ije strane su razmaknute za jedan polni korak
ili 180 elektrinih stepeni) kroz koji tee struja
i = J d% = J vrh cos (0 8 ) dQ (3-10)
Ukupni f luks kroz elementami namotaj je
BlrdQ (3-11)
gde je / aksijalna duina gvoa maine a r poluprenik maine u vazdunom pro-

cepu. Primenom jedn. 3-6, ukupni fluks kroz kolo postaje
X= Fvih lr sin 0 dd (3-12)
= 2 B vrh Ir cos 0 (3-13)
Prvi izvod ukupnog fluksa kroz elementarni namotaj po uglu je
= 2 Fvrh lr sin 0 (3-14)

dQ
tj. ako bi se namotaj pokrenuo, fluks kroz kolo bi se promenio u toj meri.
Iz jedn. 1-24 napisane za sluaj 2 pola, elektromagnetni obrtni momenat je
M = i (3-15)
d0
Elemenat obrtnog momenta koji odgovara elementamom namotaju dobiva se za-
menom jedn. 3-10 i 3-14.
dM = 2,/vrh Bvrh Ir cos (0 8 ) sin 0 dd. (3-16)
Ukupni obrtni momenat je zbir svih takvih prirataja i moe se dobiti integrisanjem
za ma koji ugaoni interval od n rad, recimo od 0 do n. Obrtni momenat je dakle
M = 2JVrh Fv* Ir j c o s (0 8 ) sin 0 dd (3-17)

J o
71 J vrh Pvrh F sin 8 (3
18)
ili, upotrebom jedn. 3-9
M = 7t F Vrh Fvrh lr sin 8 . (3-19)
Negativni znak za obrtni momenat u ovim izrazima pokazuje da obrtni mo-
menat dejstvuje u smeru smanjenja ugla pomeraja 8 izmeu krive magnetne
indukcije i m.m.s. kad su, kao u sl. 3-6, za B i F uzete pozitivne vrednosti, tako da
odgovaraju fluksu koji prolazi kroz vazduni procep u istom smeru. Deo namotaja
DEO 33] TU M A EN JE JED N A IN A ZA MOMENAT 87
koji proizvodi m. m. s. tei tada ulevo u sl. 3-6, a drugi deo tei udesno. Nega-
tivni znak moe se izostaviti, a smer elektromagnetnog obrtnog momenta, kako za
motore tako i za generatore, moe se na podesan nain odrediti iz injenice da
obrtni momenat tei da polja rotora i statora poravna tako da komponentni fluks-
ovi presecaju vazduni procep u istom smeru.
Jednaine 3-18 i 3-19 daju ukupni obrtni momenat za 2-polnu mainu.
Za viepolnu mainu one daju obrtni momenat po paru polova kad je ugao 8 iz-
raen u elektrinim jedinicama; ukupni obrtni momenat za mainu sa p' polova
bie, dakle, izostavljajui znak minus,
M = n P' Fvth BVrh lr sin 8 (3-20)
Jedan drugi oblik dobiva se imajui u vidu da je fluks po polu

4
0 = f l r * B vrh sin 0 d% = Ir B vth (3-21)
J o P' P'
Primenom izraza 3-21 u jedn. 3-20 dobiva se
M = y Fvth0 sin 8 . (3-22)
U naem buduem radu sluiemo se vie oblikom jedn. 3-22 jer se esto bre
dolazi do zakljuka kad se upotrebi fluks po polu i amplituda krive m. m. s. Obrtni
momenat dejstvuje i na rotor i na stator i pokretae onaj deo koji ima slobodu
kretanja. Za izraunavanje obrtnog momenta, prema tome, moe se uzeti m. m. s.
Fvrh bilo statorskog bilo rotorskog namotaja, ve prema tome ta bude pogodnije.
3-3. Tumaenje jednaina za obrtni m om enat. Jednaina 322 za obrtni
momenat je naroito vana zato to se pomou nje moe shvatiti u emu se sastoji
elektromagnetna proizvodnja obrtnog momenta, a time i elektromehaniko pre-
tvaranje energije. Kvalitativno, ona neposredno potvruje shvatanje da se obrtni
momenat proizvodi uzajamnim dejstvom magnetnih polja statorske i rotorske struje.
Kvantitavno, ona pokazuje da je obrtni momenat pri pretpostavljenim sinusoidnim u-
slovima, srazmeran amplitudi krive magnetne indukcije, amplitudi krive m. m. s.
i sinusu ugla 8 izmeu njihovih osa. Ovaj ugao se obino naziva ugao obrtnog
momenta. On je naznaen u emi sl. 3-7.
Sl. 3-7. Uproena dvopolna maina s naznaenim Sl. 3-8. Putanje uzajamnog fluksa
uglom obrtnog momenta i rasutog fluksa tipine maine
Ovi kvantitativni podaci pruaju dragocene smernice za razvoj uspenih

tipova motora i dragocene kriterijume za ocenu vrednosti koju sadre predloene
88 OSNOVNI PO JM O V I O RADU M AINA [GLAVA 3.
izmene. Oni se, na primer, mogu zgodno upotrebiti da bi se videlo da li se u datom

sluaju proizvodi stalan ili vremenski promenljiv obrtni momenat. Oni isto tako
predstavljaju osnovu za analizu rada maine. Zajedno s pretpostavkama na kojima
se zasnivaju, oni naglaavaju injenicu da se oblici kriva magnetne indukcije i m.
m. s. u elektrinim mainama moraju briljivo prouavati, jer se posredstvom tih
kriva jednaine za obrtni momenat primenjuju na praktine maine ije kons-
truktivne odlike zahtevaju da se odstupi od pretpostavljenih idealnih uslova.
Kao primer prirode fluksa koji ulazi u jednaine za obrtni momenat, sl.
3-8 prikazuje glavne linije fluksa u jednoj posebnoj vrsti rotacione maine. Najvei
deo fluksa proizvedenog u namotajima rotora i statora (otprilike 90 odsto ili vie u
tipinim mainama) preseca vazduni procep i obuhvata oba namotaja; ovaj fluks
se naziva uzajamni (ili zajedniki) fluks. Mali procenat fluksa, meutim, ne preseca
vazdun procep ve obuhvata samo rotorski ili samo statorski namotaj; to su rasuti
fluks rotora, odnosno rasuti fluks
statora. Za odreivanjeobrtnogmo-
menta neposrednog interesa ima
samo uzajamni fluks, zbog ega se
kriva magnetne indukcije na sl. 3-6
i odnosi samo na uzajamni fluks.
Rasuti fluksovi ne utiu neposred-
no na proizvodnju obrtnog mo-
menta. Situacija u tom pogledu mo-
e se fiziki priblino prikazati na
sledei nain: s obzirom da rasuti
fluks statora ne obuhvata namotaj
rotora, taj namotaj ,,ne osea dej-
Sl. 3-9. Komponente m. m. s. indukta i magnetne stvo rasutog fluksa, te ni m. m. s.
indukcije rotora ne reaguje na statorski rasuti
fluks da bi proizvelaobrtnimomenat.
Slina konstatacija vredi i za rasuti fluks rotora i m. m. s. statora. Kao to emo
videti u gl. 4, brzine promene statorskog i rotorskog rasutog fluksa kroz kolo utiu na
rad maine putem napona koje indukuju u sopstvenim namotajima. Meutim, ovo
dejstvo ima samo sporednu a ne osnovnu ulogu u proizvodnji obrtnog momenta.
U svakoj maini, prema tome, primama funkcija pobudnog namotaja sastoji se u
tome da uspostavi krivu uzajamnog fluksa, a funkcija indukta da uspostavi krivu
m. m. s.
Ali m. m. s. indukta, svojim delovanjem na magnetno kolo kroz koje pro-
lazi uzajamni fluks, moe uticati kako na veliinu tako i na raspodelu fluksa. Kao
posledica toga prirodno se pojavljuje sledee pitanje: da li pod magnetnom induk-
cijom Rvrh ili fluksom po polu <X>u jednainama za obrtni momenat razumemo one
vrednosti koje bi stvorio pobudni namotaj kad bi sam dejstvovao ili one koje po-
stoje u namotajima magneta i indukta kad se oni istovremeno pobuuju? Odgovor
glasi, pod pretpostavkama idealizovane maine iz prethodnog odeljka, da moemo
upotrebiti bilo koju vrednost, pod uslovom da primenimo odgovarajuu vrednost
ugla 8 .
Da bismo opravdali ovaj odgovor podseamo na pretpostavku da je vazduni
procep maine ravnomerne duine i da je permeabilnost gvoa beskonana. Mai-
na tada predstavlja ravnomemo linearno magnetno kolo tako da se moe primenili
superpozicija. Kriva prikazana punom linijom, sa amplitudom B} rvrh) u sl. 3-9,
je prostorna raspodela magnetne indukcije proizvedene pobudnim namotajem
kad on sam dejstvuje. Crtkana kriva amplitue /'(,* je kriva m. m. s. indukta; kad
dejstvuje sam, on proizvodi krivu magnetne indukcije amplitude Ba(VIh), prostorno
u fazi s krivom m. m. s. Kriva R/a(vrh) je zbir kriva Bf(ytw i Ba(vht) i predstavlja ra-
DEO 34] PRO IZV O D N JA MOMENTA KOD MOTORA 89
spodelu fluksa koja postoji kad istovremeno postoje m. m. s. pobude i indukta.

Ove sinusne krive mogu se na zgodan nain sabrati pomou vektorskog dijagrama,
na nainkakose obino vektorski sabiraju dobropoznate sinusoidne struje ili naponi
u teoriji kola naizmenine struje. Takvo vektorsko sabiranje pokazano je na sl.
3-10. (Ne sme se gubiti iz vida injenica da sinusne krive sabirane na sl. 3-9 i 3-10
predstavljaju prostorne raspodele prikazane u zavisnosti od uglova po obimu vaz-
dunog procepa nanetih na apscisi. S druge strane, uobiajene sinusoidne struje i
naponi iz teorije kola naizmenine struje, meutim, crtaju se u zavisnosti od vremena
ili nekog ugla neposredno zavisnog od vremena, nanetog na apscisi. S obzirom da
su vektorski dijagrami samo podesna vetaka sredstva za sabiranje sinusnih talasa
iste matematike periode, vektorsko sabiranje nije ogranieno na promene u vre-
menu.)
Imajui u vidu lan sa sin 8 u jednaina-
ma za obrtni momenat, krive S a(vrh) i m. m. s.
indukta, s obzirom da se nalaze u prostornoj
fazi, ne mogu meusobno dejstvovati da bi
proizvele obrtni momenat konstatacija koja
fiziki izraena kazuje da namotaj sa gvozdenim vrh
jezgrom ne tei sam po sebi da se obre. Sagla- Sl. 3-10. Vektorsko sabiranje magnet-
sno tome, isti rezultat se dobiva iz jedn. 3-20 nih indukcija
zamenom B, vrh), Fvlh i 8 Xili Bfa,h), Fvrh i S2.
Geometrijskoopravdanjesledujeiz vektorskog dijagrama na sl. 3-10, jer je oigledno
B, vrh) sin 8 X= Bfa'vr\-f sin 82 (3-23)
a odatle
Bj \ rh; Fvrh sin 8 ^ Bfa\-rh': Fvrh sin 8 2 (3-24)
Mogunost da se donose zakljuci bilo pomou Bf(vrh) ili Bfa(vrhl predstavlja veliku
pogodnost pri donoenju zakljuaka o osobinama maina.
Da dejstva magnetne zasienosti u gvou nisu bila zanemarena u pret-
hodnom dokazivanju ne bi se mogla primeniti linearna superpozicija magnetnih
indukcija. U takvom sluaju bilo bi pravilnije da se upotrebi rezultantna magnetna
indukcija koja proizlazi iz zajednikog dejstva m. m. s. pobude i indukta. Zasie-
nost utie takoe na harmonike sadrane u talasu fluksa. Videemo da se mnoge
postavke analize maina zasnivaju upravo na pretpostavci da se zasienost moe
zanemariti ili da je permeabilnost gvoa beskonana. Ove pretpostavke imaju
izvesne posledice koje se u praktinim sluajevima ispravljaju na osnovu logike i
iskustva.
Uiniemo jo jednu napomenu u vezi sa jednainama za obrtni momenat
i sa rasuivanjem pomou koga su one dobivene. Strujni plat, kriva m. m. s. ili
kriva magnetne indukcije nisu niim ogranieni da bi u prostoru morali ostati
nepokretni. Oni mogu ostati nepokretni ili se mogu obrtati du obima. U sinhro-
noj maini, na primer, kriva fluksa proizvedenog pobudnim namotajem obre se
du vazdunog procepa kad se sam rotor obre. Kad se na slian nain obru i
strujni plat i kriva m. m. s. indukta, jednosmerni obrtni momenat moe se pojaviti
usled tenje statorskog i rotorskog polja da se poravnaju u skladu s jednainama
za obrtni momenat.
3-4. O ptim alni uslovi za proizvodnju obrtnog m om enta kod motora.
Preduslovi koji moraju biti zadovoljeni za uspeno elektromehaniko pretvaranje
energije mogu se zgodno izvesti iz oblika jednaine za obrtni momenat i iz pojma
uzajamnog dejstva izmeu kriva magnetne indukcije i m. m. s. Kao to je ve napo-
menuto u od. 1-4, postoje tri opte mogunosti za proizvodnju ovih kriva u elek-
trom otoru:
1. Namotaji i statora i rotora mogu se napajati naizmeninom strujom. Naj-

obiniji primer je asinhroni motor u kome se naizmenina struja dovodi neposredno
u stator a putem indukcije (tj. transformatorskim dejstvom) u rotor. Drugi jedan
obian primer je redni motor za naizmeninu struju u kome su oba namotaja vezana
na red tako da ista naizmenina struja postoji u oba namotaja.
2. Jedan namotaj (induktni) moe se napajati naizmeninom strujom, a
drugi (pobudni) jednosmernom strujom. Motori sa takvim pobudama su sin-
hroni motori.
3. Namotaji i rotora i statora mogu se napajati jednosmernom strujom, to
daje motor za jednosmernu struju.
Treba uoiti da je dejstvo motora najbolje kad obrtni momenat rotora dejstvuje
uvek u istom smeru i kad je taj obrtni momenat stalan a ne promenljiv u vremenu.
Pregledom jednaine za obrtni momenat videe se da treba da ugao obrtnog momenta
bude konstantan u vremenu. Prema tome, da bi se proizveo stalan jednosmeran
obrtni momenat treba da osa raspodele magnetne indukcije i osa raspodele m.m . s .
indukta budu meusobno nepokretne u prostoru. Na sl. 3-7, na primer, ako je jedna
osa nepokretna, morala bi i druga da bude nepokretna; ako se jedna osa obre, i
druga bi se morala obrtati u istomsmeru i istom brzinom. S obzirom da je obrtni
momenat srazmeran proizvodu amplituda dve krive, najbolji rad e se postii kad
se fluks po polu i m. m. s. indukta po polu ne menjaju s vremenom. Inae dolazi do
pulzacija obrtnog momenta kojima se mogu prouzrokovati nepoeljne vibracije
motora i pokretanog ureaja. U nekim tipovima motora (na primer, jednofaznom red-
nom motoru za naizmeninu struju), jaine pobudnog polja moraju se neizbeno
menjati sinusoidno s vremenom. Vremenske promene m.m.s. i magnetne indukcije
moraju u takvim sluajevima biti to je mogunovie u fazi (u rednom motoru one
su potpuno u fazi) da bi proizvele najvei moguni rezultantni obrtni momenat u po-
zitivnom smeru po jedinici struje dovedene u motor. U stvari, obrtni momenat
motora koji se napaja jednofaznom naizmeninom strujom, mora neizbeno da
pulzira zbog pulzacija trenutne elektrine snage svojstvenih jednofaznom kolu.
Iz ovih razmatranja moemo izvui nekoliko zakljuaka koji se odnose na
specifine tipove motora, pored injenice da se namotaj rotora mora obrtati odree-
nom brzinom. Uzmimo kao primer motor kao na sl. 1-7 iji se i rotor i stator napajaju
jednosmernom strujom. Oigledno je da je polje statorskog namotaja nepokretno u
prostoru. Prematome, mora se uiniti da i polje rotora bude u prostoru nepokretno
uprkos obrtanju rotorskog namotaja. Kao to e se videti u od. 3-9, ovo se posti-
e pomou komutatora.
Razmotrimo zatim sluaj motora iji se rotorski namotaj napaja jednosmer-
nom strujom, tipa kao na sl. 1-8. Njegov rotor predstavlja skup obrtnih elektromagneta
jednosmerne struje, a polje rotora obre se u prostoru istom brzinom kao i sam
rotor. Polje statora mora se prema tome obrtati tano tom istom brzinom.
U od. 3-6 videemo da se ovakvo obrtno polje moe elektrinim putem ostvariti
odgovarajuom konstrukcijom namotaja za viefazne naizmenine struje. Drugim
reima, brzina rotora mora biti potpuno jednaka brzini obrtnog polja statora a ova
je odreena uestanou mree na koju je stator prikljuen i brojem polova.
Trea varijanta se sastoji od motora s namotajem za viefazne naizmenine
struje i na statoru i na rotoru kao to se moe nai kod viefaznih asinhronih motora.
Svaki od ovih viefaznih namotaja proizvodi jedno obrtno polje. Polje rotora se
tad obre brzinom n2u odnosu na samo telo rotora, a tome treba dodati mehaniko obr-
tanje tela rotora brzinom n. Rotorsko polje rotora dakle u prostoru brzinom n + n2,
smatrajui n2 pozitivnim kad je u istom smeru kao n. Da bi ose statorskog i rotor-
skog polja ostale meusobno nepokretne, statorsko polje mora se u prostoru obr-
tati brzinom
nx n + n2 (3-25)
DEO 35] N A PO N I U ELEK TR IC N IM M AINAM A 91
Oigledno je prema tome da postoje razni naini da se proizvede motorni

obrtni momenat, pa dakle i razni tipovi motora, koji svi rade po istom principu ali
imaju uopte razliite radne karakteristike. Otpomi obrtni momenti, proizvedeni
na slian nain u generatorima, utiu naravno na njihov rad. Pre nego to pristu-
pimo ispitivanju opte prirode ovih karakteristika i uticaja, prouiemo napone u
namotajima.
3-5. Naponi indukovani u elektrinim m ainam a. Prouavanje napona
indukovanih u namotajima postavljenim na indukte maina svodi se na prouavanje
napona indukovanog u jednoj kanuri tih namotaja, a zatim na sabiranje napona
pojedinih kanura na nain koji zavisi od specifinog naina povezivanja kanura
iz kojih je sainjen potpuni namotaj. Takva jedna kanura sa N navojaka prikazana
je na sl. 3-11 dvema stranama kanure a i a. Kanura obuhvata punih 180 elektri-
nih stepeni ili jedan celi polni korak, pa je to prema tome kanura s dijametralnim
korakom. Radi uproenja uzeta je dvopolna maina, a istureni polovi su izabrani
samo u svrhu ematskog prikaza. Ovaj prosti namotaj razvijen jeu sl. 3-12, gde je
ucrtana i prostorna kriva magnetne indukcije. Pretpostavlja seda je raspodela mag-
netne indukcije sinusoidna. Opta priroda indukovanog naponajeve razmotrena
u od. 1-3. Sad emo odrediti veliinu napona pomou Faradejevog zakona (jedn. 1-1).
Sl. 3-11. Po jedna kanura sa N navojaka (a') na statoru i (b) na rotoru
Elemenat fluksa kroz kolo koji odgovara elementu ugla dO na obimu vaz-
dunog procepa je
d \ = N B lr d% ABvrh lr sin 6 d() (3-26)
P
gde je l aksijalna duina strane kanure poloene u gvoe, r poluprenik kanure,
p' broj polova i JSvrh amplituda talasa magnetne indukcije. Sainitelj 2 jp' pojav-
ljuje se zato to se ugao 0 rauna u elektrinim
jedinicama. U trenutku kad pomeraj stane a
kanure iznosi elektrinih radijana, raunaju- p r o s r o r n o ra&podtto
m a g n e tn e in d u k cije
i od take prolaska krive magnetne indukcije
konuro so N
kroz nulu, ukupni fluks kroz kanuru je navojoko
2 Cn+*
X = N B vth lr | si 0 d% (3-27)
sin e
P 'J
= NBvrh kr cos x (3-28)

P'
Kad relativna brzina kanure i krive mag-
nctne indukcije iznosi co, imamo Sl. 3-12. Razvijeni dijagram kanure
sa N navojaka sa sinusoidnim raspo-
a = cot (3-29) redom fluksa
gde je vreme (u sekundama), proizvoljno uzevi da je ono ravno nuli kad se strana
a kanure nalazi u koordinatnom poetku na sl. 3-12. Kad je relativna brzina n izra-
ena u broju obrtaja na minut,
co = 27r (3-30)
2 60
poto ugao a prolazi kroz vrednost 2~ elektrinih radijana kad god proe jedan par
polova.
Fluks kroz kolo je, dakle,
X = jVjBvrh Ir cos Oit (3-31)

P'
a prema jedn. 1 - 1 , trenutni napon u namotaju je
v>NB h I r sin o>t (3-32)

P'
= 2 izfN B vrh Ir sinco (3-33)

P'
U poslednjoj jednaini, uestanost/napona u hercima je
,_ _ p' n
(3-34)
~ 2 n ~ 2 60
Jednaina 3-33 moe se napisati u podesnijem i kraem obliku kad uzmemo

u obzir da u jedn. 3-21 izraz B VIh Ir (4/p') predstavlja fluks po polu 4> ; tako dobivamo :
e = 2 iifN (p sin cot (3-35)
Efektivna vrednost sinusoidnog napona je
E = 2= fN < p = 4,44 fNcp (3-36)

I2
Oni koji su prouavali teoriju transformatora primetie da su jedn. 3-35
i 3-36 identine s odgovarajuim jednainama e. m. s. transformatora (vidi Dodatak
A). Relativno kretanje jedne kanure i utvrena prostorna raspodela gustine polja u
rotacionim mainama, proizvode isto naponsko dejstvo koje proizvodi vremenski
promenljiva magnetna indukcija u nepokretnim namotajima transformatora. Pri
prouavanju napona maina moramo poznavati raspodelu magnetne indukcije i
m. m. s. u prostoru jer od te prostorne raspodele, kao i od obrtanja, zavise promene
u vremenu e. m. s. i struja u namotajima. Obrtanjem se u stvari uvodi element vreme
i pretvara prostorna raspodela magnetne indukcije u vremensku promenu napona.
Napon indukovan u kanuri sa sl. 3-1 \a je, naravno, jednofazni napon.
Da bi se proizveo skup trofaznih napona, trebalo bi upotrebiti tri kanure, fazno
pomerene za 120 elektrinih stepeni u prostoru. Raspored induktnog namotaja
za elementarne trofazne maine pokazali smo ve sa slikama 1-26 i 1-28. Za takve
sloenije sluajeve, jedn. 3-36 daje efektivni napon po fazi kad je N ukupan broj
redno povezanih navojaka po fazi. Svi ovi namotaji su koncentrisani i dijametralni
zato to su im dve strane, kao to su a ia, za koju bilo kanuru meusobno raz-
maknute za 180 elektrinih stepeni i zato to su svi navojci te kanure koncentrisani
DEO 36] OBKTNA P O L JA 93
u jedan par lebova. Kad namotaji nisu koncentrisani i dijametralni, u jedn. 3-36
mora se uvesti jedan redukcioni faktor da bi se dobio napon (vidi od. 4-1). Pot-
puno ista naela ipak vae pod uslovom da se kanure o kojima je ovde re smatraju
kao ekvivalentne koncentrisane dijametralne kanure kao zamena ma koje stvarno
primenjene vrste namotaja.
Iz jedn. 3-35 je oigledno da je napon indukovan u nekoj kanuri indukta
naizmenini napon, ak i kad je krajnji cilj dobijanje jednosmernog napona. Na-
izmenini oblik talasa mora se, dakle, usmeriti. Mehaniko usmeravanje se postie
komutatorom, o kome je ve bilo rei u od. 3-4 kao o ureaju kojim se rotorsko
polje odrava nepokretno u prostoru, a u elementarnom obliku opisali smo ga u
od. 1-36. Za jednu kanuru iz sl. 3-116 komutator ostvaruje dvostrano usmerava-
nje. Ako opet pretpostavimo da je raspodela 3
fluksa sinusoidna, kriva napona izmeu dirki
menja se i dobiva oblik prikazan na sl. 3-13.
Srednja vrednost ili jednosmerna komponenta
napona izmeu dirki je
Ea = ~ \2izfNcp sin on d (ut')= 4fN <p. (3-37)
U sluaju jednosmerne struje obino je zgod- Sl. 3-13. Usmerena naponska kriva
nije da se napon Ea izrazi brojem obrtaja u mi- elementarnog generatora jednosmerne
nutu n umesto uestanou / napona kanure. struje
Zamenom jedn. 3-34 i 3-37 dobiva se
Ea = 2 p ' $ N (3-38)
60
Namotaj od samo jedne kanure o kome je ovde re, je, naravno, toliko upro-
en da je nerealan u praktinom smislu, zbog ega e biti veoma vano da se doc-
nije podrobno ispita rad komutatora i njegov uticaj na napon i m. m. s. odgovarajuih
namotaja. Jedn. 3-38 daje u stvari isto tako tane rezultate i za veinu praktinih
namotaja jednosmerne struje pod uslovom da se N uzme kao ukupan broj navojaka
povezanih na red izmeu krajeva indukta.
Za sve jednaine napona izvedene u ovom odeljku postavlja se pitanje, kao
to je bilo i u sluaju obrtnog momenta, koju vrednost fluksa ili magnetne indukcije
treba primeniti s obzirom na injenicu da m. m. s. indukta utie na magnetne uslove
u maini. Da li treba primeniti samo fluks ili magnetnu indukciju koja odgovara
pobudnom polju ili one vrednosti koje odgovaraju zajednikom dejstvu m. m. s.
i pobude i indukta? Odgovor zavisi od analitike metode usvojene za obradu
ostalih pojedinosti postavljenog problema; ali se u svim metodama mora obuhvatiti
i uticaj m. m. s. indukta. U sluajevima jednosmerne struje najei metod je pri-
mena fluksa koji odgovara rezultantnoj m. m. sili; izraunati napon razlikuje se
tada od napona na krajevima samo za pad napona usled otpora indukta. Isti metod
se esto usvaja i u sluajevima naizmenine struje, s tim to se mora uzeti u obzir
i rasuti fluks indukta kad kroz ovaj tee struja.
Priroda m. m. s. indukta mora se, dakle, prouiti ne samo zbog njene uloge
u proizvodnji obrtnog momenta u motoru ili otpornog obrtnog momenta u gene-
ratoru, ve i zbog njenog uticaja na e. m. s. u generatoru i kontra e. m. s. u motoru.
3-6. Obrtna m agnetna polja. Naela za obrtni momenat i napon iz od.
3-2 i 3-5 mogu se zgodno primeniti za kvalitativno ispitivanje rada maina u svet-
losti kriterijuma izloenih u od. 3-4. Ali pre nego to se to uradi za maine naizme-
nine struje, treba prouiti prirodu m. m. s. i magnetnog polja koje proizvodi na-
motaj u kome se struje menjaju u vremenu. Posebno emo prouiti oblike m. m. s.
trofaznog namotaja koji predstavlja idealizovani namotaj statora trofaznih asinhro-
nih i sinhronih maina. Veoma elementarni primeri takvih namotaja dati su e-

matski na sl. 1-26 i 1-27. I ovoga puta panju emo usredsrediti na dvopolnu ma-
inu ili na jedan par polova optijeg namotaja sa p' polova. Proces e biti prikazan
s gledita posmatraa nepokretnog u odnosu na namotaj, tj. kad je namotaj na
statoru, proces e se posmatrati sa statora.
Idealizovani trofazni namotaj moe se zamisliti kao sainjen od tri super-
ponovana sinusoidna strujna plata, od kojih je svaki slian jednom od prikazanih
na sl. 3-4 ili 3-6 i svaki odgovara jednoj fazi maine. Namotaji moraju biti postav-
ljeni tako da sinusoide koje predstavljaju tri komponentna strujna plata budu
meusobno pomerene za po 1 2 0 elektrinih stepeni u prostoru oko obima vazdu-
nog procepa. T ri komponentne sinusoidne krive m. m. s. koje platovi proizvode
bie shodno tome takoe meusobno pomerene u prostoru za po 1 2 0 elektrinih
stepeni.
Ali svaka faza namotaja pobuuje se naizmeninom strujom ija se jaina
menja sinusoidno u vremenu. Gustina struje bilo gde na odgovarajuem kompo-
nentnom strujnom platu, kao i sve ordinate odgovarajuih komponentnih kriva
m. m. s. menjaju se prema tome takoe po veliini sinusoidno u vremenu. Primera
*1 6
Sl. 3-14. Sinusoidna naizmenina struja
radi prikazana je na sl. 3-14 sinusoidna
promena u zavisnosti od vremena za
struju ia u fazi a. Za trenutak r13 kad
je ia u pozitivnom maksimumu, pros-
torna raspodela komponentnog struj- k riv a m . m . s
nog plata i m. m. s. koju proizvodi
faza a pokazana je na sl. 3-15a. Za tre-
nutak t2, kad je ia na polovini pozitiv- sinu so idni
nog maksimuma iste prostorne raspo- (c) stru jn i
(c plat
dele prikazane su na sl. 3-156. Ove ras- Sl. 3-15. Strujni plat i m. m. s. za tri tre-
podele nisu se pomerile u prostoru jer nutka (a) tv (b) t2 i (c) r2 sa slike 3-14
je namotaj nepomian u odnosu na
posmatraa; sve ordinate su se smanjile, meutim, na polovinu onih sa
sl. 3-15a. Na slian nain prikazane su u sl 3-15c prostorne raspodele za trenutak
r3 u kome je in na negativnoj polovini maksimuma. Ni tu se krive nisu prostomo
pomerile, ali su ordinate suprotne onima sa sl. 3-156 jer je struja ia promenila smer.
Dakle, kad se namotaj pobuuje naizmeninom strujom, komponentni strujni plat
i raspodela m. m. s. svake pojedine faze obrazuju pulzacione prostorno nepokretne
krive, ije pulzacije odgovaraju sinusoidnim promenama fazne struje.
Krajnji rezultat za trofazni namotaj moe se dobiti podesnim superpono-
vanjem komponenti proizvedenih u pojedinim fazama. Ovo superponovanje e
se najpre izvesti grafiki, pa zatim analitiki. Da slike ne bi bile pretrpane, ucrtae
se samo krive m. m. s. a strujni platevi e biti izostavljeni.
DEO 36] OBRTNA P O L JA 95
Kad se namotaj pobuuje uravnoteenim trofaznim strujama, trenutne fazne

struje menjaju se u vremenu na nain pokazan na sl. 3-16. T ri strujne amplitude
su jednake, a sinusoide su vremenski pomerene za po 1 2 0 elektrinih stepeni;
vremenski redosled faza u sl. 3-16 je abc. Prostorne raspodele m. m. s. u vazdus-
nom procepu po obimumaine za tri trenutka tx, t2 i t3 date su u sl. 3-17. Tri
skice su, u stvari, snimci komponentnih i rezultantnih m. m. s. uzeti u tri posebna
trenutka. Oznake osa faze a, b, ili c odreuju mesto maksimalne ordinate kompo-
nentne krive m. m. s. za pojedine faze. Zbog rasporeda namotaja ove tri ose su
prostorno meusobno razmaknute za po 1 2 0 elektrinih stepeni, a redosled faza
u prostoru je abc. Poloaji tri podjednake kanure koje proizvode krive m. m. s.
naznaeni su kruiima a i a, b i b i c i c.
U prvom trenutku tx, struja
faze a je u pozitivnom maksimumu,
a struje faza b i c su na polovini ne-
gativnog maksimuma. Odgovarajuu
prostornu raspodelu doprinosa m. m. s.
za svaku fazu prikazuje sl. 3-17a. Kom-
ponentne m. m. s. za faze b i c nacr-
tane su sa svojim negativnim poluta-
lasima na odgovarajuim faznim osama
b, odnosno c zato to su te dve trenut-
ne fazne struje negativne; njihove am-
plitude su ravne polovini amplitude
faze a. Rezultantna kriva m. m .s., do- Sl. 3-16. Uravnoteene trofazne naizmenine struje
bivena sabiranjem pojedinih doprinosa
triju faza, je sinusoida sa pozitivnim polutalasom ija se osa poklapa s osom faze
a, a njena amplituda je 3 /2 puta vea od doprinosa samo faze a.
U docnijem trenutku r2, struje faza a i b su na polovini pozitivnog maksi-
muma, a struja faze c na negativnom maksimumu. Pojedine komponente m. m. s.
(sl. 3-176) promenile su se u zavisnosti od novih trenutnih struja, ali rezultantna
m. m. s. ima istu amplitudu kao u tx. Meutim, ona se sada pomerila udesno za
60 elektrinih stepeni u prostoru. Na slian nain dobiva se za trenutak t3 (kad
je struja faze b u pozitivnom maksimumu, a struje faza a i c n a polovini negativnog
maksimuma) opet isti rezultantni raspored m. m. s., ali pomeren za 60 elektrinih
stepeni dalje udesno (vidi sl. 3-17c). Znai, dok vreme protie, rezultantn kriva
m. m. s. zadrava svoj oblik i amplitudu, ali se postupno pomera du namotaja.
Ovo pomeranje odgovara polju koje se ravnomerno obre oko obima vazdunog
procepa. Rezultati saglasni s ovim zakljukom mogu se dobiti prikazujui raspodelu
grafiki u bilo kom proizvoljnom trenutku vremena.
Za jednu periodu posle trenutka r15 rezultantna m. m. s. mora se vratiti u
poloaj sl. 3-17a. Prema tome, kriva m. m. s. dvopolne maine ini jedan obrtaj
u toku jedne periode, a njena ugaona brzina iznosi 6 0 / obr /min, gde j e / uestanost
struja u namotaju. U maini sa p' polova, lcriva ini 2 jp' obrtaja za jednu periodu,
te je njena brzina
n= [obr/min] (3-39)
P'
Ova brzina se obino naziva sinhrona brzina. Treba primetiti da je jedn. 3-39 isto-
vetna sa jedn. 3-34, a ta istovetnost je u saglasnosti sa reverzibilnou procesa elek-
tromehanikog pretvaranja energije u mainama.
Da bismo analitiki ispitali rezultantno polje uzeemo da poetak za ugao 0

du obima vazdunog procepa bude proizvoljno u osi faze a (sl. 3-17). U svakom
trenutku t, sve tri faze doprinose
stvaranju m. m. s. u vazdunom
procepu u ma kojoj taki 0. Dop-
rinos faze a je
Fa(vih) COS 0
gde je Fa:y lh) amplituda krive kompo-
nentne m. m. s. u trenutku t. Dopri-
nosi faze b, odnosno c, su slino:
Fbiv.h) cos( 0 1 2 0 )
odnosno
F ;(vrh) cos ( 0 ---240)
Pomeraji od 120 pojavljuju se zatoto
je namotaj maine takav da su osetriju
faza prostorno razmaknute za po 1 2 0
elektrinih stepeni. Rezultantna m. m.
s. u taki 0 je, dakle,
Fe = Fa(vrh) cos 0 +
+ Fb(yrh) COS ( 0 120) +
+ Fc(vih) cos (0240) (3-40)
Ali amplitude m. m. s. se menja-
ju sa vremenom saobrazno promena-
ma struje prema sl. 3-16. Tako, uzi-
(b) majui proizvoljno kao poetak vreme-
na trenutak kad struja faze a prolazi
kroz pozitivni maksimum,
Fa(yrh) -Pa(max)COS COt (3-41)
Fb(yxh) = F b( max) COS (oit 120) (3-42)
F c(vrh) = F c ( t a a x ) cos (cot 240 ) (3-43)

Velicine F a(max)i F b(max) i F c(m sx) su re-
spektivno vremenske maksimalne vre-
dnosti amplituda F a(vrh), 7vvrh) i F c(vrh).
Pomeraji od 120 se ovde pojavlju-
ju zato to su tri struje fazno pomere-
ne u vremenu za po 120. S obzirom
da su struje triju faza uravnoteene i
da su im zbog toga amplitude jednake,
Sl. 3-17. Komponentne i rezultantna raspodela tri amplitude F a(m ax), F b(max) i F c(max) je-
m. m. s. koju prouzrokuju struje iz sl. 3-16 u tro- dnake su takoe i simbol +max moe
faznom induktnom namotaju. Dijagram (a) je za se upotrebiti za sve tri. Jednaina 3-40
trenutak tx, sl. 3-16;() zavremeta; (c) za vreme ts. postaje shodno tome
DEO 36] OBRTNA P O L JA 97
Ffl = F)n ax COS 0 COS (Ot + -Fmax cos (0 120) cos (wt 120)
+ + raax cos (0 240) cos (cot 240) (3-44)
Svaka od tri komponente na desnoj strani jedn. 3-44 predstavlja jednu ne-
pokretnu pulzacionu krivu kao to su krive prikazane na sl. 3-15. U svakom lanu
trigonometrijska funkcija od 0 det'inie prostornu raspodelu kao stacionarnu
sinusoidu, a trigonometrijska funkcija od t pokazuje da amplitude pulziraju sa
vremenom. Prvi od tri izraza predstavlja komponentu faze a pokazanu na sl. 3-17;
drugi i trei lan predstavljaju komponente faze b odnosno c koje su takoe pri-
kazane na sl. 3-17.
Primenom trigonometrijske transformacije
cos a cos B =
cos ( a [3) -\ cos ( a + B) (3-45)
2 2
moe se svaka komponenta iz jedn. 3-44 izraziti pomou kosinusnih funkcija zbira
i razlike uglova. Tako se dobiva:
F0 = - Fmax cos (0 cot) + -Fmax cos (0 + cor)
2 2
+ 1 Fmax cos (0 cot) + Fmax cos (0 + cot 240)
2 2
- Fmat cos (0 cot) + - jF max cos (0 + cot 480) (3-46)
2 2
T ri kosinusna lana sa uglovima 0 + cot, 0 + cot 240 i 0 + cot 480 pred-
stavljaju tri jednake sinusoide fazno pomerene za po 120. (Treba primetiti da je
ugao zaostajanja od 480 jednak uglu zaostajanja 480 360 = 120 stepeni.) Nji-
hov zbir, prema tome, ravan je nuli, te se jedn. 3-46 svodi na
3
F0 = cos ( 0 cot) (3-47)
2
to je traeni izraz za rezultantnu krivu m. m. s.
Kriva predstavljena jedn. 3-47 je sinusoidna funkcija prostornog ugla 0.
Ona ima konstantnu amplitudu i prostorni fazni ugao cot koji je linearna funkcija
vremena. Uglom cot uslovljcno je obrtanje cele krive oko vazdunog procepa kon-
stantnom ugaonom brzinom co. Znai, u izvesnom odreenom trenutku tx kriva
je sinusoidna u prostoru sa pozitivnim maksimumom pomerenim za co+ elektrinih
radijana od odreene take na namotaju koja predstavlja poetak za 0 ; u nekom
docnijem trenutku ty, pozitivni maksimum iste krive je pomeren za <aty od poetka,
a kriva se pomerila za co (ty tx) oko procepa. Za t = 0, struja u fazi a je maksi-
malna, a pozitivni maksimum rezultantne krive m. m. s. je u osi faze a kao to po-
kazuje sl. 3-17a; za jednu treinu periode docnije, struja u fazi b je maksimalna,
a pozitivni maksimum m. m. s. je u osi faze b, kao to pokazuje sl. 3-17c, itd.
Rezultat se, dakle, potpuno slae sa rezultatima koje prikazuje sl. 3-17. Ugaona
brzina krive je co = 2 tc/ [elektrinih radijana u sekundi]. S obzirom da n p' elek-
trinih radijana odgovaraju jednom obrtaju za mainu sa p' polova, ugaona brzina
krive je 2 / Ip' [obr /s], ili 120 f jp' [obr /min], to se poklapa s rezultatom jedn. 3-39.
Uopte uzev moe se dokazati da se obrtno polje stalne amplitude dobiva
dejstvom g-faznog namotaja, pobuenog g-faznim uravnoteenim strujama, kad
su odnosne faze namotane u prostornim odstojanjima od 2 tt\q elektrinih radijana.
Konstantna amplituda bie ravna q /2 puta najvei doprinos bilo koje faze, a brzina
krive je data jednainom 3-39.
Pod idealizovanim pretpostavkama postavljenim na poetku od 3-2, iz krive
m. m. s. mogu se lako dobiti odgovarajue krive magnetne indukje. Odnos
7 Elektrine maine
98 OSNOVNI PO JM O V I O RADU M A IN A [GLAVA 3.
izmeu magnetne indukcije i m. m. s. zavisi jedino od vazdunog procepa i izraen

je sa
((3-48
g
gde je g duina procepa a jx0 njegova permeabilnost, koja iznosi 4 7r x 1 0 '7 u
racionalizovanom sistemu MKS za slobodni prostor.
Pod ovim uslovima simbol F moe se zameniti simbolom B za magnetnu
indukciju u svim jednainama ovog odeljka. tavie, krive sa sl. 3-17 mogu se druk-
ije nazvati raspodela fluksa. Prema tome, moe se uzeti da viefazni namotaj pobu-
en uravnoteenim viefaznim strujama proizvodi isto opte dejstvo kao obrtanje
permanentnog magneta oko ose upravne na magnet ili kao obrtanje rotorskih po-
lova pobuenih jednosmernom strujom.
3-7. Viefazne asinhrone m aine. Za prvu kvalitativnu primenu prin-
cipa o obrtnom momentu, naponu i m. m. s. koji su bili izloeni, izabraemo vie-
faznu asinhronu mainu. Kao to je reeno u od. 3-4, asinhroni motor je maina
iji se stator napaja naizmeninom strujom neposredno, a rotor indukovanjem ili
transformatorskim dejstvom statora. Tip statorskog namotaja je onaj koji smo raz-
motrili u prethodnom odeljku. Kad se pobuuje iz viefaznog izvora, on proizvodi
komponentno polje u vazdunom procepu, koje se obre sinhronom brzinom prema
jedn. 3-39. Ovu brzinu brzinu statorskog polja u odnosu na stator oznaiemo
sa nx u sledeem izlaganju. Smatraemo da je i rotorski namotaj istog tipa, namotan
za isti broj polova, ali s kratko spojenim krajevima.
a). Uslovi polaska motora. Pretpostaviemo najpre da rotor miruje i ispita-
emo uslove magnetnog polja da bismo ustanovili da li se proizvodi polazni obrtni
momenat. Kad rotor miruje relativna brzina statorskog polja statora i rotorskih
provodnika je nx. Indukuje se, dakle, izvestan rotorski napon ija je uestanost,
odreena jedn. 3-34, ravna uestanosti statora ili mree. Veliina napona je odreena
jedn. 3-36, a odgovarajue rotorske struje zavise od veliine tog napona i impedanse
rotora. S obzirom da je rotor namotan za isti broj polova kao stator, komponentna
polja proizvedena ovim rotorskim strujama obru se takoe brzinom nx u odnosu
na rotor koji miruje. Komponentna polja rotora i statora su prostorno jedna prema
drugom nepokretna i izvestan polazni obrtni momenat biva proizveden. Veliina
obrtnog momenta je odreena jednainom za obrtni momenat, 3-22; vrednost
ugla obrtnog momenta 8 zavisi od konstanti rotorskog kola, a ta zavisnost e biti
razmotrena kasnije u odeljku 3-7c. Kad je ova veliina dovoljna da savlada otpor
obrtanju izazvat optereenjem na vratilu, motor e postii svoju radnu brzinu.
AH radna brzina ne moe nikad da bude ravna sinhronoj brzini statorskog polja,
jer bi onda provodnici rotora bili nepokretni u odnosu na to polje i u njima se ne
bi indukovao nikakav napon.
Oni koji dobro poznaju teoriju transformatora primetie da je motor iji
rotor miruje, kao u trenutku polaska, ekvivalentan kratko spojenom viefaznom
transformatoru sa vazdunim procepom u magnetnom kolu. Struja u rotoru izaziva
kompenzacionu struju u namotaju statora dejstvo istovetno dejstvu sekundarne
struje u transformatoru. Rezultanta komponentnih polja statora i rotora u vazdu-
nom procepu indukuje statorski napon u skladu s jedn. 3-36. Ovaj indukovani
statorski napon je jedna kontra e. m.s. i razhkuje se od napona na krajevima statora
za pad napona u impedansi rasipanja statora. Osim toga, impedansa koja ograniava
jainu struje rotora predstavlja impedansu rasipanja rotora ako se kao rotorski napon
uzme napon indukovan rezultantnim fluksom vazdunog procepa. Ne treba se
stoga iznenaditi kad se bude ustanovilo da su ekvivalentne eme asinhronog motora
pri putanju u pokret i kratko spojenog transformatora istovetne; impedanse se
DEO 37] V IEFA ZN E A SIN H R O N E M AINE 99
mogu svoditi s jedne strane na drugu primenjujui kvadrat efektivnog odnosa

broja navojaka ba kao i za transformator.
b. Uslovi pri obrtanju motora. Da bismo ustanovili kako se obrtanje odrava,
posmatrajmo rotor koji se obre stalnom mehanikom brzinom n [obr /min] u po-
zitivnom smeru (tj. u istom smeru kao statorsko obrtno polje). Rotor se tada obre
brzinom nx n unazad u odnosu na statorsko obrtno polje, odnosno Mizanjt rotora
je nx n. Klizanje se obino izraava kao deo sinhrone brzine, tj.
s= (3-49)
ili
n = nx (1 s) (3-50)
Shodno jedn. 3-34, ovim relativnim kretanjem magnetnog polja i rotorskog
namotaja naponi uestanosti s/, nazvane uestanost klizanja, indukuju se u rotoru.
Odgovarajue rotorske struje odreene su veliinama napona i impedanse rotora
pri uestanosti klizanja. S obzirom da je uestanost ovih struja sada samo deo s od
one koja je postojala dok je rotor mirovao, komponentno rotorsko polje koje ove
struje stvaraju pomerae se u odnosu na telo rotora samo za deo s od svoje ranije
brzine; drugim reima, obre se brzinom n2 = snx u pozitivnom smeru u odnosu
na rotor. Ali se ovom obrtanju dodaje mehanika brzina obrtanja rotora n. Brzina
obrtanja rotorskog polja u prostoru je zbir ove dve brzine, dakle,
snx + n, ili snx + nx ( 1 s), ili nx
Polja statora i rotora, prema tome, meusobno su nepomina, te se shodno jedn.
3-22 proizvodi obrtni momenat i obrtanje se odrava. Ovakav obrtni momenat
koji postoji pri svakoj mehanikoj brzini n razliitoj od sinhrone brzine, naziva se
asinhroni obrtni momenat.
P rim e r 3-1. Stator trofaznog 6 -polnog asinhronog motora za 60 Hz vezan je za trofaznu
mreu 60 Hz. Za svaki od sledeih uslova: (1) u trenutku stavljanja u pokret, (2) kad je mehanika
brzina rotora ravna treini sinhrone brzine i (3) kad se rotor obre sa klizanjem 3% , odrediti ue-
stanost rotora i sledee brzine (u obr/m in.):
a) Brzinu statorskog polja u odnosu na stator
b) Brzinu statorskog polja u odnosu na rotor
c) Brzinu rotorskog polja u odnosu na rotor
d) Brzinu rotorskog polja u odnosu na stator
e) Brzinu rotorskog polja u odnosu na statorsko polje.
Reenje. Rezultati, sloeni u sledeoj tablici, proizlaze iz neposredne primene jednaina
3-34, 3-39, 3-49 i 3-50 i gore razmotrenih principa:
Uestanost
Uslov rotora Brzina Brzina Brzina Brzina Brzina
Hz a b c d e
1 60 1200 1200 1200 120 0 0

2 40 1200 800 800 1200 0
3 1 ,8 1200 36 36 120 0 0
Kao to se iz gornjeg vidi, neposredna ekvivalentnost transformatora i

asinhronog motora iji rotor miruje, menja se kad se rotor obre i to u sledeem:
dolazi jo do menjanja uestanosti. Data uestanost statora /p retv ara se u uestanost
rotora sf i obratno. Ove injenice primenjuju se esto za izmenu uestanosti sistema
u elektrinim energetskim sistemima. Za posmatraa na rotoru, ove pojave izgledaju
po svojoj prirodi drukije od pojava pri putanju u pokret samo utohko to obrtno
polje u vazdunom procepu promie pored njega neto manjom brzinom koja od-
govara smanjenoj uestanosti sf. Impedansa koja ograniava jainu rotorske struje
je jo uvek rasipna impedansa rotora, ali sada sa vrednou koju ima pri uestanosti
1 00 OSNOVNI PO JM O V I O RADU M AINA [GLAVA 3.
klizanja. Za posmatraa na statoru, ove pojave ne izgledaju po svojoj prirodi nita

drukije od pojava pri putanju u pokret. Za ovoga posmatraa je prisustvo rotora
oevidno po rotorskom komponentnom polju koje se obre sinhronom brzinom
kao to je bilo i pri putanju u pokret. Rotorska struja, prema tome, nastavlja da
stvara kompenzacionu struju statorske uestanosti u statorskom namotaju. Rezul-
Sl. 3-18. Rotor s prstenovima za trofazni asinhroni motor (General Electic Company)
tantno polje u vazdunom procepu nastavlja da indukuje statorski napon shodno

jedn. 3-36. Ovaj indukovani statorski napon je i dalje jedna kontra e. m. s. koja
se razlikuje od napona na krajevima statora za pad napona usled rasipne impe-
danse statora. Nee nas prema tome iznenaditi da ustanovimo da je ekvivalentno
kolo asinhronog motora pri radnim uslovima vrlo slino ekvivalentnom kolu tran-
sformatora; uticaj obrtanja mora se ipak uzeti u obzir svoenjem impedansa s jedne
strane na drugu.
c. Reakcija rotora; kratko spojeni rotori. Motori kod kojih je namotaj rotora
slian namotaju statora imaju kraj svake faze vezan za odgovarajui klizni prsten
na vratilu rotora i nazivaju se motori s prstenovima. Pomou ugljenih dirki koje
naleu na tim prstenovima mogu se u kolo rotora po potrebi ukljuiti dopunski
otpori. Kad spoljni otpori nisu vie potrebni, dirke se prosto kratko spoje. Tipini
rotor s prstenovima prikazuje sl. 3-18.
Druga, vrlo mnogo upotrebljavana konstrukcija je kratko spojeni ili kavezni
rotor iji se namotaj sastoji od ipkastih provodnika smetenih u lebove gvoa
rotora, koji su kratko spojeni na oba kraja prstenastim provodnicima. ema ovakvog
namotaja data je na sl. 3-19; veina prak-
b o l n i p rsten o v i zo tinih kratko spojenih rotora ima obino vie
kratko sp aja nje
p ro v o d n ik o ipki nego to pokazuje slika, a ipke su esto
malo iskoene. Izgled kratko spojenog rotora
u preseku prikazuje sl. 3-20. Vei motori s
kratko spojenim rotorom imaju bakarne pro-
l i p k e rotoro vodnike krunog ili pravougaonog preseka,
obino gole, zavarene ili tvrdo lemljene na
Sl. 3-19. ema kratko spojenog rotora bakarne bone prstenove. ipke i boni prs-
tenovi manjih motora su esto od alumini-
juma iz jednog komada, uliveni neposredno u lebove. Velika jednostavnost i
izdrljivost konstrukcije u obliku veveriinog kaveza glavna su preimustva asin-
hronog motora.
Kratko spojeni rotor moe se upotrebljavati sa bilo kojim statorom za asin-
hroni motor koji mu mehaniki odgovara (ukoliko se ne uzimaju u obzir moguni
tetni uticaji harmonika u krivama m. m. s. i fluksa), jer je broj rotorskih polova
DEO 37] V IEFA ZN E A SINHRONE M AINE 101
uvek jednak broju polova koje je indukovalo rotorske struje, odnosno jednak broju
statorskih polova. Ova jednakost je u saglasnosti sa Lencovim zakonom prema kome
su smerovi trenutnih struja u ipkastim provodnicima takvi da se protive promenama
Sl. 3-20. Kratko spojeni rotor (sa iseenom treinom) sa kaveznim namotajem od livenog alu-
minijuma i ventilacionim krilima izlivenim iz jednog komada s namotajem. Uzduni presek
provodnika se vidi na gornjem delu rotora ( General Electrical Company)
fluksa kroz kolo kojima se te struje indulcuju. Da bi se suprotstavila promenama

fluksa, kriva m. m. s. rotora mora imati isti broj polova kao kriva komponentnog
statorskog fluksa.
Prostorni fazni pomeraj S izmeu krive m. m. s. rotora i krive magnetne
indukcije u vazdunom procepu je od velikog uticaja na rad motora, jer ulazi u
jednainu za obrtni momenat 3-22. inioci koji utiu na S mogu se odrediti prou-
avanjem namotaja uproenog rotora s prstenovima, slinog namotaju statora
sa sl. 1-26 i 3-17, ili ekvivalentnog kaveznog namotaja'prema sl. 3-21. Razvijeni
obim takvog idealizovanog namotaja pokazuje sl. 3-22. Kriva magnetne indukcije
kree se udesno brzinom klizanja u odnosu na namotaj; sl. 3-22a pokazuje tu krivu
u poloaju maksimalnog trenutnog napona za fazu a. Kad je rasipna reaktansa ro-
tora veoma mala u poreenju s otporom rotora (to je veoma priblino sluaj za
mala klizanja koja odgovaraju normalnom radu), struja u fazi a je takoe u maksi-
mumu. Kao to je pokazano u od. 3-6 i sl. 3-17a, amplituda krive (talasa) m. m. s.
poklapa se sa osom faze a. To je prikazano na sl. 3-22a. Ugao pomeraja ili ugao
obrtnog momenta 8 pod tim uslovima je na svojoj optimalnoj vrednosti od 90
(sin 8 = 1 u jedn. 3-22).
Kad je pak rasipna reaktansa rotora osetna, struja
faze a zaostaje za indukovanim naponom za ugao <p2 rasi-
pne impedanse. Struja faze a postie maksimum tek posle
odgovarajueg vremena. Amplituda krive m. m. s. rotora
nee se tada poklopiti sa osom faze a dok kriva fluksa ne od-
makne za ugao <p2 du procepa, kao to pokazuje sl. 3-22b.
Ugao 8 je sada 90 + <p2 - Prema tome, uopte uzev, ugao Sl. 3-21.Ekvivalentni
obrtnog momenta asinhronog motora je kavezni namotaj asin-
hronog motora
8 = 90 + <p2
On se od optimalne vrednosti razlikuje za ugao rasipne impedanse rotora pri ue-
stanosti klizanja. lan sin 8 u jedn. 3-22 moe se za asinhroni motor po elji zameniti
sa cos <p2. Elektromagnetni obrtni momenat rotora je usmeren udesno na sl. 3-22,
ili u smeru obrtnog polja.
d. Karakteristike rada motora. T ri od vanih radnih karakteristika svakog

motora jesu polazni obrtni momenat, najvei ostvarljivi obrtni momenat i kriva
obrtnog momenta u zavisnosti od broja obrtaja, koja pokazuje ponaanje motora
kriva m .m .i
pri promenljivom optereenju.
k n va rezu lto n tn e Opta priroda ovih karakteristi-
rotora (nagne(r>e
t m d u k c ije ka moe se izvesti iz jednaine
3-22 za obrtni momenat imajui
u vidu jednakost lana sin &ifa-
ktora snage rotora. Treba imati
W=?o-*\ s m e r o b r t a n j a na umu da indukovana rotorska
struja odreuje amplitudu Fmax
(a) krive m. m. s. rotora. Isto tako
treba voditi rauna da je veliina
k r i v o m .m s kriva retulto n tn v fluksa <t>u vazdunom procepu
ro to ra m agnetn e induk-
c i je u velikoj meri odreena prikljue-
nim statorskim naponom, shod-
no jed. 3-36, i da je prematome
b priblino konstantna.
Pri putanju m otoraurad ro-
s m e r o b rto n jo
(b)
torske struje imaju uestanost
Sl. 3-22. Razvijeni namotaj rotora asinhronog motora statora, reaktansa rotora je obi-
sa krivama magnetne indukcije i m. m. s. u njihovim no visoka u poreenju sa otpo-
relativnim poloajima
rom i ugao 8 mnogo se razlikuje
od 90. Zato je polazni obrtni moment po jedinici struje obino relativno nizak.
Jedna od svrha motora s prstenovima jeste da omogui ukljuenje spoljnih otpora
u kolo rotora pri putanju u rad, popravljajui time faktor snage rotora, dovodei
8 blie njegovoj optimalnoj vrednosti i poveavajui polazni obrtni momenat po
jedinici struje. Ali polazni momenat se ne poveava beskonano s otporom rotora,
jer iznad izvesne take poveana impedansa rotora, a time i slabije rotorsko polje,
nadjaavaju dejstvo poboljanja faktora snage. Slini rezultati mogu se postii i
s kaveznim rotorom poveavajui otpor ipkastih provodnika ili bonih prstenova,
ali to ima tu nezgodnu stranu da se otpor ne moe iskljuiti posle putanja u rad,
tako da se stepen korisnosti motora smanjuje zbog poveanih gubitaka u bakru
rotora. (Motor s dvostrukim kaveznim rotorom, opisan u gl. 9, predstavlja u pri-
linoj meri izuzetak u pogledu ove poslednje konstatacije.)
Pod normalnim radnim uslovima, struje rotora imaju uestanost klizanja
koja je veoma niska (oko 1 do 5 Hz za motor od 60 Hz). Kao posledica toga, omska
komponenta impedanse rotora relativno je veoma velika, a ugao 8 ostaje priblino
konstantan i blizak svojoj optimalnoj vrednosti od 90. Pored toga, s obzirom da je
struja rotora ovde ograniena uglavnom samo omskim otporom, rotorska m. m. s.
je priblino srazmerna naponu indukovanom u rotoru, pa dakle i klizanju. Znai
da u toj oblasti treba oekivati da obrtni momenat bude priblino lineama funkcija
klizanja. Tipina karakteristika obrtnog momenta u zavisnosti od brzine odnosno
klizanja prikazana je punom linijom na sl. 3-23. Maksimalna ordinata krive pred-
stavlja prevalni obrtni momenat kojim je ogranieno kratkotrajno preoptereenje
kome se motor moe izloiti. Oblik ove krive kada brzina ima vrednost koja odgo-
vara blizini maksimalnog momenta ili manju, podlee uticaju tri dejstva poveanog
klizanja: povean rotorski napon, a time i tenja da se povea struja i m. m. s.
rotora; poveana impedansa rotora, a time i tenja da se smanji struja i m. m. s.
rotora; i smanjen sainilac snage rotora, a time i smanjen ugao obrtnog momenta.
Radi procenjivanja ovih raznih inilaca potrebno je primeniti matematika ispitivanja.
DEO 37] V IEFA ZN E A SIN HRO NE M AINE 10 3
Motor s kaveznim rotorom je po prirodi motor uglavnom konstantne brzine

kome brzina varira za oko 5% izmeu praznog hoda i punog optereenja. Brzina
se moe regulisati primenom motora s prstenovima i ukljuivanjem spoljnih otpora
u kolo rotora. U normalnom radnom podruju, spoljni otpor prosto poveava
impedansu rotora, uslovljavajui vee klizanje za eljenu m. m. s. rotora i obrtni
momenat. Uticaj poveanog otpora rotora na karakteristiku obrtni momenatbrzina
pokazuju isprekidane krive na sl. 3-23. Promena polaznog obrtnog momenta u
zavisnosti od otpora rotora moe se videti na ovim krivama] uoavajui promene
ordinata za brzinu ravnu nuli.
e. Generatorsko dejstvo. Speci-
fian primer reverzibilnosti elek-
tromehanikog pretvaranja ener-
gije, kao i osnovne slinostipo-
java u generatorima i motorima,
prua viefazna asinhrona mai-
na. Kad radi ispod sinhronebr-
zine, ona moe da dejstvuje sa-
mo kao motor; kad pak dobija
pogon brzinom veom od sinhro-
ne, ona je sposobna da dejstvuje
kao generator.
Dejstvo asinhronog generatora
moe se ispitati pomou sl. 3-24
koja odgovara slinoj slici 3-22 za
motor. Smerovi relativnog kreta-
nja naznaeni su strelicama izme-
u delova a i b shke 3-24; broj-
ne vrednosti brzine date su za
Sl. 3-23. Tipinekrive obrtni momenatbrzina asinhro-
naroiti sluaj estopolne maine nog motora.
60 Hz iji rotor dobiva meha-
niki pogon sa 1 300 obr/m in.
Na sl. 3-24, kao i na sl. 3-22a, kriva magnetne indukcije prikazana je u poloaju
kada je trenutni napon faze a maksimalan, ali su smerovi indukovanih rotorskih
napona suprotni za ova dva sluaja zbog suprotno usmerenih relativnih kretanja fluksa
i rotorskih provodnika. Pri neznatnoj reaktansi rotora, struja faze a je opet na maksi-
mumu, a amplituda krive rotorske m. m. s. poklapa se sa osom faze a. U generatoru
kriva rotorske m. m. s. ima polaritet suprotan polaritetu u motoru zato to je indu-
kovani napon suprotnog smera a time i struja. Ugao obrtnog momenta 8 je prema
tome 90. Elektromagnetni obrtni momenat rotora na sl. 3-24 usmeren je ulevo.
Kad je rasipna reaktansa rotora znatna, amplituda krive m. m. s. rotora
ne poklapa se sa osom faze a sve dok kriva fluksa ne pree <p2 stepeni du procepa
u odnosu na rotor. Ovaj put ide u sl. 3-246 ulevo umesto udesno kao na sl. 3-226.
Ugao obrtnog momenta je sada
8 = (90 + <p2) (3-52)
Za generator, prema tome, elektromagnetni obrtni momenat na rotoru
ima smer suprotan smeru obrtanja krive fluksa u prostoru. Obrtni momenat je
jednosmeran jer su polja rotora i statora uzajamno nepokretna. Da bi se rotor odrao
u obrtanju sa istim smerom kao kriva fluksa, mora se primeniti suprotni mehaniki
obrtni momenat. Izgled karakteristike obrtni momenatklizanje u oblasti genera-
torskog dejstva pokazuje sl. 3-25, u kojoj oblik krive odreuju isti opti uticaji
kao u sluaju motora. Kad bi maina bila prikljuena na sistem naizmenine struje
104 OSNOVNI PO JM O V I O EA DU M AINA [GLAVA 3.
sposoban bilo da prima bilo da odaje snagu, ona bi tom sistemu odavala snagu
kadgod bi bila terana brzinom iznad sinhrone. Kad bi mehaniki obrtni momenat
prestao, maina bi usporila hod pod dejstvom otpornog elektromagnetnog obrtnog
momenta dok situacija sa sl. 3-24 ne bi prela u situaciju sa sl. 3-22. tj. dok se smer
1200obr/min krivo flu k s a u od nosu no sto to r

*- 1 3 0 0 tibclmin rotor u odnosu n a s t a t o r
lOOObr/min k r i v o f l u k s o u odnosu no s t a t o r
* lOOobr/min m .m .s. r o t o r o u o d n o s u na r o to r
>-1200obr/min m . m . s . r o t o r a u o d n o su na sto to r
-* s m t r e ltk tr o m a g n e t n o g ohrnog m om enta ro toro
Sl. 3-24. Razvijeni namotaj rotora asinhronog generatora sa krivama magnetne indukcije i m. m. s.
u njihovim relativnim poloajima (a) bez rasipne reaktanse rotora i (b) sa rasipnom reaktansom
rotora
elektromagnetnog obrtnog momenta ne bi preokrenuo. Maina bi dalje radila kao
motor, a elektromagnetni obrtni momenat bi bio tano toliki da savlauje gubitke
usled obrtanja.
Sl. 3-25. Kriva obrtni momenatklizanje asinhrone maine za oblasti motorskog generatorskog
dejstva
DEO 38] V IEFA ZN E SINHRONE M AINE 105
Ispitivanje dejstva asinhronog generatora pomae nam da teorijski sagle-

damo rad motora i generatora. Praktina vrednost ovakvih ispitivanja, meutim,
neznatna je jer se asinhroni generatori retko upotrebljavaju za primarno elektro-
mehaniko pretvaranje energije. Kad se u tu svrhu i primenjuju, sa njima rnoraju
da rade paralelno generatori naizmenine struje drugih tipova kako radi uspostav-
ljanja uestanosti tako i radi davanja pobude potrebne za stvaranje fluksa u asin-
hronim generatorima. Uopte uzev, ukupna ekonomika pretvaranja mehanike
energije u elektrinu takva je da se asinhroni generator teko moe takmiiti sa sin-
hronim generatorom.
P r im e r 3-2. estopolna trofazna asinhrona maina sa prstenovima pokree se drugom
mainom na njenom vratilu sa 900 obr /min. Rotor je prikljuen na trofaznu mreu 60 Hz. Opisati
magnetno polje u asinhronoj maini i prirodu napona, ukoliko se on javlja na krajevima statora.
Reenje. Rotorski namotaj e proizvesti polje za koje se uzima da je sinusoidno raspo-
reeno u prostoru. Shodno jedn. 3-39 polje e se obrtati brzinom 1200 obr /min u odnosu na rotor.
Kad se rotor mehaniki obre u istom smeru, polje e se obrtati sa 1200 + 900 = 2100 obr/m in
u odnosu na stator. Prema jedn. 3-34, u statoru e se indukovati sinusoidni napon od 105 Hz.
Kad se rotor mehaniki obre u suprotnom smeru, polje e se obrtati sa 1200 900 =
= 300 obr /rain u odnosu na stator. Prema jedn. 3-34, u statoru e se indukovati sinusoidni napon
od 15 Hz.
Ovaj primer prikazuje opti princip asinhronog ili indukcionog pretvaraa uestanosti.
3-8. Viefazne sinhrone m aine. Kao to je objanjeno u od. 3-4, sin-
hronom motoru se naizmenina struja dovodi u jedan namotaj, induktni namotaj,
a jednosmerna struja u drugi namotaj, pobudni namotaj; sinhroni generator je,
naravno, slian, stim to se sa njegovog induktnog namotaja dobiva naizmenina
struja. Jednosmerna pobudna struja dobiva se esto od malog generatora jedno-
smerne struje, zvanog pobudnica, koji je veinom ugraen na istom vratilu sa sin-
hronom mainom. Induktni ili statorski namotaj je tipa opisanog u od. 3-6. Kad
kroz njega prolaze viefazne struje, on proizvodi u vazdunom procepu kompo-
nentno polje koje se obre sinhronom brzinom datom jedn. 3-39.
Polje proizvedeno rotorskim namotajem za jednosmernu struju oigledno
je nepomino u odnosu na rotor i obre se zajedno s njim. Da bi obrtna polja sta-
tora i rotora bila meusobno nepokretna, potrebno je, dakle, da se rotor obre tano
brzinom statorskog komponentnog polja, tj. tano sinhronom brzinom. Samo pod
tim uslovom moe se proizvesti jednosmeran i neprekidan obrtni momenat i po-
stii motorno dejstvo. Sinhroni motor radi, dakle, konstantnom brzinom bez obzira
na optereenje. Elektromagnetni obrtni momenat te vrste, koji ima jednosmernu
vrednost pri samo jednoj brzini, naziva se sinhroni obrtni momenat.
Dok rotor miruje, kao pri putanju le b o v i 2 0 p r i g u i h i
u rad sinhronog motora, obrtno polje n a m o taj
statora kree se sinhronom brzinom u od- ,L
nosu na polje rotora, te se i obrtni mome
nat menja sinusoidno s vremenom, me- rn etalnt
k a rik e
njajui smer u svakoj periodi. Prema tome, pobuanog
namotajo
sinhroni motor nema sam po sebi na svom
vratilu polaznog obrtnog momenta. Da
bi se motor rnogao sam pustiti u rad,
dodaje mu se jedan kavezni namotaj,
nazvan priguni namotaj ili amortizator, glavni je z g r o la stin r s p 20
koji se smeta u polne nastavke kao to pa bu dn i mogneta u l v r S i e n i e na
n a m o ta j t e lo r o t o r a
se vidi na emi sl. 3-26 i na fotografiji
sl. 3-27. Rotor se tako kao u asin- Sl. 3-26. ema poprenog preseka istu-
hronom motoru dovede skoro na sin- renog pola jednog sinhronog motora
hronu brzinu, dok pobudni namotaj jo
ne dobiva struju. Kad se pobuda uk-
ljui, rotorsko i statorsko polje nisu jo potpuno jedno prema drugome ncpo-
106 OSNOVNI P O JM O V I O RADU M AINA [GLAVA 3.
kretni ve se kreu malom relativnom brzinom ravnom brzini klizanja moda

otprilike 5 do 10 obr/m in, na primer. Sinhroni obrtni moment menja se jo sinu-
soidno, ali sa veoma niskom uestanou ravnom uestanosti klizanja. Kad opte-
reenje i inercija nisu suvie veliki, pozitivna polovina ciklusa krive sinhronog
obrtnog momenta traje dovoljno dugo da bi se brzina rotora poveala od brzine
klizanja do sinhrone brzine, drugim reima, da bi rotor uao u sinhronizam. U stvari,
u kritinim sluajevima, kumulaciono dejstvo nekoliko uzastopnih pozitivnih polo-
vina ciklusa moe biti potrebno da bi se postigla sinhrona brzina; tada se kae da
je motor uao u sinhronizam tek posle promicanja nekoliko polova.
Ponaanje sinhronog motora u radnim uslovima moe se lako shvatiti pri-
menom jednaine za obrtni momenat 3-22. Uzmimo da m. m. silu proizvodi ro-
torski namotaj i da pri normalnom radu jednosmerna struja u tom namotaju ostaje
konstantna. Setimo se da fluks <t>u vazdunom procepu uglavnom zavisi od napona
prikljuenog na stator, shodno jedn. 3-36, i da je, prema tome, priblino konstantan.
Promene obrtnog momenta u zavisnosti od optereenja moraju se, dakle, odraziti
na promenama ugla obrtnog momenta S. Pri praznom hodu obrtni momenat je tano
toliki koliko je potrebno da se savladaju gubici usled obrtanja, pa je ugao S veoma
mali. Pri malom optereenju
vratila elektromagnetni obrtni
momenat treba da se povea
relativno malo tejeugao S jo
uvek mali. Kad optereenje
na vratilu raste, rotor mora
da zaostaje u prostoru u od-
nosu na obrtnu krivu fluksa
tano toliko da S dobije vred-
" V % nost potrebnu za postizanje
-J&f v . >-.Os potrebnog obrtnog momenta.
Prilagoavanje je u stvari di-
namiki proces praen priv-
remenim smanjenjem trenut-
ne mehanike brzine rotora
i priguenim mehanikim os-
cilacijama rotora oko njego-
Sl. 3-27. Istureni pol rotora sinhronog motora, na kome vog novog prostomog faznog
se vide ipkasti provodnici prigunog namotaja i pobudni
namotaj. (Westinghouse Electric Corporation)
poloaja. U stvarnoj maini
mogu se pojaviti i izvesne
promene amplituda krive rezultantne magnetne indukcije i m. m. s. zbog inilaca (kao
to je zasienost i pad napona usled rasipne impedanse) zanemarenih u ovom raz-
matranju. Prilagoavanje rotora svom novom faznom poloaju posle promene
optereenja moe se eksperimentalno posmatrati u laboratoriji, osvetljavajui rotor
maine stroboskopskom treptavom svetlou, koja ini da rotor izgleda nepomian
kad se obre normalnom sinhronom brzinom.
Kad ugao 8 postane 90, postie se maksimum obrtnog momenta ili snage
za odreeni napon na krajevima i pobudnu struju, koji se zovu ispadni obrtni mo-
menat odnosno ispadna snaga. Kad optereenje pree tu vrednost, motor gubi
brzinu pod dejstvom preteranog obrtnog momenta vratila i sinhronog obrtnog mo-
menta vie nema, jer polja rotora i statora nisu vie uzajamno nepomina. Pod takvim
uslovima motor se obino iskljui iz mree dejstvom automatskih prekidaa. Ova
pojava je poznata pod nazivom gubijenje sinhronizma ili ispadanje iz sinhronizma.
Ispadni obrtni momenat predstavlja granicu kratkotrajnog optereenja koje motor
moe da podnese.
DEO 38] V IEFA ZN E SIN H RO N E M A IN E 107
Promene sinhronog obrtnog momenta u zavisnosti od ugla obrtnog momenta,

uslovljene jedn. 3-22, prikazane su krivorn obrtni momenat ugao obrtnog mome-
nta S na sl. 3-28. Za iealizovanu mainu koja radi sa konstantnom strujom pobude
i konstantnim rezultantnim fluksom
u vazdunom procepu, promena obr- isp a d n i o b rtn i m o m r n t
tnog momenta u zavisnosti od ugla odnosno s n o g a kad m a n o
r o d i koo m oto r
obrtnog momenta je sinusoidna. Po-
rastom bilo pobudne struje bilo -1 .
napona na krajevima, prouzrokuje
se poveanje amplitude krive. S ob-
zirom da je radna brzina konstan-
tna, snaga i obrtni momenat su sled- -1 8 0 $0 tto
ugao obrtnog mom.
stveno proporcionalni, te se ta kri-
pobudna stru ja i
va moe crtati i kao kriva snaga re zu ttantni tlu k s u
ugao S, nanosei snagu na ordi- v a z d u in o m procepu
natu, a ugao obrtnog momenta na su k o n sta n tn i
apscisu. SI. 3-28. Kriva obrtni momenat- -ugao 8, odnosno
P rim er 3-3. Pretpostavimo da su i snagaugao 8 sinhrone maine
stator i rotor nekog sinhronog motora os-
lonjeni na leita tako da se mogu obrtati.
Poveimo stator na izvor trofazne struje i pustimo ga da se obre unazad sinhronom brzinom
dok rotor miruje. Rotor dobiva pobudu jednosmerne struje.
a) Opisati ta e se dogoditi kad se stator zaustavi dejstvom konice na njegovo telo.
b) Kolikim obrtnim momentom mora konica dejstvovati da bi zaustavila stator?
Reenje. a) Statorsko komponentno polje obre se sinhronom brzinom u pozitivnom
smeru u odnosu na telo statora. Na ovo obrtanje superponira se mehaniko obrtanje statora.
Pre koenja, prema tome, statorsko komponentno polje je u prostoru nepokretno u odnosu na
komponentno polje rotora, tako da se obrtanje odrava dejstvom sinhronog momenta.
Kad koenje pone, mehanika brzina statora opada. Statorsko komponentno polje, obr-
ui se i dalje sinhronom brzinom u odnosu na telo statora, kree se u prostoru u pozitivnom smeru
brzinom ravnom razlici izmeu sinhrone brzine i mehanike brzine rotora. Sinhroni obrtni mome-
nat dejstvuje tako da se i telo rotora okree u pozitivnom smeru istom tom brzinom da bi kom-
ponentna polja rotora i statora ostala uzajamno nepomina. Kad se telo statora zaustavi, rotor se
obre u pozitivnom smeru sinhronom brzinom. Prema tome, pun sinhroni obrtni momenat sve do
ispadne vrednosti stoji na raspoloenju za pokretanje optereenja na vratilu rotora.
b) Obrtni momenat ravan elektromagnetnom obrtnom momentu deluje kako na telo
rotora tako i na telo statora. U idealnom sluaju, kad su gubici usled trenja i ventilacije i gubici
u jezgru zanemarljivi, koni obrtni momenat mora biti ravan elektromagnetskom, a ovaj mehani-
kom obrtnom momentu koji vratilo predaje optereenju.
Ovaj primer pokazuje opte linije principa takozvanog supersinhronog motora primenjenog
u nekim pogonima papirne i cementne industrije, gde su uslovi putanja u rad naroito teki.
Kao i u asinhronom motoru, elektromagnetni obrtni momenat u sin-
hronom motoru dejstvuje u istom smeru u kome se obre kriva fluksa. Kao i u asinhro-
nom generatoru, elektromagnetni obrtni momenat rotora sinhronog generatora delu-
je u smeru suprotnom obrtanju krive fluksa. Taj obrtni momenat je jednosmeran
jer su polja rotora i statora uzajamno nepokretna, a generator dobija pogon sin-
hronom brzinom pomou mehanikog obrtnog momenta neke pogonske maine.
Zbog toga to je elektromagnetni obrtni momenat promenio smer, ugao 8 mora
imati znak suprotan znaku u sluaju motora. Uzajamni odnos generatorskog i
motornog dejstva i uticaj na ugao obrtnog momenta koji je s tim povezan, prikazani
su na sl. 3-28, gde je generatorsko dejstvo predstavljeno produenjem krive motora
u negativnu oblast. Kad bi sinhrona maina bila prikljuena na mreu naizmenine
struje sposobnu da bilo prima bilo odaje snagu, maina bi odavala snagu mrei
kad bi se pokretala tako da m. m. s. rotora prednjai talasu fluksa. Kad bi mehaniki
obrtni momenat nestao, rotor bi prostorno zaostao u fazi pod dejstvom otpora
elektromagnetnog obrtnog momenta dok se smer tog elektromagnetnog obrtnog
momenta ne bi preokrenuo. Tada bi dolo do stalnog motornog rada sa elektro-
magnetnim obrtnim momentom upravo dovoljnim da se savladaju gubici usled

obrtanja. Proces prilagoavanja pratile bi izvesne privremene kratkotrajne pro-
mene trenutne brzine i obino male oscilacije (njihanje) oko novog ravnotenog
poloaja.
Jedna od vanih karakteristika genertora jeste promena napona na kra-
jevima pod uticajem optereenja. Napon na krajevima razlikuje se od indukovanog
napona (jedn. 3-36) za pad napona usled impedanse namotaja. Da bi se previdela
promena napona na krajevima pri konstantnoj pobudnoj struji, u jedn. 3-36 mora
se za <l> uzeti komponentni fluks stvoren samo pobudnim namotajem. Fluks <1* i
napon indukovan u induktu E ostaju tada konstantni, a dejstvo m. m. s. indukta
uzima se u obzir pripisujui maini podesnu reaktansu. Tipini rezultati za optere-
enja s razliitim faktorima snage pokazani su na sl. 3-29. Na promenu napona
utie ne samo odata alctivna snaga, ve i sainilac snage odnosno odata reaktivna
snaga. Rezultati navedeni na sl. 3-29 su u skladu sa rezultatima koji bi se mogli
predvideti na osnovu proste teorije kola naizmenine struje za prenos snage i re-
aktivne snage kroz induktivni clement ltola sa utvrenim naponom na krajevima
izvora. U mnogim praktinim sluajevima, generator je snabdeven automatskim re-
gulatorom napona kojim se pobudna struja podeava tako da se napon na krajevima
ne menja pri promenama optereenja. Karakteristika generatora sa regulatorom
data je na sl. 3-30.
poDua s
T i nojveco mogucno
povecanoj dej
so m ila c snoge 080 m o stvom re gulo-l-
_ - ili d o tv o -
toro napo no
ho s \ Ijeno pobudno
' | s l r u ja
nopon no k ra je v im a
15 , p o d q je t se pobudno
stru/o ne m o le
y<--------- dolje p o j o o t i
OO nopon na kro-,
C E jevtmo odrion'
konstonta n 1
I str u ^ o t a p u n o o p te -
r ecenje ili n e ito vea
s t r u j o i n d u k<r iu
ta
stru jo indukto ih odolo ( s o i i n i l o c sn o g e k o n s ta n to n 0,60 ind.)
p n v id n o s n o g o
Sl. 3-29. Promene napona na krajevima Sl. 3-30. Karakteristika sinhronog generatora s
sinhronog generatora sa konstantnom regulatorom napona
pobudnom strujom, u zavisnosti od op-
tereenja.
Za pretvaranje velikih koliina mehanike energije u elektrinu energiju

danas se gotovo uvek primenjuju trofazni sinhroni generatori. ak i kad se najvei
deo ukupne elektrine energije koristi u obliku jednosmerne struje, ekonomski
obziri nalau da se primarno pretvaranje mehanike energije u elektrinu, zajedno
sa prenosom do centara potronje, izvodi pomou naizmenine struje, a usmeravanje
u jednosmernu struju, ukoliko je potrebno, vri se potom na mestu potronje ili
u njegovoj blizini.
3-9. Komutacija. Pre ispitivanja karakteristika maina za jednosmernu
struju potrebno je prouiti sredstva da se polje rotora uini prostorno nepokretnim
uprkos obrtanja rotorskog namotaja, kao to je pokazano u od. 3-4; treba takoe
razmotriti usmeravanje naizmenine struje u kanurama rotora da bi se na krajevima
rotora ili indukta dobila jednosmerna struja, kao to je pokazano u od. 3-5. S ob-
zirom da se ove dve funkcije vre istom napravom, komutatorom, ovo ispitivanje
svodi se na prouavanje dejstva komutatora.
DEO 39] K O M U TA CIJA 109
a. Dejstvo na struju i polje rotora. Opti izgled namotaja indukta dvopolne

maine za jednosmernu struju pokazan je ematski na sl. 3-31, koja nam pribli-
nije prikazuje stvarne namotaje nego sl. 1-34 elementarnog indukta s jednom ka-
nurorn. Da bi se potpunije prikazale po-
jedinosti namotaja i njihove mcusobne
veze, primenjeno je predstavljanje putern
pribline konusne projekcije. Cilindrini
indukt je iskrivljen u oblik zarubljene ku-
pe sa vrhom okrenutim ka itaocu a osno-
vom na drugoj strani. Brojevima oznae-
ne radijalne linije predstavljaju provodnike
indukta koji na stvarnom valjkastom in-
duktu idu uglavnom paralelno vratilu
niaine. Strelice pored tih linija pokazuju
stvarni ili pretpostavljeni smer struje u Sl. 3-31. Inukt proste dvopolne maine jed-
provodnicima; strelice upravljene radijal- nosmcrne struje
no iz centra znae struje koje se udaljuju
od itaoca ka ravni crtea, a strelice upravljene radijalno unutra znae struje usme-
rene u pravcu izlaza iz ravni crtea. Krive linije koje vezuju provodnike su zadnje
i prednje bone veze; prednje veze su biie srcditu crtea. Dva provodnika, meu-
sobno razmaknuta oko 180 elektrinih stepeni, zajedno sa svojom zadnjom vezom,
sainjavaju zasebnu kanuru, kao to pokazuje
deblja linija koja obuhvata provodnike 5 i 12.
Pojedini navojci su povezani prednjim veza-
ma i obrazuju zatvoren namotaj. Odgovara-
juu razvijenu emu pokazuje sl. 3-32. Ni u
jednoj od ove dve slike nisu pokazane veze
samog namotaja sa spoljnim kolom induk-
ta, jer u ovom odeljku treba da se pokae
kako te veze treba da se postave. Ove dve e-
me odgovaraju inae stvarnim induktima jed-
nosmerne struje, izuzev to je radi upro-
enja pokazan manji broj provodnika.
Problem da se rotorsko polje uini ne-
pokretnim uprkos obrtanju rotora moe se
u sutini shvatiti pomou sl. 3-33. Na- Sl. 3 33. ematski presek namotaja sa sl.
3-31
motaj na toj skici je isti kao u konusnoj
projekciji sa sl. 3-31, a i pretpostavljeni smerovi struja su isti. Jednosmerna
struja se dovodi u namotaj preko krajeva A A \ a pretpostavljeni smerovi struja
110 OSNOVNI PO JM O V I O RADU M A IN A [GLAVA 3.
za dati trenutak naznaeni su za provodnike koji predstavljaju strane kanura. U

tom trenutku linije induktnog fluksa izgledaju kao to pokazuje sl. 3-33, a namotaj
indukta je ekvivalentan jednoj jedinoj kanuri sa vertikalnom osom. Osa magnetnog
polja koje indukt proizvodi pomerena je, dakle, prema osi statorskog polja za 90,
a to je optimalni ugao pomeranja za proizvodnju elektromagnetnog obrtnog mo-
menta. Kad bi krajevi A i A bili stalno vezani za provodnike 9 i 1 (kao kad bi se
struja dovodila na klizne prstenove koji bi bili vezani za provodnike 9 odnosno 1)
smerovi struja u numerisanim provodnicima bi uvek ostali kao to je naznaeno.
Sl. 3-34. ematski presek sa sl. 3-33 pos- Sl. 3-35. ematski presek sa sl. 3-33 posle
le rotacije za ugao kad bi krajevi A i A ' rotacije za ugao 90, kad su krajevi A i A '
bili povezani za klizne prstenove vezani za komutator
Posle obrtanja indukta za ugao 0, fluks indukta bi izgledao kao na sl. 3-34 sa osom
pomerenom za ugao 0 prema poloaju iz sl. 3-33. Posle rotacije za osminu obrtaja,
osa rotorskog polja zaklapala bi sa osom statorskog polja ugao od 45, a posle et-
vrtine obrtaja obe ose bi se poklapale. Ukratko, osa rotorskog polja bi se obrtala
zajedno s rotorom. Situacija koja se eli imati etvrt obrtaja (u smeru kazaljke
sata) docnije je pokazana na sl. 3-35. Osa rotorskog polja zauzima ovde isti poloaj
u prostoru kao na sl. 3-33. Prouavanjem ovih skica dolazi se do zakljuka, uopte
uzev, da se smer struje u kanuri mora da preokrene kad ona prolazi kroz prostor
izmeu polova ili neutralnu ravan (neutralnu zonu). Drugim reima, krajevi A i
A ne treba da budu vezani za odreene take induktnog namotaja, ve uzastopno
za one dve take koje prolaze kroz neutralnu ravan za 9 i 1 iz sl. 3-33, za 8 i 16
malo docnije, za 7 i 15 jo docnije, zatim za 6 i 14 i za 5 i 13 iz sl. 3-35. Problem
menjanja smera struje reen je pomou komutatora, cilindra sastavljenog od ba-
karnih segmenata, meusobno izolovanih liskunom i ugraenih na rotorsko vratilo
ali izolovanih prema vratilu. Delimino sklopljen komutator prikazuje sl. 3-36.
Nepokretne ugljene dirke priljubljene na povrinu komutatora povezuju namotaj sa
krajevima A i A . Ovi krajevi maine su na taj nain u svakom trenutku vezani za
provodnike koji zauzimaju odreen poloaj u prostoru, a nisu stalno vezani za odre-
enu grupu provodnika.
Za dalje prouavanje dejstva komutatora, sl. 3-37 daje detaljnu emu veza
indukta iz sl. 3-33; to je isti namotaj kao na sl. 3-31 samo to su dodate lamele ko-
mutatora i dirke. Da bi se bolje prikazale pojedinosti veza namotaja sa komutato-
rom, primenjena je opet konusna projekcija. Kruni segmenti blie sreditu su
lamele komutatora. Male crne povrine, priljubljene uz dva komutatorska segmenta,
predstavljaju nepokretne ugljene dirke. Dirke se zapravo naslanjaju na spoljnu povr-
inu komutatora, ali su ovde nacrtane na unutranjoj strani da crte ne bi bio
utrpan. Elektrini poloaj ovih dirki pokazuju crni pravougaonici na sl. 3-33.
DEO S9J KOMUTACTJA 111
Za struju indukta koja ulazi kroz dirku A postoje dve mogune putanje,
jedna kroz provodnike 2, 11, 4, 13, 6 , 15, 8 i 1, a druga kroz provodnike 9, 16,
7, 14, 5, 12, 3 i 10. Dobiveni smerovi struje prikazani na sl. 3-37, u skladu su, dakle,
Sl. 3-36. Sklapanje lamela komutatora i izolacije na prstenu sa lebom u vidu lastinog repa pri
graenju komutatora za otoni generator jednosmerne struje 1200 kW, 525 V, 750 obr/m in
(Allis-Chalmers Manufacturing Company)
sa onima na sl. 3-33. Rezultantni elektromagnetni obrtni momenat izaziva obrtanje

u smeru kazaljke sata. Za etvrt obrtaja docnije, kako pokazuje sl. 3-38, dve putanje
izmeu dirki sainjavaju provodnici 14, 7, 16, 9, 2, 11, 4 i 13 i provodnici 5, 12,
Sl. 3-37. ema namotaja dvopolnog indukta Sl. 3-38. Namotaj iz sl. 3-37 posle obrtanja
iz sl. 3-31 sa dodatim segmentima komutato- za 90
ra i dirkama
3, 10, 1, 8 , 15 i 6 . Smerovi struja su u skladu sa eljenim smerovima iz sl. 3-35,

a rotorsko polje je i dalje pomereno za 90 u odnosu na statorsko polje. Do istog
zakljuka bi se dolo ako bi se slike za ma koji docniji trenutak ponovo nacrtale.
Kad bi se osa dirki u sl. 3-33 pomerila za 22,5 u smeru kazaljke sata, tako
da njihov elektrini poloaj odgovara provodnicima 1 0 i 2 , pomerila bi se na slian
nain i osa rotorskog polja. Ona bi se pomakla iz svog optimalnog poloaja od 90
za 22,5, ali bi ostala nepomina u novom poloaju. Za stvarni namotaj koji ima
mnogo vie provodnika i komutatorskih lamela, pomeranje ose rotorskog polja
odgovara pomeranju ose dirki u elektrinim stepenima. Ali poloaj 90, pokazan
na sl. 3-37 i 3-38, predstavlja normalan poloaj. Prema tome, za maine jenosmerne
struje moe se doneti zakljuak da, bez obzira na obrtanje rotora, komutator odr-
ava neprekidno osu rotorskog polja na prostorno nepokretnoj pravoj liniji koja je
odredena osom dirki. Grubo reeno, ukoliko se posmatra samo induktno polje, ko-
mutator otklanja dejstvo obrtanja indukta.
b. Dejstvo na napon. Kako se vri usmeravanje naizmeninog napona indu-
kovanog u kanurama indukta moe se videti iz ranijih slika. Ako se uzme da namotaj
sa sl. 3-38 pripada generatoru koji pogonska maina obre u smeru suprotnom ka-
zaljki sata, strelice e pokazivati smerove nastalih napona ili struja kad je generator
optereen. Napon izmeu dirki je zbir napona pojedinih provodnika u bilo kojoj
od dve paralelne putanje kroz namotaj, kao to pokazuje ema 3-39, manje pad
napona usled otpora. Svi provodnici bilo koje putanje daju napone istog smera.
Uslovi posle jedne etvrtine obrtaja, pokazani na sl. 3-37 i emi 3-3%, isti su, a pro-
vodnici se pregrupiu u ove dve paralelne putanje im preu iz zone jednog pola
u zonu drugog.
Znailo bi preterano uproavati stvari ako
bi se reklo da komutator u generatoru ima jednu
funkciju, usmeravanje, a u motoru drugu funkci-
ju, odravanje rotorskog polja nepokretnim. S ob-
zirom da se u induktnom namotaju odvija i ge-
neratorsko i motorno dejstvo, komutator mora da
vri obe funkcije u svakoj maini. Otpomi obrtni
momenat generatora je onda stalan jednosmerni
(a) (b) obrtni momenat, a kontra e. m. s. motora je jed-
Sl. 3-39. ematski prikaz napona nosmerni napon. tavie, ove dve funkcije se u stva-
pojedinih provodnika u namotaju ri svode na jednu, jer prekopavanje provodnika
(a) sl. 3-38 i (b) sl. 3-37 pri obrta- u svrhu dobivanja nepokretnog rotorskog polja u
nju indukta suprotno smeru ka- sutini je isto to i prekopavanje potrebno pri us-
zaljke sata
meravanju.
c. Viepolni namotaji. Kad maina ima vie od dva pola, postoje dva naina
da se provodnici i lamele komutatora poveu u potpuni namotaj: provodnici koji
odgovaraju jednoj grupi susednih polova mogu se podeliti u dve paralelne grupe,
tako da namotaj ima toliko paralelnih putanja ltoliko maina ima polova; ili, svi
provodnici indukta podele se u samo dve grupe ili paralelne putanje povezujui
polovinu od ukupnog broja provodnika na red u svakoj grupi. Ove dve mogunosti
pokazane su na sl. 3-40 i 3-41 za elementarnu etvoropolnu mainu. Strelice ozna-
uju smer nastajanja napona pri obrtanju u smeru suprotnom kazaljki sata. U oba
sluaja potrebna je po jedna dirka za svaku putanju ili grupu, tako da prvi nain
zahteva toliko dirki koliko ima polova, a drugi samo dve dirke.
Namotaj prema sl. 3-40 poznat je pod imenom paralelni ili omasti namotaj;
drugi naziv potie od injenice da se tok ma koje od paralelnih putanja vraa nazad
obrazujui omu. Grupisanje provodnika u paralelne putanje pokazano je ematski
na sl. 3-42 za trenutak predstavljen na sl. 3-40. Provodnici 7 i 12 ne pojavljuju se
u ovim grupama, jer je kanura koju obrazuju kratko spojena gornjom pozitivnom
dirkom u tom trenutku tj. izloena je komutaciji, a njeni provodnici su u prelaznom
poloaju izmeu dve grupe. Oba ova provodnika nalaze se u meupolnom prostoru
gde je magnetna indukcija ravna nuli ili je veoma niska.
DEO 39] K O M U TA CIJA i 13
Namotaj prema sl. 3-41 naziva se redni ili talasasti namotaj; drugi naziv
potie od injenice da tok paralelnih putanja ide kroz namotaj obrazujui talasaste
oblike. Grupisanje provodnika u dve paralelne putanje pokazuje ema sl. 3-43 za
Sl. 3-40. Prost 4-polni omasti namotaj Sl. 3-41. Prost 4-polni talasasti namotaj
trenutak predstavljen u sl. 3-41. Provodnici 7 i 12 pojavljuju se kao viak u jednoj

od putanja i pokazani su zasebno na sl. 3-43. Ova dva provodnika, nalazei se u
oblasti veoma niske ili nulte magnetne indukcije, ne doprinose osetno razlici napona
izmeu paralelnih putanja; u namotajima sa mnogo veim brojem provodnika ova
razlika je neznatna. Samo dve dirke su potrebne i samo dve su pokazane na sl. 3-41.
p o zitivn a _ 0+
p o zih fn e . r 0+
f r - -p
'S T- _-r
I_ *
" /0~=r A / 7~=~ 2 A
=T' ,s-Z=r
2t : -t -
S r y
4 - i - 4-3=- /s-2=r /4rLr
s - - t- i - n 'A jt
J T ^ T yT ^ J
T _ T
negotivne nea ativno
airke dirka '
Sl. 3-42. ematski prikaz napona pojedi- Sl. 3-43. ematski prikaz napona poje-
nih provodnika u namotaju prema sl. dinih provodnika u namotaju prema sl.
3-40 3-41
Ali kad je broj provodnika indukta veliki postaje praktino da se postave i dopun-
ske dirke. Take meusobno udaljene na namotaju za 360 elektrinih stepeni imaju
isti potencijal, te se mogu meusobno povezati; zato se na tim takama mogu posta-
viti druge dirke i povezati paralelno sa postojeim dirkama istog polariteta. Za ta-
lasasti namotaj se stoga obino postavlja onoliko dirki koliko ima polova da bi se
smanjila struja po kontaktu dirke. Ove dopunske dirke ne poveavaju broj para-
lelnih putanja, kojih ima svega dve bez obzira na broj polova ili dirki.
Uporeujui sl. 3-40 i 3-41 vidimo da se glavna razlika u geometrijskom
obliku izmeu omastog i talasastog namotaja sastoji u nainu bonog povezivanja
sa lamelama komutatora. Ova razlika je prikazana na sl. 3-44 iz koje se takoe vidi
8 Eektrine maine
114 OSNOVNI PO JM O V I O RADU M A SlN A [GLAVA 3.
da se kanure indukta mogu sastojati iz dva ili vie navojaka i da strana kanure moe
prema tome sadravati dva ili vie provodnika. U svakom lebu ima obino po dve
strane kanure, jedna iznad druge, sa namotajem rasporeenim tako da svaka kanura
ima jednu stranu na vrhu jednog leba a drugu stranu na dnu drugog leba. U
emama namotaja moe se uzeti da strane kanura obeleene nepamim brojevima
lee u lebovima odozgo, a one sa parnim brojevima odozdo.
Jedno od najoiglednijih preimustava viepolnih namotaja sastoji se u tome
da su bone veze srazmerno krae. Od ova dva tipa omasti namotaj je podesniji
za velike struje zbog veeg broja paralelnih putanja, a talasasti namotaj je povolj-
niji za visoke napone zbog veeg broja provodnika vezanih na red u svakoj putanji.
Izuzev za maine za veliku struju, talasasti namotaj je vie u upotrebi.
d. Dejstvo komutatora u mainama za naizmeninu struju. Razumevanje
uloge komutatora moe se produbiti ispitujui njegovo dejstvo u sluaju da se
namotaji o kojima je bilo rei u prednjim delovima ovog odeljka upotrebljavaju u
mainama u kojima se bar jedan namotaj pobuuje naizmeninom strujom. Jedno-
vremeno e se pojaviti mogunost za tipove maina za naizmeninu struju koje nismo
dosada razmatrali.
Kad se, na primer, na dirke iz sl. 3-33 i 3-37 prikljui naizmenini napon,
situacija u namotaju bie u sutini slina situaciji koju smo razmatrali za ove namo-
taje, izuzev to e se smerovi strelica za struju preokretati kad god se preokrene
struja u spoljnom kolu. Trenutna struja naspram prostorno utvrene take u vaz-
dunom procepu menja se sa spoljnom strujom. Osa rotorskog polja ostaje i dalje
nepokretna kako je odreena dirkama, ali se m. m. s. rotora po veliini menja sinu-
soidno s vremenom. Obrtni momenat nee imati srednje vrednosti ako se statorski
namotaj pobuuje jednosmernom strujom, jer se u tom sluaju trenutni obrtni
momenat menja sinusoidno zajedno sa m. m. s. rotora. Ako osa statorskog polja
ostaje nepokretna, a njegova veliina se u vremenu menja sinusoidno sa jednom
komponentom u vremenskoj fazi sa promenom rotorskog polja, jednosmerni obrt-
ni momenat se proizvodi. U rednom motoru za naizmeninu struju o kome je bilo
rei u od. 3 - 4 , rotor ima namotaj s komutatorom, a stator i rotor se pobuuju istom
strujom jer su oba namotaja povezana na red. Vremenske promene su prema tome
u fazi; poloaj dirki je utvren tako da je ugao obrtnog momenta 90.
Viefazni naizmenini naponi mogu se takoe dobiti sa namotaja opremlje-
nih komutatorom, ili prikljuivati na takve namotaje. Slika 3-45 prikazuje emu
trofaznog dvopolnog namotaja s komu-
tatorom. Svaki zavojak moe se smatrati
jednom kanurom vezanom za druge ka-
nure na nain kao u sl. 3-37 i sa krajevima
kanura vezanim za lamele komutatora; vi-
epolne maine mogu imati bilo omasti bi-
lo talasasti namotaj. Sa gledita naizmeni-
ne struje to je obian trofazni namotaj spre-
Sl. 3-44. Vezivanje induktne kanure gnut u trougao. Lamele komutatora nisu
za lamele komutatora za (a') omasti radi uproenja prikazane, ali su sa A , B i C
namotaj i (b) talasasti namotaj naznaeni elektrini poloaji tri dirke me-
usobno razmaknute za 1 2 0 elektrinih ste-
peni. T ri stalna izvoda a, b i c su takoe prikazana i treba ih smatrati izvedenim
iz rotora na klizne prstenove. Oni su dodati da bi se pokazala velika razlika izme-
u dejstva komutatora i kliznih prstenova.
Uzmimo najpre da se taj namotaj upotrebljava sa statorom pobuenim jed-
nosmernom strujom koji proizvodi nepokretnu krivu fluksa. U kanurama se indu-
DEO 39] K O M U TA CIJA 11 5
kuju naizmenini naponi sa uestanou prema jen. 3-34, a trofazni naponi te

uestanosti se javljaju izmeu kliznih prstenova a , b \ c , ba kao na svakom sinhro-
nom generatoru. Jednosmerni naponi se javljaju izmeu dirki A , B i C ba kao na
svakom generatoru jednosmerne struje.
Uzmimo sada da se namotaj upotrebljava
sa statorom iji namotaj ima viefaznu pobudu kao
na sl. 3-17. Statorsko polje se prostorno obre sin-
hronom brzinom, odreenom uestanou statora
shodno jedn. 3-39. Naponi indukovani u kanurama
rotora imaju uestanost klizanja (kao u rotoru asin-
hronog motora) koja, naravno, zavisi od brzine ro-
tora. Trofazni naponi ove uestanosti javljaju se iz-
meu kliznih prstenova a, b i c ba kao na kliznim
prstenovima asinhronog motora s namotajem. Na-
poni koji se javljaju izmeu dirki A , B i C, meutim,
su trofazni naponi iste uestanosti kao na statoru, Sl. 3-45. Trofazni dvopolniia-
bez obzira na brzinu rotora. Ovaj zakljuak moe se duktni namotaj sa komutatorom
proveriti ako se zapaze polozaji u prostoru grupe rotor-
skih kanura izmeu ma koje dve dirke (na primer A
i B) nekog gusto raspodeljenog namotaja. U svakom trenutku postoji po jedna kanura
rotora u jednom od moguih poloaja na ovom delu obima. Identinost kanure u
bilo kom poloaju menja se kad se rotor obre i jedna kanura se zamenjuje drugom;
ali rezultantno dejstvo, u tom pogledu, je isto kao i dejstvo grupe kanura nepokret-
ne u prostoru. Poloaj grupe je odreen jedino poloajem dirki i potpuno je neza-
visan od obrtanja rotora. Napon izmeu dve dirke ima istu uestanost kao kad bi rotor
bio nepokretan, i, prema tome, mora biti jednak uestanosti statora. Veliina na-
pona zavisi, meutim, od brzine rotora. Ona je ravna nuli pri sinhronoj brzini.
Slina suprotnost postoji izmeu uticaja kliznih prstenova i komutatora na
brzinu krive m. m. s. rotora. Kad se trofazne struje uvode preko kliznih prstenova
a, b i c, kriva m. m. s. rotora obre se u odnosu na sam rotor sinhronom brzinom
prema jedn. 3-39. Na tu brzinu mora se superponovati mehanika brzina rotora
tako da je brzina krive m. m. s. u prostoru odreena funkcija mehanike brzine
rotora. Kad se pak trofazne struje uvode preko dirki A , B i C, brzina krive m. m. s.
rotora u prostoru je ravna sinhronoj brzini bez obzira na obrtanje rotora. Ovaj
poslednji zakljuak proizilazi opet iz injenice da kanure izmeu ma koje dve dirke
zauzimaju prostorno nepokretan poloaj. U svakom trenutku grupe A B , BC i CA
obrazuju tri fazne grupe kao namotaji a, b i c u sl. 3-17. Bez obzira na mehaniku
brzinu rotora, brzina krive m. m. s. u prostoru je ista kao kad bi rotor bio nepokretan.
Opte dejstvo komutacije rotorskog namotaja je, dakle, da su uestanost
napona indukovanog u rotoru, kakva se javlja na dirkama, i brzina krive m. m. s.
rotora u prostoru nezavisne od mehanike brzine rotora, i da su, svaka ponaosob,
ravne onima koje se javljaju kada je rotor nepokretan. Da bismo sasvim uoptili,
uestanost ravnu nuli treba smatrati kao sluaj jednosmerne struje. Za klizne prste-
nove, meutim, kako uestanost napona indukovanog u rotoru tako i prostorna
brzina krive m. m. s. rotora zavise od brzine rotora; one se mogu dobiti superpo-
zicijom dejstva obrtanja na vrednosti za nepokretan rotor, obraajui panju na znake.
Suprotnost je slina onoj koja postoji kad se rotor neke maine posmatra pri stro-
boskopskoj svetlosti ija se uestanost treptaja neprekidno podeava tako da rotor
izgleda nepokretan uprkos rotaciji i kad se taj rotor posmatra pri obinoj svetlosti
pri kojoj je dejstvo brzine sasvim oigledno komutator je u neku ruku stroboskop
pomou kojeg spoljno kolo ,,posmatra rotorski namotaj.
Postoje veoma razliite maine za naizmeninu struju, od kojih su mnoge
dosta retke, na kojima su primenjeni namotaji sa komutatorom. Opte radne karak-
teristike komutatorskih maina zavise od naina na koji su statorski i rotorski na-

motaji meusobno povezani preko kliznih prstenova i dirki na komutatoru i od
uestanosti, veliine i relativnih faza napona na krajevima. Mnoge mogune kom-
binacije omoguuju veliku raznovrsnost radnih karakteristika.
P r im e r 3-4. Slika 3-46 je ema dvopolne maine sa statorom pobuenim jednosmernom
strujom koji proizvodi polje nepokretno u prostoru. Namotaj rotora je istog tipa kao na sl. 3-45,
sa komutatorom i dve dirke, A i B, postavljene u neutralnoj ravni. Maina ima i tri klizna prstena
a ,b i c, stalno prikljuena na namotaj u takama meusobno razmaknutim za po 1 2 0 elektrinih
stepeni.
Nabrojati naine po kojima ova maina moe da radi.
Reenje. Maina moe da se upotrebi za vrenje ukupno sedam raznih funkcija.
Kad se klizni prstenovi ne koriste, maina mo-
e da radi: ( 1 ) kao obian generator jednosmerne stru-
je ili (2 ) kao obian motor za jednosmernu struju.
Ako se dirke ne koriste, maina moe da radi
kao: (3) trofazni sinhroni generator ili (4) trofazni sin-
hroni motor. U ovom poslednjem sluaju obino se
predviaju priguni namotaji u polnim nastavcima radi
putanja u rad.
Maina moe da radi kao (5) generator za obe
vrste struje, dajui jednosmernu struju preko komutatora
i jednovremeno trofazne naizmenine struje preko kli-
znih prstenova. Struja u bilo kojoj kanuri indukta do-
prinosi tada kako jednosmernoj tako i naizmeninoj
Sl. 3-46. Trofazni namotaj s komuta- struji.
torom, za primer 3-4 Maina moe (6 ) da prima snagu u obliku
trofazne struje preko kliznih prstenova, a da daje
snagu u obliku jednosmerne struje preko dirki. Kad tako radi ona se naziva obrtna usmeraa
(ili sinhroni konvertor). Takve maine su ekvivalentne sinhronim motorima s obzirom na klizne
prstenove, a generatorima jednosmerne struje s obzirom na dirke. Obrtne usmerae, nekad mnogo
upotrebljavane za pretvaranje naizmenine struje u jenosmernu, danas su zastarele i iz ekonom-
skih razloga zamenjene usmeraama s ivom i ignitronima. Kao i za sinhroni motor, priguni
namotaji bi se obino predvideli u polnim nastavcima za putanje maine u rad preko krajeva
za naizmeninu struju.
Najzad, maina moe da radi i na obratan nain kao (7) invertor, koji prima snagu u ob-
liku jednosmerne struje preko dirki a odaje snagu u vidu trofazne struje preko kliznih prstenova.
Takve maine pokazuju naklonost da se zahuku pri izvesnim uslovima i ne upotrebljavaju se prak-
tiki. Kad se ovakvom pretvaranju mora da pribegne, kao u vazduhoplovima sa izvesnim urea-
jima za naizmeninu struju a instalacijom jednosmerne struje, upotrebljava se obino motor.
-generatorski agregat.
Dve kombinacije koje nisu navedene bile bi dovoenje jednofazne naizmenine struje
na dirke i dovoenje jednosmerne struje na klizne prstenove. U prvom sluaju dobiva se pro-
storno nepokretna osa rotorskog polja, ali rotorska m. m. s. se menja sinusoidno u veliini; u drugom
sluaju, osa rotorskog polja se obre s rotorom. Ni u jednom sluaju ne proizvodi se jednosmerni
obrtni momenat.
3-10. M aine za jednosmernu struju. Osnovni inioci koji odreuju po-
naanje maina za jednosmernu struju razlikuju se u dvema vanim stvarima od
inilaca u ranije ispitivanim asinhronim i sinhronim mainama: ugao obrtnog mo-
menta utvruje se osom dirki, normalno na optimalnoj vrednosti od 90, i vred-
nosti jednosmerne indukovane e. m. s. i napona na krajevima razlikuju se samo
za pad napona u otporu indukta. Promena elektromagnetnog obrtnog momenta,
prema tome, odreena je samo promenama jaina rotorskog i statorskog polja,
a promene indukovanog napona ili napona na krajevima mogu se lako ustanoviti
slinim rasuivanjem. Promena jaine rotorskog i statorskog polja pri promenljivom
optereenju zavisi od naina vezivanja pobudnog ili statorskog kola. Za motor
jednosmerne struje tri mogunosti navedene u od. 1-4 prikazane su na sl. 1-42.
U otonom motoru, statorska ili pobudna struja odreena je prikljuenim
naponom i otporom pobudnog namotaja, a nezavisna je od optereenja motora.
Fluks po polu statora je, dakle, skoro potpuno konstantan pri normalnom radu.
(DEO 310] M AINE ZA JEDNOSM ERNU STR U JU 117
Pri poveanom optereenju fluks moe neto oslabiti zbog razmagneenja dejstvom
poveane struje indukta, ali je ovo dejstvo obino slabo.) Shodno tome, poveanje
obrtnog momenta mora biti praeno priblino srazmernim porastom m. m. s.
indukta i struje indukta, a time i malim smanjenjem kontra e. m. s. da bi poveana
struja mogla proi kroz mali otpor indukta. S obzirom da je kontra e. m. s. odre-
ena fluksom i brzinom prema jedn. 3-38, brzina mora malo da padne. Kao i asin-
hroni motor s kaveznim rotorom, otoni motor ima priblino stalnu brzinu sa oko
5 odsto smanjenja brzine od praznog hoda do punog optereenja. Tipinu karak-
teristiku brzinaoptereenje pokazuje kriva nacrtana punom linijom na sl. 3-47.
Polazni i maksimalni obrtni momenat ogranieni su strujom indukta koja se moe
uspeno komutovati.
Znatno preimustvo otonog motora lei
u lakom regulisanju brzine obrtanja.Otporni-
'i
kom za regulisanje u otonom pobudnom o
c
kolu mogu se pobudna struja i fluks po po- *
o
lu podesiti po volji, a promena fluksa dovo- o otocm
di do promene brzine ali u suprotnom sme- 1 100
ru kako bi se kontra e. m. s. odrala pri-
blino jednaka naponu prikljuenom na kra- s l 15
Oc
jeve. Tim putem moe se postii najvei \
\ 50
opseg brzina od oko 4 do 5 prema 1, to oc
opet ograniavaju uslovi komutovanja. Pro- g ? 25
menom napona prikljuenog na indukt moe N 0 r 1 i 1
se brzina regulisati u veoma irokim grani- o 25 50 75 100
optereenjt u procentim a
cama. odnominolnog opterecenja
U rednom motoru poveanje optere- nje Sl. 3-47. Karakteristike brzina-opteree-
enja praeno je porastom struje i m. m. s.
indukta kao i pobudnog polja statora (pod pretpostavkom da gvoe nije potpuno
zasieno). S obzirom da fluks s optereenjem raste, brzina mora da opada kako bi
se odrala ravnotea izmeu prikljuenog napona i kontra e. m. s.; osim toga,
porast struje indukta prouzrokovan poveanjem obrtnog momenta manji je nego u
otonom motoru zbog poveanog fluksa. Redni motor je, prema tome, motor sa
promenljivom brzinom, sa izrazito opadajuom karakteristikom brzina optereenje
oblika prikazanog crtkanom krivom na sl. 3-47. Ova karakteristika je naroito po-
voljna za primene u kojima se javljaju velika preoptereenja obrtnog momenta zato
to se odgovarajua preoptereenja snage odravaju u razumnijim granicama putern
istovremenog smanjenja brzine. Poveanjem fluksa sa porastom struje indukta
postiu se i veoma povoljne karakteristike pri putanju motora u rad.
U kompaundnom motoru redna pobuda moe se povezati bilo aditivno,
tako da se njena m. m. s. dodaje otonoj pobudi, bilo diferencijalno, tako da ovoj
bude suprotna. Diferencijalna sprega se upotrebljava vrlo retko. Kao to pokazuje
kriva izvuena takama i crtama na sl. 3-47, aditivno spregnuti kompaundni motor
imae karakteristiku brzinaoptereenje negde izmeu odgovarajuih karakteristika
otonog i rednog motora sa snienjem brzine usled optereenja zavisnim od odnosa
ampernavojaka u otonom i rednom polju. Ovaj motor nema nedostatak da mu
brzina bude preterana pri malom optereenju kao to je sluaj sa rednim motorom,
a zadrava u znatnoj meri preimustva redne pobude.
U motoru za jednosmernu struju elektromagnetni obrtni momenat ima,
naravno, smer obrtanja indukta. Napon Ea, indukovan u induktu, manji je od na-
pona na krajevima. Kad maina radi kao generator, Ea je vee od napona na kraje-
vima, a relativni smer struje kroz namotaj indukta je obrnut. Zbog ovog izvrtanja
menjaju se smer i m.m.s. indukta i elektromagnetni obrtni momenat, pri emu ovaj
1 18 OSNOVNI PO JM O V I O RADU M A IN A [GLAVA 3.
poslednji postaje otporni obrtni momenat koji se suprotstavlja obrtanju. Kad bi

maina bila prikljuena na mreu jednosmerne struje sposobnu da bilo prima bilo
odaje snagu, ona bi u tu mreu odavala snagu pod uslovom da se pokree tako da
indukovani napon Ea bude vei od napona na krajevima. Kad bi mehaniki obrtni
momenat prestao da deluje, indukt bi usporio obrtanje pod uticajem otpornog elek-
tromagnetnog obrtnog momenta sve dok napon Ea ne bi postao manji od napona na
krajevima. Zatim bi se elektromagnetni obrtni momenat obrnuo i maina bi nastavila
da stalno radi kao motor sa elektromagnetnim obrtnim momentom tek dovoljnim
da nadvlada gubitke usled obrtanja.
Za generatore se takoe moe upotrebiti bilo koji od tri naina pobuivanja.
Takvi generatori se nazivaju generatori sa samopobuivanjem i moraju u gvozdenom
jezgru imati zaostale magnetnosti da bi se napon poeo stvarati. Generatori mogu
imati i nezavisnu ('stranu) pobudu iz kakvog spoljnjeg izvora jednosmerne struje.
Sl. 3-48 prikazuje tipine spoljnje karakteristike optereenjenapon za ove etiri
vrste generatora jednosmerne struje; opti oblici ovih krivih mogu se izvesti rasu-
ujui na isti nain kao ranije za motore, pod pretpostavkom da pogonske maine
imaju konstantnu brzinu. S obzirom da elektroenergetski sistemi imaju po pravilu
konstantan napon, redni generatori se upotrebljavaju veoma retko. Kompaundna
karakteristika na sl. 3-48 je za nadkompaundovani generator, generator u kome je
redna pobuda dovoljno snana tako da napon pri punom optereenju bude vei
od napona u praznom hodu. Takav nadkompaundovani generator radi normalno
sa naponom praznog hoda podeenim na nominalnu vrednost i prema tome sa veim
naponom pri punom optereenju pri emu se vikom napona kompenzuje poveani
pad napona usled otpora u vodu izmeu generatora i optereenja. Kad se redne
pobude podese tako da naponi pri punom optereenju i praznom hodu budu jed-
naki, dobiva se tano kompaundovani generator; kad je napon pri punom optereenju
nii, dobiva se podkompaundovani generator.
3-11. Rezim e. Retrospektivni pregled najvanijih taaka ove glave moe
se dobiti razmatrajui sledee pitanje: Na koji nain se dolo do osnovnih rotaci-
onih maina i njihovih raznih oblika iz malobrojnih osnovnih razmatranja magnet-
nih pojava u ranijim glavama?
Teoretiar koji bi konstruisao na pa-
piru neke od osnovnih tipova maina
danas tako dobro poznatih, mogao bi po-
strana pobudif*^. i od pojma magnetnih polja i provodnika
ili navojaka ijim se uzajamnim dejstvom
proizvode naponi, a i snage ako kroz te
provodnike ili navojke teku struje. Ovi
>/ pojmovi bi se mogli izraziti na vie raznih
naina; ovde su izraeni na poseban nain
pomou odnosa izmeu napona i prvog
izvoda ukupnog fluksa kroz kolo po vre-
X X X menu i izmeu obrtnog momenta i prvog
50 75 100
optereenje u procenfim a orf izvoda ukupnog fluksa kroz kolo po ug-
nominalnog op tereenja lu. Razmiljanje o osobinama zajednikim
za ova dva naina, naroito imajui u vi-
SI. 3-48. Karakteristike naponoptereenje
generatora jednosmerne struje du naelo odranja energije, navodi nas
na pomisao da emo konstruiui motor
uvek konstruisati i generator, i obratno.
Priroda namotaja i njihovih uzajamnih veza kao i veza sa spoljnim kolima
isprva je nejasna. Isto tako je nejasna priroda raspodele magnetne indukcije. S
obzirom da se u ispitivanja moe krenuti samo sa izvesnim usvojenim pretpostav-
DEO 311] REZIM E 11 9
kama, usvojene su kao polazne pretpostavke sinusoidni oblik magnetne indukcije

u vazdunom procepu i strujnog plata indukta ili, to se svodi na isto, sinusoidni
oblik raspodele m. m. s. indukta. Pri ovom izboru oslanjali smo se na oseanje pro-
izalo iz iskustva sa Furije-ovim redovima, da e krajnji rezultati vredeti bez ob-
zira kakva je stvama raspodela koja se primenjuje na mainama u praksi. Pri ovom
izboru oslanjali smo se i na intuitivno uverenje da e ove pretpostavke dobiti svoju
potvrdu u mainama koje treba da proizvode sinusoidne napone i struje ili da rade
pomou ovih. Napomenuto je, meutim, da docnije treba ispitati uticaj zanemarenih
harmonika. (Harmonici e delimino biti prouavani u sledeoj glavi, gde e se
ustanoviti da oni, iako obino mali, mogu postati veoma tetni u mainama za naiz-
meninu struju, ako se ne nastoji da se svedu na najmanju mem. Ista glava obuh-
vata i neke izmene blie stvamom strujnom platu i raspodeli m. m. s. za maine
za jednosmernu struju.)
Na toj osnovi je dobivena jednaina za elektromagnetni obrtni momenat.
Ona pokazuje da obrtni momenat zavisi od proizvoda amplituda talasa m. m. s.
i magnetne indukcije i od sinusa prostornog ugla koji zaklapaju njihove ose, dovo-
dei vanom zakljuku da polja statora i rotora moraju biti uzajamno nepomina
da bi se proizveo stalan obrtni momenat istog smera. Ovaj zakljuak vai ne samo
za motore ve i za proizvodnju stalnog otpornog obrtnog momenta istog smera u
generatorima. On prua dragocen kriterijum za ocenu tipova motora i generatora.
Jednaina za napon indukovan u namotaju, zasnovan takoe na sinusoidnoj raspo-
deli fluksa u prostoru, predstavlja potrebnu dopunu jednaine za obrtni momenat.
Ove dve jednaine uzete zajedno, uz pomo prostih razmatranja odnosnih kola,
omoguuju nam da procenimo efikasnost projektovanih tipova motora i generatora.
Sada bi se moglo prei na blia specificiranja i ispitivanja. U tu svrhu su
izabrane dve vane opte vrste maina: prve za proizvodnju ili primenu viefazne
naizmenine struje, a druge za proizvodnju ili primenu jednosmerne struje. U
prvoj vrsti su odabrana dva tipa: asinhrona maina, sa naizmeninom strujom u
namotajima kako rotora tako i statora, i sinhrona maina, sa jednosmernom strujom
u jednom namotaju, obino rotorskom, i naizmeninom strujom u drugom namotaju.
Maina za jednosmernu struju s jednosmernom strujom u oba namotaja, dopunjava
mogune kombinacije. Potvrena je mogunost mnogih varijanti ovih tipova, ali
je panja ograniena na glavni pravac razvoja i istovremeno naglaeno da e taj
razvoj biti direktivna naela za docnija ispitivanja ma koje predloene varijante.
Oblici namotaja poinju sad da dobivaju odreeniji oblik. Na primer, po-
meranje trofaznih napona za 1 2 0 u vremenu ukazuje na prostorno pomeranje za
1 2 0 elektrinih stepeni namotaja ili grupa namotaja odgovarajuih faza nekog tro-
faznog namotaja. Ispitivanje pokazuje da se takvim namotajem proizvodi polje
konstantne amplitude koje se obre brzinom odreenom brojem polova i uesta-
nou. Prema tome, viefazne asinhrone i sinhrone maine rade na osnovu uzajam-
nog dejstva statorskog i rotorskog polja koja se sinhrono obru u vazdunom pro-
cepu. Maine za jednosmernu struju rade na osnovu uzajamnog dejstva statorskog
irotorskogpoljakoja su, meutim, prostorno nepomina, ali inae dejstvuju u skladu
sa istim osnovnim naelima. Uvidelo se da se maini za jednosmemu struju mora
prikljuiti jedna naprava, komutator, kako bi rotorsko polje moglo biti nepokretno
uprkos obrtanja rotora i kako bi se naizmenina struja iz namotaja indukta pretvo-
rila u jednosmemu struju na krajevima maine. Ustanovljeno je da se dejstvo ko-
mutacije rotorskog namotaja sastoji, uopte uzev, u tome da uestanost napona in-
dukovanog u rotoru i prostorna brzina talasa m. m. s. rotora budu nezavisne od
mehanike brzine rotora i ravne respektivno vrednostima koje postoje kad se rotor ne
obre; uestanost ravna nuli smatra se ovde kao sluaj jednosmeme struje.
Sleduju zatim kvalitativna ispitivanja vanih radnih osobina ovih maina
ispitivanja iji rezultati definitivno ocrtavaju razvoj maina za pretvaranje energije
120 OSNOVNI PO JM O V I O RA D U M A IN A [GLAVA 3.
sa nizom poeljnih radnih karakteristika. U pogledu rada motora pri promcnlji-

vom optereenju, na primer, ustanovljeno je da normalno asinhrona maina radi
sa uglavnom konstantnom brzinom, sinhrona sa apsolutno konstantnom a maina
jednosmerne struje sa brzinom koja se kree poev od priblino konstantne do pro-
menljive u irokim granicama, to zavisi od vezivanja pobudnog kola. Utvreno
je da otoni motor za jednosmernu struju ima to izvanredno preimustvo da mu
se brzina moe u radu prilagoavati potrebama. Poinje se u stvari dobivati utisak
da se komutatorske maine lako mogu prilagoditi za rad sa podeljivom i promen-
ljivom brzinom, a da su maine u kojima postoji obrtno polje same po sebi podesnije
za rad sa brzinom priblinom brzini polja. Ovaj utisak se potkrepljuje injenicomda
komutator, u stvari, otklanja uticaj mehanikog obrtanja rotora bar to se tie polja
rotora.
Uoene su i slinosti izmeu karakteristika. Potpuno je prirodno, na primer,
ustanoviti da je kriva obrtni momenatbrzina asinhronog motora u normalnim
radnim granicama u sutini ista kao kriva za otoni motor pri konstantnoj pobudnoj
sLruji. U normalnim radnim granicama malih klizanja, ugao obrtnog momenta
asinhronog motora iznosi priblino 90 i malo se menja sa optereenjem; za otoni
motor, ugao obrtnog momenta od 90 utvruje osa dirki. Oba ova motora imaju
priblino konstantne magnetne indukcije u vazdunom procepu. Za oba motora,
prema tome, amplituda rotorske m. m. s. mora da raste priblino srazmerno obrt-
nom momentu; rotori se moraju usporiti da bi se kompenzovao poveani pad na-
pona u otporu rotora usled tako poveane rotorske struje. S obzirom da su unut-
ranji procesi praktino identini, bilo bi udnovato da i spoljne karakteristike ne
budu sline.
Na ovome stupnju evolucije, glavni razvojni pravac ukazuje na dobre iz-
glede za uspeh, bar u teoriji. U daljem e se pretpostavke podrobnije prouiti,
naroito u pogledu oblika talasa magnetne indukcije i m. m. s., u svetlosti odree-
nijih i praktinijih oblika koji su sada usvojeni za raspored namotaja; zatim e se
sprovesti izmene koje se pokau potrebnim, postavie se osnove za detaljnu analizu
karakteristika maina i te eseanalize izvriti. Ovo e biti predmet narednih glava.
Iako logina, prethodna sinteza je vetaka. Pravi, istorijski razvoj, sa svima
svojim ekonomskim uzrocima i mnogim eksperimentalnim istraivanjima i grekama,
potpuno je izostavljen. Ali kao primer uloge koju su odigrali ogledi, naveemo da
je pomisao na kavezni rotor prvi put bila ispitana na probnom stolu na taj nain
to su odseene bone veze rotora s namotajem, sa provodnika skinuta izolacija i
oni meusobno zalemljeni kako bi obrazovali namotaj kratko spojen na krajevima
svakog provodnika. Dodaemo jo da ovde nismo dodirnuli ni poboljanja osobina
materijala i proizvodnih metoda, inilaca koji su u velikoj meri doprineli sadanjem
visokom stepenu usavrenosti modernih maina.
ZA DA CI
3-1. Cilj ovog zadatka je da pokae kako se induktni namotaji nekih maina (tj. maina
za jednosmernu struju) mogu priblino predstaviti pomou ravnomernih strujnih platova i da
taj nain odgovara utoliko bolje ukoliko je namotaj raspodeljen na vei broj lebova po obimu
indukta. U tu svrhu uzmimo indukt sa 8 lebova, podjednako rasporeenih na 360 stepeni ili na
jedan par polova. Vazduni procep je ravnomerne duine, otvori lebova su veoma uski, a magnetni
otpor gvoa se moe zanemariti.
Prikaimo 360 elektrinih stepeni indukta sa lebovima u razvijenom obliku kao na sl.
3-1 i oznaimo lebove brojevima 1 do 8 sleva udesno. Namotaj se sastoji od 8 kanura sa po jednim
navojkom i kroz svaki tee struja od 10 A. Smer struje u kanurama smetenim u lebovima 1 do 4
je ka ravni crtea a u onima od 5 do 8 je suprotan.
a) Pretpostavimo da su svih osam kanura smetene jednom stranom u lebu 1, a drugom
u lebu 5. Ostali lebovi su prazni. Nacrtati pravougaoni talas m. m. s. koju ove kanure proizvode.
ZADACI 121
b) Zatim uzmimo da su etiri kanure jednom stranom u lebu 1 a drugom u lebu 5, dok
su ostale etiri jednom stranom u lebu 3 a drugom u lebu 7. Nacrtati pravougaone talase m. m. s.
koje svaka grupa kanura proizvodi i superpozicijom komponenata nai rezultantni talas m. m. s.
c) Sad uzmimo da su dve kanure smetene u lebove 1 i 5, dve u 2 i 6 , dve u 3 i 7 i dve u
4 i 8 . Putem superpozicije komponentnih pravougaonih talasa nai opet rezultantni talas. Treba
primetiti da se rad moe sistematizovati i uprostiti s obzirom da je talas m. m. s. simetrian u od-
nosu na svoju osu i da kod svakog leba ima stepenast skok zavisan od odgovarajueg broja amper-
provodnika u lebu.
d) Uzmimo da indukt sad ima 16 lebova na 360 elektrinih stepeni s jednom stranom
kanure u svakom lebu. Nacrtati rezultantni talas m. m. s.
e) Aproksimirati rezultantne talase od a) do d) pomou ravnokrakih trouglova i uoiti
da je takvo prikazivanje utoliko tanije ukoliko je namotaj gue raspodeljen.
f ) Izraunati ravnomernu ugaonu gustinu struje u amperima po radijanu koja proizvoi
pojedine od trougaonih talasa u taki e.
3-2. Drukije priblino predstavljanje talasa m. m. s. za zad. 3-1 dobiva se pomou sinu-
soida. U tom cilju zadrae se samo osnovna harmonika komponenta pravougaonog talasa m. m. s.
koji proizvodi svaka pojedina kanura (kao to emo videti u gl. 4, vii harmonici se mogu na druge
naine obuhvatiti u teoriji maina).
Ponoviti take a) do d) zadatka 3-1 na ovoj osnovi sinusoida imajui u vidu da je ampli-
tuda osnovne harmonike komponente pravougaonog talasa 4 /tc puta visina talasa. Za ta.
a) i b) nacrtati kako komponentne sinusne talase za grupe kanura u istim lebovima tako i rezul-
tantni sinusni talas; za ta. c) i d) crtati samo rezultantne talase. Uoiti da se fazno pomereni
sinusni talasi u prostoru mogu sabirati pomou vektora kao i sinusni talasi u vremenu.
Odrediti amplitudu u amperima po radijanu za sinusoidne strujne platove koji proiz-
vode etiri rezultantna talasa m. m. s.
3-3. Dvopolna maina ima ravnomerni glatki vazuni procep radijalne duine g. Aksi-
jalna duina rotorskog i statorskog gvoa je l, a dejstvo ivica se zanemaruje. Prenik rotora je D
i uzima se da je D mnogo vee od g. Pretpostavlja se da je permeabilnost gvoa rotora i statora
veoma visoka u poreenju s permeabilnou vazdunog procepa. Namotaji rotora i statora proiz-
vode talase m. m. s. koji su prostorno sinusoidno raspodeljeni du vazdunog procepa tako da je:
m. m. s. rotora
= Fi(vrh) sin (0 + 8)
m. m. s. statora
F* = Pkvrh) sin 0
gde 0 i 8imaju isto znaenje kao u od. 3-2.

a) Izvesti izraz za energiju nagomilanu u magnetnom polju maine.
b) Pokazati da se elektromagnetni obrtni momenat moe shvatiti kao prvi parcijalni iz-
vod nagomilane energije i da se taj izvod moe izraunati smatrajui m. m. s. konstantnom. Na toj
osnovi izvesti jednainu za obrtni momenat, 3-22, za mainu sa p' polova, iz rezultata dobivenog
pod a).
3-4. Talasi m. m. s. indukta i magnetne indukcije u vazdunom procepu kod maina za
jednosmernu struju prikazuju se katkad ravnokrakim trouglom amplitude F ^, odnosno pravo-
ugaonikom visine B. Imati u vidu da su nulte vrednosti ovih talasa pomerene uzajamno za elektrini
ugao 8 .
a) Izvesti izraz za obrtni momenat u zavisnosti od F fluksa po polu <p, ugla 8 i broja
polova p'.
b) Svesti izraz pod a) u oblik podesan za maine jednosmerne struje sa dirkama u nor-
malnom poloaju, 8 = tt/2 .
c) Odrediti u procentima greku koja bi se prouzrokovala kad bi se za izraunavanje obrtnog
momenta pod b) uzele samo osnovne harmonine komponente trougaone m. m. s. i pravougaone
magnetne indukcije. Fluks po polu <p treba uzeti toliki da odgovara osnovnoj harmonikoj kompo-
nenti magnetne indukcije.
d) Ponoviti zaatak pod b) zamenjujui pravougaoni talas magnetne indukcije sinuso-
idom koja ima isti fluks po polu <p. Upotrebiti samo osnovnu komponentu trougaonog talasa m.
m. s. Oreiti procentualnu greku u izraunavanju obrtnog momenta pod b).
3-5. Ponoviti ta. a) i b) zadatka 3-4 sa talasom magnetne indukcije u vazdunom procepu
u obliku sinusoide amplitude B(vrh). Talas m. m. s. indukta ostaje i ovde ravnokraki trougao
amplitude F a
3-6. U vazdunom procepu rotacionih maina nalaze se sledee raspodele m .m . s. i mag-
netne indukcije: (1) m. m. s. od rotorskih struja, (2) m. m. s. od statorskih struja, (3) rezultantna
m. m. s., (4) magnetna indukcija od rotorskih struja, (5) magnetna indukcija od statorskih struja,
(6 ) rezultantna magnetna indukcija. Za maine sa ravnomernim vazdunim procepom opravdana
je pretpostavka da raspodela m. m. s. i magnetne indukcije ima oblik sinusoidnih talasa. Ako se
122 OSNOVNI PO JM O V I O RA D U M AINA [GLAVA 3.
jo pretpostavi da se ukupan magnetni otpor nalazi u vazunom procepu, pokazati da se jedn

3-22 moe izraziti pomou sledeih veliina, i navesti ugao za svaki sluaj:
a) veliine 1 i 5
b) veliine 2 i 4
c) veliine 1 i 6
d.) veliine 1 i 2 .
3-7. U primeru 1-2 je na prostoj fizikoj osnovi pokazano da se elektromagnetni obrtni
momenat ne moe dobiti kad se 4-polni rotor upotrebi u 2-polnom statoru. Uoptavajui ovaj
zakljuak moe se rei da sve rotacione maine moraju imati isti broj polova u statoru i u rotoru.
Da bismo do istog zakljuka doli analitikim putem, uzmimo da se funkcija jednog dela maine
sastoji u tome da proizvede sinusoidnu raspodelu magnetne indukcije sa 2 m polova
B = B(vrh) sin m 0
Uzmimo da je funkcija drugog dela maine da proizvodi sinusoidni strujni plat i odgovarajuu
sinusoidnu raspodelu m. m. s. sa 2 n polova
F = P(vrh) sin n (0 8)
U oba ova izraza 0 i 8 su u mehanikim jedinicama.
Sledujui optem postupku za iznalaenje jedn. 3-22, nai izraz za obrtni momenat u za-
visnosti od harmonikih komponenata magnetne inukcije i m. m. s., i pokazati da je ravan nuli,
izuzev za m = n.
3-8. Mali opitni trofazni 4-polni alternator ima koncentrisane dijametralne namotaje
spregnute u zvezdu, ematski prikazane na sl. 1-27 i 1-28. Svaka kanura (na primer, ona ije su
strane a i a) ima dva navojka, a svi navojci iste faze vezani su na red. Fluks po polu iznosi
0,25 Wb i raspodeljen je sinusoidno u prostoru. Rotor se okree sa 1800 obr/min.
a) Odrediti efektivnu vrednost indukovanog faznog napona.
b) Odrediti efektivnu vrednost indukovanog linijskog napona (izmeu faza).
c) Uzmimo da je fazni redosled abc i da nulto vreme pada u trenutku kad je ukupni fluks
kroz kolo maksimalan za fazu a. Napisati grupu vremenskih jednaina za tri fazna napona izmeu
krajeva a, b, c i neutralne take.
d) Pod uslovima navedenim u ta. c) napisati grupu vremenskih jednaina za napone
izmeu faza a i b, b i c i c i a.
3-9. Izvoenje jedn. 3-38 za prosenu e. m. s. Ea u kanuri sa N navojaka u induktu maine
za jednosmernu struju zasnovano je na sinusoinoj raspodeli fluksa. Nai odgovarajui izraz za
pravougaonu raspodelu fluksa u vazdunom procepu.
3-10. Jednaina 3-35 za trenutnu vrednost napona indukovanog u kanuri sa N navojaka
zasnovana je na pretpostavci da talas fluksa ima konstantnu amplitudu i da je sinusoidno raspo-
deljen u prostoru, obrui se ravnomernom brzinom u odnosu na kanuru. Sve to vai za normalnu
trofaznu mainu koja radi pri uravnoteenim uslovima. Pri analizi jednofaznih motora, meutim,
moe se pojaviti drukija situacija. Moe se smatrati da se magnetna indukcija u vazdunom
procepu sinusoidno menja u prostoru po obimu, ali da se talas ne obre. S obzirom da fluks proiz-
vodi naizmenina struja koja se u vremenu menja sinusoidno sa krunom uestanou o>, ampli-
tuda talasa fluksa menja se takoe sinusoidno sa vremenom. Kanura sa N navojaka obre se kon-
stantnom brzinom n.
Ispitati prirodu napona koji se pri tim uslovima indukuje u kanuri. Naroito pokazati
da se taj napon sastoji od dve komponente, prva sa amplitudom srazmernom krunoj uestanosti
struje u pobudnom namotaju, a druga sa amplitudom srazmernom brzini n indukta. Prva kompo-
nenta se zove napon usled transformacije, a druga napon usled rotacije.
3-11. Nacrtati u priblinoj razmeri, po ugledu na sl. 3-17, raspodele fluksa statora za dvo-
polnu trofaznu, asinhronu ili sinhronu mainu za sledee trenutke vremena:
a) Kad je struja u fazi b ravna nuli.
b) Proizvoljno izabrani trenutak kad struja u bilo kojoj fazi nije ni maksimalna ni ravna
nuli.
Pokazati doprinos svake od tri faze, kao i ukupnu raspodelu statorskog fluksa.
3-12. Nacrtati u priblinoj razmeri raspodelu statorskog fluksa koja bi odgovarala sl. 3-17,
ali za obrnuti redosled faza, tj. kad bi prikljueni naponi imali svoje vremenske maksimume u re-
dosledu cba umesto abc.
3-13. Nacrtati u priblinoj razmeri dijagrame kao na sl. 3-17 za sledee namotaje:
a) Namotaj se sastoji od 2 kanure razmaknute u prostoru za 90 sa prikljuenim naponima
iste veliine ali fazno pomerenim za 90 u vremenu. Takav namotaj bi sluio za dvopolni motor
napajan iz dvofazne mree sa tri voda.
b) Namotaj se sastoji od 4 kanure razmaknute u prostoru za po 90, sa prikljuenim napo-
nima iste veliine ali fazno pomerenim za po 90 u vremenu. Takav namotaj bi sluio za 4-fazni
motor.
ZADACI 12 3
c) Kad je uestanost mree 60 Hz, kolika je sinhrona brzina za ta. b)}

d) Mogu li se rezultantna polja u ta. a) i b) razlikovati od polja trofaznog namotaja?
e) Objasniti dejstvo na polje u ta. a) kad su dva napona fazno pomerena samo oko 80
u vremenu. Ova situacija se javlja pri putanju u rad nekih jednofaznih asinhronih motora.
3-14. U uravnoteenoj dvofaznoj maini dva namotaja su u prostoru pomerena za 90
elektrinih stepeni a struje u namotajima su fazno pomerene u vremenu za 90 elektrinih stepeni.
Po kome postupku e se za takvu mainu doi do jednaine kao to je jedn. 3-47 za obrtni talas
m. m. s.? Propratiti izvoenje ovoga postupka objanjenjima i skicama kao na sl. 3-16 i 3-17.
3-15. U od. 3-6, odmah posle izvoenja i diskusije jedn. 3-47, reeno je sledee: Uopte
se moe dokazati da se dobija obrtno polje stalne amplitude dejstvom g-faznog namotaja, po-
buenog <?-faznim uravnoteenim strujama, kad su odnosne faze namotane u prostornim odsto-
janjima od 2~ jq elektrinih radijana. Konstantna amplituda e biti ravna q j l puta najvei dopri-
nos ma koje faze, a brzina talasa je data jednainom 3-39.
Dokazati ova tvrenja.
3-16. Trofazni asinhroni motor obre se priblino sa 1200 obr/m in u praznom hodu,
a sa 1140 obr/m in pri punom optereenju kad je prikljuen na trofaznu mreu 60 Hz.
a) Koliko polova ima motor?
b) Koliko je u procentima klizanje pri punom optereenju?
c) Kolika je odgovarajua uestanost rotorskih napona?
d) Kolika je relativna brzina (1) rotorskog polja u odnosu na rotor? (2) Rotorskog po-
Ija u odnosu na stator? (3) Rotorskog polja u odnosu na statorsko polje?
e) Kolika bi bila brzina rotora pri klizanju od 10% ?
f ) Kolika je uestanost rotora pri toj brzini?
g) Ponovi ta. d) za klizanje od 10%.
3-17. ,,Elektropult (vidi lVestinghouse Engr., septembar 1946, str. 161) je ureaj na prin-
cipu asinhronog motora, zamiljen za zaletanje teko optereenih aviona na kratkoj zaletnoj stazi.
Sastoji se od kola koja se kreu po dugakom koloseku. Kolosek se sastoji od razvijenog kaveznog
namotaja, a kola, duine 12 stopa (3,66 m) irine 3 % stope (1,07 m) i samo 5% in (14 cm) visoka,
imaju razvijeni trofazni osmopolni namotaj. Razmak osa susednih polova je 12/8 = 1)4 stopa
(45,8 cm). Kola se napajaju sa mree 60 Hz preko klizaa koji se pruaju kroz lebove ka inama
ispod nivoa tla. Kola razvijaju 10000 HP i mogu da zalete avion za svega 4 sekunde du staze od
340 stopa (oko 100 m).
a) Kolika je sinhrona brzina u km na as?
b) Da li kola dostiu tu brzinu? Obrazloite svoj odgovor?
c) Kojoj uestanosti klizanja odgovara brzina kola od 120 km /as?
d) Otpor ipki kaveznog namotaja na koloseku smanjuje se od maksimuma pri polasku
do minimuma na mestu gde avion naputa zaletnu stazu. Objasniti svrhu i dejstvo ove konstruk-
cije.
e) im se avion odlepi, u trofazni namotaj se puta jednosmerna struja. Objasniti kako
to dejstvuje.
3-18. Stator asinhronog motora ima 4-polni trofazni namotal, prikljuen na uravnoteeni
trofazni izvor 60 Hz. Rotor ima 4-polni dvofazni namotaj kratko spojen na kliznim prstenovima.
a) Postoji li polazni obrtni momenat?
b) Koja je uestanost rotorskih e. m. sila pri 1200 obr /min?
c) Rezultantni sinusoidni fluks po polu je 0,04 W b, a odnos rasipne reaktanse prema ot-
poru rotora je 4,0 za 60 Hz i menja se linearno sa uestanou rotora. Kolika je amplituda talasa
m. m. s. rotora potrebna da se proizvede obrtni momenat od 50 Nm pri 1200 obr /min?
3-19. Objasniti kako bi na normalnu karakteristiku obrtni momenatbrzina asinhronog
motora delovale sledee promene:
a) Smanjenje prikljuenog napona na polovinu uz normalnu uestanost.
b) Smanjenje na polovinu i prikljuenog napona i uestanosti.
Skicirati odgovarajue karakteristike obrtni momenatbrzina u njihovim priblinim po-
loajima u odnosu na normalnu karakteristiku. Dejstvo otpora i rasipne reaktanse statora ne uzeti
u obzir.
3-20. Viefazni asinhroni motor sa rotorom s prstenovima i izvesnim spoljnim otporom
dodatim u kolo rotora, optereen je konicom tako da se obre brzinom n (obr /min) i proizvodi
obrtni momenat M x (Nm). Zatim se dodati spoljni otpor iskljui tako da motor radi sa kratko
spojenim kliznim prstenovima rotora. Otpor i rasipna reaktansa statora mogu se zanemariti.
a) Kad se sada optereenje podesi tako da se motor jo uvek obre brzinom n, objasniti
da li e se sledee veliine smanjiti ili poveati u odnosu na vrednosti pri radu motora s dodatim
otporom: obrtni momenat, ugao obrtnog momenta S, m. m. s. rotora.
b) Kad se sada optereenje podesi tako da motor ima obrtni momenat M v objasniti ta
e se desiti sa m. m. s. rotora i uglom obrtnog momenta S u poreenju s njihovim prvobitnim
vrednostima.
3-21. Asinhroni trofazni motor 10 KS, 220 V, 60 Hz sa 6 polova i rotorom s prstenovima,

ima otpor rotora od 0,2 oma po fazi i rasipnu reaktansu rotora od 0,6 oma po fazi pri 60 Hz.
Ukupan fluks po polu je 0,025 Wb. Sa izvesnim optereenjem vratila, obrtni momenat
potreban za pokretanje tereta i rotora je 40,7 Nm (30 funti-stopa).
a) Koja je najmanja amplituda m. m. s. rotora potrebna da bi motor mogao da se pusti
u rad?
b) Kad je amplituda rotorske m. m. s. 250 ampernavojaka, koliki otpor se mora dodati
svakoj fazi rotora da bi se razvio dovoljan obrtni moment za putanje motora u rad?
3-22. Stator trofaznog asinhronog motora ima namotaj za 6 polova. Pod pretpostavkom da svi
sledei rotori mehaniki odgovaraju, navesti koji od njih e sa statorom proizvestimotorsko dejstvo:
a) etvoropolni trofazni rotor sa prstenovima
b) etvoropolni 4-fazni rotor sa prstenovima
c) Sestopolni trofazni rotor sa prstenovima
d) estopolni 4-fazni rotor sa prstenovima
e) Kavezni rotor
f ) estopolni rotor pobuen iz izvora jednosmerne struje.
3-23. Stator neoptereenog trofaznog 6 -polnog asinhronog motora s rotorom s prsteno-
vima vezan je za izvor 60 H z; rotor je vezan za izvor 25 Hz.
a) Da li e se javiti polazni obrtni momenat?
b) Pri kojoj brzini e nastupiti ustaljen rad motora? Postoje dva moguna odgovora
u zavisnosti od okolnosti u pojedinim sluajevima.
c) ta odreuje jednu od dvaju brzina u ta. b) sa kojom e se motor obrtati u odreenom
sluaju?
d) Pretpostavimo sad da se uestanost prikljuena na rotor menja u granicama od nule
do 25 Hz. Skicirati krive koje e pokazivati brzinu motora u obr /min kao funkciju od uestanosti
rotora, tumaei uestanost ravnu nuli kao jednosmernu struju.
e) Koje promene u gornjim odgovorima treba izvriti kad je motor pod punim opte-
reenjem umesto bez optereenja.
3-24. Trofazni 8 -polni, u zvezdu spregnuti, sinhroni alternator za 60 Hz ima 100 navo-
jaka po fazi indukta koji se mogu smatrati kao koncentrisane dijametralne kanure. Maina ispo-
ruuje 20 kW u uravnoteenu trofaznu mreu linijskog napona 550 volti. Pod tim uslovima
talas m. m. s. koji potie samo od polova rotora proizvodi maksimalnu vrenost sinusoidne m. m. s.
u sreditu polova ravnu 1000 ampernavojaka. Otpor i rasipna reaktansa namotaja indukta mogu
se zanemariti.
a) Koliki je rezultantni sinusoidni fluks u vazdunom procepu po polu u Wb?
b) Koliki je ugao izmeu polova rotora i talasa rezultantnog fluksa?
3-25. Sinhroni motor iji stator je vezan za uravnoteen viefazni izvor radi sa faktorom
snage 1 ,0 0 i konstantnim obrtnim momentom, koji je ravan polovini njegove vrednosti pri punom
optereenju. Objasniti u kom smeru (u smeru obrtanja ili suprotno smeru obrtanja) e se rotor
pomai u odnosu na talas rezultantne magnetne indukcije u vazdunom procepu kad se pojaa
struja pobude.
3-26. Sinhroni motor napajan iz mree konstantnog napona, optereen je konstantnim
obrtnim momentom. Dejstvo gubitaka i rasipne reaktanse indukta mogu se zanemariti. Pobudna
struja se prvobitno podesi tako da motor radi s faktorom snage ravnim jedinici. Navesti i obrazlo-
iti kako e smanjenje pobudne struje uticati na sledee vrednosti:
a) Veliina talasa rezultantnog fluksa
b) Komponenta struje indukta u fazi s naponom
c) Prostorni fazni ugao S izmeu m. m. s. indukta i rezultantnog talasa fluksa.
3-27. Trofazni sinhroni motor, 100 KS, napajan iz mree konstantnog napona, radi pod
punim optereenjem sa kapacitivnim sainiocem snage 0,80. Rukovalac polako smanjuje pobudnu
struju motora u nameri da je svede na nulu. Nikakve druge promene se ne sprovode. Ukratko
objasniti vana zbivanja pri smanjivanju pobudne struje.
3-28. Trofazna mrea 60 Hz treba da snabdeva elektrinom energijom trofaznu mreu
25 Hz preko motor-generatorskog agregata koji se sastoji od dve neposredno spojene sinhrone
maine.
a) Koliki je najmanji broj polova koji moe imati motor?
b) Koliki je najmanji broj polova koji moe imati generator?
c) Sa kojim brojem obrtaja u minuti treba da radi agregat odreen pod a) i b) ?
3-29. Sl. 3-49 prikazuje trofaznu asinhronu mainu koja ima rotor s prstenovima i vratilom
kruto spojeno sa vratilom trofaznog sinhronog motora. Krajevi trofaznog rotorskog namotaja asin-
hrone maine izvedeni su na klizne prstenove kao to pokazuje slika. Sinhroni motor obre asin-
hronu mainu pogodnom brzinom u shodnom smeru tako da se na kliznim prstenovima dobiva
trofazni napon 120 Hz. Asinhrona maina ima 6 -polni statorski namotaj.
ZADACI 125
a) Koliko polova mora imati rotorski namotaj asinhrone maine?

b) Kad se statorsko polje asinhrone maine obre u smeru kazaljke sata, u kom smeru se
mora obrtati njen rotor?
c) Koliki mora biti broj obrtaja u minuti?
d) Koliko polova mora imati sinhroni motor?
3-30. Ureaj prikazan na sl. 3-49 slui za pretvaranje napona uestanosti 60 Hz u druge
uestanosti. Sinhroni motor ima 2 pola i okree zajedniko vratilo u smeru kazaljke sata. Asinhrona
maina ima 1 2 polova, a njeni statorski namotaji su vezani za mreu da bi proizveli polje koje se
obre u smeru suprotnom kazaljki sata (tj. suprotno smeru obrtanja sinhronog motora). Maina
ima na rotoru namotaj iji su krajevi izvedeni na klizne prstenove.
a) Sa kojom brzinom radi motor?
b) Kolika je uestanost rotorskih napona asinhrone maine?
trofa zn i izvor 60 Hz
9 9 9
ktiznl
prsten ovi
asin hro ni s in h ro n i
motor
=0W=7= v ra tilo
motor
6
k ra je vi
ro to re
Sl. 3-49. Meusobno povezani asinhroni Sl. 3-50. Induktni namotaj maine za jed-
i sinhroni motor, za zad. 3-29 i 3-30 nosmernu struju za zad. 3-31
3-31. Za emu namotaja indukta maine za: ednosmernu struju pokazanu na sl. 3-50,
odrediti:
a) Broj polova.
b) Da li je to omasti ili talasasti namotaj ?
c) Broj dirki.
d) Broj paralelnih kola.
Na emi namotaja nacrtan je samo 1 navojak po kanuri. Koliko navojaka i koliki fluks
po polu je potreban da bi se proizvodio napon od 110 volti pri 1750 obr/min. kad fluks po polu
izosi priblino 5-10 3 Wb?
3-32. Indukt maine prikazane na sl. 3-46 napaja se strujom uestanosti 60 Hz preko
kliznih prstenova a, b, c. Pobudni namotaj se napaja jednosmernom strujom. Indukt se obre
kao u sinhronoj maini sa 3600 obr /min. Koju uestanost oekujete na dirkama A i B kad se one
obru u istom smeru kao indukt sa (a) 3600, (b) 2400, (c) 1200 i (d) nula obr/m in? I kad se dirke
obru u suprotnom smeru?
Odgovorite na gornja pitanja za sluaj da se indukt napaja strujom 60 Hz ali da se obre
sa 2400 obr /min dok se telo indukta napajanog jednosmernom strujom obre u suprotnom smeru
sa 1 2 0 0 obr /min.
3-33. a) Uporedite dejstvo koje bi na brzinu otonog motora za jednosmernu struju imale
promene napona napajanja sa dejstvom koje bi imale promene ograniene samo na napon na kra-
jevima indukta tako da struja pobude ostane nepromenjena.
b) Uporedite oba ova dejstva sa dejstvom promene ograniene na otonu pobudnu struju,
dok se napon na krajevima indukta ne bi menjao.
3-34. Navesti priblino kako bi svaka od nie navedenih promena radnih uslova uticala
na induktnu struju i brzinu otonog motora za jednosmernu struju:
a) Smanjenje napona na krajevima inukta na polovinu, dok bi pobudna struja i otporni
momenat ostali konstantni.
b) Smanjenje napona na krajevima indukta na polovinu, dok bi pobudna struja i odata
snaga ostali konstantni.
12 6 OSNOVNI PO JM O V I O RADU M AINA [GLAVA 3.
c) Udvostruenje pobudnog fluksa, dok bi napon na krajevima indukta i otporni momenat

ostali konstantni.
d) Smanjenje pobudnog fluksa i napona na krajevima indukta na polovinu, dok bi odata
snaga ostala konstantna.
e) Smanjenje napona na krajevima indukta na polovinu, dok bi pobudni fluks ostao
konstantan a otporni momenat bi se menjao s kvadratom brzine.
Za sve ove sluajeve trai se samo kratka kvantitativna procena reda veliine promene,
na primer brzina priblino udvostruena".
3-35. Napiite kratak tehniki prikaz o mogunosti i praktinosti korienja jednofazne
naizmenine struje za rad (a) otonog, (6) rednog i (c) kompaundovanog motora. Ovog puta ne
uputati se u pitanja kao to su dobivanje komutacije bez varnienja i uticaj gubitaka usled hi-
stereze i vihornih struja na rad maine.
GLAVA4
UVOD U ANALIZU MAINA
Pripremno prouavanje rada maina i njihovih mogunosti u prethodnoj

glavi zasnovano je na idealizovanim mainama, a glavne pretpostavke za tu ideali-
zaciju nabrojane su u pet grupa na poetku od. 3-2. S druge strane, podrobna pro-
uavanja pojedinih tipova maina, izloena u glavama koje neposredno sleduju
ovoj, moraju biti zasnovana na tanijem predstavljanju stvarnih uslova obinih,
praktino ostvarenih motora i generatora. Izmeu ova dva stupnja teorijskog izla-
ganja moraju se idealizovani pojmovi pomiriti sa stvarnim, a to je glavni predmet
ove glave.
Za postignue ovog cilja najvanije je ispitati oblike talasa indukovanog na-
pona, magnetne indukcije i m. m. s. proizvedenih stvarnim namotajima. Veliku
panju treba obratiti na uticaje izazvate odstupanjima od sinusoidapretpostavljenih
u gl. 3, kao i sredstvima da se ta odstupanja i njihov uticaj svedu na najmanju meru
kad god se pokau tetnim. U pogledu ovog poslednjeg poinje da se javlja izvesno
razmimoilaenje izmeu detaljnih teorija maina za naizmeninu i maina za jedno-
smernu struju, a to razmimoilaenje potie uglavnom od prisustva namotaja sa
komutatorom u mainama jednosmeme struje. Tanije reeno, utvreno je da je
kod obinih dobro konstruisanih maina za naizmeninu struju uticaj odstupanja od
sinusoida veoma mali pod normalnim radnim uslovima; analiza njihovih karakteri-
stika moe se prema tome zasnivati neposredno na naelima izloenim u gl. 3. Za
maine jednosmerne struje, meutim, ustanovljeno je da se m. m. sila indukta ver-
nije prikazuje trouglom i da specifina raspodela fluksa po polu du obima indukta
obino ne utie na analitike rezultate. Vodei rauna o ovim injenicama izloene
su ispravljene jednaine napona i obrtnog momenta.
Kad se ova ispitivanja poveu sa ranije razvijenim idejama, dobiva se jedna
mala grupa izraza izmeu veliina maine na kojima se osniva kasnije prouavanje
radnih karakteristika. T i izrazi su za indukovani napon i obrtni momenat maina
za jednosmemu stm ju 4-14 i 4-47, a za iste veliine maina za naizmeninu
stm ju 4-38 i 4-56. Panja se mora posvetiti i pitanjima kao to su nain obrade
zasienja i obraunavanja gubitaka i njihovih uticaja.
4-1. Viefazne m aine. Indukovani naponi. Prelazei sa prostih na-
motaja na one koji se stvarno upotrebljavaju, treba imati na umu dva vana inioca
a to su: najtedljivija upotreba prostora i materijala u maini i svoenje na najmanju
meru dejstva dosad zanemarivanih harmonika. Polazei od toga dobiveni su slo-
eniji i bolje rasporeeni namotaji i oni se mogu ispitati pomou jedn. 3-36 koja
daje napon indukovan u jednoj kanuri sa N navojaka dejstvom obrtnog polja sa
sinusoidnom raspodelom u prostoru. Jedan nov elemenat, meutim, sastoji se u
sabiranju napona pojedinih kanura ili provodnika da bi se dobio napon jedne fazne
grupe. Ovo sabiranje napona osnovne uestanosti ini predmet ovog odeljka. Raz-
matranje uticaja prostomih harmonika fluksa na napon odloeno je za od. 4-6.
128 UVOD U A N ALIZU M AINA [GLAVA 4.
a. Raspodeljeni tetivni namotaji. Nezgodna strana prostih koncentrisanih

namotaja sa sl. 1-26 je u tome to veliki deo unutranje povrine statora ostaje stvarno
neiskorien. U oba sluaja svakoj fazi je dodeljen po jedan leb po polu. Posmatra-
nje tih crtea navodi na pomisao da se izmeu postojeih ureu dopunski lebovi
i da se jo po dva leba ili vie uzastopnih lebova po polu upotrebe za pojedine
faze, ime bi se dobio namotaj u kome su strane kanura pojedinih faza raspodeljene
po itavim delovima povrine statora. Razmak od 120 izmeu faza trofazne maine
mora se, naravno, odrati. Ustanovie se da se ovakvom raspodelom namotaja sma-
njuje sadraj harmonika u talasima napona i m. m. s.
Tako raspodeljen namotaj za trofaznu dvopolnu mainu prikazan je na sl.
4-1. Ovaj sluaj sadri sve odlike optijeg sluaja sa bilo kojim celim brojem faza,
polova i lebova po polu i po fazi. Istovremeno je prikazan i dvoslojni namotaj za
razliku od jednoslojnog namotaja iz sl. 1-26. Namotaji u dva sloja obino omogu-
uju da bone veze budu prostije i trokovi proizvodnje manji, zbog ega ih nala-
zimo u svima mainama izuzev malih motora ispod 10 KS. Jedna strana kanure,
kao na primer ax, stavi se obino na dno leba, a druga, aL, odozgo u neki drugi
leb. Strane kanura, kao ax i a3, ili a%i a4 koje su u susednim lebovima i pripadaju
istoj fazi, obrazuju jedan fazni pojas. Svi fazni pojasi su jednaki kad se upotrebljava
ceo broj lebova po polu i po fazi, a za normalne maine periferijski ugao zahvaen
faznim pojasom iznosi 60 elektrinih stepeni za trofazne maine, a 90 elektrinih
stepeni za dvofazne maine.
Sve pojedine kanure na sl. 4-1 zahvataju pun korak ili 180 elektrinih ste-
peni, shodno tome ovakav namotaj se zove dijametralni namotaj (s punim korakom).
Pretpostavimo sada da se sve strane kanura na vrhu lebova pomere za po jedan
leb u smeru suprotnom kazaljki sata, kao na sl. 4-2. Svaka kanura, kao aL, aL,
obuhvatae tada samo 5/6 polnog koraka ili (5/6) (180) = 150 elektrinih stepeni
i tako se dobiva tetivni namotaj. Slinim pomeranjem za dva leba dobio bi se namo-
taj s korakom 2 /3 itd. Faze su sad izmeane, jer neki lebovi sadre strane kanura
iz faza a i b, a i c i, b i c. Pojedine grupe jedne faze, kao ona koju obrazuju als a2,
a3, a4na jednoj strani i a4, a2, a 3, a4 na drugoj, jo uvek su pomereneza
120 elektrinih stepeni od grupa ostalih faza, takoda seproizvode trofazni naponi.
Osim manje vane osobine da skrauju bone veze, videemo da tetivni namotaji
smanjuju sadraj harmonika u talasima napona i m. m. s.
Sl. 4-1. Raspodeljeni dijametralni namotaj Sl. 4-2. Raspodeljeni tetivni namotaj za
za trofazni dvopolni indukt sa vektorskim trofazni dvopolni indukt, sa vektorskim
dijagramom napona. dijagramom napona.
Bone veze izmeu strana kanura lee obino u oblasti neznatne magnetne
indukcije tako da njihova izmena ne utie mnogo na uzajamni ukupni fluks kroz
DEO 41] V IEFA ZN E M A SIN E I n d u k o v A n I NAPON 129
namotaj.Rasporedstranakanura u lebovima jeste, dakle, inilac kojim je odreen

indukovani napon i samo taj raspored treba naznaiti usl. 4-1 i 4-2. Jedino je pot-
rebno da sve strane kanura iste faze budu obuhvaene u povezivanju tako da se
pojedini naponi sabiraju i doprinose ukupnom naponu. Praktina posledica toga
jeste da se bone veze mogu raditi saglasno uslovima to jednostavnije proizvodnje;
teorijska posledica jeste da se prilikom nekih izraunavanja bone strane kanura
iste faze, u sluaju da se time postiu izvesne prednosti, mogu proizvoljno kombi-
novati da bi se obrazovale ekvivalentne kanure.
Neto se ipak rtvuje time to se umesto koncentrisanih dijametralnih na-
motaja prema sl. 1-26 upotrebljavaju raspodeljeni tetivni namotaji prema sl. 4-1
i 4-2. Za isti broj navojaka po fazi indukovani napon je nii. Uopte reeno, har-
monici se, meutim, smanjuju u znatno veoj meri, a vei je i ukupan broj navojaka
koji se mogu smestiti na gvou datog geometrijskog oblika. Dejstvo raspodele
namotaja na sl. 4-1 jeste u tome da naponi kanura a4 i a 2 nisu u fazi s naponima u
kanurama as i a4. Tako se naponi kanura ax i a 2 mogu predstaviti vektorom O X
u sl. 4-1, a naponi kanura as i a 4 vektorom 0 7 . Vremenska fazna pomerenost iz-
meu ova dva napona je ista kao elektrini ugao izmeu susednih lebova, tako da
O X i O Y padaju u ose susednih lebova. Rezultantni vektor OZ za fazu a oigledno
je manji od aritmetikog zbira 0 X i 0 7 .
Osim toga, tetivni namotaj prema sl. 4-2 dejstvuje tako da kanura obuhvata
manji deo ukupnog fluksa nego to bi obuhvatila kanura dijametralnog namotaja.
Ovo dejstvo se moe superponirati na dejstvo raspodeljenosti namotaja, smatrajui
strane kanura a 2 i -ax kao ekvivalentnu kanuru s vektorom napona O W (sl. 4-2),
strana kanura ax, a4a 2 i a 3kao dve ekvivalentne kanure sa vektorom napona
O X (dvaput duim od OW ) i strane kanura as i a 4 kao ekvivalentnu kanuru sa vek-
torom napona 0 7 . Rezultantni vektor OZ za fazu a oigleno je manji od arit-
metikog zbira OW, O X i O Y , a takoe manji nego OZ u sl. 4-1.
Kombinacija ova dva dejstva moe se uzeti u obzir pomou namotajnog
sainioca kw koji treba da se uvede u jedn. 3-36. Prema tome, indukovani napon po
fazi je
E = 4,44 kwfN ph (4-1)
gde je N ph ukupan broj navojaka vezanih na red u jednoj fazi, a km faktor kojim se
uzima u obzir odstupanje od koncentrisanog dijametralnog namotaja. Za trofazne
maine jedn. 4-1 daje linijski napon za namotaj spregnut u trougao i fazni napon za
namotaj spregnut u zvezdu. Kao u svakoj uravnoteenoj zvezdastoj sprezi, napon
izmeu linija ovog poslednjeg namotaja ravan je ][2> puta fazni napon.
P r im e r 4-1. Trofazna estopolna maina za naizmeninu struju ima dijametralni namotaj,
raspodeljen u 36 lebova. Odrediti namotajni sainilac kw.
Reenje. S obzirom da namotaj ima 36/(6 X 3) = 2 leba po polu po fazi, poloaj naspram
bilo kog para polova je kao na sl. 4-1, pa i vektorski dijagram sa te slike vai. Uzmimo da duina
vektora O X i O Y iznosi dve jedinice. Tada je
O Z = 2 cos 15 + 2 cos 15 = 3,863
Aritmetiki zbir vektora O X i O Y iznosi etiri jedinicc; odatle je
3,863
kw = 7 - = 0,966
4
P r im e r 4-2. Namotaj iz primera 4-1 zamenjen je tetivnim namotajem sa skraenjem 5 /6 .
Nai novi namotajni sainilac kw.
Reenje. Ovde vai vektorski dijagram iz sl. 4-2. Uzmimo da duina vektora O W iznosi
iednu jedinicu, a vektora O X dve jedinice. Tada je
O Z = (1) cos 30 + 2 + (1) cos 30 = 3,732
9 Elektrine maSine
130 UVOD U AN ALIZU M AINA [GLAVA 4.
namotajni sainilac je
3 ,7 3 2
= 0,933
4
Uporeujui sa primerom 1 vidi se da je napon indukovan u ovom namotaju smanjcn
faktorom 0,966 zbog njegove raspodele na vie od 1 leba po polu po fazi i opunskim faktorom
0,933
= 0,966
0,966
zbog primene skraenja na 5 / 6 . Jednakost dva faktora je sluajna i bez znaaja
b. Pojasni i tetivni sainioci. Posmatrajui posebno dejstvo raspodele i dejstvo
skraenja namotaja, redukcioni sainioci mogu se dobiti u optem obliku, podesnom
za kvantitativnu analizu. Dejstvo raspodele namotaja na n lebova po faznom pojasu
(a)
Sl. 4-3. (a) Vektori napona za
je u tome to se dobivaju n vektora napona fazno pomerenih za elektrini ugao y iz-

meu lebova, pri emu je y ravno koliniku 180 elektrinih stepeni i broja lebova
po polu. Takva grupa vektora prikazana je na sl. 4-3a, i u obliku podesnijem za
sabiranje, u sl. 4-36. Svaki vektor A B , BC i CD je tetiva kruga sa sreditem u O
kojoj odgovara sredini ugaoy. Zbiru vektora A D odgovara sredini ugao wy, koji
kao to je ranije primeeno iznosi 60 elektrinih stepeni za normalne trofazne ma-
ine s ravnomernom raspodelom, odnosno 90 elektrinih stepeni za odgovarajue
dvofazne maine. Iz trouglova OAa odnosno OAd je
Aa A .B
OA (4-2)
sin (y / 2 ) 2 sin(y/ 2 )
Ad _ A D __
OA - (4-3)
sin (y / 2 ) 2 sin(y/ 2 )
Izjednaenjem dve vrednosti za OA dobiva se
^sin (wy/2)
AD = AB (4-4)
sin (y/ 2 )
Ali aritmetiki zbir vektora je n (A B ). Prerna tome, redukcioni sainilac usled raspo-
dele namotaja je
__ A D __sin(wy/2)
n (A B ) nsin(y/2)
Faktor kh zove se pojasni sainilac namotaja.
DEO 41] V lSEFA ZN E M A SIN E IND UKOVANI NAPON 131
Dejstvo skraenja na napon kanure moe se dobiti jednom izmenom postupka

po kome je dobivena jedn. 3-36. Osnovna skica iz sl. 3-12 ponovo je nacrtana na sl.
4-4 sa stranom kanure a samo za p elektrinih stepeni od strane a, umesto za punih
180. Integracija u jedn. 3-27 za ukupni fluks kroz kolo vri se ovde u granicama
a i p -f- a; prema tome je :
rp+a
X = N B vth lr I sin ddO (4-6)
P',
2
- N B Vrh Ir [cos x cos (a + p)] (4-7)
P'
ili, ako se a zameni sa tot shodno jcdn.3-29,
2
X = N B Vrh Ir [cos cot cos (oot -f p)] (4-8)
P'
Sabiranje kosinusa u zagradi jedn. 4-8

moe se sprovesti vektorski kao to je po-
kazano na sl. 4-5, iz koje sleduje da je
v e k to r koji
-p p re d s ta v lja cos ujt
vektor kOji
p r e d s ta v lja \T
COS.lS \
v ektor k o jt p r e d s t a v t ja
r a i l i k u o s to lo dvo vektora
Sl. 4-4. Kanura tetivnog namotaja Sl. 4-5. Sabiranje vektora za kanuru
u sinusoidnom polju tetivnog namotaja
cos cor cos (cnt -f p) = 2 cos - cos cot (4-9)

2
Ovaj rezultat moe se dobiti i neposredno iz lanova jedn. 4-8 odgovarajuim tri-
gonometrijskim transformacijama. Ukupni fluks kroz kolo je tada
X = iV5vrh /r-^ -c o s ----- -c o sfo v ---- -) (4-10)

p' 2 { 2 )
a trenutni napon koji odgovara jedn. 3-35:
e = co N B hlr -c o s ------s in fcot ------] (4-11)

P' 2 { 2 )
Fazni ugao (v. p)/2 u jedn. 4-11 samo ukazuje da trenutni napon nije
vie ravan nuli kad je a u sl. 4-4 ravan nuli. Sainilac cos (v. p) /2 je meutim
sainilac smanjenja amplitude, tako da se efektivni napon iz jedn. 3-36 m enjau
E = 4,44 kpfN ph cf) (4-12)
gde je kp tetivni sainilac namotaja
(4-13)
2
132 UVOD U A N A LIZU M AINA [GLAVA 4.
Kad se stave oba sainioca, pojasni i tetivni, efektivni napon je

E 4,44 kb kp fN Ph <p (4-14)
a to je drugi oblik jednaine 4-1.
P r im e r 4-3. Pomou jedn. 4-5 i 4-13 odrediti pojasni i tetivni sainilac za namotaj iz
primera 4-2 i uporediti rezultate.
Reenje. Ugao izmeu lebova je y = 180/(3 X 2) = 30, otud
sin 30
h ' 0,966.
2 sin 15
Ugao skraene kanure p = 5/6 X 180 = 150, otud
kp = cos 1 /2 (180 150) = 0,966
Ove vrednosti su, naravno, jednake odgovarajuim vrednostima iz primera 4-2.
c. Povezanost s izrazom Blv za napon. Prethodno razmatranje indukovanih
napona, kao i ranija razmatranja u gl. 3, odnosila su se na napon celokupne kanure
odreen brzinom promene ukupnog fluksa kroz kolo te kanure. Kao to je ukazano
V Po! Po!
V/S//J////////////S/////S-//S/A/Z. t-z/zz, /////////////////////.//// /
JF
/. /77?/. W
/777/
2 S 4 S 8 10 > >2
Sl. 4-6. Razvijena ema namotaja iz sl. 4-2
u od. 1-2, isti rezultati se mogu dobiti posmatranjem izraza Blv za napone poje-
dinih provodnika koji sainjavaju strane kanura. Amplituda trenutnog napona u
jedn. 3-35 dobiva se lako polazei od izraza Blv, kao i amplituda u jedn. 4-11 kad
se doda tetivni sainilac namotaja. Primenom ovog izraza mogu se ponovo ustano-
viti uloge pojasnog i tetivnog sainioca, to pomae da se doe do jo jednog druk-
ijeg tumaenja.
Slika 4-6 prikazuje isto to i sl. 4-2 samo u razvijenom obliku. Brojni indeksi
za oznaavanje pojedinih kanura izostavljeni su s obzirom da bone veze nisu va-
ne sve dok svaki provodnik daje pozitivan doprinos. leb na levom kraju je leb
kroz koji prolazi takasto produenje vektora OW na sl. 4-2. U svakome od pro-
vodnika na sl. 4-6 indukuje se izvestan napon Blv, a vremenski fazni pomeraj ovih
napona je isti kao prostorni fazni pomeraj odnosnih provodnika, izraen u elek-
trinim stepenima. Uloga pojasnog sainioca za bilo koju fazu, kao, na primer, a,
moe se sada smatrati da je u tome da vektorski sabira napone provodnika faze a
smetenih u vrhovima lebova, jer se takvo sabiranje vri vektorskim dijagramima
kao nasl. 4-3. Shno se moe smatrati da se uloga tetivnog sainioca sastoji u tome
da u ovom zbiru obuhvati napone provodnika smetene pri dnu lebova, jer se
takvo sabiranje vri vektorskim dijagramima tano kao u sl. 4-5.
Prema tome, pojasni i tetivni sainioci samo uproavaju sabiranje time to
ga zamenjuju mnoenjem; osnova za odreivanje sainilaca kojim e se mnoiti
jeste sabiranje napona u pojedinim kanurama odnosno u pojedinim provodnicima,
ve prema tome da li je usvojen izraz promene ukupnog fluksa kroz kolo ili izraz
Blv.
P r im e r 4-4. Uzmimo da je u proraunu izvedenom pomou vrednosti Blv ustanovljeno
da se za namotaj iz primera 4-2 i 4-3, kao i iz sl. 4-6, dobiva da se u svakoj strani kanure indukuje
jedinica efektivne vrednosti napona. Odrediti rezultantni efektivni indukovani napon svake faze
sabiranjem kompleksnih brojeva.
DEO 42] V IEFA ZN E M AINE M AGNETNA P O L JA 13 3
Reenje. Neka je a izabrana faza, a napon u strani kanure a, leba 1, sl. 4-6, neka poslui
proizvoljno kao referentni vektor. Naponi faze a u pojedinim odgovarajuim lebovima su sledei:
leb 1: 1,00 /0 = 1 ,0 0 + jO
leb 2: 2,00 /3tT = 1 ,7 3 + /1,00
leb 3: 1,00 /60 = 0,500 + v'0,866
leb 7: -1,00 .180 = 1,00 + jO
leb 8 : -2,00 / 2 1 (f: = 1,73 + il,0 0
leb 9: -1,00 /24~0 = 0,500 + ,/0,866
Vremenski fazni pomeraj od 30 izmeu napona u stranama kanura susednih lebova

poklapa se sa elektrinim uglom izmeu lebova. Pretpostavka da naponi leba 2 prednjae na-
ponu leba 1 ekvivalentna je pretpostavci da kretanje magnetnog polja ide sdesna ulevo na sl.
4-6. Negativni znaci u sluaju lebova 7, 8 i 9 prestavljaju injenicu da razlika napona u dvema
stranama kanura ini napon ekvivalentne kanure.
Vektorsko sabiranje ovih est napona daje rezultat 6,46 + i3,73 = 7,46 /30. Namotajni
sainilac je oigledno
7,46
K = = 0,933
8
U mnogim mainama prostoma raspodela magnetne indukcije u vazdunom

procepu odstupa znatno od sinusnog talasa. Jednaine 4-1 i 4-14 daju tada kompo-
nentu napona s osnovnom uestanou ako je fluks po polu (p izraen pomou os-
novne prostome harmonine komponente fluksa. Da bi ispitivanje bilo potpuno
mora se svaki komponentni harmonik ispitati posebno pomou uglavnom sli-
nih metoda, koje su podrobno izloene u od. 4-6. Tamo je pokazano da
upotreba skraenih namotaja, zajedno sa jo nekim mogunim pomonim sred-
stvima, znatno smanjuje veliinu harmonika napona u poreenju prema osnovnom.
U normalnim postojeim mainama ovi harmonici zabrinjavaju samo konstruktore
maina koji se moraju starati da ih suzbijaju.
4-2. Viefazne m aine M agnetna polja. Raspodela namotaja u ne-
koliko lebova po polu po fazi i primena skraenih namotaja utiu ne samo na e.
m. s. indukovane u namotajima ve i na magnetno polje koje namotaj proizvodi.
Postupak za procenu tog uticaja sastoji se u tome da se najpre ispita talas m. m. s.
koji proizvodi jedna koncentrisana dijametralna kanura, a zatim da se nae metod
za sabiranje talasa pojedinih kanura kako bi se dobio rezultantni talas za ceo namotaj.
Videemo da je postupak za sabiranje ovih komponenata slian postupku za sabi-
ranje napona kanura: tetivni, pojasni i namotajni sainioci igraju uglavnom iste
uloge u oba sluaja. Glavna panja je posveena osnovnim prostomim harmoni-
nim komponentama raspodela m. m. s., dok su vii harmonici i njihovo dejstvo
odgoeni za docnije.
a. Talasi m. m. s.: koncentrisani dijametralni namotaji. Namotaji svih motora
i generatora sastoje se od posebnih kanura rasporeenih po obimu vazdunog pro-
cepa. Da bismo prouili proizvedeno magnetno polje, posmatrajmo najpre upro-
ene oblike rotora i statora na sl. 4-7 sa samo jednom koncentrisanom kanurom od
N navojaka na rotoru. Radijalna irina vazdunog procepa g ravnomerna je i smatra
se malom u poreenju sa prenikom vazdunog procepa. Magnetni otpor gvozdenih
delova magnetnog kola je neznatan, a dejstvo dva leba na magnetno polje ne uzima
se u obzir. Odstupanje linija sila na obema bonim povrinama gvoa rotora i
statora se zanemaruje, takoe.
Struja u kanuri prouzrokovae u vazdunom procepu ravnomerno radijalno
magnetno polje. Prostorna raspodela magnetne indukcijenaznaena je isprekidanom
krivom krunog oblika na nerazvijenoj emi maine, sl. 4-7a, i isprekidanom pra-
vougaonom linijom na razvijenoj emi, sl. 4-7b. Kad je u kanuri konstantna jedno-
smema struja, ovi takasto prikazani talasi su prostorni talasi koji su nepokretni u
134 UVOD U A N A LIZU M A IN A [GLAVA 4.
odnosu na kanuru. Kad se pobuivanje vri naizmeninom strujom, talasi su pulza-

cioni i nepokretni u odnosu na kanuru. Sa sinusoidnom pobudom naizmenine
struje, visina ovih krivih iznad njihove nulte linije menja se sinusoidno s vremenom;
ako je efektivna vrednost struje I, vremenska maksimalna vrednost visine je
V 2 N ljL (4-15)
B,(max)
2 g
gde je p,0 permeabilnost procepa. Istovremeno se javlja i izvesna razlika magne-

tnog potencijala izmeu bilo koje take na statoru i radijalno naspramne take
na rotoru. Talas koji predstavlja razliku magnetnog potencijala du obima vazdu-
nog procepa ima potpuno isti oblik kao talas raspodele fluksa. Vremenski maksimum
visine talasa razlike magnetnog potencijala za kanuru od N navojaka je
F fc(max) V 2 / [ampernavojaka] (4-16)

2
Nau panju emo usredsrediti na prostornu osnovnu harmoniku kompo-
nentu koju pokazuje sinusni talas u sl. 4-1 b. Talas pravougaonog oblika amplitude
N n a vo ja k a
d u iin a
v a jd u in o g
procepa : g
vism a vrem enskog

m a k sim u m a talasa
nu lta lin ija ta la sa r a z lik e m agnetnog
r a z t ik e m agn etno g
p o te n c ija lo p o te n c ija la : ^ i ^2 j )
v r e m e n s k i m a k s im u m
am plitude osnovne
h a rm o n iik e
k o m p o n en te
- - N cr- ,
' ST 2 (f I)
Sl. 4-7. (a) Samo jedna kanura od N navojaka u maini sa ravnomernim vazdunim procepom i
(>) odgovarajua pravougaona raspodela fluksa sa njenom osnovnom harmonikom komponentom
y u zavisnosti od prostome apscise moe se predstaviti Furijeovim nizom

Y Y
y 7x
sin v -|----- sin 3 v -\------sin 5 x +
3 5
(4-17)
u kome je osnovna harmonika komponenta predstavljena prvim lanom na desnoj

strani jednaine. Iz jedn. 4-16 proizilazi da je vremenski maksimum amplitude
osnovne harmonike komponente prostorne raspodele m. m. s.
DEO 42] V IEFA ZN E M AINE M AGNETNA PO L JA 135
-f&(max)i 2 I [ampernavojaka] (4-18)

7T 2
Jedn. 4-18 odnosi se na dvopolni jednofazni koncentrisani namotaj. Za koncentri-

sani jednofazni namotaj sa N navojaka za p' polova, svakom polu odgovara N jp'
navojaka, a vremenski maksimum amplitude prostornog talasa m. m. s. je
4 N ....
, 1/ 2 I [ampernavojaka po polu] (4-19)
7Tp
Tj a viefazni koncentrisani namotaj amplituda za jednu fazu je
4 Nph
, y 2 1 [ampernavojaka po polu] (4-20)
7t p
gde je Nph broj navojaka na red u jednoj fazi. Ova poslednja amplituda je oznaena
simbolima / f ; rm ax), F j ( max ), i F e(max) u jedn. 3-41 do 3-43, a zajednikim simbolom F max
u sluaju tri uravnoteene faze na koji se odnose jedn. 3-44 do 3-47.
Svaka faza viefaznog koncentrisanog namotaja stvara takav pulzacioni talas
m. m. s. nepomian u prostoru. Ova situacija je u sutini ista kao situacija prika-
zana na sl. 3-15 i 3-17 i ona je osnova analize kojom se dolo do jedn. 3-47. Nova
dodatapojedinostsastoji seu tome da su amplitude talasa sada izriito odreene bro-
jem navojaka, strujom i brojem polova. Jednaina 3-47,prema tome,moese pisati
i u obliku:
Fo = N-Ph f l I cos (0 cor) (4-21)

2 71 p'
Vidimo, dakle, da osnovni harmonici m. m. s. u trofaznoj maini proizvode obrtni

talas m. m. s. konstantne amplitude. Amplituda rezultantnog talasa m. m. s. tro-
fazne maine, u ampernavojcima po polu, je
7 V -: 3 4 Nph ]A 2 I = 0,90 3Np^ I (4-22)

2 77 p' p'
Na slian nain moe se dokazatida je ova amplituda u sluaju maine sa q faza:
F a = q Np-h f 2 1 = 0,90 I (4-23)

2 n p' p'
U jedn. 4-22 i 4-23, 1 je efektivna vrednost struje po fazi. Jednaine se odnose
samo na osnovni harmonik stvarne raspodele i vae za koncentrisane dijametral-
ne namotaje s uravnoteenom pobudom.
b. Talasi m. m. s.: razdeljeni tetivni namotaji. K adsukanure svake faze na-
motaja razdeljene u vielebova po polu, rezultantni osnovni harmonik prostorne m.
m. s. moe se dobiti superpozicijom na osnovu prethodnih prostijih razmatranja
za sluaj koncentrisanog namotaja. Dejstvo raspodeljenosti vidi se iz sl. 4-8 koja
predstavlja trofazni dvopolni dijametralni namotaj sa dva leba po polu i fazi,
prikazan ranije na sl. 4-1. Kanure ax i a2, by i b2 i cx i c2 sainjavaju same po sebi
ekvivalent koncentrisanog trofaznog dvopolnog namotaja kao to je namotaj na sl.
1-26 jer one obrazuju tri gamiture kanura pobuenih viefaznim strujama i meha-
niki pomerenih za po 120 meu sobom. Prema tome, one proizvode prostorni
osnovni harmonik m. m. s. slian onome koji je prikazan na sl. 3-17 i odreen jed-
nainom 3-47; amplitudu ovog doprinosa daje jedn. 4-22 kadse N ph uzme kao zbir
136 UVOD U A N ALIZU M A IN A [GLAVA 4.
renih navojaka samo za kanure ax i at . Isto tako, kanure a3 i a4, b3 i b4, i c3 i c4

proizvode drugi, identian talas m. m. s. ali fazno pomeren u prostoru za ugao
oljebljenja T u odnosu na raniji talas.
Rezultantni osnovni harmonik m. m. s. za
namotaj moe se dobiti sabiranjem dva
osnovna sinusoidna doprinosa.
Doprinos kanura a 4a2, fc4fe2, C]C2
moe se predstaviti vektorom O X na
sl. 4-8. Takvo je vektorsko predstavljanje
podesno zato to su talasi o kojima se radi
sinusoidni i to su vektorski dijagrami
samo pogodno sredstvo za sabiranje sinu-
snih talasa. Ove sinusoide, meutim, su
prostome a ne vremenske. Vektor O X
je nacrtan u prostomom poloaju vrha
Sl. 4-8. Razdeljeni trofazni dvopolni m. m. s. za trenutak kad je struja faze a
dijametralni namotaj indukta sa vek-
torskim dijagramom m. m. s. maksimalna. Duina O X jesrazmerna bro-
ju navojaka odnosnih kanura. Isto tako
se doprinos kanura a 3 a4, b3bA, c3c4 moe prikazati vektorom O Y . Prema tome,
vektor OZ predstavlja rezultantni talas m. m. s.. Ba kao u odgovarajuem dijagra-
mu napona dobivena je rezultantna m.m. s. manja nego kad bi isti broj navojaka
po fazi bio koncentrisan u jedan leb po polu.
Na slian nain se mogu nacrtati vektori m. m. s. za skraene namotaje kao
nasl. 4-9 za trofazni dvopolni namotaj koraka 5 / 6 , sa dva leba po polu i fazi, ranije
prikazan na sl. 4-2. Vektor O W predstavlja doprinos ekvivalentnih kanura koje
obrazuju provodnici az i av b2 i b v i c2 i c4 ; O X za ax a 4 i a3a2, bx bt i
b3b2, i c4 c4 i c3 c2; i OY za a 3i a4, b3 i fe4 , i c 3 i c4. Rezultantni vek-
tor OZ je, naravno, manji od algebarskog zbira pojedinih doprinosa, a manji je
i od OZ na sl. 4-8.
Ovi vektorski dijagrami su istovetni sa dijagramima na sl. 4-1 i 4-2 za in-
dukovane napone. Iz togase zakljuuje da se ranije definisani pojasni i tetivni sa-
inioci mogu neposredno primeniti za
odreivanje rezultantne m. m. s.. Tako se
za razdeljeni viefazni skraeni namotaj
moe dobiti amplituda prostornog osnov-
nog harmonika m. m. s. kad se u jedn.
4-22 i 4-23 umesto Nph unese kb kp N ph.
Te jednaina tada postaju
p _ jL A . ^ J~~21 _
A 2 i ip '
= o,90 ^ ktkpNph j [ampemavo_

P'
Sl. 4-9. Razdeljeni trofazni dvopolni te-
tivni namotaj indukta sa vektorskim jaka po polu] (4-24)
dijagramom m. m. s.
za trofaznu mainu, a
Fa = 2 1 = 0,90 [ampernavojaka po polu] (4-25)
2 7z p' p'
za mainu sa q faza, gde je FA u ampernavojcima po polu.

DEO 43] M a SIN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU IN D U K O V A N IN A PO N I 137
4-3. M aine za jednosmernu struju. Indukovani naponi. U pret-

hodnadva odeljka bili su preduzeti koraci da se oblici talasa napona i m. m. s. u
stvarnim namotajima naizmenine struje usklade sa idealizovanim verzijama usvoje-
nim za prouavanja u gl. 3. Slini koraci moraju se sad preduzeti za maine za
jednosmemu struju.
Rezultantna prostorna raspodela magnetne indukcije u kojoj se obru ka-
nure indukta maine za jednosmernu struju ima obino opti oblik kao na sl. 4-10.
Ona se vrlo primetno razlikuje od sinusnog talasa pretpostavljenog pri izvoenju
elementamejednaineindukovanognapona, 3-38,i tarazlikasem orauzeti uobzir pri
izvoenju tanijeg izraza za napon. Ispitivanje ove raspodele pokazuje da se napon
pojedinaih kanura menja sa vremenomzbog togato se magnetna indukcija menja
u prostom. Dejstvom komutatora ovi naponi daju ipak pozitivne doprinose naponu
izmeu dirki kad su ove pravilno postavljene. Zbog vremenske promene napona
kanure, izlazni napon izmeu dirki nema apsolutno stalnu vrednost, ve se lako ko-
leba oko jedne stalne prosene vrednosti. Ovo kolebanje moe biti osetno kad se
upotrebljava mali broj kanura i lebova po polu; vrlo veliko kolebanje, kao na sl.
3-13, javlja se pri upotrebi jedne jedine kanure u induktu. Za veliki broj ka-
2tt ugoo 8
II
Ii
Sl. 4-10. Dijametralni induktni namotaj od jednog navojka u raspodeli fluksa karakteristinog za
maine jednosmerne struje
nura razdeljenih po povrini indukta izvedenih maina, ovo kolebanje moe biti
zanemarljivo za veinu primena. Prosena vrednost napona kanure predstavlja tada
njen znaajni doprinos e. m. sili indukovanoj u induktu. E. m. s. indukta moe se od-
rediti sabiranjem prosenih doprinosa napona svih kanura vezanih na red izmeu
dirki. Naravno da se sabira algebarski, a ne vektorski, jer se radi o sabiranju jedno-
smeme komponente ili prosene vrednosti napona kanure.
Posmatrajmo, dakle, samo jednu dijametralnu kanuru s jednim navojkom
(sl. 4-10) u trenutku kad je u poloaju odreenom elektrinim uglovima 0 i 0 + Tt
maine s p' polova. Radi jednostavnijeg izlaganja naznaena su samo dva od p'
polova. Poetak za ugao 0 na obimu vazdunog procepa uzet je u taki gde
talas rezultantne magnetne indukcije prolazi kroz nulu. Talas magnetne indukcije
moe imati bilo koji nepromenljivi oblik koji je konaan, neprekidan, jednoznaan
i sa simetrinim polutalasima to e rei da vrednost magnetne indukcije za ugao
0 + n bude negativna vrednost od one za 0. Ukupni fluks kroz kolokanureje
(4-26)
gde je l aksijalna duina a r poluprenik kanure. Kad se kanura pomeri za ugao dO,
vrednost fluksakrozkolo menja se u koliini odreenoj fluksom kroz prirataj ugla
dO na mestima 0 i 0 Ova promena u poloaju 0 je srazmerna saBOdO, a u
poloaju0 + tc sa + B B+ndO. Rezultantna promena fluksa kroz kolo
d\ Ir (-B o d O B, dO) (4-27)

P'
Ali, s obzirom na simetrinost polutalasa f luksa
Bo+n = Bo (4-28)
Delimini izvod fluksa kroz kolo po uglu je dakle
d \- = n2 Ir 2 jd
no (4-29)
dO p'
S obzirom da je, uopte uzev, trenutni indukovani napon
d.\ d \ dO
(4-30)
dt dO dt
trenutni napon u kanuri s jednim navojkom je
Cnav = 2i iLr 2 Bo
u d%- (4-31)
p' dt
gde je znak minus izostavljen poto se pozitivni pravac e. m. s. moe odrediti po-
mou Lencovog zakona, ako je potrebno. Ugaona brzina dO jdt povezana je sa
brojem obrtaja u minutu izrazom
dO 2im p'
(4-32)
dt 60 2
za mainu sa p' polova. Odatle je
Cnav = 4 tt Ir Bo (4-33)
60
Sa dirkama u neutralnom poloaju (tj. postavljenim tako da budu spojene
sa provodnicima kad je 0 = 0 i 0 = 7r(u sl. 4-10), doprinos kanure prosenom
indukovanom naponu indukta ravan je prosenoj vrednosti enav za vreme pot-
rebno da se leva strana kanure obrne iz poloaja 0 = 0 u poloaj 0 = n. Tada je
1 fn (4-34)
-'a(nav) = I Cnav dO
0
= 4 n f^B o lrd O (4-35)

60 J o
Integral u jedn. 4-35 moe se nai polazei od injenice da se on razlikuje od iz-
raza za fluks po polu (p maine sa p' polova samo za initelj 2 ip' ; dakle,
<P = B e Ir dO (4-36)
J o p'
DEO 43] M AINE ZA JED N OSM ERN U STR U JU IN D U K O V A N IN A PO N I 139
fl
takoje -E'a(nav) = 2 p' <p - (4-37)
60
K addirkenebibileuneutralnom poloaju, prosena vrednost za enav ne bi
se uzimala za interval od 0 = 0 do 0 = n ve za interval koji odgovara stvarnom
poloaju dirki. Kad su dirke u svom normalnom neutralnom poloaju, proseni
napon po kanuri indukta zavisi od fluksa po polu a ne zavisi od prostorne raspo-
dele fluksa po obimu vazdunog procepa. Jednaina 4-37 je stoga u saglasnosti
sa jedn. 3-38 izvedenom na osnovu sinusoidne raspodele fluksa.
Kad u induktnom namotaju ima ukupno Z provodnika, onda postoji Z /2
navojaka i svaki od njih doprinosi prosenom naponu iznosom odreenim prema
jedn. 4-37. Kad kroz indukt ide a paralelnih putanja (vidi od. 3-9c i seti se da je
a = 2 za talasasti namotaj, a a = p' za omasti namotaj), samo 1 ja od ovih navo-
jaka vezani su na red izmeu pozitivne i negativne dirke. Onda ima Z j2a navojaka
vezanih na red izmeu dirki i rezultantna prosena vrednost napona indukovanog
u induktu je
Ea = p <P Z (4-38)
a 60
S obzirom da su vrednosti p' Z i a odreene konstrukcijom i ostaju nepromenjene
za datu mainu, jedn. 4-38 se esto pie u obliku
Ea = kE O n (4-39)
gde je
h: P' Z (4-40)
60 a
Sabiranje napona pojedinanih provodnika putem mnoenja napona po
provodniku sa brojem provodnika vezanih na red znai da svi provodnici u svakom
trenutku daju pozitivan doprinos rezultantnoj elektromotornoj sili. Ovo pak podra-
zumeva pretpostavku da su dirke u neutralnom ' poloaju, da su kanure indukta
dijametralne i da se uticaj kratkog spoja jedne ili vie kanura pri komutaciji na re-
zultantni napon moe zanemariti. Kad bi se dirke pomerile iz neutralnog poloaja
ili kad bi kanure bile sa skraenim korakom, doprinos provodnika bio bi negativan
u onom delu njihovog obrtanja u kome se one nalaze blizu sredine meupolnog
prostora. Kad je pomeraj dirki mali, to se ponekad deava, ili kad su kanure in-
dukta krae od dijametralnih za izvestan mali ugao, broj provodnika na koje bi se
to odnosilo u bilo kom trenutku relativno je mah. Osim, toga, provodnici se utom
trenutku nalaze u oblasti veoma slabe magnetne indukcije u meupolnom pro-
storu, tako da je njihov doprinos naponu u tom periodu relativno veoma malen.
to se tie komutacije, vreme u kome dirke dovode datu kanuru u kratak spoj re-
lativno je kratko i odgovara opet meupolnom prostoru sa slabom magnetnom
indukcijom. U krajnjoj liniji jedn. 4-38 daje moda neto vei indukovani napon
ali sa vrednou koja ostaje u granicama tehnike tanosti za praktino izvedene
maine. U stvari se dejstvo pomeranja dirki moe obuhvatiti, ako se eli, ponovnim
odreivanjem fluksa po polu <P. Najza, treba istai da su sva ova dejstva podesno
obuhvaena pri eksperimentalnom odreivanju vrednosti kE neke odreene maine.
Isti rezultat moe se dobiti neposrednom primenom zakona Blv za odre-
ivanje napona pomou vrednosti magnetne indukcije koju provodnik preseca;
ovaj drugi postupak neemo ovde ponavljati. I ovaj postupak pokazuje da napon
Ea indukovan u induktu neposredno zavisi od fluksa po polu <I>, ali da ne zavisi
od njegove raspodele sve dok su dirke na svom normalnom mestu. Osim toga, kad
se <t> posmatrakaorezltantni fluks po polu, odreen i pobudnim poljem i m. m. si-

lom indukta, obuhvaene su sve vremenske promene fluksa kroz aktivne na-
vojke indukta. Napon na krajevima indukta pod optereenjem razlikuje se tada od
Ea samo za padove napona usled otpora induktnog namotaja i na dirkama.
P rim er 4-5. Indukt s talasastim namotajem etvoropolne maine za jednosmernu struju,
250 V, 1750 obr /min, ima 37 lebova sa po 6 strana kanura u svakom lebu i po 2 navojka u kanuri.
Prosena duina jednog navojka je 30 in (tj. 76,2 cm), a otpor provodnika indukta je 1,0 1 na
1000 stopa (304,8 m).
a) Nai rezultantni fluks po polu potreban da se proizvede e. m. s. jednaka nominalnom
naponu pri nominalnom broju obrtaja.
b) Odrediti otpor induktnog namotaja.
c) Uzmimodasemaina pokree nominalnim brojemobrtajaida radi kaogenerator sa stru-
jom indukta 40 A. Ukupni pad napona u dirkama na kontaktima dirki je 2,0 V. Na koju vrednost
treba podesiti rezultantni fluks da bi napon na krajevima indukta bio ravan nominalnoj vrednosti?
d) Ako bi brzina pogonske maine palanal600 obr/m in, pri ostalim uslovima kao u ta.
c), na koju bi vrednost trebalo podesiti rezultantni fluks da bi napon na krajevima indukta ponovo
bio ravan nominalnoj vrednosti?
e) Uzmimo da maina radi kao motor sa nominalnim naponom na krajevima indukta i sa
strujom indukta 40 A. Pad napona u dirkama i njihovim kontaktima je jo uvek 2,0 V. Na koju
vrednost treba podesiti rezultantni fluks da brzina motora bude 1500 obr/m in?
Reenje. a) Ukupan broj provodnika indukta je
Z = 37 x 6 X 2 = 444
Jednaina 4-38 daje tada
444 1750
250 = 4 <p X ---- x ------
2 60
ili
cp = 0,00965 Wb, ili 965 000 Mx
b) Indukt ima ukupno Z /2 = 222 navojka, od kojih su po 111 u svakoj od dve paralelne
putanje izmeu pozitivnog i negativnog kraja. Otpor jedne od paralelnih putanja je
30 _ 1_
111 x 0,28 0
12 X 1000
Otpor induktnog namotaja izmeu krajeva je dakle 0,28 jZ = 0,14.
c) Pod tim uslovima e. m. s. Ea mora biti vea od napona na krajevima indukta za iznos
pada napona u namotaju i dirkama, tj.
Ea = 250 + 2 + 40 X 0,14 = 257,6 V

Prema tome je
257,6
<P = 0,00965 x ------ = 0,00993 Wb
250
d) Napon Ea mora opet da bude 257,6 V. Prema jedn. 4-39, fluks se mora poveati na
1750
cp = 0,00993 x = 0,0109 Wb
1600
e) Pod ovim uslovima mora e. m. s. Ea biti manja od napona na krajevima indukta za iz-
nos pada napona u namotaju i dirkama, tj.
Ea = 250 2 40 X 0,14 = 242,4 V

Da bi se ovaj napon indukovao pri brzini od 1500 obr/m in fluks po polu mora da bude
242,4 1750
<P = 0,00965 x ---- -- x ------= 0,0109 Wb
250 1500
4-4. M aine za jednosmernu struju. M agnetna polja. Dirke ma-
ine za jednosmemu struju obino su na komutatoru tako postavljene da su nepo-
sredno spojene za provodnike u neutralnoj ravni ili meupolnom prostoru. Kroz
sve aktivne provodnike indukta teku podjednake struje, a te struje imaju jedan
DEO 44] M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU INDUKOVANI N A PO N I 141
smer u svima provodnicima pod severnim magnetnim polom i suprotan smer u

svim provodnicima pod junim magnetnim polom. Ovi smerovi ostaju isti bez ob-
zira na brzinu obrtanja: pri prelazu svakog pojedinog provodnika iz oblasti pod se-
vernim magnetnim polom u oblast pod junim magnetnim polom, smer struje u
njemumenja se dejstvom komutatora. Prematome lako je ispitati m .m .s. koju pro-
izvodi induktni namotaj, jer obrtanje namotaja ne treba uzimati u obzir.
S obzirom da su provodnici induktapod bilo kojim magnetnim polom ravno-
merno razdeljeni po povrini indukta i da kroz sve provodnike tee podjednaka
struja u istom smeru prikazivanje pomou strujnog plata sa ravnomernom ugaonom
gustinom struje namee se samo po sebi. Tako se dvopolni namotaj za jednosmernu
struju moe prikazati kao nasl. 4-11, a etvoropolni namotajkaona sl. 4-12. Ovopri-
kazivanje je tim tanije to je broj lebova i provodnika vei. Kao to se vidi iz sl. 3-3
i propratnog objanjenja, odgovarajui talas m. m. s. indukta je trougaonog ob-
s | u gao 0
Sl. 4-11. Strujni plat i talas m. m. s. za dvopolni gusto raspodeljeni induktni namotaj
lika sa maksimalnom vrednou nJ /2 (ampernavojaka po polu) kad je J ugaona gu-

stina struje (u amperima po elektrinom radijanu).
Ugaona gustina struje moe se izraunati izjednaujui broj amperpro-
vodnika pod jednim polom stvarnog namotaja sa brojem amperprovodnika
pod jednim polom u strujnom platu. Za namotaj sa Z provodnika, a paralelnih
putanja, p' polova, sa strujom indukta I a, struja u jednom provodniku je 7a /a.
Broj provodnika indukta pod jednim polom je u svakom trenutku Z jp'. Broj am-
perprovodnika po polu je dakle (Z/p') (Iaja). U ravnomernom strujnom platu,
ugao 6
Sl. 4-12. Strujni plat i talas m. m. s. za etvoropolni gusto raspodeljeni induktni namotaj
ukupna struja pod jednim polom je %J, a plat je ekvivalenat jednog velikog provod-
nika. Da bi magnetno dejstvo bilo ekvivalentno, mora biti
(4-41)
p' a
ili
Z I
j [ampera /elek. radijan.] (4-42)
7t p' a
U skladu sa sl. 3-3e, amplituda odgovarajueg trougaonog talasa m. m. s. je

7i j Z Ia
Fa = [ampernavojaka po polu] (4-43)
2 2p' a
U naem narednom ponovnom ispitivanju obrtnog momenta maina za jed-
nosmernu struju pokazaese da seovo pitanje moe veoma lako raspravljati neposred-
no pomou trougaonog talasa m. m. s. i ravnomernog strujnog plata. Prema tome,
nee biti potrebno izdvajati osnovne i vie harmonike i pojedinano ih prouavati.
U tom pogleu je analiza maina za jednosmernu struju i njihovih namotaja sako-
mutatorom uproenija od analize maina naizmenine struje.
4-5. Izmenjene jednaine obrtnog m om enta. Pomou tanijih odnosa
izraza za m. m. s. indukta i indukovani napon, u stanju smo da ponovo ispitamo
osnovnu jednainu obrtnog momenta 3-22. To ponovno ispitivanje je izvedeno
najpre za viefazne maine naizmenine struje, a zatim za maine jednosmerne
struje. Na taj nain se dobivaju saete jednaine za elektromagnetne obrtne momente
u oblicima podesnijim za docniju podrobnu analizu pojedinih tipova maina. U
izlaganju koje se odnosi na maine za jednosmernu struju obuhvaeno je prikazi-
vanje induktnog namotaja pomou ravnomernog strujnog plata.
a. Viefazne maine za naizmenicne struje. Osnovna jcdnaina za obrtni mo-
rnenat, 3-22, moe se preinaiti kad se <P zameni svojom vrednou iz jedn. 4-14,
a -Fvrh amplitudom m. m. s. iz jedn. 4-25 .Tako se za celu mainu dobiva:
M = ~ jP F a (p sin 8 (4-44)
2 2
= ft _____ E ______ ' 2 ] f 2 qkbkpNpf\ ^ (4-45)

8 [(2 - . 7T P' J
= a E I sin 8 (4-46)
4 7i f
Sada kao to je pokazano u izlaganjima od 3-7c i e lan sin 8 , koji se odnosi
na prostorni ugao izmeu talasa magnetne indukcije i talasa m. m. s. ili talasa raz-
like magnetnog potencijala, moe se zameniti lanom cos 9 kcji se onosi na vre-
menski ugao izmeu vektora E i I pod uslovom da se na kraju obrati panja na
odreivanje smera obrtnog momenta. Kratak rezime ovih izlaganja u optim iz-
razima sastoji se usledeem: amplituda talasa m. m. s. poklapa se sa osomizvesne
faze u trenutku kad je struja te faze maksimalna; amplituda talasa fluksa poklapa
se sa osom te faze u trenutku vremenski pomerenom za 90 elektrinih stepeni
ispred trenutka kad je indukovani napon maksimalan; prostorni ugao 8 izmeu
ovih talasa i vremenski ugao 9 izmeu vektora E i I razlikuju se dakle za 90, te se
mesto sin 8 moc staviti cos 9 .
Jednaina 4-46, prema tome, moe se pisati
P'
M = ---- q E I cos 9 (4-47)
4 t:f
U ovoj jednaini lan 47 if/p ' = 2 os jp je mehanika ugaona brzina polja u odnosu
na namotaj. Sem toga, lan q EIcos 9 je srednja vrednost snage u #-faznom na-
motaju. Jednaina 4-47 karakterie, prema tome, proces pretvaranja energije na
prost nain time to izjednaava srednju vrednost mehanike i elektrine snage u
ustaljenom stanju. Ako je stvorena snaga pozitivna, elektromagnetni obrtni momenat
ima isti smer kao relativna brzina magnetnog polja u odnosu na namotaj; ako je
DEO 45] IZM EN JEN E JED N A IN E OBRTNOG MOMENTA 143
stvorena snaga negativna, smer elektromagnetnog obrtnog momenta je suprotan

relativnoj brzini Jenaina 4-47 bi se mogla napisati neposredno na osnovu prin-
cipa odranja energije uzimajui u obzir i injenicu da je u ustaljenom stanju pro-
sena brzina nagomilavanja energije u magnetnom polju ravna nuli; drugim reima,
mogla bi se napisati neposrednom primenom prve od etiri metode odreivanja
obrtnog momenta koje su navedene u od. 1-7. Ona bi se isto tako mogla lako do-
biti pomou izraza Blv i B h izloenih u od. \-2a. Ako bismose ograniili na to da
jednainu napiemo neposredno na osnovu odranja energije, bilo bi to nezgodno
u tome smislu to bi to u stvari znailo da ovi izrazi moraju biti zadovoljeni ako ma-
ina radi. Ne bi se dobio fiziki pojam o tome kako rnaina radi, koji kriterijumi
morajubitizadovoljeni za uspean rad maine ili koje razne mogunosti postoje za
izvoenje uspenih tipova maina. Postupak pomou osnovnih elektromagnetnih
naela i jednaine za obrtni momenat, 3-22, ili ma kog drugog oblika jednaine, mno-
go je plodniji u tom pogledu. S obzirom na pretpostavke i idealizacije koje su bile
potrebne u primeni ovoga postupka, injenicada je naen spoljanji znakispravnosti
osnove na kojoj se radilo, a koji se sastoji u tome da je zakon odranja energije
zadovoljen u dosadanjim rezultatima, deluje ohrabrujue.
Glavna preimustva jedn. 4-47 sagledita prorauna dvostruka su. Na pr-
vom mestu sugerira nam se neposredno metod knjigovodstva snage kad se radi o
odreivanju nekih karakteristika maine. Takav metod bi se zasnivao na jednakosti
izmeu mehanike ili elektrine dovedene snage i odnosne elektrine ili mehanike
odvedene snage, ukljuujui gubitke. Jednaina 4-47 i njoj srodni izrazi predstavljaju
pogodnu vezu izmeu snage i drugih veliina maine. I drugo, injenica da jedna-
ina obuhvata samo veliine kola a ne i veliine pobude, olakava njenu primenu u
analizi maina putem ekvivalentnih kola.
b. Maine za jednosmernu struju. Treba dobiti revidirani izraz osnovne jed-
naine obrtnog momenta koja bi bila u skladu s trougaonim talasom m. m. s. koji
stvaraju indukti maina jednosmerne struje. Postupak je veoma slian postupku
po kome je dobivena jedn. 3-22, ali magnetne indukcije, m. m. s. indukta i strujni
plat indukta nisu vie sinusoidni talasi. Osnovni odnos je opet jedn. 1-24 za elek-
tromagnetni obrtni momenat M maine sa p' polova u zavisnosti od ugaone prome-
ne ukupnog f luksa kroz kolo di. jdj) i struje i, naime
M = P i dA (4-48)
2 dd
Kao pri izvoenju jedn. 3-22, najpre emo prouiti sluaj dvopolne maine.
Posmatrajmo, dakle, mainu za koju prostorna raspodela rezultantne mag-
netne indukcije i m. m. s. indukta odgovaraju sl. 4-13. Uzmimo da je za poetak
uzeta taka u kojoj talas magnetne indukcije prolazi kroz nulu, a da je talas m. m. s.
u odnosu na ovaj pomeren za ugao 8 . Znake za talase magnetne indukcije i m. m. s.
odreujemo sporazumno na uobiajeni nain smatrajui da je fluks pozitivan kad
iz povrine indukta izlazi kao iz severnog magnetnog pola na induktu. Talas mag-
netne indukcije moe imati ma kakav konstantan oblik koji je konaan, neprekidan,
jednoznaan i sa simetrinim polutalasima. Talas m. m. s. je trougaoni, sa ampli-
tudom datom jedn. 4-43. Strujni plat koji je proizvodi ima ravnomernu ugaonu
povrinsku gustinu struje datu jedn. 4-42.
Slika 4-13 pokazuje dva elementa struje obuhvaena uglovima dO koji su
za po 7t elektrinih radijana meusobno pomereni u strujnom platu; prvi elemenat
struje je pri uglu 0, a drugi pri uglu 0 + tt. Oba elementa sadre jednake i suprotne
struje veliine JdO i obrazuju prema tome cirkulacionu struju ili su ekvivalentni
dijametralnoj kanuri od jednog navojkakroz koji ta struja tee. Najpre emo od-
1 44 UVOD U A N A LIZU M AINA [GLAVA 4.
rediti obrtni momenat dM proizveden ovim elementima struje, a ukupni obrtni

momenat emo dobiti integriui tako da svi takvi elementi indukta budu obuhvaeni.
a t r u je : J d O
Sl. 4-13. Magnetna indukcija, m. m. s. i strujni plat u tipinoj maini za jednosmernu struju sa
gusto raspodeljenim namotajem indukta
Ukupanfluks kroz kolo ove cirkulacione struje je

g+n
X= B lrd ti (4-49)
Da bismo nali parcijalni izvod ovog fluksa po uglu pretpostavimo da se cirku-

laciona struja pomeri iz svog sadanjeg poloaja za ugao O (udesno na sl. 4-13 od-
nosno u smeru poveanja 0 ). Vrednost fluksa kroz kolo se menja za iznos odre-
en fluksom u elementima ugla d() kod 0 i kod 0 + n. Veliina promene fluksa kod
0 je Bg IrdO, gde je B 0 vrednost za B kod ugla 0. Odgovarajua veliina kod ugla
0 + it je Be+nlrdO ili, s obzirom na simetrinost polutalasa magnetne indukcije
opet Bg Ir d%. Ove dve promene su obe u smeru smanjenja pozitivnog fluksa kroz
kolo, i zbog toga se sabiraju, prema tome je :
d~ = 2 B 0 lr (4-50)
dQ
gde negativni znak pokazuje da pozitivni fluks kroz kolo opada.
Drei se uobiajenog sporazuma za znake fluksa i m. m. s. ekvivalentna
cirkulaciona struja obrazovana dvema povrinskim elementima smatra se pozi-
tivnom kad joj je smer takav da se fluks koji naputa povrinu indukta poveava,
DEO 45] IZM EN JEN E JED N A C IN E OBRTNOG MOMENTA 145
drugim reima kad se ugaoni elemenat kod 0 nalazi iznad apscisne ose, a kod 0 + -
ispod apscisne ose. Cirkulaciona struja u povrinskim elementima je, dakle,
Jd% kada je S 71 < 0 < S + -7t- (4-51)

2 2
Odgovarajui diferencijal obrtnog momenta je, prema jedn. 4-48 i 4-50 i

s obzirom da se zasad odnosi na samo dva pola,
d M = J { 2 Ir) B e dQ kad je 8 - < 0 < 8 + -- (4-52)

2 2
Ukupan obrtni momenat za mainu sa p' polova dobiva se integriui od ugla 8 do

7T 2
ugla 8 + - -tako da se obuhvati ceo strujni plat i mnoei s brojem parova polova,
to daje
7T 7Z
M = p 'J
rd+2B e lrd% =
I
*2
y j \
r 5+ 2
Bo Ir dQ
2
(4-53)
J s - 2 2 J o -2* P'
Jedn. 4-53 ne moe se dovesti u prostiji oblik za opti sluaj ugla pomeranja 8. Pri
normalnom radu maine za jednosmerne struje, meutim, dirke se postavljaju u
7Z
neutralnu ravan, te imamo 8 = . Integral jedn. 4-53 postaje tad fluks po polu
(p. Prema tome za mainu sa dirkama u neutralnoj ravni obrtni momenat je:
M = (4-54)
S obzirom na jedn. 4-43, obrtni momenat moe se jo pisati:

* '2
m = P -fa <
p (4-55)
TC
Ovaj izraz za elektromagnetni obrtni momenat izraava u sutini tumaenje
momenta pomou magnetnog polja, prerna kome se, kao to je izloeno u od. 1 - 2 b,
obrtni momenat smatra rezultatom tenje magnetnih polja da se poravnaju tako
da severni magnetni pol jednog dela maine doe spram junog pola drugog dela
maine. Negativni znak u jedn. 4-55 takoe je u sldadu sa tim tumaenjem; on
pokazuje da obrtni momenat dejstvuje u smeru koji tei da ugao 8 uini manjim
od 90 drugim reima, deluje tako da se pozitivne polutke dva talasa u sl. 4-13
uzajamno privlae, to odgovara tenji severnog pola rotora da se poravna prema
junompolu statora.
Imajui u vidu da elektromagnetni obrtni momenat dejstvuje u smeru po-
ravnanja statorskog i rotorskog polja, znak minus se moe izostaviti iz jedn. 4-54 i
4-55, a dobiveni odnosi mogu se smatrati kao odnosi koji odreuju samo veliinu
obrtnog momenta. Drugom jednom kombinacijom jedn. 4-42 i 4-54, obrtni momenat
se moe napisati u obliku
M = P <E>/a [Nm] (4-56)
27t a
gde je izostavljen znak minus. Fluks (p se meri u Wb, a induktna struja u ampe-
rima. S obzirom da broj polova p', broj provodnika indukta Z i broj paralelnih
10 Elektrine maine
1 46 UVOD U A N A LIZU M AINA [GLAVA 4.
putanja indukta a predstavljaju konstrukcione konstante koje se ne menjaju za datu

mainu, jedn. 4-56 se esto pie u obliku
M = kMcpia [Nm] (4-57)
gde je
P' z
kM (4-58)
2 7t a
U anglosaksonskom sistemu mera je
p' Z
M = 0,738 r -----(]>Ia = k'M (pIa [funti-stopa] (4-59)
2n a
gde je
k'M = 0,738 l _ z (4-60)
2 tz a
Analiza koja dovodi do jedn. 4-56 do 4-60 pokazuje jasno da elektromagnetni

obrtni momenat maine za jednosmernu struju, kao i napon indukovan u induktu
razmatran u od. 4-3, zavisi samo od fluksa po polu a ne od njegove raspodele, sve
dok su dirke u svom normalnom neutralnom poloaju. Dejstva viih harmonika
ne moraju se posebno prouavati, a prouavanje rada u ustaljenom stanju moe se,
prema tome, zasnivati na jedn. 4-38 za napon i 4-56 za obrtni momenat. Ove jed-
naine mogu se kombinovati u jedinstven izraz koji proces pretvaranja energije
karakterie izjednaujui mehaniku snagu sa elektrinom, kao to je uinjeno u
od. 4-5a za viefazne maine. Tako se zamenom vrednosti za <p iz jedn. 4-38 u
jedn. 4-56 dobiva
M = - ^ - E a l a = EaIa (4-61)
2 7zn w0
gde je 6>0 ugaona brzina vratila. Jednaina 4-61 za maine za jednosmernu struju
je u svemu ekvivalentna jedn. 4-47 za maine za naizmeninu struju. Svi zakljuci
dva poslednja stvarna odeljka 4-5a mogu se, dakle, ponoviti ovde za sluaj maina
za jednosmemu struju u vezi sa jedn. 4-61.
4-6. Vii harm onici indukovanog napona. Za maine jednosmerne struje
jednainom indukovanog napona, 4-38, uzima se na podesan nain u obzir svaka
raspodela fluksa koja bi postojala u stvarnoj maini samo ako su dirke u normalnom
poloaju. Za maine naizmenine struje, meutim, jednainom indukovanog na-
pona, 4-14, uzimaju se u obzir samo komponente osnovne uestanosti. U ovom
odeljku emo prouiti harmonike u indukovanom naponu maina naizmenine
struje. Postupak je veoma slian postupku iz od. 4-1, s tom razlikom to se prime-
njuje na pojedine komponente vee uestanosti.
a. Harmonici napona viefaznih maina. Prostorna raspodela magnetne in-
dukcije u vazdunom procepu maina nije nikad potpuno sinusoidna. Nekoliko
inilaca tesno povezanih sa ogranienjima mehanike konstrukcije, oprinose tome
udaljavanju od sinusoide. Raspodela fluksa pobudnog namotaja ili induktnog namo-
taja kad deluju sami moe da bude samo priblino sinusoidnog oblika, kao to
pokazuje sl. 4-14 za sinhronu mainu. Sem toga, kad je maina optereena, kako
indukt tako pobudno polje, odnosno m. m. s. i statora i rotora, sudeluju u stvaranju
rezultantnog fluksa u vazdunom procepu, to moe da bude povod za dalja odstu-
panja od sinusoide. Dejstva ove vrste dolaze naroito do izraza kod maina sa istu-
renim polovima zbog velikih razlika u obliku vazdunog procepa u osi pola i osi
meupolnog prostora. Moguna zasienost pojedinih oblasti gvoa moe, takoe,
DEO 46] V I I H A RM O N ICI INDUKOVANOG NAPONA 147
doprineti distorziji krive. Pored toga, lebovi za namotaje u gvou rotora i statora
utiu na raspodelu fluksa kako neoptereene tako i optereene maine, to nije
uzeto u obzir u sl. 4-14. Zasada emo obratiti panju na raspodele fluksa iji oblici
talasa u prostoru zadravaju svoj oblik dok se obru u odnosu na induktni namotaj.
Ovome ogranienju odgovara najblie flukspobudnog namotaja jednosmerne struje
u sinhronoj maini i to samo ako je dejstvo lebova zanemareno.
Zanemariti vie harmonike
znai smatrati da osnovni har-
monik, prikazan crtkanom kri-
vom u sl. 4-14, predstavlja
dovoljno dobro stvamu raspo-
delu. Analize zasnovane na si-
nusoidama mogu se, meu-
tim, primeniti ne sarno na os-
novni harmonik ve i na svaki
vii harmonik, da bi se dobili
rezultati koji vie odgovaraju
stvarnom obliku talasa. Ovi
vii harmonici postaju inioci
potencijalne vanosti ako se
ima u vidu da je, saglasno je- Sl. 4-14. Raspodela fluksa u vazdunom procepu, sa nje-
dnaini Blv pri konstantnoj govim osnovnim harmonikom, koju stvara glavni pobu-
brzini v, vremenski oblik ta- dni namotaj sinhrone maine
lasa napona indukovanog u
nekoj strani kanure identian sa prostornim oblikom talasa raspodele magnetne
indukcije. Ali kad se posmatra ukupan napon svih strana kanura koje obrazuju
celu fazu, moe se ustanoviti da su vii harmonici napona znatno smanjeni u po-
reenju sa osnovnim harmonikom.
Dejstvo raspodele namotaja moe se vi-
deti na sl. 4-15 koja predstavlja dijametralne
kanure razdeljene u etiri leba po polu i fazi.
Pretpostavlja se da je raspodela fluksa pra-
vougaona; shodno tome talasi napona u ka-
nurama (1), (2), (3) i (4) su isto tako pravo-
ugaoni. Cetiri napona su u vremenu pomere-
na za elektrini ugao izmeu lebova. Iz to-
ga proizilazi da je oblik talasa njihovog zbi-
ra mnogo blii sinusoidi nego to je oblik
pojedinanih komponenti, te je sadraj viih
harmonika u odgovarajuoj meri smanjen.
Da bismo grafiki prikazali dejstvo skra-
ivanja koraka namotavanja na oblik napon-
skog talasa kanure, primetimo u jedn. 3-31 i
3-33 da je napon, indukovan u kanuri dej- Sl. 4-15. Oblici talasa napona poje-
inih kanura u razdeljenom namotaju
stvom sinusoidnog prostomog talasa fluksa indukta naizmenine struje i rezultan-
srazmeran najveoj vrednosti ukupnog fluksa tni oblik talasa za grupu kanura
kroz kanuru, a da maksimalni fluks za si-
nosoidnu komponentu raspodele fluksa nastaje kad je kanura simetrino po-
stavljena u odnosu na sinusoidu. Slika 4-16 nacrtana je specijalno za trei har-
monik raspodele fluksa i pokazuje kanure za etiri vrednosti koraka u trenutku
najveeg fluksa kroz kolo. Vrednost fluksa kroz kanuru za ma koju od etiri skice
srazmerna je algebarskom zbiru povrina izmeu sinusoide i apscisne ose.
1 48 UVOD U A N ALIZU M AINA [GLAVA 4.
Za kanuru sa punim korakom ova vrednost je najvea i srazmerna je povr-

ini polutalasa. Za kanuru sa korakom 5/6 ona je znatno manja. Za kanuru
sa korakom 2 /3 vrednost je ravna nuli i ostaje uvek ravna nuli bez obzira
na relativni poloaj kanure i talasa fluksa. Za kanuru sa korakom 1 /2 vre-
dnost je ista kao za kanuru sa korakom 5 / 6 samo obratnog znaka, to ukazuje
na promenjen smer napona treeg harmonika. Na-
poredo sa smanjenjem koraka kanure smanjuje se
naravno i fluks osnovnog harmonika magnetne in-
dukcije, ali ni bhzu ne u istoj srazmeri. Pogodnim
izborom koraka kanure moe se tako trei har-
monik napona kanure smanjiti za bilo koji eljeni
iznos pa i uiniti ravnim nuli upotrebom koraka
2/3. Na slian nain se peti harmonik moe po-
nititi korakom 4/5, sedmi korakom 6/7 itd. Sa
gledita Blv, ove konstatacije su ekvivalentne
tvrenju da se harmonik napona u jednoj strani
kanure moe fazno pomerati za bilo koji iznos u
odnosu na drugu stranu tako da im se za bilo
Sl. 4-16. Fluks treeg harmonika koji pojedinani harmonik njihov zbir moe sma-
magnetne indukcije kroz kanure njiti za eljeni inilac.
punog koraka i razne kanure sa Veliine naponskih harmonika u razdeljenom
skraenim korakom. Svi uglovi su tetivnom namotaju mogu se lako izraunati. Faz-
mereni u razmeri prvog harmonika
ni pomeraj stvoren lebnim uglom od y elektri-
nih stepeni u razmeri osnovnog harmonika, po-
staje h{ za harmonik reda h u razmeri tog harmonika; na slian nain tetivni ugao
od p elektrinih stepeni u osnovnoj razmeri postaje hp u razmeri harmonika. Po-
jasni, tetivni i namotajni sainilac je tada:
sin (nh y / 2 )
&bh (4-62)
wsin(/t y / 2 )
h(n p)
kPh == cos ------ (4-63)
2
kwh -= kbhkph (4-64)
za harmonik reda h. Obino se samo neparni harmonici uzimaju u obzir, zato to

u normalnim mainama kriva raspodele fluksa ima simetrine polutalase. Efektivna
vrednost harmonika indukovanog napona koja bi odgovarala vrednosti iz jedn.
4-14, izraava se obino pomou harmonika reda h fluksa <ph po polu harmonika
reda h kao
Eh = 4,44 kbhkph h f Nph<ph (4-65)
gde je / i dalje osnovna uestanost, a dodati inilac h pojavljuje se zato to je broj
polova harmonika reda h preenih za jedan obrtaj ravan h puta broj preenih polova
osnovnog harmonika.
P r im e r 4-6. U primerima 4-2 i 4-3 pojasni, tetivni i namotajni sainilac izraunati su
za osnovni harmonik e. m. s. trofazne estopolne maine sa namotajem koraka 5 16, razdeljenim
u 36 lebova. Uzmimo sad da je raspodela magnetne indukcije pravougaona i da treba uzeti u ob-
zir vie harmonike zakljuno do sedmog. Uporediti relativne veliine harmonika e. m. s. sa har-
monicima magnetne indukcije.
Reenje. Pojasni, tetivni i namotajni sainioci, dobiveni pomou jedn. 4-62, 4-63 i 4-64
su sledei:
DEO 46] V I I HARM O N ICI INDUKOVANOG NAPONA 149
Sainilac h = 1 h = 3 h = 5 h = 7
hh 0,966 0,707 0,259 0,259

kph 0,966 0,707 0,259 0,259
&wh 0,933 0,500 0,067 0,067
kwh l&wl 1 0,536 0,072 0,072
Odnos kwh jkwl pokazuje relativno ublaenje viih harmonika u poreenju s osnovnim.
Fluks harmonika reda h po polu tog harmonika je funkcija amplitude B (vrhjh harmonika
reda h magnetne indukcije i povrine pola harmonika reda h koji iznosi 1 jh od povrine osnovnog
pola. Znai da je
<Ph S (vrh)/,
0!
iT>
h B ( y rh)i
(4-66)
Odnos indukovanih napona je 3 prema jedn. 4-65,
Bh hkt,hkph,t >h _ kwhB(VTh)h
(4-67)
E\ h lk p i^ kw iB (vrh)i
Odnos B (vrh) h IB(vrh)l se dobiva pomou Furijeovih redova za pravougaoni talas, jedn. 4-17.
Dobiveno uporeenje odnosa izmeu harmonika fluksa i napona je sledee
Odnos h = 1 h = 3 h = 5 h = 7
B(vrh)h h }B(Vrh)l 1 0,333 0 ,2 0 0 0,143

BhlEi 1 0,179 0,014 0 ,0 1 0
P r im e r 4-7. Dokazati da su za ?-faznu mainu harmonini pojasni i tetivni sainioci

isti kao za osnovni harmonik kad je red harmonik dat izrazom:
h = 2Sp l
gde je Sp broj lebova po polu.
Reenje. Vratimo se na sl. 4-3 i podsetimo se da pojasni sainilac prua mogunost da se
sabere grupa jednakih vektora meusobno pomerenih za odreeni ugao. Pomeraj vektora osnov-
nog harmonika je
180
Sp
= Y-
Pomeraj vektora harmonika reda 2 Sp 1 je
180 180
(2Sp 1) = 360 = 360 . r
Jasno je da e n jednakih vektora, uzajamno pomerenih za 360 + y imati isti odnos vektorskog
zbira prema algebarskom zbiru kao n jednakih vektora uzajamno pomerenih za y- Zbog toga imaju
isti pojasni sainilac.
Isto tako, pozivajui se na sl. 4-5, podsetimo se da je tetivni sainilac samo sredstvo za
sabiranje dva jednaka vektora meusobno pomerena za odreeni ugao. Pomeraj u osnovnom har-
moniku je
180
p = my = m -------
Sp
gde je m ceo broj. Ova jednaina kazuje, u stvari, da dve strane kanure moraju biti smetene u le-
bove i da zbog toga moraju biti meusobno pomerene za izvestan umnoak ugla izmeu lebova.
Pomeraj vektora harmonika reda 2 Sp + 1 je
180 180
(2Sp + 1 )m ------- = m (360) + m -------- = m (360) +; p
Sp Sp
Dva jednaka vektora pomerena za m (360) p imaju oevidno isti odnos izmeu veliina vek-
torskog zbira i aritmetikog zbira kao dva jednaka vektora pomerena za p. Zato su njihovi tetivni
sainioci isti.
150 TJVOD U A N A LIZU M A IN A [GLAVA 4.
Ovi harmonici su poznati pod nazivom lebni ili zubni harmonici. Oni su ponekad veoma
nezgodni jer im se veliine u odnosu na osnovni harmonik ne smanjuju pojasnim i tetivnim sa-
iniocima kao za ostale harmonike. Smanjivanje lebnih harmonika putem iskoenja razmatrano je
u od. 4-6.
h. Namotaji s razlomljenim hrojem lebova. Svi viefazni namotaji koje smo
osad prouavali imali su ceo broj lebova po polu i fazi to su bili namotaji
sa celim brojem lebova. To ima za posledicu da izgled namotaja ispred svakog pola
bude isti. Na sl. 4-6, na primer, vidi se da je redosled slovnih oznaka za strane kanura
isti za sve polove izuzimajui negativne znake. Valja primetiti i to da u gornjem
redu strana kanura one koje su oznaene sa a idu tano za 180 elektrinih ste-
peni iza onih koje su oznaene sa a i da isto vai i za donji red.
Pronaen je duhovitikoristan nain za smanjenje sadraja harmonika pomou
namotaja s razlomljenim brojem lebova u kojima broj lebova po polu i fazi nije ceo
broj. Ovaj nain je naroito podesan za sporohode maine u kojima se, zbog toga
to zahtevaju mnogo polova, moe smestiti veoma malo lebova po polu, te se ne
moe raunati da e normalni namotajni sainilac znatno umanjiti havmonike.
Osim toga, primena namotaja s razlomljenim brojem lebova daje Veu slobodu u
Po! *1
0
2 Poi
V///////////////////
2 3 4 S 6 7 8 9 O li !2 U M /S
Sl. 4-17. Razvijena ema trofaznog namotaja sa 2 1 /2 leba po polu i fazi
izboru limova to vodi jevtinijoj maini omoguujui upotrebu limova za ije ise-
canje ve postoji alat. Na sl. 4-17 dat je jedan primer trofaznog namotaja sa 2%
leba po polu i fazi. Kao to se vidi, izgled namotaja ispred pojedinih polova nije
ovde isti. Ali ako se upotrebi vie od dva pola, izgled namotaja ispred svakog para
polova je isti kao za ovde pokazani par, tako da dva pola ine jedan vie puta ponov-
ljeni deo za ovaj poseban primer. Korak namotaja je seam lebova; otuda poetak
u donjem redu osmog leba predstavlja ponavljanje gomjeg reda s promenjenim
znakom. Proizvedeni napon je trofazan jer je grupa bilo koje faze a pomerena za
1 2 0 elektrinih stepeni od odgovarajuih grupa faza b i c.
to se tie smanjenja dejstva viih harmonika, glavna razlika izmeu namotaja
na sl. 4-6 i 4-17 je u tome to kod ovog drugog strane kanura sa oznakom a u
gornjem redu (ili u donjem redu) ne sleduju stranama sa oznakom a za tano 180
elektrinih stepeni. Na sl. 4-17 one dolaze posle 192. Sl. 4-18a pokazuje vektore
osnovnog harmonika faze a za strane kanura gomjeg reda, sa istim brojnim ozna-
kama kao za lebove na sl. 4-17. Kad
se vektori 9 i 10 preokrenu pre
nego to se saberu s ostalim, dobiva
se dijagram sl. 4-186 Ali je ovaj
dijagram ekvivalentan dijagramu
koji bi se dobio pri odreiva-
nju pojasnog sainioca namotaja
sa celim i znatno veim brojem
Sl. 4-18. Sabiranje osnovnih harmonika napona u lebova po polu i fazi. Ispravljeni
fazi a namotaja sa slike 4-17
pojasni sainilac k b, jednak odnosu
vektorskog zbira prema algebarskom
zbiru u sl. 4-186, iznosi 0,957. Na slian nain se moe konstruisati
dijagram sl. 4-19 za trei harmonik napona, koji nam daje ispravljeni pojasni
sainilac k'b3 = 0,647. U stvari, svi ispravljeni pojasni sainioci k 'bh za ovaj na-
DEO 46] V II HARM O N ICI INDUKOVANOG NAPONA 151
motaj su istovetni sa pojasnim sainiocima za namotaj sa celim brojem le-

bova sa pet lebova po polu i fazi. Preimustva gue razdeljenog namotaja
sauvana su, dakle, uprkos tome to se raspolae ograni-
enim brojem lebova. Tetivni sainioci odreeni su
samo lebnim korakom i isti su kao za namotaje sa ce-
lim brojem lebova.
injenica da viefazni namotaji treba da budu
uravnoteeni ograniava kombinacije brojeva lebova i
polova koji se uspeno mogu primeniti za namotaje s
razlomljenim brojem lebova. Svaki predloeni namotaj Sl. 4-19. Sabiranje treih
treba ispitati u pogledu uravnoteenosti, a namotajni harmonika napona u fazi a
sainioci se mogu izraunati po metodi vektorskog di- namotaja sa slike 4-17
jagrama prikazanoj u prethodnom stavu.
c. Trofazni linijski naponi. Oblik talasa napona na krajevima podlee jo
uticaju naina meusobnog povezivanja grupa kanura koje sainjavaju viefaznu
mainu. Ovaj uticaj se moe prikazati razmatrajui trofaznu mainu sa zvezdastom
spregom (sl. 4-20). Kad je raspodela fluksa data jednainom
B = fkvrh)! sin x + 5(VIh)3 sin (3x + oc3) + fi(Vrh) 5 sin (5x + 5) + . . . (4-68)
izraz za napon faze a je
^ = i ! E x sin ost + ] f 2 sin (3cor + 03) + |, 2 E sin (5ost + 05) + . . . (4-69)
Uglovi 03, 05 . . . 0/, su fazni uglovi harmonika vieg reda
u odnosu na osnovni harmonik. U jedn. 4-69, napon ean pred-
stavlja iznos za koji je potencijal na krajevima a vei od po-
tencijala zvezdita n ; svaki simbol za napon sa takvim dvoslov-
nim indeksom treba uopte tumaiti kao iznos za koji je po-
tencijal u taki sa prvim slovom vei od potencijala u taki sa
drugim slovom. Kao poetak za vreme u jedn. 4-69 proiz-
voljno je izabran trenutak u kome je osnovni harmonik od
Sl. 4-20. Trofazniin-
ea ravan nuli. Efektivne napone + ,, Z?3, Eb ........, Eh daje dukt spregnut u zve-
jedn. 4-65. Za redosled abc faza osnovnih harmonika napo- zdu
na, naponi faza b i c su
bn = i 2 Ex sin (ost 120) + ] f 2 E s sin (3wr + 03 3 x 120)
+ f 2 E^ sin (5 cot + 05 5 X 120) + . . . (4-70)
i
ecn = ]/2 Ei sin (cor + 120) + ]f 2 E 3 sin (3 cor + 03 + 3 x 120)
+ ] f l E5 sin (5 cor + 0S + 5 X 120) + . . . (4-71)
Ako se brojne vrednosti faznih uglova svedu na najmanje njima ekvivalentne vred-
nosti, jedn. 4-70 i 4-71 se mogu napisati
eb = ] f l Ex sin (cor 120) +]A2 E z sin (3 cor + 03)
-\-]f 2 Eb sin (5 cor + 05 + 120) + . . . (4-72)
1
e c.n - ] f 2 E Xsin (cor + 120) + ] f 2 E 3 sin (3 cor + 03)

+ ]f2 E5s in (5 cor + 05 120) + . . . (4-73)
152 UVOD U A N A LIZU M A IN A [GLAVA 4.
Vektorski dijagrami faznih napona u odnosu na zvezdite Eam Ehn i Ecn za

osnovni, trei i peti harmonik dati su na sl. 4-21. Treba primetiti da su fazni naponi
Sl. 4-21. Fazni naponi prema zvezditu i linijski naponi za (a) osnovni harmonik, (V) trei har-
monik i (c) peti harmonik altematora spregnutog u zvezdu
treeg harmonika svi u fazi, a naponi petog harmonika imaju suprotan redosled
prema naponima osnovnog harmonika
Linijski napon eab je
âb &an T enh Can 6hn (4-74)
Vektorska konstrukcija kojom se dobiva linijski napon osnovnog harmonika Eah po-
kazana je na sl. 4-21 a. Na slian nain je ustanovljeno za ostale linijske napone
osnovnog i ostalih harmonika da su onakvi kakvim ih prikazuju sl. 4-217? i 4-21c.
S obzirom da su fazni naponi treeg harmonika u fazi po vremenu, razlike su im
ravne nuli, te se komponente treeg harmonika ne pojavljuju u linijskim naponima.
Isti zakljuak vai za sve harmonike iji red je sadratelj broja 3. Iz toga se vidi
da se oblik talasa linijskih napona razlikuje od oblika talasa faznih napona. Sem
toga, s obzirom da se efektivni napon E sastoji od osnovnog harmonika efektivne
vrenosti ) i viih harmonika efektivnih vrednosti E ?i, Eb itd., i da je dat izrazom
E = i E * + E 32 + E * + (4-75)
efektivni linijski napon se neto razlikuje od efektivnog faznog napona pomnoenog
sa i 3 kad ovaj poslednji sadri trei, esti, deveti itd. harmonik.
Kad se umesto zvezdaste primeni trougaona sprega, naponi treeg harmonika
oko zatvorenog trougla su u fazi, a u namotaju postoji trei harmonik cirkulacione
struje. U linijskom naponu, meutim, ne postoje komponente treeg harmonika,
jer se naponi indukovani treim harmonikom kompenzuju padom napona usled
impedanse izazvatim cirkulacionom strujom.
P r im e r 4-8. Indukt trofaznog zvezdasto spregnutog osmopolnog alternatora 60 Hz
ima 24 leba po polu. Korak kanure je 5 / 6 , a svaka kanura ima 4 navojka vezana na red. Promena
magnetne indukcije u vazdunom procepu data je izrazom
Bg = B(yrh)i (sin 0 + 0,35 sin 30 0,40 sin 50)
gde je 0 ugaono odstojanje u elektrinim radijanima, mereno od take u kojoj je magnetna induk-
cija ravna nuli.
Alternator radi sinhronom brzinom, neoptereen, sa ukupnim fluksom u vazdunom pro-
cepu od 4,80 x !0 ~2 Wb po polu.
Nai efektivne fazne i linijske napone.
Reenje. Ako je 0Oukupni fluks po polu, onda je
0o = + 0 3 + 05
DEO 47] HA RM O N ICI M. M. S. 153
i, prema primeru 4-6

0,35 0,40
<ft> = 0 i + <Pi $ 1 = 1 ,037 4>!
S obzirom da je <p0 4,80 x 10 2 Wb,
0! = 4,63 X 10 2 03 = 0,540 X 102 05 = 0,370 X 10~2.
Ugao izmeu lebova je 180/24 = 7,5 elektrinih stepeni, a ima n = 8 lebova po polu
i fazi. lebni korak p = 150. Iz jedn. 4-62 i 4-63 odgovarajui pojasni i tetivni sainioci su:
kbx = 0,956 kba = 0,641 = 0,195
kpl = 0,966 kp3 = 0,707 kpb = 0,259
Prema jedn. 4-65, efektivni fazni naponi su:
Et = 2910 V Ea = 501 V Eb = 63,6 V
Prema jedn. 4-75, efektivni fazni i linijski naponi su:
Ean = | 29102 + 5012 + 63,62 = 2954 V

odnosno:
Ebc = \ 3 | 29102 + 63,62 = 5040 V.
4-7. H arm onici m. m. s. Kao to postoji potreba da se ispitaju harmonic 1
indukovanog napona i sredstva da se oni to vie smanje, kako bi se dobila pot-
puna i zadovoljavajua predstava o radu maine, isto tako je potrebno ispitati har-
monike m. m. s. i njihova dejstva. Pored toga to ovi harmonici delujui na fluks
maine utiu na indukovani napon oni jo mogu da utiu i na elektromagnetni
obrtni momenat usled zavisnosti obrtnog momenta od oblika prostornog talasa
m. m. s. Oblici talasa magnetomotome sile bie u ovom odeljku proueni neto
podrobnije, najpre za viefazne maine a zatim za maine jednosmerne struje.
a. Harmonici m. m. s. u trofaznim mainama. Naa ispitivanja e se zasada
odnositi naroito na harmonike koje proizvodi trofazni namotaj sa celim brojem
lebova u idealizovanoj maini kao to je ona u od. 4-2. Polazei od dejstva pravo-
ugaonog talasa m. m. s. proizvedene samo jednom kanurom, nau panju emo
usmeriti na harmonike komponente. Naroito e se istai harmonik reda h da bi
se pokazao postupak pri ispitivanju pojedinanih harmonika jednog za drugim.
Izraz 4-20 daje vremenski maksimum amplitude prostornog prvog har-
monika za jednu fazu maine sa p' polova sa koncentrisanim dijametralnim namota-
jem koji ima N pb rednih navojaka po polu. Prema jedn. 4-17 za Furijeove nizove,
odgovarajua jednaina za harmonik reda h pravougaone prostorne raspodele je
F(max)/, = - ][I I [ampernavojaka po polu] (4-76)

71 h p'
Treba primetiti da se u jedn. 4-17 ne javljaju pami harmonici, tako da je h ogra-

nieno na cele neparne brojeve. Kao u sluaju jedn. 3-44, trenutna vrednost har-
monika reda h rezultantne m. m. s. za sve tri faze u taki 0 prostora je
Poh = F(mzx.)h [cos h cos + cos h X 120) cos ( t 120)
+ cos (A0 A x 240) cos ( t 240)] (4-77
inilac h se pojavljuje u prostornim lanovima kao to su /zO h x 1 2 0 zato
to se jedn. 4-77 odnosi na prostorne harmonike reda h; on se ne pojavljuje u vre-
menskim lanovima kao to je cot 1 2 0 jer talas struje ima sinusoidan oblik u
zavisnosti od vremena.
154 A N ALIZA M A IN A [GLAVA 4.
Za naroite vrednosti h lan u srednjim zagradama u jedn. 4-77 moe se

radi tumaenja uprostiti primerom iste trigonometrijske transformacije kao u jedn.
3-47. Tako za h = 3 i sve sadratelje broja 3, lan u zagradama postaje ravan nuli.
Prema tome, u rezultantnoj m. m. s. uravnoteenog trofaznog namotaja nema treeg
devetog, petnaestog itd. harmonika.
Za h = 7, 13 i koji bilo neparan broj vei za 1 od bilo kog saratelja broja 3,
lan u srednjim zagradama postaje 3 /2 cos (hO tor). Protumaen na isti nain
kao jedn. 3-47, taj rezultat predstavlja polje konstantne amplitude koje se obre
u istom smeru kao i osnovni harmonik ali, zbog inioca h ispred ugla 0 , brzinom
ravnom 1 //z puta brzina osnovnog harmonika.
Za h = 5, 11 ili ma koji neparan broj vei za 2 od bilo kog sadratelja broja
3, lan u zagradama postaje 3 /2 cos (60 + wr). To je polje konstantne amplitude
koje se obre brzinom ravnom 1 jh puta brzina osnovnog harmonika, ali je, zbog
pozitivnog znaka ispred wr, smer obrtanja obratan.
Za razdeljene tetivne namotaje mogu se za harmonike nacrtati vektori m. m. s.
kao u sl. 4-8 i 4-9, s tom razlikom to su uglovi prostornog pomeraja izmeu vektora
harmonika h puta vei nego za odgovarajue vektore osnovnog harmonika. Pojasni
i tetivni sainioci harmonika mogu se upotrebiti za odreivanje rezultantne m. m. s.,
pri emu je situacija jednom vie potpuno ista kao za indukovane napone. Prema
tome, amplituda harmonika reda h m. m. s. trofaznog namotaja sa celim brojem
lebova je u ampernavojcima po polu
3 4 1 &bh kph N ph _1 2 J _ 0 ^0 ^ hbh hph Fph J (4-78)

Fm
2 7r h p' hp'
gde je h neparan ceo broj koji ne sadri 3. Pojasni i tetivni sainioci harmonika
kbh i kph koje daju jedn. 4-62, 4-63, imaju na smanjenje harmonika m. m. s. isti
uticaj kao u sluaju harmonika indukovanog napona.
b. M . m. s. u mainama za jednosmernu struju. U ponovljenom prouavanju
proizvoenja obrtnog momenta u mainama jednosmerne struje (od. 4-36), indukt
je predstavljen ekvivalentnim ravnomemim strujnim platom sa odgovarajuim
trougaonim talasom m. m. s. Da bismo dobili potpuniju i verniju sliku, trebalo bi
da znamo da li stvami oblik talasa m. m. s. ne odstupa od trougaonog oblika u iz-
vesnoj meri.
Za ispitivanje m. m. s. indukta moe se uzeti prost dvopolni indukt maine
za jednosmemu struju prema sl. 3-31 do 3-33. Na sl. 4-22a on je pokazan u raz-
vijenom obliku sa oznaenjem smerova struja. Talas m. m. s., prikazan stepenastom
krivom na sl. 4-226, moe se nacrtati pod pretpostavkom da je vazduni procep
ravnomeran, da gvoe nema magnetnog otpora i da se dejstvo lebova moe za-
nemariti. Smatra se, dakle, da je prirataj m. m. s. u svakom lebu ravan broju
ampernavojaka u lebu. Prema tome, treba poi od bilo koje take na obimu na-
motaja ucrtavajui liorizontalne linije izmeu lebova i umeui vertikalan stepen
za svaki leb; kad se proe jedan potpun ciklus, osa simetrije rezultantnog talasa
daje nultu liniju dijagrama. Pozitivne ordinate oznauju linije fluksa koje izlaze
iz onih taaka povrine indukta koje igraju ulogu severnih magnetnih polova.
Pri konstantnoj struji indukta talas je isti u svakom trenutku vremena. Visina od
vrha do vrha krive mora biti ravna broju amperprovodnika pod jednim polom,
a amplituda FA krive je polovina te vrednosti. Prema tome, za dvopolnu mainu je
F a = - [ampemavojaka po polu] (4-79)

4 2
DEO 47] HARM O N ICI M. M. S. 15 5
gde je Z ukupan broj provodnika u namotaju, a Ia struja indukta. Struja Ia deli

se sa 2 jer kroz dvopolni indukt idu dve paralelne putanje. Za mainu sa p' polova
je
Z I
F a = ------- [ampernavojaka po polu] (4-80)
2 p' a
gde je a broj paralelnih putanja kroz indukt. Ova vrednost je ista vrednost kao jedn.
4-43 dobivena na osnovu ravnomemog strujnog plata.
Sl. 4-22. (a) Razvijeni dijagram prostog dvopolnog namotaja indukta maine za jednosmernu
struju, i (6 ) odgovarajui taias m. m. s
Dejstva m. m. s. indukta na rezultantni fluks u vazdunom procepu esto

se nazivaju reakcija indukta. M. m. s. indukta ini da se fluks u vazdunom pro-
cepu i njegova raspodela u optereenoj mainiza jednosmernu struju razlikuje od
fluksa u istoj maini sa istom pobudnom strujom ali bez struje indukta; m. m. s.
indukta poveava fluks pod jednom polovinom magnetnog pola, a smanjuje ga
pod drugom njegovom polovinom. Ovo dejstvo distorzije reakcije indukta ima iz-
vesne vane praktine posledice koje se moraju razmotriti u potpunosti pri po-
drobnom prouavanju radnih karakteristika maina za jednosmernu struju i mo-
gunosti njene primene.
P r im e r 4-9. Indukt s talasastim namotajem etvoropolne maine jednosmerne struje
250 V, 1750 obr/m in, ima 37 lebova sa 6 strana kanure u lebu i 2 navojka u kanuri.
a) U grafikonu slinom stepenastom talasu. sl. 4-22 za m. m. s. indukta, kolika mora
biti visina vertikalnog stupnja za svaki leb indukta, kad je struja indukta 40 A?
b) Kolika je amplituda talasa m. m. s. indukta?
c) Kad se namotaj indukta zameni ekvivalentnim strujnim platom, kolika mora da bude
povrinska gustina struje plata?
Reenje. a) U svakom lebu ima 6 x 2 = 1 2 provodnika. S obzirom da talasasti namotaj
ima dve paralelne grane, struja u svakom provodniku je 40 /2 = 20 A. Prema tome, u svakom lebu
se m. m. s. poveava ili smanjuje za 12 x 20 = 240 ampernavojaka.
b) Prema jedn. 4-80, s a Z = 37 x 6 x 2 = 444 provodnika ukupno, bie
444 40
F a ~ ------- = 1110 ampernavojaka po polu
2x4 2
c) Prema jen. 4-42

444 X 40
J = ------------- = 707 A/elek. rad.
TT X 4 X 2
ili 12,35 A po elektrinom stepenu. Za indukt prenika 8,5 in (oko 21,5 cm) (to bi odgovaralo
za tumainu),gustina je 707 x 4 tt,/8,5tt ili 333 A poinu duine po obimuindukta (oko 131 A/cm).
4-8. Dejstvo viih harmonika. Za maine jednosmeme struje, jednaine
obrtnog momenta i napona zasnivaju se na raspodelama m. m. s. i magnetne in-
dukcije koje su veoma pribline stvarno postojeim raspodelama. Odgovarajue
jednaine za maine naizmenine struje, meutim, zasnivaju se samo na kom-
ponentama osnovne uestanosti. Trebalo bi, prema tome, ispitati uticaj viih har-
monika u mainama za naizmeninu struju pre nego to bi se ove jednaine pri-
menile u podrobnoj analizi.
Iz onih delova poslednja dva odeljka koji su posveeni viefaznim mainama,
mogla se dobiti izvesna opta slika o tome, u kojoj meri raspodele kako fluksa
tako m. m. s. odstupaju od sinusnih talasa i kakva je priroda tih odstupanja. Naela
izloena u gl. 3 mogu se primeniti na vane harmonike da bi se ocenio njihov
uticaj na rad maine. Takva ocena dovodi do zakljuka da je uticaj harmonika mali
u dobro konstruisanoj maini kad ona radi pod normalnim radnim uslovima.
Najvei harmonici su harmonici nieg reda na primer, peti i sedmi za tro-
fazne maine i lebni (ili zubni) harmonici, iji je red za trofazne maine dat
izrazom (vidi primer 4-7)
h = 2 Sp 1 (4-81)
gde je Sp broj zuba po polu. Harmonici nieg reda vani su zato to im je amplituda
obino znatna u poreenju s amplitudom osnovnog harmonika. Meutim, videli
smo da se ovi harmonici mogu svesti na veoma male razmere podesnim skraenjem
namotaja po tetivi i raspodelom namotaja. lebni harmonici vani su zato to im
se amplitude u odnosu na osnovni harmonik ne mogu smanjiti ni skraivanjem ni
raspodelom namotaja. Njihova vanost je potencirana dejstvom otvora lebova,
zanemarenog u naim ranijim razmatranjima, koje prouzrokuje varijacije mag-
netnog provoda u vazdunom procepu po emu se ova naroita polja razhkuju
od ostalih.
Iskoenje lebova rotora predstavlja mahom efikasno sredstvo za smanjenje
smetnji izazvatih lebnim harmonicima. Dejstvo iskoenja na talas harmonike
komponente napona indukovanog u strani kanure ili ipki rotora moe se videti
Sl. 4-23. Harmonika komponenta talasa magnetne indukcije koju preseca (a) neiskoena ipka
rotora i (6) iskoena ipka rotora
kvalitativno iz prostog dijagrama na sl. 4-23, koji pokazuje samo jedan provodnik
iU ipku namotaja i talas harmonika magnetne indukcije u jednom trenutku vremena.
U sl. 4-23a gde ipka nije iskoena, cela ipka ac lei u magnetnoj indukciji 5(vrh)A,
DEO 48] D EJSTV O V lS lH HA RM O N IK A 157
a indukovani napon u skladu sa tumaenjem Blv, proporcionalan je sa B(VIh)h.

U sl. 4-23b, meutim, ipka je tako iskoena da pokriva ceo ciklus vrednosti talasa
magnetne indukcije. Napon indukovan u jednom duinskom elementu ipke potire
se, prema tome, sa isto tolikim naponom u drugom elementu, izloenom jednakoj
i suprotnoj magnetnoj indukciji. Ovaj zakljuak vai bez obzira na trenutne rela-
tivne poloaje ipke i talasa fluksa. Ovaj harmonik fluksa ne stvara, dakle, nikakvu
struju u namotaju indukta; on je potpuno eliminisan iskoenjem lebova. Sa manjim
iskoenjem postiglo bi se, naravno, samo delimino ponitenje dejstva harmonika,
ali se uopte uzev ovo dejstvo smanjuje u znatnoj meri. Kao to se vidi iskoenje
deluje slino raspodeli namotaja; raspodelom sefazna grupa strana kanure ili ipki
razastire na znatan deo talasa fluksa; iskoenjem se pojedinane strane kanura ili
ipke razastru isto tako. U oba ova pomona sredstva radi se o vektorskom a ne o
algebarskom sabiranju kao postupku za smanjenje dejstva harmonika. Iskoenje
koje se u praksi obino primenjuje iznosi oko jedan lebni korak.
Meu dejstvima viih harmonika fluksa i m. m. s., koja su sva kodljiva,
etiri su najvanija: uvoenje harmonika u indukovani napon, uzajamno dejstvo
harmonika rotora i statora u proizvoenju parazitnih obrtnih momenata, uvoenje
vibracija, i, tesno povezano s treim, uvoenje brujanja. Harmonici fluksa dopri-
nose unekoliko i gubicima u maini, proizvodei gubitke u gvou relativno vi-
soke uestanosti, naroito u zupcima i polnim nastavcima.
Prvo dejstvo se tie uglavnom sinhronih generatora, kao to se vidi iz pri-
mera 4-6 i 4-8. Harmonici u m. m. s. indukta ne stvaraju neposredno harmonike
u naponu na krajevima, ali oni utiu na veliinu osnovnog napona. S obzirom da
harmonik m. m. s. reda h uspostavlja obrtno polje sa hp' polova, koje se u odnosu
na indukt obre brzinom od 1 jh sinhrone brzine, on indukuje u namotaju napon
osnovne uestanosti a ne harmonik napona. Tako indukovani napon je fazno po-
meren za 90 elektrinih stepeni u vremenu od harmonika fluksa kroz kolo, a time
i od struje koja izaziva pojavu harmonika. Kao to emo pokazati u od. 4-9,dejstvo
ovog indukovanog napona na napon na krajevima uzima se u obzir putem izvesnog
reaktivnog pada napona koji se smatra upravno srazmernim sa strujom indukta.
Suzbijanje poslednja tri gore navedena dejstva moe da predstavlja osobito
teak problem kod asinhronih motora s kaveznim rotorom zato to u kombinaciji
statorskih harmonika m. m. s. i njihove reakcije na kavezni rotor lei bogat izvor
razliitih harmonika na obema stranama vazdunog procepa. Uzrok i priroda para-
zitnih obrtnih momenata, na primer, moe se ispitati imajui u vidu da talasi si-
nusoidne m. m. s. i magnetne indukcije sudeluju u proizvoenju jednosmemog
obrtnog momenta shodno jedn. 3-22 kad oba talasa imaju isti broj polova i kad su
meusobno nepokretni u prostoru. Kad su ova dva talasa relativno nepomina
jedan prema drugom za svaku brzinu rotora, proizvodi se asinhroni obrtni momenat
slian glavnom obrtnom momentu asinhronog motora. Kad su oni relativno nepo-
mini samo za jednu brzinu rotora, samo pri toj brzini se proizvodi sinhroni obrtni
momenat slian momentu u sinhronom motora.
Kriva obrtni momenat klizanje koja predstavlja promenu asinhronog
parazitnog obrtnog momenta proizvedenog sadejstvom dve harmonine komponente
slina je krivoj na sl. 3-25 za osnovne harmonike, premda uslov da napon
na krajevima bude konstantan ne vai za vie harmonike. Shka 3-25 je
precrtana u sl. 4-24 i proirena na vei opseg khzanja. Klizanje u sl. 4-24 mora se
odrediti u odnosu na brzinu talasa nekog vieg, a ne osnovnog harmonika. Tako,
na primer, sedmi harmonik m. m. s. motora sa p' polova proizvodi polje od 7 p'
polova koje se obre brzinom ravnom 1 /7 brzine osnovnog polja i u istom smeru.
Njegovo dejstvo je prema tome slino dejstvu malog motora sa 7 p' polova spojenog
sa vratilom glavnog motora, na nain prikazan na sl. 4-25. Treba primetiti da dopri-
nos sedmog harmonika obrtnom momentu moe da bude osetan samo pri malim
1 58 A N ALIZA M AINA [GLAVA 4.
brzinama motora, a nipoto pri normalnim radnim brzinama. Ako bi pak sedmi
harmonik bio velik, karakteristika pri putanju motora u rad bila bi ozbiljno pore-
meena i motor bi se mogao obrtati malom brzinom u blizini klizanja od 6 /7 (oko
ro to r s e obre .su p ro tn o _ Z S r o to r s e o b rc e b rz e od potja_

's m e r u o b rta n ja potja cg ^ 'j a li u istom sm e ru
LO,
-Q>
ro to r s e o b re sp o rij'e od po lja
a li u isto m s m e ru
Sl. 4-24. Kriva obrtni momenat klizanje asinhrone maine za iroki opseg klizanja
1/7 normalne brzine) umesto dapostigne svoju normalnu radnu brzinu kada je
klizanje veoma malo. Takva pojava se mora, naravno, izbei da bi motor bio
upotrebljiv.
osnovna h a rm o n ika su p e rp o n ira n sinh ron i o b rtn i

kom p onen ta
10 V" . k liz a n je q
k h z a n je u od nosu na
osnovno p o lje
Sl. 4-25. Kriva obrtni momenat klizanje Sl. 4-26. Kriva obrtni momenat klizanje
asinhronog motora sa superponiranim
asinhronog motora, sa asinhronim uleg- sinhronim obrtnim momentom,
nuem usled sedmog harmonika fluksa stvorenim dejstvom harmonika fluksa
Sinhroni parazitni ohrtni momenti stvoreni sadejstvom viih harmonika sta-
tora i rotora mogu dati povoda slinim nepovoljnim dejstvima, kao to pokazuje
kriva obrtni momenatklizanje na sl. 4-26. U ovom sluaju se rotor moe obrtati
malom podsinhronom brzinom, umesto da postigne svoju normalnu radnu brzinu.
Ako se jedan par ili niz parova ovakvih harmonika uzajamno zakvae pri brzini
ravnoj nuli, moe se desiti da se motor uopte ne pokrene ak i kad nije optereen.
Loe izabrana kombinacija brojeva lebova statora i rotora, kojom bi se izazvala
pojava kako sinhronog tako i asinhronog ulegnua, mogla bi dovesti do toga da
kriva obrtni momentklizanje bude u oblasti male brzine veoma nepovoljna.
Da bi se pravilno ocenile mogunosti pojave sinhronih momenata, vibracija
i brujanja, treba shvatiti u kojoj meri motor predstavlja obilan izvor magnetnih
harmonika. Kad je namotaj kaveznog rotora izloen dejstvu osnovnog, petog, sed-
mog itd. harmonika statorskog polja, glavna polja proizvedena indukovanim ro-
torskim strujama jesu osnovni odnosno peti, sedmi itd. harmonik polja rotora.
Ali pored ovih glavnih polja proizvode se i vii harmonici svakog od njih, dajui
dug niz rotorskih harmonika. Mimo potencijalne vanosti lcoju imaju u proizvoenju
DEO 49] REA K TA N SA R A S IP A N JA 159
parazitnih obrtnih momenata, ovi rotorski talasi mogu u velikoj meri doprineti
stvaranju brujanja i vibracija.
Glavni izvor brujanja koje se pronosi kroz vazduh su vibracije statorske
i rotorske konstrukcije pod dejstvom magnetnih sila koje ih periodino deformiu
u vremenu; drugim reima, maina se ponaa kao ogroman elektro-magnetni
zvunik. U prouavanju brujanja motora obuhvata se uopte prouavanje magnetnih
sila i mehanikog odziva konstrukcija prema tim silama. U magnetne sile o kojima
se ovde radi ubrajaju se i radijalne sile koje deluju na statorske i rotorske pakete
pri vazdunom procepu, sile sline onima o kojima je bilo rei u od. 2 - 1 ije su
veliine srazmerne kvadratu magnetne indukcije. U tom pogledu se prouavanjem
vibracija i brujanja dopunjuje prouavanje proizvodnje normalnog obrtnog momenta
jer je u prvom prouavanju obuhvaena radijalna komponenta magnetne sile a drugo
se odnosi samo na tangencijalnu komponentu. U ovom prouavanju ne moemo
se ograniiti samo na poljakoja imaju isti broj polova i koja su nepokretna jedna
prema drugima jer to vie nije meroavno u prouavanju vibracija i brujanja.
Naveemo tri primera: dva polja sa istim brojem polova koja se obru razliitim
brzinama mogu dovesti do ozbiljnih pulzacija u obrtnom momentu ak i kad je
srednja vrednost obrtnog momenta ravna nuli; dva polja koja se razlikuju za dva
pola proizvoe neuravnoteenu magnetnu vunu silu koja dejstvuje kao mehanika
neuravnoteenost rotora; i najzad, jedno dvopolno polje samo sobom ili kombi-
nacija dva polja koja se razlikuju za 4 pola tee da delove iskrive u obrtnu elipsu.
Sve ove mogunosti moraju se paljivo ispitati kao potencijalni izvori smetnji,
kako bi se izbegle vibracije i brujanja u mainama.
Osim smanjivanja harmonika putem pojasnih i tetivnih sainilaca i pomou
iskoenja, tetni uticaji harmonika otklanjanju se briljivim izborom kombinacije
brojeva statorskih i rotoskih lebova. Predloene kombinacije se prouavaju da
bi se odredili vani rotorski i statorski harmonici i da bi se ponitili oni koji bi mogli
proizvesti kodljiva dejstva. Vii harmonici igraju, dakle, ulogu potencijalnih smet-
nji koje se mogu otkloniti, pa se toj ulozi mora posvetiti puna panjaV
4-9. Reaktansa rasipanja. Jasno je da analiza rada maine, zasnovana na
izrazima za indukovani napon i elektromagnetni obrtni momenat, obuhvata kvan-
titativna odreivanja magnetnog polja u maini. Premda je rezultantno magnetno
polje znatno sloenije u maini nego u transformatoru, zbog kompleksnijih oblika
bakra i gvoa, u analizi se primenjuju ista opta naela. Smatra se da se rezultantno
polje sastoji od tri komponente: zajedniki fluks koji obuhvata namotaje i rotora i
statora, polje rasipanja statora, koje obuhvata samo statorski namotaj a stvara ga
struja statora i polje rasipanja rotora, koje obuhvata samo rotorski namotaj a stvara
ga struja rotora. Ova tri polja imaju, naravno, odliku zajedniku svima komponen-
tama jednog fizikog sistema: one ne postoje same po sebi kao posebne fizike
bitnosti kad su oba namotaja pobuena; u maini postoji tada stvarno samo rezul-
tantno polje. Ako bi se polje prikazalo samo sa pobuenim rotorskim namotajem,
linije fluksa jasno bi se mogle raspoznati i jasno razdvojiti na fluks rasipanja rotora
^ Ove navodimo izbor iz literature o harmonicima, parazitnim obrtnim momentima

vibraciji i brujanju maina: F. T . Chapman: ,,A Study of the Induction M otor, gl. V II i X II,
John Wiley & Sons, Inc., Njujork, 1930; B. Hague, T he Mathematical Treatm ent of the M M F
of Armature Windings, J. IEE, vol. 55, str. 489, 1917; Q. Graham, The M M F of Polyphase
Windings, Trans. A IE E , vol. 56, str. 118, 1927; G. Kron, Induction Motor Slot Combinations,
Trans. A IE E , vol. 50, str. 757, 1931; E. E. Dreese, Synchronous Motor Effects in Induction
Machines, Trans. A IE E , vol. 49, str. 1033, 1930; Q. Graham, Dead Points in Squirrel-cage Mo-
tors, Trans. A IE E , vol. 49, str. 637, 1930; L. E. Hildebrand, Quiet Induction Motors, Trans.
A IE E , vol. 49, str. 848, 1930; M. J. Morrill, Harmonic Theory of Noise in Induction Motors,
Trans. A IE E , vol. 59, str. 474, 1940; P. L. Alger: The Nature of Polyphase Induction Machi-
nes, John Wiley & Sons, Inc., Njujork, 1951.
i na zajedniki fluks. Isto tako, ako bi se polje prikazalo samo sa pobuenim stator-
skim namotajem, linije fluksa bi se mogle jasno raspoznavati i jasno razdvojiti na
fluks rasipanja statora i na zajedniki fluks. Ali ako bi se zatim prikazalo rezul-
tantno polje kombinovane m. m. s. nijedna od ranije razlikovanih linija ne bi se
pojavila razgovetno, jer bi izgubile svoj poseban lik stapanjem dva uzroka koje
predstavljaju m. m. s. rotora i statora. Medutim, analitiki postupak se znatno
uprouje kad se posmatraju izrazi komponentnih polja i zato se rezultantno polje
retko i prikazuje i retko izriito pojavljuje u analizi maina. Primena superpozicije
koja se podrazumeva u takvom postupku, sadri u sebi ogranienje da se kompo-
nentna polja imaju odrediti sluei se onim magnetnim propustljivostima gvoa
koje odgovaraju rezultantnom polju. No ovo ogranienje sreom nije ozbiljno jer
su putanje fluksa rasipanja veim delom u vazduhu, a fluks rasipanja ne utie
znatno na zasienost putanja glavnog fluksa.
Dosad je panja bila uglavnom ograniena zajednikom fluksu. Polje rasi-
panja namotaja u maini s ravnomernim vazdunim procepom ne doprinosi obrtnom
momentu koji odgovara tom namotaju s obzirom da je, sa gledita jednaine obrtnog
momenta, 3 - 2 2 , ugao obrtnog momenta S za to komponentno polje ravan nuli.
Pri svem tom rasuta polja utiu na karakteristike maina za pretvaranje energije.
Prema tome, napon indukovan promenom rasutog fluksa moe se neposredno upo-
trebiti prilikom odreivanja napona E, struje I ili faznog ugla cp za primenu u jedn.
4 - 4 7 kad su ove veliine odreene drugim datim uslovima rada maine.
Kao u transformatoru, dejstvo promene rasutog fluksa

kroz kolo nekog namotaja obuhvata analitiki pripisujui na-
motaju izvesnu induktivnost rasipanja ravnu odnosu rasutog fluk-
sa kroz kolo i struje u tom namotaju, kao i odgovarajuu reaktan-
su rasipanja. Veliini reaktanse rasipanja najvie doprinosi fluks
rasipanja u lebu, fluks rasipanja na bonim vezama kanura i
fluks viih harmonika. Pretpostavlja se da fluks lebnog rasipa-
Sl. 4-27. Fluks nja, kao to pokazuje sl. 4-27, prolazi kroz leb i zatvara svoju
lebnog rasipanja \
putanju kroz gvoe zupca i jezgra; ovaj fluks obuhvata deo pro-
vodnika smeten u lebu. Oigledno je da je rasipanje vee u dubokom uskom
lebu nego u plitkom i irokom. Fluks lebnog rasipanja moe doprineti i neravno-
memoj raspodeh struje u poprenom preseku provodnika. Izgled fluksa rasipanja
na bonim vezama koji se obuhvata sa bonim vezama ili delovima provodnika
Sl. 4-28. Fluks rasipanja na bonim vezama
izvan lebova, prikazan je ematski na sl. 4-28. U reaktansi rasipanja obuhvaeni

su i oni vii harmonici fluksa koji se obru nesinhrono zato to i njihove putanje
idu veinom kroz vazduh i to napon koji oni indukuju, kao to je istaknuto u od.
4-8, ima osnovnu uestanost te je, kao svaki reaktivni napon, fazno pomeren za
90 od odgovarajue struje. Iz ovoga se vidi da je dejstvo harmonika u teoriji usta-
DEO 410] U T IC A J ZA SIEN O STI 161
ljenog stanja maina za naizmeninu struju uklopljeno u dva pravca: dejstva napona
obuhvaena su kao deo pada napona usled reaktanse rasipanja, a dejstva parazit-
nih obrtnih momenata, brujanje i vibracije obuhvaeni su u posebnim prouava-
njima da bi se obezbedila proizvodnja maina u kojima nema smetnji ove vrste.
Reaktansa rasipanja namotaja zavisi od toga kako je namotaj rasporeen2).
Ona je manja za razdeljeni nego za koncentrisani namotaj i manja je za tetivni
nego za dijametralni namotaj. U svim namotajima, naravno, pojavljuje se fluks
rasipanja bez obzira da li kroz njih tee naizmenina ili jednosmema struja. U
namotajima za jednosmernu struju, kao to su pobudni namotaji sinhronih maina
ili namotaji maina za jednosmernu struju, fluksovi rasipanja ne indukuju napone
u stacionamom stanju, tako da odgovarajue induktivnosti i reaktanse ne ulaze u
odnosne analize. to se pak tie problema skopanih sa prelaznim stanjima u ma-
inama, induktivnosti rasipanja imaju posebnu vanost kako za ove namotaje tako
i za namotaje naizmenirie stmje.
4-10. Uticaj zasienosti. Kako elektromagnetni obrtni momenat tako i
indukovani napon u svima mainama zavise od prvog izvoda ukupnog fluksa kroz
namotaje tih maina; obrtni momenat od izvoda po uglu, a napon od izvoda po
vremenu. Za odreene m. m. s. u namotajima, fluksovi zavise od reluktansa kako
gvozdenih delova magnetnih kola tako i od vazdunih procepa. Zasienost moe,
prema tome, znatno uticati na karakteristike maina. Drugi jedan aspekt zasieno-
sti, tananiji i tei za procenu bez eksperimentalnih i teorijskih uporeenja, tie se
njenog uticaja na osnovne postavke na kojima je zasnovano analitiko prouavanje
maina. Naime, svi izrazi za m. m. s. osnovani su na pretpostavci da je magnetni
otpor gvoa zanemarljiv. Kad se ti izrazi primene na praktine maine sa razli-
itim stupnjevima zasienosti gvoa, stvarna maina se u stvari zamenjuje u tim
razmatranjima izvesnom ekvivalentnom mainom ije gvoe ima zanemarljiv
magnetni otpor ali ija je duina vazdunog procepa poveana za iznos dovoljan
da se apsorbuje pad magnetnog potencijala u gvou stvarne maine. Iako se to
retko ini eksplicitno, do ovakve zamene dolazi ustvari uvekkada se ranije izvedene
jednaine m. m. s. upotrebljavaju u vezi sa vrednostima fluksa ili magnetne induk-
cije odreenim uzimajui u obzir magnetni otpor gvoa. Uzgredno se, posred-
stvom ekvivalentnog glatkog vazdunog procepa, obuhvataju i dejstva neravnomer-
nosti vazdunog procepa, kao to su lebovi i ventilacioni kanali, a ova zamena,
suprotno gore pomenutoj, vri se izriito u proraunu magnemog kola pri konstru-
isanju maine. Prema tome, ine se ozbiljni napori da se magnetni uslovi u vazdu-
nom procepu vemo reprodukuju a proraunske karakteristike maina zasnivaju
se najveim delom na tim uslovima. Konano uverenje o opravdanosti ovog postupka
mora se naravno zasnivati na praktinim injenicama, pribavljenim putem temeljnih
eksperimentalnih proveravanja.
Podatke o magnemom kolu, vane za postupanje u vezi sa zasienosti,
daje karakteristika praznog hoda, kriva magneenja ili kriva zasienosti. Jedan primer
je pokazan u sl. 4-29. U osnovi, ta karakteristika je kriva magneenja za odreene
geometrijske oblike gvoa i vazdunog procepa posmatrane maine. esto se na
apscisu nanosi stmja pobude ili struja magneenja umesto m. m. s. u amper navojcima.
Sem toga, poznato je da je indukovani napon, dok je struja indukta ravna nuli,
upravno srazmeran fluksu pri konstantnoj brzini. Tada se, radi lake upotrebe,
na ordinati nanosi napon na krajevima otvorenog kola umesto fluksa po polu u
vazdunom procepu, a cela kriva se crta za datu stalnu brzinu, obino za nomi-
nalnu brzinu. Prava linija tangentna na donji deo krive je linija vazdunog procepa,*1
2) Za metode izraunavanja reaktansa rasipanja, v. P. L. Alger, The Calculation of the

Armature Reactances of Synchronous Machines, Trans. A IE E , vol. 47, str. 493, 1928; L. A
Kilgore, Calculation of Synchronous Machine Constants, Trans. A IE E , vol. 50, str. 1201, 1931.
11 Elektrine maine
162 UVOD U AN ALIZU M AINA [GLAVA 4.
koja veoma priblino pokazuje m. m. s. potrebnu za savlaivanje magnetnog ot-

pora u vazdunom procepu. Kad ne bi bilo zasienosti, linija vazdunog procepa
i karakteristika praznog hoda poklapale bi se,
lin ija vozdusnog tako da odstupanje krive od linije vazdunog
procepa procepa predstavlja merilo stupnja postojee
zasienosti. U normalnoj maini, pri nominal-
nom naponu, odnos ukupne m. m. s. prema m.
m. s. potrebnoj samo za vazduni procep lei
obino izmeu 1,1 i 1,25.
Karakteristika praznog hoda moe se iz-
raunad iz konstruktivnih podatakapo metodi-
ma teorije magnetnih kola, esto uz pomo
crtea koji prikazuju fluks. Jedan primer crte-
a koji pokazuje raspodelu fluksa oko pola ma-
p o b u d a u a m p n a v o jc im a ine s isturenim polovima vidi se na sl. 4-30.
ili a m p e r im a
Raspodela fluksa u vazdunom procepu naena
Sl. 4-29. Tipina karakteristika praz-
nog hoda i linija vazdunog procepa
pomou ovog crtea, sa osnovnom i treom
harmoninom komponentom, pokazana je na
slici 4-31. Crte je izraen pod pretpos-
z o je d n i k i tlu k s ilt tavkom da je propustljivost gvoa besko-
f l u k s u v azduSnom nana, za glatku povrinu indukta sa du-
procepu
ekvivalentna alatka inom vazdunog procepa, poveanom
p o v r S i n a inaukta
da bi se izravnao uticaj lebova indukta
na fluks po polu. Uticaj lebova moe se
prouavati posebno bilo na analitikoj
bilo na grafikoj osnovi. Uticaj leba na
inae ravnomerno polje pokazan je gra-
I fiki na sl. 4-32 i 4-33. Treba primetiti
! da se u sl. 4-32 razmera u kojoj je polje
nacrtano poveava na mestima gde je linija
I fluksa povuena samo do take u kojoj
preseca ekvipotencijalnu liniju. Imajui
fl u k s
I na umu ovu promenu, uvia se da je
magnetna indukcija u lebu mnogo manja
p o lja
ra sip a n ja I nego u zupcu. Opti izgled talasa mag-
j netne indukcije sa superpozicijom dejstva
leba pokazuje sl. 4-34. Uticaj fluksa je
pobudni n a m o taj ovde jae izraen zbog toga to je upotreb-
ljen samo mali broj relativno irokih le-
Sl. 4-30. Raspodela fluksa oko isturenog pola.
Pune linije predstavljaju linije fluksa, a ispre- bova po polu. Crtei fluksa kao oni na sl.
kidane vezuju take jednakog magnetnog po- 4-30 i 4-32 predstavljaju precizne, kvanti-
tencijala tativne rezultate jer su to reenja Lapla-
sove jednaine za pretpostavljene grani-
ne uslove3).
Za ve postojeu mainu, kriva magneenja najee se odreuje kad se
maina pusti da radi kao neoptereeni generator pa se na krajevima indukta itaju46
3) Za iscrpne prikaze metoda grafikog predstavljanja fluksa za elektrine maine, vidi

A. R. Stevenson i R. H. Park, Graphical Determination of Magnetic Fields, Trans. A IE E , vol.
46, str. 112, 1927; R. W. Wieseman, Graphical Determination of Magnetic Fields, Trans. A IE E ,
vol. 46, str. 141, 1927.
Slike 4-30 do 4-33 podeene su prema slikama iz navedenih izvora.
DEO 410] tTTlCAJ ZA SIEN O STI 163
vrednosti napona koje odgovaraju nizu vrednosti pobudne struje. Za asinhroni

motor moe se prilagoditi postupak koji se upotrebljava za transformatore: motor
se pusti da radi sinhronom brzinom ili bli-
zu nje, pa se za niz vrednosti napona pri-
kljuenog na stator odrede vrednosti stru-
je magneenja.
Sl. 4-31. Talas magnetne indukcije koji Sl. 4-32. Raspodela fluksa u lebu. Pune linije
odgovara sl. 4-30, sa svojim prvim i tre- su linije fluksa; isprekidane linije vezuju ta-
im harmonikom ke jednakog magnetnog potencijala
Odreivanje elektromagnetnih uslova u takvim pretvaraima energije ima
oigledno dosta zajednikog sa istim problemom u transformatorima s gvozdenim
Sl. 4-33. Dejstvo leba na magnetnu indukciju u vazunom procepu.

jezgrom. Magnetomotome sile rotorskog i statorskog namotaja kombinuju se u
rezultantnu m. m. s. koja uspostavlja
zajedniki fluks, umnogome na isti nain
kao u transformatoru, iako se prostorni od-
nos komponentnih m. m. s. mora paljivo
razmotriti u sluaju rotacionih maina. In-
dukovani napon u namotaju maine veoma
je slian naponu indukovanom dejstvom
rezultantnog fluksa jezgra u transformator-
skom namotaju, a sa fluksovima rasipanja
postupa se na priblino isti nain, premda
Sl. 4-34. Raspodela fluksa glavnog polja sa fluksovi rasipanja onih namotaja maine
superpozicijom dejstva lebova. Dejstva le-
bova su preuveliana jer je pokazan mali broj kroz koje teku jednosmeme struje ne ulaze
irokih lebova po polu neposredno u odreivanje radnih karak-
teristika. Ova slinost moe se naravno oekivati, jer se i transformatori i ma-

ine sastoje od dva elektrina kola ili vie njih, spregnutih zajednikim magne-
tnim kolom. Mnogi razni manevri i lukavstva kojima se mora pribei da bi se
dobila praktina reenja za probleme u osnovi nereljive, zajedniki su, prema
tome, za obe vrste naprava.
4-11. Gubici u elektrinim m ainam a Razmatranje gubitaka u mai-
nama vano je iz tri razloga: gubici odreuju stepen korisnosti maine i osetno
utiu na njene pogonske trokove; gubici odreuju zagrevanje maine a time i no-
minalnu ili odatu snagu koja se moe postii bez preteranog pogoravanja izolacije
dejstvom toplote; najzad, padovi napona ili komponente struje u vezi sa nadokna-
ivanjem gubitaka moraju biti tano uzeti u obzir u predstavljanju maine. Stepen
korisnosti maine, kao i svakog pretvaraa energije, dat je odnosom
Stepen korisnosti = odata snaga (4-82)

primljena snaga
to se jo moe izraziti u obliku
0 . . . primljena snaga gubici , gubici ..
Stepen konsnosti = ------------------- 5 --------------= 1 ----------- ------------- (4-83)
primljena snaga primljena snaga
= odata snaga_____
odata snaga + gubici
Obrtne maine, uopte uzev, imaju dobar stepen korisnosti izuzev kad su slabo
optereene. Stepen korisnosti pri punom optereenju iznosi za prosene motore,
na primer, priblino 74 odsto za motor veliine od 1 KS, 89 odsto za motore od
50 KS, 93 odsto za motore od 500 KS i 97 odsto za motore od 5000 KS. Stepen
korisnosti sporohodnih motora obino je manji za 3 do 4 odsto od stepena ko-
risnosti brzohodnih motora.
Izrazi u obliku jedn. 4-83 i 4-84 esto se upotrebljavaju za elektrine maine
zato to se njihov stepen korisnosti najee odreuje merenjem gubitaka umesto
neposrednim merenjem primljene i odate snage pod optereenjem. Merenja gu-
bitaka imaju to preimustvo da su lake izvodljiva i jevtinija, a daju ispravnije i
tanije vrednosti stepena korisnosti, jer se datim procentom greke pri merenju
gubitaka prouzrokuje procentualno oko deset puta manja greka u stepenu ko-
risnosti. Stepeni korisnosti odreeni merenjem gubitaka mogu posluiti za upo-
reivanje meusobno uporedljivih maina pod uslovom da se u svima sluajevima
upotrebljavaju potpuno iste metode merenja i izraunavanja rezultata. Iz toga raz-
loga su razni gubici i uslovi za njihovo merenje tano definisani od strane Ame-
rikog udruenja za standardizaciju (American Standards Association, skr. ASA).
Sledei pregled pojedinih gubitaka sadri mnoge od tih odredaba onako kako su
date u biltenu C 50-1943 amerikog standarda za elektrine obrtne maine, mada
u njemu nisu obuhvaene sve pojedinosti pomenutog biltena.
1. Gubici u bakru nastaju, naravno, u svima namotajima maine. Ovi gubic
se po sporazumu raunaju na osnovu otpora namotaja prema jednosmemoj struji
na 75C.U stvari, gubici u bakru zavise od efektivnog otpora namotaja pri uslovima
radne uestanosti i fluksa. Prirataj gubitka, predstavljen razlikom izmeu otpora
prema jednosmemoj stmji i efektivnog otpora, obuhvaen je dopunskim gubicima
o kojima e biti docnije govora. U pobudnim kolima sinhronih maina i maina za
jednosmemu stmju, samo se gubici u pobudnom namotaju raunaju kao gubici
u maini; gubici u otporniku za regulisanje pobudne struje i svi gubici u spoljnim
izvorima za napajanje pobude idu na teret postrojenja u ijem je sastavu maina.
Sa gubicima u bakru bhsko su povezani gubici na kontaktima dirki na kliznim prste-
DEO 411] G U BICI U ELEK TR IC N IM M AINAM A 165
novima i komutatorima. Ovi gubici se po sporazumu obino zanemaruju za asin-

hrone i sinhrone maine, a kod maina za jednosmernu struju industrijskog tipa
smatra se da je pad napona na dirkama konstantan i da iznosi 2 volta kad se upo-
trebljavaju ugljene i grafitne dirke sa kapom i bakarnim uetom.
2. Mehaniki gubici se sastoje od trenja dirki i leita i ventilacionih gubitaka
ukljuujui i snagu potrebnu za cirkulisanje vazduha kroz mainu i ventilacioni
ureaj, ako ovaj postoji, bilo u vidu ugraenih ili spoljnih ventilatora (izuzev snage
potrebne za potiskivanje vazduha kroz dugake ili uske kanale izvan maine).
Gubici trenja i ventilacioni gubici mogu se meriti odreujui snagu koju maina
prima obrui se nominalnom brzinom u praznom hodu i bez pobuivanja. Ovi
gubici se esto prikljuuju gubicima u jezgru i odreuju sa ovima istovremeno.
3. Gubici u gvou u praznom hodu sastoje se od gubitaka usled histereze i
vihomih struja usled promena magnetne indukcije u gvou maine kada je uklju-
en samo glavni pobudni namotaj. U mainama za jednosmemu struju i sinhronim
mainama, ovi gubici su ogranieni uglavnom na limove indukta, iako pulzacije
fluksa prouzrokovane otvorima lebova izazivaju i gubitke u gvou indukta,
naroito u polnim nastavcima ili na spoljnim povrinama gvoa indukta. U asin-
hronim mainama ovi gubici su uglavnom ogranieni na gvoe statora. Gubici
u gvou u praznom hodu mogu se odrediti merenjem primljene snage maine
koja se obre nominalnom brzinom (odn. daje napon nominalne uestanosti) bez
optereenja i pod odgovarajuim uslovima fluksa ili napona, uz odbitak gibitaka
trenja dirki, leita i vazduha i, ako se maina obrtala sopstvenom snagom pri
ispitivanju, uz odbitak gubitka u bakru neoptereenog indukta (gubitak u bakru
statora pri praznom hodu za asinhrone motore). Obino se uzimaju podaci za krivu
gubitka u gvou izraenu kao funkcija napona indukta u blizini nominalnog
napona. Kao gubitak u gvou pri optereenju smatra se tada vrednost koja od-
govara nominalnom naponu, korigovanom za pad napona u omskom otporu indukta
(za maine naizmenine struje korektura se vri vektorski). Za asinhrone motore,
meutim, ova korektura se ne vri, a upotrebljava se gubitak u gvou pri nomi-
nalnom naponu. Kad se odreuje samo stepen korisnosti, nema potrebe da se gu-
bitak u gvou pri praznom hodu odvaja od gubitaka trenja i ventilacije; zbir
svih ovih gubitaka naziva se gubici usled obrtanja u praznom hodu.
Gubitak usled vihomih struja zavisi od kvadrata magnetne indukcije, ue-
stanosti i debljine limova. Pri normalnim uslovima rada maine on se sa dovoljnom
priblinou moe izraziti kao
Pv K v (Bm3Xf t) 2 (4-85)
gde je t debljina lima, Bmax maksimalna vrednost magnetne indukcije, / uesta-
nost, a K v sainilac proporcionalnosti ija vrednost zavisi od primenjenih jedinica,
zapremine gvoa i otpomosti gvoa. Promenljivost gubitka usled histereze moe
se izraziti samo empirikim obrascima. Najee se upotrebljava obrazac
Ph = K hf B nm!lx (4-86)
gde je K h sainilac proporcionalnosti koji zavisi od karakteristika i zapremine gvo-
a i primenjenih jedinica, a eksponentn se kree izmeu 1,5 i 2,5 usvajajui za svrhe
procene u oblasti maina esto vrednost 2,0. U jedn. 4-85 i 4-86 uestanost se moe
zameniti brzinom a magnetna indukcija odgovarajuim naponom, ako se sainioci
proporcionalnosti shodno promene. Takve zamene dolaze u obzir kad se gubitak
u gvou ispituje pri nominalnoj brzini i odgovarajuem naponu.
Kad je maina optereena, prostorna raspodela magnetne indukcije znatno
se menja usled m. m. s. struja optereenja. Stvami gubici u gvou primetno se
poveavaju. Na primer, harmonici m. m. s. o kojima je ranije govoreno prouzro-
kuju znatne gubitke u gvou u blizini povrina vazdunog procepa. Ukupno pri-
rataj gubitka u gvou beiei se kao deo dopunskih gubitaka snage.
4. Dopunski gubici pri opteieenju sastoje se od gubitaka koji potiu od ne-
ravnomerne raspodele struje u bakru i naknadnih dodatih gubitaka u gvou usled
distorzije magnetnog fluksa pod uticajem struje optereenja. Ove gubitke je teko
odrediti tano. Po sporazumu uzima se da iznose 1 odsto od odate snage kod maina
za jednosmernu struju. Za sinhrone maine mogu se odrediti ispitivanjem u krat-
kom spoju kao to je opisano u gl. 7. Za asinhrone motore moe se primeniti ispi-
tivanje pobuivanjem jednosmernom strujom, koji opit nee biti opisan u ovoj
knjizi.4)
Prouavanje prethodne klasifikacije raznih gubitaka maina i odgovarajuih
metoda ispitivanja pokazuje da ona ima, sa osnovnog gledita posmatrana, neega
izvetaenog. To pokazuje podela gubitaka u gvou na gubitke u gvou pri
praznom hodu i prirataj koji se pojavljuje pri optereenju, podela gubitaka u bakru
na gubitak usled omskog otpora i na prirataj usled neravnomerne raspodele struje,
a zatim zdruivanje ova dva prirataja u kategoriju dopunskih gubitaka. Ovu iz-
vetaenost diktuje, meutim, lakoa ispitivanja i ona se moe opravdati injeni-
com da se glavni motivi standardne klasifikacije sastoje u tome da se odrede ukupni
gubici i jedna vrednost stepena korisnosti koja bi bila podesna za ekonomska upo-
reenja i, u isto vreme, to je moguno priblinija stvarnoj vrednosti stepena ko-
risnosti. Kao to se vidi, znaaj stepena korisnosti znatno je vei no to se ponekad
misli i moda nije nepotrebno jo jednom naglasiti da u radu maina gubici igraju
vaniju ulogu od one kada predstavljaju samo stavke u knjigovodstvu energetskog
bilansa.
U generatoru, na primer, komponente mehanikog prijemnog obrtnog mo-
menta na vratilu treba oigledno da pokrivaju gubitke u bakru i gvou, kao i gu-
bitke trenja i otpora vazduha pored odate snage generatora. Ovi gubici mogu, dakle,
biti vani inioci u priguivanju elektrinih i mehanikih prelaznih pojava u maini.
Komponente dopunskih gubitaka snage, premda pojedinano mogu da iznose samo
deo procenta odate snage, mogu biti od prvorazredne vanosti za konstruisanje
maine. Tako zagrevanje rotora obino predstavlja faktor ogranienja u graenju
velikih brzohodnih alternatora, a komponente dopunskih gubitaka snage na po-
vrini tela rotora su od velike vanosti jer utiu neposredno na dimenzije alternatora
date snage. U ranije prikazanim teorijskim izlaganjima jo neposredniji znaaj ima
uticaj histereze i vihornih struja koje ine da fluks zaostaje u odnosu na m. m. s.
Ovaj uticaj je istovetan sa uticajemkoji u transformatoru ini da fluks zaostane za
pobudnom strujom za ugao zavisan od odnosa gubitaka usled histereze i vihornih
struja prema prividnoj snazi magneenja. Na slian nain, obrtni talasi magnetne
indukcije zaostaju za izvestan mali ugao iza odgovarajuih komponentnih talasa
m. m. s. iz od. 3-6 i 4-2. U vezi sa ovim uticajem, na magnetnom materijalu u obrt-
nom polju javlja se obrtni momenat srazmeran gubicima usled histereze i vihornih
struja u tom materijalu. Iako je obrtni moment kojim su ovi gubici praeni rela-
tivno mali u normalnim mainama on se neposredno primenjuje u jednoj vrsti
malih motora, u histereznom motoru.
P rim er 4-10. Trofazni osmopolni asinhroni motor, 60 Hz, 550 V, 50 KS ima pri punom
optereenju stepen korisnosti 89,0%. On radi pod punim optereenjem 8 h/dan 300 dana u go-
4) Za potpune opise svih usvojenih metoda za merenje gubitaka maina treba pogledati
sledee stanarde A IE E :
Test Code for Polyphase Induction Machines, No. 500, avgust 1937.
Test Code for Direct-current Machines, No. 501, juli 1941.
Test Code for Polyphase Synchronous Machines, No. 503, juli 1945.
Videti takoe C. W. Ricker i C. E. Tucker: Electrical Engineering Laboratory Experi-
ments, 4. izd. M c Graw-Hill, Inc. Njujork, 1940.
DEO 412] N OM INALNA SNAGA I ZA GREVA N JE 167
dini. Za raunanje stalnih rashoda usvojena je interesna stopa od 5% godinje, a koristan vek
opreme se uzima da je 10 godina. Prirataj trokova na elektrinu energiju je 1,0 centi po kilo-
vatasu.
Koliko vredi jednoprocentno poveanje stepena korisnosti pri punom optereenju pod
ovim uslovima?
Reenje. Ovaj primer daje uproenu sliku izvesnih inilaca koji se pojavljuju u ekonomskom
poreenju meusobno uporedljive opreme i procene trokova rada maina. Za takve analize se
ukupni izdaci dele na stalne i pogonske rashode.
Stalni rashodi se odnose na vlasnitvo opreme i zasnivaju se na izdacima poetnog kapitala.
Oni obuhvataju interes (ili iznos koji bi investirani kapital mogao da zaradi kad bi se upotrebio
na neki drugi nain), dabine, osiguranje, smanjenje vrednosti i zastarevanje (otplate predviene
da bi se oprema mogla zameniti ekvivalentnom kad ona ili postupak u kome se primenjuje zastari
ili postane neupotrebljiva). U ovom primeru amortizacione otplate uzimaju se po takozvanoj linear-
noj metodi tj. na osnovu procenjenog veka od 1 0 godina,tako da se 1 0 % od poetne investicije ot-
plauje svake godine. Ako se dabine i osiguranje zanemare u ovom primeru, godinji stalni rasho-
di e iznositi 15% od poetne investicije.
Pogonski rashodi su izdaci pri radu opreme i obuhvataju potrone stavke kao to je ener-
gija, trokove odravanja, nadzor i radnu snagu. U ovom primeru godinji pogonski trokovi dva
motora razliitih stepena korisnosti razlikuju se jedino za vrednost razlike u gubicima.
Primenom jedn. 4-84, dobivaju se
1.00 0,89
Gubici = 50 x 746 x ----------- = 4 610 W
0,89
za stepen korisnosti 89% i
1.00 0,90
Gubici = 50 x 746 x ---------------= 4 150 W
0,90
za stepen korisnosti 90%. Godinja uteda u pogonskim rashodima je, dakle,
4610 4150
---------------- x 8 x 300 x 0,01 = 11 dolara.
1 000
S obzirom da se pogonski trokovi smanjuju za 11 dolara godinje, godinji stalni rashodi
ne smeju se poveati iznad tog iznosa. Stalni godinji rashodi su
PC 0)89 0,15 X (poetni kapital) 0j89

FC 0 90 = 0,15 X (poetni kapital)0j90.
Godinja razlika u stalnim rashodima je, prema tome,

0,15 (razlika poetnog kapitala) = 1 1 dolara
ili
razlika poetnog kapitala = 73,30 dolara.
Prema tome, poboljanje stepena korisnosti za 1 odsto vredi pod ovim uslovima 73,30
dolara. Ako se takvo poboljanje moe postii izdatkom ispod 73,30 dolara, trebalo bi ga usvojiti;
ako zahteva vei izdatak treba predlog odbaciti.
4-12. Nom inalna snaga i zagrevanje. Jedan od najvanijih faktora u
konstrukciji i pogonu elektrinih maina je odnos izmeu veka izolacije i radne
temperature maine. Organski izolacioni materijal stari, odnosno razlae se pod
dejstvom toplote; ove promene su uglavnom funkcija vremena i temperature i vode
najzad do ugljenisanja, krtosti, gubitka mehanike postojanosti i dielektrine vr-
stoe. Jedno grubo empiriko pravilo, koje ukazuje na toplotnu nestabilnost organ-
skih izolacionih materijala, glasi da za svakih daljih 8 do 10 C povienja tempe-
rature, vreme propadanja izolacije je upola krae. Zbog toga su odreena najvea
dozvoljena povienja temperature za izolaciju maina, propisana od strane organi-
zacija ASA, Amerikog instituta elektroinenjera(AIEE) i Nacionalnog udruenja
elektrotehnikih proizvoaa (NEMA). Poveanje temperatura koje izazivaju gubici
razmatrani u prethodnom odeljku predstavlja, prema tome, vaan a esto i odlu-
ujui inilac u pogledu nominalne snage maine. Taj faktor ipak nije jedini; naj-
vei obrtni momenat, polazni obrtni momenat i polazna struja, stepen korisnosti
i faktor snage jesu karakteristine veliine koje moraju odgovarati odreenim zah-
tevima. Ove veliine, vie nego povienje temperature, odreuju ponekad koliinu
materijala upotrebljenog za mainu date nominalne snage, kao to je sluaj sa mno-
gim tipovima otvorenih i poluoklopljenih motora za opte svrhe.
U cilju postavljanja temperaturnih granica, izolacioni materijali se klasifi-
kuju prema svom sastavu. T ri najvanije faze za maine definisane su na sledei
nain:5)
Izolacija klase A sastoji se od (1) pamulca, svile, papira i slinih organskih materijala, bilo
impregnisanih ili potopljenih u tean dielektrikum; (2 ) kalupovanih ili slojevitih materijala sa
celuloznom ispunom, fenolnim smolama i drugim smolama slinih osobina; (3) opni ili listova
acetata celuloze i drugih derivata celuloze slinih osobina, i (4) lakova (emajla) kao premaza pro-
vodnika.
Izolacija klase B sastoji se od liskuna, azbesta, staklene svile i slinih neorganskih mate-
rijala, spojenih organskim vezivnim supstancama. Izvestan manji deo materijala klase A moe se
upotrebiti samo kao vezivno sredstvo.
Izolacija klase H sastoji se od (1) liskuna, azbesta, staklene svile i slinih neorganskih
materijala, spojenih vezivnim supstancama od silikonskih masa ili materijala ekvivalentnih osobina;
(2) silikonske mase gumastog ili smolastog oblika, ili materijala ekvivalentnih osobina. Veoma mali
deo materijala klase A moe se dodati samo gde je to neophodno kao vezivno sredstvo u toku
proizvodnje.
Preporuene vrednosti temperatura najtoplije take, utvrenih kao granica
dozvoljene temperature pojedinih delova maine, su sledee za ove tri klase izo-
lacije:
Klasa A : 105C
Klasa B : 130C
Klasa H : 180C.
S obzirom da se kao granina temperatura okoline uzima normalno temperatura od
40C, ove temperature odgovaraju porastu temperature od 65, 90 i 140C u naj-
toplijim takama maine.
Da bi se pokazala opta priroda i red veliina standardnih propisa za doz-
voljena povienja temperatura, u tabeli 4-1 date su granice za razne delove iza-
branih motora. Glavni izuzetak u primeni ovih temperatumih granica predstavlja
vazduhoplovna oprema za koju se ne zahteva vek trajanja izolacije priblian veku
za industrijska postrojenja, pa su dozvoljene vie temperature. U drugoj koloni
tabele, izraz motor za opste svrhe odnosi se na sve motore do ukljuno 200 KS i
najmanje 450 obr /min, sagraene za neprekidan rad, koji su konstruisani i vode se
u katalogu, odnosno nude se prema standardnom nominalnom pogonu ne ograni-
avajui njihovu primenljivost na posebnu vrstu primene. Obratno, motor za na-
roite svrhe specijalno je konstruisan i vodi se u katalogu kao motor za naroite
primene u kojima su zahtevi optereenja i ciklus rada potpuno poznati. Dozvoljeno
povienje temperature je za 10C nie kod motora za opte svrhe nego kod motora
za naroite svrhe kako bi se imao vei sainilac sigurnosti u sluajevima gde uslovi
rada nisu poznati. Ali se ova nia granica delimino nadoknauje time to se za
motore za opte svrhe kad rade pri nominalnom naponu odobrava radni faktor
od 1,15. Radni faktor je initelj kojim se moe pomnoiti nominalna odata snaga
da bi se dobilo dozvoljeno optereenje koje se moe koristiti neprekidno pod uslo-
vima propisanim za taj radni faktor**). Radne karakteristike pri dozvoljenom op-
tereenju propisanom radnim faktorom razlikuju se, uopte uzev, malo od radnih
karakteristika pri nominalnom optereenju.
6) Iz standarda AIEE 1, General Principles upon Which Temperature Limits Are Based
in the Rating of Electrical Machinery and Apparatus, juni 1947.
*) Ovde itaoca treba podsetiti da je re iskljuivo o amerikim propisima. To, uostalom,
vai za ceo tekst ove knjige.
Primedba redaktora.
DEO 4 12] NOM INALNA SNAGA I ZA GREVANJE 169
Tablica 4-1 pokazuje, sem toga, a je dozvoljeno da se porast temperatura

povea za 20C kad se umesto izolacije klase A upotrebi izolacija klase B. Uprkos
toplotnoj stabilnosti staklene svile, liskuna itd., ovo poveanje je ogranieno na tu
vrednost zato to je raspadanje izolacije klase B uglavnom odreeno organskim
vezivnim materijalom i lakovima. Vaan korak ka potpunijem korienju povoljnih
osobina ovih neorganskih materijala predstavlja razvoj silikona, grupe organsko-
silicijevih jedinjenja dobivenih od silicijuma, ije su molekulame strukture zasno-
vane na nizovima naizmeninih atoma silicijuma i kiseonika vezanih za razne or-
ganske grupe. To su poluorganska jedinjenja visoke toplotne stabilnosti i otpomosti
prema vlazi. Zbog njihove mehanike mekoe i male otpomosti opne, njihova
glavna primena kao izolacionih materijala nije u tome da se upotrebe sami, ve da
prue smolasti dielektrikum potreban za meusobno povezivanje neorganskih ma-
terijala kao i za njihovo povezivanje sa gvoem i bakrom, i da iskljue vlagu.
Opsena ispitivanja i prouavanja vrena su poev od 1942. godine u pogledu pri-
mene silikonske izolacije u elektrinim mainama, ali ona nisu u tehnikom i eko-
nomskom pogledu jo dovrena. Potencijalna vrednost silikonskih smola upotre-
bljenih zajedno sa staklenom svilom i liskunom moe se ceniti uporeujui prepo-
ruene temperature najtoplije take iju smo vrednost ranije naveli. Vrednost
od 180C za izolaciju klase H privremeno je odobrena od strane AIEE za izvestan
T A B L IC A 4 l 1)
G R A N I N I M E R L JIV I P O R A S T I T E M P E R A T U R E M O T O R A U S T E P E N IM A
PO C E L Z IJU S U
Temperature merene termometrom ako nije drukije propisano
(Temperatura vazduha za hlaenje ne iznad 40C; nadmorska visina ispod 3 300 stopa 1000 m)
Motori potpuno o-
klopljeni, potpuno o-
Motori klopljeni hlaeni ven- Ostali motori za jed-
za tilatorom, obezbeeni nosm ernu struju i
D e o opte od eksplozije, vode, asinhroni
m a i n e svrhe praine, motori za po
tapanje u vodu (za
jednosmernu struju i
asinhroni)
Izolacija Izolacija Izolacija Izolacija Izolacija
klase A klase A klase B klase A klase B
Namotaj izuzev kaveznih rotora i

pobudnih namotaja 40 55 75 50 70
Izolovani pobudni namotaji*) 50**) 60 80 60 80
Limovi i mehaniki delovi u dodi-
ru sa izolacijom ili blizu nje 40 55 75 50 70
Klizni prstenovi i komutatori 55 65 85 65 85
Namotaji kaveznih rotora i razni delovi (drai dirki, dirke, rogovi polova itd.) mogu dostii
temperature koje ni u kom pogledu ne kode maini
x) Sastavljena prema podacima iz standarda ASA: Rotating Electrical Machinery, C50-

1943, American Standards Association, New York, 1943. Ova tablica treba jedino da poslui kao
opte obavetenje o ogranienjima temperature. Za tanije i potpunije podatke treba videti poslednje
izdartje standarda.
*) Povienje temperature putem merenja otpora izuzev za redne pobudne namotaje.
Gde su propisana i povienja temperature pobudnog namotaja merena termometrom, ona su za
10C nia od onih koja se mere otporom.
**) Izuzev sinhronih motora sa faktorom snage 0,8, gde je za izolaciju klase A dozvoljeno
poveanje od 60 C mereno otporom.
170 UVOD U AN ALIZU M A SlN A [GLAVA 4.
probni period. Dalje podatke sadri tablica 4-2 u kojoj su navedena predloena doz-
voljena poveanja za maine jednosmeme struje zasnovana na programu ispitivanja
koji zajedniki sprovodi jedna grupa proizvoaa.6) Moe se oekivati da e izo-
lacije klase H nai svoju glavnu primenu u aparatima gde su od velike vanosti
veliina i teina, koje se poveanjem radne temperature mogu smanjiti ne kodei
mnogo radnim osobinama i za koje se mora predviati visoka okolna temperatura,
kao to je sluaj sa motorima za pomone pogone u elektranama i sa dmgim mai-
nama za naroite svrhe.7)
Primena silikona predstavlja, meutim, samo jedan od mnogih primera o
tome kako usavrene osobine materijala utiu na maine i na nominalnu snagu
ostvarljivu iz date koliine gvoa i bakra. Jo vaniji primer o tome prua nam usa-
vrenje magnetnih karakteristika gvoa postignuto tokom godina. Ti primeri nam
slue kao opomena da je za razvoj komercijalno uspene proizvodnje maina i raz-
voj tehnike uopte potrebno mnogo vie no to pokazuje niz jednaina zasnovanih
na matematikoj fizici.
Najuobiajeniji pogon maina je trajni pogon kojim se definie odata snaga
(elektrina snaga u kilovatima za generatore jednosmerne struje, elektrina prividna
snaga u kilovoltamperima uz odreeni faktor snage za generatore naizmenine struje
i mehanika snaga u kilovatima ili konjskim snagama za motore) koja se moe oda-
vati neprekidno ne prekoraujui utvrena ogranienja. Za pogon sa prekidima,
periodian ili promenljiv, moe se maini propisati kratkotrajni pogon, kojim se
T A B L IC A 4 2*)
PR E D L O E N A G R A N I N A M E R L JIV A PO V E A N JA T E M P E R A T U R E U
S T E P E N IM A PO C E L Z IJU S U ZA M A IN E JE D N O S M E R N E S T R U JE
Maine za kratkotrajni Maine za

pogon naroite
Nain Pogon 30 Pogon od 15 svrhe sa
Deo maine merenja min. do 2 min. ili ma- trajnim po-
temperature asa nje gonom**)
Kla- Kla- Kla- Kla- Kla- Kla- Kla- Kla- Kla-
sa sa sa sa sa sa sa sa sa
A B H A B H A B H
Namotaji indukta termometrom 55 75 1 00 55 75 1 00 50 70 90

otporom 80 110 140 90 120 160 60 85 110
Namotaji otone pobude termometrom 55 75 1 0 0 55 75 1 00 50 70 90
otporom 70 90 1 2 0 70 1 00 130 70 90 120
Jednoslojni pobudni namotaji termometrom 65 85 1 1 0 65 85 1 1 0 60 80 1 00
s pristupanim bakrom otporom 80 110 140 90 120 160 60 85 110
Limovi i mehaniki delovi termometrom 55 751 100 55 75 1 00 50 70 90
Komutatori i klizni prstenovi termometrom 65 85 1 1 0 65 85 1 1 0 65 85 110
*) Preuzeta i delom reprodukovana tablica 1 iz standarda navedenog u primedbi 6 .

**) Generatori sa dozvoljenim dvoasovnim preoptereenjem od 25% imae za trajni po-
gon temperaturne granice za 10C nie od propisanih u tri poslednje kolone; na kraju dvoasov-
nog preoptereenja imae iste vrednosti kao za mainc sa nominalnim pogonom od 2 asa.
6) Za pojedinosti o ovim ispitivanjimap i redlozima videti: AIEE Subcommittee on D-C

Machines of the AIEE Rotating Machine Committee, Temperature Rise Values for Direct-cur-
rent Machines, Trans. A IE E , vol. 6 8 , str. 206 do 212, 1949. U tabeli 4-2 su citirane samo vred-
nosti predloene za maine s kratkotrajnim pogonom i za naroite svrhe.
7) Za obavetenja o razvoju i potencijalnim primenama silikona u elektrinim mainama,
videti: T . A. Kauppi i G. L. Moses, Organo-silicon Compounds for Insulating Electric Machines,
Trans. A IE E , vol. 64, str. 90 do 93, 1945; J. De Kiep, L. R. Hill, i G. L. Moses, The Applica-
tion of Silicone Resins to Insulation for Electric Machinery, Trans. A IE E , vol. 64, str. 94 do 98,
1945.
DEO 41,2] NOM INALNA SNAGA I ZA GREVANJE 171
definie optereenje za odreeno vreme. Standardni periodi kratkotrajnog pogona

su 5, 15, 30 i 60 min. Sa vrstom pogona propisuju se i brzine, naponi i uestanosti,
a predviaju se i mogune varijacije napona i uestanosti. Motori, na primer, mo-
raju da rade uspeno pri naponu 1 0 % viem ili niem od nominalnog, a motori za
naizmeninu struju i sa uestanostima 5% veim ili manjim od nominalne uesta-
nosti; zbir odstupanja napona i uestanosti ne treba da prekorai 10%. Ostali us-
lovi rada postavljeni su tako da se mogu podneti snoljiva kratkotrajna preoptere-
enja. Tako korisnik nekog motora moe oekivati da e sa dovoljnim stepenom
sigurnosti moi da preoptereti motor sa 25% u toku izvesnog kraeg vremena pri
naponu od 90% od normalnog napona.
Problem obratan odreivanju snage maine, koji se sastoji u izboru veliine
maine za datu primenu, relativno je prost kad se zahtevi optereenja u sutini ne
menjaju. Za mnoge primene motora, meutim, zahtevi optereenja menjaju se
manje ili vie ciklino i u irokom opsegu. Ciklus rada tipinog motora za dizalicu
ili kran moe se lako zamisliti kao primer. Sa termikog gledita, proseno zagreva-
nje motora mora se iznai podrobnim prouavanjem gubitaka u maini u toku raz-
nih delova ciklusa. M orajuse imati u vidu promene ventilacije u zavisnosti od br-
zine motora za otvoren ili poluoklopljen motor. Za pravilan izbor treba se osloniti
na veliki broj eksperimentalnih podataka i veliko iskustvo sa motorima o kojima se
radi. Pri oceni potrebne veliine motora koji rade uglavnom konstantnom brzinom,
pretpostavlja se ponekad da se zagrevanje izolacije menja sa kvadratom snage
pretpostavka koja oigledno preterano istie ulogu gubitka u bakru indukta na ra-
un gubitka u gvou. Srednja kvadratna vrednost mehanike snage u toku radnog
ciklusa dobiva se na isti nain kao i srednja kvadratna (efektivna) vrednost perio-
dino promenljivih struja, pa se nominalna snaga motora bira na osnovu tog rezul-
tata, tj.
srednja kvadratna
(4-87)
vrednost snage pogona + (vreme mirovanja/%
gde konstanta k izraava pogoranje ventilacije pri mirovanju i obino iznosi oko
4 za otvorene motore. Vreme potpunog ciklusa mora biti kratko u poreenju s
vremenom potrebnim da motor dostigne ustaljenu temperaturu.
Iako grub, metod srednje kvadratne vrednosti snage upotrebljava se prilino
esto. Potreba da se rezultat zaokrugli na veliinu komercijalno raspoloivog motora
otklanja potrebu za tanijim proraunom; ako bi srednja kvadratna vrednost bila
87, na primer, izabran bi bio motor od 100 KS. Naroitu panju treba obratiti na
motore koji se esto putaju u rad i menjaju smer obrtanja, jer je takav nain rada
u termikom pogledu ekvivalentan velikom preoptereenju. Isto tako treba obra-
titi panju na radne cikluse koji imaju velike vrhove obrtnih momenata, kod kojih
motori za trajan pogon izabrani na isto termikoj osnovi ne bi mogli da daju obrt-
ne momente koji se trae. Za takve radne cikluse esto se primenjuju motori za
specijalne svrhe sa kratkotrajnim pogonom. Motori za kratkotrajan pogon su uop-
te sposobniji da proizvedu jae obrtne momente nego motori predvieni za istu
snagu pri trajnom pogonu,iako su u termikom pogledu naravno manje izdrljivi.
Obe ove osobine potiu iz injenice da je motor za kradcotrajan pogon konstruisan
za visoke magnetne indukcije u gvou i velike gustine struje u bakru. Uopte uzev,
odnos maksimalnog obrtnog momenta prema termikoj izdrljivosti je tim vei
to je period kratkotrajnog pogona manji. Kao to je navedeno u etvrtoj koloni
tablice 4-1, doputena su vea poveanja temperature nego za motore za opte
svrhe. Motor od 150 KS za jednoasovni pogon na 50C, na primer, moe u pogledu
obrtnog momenta biti ravan motoru za trajni pogon od 200 KS, ali bi u trajnom
pogonu mogao dati samo 0,8 svoje nominalne snage, odnosno 120 KS. U mnogim
sluajevima bi to bilo ekonomino reenje za pogon kome je potrebno trajno 1 2 0

KS ali sa vrhovima obrtnog momenta koji zahtevaju motor od 200 KS za trajni
pogon.
4-13. R ezim e. Analiza m aina. Sinhrona maina je poseban sluaj asin-
hrone maine u kojoj se rotor napaja strujom uestanosti nula ili jednosmernom
strujom i koja zato mora da radi sa klizanjem nula ili sinhronom brzinom; maina
za jednosmernu struju je poseban sluaj sinhrone maine u kojoj je namotaju in-
dukta dodata mehanika naprava za preokretanje smera struje. U ovim dvema
postavkama odraavaju se mnogi ogranieni i specifini izrazi osnovnog jedinstva
na kome poivaju razni tipovi maina. Ovo jedinstvo je glavna tema gl. 3, u kojoj
su polazei od prostih pojmova u vezi s obrtnim momentom, naponom i promenom
ukupnog fluksa kroz kolo kvalitativno izvedene osobine maina i u znatnom obimu
razvijene i same maine.
U gl. 3 prethodna analiza upotrebljivosti ovih maina za pretvaranje ener-
gije zasnovana je na sinusoidnim talasima magnetne indukcije i m.m.s. U ovoj
glavi je ispitan uticaj odstupanja od ovih pretpostavki i uinjenesu ispravke gdegod
je to bilo potrebno radi dovoljne tanosti i zbog neposrednog ili posrednog dejstva
tih odstupanja. S obzirom da su oblici talasa uglavnom funkcije rasporeda namotaja
i opte geometrije maine, koji sa svoje strane moraju to bolje odgovarati nameni
maine, analitike pojedinosti za maine naizmenine i jednosmeme struje poi-
nju se odvajati kao grane na osnovnom stablu. Na slino razilaenje izmeu anali-
tikih pojedinosti u teoriji asinhronih i sinhronih maina naii e se i u sledeim
glavama.
U mainama za naizmeninu struju glavno dejstvo viih harmonika koji
predstavljaju odstupanje od sinusnih talasa jeste u tome da prouzrokuju distorziju
obhka talasa indukovanog napona, da unose ozbiljne mogunosti brujanja i vibra-
cija i, od naroite vanosti za asinhrone motore, da pri mirovanju ili maloj brzini
proizvode parazitne obrtne momente koji oteavaju putanje motora u rad. Neop-
hodno je, dakle, da se preduzmu mere za otklanjanje harmonika. Ove mere se sasto-
je u raspodeli namotaja na nekoliko lebova po polu i fazi, skraivanju kanura,
primeni namotaja s razlomljenim brojem lebova, iskoenju lebova rotora i pa-
ljivom izboru kombinacija broja lebova rotora i statora. Ako su preduzete odgo-
varajue mere za suzbijanje tetnog dejstva harmonika, sva njihova dejstva u us-
lovima ustaljenog rada mogu se zanemariti, izuzev dejstva harmonikih komponenti
fluksa na reaktansu rasipanja. Anahza maina za naizmeninu struju, prema tome,
moe se zasnovati neposredno na naelima razmatranim u gl. 3. Vane jednaine
koje ine osnovu podrobnih analiza u sledeim glavama jesu jed. 4-14 za induko-
vani napon i jed. 4-5 i 4-13 za pojasne i tetivne namotajne sainioce; 4-23 za am-
plitudu obrtnog talasa m.m.s. u vezi sa pomenutim namotajima sainiocima; i
4-46 i 4-47 za elektromagnetni obrtni momenat u zavisnosti od struje i napona ma-
ine.
Kod maina za jednosmemu struju paljivo ispitivanje namotaja indukta
pokazuje da se on moe vernije predstaviti strujnim platom ravnomerne ugaone
gustine struje pod svakim polom (ali, naravno, sa promenom smera struje pri
prelasku iz oblasti pod severnim polom u oblast pod junim polom), dakle, pre trou-
gaonim nego sinusoidnim talasom m.m.s. Ovaj nalaz zahteva da se ponovo ispita
izraz za obrtni momenat. Ponovno ispitivanje pokazuje da kod normalne maine za
jednosmernu struju, sa dirkama u neutralnom poloaju, kako obrtni momenat tako
i proseni napon zavise samo od fluksa po polu, a ne od raspodele fluksa. Tako su
dobivene jednaine 4-56 i 4-61 za obrtni momenat i 4-38 za indukovani napon.
Povezanost jednaina za obrtni momenat sa principom odranja energije navodi
nas na primenu jednoga postupka koji moe da bude vrlo plodan.
DEO 413] HEZIM E 173
Idealizovano predstavljena maina je potreban uvod u budua ispitivanja,

pri emu su glavne pretpostavke u tome da je vazduni procep gladak i ravnomerne
duine, da se magnetni otpor gvoa moe zanemariti i da nema histereze i vihor-
nih struja. Ovaj postupak idealizovanja pre anahzovanja veoma je est postupak u
tehnici, a zaista je malo problema kod kojih se radi uproenja ne bi morale usvo-
jiti izvesne pretpostavke koje ih ine pristupanim za matematiku obradu. Takve
pretpostakve ne smeju, naravno, biti suvie nerealne, jer bi se inae dobila analiza
bez vrednosti. Pretpostavke se obino formuliu na osnovu ranijeg iskustva sa sli-
nim problemima i uvek se briljivo proveravaju opitima. Nije redak sluaj da se
neke od idealizacija, koje izgledaju poeljne na samom poetku kakvog novog ispi-
tivanja, pokau docnije nepotrebnim ili zamenljivim manje drastinim pretpostav-
kama. Suprotnost izmeu postupka sa strujnim platom, magnetne indukcije i
m.m.s. u gl. 3 i postupka u ovoj glavi ilustruje ovu okolnost. U gl. 3 je pretpostav-
ljeno da su svi ovi talasi sinusoidni. U ovoj glavi je ustanovljeno da te pretpostavke
nisu ni malo preterane za rad u ustaljenom stanju normalnih maina za naizmeninu
struju; kod maina za jednosmemu struju pretpostavke za strujni plat i m.m.s.
zamenjene su novima koje ih bolje prikazuju, a za pretpostavku o magnetnoj in-
dukciji naeno je da je potpuno nepotrebna u normalnom sluaju.
Analizi idealizovane maine mora da sleduje drugi korak, veoma est u teh-
nici: prilagoavanje analize stvamoj maini. Ovaj korak zahteva da se proue od-
stupanja od idealizovanog sluaja i da se pronau manevri i pomona sredstva po-
mou kojih bi se uzela u obzir ona dejstva ovih odstupanja koja su vredna panje.
Upotreba krive magneenja pri odreivanju pada magnetnog potencijala u gvou
je samo jedan od mnogih primera. Ova pomona sredstva imaju obino svoj koren
u temeljnom fizikom razumevanju procesa i, u svom krajnjem obliku, mogu biti
rezultat dugogodinjeg eksperimentisanja i prouavanja. U stvari, istorija teorije
maina pokazuje nam da se put do dananjih metoda esto kretao od fizike slike
ka manje ili vie gmboj formulaciji te slike i najzad ka produbljenom matemati-
kom ispitivanju kojim se potvrivalo ili delimino ispravljalo poluintuitivno prila-
enje problemu. U toku tog procesa bilo je greaka, katkad ozbiljnih. Na primer,
reaktansa rasipanja indukta sinhrone maine bila je ranije uglavnom primenjivana
u vezi sa karakteristikom praznog hoda za izraunavanje napona alternatora pod
optereenjem. Docnije i detaljnije studije su pokazale da su se po metodu izrauna-
vanja reaktanse rasipanja pomou konstruktivnih podataka dobivale vrednosti, koje
su za nekih 25 do 100 odsto bile suvie visoke i da je neslaganje bilo priblino nadok-
naeno pogrenim ocenjivanjem dejstva polja rasipanja na zajedniki fluks. Nepre-
kidnim napretkom tehnike, matematike analize i eksperimentalnih metoa sve
vie se smanjuje mogunost slinih greaka i znatno ubrzava postizanje sveobu-
hvatnih i zadovoljavajuih rezultata.
U knjizi e docnije radi uproenja biti uvedene dopunske ili drukije pret-
postavke koje e se odnositi samo na odreene probleme. Potreba za pretpostav-
kama nee, dakle, prestajati i njena osnova se moe pomerati od problema do prob-
lema, ve prema potrebi za prostijim metodama, za veom tanou, ili prema no-
vim problemima koji se u praksi pojavljuju i trae da se neki dosada zanemarivani
inilac uzme u obzir. Jednu ilustraciju toga ve smo susreli u drastinim pretpostav-
kama koje su bile usvojene u vrlo gruboj metodi odreivanja veliine motora pomou
srednje kvadratne vrednosti mehanike snage. Pravljenje prihvatljivih pretpostavki
u prilaenju nekom novom tehnikom problemu i tumaenje rezultata u svetlosti
ovih pretpostavki jesu dva najtea koraka u tehnikoj analizi; rad koji se odvija
izmeu toga dvoga je obino stvar matematike rutine. Sa tog gledita, produbljena
anahza bilo koje naprave doprinosi znatno sposobnosti da se analizuje svaka druga
naprava.
Ponekad se smatra da je pogreno to se za osnovne probleme maina ne

primene u punoj meri jednaine Maksvelove elektromagnetne teorije. Jedan obu-
hvatan frontalni napad ne bi se, meutim, mogao sprovesti primenom te teorije.
Kompleksni oblici maina i potreba da se obuhvate odgovarajue feromagnetne
karakteristike ine da bi reavanje i najprostijih problema bilo tegobno, a drugih
problema i nemoguno tim piltem. Teorija polja esto se koristi za pojedinosti
prikazivanje fluksa slikama, pomenuto u od. 4-10, je jedan primer i u svrhu
dobivanja dragocenih direktiva i omoguenja proveravanja pri razvijanju konven-
cionalne teorije.8) Meutim, najplodniji opti nain pristupanja ovom poslu je
na prostoj osnovi magnetnog kola.
Pogodnost izvesnog analitikog metoda moe se ceniti i na osnovu primena
u kojima se metod moe najdalje koristiti. Kao to je ve pomenuto, karakteristike
obrtni momenatbrzina motora i karakteristike naponoptereenje genera-
tora uz poznavanje granica u kojima se ove karakteristike mogu menjati i naina
kako se takve promene mogu postii, predstavljaju inioce od izvanredne vanosti
u primenama maina. U mnogim problemima glavno interesovanje je usredsre-
eno ne toliko na zbivanja u samoj maini koliko na uzajamno delovanje izmeu
maine i elektrinog ili mehanikog sistema sa kojim je ona povezana drugim
reima, na ponaanje maine kao elementa sistema. Obian elektrini energetski
sistem, na primer, sastoji se od stotina elektrino spojenih maina ije radne karak-
teristike su uzajamno zavisne u veoma razliitim stepenima. Na jednom manjem
fizikom razmeru esto se ukazuje potreba da se grupa od nekoliko maina, po-
vezanih meusobno i sa drugim elementima, upotrebi za postizanje eljene pode-
ljivosti radnih karakteristika i regulisanja.
Ako se maina posmatra samo kao problem elektroenergetskog sistema, onda
je vrlo poeljno da se ona predstavi ekvivalentnim kolom iji su krajevi stvami kra-
jevi maine. Najpodesnije je da ova kola budu sastavljena od linearnih elemenata
kola sa konstantnim naponima. Ona se obino sastoje od prilino jednostavnih
mrea impedansi sa dva kraja ili mrea sa konstantnim ili lako odredljivim napo-
nima, a krajevi su obino vezani za izvore ili velike potroae energije. Takva ekvi-
valentna kola su opirno objanjena u sledeih est glava za razne maine u ustalje-
nom stanju. Jednostavnost dobivenih ekvivalenata je oigledno potrebna kad se
radi o velikoj grupi maina, a ova injenica je u neposrednoj vezi sa teorijskim raz-
matranjima pojedinanih maina. Istovremeno se oblast vaenja prostih ekviva-
lentnih kola mora briljivo prouiti i uzeti u obzir. Na taj nain se sloene pojave
elektromagnetne energije uklapaju u matematiku tananost teorije linearnih kola.
Kad se uglavnom radi o dinamikom ponaanju ukupnog sistema, uklju-
ujui neelektrine i elektrine komponente, ekvivalent maine mora obino da bude
obuhvatniji prikazujui kako isto elektromagnetne talco i mehanike osobine. Ula-
zni krajevi ekvivalenta mogu biti vezani za neki veliki izvor elektrine energije,
ali ee su to krajevi koji primaju kakav regulacioni signal na koji se treba odazvati
odatom snagom kao, na primer, kad promena pobudne struje motora za jednosmer-
nu struju zahteva promenu brzine vratila. Veliina koja se pojavljuje na izlazu
ekvivalenta moe da bude elektrina snaga, ali esto je to elektromehaniki ekvi-
valenat promene poloaja vratila, brzine ili ubrzanja. Ekvivalentna kola ovog tipa
obino su mreesa dva para krajeva (kao,na primer, ekvivalentna kola transforma-
tora sa dva namotaja) u kojima je maina prenosnik ili spojni elemenat izmeu dva
prikljuna i dva odvodna kraja. esto se njihova karakteristika izraava prenosnim
8) Videti, na primer, B. Hague: Electromagnetic Problems in Electrical Engineering,

Oxford University Press, Njujork, 1929, knjigu skoro potpuno posveenu primeni teorije elek-
tromagnetnih polja na rotacione maine. Veina analiza se zasniva na beskonanoj propustljivosti
gvoa i ravnomernom vazdunom procepu.
DEO 413] REZIM E 175
konstantama ili prenosnim parametrima, ba kao i za odgovarajue mree u teoriji

elektrinih kola. Zbog njihove opsenosti elektromagnetne pojave u maini moraju
se u tim kolima prikazati jednoscavnije nego u ekvivalentnim kolima koja predstav-
ljaju samo elektrine pojavc; time izazvato smanjenje tanosti moe takoe da bude
znatno vee. Zato je prouavanje ovih kola odloeno do gl. 13 kako bi se ponaanje
maine prethodno to bolje upoznalo. Postojanje ovih problema, meutim, utie uslo-
vljavajui na teorijsko prouavanje pojedinanih maina.
Iako je elektrina maina u svojoj sutini pretvara energije, veoma je ko-
risno da se postupno pristupajui pomenutim dinamikim problemima na
maine gleda i kao na pojaavae elektromainske pojaavae snage koji imaju
mnogo ega zajednikog s elektronskim pojaavaima. Generator jednosmerne stru-
je s posebnim pobuivanjem, na primer, moe se za izvesne svrhe smatrati shnim
jednostepenom elektronskom pojaavau. Funkcija generatora jednosmerne struje
moe se shvatiti kao regulisanje srazmerno velikog toka elektrine snage indukta
pomou male snage pobudnog kola. Pobudno kolo, dakle, igra istu ulogu kao kolo
reetke elektronskog pojaavaa, a kolo indukta sa njegovim optereenjem odgo-
vara anodnom kolu. Mehanika snaga na vratilu generatora postaje ekvivalent
snage za napajanje anode. Brzina odziva kao u elektronskom pojaavau ne moe
se sigurno postii, ali velika sposobnost maine u pogledu veliine snage predstavlja
izvrsno preimustvo. Na taj proces moe se drukije gledati kao i na proces modu-
lacije u kojoj je odata snaga indukta uslovljena jedino naponskim signalom na
krajevima pobudnog kola; kad se doda i redna pobuda, pretvarajui mainu u kom-
paundni generator u kome odata snaga u izvesnoj meri neposredno regulie rad ma-
ine, situacija biva slina kao u pojaavau sa povratnom spregom; kad se maina
preinai u generator sasamopobuivanjem,proces se moe smatrati shnim procesu
u reakcionom oscilatoru. Uporeenje sa pojaavaima moe se primeniti i na motore
ako se odata snaga ne uzima kao elektrina veliina ve u vidu mehanike snage ili
poloaja, brzine ili ubrzanja vratila. Kad postoji potreba za pojaanje elektrine
snage na viem nivou, moe se javiti i problem izbora izmeu pojaanja pomou
cevivisokog vakuuma, pomou cevi napunjenih gasom sa reguhsanjem, pomou
elektrodinamikih metoda upotrebom maina ili pak kombinujui razne mogunosti
u kaskadama.
Ove analogije sa pojaavaima slue za mnoge korisne svrhe. Zapaanje
izvesne slinosti oigledno je korisno u prouavanju naprava. Od jo vee je koristi
raspoznavanje slinosti u metodologiji na primer, primena ekvivalentnih kola
da bi se mogao iskoristiti veliki izbor osobina kola i naina rada, kao i upotreba gra-
fikih metoda u sluajevima gde je nelinearnost vana. Najvanija je, ipak, inje-
nica da se sve vie mogu uzajmljivati specijalne metode. Tako se metode frekven-
tnih karakteristika i kriterijumi stabilnosti, razraeni za elektronska kola, mogu u
sutini primenjivati za dinamike analize sistema maina. Drugim reima, maina
postaje funkcionalno jedan element kola u irem smislu rei kolo i kao takva dopu-
njuje ili se takmii sa drugim slinim elementima kola kao to su elektronski poja-
avai ili hidrauHni, pneumatiki i mehaniki elementi.
ZA DA CI
4-1. Trofazni osmopolni namotaj dvoslojnog tipa, opisan u od. 4-1, treba da se stavi na
stator sa 96 lebova. Korak namotaja treba da bude 5 / 6 .
a) Nacrtati skicu slinu sl. 4-6 koja e pokazati u razvijenom poprenom preseku raspored
dva pola ovog namotaja.
b) Nacrtati vektorski dijagram sa osnovnim harmonicima napona indukovanim u stra-
nama kanura jedne faze.
c) Na osnovu vektorskih odnosa u b) izraunati osnovni namotajni sainilac kw.
d) Izraunati osnovni tetivni i pojasni sainilac
e) Kad svaka kanura ima 2 navojka i kad su sve kanure svake faze vezane na red, nai
broj navojaka na red po fazi.
f ) Kad su faze vezane u zvezdu, nai osnovni fluks po polu u Wb za linijski napon 440
V pri 60 Hz.
g) Izraunati maksimalnu vrednost osnovne harmonike komponente talasa m.m.s.,
u ampernavojcima po polu, za uravnoteene trofazne linijske struje od 100 A.
4-2. Trofazni alternator vezan u zvezdu, 25 Hz, sa 12 polova, treba da odaje 7500 kVA
pri linijskom naponu 12 000 V. Stator ima 180 lebova sa 4 provodnika po lebu koji obrazuju
dvoslojni namotaj.
a) Koliki je linijski napon na krajevima pri praznom hodu kad fluks u vazdunom pro-
cepu iznosi 0,52 Wb po polu a rasporeen je sinusoino?
b) Kad alternator radi sa statorskom strujom punog optereenja, kolika je amplituda osnov-
ne harmonike komponente talasa statorske m. m. s.?
4-3. Trofazna dvopolna sinhrona maina, 60 Hz, sa cilindrinim rotorom ima 12 lebova.
Svaki leb statora sadri dve strane kanura. Svaka kanura ima 100 navojaka. Korak namotaja je
5 16. Razvijena ema namotaja je data na sl. 4-6.
Za sinusoidne uravnoteene struje od 1,0 A po fazi sa faznim redosledom abc, nai ana-
litiki izraz za talas m. m. s. uzimajui za 0 poetak u osi leba 2 sl. 4-6. Uzeti u obzir samo osnovni
harmonik i zanemariti uticaj lebova. Za smer struje uzeti da je + ! a struja koja ulazi u kraj a,
i da, prema tome, za leb 2 struja izlazi iz ravni crtea.
4-4. Za mainu u zadatku 4-3 izraunati indukovanu e. m. s. u fazi a (izmeu njenog kraja
i zvezdita) koju stvara talas magnetne indukcije koji odgovara talasu m. m. s. odreen gore. Sma-
trati da pozitivni znak za indukovanu e. m. s. znai da je kraj a pozitivan u odnosu na zvezdite.
Uzeti efektivni vazduni procep 0,002 m, prenik rotora 0,198 m i duinu rotora 0,20 m. Zane-
mariti dejstvo lebova i smatrati da gvoe ima beskonanu permeabilnost.
4-5. Napon indukovan u namotaju indukta maine za jednosmernu struju dat je jedn. 4-38.
a) S obzirom na injenicu da je znatan deo ukupnog broja provodnika kratko spojen dir-
kama, da li Z treba da bude ukupan broj provodnika ili broj aktivnih provodnika? Pretpostavlja
se da su dirke u neutralnom poloaju.
b) Prodiskutovati vrednost ovog izraza kad su dirke pomerene iz neutralnog poloaja.
4-6. Trofazni estopolni sinhroni generator 25 kVA, vezan u zvezdu, ima 12 lebova po
polu u namotaju statora. Pojasni sainilac statorskog namotaja je 0,958 a lebni korak je 10 le-
bova, za koji tetivni sainilac iznosi 0,966. Svaki leb sadri 2 strane kanura, a svaka kanura ima
4 navojka. Pobudni namotaj stvara sinusoidno rasporeeni talas fluksa od 0,0212 Wb po polu.
Generator dobiva pogon konstantnom brzinom od 1200 obr /min.
a) Nai linijski napon na krajevima generatora pri praznom hodu.
b) Generator je vezan za trofazno optereenje koje izuzima linijsku struju od 25A.Faktor
snage je takav da struja u statorskom namotaju zaostaje za 30 iza napona indukovanog pobudnim
fluksom. Nai obrtni momenat (u njuton metrima) koji mora da daje pogonska maina. Zanema-
riti sve gubitke.
4-7. Otoni motor za jednosmernu struju, 230 V, 25 KS, sa 6 polova, sa talasastim namo-
tajem, ima 56 lebova u induktu. Svaki leb sadri 2 strane kanure, a svaka kanura se sastoji od
8 navojaka. Otpor svake kanure je 0,0143 fi. Dirke su u neutralnom poloaju.
a) Koliki spoljni otpor se mora dodati na red induktu da bi se struja koju indukt izuzima
pri putanju u rad ograniila na 200 A kad se prikljui na napon od 230 V?
b) Pri radu motor ima optereenje za koje je potreban obrtni momenat od 95 Nm neza-
visno od brzine. Struja koju tada primaju krajevi indukta iznosi 50 A pri nazivnom naponu kra-
jeva i bez spoljnog otpora. Pretpostavlja se da je elektromagnetni obrtni momenat koji maina
razvija ravan korisnom obrtnom momentu. Nai brzinu sa kojom motor radi.
4-8. Magnetna indukcija idealizovane maine ima talas pravougaonog oblika, visine B vrh
Oblik talasa m. m. s. indukta je ravnokraki trougao visine Fvrh. Prostorni fazni pomeraj izmeu
osa dva talasa je 90.
a) Napisati jednaine za obrtni momenat i napon u zavisnosti od B Vrh i F v r h i ostalih
potrebnih veliina ( 1 ) za stvarne navedene talase i (2 ) uzimajui u obzir samo osnovne harmonike
tih talasa. Uporediti rezultate.
b) Prodiskutovati zato se pri analizovanju sinhronih i asinhronih maina harmonici
prouavaju posebno, dok se pri izvoenju osnovnih jednaina za maine za jednosmernu struju
uzimaju u obzir stvarni talasi.
4-9. Maine za jednosmernu struju su skoro uvek opremljene sa namotajima skraenog
koraka. Jednaine za obrtni momenat i napon, meutim, izvedene su ne obraajui nikakvu panju
na tu injenicu. ta mislite da li bi u tom pogledu trebalo da se to preduzme? U potvrdnom slu-
aju, u emu bi trebalo da se te jednaine isprave? U odrenom sluaju, potkrepite va odgovor
potpunim objanjenjem.
4-10. Trofazni 20-polni sinhroni generator, 60 Hz, vezan u zvezdu, ima 300 statorskih
lebova. Namotaj indukta se sastoji od kanura koraka 4/5.
ZADACI 177
a) Odrediti pojasni i tetivni sainilac za osnovni, trei i peti harmonik.

b) Amplituda treeg odnosno petog harmonika talasa magnetne indukcije u vazdunom
procepu iznosi 30 odnosno 20 odsto od amplitude osnovnog harmonika. Odrediti procente tre-
eg i petog harmonika koji e se javiti u indukovanom naponu po fazi.
c) Pod uslovima u b) odrediti efektivnu vrednost linijskog napona neoptereene maine
u zavisnosti od efektivne vrednosti osnovne komponente faznog napona.
4-11. Trofazni dvopolni alternator, 60 Hz, vezan u zvezdu, ima 36 statorskih lebova. U
svakom lebu su dve strane kanura, a svaka kanura ima 1 navojak. Osnovni harmonik fluksa po
polu je 2,0 Wb. Namotajni korak je 2 /3. Osnovni harmonik faznog napona ima efektivnu vred-
nost 5300 V, a peta harmonika komponenta je 218 V.
a) Kolika je relativna vrednost maksimuma petog harmonika magnetne indukcije u odnosu
na osnovni harmonik indukcije?
b) Koliki je peti harmonik fluksa po njegovom polu?
4-12. Primeeno je da trofazni alternator spregnut u zvezdu, sa poljem pobude u pravou-
gaonoj prostornoj raspodeli, ima treu i petu harmoniku komponentu svog linijskog napona
ravnu nuli. Sa kolikim sainiocem bi se osnovna harmonika komponenta poveala kad bi se upo-
trebili dijametralni namotaji? Pretpostaviti da se dobiva maksimalni osnovni harmonik u sagla-
snosti sa navedenim viim harmonicima i sa relativnim korakom manjim od 1,00.
4-13. Trofazni 16-polni sinhroni generator, spregnut u zvezdu, 60 Hz, ima 192 stator-
ska leba. Induktni namotaj se sastoji od namotaja sa korakom 5 /6. Fazni pojas je 1 /3 od polnog
koraka. Svi namotaji jedne faze su povezani na red.
Oscilogram napona indukovanog u jednoj od kanura, pri otvorenom kolu indukta, pri
pobuivanju jednosmernom strujom i pri okretanju rotora sinhronom brzinom, pokazuje da na-
pon kanure sadri prvu, treu i petu harmoniku komponentu ije efektivne vrednosti su 100,
odnosno 25 i 5 volti.
a) Nai relativne amplitude tree i pete harmonike komponente talasa magnetne induk-
cije u vazdunom procepu u poreenju sa osnovnom harmonikom komponentom.
b) Nai efektivnu vrednost linijskog napona.
4-14. Indukt trofaznog etvoropolnog altematora ima 30 lebova. Projektovati dvoslojni
induktni namotaj koraka 0,8 pri emu treba dati:
a) Vektorski lebni dijagram.
b) emu potpunog namotaja. Naznaiti polaznu i zavrnu taku svake faze na emi namo-
taja.
c) Izraunati namotajni sainilac.
4-15. Trofazni statorski namotaj ima 15 lebova po polu i namotajni korak 4/5. Kad se
taj namotaj pobuuje uravnoteenim sinusoidnim trofaznim strujama ija efektivna vrednost je
10 A, amplituda osnovnog harmonikog obrtnog talasa m. m. s. je 490 ampernavojaka po polu.
Kolika je amplituda vieg harmonika najnieg reda m. m. s. koji se javlja u vazdunom
procepu?
4-16. Asinhroni motor sa prstenovima ukljuen je na trofaznu mreu 60 Hz. Pri punom
optereenju brzina mu je 1720 obr/min. Pregledom statorskog namotaja naeno je da imu 3 leba
po fazi i polu i po 2 strane kanura u svakom lebu. Dve strane iste kanure su razdvojene za 80
mehanikih stepeni.
a) Izraunati odnos amplitude svake harmonike komponente prema amplitudi osnovne
komponente rezultantnog talasa m. m. s., do petog harmonika ukljuno.
b) Koji su praktini razlozi nastojanja da se otklone vii harmonici talasa m. m. s.?
4-17. Reiti zadatak 4-3 uzimajui u obzir, pored osnovnog harmonika talasa m. m. s.,
njegov trei i peti harmonik.
4-18. Reiti zadatak 4-4 uzimajui u obzir, pored osnovnog harmonika talasa magnetne
indukcije, i njen trei i peti harmonik.
4-19. Kvantitativna analiza viefaznih sinhronih i asinhronih maina zasniva se neposredno
na jednaini obrtnog momenta, 3-22, izvedenoj u gl. 3. Izloite ukratko, vlastitim reima, oprav-
danje oitog zanemarivanja harmonika u tom postupku.
4-20. Kriva magneenja generatora jednosmerne struje sadri sledee take, sve uzete
pri brzini od 1000 obr /min: !
Pobudna struja, A 1,5 1,25 1,00 0,50

Indukovani napon, V 250 230 200 100
a) Kad je pobudna struja podeena na 1,25 A, koliku brzinu treba da ima generator da
bi indukovao napon od 250 V u praznom hodu?
b) Kolika treba da je pobudna struja da se dobije 200 V pri 800 obr /min u praznom hodu?
c) Kad se maina prikljui kao motor na mreu 230 V i pobudna struja podesi na 1,0 A,
kojom brzinom e ii u praznom hodu? Gubitke usled obrtanja zanemariti.
4-21. Sledei podaci pripadaju induktu sa talasastim namotajem etvoropolne maine
za jednosmernu struju, 250 V, 1750 obr/min:
12 Elektrine maine
Broj provodnika indukta = 444.

Otpor namotaja indukta = 0,14 Q.
Pad napona na dirkama pod optereenjem = 2,0 V.
Gubici usled obrtanja, pri 1750 obr/min i naponu 250 V indukovan u induktu, iznose
700 W. Dopunski gubici snage mogu se zanemariti.
a) Maina radi sa nominalnom brzinom, sa induktnom strujom od 40 A i naponom od
250 V indukovanom u induktu. Nai elektromagnetni obrtni momenat.
b) Odrediti mehaniku snagu primljenu na vratilu i elektrinu snagu koju odaje indukt
kad maina prema t. a) radi kao generator.
c) Odrediti elektrinu snagu koju prima indukt i mehaniku snagu odatu na vratilu kad
maina prema t. a) radi kao motor.
d) Uzmimo da motor prema t. c) ima mehaniko optereenje takve vrste da elektromag-
netniobrtni momenat koji se trai odmotora ostaje konstantan bez obzirana brzinu s kojom motor
radi. (Veoma priblina formulacija bi bila da je mehaniki obrtni momenat koji se trai od motora
nezavisan od brzine jedinu razliku predstavlja promena gubitaka usled obrtanja motora.) Ko-
lika e biti brzina motora kad se napon na krajevima indukta smanji na polovinu dok rezultantni
fluks po polu ostaje kao ranije?
e) Uzmimo da motor prema t. c) ima mehaniko optereenje takve vrste da elektromag-
netna snaga koja se trai od motora ostaje konstantna bez obzira na brzinu. Napon na krajevima
indukta ostaje kao u c) ali se rezultantni fluks smanjuje na 0,80 od svoje ranije vrednosti slablje-
njem pobude. Koliko e se promeniti brzina motora?
4-22. U nekoj mainskoj radionici upotrebljava se pet builica, pa se eli da se uporede
ukupni godinji rashodi grupnog pogona i pojedinanog pogona builica. Za grupni pogon po-
treban je motor od 20 KS, a za pojedinani pet motora po 5 KS.
Na osnovu procene usvojeni su sledei podaci:
motor 20 KS motor 5 KS
primljena snaga pri optereenju 16 200 vata 3 650 vata

primljena snaga u praznom hodu 2 000 vata 700 vata
trokovi instalacije 700 dolara 315 dolara
oekivani vek 10 godina 10 godina
godinji trokovi odravanja 30 dolara 15 dolara
Primljena snaga pod optereenjem za motor od 20 KS procenjena je za pogon etiri od

pet postojeih builica.
Transmisija sa leajima i kajinicima, ukljuivo sa montaom, staje 500 dolara, ima pro-
cenjeni vek od 10 godina, a godinji trokovi njenog odravanja su 30 dolara. Uzima se da elek-
trina energija kota 1,5 cenl po kilovatasu.
Uzeti da radionica radi 8 asova dnevno 300 dana u godini i da svaka builica radi etiri
petine vremena. Kad je pogon pojedinaan praktikuje se da se zaustavi motor builice dok se na
njoj ne bui. Uzeti da linearna amortizacija i ostali stalni rashodi iznose 7,5 odsto.
Izraunati godinje rashode za obadva naina rada.
4-23. Za jedno elektrohemijsko postrojenje elektrina energija se nabavlja u vidu trofazne
struje napona 13200 V, 60 Hz po ceni od 0,48 centi za kilovatas. Potrebno je da se proizvodi 4000
kW na 600 V jednosmerne struje za izvestan proces fabrikacije. Predvieno je da pogonska maina
generatora jednosmerne struje 4000 kW, 600 V bude trofazni sinhroni motor 6000 KS, 2300 V.
Sinhroni motor se napaja iz trofaznog transformatora koji sputa napon od 13200 na 2300 V.
Optereenje motorgeneratora moe se smatrati konstantnim na 4000 kW u toku 24 asa dnevno,
7 dana u nedelji.
Za puno optereenje generatora raspolae se sledeim podacima:
Gubici generatora jednosmerne struje pri punom optereenju:
Gubici u gvou i gubici trenja vazduha = 120 kW.
Dopunski gubici snage = 40,0 kW.
Gubici otone pobude (ukljuivo regulacioni otpornik) = 20,0 kW.
Gubici u bakru induktnog kola (ukljuivo redna pobuda) = 64,4 kW.
Gubitak u kontaktu dirki = 13,3 kW.
Sinhroni motor:
Stepen korisnosti motora pri punom optereenju generatora (ukljuivo gubici pobudnice) =
= 96,2 odsto.
Transformator:
Stepen korisnosti pri punom optereenju generatora = 99,1 odsto. Trokovi instalisanog
motorgeneratora, transformatora i potrebnih komandnih i zatitnih ureaja iznose 92 000 dolara.
Opravke i opsluivanje iznose proseno 500 dolara godinje. Stalni rashodi su 15 odsto godinje.
ZADACI 179
Izraunati kotanje kilovatasa jednosmerne struje.

4-24. Trofazni asinhroni motori za opte svrhe 60 Hz mogu se dobiti kao motori sa 2, 4,
6 ili 8 polova, u veliinama od 2, 3, 5, 7, 10, 15, 20 itd. KS. Ovi motori razvijaju nominalnu sna-
gu sa klizanjem od oko 5 osto i imaju najvei obrtni momenat od 200 odsto od nominalnog obr-
tnog momenta pri klizanju od oko 15 odsto.
Izabrati pogodan motor za primenu koja zahteva obrtni momenat od 50 funti stopa (tj.
67,8 Nm) pri oko 1500 obr/min za period od 30 s, posle ega motor radi 4 minuta naprazno, uz
ponavljanje istog radnog ciklusa. Odrediti nominalnu snagu i nominalnu sinhronu brzinu.
4-25. Treba izabrati kompaundni motor za pogon dizalice. Motorom treba da se stalno
pokree elino ue koje obilazi oko uetnika u dnu i u vrhu dizalice. Kad se teret sputa, motor
radi kao generator i vraa snagu u mreu, a otporni momenat deluje kao konica.
Radni ciklus je sledei i ponavlja se celog dana:
Dizanje tereta (1 min) = 75 KS
Utovarni period pri vrhu (2 min) = 5 KS
Sputanje tereta (1 min) = 60 KS
Utovarni period pri dnu (3 min) = 5 KS
Na osnovu zagrevanja izabrati najmanji motor podesan za ovu primenu. Motori se mogu
dobiti u sledeim veliinama: 25, 30, 40, 50, 60, 75 i 100 KS.
Koje bi ostale inioce, osim zagrevanja, trebalo uzeti u obzir?
4-26. Pri projektovanju izalice sa kaikom za istovar uglja sa lepa u bunker, prouavani
su mehaniki zahtevi da bi se utvrdio radni ciklus motora. Rezultati su dati u sledeoj tablici za
proseni ciklus:
Deo ciklusa Proteklo vreme sekundi Potrebna odata snaga

KS
Zatvaranje kaike 6 40
Dizanje 10 80
Otvaranje kaike 3 30
Sputanje kaike 10 45
Pauza 16 0
Zbog radnih uslova se uzima oklopljen motor obezbeen od praine, bez prinudne ven-
tilacije, a za konstantu k koja se odnosi na vreme mirovanja moe se uzeti da je ravna jedinici.
a) Putem metode kvadratne srednje vrednosti odrediti snagu za trajan pogon motora.
Izabrati motor veliine koja se moe dobiti u trgovini.
b) Ponude za isporuku su podnela dva proizvoaa. One sadre sledee garantije stepena
korisnosti i cene:
Stepen korisnosti, odsto

Motor 1/4 tereta 1 j2 tereta 3/4 tereta 1,0 tereta 1 y4 tere- 1y2 tere-
ta ta
A 83,4 90,5 90,3 88,0 86,8 85,0

B 81,3 88,6 90,3 90,6 90,3 89,6
Motor A, cena neto 2 145 dolara; motor B, cena neto 2 415 dolara. (Obe cene fob fabrika, uz od-
bitak vozarine).
Prosena neto cena energije u ovom postrojenju je 1,5 cent po kilovatasu. Kamatna stopa
je 5 odsto. Uobiajena je linearna amortizacija i otpisivanje cele opreme za 5 godina.
Dizalica radi proseno 2000 sati godinje.
Koji od ova dva motora biste preporuili?
GLAVA 5
MAINE ZA JEDNOSMERNU STRUJU: ANALIZA

RADNIH KARAKTERISTIKA
Pri prouavanju svih vrsta elektrinih maina na krajnji cilj je da dobijemo

dovoljno potpunu fiziku i analitiku predstavu procesa pretvaranja energije, karak-
teristika rada maine, inilaca koji tee da ogranie uslove pri kojima maina moe
uspeno da radi i praktinih sredstava pomou kojih se ovi inioci mogu suzbiti
i ove granice proiriti. Ovakva prouavanja obino se sama po sebi dele na dva dela.
Prvi deo, prikazan u gl. 1 do 4, prikazuje, polazei od osnovnih zakona fizike, iz-
voenje izraza za indukovani napon i elektromagnetni obrtni momenat za maine
0 kojima se radi, zajedno sa ispitivanjem propratnih fizikih procesa. Drugi deo,
prikazan u sledeih est glava, ini studija specifinih postupaka koji vode ka naj-
lakoj primeni ovih izraza da bi se dobili brojni podaci o radnim karakteristikama
zajedno sa kratkim pregledom glavnih radnih osobina otkrivenih u prouavanju
ovih radnih karakteristika.
Sa analitikog gledita, glavni ciljevi ove glave su da razvije metode pomou
kojih se mogu odrediti karakteristike maina i njihova dejstva na spoljanja kola.
Meu najvanije karakteristike spadaju promena brzine sa optereenjem, za mo-
tore, i promena napona na krajevima sa optereenjem, za generatore. Osim toga
kvalitativno se moraju razmotriti izvesne potencijalne tekoe pri radu i sredstva
za njihovo savlaivanje. Tako se u naim ranijim izlaganjima nismo osvrtali na preo-
kretanje smera struje koje se mora izvriti svaki put kad neka lamela proe ispod
dirke, mada je za uspean rad maina od bitne vanosti da se ovo neprekidno preo-
kretanje izvodi bez varnienja ili stvaranja luka. Zatim, u naim ranijim razmatra-
njima raspravljali smo o ulozi m. m. s. indukta u proizvodnji elektromagnetnog
obrtnog momenta ali nismo razmatrali njeno dejstvo na distorziju rezultantnog
fluksa u vazdunom procepu pri emu ona utie kako na problem komutacije tako
1 na karakteristike maina.
5-1. Raspodele fluksa i m. m. s. M. m. s. indukta ili reakcija indukta
utie na odreeni nain kako na prostornu raspodelu fluksa u vazdunom procepu
tako i na veliinu rezultantnog fluksa po polu. Uticajna raspodelufluksa vaan je
jer se njime neprosredno uplivie nagranice uspene komutacije; dejstvo na ve-
liinu fluksa je vano jer se njimeutie kako na indukovaninapon tako i na obrtni
momenat po jedinici struje indukta. Ovi uticaji i problemi koji iz njih proistiu
opisani su u ovom i u sledeem odeljku.
a. Dirke u neutralnoj zoni. U od. 4-4 i na sl. 4-11 do 4-13 pokazano je da se
talas m. m. s. indukta moe veoma priblino predstaviti trouglom koji odgovara
talasu proizvedenom od strane gusto razdeljenog namotaja indukta ili strujnog
plata. Za mainu sa dirkama u neutralnom poloaju idealizovani talas m. m. s.
je ponvo prikazan crtkanim trouglom u sl. 5-1, gde pozitivna ordinata m. m. s.
DEO 51] RA SPO D ELE FLU K SA I M. M. S. 181
predstavlja linije fluksa koje izlaze iz povrine indukta. Smer struje u svim namota-
jima izuzev pobudnog naznaen je cmom i rafiranom trakom. S obzirom da skoro
sve maine za jednosmernu struju imaju isturene magnetne polove, odgovarajua
prostorna raspodela fluksa nije trougaona. Raspodela magnetne indukcije u vazdu-
nom procepu kad je samo indukt pobuen data je krivom na sl. 5-1. Kao to se lako
_j____ pobudni namotoj |
magnetni magnetni
oot dir ka pol
/ U |
*-gusto raspodeljoni IV gusto raspodeljeni

O provodnici
indukta
| _ provodnici
> indukta
N.
S smer obrtanja
V
- V*
ra sp o d e la
\ x ra s p o d e lo m .m .s . < N>. j n.~
V
r
V- i n d n .k t a *"**!*,flfA
samo Indukt
pobudjen
9 \ /
Sl. 5-1. Raspodela m. m. s. indukta i magnetne indukcije sa dirkama u neutralnom poloaju, kad
je samo indukt pobuen
moe videti, javlja se znatno smanjenje zbog duine putanje kroz vazduh u prostoru
izmeu polova.
Priblian izgled odgovarajueg fluksa prikazan je u obliku spektra na sl.
5-2 na kojoj nije uzet u obzir uticaj lebova u gvou indukta. Radi uporeenja
data je na sl. 5-3 slina priblina slika fluksa glavne pobude za mainu kod koje
je pobuen samo pobudni namotaj. Ali razmer fluksa u ova dva crtea nije isti;
jedna linija fluksa na sl. 5-3 predstavlja vie stvamog fluksa normalne maine nego
neka linija na sl. 5-2. Kao to se vidi, dejstvo m. m. s. indukta je da stvara fluks
koji se prostire kroz polne nastavke; znai da se njegova putanja kroz te polne na-
stavke ukrta sa putanjom fluksa pobudnog polja. Zbog toga se ova vrsta reakcije
indukta naziva poprena magnetna reakcija indukta. Ona oigledno smanjuje rezul-
tantni fluks u vazdunom procepu pod jednom polovinom pola, a poveava ga pod
drugom.
Kad su pobueni i induktni i pobudni namotaji, raspodela rezultantne mag-
netne indukcije u vazdunom procepu dobiva oblik prikazan punom krivom na sl.
5-4. Na istom dijagramu su ucrtane i krive raspodele fluksa kad je pobuen samo
indukt (due crtice) i kad je pobuen samo induktor (krae crtice). Dejstvo pop-
rene magnetne reakcije indukta da smanjuje fluks pod jednim vrhom pola a da ga
povea pod drugim, moe se videti uporeujui punu krivu i isprekidane krive.
Uopte uzev, puna kriva nije algebarski zbir dveju isprekidanih krivih zbog neli-
nearnosti magnetnog kola u kome ima gvoa. Usled zasienja gvoa magnetna
indukcija se smanjuje vie pod jednim rogom pola nego to se poveava pod drugim
rogom. Zbog toga je rezultantni fluks po polu slabiji nego to bi ga stvarao sam
pobudni namotaj; ova pojava se naziva dejstvo razmagneenja poprene magnetne
182 M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU : A N A LIZE RADA [GLAVA 5.
reakcije indukta. S obzirom da je izazvana zasienou, ona je nelineama funkcija

i pobudne struje i struje indukta. Za rad normalnih maina samagnetnim induk-
g \'o d je
mduktoro
Sl. 5-2. Slika fluksa kad je samo indukt pobuen, a dirke su u neutralnom poloaju
cijama sa kojima u praksi radi, ovo dejstvo je veinom osemo naroito pri velikom
optereenju, te se o njemu mora voditi rauna pri analizama radnih karakteristika
i pri konstruisanju maina.
pobum
nam otaj
Ira s p o d e la m agne tn e
U n d u k c ij e s a m o g in dukta
j casppd.ela m a g n t t n e >
indukcije s a m o g \
g la v n o g p o l j o ' ra sp o de lo rezultan tn e
m a g n e tn e i n d u k c i j e
Sl. 5-4. Raspodela magnetne indukcije indukta i glavnog polja i rezultantna raspodela magnetne
indukcije kad su dirke u neutralnoj zoni
DKO 5 1] RA SPO D ELE FLU K SA I M. M. S. 183
Distorzija krive fluksa prouzrokovana poprenom magnetnom reakcijom

indukta moe tetno uticati na komutaciju, naroito ako je preterana. Ova distorzija
i mogunost nestabilnosti o kojoj e biti govora u od. 5-7 predstavljaju u stvari i-
nioce koji ograniavaju kratkotrajno preoptereenje maine za jednosmemu struju.
Ova distorzija raspodele fluksa dolazi naroito do izraaja u maini, kakav je na
primer otoni motor, u kojoj pobudno polje ostaje uglavnom ltonstantno dok m. m. s.
indukta moe dostii veoma znaajne srazmere pri velikim optereenjima. Ova
naklonost ka distorziji dolazi manje do izraaja u mainama s rednim pobuivanjem,
kao to je redni motor, gde m. m. sile i pobude indukta rastu naporedo s optere-
enjem.
Dejstvo poprene magnetne reakcije indukta moe se ograniiti pri projek-
tovanju i graenju maina. Preteno m. m. s. pobude treba da utie na regulisanje
fluksa u vazdunom procepu tako da se izbegne da m. m. s. pobude bude slaba a
m. m. s. indukta jaka. Magnetni otpor putanje poprenog fluksa uglavnom zu-
baca indukta, polnih nastavaka induktora i vazdunog procepa, naroito u oblasti
rogova polova moe se poveati poveavajui stepen zasienosti u zupcima i
polnim nastavcima, izbegavajui suvie mali vazduni procep i primenjujui za-
rubljene ili ekscentrine polne nastavke (sl. 5-5) koji poveavaju vazduni procep
u oblasti rogova polova. Ova pomona sredstva utiu i na putanju glavnog fluksa,
ali je uticaj na popreni fluks mnogo jai. Najbolja ali i najskuplja preventivna mera
sastoji se u kompenzovanju m. m. s. indukta pomou namotaja smetenog u pol-
nim nastavcima, o emu e biti govora u od. 5-2.
a) z o r u b l j e n b) e k s c e n tr ic a r i
p o ln i n a s ta vak polni nastovok
Sl. 5-5. Produenje vazdunog procepa u oblasti rogova polova
Prim er 5-1. Indukt s talasastim namotajem 4-polne maine za jednosmernu straju,

250 V, 1750 obr /min, ima 37 lebova sa est strana kanura po lebu i dva navojka po kanuri. Od-
nos polnog luka prema polnom koraku je 2 /3. Normalna pobuda induktora maine odgovara
m. m. s. glavnog polja od 1400 ampernavojaka po polu, od ega je 85 odsto potrebno da se savlada
magnetni otpor vazdunog procepa i zubaca na induktu. Dirke su u neutralnom poloaju.
Dok straja indukta raste, raste i deformaciono dejstvo poprene magnetne reakcije in-
dukta. Pretpostavlja se da je za dozvoljenu granicu ovog deformisanja usvojen uslov da magnetna
indukcija pod ulaznim rogom pola postane ravna nuli. (Ulazni rog pola je onaj pod kojim fluks
indukta i fluks induktora imaju suprotne smerove, a naziva se tako jer ispod njih zalaze provod-
nici indukta kada se ovaj obre).
a) Izraunati struju indukta koja odgovara ovoj granici pri normalnoj pobudi.
b) Uzmimo da straja indukta ostaje konstantna na 40 A dok se pobudno polje slabi da bi
se poveala brzina maine koja radi kao motor. Nai vrednost pobude koja odgovara ovoj granici.
Reenje. a) M. m. s. indukta koja deluje na rog pola i tei da u toj taki stvori komponentnu
magnetnu indukciju indukta ravna je ordinati trougaonog talasa m. m. s. indukta u toj taki. Ova
ordinata je <J<puta amplituda trougla F A, ili shodno jedn. 4-43.
x ------- a = 18,5 I [ampernavojaka]

3 2 x 4 2 a
Kao to je pokazano u sl. 5-2, putanja komponentnog poprenog magnetnog fiuksa in-
dukta ide kroz polni nastavak i nazad kroz vazduni procep, gde se zatvara prolazei kroz zupce
i gvoe indukta. to se tie magnetnog otpora, vane delove putanje predstavljaju vazduni pro-
cep i zupci indukta, jer je magnetni otpor ostalih delova srazmerno mali. Prema tome, u sutini je
ispravno smatrati da m. m. s. j F A eluje kroz vazduni procep i kroz zupce u oblasti svakog pol-
nog roga.
Kod ulaznog polnog roga, ovoj m. m. s. suprotstavlja se deo m. m. s. glavnog pobudnog

polja potreban za procep i zupce. Kad su ove suprotne m. m. s. jednake, magnetna indukcija
kod ovog roga je ravna nuli. Prema tome je
18,5 I a = 0,85 x 1400
ili
I a = 64,3 A
Vea struja indukta izazvala bi promenu znaka rezultantnog fluksa na ovom vrhu.
b) Pri struji indukta od 40 A je
\|r Fa = 18,5 x 40 = 740 ampernavojaka po polnom rogu.
Najmanja pobuda koja odgovara nultoj magnetnoj indukciji ulaznog polnog roga je, dakle,
740
= 871 ampernavojak po polu.
0,85
U ovim optim razmatranjima lei uzrok odreenih ogranienja za rad pojedinanih ma-
ina za jednosmernu struju, naroito u pogledu kratkotrajnih preoptereenja (toliko kratkog tra-
janja da grejanje indukta ne uspostavlja niu granicu) i u pogledu opsega regulisanja brzine mo-
tora pomou slabljenja pobude. Ona su, naravno, isto tako vana i u konstruisanju maina.
b. Dirke pomerene iz neutralne zone. Kad dirke nisu u neutralnoj zoni, m. m. s.
indukta deluje ne samo poprenim magneenjem ve i podunim razmagneenjem
ili magneenjem, to zavisi od smera u kom su dirke pomerene. Kod modemih
Sl. 5-6. M. m. s. indukta sa dirkama pomerenim iz neutralne zone.
maina do pomeranja dirki iz neutralnog poloaja dolazi samo usled nehata. Kod
starijih maina, meutim, pomeranje dirki predstavljalo je redovannain za obez-
beenje zadovoljavajue komutacije, pri emu je smer pomeranja bio takav da se
dobije razmagneenje. Strogo uzev, pomeranje dirki iz neutralne zone znai ogre-
enje o uslove iz od. 4-3 i 4-5 na kojima se zasnivaju osnovne jednaine napona i
obrtnog momenta. Meutim, za onakva pomeranja na koja se normalno moe naii
analize zasnovane na ovim jednainama smeju se upotrebiti bez velike greke.
Da bi se ispitalo dejstvo pomeranja dirki potrebno da je se iz od. 3-9 podseti da
je osa raspodele m. m. s. u prostoru odreena poloajem dirki. Kad se dirke u sl. 5-1
pomere iz neutralnog poloaja za elektrini ugao a, trougaoni talas m. m. s. pomera
se za isti iznos u istom smeru. Pri pomeranju dirki u smeru obrtanja generatora ili
suprotno obrtanju motora, idealizovani talas m. m. s. indukta izgleda kao na sl.
5-6. Ni talas m. m. s. ni strujni plat indukta koji ga proizvodi ne lee vie simetrino
ni prema osama polova ni prema meupolnim osama. Pod tim uslovima, dejstvo
pomeranja e se najlake videti kad se dva pojasa strujnog plata podele u dve kom-
DEO 52] POM OCNI PO LO V I I K O M PEN ZACIO N I NA M OTA J 185
ponentne grupe prikazane na sl. 5-7. Prvu grupu sainjavaju provodnici indukta,
simetrino postavljeni prema osi polova, koji pokrivaju ugao 90 otna obe strane
te ose. Drugu grupu sainjavaju provodnici indukta simetrino postavljeni prema
neutralnoj osi, koji pokrivaju ugao a na obe strane ove ose.
Fluks koji proizvodi sama prva komponenta je u celokupnosti popreni
fluks i ima oblik kao na sl. 5-2. Ova komponenta m. m. s. indukta naziva se zato
komponenta poprenog magneenja reakcije indukta. Sva zapaanja uinjena ranije
n n jtro ln a
SI. 5-7. ematski prikaz indukta sa dirkama pomerenim iz neutralne zone
u pogledu izoblienja i dejstva razmagneenja odnose se na nju. U prethodno

diskusiji to je bila jedina postojea komponenta.
Komponenta m. m. s. indukta koju proizvodi druga grupa deluje na glavno
magnetno kolo na isti nain kao i pobudni namotaj, jer je sa njim koaksijalna. Kad
su dirke pomerene u smeru kao na sl. 5-6 i 5-7, ova komponenta se suprotstavlja
m. m. s. glavnog polja. Ona se zato naziva komponenta podunog razmagneenja
reakcije indukta. Da su dirke bile pomerene u suprotnom smeru, ova komponenta
m. m. s. bi pomagala m. m. s. glavnog polja, to bi bila komponenta magneenja.
Kombinovano dejstvo obe komponente na raspodelu fluksa pokazuje sl.
5-8. Uopte uzev, oblik talasa rezultantne magnetne indukcije veoma je slian
obliku sa sl. 5-4, kad su dirke u neutralnom poloaju. Pri istim strujama indukta i
pobude, sve ordinate su malo manje zbog podunog razmagneenja.
Poduna m. m. s. razmagneenja ili magneenja u ampernavojcima po polu
je deo 2 a /tc od ukupnog iznosa ampernavojaka po polu. Veoma je lako obuhvatiti
je u analizama s obzirom da se ona ili oduzima od m. m. s. glavnog polja ili joj se
dodaje. Osim toga, postoji i dejstvo razmagneenja poprene reakcije indukta koje
se uzima u obzir putem eksperimentalnih ili empirikih podataka. Po elji se moe
i poduno dejstvo razmagneenja obuhvatiti istim podacima. Ali vanije je dejstvo
magneenja poprene reakcije indukta, s obzirom da na modemim mainama rela-
tivno retko dolazi do znatnog pomeranja dirki.
5-2. Komutacija. Pom oni polovi i kom penzacioni nam otaj. Jedan
od najvanijih inilaca koji predstavljaju prepreku za zadovoljavajui rad maina
za jednosmernu struju jeste sposobnost prenoenja potrebne struje indukta kroz
kontakt dirki sa komutatorom bez vamienja i bez preteranih lokalnih gubitaka i
zagrevanje dirki i komutatora. Varnice deluju razomo na dirke i komutator, ga-
rave ih, ine rapavim i rupiastim i habaju ih, to pogorava njihov rad i dovodi do
sagorevanja bakra i uglja. To moe biti izazvato bilo mehanikim nedostacima kao
to je kripanje dirki, hrapavost ili neravnomerna izlizanost komutatora bilo, kao
i u drugim problemima pri menjanju smera struje, elektrinim uslovima. Ovde emo
usredsrediti panju na elektrine uslove.
pol pol
m du kto ra inauktora
(ju in i) (severni) dlrk o
fm o r o s p o r e d j e f t i ' fm o ra sp o r e d je n i
O p r o v o d n ic i pindukta
r o v o d n ic i
in d u k t o
s m e r ob rta nja motora
s m e r o b r t a n j a gen
/,
/
//
/
i '7 '\J / /
/
"- 7 /'*/ T <\ ----------
1/ . \ / f\
r a s p o d e l o m a g n e tn e
i n u k c i j e s a m o g mdukta
' r a s p o d e l o m agnetne
I i n d u k c ije s a m o g glav-
n o g i n d u k to r o
r a s p o d e lo rezu lto n tn ei
m a g n e t n e in d u k c i je I
Sl. 5-8. Raspodela magnetne indukcije indukta i glavnog pobudnog polja i rezultantna raspodela
magnetne indukcije kad su dirke pomerene iz neutralne zone
Kao to je objanjeno u od. 3-9, kanura koja podlee komutaciji nalazi se

na prelazu izmeu dve grupe kanura indukta: na kraju perioda komutacije struja
mora biti ista kao na poetku ali suprotnog smera. Dok se indukt obre izmeu dva
poloaja prikazana na sl. 3-37 i 3-38, stru-
ja u kanurama sainjenim od provodnika
6, 7, 8, 9, 14, 15, 16 i 1 mora da promeni
smer. Slika 5-9 pokazuje indukt u jednom
prelaznom poloaju u kome se vri komu-
tacija kanura sastavljenih od provodnika
7, 8, 15 i 16. Komutovane kanure su krat-
ko spojene preko dirki. Za vreme tog pe-
rioda, meutim, dirke moraju nastaviti
da provode struju indukta I a iz namotaja
indukta u spoljno kolo. Ova injenica je
istaknuta na sl. 5-10kojapokazuje kanuru
sainjenu od provodnika 8 i 15 u sredini
komutacionog perioda, a na istoj slici je
nacrtana i kriva rezultantne magnetne in-
Sl. 5-9. Namotaj indukta za vreme komuta- dukcije dobivena na sl. 5-4. Prava sloenost
cije kanura koje su obrazovane od provodnika
7, 8, 15 i 16
procesa poinje da se pokazuje na sl.
5-10. Kratko spojenakanurapredstavljain-
duktivno kolo sa vremenski promenljivim otporima na kontaktima dirki, sa napo-
nima usled rotacije koji se, uopte uzev, indukuju u kanuri kao i sa galvanskom
i induktivnom vezom sa ostatkom namotaja indukta.
DEO 52] POM O CNI PO LO V I I K O M PEN ZA C IO N I N A M OTA J 187
Postizanje dobre komutacije vie je empirijska vetina nego kvantitativna

nauka. Zato emo se u ovom odeljku ograniiti vie na izlaganje uticajnih inilaca
nego na pruanje neke kvantitativne analize13. Glavna smemja kvantitativnoj ana-
lizi je u elektrinom ponaanju kontaktne opne ugalj-bakar. Njen otpor nije linearan,
ve je funkcija gustine struje, smera struje, temperature, materijala dirki, vlanosti
i atmosferskog pritiska. Ova opna se ponaa u izvesnom pogledu kao neki jonizovan
gas. Sa praktinog gledita najvanija injenica je preterano velika gustina struje

na jednom delu povrine dirke (a usled toga i preterano velika gustina energije u
tom delu dodime opne) koja izaziva vamienje i cepanje opne u toj taki. Granina
opna igra vanu ulogu i u mehanikom ponaanju povrina koje se taru. Na veli-
kim visinama moraju se preduzeti naroite mere za njihovu zatitu, inae se dirke
veoma brzo istroe.
Empirijska osnova za obezbeenje komutacije bez vamienja sastoji se,
prema tome, u otklanjanju preterane gustine struje na bilo kojoj taki dodira iz-
meu bakra i uglja. Ova osnova, zajedno sa naelom to boljeg korienja svakog
materijala, kazuje nam da se najbolji uslovi postiu kad je gustina struje po povr-
13 Za analitiko razmatranje videti: A. S. Langsdorf, Principles of Direct-current Mac-

hines 4 izd., gl. V III, Mc Graw-Hill Book Company, Inc., Njujork, 1931 ; i A. Gray. Electrical
Machine Design, 2 izd., gl. V III i IX, M. C. Graw-Hill Book Company, Inc., Njujork, 1926.
188 M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU : A N A LIZE RA D A [GLAVA 5.
ini dirki ravnomema u toku celog komutacionog perioda. Na taj nain se spreava
da gustina struje bude u izvesnom delu manja a u drugom vea od dozvoljene,
a granina ukupna struja ima svoju najveu vrednost. Trebalo bi prema tome ispi-
tati kako se moe postii ravnomema gustina struje. Iako emo pri tom pretposta-
viti da je irina dirke ravna irini lamele komutatora, a zanemariti debljinu liskuna
izmeu lamela, zakljuci koje emo dobiti mogu se u sutini primeniti i na optije
praktine sluajeve.
Slika 5-11 prikazuje ematski poloaj kanure u pet podjednako razmaknutih
trenutaka u toku perioda komutacije. U sl. 5-1 la dirka nalee potpuno na jednu
lamelu i kroz kanuru ide struja 0,50Ia udesno. Neto docnije (sl. 5-116), jedna
etvrtina povrine dirke je na levoj lameli, a tri etvrtine na desnoj lameli. S obzi-
<e
Sl. 5-11. Pet stupnjeva procesa komutacije
rom daukupna struja induktamora jo uvek da je I a, uslov za ravnomemu gustinu
struje je da 0,75Ia odlazi preko desne lamele, a 0,25Ia preko leve; prema Kir-
hofovom zakonu, dakle, kroz kanuru treba da tee struja od 0,25Ia u smeru udesno.
Slinim rasuivanjem za sl. 5-1 lc, d i e dobiva se da struja kanure mora biti nula,
odnosno 0,25Ja ulevo i 0,50Ja ulevo. Prema tome, kao to se vidi na sl. 5-12,
gustina struje je ravnomema kada se struja kanure menja linearno. Ovaj proces
je poznat pod nazivom linearna komutacija. Struje u zadnjoj i prednjoj ivici dirke
(v. sl. 5-1 la) menjaju se takoe linearno u zavisnosti od vremena, a ravnomerna
gustina struje je I a jA B, gde je A B povrina dirke.
Glavni inioci koji tee da proizvedu lineamu komutaciju su promene ot-
pora u dodiru dirki, koji nastaju usled lineamog smanjenja povrine zadnje ivice
dirke i lineamog poveanja povrine prednje ivice dirke. Nekoliko elektrinih ini-
laca suprotstavljaju se linearnosti. Otpor u komutovanoj kanuri, na primer, dovodi
do neto drukije raspodele od one kojupokazuje sl. 5-116 i d. Ali je pad napona na
kontaktima dirki obino dovoljno veliki (reda 1,0 V) u poreenju sa padom napona
u otporu samo jedne kanure indukta, tako da se ovaj poslednji moe zanemariti.
Induktivnost kanure je mnogo ozbiljniji inilac. Napon usled samoinduktivnosti
u komutovanoj kanuri, a i napon usled uzajamne induktivnosti sa ostalim
kanurama (naroito sa kanurama iz istog leba) koje istovremeno podleu
komutaciji, suprotstavljaju se promenama struje u komutovanoj kanuri. Zbir ova
dva napona naziva se esto e. m. s. indukovanja. On ima za posledicu da vrednosti
struje u kratko spojenoj kanuri zaostaju vremenski za vrednostima diktovanim
t)EO 52] POM ONI PO L O V l I KOM PENZA'CIONI N A M OTA J 189
linearnom promenom te kriva strujavreme dobiva oblik kao na sl. 5-13a. Ovo
stanje je poznato pod imenom podkomutacije ili usporene komutacije. Odgovarajue
struje u zadnjoj i prednjoj ivici dirke pokazuje sl.5-13>. i c. S obzirom da povr-
(b> (C)
Sl. 5-12. Linearna komutacija
(b)
Sl. 5-13. Podkomutacija
ina zadnjeg dela dirke opada bre nego struja koju on prenosi, odgovarajua gu-
stina struje moe da postane mnogo puta vea od prosene vrednosti Ia jAB ; s
druge strane, gustina slruje u prednjem delu dirke moe biti sasvim mala u toku
veeg dela komutacionog perioda. Induktivnost indukta moe da prouzrokuje vi-
soke gubitke i vamienje na zadnjoj ivici dirke.
Da bi komutacija bila najbolja, induktivnost se mora odrati na najmanjoj
meri upotrebom najmanjeg mogunog broja navojaka po kanuri indukta kao i
pimenom viepolne konstrukcije i kratkog indukta. Dejstvo date e. m. s. indukovanja
u zakanjavanju komutacije svodi se na najmanju meru kad je pad napona u otporu
kontakta dirki veliki u poreenju s njim. U toj injenici lei glavni razlog za upotre-
bu ugljenih dirki kod kojih je pad napona u kontaktima znatan. Kad je dobra ko-
mutacija postignuta pomou pada napona u otporu, taj proces se naziva otporna ko-
mutacija. On se danas primenjuje kao iskljuivo sredstvo samo za maine ija sna
ga ne prelazi 1 KS.
Drugi jedan vaan inilac u procesu komutacije je e. m. s. indukovanja
indukovanaukratkospojenoj kanuri. Uzavisnosti odsvog smera taj napon moe da
ometa ili da pomae komutaciju. U sl. 5-4 i 5-10, na primer, dejstvo poprenog
magneenja reakcije indukta stvara izvestan fluks u meupolnoj zoni. Smer napo-
na usled rotacije u komutovanoj kanuri u obema slikama takav je da se komutacija
usporava. Pretpostavimo sad da je maina na sl. 5-10 generator. Kratko spojena kanu-
ra ima tad napon usled rotacije istog znaka kao to ga je imala pod neposredno pretho-
deim polom. Ovaj napon ide dakle u prilog oticanju struje u starom smeru i, kao
e. m. s. indukovanja, suprotstavlja se promeni njenog smera. Slinim rasuivanjem
dolazi se do istog zakljuka i u sluaju motora.
U sl. 5-8 dirke su tako pomerene da se kanura koja je u komutaciji nalazi
u oblasti magnetne indukcije ravne nuli u sutini. Dalje pomeranje u istom smeru do-
velo bi kanuru u oblast magnetne indukcije suprotne onoj usl. 5-10, koja bi prouzro-
kovala napon rotacije suprotan e. m. s. indukovanja, a koji bi, prema tome, pomagao
komutaCiju. Podesnim pomeranjem dirki moe se pri datom optereenju e. m. s.
indukovanja stvarno neutralisati. Ako se dirke preterano pomere, e. m. s. induko-
vanja je vie nego neutralizovana i tako dolazi do ubrzane komutacije ili nadkomuta-
cije. Kao to pokazuje sl. 5-14, struja kanure menja smer bre nego lineamo, pa
ak moe u toku komutacije da ima veu vrednost nego na kraju. Gustina stmje
u zadnjoj ivici dirke postaje dosta brzo ravna nuli i moe konano da dostigne pre-
teranu vrednost u suprotnom smeru. Struja u prednjoj ivici dirke raste bre nego
povrina dirke tako da se u prednjoj ivici mogu javiti velike gustine stmje. Opet
se javljaju veliki gubici i vamienje.
Pomeranje dirki predstavljalo je nekada uobiajen nain za obezbeenje
dobre komutacije. Ali danas je ta metoda zastarela. Meutim, opte naelo na kome
je ona zasnovana da se u kanuri koja se komutuje proizvede napon rotacije koji
priblino nadoknauje e. m. s. indukovanja, naelo nazvano naponska komutacija
koristi se u skoro svim modernim mainama sa komutacijom. Dirke ostaju u
neutralnom poloaju, a podesna magnetna indukcija je uvodi u zonu komutacije
pomou malih, uskih magnetnih polova postavljenih izmeu glavnih polova. To
su pomoni polovi ili komutacioni polovi, a njihovi namotaji se zovu komutacioni na-
motaji, odnosno namotaji pomonih polova.
Opti izgled pomonih polova i priblina slika fluksa koji se javlja kad su
samo oni pobueni dati su tia sl. 5-15. Pomoni polovi su manji polovi izmeu
glavnih polova iz sl. 1-9. Obliktalasa rezultantne magnetne indukcije u optereenoj
maini pokazuje sl. 5-16. Pomoni pol mora imati isti polaritet kao glavnimagnetnipol
neposredno ispred njega (tj. u smeru obrtanja) za generatore,a iza njega za motore.
kraj
komu ta cionoy
p e rio d o
(a) (b) (c)

Sl. 5-14. Nadkomutacija. Struja u (a) komutovanoj kanuri (b) zadnjoj ivici dirke i () prednjoj
ivici dirke
Iz slika 5-1 i 5-16 vidi se da m. m. s. pomonih polova mora biti dovoljno velika
da neutralie m. m. s. poprenog magneenja indukta u meupolnoj zoni i da jo
stvara magnetnu indukciju potrebnu da napon rotacije u kratko spojenoj kanuri
indukta poniti e. m. s. indukovanja. S obzirom da su i m. m. s. indukta i e. m. s. indu-
kovanja srazmerni struji indukta, namotaj pomonih polova mora biti vezan na red
sa induktom. Da bi se ouvala eljena linearnost, pomoni pol treba da radi sa niskom
DEO 52] PO M O CN I PO LO V I I K O M PEN ZACIO N I N A M OTA J 191
zasienou. Konano prilagoavanje meupolnog fluksa za optimalnu komutaciju

moe se postii podeavanjem vazdunog procepa pomonih polova pomou mag-
netnih ili nemagnetnih uloaka u podnoju pola. Jo jedna mogunost se sastoji u
vezivanju podesnog otpora paralelno sa namotajem pomonih polova tako da kroz
//u /r r o s i p a n j a p o m o tn o g p o la g v o d je induktora
nam o\aj
p o m o c n o g p o lo
p o m o in i ili
k a m u ta cio n i pol
g v o jt in d u k ta
efe ktivni flu k s pomonog pola
Sl. 5-15. Pomoni polovi i njihov komponentni fluks
njega prolazi samo izvestan deo struje indukta, ali ovo ima tu nezgodnu stranu da
je komutacija loija pri prelaznim uslovima rada.
&1 pot
s
i poi
in d u k to ro
for
r-tf Vp
j
5 c
(ju n t) 1=
i a d (severn i)
Z l Ul
Sl. 5-16. Raspodela rezultantne magnetne indukcije u maini sa pomonim polovima
Pomoni polovi stvaraju putanju malog magnetnog otpora za fluks indukta,

poveavajui induktivnost indukta a time i e. m. s. indukovanja. Ovo dejstvo se ubla-
ava primenom srazmemo dugakog vazdunog procepa kod pomonih polova.
U mainama sa pomonim polovima vano je da dirke budu u neutralnom polo-
aju; u protivnom, dejstva magneenja i razmagneenja usled pomeranja dirki,
o kojima je bilo govora u od. 5-1, pojaavaju se od strane fluksa pomonih polova.
S obzirom da je fluks pomonog pola funkcija struje indukta, polje pomonih
polova moe proizvesti aditivno ili diferencijalno kompaundovanje u zavisnosti
od smera pomeranja dirki. Pojava ovakvog dejstva izazvata nepanjom mogla bi
biti veoma neprijatna.
192 m a in e ZA JED N OSM ERN U STR U JU : A N A LIZE RADA [GLAVA 5.
Upotrebom pomonih polova moe se, dakle, obezbediti bezvamina komu-

tacija na irokom podruju modemih maina. Prema standardima NEMA za radne
karakteristike, maine za jednosmernu struju za opte svrhe moraju biti sposobne
da sa uspenom komutacijom izdre jedan minut pod optereenjem koje iznosi
150 odsto od struje koja odgovara trajnom pogonu, sa otpornikom za regulisanje
pobude podeenim za pobudu pod nominalnim optereenjem.
Za maine izloene velikim preoptereenjima, brzim promenama optere-
enja ili radu se slabom glavnom pobudom, postoji i mogunost veih smetnji nego
to je prosto varnienje dirki. Slika 5-17 pokazuje jednu raspodelu rezultantnog flu-
ksa, deformisanu preteranim dejstvom poprenog magneenja reakcije indukta.
Sl. 5-17. Kanura indukta u oblasti najvee magnetne indukcije
U trenutku kad se kanura indukta nalazi na vrhuncu talasa, napon kanure moe biti
dovoljno visok da probije vazduh izmeu susednih lamela sa kojima je kanura pove-
zana i da se izmeu lamela pojavi elektrini luk ili preskok. Napon proboja nije ovde
visok, jer se vazduh u blizini komutatora nalazi u stanju pogodnom za proboj. Naj-
vei dozvoljeni napon izmeu lamela kree se od 30 do 40 volti, ime je prosean
napon izmeu lamela ogranien na nie vrednosti, i samim tim odreen i
najmanji broj lamela koji se moe upotrebiti u projektovanoj konstrukciji. Pod pre-
laznim uslovima, visoki naponi izmeu lamela mogu biti izazvati indukovanim
naponima koje prate porast i pad fluksa indukta. Posmatranje sl. 5-2, na primer, omo-
guuje nam da sebi predstavimo veoma znatne napone ove vrste indukovane u kanuri
pod sreditima polova putem porasta ili opadanja fluksa indukta koji je prikazan
na slici. Posmatranje znaka ovog indukovanog napona pokazalo bi da seondodaje
normalnoj e. m. s. rotacije kad optereenje generatora opada ili kad raste na motoru.
Preskok izmeu lamela moe se brzo proiriti po celom obimu komutatora, to
pored mogunog razornog dejstva na komutator predstavlja pravi kratak spoj u
DEO Si ) POM ONI PO LO V I I K O M PEN ZA CIO N I N A M O T A j 193
mrei. Prema tome, ak i kad pomoni polovi postoje, reakcija indukta pod polovima
ograniava na izvestan odreeni nain uslove pod kojima maina moe da radi.
p o m o n i ( ih
i!o m u ta c io m )p o l
gla v n i o m p e n z a c io n i
pobudni n a m o taj u
na m o ta j ' polnom n a s ta v k u
Sl. 5-18. Presek dela maine za jednosmernu struju u kome se vidi namotaj nomoenog pola
Sl. 5-19. Kompenzacioni namotaj i detalji sklopa glavnog magnetnog pola generatora jednosmerne
struje 3 000 kW, 600 V, 360 obr/min za valjaonice elika. (Allis-Chalmers Manufacturing Com-
pany)
Ova ogranienja mogu se znatno proiriti kompenzovanjem ili neutrali-

sanjem m. m. s. indukta ispod polnih nastavaka. T osem oe postii pomou kompen-
zacionih namotaja (sl. 5-18) smetenih u lebovima u polnim nastavcima. Ovaj namotaj
treba da ima polaritet suprotan polaritetu naspramnog induktnog namotaja. Kon-
struktivne pojedinosti tipinog kompenzacioiiog namotaja vide se na sl. 5-19. Sl.
5-20 prikazuje kompletanstator sa takvim namotajem. S obzirom da je osa
kompen zacionog namotaja ista kao osa induktnog namotaja, kompenzacioni
namotaj moe skoro potpuno da neutralie reakciju indukta odnosno nje-
govih provodnika ispod polnih nastavaka, ako mu se predvidi potreban broj navojaka.
Kompenzacioni namotaj mora sa induktom biti vezan na red da bi mogao spro-
voditi srazmernu struju. Korisno dejstvo glavnog polja, indukta, komutacionog
13 Elektrine maine
194 M A IN E Z A JED N OSM ERN U STR U JU : A N A L lZ E RADA [GLAVA 5.
namotaja i kompenzacionog nJmotaja na fluks u vazdunom procepu pokazano je

na sl.[5-21. Treba primetiti da je rezultantna raspodela magnetne indukcije, izuzev
u zoni komutacije, uglavnom
ista kao ona koju proizvodi
samo glavno polje, sl. 5-4.
lebovi potrebni za smetaj
kompenzacionog namotaja u
polnim nastavcima nisu pri-
kazani na ovoj slici.
Glavni nedostatak kom-
penzacionih namotaja je nji-
hova cena. Oni se upotreblja-
vaju za maine graene za ve-
lika preoptereenja ili brze
promene optereenja mo-
tori za valjaonice elika su do-
bar primer za maine podvrg-
nute tekim radnim ciklusi-
ma ili za motore ija brzina
treba da se regulie u iro-
kim granicama podeavanjem
otone pobude. U vidu e-
matskog pregleda sl. 5-22 po-
kazuje emu veza kompaund-
ne maine sa kompenzacionim
Sl. 5-20. Oklop i pobudni namotaj motora za jednosmer- namotajem. Relativni poloaj
nustruju 600 KS, 600 V, 6 polova, sa podeljivom brzi-
nom od 575 do 1150 obr/min, sa izgledom pomonih namotaja u ovoj emi ukazuje
polova i kompenzacionog namotaja u polnim nastavcima da komutaciono i kompenza-
glavnih polova ( General Electric Company). ciono polje deluju du ose
pol
in d u k to ra
(severn i)
p ro v o d n ic i* ,dirka
_ p ro v o d n ic i *
'mdukta
s m e r o b r t . g en era to ra
rezu ttantna
r a sp o d e la
m agn . i n d u k c i j e r
ra sp a d ela magn.
i n d u k c i je kad su
sa m o g la vn i p o -
lovi p o b u d j e n i
Sl. 5-21. Rezultantna raspodela magnetne indukcije maine sa pomonim polovima i kompen-
zacionim namotajem
DEO 53] ELEKTRINO KOLO 195
indukta, a da otono i redno polje deluju du ose glavnih polova. Na taj nain
se postie prilino potpuna regulacija fluksa u vazdunom procepu po celom obimu
indukta.
P r im e r 5-2. Ovaj primer se zasniva na maini k om u toeion t
iji-su podaci dati u primeru 5-1. n a m o taj
a) Pretpostavimo da mainu treba opremiti sa /
etiri pomona pola ali bez kompenzacionog namotaja.
Da bise dobio fluks podesan za komutaciju, m. m. s. po-
monih polova treba da bude priblino 25 odsto vea o to ln a
po bu at
nego ampernavojci poprenog dejstva magneenja re-
akcije indukta u osi pomonog pola. Odrediti potreban otporm k z o
broj navojaka za svaki pomoni pol.
b) Ponekad se za broj pomonih polova uzima
piza
u%nj'
polovina od broja glavnih magnetnih polova, kao to je k o m p en z a c io n t
to na maini za jednosmernu struju na sl. 1-9. Pobuda aa m o taj
pomonih polova mora tada da bude oko 50 odsto vea
od broja ampernavojaka poprenog magneenja reakcije Sl. 5-22. ema veze maine za jedno-
indukta u osi pomonog pola. Odrediti potreban broj smernu struju
navojaka za pomoni pol pod tim okolnostima.
c) Kad se ne bi upotrebljavali pomoni polovi, trebalo bi dozvoljenu granicu deformisanja
izazvatog poprenim magneenjem reakcije indukta postaviti znatno nie nego to je naznaeno
u pimeru 5-1 kako bi u meupolnom prostoru mogao postojati odgovarajui fluks za obezbeenje
dobre komutacije. M. m. s. reakcije indukta na rogovima polova ne bi tada trebalo da iznosi vie
od oko 60 odsto od m .m . s. glavne pobude u vazdunom procepu i u zupcima. Izraunati dozvo-
ljenu struju indukta pri normalnoj pobudi pod ovim uslovima i uporediti s vrednou iz zadatka
5-1.
d) Izraunati broj provodnika po polnom nastavku potreban za kompenzacioni namotaj.
Reenje. a) M. m. s. indukta koja deluje u osi svakog pomonog pola je puna amplituda
trougaonog talasa m. m. s. Za ovu mainu, prema jedn. 4-43, je
Z I a 444 I a
F a = --------- = ------- = 27,8 Ia [ampernavojaka]
2 p' a 2x4 2
M. m. s. pomonog pola je, dakle,
1,25 x 27,8 Ia = 34,8 Ia ampernavojaka po pomonom polu
a s obzirom da namotaj pomonog pola prima celu struju indukta, potrebno je 35 navojaka.
b) M. m. s. pomonog pola je poveana na 1,50 x 27,8 Ia = 41,7 I a ampernavojaka po
pomonom polu, te je potrebno 42 navojka.
c) Dozvoljena struja indukta e sada biti samo 60 odsto od struje u primeru 5-1, ili
0,60 x64,3 = 38,6 A. Ovo poreenje pokazuje glavni ekonomski razlog redovne upotrebe pomo-
nih polova kod maina za jednosmernu struju sa snagom veom od 1 KS odnosno 1 kW : mnogo
vea odata snaga moe da se dobije za istu koliinu bakra i gvoa, a maina moe da radi bez
ozbiljnijih smetnji.
d) Kompenzacioni namotaj mora da neutralie m. m. s. provodnika indukta pod polnim
nastavcima magnetnih polova. Prema tome, broj amperprovodnika po polnom nastavku koje
on mora da ima treba da bude ravan ^ puta amperprovodnici indukta po polu, ili, s obzirom da
kroz svaki provodnik indukta tee struja Ia l 2 ,
2 444 I a
x - j - x - - = 37 I a [amperprovodnika].
Poto svaki provodnik na polnom nastavku prima celu struju indukta Ia, potrebno je 37 provod-
nika po polnom nastavku.
5-3. Analitiki osnovi: Elektrino kolo. Analiza maina za jednosmernu
struju zasnovana je na osnovnim jednainama za indukovani napon Ea i elektro-
magnetni obrtni momenat M , izvedenim u prethodnoj glavi. Ovi odnosi za maine
jednosmeme struje dati su jednainama 4-38 i 4-56 kao
Ea = p ~ ~ = kE <Pn (5-1)
a 60
M = ^ d>Ia = kM < P Ia (5-2)

2n a
196 M AINE ZA JED N GSM ERN U STR U JU : AN ALIE RADA [GLAVA 5.
gde je p' broj polova, Z broj provodnika indukta, a broj paralelnih grana kroz in-
dukt, (p fluks po polu, Ia struja indukta i n brzinau obr /min. Jedinice svih veliina
izuzev brzine n su sistemaM KS. Dveveliine
p' . z (5-3)
60 a
P' Z (5-4)
2 tc a
odreene su konstrukcijom i ostaju konstantne za datu mainu. Odnosi za napon
i obrmi momenat (jedn. 5-1 i 5-2) kombinovani algebarski, daju izraz
60 60
M Eah (5-5)
2 tz n 2 7i n
gde je
P = EaIa (5-6)
elektromagnetna snaga koja odgovara obrtnom momentu M.
' snago
/ k o ju /
/ odaje '
'p o g o n sk o '
' m a sin a
gubici u sle d u g u bici u ftak'fu o to n e

obrtanja u p r a z - gubicl u k d l r k i bakruredne pobude
nom hodu b a kru indukto pobude
dopunski gubitji > ----- ,
p r i o p te re c e n ju g u b ic i g u b i c i u b a k r u g u b ic i u b a k ru
u sle d obrt citavog kola ind otocne pobude
3-15 V- 3- 6 7 -5 /.
Sl. 5-23. Raspodela snage u generatoru jednosmerne struje
Slike 5-23 i 5-24 prikazuju u grafikom obliku bilanse snage generatora od-
nosnomotora za jednosmernu struju, sa otonom, i sa rednom pobudom .ema ve-
za data je na sl. 5-25. Kad u maini nema bilo otone bilo redne pobude, odgovara-
jui podatak u sl. 5-23 do 5-25 je izostavljen. U ovim dijagramima U t je napon
na krajevima maine, U tanapon na krajevima indukta, Itlinijska struja, Isstruja
redne pobude (jednaka struji Ia za emu pokazanu na sl. 5-25), If struja otone pobu-
de, raotpor indukta, rf otpor otonog pobudnog namotaja i rs otpor rednog pobudnog
namotaja. U ra je obuhvaen otpor namotaja pomonih polova ili kompenzaci-
onog namotaja, ako oni postoje. Gubici u bakru kola indukta, gubici u bakru po-
budnog kola i rotacioni gubici razmatrani su ranije u l. 4-11; tipian red veliine
ovih gubitaka, izraen u procentima snage dovedene u mainu, naveden je na sl.
5-23 i 5-24 za generatore i motore za opte svrhe veliine od 1 do 100 kW ili 1 do 100
K S ; manji procenti odnose se na vee snage.
Elektromagnetna snaga razlikuje se od mehanike snage na vratilu maine
za iznos gubitaka usled obrtanja, a od elektrine snage na krajevima maine za iznos
gubitaka u bakru. Ova druga razlika je objanjena u ekvivalentnom kolu na sl. 5-26.
DEO 53] ELEKTRICNO KOLO 197
Ekvivalentna kola za motore i za generatore razlikuju se jedino po smerovima snage i

struje. Elektromagnetna snaga je snaga izmerena u takama izmeu kojih postoji e.
V777777\
snogo
na v r a t i t u '
k o optere - ;
enju
//A '//A
-dopunski
gubict g u b ic i
g u b i t i u b a kru usted obr- p r i' opte-
o t o i n e pobude tanja u r e d e n ju
p ra z n o m
hodu
g u b ie i u b a k r u g u b tci u b a k r u g u b i c i u sle d
oton e po bu de c i t a v o g kolo ind. o b rta n ja
I - 5 V. 7-5% 3- 15 /.
Sl. 5-24. Raspodela snage u motoru za jednosmernu struju
m.s. Ea; dodajui joj gubitkeusled obrtanja u sluaju generatora ili oduzimajui ih od
nje u sluaju motora, dobiva se mehanika snaga na vratilu. Ova ekvivalentna kola
za'maine za jednosmernu struju igraju istu optu ulogu kao ekvivalentna kola mnogih
I a (m o h rr) I j (m o fo r)
/j (g e n e ra to r) lg - I- (motor) lt(m o (o r)
r-
Ia fg en era to r)
' ------ --- --- 0
V MSL
V* la -Is (generator) (generat,
redna o to n o pobudni
pobuda pobudo otpornik
Sl. 5-25. ema veza motora ili generatora sa Sl. 5-26. Ekvivalentno kolo motora
smerovima struje ili generatora
praktinih naprava u elektrotehnici. Pomou takvih ekvivalentnih kola, sve visoko raz-
vijene metode teorije kola mogu se primeniti u prouavanju radnih karakteristika
naprave.
Uzajamni odnosi izmeu napona i struje vide se neposredno iz ekvivalent-
nog kola i eme veza. Tako je
Uta = Ea I a ra (5-7)
Ut = Ea Ia(ra r s) (5-8)
i h Ia If (5-9)
gde znak plus slui za motor a znak minus za generator. Neki lanovi u jedn. 5-7
do 5-9 mogu se izostaviti kad su veze maine prostije od veza na sl. 5-25 i 5-26.
Otpor ra treba shvatiti kao otpor indukta uvean za otpor irki, ako nije drukije
naznaeno. Katkad se za ra uzima samo otpor namotaja indukta, a pad napona u kon-
taktu dirki uzima se u obzir posebno, obino pretpostavljajui da iznosi 2 volta.;
198 M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU : A N A LIZE RA D A [GLAVA 5.
Za kompaundne maine je moguna i druga jedna varijanta. Slike5-25 i 5-26

pokazuju takvu vezu u kojoj je otona pobuda vezana neposredno na mreu, sa
rednom pobudom izmeu otone pobude
i maine. Druga mogunost je prikazana
na sl. 5-27 za kompaundni generator sa o-
tonom pobudom vezanom neposredno
za krajeve indukta i rednom pobudom
izmeu indukta i mree. Struja redne po-
bude je tada It umesto Ia, a jednaine za
napon menjaju se shodno tome. Prakti-
na razlika izmeu ove dve veze je tako mala
da se obino moe zanemariti; ako nije
Sl. 5-27. Kompaundni generator sa oto- drukije naznaeno, kompaundne maine
nim namotajem neposredno na dirkama e biti smatrane kao da su povezane pre-
ma sl. 5-25.
Iako je razlika izmeu napona na krajevima Ut i napona indukovanog u
induktu E relativno mala pri normalnom radu, ona ipak ima svoj znaaj za radne
karakteristike maine. U stvari, ova razlika, posmatrana zajedno sa otporima kola i
sa uslovima u kojima se vri pretvaranje energije, utie na vrednost struje indukta
Ia, a time i na jainu polja rotora. Za potpuno odreivanje ponaanja maine pot-
trebno je da se na slian nain ispitaju inioci koji utiu na jainu statorskog polja,
ili odreenije, na rezultantni fluks po polu <J>. Ovakvo ispitivanje je ekvivalentno
ispitivanju uslova magnetnog kola.
5-4. Analitiki osnovi. M agnetno kolo. Fluks po polu je fluks dobiven
kombinacijom m. m. s. indukta i pobude. Uzajamna zavisnost napona Ea induko-
vanog u induktu i uslova u magnetnom kolu maine, prema tome, funkcija je zbira
svih m. m. s. na putanji ose polova. Ovaj zbir esto se naziva rezultantna pobuda
ili rezultantna m. m. s. Onaj deo ovoga zbira koji je namemo postavljen na glavne
polove statora da bi stvorio radni fluks zove se pobuda induktora ili m. m. s. induk-
tora. Razliku izmeu pobude induktora i rezultantne pobude stvara m. m. s. re-
akcije indukta. Da bi se panja usredsredila na glavne odnose magnetnog kola, reakci-
ja indukta nee se u ovom odeljku uzimati u obzir. Izmene koje nastaju kad se i njen
kvantitativni efekt obuhvati bie razmotrene u sledeem odeljku.
U obinom kompaundnom generatoru ili motoru sa Nf navojaka otone
pobude po polu i N s navojaka redne pobude po polu, je :
Ukupna m. m. s. = Nf If Ns Is [atnpernavojaka po polu] (5-10)
Pozitivan znak se ovde upotrebljava kad se dve m. m. s. potpomau ih kad se dva
polja aditivno vezuju; negativan znak se upotrebljava kad je redno polje u opoziciji
prema otonom polju ili za diferencijalnu vezu. Kad nema bilo rednog bilo oto-
nog polja, odgovarajui lan u jedn. 5-10 se naravno izostavlja. Neke maine za jedno-
smernu struju mogu da imaju dopunske pobudne namotaje na glavnim polovima
(i to, suprotno kompenzacionim namotajima na polnim nastavcima iz od. 5-2,
namotane koncentrino s normalnim pobudnim namotajem) koji obino slue za
specijalno regulisanje rada maine. U svakom sluaju, pobuda induktora je algeba-
rski zbir m. m. s. na glavnim polovima.
Jednaina 5-10 predstavlja prema tome zbir izraen u ampernavojcima po
polu m. m. s. induktora koja deluje u glavnom magnetnom kolu. Kriva magneenja
maine za jednosmernu struju data je obino u zavisnosti od struje samo za namotaj
glavne pobude, koji je skoro uvek otoni pobudni namotaj, kad ga uopte ima.
Za krivu magneenja i za jednainu 5-10 mogu se primeniti iste jedinice m. m. s.
na jedan od sledea dva jasna naina: pobudna struja na krivoj magneenja moe
se pomnoiti sa brojem navojaka po polu tog namotaja ime se dobiva kriva izraena
DEO 54] MAGNETNO KOLO 199
u ampemavojcima po polu; ili se obe strane jen. 5-10 mogu podeliti sa N f ime
se jedinice pretvaraju u ekvivalentnu struju u samom kalemu N / koji proizvodi
istu m. m. s. Tada je
m. m. s. induktora = I{ K Is [ekvivalentnih ampera otone pobude] (5-11)
Nf
Ovaj drugi nain je esto zgodniji i ee se upotrebljava.
Upotreba krive magneenja u analizi maina zasniva se na pretpostavci da
ona predstavlja odnos izmeu fluksa u vazdunom procepu pri optereenju i ukupne
m. m. s. u magnetnom kolu drugim reima, odnos izmeu napona Ea induko-
vanog u induktu i ukupne pobude. Jedan primer krive megneenja maine za jed-
nosmernu struju dat je u sl. 5-28. Brojni razmeri leve i donje ose daju odnosne
vrednosti za generator od 100 kW, 250 V sa 1200 obr/m in; razmer za m. m. s. je
dat i u zavisnosti od struje otone pobude i u ampenavojcima po polu; ovaj posled-
nji je izveden iz prethodnog na bazi od 1 0 0 0 navojaka po polu otone pobude.
Karakteristika se takoe moe prikazati u relativnimjedinicama, kao to se vidi na do-
S tru ja ill m .m ototne pobude u relativnim je d in t c o m o
Sl. 5-28. Kriva magneenja jedne maine za jednosmernu struju 250 V, 1200 obr/min. Tipina
za generator 100 kW i motor 100 KS
njem razmeru za m. m. s. i desnom razmeru za napon. Na tim razmerima pobudna

struja ili m. m. s. jednaka 1 , 0 u relativnim jedinicama je ona koja je potrebna da
se nominalni napon proizvede pri nominalnoj brzini kad maina nije optereena;
na slian nain, napon 1 , 0 u relativnim jedinicama jednak je nominalnom naponu.
Nacrtana u tom bezdimenzionom obliku, karakteristika se moe smatrati tipinom
za mnoge vrste motora i generatora za opte svrhe.
Primena krive magneenja sa indukovanim naponom na ordinati umesto
fluksa, moe da bude malo komplikovana s obzirom na injenicu da brzina maine
za jednosmemu struju ne mora da ostane konstantna, a brzina ulazi u odnose iz-
meu fluksa i indukovanog napona. Ordinate indukovanog napona odgovaraju

stoga jednoj jedinoj brzini maine. Iz tih razloga su u sl. 5-28 date krive magne-
enja za nekoliko razliitih brzina. Svaka od ovih krivih moe se lako izvesti iz
ma koje druge imajui u vidu, shodno jedn. 5-1, da je napon upravno srazmeran
brzini za odreeni fluks ili struju pobude. Moe biti data i samo kriva magneenja
za nominalnu brzinu koja se koristi i za druge brzine time to se razmer napona po-
desi prema brzinama.
P rim er 5-3. Generator jednosmerne struje 100 kW, 250 V, 400 A ima otpor indukta
(ukljuivo otpor dirki) od 0,025 1 i krivu magneenja sa sl. 5-28. Pogonska maina ga obre stal-
nom brzinom od 1 2 0 0 obr /min.
Za mnoge primene je poeljno da se napon na krajevima odrava konstantilim bez obzira
na optereenje generatora. Ova konstantnost se moe odravati podeavanjem pobudne struje
posle svake promene optereenja, to se obino postie automatskim regulatorom napona kojim
se napon na krajevima meri i otpor pobudnog kola podeava da bi se napon vratio na tanu vred-
nost.
Napon na kpajevima Ut treba da se odrava konstantno na 250 V, poev od praznog hoda
pa do optereenja od 125 odsto. Nacrtati krivu potrebne pobudne struje If u zavisnosti od struje
indukta I a. Dejstvo reakcije indukta ne uzimati u obzir.
Reenje. Pobudna struja za Ia = 400 A bie odreena kao raunski primer. Iz jedn. 5-8
izostavljajui rs, Ea = Ut + I a ra = 250 + 400 x 0,025 = 260 V.
Kriva magneenja za 1200 obr/min sa sl. 5-28 pokazuje da indukovani napon od 260 V zah-
teva pobudnu struju od 5,32 A. Izraunavanjem za druge struje indukta dobiva se isprekidana kriva
na sl. 5-29. Ova kriva se odnosi na rad maine bilo kao generatora sa stranim pobuivanjem bilo
kao otonog generatora. U prvom sluaju, struja optereenja ili linijska struja /; ravna je struji
indukta I a. U drugom sluaju, struja optereenja manja je od struje indukta za iznos pobudne
struje. S obzirom da je pobudna struja veoma mali deo struje indukta pri iole znaajnijem optere-
enju, ove razlike su bez praktine vanosti.
P rim er 5-4. Kompaundni generator 100 kW, 250 V, 400 A ima otpor indukta (uklju-
ivo otpor dirki) od 0,025 2, otpor redne pobude 0,005 1 i krivu magneenja prema sl. 5-28.
Otona pobuda ima 1000 navojaka po polu, a redna 3 navojka po polu.
Izraunati napon na krajevima pri nominalnoj odatoj struji kad je struja otone pobude
4.7 A, a brzina 1150 obr /min. Zanemariti reakciju indukta.
Reenje. Is = Ia = 7/ + Jy= 400 + 4,7 = 405 A. Iz jedn. 5-11, ukupna m. m. s. polja je
3
4.7 + ------+ 405 = 5,9 ekvivalentnih ampera otone pobude. Nanosei ovu vrednost na sl. 5-28
1000
i u taki na sredini izmeu krivih za 1100 i 1200 obr /min nalazi se da je Ea = 262 V. T a vrednost
se jo moe naneti na krivu za 1200 obr/m in i proitati 274 V, pa to svesti u odnosu brzina i nai
1150
Tada je Ea = 274 x ------- = 262 V
1200
Ut = Ea Ia (ra + rs) = 262 405 (0,025 + 0,005) = 250 V
Sutina ovih razmatranja magnetnog kola sastoji se u tumaenju krive mag-
neenja kao grafikog odnosa izmeu pobude maine i napona indukovanog u
induktu. Pobuda maine odreuje se u skladu s uobiajenim naelom magnetnog
kola o algebarskom sabiranju m. m. s. sila glavnog magnetnog kola. Analiza maina
za jednosmernu struju je kombinacija prethodnih razmatranja elektrinog i magnet-
nogkola.
5-5. Dejstvo razmagneenja m. m . s. reakcije indukta. Analitiko obu-
hvatanje dejstva m. m. s. indukta nije ni prost ni lak zadatak. M. m. s. induktora
ili glavne pobude i m.m.s. indukta deluju du dveju razliitih osa u prostoru i
stoga utiu na fluks du razliitih putanja u magnetnom kolu maine. To nas pri-
nuuje da usvojimo jedan malo vetaki nain pristupanja problemu, zasnovan na
iskustvu i potkrepljen ogledima za datu mainu ili za maine njoj sline, pri odre-
ivanju odgovarajuih pcdataka.
Metoda koja se normalno koristi zasniva se na saznanju da m. m. s. indukta,
iako ona deluje pod pravim uglom u odnosu na m. m. s. glavnog polja, ipak utie
na veliinu rezultantnog fluksa po polu u svakom sluaju kad je gvoe indukta ili
magnetnih polova iole zasieno. ak i popreno dejstvo reakcije indukta deluje u
smislu razmagneenja rezultantnog fluksa ba kao i ampernavojci koji deluju u
DEO 56] D EJSTV O RA ZM A G NECENJA M. M. S. INDUKTA 201
istoj osi kao m. m. s. induktora. Ovo dejstvo se moe prosto meriti na taj nain to
se izrauna pobuda potrebna da se postignu propisani uslovi optereenja zane-
marujui reakciju indukta, pa se rezultat uporedi sa eksperimentalno odreenom
vrednou za iste uslove opreteenja. Ova druga vrednost e sadrati dejstva reak-
cije indukta, a razlika izmeu ove dve vrednosti moe se pripisati reakciji indukta.
Isprekidana kriva na sl. 5-29 pokazuje tako pobudnu struju koja je potrebna da
se nominalni napon na krajevima odri za iroki opseg struja indukta kao to je
izraunato u primeru 5-3 zanemarujui reakciju indukta. Kriva nacrtana punom
linijom daje odgovarajue pobude kakve bi mogle biti odreene eksperimentalnim
putem. Kad ne bi postojalo dejstvo razmagneenja indukta, ove dve krive bi se po-
klapale. Postojea razlika izmeu pune i isprekidane krive za datu struju indukta
predstavlja, prema tome, odgovarajue dejstvo reakcije indukta izraeno u ekvi-
valentnim amperima otone pobude. Ono bi se jo moglo izraziti i u amper navoj-
cima po polu. S obzirom da ove vrednosti pokazuju m. m. s. koja se mora dodati
pobudi glavnog polja da bi se nadoknadila reakcija indukta, one pruaju logian
nain da se dejstvo te reakcije odredi kvantitativno. Podrazumevajui jedinice u
ampernavojcima po polu, simbol Fa emo upotrebljavati za dejstvo razmagneenja
m. m. s. reakcije indukta. Vrednost Fa nije isto to i m. m. s. indukta FA. Vred-
nost Fa zavisi od veliine vrednosti FA, ali zavisi isto tako i od oblika i stepena
zasienosti magnetnog kola. Ne postoji prost odnos izmeu Fa i FA, niti je Fa
linearna funkcija struje indukta I a, izuzev u pojedinim sluajevima uproavanja.
(Treba primetiti, na primer, da rastojanje izmeu pune i isprekidane krive na sl.
5-29 nije linearna funkcija od I a.) Shcdno tome, m. m. s. reakcije indukta obino
se odreuje neposrednim ispitivanjem same maine ili na osnovu iskustva sa sli-
nim mainama.
Puna linija na sl. 5-29 naziva se karakteristika pobude ili kriva regulacije.
Dodati su i razmeri u relativnim jedinicama, pod pretpostavkom da je jedinica
str u ja in d u k ta a r e ia n v m m je a im c o m a
0.50 0.7S 1.00 1.25 I.S0
7.0 1 1 10.2S
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 I I 1 1 1 1 1 1 1 1.4
pobudno s tr u ja sa re a kc ijo m ir d U ri
(dirke u n e u tro ln o j zoni)
6.0

-4 . e>
|5.0
D P ot u dt 1 0 sf ru h b z ieokCli* /na u kt 0
3 4.0 0.8 j
o
a
,c3.0 0.6 3
3
. O
2, 2.0 0.4 o
3 -
1.0 0.2 >
-
0
100 200 300 400 500 00
stru ja in d u k ta ,o m p e r a
Sl. 5-29. Karakteristika regulacije (puna kriva) i kriva pobudne struje bez reakcije indukta (ispre-
kidana kriva). Napon na krajevima indukta je konstantno 250 V, brzina konstantna 1200 obr/m in;
otpor indukta 0,025 fl
202 M A IN E ZA JED N OSM EBN U STR U JU : A N A LIZE RADA [GLAVA 5.
struje indukta ravna nominalnoj struji. Karakteristika indukta se dobiva kao rezultat
prostog oglednog metoda za kvantitativno odreivanje Fa postojeih maina, ako se
raspolae podesnim metodima za optereivanje. Ona se obino snima na maini koja
radi kao generator pri nominalnoj brzini i konstanmom naponu na krajevima, a
za razne struje indukta. U sluaju kompaundnih maina redna pobuda se obino
iskljuuje za vreme ogleda. Kad Fa treba da se odredi iz krive regulacije, krivu treba
snimiti za napon na krajevima blizak pretpostavljenoj stvamoj vrednosti, jer dej-
stvo razmagneenja zavisi od stepena zasienosti rogova polova, pa prema tome i
od radnog napona maine. Veliina reakcije indukta koja se pojavljuje na sl. 5-29
iz abrana je tako da se neka njena nepovoljna dejstva pojave u naglaenom obliku
u daljim brojnim primerima koji prikazuju odlike radnih karakteristika generatora i
motora. (Pri punom optereenju ona je priblino dva ili vie puta vea nego to
bi se moglo oekivati za dobro konstruisanu mainu koja radi s normalnom pobud-
nom strujom).
Pojam m. m. s. reakcije indukta Fa u stvari je hipotetian i izvetaen i
omoguuje nam da dejstvo razmagneenja stvarne m. m. s. indukta zamenimo na
papiru jednom ekvivalentnom veliinom kojadeluje u istoj magnetnoj osi kao glav-
na m. m. s. Kriterijum ekvivalentnosti je prosto u tome to se proizvodi rezultan-
tni fluks po polu iste veliine. Fiziki posmatrano, stvama m. m. s. indukta FA
je uvek ta koja deluje u procesu pretvaranja energije.
Kad se dirke pomere iz neutralnog poloaja, m. m. s. indukta ima jednu
komponentu u osi polja a drugu u poprenoj osi. Ova situacija je ve bila razma-
trana u od. 5-1. S obzirom da deluje du iste ose kao m. m. s. induktora, uzduna
komponenta reakcije indukta moe se algebarski dodati ovoj m. m. s. ako se eli.
Poprena komponenta reakcije indukta, meutim, mora se zameniti nekim ekviva-
lentom. Zbog toga je uobiajeno da se upotrebljava samo jedan ekvivalent m. m. s.
reakcije indukta Fa koji zamenjuje i uzdunu i poprenu komponentu m. m. s.
reakcije indukta. U modernim obinim mainama poprena komponenta magne-
enja obino je vanija, jer su dirke veinom u neutralnom poloaju.
Ukratko, dakle, rezultantna pobuda u magnetnom kolu maine je :
rezultantna m. m. s. = m. m. s. induktora m.m. s. reakcije indukta (5-12)
ili, izraeno veliinama iz jedn. 5-10,
rezultantna m. m. s. = Nf If N s Is Fa [ampernavojaka po polu], (5-13)
Na slian nain, prema jedn. 5-11,
N F
rezultantna m. m. s .= I{ SIS----- a[ekvivalentnih ampera otone pobude). (5-14)
Nf Nf
Znak minus je za Fa upotrebljen zato to ona obino ima dejstvo razmagneenja.
Ako bi sluajno, zbog pomeranja dirki izazvatog nepanjom, reakcija indukta
imala dejstvo magneenja, znaci ispred Fa u jedn. 5-12 do 5-14 moraju se promeniti.
P r im e r 5-5. Reiti primer 5-4 pod pretpostavkom da maina ima karakteristiku sa sl.
5-29. Smatrati da isprekidana kriva na toj slici ne postoji s obzirom da se takvi podaci obino ne
daju.
Reenje. M. m. s. reakcije indukta Fa e se odrediti iz sl. 5-29 pod pretpostavkom da ste-
pen zasienosti odgovara dotoljno priblino propisanim radnim uslovima. U taki 405 A na ka-
rakteristici regulacije je
Ea = 250 + 405 x 0,025 = 260 V.
Prema sl. 5-28, ovaj napon zahteva rezultantnu m. m. s. koja odgovara struji od 5,3 A. Slika 5-29
pokazuje da je stvarno potrebno 5,8 A. Prema tome, reakcija indukta je
Fa 5,8 5,3 = 0,5 ekvivalentnih ampera otone pobude.
Rezultantna m. m. s. pri propisanim radnim uslovima je, dakle,

3
4,7 + ------ x 405 0,5 = 5,4 ekvivalentnih ampera otone pobude
1000
DEO 56] A N A LIZA RA D N IH K A R A K T E R IST IK A GENERATORA 203
Tada je, kao u primeru 5-4,

1150
Ea = 262------= 251 V
1200
Ut = 251 405 (0,025 + 0,005) = 239 V.

Ponekad se uzima da je m. m. s. reakcije indukta Fa linearna funkcija struje
indukta Ia, bilo kao uproena priblinost bilo zato to se ne raspolae potpu-
nijim podacima. Pod tom pretpostavkom je
Fa = ka Ia [ampernavojaka po polu], (5-15)
Takva pretpostavka ima to preimustvo da je samo jedan eksperimentalni podatak
pri izvesnom pogodnom optereenju dovoljan. Moe se oekivati da ova priblinost
prui prihvatljive rezultate i za druge vrednosti struje indukta pa ak i za druge
vrednosti indukovanog napona. Najbolji rezultati se postiu kad eksperimentalno
odreena taka priblino odgovara stepenu zasienosti i struji indukta za ono
stanje optereenja koje treba ispitati.
5-6. Analiza radnih karakteristika generatora. Iako se za analizu maine
za jednosmemu struju koja radi kao generator primenjuju sasvim ista naela kao i
za mainu koja radi kao motor, opta priroda problema na koje se nailazi u primeni
ova dva naina rada razliita je. Kod generatora brzinu obino odreuje pogonska
maina, a problemi na koje se nailazi esto se sastoje u tome da se odredi napon
na krajevima koji odgovara odreenom optereenju i pobudi, ili da se nae po-
buda potrebna za odreeno optereenje i napon na krajevima. Kod motora, meu-
tim, problemi na koje se esto nailazi sastoje se u tome da se odredi brzina koja
odgovara izvesnom datom optereenju i pobudi ili da se nae pobuda potrebna
za date uslove brzine i optereenja;naponna krajevima se esto utvruje prema
vrednosti napona razvodne mree. Tehnika primene ovih osnovnih naela, prema
tome, razliita je u onoj meri ukojoj suiproblem i razliiti. Ovaj odeljak se odnosi
na rad generatora.
a. Generatori sa nezavisnim pobuivanjem. Budui da je struja glavne pobude
nezavisna od napona generatora, generatori sa nezavisnim pobuivanjem mogu se
najlake analizovati. Za dato optereenje rezutlantna poduda data je jednainom
5-14, a odgovarajua e. m. s. indukovana u induktu Ea odreena je krivom magne-
enja. Ovom e. m. s. kao i jedainama 5-7 ili 5-8 utvren je napon na krajevima.
Kao to pokazuje kriva 1 na sl. 5-30, napon generatora sa nezavisnim pobuiva-
njem bez rednog pobuivanja pada malo kad optereenje raste zbog poveane re-
akcije indukta i zbog pada napona u otporu indukta. Takva kriva se naziva spolj-
na karakteristika generatora jednosmerne struje.
P r im e r 5-6. Generator jednosmerne struje, 100 kW, 250 V, 400 A, 1200 obr/min, ima
krivu magneenja kao na sl. 5-28 i karakteristiku indukta kao na sl. 5-29. Radi uproenja pretpostav-
lja se da reakcija indukta odreena za izvesnu struju indukta u toj karakteristici vai i za druk-
ije indukovane napone nego to su naponi na sl. 5-29; u stvari bila bi potrebna familija karakte-
ristika za razne napone. Kao i za sl. 5-29, otpor kola indukta u maini (ukljuivo dirke) iznosi 0,02511.
Kao pogonska maina slui sinhroni motor kojim se ovaj generator obre konstantnom
brzinom od 1200 obr/m in. Generator ima nezavisno pobuivanje iz izvora jednosmerne struje
konstantnog napona. Izraunati i nacrtati krivu napona na krajevima kao funkciju struje optere-
enja, sa pobudom podeenom da se pri nominalnom optereenju ima nominalni napon.
Reenje. Najpre se mora nai pobudna struja na osnovu propisanih uslova punog optere-
enja. Za Ja = 400 A,
Ea = Ut + Ia ra = 250 + 400 x 0,025 = 260 V.
Prema krivoj magneenja, sl. 5-28, odgovarajua rezultantna struja pobude je 5,32 A. Za Ia =
= 400 A je m. m. s. reakcije indukta Fa = 0,50 ekvivalentnih ampera pobude (ravno razlici or-
dinata pune i isprekidane krive na sl. 5-29 za 400 A). Potrebna pobuda ukupno iznosi prema tome
5,32 + 0,50 = 5,82 A. Pobudna struja iznosi, dakle, konstantno 5,82 A za ceo ovaj primer.
204 M AINE ZA JED N OSM ERN U STR U JU : AN ALIZE RADA [GLAVA 5.
Izraunavanja za ostale take krive uneta su u tablicu 5-1. Za Ia = 300 A, na primer,

'Fa = 0,34 ekvivalentnih ampera pobude, a pobuda induktora je 5,82 0,34 = 5,48 ekvivalen-
Sl. 5-30. Izraunate karakteristike naponoptereenje generatora jednosmerne struje. Kriva 1:

nezavisno pobuivanje, nominalni napon pri punom optereenju. Kriva 2: otono pobuivanje,
nominalni napon pri praznom hodu, reakcija indukta zanemarena. Kriva 3: isto kao kriva 2, ali
sa ukljuenom reakcijom indukta. Kriva 4: procenom odreen izgled krive 3 ako se uzme u obzir
da je uticaj reakcije indukta slabiji kad napon opada. Kriva 5: potpuno kompaundovani generator
tnih ampera pobude. Odgovarajui indukovani napon indukta je Ea = 264 V (sl. 5-28), a napon
na krajevima je
Ut = 264 300 x 0,025 = 257 V.
Rezultati su izraeni krivom 1 na sl. 5-30.
T A B L IC A 5-1
IZ R A U N A T E V R E D N O S T I ZA P R IM E R 5-6, K R IV A 1, N A S L . 5-30
Rezultan-
Ea, U tna pobu-
Pobuda ekvivalen-
Ia, tnim am- da u ekvi- Ea ra> Ut
ampera induktora valentnim volti volti volti
ampera perima
pobude amperima
pobude
0 5,82 0 5,82 272 0 272
2 00 5,82 0,19 1 5,63 268 5,0 263
400 5,82 0,50 5,32 260 1 0 ,0 250
600 5,82 1,27 | 4,55 235 15,0 220
b. Generatori sa sopstvenim pobuivanjem. U generatorima sa sopstvenim

poduivanjem otona pobuda zavisi od napona na krajevima, a redna pobuda
od struj e indukta. Zavisnost struje otone pobude od napona na krajevima moe se pri
analizi grafiki obuhvatiti crtanjem linije otpora pobude, kao to je linija Oa na slici
5-28, uz krivu magneenja. (Uzmimo da brzina iznosi 1200 obr/min, i onda nas
ovde interesuje samo kriva za 1200 obr /min.) Linija otpora pobude Oa je prost
grafiki prikaz Omovog zakona za kolo otone pobude. To je geometrijsko mesto
napona na krajevima kada se menja struja otone pobude. Prema tome, linija Oa
nacrtana je za = 50 Q i stoga prolazi kroz koordinatni poetak i kroz taku
1,0 A, 50 V.
>E0 56] A N A L I2A RA D N IH K A R A K T E R IST IK A GENERATORA 205
Jean primer meusobne zavisnosti izmeu uslova u magnetnom i elektri-

nom kolu moe se videti ispitujui uspostavljanje napona neoptereenog otonog
generatora. Kad je kolo pobude zatvoreno, malim naponom od zaostale magnetnosti
(ordinata od 6 volti na poetku krive magneenja, sl. 5-28) stvara se mala pobudna
struja. Kad fluks proizveden dobivenim ampernavojcima ima isti smer sa zaostalim
fluksom, dobivaju se postepeno sve vei naponi i pobudne struje. Kad se ovi am-
pernavojci pobude suprotstavljaju zaostaloj magnetosti, krajevi namotaja otone
pobude moraju se razmeniti da bi se postiglo uspostavljanje napona. Uspostavljanje
napona se nastavlja sve dok odnosi izmeu struje i napona predstavljeni krivom
magneenja i linijom otpora u kolu pobude ne budu istovremeno zadovoljeni (tj.
do njihovog preseka, 250'V na liniji Oa, sl. 5-28). U ovoj konstataciji je zanemaren
izvanredno mali pad napona prouzrokovan prolazom struje otone pobude kroz
otpor kola indukta. Treba primetiti da se za suvie veliki otpor pobudnog kola,
kao to pokazuje linija Ob za r{ = 1 0 0 O, presek nalazi na veoma niskom naponu
i da se ne postie uspostavljanje napona. Isto tako treba primetiti da se za liniju
otpora polja priblino tangentnu na donji deo krive magneenja, to odgovara
otporu od 57 O na sl. 5-28, presek moe nalaziti negde izmeu otprilike 60 do 170
volti, to dovodi do veoma nestabilnih uslova. Odgovarajui otpor je kritini otpor
pobude, ispod koga se uspostavljanje napona ne moe postii. Isti proces uspo-
stavljanja napona i isti zakljuci vae za kompaundne generatore; u kompaundnom
generatoru prema sl. 5-26, m. m. s. rednog pobudnog namotaja koju stvara struja
otone pobude je sasvim zanemarljiva.
Ovo uspostavljanje napona predstavlja oigledno jedan prelazni proces pri
kome, u bilo kojoj datoj taki, vertikalna razhka izmeu linije otpora polja i krive
magneenja predstavlja napon koji slui da se povea struja kroz induktivnost
otonog pobudnog namotaja. Ovaj prelazni proces je kvantitativno prouen u gl. 12.
c. Otoni generatori. Pri prouavanju rada otonog generatora moe se ko-
ristiti injenica da za svako optereenje postoji izvesna taka O' (sl. 5-31) na li-
niji otpora pobude, odreena naponom na krajevima Ut i strujom otone pobude
If, kojoj odgovara taka b' na krivoj ma-
gneenja, odreena indukovanom e. m. s.
Ea i rezultantnom pobudom. Horizontalno
odstojanje O'a' izmeu pomenutih ta-
aka mora biti ravno m. m. s. reakcije in-
dukta Fa; vertikalno odstojanje a'b' mora
biti ravno padu napona u otporu induk-
ta Ia ra. Odreivanje napona na krajevima
Ut za datu struju indukta I a sastoji se
onda naprosto u konstruisanju pravouglog
trougla O'a'b' sa O'a' = Fa i a'b' = I ara
i postavljanju tog trougla kao na sl. 5-31
tako da O' bude na liniji otpora polja, a
b' na krivoj magneenja. Ordinata take
O' predstavlja onda traeni napon na kra- Sl. 5-31 Grafika analiza otonog generatora
jevima. Trougao O'a'b' moe se postaviti
na odgovarajue mesto putem uzastopnih pokuaja, ili se za to moe primeniti
sledea geometrijska konstrukcija: nacrtati trougao Oab na poetku sa Oa =
= Fa i ab = Iara; kroz taku b povui bb"b' paralelno sa linijom otpora pobude
Ox; presek b' sa krivom magneenja odreuje teme b' trougla O'a'b'. U optem
sluaju postoji jo jedna taka preseka b" sa krivom magneenja, tako da se moe
ucrtati jo jedan trougao 0"a"b" pri niem naponu. Pod tim okolnostima postoje
dva moguna radna napona te je u ovoj oblasti spoljna karakteristika dvoznana.
206 M A IN E ZA JED N OSM ERN U S T R U JU : A N A LIZE RADA [GLAVA s.
Kad je linija W 'b' tangenta na krivu magneenja, struja indukta Ia ima maksi-
malnu vrednost.
Prethodnim raunskim postupkom ne postie se, oevidno, neka velika ta-
nost jer mnogo zavisi od veliine malih vrednosti Fa i Ia ra. Nesigurnost koju pro-
uzrokuje magnetna histereza u mainama za jednosmernu struju ini da se visoka
preciznost u svakom sluaju ne moe da postigne. Uopte, kriva magneenja po
kojoj maina radi u bilo kojoj datoj prilici moe da prolazi negde izmeu dve krive
koje obrazuju prilino iroku histereznu petlju za magnetno kolo maine, to u su-
tini zavisi od magnetne istorije gvoa pred samu tu priliku. Kriva koja se upo-
trebljava za analizu obino je srednja kriva magneenja, tako da se dobivaju uglav-
nom priblino tani rezultati. Meutim, u izvesno vreme moe da doe do znatnih
odstupanja od proseka u radnim karakteristikama svake maine za jednosmernu
struju.
Priroda spoljnih karakteristika otonog generatora moe se videti na krivama
2, 3 i 4 u sl. 5-30, odakle se vidi da su one dvoznane za prilino podruje struja
indukta. Gornji krak karakteristike je oblast normalnog rada, premda je donji
krak stabilan i moe se eksperimentalno postii produujui sa smanjivanjem ot-
pora optereenja po postignuu maksimalne struje. Razumljivo je da napon oto-
nog generatora pada sa porastom optereenja, bre nego napon generatora sa ne-
zavisnim pobuivanjem, zato to pobuivanje slabi naporedo sa padom napona na
krajevima.
P rim er 5-7. Pretpostavimo da generator iz primera 5-6 treba da dobije otono pobu-
ivanje. Izraunati i nacrtati krive napona na krajevima kao funkcije odate struje pod sledeim
uslovima:
a) Pobuda podeena da daje nominalni napon pri praznom hodu; reakcija indukta za-
nemarena.
b) Pobuda podeena da daje nominalni napon pri praznom hodu; reakcija indukta prema
sl. 5-29 kao to je opisano u primeru 5-6.
Reenje. a) Linija otporapobude Oa (sl. 5-28) prolazi kroz taku 250 V, 5 A krive mag-
neenja. Raunski rezultati su uneti u tablicu 5-2. Tako je za Ia = 400 A,
I a ra = 400 x 0,025 = 10 V.
Vertikalno odstojanje od 10 V izmeu krive magneenja i linije otpora pobude postoji zapobudnu
struju od 4,28 A, kojoj odgovara Ut = 214 V. Odgovarajua struja optereenja je
/ / = / / / = 400 4,26 = 396 A.
Ali vertikalno odstojanje od 10 V postoji i za pobudnu struju od 0,80 A, kojoj odgovara
Ut = 80 V. Zato spoljna karakteristika u toj oblasti ima dve vrednosti. Konani rezultati su
predstavljeni krivom 2 na sl. 5-30.
T A B L IC A 5-2
IZ R A U N A T E V R E D N O S T I ZA P R IM E R 5-7 a , K R IV A 2 N A SL. 5-30
h ra> ut, h h,
ampera volti volti ampera ampera
5 250 5,0 0
200 5,0 235 4,7 195
400 1 0 ,0 214 4,3 396
600 15,0 193 3,9 596
740 18,5 156 3,1 737
600 15,0 92 1 ,8 598
400 1 0 ,0 40 0 ,8 399
b.) Linija otpora pobude Oa (sl. 5-28) vai i ovde, ali su odgovarajue take na njoj i na
krivoj magneenja sada pomerene zbog trougla sa stranama Fa, I a ra. Na primer, za Ia = 200 A je
Fa = 0 ,1 9 ekvivalentnih ampera pobude, a Ia ra 5 V. Kad se postavi odgovaruji trougao kao
DEO 56] A N A LlZA RA D N IH K A R A K T E R IST IK A GENERATORA 201
na sl. 5-31, nalazi se da je odnosni napon na krajevima Ut = 196 V, a pobudna struja If = 3,9 A.
Struja optereenja je
// = Ia If = 200 3,9 = 196 A.
I u ovoj oblasti spoljna je karakteristika dvoznana, jer se trougao moe postaviti i u niem delu
dijagrama. Raunski rezultati za ostale take uneti su u tablicu 5-3. Krajnji rezulati su pre-
stavljeni krivom na sl. 5-30.
Uporeivanje kriva 2 i 3 pokazuje da veliina reakcije indukta u ovom sluaju utie iz-
razito na spoljnju karateristiku. U stvari, pretpostavka da Fa ima istu veliinu pri smanjenom na-
ponu kao u blizini nomimalnog napona preterano je pesimistika. Pri niim naponima zasienost
je znatno nia, a otuda je i dejstvo razmagneenja koje vri poprena magnetna reakcija indukta
mnogo slabije. Ako bi se to smanjenje uzelo u obzir, spoljna karakteristika bi dobila oblik kao kriva
4, izmeu kriva 2 i 3.
T A B L IC A 5-3
IZ R A U N A T E V R E D N O S T I ZA P R IM E R 5 - lb , K R IV A 3 N A SL . 5-30
u
ampera
Iara> Fa, ekvivalentnih ut, h,
volti ampera pobude volti ampera ampera
5 250 5,0 0
10 0 2,5 0,07 232 4,6 95
20 0 5,0 0,19 196 3,9 196
240 6 ,0 0,25 165 3,3 237
20 0 5,0 0,19 109 2,2 198
Pregled rezultata ovogprimera pokazuje da je poeljno da se reakcija indukta svede na

najmanju meru u maini koja treba da slui kao otoni generator. Isto je tako oigledno potreban
regulator napona oko se eli da odati napon bude zaista konstantan.
d. Redni generatori. Uspostavljanje napona rednog generatora je uoptim
linijama isto kao za otoni generator. U samoj stvari, kad se optereenje sastoji
od otpora bez kontra e. m. s., isti postupak za uspostavljanje napona moe se pri-
meniti pod uslovom da se linija otpora otonog polja iz sl. 5-28 zameni slinom
linijom koju odreuje kombinovani otpor optereenja, rednog polja i indukta. Kao
to je pokazano na sl. 3-48, spoljna karakteristika rednog generatora slina je krivoj
magneenja; take na spoljnoj karakteristici, meutim, pomerene su nanie i
udesno usled otpora maine i dejstva razmagneenja reakcije indukta. S obzirom
da su industrijski energetski sistemi skoro iskljuivo ria bazi konstantnog napona,
redni generatori se retko upotrebljavaju. Jedna od njihovih primena na koju se
moe povremeno naii u SAD jesu generatori niskog napona vezani na red sa du-
gakim, jako optereenim vodovima jednosmerne struje u kojima nadoknauju
pad napona prouzrokovan otporom. Analiza njihovih radnih karakteristika moe se
lako izvesti prostim prilagoavanjem metoda upotrebljenih za druge generatore
jednosmeme struje.
e. Sloenigeneratori. Pri prouavanju rada aditivno kompaundovanog generatora
moe se opet koristiti trougao m. m. s. i napona kao za otoni generator. Odgovaraju-
e take O' (sl. 5-32) na liniji otpora pobude i b' na krivoj magneenja sad su verti-
kalno pomerene zbog pada napona I ara + Isrs u induktu i rednoj pobudi, a hori-
zontalno zbog kombinovane m. m. s. (N s Is jNf) Fa redne pobude i reakcije in-
dukta. Ova kombinovana m. m. s. obino potpomae otonu pobudu, tako da je
rezultantna pobuda, obratno nego u otonom generatoru, obino vea nego sama
m. m. s. otonog polja. Prema tome, stranu Oa, koja u trouglu m. m. s. i napona
Oab predstavlja m. m. s, treba ucrtati u pozitivnom smeru, ili smeru magneenja,
na sl. 5-32. Prava linija bb', povuena paralelno sa linijom otpora otonog polja
Ox, odreuje taku b' na krivoj magneenja i time omoguuje da se trougao O'a'b'
ucrta u svom pravom poloaju. Ordinata take O' je napon na krajevima koji od-
208 M AINE ZA JED N OSM ERN U STR U JU : A N A LIZE RADA [GLAVA 5.
govara struji indukta za koju je trougao m. m. s. i napona nacrtan. Trougao O'a'b'

moe se naravno postaviti i uzastopnim pokuajima ako se eli izbei opisana geo-
metrijska konstrukcija.
Napon na krajevima nadkompaundo-
vanog generatora raste s optereenjem
u ranijem delu krive, a napon pri punom
optereenju vei je nego pri praznom
hodu. Spoljna karakteristika podkompau-
i krira ndovanog generatora moe spoetka da se
i m a g n e ce n ja penje, ali je napon pri punom optereenju
l manji nego pri praznom hodu. Izmeu
I
ove dve krive lei kriva napona kao fun-
kcije optereenja tano kompaundovanog
generatora u kojoj su naponi pri praznom
hodu i punom optereenju jednaki; primer
_re zu tta n tn a takve karakteristike je kriva 5 na sl. 5-30.
_______ ie
a If Stepen kompaundovanja pojedinih ma-
s t r u jo atone pobude
ina moe se na pogodan nain podea-
vati otpornicima, otono vezanim na redni
Sl. 5-32. Grafika analiza sloenog generatora namotaj kroz koje se odvodi jedan deo u-
kupne struje.
P r im e r 5-8. Generatoru iz primera 5-6 dodaje se i redni pobudni namotaj od 4 navo-
jka po polu, otpora 0,005 fi; otono polje ima 1000 navojaka po polu. Generator treba da radi
sa sopstvenim pobuivanjem, da bude tano kompaundovan, sa otonom vezom prema sl. 5-26
i sa otporima paralelno sa rednim namotajem, tako da napon pri punom optereenju bude 250 V
kad je otpornik za regulisanje otone pobude podeen za dobijanje napona od 250 V pri praznom
hodu. Reakcija indukta treba da se obuhvati shodno sl. 5-29 kao to je opisano u primeru 5-6.
Izraunati i nacrtati krivu napona na krajevima kao funkciju struje optereenja.
Reenje. Da bi napon pri praznom hodu bio 250 V, otpor otone pobude mora biti 50 fi
te je Oa linija otpora polja (sl. 5-28). Treba najpre odrediti stepen smanjenja struje u rednoj po-
budi na osnovu propisanih uslova za puno optereenje.
Pri punom optereenju, I f = 5 ,0 A je rje I/( = 250 V.
Otud je
Ia = 400 + 5,0 = 405 A
l
Ea = 250 + 405 (0,025 + 0,005) = 262 V
U poslednjoj jednaini nije uzeto u obzir dejstvo paralelnog otpora koji smanjuje otpor kola redne
pobude; ovo zanemarivanje je dozvoljeno ako se ima u vidu stepen opravdane tanosti. Prema
krivoj magneenja (sl. 528), za napon Ea od 262 V potrebna je rezultantna pobuda od 5,4 ekvi-
valentnih ampera otone pobude. S obzirom da je Fa = 0,5 m.rn.s. redne pobude se dobiva iz
izraza
Ns
5,4 = 5,0 + - Is - 0,5
N.f
odakle je
N, 4
/. = T* = 0,9
N, 1000
1
I s = 225 A
Dakle, samo 225 od ukupno 405 A struje indukta sme da prolazi kroz redni namotaj, to zahteva
da se na redni namotaj otono postavi otpornik od
225 X 0,005
= 0,0063 O.
405 225
Kombinovani otpor rs rednog namotaja i ovoga, koji su vezani paralelno, treba da je dakle neto
manji od 0,003 fi.
Taka spoljne karakteristike za Ia = 300 A bie odreena kao raunski primer. Za tu
taku je
DEO 57] A N ALIZA RA D N IH K A R A K T E R IST IK A MOTORA 20$
Is = 0,56 x 300 = 168 A

4
A x 168 = 0,67 ekvivalentnih ampera otone pobue
Ia (ra + rs) = 300 (0,025 + 0,003) = 8,4 V

Poto je, prema sl. 5-29, Fa = 0,34 zajedniko dejstvo redne pobude i reakcije indukta potpomae
m.m.s. induktora u iznosu
0,67 0,34 = 0,33 ekvivalentnih ampera otonog polja.
Odgovarajui trougao moe se postaviti kao na sl. 5-32. Dobiva se rezultat
Ut = 252 V i If = 5,04 A.
Odgovarajua struja optereenja je
h = 300 5,04 = 295.
Raunski rezultati za ostale take mogu se dati u obliku tablice. Dobivena spoljna karakteristika
predstavljena je krivom 5 na sl. 5-30.
Kriva naponoptereenje diferencijalno kompaundovanog generatora opada
bre nego u sluaju otonog generatora zato to se dejstvo redne pobude sastoji
u pomaganju razmagneenja koje vri reakcija indukta. Analiza radnih karakteri-
stika sprovodi se kao za otone generatore, izuzev to strana m. m. s. trougla m. m. s.
i napona predstavlja dejstvo razmagneenja reakcije indukta Fa plus m. m. s. raz-
magneenja redne pobude N s Is jNf. Najvea struja optereenja diferencijalno kom-
paundovanog generatora je, naravno, jo stroe ograniena nego za otone gene-
ratore. Zato se diferencijalno kompaundovanje primenjuje samo u sluajevima
gde struji optereenja treba postaviti odreenu granicu, kao to je sluaj generatora
za zavarivanje.
5-7. Analiza radnih karakteristika m otora. Budui da je napon na kra-
jevima motora obino konstantan u sutini i da ima propisanu visinu, otono
pobuivanje ne zavisi ovde od promenljivog napona kao u otonim i sloenim ge-
neratorima. Zbog toga je analiza motora veoma slina analizi generatora sa neza-
visnom pobudom, premda sada brzina predstavlja jednu vanu promenljivu, esto
ba onu iju vrednost treba pronai. Za analizu su najvaniji: jedn. 5-7 i 5-8 za
napon na krajevima i indukovanu ili kontra e. m. s. jedn. 5-14 za rezultantnu
pobudu, kriva magneenja kao grafiki prikaz odnosa izmeu kontra e. m. s. i re-
zultantne pobude, jedn. 5-2 koja pokazuje zavisnost elektromagnetnog obrtnog
momenta od fluksa i od struje indukta i jedn. 5-1 koja izraava odnos izmeu kontra
e. m. s., fluksa i brzine. Poslednja dva odnosa naroito su znaajna za analizu mo-
tora. Prvi je podesan zato to se esto mora da ispituje uzajamna zavisnost obrtnog
momenta i jaina polja statora i rotora. Drugi predstavlja uobiajeno sredstvo za
odreivanje brzine motora iz ostalih propisanih radnih uslova.
Brzina motora koja odgovara datoj struji indukta Ia moe se nai izraunavi
najpre stvami indukovani napon Ea pomou jedn. 5-7 ili 5-8. Zatim se iz jedn.
5-14 nae rezultantna pobuda. S obzirom da se krive magneenja odnose na izvesnu
konstantnu brzinu nmas, koja je u optem sluaju razliita od stvame brzine motora
n, indukovani napon Ea(mas), proitan na krivoj magneenja za prethodnu rezul-
tantnu pobudu,odgovara tanimuslovimafluksa ili brzini nmag. Iz jedn. 5-l,meutim,
dobiva se da je
la(mga)
n= (5 -1 6 )
Prema tome, kad se napon Ea(mag) nae iz krive magneenja za tanu rezultantnu
m. m. s., stvama brzina motora moe se odrediti zamenom u jedn. 5-16.14
14 Elektrine maine
210 M AINE ZA JEDNOSM ERNU TR U JU : A N A LIZE RADA [GLAVA 5.
Treba primetiti da je u poetku ovog postupka pretpostavljeno da je struja

indukta poznata. Ako bi trebalo, kao to se esto deava, da se brzina odredi na
osnovu date snage na vratilu ili odatog obrtnog momenta, najprostije je da se to
uini uzastopnim pokuajima sa pretpostavljenim vrednostima za Ia. Grafiko
prikazivanje uzastopnih pokuaja omoguuje da se za datu odatu snagu brzo
cdredi tana struja indukta i brzina.
a. Redni motori. Tipina karakteristika brzinaoptereenje (izraunata u
primeru 5-9 na osnovu krive magneenja iz sl. 5-33), koja pokazuje veoma brzo
opadanje brzine kad optereenje raste, prikazana je za redni motor na sl. 5-34 sa
koordinatama u relativnim jedinicama. Kao baza za jedinicu snage, obrtnog mo-
menta i brzine uzete su vrednosti na vratilu pri nominalnom optereenju. Iz ovih
kriva proizlazi oigledna glavna odlika rednog motora da je to motor promenljive
brzine, sposoban da dejstvo obrtnog momenta pri velikom preoptereenju ublai
pomou znatnog smanjenja brzine. Redni motori moraju uvek da rade pod optere-
enjem osim kad su u kolu regulacije preduzete naroite mere da bi se pri malom
optereenju i praznom hodu spreile velike brzine koje bi razorile motor.
P r im e r 5-9. Na tablici rednog motora za jednosmernu struju za rudarsku dizalicu, na-
vedeni su sledei podaci: 230 V, 20 KS, 75,0 A, 50 C, J -satni pogon. Kriva magneenja za 900
obr /min data je na sl. 5-33. Otpor indukta je ra 0,09 Q, a otpor redne pobude rs = 0,06 12. U
ovom primeru se reakcija indukta moe zanemariti.
a) Izraunati i nacrtati krive brzine motora kao funkcije odate snage na vratilu i obrtnog
momenta. Upotrebiti koordinate u relativnim jedinicama, uzimajui kao bazu vrednosti brzine,
snage i obrtnog momenta koje odgovaraju nominalnom optereenju. Zbir gubitaka usled obrtanja
i dopunskih gubitaka je 1500 W, a moe se smatrati da je konstantan. S obzirom da su uslovi
brzine i fluksa za redne motore veoma promenljivi ova pretpostavka moe se smatrati znatno
grubljom nego u sluaju da se radi o otonoj maini. Ipak ta pretpostavka nije sasvim neosno-
vana, jer se poveanje gubitakau gvou i opadanje gubitaka usled trenja i ventilacije uzajamno
nadoknauju, bar delimino.
b) Izraunati polazni momenat za dozvoljenu polaznu struju 110 A.
Reenje. a) Taka za koju je Ia = 100 A izabrana je kao primer raunanja
2+ ~ 2+ (?a T r5)
= 230 100(0,09 + 0,06) = 215 V
280 Za taku 100 A na kiivoj magneenja za

900 obr /min je
240 K &a(mag') 251 V

tako da se po jedn. 5-16dobiva
200
n = 215/251 x 900 = 771 obr/min.
OJT/mm
Odgovarajua odata snaga na vratilu
'|60 moe se nai kad se od izraunate
O.
O elektromagnetne snage Ea Ia oduzme Pr +
t 120 / + PsL; tako je
c i
r P0 = 215 x 100 1500 = 20 000 W
i
4C O0 t Rezultati slinih rauna za ostale ta-
3
1 ke uneti su u tablicu 5-4. Poslednja tri re-
5 40 r da ove tablice dobivena su deljenjem od-
/ nosnih veliina u njihovim apsolutnim
r jedinicama sa vrednostima u istim je-
n dinicama za Ia = 75,0 A, nominalnu ra-
0 20 40 60 80 100 120 dnu taku. Konani rezultati su predstav-
^ tru ja 'tim p e ra Ijeni na sl. 5-34.
Sl. 5-33. Kriva magneenja za redni motor 20 KS, 230 b) Najpre se na osnovu podataka iz
V, primer5-9 ta. a) izrauna elektromagnetni obrtni
momenat pri punom optereenju. Poto
su elektromagnetni obrtni momenat u jedinicama MKS i snaga povezani jedn. 5-5, elektroma-
gnetni obrtni momenat pri punom optereenju je
DEO 57] A N ALIZA RA D N IH K A R A K T E R IST IK A MOTORA 211
M = ------------- x 219 x 75 = 18R5 Nm.

2 7t x 865
T A B L IC A 5 4
IZ R A U N A T E V R E D N O S T I ZA P R IM E R 5 9 ,-, SL. 5 34
Is, ampera 25 50 75 10 0 125

Ia (ra + D , volti 3,8 7,5 11,3 15,0 18,8
Ea, volti 226 223 219 215 211
Paf.mog) vlti 132 196 228 251 271
n, obr/m in 1540 10 2 0 865 771 701
Ea Ia, kW 5,7 1 1 ,2 16,4 21,5 26,4
P0, kW 4,2 9,7 14,9 2 0 ,0 24,9
n, relativno 1,78 1,18 1 ,0 0 0,89 0,89
P0, relativno 0,28 0,65 1 ,0 0 1,34 1,67
M 0, relativno 0,16 0,55 1 ,0 0 1,55 2,06
Na osnovu izraza za obrtni momenat (jedn. 5-2), ova vrednost mora da predstavlja i
polazni elektromagnetni obrtni momenat za dozvoljenu polaznu struju od 75 A, jer su i fluks i
struja indukta isti kako pri putanju motora u rad tako i pri uslovima rada pod punim opteree-
njem a obrtni momenat zavisi samo od te dve vrednosti. Polazni obrtni momenat za bilo koju
drugu struju, moe se dobiti ka i se ovaj obrtni momenat pomnoi sa dva sledea odnosa:
2.2
i 1
\ 3
2.0
\
\
| 1.8 \
\
. \
? 1.6
.c
\\ \
i
3 \
\ b r z m a kao funkcij< 7
V S o d a te sn a g e
1 12
****
b r z i n a kao t u n k c i j a
o d a t o g o b rtn o g m om enta
o 0.6
c
u 0.4
0.2
0
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4 1.6 1.8 2.0 2.2
odalo s n a g a i o b r t n i m o m en a t
u r e l a t i v n i m je d in ic a m a
Sl. 5-34. Izraunate krive brzinaoptereenje za redni motor, primer 5-9
polazna struja . fluks za polaznu struju

struja pri punom optereenju 1 fluks za struju pri punom optereenju
Prema jedn. 5-16, odnos fluksova je isti kaoodnos dveju e.m.s. Ea^mag^, uzetih sa krive magnee-
nja za odnosne struje. Tako je, za polaznu struju od 100 A, polazni obrtni momenat
100 251
181,5 x -----x -----= 266 Nm
75,0 228il
ili 266/181,5 = 1,47 puta elektromagnetni obrtni momenat pri punom optereenju.
b. Otoni motori. Za otoni motor tipini brojni primeri karakteristika brzina

optereenje dati su u sl. 5-35 onako kako su izraunati za motor od 100 KS u pri-
merima 5-10 i 5-11. Normalna karakteristika pokazuje da brzina malo pada pri
porastu optereenja, otprilike kao na krivoj 1, sl. 5-35. Ovo opadanje je posledica
poveanog pada napona u otporu indukta pri poveanju optereenja. Dejstvo raz-
magneenja reakcije indukta, kada je osetno, doprinosi meutim smanjenju ovog
opadanja brzine, a ono moe da dovede i do toga da karakteristika bude skoro ravna
ili da pokazuje ak malo poveanje brzine kad optereenje raste. Prema tome, dej-
stvo reakcije indukta obuhvaeno u krivoj 2 , sl. 5 - 3 5 , dovodi do poveanja brzine
u takama preoptereenja.
Iz razloga koji e biti izloeni docnije, pri razmatranju diferencijalno kom-
paundovanih motora, ova vrsta karakteristike je obino nepoeljna. Kad je otom
motor namenjen da radi sa priblino konstantnom strujom pobude ili sa sasvim
malim promenama pobudne struje, primenom pobudnog otpomika, ovakva karak-
Sl. 5-35. Izraunate karakteristike brzina optereenje za otoni motor sa (1) zanemarenom re-
akcijom indukta, (2) sa obuhvaenom reakcijom indukta, i (3) sa dodatnim rednim stabilizacio-
nim namotajima
teristika se pri konstruisanju motora otklanja na taj nain to se broj ampemavojaka

pobude uzme relativno velik prema broju ampemavojaka indukta. Meutim, mo-
tori sa podeljivom brzinom, namenjeni da rade u irokom opsegu brzina regulisa-
njem otone pobude, esto su opremljeni sa stabilizacionim namotajima koji se sa-
stoje od malog broja navojaka aditivne redne pobude. Takav stabilizacioni namotaj
omoguuje da karakteristika brzinaoptereenje opada ak i pri slabim strujama
otone pobude i pri velikom optereenju. Dejstvo stabilizacionog namotaja je pro-
raunato u primem 5-11, a pokazano krivom 3 na sl. 5-35.
P r im e r 5-10. Otoni motor za jenosmernu struju, 100 KS, 250 V, ima krivu magne-
enja sa sl. 5-28 i karakteristiku pobude sa sl. 5-29. Otpor kola indukta (ukljuivo dirke) je 0,025 fl.
Moe se smatrati da su gubici usled obrtanja konstantni i da iznose 2 000 W, a dopunski gubici
1 ,0 osto od odate snage.
Pobudni otpornik je podeen za brzinu od 1100 obr/m in u praznom hodu. Izraunati i
nacrtati krive brzine motora kao funkcije odate snage (u konjskim snagama) i to :
a) zanemarujui reakciju indukta;
b) obuhvatajui reakciju indukta saglasno sl. 5-29.
DEO 57] A N ALIZA R A D N IH K A R A K T E R IST IK A MOTORA 213
Reenje. a) Kriva magneenja nije potrebna ka je pobudna struja konstantna a reak-

cija indukta zanemarljiva. Poto brzina u praznom hodu iznosi 1100 obr/min, napon indukovan
u induktu koji odgovara brzini 1100obr/m inkonstantanjeiiznosi250 V.
U taki za koju je Ia = 400 A je:
Ea = 250 400 x 0,025 = 240 V
Odgovarajua brzina je
n = 240/250 X 1100 = 1057 obr/m in
a elektromagnetna snaga je
Ea Ia = 240 X 400 = 96000 W
Po odbitku gubitaka usled obrtanja ostaje 94 000 W. Oduzimanjem dopunskih gubitaka dobiva
se odata snaga P0 izjednaine
94 000 0,01 P0= P
ili
P0 = 93,1 kW = 124,7 KS.
Slini prorauni se mogu izvesti za druge pretpostavljene vrednosti Ia . Rezultati su
prikazani krivom 1 na sl. 5-35.
b) Smatrae se da je datasamo jedna kriva magneenja i toona za 1200 obr/m in na sL
5-28. Pri praznom hodu je Ea = 250 V, a odgovarajua taka na krivoj za 1200 obr /min je
1200
Ea(mae) 250 X = 273 V
a{ g> 1100
za koju je Ij = 5,90 A. Struja pobude ostaje konstantno na toj vrednosti a m.m.s. reakcije indukta
moe se proitati iz sl. 5-29.
Za Ia = 400 A, Fa = 0,50 ekvivalentnih ampera pobude, pa je
Ea = 250 400 x 0,025 = 240 V
i rezultantnam.m.s. = 5,90 0,50 = 5,40 ekvivalentnih ampera pobude.
Iz sl. 5-28 je
Ea(mag) = 262 V
tako da je
n = 240/262 x 1200 = 1100 obr/min.
Kao u ta. a), odgovarajua elektromagnetnasnagaje 96,0 kW, a oduzimanjemgubitaka usled obr-
tanja i dopunskih gubitaka dobiva se odata snaga na vratilu u iznosu od 124,7 KS
Na slian nain mogu se izvesti prorauni za druge take, a najbolje je rezlultate srediti
u tablici. Rezultati su grafiki prikazani na krivoj 2 sl. 5-35 kao karakteristika brzinaoptere-
enje.
e. Sloeni motori. Aditivno kompaundovani motori imaju karakteristike brzina
optereenje izmeu karakteristika iste vrste za redne i za otone motore, a oblici
njihovih karakteristika zavise od relativnih jaina redne i otone pobude. Najjae
kompaundovan motor je u stvari redni motor kome je dodata laka otona pobuda
da bi mu se brzina u praznom hodu ograniila na mehaniki dozvoljenu vrednost;
njegove karakteristike su, prema tome, karakteristike rednog motora ali bez pre-
terane brzine u praznom hodu. Slabo kompaundovani motor, s druge strane, ima u
sutini karakteristike otonog motora, ali sa malo veim padom krive brzinaop-
tereenje.
Analiza radnih karakteristika sloenog motora prikazana je u primeru 5-11
gde je izraunato dejstvo stabilizacionog namotaja dodatog otonom motoru iz
primera 5-10.
P r im e r 5-11. Poto je karakteristika brzinaoptereenje (kriva 2 na sl. 5-35) otonog
motora iz primera 5-10 nepoeljna, treba dodati stabilizacioni namotaj koji se sastoji od 1 % aditiv-
nih rednih navojaka po polu. Otpor ovog namotaja je zanemarljiv. U otonoj pobudi ima 1000 na-
vojaka po polu.
Izraunati i nacrtati novu krivu brzinaoptereenje.
Relenje. Kao u primeru 5-10, struja otone pobude je konstantna i iznosi 5,90 A. Za
l a = 400 A, Fa = 0,50,
1,5
------x 400 = 0,60
1000
rezultantna m.m.s. = 5,90 + 0,60 0,50 = 6,00

sve izraeno u ekvivalentnim amperima otone pobude. Napon indukovan u induktu je
Ea = 250 400 x 0,025 = 240 V
a iz s1. 5-28 pri gornjoj rezultantnoj m.m.s.,
Ea(maf!) ~~ 276 V.
Otud
n = 240/276 x 1200 = 1043 obr/min.
Prorauni ostalih struja indukta mogu se sprovesti u tabelarnom obliku. Rezultati su
predstavljeni krivom 3 na sl. 5-35.
Diferencijalno kompaundovani rnotori imaju uopte uzev rastue karakteristike
brzinaoptereenjc; porast brzine sa optereenjem postie se kombinovanim
razmagneenjem od strane reakcije indukta i diferencijalne redne pobude. Radne
karakteristike se proraunavaju na isti nain kao za aditivno kompaundovane mo-
tore, izuzev promene znaka za m. m. s. redne pobude.
S obzirom da je rastuim karakteristikama brzinaoptereenje svojstveno da
izazivaju nestabilnost sa mnogim vrstama optereenja, diferencijalno kompaundo-
vcni motori ne upotrebljavaju se u industriji. Da bismo uoili uzroke nestabilnosti,
zamislimo da je karakteristika motora data rastuom krivom na sl. 5-36a, a d i op-
tereenje zahteva da obrtni momenat bude konstantan bez obzira na brzinu, kao
to pokazuje isprekidana linija. Radna taka je u preseku dveju linija. Prctpostavimo
sada da se nekim malim poremeajem izazove izvesno malo poveanje brzine rnotora.
Usled toga se poveava obrtni momenat motora, dok otporni momenat koji optere-
enje zahteva ostaje konstantan. Diferencijalom obrtnog momenta ubrzava se dalje
motor. Proces se nastavlja dok se automatskim prekidaima ili osiguraima motor
Sl. 5-36. Uporeenje karakteristika motora i optereenja (a) kriva brzinaobrtni momenat koja
se penje (6) kriva brzinaobrtni momenat koja se sputa
ne iskljui zbog preterane struje. Slinim rasuivanjem bi se videlo da bi mali

poremeaj kojim bi se izazvalo smanjenje brzine imao isto tako kumulativno dejstvo.
Kada se pak isto rasuivanje primeni na opadajuu karakteristiku motora sa sl.
5-26b, ustanovljava se da su diferencijali obrtnog momenta, izazvani pretpostav-
ljenim poremeajem, usmereni ka uspostavljanju poetnih radnih uslova. Opti
zakljuak je da karakteristika motora obrtni momenatbrzina mora imati nagib
dM Idn algebarski manji od nagiba kurakteristike optereenja da bi postojala sta-
DEO 58] REZIME 215
bilnost. Motori kao to je diferencijalno kompaundovani motor ili otoni motor

s preteranom reakcijom indukta nisu stoga poeljni u praksi. Moe se isto tako do-
kazati da takvi motori mogu da rade neujednaeno pri putanju u rad ili pod veli-
kim prelaznim optereenjima.
5-8. R ezim e. Pri analizovanju rada maina za jednosmernu struju bavimo
se prvenstveno promenama m m. s. rotora i rezultantnog fluksa u vazdunom pro-
cepu. Za cdreenu mainu promena m. m. s. rotora postaje sinonim promene
struje indukta, tako da se proste odredbe Kirhofovog zakona primenjuju na kolo
indukta (jedn. 5-7 do 5-9). Odreivanje rezultantnog fluksa u vazdunom procepu
je uglavnom problem magnetnog kola u kome treba naroito imati u vidu izvore
m. m. s. indukta i pobude da bi se nala rezultantna m. m. s. (jedn. 5-14). Kriva
magneenja, posmatrana kao odnos izmeu rezultantne pobude i napona induko-
vanog u induktu, predstavlja vezu izmeu elektrinog i magnetnog kola. Najei
problemi kod generatora jesu izraunavanja napona koji odgovaraju datim optere-
enjima ili, obratno, propisivanje uslova potrebnih za odravanje datog nivoa napo-
na. Ova odreivanja zahtevaju neposrednu primenu razmatranja elektrinih i mag-
netnih kola za generatore sa nezavisnim pobuivanjem. S obzirom da pobuda oto-
nih i sloenih generatora nuno zavisi od napona na krajevima i s obzirom da je
kriva magneenja nelinearna, grafiko predstavljanje je od velike koristi pri anali-
ziranju samopobuenih generatora (sl. 5-31 i 5-32). Najei problemi za motore
svode se na izraunavanje brzina koje odgovaraju datim optereenjima ili, obratno,
na propisivanje uslova potrebnih za postizanje date karakteristike brzinaoptere-
enje. Poseban sluaj meu problemima o motorima ini problem koji se odnosi
na nultu brzinu ili na uslove putanja mctora u rad. Kao veza izmeu brzine i
elektromagnetnih veliina slui i ovoga puta kriva magneenja; mnogi problemi
brzine reavaju se izraunavajui e. m. s. indukta iz elektrinih uslova a rezultantnu
pobudu iz uslova magnetnog kola, pa koristei zatim krivu magneenja da bi se
ustanovilo kolika mora da bude brzina za proizvoenje izraunate e. m. s. pomou
izraunate rezultantne pobude. Razume se da gubici usled obrtanja i dopunski
gubici, o kojima se govori u od. 4-11, ulaze u bilans primljene i odate snage maine.
Prema tome, radne karakteristike razliitih maina za jednosmernu struju mogu se
podrobno ispitati.
Ponovan pregledsvih inilaca obuhvaenih u analizi maina za jednosmernu
struju mogao bi stvoriti utisak da je ta analiza donekle pretrpana beznaajnim po-
jedinostima. Verovatno je ovaj utisak taan i to uprkos injenici da promene
ugla obrtnog momenta nisu obuhvaene i da je otpor jedini parametar koji utie
na veliine ekvivalentnog kola u ustaljenom stanju. Pojedinosti koje se moraju
raspraviti u potpunoj obradi potiu iz tri izvora: prvo, maina za jednosmernu
struju prua konstruktoru i korisniku elastinost i veliku raznovrsnost radnih ka-
rakteristika; drugo, samo obraivanje zasienosti zahteva da se magnetno kolo
detaljno razmotri, u kom pogledu je maina za jednosmernu struju u mnogo emu
slina sinhronoj maini; i, tree, nunost dobre komutacije postavlja izuzetne i vane
probleme.
Neke od ovih pojedinosti su relativno manje vane, naravno. Ali se one ipak
moraju ukratko razmotriti da bi se pokazalo da nisu vane i da se ne bi ostavio
utisak da je analitiki postupak labav. Razlikovanje izmeu kompaundne maine
sa otonom vezom prema slici 5-25 i sl. 5-27 predstavlja oigledan primer. Pad
napona prouzrokovan pobudnom strujom u induktu otonog generatora predstav-
vlja drugi primer manje vanog dejstva koje se moe obraunati bez mnogo muka,
ali ipak predstavlja odvraanje panje od glavnog problema. Glavni inilac koji
treba imati na umu pri razmatranju tih manje vanih dejstava jeste stupanj nesi-
gumosti koji unosi magnetna histereza. Kriva magneenja uzima se prema pro-
senim radnim uslovima u okviru histerezne petlje, ali ponaanje maine u bilo
kojoj prilici zavisi od prethodne istorije magnetnog kola.
Meutim, ima drugih pojedinosti koje su od najvee vanosti. Pojave reak-
cije indukta i komutacije svakako ograniavaju uslove pod kojim maine za jedno-
smemu struju mogu da rade. One imaju odluujuu vanost u odreivanju najveeg
dozvoljenog kratkotrajnog optereenja kako motora tako i generatora i utiu nepo-
sredno na gomju granicu brzine koju motor moe da postigne slabljenjem pobude.
Za otone motore, naroito pri uslovima oslabljene pobude, posrednim razmagnee-
njem usled reakcije indukta moe da se izazove podizanje karakteristike brzina
optereenje, praeno nestabilnim ili veoma kolebljivim radom maine. Ovo stanje
je sasvim suprotno stanju koje postoji za asinhrone i sinhrone maine, gde razma-
tranja ugla obrtnog momenta i postojanje odreenog prevalnog i ispadnog obrt-
nog momenta prua uporedljive inioce ogranienja.
Za otono i za nezavisno pobuivanje, veliina fluksa po polu moe se pode-
avati spolja pomou otpomika u kolu pobudnog namotaja; za redno pobuivanje
fluks po polu, naravno, tei da se povea sa optereenjem zbog poveane m. m. s.
rednog pobudnog namotaja. Kao rezultat svih ovih mogunosti podeavanja usta-
novljavamo da maine za jednosmemu struju predstavljaju mnogostrane pretvarae
energije. Pregled tipinih radnih karakteristika sadre krive na sl. 5-30, 5-34 i 5-35.
Tekstuelni kratak pregled njihovih najvanijih odlika odgoen je za cd. 6-5, gde
je dat kao sastavni deo izlaganja o primenama maina za jednosmemu struju.
ZADACI
5-1. Aditivno kompaundovan generator sa pomonim polovima i sa dirkama u neutral-

nom poloaju treba da slui kao sloeni motor.
Ako se unutranje veze ne menjaju, da li e motor biti aditivno ili diferencijalno kom-
paundovan? Da li e polaritet pomonih polova biti ispravan? Da li e smer obrtanja biti isti kao
kad je maina radila kao generator ili suprotan ovom?
5-2. Samopobuena maina za jednosmernu struju sa pomonim polovima, podeena
je da u svemu radi kao nadkompaundovani generator. Maina je zaustavljena, veze otone po-
bude su ukrtene i maina je ponovo putena u rad sa suprotnim smerom obrtanja. Maina je po-
stigla normalan napon na krajevima. Odgovoriti na sledea pitanja i dati kratka objanjenja:
Da li je polaritet napona na krajevima isti kao ranije? Da li je maina jo uvek aditivno
kompaundovana? Da li pomoni polovi imaju ispravan polaritet za dobru komutaciju?
5-3. elja je da se preinai polaritet napona na krajevima generatora koji je ispravno ra-
dio kao aditivno kompaundovani generator s otonom vezom vezanom na same dirke i sa pomonim
polovima. Da bi se izvrilo to preinaenje, maina je zaustavljena i zaostala magnetnost preob-
raena iskljuujui privremeno otonu pobudu i pobuui obratnom strujom iz stranog izvora.
Zatim su veze vraene tano kao to su ranije bile postavljene. Generator se tada pokree u istom
smeru obrtanja kao ranije, a napon na krajevima raste sa promenjenim poiaritetom.
Da li je potrebno da se veze pomonih polova preinae da bi se postigla dobra komuta-
cija? Hoe likompaundovanje bitiaditivno ili diferencijalno?
5-4. Sloen generator 5 kW, 250 V, 1150 obr/m in je tano kompaundovan kad radi sa
nominalnim naponom i brzinom. Nai kakvu vrstu kompaundovanja (nad-, pod- ili tano kom-
paundovanje) e imati u sledeim sluajevima rada pod uslovima drukijim od nominalnih i obja-
sniti ukratko:
a) Brzina 1350 obr/m in, otpornik otone pobude podeen za nominalni napon pri pra-
znom hodu.
b) Nominalna brzina, otpornik otone pobude podeen za 230 V pri praznom hodu.
5-5. Generatoru iz primera 5-3 treba dodati rednu pobudu tako da napon na krajevima
u sluaju udaljenog optereenja bude 250 V kako u praznom hodu tako pri punom optereenju
(400 A). Otpor voda koji vezuje generator s optereenjem je 0,025 1. Reakciju indukta i povea-
nje otpora usled redne pobude zanemariti.
a) Odrediti broj rednih navojaka po polu kad pogonska maina obre generator konstan-
nom brzinom od 1200 obr /min.
b) Odrediti broj rednih navojaka po polu kad brzina pogonske maine od 1200 obr/min
pri praznom hodu padne na 1150 obr /min pri punom optereenju.
ZADACI 217
5-6. Otoni generator jednosmerne struje, 100 kW, 250 V, ima otpor indukta 0,020 O i
krivu magneenja sa sl. 5-28. Reakcija indukta je 0,50 ampernavojaka po polu po amperu struje
indukta. Generator se pokree konstantnom brzinom od 1200 obr/m in sa otpornikom otone po-
bude podeenim za nominalni napon pri praznom hodu.
Kolika se najvea ustaljena struja moe dobiti iz maine?
5-7. Generator iz zad. 5-6 je aditivno kompaundovan sa otonom pobudom na samim
dirkama i rednom pobudom od 5 navojaka po polu, ukupnog otpora 0,010 G. Otona pobuda ima
1000 navojaka po polu.
Koliki otpor treba paralelno vezati sa rednom pobudom da bi se postiglo potpuno kompa-
undovanjepri naponu na krajevima od250V ?
5-8. Nadkompaunovani generator sa otonom vezom na krajevima indukta 250 V, 25
kW, 1200 obr/m in ima u otonoj pobudi 2000 navojaka po polu. Otpor indukta (ukljuivo dirke)
je 0,10 Q, a otpor redne pobude 0,05 Q. Sa otpornikom otone pobude podeeni za napon na kra-
jevima od 230 V pri praznom hodu, napon na krajevima pri punom optereenju iznosi 250 V.
Na maini su izvrena sledea dva ogleda:
1. ogled brzina konstantna 1200 obr /min, kolo generatora otvoreno:
Napon na krajevima, V 230 240 250 260 27(

Struja otone pobude, A 2,20 2,35 2,52 2,71 2 ,9 ;
2. ogled generator radi sa nezavisnim poduivanjem (redna pobuda iskljuena), brzina kon-
stantna 1200 obr /min, napon na krajevima konstantan 230 V :
Struja indukta, A 20 40 60 80 100 120
Struja otone pobude, A 2,26 2,32 2,40 2,48 2,58 2,68
Pod pretpostavkom da je reakcija indukta nezavisna od fluksa, odrediti dejstvo
razmagneenja reakcije indukta pri punom optereenju u ekvivalentnim amperima otone po->
bude i broj navojaka po polu za rednu pobudu.
5-9. Aditivno kompaundovana maina za jenosmernu struju ima otonu pobudu sa
2000 navojaka po polu, rednu pobudu od 12 navojaka po polu, otpor indukta (ukljuivo dirke)
0,12 O, otpor redne pobude 0,04 Q i otpor kola otone pobude 210 12. Njena kriva magneenja pri
1800 obr/m inje:
Ea V 200 210 220 230 240 250
Jf A 1,10 1,17 1,25 1,34 1,44 1,56
Kao generator sa otonom pobudom vezanom posle redne ova maina odaje struju opte-
reenja od 75 A pri 218 V kad se pokree sa 1800 obr/m in. Pretpostavlja se da reakcija indukta ne
zavisi od fluksa. Kojom brzinom treba mainu pokretati da bi odavala struju optereenja od 75 A
pri 240 V?
5-10. Otoni generator, 10 kW, 230 V, 1150 obr/min pokree se pogonskom mainom
ija brzina je 1195 obr/m in kad je generator u praznom hodu. Brzina pada na 1150 obr/m in kad
generator odaje 10 kW, a moe se uzeti da dalje opada srazmerno odatoj snazi generatora. Gene-
rator treba izmeniti u kompaundovani generator s otonom pobudom vezanom neposredno na
dirke, opremajui ga rednom pobudom koja e mu napon od 230 V u praznom hodu popeti na
250 V pri punom optereenju od 43,5 A. Smatra se da otpor redne pobude iznosi 0,09 12. Otpor
indukta (ukljuivo dirke) je 0,26 2. Namotaj otone pobude ima 1800 navojaka po polu.
Da bi se odredio potreban broj navojaka redne pobude maina je putena da radi kao ge-
nerator sa nezavisnim pobuivanjem, pri emu su dobiveni sledei podaci: napon na krajevima
indukta 254 V, struja indukta 44,7 A, pobudna struja 1,95 A, brzina 1145 obr/min.
Kriva magneenja na 1195 obr/m in je sledea:
Ea V 230 240 250 260 270

h A 1,05 1,13 1,26 1,46 1,67
a) Odrediti potreban broj navojaka po polu za rednu pobudu.
b) Odrediti reakciju indukta u ampernavojcima po polu za Ia = 44,7 A.
5-11. Mali laki otoni generator jednosmerne struje za vazduhoplovne svrhe ima nomi-
nalne vrednosti 9 kW, 30 V, 300 A. Pokree se jednim od glavnih motora aviona preko pomonog
vratila. Brzina generatora je srazmernabrzini glavnog motorai kree se izmeu 4500 i 8000 obr/min.
Napon na krajevima generatora se odrava stalno na 30 V pomou regulatora napona koji
automatski podeava pobudni otpornik od ugljenih ploa iji najmanji otpor je 0,75 Q. Otpori
otone pobude, komutacionih namotaja i indukta (ukljuivo dirke) iznose, 2,50 odnosno 0,0040
i 0,0120 Q.
218 M AINE ZA JED N OSM ERN U STR U JU : A N A LIZE RADA [GLAVA 5.
Podaci za krivu magneenja pri 4550 obr/m in su sledei:
1/ A 0 2,0 4,0 5,0 6,0 8,0 11,7

Ea V 1,0 18,0 30,5 33,6 35,5 38,0 _ 40,5
Pri ogledu optereenja na 4550 obr /min, pobudna struja potrebna da se napon na kraje-
vima odri na nominalnoj prednosti pri nominalnom optereenju je 7,00 A.
Odrediti sledee karakteristike ovog generatora:
a) Maksimalni otpor koji treba da ima otpornik pobude.
b) Maksimalnu snagu izgubljenu u otporniku pobude.
c) Dejstvo razmagneenja reakcije indukta pri nominalncm optereenju i 4550 obr/min,
izraeno pomou ekvivalentne struje otone pobude.
5-12. Pretpostavlja se da je dejstvo razmagneenja reakcije indukta za avionski generator
iz zad. 5-11 srazmerno struji indukta.
a) Nacrtati krivu napona na krajevima kao funkciju struje optereenja za najmanji otpor
otpornika pobude i pri 4550 obr /min.
b) Kad je avion na zemlji i njegovi motori rade u praznom hodu, brzina generatora moe
da bude manja od 4500 obr /min. Nacrtati krivu napona na krajevima kao funkciju brzine sa naj-
manjim otporom otpornika pobude i za konstantnu struju optereenja od 300 A, obuhvatajui
oblast brzina od 4550 do 3500 obr /min. Proceniti najmanju brzinu pri kojoj je generator sposoban
da odaje 300 A.
5-13. Podaci u tablici 5-5 izmereni su na otonom generatoru jednosmerne struje, 500 kW,
500 V. Svi podaci su uzeti pri konstantnoj brzini od 1000 obr/m in i pri stranom pobuivanju.
Otpor indukta (ukljuivo dirke) je 0,023 fl.
T A B L IC A 5 5
Napon na krajevima Struja indukta Struja pobude

volti ampera ampera
450 0 16,8
475 0 18,3
500 0 20,0
525 0 22,5
544 0 25,0
550 0 26,3
0 20,0
500
500 200 21,1
500 400 22,2
500 600 23,1
. 500 800 24,0
500 1000 25,0
500 1200 25,1
a) Nacrtati spoljne karakteristike (napon na krajevima u funkciji struje optereenja) za

nezavisno pobuivanje pobudnom strujom od 25 A.
b) Nacrtati spoljne karakteristike kad maina radikao otoni generatoru sa stalnim otpo-
rom u kolu otone pobude u vrenosti koja daje nominalni napon u praznom hodu.
c) Nacrtati spoljne karakteristike za aditivno kompaundovanu mainu sa otonom po-
budom iza redne kad je broj navojaka redne pobude ravan 0,005 puta broj navojaka otone po-
bude, a otpor otone pobude je 25 fl.
d) Za ta. c) za koliko procenata treba promeniti broj rednih navojaka da bi maina bila
tano kompaundovana?
5-14. Redni motor za jednosmernu struju radi sa 750 obr/m in uzimajui struju od 80 A
iz mree od 250 V. Otpor njegovog indukta je 0,14 fl, a pobude 0,11 fl.
Uzimajui da fluks koji odgovara struji od 20 A iznosi 40 odsto od fluksa koji odgovara
struji od 80 A, nai koliku e brzinu imati motor pri struji od 20 A i 230 V.
5-15. Izvestan redni motor je konstruisan tako da magnetne indukcije u gvozdenom delu
magnetnog kola budu dovoljno niske da bi izmeu fluksa i struje pobude postojao linearni odnos
u celom opsegu normalnog rada. Nominalne vrednosti za ovaj motor su 50 KS, 190 A, 220 V,
600 obr/min. Gubici pri punom optereenju u procentima primljene snage motora su:
ZADACI 219
Gubitak u bakru indukta (ukljuivo gubitak u dirkam a).......................... = 3,7 odsto

Gubitak u bakru pobudnog namotaja ....................................................... = 3,2 odsto
Gubici usled o b rtan ja........................................................................................... = 2,8 odsto
Gubici usled obrtanja mogu se smatrati konstantnim; gubitak usled reakcije indukta i dopunski
gubici mogu se zanemariti.
Kad ovaj motor radi sa nsponom mree od 220 V i strujom ravnom polovini nominalne
vrednosti, koliki e biti:
a) Brzina obrtanja (u obrtajima u minutu)
b) Snaga cdata na vratilu motora (u KS).
5-16. Redni motor za jednosmernu struju za elezniku vuu, 150 KS, 600 V, 600 obr /min
ima ukupan otpor pobude i indukta (ukljuivo dirke) od 0,155 12. Struja punog optereenja pri
nominalnom naponu i brzini je 206 A. Kriva magneenja za 400 obr/m in je sledea:
Indukovani napon, volta ' 375 400 425 450 475

Pobudna stiuja, ampera ) 188 216 250 290 333
Odrediti unutranji polazni obrtni momenat kad je polazna struja ograniena na 350 A.
Uzeti da se reakcija indukta menja kao kvadrat struje.
5-17. Izvestan motor za jednosmernu struju ima sledee podatke na svojoj tablici: 230 V,
75,7 A, 20 KS, 900 obr/m in pri punom optereenju, 50C 1-asovni rad, pobudni namotaj redni.
Pobudni namotaj ima 33 navojka po polu i otpor u toplom stanju od 0,06 2; otpor kola indukta
u toplom stanju je 0,0912 (ukljuivo dirke). Take na krivoj magneenja za 900 obr /min su sledee:
Ampernavojaka po polu 500 1000 1500 2000 2500 3000

Indukovani napon, volta 95 150 188 212 229 243
Da bi se utvrdila sposobnost ovog motora za pokretanje rudarske dizalice, treba izraunati neke
take za njegovu krivu brzinaoptereenje.
a) Za struje jednake 1 /3, 2 /3 ,1 i 4 /3 od vrednosti na tablici izraunati brzine motora.
Zanemariti reakciju indukta.
b) Za te iste struje izraunati snage odate na vratilu. Za ovu svrhu smatrati da gubici usled
obrtanja ostaju konstantni na vrednosti odreenoj uslovima sa tablice motora.
c) Izraunati obrtne momente remenice koji odgovaraju vrednostima iz ta. b). Srediti
rezultate iz ta. a), b) i c) u obliku tablice radi Ukeg proveravanja.
d) Najvea dozvoljena brzina s obzirom na bezbednost iznosi 250 odsto od brzine pri
punom optereenju. Kolika je tada primljena snaga motora?
e) Kolika vrednost otpora vezanog na red sa motorom bi omoguila da se dobije elektro-
magnetni obrtni momenat punog optereenja pri brzini od 500 obr /min?
5-18. a) Redni motor za jednosmernu struju spojen je sa optereenjem konstantnog otpor-
nog momenta za koji se moe smatrati, za svrhe ovog zadatka, da zahteva da elektromagnetni
obrtni momenat bude konstantan bez obzira na brzinu motora. Otpori indukta i redne pobude
mogu se zanemariti, a isto tako i dejstva zasienosti.
Za koliko procenata e se brzina motora promeniti ako se napon mree smanji sa 230 na
200 V?
b) Uzmimo da se motor iz ta. a) zameni otonim motorom za jednosmernu struju sa
zanemarljivim otporom kola indukta i zanemarljivom zasienou. Kolika je odgovarajua procen-
tualna promena brzine?
c) Navesti ukratko kakav uticaj bi zasienost mogla imati na odgovore po pitanjima
a) i b).
5-19. Otoni motor 15 KS, 230 V, 1150 obr/m in, ima 4 poli, namotaj indukta sa Z =
= 540 provodnika i dve paralelne grane, a otpor kola indukta od 0,26 12. Pri nominalnoj brzini
i odatoj snazi, struja indukta je 55 A, a struja pobude 1,5 A. Izraunati
a) Elektromagnetni obrtni momenat
b) Fluks po polu
c) Gubitke usled obrtanja
d ) Stepen korisnosti
e) Obrtni momenat na vratilu.
5-20. Otoni motor 10 KS, 230 V ima otpor kola indukta od 0,30 12 i otpor pobude od
170 12. U praznom hodu i pri nominalnom naponu brzina je 1200 obr /min, a struja indukta 2,7 A.
Pri punom optereenju i nominalnom naponu linijska struja je 38,4 A, a zbog reakcije indukta
fluks je za 4 odsto manji od svoje vrednosti pri praznom hodu.
Kolika je brzina pri punom optereenju?
5-21. Otoni motor 100 KS, 250 V ima otpor kola indukta od 0,025 12. Njegova kriva
magneenja data je na sl. 5-28. Kad se optereti dotle da mu struja indukta dostigne 350 A, brzina
mu je 1050 obr/min. Reakcija induktamoe se zanemariti, a pobudni otpornik se ne podeava
220 M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU . PRIM ENA [GLAVA 5.
a) Izraunati brzinu kad je struja indukta 200 A.

b) Uzeti da je odata snaga 100 KS kad je struja indukta 325 A. Izraunati obrtni momenat
na vratilu i elektromagnetni obrtni momenat.
c) Izraunati gubitke usled obrtanja pod uslovima ta. b).
5-22. Potisna aksijalna duvaljka sa diskom prenika 36 in (915 mm) konstruisana je da
isporuuje 27120 kubnih stopa (tj. 769 m8) vazduha u minutu savlaujui statiki pritisak od
1 12 in (tj. 12,3 mm) vodenog stuba kad se obre brzinom od 1165 obr/m in. Duvaljka ima sledee
karakteristike brzinaoptereenje:
Brzina obr /min 700 800 900 1000 1100 1200

Uzeta snaga KS 2,9 3,9 5,2 6,7 8,6 11,1
Za pogon duvaljke predvien je otoni etvoropolni motor za jednosmernu struju 10 KS,
230 V, 37,5 A. Namotaj indukta ovog motora ima dve paralelne grane i Z = 666 aktivnih provod-
nika. Otpor kola indukta je 0,267 Sl. Fluks indukta po polu je <p = 108 Mx (tj. 1 Wb); reakcija
indukta moe se zanemariti. Gubici usled obrtanja pri praznom hodu (uzeti kao konstantni) cene
se na 600 W, to je tipina vrednost za ovakav motor.
Odrediti snagu odatu na vratilu i radnu brzinu motora prikljuenog na duvaljku.
5-23. Maina za koju su podaci dati u zad. 5-13 treba da se upotrebljava kao otoni
motor.
a) Odrediti struju pobude potrebnu da ova maina radi kao motor sa 1000 obr/m in kad
je prikljuena na mreu od 550 V jednosmerne struje i uzima struju indukta od 1000 A.
b) Kolika je reakcija indukta u ekvivalentnim amperima otone pobude?
c) Odrediti elektromagnetni obrtni momenat koji se javlja pri uslovima iz ta. a).
d) Odreiti brzinu sa kojom e motor raditi kad se ukloni optereenje a nita drugo
se ne izmeni.
5-24. Otoni motor za jednosmernu struju 100 KS, 250 V, ima krivu magneenja sa sl.
5-28 i otpor indukta (ukljuivo dirke) od 0,025 O. Otona pobuda ima 1000 navojaka po polu.
Kad je otpomik otone pobude podeen za brzinu motora od 1200 obr/m in u praznom
hodu, struja indukta iznosi 8,0 A. Koliko rednih navojaka po polu treba pobudi dodati kad brzina
treba da iznosi 950 obr /min pri optereenju za koje je potrebna struja indukta od 350 A? Zane-
mariti reakciju indukta i otpor redne pobude.
5^25. Otoni motor prikljuen na mreu od 230 V uzima pri punom optereenju struju
indukta od 38,5 A i obre se brzinom od 1200 obr/m in kako u praznom hodu tako i pri punom
optereenju. Raspolae se sledeim podacima za ovaj motor:
Otpor kola indukta (ukljuivo dirke) = 0,21 Q.
Namotaj otone pobude = 2000 navojaka po polu.
Kriva magneenja uzeta za generator pri praznom hodu sa 1200 obr/m in:
Eg, volti_____________180 200 220 240 250

If, ampera 0,74 0,86 1,10 1,45 1,70
a) Odrediti struju otone pobude ovog motora pri praznom hodu sa 1200 obr/m in kad
je on prikljuen na mreu 230 V. Pretpostaviti da se pad napona u otporu kola indukta i reakcija
indukta mogu zanemariti kad motor radi naprazno.
b) Odrediti stvarnu reakciju indukta pri punom optereenju u ampernavojcima po polu.
c) Koliko bi navojaka redne pobude trebalo dodati da bi se ova maina pretvorila u adi-
tivno kompaundovani motor sa otonom pobudom iza redne ija bi brzina bila 1090 obr/min
kad struja indukta iznosi 38,5 A a prikljueni napon 230 V? Otpor redne pobude je 0,052 1.
d) Kad se postavi namotaj redne pobude sa 25 navojaka po polu i sa otporom od 0,052
Q, odrediti brzinu kad struja indukta iznosi 38,5 A a prikljueni napon 230 V.
5-26. Otoni motor 10 KS, 230 V, ima otonu pobudu od 2000 navojaka po polu, otpor
indukta (ukljuivo dirke 0,20 Q i otpor namotaja pomonih polova 0,041 Q. Otpor otone pobude
(bez otpornika) je 235 Q. U praznom hodu pri nominalnom naponu na krajevima i promenljivom
otporu pobude snimljeni su sledei podaci:
Brzina obr /min 1110 1130 1160 1200 1240

h ampera 0,932 0,880 0,830 0,770 0,725
Struja indukta pri praznom hodu je neznatna. Pri punom optereenju i nominalnom naponu
na krajevima, struja indukta je 37,5 A, struja pobude 0,770 A, a brzina 1180 obr/min.
a) Izraunati reakciju indukta pri punom optereenju u ampernavojcima po polu.
b) Izraunati elektromagnetni obrtni momenat pri punom optereenju.
c) Koliki polazni obrtni momenat motor razvija sa maksimalnom strujom pobude ako
se polazna struja indukta ogranii na 75 A? R'eakcija indukta pod ovim uslovima je 160 amper-
navojaka po polu.
ZADACI 221
d) Proraunati rednu pobudu koja pri punom optereenju daje brzinu od 1100 obr/min
kad je brzina u praznom hodu 1200 obr/min.
5-27. Ako se maina opisana u zad. 5-9, sa otporom kola otone pobude od 210 Q, upo-
trebljava kao aditivno kompaundovani motor s otonom pobudom vezanom posle redne a koji
radi na mrei od 230 V, kolika e biti razlika u brzini izmeu praznog hoda i onog optereenja
za koje motor uzima struju od 77,1 A iz mree? Zanemariti dejstvo struje indukta pri praznom
hodu.
5-28. Kad radi pod nominalnim naponom, otoni motor za 230 V obre se sa 1600 obr /min
i pri punom optereenju a i pri praznom hodu. Struja indukta pri punom optereenju je 50,0 A.
Namotaj otone pobude ima 1000 navojaka po polu. Otpor kola indukta (ukljuivo dirke i pomoni
polovi) je 0,20 Q. Kriva magneenja za 1600 obr/m in je:
Ea, volti 200 210 220 230 240 250

If, ampera 0,80 0,88 0,97 1,10 1,22 1,43
a) Izraunati ejstvo razmagneenja reakcije indukta pri punom optereenju u amper-
navojcima po polu.
b) Maini je dodat aditivni redni namotaj sa otonom pobudom vezanom posle redne,
koji ima 5 navojaka po polu i otpor od 0,05 fl. Izraunati brzinu pri punom optereenju pod nomi-
nalnim naponom, sa istim otporom kola otone pobude kao u ta. a).
c) Za mainu na kojoj je postavljen namotaj redne pobude iz ta. b) izraunati unutranji
polazni obrtni momenat (u njutonmetrima) kad je polazna struja ograniena na 100 A, a struja
otone pobude ima svoju normalnu vrednost. Pretpostavlja se da dejstvo razmagneenja reakcije
indukta iznosi 260 ampernavojaka po polu.
5-29. Rednom motoru za dizalicu, 50 KS, 230 V, 600 obr/m in treba dodati namotaj
za slabu otonu pobudu radi spreavanja preterane brzine pri malom optereenju. Ovaj namotaj
ima otpor od 230 Q. Ukupni otpor namotaja pomonih polova i indukta (ukljuivo dirke) je
0,055 O. Namotaj redne pobude ima 24 navojka po polu sa ukupnim otporom 0,021 O.
Pre postavljanja namotaja otone pobude, a da bi se utvrdila njegova konstrukcija, ispiti-
vanjem su dobiveni sledei podaci:
Ispitiyanje pod optereenjem samo sa rednom pobudom (odata snaga nije merena):
Ut = 230 V I a = 184 A n = 600 obr /min.
Ispitivanje u praznom hodu sa stranim pobuivanjem rednog pobudnog namotaja:
Napon prikljuen na Brzina Struja inukta Struja redne pobue

indukt, volti obr /min ampera ampera
230 1500 10,0 60

230 1200 9,2 74
230 900 8,0 103
215 700 7,7 135
215 600 7,5 175
215 550 7,2 201
215 525 7,1 225
215 500 7,0 264
a) Odrediti broj navojaka po polu otonog pobudnog namotaja kad brzina u praznom
hodu pri nominalnom naponu treba da je 1500 obr/m in. Gubici napona u namotajima indukta,
redne pobude i pomonih polova pri praznom hodu mogu se zanemariti.
b) Odrediti brzinu koju posle nametanja otonog pobudnog namotaja ima motor kad
radi pod nominalnim naponom i optereenjem koje odgovara struji iz mree od 185 A. Reakcija
indukta nije izmenjena dodavanjem otone pobude.
GLAVA6
MAINE ZA JEDNOSMERNU STRUJU:

NJIHOVA PRIMENA
Sada raspolaemo razraenim metodama za analizovanje radnih karakte-

ristika u ustaljenom stanju maina za jednosmernu struju u veoma raznolikim uslo-
vima njihovog rada. Ovakva teorijska prouavanja navode nas sama po sebi da raz-
motrimo oblasti primene maina i problema koji se pojavljuju pri njihovom radu.
Glavni predmet ove glave je da prui primere takvih razmatranja. Regulisanje brzine
motora, putanje motora u rad i paralelan rad maina za jednosmemu struju jesu
tri vana operativna problema na kojima se jednovremeno ilustruje kako se nae
rasuivanje treba da kree kad je u pitanju primena maine. Ispitivanje maina
moe se ovde takoe ukljuiti, jer priroda uslova pod kojima maina radi igra
vanu ulogu u odreivanju vrste ispitivanja koje treba sprovesti. Jedan od konanih
zakljuaka sastoji se u tome da nas maina uzeta zajedno sa svojom regulacionom
opremom, vie nego maina sama za sebe, opredeljuje u krajnjem izboru za namera-
vanu primenu. A jedno od velikih preimustava maina za jednosmernu struju
jeste njihova prilagodljivost regulisanju.
6-1. Regulisanje brzine m otora. Veoma raznolike karakteristike optere-
enjenapon i brzinc.optereenje, koje se mogu dobiti prostim kombinovanjem
otonog, rednog i nezavisnog pobuivanja, pruaju nam obilje dokaza o prilagod-
ljivosti maina za jednosmernu struju. Druge dokaze od velike praktine vanosti
u primenama maina za jednosmernu struju nalazimo razmatrajui mogunosti
podeavanja brzine motora za jednosmernu struju. Pri prouavanju raznih metoda,
glavna panja se obraa na praktina pitanja u vezi sa tehnikim i ekonomskim
iniocima koji ograniavaju opseg brzina, u vezi sa regulisanjem brzine ili stepenom
ustaljenosti brzine na datoj vrednosti pri promeni optereenja i u vezi sa ograni-
enjima odate snage motora pri promenama brzine.
Kao to se moglo videti u uvodnom optem pregledu pojava pretvaranja
energije u gl. 3, maine za jednosmernu struju prilagoavaju se uopte mnogo vie
radu u kome se brzina mora podeavati nego maine za naizmeninu struju iji
rad je povezan sa obrtnim poljem konstantne brzine. Zaista, sposobnost motora za
jednosmernu struju da svoju radnu brzinu hitropodese, i to u irokim granicama
i na razne naine, predstavlja jedan od vanih razloga iz kojih maine za jednosmernu
struju zauzimaju vrst konkurentski poloaj u savremenim industrijskim primenama.
Sa analitikog gledita, zamena jedn. 5-1 u jedn. 5-7 pokazuje da je brzina motora
JJtLa I1 a rr a
( 6 - 1)
k E (p
EO 61] REG U L ISA N JE BR ZIN E MOTORA 223
Prema tome, tri osnovne metode za regulisanje brzine jesu podeavanje fluksa 0 ,
obino pomou otpornika u kolu otone pobude, podeavanje otpora u kolu indukta
i podeavanje napona na krajevima indukta Um.
Regulisanje otpornikom u kolu otone pobude je metoda koja se od ove tri
najee primenjuje i koja predstavlja jedno od izvanrednih preimustava otonih
motora. Ova metoda se moe, naravno, primeniti i na sloene motore. Podeavanje
pobudne struje, a time fluksa i brzine, putem podeavanja otpora u kolu otone
pobude, izvodi se prosto i jevtino, bez velike promene u gubicima motora. Stepen
u kome se brzina razvija sa optereenjem pri razliitim stupnjevima otpornika istog
je reda veliine kao kodotonih i sloenih motora, o emu je bilo rei u od. 5-7.
Najnia ostvarljiva brzina je ona koja odgovara potpunoj pobudi ili otporu
nula u pobudnom otporniku, najvea brzina je elektriki ograniena dejstvima re-
akcije indukta u uslovima oslabljene pobude, koja se odraavaju u nestabilnosti mo-
tora ili ravoj komutaciji. Dcdavanjem stabilizacionog namotaja (od. 5-7 i primer
5- 11) znatno se proiruje opseg brzina, dok bi se dodavanjem kompenzacionog
namotaja (od. 5-2) taj opseg jo vie proirio. Sa kompenzacionim namotajem ukupni
opseg moe da dostigne do razmere od 8 prema 1, za male motore od nekoliko KS.
Meutim, ekonomski inioci ine da praktini opseg za vrlo velike motore ne pre-
mauje otprilike 2 prema 1, a razmera od 4 prema 1 smatra se esto kao granica
za motor srednje veliine.
Da bi se priblino ispitala ogranienja u dozvoljenom kontinualnom odavanju
snage motora izazvata promenom brzine motora, zanemaruje se uticaj promenljivih
ventilacionih i rotacionih gubitaka na dozvoljenu odatu snagu. Najvea struja in-
dukta Ia podesi se tada na vrednost naznaenu na tablici maine da se motor ne bi
pregrevao, a kontra e. m. s. ostaje konstantna jer se dejstvo promene brzine kom-
penzuje promenom fluksa koji ju je izazvao. Proizvod EaIa, pa prema tome i do-
zvoljena odata snaga motora, ostaju, dakle, uglavnom konstantni u opsegu promene
brzina. Motor za jednosmernu struju sa regulisanjem brzine pomou otpornika
u kolu otone pobude smatra se stoga pogonskom mainom konstantne snage.
Obrtni momenat, s druge strane (prema jedn. 5-2, M - kM O Ia), menja se upravno
srazmemo fluksu i prema tome svoju najveu dozvoljenu vrednost ima pri najnioj
brzini. Regulisanje pomou pobudnog otpornika odgovara dakle najvie za pogone
u kojima je pri manjim brzinama potreban poveani obrtni momenat. Kad se motor
s takvim regulisanjem upotrebljava za optereenje koje zahteva da obrtni momenat
bude konstantan u itavom opsegu brzina, snaga i veliina maine odreuju se pro-
izvodom obrtnog momenta i najvee brzine. Takve pogonske maine su stoga pri
niim brzinama predimenzionisane, u emu lei glavni ekonomski inilac koji ogra-
niava praktini opseg brzina za velike motore.
Regulisanje otporom u kolu indukta sastoji se u tome
da se brzina smanjuje ubacujui u kolo indukta spoljne ot- spotjni
otp o rn ik
pore na red. Ono se moe primeniti za redne, otone i slo- ?_____ _
ene motore; za ove dve poslednje vrste redni otpornik [ L
mora se vezati izmeu otone pobude i indukta, kao na sl. ut |
6- 1, a ne izmeu mree i motora. To je uobiajeni nain *=
regulisanja brzine za redne motore a u pogledu svoga dej- i- V -
stva slian je uglavnom regulisanju asinhronog motora s otocna
p o bu da
namotanim rotorom pomou otpomika vezanog na red sa
rotorom._ , , ,
ol.
C1 .
6-1. Otocm motor sa ot-
Za datu vrednost rednog otpora u kolu mdukta, porom vezanim na red sa
brzina se sa optereenjem menja u irokim granicama, induktom
poto brzina zavisi od pada napona u tom otporu
a time i od struje indukta koju optereenje zahteva. Na primer, otoni motor sa 1200
obr/min, ija se brzina pod optereenjem svodi na 750 obr/m in usled rednog ot-
224 PRIM EN A M AINA ZA JEDNOSM ERNU STR U JU . PRIM EN A [G LAVA 6.
pora u kolu indukta, vraase na priblino 1 2 0 0 obr/m in kad optereenje prestane,

jer je dejstvo struje pri praznom hodu u rednom otporu neznatno. To slabo odra-
vanje brzine pri rastereenju ne mora da bude vano za redne motore, jer se oni
primenjuju samo u sluajevima gde se zahteva rad sa promenljivom brzinom ili
gde takav rad zadovoljava.
Osim toga, gubitak snage u spoljnom otporniku je veliki, naroito kad se
brzina mnogo smanjuje. U stvari, za optereenje sa konstantnim obrtnim momentom,
snaga koju primaju motor plus otpomik ostaje konstantna, dok snaga odata optere-
enju opada srazmemo brzini. Pogonski trokovi za dugotrajni pogon sa smanjenim
brzinama su prema tome relativno visoki. Meutim, zbog svojih niskih investicio-
nih trokova metod rednog otpora (ili njegova varijanta o kojoj e biti rei u sledeem
stavu) je esto ekonomski privlaan za usporenja, kratkotrajna ili sa prekidima,
kao to su usporenja pri tanom podeavanju maine alatke pre poetka obrade ili
pri slaganju boja na tamparskoj maini, navodei ova dva primera primene otonog
motora. Suprotno regulisanju pomou otone pobude, regulisanje otporom u kolu
inukta omoguuje rad sa konstantnim obrtnim momentom jer i fluks i dozvoljena
struja indukta u prvoj priblinosti ostaju konstantni dok se brzina menja.
Jednu varijantu ovog naina regulisanja predstavlja metoda antiranja in-
uktai:> koja se moe primeniti na redni motor kao u sl. 6 - 2 a ili na otoni motor
kao u sl. 6-2b. U stvari, otpornici R x i R z dejstvuju kao dehtelji napona smanjujui
napon prikljuen na indukt. Postie se vea elastinost zato to se sad mogu
podeavati va otpomika da bi se postigla eljena radna karakteristika. Brzina praz-
nog hoda rednih motora moe da se podesi na konano veliku umerenu vrednost
a ova ema veza moe se primeniti za ostvarenje malih brzina pri malim opteree-
njima. Odravanje brzine otonih motora u opsegu malih brzina znatno je pobolj-
ano jer je brzina praznog hoda znatno nia od vrednosti koju motor ima bez re-
gulacionih otpomika.
redno
pobuda
r
i
otono
p o bu da
<a > (fc)
Sl. 6-2. Metoda antiranja indukta za regulisanje brzine
Regulisanje brzine pomou napona na krajevima indukta, poznato i pod na-

zivom Vard-Leonardov sistem, koristi injenicu da je promena napona na krajevima
indukta otonog motora u ustaljenom stanju praena uglavnom jednakom promenom
kontra e. m. s i, pri konstantnom fluksu motora, odgovarajuom srazmernom pro-
menom brzine motora. Uobiajena ema veza, pokazana na sl. 6-3, zahteva poseban
motor-generatorski agregat kojim se napaja motor ija brzina treba da se regulie.
Napon indukta glavnog motora M regulie se podeavanjem pobudnog otpornika
u generatom G koji ima nezavisno pobuivanje; brzina motora moe se regulisati
tano i u velikom opsegu. Motor za jednosmemu struju i generator imaju obino
nezavisno pobuivanje iz male, kompaundovane pobudnice ugraene na vratilu
V Vidi G. F. Leland i L. T . Rader, Industrial Control Shunted-armature Connection

for a D -c Shunt Motor, Trans. A IE E , voi. 63, str. 617 do 619, septembar 1944.
DEO 61] R E G U L A C IJA B R ZIN E MOTORA 225
motor-generatorskog agregata, tako da je potreban jedino izvor naizmenine struje.

Jedan oigledan nedostatak se sastoji u poetnim investicijama za tri maine pri-
r e i a no izm .
m oto r- g la v n i mofori
g e n e ra to rsk i
agregat
Sl. 6-3. Podeavanje brzine regulisanjem napona indukta ili Vard-Leonardov metod regulisanja
brzine
blino iste veliine, nasuprot investicijama za samo jedan motor. Ureaj za reguli-
sanje brzine smeta se meutim u pobudna kola male snage a ne u kola glavne
snage. Miran rad i prilagodljivost regulisanja takvi su da se ova metoda ili jedna od
njenih varijanti esto primenjuju, a primer za to je pogon osobnih dizalica.
Regulisanje napona generatora kombinuje se esto sa regulisanjem pobude
motora, kao to pokazuje otpomik u pobudi motora M na sl. 6-3, sa ciljem da se po-
stigne najvei moguni opseg brzina. Pri takvom dvostrukom regulisanju, osnovna
brzina se moe definisati kao brzina koju motor ima pri normalnom naponu indukta
i potpunom pobuivanju. Brzine iznad osnovne postiu se regulisanjem pobude
motora, a brzine ispod osnovne brzine podeavanjem napona indukta. Kao to je
bilo reeno u vezi sa regulisanjem pomou otpornika u otonoj pobudi, opseg
iznad osnovne brzine je opseg rada sa konstantnom snagom. Opseg ispod osnovne
brzine je opseg rada sa konstantnim obrtnim momentom zato to, kao pri podeava-
k o n sta n tn a sn a g a
k o n s t.o b rt.m o m .
|l
-c6
N.
5 C re g p tis a n je po- r e g u lis a n je po r e g u h s a n je reguh $anje }
mgcu napona m ocu pobude pomo.cu na- p o m o c u p o b u -
inau kta motora p o n a indu kta de m o to ra \
------* M..... jL
o sn o v n a m a k sim a ln a osnovna m a k sim a ln a
b r z in a b r z in a b r z in a b r z in a
b r z in a b r z in a
(a ) (b)
Sl. 6-4. (d) Ogranienja obrtnog momenta i (6) ogranienja snage pri kombinovanom regulisanju
brzine pomou napona indukta i pobudnog otpornika
nju pomou otpora u kolu indukta, fluks i dozvoljena struja indukta ostaju priblino
konstantni. Opta ogranienja odate snage prikazana su stoga u sl. 6-4a za priblini
dozvoljeni obrtni momenat a u sl. 6-4b za priblinu dozvoljenu snagu. Karakte-
ristika konstantnog obrtnog momenta pogodna je za mnoge primene u industriji
maina alatki, gde se mnoga optereenja sastoje uglavnom u savlaivanju trenja
izmeu delova koji se kreu, te u principu uslovljavaju da obrtni momenat bude
konstantan.15
15 Elektrine maine
226 M AINE ZA JED N OSM ERN U STR U JU : PRIM ENA [GLAVA 6
Odravanje brzine pri promenama optereenja i ogranienja opsega brzine

iznad osnovne brzine prikazani su ve u vezi sa regulisanjem pomou otpornika u
kolu otone pobude; tako maksimalna brzina obino ne premauje etvorostruku
osnovnu brzinu ili jo bolje dvostruku osnovnu brzinu. U oblasti regulisanja putem
napona indukta, glavno ogranienje u osnovnom obliku Vard-Leonardovog sistema
ini zaostala magnetost generatora, iako izvesni razlozi u vezi sa odravanjem brzine
mogu takoe da budu odluujui. Za maine uobiajene konstrukcije, donja granica
za pouzdan i stabilan rad iznosioko 0 , 1 od osnovne brzine, to odgovara ukupnom
opsegu minimum-maksimum od najvie 40 prema 1. Zanemarujui reakciju in-
dukta, pad brzine pri prelazu od obrtnog momenta pri praznom hodu do obrtnog
momenta pri punom optereenju izazvat je u potpunosti padom napona u otporu
indukta generatora i motora pri punom optereenju. Ovaj pad napona u otporu
indukta pri punom optereenju konstantan je u celom opsegu regulisanja napona,
s obzirom da se obrtni momenat pri punom optereenju, a otud i struja punog
optereenja obino smatraju konstantnim u tom opsegu. Ako se meri u obrtima u
minutu, prema tome, pad brzine od obrtnog momenta pri praznom hodu do obrtnog
momenta pri punom optereenju je konstantan, nezavisan od brzine u praznom
hodu. Krive obrtni momenatbrzina (sl. 6-5) predstavljene su stoga veoma priblino
nizom paralelnih pravih koje odgovaraju raznim podeavanjima pobue generatora.
Pad brzine od, recimo, 40 obr/m in u odnosu na brzinu u praznom hodu od 1200
obr /min, esto je od male vanosti; ali pad brzine od 40 obr /min, u odnosu na brzinu
u praznom hodu od 1 2 0 obr /min, moe ponekad da bude od kritine vanosti i da
zahteva da se jo pri projektovanju postrojenja preduzmu potrebne ispravke.
Mnoge razraene varijante
osnovnog Vard-Leonardovog siste-
ma pronaene su da bi se otklo-
nila ova ogranienja kad je potrebno
da se brzina precizno regulie u i-
rokom opsegu, a i da bi se razne ma-
ine za jednosmernu struju iskoristile
to vie za postizanje raznovrsnih
njima svojstvenih radnih karakteris-
tika. Potpuno kompaundovanje ge-
neratora jednosmerne struje, na
primer, predstavlja jednu prostu
metodu za usavrenje prirodnog re-
Sl. 6-5. Krive brzinaobrtni momenat za gulisanja brzine. Generatori regula-
Vard-Leonardovu grupu
cio ,og tipa, kao to su amplidin i ro-
totrol, o kojima se govori u gl. 1 1 , mogu se upotrebiti bilo kao glavni ge-
nerator G (sl. 6-3) u sistemima male snage, bilo za napajanje i regulisa-
nje pobuivanja tog generatora u sistemima velike snage. Time se postie vea
elastinost, mogu se umanjiti ogranienja koja potiu od zaostale magnetosti i do-
biva se odlino regulisanje brzine u opsegu ak do 120 prema \ 2). Za precizno re-
gulisanje brzine u irokom opsegu i pod uslovima brzo promenljivim, ema regu-
lisanja mora se podesiti tako da se postojea brzina motora ili neka njoj srazmerna
veliina meri i uporeuje sa standardom koji predstavlja eljenu brzinu. Takva ema
postaje sistem sa zatvorenim kolom, o kome se detaljno govori u gl. 13, gde e se
ustanoviti da regulisanje kako napona indukta tako i pobuivanja motora mogu
imati istaknute uloge u elektrodinamikim sistemima. U stvari, ovim sredstvima
moe se lako regulisati ne samo brzina rotora ve i njegov trenutni poloaj.
2) Vidi, na primer, G. A. Caldvvell i W. H. Formhals, Electrical Drives for Wide Speed

Ranges, Trans. A IE E , vol. 61, str. 55 do 56, februar 1942.
DEO 62] P U T A N JE MOTORA U RAD 227
Kad se indukt motora napaja iz njegovog sopstvenog posebnog generatora

jednosmeme struje, moe se i oblikkrive brzinaobrtni momenat toga sistemaregu-
lisati na taj nain to se generator opremi naroitim ureajem. Jedan primer toga
je upotreba generatora sa tri pobudna namotaja za napajanje indukta otonog motora.
Ovaj generator za naroite svrhe ima namotaj sa nezavisnom pobudom, otoni
namotaj i diferencijalno vezan redni namotaj, a ova kombinacija omoguuje da se
odatom obrtnom momentu sistema postavi izvesna podeljiva granica, a posebno
obrtnom momentu i struji kad motor izgubi brzinu3). U drugim sistemima se obrmi
momenat i struja pri ubrzavanju mogu ograniiti pogodnim regulisanjem. U stvari
mogunosti su tolike da se, u prilino irokim granicama, moe isplanirati tano
onakav pogon kakav se eli.
Druga jedna varijanta upotrebljava se za regulisanje brzine motora za jedno-
smemu struju koji se napajaju sa izvora naizmenine struje pomou elektronskih
usmeraa. Posebne usmerae upotrebljavaju se za kola indukta i pobude, a izlazni
napon usmeraa za napajanje indukta regulie se elektronski, reguliui na taj nain
brzinu motora. Kad je opseg regulacije irok, pri veim brzinama regulie se usme-
raa za napajanje pobude. Tako se dobiva ekvivalent motora za naizmeninu struju
sa irokim opsegom regulisanja brzine.
6-2. Putanje m otora u rad. Pod uslovima putanja u rad, udar poetne
struje motora za jednosmernu struju ogranien je uglavnom otporom kola indukta,
jer se kontra e. m. s. ne pojavljuje dogod se indukt ne obre. Tako bi za motor od
100 KS, iz primera 5-10, udar struje pri prikljuenju punog napona bio 10 000 A
(zanemarujui dejstvo mahom male samoinduktivnosti indukta) dok struja pri
punom optereenju iznosi 325 A. Iz tog razloga se svi motori za jednosmemu struju,
izuzev sasvim malih, putaju u rad sa spoljnim otporom vezanim na red sa nji-
hovim induktom. Ovaj otpor se iskljuuje bilo runo bilo automatski kad motor
postigne brzinu.
Dozvoljena polazna struja ograniena je vrednou koju motor moe uspeno
da komutuje (a katkad je ograniena i propusnom moi instalacije ili voda za napa-
janje motora). Kako je pak obrtni momenat odreen proizvodom fluksa i struje
indukta (jedn. 5-2) ogranien je prema tome i polazni obrtni momenat. Budui
da u rednom motoru m. m. s. glavne pobude raste sa strujom indukta, dozvoljena
vrednost struje indukta kao i prirataj obrtnog momenta za dati prirataj struje
indukta relativno su visoki. U uporedljivom otonom motoru, s druge strane, jae
izraenim dejstvima reakcije indukta pri velikim strujama indukta ograniena je
dozvoljena struja na nie vrednosti; prirataj obrtnog momenta po jedinici prirataja
struje indukta takoe je nii zato to fluks ne raste sa strujom indukta, ve obino
opada malo zbog reakcije indukta. Redni motori su prema tome pogodni za putanje
u rad pod mnogo teim uslovima. Sloeni motor, razume se, zauzima u tom pogledu
mesto izmeu otonog i rednog motora.
Da bi se prikazali tipini postupci za putanje motora u rad, na slikama 6 - 6
do 6-13 predstavljena su kola i ureaji koji se upotrebljavaju za runo i automatsko
putanje u rad otonih i sloenih motora. Na slikama 6 - 6 i 6-7 prikazane su dve
eme pustaa za runo putanje u rad. Na obema slikama otpornik putaa je po-
deljen na stupnjeve, a ruica se okree sleva udesno savlaujui otpor opruge;
u krajnjem desnom poloaju ruicu dri zaustavni elektromagnet. Na putau sa
tri kraja (koji je tako nazvat zato to ima tri prikljuna kraja) sa sl. 6 - 6 , elektromagnet
se aktivira strujom pobude motora i dejstvuje kao prekida koji ruicu puta da
se vrati u poloaj ,,iskljueno ako bi se kolo pobude prekinulo. Na putau sa etiri
3) Vidi T. R. Rhea, The Three-field Direct-current, Generator, Gen. Elec Rev. novem-
bar 1934.
228 M AINE ZA JED N OM ERN U TR U JU : PRIM ENA [GLAVA 6
Sl. 6-6. Puta sa tri kraja Sl. 6-7. Puta sa etiri kraja
kraja sa sl. 6-7 elektromagnet se stavija u pokret naponom mree i dejstvuje kao pre-
kida koji stupa u dejstvo kad nema napona. Ova vrsta putaa najee se upotreb-
ljava.
Sl. 6 - 8 prikazuje osnovno kolo u kome se otpori za putanje u rad iskljuuju
automatski u nekoliko stupnjeva pomou magnetnih kontaktora dok se motor ubr-
Otpornik otone
pobude
-V\A^/V-k
o to n o po bu da
1 in d u k t / H b H M H H 'tevrm
+7.
i k o z o t it o
duatne l a redna 1A 2A JA od p r e o p te re e n ja T Z P
u klju e n je - pobuda
<)
IIIt/ug,m e zo
is k lju enje
Sl. 6-8. Elementi automatskog putaa motora za jednosmernu struju za jedan smer obrtanja
zava i njegova kontra e. m. s. raste. Simboli u emama kontaktora skupljeni su
u sl. 6-9 radi bolje preglednosti. Simbol na sl. 6-9a znai normalno otvorene kon-
takte (tj. rastavljene kad radni kalem kontaktora nije aktiviran); na sl. 6-9b je nor-
malno zatvoren kontakt, a na sl. 6-9c je radni kalem kontaktora. Radni kalemi
kontaktora nisu pokazani na sl. 6 - 8 .
Kad se dugme za ukljuenje pritisne, glavni kontaktor M zatvara se priklju-
ujui indukt motora na mreu preko otpornika R v R 2 i R 3 i napajajui istovremeno
kolo radnog kalema kontaktora M , tako da je potreban samo trenutan pritisak
na ukljuno dugme. Posle izvesnog vremena, odnosno kad je udama struja spala
na dovoljno nisku vrednost, zatvaraju se kon-
takti za ubrzavanje 1A , zatim 2A i jo docnije
H h ~ ~ V h 0 - 3A i indukt se prikljui neposredno na mreu.
(a) (b> (c ) Broj stupnjeva potrebnih u ovome procesu je
u stvari funkcija mekoe koja se eli ostvariti pri
Sl. 6-9. Simboli upotrebljeni u e- putanju u rad kao i granica u kojima treba da
mama za putae, (d) normalno ot-
voreni kontakt, (b) normalno zat- ostanu obrtni momenat i struja. Ako se motor
vorenikontakti,(c)radnikalem kon- preoptereti preterano dugo vreme, termika za-
taktora. Radni kalem i kontakti na tita od preoptereenja (obino se sastoji od bime-
koje on dejstvuje imaju istu slovnu talne trake koju zagreva struja indukta) otvara
oznaku
svoje normalno spojene kontakte u kolu radnog
kalema glavnog kontaktora i iskljuuje motor iz mree. Pritiskom na dugme za
iskljuenje isto se tako motor iskljuuje iz mree. Dugme za ukljuenje ili dugme
za iskljuenje ili oba, mogu se zameniti prekidaima koji se stavljaju u pokret bilo
dejstvom plovka bilo dejstvom pritiska, bilo graninicima i t. sl.
Kad zaustavljanje treba da se izvede brzo, na krajeve indukta ukljui se

otpomik u isto vreme kad se oni rastave od mree. Time se postie elektrino ko-
enje u tome smislu to maina radi kao ge-
nerator koji akumulisanu energiju obrtanja in tJu k t
pretvara u toplotu u konom otporniku.
Kontakti kontaktora za elektrino koenje
D K (sl. 6-10) ostaju otvoreni sve vreme
<?v
dok je indukt prikljuen na m reu; inae
k o n to k to r zo -AMAAAi I
je koni otpornik uvek prikljuen na in-
r le k t r k o t n je DK o tp o rn ik zo
dukt. e le k tr. koet'enje
Puta za oba smera obrtanja, sl. 6 -
11, ima dva glavna kontaktora, F za smer Sl. 6-10. ema veza otpornika i kontaktora
obrtanja napred i.Rza smer obrtanja nazad, za elektrino koenje
koji menjaju polaritet indukta. Dugmad
mora biti meusobno zavisno vezana elektrino ili mehaniki tako da se kontaktori
F i R ne mogu istovremeno zatvoriti i da se motor ne moe prevremeno pod punim
naponom pokrenuti u obratnom smeru.
otono o t p o r n ik otone
pobudo pobude
H8XP-pAAftTV\A\fVWVT -to
red n ol .. 1 .. 1 1 h
Jr p060 JJ 2/1 3A
Sl. 6-11. Elementi automatskog putaa motora za jednosmernu struju za oba smera obrtanja
Kontaktori za ubrzavanje \A , 2A i 3A mogu biti predvieni da dejstvuju

u odreenim razmacima vremena ili prema jaini struje. Prvi nain je prostiji i vie
se primenjuje; radni kalemovi su vezani na mreu a kontaktori se zatvaraju u od-
reenom vremenskom redosledu. Trenuci ukljuivanja odreuju se mehanikim
o t o ln a o tp o rn ik o to n e
pobuda pobude
\ ___ ^ OOOOO w
+ M *,
h j- -
TZP h
1A 2A 3A
& H j~ i TZP
dugrrie z a 'Z S du grne za term .z a it.
is k lju c e n je u k lju c e n je preopter
<& ~ # -------
1AR
<2 >- Hh
2AR
0 - Hh
3AR
@ > - "lh
Sl, 6-12. Automatski puta za jedan smer obrtanja sa ubrzavanjem prema kontra e. m, sili
230 M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU : PRIM ENA [GLAVA 6
putem pomou hidraulinih cilindara, mehanizama sa zapinjaom ili bregastih

osovina koje pokree motor ili elektrinim putem, koristei vremenske konstante
kola sa induktivnou i otporom, odnosno kondenzatorom i otporom. Sl. 6-12 po-
kazuje puta koji dejstvuje prema jaini struje, odnosno u zavisnosti od kontra
e. m. s. Releji \ A R , 2 A R i 3 A R su naponski releji sa radnim kalemovima priklju-
enim na krajeve indukta; zatvarajui svoje kontakte oni stavljaju u pokret odgo-
varajue kontaktore kad napon na induktu dostigne propisane vrednosti. U drugim
ovakvim putaima primenjuju se strujni releji za ubrzavanje sa njihovim radnim
kalemima u kolu struje indukta koji su podeeni tako da se uzastopni kontaktori
ne zatvaraju dok polazna struja ne padne na unapred odreenu vrednost. Na sl.
6-13, prikazan je tipian ureaj za putanje motora u rad na kome se stavljanje
u pokret vri pritiskom na dugmad. U izvesnim sluajevima kada se za ubrzavanje
upotrebe strujni ili vremenski releji bolje je da kontaktori 1 A , 2 A i 3A budu sa-
graeni sa normalno zatvorenim kontaktorima, a da ih posebni radni kalem otvara
im se pritisne dugme za ukljuenje. Kontaktori se zatim ponovo zatvaraju uzastopno
za vreme dok se m otor ubrzava i ostaju zatvoreni dogod motor normalno
radi. Jedno od preimustava ove dispozicije sastoji se u tome to kvar u kolu radnog
kalema kontaktora u vreme dok motor nor-
malno radi ne smeta nastavljanju normal-
nog rada motora.4-'
Zatita motora od toga da radi bez
otone pobude moe se postii pomou
releja iji je radni kalem vezan na red sa
pobudnim namotajem i iji su normalno
otvoreni kontakti vezani na red sa kelemom
M (sl. 6 - 8 ili 6-12). Motor se time ras-
tavlja od mree imnestane pobuivanja.
Jedan dopunski relej moe se upotrebiti
za kratko spajanje otpornika otone pobu-
de za vreme putanja u rad i elektrinog
koenja, to omoguuje da se postigne
najvei polazni i koni obrtni momenat.
Zatitaod nedovoljnog napona vepostoji
u sl. 6 - 8 i 6-12, jer se kontaktor M otvara
im se napon mree preterano snizi.
Primer 6-1. Meu pokuajima da se ne-
ke od radnihkarakteristikamainazajednosmernu
struju uopte, najbolje je uspelo izraavanje od-
reenih vrednosti, kao to sunapon, strujaiotpor
u bezdimenzionom ili relativnom obliku, kao deo
odreene bazne vrednosti, umesto na uobiajeni
nain u voltima, amperima i omima. Bazne vred-
nosti su obino nominalne vrednosti odnosnih
veliina. Da bismo ovaj metod primenili za dono-
enje izvesnih zakljuaka o putanju u rad otonih
motora, uzmimo da je bazni napon ravan nomi-
nalnom naponu, bazna struja indukta ravna struji
punog optereenja indukta, a bazni otpor ra-
Sl. 6-13. Tipini automatski puta za mo- van odnosu baznog napona prema baznoj struji.
tore jednosmerne struje, snage od nekoliko Veliine izraene kao relativne u odnosu na ove
KS, kojim se rukuje pritiskom na dugmad. bazne vrednosti mogu se onda zameniti u svima
(Westinghouse Electric Corporation) uobiajenim odnosima koji vae za kola.
41 Temeljna rasprava o metodima automatskog putanja motora u rad nalazi se u knji-

gama: P. B. Harwood: Control of Electric Motors 2 izd., John Wiley & Sons, Inc. Njujork
i G. W. Heumann: Magnetic Control of Industrial Motors, John Wiley & Sons, Inc. Njujork,
1947.
Treba a se izradi automatski puta sa trostepenim otpornikom R^R^R-j kao na sl. 6-8.
Dejstva reakcije indukta treba zanemariti (npr. motor je snabdeven kompenzacionim namotajem),
a motor se puta u rad sa normalnim fluksom pobude. U toku putanja u rad struja indukta pa
dakle i elektromagnetni obrtni momenat ne smeju prekoraiti dvostruku nominalnu vrednost,
a pojedini stupnjevi otpornika treba da se iskljuuju dejstvom kontaktora kad god struja indukta
padne na svoju nominalnu vrenost. Induktivnost indukta smatra se toliko malom da se moe za-
nemariti.
a) Kolika treba da je najmanja relativna vrednost otpora indukta da bi se ovi uslovi po-
stigli pomou trostepenog otpornika?
b) Iznad koje bi relativne vrednosti otpora indukta bio dovoljan dvostepeni otpornik?
c) Za otpor indukta prema ta. a) kolike su relativne vrednosti otpora R v R 2 i R :s ot-
pornika za putanje u rad?
d) Za motor sa otporom indukta prema ta. a) koji se puta u rad po metodu kontra
e. m. s. prema sl. 6-12, pri kojim delovima nominalnog napona mree bi trebalo da dejstvuju re-
leji 1A R, 2AR i 3A R i da zatvore svoje kontakte?
e) Za motor sa otporom indukta prema ta. a) nacrtati pribline krive struje indukta
elektromagnetnog obrtnog momenta i brzine za vreme procesa putanja u rad, i oznaiti ordinate
odgovarajuim relativnim vrednostima za znaajne trenutke.
f) Za otoni motor za jednosmernu struju 10 KS, 230 V, 500 obr /min, ija je struja in-
dukta pri punom optereenju 37A i koji ispunjava uslove ta. a) navesti brojne vrednosti u nji-
hovim uobiajenim jedinicama za otpor indukta, rezultate ta. c) i d) i oznake ordinata prema
ta. e).
Reenje. a) Da struja indukta ne bi prekoraila 2,00 relativnih jedinica u trenutku
kad se zatvori glavni kontaktor M , treba da je
Ut 1,00
*x + * . + * , + r . = = = 0,50.
Kad struja padne na relativnu vrednost 1,00 imamo:
E a^ = Ut I a (Rs + R 2 + R s + ra) = 1,00 1,00 x 0,50 = 0,50.
U trenutku kad se zatvori kontaktor 1A i kratko spoji R s, kontra e. m. s. je dostigla tu j rojnu
vrednost. Da se ne bi prekoraila dozvoljena struja indukta, treba da je
Ut - E a 1,00 - 0,50
R2 + R 3 + ra = 0,25-
Ia 2 ,0 0
Kad struja opet padne na relativnu vrednost 1,00 imamo:

Eai = U t I a (.R2 + R s + ra) = 1,00 1,00 X 0,25 = 0,75
Ponavljanjem ovog postupka za zatvaranje kontaktora 2A i 3/1 dobivaju se sledei rezultati:
R s + ra = 0,125
E aS = 0,875
ra = 0,0625
i
krajnja E a pri punom optereenju = 0,938.
Traena relativna vrednost za ra je, dakle, 0,0625, jer bi neka manja vrednost dozvolila
da struja indukta bude vea od dvostruke nominalne vrednosti kad se kontaktor 3^4 zatvori.
b) Da bi dvostepeni otpornik bio dovoljan, trebalo bi da otpor R :s bude ravan nuli. Poto
je u ta. a) naeno da je
R 3 + r a = 0,125
znai da trostepeni otpornik nije potreban kad je ra = 0,125 ili kad je vee od te vrednosti.
Pod odreenim uslovima putanja u rad, trostepeni otpornik je pogodan za mr'T>re
iji otpor kola indukta lei izmeu relativnih vrednosti 0,0625 i 0,125. Za otone motore za trajni
pogon, ove vrednosti odgovaraju motorima od nekoliko KS. Ovim zahtevima odgovaraju proseno
motori do 10 KS ali je granica veliine nia za brzohode i via za sporohode motore. Za vee
motore treba,bilo predvideti vei broj stupnjeva, bilo ublaiti ogranienja za najveu struju i obrtni
momenat. Rezultati ove analize su u granicama sigurnosti jer je otpor indukta pri prelaznim
uslovima vei od statike vrednosti.
c) Shodno odnosima iz ta. a) relativne vrednosti otpora za putanje u rad su
R 3 = 0,125 0,0625 = 0,0625
R 2 = 0,25 0,0625 0,0625 = 0,125
232 M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU : PRIM ENA [GLAVA 6
J?! = 0,50 0,0625 0,0625 0,125 = 0,25.

d) Neposredno pred zatvaranje kontaktora 1A je
U ta l = E ai + h ra = 0,50 + 1,00 x 0,0625 = 0,563.
Slino je
U ta2 = 0,75 + 1,00 x 0,0625 = 0,813
i
U ta3 = 0,875 + 1,00 x 0,0625 = 0,938.
Releji 1A R , 2AR i 3A R , respektivno, treba da se zatvaraju na tim delovima od nomi-
nalnog napona mree.
o
Sl. 6-14. (a) Struja indukta, (b) elektromagnetni obrtni momenat i (c) brzina pri putanju u rad
motora za jednosmeme struje, primer 6-1
e) Uzmimo a se glavni kontaktor M zatvara u trenutku t = 0, a kontaktori 1A, 2A i 3A

da se zatvaraju u trenucima odnosno ts i t3. Ove vrednosti vremena nisu poznate (ali se mogu
izraunati po metodu iz gl. 13 kad su date vrednosti momenta inercije indukta i optereenja,
kao i kriva obrtni momenatbrzina optereenja), te se moe dati samo opti oblik dijagrama
struje, elektromagnetnog obrtnog momenta i brzine. To je dato na sl. 6-14.
Oznaavanje ordinata krive brzine proizilazi iz injenice da kontra e. m. s. E a = 0,938
odgovara nominalnoj brzin : pri nominalnom optereenju, a to je bazna vrednost brzine, dakle,
1,00. Ostale brzine su proporcionalne sa tako je, za tx, odnosno t3 i t3:
0,50
n, ------ x 1,00 = 0,534
1 0,938
0,75
n, = ------- x 1,00 = 0,800
2 0,938
0,875
n3 = ------- x 1,00 = 0,933.
0,938
f) Bazne vrednosti za ovaj motor su sledee:
Bazni napon = 230 V
Bazna straja indukta = 37 A
Bazni otpor kola indukta = 230 /37 = 6,22
Bazna brzina = 500 obr /min
60
Bazni elektromagnetni obrtni momenat = ----- EaI a
2tm
= ------------- (230 37 X 0,0625 X 6,22) X 37

2tt x 500
= 152 Nm.
Treba imati na umu da je nominalni elektromagnetni obrtni momenat vei nego nominalni
obrtni momenat na vratilu zbog gubitaka usled obrtanja i dopunskih gubitaka.
DEO 63] PA R A L E L N I RAD GENERATORA 233
Otpor indukta motora je

ra = 0,0625 x 6,22 = 0,389 D.
Ostale traene vrednosti su sreene u tablici 6-1.
T A B L IC A 6-1
A P S O L U T N E V R E D N O S T I ZA PR IM E R 6 -1 /
ta. c) ta. d) ta. e), razmere sl. 6-14
Ri = 1,56 0 Relej 1A R : 129 V 1 jedinica struje indukta = 37 A
R, = 0,778 O Relcj 2A R : 187 V 1 jedinica elektromagnetnog obrtnog momenta

= 152 Nm
R 3 = 0,389 O Relej 3A R : 216 V 1 jedinica brzine = 500 obr/min.
6-3. F a ra le ln i r a d g e n e ra to ra jed n o sm ern e stru je. Spoljne karakteri-

stike generatora vane su ne samo u pogledu odreivanja promenljivosti pojedinane
maine za odreenu svrhu ve i u pogledu prouavanja ponaanja dveju ili vie
povezanih maina. Paralelan rad generatora jednosmerne struje koristi se kad se ob-
ziri ekonominosti i neprekidnosti rada uprkos ispadanju maina iz rada protive
primeni relativno velikih jedinicakao izvora snage i, istovremeno, kada se u uprav-
ljanju radom itavoga sistema ne mogu da postignu nikakva izrazita preimustva
time to bi se ukupno optereenje raspodelilo na pojedinane generatore koji ne bi
bili elektrino povezani meu sobom. Paralelan rad nije ni blizu tako est kod gene-
ratora jednosmerne struje kao kod alternatora zato to se, kao to smo ve istakli,
pretvaranje mehanike energije u elektrinu vri najveim delom alternatorima,
a pretvaranje naizmenine struje u jednosmernu vri se najveim delom usmeraama
ili zastarelim sinhronim komutatorkama. Interesantan primer paralelnog sprezanja
generatora jednosmerne struje imamo u elektrinim ureajima velikih viemotornih
aviona u kojima se upotrebljava sistem jednosmeme struje.5;
Dva glavna problema pri sprezanju + _ ka
generatora jednosmerne struje odnose o optereeriju
se na raspodelu optereenja izmeu mai-
na i na stabilnost te podele. Posmatrajmo,
na primer, dva paralelno povezana oto-
na generatora na sl. 6-15. Oigledno je
Ia 1 = ( 6- 2)
ral
i
7 Ha2 rc.
Ia2 " (6-3)
ra2
pri emu je napon na krajevima Ut isti 4
za obe maine. Kad rukovalac eli da op- p o b u d n i o tp o r n ic i
tereenje prebaci sa generatora 2 na gene-
rator 1, dovoljno je da povea Eal i da u Sl. 6-15. Paralelno spregnuti otoni gencratori
Videti, na primer, W. K. Bruce i L. G. Levoy, Basic Considerations in Selection of

Electrical Systems for Large Aircraft, Trans. A IE E , vol. 63, str. 279 do 287, juni 1944.
234 M AINE ZA JED N OSM EH NU STR U JU : PRIM ENA [GLAVA 6
odgovarajuoj meri smanji Ea2 pomou dva pobudna otpomika. Prebacivanje

moe biti praeno promenom brzine pogonskih maina, ali to nema vanosti
sve dok su za Eal i Ea2 postignute ispravne vrednosti. Ako eli rukovalac moe na
taj nain jednu mainu potpuno da rastereti pa ak i da podesi da ona radi kao motor
proizvodei obrtni momenat naporedo sa pogonskom mainom.
Sl. 6-16. Raspodela optereenja izmeu dva paralelno spregnuta generatora sa opadajuim spoljnim
karakteristikama
Pri konstantnom poloaju otpornika pobude i konstantnoj brzini, raspodela

optereenja je odreena spoljnim karakteristikama maina. Spoljne karakteristike
dva otona generatora ili generatora sa nezavisnim pobuivanjem (bez rednog
pobuivanja) date su na sl. 6-16 Kad oba generatora rade paralelno i odaju ukupnu
struju optereenja B x B 2, napon na krajevima je Ob; generator 1 odaje struju bB^
a generator 2 odaje struju bB2. Kad se struja optereenja povea na B \ B 2 napon
na krajevima postaje Ob' a generatori odaju struju b 'B \ odnosno b' B '2. U pogledu
same raspodele optereenja, dakle, maina ija je spoljna karakteristika vie nagnuta
ima manji prirataj optereenja. Poveanje brzine ili smanjenje otpora pobude i-
ni da se karakteristika pomeii navie, priblino paralelno samoj sebi, a tim sred-
stvima rukovalac moe da upravlja raspodelom optereenja po svojoj volji. S ob-
zirom da rukovalac ne oekuje uvek da e imati da obezbeuje ispravnu raspodelu
optereenja, poeljno je, uopte uzev, da paralelno povezani generatori sami dele
optereenje srazmerno njihovim nominalnim snagama. Da bi se to moglo ostvariti,
spoljne karakteristike moraju biti identine kad su nacrtane u relativnim koordi-
natama.
Drugi problem koji treba ispitati je stabilnost raspodele optereenja kad se
ukupno optereenje ne menja. U takvom ispitivanju mora se uzeti u obzir spontana
reakcija pogonskih maina na promene optereenja. Kod svih pogonskih maina
u praksi brzina se smanjuje sa poveanjem optereenja, premda je to smanjenje
samo privremeno i najzad kompenzovano dejstvom regulatora brzine ili drugih
regulacionih mehanizama. Ova konstatacija vai ak i za sinhroni motor, jer tre-
nutna brzina mora privremeno da opadne da bi se ugao obrtnog momenta mogao
poveati koliko to zahteva poveano optereenje. Pri ispitivanju stabilnosti raspodele
optereenja mali ili virtuelan prirataj brzine moe se zamisliti kao poremeaj;
ako je poveanje brzine praeno poveanjem optereenja na spregnutom genera-
toru, sile kpje se suprotstavljaju poveanju brzine stupaju u dejstvo i sistem se
moe smatrati stabilnim.
Da se to tako odigrava kad generatori imaju opadajue spoljne karakteristike
moe se videti na sl. 6-17. Pune linije A^B^, A 2B 2 i B XB 2 su spoljne karakteristike
DEO &3] PA R A LELN I RAD GENERATORA 235
i ukupna struja optereenja za normalan rad pri odreenom konstantnom opte-

reenju. Malo poveanje brzine generatora 1, prouzrokovano bilo im, ini da se
njegova spoljna karakteristika pomera u A \ B \ i da linija koja predstavlja odreenu
ukupnu struju optereenja postaje B \ B \ . S obzirom da je b 'B \ vee od bB1} opte-
reenje generatora 1 se povealo, izazivajui tenju za smanjenjem brzine njegove
pogonske maine i za uspostavljanje poetnih uslova ravnotee. Prema tome, si-
stem se moe smatrati stabilnim.
S druge strane, to se ne odigrava tako kad su karakteristine krive rastue,
kao to je sluaj sa nadkompaundovanim generatorima. U sl. 6-18, A^B, i A 2B2
su opet spoljne karakteristike a B^Bn odreena konstantna struja optereenja za
paralelan rad. Kad se malim priratajem brzine generatora 1 njegova spoljna ka-
rakteristika pomeri u A \ B \ , optereenje generatora se smanjuje od bBL na b \ B \ .
Reakcija pogonske maine na to smanjenje optereenja odraava se u daljem
poveanju brzine to dovodi do jo veeg smanjenja optereenja. Proces postaje
kumulativan i pogorava se opadanjem brzine generatora 2 zbog poveavanja nje-
Sl. 6-17. Dejstvo male promene brzine na paralelan rad kad su spoljne karakteristike opadajue
govog optereenja. Posledica toga je da generator 2 ne samo preuzima celo opte-

reenje, ve i pokree generator 1 kao motor; u praksi, naravno, odgovarajui pre-
kidai iskljuuju maine iz mree. Takav sistem je, dakle, nestabilan.
Pri svem tom, esto je veoma poeljno da paralelno spregnuti generatori
jednosmerne struje budu nadkompaundovani da bi se poveani pad napona u vodu
/ T ------ ----- b b ^ -------
sp o ljn o Bi
k a ro k te ris tik o / a.
generotoro tr / 2 s p o tjn o k o r o k t e r is t ik o
p o s je p o veca n jo / . g e n e ro to ro 2
Przme / f
' _o
sp o ljn o gg
k o r a k t e r is t ik a
g e n e ro to ra I
S-o
Oc
C4C
x - s t r u jo 0 s t r u jo ___
gen eratora I gen ero to ro 2
Sl. 6-18. Dejstvo male promene brzine na paralelan rad kad su spoljne karakteristike rastue
236 M AINE ZA JED N OSM ERN U STR U JU : PRIM EN A [GLAVA 6
kompenzovao pri poveanom optereenju. Problem se, dakle, sastoji u tome da ma-
ine kao grupa imaju rastuu karakteristiku napona za poveanja u ukupnom opte-
reenju sistema, ali da karakteristike pojedinanih maina budu opadajue radi
prebacivanja optereenja s jedne maine na drugu pri konstantnom optereenju
sistema. Ovo dejstvo se moe postii primenom ravnotene sabimice (sl. 6-19) ko-
jom se namotaji redne pobude spreu paralelno; treba primetiti da je na ovoj emi
po jedan kraj svake redne pobude vezan sa negativnom sabimicom, a drugi kraj
sa ravnotenom sabimicom. U fizikom pogledu, ova sabirnica nije nita drugo
do provodnik malog otpora. M. m. sile redne pobude zavise tada samo od ukupnog
optereenja i otpora pojedinanih pobudnih namotaja a ni najmanje od optereenja
pojedinanih maina. Sa porastom ukupnog optereenja rastu i m. m. s. svih red-
nih pobuda i postie se odgovarajue kompaundovanje. Pri prebacivanju optere-
enja izmeu generatora dok je ukupno optereenje konstantno, naprotiv, m. m. s.
redne pobude svake pojedine maine ostaje konstantna i moe se smatrati kao da
predstavlja utvreni iznos nezavisne pobude. Meutim, spoljna karakteristika ge-
___ 1
1
+ - ko neratora sa otonim pobuivanjem i od-
o p t t r t e n ju reenim nezavisnim pobuivanjem pred-
stavljena je opadajuom krivom. Ponavlja-
s a b i r n i c t jui argumente iznete u vezi sa sl. 6-17
uvideli bismo, prema tome, da su para-
p r e k i a ii lelno spregnuti nadkompaundovani gene-
ratori stabilni kad se upotrebi ravnotena
sabirnica. Rukovalac moe da prebacuje
optereenje sa jednog na drugi generator
sa sl. 6-19 na isti nain kao za otone
generatore na sl. 6-15. Ako maine treba
same po sebi da dele prirataje optereenja
srazmemo njihovoj nominalnoj snazi,
spoljne karakteristike moraju im biti iden-
tine kad je napon na krajevima nacrtan
kao deo nominalnog napona na krajevima,
a optereenje kao deo nominalnog optere-
enja (tj. u relativnom obliku); osim toga,
Sl. 6-19. Paralelno spregnuti kompaundova- otpori kola redne pobude moraju biti obr-
ni generatori sa ravnotenom sabirnicom
nuto srazmemi nominalnim snagama ma-
ina.
Treba primetiti da su prethodna dokazivanja koja se tiu stabilnosti i nesta-
bilnosti nepotpuna u jednom pogledu: u njima se ne vodi rauna o prelaznim elek-
trinim pojavama kojima su neizbeno praene promene struje ili optereenja u
nekoj maini ili u bilo kom elektrinom kolu. Tako je zanemaren uticaj inuktiv-
nosti indukta pri uslovima promene struje indukta. Mada je induktivnost indukta
normalno mala, ipak bi se u potpunom i tanom razmatranju stabilnosti morali
uzeti u obzir svi odgovarajui inioci. Takva kompletna diskusija koja bi obuhva-
tila, kao to bi trebalo, prelazna stanja u maini, prevazilazi okvire ove knjige na
ovom mestu. Zakljuci do kojih smo doli u pogledu stabilnosti i nestabilnosti
potkrepljeni su definitivno kako potpunijim ispitivanjima tako i ogledima. Kad
neki sistem paralelno spregnutih generatora postane nestabilan iz bilo kojih raz-
loga, generator ili generatori koji preuzimaju celokupno elektrino optereenje
odreuju se ne samo na osnovu nagiba karakteristike glavne pogonske maine ve
i prema relativnim vrednostima induktivnosti kola indukta.
Slini problemi mogu se javiti kad su paralelno vezani otoni ili sloeni ge-
neratori opremljeni automatskim regulatorima napona. U takvim sluajevima na-
ponskim generatorima mora se pokloniti naroita panja kako bi se obezbedila
DEO 64] ISP IT IV A N JE M AINA 237
stabilnost i pravilna raspodela optereenja izmeu maina. Jedan interesantan pri-

mer, ve pomenut na poetku ovog odeljka, prua nam paralelan rad generatora
jednosmeme stmje za napajanje elektrinog sistema na nekim tipovima aviona.6)
Jedan metod spregnutog rada koji je vaan pri ispitivanju maina javlja se
kad je mrea jednosmerne struje jedan od paralelno spregnutih izvora snage. Op-
tereenje generatora prikljuenog na mreu, pa dakle i njegove pogonske maine,
moe se lako podeavati pomou pobudnog otpomika generatora. Tako se dobiva
pogodan i ekonomian metod za optereivanje i ispitivanje bilo generatora bilo
njegove pogonske maine. Kad je ta pogonska maina motor jednosmerne struje
prikljuen i sam na mreu, metod se naziva metod rekuperacije, ili vraanja u mreu;
iz mree se samo nadoknauju gubici u obema mainama, a stepeni korisnosti mogu
se lako odrediti ako se gubici znaju pravilno razdeliti.7)
P r im e r 6-2. Dva sloena generatora jednakih nominalnih veliina treba spregnuti kao
na sl. 6-19 za paralelan rad, pa se eli da oni dele optereenje podjednako u irokom opsegu op-
tereenja. Ustanovljeno je, meutim, da jedan generator preuzima preterano veliki deo prirataja
optereenja. Pri posebnom ispitivanju svake maine naeno je da obe imaju otpor redne pobude
od po 0,01 Q, da je generator 1 tano kompaundovan, a da je generator 2 izrazito nadkompaunovan.
Poslednji generator bi se mogao tano kompaundovati ako bi samo polovina struje indukta pro-
lazila kroz njegovu rednu pobudu; njegova spoljna karakteristika bi time postala praktino iden-
tina sa karakteristikom druge maine.
Da li se moe postii jednaka podela optereenja ako se na rednu pobudu nadkompaun-
dovanog generatora otono vee otpornik od 0,01 Q? U odrenom sluaju kakvemere treba predu-
zeti da bi se osigurao uspean paralelan rad?
Reenje. S obzirom na prisustvo ravnotene sabirnice jasno je da je otpornik od 0,01 Q
paralelno vezan u odnosu na obe redne pobude, kao to pokazuje sl. 6-20a. Kad je linijska struja
200 A, na primer, svaka od tri grane provodi po 67 A. Ali da bi ove dve maine delile optereenje
podjednako, redna pobuda generatora 1 trebalo bi da provodi 100 A, a generatora 2 samo 50 A.
Prema tome, podela optereenja jo ne bi bila ispravna.
Kao to pokazuje sl. 6-206, pravilna raspodela optereenja moe se postii kad se otpornik
od 0,02 Q vee otono, a u kolo redne pobude generatora 2 doa otpornik od 0,01 Q na red. Tada
se dobiva eljena raspodela struje izmeu dva pobudna namotaja.
Od o p te re c e n ja re d n a od opt ereen jo
O pobudo -----------------------O
re d n a p o b u d a
g e n e r a to r a 1 re d n a p o b u d a gen 1 200 \ re d n o pobuda
V A * aeneratora 2
67 \K
V
g e n e ra to ro 2
io o , r S0 l 50 1 1 /
A g l 6
l \ A k
A .\ A 0.0/
O.Olp 0.0/ * 0.0/\ 0.0/% 0.0?\ > W n
Sl 1 n n n >^0.01
'* n J ,_____ L jl
r a m o te n a s a b ir m c a ra v n o te tn a sa b irn t ca
(a) M
Sl. 6-20. (a) Nepravilna i (6) pravilna raspodela struja redne pobude, primer 6-2
6-4. Ispitivanje m aina za jednosmernu struju. Kako izlaganje teo-
rijskih principa analize maina za jednosmernu struju u prethodnim glavama tako
i njihova upotreba u raspravljanju vanih problema primene u ovoj glavi, zasnivaju
se na korienju izvesnih konstanti i karakteristika maina. Ove pak konstante i
karakteristike veinom su rezultati ogleda izvrenih bilo na maini koja je u pitanju
bilo na nekoj uglavnom slinoj maini. ak i kad su one izraunate na osnovu kon-
struktivnih podataka i dimenzija, za potpunu potvrdu tog raunskog postupka
postoji podloga mnogih ispitivanja i iskustva sa mainama. Osim svih ogleda ko-
6) Vidi A, Siegal i D. G. De Courcey, Paralleling and Regulation of 24-28-volt D -c Genera-
tors in Multiengine Aircraft, Trans. A IE E , vol. 33, str. 854 do 857, novembar 1944.
7) Detaljni postupci za ispitivanje po ovim metodama mogu se nai u knjizi: C. W. Ricker i
C. E. Tucker: Electrical Engineering Laboratory Experiments, 4 izd., Mc Graw-Hill Book Com-
pany, Inc., Njujork, 1940.
238 M AINE ZA JED N OSM ERN U STR U JU : PRIM EN A [GLAVA 6
jima se cdreuju te konstante i karakteristike, inenjer koji koristi maine i ruko-

valac maina zainteresovani su za oglede koji pokazuju da je pri konstruisanju i
proizvodnji maina potovan izvestan minimalni standard kvaliteta.
Kao za veinu elektrinih naprava, ispitivanja koja se obino izvode na ma-
inama za jednosmernu struju mogu se podeliti u tri velike klase:
1. Ispitivanja ija je prvenstvena svrha da provere kvalitet materijala i kon-
struktivnih pojedinosti;
2. Ispitivanja ija je prvenstvena svrha da odrede stepen korisnosti i gubitke;
3. Ispitivanja ija je prvenstvena svrha da utvrde radne karakteristike pod
cdreenim radnim uslovima ili da odree podatke iz kojih se radne karakteristike
mogu izraunati.
Neizbeno je, svakako, da se ove kategorije delimino poklapaju. Uobiajena
ispitivanja maina za jednosmernu struju e biti ukratko izloena pod ova tri naslova.
Panja je vie poklonjena prirodi ispitivanja nego pojedinostima postupaka.8)
Ukoliko su opiti i postupci standardizovani, izlaganja su saobraena stan-
dardima ne uputajui se u potpuno prikazivanje standardnih zahteva.9)
Ispitivanja kvaliteta sastoje se od proveravanja kao to su: merenja izola-
cionog otpora, visokonaponska ispitivanja, proveravanje ispravnog poloaja dirki,
procena kvaliteta komutacije i utvrivanje da li su pobudni namotaji namotani i
vezani za ispravan relativni polaritet i da li su svi pobudni kalemi sa istim brojem
navojaka iste ice, kao i da li nema kratko spojenih navojaka. Preterano niska vred-
nost otpora izolacije moe ukazivati na neispravnu izolaciju ili potrebu da se namo-
taji oiste i osue. Visokonaponska ili dielektrina ispitivanja utvruju sposobnost
izolacije da odoli visokim naponima izmeu dva elektrina kola u maini ili izmeu
takvih kola i uzemljenih metalnih delova maine. Standardni napon za ispitivanje je
naizmenini napon ija je efektivna vrednost jednaka 1 0 0 0 volti, plus dvostruki
nominalni napon maine. Pored nabrojanih ispitivanja moe se i prouavati da li
maina radi dovoljno mirno10)
Ispitivanja koja se odnose na stepen korisnosti i gubitke mogu biti u vidu stvar-
nih ispitivanja pod optereenjem, sa tanim merenjem primljene i odate snage, ili
u vidu merenja pojedinih gubitaka. Ispitivanja pod optereenjem imaju to preimu-
stvo da reprodukuju ili veoma priblino prikazuju stvarne radne uslove; njihov
nedostatak je da se greka u merenju primljene ili odate snage pojavljuje u stepenu
korisnosti kao greka istog reda veliine. Ispitivanja velikih maina pod optereenjem
mogu, osim toga, biti skopana s velikim tekoama i izdacima. (Metod sa vraa-
njem energije u mreu, naveden u od. 6-3, ili neka njegova varijanta, esto je zgo-
dan postupak). Neposrednim merenjem pojedinih gubitaka (nabrojanih u od. 4-11
i prikazanih na dijagramima sl. 5-23 i 5-24) otklanjaju se oba nedostatka.
Gubici u bakru raznih namotaja izraunavaju se na osnovu otpora prema
jednosmemoj struji merenih bilo metodom pada napona bilo metodom mosta.
Otpor indukta treba da se odnosi samo na namotaj, s obzirom da se na ime pada
8) Podrobni postupci ispitivanja dati su u prirunicima raznih proizvoaa, kao to su

General Electric Company i Westinghouse Electric Corporation, kao i u raznim laboratorijskim
udbenicima. Vidi, na primer, napomenu 7)
9) Upuujemo na tri standarda koji sadre postupke ispitivanja maina za jednosmernu
struju: ASA Standards, Rotating Electrical Machinery, C50-1943, American Standards Asso-
ciation, Njujork 1943; Test Code for Direct-current Machines, AIEE No. 501, American Insti-
tute of Electrical Engineers, Njujork, juli 1941; NEMA Standards for Motors and Generators,
publikacija M G l, National Electrical Manufacturers Association, Njujork 1949.
10) Pojedinosti o ispitivanju umova mogu se nai u Test Code for Apparatus Noise
Measurement, AIEE No 520, American Institute of Electrical Engineers, Njujork, marta 1939.
DEO 64] IS P IT IV A N JE M AINA 239
napona u dirkama i njihovim kontaktima uzima 2 volta (vidi od. 4-11). Tempera-
tura namotaja u toku merenja mora se beleiti i izmereni otpor svesti na odgova-
rajuu vrednost pri standardnoj temperaturi od 75C. Vrednosti struje primenjene
za izraunavanje odgovarajuih gubitaka u bakru treba da budu one koje stvamo
postoje u onosnim namotajima pri radnim uslovima za koje stepen korisnosti
treba da se odredi.
Izuzev dopunskih gubitaka, ostali gubici se cdreuju merenjem dovedene
snage potrebne za pogon maine kad ona radi naprazno pri inae tano odreenim
uslovima. Dovedena snaga moe se cdrediti merenjem elektrine snage koju indukt
prima kad maina radi kao motor u praznom hodu ili merenjem mehanike snage
dovedene na vratilo maine koja radi kao pobueni neoptereeni generator. Gubitke
usled obrtanja u praznom hodu predstavlja snaga dovedena maini koja se obre
normalnom brzinom i pobuena je da na krajevima daje napon koji odgovara izra-
unatom unutranjem naponu Ea pod odnosnim uslovima optereenja; stvami unu-
tranji napon izraunava se korigujui nominalni napon na krajevima za iznose
pada napona u kontaktima dirki i pada napona u kolu otpora indukta (ukljuujui
gubitke u namotajima pomonih polova, kompenzacionim namotajima ili namotajima
redne pobude, ukoliko ih rnaina ima) pri odgovarajuoj struji indukta. Gubici
usled trenja i ventilacije, ukljuivo gubitak usled trenja dirki, ravni su dovedenoj
snazi pri normalnoj brzini nepobuene maine. Gubitak u gvou je razlika izmeu
ove dve dovedene snage.
Kao to je navedeno u od. 4-11, dopunske gubitke je teko odrediti tano.
Zato se oni obino i ne mere za maine za jednosmemu struju, ve se po sporazumu
uzima da iznose 1,0 odsto od odate snage. Kad se vre merenja, obino se najpre
izvodi briljivo merenje primljene i odate snage da bi se odredili ukupni gubici.
Zatim se izraunaju gubici u bakru iz merenja otpora, a gubici usled obrtanja pri
praznom hodu odreuju se kao to je gore opisano. Razlika izmeu ukupnih gu-
bitaka i zbira gubitaka u bakru, gubitaka u dirkama i gubitaka usled obrtanja pri
praznom hodu smatra se da predstavlja dopunske gubitke. Svaki takav pokuaj
zasnovan na iznalaenju razlike dve priblino jednake koliine, sam po sebi je neta-
an. Rezultati niza ispitivanja po ovom metodu pokazali su meutim da je za do-
punske gubitke moda nedovoljan sporazumno odobreni iznos od 1 , 0 odsto. 11J
Ispitivanje motora od 1 /2 do 50 KS dalo je u optem proseku 3 odsto, dok je spe-
cijalno za puno optereenje dobiven prosek od 2 odsto.
Ispitivanja za utvrivanje radnih karakteristika pri odreenim radnim uslovima
ima dve vrste: ispitivanja pri kojima se neposredno reprodukuju radni uslovi i
ispitivanja koja daju osnovne podatke za izraunavanje radnih karaikteristika. Metod
primljene i odate snage za merenje stepena korisnosti moe se opet svrstati u prvu
vrstu ovih ispitivanja. Jednovremeno sa optereenjem maine mogu se snimiti i
podaci za spoljnu karakteristiku, ako se radi o generatoru ili za krivu brzinaopte-
reenje ako se radi o motoru. Drugi uobiajeni ogled skopan s optereivanjem ma-
ine je ogled zagrevanja. Cilj je da se odredi da li su zadovoljene odredbe o porastu
temperature, kao to suodredbe navedene u od. 4-12. Metod se sastoji u tome da
maina radi pod propisanim uslovima i da se krajnje temperature raznih namotaja
i mainskih delova mere termometrima, termoelementima ili merenjem otpora. Na
mainama za kratkotrajan pogon zagrevanje se meri za propisani period pogona;
na mainama za trajni pogon merenje se nastavlja do ustaljene temperature. Ranije
pomenuti metodi vraanja energije u mreu se upotrebljavaju esto za ispitivanje
maina za jednosmemu struju pod optereenjem.
u ) Za pojedinosti o ovim ispitivanjima videti: AIEE Subcommittee on D-c Machines

of the AIEE Rotating Machinery Committee, Stray Load Losses Measured in D-c Motors,
Trans. A IE E , vol. 88, str. 219 do 223, 1949.
240 M AINE ZA JED N OSM ERN U STR U JU : PRIM ENA [GLAVA 6
Opta prircda ispitivanja koja daju osnovne podatke za izraunavanje radnih

karakteristika proizilazi iz prethodnih teorijskih razmatranja, naroito onih iz gl.
5. Merenja otpora raznih namotaja moraju se opet svrstati u ovu kategoriju. Za
realistike analize mora se raspolagati i podacima o gubicima. Podatke o magnetnoj
zasienosti daje kriva magneenja koja se obino snirna na maini koju goni poseban
motor i sa strujom pobude iz nezavisnog izvora. Pobuuje se samo otoni pobudni
namotaj kompaundne maine. Standardni postupak je da se istovremeno uzimaju
vrednosti pobudne struje i napona indukta dok se pobudna struja poveava do mak-
simalnog napona koji obino iznosi 125 odsto od nominalne vrednosti. Pobudna
struja se ne sme poveati iznad eljene vrednosti pa zatim smanjivati, da ne bi male
histerezne petlje deformisale krivu. Pored ostalih vrednosti treba proitati po jednu
to blie vrednostima 90 odsto, 100 odsto i 110 odsto od normalnog napona. Kad
se postigne najvei napon, drugi niz vrednosti se ita smanjujui pobudnu struju.
Kad se ne raspolae posebnim motorom za pogon maine, kriva magneenja moe
se snimiti putajui mainu da radi kao motor u praznom hodu. Standardni postupak
zahteva da se maina prikljui na izvor snage iji se napon moe podeavati od 25
do 125 odsto od nominalnog napona maine. Jednovremeno se itaju vrednosti po-
budne struje i napona prikljuenog na indukt dok maina stalno radi nominalnom
brzinom.
Podaci o otporu, gubicima i magnetnoj zasienosti jedini su eksperimentalni
rezultati potrebni za prouavanje radnih karakteristika ako se reakcija m. m. s.
indukta ne uzima u obzir. Ako i nju treba uzeti u obzir, moraju se odrediti podaci
0 pobudi bar za jednu vrednost optereenja. Samo jedno optereivanje je dovoljno
ako se usvoji pretpostavka linearnosti iz jedn. 5-15. Premda je, naravno, poeljno
da to optereenje prui to je moguno reprezentativnije podatke, ipak se u inte-
resu to ekspeditivnijeg ispitivanja moe u izvesnoj meri vriti izbor. Dublje obuh-
vatanje m. m. s. reakcije indukta zahteva ekvivalenat karakteristike indukta prema
sl. 5-29 za normalni napon ili familiju tih krivih za razne napone.
Opta priroda opitnih podataka potrebnih za izraunavanja radnih karak-
teristika maina za jenosmernu struju ima mnogo zajednikog sa slinim podacima
za druge elektrine naprave. U interesu to prostijeg i ekonominijeg ispitivanja
oigledno je poeljno da se to vie osnovnih podataka odredi bez stvamog opte-
reivanja maine. Sva merenja otpora, gubitaka i zasienosti su u skladu sa ovim
zahtevom. Teorija i anahza maina tada popunjava prazninu izmeu merenja u praz-
nom hodu i stvarnih radnih karakteristika pod optereenjem. Kad izvesna dejstva,
kao to je m. m. s. reakcije indukta, zahtevaju da se njihovo merenje obavlja pod
optereenjem, teoriju maine treba po mogunosti formulisati tako da se traeni
podaci dobiju putem najprostijih i najekspeditivnijih ispitivanja pod optereenjem.
Prema tome, priroda ispitivanja koja se mogu izvesti brzo, jevtino i tano, ima od-
lunog uticaja na formulisanje teorije maina: teorija zasnovana na konstantama
1 karakteristikama koje se mogu lako meriti vredi mnogo vie od teorije zasnovane
na veliinama koje se teko daju meriti. tavie, konana provera bilo koje teorije
obino se sastoji u uporeivanju izraunatih i eksperimentalnih rezultata. Iako
emo izraziti jedno nepotrebno ogranieno gledite, moemo rei da je jedan od ve-
oma vanih zaataka teorije maina da na osnovu rezultata malog broja relativno
prostih standardizovanih ispitivanja omogui predvianje radnih karakteristika
za veliku raznovrsnost moguih radnih uslova. ak i kad je potreban vehki broj
podataka o ispitivanjima pod optereenjem, kao u krajnjem sluaju izrade familije
karakteristika regulacije za razne radne napone, ispitiva je u najmanju ruku oslo-
boen obaveze da reprodukuje svaki moguni radni uslov koji bi analitiar ili po-
gonski inenjer mogao da zamisli.
6-5. Rezim e. Prim ene m aina za jednosm ernu struju. Izlaganja o pri-
menama maina za jednosmernustruju sastoje se od ponavljanja najvanijih radnih od-
DEO 65] ftE Z iM E 241
lika maina i ocene njihovog poloaja u ekonomskom i tehnikom pogledu prema osta-
lim konkurentnim pretvaraima energije. Glavno preimustvo maina za jednosmer-
nu struju, uopte, sastoji se u njihovoj elastinosti i prilagodljivosti, ili, drugim
reima, u mogunosti regulisanja njihovog rada. Najveim njihovim nedostatkom
mogao bi da se smatra visok investicioni izdatak za te maine. Vard-Leonardov
sistem i njegove varijante, na primer, omoguuju oigledno podeljiv ali skup po-
gon. Kad se eli instalisati motor za jednosmemu struju mora se podneti izvestan
viak izdataka, u najmanju ruku za pretvaranje naizmenine struje u jednosmemu.
Ali preimustva motora za jednosmemu struju tolika su da ukupna snaga godinje
prodatih motora sa snagom iznad jedne KS predstavlja otprilike veliinu istog reda
kao kod konkurentnih motora za naizmeninu struju.
Generatori jednosmeme struje su oigledan odgovor na problem pretva-
ranja mehanike energije u elektrinu energiju u obliku jednosmeme struje. Meu-
tim, kad je potroa elektrine energije geografski udaljen, na znatnom odstojanju
od mesta gde se vri pretvaranje energije, preimustva proizvodnje naizmenine
struje, transformisanja napona i prenosa tolika su da se pretvaranje i prenos ener-
gije u obliku naizmenine struje skoro uvek usvaja, a pretvaranje naizmenine struje
u jednosmernu vri se kod potroaa ili u blizini. Elektrine eleznice za jednosmemu
struju i elektrohemijska postrojenja dobri su primeri potroaa jednosmerne struje
koji se upravljaju po ovom uzom. U pogledu pretvaranja naizmenine struje u jed-
nosmemu, generator jednosmeme struje kao deo agregata sastavljenog od motora
za naizmeninu struju i generatora jednosmeme struje ima svog takmaca u usme-
raama sa ivom i ignitronima. Kad se radi o usmeravanju velikih koliina energije
iz oblika naizmenine struje u oblik jednosmeme struje konstantnog napona, elek-
tronske metode obino raspolau odluujuim ekonomskim perimustvima. Iz
toga razloga se u savremenim sistemima elektrinih eleznica kao i u modemim
elektrohemijskim postrojenjima koriste elektronske usmerae postavljene vrlo blizu
krajnjih potroakih ureaja. Generatori jednosmeme stmje nalaze zbog toga svoju
primenu u sluajevima gde je potrebna sposobnost slobodnog regulisanja odatog
napona na utvreni nain ili gde se primamo pretvaranje energije vri sasvim blizu
mesta potronje. Generatori Vard-Leonardovog sistema i pobunice za generatore
naizmenine struje su primeri primena pomenutih na prvom mestu. Primene na
autobusima, lokomotivama i brodovima sa dizelelektrinim pogonom su primeri
drugog navedenog tipa, a pri tome za ova tri primera jedinstvena prilagodljivost
motora jednosmeme struje je ta koja namee odreeni oblik pretvaranja energije.
Sistemi za napajanje energijom elektrinih ureaja u avionima imaju u izboru naina
pretvaranja energije itav niz svojih sopstvenih naroitih problema.12)
Meu samim generatorima jednosmeme struje najee su maine sa neza-
visnim pobuivanjem i aditivno kompaundovane samopobuene maine. Generatori
sa nezavisnim pobuivanjem (obino sa pobudnicama u vidu malih otonih ili
kompaundovanih generatora) imaju preimustvo da omoguuju irok opseg na-
pona, dok samopubuene maine mogu da proizvode nestabilne napone u niem
delu opsega gde linija otpora pobude postaje u stvari tangenta krive magneenja.
Aditivno kompaundovani generatori mogu da imaju u principu ravnu karakteri-
stiku napona ili rastuu sa optereenjem, dok otoni ili nezavisno pobueni gene-
ratori (pretpostavljajui da ovi poslednji nemaju rednu pobudu, to naravno ne bi
predstavljalo neko stvamo ogranienje) imaju opadajuu naponsku karakteristiku
sem ako im nije dodato neko sredstvo za spoljno regulisanje. Sto se tie sposobnosti
regulisanja generatora jednosmeme struje, generatori regulacionog tipa (amplidini,
rototroli i sline maine) o kojima se govori u gl. 1 1 , predstavljaju rezultate dubljeg
ispitivanja raspoloivih mogunosti.*16
12) Vidi napomenu 5.
16 Elektrine maine
242 M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU : PRIM EN A [GLAVA 6
to se tie motora za jednosmemu stm ju, glavne karakteristike raznih vrsta

su sledee: redni motor prilino gubi brzinu kad optereenje raste, a u praznom
bodu ubrzava se nedozvoljeno; obrtni momenat je skoro srazmeran kvadratu struje
pri niskim zasienjima, a nekom stepenu izmeu 1 i 2 kad se zasienje poveava.
Otoni motor pri konstantnoj pobudnoj struji radi sa brzinom koja veoma malo
pada kad optereenje raste, poto je obrtni momenat skoro srazmeran struji indukta,
ali je isto toliko vana injenica da se brzina moe regulisati u velikom opsegu po-
deavanjem otone pobude ili napona indukta ili kombinacijom ova dva naina.
Zavisan od relativnih jaina otone i redne pobude, aditivno kompaundovani mo-
tor predstavlja sredinu izmeu druga dva i moe u principu raspolagati preimu-
stvima jedne ili druge vrste.
Svojom sposobnou da primi velika preoptereenja obrtnog momenta i da
jednovremeno snienjem brzine ublai odgovarajue preoptereenje u snazi, kao
i svojom sposobnou da izdri velika optereenja pri putanju u rad, redni motor
je najpogodniji za primenu na dizalicama i u vui. Njegova sposobnost u tom po-
gledu je skoro bez takmaca. U izvesnom pogledu asinhroni motor sa prstenovima i
otporima u kolu rotora za putanje u rad konkurie rednom motoru, ali je pri tome
glavni argument injenica da je snabdevanje naizmeninom strujom mnogo pristu-
panije i ekonominije a ne same karakteristike ovog motora. Redni motor naizme-
nine struje sa skoro istim karakteristikama ali sa mnogo teim problemom komu-
tacije, moe takoe da konkurie u izvesnim primenama vue;ovde se takoe po-
stavlja pitanje ekonominosti snabevanja energijom.
Sloeni motori sa jakom rednom pobudom shni su po radnim osobinama
rednim motorima izuzev to otono polje ograniava brzinu praznog hoda na be-
zopasne vrednosti; opte primedbe za redne motore vae i za ovakve sloene mo-
tore. Kompaundni motori sa slabijom rednom pobudom imaju esto svog takmaca
u asinhronim motorima s kaveznim rotorima velikog otpora sa velikim khzanjem u
normalnom radu (koji su u gl. 9 svrstani u asinhrone motore klase D). Oba mo-
tora imaju izrazito opadajuu karakteristiku brzinaoptereenje kakva je poeljna,
na primer, kad se upotrebljavaju zamajci u svrhu izjednaenja optereenja i ubla-
enja njegovih povremenih udara. Brzina sloenog motora opada kad optereenje
raste zbog odgovarajueg pojaanja pobude a bez znaajnijeg porasta gubitaka.
Asinhroni motor sa velikim klizanjem, pak, radi sa smanjenom brzinom uz znatoo
poveanje gubitaka u bakru. U potpunom ekonomskom uporeenju ova dva kon-
kurentna tipa moraju se uzeti u obzir kako investicioni izdaci koji su mahom vei
pri instalisanju sloenog motora tako i kotanje gubitaka koje je obino vee kod
asinhronih motora sa velikim klizanjem. Jasno je da se uporeenja ove prirode mogu
sprovoditi samo za potpuno odreeni radni ciklus, a ostali radni uslovi se moraju
imati u vidu pri konanpm odluivanju.
Zbog relativne jednostavnosti, jevtinoe i robustnosti asinhronog motora s
kaveznim rotorom, otoni motor nije u povoljnoj situaciji kao takmac za rad pri
konstantnoj brzini izuzev za male brzine, za koje bi bilo teko i skupo izraivati
asinhrone motore odlinih radnih karakteristika sa odgovarajuim brojem polova.
Za te niske brzine mogu se esto uporeivati sinhroni motori sa motorima za jedno-
smemu struju. Glavna odlika otonog motora je njegova prilagodljivost radu sa reguli-
sanjemradne brzine pomou otpora u kolu indukta u oblasti brzina manjih od brzi-
ne pri potpunom pobuivanju, a podeavanjem pomou otpomika u kolu pobude za
oblast brzine iznad brzine pri potpunom pobuivanju, ili pak da mu se brzina re-
gulie pomou napona indukta ili Vard-Leonardovom spregom ispod (a katkad i
neto iznad) brzine pri potpunoj pobudi i normalnom naponu. Reguhsanjem po-
mou otpora u kolu indukta postiu se male brzine na teret znatoo poveanih gu-
bitaka uz slabo odravanje brzine pri promenljivom optereenju. Takav nainnalazi
ZADACI 243
ekonomsko opravdanje naroito za radne cikluse koji sadre kratkotrajna usporenja.

Regulisanje otonom pobudom, koje ne povlai znaajnije poveanje gubitaka niti op-
remu za regulisanje velike snage, predstavlja najjednostavniji i najelegantniji metod za
podeavanje brzine motora uopte. Kombinacija regulisanja pomou napona indukta
i otone pobude, zajedno sa mogunou dopunskih pobudnih namotaja bilo u
motoru ili u sa njim vezanom generatoru da bi se postigle eljene svojstvene karak-
teristike, daje pogonu pomou jednosmerne struje zavidan stepen elastinosti. Za
primene velike snage, metodi regulisanja asinhronih motora s prstenovima pomou
napona rotora, o kojima se raspravlja u gl. 9, konkuriu pogonu pomou jednosmeme
struje.13) Generatori jednosmeme struje regulacionog tipa iz gl. 11 znatno pojaa-
vaju takmiarski poloaj maina za jednosmernu struju tamo gde je vano da se
izvri potpuna automatizacija radnog procesa.
Treba naglasiti da izbor opreme za kakvu vanu tehniku primenu u po-
gonima sa podeljivom brzinom retko predstavlja pitanje koje se moe reiti stereo-
tipno ili samo na osnovu verbalne liste preimustava i nedostataka. Potrebno je,
uopte uzev, izvriti specifina, kvantitativna, ekonomska i tehnika uporeenja.
esto se moraju uzeti u obzir ponaanje u prelaznom stanju prema gl. 1 2 i poje-
dinosti dinamikog ponaanja prema gl. 13. Lokalni uslovi i karakteristike opreme
koja se pokree (npr. potreba za konstantoom i promenljivom snagom ili obrtnim
momentom) igraju uvek vanu ulogu. Mogli bi se, na primer, uporeivati svi
moguni metodi koji olaze u obzir za dati pogon velike snage sa podeljivom brzi-
nom, ukljuujui ak i neelektrinu mogunost pame turbine podeljive brzine.
A krajnji odgovor mogao bi biti sinhroni motor I Odluujue preimustvo u takvom
sluaju mogla bi biti sposobnost sinhronog motora da popravi sainilac snage
postrojenja, koje bi inae imalo prilino nepovoljan sainilac snage. Sinhroni mo-
tor moe da se uzme u obzir kao pogonska maina sa podeljivom brzinom ako se
izmeu njegovog vratila i optereenja ubaci spojnica podeljive brzine (na primer,
klizna spojnica sa vihomim stmjama).
Ne treba zaboraviti, takoe, da su uporedna prouavanja trokova i karak-;
teristika motora zasnovana na kombinaciji motora i regulacione opreme, jer ova
poslednja igra vanu ulogu u odreivanju radnih karakteristika motora pri odre-
enim uslovima i predstavlja deo investicionih izdataka koji nipoto nije neznatan.
Kae se, na primer, da je redni motor veoma poesan za primenu na dizalicama.
Kae se, takoe, da je brzina rednog motora u praznom hodu opasno visoka. Ali
kad dizalica sputa teret, optereenje motora moe praktino da bude ravno nuli
ili ak i negativno. Usklaenje ovih injenica postie se regulacionom opremom
koja motor prekljuuje tako da pri sputanju tereta deluje kao otoni motor ili kao
pri uslovima elektrinog koenja, ili pak daje motom obrtoi momenat obratoog
smera tako da se teret pod uticajem tee sputa brzinomkoja se moe podeavati.
Regulaciona oprema zajedno sa sposobnou za regulisanje ini da maine za jedno-
smemu struju predstavljaju tako podesne pretvarae energije.
ZADACI
6-1. a) Otoni motor za jednosmernu struju, 230 V, upotrebljava se za pogon brzinom

koja se moe regulisati od nule do 1000 obr/min. Brzine od nule do 500 obr/m in dobivaju se po-
deavanjem napona na krajevima indukta od nule do 230 V, dok se struja pobude odrava kon-
stantnom. Brzine od 500 do 1000 obr/m in dobivaju se smanjivanjem struje pobude, dok se napon
na krajevima indukta odrava na 230 V. U celom opsegu brzina obrtni momenat potreban za op-
tereenje ostaje konstantan.
13) Interesantno izlaganje o raznim primenama motora, od kojih se mnoge odnose na ma-
ine jednosmerne struje, moe se nai u knjizi D. R. Shoults, C. J. Rife i T . C. Johnson: Elec-
tric Motors in Industry, u gl. IX , X i X I; izd. John Wiley & Sons, Inc., Njujork, 1942.
244 M AINE ZA JED N OSM ERN U TR U JU : PRIM EN A [GLAVA 6
Pokazati opti oblik krive struja indukta u zavisnosti od brzine u celom opsegu. Zanemariti
gubitke maine i dejstvo reakcije indukta.
b) Uzmimo da struja indukta ne treba da pree izvesnu odreenu vrednost umesto da se
obrtni momenat potreban za optereenja odrava konstantnim. Pokazati opti oblik krive dozvo-
ljenog obrtnog momenta optereenja u zavisnosti od brzine. Ostali uslovi su kao u ta. a).
6-2. Dva otona motora za jednosmernu struju sa podeljivom brzinom imaju najvee
brzine od 1650 obr/m in, a najmanje brzine od 450 obr/m in. Brzina se regulie pobudnim ot-
pornikom. Motor A goni optereenje koje zahteva konstantnu snagu u datom opsegu brzina;
motor B goni optereenje koje zahteva konstantan obrtni momenat. Svi gubici i reakcija indukta
mogu se zanemariti.
1. Kad su odate snage pri 1650 obr/m in jednake i kad struje indukta iznose svaka po
100 A, kolike e biti struje indukta pri 450 obr /min?
2. Kad su odate snage pri 450 obr /min jednake i kad struje indukta iznose svaka po 100 A,
kolike e biti struje indukta pri 1650 obr /min?
b) Odgovoriti na pitanja iz ta. a) za sluaj da se brzina regulie podeavanjem napona
indukta pri istim ostalim uslovima.
6-3. Sledea tablica je nainjena radi uporeenja regulisanja brzine pomou otone po-
bude i pomou Vard-Leonardovog sistema za otoni motor za jednosmernu struju s podeljivom
brzinom, 250 V, 10 KS, 35 A i to za konstantnu snagu i za konstantni obrtni momenat. Najvea
brzina treba da je 2000 obr /min, a najmanja 400 obr /min. Za svrhe uporeenja zanemariti otpor
indukta, reakciju indukta i gubitke. Uzeti da je karakteristika magneenja prava linija. Ispuniti
prazne rubrike u sledeoj tablici.
Regulisanje Vard-Leonardovim si-

Regulisanje otonom pobudom pri stemom pri konstantnoj struji po-
konstantnom prikljuenom naponu
bude
Brzina motora konstantni obr- konstantni obrtni
obr /min konstantna snaga konstantna snaga momenat
tni momenat
4 h Ia If la U / U
2 000 30 0,5 30 0,5 30 250 30 250

400
400 30 2,5 30 2,5 30 50 30 50
2 000
6-4. Otoni motor za jednosmernu struju, 230 V, ima otpor kola indukta od 0,1 Q. Motor
radi prikljuen na mreu 230 V i uzima struju indukta 100 A. Spoljni otpor od 0,1 Q ukljui se na
red sa induktom, a elektromagnetni obrtni momenat i poloaj ruice otpornika pobude se ne me-
njaju.
a) D ati procentualnu promenu ukupne struje koju motor izuzima iz mree.
b) Dati procentualnu promenu brzine motora i navesti da li se brzina poveava ili sma-
njuje.
6-5. Uzmimo da je otoni motor za jednosmernu struju, sa otporom kola indukta (uklju-
ivo dirke) od 0,10 Q, vezan za izvor jednosmerne struje stalnog napona 230 V i da goni optere-
enje koje zahteva konstantan elektromagnetni obrtni momenat. Reakcija indukta se zanemaruje.
Radna brzina je prvobitno 1000 obr /min, a struja indukta 100 A.
a) Rezultantnifluks u vazdunom procepu je povean za 10,0 odsto. Kolika e biti brzina?
b) Rezultantni fluks u vazdunom procepu se vrati na svoju prvobitnu vrednost, pa se
otpor od 1,4 2 vee na red sa induktom. Kolika e biti brzina?
c) Dok je otpornik iz ta. b) jo u kolu, rezultantni fluks u vazdunom procepu se ponovo
povea za 10,0 odsto. Kolika e biti brzina?
d) U ta. a) i c) videti najpre da li su se brzine poveale ili smanjile usled poveanja fluksa.
Zatim objasniti zato su se brzine ba tako izmenile usled promene fluksa.
6-6. Presa za probijanje radila je na zadovoljavajui nain dok je bila pokretana sloenim
motorom od 10 KS, 230 V ija je brzina u praznom hodu 1800 obr /min, a brzina pri punom op-
tereenju 1200 obr/m in kad je obrtni momenat 43,8 funti-stopa (tj. 59,5 Nm). Motor je privre-
meno iskljuen iz upotrebe, a jedina raspoloiva zamena je sloeni motor sa sledeim podacima:
Nominalna snaga 12,5 KS, nominalni napon 230 V
Struja praznog hoda 4 A
Brzina praznog hoda 1820 obr /min
Brzina pri punom optereenju 1600 obr/m in
Struja pri punom optereenju 57,0 A
ZADACI 245
Obrtni momenat pri punom optereenju 43,8 funti-stopa (tj. 59,5 Nm)
Otpor kola indukta 0,2 Q
Struja otone pobude 1,6 A
Namera je da se ovaj motor upotrebi kao privremena pogonska maina bez ikakvih iz-
mena u pobudnom namotaju.
a) Kako treba postupiti da bi se dobile eljene promene brzine od praznog hoda do pu-
nog optereenja?
b) Nacrtati odnosnu emu kola i dati potpune podatke o potrebnim aparatima.
6-7. Posmatrajmo otoni motor za jednosmernu struju prikljuen na mreu konstantnog
napona, koji goni optereenje koje zahteva stalan elektromagnetni otporni momenat. Pokazati
da se za Ea > 0,5 Ut (normalno stanje) poveanjem rezultantnog fluksa u vazdunom procepu
smanjuje brzina, dok se za Ea 0,5 Ut (to bi se moglo ostvariti vezivanjem relativno velikog
otpora na red s induktom) poveanjem rezultantnog fluksa u vazdunom procepu poveava brzina.
6- 8. Dve istovetne otone maine za jednosmernu struju, 5 KS, 230 V, 17 A treba da slue
jedna kao generator a druga kao motor u Vard-Leonardovoj grupi. Generator se goni pomou
sinhronog motora konstantnom brzinom od 1200 obr/m in. Otpor kola indukta svake od maina
je 0,47 O (ukljuivo dirke). Reakcija indukta se zanemaruje. Podaci za krivu magneenja za svaku
od maina pri 1200 obr /min su sledei:
Ie, ampera j 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2

BaTvolti j 108 183 230 254 267 276
a) Izraunati najveu i najmanju vrednost pobudne struje generatora potrebne da motor

postigne opseg brzina od 300 do 1500 obr/m in pri struji indukta za puno optereenje (17,0 A),
dok se struja pobude motora odrava konstantnom na 0,50 A.
b) Proraunati promenu brzine motora pod uslovima najvee brzine i najmanje brzine
naene pod ta. a) kada se motor rastereti.
c) Izraunati najveu brzinu motora koja se moe dobiti pri struji indukta za puno opte-
reenje ako se struja pobude motora smanji na 0,20 A a struji pobude generatora se ne dozvoli
da pree 1,10 A.
6-9. Dve istovetne maine iji su osnovni podaci dati u zad. 5-13 treba da slue jedna
kao generator a druga kao motor Vard-Leonardove grupe. Generator se goni konstantnom brzi-
nom od 1000 obr/min.
Uzmimo da je najvea dozvoljena trajna struja indukta 1000 A i da je pobuda motora
konstantno na vrenosti koja daje 1000 obr/m in u praznom hodu sa naponom indukta motora od
500 V. Izraunati i nacrtati krive (1) najveeg dozvoljenog trajnog elektromagnetnog obrtnog mo-
menta motora, (2) odgovarajueg napona na krajevima indukta, (3) odgovarajue struje pobude
generatora i (4) odgovarajue elektromagnetne snage motora, sve u zavisnosti od brzine.
6-10. Jedna od najobinijih industrijskih primena rednih motora za jednosmernu struju
je pogon dizalica i kranova. Ovaj zadatak se odnosi na proraun radnih karakteristika motora iza-
branog za takav pogon. Motor o kome se radi je redni motor od 230 V, potpuno zatvoren, za po-
luasovni pogon od 65 KS sa porastom temperature od 75 C. Radne karakteristike samog motora
pri 230 V, preuzete iz kataloga proizvoaa, izloene su u tablici 6-2.
Otpor indukta (ukljuivo dirke) plus komutacionog namotaja je 0,090 fl, a namotaja redne
pobude 0,040 O. Reakcija indukta se ne uzima u obzir. Postupak sa gubicima usled obrtanja i
dopunskim gubicima razmotrie se u ta. i) zadatka.
Motor treba vezati kao u sl. 6-21 pri dizanju, a kao na sl. 6-22 pri sputanju tereta. Prva
ema je prosta veza za regulisanje pomou rednog otpora. Druga ema je za sputanje uz elek-
trino koenje sa pobudom vezanom sada otono i sa jednim podeljivim otporom vezanim na red
sa pobudom.
Treba nacrtati nekoliko primera krivih obrtni momenat brzina da bi se utvrdila pogod-
nost motora i njegovog regulisanja za ovu primenu. Nacrtati sve krive na istom listu sa obrtnim
momentom na apscisi i brzinom na ordinati, obuhvatajui ceo opseg veliina obrtnog mo-
menta iz tablice 6-2. Prikazati i pozitivne i negativne vrednosti brzine koje odgovaraju
dizanju odnosno sputanju; prikazati isto tako i pozitivne i negativne vrednosti obrtnog
momenta koje odgovaraju obrtnom momentu u smeru dizanja odnosno sputanja tereta;
prema tome, treba koristiti sva etiri kvadranta uobiajenog pravougaonog koordinatnog sistema.
246 M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU : PR IM EN A [GLAVA 6
T A B L IC A 6-2
Obrtni momenat la vratilu
Struja iz mree, Brzina, obr/min
ampera funtistopa Nm
50 80 108 940
100 210 285 630
150 380 516 530
200 545 740 475
250 730 990 438
300 910 1233 407
350 1105 1500 385
400 1365 1855 370
a ) Za vezu pri dizanju tereta nacrtati krive obrtni momenatbrzina sa otpornikom za

regulisanje R c podeenim na 05 0,65 i 1,3012. Ako bilo koja od tih krivih dopire u etvrti kvadrant
pri obuhvaenom opsegu obrtnih momenata, nacrtati ih u toj oblasti i protumaiti fiziki koju
operaciju one tamo prikazuju.
b) Prodiskutovati u kolikoj su meri ove karakteristike podesne za rad pri dizanju tereta.
c) Za emu sputanja nacrtati krivu obrtni momenatbrzina kad je R t = 0,65 12 a otpor
R 2 podeen na 0,65 f2. Najvaniji deo ove krive je u etvrtom kvadrantu, ali ako se ona prostire
rerfno R R pobuda
Sl, 6-21. Redni motor sa regulisanjem Sl. 6-22. Redni motor sa pobudom ve-
pomou rednog otpora, zadatak 6-10. zanom paralelno sa induktom i dodatim
otpornicima za regulisanje, zad. 6-10.
u trei kvadrant, taj deo takoe treba nacrtati i protumaiti fiziki.
d) Za ta. c) kolika je brzina sputanja koja odgovara nominalnom obrtnom momentu?
e) Kako smanjivanje otpora R 2 utie na brzinu u ta. d) ? Zato?
f ) Kako smanjivanje otpora R^ utie na brzinu u ta. d) ? Zato?
g) Kako bi na brzinu u ta. d) uticalo ako bi se dodao otpor na red sa induktom motora?
Zato?
h ) Prodiskutovati u kolikoj su meri ove karakteristike podesne za rad pri sputanju tereta.
i) S obzirom da se za motor raspolae samo ogranienim podacima, ta mislite da li treba
uiniti kakve pretpostavke, a u potvrdnom sluaju koje pretpostavke, u pogledu gubitaka pri
obrtanju i dopunskih gubitaka? Prodiskutovati ovo pitanje.
6-11. Treba konstruisati automatski puta za otoni motor za jednosmernu struju, 15
KS, 230 V. Otpor kola indukta je 0,162 fi. Pri nominalnom naponu i optereen tako da struja
indukta iznosi 32 A, motor radi brzinom od 1100 obr/m in sa otporom pobudnog kola od 115 fi.
Kad odaje nominalnu snagu, struja indukta je 56 A.
Motor treba da se puta u rad pod optereenjem koje zahteva obrtni momenat srazmeran
brzini i za koji je pri radnim uslovima potrebno 15 KS. Pobudni namotaj je prikljuen na mreu
od 230 V, a otpor vezan na red sa induktom treba da se automatski podesi tako da u periodu po-
laska struja indukta ne pree 200 odsto od nominalne vrednosti, niti da padne ispod nominalne
vrednosti. T o znai da maina treba da krene sa 200 odsto od nominalne struje indukta a im
struja padne na nominalnu vrednost treba da se iskljui dovoljno otpora vezanog na red da bi se
uspostavila struja od 200 odsto. Ovaj proces treba da se ponavlja sve dok se svi otpori vezani na
red ne iskljue.
a) Koliki treba da je ukupni otpor putaa?
b) Koliki otpori treba da se iskljuuju u svakom stupnju procesa putanja motora u rad?
6-12. Otoni motor 220 V, 850 obr/m in treba da se puta u rad pomou trostepenog
putaa na osnovi kontra e. m. s. sa sl. 6-12. Otpor indukta je 0,15 fi. Struja indukta pri punom
optereenju je 100 A. Polazna struja indukta ne sme prekoraiti dvostruku vrednost struje punog
optereenja, a dopunski otpor treba da se iskljui kad struja spadne na nominalnu vrednost.
Izraunati struju indukta za trenutak odmah posle zatvaranja kontaktora 3 A.
6-13. Dve otone maine za jednosmernu struju ija su vratila meusobno spregnuta,
prikljuena su paralelno na mreu jednosmerne struje. Struja pobude maine 1 je podeena tako
a je napon indukovan u njenom induktu tano ravan naponu mree, dok je brzina 1200 obr /min.
Podeavanjem otpora pobude maine 1 treba postii da maina 1 radi kao generator.
ZADACI 247
a) Da li pobudnu struju maine 1 treba poveati ili smanjiti ako se pobudna struja maine
2 nije promenila?
b) Da Ii e brzina porasti ili opasti?
c) Kako bi se brzina mogla ponovo regulisati na 1200 obr/m in a da pobudna struja ma-
ine 1 ostane kao u ta. a) ?
6-14. Dve istovetne otone maine za jednosmernu struju su mehaniki spregnute a elek-
triki rade paralelno, prikljuene na mreu jednosmerne struje od 230 V. Nikakva druga oprema
nije vezana za vratilo ovih maina. Sledee take pripadaju krivama magneenja svake od ovih
maina a za brzinu od 1000 obr /min:
Pobudna struja, ampera | 1,3 1,4
Indukovana e. m. s., volti | 186,7 195,9
Maina A ima pobudnu struju 1,4 A, a maina B pobudnu struju od 1,3 A. Otpor indukta svake
maine (ukljuivo dirke) je 0,1 O. Brzina je 1200 obr/min.
a) Koja maina radi kao motor, a koja kao generator? Objasniti.
b) Koliki je zajedniki gubitak usled obrtanja za obe maine?
c) Da li se uloge dveju maina mogu uzajamno zameniti (odravajui i dalje brzinu na
1200 obr/min) podeavanjem pobudnog otpornika? Objasniti.
d.) Da li se moe podesiti da obe maine jednovremeno izuzimaju snagu iz mree a da
se brzina odrava i dalje na 1200 obr/m in? Objasniti.
e) Da li se moe podesiti da obe maine jednovremeno odaju snagu mrei a da se brina
odrava i dalje na 1200 obr/m in? Objasniti.
6-15. Dva nadkompaundovana generatora s otonom vezom direktno na dirkama pri
posebnim ispitivanjima daju sledee rezultate:
Maina A Maina B
250 V, 25 kW 250 V, 50 kW
Napon na krajevima Struja optereenja Napon na krajevima Struja optereenja
volti ampera volti ampera
230 0 230 0
236 20 237 40
241 40 243 80
246 60 249 120
249 80 253 160
250 100 255 200
252 120 258 240
ra = 0,1411 ra = 0,070 n
rs = 0,10 n rs = 0,025 n
rf = 92,5 n rf = 62,5 n
Ove maine treba da rade paralelno.

a) Dati podatke za pomonu opremu potrebnu za pravilnu raspodelu optereenja.
b) Nacrtati potpunu emu veza za paralelan rad ovih maina.
c) Izraunati struju indukta svake maine pri punom optereenju kad maine rade para-
lelno i posle postavljanja ureaja izraunatog u ta. a).
d) Izraunati struju otone pobude svake maine pod uslovima ta. c ).
6-16. Neki trgovac je pozvan da podnese ponudu za motor za jednosmernu struju koji
bi se spregao sa centrifugalnom pumpom; pumpa pri 850 obr /min potiskuje 820 galona (tj. 3100 1)
vode u minutu na ukupnu visinu dizanja od 185 stopa (tj. 56,4 m). Stepen korisnosti pumpe je
70 odsto.
a) Odrediti koju veliinu motora treba preporuiti za ovaj posao.
Poto je ponudio motor podesne veliine po ceni od 600 dolara i garantovao stepen ko-
risnosti od 90 odsto pri punom optereenju, trgovac je saznao da je konkurent ponudio motor
odgovarajue snage po ceni od 500 dolara, ali sa stepenom korisnosti od 88 odsto pri punom op-
tereenju. Osim toga, saznao je da pumpa radi 6 dana u nedelji po 14 asova dnevno i da je cena
energije 3 centa po kilovatasu.
b) Navesti odreeno kako e trgovac pokuati da obrazloi da je bolje kupiti njegov motor
nego onaj jevtiniji. (Treba imati na umu da se ne raspolae svim podacima potrebnim za podrobno
i potpuno uporeenje, ve se u izvesnom stepenu mora slobodno ceniti.)
248 M A IN E ZA JED N OSM ERN U S T R U JU : PR IM EN A [GLAVA 6
6-17. Jednostepena centrifugalna pumpa, koju sa 1700 obr/m in goni otoni motor 30
KS, potiskuje 195 kubnih stopa (tj. 5,52 m3) vode na ukupnu visinu dizanja 48 stopa{tj. 14,65
m). Pod tim uslovima su uzeti sledei podaci:
Napon na krajevima motora 228 V
Struja pobude motora 3,25 A
Struja indukta motora 89,5 A
Brzina motora 1700 obr /min
Ka je motor rastavljen od pumpe dobiveni su sledei podaci:
Napon na krajevima motora 219 V
Struja pobude motora 3,12 A
Struja indukta motora 5,75 A
Brzina motora 1700 obr /min.
Otpor kola indukta pri radnoj temperaturi, ne uraunavajui dirke, je 0,105 ). Treba
uzeti da pad napona u dirkama iznosi 2 V. Moe se uzeti da dopunski gubici za ovaj zadatak iz-
nose 1 odsto od snage koju prima indukt.
Koji je stepen korisnosti centrifugalne pumpe?
6-18. Otoni motor 500 KS prodat je s garantovanim stepenom korisnosti. Njegove no-
minalne vrednosti su 500 KS, 575 V, 710 A, 1150 obr/m in pri punom optereenju.
Podaci uzeti sa motora na 75 C su sledei:
Maina s ukoemm rotorom
Pad napona u induktu, iskljuujui dirke = 14,2 V
Struja kroz indukt = 508 A
Napon na krajevima pobude 575 V
Struja kroz pobudni namotaj 9,13 A
MaSina u praznom hodu
Napon na krajevima indukta, ukljuujui dirke = 555 V
Struja indukta = 22,5 A
Struja pobude = 8,57 A
Brzina = 1 150obr/m in
Izraunati konvencionalni stepen korisnosti prema nominalnim vrednostima.
N apom ena. Ameriki standard za elektrine obrtne maine, C 50-1943, propisuje sledee:
1. Gubitke u bakru treba odrediti za 75 C
2. Pad napona u dirkama i njihovim kontaktima treba uzeti 2 volta za ugljene i grafitne dirke sa
prikljuenim otonim kolima.
3. Gubitak u gvou treba odrediti putajui mainu (motor) da radi pri nominalnom naponu sma-
njenom za pad napona u induktu, bez pada napona u dirkama.
4. Dopunske gubitke treba uzeti kao 1 odsto od odate snage.
5. Gubitak u pobudnom otporniku ne treba staviti na raun maine.
6-19. Sloeni generator od 4000 kW prodat je za potrebe valjaonice elika, sa garantova-
nim stepenom korisnosti. Njegove nominalne vrednosti su: 4000 kW, 600 V, 6665 A, 180 obr/min
pri punom optereenju.
Podaci snimljeni sa maine pri 75 C su sledei:
Maina s ukoenim rotorom
Pad napona na krajevima indukta iskljuujui dirke = 3,91 V. Struja kroz indukt = 5000 A
Pad napona u komutacionim i kompenzacionim namotajima vezanim na red = 1,94 V
Struja kroz komutacione i kompenzacione namotaje = 5000 A
Pad napona u rednoj pobudi = 1,39 V
Struja redne pc.bude = 5000 A
Maina u praznom hodu kad radi kao motor\
Napon na krajevima indukta, ukljuivo dirke,
volta 605 610 615
Struja indukta, ampera 196 197 198
Struja pobude, ampera 34,6 34,9 35,2
Pad napona u pobudi, iskljuujui otpornik, volta 570 574 578
Brzina, obr/m in 180 180 180
Izraunati konvencionalni stepen korisnosti pri uslovima nominalnog punog optereenja.

N apom ena. Videti napomenu za zad. 6-18, ali ta. 3 izmeniti da glasi:
Gubitak u gvou i gubitke usled trenja i ventilacije treba odrediti putajui mainu
(generator) da radi pod nominalnim naponom poveanim za pad napona u otporu indukta (bez
gubitka u dirkama), u komutacionom, kompenzacionom i rednom pobudnom namotaju.
GLAVA7
SINHRONE MAINE:
ANALIZA RADA
Sinhrona maina je maina za naizmeninu struju ija je brzina pri uslo-

vima ustaljenog stanja srazmema uestanosti struje u njenom induktu. Viefazne
sinhrone maine pobuene jednosmernom strujom imaju viefazni indukmi na-
motaj tipa opisanog u od. 4-1 i pobudni namotaj za jednosmemu struju. Pri sin-
hronoj brzini, obrtno magnetno polje koje stvaraju straje indukta obre se istom
brzinom kao polje koje stvara pobudna struja, usled ega se dobija stalni obrtni mo-
menat. Elementarni fiziki pikaz rada sinhrone maine dat je ve u od. 3-8 gde je
naroito istaknuto stvaranje obrtnog momenta uzajamnim dejstvom magnetnih
polja.
Svrha ove glave je da razvije kvantitativnu teoriju pomou koje se mogu od-
rediti elektrine i mehanike karakteristike sinhronih motora i generatora. Sinhrona
maina je u tolikoj meri idealizovana da dejstvo isturenih polova i zasienosti nije
uzeto u obzir, izuzev u kvalitativnom pogledu. Ova dejstva se podrobnije razmat-
raju u gl. 8 .
7-1. Konstruktivni oblici. Sinhrone maine mogu se razvrstati na maine
sa cilindrinim rotorom i na maine s isturenim polovima. Sa cilindrinim rotorom se
grade brzohodi generatori sa pogonom pomou parnih turbina. Namotaji indukta
sastoje se od slojevitih provodnika smetenih u lebove statora kao na sl. 1-4. To
su obino trofazni namotaji spregnuti u zvezdu; linijski naponi od oko 13 800 V
esti su za veliine iznad nekoliko hiljada kilovata. Pobudni namotaj za jednosmemu
straju smeten je na rotoru. Sl. 1-15 pokazuje fotografiju jednog rotora, a sl. 7-1
izgled sklopljene maine u preseku. Turbogeneratori se danas veinom grade kao
dvopolni sa 3600 obr /min, pri 60 Hz. Zbog ekonominosti brzohodih pamih tur-
bina koje rade sa parom visoke temperature (1050 F odn. 565 C) i visokog pri-
tiska (1500 funti/kv. in. ili 105 at), mnoga prouavanja i neki zaista pionirski ra-
dovi bili su posveeni poboljanju materijala i konstrukcije kako generatora tako i
turbina, te su maksimalne snage za koje su graene maine sa 3600 obr /min prib-
lino udvostruene u razdoblju izmeu 1938. i 1948.godine. Sagraene su i maine
od 100 000 kW sa tom brzinom. Pri temperaturi do 1050 F (565 C) delovi tur-
bine izloeni sveoj pari zagrevaju se do tamno crvenog usijanja. Ako se ima na
umu da investicija postrojenja ove veliine, zajedno sa kotlovima, kondenzatorima
i drugim pomonim ureajima, dostie blizu deset miliona dolara, jasno je da kon-
struktori ne smeju praviti greke.
Preimustva velikih agregata jesu: neto poboljani stepen korisnosti, neto
nii investicioni kapital po kilovatu i nii pogonski trokovi, jer se lake rukuje elek-
tranom koja ima relativno mali broj velikih agregata nego onom koja ima veliki
'P
250 SIN H RO N E M A IN E: A N ALIZA RADA [GLAVA 7
broj manjih agregata. Dve naroito velike etvoropolne maine sa 1800 obr/min
imaju nominalnu snagu od 200 000 kVA i sainilac snage 0,8, onosno 183 333 kVA
i sainilac snage 0,9. Meutim, zasada ima relativno malo takvih mesta gde bi bilo
Sl. 7-1. Tipini generator za pogon parnom turbinom, nominalne snage oko T 0 000 kW, potpuno
zatvorene konstrukcije. Vertikalni cilindar na levoj strani je jedan od etiri toplotna izmenjivaa
hlaena vodom koji oduzimaju toplotu od rashladnog sredstva (vazduha ili vodonika) posle nje-
govog prolaska kroz ventilacione kanale maine (General Electric Compmy)
savetno da se tako veliki proizvodni kapacitet sistema koncentrie u jedan jedini

agregat. Velike maine esto se grade kao generatori sa dvostrukim namotajima,
tj. sa dva nezavisna induktna namotaja povezana preko nezavisnih automatskih
prekidaa za posebne odeljke sabimica u elektrani. Takvom dispozicijom smanjuju
se struje kratkog spoja.
Pobudni namotaji su smeteni u aksijalne lebove rotora i uvreni metalnim
klinovima. Oni se obino sastoje od koncentrinih kanura od izolovane bakarne
trake koja se plotimice stavlja u lebove. Krajevi kanura ibone veze indukta
dobro su uvreni potpomim prstenovima vrue navuenim preko krajeva kanura.
Krajevi namotaja su povezani za klizne prstenove koji su u dodiru sa dirkama kroz
koje se uvodi struja pobuivanja.
Krivu m. m. s. koju stvara takav namotaj pokazuje sl. 7-2a u obliku stepe-
nastog talasa. Visina svake stepenice tog talasa srazmema je ukupnoj struji u lebu
ispod nje. Prostomi osnovni harmonik stepenaste krive nacrtan je isprekidanom li-
nijom na sl. l-2a. Njegova maksimalna vrednost F v r h moe se odrediti na nain
kao u od. 4-2. Posmatrajmo pravougaoni talas m. m. s. koji proizvodi unutranja
gmpa kanura aa i a'a' sa sl. 7-2b. Njegova amplituda je N aIf ampemavojaka po
polu, gde je N a broj navojaka u jednoj od ovih kanura, a If struja u kanuri. Kad
se ovaj pravougaoni talas razvije u Furijeov red, maksimalna vrednost Fa'(yih) osnov-
nog harmonika je:
(7-1)
DEO 71] K O NSTRU K TIV N I O BLICI 251
gde je 0a ugao izmeu ose pola i strane kanure. Sa talasima m. m. s. ostalih parova
kanura moglo bi se slino postupiti, a s obzirom da se ose osnovnih harmonika svih
pojedinih kanura poklapaju sa osom polova, rezultantni prostomi osnovni harmo-
Sl. 7-2. (a) Talas m. m. s. rotora. ('b) M. m. s. unutranjeg para kanura i njen osnovni harmonik
nik m. m. s. je zbir tih komponenata. Prema tome, maksimalna vrednost F (vrh) re-
zultantnog osnovnog harmonika je:
4
F (yth ) = I f { N a sin 0a + N b sin 0A+ . . .) [ampemavojaka po polu] (7-2)
7U
Pogodnom raspodelom namotaja moe se postii da se stepenasti talas veoma prib-

lii sinusoidi.
Zbog visokih rotacionih naprezanja rotori turbogeneratora moraju biti
konstruisani sa prenikom tolikomalim koliko odgovara ostalim zahtevima. Isto-
vremeno se aksijalnoj brzini rotora nameu ogranienja zbog vibracija. Zato je
konstruisanje rotora zaista teak problem, a konstrukcija cele maine znatno zavisi
od reenja tog problema. Naprezanja su velika, radne temperature su visoke, a
prostor je skuen. Izolacija je izloena jakim rotacionim naprezanjima, relativno
visokim temperaturama i znatnim naprezanjima zbog toplotoog irenja kanura.
Zbog ovih inilaca poeljno je da rotorski namotaj bude za niski napon. Turbinski
generatori se obino konstruiu tako da se za pobuivanje upotrebi napon izmeu
125 i 375 V. Pobudna struja se obino dobiva iz pobudnice neposredno spojene sa
vratilom generatora.
Vazduni procepi turbinskih generatora obino su mnogo dui nego u osta-
Hm tipovima maina ponekad ak i 3 in (76 mm.) Dugaak vazduni procep
smanjuje reaktansu induktnog namotaja i relativnu promenu napona sa opteree-
njem a poboljava stabilnost. On je isto tako potreban zbog ventilacije. Oigledan ne-
dostatak dugakog vazdunog procepa je u tome to zahteva veu m. m. s. pobude
za proizvoenje odreenog fluksa u vazdunom procepu. '
252 SINHRONE M A IN E: A N ALIZA RADA [GLAVA 7
Problem hlaenja elektrinog ureaja je, uopte uzev, tim tei to su dimen-
zije vee, jer povrina sa koje toplotu treba odvesti raste priblino s kvadratom di-
menzija, dok je toplota proizvedena gubicima priblino srazmema zapremini,
dakle raste otprilike kao kub dimenzija. 0 vaj problem je ozbiljan za turbogenera-
tore zbog njihove zbijenosti. Veoma briljivo izraeni sistemi kanala za hlaenje
moraju se predvideti, kroz koje se vazduh za hlaenje potiskuje bilo ventilatorom
na rotoru ili posebno gonjenom duvaljkom. Za maine sa nominalnom snagom iznad
nekoliko hiljada kVA obino se upotrebljava zatvoren ventilacioni ureaj kao to
je onaj na sl. 7-1. Poto proe kroz mainu, vreli vazduh se potiskuje kroz izmenji-
va toplote hlaen vodom, pa cirkulie ponovo u zatvorenom sistemu.
Primena potpuno zatvorenih ventilacionih sistema omoguila je upotrebu
vodonika kao sredstva za hlaenje. Vodonik ima sledee osobine koje ga ine veoma
pogodnim za ovu svrhu V
1. Njegova relativna gustina u odnosu na vazduh je samo 0,07 pri istoj tem-
peraturi i pritisku, zbog ega su gubici usled trenja gasa i ventilacije mnogo manji.
2. Njegova specifina toplota u odnosu na istu teinu vazuha je otprilike
14,5 puta vea. To znai da vodonik i vazduh, pri istoj temperaturi i pritisku, imaju
otprilike jednake sposobnosti nagomilavanja toplote po jedinici zapremine. Ali
prenos toplote putem prinudne konvekcije izmeu vrelih delova maine i gasa
koji hladi znamo vei je sa vodonikom nego sa vazduhom.
3. Vek trajanja izolacije poveava se a trokovi odravanja se smanjuju zbog
odsustva neistoe, vlage i kiseonika.
4. Opasnost odpoara je iskljuena. Meavina vodonikvazduhnee eksplo-
dirati ukoliko je sadraj vodonika iznad 70 odsto. U samoj stvari, maine hlaene vo-
donikom nije teko konstruisati tako da ih eksplozija ne oteti.
Prve dve osobine ine da se pri istim radnim uslovima smanjuje toplota koju
treba odvesti dok se istovremeno poveava lakoa sa kojom se ona moe odvesti.
Maina i njen vodom hlaeni izmenjiva toplote moraju biti zatvoreni u
omota koji ne proputa gasove. Najtei problem je zaptivanje leita. Sistem se
odrava na niskom pritisku (najmanje 0,5 funti /kvadratni in odn. 0,035 at) iznad
atmosferskog tako da gasovi koji promaknu kroz zaptivae izlaze van omotaa, te
se u maini ne moe nagomilati eksplozivna smea. Pri tom natpritisku snaga maine
moe se poveati za 30 odsto iznad snage pri hlaenju vazduhom, a stepen kori-
snosti pri punom optereenju se poveava za oko 0,5 odsto. Tei se primeni jo
veeg natpritiska (15 do 30 funti /kvadratni in tj. 1,05 do 2,1 at). Poveanjem pri-
tiska vodonika od 0,5 do 30 funti /kv.in (0,035 do 2,1 at) poveava se odata snaga
za isti porast temperature za oko 25 odsto.
Konstrukcija sa isturenim polovima je najpodesnija za viepolne maine
srednje ili male brzine. Ona se stoga obino upotrebljava za altematore koje gone
vodne turbine ili motori sa unutranjim sagorevanjem, ili za sinhrone motore.
Alternatori koje gone hidrauline turbine sa srednjim ili malim padom obino imaju*i
Jedan vaan lanak o temi hlaenja vodonikom napisali su E. Knowlton, C. W. Rice

i E. H. Freiburghouse pod naslovom ,,Hydrogen as a Cooling Medium for Electrical Machinery,
Trans. A IE E , vol. 44, str. 922 do 932, 1925. O razmatranju problema turbinskog generatora vidi
D. S. Snell, The Hydrogen-cooled Turbine Generator, Trans. A IE E . vol. 59, str. 35 do 45, ja-
nuar 1940; M. D. Ross i C. C. Sterett, Hydrogen-cooled Turbine Generators, Trans. A IE E ,
vol. 59, str. 11 do 15, januar, 1940; R. B. Roberts, Hydrogen Cooling for Turbine Generators,
Westinghouse Eng., vol. 7, No. 5, str. 130 do 142, septembar 1947. Ureaji za hlaenje primenom
tenosti i raznih kombinacija tenosti i gasova intenzivno se prouavaju. Vidi C. J. Fechheimer,
Liquid Cooling of A-c Turbine Generators, Trans. A IE E , vol. 69, str. 165 do 171, 1950.
DEO 71] K O N STRU K TIV N I O BLICI 253
vertikalno vratilo, a teinu rotora i obrtnog kola turbine kao i aksijalnu silu turbine
prima snano aksijalno leite. Popreni presek maine ovog tipa dat je na sl. 1-23.
Svojom veliinom istiu se generatori sistema elektrana i navodnjavanja Grand
Coulee nareci Kolumbija; njihova nominalna snaga je 108 000 kVA, sainilac snage
1,0, napon 13 800 V, 120 obr/m in, 60 Hz. Stator jedne takve maine pokazan je
na sl. 7-3.
Kao to je objanjeno u od. 3-8, sinhroni motor nema sam po sebi polaznog
obrtnog momenta. Da bi motor mogao da se puta u rad sam, umee mu se kavezni
priguni namotaj ili amortizator u lebove na nastavcima magnetnih polova, kao
to pokazuju sl. 1-40 i 3-27. Motor polazi pomou prigunog namotaja koji dejstvu-
je kao u asinhronom motoru. Pri tom procesu pobudni namotaj je ili otvoren ili
kratko spojen preko podesnog otpora.
Sl. 7-3. Stator hidrogeneratora od 108 000 kVA, sainioca snage 1,0, 120 obr/m in pri montai
u fabrici. Bie transportovan u etiri komada. ( Westinghouse Electric Corporation)
Kad je kolo pobudnog namotaja otvoreno, u njemu se mogu indukovati visoki na-
poni koje treba imati u vidu pri odreivanju izolacije pobude. Motor se ubrzava
skoro do sinhrone brzine ovim dejstvom prigunog namotaja. Zatim se ukljui
pobudna struja i, ako optereenje na vratilu i inercija nisu preterano veliki, motor
ue u sinhronizam. Sposobnost motora da se sinhronizuje zavisi od inercije nje-
govog rotora i optereenja, karakteristike brzinaobrtni momenat njegovog pri-
guenog namotaja, otpomog momenta trenja, otpora vazduha i optereenja vratila,
njegove pobude i trenutnog ugaonog poloaja rotora u odnosu na obrtno magnetno
polje u trenutku kad se pobuda ukljui.2)
Mnogi putai sinhronih motora ukljuuju pobudu nasumce poto motor
dostigne odgovarajui brzunu. Postoje, meutim, putai koji ukljuuju pobudu
u trenutku kad su uglovi povoljniji i postiu sinhronizaciju sa veim obrtnim mo-
2) D. R. Shoults, S. B. Crary i A. H. Lauder, Pull-in Characteristics of Synchronous

Motors, Trans. A IE E , vol. 54, No. 12, str. 1385 do 1395, decembar 1935.
254 SIN H RO N E M A 5IN E: A N ALIZA EA DA [GLAVA 7
mentom. Momenat uvlaenja u sinhronizam je definisan kao maksimalni obrtni

otpomi momenat stalne veliine pod kojim motor zajedno sa svojim inercijalnim
optereenjem ulazi u sinhronizam. Pri konstrukciji sinhronog motora jedan od naj-
teih problema je kako da se postigne to vea vrednost ovog momenta. Tablica
7-1 sadri standardne radne karakteristike koje se zahtevaju za sinhrone motore
za opte svrhe prema propisima NEMA.3) Obrtni momenti su izraeni u procen-
tima od nominalnog obrmog momenta pri nominalnom naponu i uestanosti.
Ovaj obrtni momenat uvlaenja u sinhronizam vai pri normalnoj pobudnoj struji
i normalnim inercijalnim optereenjima definisanim u standardu navedenom u na-
pomeni 3. Ispadni momenat je najvei stalni obrmi momenat, ostvaren postupno,
koji motor moe da daje ne gubei sinhronizam a vai pri normalnoj struji pobude.
Polazna struja iznosi proseno oko est do sedam puta struja punog optereenja ako
TABLICA 7-1
ZAHTEVI ZA OBRTNI M OM ENAT SIN H RO N IH MOTORA ZA OPTE SVRHB
(514 do 1200 obr/min, 60 Hz)
cos <p = 1 ,0 cos 9 = 0 ,8 (kap.)

20 do 200 KS 2 0 do 150 KS
Polazni obrtni momenat 110 125

Momenat uvlaenja u sinhronizam 110 125
Ispadni obrtni momenat 175 250
se putanje u rad vri sa punim naponom. Ako se putanje u rad vri sa smanjenim
naponom, struja je srazmerna naponu a polazni momenat i momenat uvlaenja u
sinhronizam su priblino srazmemi kvadratu napona.
injenicu da se za putanje u rad moraju dodati priguni namotaji ne treba
smatrati nedostatkom sinhronih motora. Ponekad moe to da predstavlja stvamo
preimustvo da se motor puta u rad pomou jedne gamiture namotaja a da radi
sa drugom. Posebna konstrukcija prigunih namotaja za veliki polazni obrtni mo-
menat, prema tome, ne mora da ide na tetu radnih uslova, naroito ne na tetu
stepena korisnosti. Pri normalnim, uravnoteenim uslovima ustaljenog rada, pri-
guni namotaj ne dejstvuje jer se u njemu ne indukuje napon. Priguni namotaji
su korisni i u suzbijanju oscilacija. Katkad se upotrebljavaju u generatorima za
poboljanje stabilnosti u prelaznom stanju i za spreavanje prenapona u sluaju
dvostrukog kratkog spoja sa neutralnim provodnikom.
7-2. Talasi fluksa i m . m . s. u m ainam a sa cilinrinim rotorom .
Uzmimo da je trofazna sinhrona maina vezana za uravnoteenu trofaznu mreu
koja moe ili da prima elektrinu energiju od sinhrone maine ili da je snabdeva ener-
gijom. Dejstvo magnetne zasienosti se zasad zanemaruje, tako da se rezultantni
fluks u vazdunom procepu moe smatrati kao zbir fluksova koje proizvode m. m. s.
pobude i m. m. s. indukta.
Sl. 7-4a predstavlja razvijenu emu dva pola induktnih i pobudnih namotaja
maine sa cilindrinim rotorom, u kojoj su otvori lebova izostavljeni a statorski
(indukmi) namotaji prikazani koncentrisanim dijametralnim kanurama ije su stra-
ne postavljene u sredinama faznih pojaseva. Stvarni induktni namotaj, naravno,
bio bi raspodeljen u nekoliko lebova po faznom pojasu. Pobudna struja uspostavlja
NEMA standardi za motore i generatore organizacije National Electrical Manufacturers

Association, Njujork, naslov standarda: Integral-horsepower and Synchronous Motors, deo 8 ,
str. 29. 1950.
EO 72] T A LA SI FLU K SA I M. M. S. 255
talas m. m. s. i magnetne indukcije koji se obre s rotorom indukujui trofazne na-

pone u induktnim namotajima. Unutranja e. m. s. koju indukuje komponentni
fluks proizveden pobudnom strujom zove se e. m. s. ili napon usled pobude. On se
Uj
rotorom. truja indukta u fazi sa naponom usled pobude. (6) Vremenski vektorski dijagram. (c)
Prostorni vektorski dijagram
razlikuje od napona na krajevima za padove napona prouzrokovane strujama in-

dukta. Mi emo posmatrati samo vremenske osnovne harmonike napona i struja
j samo prostorne osnovne harmonike talasa m. m. s. i magnetne indukcije.
Prostomi osnovni harmonik talasa m. m. s. koji proizvodi s<ruja pobude
prikazan je sinusoidom F na sl. 7-4a. Isto tako moe se smatrati da ta sinusoida
predstavlja osnovni harmonik talasa magnetne indukcije, kao to pokaz tje oznaka
Bf. Pozitivna ordinata oznaava fluks koji prolazi kroz vazduni procep iz rotora
ka statoru. Popreni preseci kanura faze a indukta prikazani su kruiima sa ta-
kom odnosno krstiem, a kanure faze b i c praznim kruiima. Pri uravnoteenim
radnim uslovima dovoljno je posmatrati zbivanja samo u jednoj fazi s obzirom da se,
izuzev za fazni ugao od 1 2 0 , u ostalim fazama odigravaju potpuno slina zbivanja.
Sl. 7-4 moe se smatrati kao slika iz kinematografskog filma koji bi poka-
zivao obrtna polja u vazdunom procepu. Ona je snimljena u trenutku kad se osa
sevemog magnetnog pola obrnula za 90 elektrinih stepeni ispred ose faze a. U
tom trenutku ukupni fluks kroz namotaj faze a proizveden pobudnim fluksom ravan
je nuli, ali je brzina promene fluksa kroz kolo maksimalna te i e. m. s. koju u fazi
a indukuje pobudna struja ima svoju maksimalnu vrednost. Trenutni smer e. m. s.
moe se odrediti po Lencovom zakonu i prikazan je takama, odnosno krstovima
koji predstavljaju vrhove, odnosno repove strelica u stranama kanura faze a. Na
sl. 7-4b e. m. s. usled pobude prikazana je obrtnim vremenskim vektorom Ef ija
je projekcija na referentnu osu faze a srazmerna trenutnoj e. m. s. u smeru stre-
Uce sa sl. 7-4. U trenutku koji posmatramo, vektor Ef se nalazi na referentnoj
osi jer e. m. s. ima tada svoju maksimalnu trenutnu vrednost.
S obzirom da se sinusoide mogu lako sabirati vektorskim metodima, zgodno
je predstavljati sinusoidne prostome talase m. m. s. i fluksa vektorima iji ugaoni
poloaji oznaavaju poloaj pozitivnih maksimuma talasa. Talasi pobudne m. m. s.
i fluksa moguse prema tome predstaviti vektorima F i nacrtanim u osi severnog
magnetnog pola, koji se obru sa rotorom. Veliina vektora F ravna je maksimalnoj
vrednosti prostornog osnovnog harmonika pobudne m. m. s. (Da bi se uprostile
256 SINHRONE M A IN E: A N ALIZA RADA [GLAVA 7
oznake, indeks vrh koji je ranije bio upotrebljen za oznaavanje maksimalne vred-
nosti talasa m. m. s. bie izostavljen u daljem tekstu ove glave.) Veliina vektora
<Pf ravna je osnovnom harmoniku fluksa po polu koji proizvodi pobudna struja.
Vektori F i 0 / S U pokazani na sl. 7-4c.
Posmatrajmo sada magnetno polje koje stvaraju struje indukta. Kao to je
pokazano u od. 3-6 i 4-2, uravnoteene viefazne struje u simetrinom viefaznom
namotaju stvaraju talas m. m. s. koji se sastoji od prostornog osnovnog harmonika
konstantne amplitude koji se obre sinhronom brzinom i familije srazmemo malih
harmonika vieg reda. Prostorni osnovni harmonik, koji se obre sinhrono, obi-
no se naziva m. m. s reakcije indukta. Njegovu maksimalnu vrednost daje jedn. 4-25.
Kao i u maini za jednosmemu struju, taj talas m. m. s. je staciGnaran u odnosu
na polove, induktora, a rezultantni fluks u vazdunom procepu proizvodi se zajed-
nikim dejstvom m. m. s. pobude i reakcije indukta. U mainama za jednosmemu
struju prostorni meusobni poloaj talasam. m. s. pobudei reakcije indukta odreuje
se poloajem dirki; u sinhronim mainama, pak, ovaj prostorni fazni odnosodre-
uje sainilac snage sa kojim maina radi.
Pretpostavimo,na primcr,da maina radi kao generator pod takvimuslovima da
je struja faze a vremenski u fazi sa e. m. s. usled pobude kao to pokazuje vektor Ia
u sl. 7-4b. Struja faze a ima tada svoju trenutnu maksimalnu vrednost i isti smer kao
e. m. s. usled pobude u trenutku prikazanom na sl. 7-4. Sada se podsetimo da je,
prema od. 3-6, amplituda obrtnog polja koje stvaraju struje indukta ba u osi faze
a u trenutku kad struja faze a ima svoju maksimalnu vrednost, kao to pokazuje
sinusoida A na sl. 7-4; odgovarajui prostomi vektor A ija je veliina ravna
maksimalnoj vrednosti talasa m. m. s. reakcije indukta a iji ugaoni poloaj ozna-
030
foze o oso p o b u n o a
I b)
Sl. 7-5. (a) Magnetna polja u sinhronom generatoru. Struja indukta zaostaje iza napona usled
pobude. (b) Zajedniki prostorni i vremenski vektorski dijagram
ava poloaj pozitivnog maksimuma talasa u tom trenutku je ba u osi faze a kao
to se vidi na sl. 7-4c. Ako se magnetno zasienje zanemaruje, moe se smatrati
da sinusoida A predstavlja i komponentni talas magnetne indukcije koju proiz-
vodi reakcija indukta, kao to pokazuje oznaka Bar na sl. 7-4a. Odgovarajui vek-
tor koji predstavlja fluks reakcije indukta po polu je <t>ar na sl. 7-4c. Rezultantno
magnetno polje je zbir komponenata proizvedenihpobudnom strujomodnosno reakci-
jom indukta. Komponente se mogu sabirati vektorski, kao na sl. 7-4c, gde vektor R
predstavlja rezultantni m. m. s. a vektor <Pr rezultantni osnovni fluks po polu u vaz-
DEO 72i] T A LA SI FLU K SA I M. M. S. 257
dunom procepu. Odgovarajui prostorni talasi rezutantne m. m. s. i rezultantne

magnetne indukcije u vazdunom procepu prikazane su sinusnim talasima sa
oznakama R odnosno Br na sl. 7-4a.
Sad pretpostavimo da struja indukta, umesto da je u fazi s pobudnom e. m. s.
zaostaje za ovom za vremenski fazni ugao 0 /_, kao to pokazuju vremenski vektori I a i
Ef na sl. 7-56. (Treba uoiti da 0l nije ugao vektora struje u odnosu na napon na
krajevima, ve je ugao vektora struje u odnosu na napon usled pobude.) Jo
uvek se pretpostavlja da maina radi kao generator. Slika 7-56 nacrtana je za tre-
nutak u kome napon usled pobude ima svoju maksimalnu trenutnu vrenost i kad
se severni magnetni pol obmuo za 90 elektrinih steoeni ispred ose faze a. Ba
oso fo ze o o s o pobudnog
p o ljo
R i l i Br
oso pobudnog
p o ljo
(a) ( b)
Sl. 7-6. (a) Magnetna polja u sinhronom generatoru. Struja indukta prednjai naponu usled po-
bude. (b) Vektorski dijagram
kao na sl. 7-4c, prostomi vektori F i <Pf koji predstavljaju m. m. s. i fluks pobude,
prednjae za 90 u odnosu na referentnu osu faze a, kao to pokazuje sl. 7-56 na
kojoj su prostomi vektori koji predstavljaju magnetna polja kombinovani u istom
dijagramu sa vremenskim vektorima koji predstavljaju struju i napon. Stmja
faze a e dostii svoju maksimalnu trenumu vrednost, a amplituda talasa reak-
cije indukta e biti u osi faze a tek za vremenski ugao 0 C docnije nego to je poka-
zano u sl. 7-5. Drugim reima u trenutku pokazanom na sl. 7-5 talas reakcije indukta
zaostaje za osom faze a za elektrini prostorni ugao ravan vremenskom uglu zaosta-
janja 0/,, kao to pokazuje sinusoida sa oznakom A ili B ar na sl. 7-5a, ili pro-
stomi vektori A <Par i na sl. 7-56. Reakcija indukta je u fazi sa strujom indukta.
Na sl. 7-6 pokazani su radi uporeenja prostomi talasi i vektorski dijagram
maine koja radi kao generator pod uslovima koji postoje kad struja indukta pred-
njai za vremenski fazni ugao 0 C ispred e. m. s. usled pobude.
Sada posmatrajmo mainu koja radi kao motor pod radnim uslovima koji
postoje kad je sainilac snage u odnosu na napon usled pobude ravan jedinici.
U trenutku kad e.m. s. usled pobude ima svoju maksimalnu trenutnu vrednost
u smeru strelice na sl. 1-la, tada i struja indukta ima svoju maksimalnu vrednost
ali usuprotnom smeru, tj. struja indukta i pobudna e.m.s. su u faznoj opoziciji kad je
pozitivni smer svake od njih definisan smerom strelice. Talas reakcije indukta A ili
Bar na sl. 1-la je suprotnog polariteta u odnosu na talas sa istom oznakom na sl.
7-4a; odgovarajui vektorski dijagram dat jenasl. 7-76.
Radi uporeenja, sl. 7-8 prikazuje rad motora sa kapacitivnim sainiocem
snage u odnosu na napon usled pobude (to jest, Ia je ispred Ef>) a sl. 7-9
prikazuje rad motora sa induktivnim sainiocem snage.
Nain na koji prostorno-fazni poloaj talasa m. m. s. reakcije indukta u
odnosu na polove induktora zavisi od vremensko-faznog ugla izmeu struje indu- 17
17 Elektrine maine
258 SIN H RO N E M A IN E: A N ALIZA RADA [GLAVA 7.
kta i pobudnog napona moe se sada saeto izoloiti posmatrajui slike 7-4 do 7-9
kao celinu. Kad je sainilac snage u odnosu na pobudni napon ravan jedinici (sl.
7-4 i 7-7) vrhunac talasa reakcije indukta lei na pola puta izmeu osa polova in-
Sl. 7-7. (a) Magnetna polja u sinhronom motoru. Sainilac snage u odnosu na napon usled
pobude ravan jedinici. (b) Vektorski dijagram
duktora, a talasi pobudnog polja i reakcije indukta su prostorno pod pravim ugom.
Bilo da maina radi kao generator sa induktivnim sainiocem snage (sl. 7-5) ili kao
motor sa kapacitivnim sainiocem snage (sl. 7-8), prostorno-fazni ugao izmeu
talasa pobude i reakcije indukta vei je od 90 elektrinih stepeni; izuzev kad su
sainioci snage priblino jednaki jedinici, reakcija indukta deluje razmagnetiui
(tj. rezultantna m. m. s. R je manja od m. m. s. pobude F). Kad maina radi kao
generator sa kapacitivnim sainiocem snage (sl. 7-6) ili kao motor sa induktivnim
sainiocem snage (sl. 7-9) ovaj prostomo-fazni ugao je manji od 90 elektrinih ste-
peni, a reakcija indukta ima dejstvo magneenja.
U naem metodu kombinovanja dejstava m.m.s. pobudnog polja i reakcije
indukta u sl. 7-4 do 7-9 podrazumevaju se dve pretpostavke, i to : (1) da talas m. m. s.
reakcije indukta daje isti prostorni osnovni harmonik fluksa u vazdunom procepu
kao talas m. m. s. pobude iste osnovne amplitude i (2 ) da je fluks proizveden ka-
kvim talasom m. m. s. nezavisan od prostornog poloaja talasa u odnosu na polove
induktora. Prva pretpostavka je ekvivalenma pretpostavci koja je uobiajena pri
osa po bu dnog
SI. 7-9. Vektorski dijagram sinhronog moto-

ra. Sainilac snage kapacitivan u odnosu na ra. Sainilac snage induktivan u odnosu na
pobudni napon pobudni napon
DEO 73] OSNOVNI PO JM O V I O RADU 259
razmatranju problema magnetnih kola sa putanjama kroz gvoe i kroz vazduni

procep na red, naime, da dva kalema ije su m.m.s. jednake proizvode isti fluks u
vazdunom procepu kad dejstvuju na takvo megnetno kolo, bez obzira da li su ka-
lemi postavljeni na raznim mestima jezgra. Druga pretpostavka znai prosto da se
magnetni otpor vazdunog procepa maine sa cilindrinim rotorom smatra neza-
visnim od prostornog poloaja talasa m. m. s. u odnosu na polove induktora, jer je
duina vazdunog procepa ista na svim takama obima. Rezultantni talas fluksa,
dakle, zauzima prosto poloaj koji mu odreuje rezultanta talasa m. m. s. pobude
i reakcije indukta. Drugim reima, ne postoji neka privilegovana osa upogledu
magneenja kao to e je biti za isturene polove. Ova injenica kao i injenica s
njom u vezi da reluktantni obrtni momenti ne moraju da se razmatraju, uproava
umnogome teoriju maina sa ravnomemim vazdunim procepom. Uticaj reak-
cije indukta morae se ponovo ispitati, kad se bude razmatralo dejstvo isturenih
polova(od. 8-4).
7-3. Osnovni pojm ovi o radu sinhronih maina. Podrobnije proua-
vanje sl. 7-4 do 7-9 moe korisno posluiti da se prosta, fizika slika karakteristika
momenatugao sinhrone maine opisane u od. 3-8 dovede u vezu sa nainom
na koji se struja indukta sama podeava prema radnim uslovima koje namee obrtni
momenat sa vratila i naponi prikljueni na namotaje.
Elektromagnetni obrtni momenat na rotoru dejstvuje u smem forsiranog
poravnanja rotorskih polova sa talasima rezultantnog fluksa u vazdunom procepu
odnosno fluksa reakcije indukta, kao to pokazuju strelice sa oznakom M uz osu
rotora na sl. 7-4 do 7-9. Ako polovi rotora prednjae talasu rezultantnog fluksa u
vazdunom procepu, kao na sl. 7-4, 7-5 i 7-6, elektromagnetni obrtni momenat
na rotoru dejstvuje suprotno smeru obrtanja drugim reima, maina mora da
radi kao generator. S druge strane, ako polovi rotora zaostaju za talasom rezul-
tantnog fluksa u vazdunom procepu, kao na sl. 7-7, 7-8 i 7-9, elektromagnetni
obrtni momenat dejstvuje u smeru obrtanja tj. maina mora da radi kao motor.
Drukije reeno, za generatorski rad mora motorni obrtni momenat pogonske ma-
ine da goni polove induktora ispred talasa rezultantnog fluksa u vazdunom procepu,
dok za motorski rad otpomi obrtni momenat na optereenom vratilu mora da vue
polove induktora iza talasa rezultantnog f luksa u vazdunom procepu.
Veliina obrtnog momenta moe se izraziti pomou osnovnog harmonika
fluksa u vazdunom procepu po polu cPr i maksimalne vrednosti F prostornog os-
novnog harmonika pobudne m. m. s. Iz jedn. 3-22 je
M = | | y j 0 r F sin $RP (7-3)
gde je rp prostomi fazni ugao u elektrinim ste-

penima izmeu talasa rezultantnog fluksa i pobu
dne m. m. s.
Da bi se sagledao proces prilagoavanja
koji se odigrava u maini, posmatrajmo opet sin-
hronu mainu koja radi u sinhronizmu sa urav-
noteenim viefaznim sistemom sposobnim i da
prima i da odaje elektrinu snagu. Pretpostavimo Sl. 7-10. Karakteristika momenat
da su napon i uestanost sistema konstantni. Ta- -ugao
kav sistem se obino naziva kruta mrea. Isto
tako, zanemarimo otpor indukta i rasipnu reaktansu u maini. Napon E
indukovan dejstvom rezultantnog fluksa u vazdunom procepu, poznat pod imenom
zajednika e. m. s., mora biti ravan naponu na krajevima indukta po fazi. Na
taj nain, napon krute mree utvruje amplitudu i fazu talasa rezultantnog fluk-
sa u vazdunom procepu <J>r. Ova konstatacija je ekvivalentna sa konstatacijom

za statiki transformator da su amplituda i faza rezultantnog fluksa jezgra stalni
kad su napon na krajevima primara i uestanost konstantni a otpor i rasipna re-
aktansa primara zanemarljivi. M. m. s. pobude i reakcije indukta moraju se uvek
same podesiti tako da njihov vektorski zbir bude ravan m. m. s. potrebnoj za
stvaranje rezultantnog fluksa u vazdunom procepu.
Za utvrenu vrednost pobudnog otpomika, pobudna m. m. s. F je konstan-
tne veliine. Prema tome, F i <Pr u jedn. 7-3 su konstantni. Karakteristika momenat
ugao je u tom sluaju kao na sl. 7-10 i maina se prilagoava promenama obrtnog
momenta koje se pojavljuju na njenom vratilu podeavajui svoj ugao momenta
<W- Nastala promena u fazi m. m. s. pobude F u odnosu na rezultantni fluks mora
se nadoknaditi promenom m. m. s. reakcije indukta, a usled toga i promenom
struje indukta tako da rezultantna m. m. s. ostane konstantna po veliini i fazi.
Pretpostavimo da maina radi kao motor u praznom hodu sa zanemarlji-
vim gubicima usled obrtanja. Obrtni momenat i ugao SRF ravni su nuli. Uzmimo,
takoe, da je pobudna struja tako podeena da je njena m. m. s. tano tolika koliko
je potrebno da bi stvorila fluks odreen naponom krute mree. Struja indukta bie
tada ravna nuli i maina samo ,,lebdi u sistemu nema nikakve razmene ener-
gije meu njima. Vektorski dijagram je prikazan na sl. 7-1 la.
Ako bi se sad vratilo opteretilo i time maina postala motor,rotor bi se za trenu-
tak malo usporio pod uticajem otpornog obrtnog momenta, a polovi induktora prosto-
m o bi skliznuli i zaostali u fazi u odnosu na talas rezultantnog fluksa u vaduz-
nom procepu, to znai da bi se ugao 8RF poveao i maina bi razvila motomiS l.
Sl. 7-11. Vektorski dijagram koji pokazuje dejstvo obrtnog momenta na vratilu. (a) Prazan
hod. b) Motorski rad. (c) Generatorski rad
obrtni momenat. Posle izvesnog prelaznog perioda maina bi se vratila u ustaljeni
rad sa sinhronom brzinom kad 8RF dobije vrednost potrebnu za obrtni momenat
koji odgovara optereenju, kao to pokazuje taka m na sl. 7-10. Vektorski dijagram
je sada kao to predstavlja sl. 7-116. M. m. s. usled pobude nije vie u fazi sa talasom
rezultantnog fluksa, a razliku u m. m. s. mora da nadoknadi reakcija indukta zbog
ega struja indukta dobija vrednost potrebnu da primljena elektrina snaga od-
govara odatoj mehanikoj snazi. Treba uoiti da je
F sin SRF = A cos or (7-4)
Kao to pokazuje isprekidana linija ab, gde je <pr ugao izmeu struje indukta i
zajednike e. m. s. Er. Ali A cos <prj je srazmerno sa aktivnom komponentom stmje
indukta Ia cos <pr, a prema jedn. 7-3, F sin SRF je srazmemo obrtnom momentu.
To znai da je dovedena elektrina aktivna snaga srazmerna odatom mehanikom
obrtnom momentu, kao to, naravno, i treba da bude.
DEO 73] OSNOVNI PO JM O V I O RADU 261
Ako bi vratilo bilo gonjeno nekom pogonskom mainom, umesto da bude

optereeno kao vratilo motora, polovi induktora bi se fazno pomerili ispred talasa
rezultantnog fluksa za izvestan ugao RF pri kome bi otpomi obrtni momenat
Afkoji maina razvija bio ravan motomom obrtnom momentu pogonske maine,kao
topokazuje taka g na sl. 7-10. Dejstvo na reakciju indukta i struju indukta po-
kazano je vektorskina sl. 7-1 lc. Maina jesada postala generator.
Na sl. 7-11 b i c treba uoiti da je za komponente F i A u fazi sa R :
F cos SRF + A sin (fv R (7-5)
to znai da se ne samo aktivna komponenta struje indukta Ia cos <pr mora pri-
lagoditi obrtnom momentu, kao to zahteva jedn. 7-4, ve da se i reaktivna kom-
ponenta Ia sin <pr mora prilagoditi tako da se odgovarajua komponenta A sin <pr
Sl. 7-12. Vektorski dijagram koji pokazuje dejstvo promene pobuivanja. (a) Motor. (b) Generator
m. m. s. reakcije indukta sabira sa komponentom F cos $Rp m. m. s. pobude da

bi proizvele potrebnu rezultantnu m. m. s. R. Reaktivna snaga moe se, prema to-
me, regulisati podeavanjem pobuivanja induktora.
Pretpostavimo, na primer, da maina radi kao motor sa m. m. s. pobude F,
sl. 7-12a. Odgovarajui vektor reakcije indukta je A , a struje indukta Ia. Uzmimo
sad da se m. m. s. pobude povea, a da se pri tom optereenje na vratilu ne promeni.
Ako je 0 r konstantno (kao to zasad pretpostavljamo), onda pri konstantnom obr-
tnom momentu mora i F sin SRp biti konstantno, tj. maina se prilagoava pove-
anom i 7 smanjenjem svogugla obrtnog momenta 8Rp. Geometrijsko mesto vrhova
vektora F pri promenama pobudne struje bie, dakle, vertikalna isprekidana linija
na sl. 7-12a. Druga isprekidana linija na istoj slici je geometrijsko mesto vrhova
vektora odgovarajue struje indukta I'a. Aktivna komponenta 7acos <pr je kon-
stantna, ali se reaktivna komponenta menja. Radi uporeenja prikazana su na sl.
7-126 odgovarajua geometrijska mesta za generator sa konstantnim <J>r i konstan-
tnim obrtnim momentom pogonske maine. Na tim shkama, ako je pobudna
struja podeena na vrednost F , maina radi sa sainiocem snage jednakim jedi-
nici u odnosu na zajedniku e. m. s. Er. Ako je pobudna struja nedovoljna da
potrebnu rezultantnu m. m. s. stvori bez pomoi m. m. s. indukta, kao to poka-
zuju vektori F na obema slikama, kae se da je maina slabo pobuena. Kad maina
radi bilo kao motor bilo kao generator, reaktivna komponenta struje indukta Ia
prednjai pred Er za 90. Ne treba gubiti iz vida da Ia predstavlja struju u pravcu
e. m. s. indukovane u maini i da, prema tome, predstavlja odatu elektrinu snagu.
Na taj nain, slabo pobuena sinhrona maina ekvivalentna jeinduktivnom otporu
troi iz mree reaktivnu snagu. S druge strane, ako je pobudna struja vea nego to je
potrebno za stvaranje zahtevane rezultantne m. m. s., kao to pokazuju vektori F"

u sl. 7-12a i b, kae se da jemaina jako pobuena. Bilo da maina radi kao mo-
tor bilo kao generator, reaktivna komponenta struje indukta Ia zaostaje tada
za Er za 90. Moe se, akle, smatrati da je jako pobueni sinhroni motor ekviva-
lentan kapacitivnom otporu, odnosno da u mreuodaje reaktivnu snagu. Veliina
i smer toka reaktivne snage odreuje se pobuivanjem induktora pa ih, dakle,
rukovalac moe podeavati.
7-4. Sainilac snage m aina za naizm eninu struju. Sainilac snage sa
kojim rade maine za naizmeninu struju predstavlja u ekonomskom pogledu va-
an faktor zbog cene reaktivne snage. Mali sainilac snage tetno utie na rad
sistema uglavnom na tri naina. Na prvom mestu, snaga generatora, transforma-
tora i prenosnih ureaja navodi se u kVA a ne u kilovatima, zato to su njihovi
gubici i zagrevanje skoro tano odreeni naponom i strujom bez obzira na sai-
nilac snage. Na drugom mestu, nizak sainilac snage znai veu struju i vee gu-
bitke u bakru u ureajima za prozvoenje i prenos elektrine energije. Trei nedo-
statak je veliki pad napona.
Faktori koji utiu na zahteve u pogledu reaktivne snage kod motora mogu
se lako prikazati zavisnou izmeu tih zahteva i uspostavljanja magnetnog fluksa.
U bilo kojoj elektromagnetnoj maini rezultantni fluks potreban za motorski rad
mora da bude stvoren putem komponente magneenja neke struje. Svejedno je
kako za megnetno kolo tako i za osnovni proces pretvaranja energije da li ta struja
magneenja tee kroz namotaj rotora ili statora, isto tako kao to je u osnovi sve-
jedno kroz koji namotaj transformatora tee pobudna struja. U izvesnim slua-
jevima svaki od namotaja uestvuje u tome delimino. Ako se nekom namotaju za
naizmeninu struju dovodi cela struja magneenja ili jeden njen deo, dovedena
prividna snaga mora da sadri reaktivnu snagu, jer struja magneenja zaostaje
za padom napona za 90. Ba reaktivna snaga stvara fluks u motoru.
Jedini moguni izvor pobuivanja asinhronog motora je snaga dovedena
statoru. Zato asinhroni motor mora da radi sa induktivnim sainiocem snage.
Ovaj sainilac je veoma mali pri praznom hodu i raste do oko 85 ili 90 odsto pri
punom optereenju; ovo poboljanje je izazvato veom potrebom za aktivnom sna-
gom pri veem optereenju.
U sinhronom motoru postoje dva moguna izvora pobuivanja: naizmeni-
na struja u induktu ili jednosmema struja u pobudnom namotaju. Kad je po-
budna struja tano tolika koliko je dovoljno da se stvori potrebna m. m. s. nika-
kva komponenta struje magneenja ili reaktivna snaga nije u induktu potrebna
i motor radi sa sainiocem snage jednakim jedinici. Kad je pobudna struja manja
(tj. kad je motor slabo pobuen), nedostatak m. m. s. mora da bude nadoknaen
od strane indukta i motor radi sa induktivnim sainiocem snage. Kad je pobudna
struja vea (tj. kad je motor jako pobuen), viak m. m. s. mora se uravnoteiti
u induktu, te se pojavljuje komponenta struje koja prednjai; motor tada radi sa
kapacitivnim sainiocem snage.
S obzirom da se induktivna optereenja, kao to su transformatori i asin-
hroni motori, moraju snabdevati strujom magneenja iz mree, sposobnost jako
pobuenih sinhronih motora da uzimaju struju koja prednjai veoma je korisna
osobina koja moe imati znaajnu ekonomsku vanost. U stvari, jako pobueni
sinhroni motori dejstvuju kao generatori reaktivne snage i time otklanjaju po-
trebu da elektrane isporuuju tu komponentu. Ponekad se neoptereene sin-
hrone maine u mreama instaliu jedino radi popravke sainioca snage ili radi
regulisanja toka reaktivne snage. Takve maine, nazvane sinhroni kompenzatori,
mogu kao vee jedinice biti ekonominije od statikih kondenzatora.
Mnoga preduzea za snabdevanje energijom ukljuuju odredbu o saini-
ocu snage u svoje tarife za industrijske potroae. Ove tarife obino predviaju
DEO 75] SIN H RO N A REA K TA K SA 263
poveanje cene kadje sainilac snage ispod neke odreene vrednosti, obino oko
0,85 ind.; ponekad se cena energije smanjuje ako je sainilac snageiznad 0,90.
Meutim, obino su tarife utvrene tako da se ne isplati popravljati sainilac snage
mnogo iznad 0,90 ili 0,95 ind. s obzirom na porast trokova koji unose ureaji
za popravku sainioca snage. Ako u nekom postrojenju postoji jedna ili vie maina
srednje ili velike snage kojima odgovara pogon konstantnom brzinom, za njih
treba upotrebiti sinhrone motore. Retko se, pak, deava da su sinhroni motori ispod
50 KS ekonomini, a esto ni ispod 100 KS.
Nominalna snaga u kVA za odreenu odatu snagu u KS je veoma priblino
obmuto srazmerna nominalnom sainiocu snage pri punom optereenju. Veliina,
pa prema tome i cena priblino je obrnuto srazmema nominalnom sainiocu snage.
Zbog veeg kuita i vee pobudne struje motor sa nominalnim sainiocem snage od
0,80 ima vei polazni momenat, vei momenat uvlaenja u sinhronizam i vei ispadni
obrtni momenatnego neki motor sa sainiocem snage od 1 , 0 kao to se vidi iz tab-
lice 7-1.
7-5. Sinhrona m aina kao im pedansa. Veoma korisno i izvanredno
uproeno ekvivalentno kolo koje predstavlja ponaanje u ustaljenom stanju sin-
hrone maine sa cilindrinim rotorom u uravnoteenom viefaznom sistemu do-
biva se kad se dejstvo fluksa reakcije indukta prikae kao induktivna reaktansa.
U svrhu uvodnog razmatranja posmatrajmo jednu nezasienu mainu sa cilindri-
nim rotorom. Mada zanemarivanje magnetne zasienosti moe izgledati prilino
drastino uproenje, pokazae se da se dobiveni rezultati mogu izmeniti tako da
se i zasienost uzme u obzir.
Rezultantni fluks u vazdunom procepu O r moe se smatrati kao vektorski
zbir komponentnih fluksova koje stvaraju m. m. s. induktora i reakcije indukta
cpr odnosno 0 ar na sl. 7-13. Sa gledita namotaja indukta, ovi fluksovi se odra-
avaju kao indukovane e. m. s. Rezultantna e. m.s.
E r , prema tome, moe se smatrati kao vektorski
zbir napona usled pobude E f koji indukuje pobud-
ni fluks i napona E a r koji indukuje fluks reakcije in-
dukta. Komponentne e. m. s. E f i E a r srazmerne su po-
budnoj struji, odnosno struji indukta, a prema kon-
venciji za pozitivne smerove usvojenoj u od. 7-2 (sl.
7-4) svaka od ovih komponentnih e. m. s. zaostaje za
fluksom koji je indukuje za 90, kao to je vektor-
ski prikazano na sl. 7-13. Ali fluks reakcije indukta Sl. 7-13. Vektorski dijagram
komponentnih fluksova i odgo-
0 ar je u fazi sa strujom indukta Ia i, prema tome, e. varajuih napona
m. s. reakcijeinduktai?ar zaostaje za strujom indukta
za 90. Tako je
E f j I a Xq, E r (7-6)
gde je x,p konstanta proporcionalnosti koja izraava odnos izmeu efektivnih vre-
dnosti E a r i I a. Treba primetiti da jedn. 7-6 vai i za onaj deo kola na sl. 7-14a
* 9> Xi rm
W 5 5 !T W W ^
r l + +u,
1
u
(a) (b)
Sl. 7-14. Ekvivalentna kola
koji je levo od Er. Reakcija indukta dejstvuje, prema tome, prosto kao induktivna
reaktansa xv kojom se uzima u obzir komponentni napon indukovan dejstvom
264 SIN H R O N E M A IN E: A N ALIZA RADA [GLAVA 7.
prostornog osnovnog harmonika fluksa koji stvara reakcija indukta. Ova reaktan-
sa obino se naziva reaktansa magneenja ili reaktansa reakcije indukta.
Zajednika e. m. s. Er razlikuje se od napona na krajevima maine za pa-
dove napona usled otpora indukta i reaktanse rasipanja indukta, kao to je poka-
zano desno od Er na sl. 7-14a, gde je ra otpor indukta, xt reaktansa rasipanja
indukta, a Ut napon na krajevima. Sve veliine su fazne (izmeu linije i zvezdita
za mainu spregnutu u zvezdu).Rasipna reaktansa indukta uzima u obzir napone
koje indukuju komponentni fluksovi a koji nisu obuhvaeni zajednikom e. m. s.
Er. To su fluksovi rasipanja u lebu i bonim vezama i vii prostomi harmonici
obrtnog polja koje u vazdunom procepu proizvode struje indukta, kao to je opi-
sano u od. 4-9.
Najzad, ekvivalentno kolo za nezasienu mainu sa cilindrinim rotorom
u uravnoteenom viefaznom sistemu svodi se na oblik pokazan na sl. 7-146, na
kojoj je maina prikazana jednofazno, i to svojim naponom usled pobude Ef
vezanim na red sa jednom prostom impedansom. Ova impedansa se naziva sinhrona
impedansa. Njena reaktansa xs se naziva sinhrona reaktansa. Izraena pomou
reaktanse magneenja i rasipne reaktanse ona iznosi:
xs Xfp -j- xt (7-7)
Sinhrona reaktansa xs uzima u obzir celokupni fluks koji proizvode uravnoteene
viefazne struje indukta, dok napon usled pobude uzima u obzir fluks koji proiz-
vodi pobudna struja. U nezasienoj maini sa cilindrinim rotorom pri konstan-
tnoj uestanosti sinhrona reaktansa je konstanta. Osim toga, napon od pobude sraz-
meran je pobudnoj struji i ravan naponu koji bi se pojavio na krajevima kad
bi kolo indukta bilo otvoreno i kad bi se brzina i pobudna struja odravali konstan-
tnim.
Korisno je imati bar priblian pojam o redu veliine komponenata impe-
danse. Za maine sa nominalnom snagom iznad nekoliko stotina kVA, pad napona
usled otpora indukta pri nominalnoj struji obino je manji nego 0 , 0 1 od nominal-
nog napona; tj. otpor indukta je obino manji od 0 , 0 1 u relativnim jedinicama u
odnosu na nominalne veliine maine (Sistem relativnih jedinica je opisan u Do-
datku A, od. A 10). Rasipna reaktansa indukta je obino reda 0,1 do 0,2 a
sinhrona reaktansa iznosi priblino 1,0 sve u relativnim jedinicama. Uopte uzev,
otpor indukta raste a sinhrona reaktansa opada sa smanjenjem veliine maine. Po-
drazumevajui i dalje relativne jedinice, otpor indukta moe iznositi oko 0,05 a
sinhrona reaktansa oko 0,5 za male maine kao to su one u kolskim laboratori-
jumima. Za sve maine izuzev malih otpor indukta se obino zanemaruje, izuzev
u pogledu njegovog uticaja na gubitke i zagrevanje.
7-6. K arak teristik e praznog h o d a i k ratkog spoja. Sinhrona reaktansa
se moe odrediti iz rezultata ispitivanja pri praznom hodu i kratkom spoju. Isto-
vremeno se iz takvih ispitivanja mogu dobiti podaci u pogledu gubitaka snage.
a.Karakteristika praznog hoda i gubici usled obrtanja pri praznom hodu. Kao
i kriva magneenja maine za jednosmemu struju, karakteristika praznog hoda sin-
hrone maine je kriva napona na krajevima indukta sa otvorenim kolom u zavis-
nosti od pobudne struje kadse mainaobre sinhronom brzinom, kao to pokazuje
kriva sa oznakom occ na sl. 7-15a. Za postojeu mainu karakteristika praznog
hoda obino se odreuje eksperimentalno: maina se goni mehaniki sinhronom
brzinom sa otvorenim induktom, pa se napon na krajevima ita za niz vrednosti
pobudne struje4). Karakteristika praznog hodaesto se crta urelativnim jedinicama,
4) Drugi metodi ispitivanja mogu se upotrebiti za sinhrone motore i u sluajevima kad
mehaniki pogon nije zgodan. Za korisne podatke o praktinim metodima ispitivanja, vidi AIEE
Test Code for Synchronous Machines, No 503, American Institute of Electrical Engineers, Nju-
jork, 1945.
DEO 76] O G LED I PRA ZNO G HODA I K RA TK O G S PO JA 265
kaonasl. 7-156. Jedinica za napon u sistemu relativnih jedinica je nominalni napon

mai ne, a jedinicapobude obino se definie kao pobuda koja odgovara nominal-
(a) (b>
Sl. 7-15. Karakteristika praznog hoda (a) sa naponom indukta u voltima i pobudnom strujom
u amperima (b) u relativnim jedinicama
nom naponu na liniji vazdunog procepa, kao na sl. 7-156. To znai da je pobuda
06 u amperima na sl. 7-15a ravna pobudi 1,00 na sl. 7-156.
Ako se za vreme ispitivanja sinhrone maine u praznom hodu meri meha-
nika snaga potrebna za njen pogon, mogu se dobiti gubici usled obrtanja u praznom
hodu. Oni obuhvataju gubitke na trenje i na provetravanje i gubitke u gvou
koji odgovaraju fluksu maine u praznom hodu. Gubici na trenje i provetravanje
su pri sinhronoj brzini konstantni, dok je gubitak u gvoupri otvorenom kolu
funkcija fluksa koji je opet srazmeran naponu pri otvorenom kolu.
Mehanika snaga potrebna za pogon nepobudjene maine sinhronom br-
zinom ravna je gubicima te maine na trenje i provetravanje. Kad se induktor
pobudi mehanika snaga je ravna zbiru gubitaka na trenje i provetravanje i gubi-
taka u gvou pri praznom hodu. Gubici u gvou pri praznom hodu mogu se,
dakle, dobiti iz razlike izmeu ove dve vrednosti mehanike snage. Sl. 7-16 poka-
zuje krivu gubitaka u gvou pri praznom hodu kao funkciju napona otvorenog
kola.
b.Karakteristika kratkog spoja i gubici kratkog
spoja. Kad se krajevi sinhrone maine gonjene sin-
hronom brzinom kao generator kratko spoje preko
podesnih ampermetara kao na sl. 7-17a, pa sepobu-
dna struja postupno poveava dok struja indukta ne
dostigne najveu bezbednu vrednost (otprilike dvo-
struku nominalnu struju), mogu se dobiti podaci
prema kojima se moe grafiki prikazati struja kratko- * n o p o n p r a z n o g
spojenog indukta uzavisnosti od pobudne struje. Ta o.
kriva se naziva karakteristika kratkog spoja. Sl. 7-176 Sl. 7-16. Kriva gubitaka u gvo-
pokazuje karakteristiku praznog hoda occ i karakte- u pri praznom hodu
ristiku kratkog spoja scc.
Vektorski odnos izmeu napona od pobude Ef i struje indukta u ustalje-
nom stanju I a pri uslovima viefaznog kratkog spoja je
Ef = IJjra + jx s) (7-8)
Vektorski dijagram je pokazan na sl. 7-18. Poto je otpor mnogo manji od sinhrone
reaktanse, struja indukta zaostaje za naponom pobude skoro za 90. Zbog toga je
talas m. m. s. reakcije indukta skoro u osi polova induktora a suprotan m. m. s.

induktora, kao to pokazuju vektori A i F koji predstavljaju prostorne talase m. m.s.
reakcije indukta odnosno induktora. Talas m. m. s. ija se osa poklapa sa osom
Sl. 7-17. (a) ema za ogled kratkog spoja. (6) Karakteristike praznog hoda i kratkog spoja
polova induktora naziva se m. m. s. uzdune ose. U skladu sa tom terminologi-

jom, karakteristika kratkog spoja se esto naziva karakteristika sinhrone impedanse uz-
dune ose, naziv koji osobito ima znaaja kod maina sa isturenim polovima.
Rezultantna m. m. s. stvara rezultantni fluks u vazdunom procepu koji
indukuje rezultantnu e. m. s. Er ravnu padu napona u otporu indukta ra i reak-
tansi rasipanja xh to se izraava jednainom
Er = Ia (ra + j xj) (7-9)

U veini sinhronih maina otpor indukta je zanemarljiv, a reaktansa rasipanja je
izmeu 0,10 do 0,20 tako da se kao srednja vrednost moe uzeti 0,15 u relativnim
jedinicama. To znai da pri nominalnoj struji indukta pad napona usled rasipne
reaktanse iznosi oko 0,15 u relativnim jedini-
oso indu ktoro cama. Iz jedn. 7-9 proizilazi, dakle, da zajedni-
ka e. m. s. pri nominalnoj struji indukta i kra-
tkom spoju iznosi oko 0,15 u relativnim jedi-
nicama to znai da rezultantni fluks ima samo
0,15 od svoje vrednosti pri normalnom naponu.
Prema tome, maina radi pod uslovima neza-
sienosti. Struja kratkospojnog indukta je sto-
ga direktno srazmerna pobudnoj struji u op-
segu poev od nule pa znatno iznad nominalne
struje indukta.
Nezasiena sinhrona reaktansa moe se
nai iz podataka praznog hoda i kratkog spo-
ja. Pri bilo kojoj podesnoj pobudi induktora,
kao to je O /n a sl. 7 -llb, struja kratko spoje-
Sl. 7-18. Vektorski dijagram za uslove nog indukta je O'b, a napon od pobude za tu
pri kratkom spoju pobudnu struju odgovara ordinati Oa proitanoj
na liniji vazdunog procepa. Valja primetiti da
treba uzeti napon sa linije vazdunog procepa jer kratkospojena maina radi uuslovima
nezasienosti. Ako je Ef(g} napon po fazi koji odgovara vrednosti Oa, a Ia(sc} struja
indukta po fazi koja odgovara vrednosti O'b, tada se iz jedn. 7-8, zanemarujui
otpor indukta, dobiva nezasiena vrednost sinhrone reaktanse:
DEO 76] OGLEDI PRA ZN O G HODA I K R A TK O G SPO JA 267
E f(l) (7-10)
xs(g)
Ia(s)
gde indeksi (g) znae uslove linije vazdunog procepa. Ako su Ef(g) i Ia(sc) izraeni
u relativnim jedinicama, sinhrona reaktansa je takoe izraena u relativnim jedi-
nicama. Ako su, pak, Ef(g) i Ia(sc) izraeni u voltima po fazi odnosno amperima po
fazi, sinhrona reaktansa e biti u omima po fazi.
Pri radu sa nominalnim naponom na krajevima ili sa priblinim naponom,
uzima se ponekad da je maina ekvivalentna nezasienoj maini ija kriva mag-
neenja je prava linija kroz poetak i kroz taku nominalnog napona na karakte-
ristici praznog hoda, kao to pokazuje isprekidana linija Op na sl. 7-19. Sa tom pri-
blinou, zasiena vrednost sinhrone reaktanse pri nominalnom naponu Ut je
V, (7-11)
x, = T'
1 a (s)
gde je r a(i) struja indukta O'c proitana na karakteristici kratkog spoja za pobudnu
struju Of' koja odgovara vrednosti Ut karakteristike praznog hoda, kao to pokazuje
sl. 7-19. Ovaj metod odreivanja dejstva zasienosti daje obino zadovoljavajue
rezultate kad se ne trai velika tanost. Jedan taniji metod opisan je u od. 8-3.
Odnos kratkog spoja definisan je kao od- n a p o n p r i otv o ren o m kotu
nos pobudne struje potrebne za nominalni
napon pri praznom hodu prema pobudnoj
struji potrebnoj za nominalnu struju indukta
pri kratkom spoju. To znai da je na slici
7-19 odnos kratkog spoja OKS
O f'
OKS (7-12)
Of
Moe se pokazati da je odnos kratkog
spoja reciprona vrednost zasiene sinhrone
reaktanse u relativnim jedinicama koju daje
jedn. 7-11.
P r im e r 7-1. Sledei podaci su uzeti iz karak- Sl. 7-19. Karakteristike praznog hoda i
teristika praznog hoda i kratkog spoja sinhrone tro- kratkog spoja
fazne maine 45 kVA, zvezdaste sprege, 220 V (li-
nijski napon) sa 6 polova i za 60 Hz:
I z karakteristike praznog hoda:
Linijski napon = 220 V
Pobudna struja = 2,84 A
I z karakteristike kratkog spoja:
Struja indukta A ] 118 152

Pobudna struja A ! 2,20 2,84
Iz linije vazdunog procepa

Izraunati nezasienu vrednost sinhrone reaktanse, njenu zasienu vrednost pri nominalnom
naponu u skladu sa jedn. 7-11 i odnos kratkog spoja. Izraziti sinhronu reaktansu u omima po fazi,
a i u relativnim jedinicama uzimajui nominalne veliine maine kao bazne.
268 SIN H RO N E M A SIN E: A N ALIZA RA D A [GLAVA 7.
Reenje. Pri pobudnoj struji od 2,20 A, fazni napon na liniji vazdunog procepa je
202
" 6 ,7 V
a za istu pobudnu struju, struja indukta u kratkom spoju je

Ia{sc) = 118 A
Iz jedn. 7-10,
116,7
xs(g) = 0,987 Q po fazi.
118
Treba uoiti da je nominalna struja indukta 45 000/[/ 3 x 220 = 118 A. Prema tome je I a(sc)
= 1,00 u relativnim jeinicama. Odgovarajui napon vazdunog procepa je
Ef(g) = 702 /220 = 0,92 u relativnim jedinicama
Iz jedn. 7-10 je, u relativnim jedinicama,
0,92 , .
xs(g) = = 0,92 u relativnim jedmicama
Iz karakteristika praznog hoda i kratkog spoja i jedn. 7-11,

220
x. = 7 =------ = 0,83611 po fazi
s 1/3x152
U relativnim jedinicama je I'a(sc) = 152/118 = 1,29 a iz jedn. 7-11
1 ,0 0 . . .
xs = - = 0,775 u relativmm jedintcama
Iz karakteristike praznog hoda i kratkog spoja i jedn. 7-12,

2,84
OKS = = 1,29
2,20
Kad se mehanika snaga potrebna za pokretanje maine meri u toku izvrenja
ogleda kratkog spoja, mogu se dobiti podaci 0 gubicima koje prouzrokuje struja
indukta. Mehanika snaga potrebna za pogon sinhrone maine za vreme ogleda
kratkog spoja ravna je zbiru gubitaka usled trenja i provetravanja i gubitaka prouzro-
kovanih strujom indukta. Gubici prouzrokovani strujom indukta mogu se nai
oduzimanjem gubitaka usled trenja i provetravanja od pogonske snage. Gubici
prouzrokovani strujom kratkospojenog indukta nazivaju se kolektivno gubitak usled
struje kratkog spoja. Kriva gubitka usled struje kratkog spoja u zavisnosti od
struje indukta pokazana je na sl. 7-20. Ona je priblino parabolina.
Gubitak usled struje kratkog spoja obuhvata gubitak u bakru u namotaju
indukta, lokalne gubitke u gvou zbog rasipnog fluksa indukta i izvestan veoma
mali gubitak u gvou prouzrokovan rezultantnim fluksom. Gubitak u otporu od-
reenom jednosmernom strujom moe se izraunati kad se otpor izmeri jednosmer-
nom strujom i po potrebi koriguje s obzirom na temperaturu namotaja za vre-
me ispitivanja u kratkom spoju. Za bakarne provodnike je
rT 234,5 + T
(7-13)
rt 234,5 + t
gde su rT i rt otpori na temperaturama T odnosno t u stepenima Celzijusa. Ako se ovaj
gubitak u otporu odreenom jednosmemom strujom oduzme od gubitka usled struje
kratkog spoja, razlika e predstavljati gubitak usled povrinskog efekta i vrtlonih
struja u provodnicima indukta plus lokalni gubici u gvou prouzrokovani rasipnim
fluksom indukta. (Gubitak u gvou prouzrokovan rezultantnim fluksom u krat-
D EO 7 7] RADNE K A R A K T E R IST IK E 269
kom spoju obino se zanemaruje.) Ova razlika izmeu gubitka usled struje kratkog
spoja i gubitka u otporu jednosmemoj struji predstavlja dopunske gubitke pro-
uzrokovane naizmeninom strujom u induk-
tu. To su dopunski gubici opisani u od. gubici u s l e d s t r
4-11 za koje se obino smatra da imaju istu kro tko g spoja
vrednost pri normalnim uslovima opteree-
nja kao i u kratkom spoju. Oni su funkcija
struje indukta, kao to pokazuje kriva na sl. dopunski
g u b ici
7-20.
Kao u svakoj maini za naizmeninu
stru jo m du kta
struju, efektivni otpor indukta dobiva se kad
se gubitak snage koji se pripisuje struji in- Sl. 7-20. Krive gubitaka usled struje
dukta podeli sa kvadratom struje. Pod pret- kratkog spoja i dopunskih gubitaka.
postavkom da su dopunski gubici funkcija
samo struje indukta, efektivni otpor rafeff) indukta moe se odrediti iz gubitka usled
struje kratkog spoja:
gubitak usled struje kratkog spoja
ra(eff) = , :-------:-------- . V , T , (7-14)
Ako su gubitak usled struje kratkog spoja i struja indukta u relativnim jedinicama,
efektivni otpor e takoe biti u relativnim jedinicama. Ako su oni u vatima po fazi,
odnosno u amperima po fazi, efektivni otpor e biti u omima po fazi. Obino je
dovoljno tano da se odredi vrednost ra(?If) pri nominalnoj struji i da se onda pretpo-
stavi da je ona konstantna.
P r im e r 7-2. Za sinhronu trofaznu mainu 45 kVA, vezanu u zvezdu, iz zadatka 7-1,
pri nominalnoj struji indukta (118 A) gubitak usled struje kratkog spoja (ukupan za 3 faze) je 1,80
kW na temperaturi od 25 C. (Vidi sl. 7-25.) Otpor indukta izmeren jednosmernom strujom pri
ovoj temperaturi je 0,0335 12 po fazi.
Izraunati efektivni otpor indukta u relativnim jedinicama i u omima po fazi na 25C.
Reenje. U relativnim jedinicama, gubitak usled struje kratkog spoja je
1,80
= 0,040
45
za Ia = 1,00 u relativnim jedinicama. Prema tome je
0,040
r<eff) = 0,040 u relativnim jedinicama
(UOO'j
Raunajui po fazi, gubitak usled struje kratkog spoja je

1800
W po fazi
3
prema tome, efektivni otpor je
1800
ra(eff) ' - = 0,043 12 po fazi
3(118)!
Odnos otpora naizmenine struje prema otporu jednosmerne struje je
ra(eff) = 0^043 = j 2g
ra(dc) 0,03 5
Poto se radi o maloj maini, njen otpor u relativnim jedinicama je srazmerno visok.
Otpor indukta maina sa nominalnom snagom iznad nekoliko stotina kVA obino je manji od 0,01
u relativnim jedinicama.
7-7. Radne karakteristike ustaljenog stanja. Glavne radne karakteris-
tike ustaljenog stanja jesu uzajamna zavisnost izmeu napona na krajevima, pobud-
ne struje, struje indukta, sainioca snage i stepena korisnosti. U mnogim praktinim
270 SIN H RO N E M AINE: A N ALIZA RADA [GLAVA 7.
prouavanjima ove karakteristike se mogu izraunati sa dovoljnom tanou na

osnovu proste teorije maina sa cilindrinim rotorom. Dejstvo zasienja u opsegu
normalnih napona moe se priblino uzeti u obzir uzimajui konstantnu sinhronu
reaktansu podeenu zbog zasienosti kao u jedn. 7-11 i ekvivalentnu pravolinijsku
krivu magneenja kao to je Op na sl. 7-19. Analiza rada sinhrone maine u usta-
ljenom stanju svodi se tada na prost problem toka snage kroz impedansu koja se
skoro iskljuivo sastoji od induktivne reaktanse, kao na sl. 7-14. Za veu tanost
potrebna je potpunija obrada dejstva zasienja, a katkadj se moraju uzeti u obzir
i dejstva isturenih polova. Ova pitanja se razmatraju u gl. 8 .
Posmatrajmo sinhroni generator koji pri konstantnoj uestanosti odaje snagu
optereenju sa konstantnim sainiocem snage. Kriva koja pokazuje pobudnu struju
potrebnu za odravanje nominalnog napona na krajevima pri promeni optereenja
sa stalnim sainiocem snage naziva se karakteristika pobude (ili regulacije). Ona je
slina karakteristici pobude maine za jednosmemu struju (sl. 5-29). Sl. 7-21 po-
kazuje tri ovakve krive za razliite konstantne vrednosti sainioca snage.
Kad se pobudna struja odrava konstantnom dok se optereenje menja,
menja se i napon na krajevima. Karakteristine krive napona na krajevima u za-
visnosti od strujeindukta za tri konstantna sainioca snage pokazuje sl. 7-22. Svaka
kriva je nacrtana za izvesnu konstantou pobudnu struju, ali je vrednost pobudne
struje za svaku krivu drukija. U svakom sluaju, pobudna struja je jednaka vred-
nosti potrebnoj da se dobije nominalni napon na krajevima pri nominalnoj struji
indukta i odgovara vrednosti nominalne struje indukta proitanoj na karakteri-
stikama pobude (sl. 7-21).
Nominalna snaga sinhronih generatora obino se izraava u vidu maksi-
malne prividne snage u kVA pri odreenom naponu i sainiocu snage (esto 0,8
ind.) koju oni mogu da odaju neprekidno ne zagrevajui se preterano. Zagrevanje
induktora pri zahtevanom pobuivanju sa induktivnim sainiocima snage moe
biti najstroe ogranienje, naroito za turbogeneratore. Pri normalnim optere-
tike generatora pri stalnoj pobudnoj struji
enjima pobudna struja se obino regulie tako da se nominalni napon na krajevima

odrava kad se optereenje menja, te maina radi po karakteristici pobude. Pri
preoptereenjima pobudna struja se esto odrava konstantnom na najveoj do-
zvoljenoj vrednosti utvrenoj ogranienjima zagrevanja induktora, tako da maina
radi po karakteristici pri konstantnoj pobudnoj struji. Na taj nain se u sluaju iz-
nenadnog preoptereenja rad odrava, ali sa smanjenim naponom. Sloena karak-
teristika ovakvog rada pri konstantoom sainiocu snage data je na sl. 7-23.
DEO 77] RADNE K A R A K T E R IST IK E 271
U od. 7-3 ve je pokazano da se sainilac snage sa kojim radi sinhroni motor,

pa prema tome i njegova struja indukta, mogu regulisati podeavanjem pobude
njegovog induktora. Kriva koja pokazuje zavisnost izmeu struje indukta i pobudne
struje pri konstantnom naponu na krajevimaikonstantnomoptereenju vratila na-
ziva se kriva V zbog svog karakteristinog oblika. Slika 7-24 pokazuje familiju
krivih V. Za konstantnu odatu snagu struja indukta je, naravno, najmanja za sai-
nilac snage ravan jedinici, a raste kad sainilac snage opada. Isprekidane linije su
geometrijska mesta konstantnih sainilaca snage. To su karakteristike pobude sin-
hronog motora koje pokazuju kako se pri promeni optereenja pobudna struja mora
menjati da bi se sainilac snage odrao konstantan. Take desno od karakteristike
pobude za sainilac snage ravan jedinici odgovaraju poveanoj pobudi dok dovedena
struja prednjai; take levo odgovaraju smanjenoj pobudi dok dovedena struja
kasni. Karakteristike pobude sinhronog motora veoma su sline karakteristikama
pobude generatora na sl. 7-21. (Pri uporeenju sl. 7-21 i 7-24 treba imati u vidu
da su apscisna i ordinatna osa meusobno zamenjene.) U stvari, kad ne bi bilo
izvesnih malih uticaja otpora indukta, karakteristike pobude motora i generatora
bile bi identine uzuzev to bi krive induktivnih i kapacitivnih sainilaca snage
bile meusobno zamenjene.
Kao za sve elektromagnetne maine gubici u sinhronim mainama sastoje
se od gubitaka u bakru namotaja, gubitaka u gvou i mehanikih gubitaka. Kon-
vencionalni stepen korisnosti izraunava se prema nizu pravila usvojenih od strane
Sl. 7-23. Karakteristike generatora sa saini- Sl. 7-24. Krive V sinhronog motora
ocem snage 0 ,8 ind.
ASA5). Opta naela na kojima su ta pravila zasnovana opisana su u od. 4-11. Svrha
sledeeg primera je da pokae kako se ova pravila primenjuju posebno na sinhrone
maine.
P r im e r 7-3. Sl. 7-25 sadri podatke o gubicima sinhrone maine iz primera 7-1 i 7-2.
Izraunati njen stepen korisnosti kad ona radi kao sinhroni motor pri naponu na krajevima od
230 V kad se u njen indukat dovodi snaga od 45 kW sa sainiocem snage 0,80 ind. Pobudna struja
merena pri ogledu optereenja pod ovim uslovima je /y(0g,led) = 5,50 A.51
51 ASA Standards, Rotating Electrical Machinery, Bull. C50-1943, str. 31, American
Standards Association, Njujork, 1943.
272 SIN H RO N E M AINE: A N A LIZA RADA tGLAVA 7.
Relenje. Pri datim radnim uslovima struja indukta je

45 000
Ia = ------------- = 141 A
a 1/3-230 0,80
Gubici u bakru imaju se izraunati na osnovu otpora odreenog jednosmernom strujom u
namotajima pri 75C. Korektura otpora namotaja pomou jedn. 7-13 daje
Otpor pobudnog namotaja rf pri 75C = 35,5 O
Otpor indukta odreen jednosmernom strujom ra pri 75C = 0,0399 II po fazi
Gubitak u bakru pobudnog namotaja je
P f rf = 5,502 X 35,5 = 1 070 W ili 1,07 kW
Prema standardima ASA, gubici u pobudnom otporniku i u pobudnici ne stavljaju se
na teret maine. Gubitak u bakru indukta je
3 Ia* ra = 3 x 1412 x 0,0399 = 2 380 W ili 2,38 kW
a prema jedn. 7-25, za Ia = 141 A, dopunski gubici su 0,56 kW. Prema standardima ASA, za do-
punske gubitke se ne vri temperaturna korektura.
- g u b ita k u sled t r e n ja i p r o v e tr a v o n ja * 0 ,9 l kW
~ o tp o r induk'ta o d re d je n je d n o s m e rn o m s t r u jo m
no 25 C = 0,0335/1 po tazi
- otpor pobudnog n a m o to ja na 25 C z 20, 0 H
Sl. 7-25. Gubici trofazne estopolne sinhrone maine 45 kVA spregnute u zvezdu
Gubitak u gvou ita se sa krive gubitka u gvou u praznom hodu za napon ravan unu-
tranjem naponu iza otpora maine. Smatra se da dopunski gubici potiu od gubitaka usled
fluksa rasipanja indukta. Za motorski rad ovaj unutranji napon, izraen vektorski:
230
h ra = y 3 - 141 (0,80 + j 0,60) (0,0399)
= 128,4 j 3,4
Njegova veliina je 128,4 V (fazni) ili 222 V (linijski), Iz sl. 7-25, gubitak u gvou u praznom hodu
je 1,20 kW. Isto tako, gubitak usled trenja i provetravanja je 0,91 kW. Time su odreeni svi gubici.
DEO 78] K A R A K T E R IST IK E SNAGAUGAO 273
Ukupni gubici = 1,07 + 2,38 + 0,56 + 1,20 + 0,91 = 6,12 kW

Dovedena snaga je zbir snage naizmenine struje dovedene induktu i snage jednosmerne struje
dovedene induktoru, ili
Dovedena snaga = 46,07 kW
Prema tome je
gubici 6 ,1 2
Stepen korisnosti = 1 ---------------------- = 1 ------ = 0,867
dovedena snaga 46,1
7-8. Karakteristike snaga ugao u ustaljenom stanju. Maksimalno
kratkotrajno preoptereenje koje sinhrona maina moe da savlada odreeno je
maksimalnim obrtnim momentom koji se moe razviti bez gubitka sinhronizma.
Svrha ovog odeljka je da se izvedu izrazi za granice snage u ustaljenom stanju pro
stih sistema na osnovu teorije cilindrinog rotora, a za postupna optereenja
Sl. 7-26. (a) Impedansa vezana na red sa dva napona. (6) Vektorski dijagram
obuhvatajui dosad zanemarivani uticaj spoljnih impedansi. Prouavanje granica

snage sinhrone maine je samo poseban sluaj optijeg problema ogranienja snage
koja se kroz izvesnu induktivnu impedansu moe preneti.
Posmatrajmo prosto kolo na sl. 7-26a koje se sastoji od dva naizmenina
napona E i E2 vezanih preko impedanse Z kroz koje tee struja I. Vektorski
dijagram je pokazan na sl. 7-26b. Snaga P2 koja se odaje kroz impedansu na njenom
potroakom E2 je
P2 = E2 I cos<p2 (7-15)
gde je <p2 fazni ugao struje I u odnosu na E2. Struja je, vektorski
/ = (7-16)
Z
Kad se vektori napona i imepdansa izraze u polarnom koordinatnom sistemu,
E J 8 E2/0 E,
1= /s<p2- (7-17)
Z / 9.
gde su E{ i E2 veliine napona, S fazni ugao za koji Ex prednjai ispred E2, Z veliina
impedanse, a <p2 njen ugao u polarnom predstavljanju. Realni deo desne strane vek-
torske jednaine 7-17 je komponenta struje I u fazi sa E2, zbog ega je
E E
I cos <p2 1 cos (S <p2) ------- cos ( cp2) (7-18)
z z
Zamenom jedn. 7-18 u jedn. 7-15, i imajui u vidu da je cos ( <p*) = cos<p* =
R jZ dobiva se18
18 Elektrine maine
274 SIN H RO N E M A IN E: A N ALIZA R A t)A [OLAVA 7.
P2 = cos ( _ cpr) E ,2R

E t E 'l (7-19)
Z2
E\E% . /o, , E fR
-^2
- sm ( 8 + ocj (7-20)
Z2
gde je
i?
rJ-z = 90 oz == arc tg (7-21)
X
to je obino mali ugao.
Slino se snaga Px na generatorskom kraju impedanse moe izraziti kao
, . , E ,2R
P-i = sin ( 8 aa) -|----- (7-22)
Kad je otpor zanemarljiv kao to je esto sluaj:
Px P2 = sin 8 (7-23)
X
Kad je otpor zanemarljiv i naponi konstantni, maksimalna snaga je
E\E2
imax P 2max (7-24)
X
to se deava kad je 8 = 90.
Jednaina 7-23 moe se uporediti sa osnovnom jednainom obrtnog momenta
3-22 ili 7-3, izraenom pomou talasa fluksa i m. m. s. koji uzajamno dejstvuju.
U jedn. 7-3 rezultantnifluks u vazdunom procepu <2>r indukuje rezultantnu e. m. s.
E a m. m. s. induktora indukuje napon od pobude Ef. Kad se zanemari zasienje,
napon od pobude Ef je linearno srazmeran m. m. s. induktora F. Vremenski fazni
ugao izmeu napona Er i Ef ravan je prostomom faznom uglu SRp izmeu odgo-
varajuih talasa fluksa. Ako su konstante proporcionalnosti izmeu m. m. s. i fluksa
i izmeu fluksa i e. m. s. izraunate, jedn. 7-3 moe se izraziti kao
M = q E,Ef sin SRF (7-25)

cos xv
gde je q broj faza, ms sinhrona brzina u mehanikim radijanima po sekundi, a
xrpreaktansa magneenja. Prema tome, unutranja elektromehanika snaga po fazi
je
P = EjEl sin 8 *F (7-26)

Xq>
Jednaina 7-26, dakle, slae se sa jedn. (7-23) za tok snage kroz reaktansu x(p sa
naponima Er i Ef na njena dva kraja.
Treba primetiti da jedn. 7-26 predstavlja jedan opti odnos izmeu pet
razmatranih veliina. To je, meutim, izraz sinusoide sa maksimalnom vrednou
za 8 RP = 90 samo ako su Er, Ef i x rf konstante. U stvamoj maini zajednika
e. m. s. nije konstantna kad se optereenje menja zbog promenljivih padova napona
u rasipnoj impedansi indukta i u spoljnim kolima. Analiza problema pomou ekvi-
valentnih kola, meutim, omoguuje nam da lako sagledamo uticaj tih impedansa,
kao i u unutranje uzajamno dejstvo magnetnih polja.
DEO 78] K A R A K T E R IST IK E SNAGAUGAO 275
P r im e r 7-4. Sitihroni motor od 2000 KS, cos 9 = 1,0, 3 faze, sprega Y, 2.300 V, 30
polova, 60 Hz ima sinhronu reaktansu od 1,95 2 po fazi. Za svrhe ovog problema mogu se svi
gubici zanemariti.
a) Izraunati maksimalni obrtni momenat koji ovaj motor moe da razvije kad se napaja
snagom iz krute mree sa nominalnim naponom i nominalnom uestanou i kad je pobuda nje-
govog induktora konstantna i ima vrednost koja odgovara sainiocu snage 1 ,0 0 pri nominalnom
optereenju.
b) Umesto krute mree iz ta. a) pretpostavlja se da se motor napaja snagom od trofaz-
nog turbogeneratora sprege Y, 2300 V, 1750 kVA, 2 pola, 3600 obr/m in, ija sinhrona reaktansa
iznosi 2,65 2 po fazi. Generator se pokree sinhronom brzinom a pobude induktora generatora i
motora podeene su tako da motor radi sa sainiocem snage od 1 ,0 0 i nominalnim naponom na
krajevima pri punom optereenju. Pobude induktora obe maine odravaju se konstantnim, a
mehaniko optereenje sinhronog motora postepeno se poveava. Izraunati maksimalni obrtni
momenat motora pri tim uslovima. Izraunati, sem toga, napon na krajevima kad motor razvija
svoj maksimalni obrtni momenat.
Reenje. Mada ova maina nesumnjivo pripada tipu maina sa isturenim polovima, rei-
emo problem prostom teorijom cilindrinih rotora. Prema tome, nee se uzimati u obzir reluk-
tantni obrtni momenat. Maina e stvarno razvijati neto vei maksimalni obrtni momenat od
vrednosti koju emo izraunati.
a) Ekvivalentno kolo je prikazano na sl. l-21a, a vektorski dijagram za puno optereenje
na sl. 7-276, gde je Efm napon od pobude motora a xsm je njegova sinhrona reaktansa. Polazei
od nominalne snage motora i zanemarujui gubitke.
Nominalna prividna snaga = 2000 x 0,746 = 1492 kVA, 3 faze = 497 kVA po fazi
2300
Nominalni napon = 1330 V prema zvezditu
~
497 000
Nominalnastruja = = 374 A po fazi
1330
Iz vektorskog dijagrama za puno optereenje
/== F tV + ( /0*sm)a = 1 5 1 5 V
Kad je izvor snage kruta mrea a pobuda induktora konstantna, Ut i Ejm su konstantni. Zame-
njujui u jedn. 7-24 Et sa Ut, E2 sa E/m i X sa xsm dobija se
kTtE/m
Rmax (7-27)
x sm
1330 x 1515
1030 x 103 W po fazi
1,95
= 3090 kW za 3 faze
u relativnim jedinicama, P max = 3090/1492 = 2,07). Sa 30 polova pri 60 Hz, sinhrona brzina =
= 4 obr/s.
Pm ax 3090 x ! 0 3
Afmax 123 x 103 Nm
2x4
= 0,738 (123 x 10) = 90 600 funti-stopa
b) Kad je izvor snage turbogenerator, ekvivalentno kolo postaje kao na sl. 7-27c, gde je
Efg napon od pobude generatora, a xsg njegova sinhrona reaktansa. Vektorski dijagram za
puno optereenje motora, sa sainiocem snage 1,00, pokazuje sl. 7-27 d. Kao ranije,
Ut = 1330 V pri punom optereenju
Efm = 1515 V
Pad napona usled sinhrone reaktanse u generatoru je
Iaxsg = 374 x 2,65 = 991 V
a iz vektorskog dijagrama je
Efg = I Ut* + (Iaxsgy = 1655 V
S obzirom da su pobude induktora i brzine obe maine konstantne, Efg i Ejm su konstantni.
Zamenjujui u jedn. 7-24 Et sa Efg, E2 sa Efm i X sa xsg + xsm dobija se
Sl. 7-27. Ekvivalentna kola i vektorski dijagrami za primer 7-4
E fg Efm
E max (7-28)
xsg + xsm
1655 x 1515
= 545 x 103 W po fazi
4,60
= 1635 kW za 3 faze
(U relativnim jedinicama, P max = 1635/1492 = 1,095)
_ Pmax _ 1635 x ! 0 3
+fmax = 65 x 102 Nm
cos 2x4
= 48 000 funti-stopa
Sinhronizam e se izgubiti kad se na vratilu motora pojavi otporni momenat optereenja vei
od ove vrednosti. Motor bi tada, iako pod naponom, stao, generator bi teio da suvie povea br-
zinu i automatski prekida bi prekinuo kolo.
Pri nepromenljivim pobudama, najvea snaga nastaje kad Efg prednjai ispred Efm za
90, kao to pokazuje sl. 7-27e. Iz tog vektorskog dijagrama
Ia(xs + xsm) = I E f / + E f J = 2 240 V

2240
Ia = ------= 488 A
4,60
Iaxsm = 488 x 1,95 = 951 V
E/m 1515
= 0,676
f a(xsg + xsm) 2240
____ Efg 1655
= 0,739
Ia(xsg + xsm) 240
Vektorska jednaina za napon na krajevima je
1 'i Efm \ j f axsm Efm Iaxsm cos a + j f axsm sinoc 1515 643
+ j 703 = 872 + j 703
Veliina Ut je
Ut = 1 120 V fazni
= 1 940 V linijski
DEO 79] SPR EG N U TI GENERATORI 277
Kad je izvor turbogenerator, kao u ta. b), njegova impedansa ini da napon na krajevima
opada kad optereenje raste, zbog ega se maksimalna snaga od 3090 kW iz ta. a) smanjuje na
1635 kW u ta. b).
7-9. Paralelno spregnuti sinhroni generatori. Sinhroni generatori mogu
se lako sprezati u paralelan rad i, stvamo, sistemi za snabdevanje elektrinom ener-
gijom u visoko industrijalizovanim zemljama mogu imati desetine, pa i stotine
altematora u paralelnom radu, povezanih dalekovodima dugakim stotinama kilo-
metara, kojima se snabdevaju potroai rasuti na povrinama od po nekoliko sto-
tina hiljada kvadratnih kilometara. Ovi ogromni sistemi su izrasli uprkos potrebi
da se oni izrade tako da se sinhronizam odri pri poremeajima u mrei i uprkos
svim tehnikim i administrativnim problemima koji se moraju reiti da bi se ko-
ordinisao rad tako sloenih sistema maina i osoblja.
Glavni razlozi za ovakvo povezivanje sistema jesu neprekidnost rada i utede
u osnovnim investicijama i u pogonskim trokovima. Ekonomski obziri dolaze do
izraaja u mnogim pojedinostima kao to su utede u gorivukojese postiu kombi-
novanjem hidroelektrana i termoelektrana u istom sistemu tako da se hidraulina
snaga moe potpuno koristiti u periodima visokog vodostaja, dok se termika snaga
rezervie za periode oskudne vodom. Svaka elektrana sistema sastoji se obino od
nekoliko altematora u paralelnom hodu.6).
Da bismo na uproen nain prikazali osnovne od-
like paralelnog rada, posmatrajmo elementami sistem sa-
injen od dva istovetna trofazna generatora i G2 sa
njihovim pogonskim motorima P M y i PM 2 koji isporuuju vratilo -m
snagu optereenju /, kao to pokazuje ,,jednopolna ema na
sl. 7-28. Pretpostavimo da G odaje snagu pod naponom i
uestanou nominalne vrednosti, dok je generator G2 is-
kljuen. Generator G2 moe se ukljuiti da radi paralelno Sl. 7-28. Paralelni rad
sa Gx kad se dovede na sinhronu brzinu i njegov pobudni dva sinhrona generatora
otpomik podesi tako da napon generatora bude ravan
naponu sabimica. Kad uestanost maine koja se ukljuuje nije potpuno jednaka
sa uestanou sabimica, fazni stav napona generatora i sabirnica menja se sa
uestanou ravnoj razlici uestanosti dva napona moda izvesnom delu herca.
Prekida S 2 treba da se ukljui u trenutku kad su oba napona u fazi a napon na pre-
kidau ravan nuli. Instrument koji pokazuje pogodan trenutak poznat je pod imenom
sinhronoskop. Poto je generator G2 sinhronizovan na taj nain, aktivno i reaktivno
optereenje moe se razdeliti na obe maine odgovarajuim podeavanjem otvora
prigunih ventila pogonskih maina i pobudnih otpomika.
Suprotno generatorima jednosmerne
struje, paralelno spregnuti sinhroni gene-
ratori moraju imati potpuno istu brzinu u
ustaljenom stanju (pri jednakom broju po-
lova). Nain raspodele aktivne snage izme-
u njih zavisi zbog toga skoro iskljuivo od
karakteristika brzinasnaga njihovih pogon-
skih maina. Na sl. 7-29, kose pune linije
PMX i PM 2 predstavljaju karakteristike brzi
nasnaga dve pogonske maine pri konstan-
tnim otvorima prigunog ventila. Karakte- Sl. 7-29. Karakteristike brzinasnaga
ristike brzinasnaga svih postojeih pogon- pogonske maine
6) Za razmatranja o ekonomskom i drutvenom znaaju i o nekim tehnikim aspektima

modernih elektrinih energetskih sistema vidi Philip Sporn: The Integrated Power System,
Mc Graw-Hill Book Company, Inc., Njujork, 1950.
278 SINHRONE M A IN E: AN ALIZA RADA [GLAVA 7.
skih motora su opadajue. Horizontalna linija A B predstavlja ukupno optere-

enje, a odate snage generatora su Px i P2 (zanemarujui gubitke). Pretpo-
stavimo sada da se otvor prigunog ventila maine PM 2 povea, ime bi se
njena kriva brzinasnaga pomerila navie na isprekidanu liniju P M '2. Isprekidana
linija A 'B ' predstavlja sada snagu koja odgovara optereenju. Treba primetiti da
se odata snaga generatora 2 time poveala od P2 na P '2, dok se snaga generatora I
smanjila od Px na P \. Istovremeno se poveala uestanost sistema. Uestanost se
moe vratiti na normalnu kad se jo malo optereenja prebaci sa generatora 1 na
generator 2 zatvaranjem prigunog ventila motora 1 , ime se kdva brzinasnaga
generatora 1 sputa na isprekidanu liniju P M \. Ukupno optereenje predstavlja
sada linija A " B " , a odate snage generatora su P '\ i P " 2. Uestanost sistema i raspo-
dela aktivne snage izmeu generatora mogu se na taj nain regulisati pomou pri-
gunih ventila pogonskih maina.
Uporeenje prethodnog razmatranja sa razmatranjem iz od. 6-3 pokazuje
da u pogledu paralelnog rada postoje vane razlike izmeu sinhronih generatora i
generatora jednosmeme struje. Struja indukta generatora jednosmerne struje pot-
puno je odreena razlikom izmeu indukovane e. m. s. Ea i napona na krajevima
Ut, kao u jedn. 6-2 i 6-3. Raspodela optereenja izmeu njih potpuno je odreena
njihovim spoljnim karakteristikama, kao na sl. 6-16 i 6-17. Optereenje se moe
prebacivati sa jednog generatora na drugi podeavanjem pobudnih otpornika.
Svejedno je da li e pri promenama optereenja nastupiti nejednake promene brzina.
Kod sinhronih generatora, meutim, odata snaga nije odreena pobuivanjem i na-
ponima na krajevima, jer ti naponi mogu da podeavaju svoj fazni ugao S, shodno
odnosusnagaugao(jedn. 7-23). Naprotiv, odatu elektrinu snagu odreuje meha-
nika snaga koju daje pogonska maina, kao to pokazuje sl. 7-29. Promene pobude
generatora dovode do promena ugla 8 , ali ne utiu praktino na raspodelu aktivne
snage.
Promene pobude, meutim, utiu na napon na krajevima i na raspodelu
reaktivne snage. Na primer, uzmimo da su dva istovetna generatora na sl. 7-28 po-
deena da podjednako dele aktivno i reaktivno optereenje. Vektorski dijagram
je prikazan punim linijama na sl. 7-30, gde je Ut napon na krajevima, // struja
optereenja, Ia struja indukta u svakom od generatora, a Ef napon indukovan dej-
stvom induktora. Pad napona usled sinhrone reaktanse u svaltom od generatora je
jJ axs, a padovi napona usled otpora se zanemaruju. Uzmimo sada da se pobui-
vanje generatora 1 pojaa. Napon sabirnica U, e se takoe povisiti. On se moe
vratiti na normalni napon slabljenjem pobuivanja generatora 2. Konano stanje
prikazuju isprekidani vektori na sl. 7-30. Napon na krajevima, struja optereenja
i sainilac snage optereenja ostali su nepromenjeni. S obzirom da priguni ventili
pogonskih maina nisu taknuti, odata snaga i aktivne komponente struja indukata
generatora nisu se promenili. E. m. s. usled pobude EfX i Efz fazno su pomerene
tako da Ef sin 8 ostaje konstantno u skladu sa uslovom za konstantnu snagu u jedn.
7-23. Generator sa pojaanim pobuivanjem preuzeo je vie reaktivnog induktiv-
nog optereenja. Pri uslovima koje pokazuju isprekidani vektori na sl. 7-30, gene-
rator 1 daje celu reaktivnu snagu a generator 2 radi sa sainiocem snage ravnim
jedinici. Napon na krajevima i raspodela reaktivne snage izmeu generatora moe
se na taj nain regulisati pomou pobudnih otpornika
Obino su priguni ventili pogonskih maina pod komandom kako regu-
latora brzine maine, tako i automatskih regulatora uestanosti pa se uestanost
sistema odrava skoro sasvirn, konstantnom, a snaga se pravilno raspodeljuje na ge-
neratore. Napon i tok reaktivne snage regulie se esto automatski regulatorima
napona koji dejstvuju na pobudna kola generatora i transformatorima sa automatskim
menjanjem izvoda.
DEO 7 10] REZIM E 279
7-10. Rezim e. Rad simetrine viefazne sinhrone maine je u svojoj sutini

prilino prost. Pobudni namotaj napajan jednosmernom strujom stvara magnetno
polje koje se obre s rotorom. Uravnoteene viefazne struje indukta stvaraju takoe
jedno komponentno magnetno polje koje se
obre du vazdunog procepa, prelazei meha-
niki ugao ravan uglu obuhvaenom dvama su-
sednim polovima za vreme koje odgovara jed-
noj periodi. Kad se rotor obre tom brzinom,
komponentna polja statora i rotora su meu-
sobno nepomina, i njihovim uzajamnim dej-
stvom stvara se jednosmeran obrtni momenat.
Rezultantni fluks u vazdunom procepu pro-
izveden je zajednikim dejstvom pobudne struje
i struje indukta.
Sinhrona maina ima dve vane karakte- Sl. 7-30. Dejstvo promene pobuiva-
ristike: ( 1 ) nepromenljivu brzinu kad radi sa nja dva paralelno spregnuta sinhrona
konstantnom uestanou i (2 ) sposobnost da se generatora
u radu prilagodi irokom opsegu sainioca snage.
Prva karakteristika je rezultat odnosa izmeu brzine obrtnog magnetnog
polja proizvedenog strujama indukta i uestanosti tih struja. Samo pri toj brzini
su zadovoljeni uslovi za proizvoenje jednosmemog korisnog obrtnog momenta.
Iako se brzina moe trenutno razlikovati od sinhrone brzine, kao u toku prelaznog
perioda prilagoavanja novim uslovima ustaljenog stanja, prosena brzina u usta-
ljenom stanju mora biti konstantna. Maina se prilagoava promenama obrtnog
momenta na vratilu podeavanjem svog ugla obrtnog momenta kao u jedn. 7-3.
Elektromagnetni obrtni momenat na rotoru dejstvuje u smeru da magnetne polove
poravna sa talasom rezultantnog fluksa u vazdunom procepu. Za generatorski
rad moraju polovi induktora da budu gonjeni ispred rezultantnog talasa fluksa u
vazdunom procepu motomim obrtnim momentom neke pogonske maine, dok pri
motorskom radu polovi induktora moraju biti vueni za talasom rezultantnog
fluksa u vazdunom procepu od strane otpornog momenta optereenja vratila.
Sve se zbiva kao da su polovi rotora vezani nekim elastinim trakama za obrtni
rezultantni fluks u vazdunom procepu.
Druga vana karakteristika (podeljivost sainioca snage) posledica je i-
njenice da rezultantna m. m. s. koja stvara fluks u vazdunom procepu potie od
zajednikog dejstva magneenja naizmeninom strujom u induktu i pobude jedno-
smernom strujom u namotaju induktora. Podeavanje pobudne struje povlai
stoga kompenzacione promene u reaktivnoj snazi za magneenje u induktu. Tako
jako pobuen sinhroni motor radi sa kapacitivnim sainiocem snage. Drukije
bi se moglo rei da se jako pobueni sinhroni motor ponaa kao generator induk-
tivne reaktivne snage. Zbog ekonomskog znaaja sainioca snage, sposobnost sin-
hronog motora da radi sa kapacitivnim sainiocem snage predstavlja jedno drago-
ceno preimustvo. Mogunost podeavanja sainioca snage obino je glavni razlog
kada se mesto asinhronog usvoji sinhroni motor.
Jednaka vrednost sinhronih generatora i motora kao izvora reaktivne snage
je po svojoj vanosti polazna taka za inenjera energetiara postavljenog pred
zadatak da optereenja svog sistema napaja odreenim iznosom reaktivne snage.
On uvia da u izvesnim granicama ekonomski faktori mogu pretegnuti nad tehni-
kim faktorima pri odluivanju o lokaciji pobude potrebne za snabdevanje sistema
reaktivnom snagom. Ta pobuda se moe uvesti uinduktore generatora, uinduktore
sinhronih motora ili kompenzatora ili pomou statikih kondenzatora povezanih
na strategijskim takama.
Predstavljajui unutranji rad fiziki, u oslonu na obrtna magnetna polja,

nae dalje razvijanje teorije sinhronih maina ide za tim da se pokae da se sinhrona
maina u uravnoteenim viefaznim uslovima rada moe predstaviti, sa gledita
elektrinog kola vezanog za njen indukt, jednofazno i to vrlo prostim ekvivalentnim
kolom koje sadri unutranju e. m. s. vezanu na red sa njenim, otporom indukta
i jednom induktivnom reaktansom. Unutarnja e. m. s. je e. m. s. usled pobude.
Reaktansa je sinhrona reaktansa. Ona uzima u obzir napone indukovane u posma-
tranoj fazi od strane uravnoteenih viefaznih struja indukta. U od. 7-5 sinhrona reak-
tansa izvedena je na taj nain to je dejstvo obrtnog talasa fluksa reakcije indukta
zamenjeno reaktansom x(p nazvanom reaktansa magneenja. Fluks kroz namotaj
referentne faze prouzrokovan komponentnim poljima koja nisu uraunata u reak-
ciju indukta, kao to su polja rasipanja u lebovima i na bonim vezama i polja pro-
stornih harmonika obrtnog polja, uzima se u obzir rasipnom reaktansom xj. Sin-
hrona reaktansa je zbir reaktanse magneenja i rasipne reaktanse.
Nezasiena sinhrona reaktansa moe se nai iz rezultata dobivenih u ogledu
praznog hoda i kratkog spoja, kao u jedn. 7-10. Ovi ogledi su varijante ogleda koji
se mogu primeniti ne samo na sinhrone maine ve na sve ureaje ije se ponaanje
moe priblino predstaviti lineamim ekvivalentnim kolima za koje vai Tevenenova
teorema. Sa gledita Tevenenove teoreme, ogled praznog hoda daje unutranju
e. m. s., a ogled kratkog spoja daje podatke u pogledu unutranje impedanse. Sa
ueg gledita elektrinih maina, ogled praznog hoda daje podatke o potrebnoj
pobudi, gubicima u gvou i (za rotacione maine) o gubicima usled trenja i pro-
vetravanja; ogled kratkog spoja daje podatke o magnetnim reakcijama struje opte-
reenja, rasipnim impedansama i gubicima koji potiu od struje optereenja,
kao to su gubici u bakru i dopunski gubici. Jedina stvarna tekoa potie
od dejstava magnetne nelineamosti, koja se priblino mogu uzeti u obzir
pretpostavljajui da je maina ekvivalentna nezasienoj maini ija karakteri-
stika magneenja je prava linija Op na sl. 7-19, a ija je sinhrona reaktansa empi-
riki korigovana da vai pri zasienju kao u jedn. 7-11. Taniji metodi postupka u
pogledu zasienja razmatraju se u od. 8-3.
Izraeno ekvivalentnim kolom, odreivanje karakteristika sinhronih maina
u ustaljenom stanju svodi se jedino na prouavanje toka snage kroz prostu impedansu
na ijim krajevima su konstantni ili lako odredljivi naponi. Prouavanje granica
maksimalne snage pri kratkotrajnom preoptereenju samo je poseban sluaj ogra-
nienja toka snage kroz induktivnu impedansu. Tok snage kroz takvu impedansu
moe se pogodno izraziti pomou napona na njenim krajevima i faznog ugla izmeu
tih napona, kao u jedn. 7-23 kad se zanemari otpor. Na osnovu te jednaine, unu-
tranje pojave u sinhronim mainama sastoje se od toka snage kroz reaktansu mag-
neenja xv sa zajednikom e. m. s. Er na jednom kraju i naponom usled pobude na
drugom kraju, dok je vremenski fazni ugao izmeu tih napona u stvari unutranji
ugao obrtnog momenta izmeu magnetnih polja koja zajedniki dejstvuju u maini.
Tako dobiveni rezultat je sasvim u skladu s osnovnom jednainom obrtnog momenta,
3-22 ili 7-3, na kojoj se zasniva naa teorija proizvoenja obrtnog momenta u obrtnim
mainama. Jednaine 7-20, 7-22 i 7-23, meutim, omoguuju nam da uzmemo
u obzir ne samo unutranje pojave elektromehanikog pretvaranja energije u ma-
ini ve i isto elektrike pojave u vezi s tokom energije kroz spoljna kola. U ovim
jednainama je ugao 8 neka vrsta uoptenog ugla obrtnog momenta jednakog zbiru
unutranjeg ugla obrtnog momenta maine i vremenskog faznog ugla izmeu za-
jednike e. m. s. i spoljnog napona sistema.
Kad su sinhroni generatori paralelno spregnuti, oni moraju da rade u sin-
hronizmu. Uestanost sistema i raspodela aktivne snage izmeu njih zavise stoga
od podeavanja prigunih ventila i karakteristika brzinasnaga njihovih pogonskih
maina, kao to je izloeno u od. 7-9. Regulisanje pobude generatora utie na napon
ZADACI 281
sistema i na raspodelu reaktivne snage izmeu paralelno spregnutih alternatora.

Suprotno paralelno spregnutim generatorima jednosmerne struje, meutim, pode-
avanjem pobude ne utie se bitno na raspodelu aktivne snage.
Mada smo u ovoj glavi sinhronu mainu prilino uprostili, ipak nas dobiveni
rezultati osposobljavaju da predvidimo normalne karakteristike ustaljenog stanja
sa tanou dovoljnom za mnoge svrhe. Kad se trae taniji rezultati, moraju se
tano uzeti u obzir uticaji magnetnog zasienja i isturenih polova. Ovi uticaji ine
predmet gl. 8 .
ZADACI
7-1. Sinhroni generator odaje snagu velikom sistemu, pri emu mu je pobudna struja
podeena tako da struja indukta zaostaje za naponom na krajevima. Za svrhe ovog problema ot-
por indukta i rasipna reaktansa mogu se zanemariti.
Pobudna struja povea se za 10 odsto ne menjajui motorni obrtni momenat pogonske
maine. Koje kvalitativne promene nastaju u odatoj snazi, veliini i fazi struje indukta i veliini
ugla obrtnog momenta 8 r f ? Objasniti pomou vektorskih dijagrama koji predstavljaju talase fluk-
sa i m. m. s.
Ako bi se, umesto da se pobudna struja menja, motorni obrtni momenat pogonske maine
poveao za 1 0 odsto, kakve promene bi nastupile?
7-2. Sinhroni motor radi s polovinom optereenja. Poveanje pobude u njegovom induk-
toru izaziva smanjenje struje indukta. Da li struja indukta prednjai ispred napona na krajevima
ili zaostaje za njim?
7-3. Ugao obrtnog momenta 8 r f sinhronog motora za puno optereenje, pri nominalnom
naponu i nominalnoj uestanosti, iznosi 30 elektrinih stepeni. Uticaj otpora indukta i rasipne
reaktanse ne uzimaju se u obzir. Ako je pobudna struja konstantna, kako bi na ugao obrtnog mo-
menta uticale sledee promene radnih uslova:
a) Uestanost smanjena za 10 odsto, obrtni momenat optereenja konstantan?
b) Uestanost smanjena za 10 odsto, snaga optereenja konstantna?
c) I uestanost i prikljueni napon smanjeni za 1 0 odsto, obrtni momenat optereenja
konstantan?
d.) I uestanost i prikljueni napon smanjeni za 10 odsto, snaga optereenja konstantna?
7-4. Sinhroni motor od 100 KS sa sainiocem snage 0,80 staje 12 odsto vie od motora
iste snage sa sainiocem snage 1,00. Ovaj drugi motorstaje 1050$ i ima pripunom optereenju
ukupne gubitke od 8,5 kW ; motor sa sainiocem snage 0,80 ima pri punom optereenju gubitke
od 9,5 kW.
U planiranoj primeni uslovljen je rad pri punom optereenju od 3000 sati godinje, dok
ostatak vremena motor ostaje nepokretan. Prirataj cene energije je 1,0 cent po kilovatasu, a
ukupni investicioni trokovi su 15 odsto godinje.
Koliko po 1 kVAr staje popravka sainioca snage koju prua motor sa sainiocem snage
0,80?
7-3. U nekom industrijskom postrojenju pojavila se potreba da se instalie trofazni motor
60 KS, 460 V, 60 Hz za pogon vazdunog kompresora. Istovremeno je pregled energetskih uslova
postrojenja pokazao da proseno optereenje (pre ove instalacije) iznosi 365 kW sa sainiocem
snage od 0,70 ind. Ovim pregledom, a s obzirom na naroitu strukturu postojee tarife, otkriveno
je odreeno ekonomsko preimustvo u povienju sainioca snage na 0,90.
Od proizvoaa su dobiveni sledei podaci o motorima pogodnim za pogon vazdunog
kompresora:
Cena asinhronog motora = 496 $
Cena sinhronog motora, sainioca snage 1,00 sa pobudnicom = 748 $
Cena sinhronog motora, sainioca snage 0,80 sa pobudnicom = 796 $
Stepen korisnosti pri punom optereenju, za sve motore = 89 odsto
Sainilac snage asinhronog motora pri punom optereenju = 0,895
Cena kondenzatora za 460 V = 9$pokV A .
Sve cene fob fabrika, sa plaenim prevoznim trokovima. Trokovi instalisanja su
9 odsto od navedene cene asinhronog motora, 12 odsto za oba sinhrona motora, a 45 centi po kVA
kondenzatora. Uzeti da se kondenzatori mogu nabaviti u blokovima od 5 kVA.
S obzirom na ove uslove, koji biste od tri motora preporuili da se kupi? U obrazloenju
svoje preporuke pretpostaviete da svaka vrsta opreme ima isti koristan vek.
7-6. Otoni motor za jednosmernu struju mehaniki je spojen sa trofaznim sinhronim gene-
ratorom. Motor za jednosmernu struju je prikljuen na mreu jednosmerne struje konstantnog napo-
na 230 V,ageneratornaizmeninestruje je vezan na trofaznu mreu linijskog napona 230 V konstan-
tnog napona i uestanosti. etvoropolna sinhrona maina sprege Y ima nominalne vrednosti 25
kVA, 230 V, zasienu sinhronu reaktansu 1,60 Sl po fazi koja se u ovom zadatku smatra konstan-
tnom. etvoropolna maina za jednosmernu struju nominalne vrednosti 25 kW, 230 V. Svi gu-
bici se u ovom zadatku zanemaruju.
a) Kad dve maine rade kao motor-generatorski agregat koji uzima snagu iz mree
jednosmerne struje a odaje snagu mrei naizmenine struje, koliki je pobudni napon maine za
naizmeninu struju u voltima po fazi (prema zvezditu) kad ona odaje nominalnu snagu pri
cos <p = 1 , 0 0 ?
b) Ostavljajui pobudnu struju maine za naizmeninu struju kao u ta. a), kojim podea-
vanjem se prenos snage (izmeu naizmenine i jednosmerne struje) moe smanjiti na nulu? Pri tim
uslovima nultog prenosa snage kolika je struja indukta maine za jednosmernu struju? Kolika je
struja indukta maine za naizmeninu struju?
c) Ostavljajui pobudnu struju maine za naizmeninu struju kao u ta. a) i b), kojim
podeavanjem se moe postii da se 25 kW oduzima od mree naizmenine struje i odaje mrei
jednosmerne struje? Pri tim uslovima, kolika je struja indukta maine za jednosmernu struju?
Koje su veliine i faze struje trofazne maine?
7-7. Prilikom ogleda praznoga hoda i u kratkog spoja dvopolnog trofaznog turbogenera-
tora od 9375 kVA, sprege Y, 13800 V(linijskinapon), 60 Hz dobiveni su sledeipodaci:
Pobudna struja 169 192

Struja indukta, iz ogleda kratkog spoja 392 446
Linijski napon, iz karakteristike praznog hoda 13 000 13 800
Linijski napon, iz linije vazdunog procepa 15 400 17 500
Otpor indukta je 0,064 fl po fazi. Rasipna reaktansa u relativnim jedinicama je 0,10 uzimajui
kao bazu nominalne vrednosti generatora.
a) Nai nezasienu vrednost sinhrone reaktanse u C2 po fazi i u relativnim jedinicama.
b) Nai odnos kratkog spoja.
c) Nai vrednost sinhrone reaktanse korigovanu da vai u zasienju pri nominalnom na-
ponu. Izraziti je u O po fazi i u relativnim jedinicama.
d) Kad se ogled kratkog spoja vri pri polovini brzine, nai struju indukta pri pobudi
induktora od 169 A.
7-8. a) Izraunati pobudnu struju potrebnu za generator iz zad. 7-7 pri nominalnom
naponu, nominalnom optereenju u kVA, sa cos 9 = 0,80 ind. Uzeti u obzir zasienje pomou me-
toda opisanog u stavu u vezi s jedn. 7-11.
b) Sem podataka datih u zad. 7-7 date su i neke take karakteristike praznog hoda:
Pobudna struja | 200 250 300 350
Linijski napon J 14 100 15 200 16 000 16 600
Nai relativno povienje napona za optereenje iz ta. a ). Relativno povienje napona definisano
je kao povienje napona kad se otkloni optereenje, ako su brzina i pobuivanje induktora ostali
nepromenjeni. Obino se izraava u procentima napona pod optereenjem.
7-9. Za generator iz zad. 7-7 i 7-8 nacrtati karakteristine krive sline krivama na sl. 7-23
za sainilac snage optereenja od 0,80 ind. Izraunati dovoljan broj taaka tako da se krive mogu
nacrtati priblino tano.
7-10. Podaci o gubicima generatora iz zad. 7-7 su sledei:
Gubitak u gvou pri otvorenom k o lu p ril3 800 V = 6 8 kW
Gubitak usled struje kratkog spoja, pri 392 A,75 C = 50 kW
Trenjeiprovetravanje = 87 kW
Otpor pobudnog namotaja na 75C = 0,285 fl.
Izraunati stepen korisnosti pri nominalnom optereenju, za cos 9 = 0,8 ind.
7-11. Trofazni sinhroni generatorima nominalne vrednosti 12 000 kVA, 13 800 V, cos 9 =
=0,80, 60 Hz. Koliki bi trebalo da budu njegova nominalna prividna snaga i napon za cos 9= 0,80
ZADACI 283
i 50 Hz ako bi gubici u bakru nduktora i indukta imali da ostanu isti kao za 60 Hz? Ako njegovo
relativno povienjc napona za nominalno optereenje i 60 Hz iznosi 18 odsto,kolika e biti vrednost
tog povienja pri njegovom nominalnom optereenju za rad sa 50 Hz? Uticaj pada napona usled
otpora indukta na relativno povienje napona moe se zanemariti.
7-12. Trofazni sinhroni motor 150 KS, sa sainiocem snage jednakim 0,8, 2300 V, 38,0
A, 60 Hz, ima direktno spojenu pobudnicu za snabdevanje pobudnom strujom. Za svrhe ovog
problema moe se uzeti da je stepen korisnosti pobudnice konstantan i da iznosi 80 odsto. Sin-
hroni motor je puten da radi u praznom hodu prikljuen na kolo 2300 V, 60 Hz uz snabdevanje
pobudnom strujom iz svoje pobudnice, pasuuzetisledeipodaci:
Napon indukta izmeu krajeva = 2 300 V
Struja indukta = 38,0 A po fazi
Dovedena snaga u sve tri faze = 13,7 kW
Napon prikljuen na induktor sa pobudnice = 300 V
Kad se sinhroni motor optereti tako da mu je struja 38,0 A pri sainiocu snage 0,800 i
naponu 2 300 V izmeu krajeva, naeno je da je pobudna struja 17,3 A. Pod tim uslovima koliki
je stepen korisnosti sinhronog motora ako se ne raunaju gubici u njegovoj pobudnici? Kolika
je korisna mehanika snaga u KS ?
7-13. Na vektorskom dijagramu sinhrone maine s konstantnom sinhronom reak-
tansom xs koja radi pri konstantnom naponu na krajevima Ut i konstantnom naponu usled pobude
Ef, pokazati da je geometrijsko mesto vrhova vektora struje indukta krug. Na vektorskom dija-
gramu gde je kao referentni vektor izabran napon na krajevima naznaiti poloaj sredita tog kruga
i njegov poluprenik. Izraziti koordinate sredita i poluprenika kruga u zavisnosti od Ut, Ej i xs.
Na milimetarskoj hartiji nacrtati grafikon koji pokazuje familiju takvih krugova z
generator iz zad. 7-7 kad radi pri nominalnom naponu na krajevimaa sa naponom usled pobude kao
parametrom. Grafikon izraditi u relativnim jedinicama i dati krugove za vrednost E f= 0,75; 1,00;
1,25 ;150; 1,75 i2,00 u relativnim jedinicama. Ucrtati nagrafikon i familiju pravih linijakoje poka-
zuju geometrijska mestaradnih taaka za konstantne vrednosti ugla 8 , gde je 8 ugao za koji Ej pred-
njai ispred Ut. Nacrtati ove linije konstantnog ugla za vrednost 8 = 90, 60 30, 0,
30, 60 i 90
7-14. Sinhroni motor se napaja sa izvora konstantnog napona kroz mreu koja se sastoji
od induktivne reaktanse i zanemarljivog otpora. Pri praznom hodu je utvreno da je struja motora
zanemarljivo mala pri pobudi od 0,90 u relativnim jedinicama. Meutim, kad se motor optereti ne
menjajui mu pobudu, on gubi sinhronizam pri vrednosti od 81 odsto od svoje nominalne snage.
Ispitivanje u kratkom spoju pokazalo je da se struja punog optereenja proizvodi pobudom, od
0,75 u relativnim jedinicama. Zasienje i otpor indukta mogu se zanemariti.
a) Kolika je sinhrona reaktansa motora u relativnim jedinicama?
b) Kolika je reaktansa mree u relativnim jedinicama?
c) Pri kome optereenju u relativnim jedinicama motor gubi sinhronizam kad mu se po-
buda poveava na 1,25 u relativnim jedinicama?
d) Koliki su struja i napon u relativnim jedinicama, i koliki je sainilac snage motora pri
uslovima iz ta. c) ?
7-15. Nacrtati krive ispadnog momenta u relativnim jedinicama u zavisnosti od odnosa
kratkog spoja za sinhrone motore iji je sainilac snage (a) 1,00 i (b) 0,80. Uzeti da su pobude po-
deene za nominalni sainilac snage pri nominalnom optereenju i da se zatim odravaju kon-
stantnim. Pretpostaviti da se nominalni napon na krajevima dobiva iz krute mree i zanemariti
sve gubitke.
7-16. Sinhroni generator odaje snagu velikom sistemu kroz dalekovod. Prijemni sistem
je ekvivalentan krutoj mrei napona 1,00 u relativnim jedinicama. Sinhrona reaktansa generatora
je 0,80 a reaktansa dalekovoda 0 ,2 0 u relativnim jedinicama u odnosu na nominalne vrednosti
generatora. Otpor generatora i dalekovoda mogu se zanemariti.
Odata snaga i pobuda generatora podeeni su tako da je snaga odata sistemu 1,00 u rela-
tivnim jedinicama pri sainiocu snage 1 , 0 0 .
a) Nacrtati zajedniki vektorski dijagram dalekovoda i generatora.
b) Izraunati napon i sainilac snage na krajevima generatora.
c) Izraunati napon generatora usled pobude.
Odata snaga i pobuda generatora preudese se tako da generator odaje nominalnu prividnu
snagu pri nominalnom naponu na krajevima.
d) Nacrtati zajedniki vektorski dijagram dalekovoda i generatora za te uslove.
e) Izraunati sainilac snage na krajevima generatora.
/ ) Izraunati napon generatora usled pobude.
Napon generatora usled pobude preudesi se na vrednost koja odgovara E f = 1,50 u re-
lativnim jedinicama i odrava konstantnom. Zatim se obrtni momenat pogonske maine polako po-
veava.
g) Pod tim uslovima izraunati maksimalnu snagu koja se moe isporuiti prijemnom si-
stemu ne gubei sinhronizam.
7-17. Sinhroni motor od 1000 KS napaja se snagom iz sinhronog generatora sa pogon-
skom mainom konstantne brzine. Kablovi koji vezuju generator i motor imaju zanemarljivu im-
pedansu. Motor i generator su istovetni. Sinhrona reaktansa svakog od njih je 0,577 u relativnim
jedinicama. Za svrhe ovog zadatka svi gubici se mogu zanemariti.
Pobude dve sinhrone maine prvobitno su bile podeene za rad pri nominalnom naponu na
krajevima, nominalnoj struji indukta u sainiocu snage 1 ,0 0 kad je optereenje na vratilu sinhro-
nog motora jednako nominalnoj vrednosti.
Zatim se pobude odravaju konstantnim, a optereenje na vratilu sinhronog motora po-
lako se poveava.
a) Izraunati mehaniku snagu u KS koju sinhroni motor moe da odaje.
b) Nacrtati vektorski dijagram za uslov maksimalne snage, pokazati u njemu dva pobudna
napona, napon na krajevima i struje indukta.
c) Nai sainilac snage pri uslovu maksimalne snage.
d) Izraunati vrednosti u relativnim jedinicama za napon na krajevima i struju indukta pri
uslovima maksimalne snage.
e) Izraunati maksimalnu snagu kad se pobude induktora obe maine, umesto da ostanu
konstantne, polako poveavaju tako da se napon na krajevima stalno odrava na nominalnoj vied-
nosti a sainilac snage na vrednosti 1 ,0 0 za sve vreme dok se optereenje na vratilu poveava.
7-18. Trofazni 40-polni sinhroni motor, 2500 KS, 2300 V, sprege Y, 60 Hz, napaja se
snagom od sinhronog generatora 2000 kVA, 2300 V, sprege Y, 60 Hz. Sinhronim motorom se
goni neko optereenje iji se obrtni momenat menja kao kvadrat brzine. Sinhrona reaktansa ge-
neratora je 2,00 a motora 1,50 S1 po fazi (zasiene vrednosti pri nominalnom naponu i nominal-
noj uestanosti). Za svrhe ovog zadatka svi gubici se mogu zanemariti. Pobude generatora i mo-
tora su podeene na takve vrednosti da se na krajevima dobije nominalni napon kad snaga koju
motor dobija iznosi 2000 kW pri cos 9 = 1,00. Uestanost je tada 60 Hz. Pobudne struje se za-
tim odravaju konstantnim.
Kad se sada optereenje poveava polako na taj nain to se poveava brzina generatora,
koliki je maksimalni obrtni momenat koji motor moe da razvija ne gubei sinhronizam?
7-19. T ri alternatora od po 32 500 kVA rade paralelno, a pokreu ih hidrauline turbine
podeene tako da brzina izmeu praznog hoda i punog optereenja padne za 4 obrta u minutu pri
cos 9 = 1 na generatorima. Uzima se da na sistem nisu prikljueni drugi generatori. Ovi gene-
ratori isporuuju zajedniki 75 000 kW pri normalnoj uestanosti (150 obr/min). Dva od ovih
generatora isporuuju po 30 000 kW, a trei generator prima viak optereenja.
a) Kad se trei generator iskljui iz mree, kolika e biti procentualna promena uesta-
nosti ako zajedniki odata snaga iznosi 75 000 kW?
b) Kad se zajednika odata snaga povea na 90 000 kW, kako e se ona raspodeliti iz-
meu tri generatora ?
c) Kad se zajcdnika odata snaga smanji na 60 000 kW i prvi generator iskljui iz mre-
e, kako e drugi i treigenerator deliti optereenje meu sobom?
7-20. Dva istovetna, paralelno spregnuta trofazna alternatora, imaju pogonske maine sa
razliitim karakteristikama brzina optereenje. Pri podjednakim pobudama prvi daje 100 A sa
cos 9 = 0,9 ind. a drugi 75 A sa cos 9 = 0,7 ind.
a) Koliki procenat od ukupne snage optereenja odaje svaki alternator?
b) Koliki je sainilac snage optereenja?
c) Kad bi se pobude induktora podesile tako da oba alternatora rade sa istim sainiocem
snage, koliku struju bi davao svaki od njih? Pretpostavlja se da su struja i sainilac snageopte-
reenja konstantni.
d) Kad bi se pobude induktora podesile tako da se ukupni gubitak u bakru indukta svede
na svoj minimum, sa kojim bi sainiocem snage radio svaki alternator?
GLAVA8
SINHRONE M AINE:
UTICAJ ZASIENJA I ISTURENIH POLOVA
Osnovna teorija sinhronih maina u gi. 7 dovoljna je za opte razumevanje

rada maine i njenih glavnih radnih karakteristika. Za mnoge praktine svrhe ova
teorija daje dovoljno tane kvantitativne rezultate. Meutim, da bismo panju
usmerili na ono to je najbitnije, mi smo u glavi 7 samo ukratko pomenuli uticaj
magnetnog zasienja, a uticaj isturenih polova izostavili smo sasvim. Ova glava
ima za svrhu da izloi one pojedinosti o kojima se mora voditi rauna da bi se
ovi uticaji mogli uzeti u obzir. Na taj nain emo dobiti jednu dovoljno potpunu
i tanu teoriju o ponaanju viefaznih sinhronih maina u ustaljenom stanju pri
uravnoteenim radnim uslovima. Usput emo doi do vanog saznanja o stepenu
kvantitativne tanosti uproene teorije iz gl. 7.
8-1. Zasienje pri optereenju. Karakteristika praznog hoda predstavlja
u sutini zavisnost izmeu prostornog osnovnog harmonika fluksa u vazdunom
procepu i m. m. s. magnetnog kola kad pobudni namotaj sainjava jedini izvor
m. m. s. Kad se maina optereti magnetni uslovi su odreeni zajednikim uticajem
m. m. sila induktora i indukta. Razmatranje zasienjapredstavlja samopo sebi te-
ak problem za ije se reenje moraju primeniti promiljeno izabrane uproujue
pretpostavke. Proces miljenja ima mnogo zajednikog sa procesom koji smo
primenili za dejstvo zasienja u mainama za jednosmernu struju i u transfor-
matorima.
Obino se usvajaju dve pretpostavke koje se uglavnom odnose na fluksove
rasipanja:
1. Uzima se da je rasipna reaktansa indukta konstantna i nezavisna od za-
sienja. Fluksovi rasipanja u znatnom delu svoje putanje prolaze kroz vazduh,
tako da zasienje na njih utie relativno malo. Izgleda da ogledi potvruju vrednost
ove pretpostavkeU Proces miljenja je ovde u sutini isti kao onaj po kome smo
doli do zakljuka da zasienje ne utie na rasipne reaktanse transformatora.
2. Uzima se da je zasienje odreeno rezultantnim fluksom u vazdunom
procepu i da je rezultantna m. m. s. koja odgovara odreenoj vrednosti fluksa u
vazdunom procepu ista pod optereenjem kao pri praznom hodu. Karakteristika
praznog hoda moe se tada smatrati kao odnos izmeu rezultanme e. m. s. Er i
rezultantne m. m. s. R pobude induktora i reakcije indukta. Ova pretpostavka za-
nemaruje dejstvo fluksa rasipanja indukta na zasienje gvoa indukta i dejstvo
promena fluksa rasipanja induktora na zasienje gvoa induktora. Zanemarivanje
ovih uticaja obino nije vano, jer su fluksovi rasipanja veinom mali a njihove*7
^ T . A. Rogers, Test Values of Armature Leakage Reactance, Trans. A IE E , vol. 54, No.
7, str. 700 do 705, juli 1935
286 SIN H RO N E M AINE: Z A SI E N JE I IST U R E N I PO LO V I [GLAVA 8.
putanje se poklapaju sa glavnim fluksom samo u malom delu putanje glavnog

fluksa. I ovde je, dakle, proces miljenja kao u sluaju transformatora. Isto tako se
zanemaruje dejstvo m. m. s. indukta na oblik krive fluksa u vazdunom procepu
koji se obre sinhronom brzinom; takoe se zanemaruje uticaj promene relativnog
poloaja talasa rezultantnog fluksa i polova induktora na fluks u telu rotora. Ni-
jedan od ovih uticaja nije vaan za maine sa cilindrinim rotorom, iako neki od
njih mogu biti osetni u mainama s isturenim polovima.
8-2. Karakteristika reaktivnog optereenja (cos <p = 0) i Potjeov
trougao. Poseban sluaj teorijski veoma vaan je rad sinhrone maine sa sainiocem
snage ravnim nuli (ili blizu nule) pri pojaanoj pobudi, jer se podaci potrebni za
razmatranje uticaja zasienja pri normalnim optereenjima i sainiocima snage
mogu dobiti relativno prostim ispitivanjem sa reaktivnim optereenjem.
I ct-c'
Sl. 8-1. Ispitivanje pri reaktivnom optereenju. (o) ema veze. (6) Ekvivalentno kolo. (c) Vektorski
dijagram.
Slika 8 - 1(2 prikazuje sinhroni generator G koji odaje snagu neoptereenom

sinhronom motoru M priblino iste nominalne prividne snage. Generator G se
pokree sinhronom brzinom. Ekvivalentno kolo je pokazano na sl. 8-1 b gde je I a
struja indukta u smeru strelice, Ut napon na krajevima, Efg i Efm naponi usled
pobude a Zsg i Zsm sinhrone impedanse.
Vektorski izraena struja je
Efg Efm
/ = ( 8- 1)
Zsg Zsm
Kad je razlika izmeu dva napona usled pobude dovoljno velika, struja indukta
moe se podesiti da bude ravna svojoj nominalnoj vrednosti pri punom optereenju.
Ali snaga potrebna sinhronom motoru predstavlja samo mali deo od nominalne
snage koji troe njegovi gubici. Sainilac snage je zato veoma blizak nuli. Vektorski
dijagram za jako pobuen generator pokazuje sl. 8 -lc.
Menjanjem dveju pobudnih struja mogu se dobiti podaci za krivu napona
na krajevima kao funkciju pobudne struje generatora kad je struja indukta kon-
stantna, pri nominalnom punom optereenju i sa sainiocem snage bliskom nuli.
T a kriva se naziva karakteristika reaktivnog optereenja generatora pri nominalnoj
DEO &2] K A R A K T E R IST IK A REA K TIV N O G O PTEREEN JA 281
struji indukta. Kad je generator jako pobuen a motor slabo pobuen, sainilac
snage je induktivan kao na sl. 8 -lc. Tipina karakteristika reaktivnog optereenja
sa jakom pobudom pokazana je na sl. 8 - 2 . I obratno, motor moe biti jako pobuen
Sl. 8-2. Karakteristike praznog hoda, kratkog spoja i reaktivnog optereenja za trofaznu sinhronu
mainu s isturenim polovima, sprege Y, 45 kVA, 118 A, 220 V, 1200 obr/min, 60 Hz
a generator slabo pobuen i tako se mogu dobiti podaci za karakteristiku reaktivnog

optereenja jako pobuenog sinhronog motora. S obzirom da gubici utiu vrlo
malo, karakteristika dobivena ispitivanjem maine kao jako pobuenog generatora
sa sainiocem snage bliskim nuli je skoro potpuno ista kao pri ispitivanju iste maine
kao jako pobuenog motora u praznom hodu.
Slika 8-2 pokazuje da karakteristika reaktivnog optereenja izgleda kao karak-
teristika praznog hoda pomerena nanie i udesno. Ovakav oblik moe se objasniti
pomou vektorskog dijagrama i karakteristike praznog hoda koje prikazuje sl.
8-3. Proces miljenja je u sutini isti kao onaj koji nas je doveo do grafikog metoda
za analizu generatora jednosmerne struje sa samopobuivanjem pomou trougla
m. m. s. i napona, opisan u od. 5-6c.
Sl. 8-3a prikazuje vektorski dijagram iz koga se moe videti da su napon
na krajevima Ut i zajednika e. m. s. Er skoro sasvim u fazi kao i da su povezani
prostom algebarskom jednainom
Ut = Er Ia xi (8-2)
gde je x t rasipna reaktansa indukta. Isto tako rezultantna m. m. s. R i m. m. s.
induktora F skoro su u fazi i povezani su prostom algebarskom jednainom
F = R + A (8-3)
gde je A veliina m. m. s. reakcije indukta.
288 SINHRONE M AINE: Z A SI E N JE I IST U R E N I PO LO V I [GLAVA 8.
U skladu sa od. 8-1 pretpostavimo da je karakteristika praznog hoda occ

na sl. 8-36 takoe odnos izmeu zajednike e. m. s. Er i rezultantne m. m. s. R
pod optereenjem. Nekoj taki a karakteristike praznog hoda odgovara radna taka
Sl. 8-3. Jako pobuena sinhrona maina sa sainiocem snage bliskim nuli. (a) Vektorski dijagram.
(b) Karakteristike praznog hodajireaktivnog optereenja
c na karakteristici reaktivnog optereenja za koju je napon na krajevima Ut dat jed-

nainom 8-2, a pobuivanje induktora F dato jednainom 8-3, kao to grafiki
pokazuje trougao abc na sl. 8-36 u kome je ab ravno padu napona usled rasipne re-
aktanse I a xh a bc ravno m. m. s. reakcije indukta A. Kad se pobuda induktora
povea do F' a struja indukta zadri konstantnom, trougao abc ostaje konstantan
po veliini, pomerajui se paralelno samom sebi u poloaj a'b'c' tako da njegovo
teme a ostaje na karakteristici praznog hoda, a teme c opisuje karakteristiku reaktiv-
nog optereenja. Prema tome, kad bi karakteristika praznog hoda bila taan odnos
izmeu zajednike e. m. s. i rezultantne m. m. s . pod optereenjem, kad bi rasipna
reaktansa bila konstantna i kad bi otpor indukta bio ravan nuli, karakteristika reak-
tivnog optereenja bila bi kriva potpuno istog oblika kao karakteristika praznog
hoda, ali pomerena vertikalno nanie za iznos ravan padu napona usled rasipne
reaktanse, a horizontalno pomerena udesno za iznos ravan m. m. s. reakcije in-
dukta.
Oblik karakteristike reaktivnog optereenja navodi na pomisao da bi ako
bi karakteristika praznog hoda verno predstavljala odnos izmeu zajednike e. m. s.
Er i rezultantne m. m. s. R rasipna reaktansa i m. m. s. reakcije indukta mogle da
se odreuju eksperimentalno time to bi se odredio jedan trougao, kao abc na sl.
8-36, koji bi se uklapao svuda izmeu karakteristika praznog hoda reaktivnog
optereenja. Ovakve krive utvrene ogledom, zajedno s karakteristikom kratkog
spoja takoe odreenom merenjima, prikazane su na sl. 8-2. Taka koja je na
nastavku karakteristike reaktivnog optereenja i odgovara naponu na krajevima
ravnom nuli, moe se odrediti kad se sa karakteristike kratkog spoja proita pobudna
struja koja odgovara struji indukta pri kojoj je odreivana karakteristika reaktivnog
optereenja.
Geometrijska konstrukcija za iznalaenje trougla abc je sleea: izabere se
neka taka c na karakteristici reaktivnog optereenja iznad kolena krive recimo
pri nominalnom naponu (sl. 8-2). Povue se horizontalna prava cd, duine ravne
pobudnoj struji c'O pri kratkom spoju. Kroz taku d se povue prava da paralelna
DEO 82] K ARAKTERLSTIKA REA K TIV N O G O PTEREC EN JA 289
sa linijom vazdunog procepa, koja see karakteristiku praznog hoda u a. Povue

se vertikalna prava ac. Trougao abc obino se naziva Potjeov trougao po imenu
njegovog pronalazaa (Potier). Napon koji predstavlja du ab poznat je pod imenom
pad napona usled Potjeove reaktanse. Potjeova reaktansa xp je
pad napona ab po fazi
(8-4)
struja indukta Ia po fazi pri cos 9 = 0
P r im e r 8-1. Nai vrednost Potjeove reaktanse za sinhronu mainu sa sl. 8-2 pri nominal-
nom naponu. Izraziti rezultat u omima po fazi i u relativnim jedinicama uzimajui za bazu no-
minalni napon maine.
Reenje. Prema Potjeovom trouglu abc (sl. 8-2), pad napona usled Potjeove reaktanse ab
je 50 V (linijski) pri emu je struja 118 A po fazi. Prema tome,
50
0,245 U po fazi
(3-118
U relativnim jedinicama pad napona usled Potjeove reaktanse je 50/220 0,227 za Ia = 1,00
takoe u relativnim jedinicama, otud
0,227
0,227 u relativnim jedinicama
1,00
Uporeenje Potjeovog trougla sa trouglom abc na sl. 8-3b pokazuje a bi
Potjeova reaktansa xp kad bi odnos izmeu zajednike e. m. s. Er i rezultantne
m. m. s. R bio potpuno isti kao karakteristika praznog hoda i kad bi rasipna reaktansa
bila konstantna bila jednaka rasipnoj reaktansi xt. Horizontalna strana bc Pot-
jeovog trougla bila bi takoe ravna m. m. s. reakcije indukta A koja odgovara struji
indukta za koju je izvren ogled pri reaktivnom optereenju. Isti Potjeov trougao
abc pomeran translatomo tano bi se uklapao izmeu karakteristika praznog hoda
i reaktivnog optereenja u bilo kom delu krivih.
Povijena kriva koja predstavlja zavisnost zajednike e. m. s. Er od rezultantne
m. m. s. R pod optereenjem, ipak se neto razlikuje od karakteristike praznog hoda.
Najvaniji inilac koji izaziva ovo odstupanje jeste razhka izmeu fluksa rasipanja
pod optereenjem i u praznom hodu. U mainama sa cilindrinim rotorom ovo od-
stupanje je mahom malo i Potjeova reaktansa je obino priblino jednaka rasipnoj
reaktansi indukta.
Uticaj fluksa rasipanja obino je znaajniji u mainama sa isturenim polovima,
a naroito u mainama sa dugakim, uskim polovima kod kojih je rasipanje induk-
tora prilino veliko. Pri poveanoj pobudi i sainiocu snage nula, pobudna struja je
vea za neku datu vrednost zajednike e. m. s. nego za isti napon praznog hoda. Zato
je fluks rasipanja induktora vei i magnetno kolo je vie zasieno, i to u meri odre-
enoj krivom magneenja za deo putanje fluksa koji je zajedniki glavnom fluksu
u vazdunom procepu i fluksu rasipanja induktora. Ova putanja ukljuuje magnetne
polove i jezgro rotora. Povijena kriva koja predstavlja zajedniku e. m. s. u za-
visnosti od rezultantne m. m. s. pri cos 9 = 0 lei prema tome neto udesno od ka-
rakteristike praznog hoda, kao to pokazuje kriva taka-crta na sl. 8-2. Ova po-
vijena kriva optereenja see liniju da u a'. Pad napona usled rasipne reaktanse
indukta ravan je vertikalnom odstojanju a'b', dok je pad napona usled Potjeove
reaktanse ab. Prema tome, kad je uticaj rasipanja induktora primetan, Potjeova
reaktansa je neto vea od rasipne reaktanse indukta. Povijena kriva optereenja
i karakteristika praznog hoda obino se vertikalno zbliavaju kad se zasienje jako
poveava. Vrednost rasipne reaktanse indukta se obino moe izmeriti sa prilinom
tanou merenjem Potjeovog trougla za veoma visoke vrednosti zasienja.2)*19
2-' L. A. March i S. B. Crary, Armature Leakage Reactance of Synchronous Machines,
Trans. A IE E , vol. 54, No. 4, str. 378 do 381, april 1935.
19 Elektrine maine
290 SIN H RO N E M AINE. ZA SIEN JE I tST U R E N I ROLOVI [GLAVA 8.
Uticaj promena rasipanja induktora pri optereenju na zasienje obuhvata

se katkad primenom familija povijenih krivih optereenja izraunatih za odgova-
rajue vrednosti fluksa polja rasipanja.3) U ove tanine neemo ovde ipak ulaziti.
Namesto toga emo pretpostaviti da karakteristika praznog hoda predstavlja i kri-
vu zasienja pod optereenjem. Korienje Potjeove reaktanse pri normalnom na-
ponu, kao da je to rasipna reaktansa indukta, predstavlja empiriko kompenzovanje
greaka uinjenih time to je karakteristika praznog hoda uzeta kao kriva zasi-
enja pod optereenjem.
8-3. Zasiena sinhrona m aina. Uticaj zasienja pod optereenjem moe
se uzeti u obzir sa dovoljnom tanou primenom sainitelja zasienja odreenog
prema karakteristici praznog hoda.4). Iako je ovaj metod razmatranja zasienja
zasnovan na prostoj teoriji cilindrinog rotora, on se obino koristi kao priblinost
i za maine sa isturenim polovima sa zadovoljavajuim rezultatima za opseg nor-
malnog rada.
U skladu sa pretpostavkama iz od. 8-1,
uslovi u magnetnom kolu odreeni su zajedni-
kom e. m. s. Er i rezultantnom m. m. s. R pro-
itanom iz krive zasienja, kao to pokazuje ta-
ka a na sl. 8-4. Kad pak ne bi bilo uticaja zasi-
enja, rezultantna m. m. s. koja odgovara napo-
nu Er bila bi vrednost R g proitana na liniji va-
zdunog procepa. Stepen zasienja moe se
opisati kaosainilac zasienja k,definisan sa
k= (8-5)
Rg
Prostom proporcijom se moe dokazati da je k
dato i odnosom
k = ^ - (8 -6 )
E r
Sl. 8-4. Karakteristika praznog hoda gde je Er(g) napon koji odgovara rezultantnoj
koja pokazuje uticaj zasienja na kom-
ponentne m.m.s. i napone m. m. s. R proitanoj na liniji vazdunog proce-
pa. Sainilac zasienja k je funkcija zajednike
e. m. s. Er kao to pokazuje kriva k na sl. 8-5.
Kad ne bi bilo uticaja zasienja, napon usled pobude bio bi ravan naponu
E f(g ) proitanom na liniji vazdunog procepa koja odgovara m. m. s. induktora F ,
kao to pokazuje sl. 8-4, a napon indukovan dejstvom fluksa reakcije indukta bio
bi l a xre(g) na liniji vazdunog procepa koja odgovara m. m. s. reakcije indukta A,
gde je nezasiena vrednost reaktanse magneenja. Ova se moe izraziti pomou
nezasiene vrednosti sinhrone reaktanse x,(g) kao
x<P() = Xs(g) *i (8-7)
gde je xi rasipna reaktansa.
Meutim, zbog uticaja zasienja, reluktansa magnetnog kola je k puta vea
od njene nezasiene vrednosti, a komponentni fluksovi su smanjeni na 1 \k od nji-
hove nezasiene vrednosti. Poduslovima zasienja napon usled pobude E f je, dakle,
3> B. L. Robertson, T . A. Rogers i C. F. Dalziel, The Saturated Synchronous Machine,
Trans. A IE E , vol. 56, No 7, str. 858 do 863, juli 1937.
4) Charles Kingsley, Jr., Saturated Synchronous Reactance, Trans. A IE E . vol. 54, No.
3, str. 300 do 305, mart 1935.
DEO a3] ZA SIEN A SIN H RO N A M A SlN A 291
Sl. 8-5. Krive sainioca zasienja k i zasiene sinhrone reaktanse xs kao funkcije zajenike e.m.s.
za mainu sa sl. 8 -2
( 8- 8)
a zasiena vrednost x,f reaktanse magneenja je

J^w X s(g)
X f(g ) Xl
(8-9)
k k
Zasiena sinhrona reaktansa xs je, prema tome,
*, = */ + 5 ^ (8 - 1 0 )
k
U skladu sa pretpostavkama iz od. 8-2, Potjeova reaktansa xp moe se upotrebiti
umesto rasipne reaktanse x/ kad se karakteristika praznog hoda upotrebljava kao
kriva asienja pod optereenjem. Zasiena sinhrona reaktansa je funkcija zajednike
e. m. s., kao to pokazuje kriva xs na sl. 8-5.
Uporeenje jedn. 8 - 8 i 8-9 sa jedn. 8-4 pokazuje da su zasiene vrednosti
komponentnih napona, indukovanih dejstvom komponenmih fluksova koje proiz-
vode pobuda induktora i reakcija indukta, date itanjem sa prave linije Oab povu-
ene kroz taku a na krivoj zasienja za napon vazdunog procepa Er. Drugim re-
ima, maina se linearizuje i to za ono magnetno stanje koje odreuje rezultantni
fluks. Da je reluktansa magnetnog kola ostala konstantna, komponentne m. m. sile
F i + bi tada stvorile komponentne fluksove i napone du prave linije Oab, kao to
pokazuju proitane vrednosti napona Ej i Ia x,P na sl. 8-4. Proces miljenja je pro-
irenje linearnog principa superpozicije na nelineamu situaciju na taj nain to se
funkcija uzroka i posledice smatra lineamom du prave linije odreene rezultantnim
stanjem stvari.
P r im e r 8-2. Izraunati pobudnu struju potrebnu za cos 9 = 0,80 kap., kad sinhrona ma-
ina iz sl. 8-2 radi kao sinhroni motor sa naponom na krajevima od 230 V i kad njen indukt prima
snagu od 45 kW.
Reenje. Sl. 8 -6 je vektorski dijagram u kome Ia predstavlja struju dovedenu motoru. Prime-
nie se sistem relativnih jedinica. Prema primeru 7-1 je xs(-?) = 0,92 u relativnim jedinicama, aprema
primeru 8-1 je xp = 0,227 takoe u relativnim jeinicama. S obzirom da se radi o maloj maini,
pad napona u otporu indukta je znatan, ali se pojedinosti kao to je uticaj temperature na otpor
mogu zanemariti. Prema primeru 7-2, ra{ej-jy = 0,040 u relativnim jedinicama. (Otpor jedno-
292 SI'NHROINE M AlNE. Z A SI E N JE I IST U R E N I PO LO V I [GLAVA 8.
smernoj struji moe se upotrebiti, jer nee uneti znatnu greku). Napon Ut u relativnim jedini-
cama je 230/220 = 1,045, a primljena prividna snaga je 1,00/0,80= 1,25 u relativnim jedinicama.
Uzimajui Ut kao referentni vektor imamo:
1,25
Ia = T~,T (0,80 + .7 0,60) = 0,956 + j 0,718 u relativnim jedinicama.
1,045
Dalje treba izraunati zajedniku e. m. s.
Er kako bi se moglo odrediti zasienje. Iz sl. 8 -6
je
Er = Ut - Ia (ra + jxp) (8-11)
= 1,045 (0,956 + j 0,718) (0,040 + /0,227)
= 1 ,1 7 0 -/0 ,2 4 6
Intenzitet Er = 1 ,2 0 u relativnim jedinicama.
Dalje moemo postupiti na jedan od dva nie
pokazana naina:
1. Iz krivih na sl. 8-5 za Er = 1,20 je
Sl. 8 - 6 . Vektorski dijagram zasienog sinhronog k = 1,375 i xs = 0,730. Zasiena vrednost Ej
motora, primer 8 -2 napona usled pobude je vektorski
Ef = Ut - I a (ra + j x s) (8-12)
= 1,045 (0,956 + / . 0,718) (0,040 + / . 0,730) =
= 1,531 / . 0,727
Intenzitet iznosi E f = 1,70. Ova veliina se moe prevesti u pobudnu struju ako se izrauna od-
govarajua vrednost prema liniji vazdunog procepa; tako je, prema jedn. 8 -8
Em = k Ef = 1,375 1,70 = 2,33
Ovo je vrednost pobude induktora u relativnim jedinicama kad se za jedinicu te pobude uzme
vrednost koja odgovara jedinici napona na liniji vazdunog procepa, kao na sl. 7-15. Za mainu
iz ovog zadatka, prema jedn. 8-2, pobuda 1,00 u relativnim jedinicama je 2,40 A. Prema tome
pobudna struja za zadato optereenje je
If = 2,33.2,4 0 = 5,60 A
2. Kad se ne raspolae krivama kao na sl. 8-5, sainilac zasienja k moe se odrediti ne-
posredno iz sl. 8-4. Zatim se iz jedn. 8 -6 dobiva nezasiena vrednost zajednike e. m. s.
Er(g) = k Er (8-13)
kao to pokazuje takasti vektor Er(s) na sl. 8- 6 . Nezasiena vrednost napona usled pobude je
Ef(g) = E r(g) J x 9>(g) (814)

kao to pokazuju takasti vektori na sl. 8 - 6 , gde je x,f(g) naeno iz jedn. 8-7 uzimajui xp mesto
xt ; vrednost Ef(g) je naravno istovetna sa vrednou naenom prvim metodom. Kao i ranije
odgovarajua pobudna struja je 5,60 A. Vrednost dobivena stvarnim ogledom optereenja je
//(ogled) 5 ,5 0 A
Rezultati izraunati po ovim metodima razlikuju se obino samo za nekoliko procenata od rezultata
ogleda za normalno zasiene maine bilo sa cilindrinim rotorom bilo sa isturenim polovima.
a) Pribli&ni metodi. Metodi postupka sa zasienjem pokazani u primeru
8 -2pogodni su za probleme u kojima je zajednika e. m. s. poznata ili se lako moe
izraunati. Kad su podaci dati tako da se zajenika e. m. s. ne moe izraunati
neposredno, potrebno je ponekad da se pribegne postupku priblinog ratmanja.
Tekoe na koje se nailazi i dva priblina metoda postupka sa zasienjem pokazuje
sledei primer.
P r im e r 8-3. Turboalternatorom se snabdeva snagom veliki sistem preko dalekovoda
kao to pokazuje sl. 8-7a. Prijemni sistem moe se smatrati krutom mreom sa naponom od Ee
= 1,00 u relativnim jedinicama. Dalekovod ima reaktansu 0,30 u relativnim jedinicama uzimajui
DEO 8-3] ZA SlC E N A SIN H RO N A M AINA 293
nominalne veliine generatora kao bazu. Nezasiena vrednost sinhrone reaktanse generatora je
xKe) = 0,970 u relativnim jedinicama, a njegova reaktansa po Potjeu za nominalni napon je
xp = 0,105. Otpori se mogu zanemariti. Sainilac zasienja generatora dat je na sl. 8 - 8 .
Uzmimo da je pobuda generatora podeena tako da sainilac snage bude 1 ,0 0 na prijemnom
kraju voda kad generator odaje nominalnu struju. Pobuda se tada odrava konstantnom.
Izraunati granicu snage u ustaljenom stanju sistema pod pretpostavkom da zasienje
maine stoji konstantno na vrednosti koja odgovam navedenim poetnim radnim uslovima.
Prodiskutovati dejstvo ove pretpostavke.
kru to
(g W w - m re ia
*!>ne fe ' OO
I *OJO
(an
Sl. 8-7. Sinhroni generator i dalekovod za primer 8-3. (a) Jednopolna ema (b) Vektorski dijagram
D
N
U
D
C
>u
O
Sl. 8 - 8 . Sainilac zasienja k za mainu u primeru 8-3
Reenje. Vektorski dijagram za date poetne uslove pokazan je punim linijama na sl. 8-76,
sa naponom Ee kao referentnim vektorom. Zajedniki napon Er je
Er = Ee + j l a (^lin + Xp) (8-15)
= 1,00 + j . 1,00.0,405 = 1,00 r j 0,405
Intenzitet ovog napona iznosi Er = 1,08, a prema sl. 8 -8 je k = 1,30. Po jedn. 8-10, zasiena sin-
hrona reaktansaje
0,970 - 0,105
xs = 0,105 + ------------------= 0,770
s 1,30
a zasiena vrednost reaktanse celog sistema je
*total = *lin + xs = 1,07
294 SINHRONE MAINE. ZAiSlCENJE I IST U R E N I PO LO V I [GLAVA 8.
Zasiena vrednost napona usled pobude je

Ef = E e + j l a xtotal = 1,00 + j . 1,07
a intenzitet je E j = 1,46 u relativnim jedinicama. Time su izraunate poetne vrednosti.
Pretpostavljajui da zasienje ostaje konstantno kad se obrtni momenat pogonske maine
poveava, granica snage postie se kad ugao prednjaenja pobudnog napona ispred napona pri-
jemnih sabirnica postane 90 kao to pokazuje takasti vektor E 'j na sl. 8-7b. Odgovarajua granica
snage pri konstantnoj pobudi, prema jedn. 7-24, je :
Ef E e 1,46 1,00
Pmax = ----------- = , --------- ---- l,37urelativnimjedinicam a.
^total 1^07
Meutim, zasienje ne ostaje u stvari konstantno. Kad se pobudni napon prebaci u poloaj Ef'
zajednika e.m.s. opadne, kao to pokazuje vektor E 'p na sl. 8-76. Zasienje se, prema tome, sma-
njilo. Zasiene vrednosti za E j i xv nisu konstantne i, strogo uzev, granica snage ne nastupa tano
na 90a. Uopte uzev, zasienost opada sa pribliavanjem granici snage. Pobudna struja je stoga
u stanju da proizvede vei komponentni fluks i najvea snaga je u stvari neto vea od vrednosti
ovde izraunate. Jedan mnogo dui proraun, zasnovan na metodu opisanom u referenci nave-
denoj u napomeni 4, daje Pmax = 1,45.
Ponekad se pretpostavlja da je zasienost odreena naponom na krajevima (a ne zajedni-
kom e.m.s.) i da se uticajem zasienosti smanjuje kako rasipna reaktansa tako i reaktansa magne-
enja. Sa takvim pretpostavkama zasiena vrednost sinhrone reaktanse je :
x s( g)
xs = (8-16)
kt
gde je kt sainilac zasienja za napon na krajevima. Treba primetiti da je ovaj metod obrade
zasienja isti kao priblini metod u jedn. 7-11 i 7-19. Iako ovaj metod verovatno ne odraava pravo
stanje stvari u magnetnom kolu tako tano kao jedn. 8 - 1 0 , njegovo preimustvo je jednostavnost.
Za ponovno raunatu granicu snage za primer 8-3 dobiva se na toj osnovi vrednost od 1,36 u re-
lativnim jedinicama.
b. Metod A S A . Metod obrade zasienja koji preporuuje Ameriko udru-
enje za standardizaciju odnosi se prvenstveno na izraunavanje pobudne struje
za odreene uslove napona na krajevima, struje indukta i sainioca snage. On se
u principu sastoji u tome da se sa mainompostupa kao da nije zasiena,a da se zatim
doda izvesna dopunska komponenta pobude na ime zasienja. Ova dopunska kom-
ponenta nalazi se iz zasienja koje odgovara zajednikoj e. m. s. Potrebni su isti
podaci kao za metod zasiene sinhrone reaktanse u primeru 8 - 2 , raunanje je slino,
a rezultati su skoro istovetni. Sutina metoda opisana je u sledeem primeru. Me-
utim, mi emo u obradi detalja neto malo odstupiti od metoda ASA.
P rim er 8-4. Reiti primer 8-2 pomou metoda ASA.
Retenje. Najpre se izrauna pobudna struja zanemarujui zasienje. Konstante maine
date su u primeru 8-2. Vektorski dijagram je pokazan na sl. 8-9, gde I a predstavlja primljenu
struju motora. Vrednosti Ut i I a u relativnim jedinicama iste su kao u primeru 8-2. Da je maina
nezasiena napon usled pobude E f (nezasi.) bio bi
Ej (nezasi.) = Ut Ia (ra + jx s(g)) (8-17)
= 1,045 (0,956 + j . 0,718) (0,040 + j 0,92) = 1,667 j . 0,909
Intenzitet E f (nezasi.) je 1,90 u relativnim jedinicama. Odgovarajua pobudna struja na liniji
vazdunog procepa je
IKg)= 1,90 .2,40 = 4,55 A
gde je 2, 40 A pobudna struja koja odgovara naponu 1,00 u relativnim jedinicama (220 V) na
liniji vazdunog procepa u sl. 8 - 2 .*6
Za prouavanje granica snage turbogeneratora zasnovanih na ovom metodu obrade.

zasienja vidi C. G. Adams i J. B. Mc Clure, Underexcite Operation of Turbogenerators, Trans.
A IE E , vol. 67, str. 521 do 526,1948.
65 ASA Standards, Rotating Electrical Machinery, Bull. C50-1943, str. 33, American
Standards Association, Njujork 1943.
DEO 8-4] T E O R IJA DVE REA K TAN SE 295
Prirataj pobudne struje prouzrokovan zasienjem nalazi se sada iz zajednike e.m.s. i

karakteristike praznog hoda. Zajednika e.m.s. Er, izraunata kao u jedn. 8-11, je 1,20 u relativnim
jedinicama, ili 264 V izmeu faza. Iz sl. 8-2
odgovarajua pobudna struja prema karakteristici
praznog hoda je 3,95 A, a prema liniji vazdunog
procepa 2,87 A. Prirataj A Ij prouzrokovan za-
sienjem je
M f = 3,95 2,87 = 1,08 A
U metodu ASA ovaj prirataj se nepo-
sredno dodaje pobudnoj struji izraunatoj bez
zasienja. Prema tome, pobudna struja korigovana
s obzirom na zasienje je
If = If(g) + M f = 4,55 + 1,08 = 5,63 A
Uporedi sa vrednou 5,60 A izrau-
natu u primeru 8-2 i vrednou 5,50 A odree-
nom stvarnim ogledom optereenja. Sl. 8-9. Vektorski dijagram sinhronog motora,
8-4. U ticaj istu re n ih polova. zanemarujui zasienost, primer 8-4
Uvod u teo riju dve reak tan se. U od.
7-2 videli smo da prostorni poloaj talasa fluksa reakcije indukta u odnosu na po-
love induktora zavisi od faznog ugla struje indukta u odnosu na napon usled po-
bude. U maini s ravnomernim vazdunim procepom, magnetni otpor magnetnog
kola nezavisan je od prostornog poloaja talasa fluksa. Zato se za takve maine
induktivno dejstvo uravnoteenih struja viefaznog indukta moe uzeti u obzir
pomou sinhrone reaktanse koja ne zavisi od sainioca snage.
U maini s isturenim polovima, meutim, imamo potpuno drukije stanje
stvari. Cilj ovog odeljka je da pokae ta u elementamim pojmovima iz gl. 7 treba
izmeniti da bi se uzeo u obzir uticaj neravnomemog vazdunog procepa i da prui
izvesne podatke o tome kad treba uzimati u obzir uticaj isturenosti. Videemo da
oso m a g n e tn o g
p o la
f j? osnovni h arm on ik
f l u k s o i n d u k to r a
stva rm flu ks
in d u k tn 'a
,, po vrsm a
n t j ' t u i t t u t m t t i / t n i u j j j l t o u i , nd u k t o
osnovnT h a r m o n i k
f l u k s a i n d u k ta
stva rn i flu ks
in d u k to
%
(at
Sl. 8-10. Fluksovi u vazdunom procepu utuzdunoj osi polova sinhrone maine s isturenim po-
lovima
se struje indukta mogu razloiti u vremenski upravne komponente a da one stva-

raju dve komponente reakcije indukta koje se sinhrono obru; jedna od njih je u
uzdunoj a dmga u poprenoj osi polova induktora. Uticaj svake od ovih kompo-
296 SIN H RO N E MAENE. Z A SlC E N JE I ISTU REN I PO LO V I [GLAVA 8.
nenata moe se posebno razmatrati. Ovaj analitiki metod predloio je najpre

Blondel poetkom ovog veka, a docnije su ga Doherty i Nickle7) razradili u pri-
lino uproenu kvantitativnu teoriju iji e osnovi biti izloeni u ovom odeljku.
Samo uslovi uravnoteenog ustaljenog stanja bie razmotreni, a uticaj magnetnog
zasienja e se zanemariti tako da se uslovi rezultantnog fluksa mogu smatrati kao
zbir komponentnih fluksova.
U od. 7-2 pokazano je da talas fluksa reakcije indukta zaostaje za talasom
fluksa induktora za prostomi ugao 90 + 6 /, gde je 0z, vremenski fazni ugao za
koji struja indukta u smeru e. m. s. usled pobude zaostaje za e. m. s. usled pobude.
Kad struja indukta I a zaostaje za e. m. s. usled pobude Ej za 90, talas fluksa reak-
cije indukta <Par je upravo naspram magnetnih polova i ima smer suprotan smeru
fluksa induktora <X>f, kao to je vektorski prikazano nasl. 8 - 10a. Odgovarajui talasi
indukcije na povrini indukta koje proizvode pobudna struja i prostorni osnovni
harmonik m. m. s. reakcije indukta koji se obre sinhrono, pokazani su na sl. 8-106,
gde je uticaj lebova zanemaren. Talasi se sastoje od prostomog osnovnog harmo-
nika i familije nepamih harmonika vieg reda koji se obru sinhronom brzinom.
Fluksovi viih harmonika indukuju odgovarajue e. m. s. u namotajima indukta,
ali je njihov uticaj obino mali zbog dejstva ublaavanja razdeljenih namotaja in-
dukta. Zato e biti razmotreni samo prostomi osnovni harmonici. Na sl. 8 - 10a
vektorima <P/ i <t>ar prikazane su te osnovne harmonine komponente fluksova po
polu.
Uslovi su sasvim drukiji kad je struja indukta u fazi sa e. m. s. usled po-
bude, kao to vektorski prikazuje sl. 8-1 la. Osa talasa reakcije indukta je ovde
naspram meupolnog prostora, kao to se vidi na sl. 8-116. Talas fluksa reakcije
oso m a g n e t s k o g
p o tjo
o sn o v m h o r m o n i k
rr? f t u k s o in d u k to r o
(al U>)
Sl. 8-11. Fluksovi u vazunom procepu u poprenoj osi polova sinhrone maine s isturenim
polovima
indukta jako je deformisan i sastoji se uglavnom od osnovnog harmonika i istak-

nutog treeg prostomog harmonika. Talas fluksa treeg harmonika indukuje tree
harmonike e. m. sila u fazama indukta, ali se ovi naponi ne pojavljuju u linijskom
naponu (v. od. 4-6c.)
Veliki magnetni otpor u vazdunom procepu izmeu polova ini da je pro-
stomi osnovni harmonik fluksa reakcije indukta manji kad je reakcija indukta pod
7>R. E. Doherty i C. A. Nickle, Synchronous Machines. Part I An Extension of Blo-
ndels Two-reaction Theory. Part II Steady-state Power-angle Characteristics, Trans.
A IE E , vol. 45, str. 912 do 947, 1926. Ostali lanci ove klasine serije odnose se na prelazna stanja.
DEO a 4] T E O R IJA DVE REA K TAN SE 297
pravim uglom sa osom polova (sl. 8-116) od onog koji bi stvorila ista struja indukta
kad bi setalas fluksa indukta nalazio upravo naspram magnetnih polova (sl. 8-106).
Reaktansa magneenja je zato manja kad je struja indukta vremenski u fazi sa e. m. s.
usled pobude (sl. 8 - 1 1 a) nego kad je vremenski pod pravim uglom u odnosu na
e. m. s. usled pobude (sl. 8 - 1 0 a).
Uticaj isturenih polova moe se uzeti u obzir kad se struja indukta I a raz-
loi u dve komponente, od kojih je jedna vremenski pod pravim uglom a druga
vremenski u fazi s naponom usled pobude Ef, kao to je vektorski prikazano na sl.
8 - 1 2 za generator s isturenim polovima koji radi s induktivnim sainiocem snage.
Komponenta Id struje indukta, vremenski upravna na napon usled pobude, pro-
izvodi komponentni osnovni harmonik fluksa reakcije indukta <t>a du ose polova
induktora kao na sl. 8-10. Komponenta Iq, u fazi s naponom usled pobude, proi-
zvodi osnovnu harmoniku komponentu fluksa reakcije indukta <t>aq prostorno
u zdun o
050
crt?
Sl. 8-12. Osnovni vektorski dijagram sinhronog generatora s isturenim polovima
upravnu na magnetne polove, kao u sl. 8-11. Indeksi d i q odnose se na prostorni

fazni poloaj fluksova reakcije indukta, a ne na vremensku fazu komponentnih
strujakojeihproizvode. Zato se veliinama uzdune ose smatraju one ije jemagnetno
dejstvo usredsreeno na ose polova rotora. M. m. s. uzdune ose dejstvuju na glavno
magnetno kolo. Veliinama poprene ose smatraju se one ije je magnetno dejstvo
usredsreeno na meupolni prostor. Svakoj od komponentnih struja Id i Iq odgovara
izvestan pad napona usled sinhrone reaktanse j I xd odnosno j Iq xq. Reaktanse
xd i xq su uzduna odnosno poprena sinhrona reaktansa. Njihove definicije su sle-
dee :S)
Uzduna sinhrona reaktansa je odnos osnovne harmonike komponente reaktivnog pada
napona indukta koji potie od osnovne harmonike komponente uzdune ose struje indukta prema
toj komponenti struje, pri uslovima ustaljenog stanja i pri nominalnoj uestanosti.
Poprena sinhrona reaktansa je odnos osnovne harmonike komponente reaktivnog pada
napona indukta koji potie od osnovne harmonike komponente poprene ose struje indukta prema
toj komponenti struje, pod uslovima ustaljenog stanja i pri nominalnoj uestanosti.
Sinhronim reaktansama se uzima u raun induktivno dejstvo svih fluksova
osnovne uestanosti proizvedenih strujama indukta, ukljuujui fluksove rasipanja
indukta i reakcije indukta. Induktivna dejstva uzdunih i poprenih talasa fluksa
reakcije indukta mogu se prema tome uzeti u obzir u vidu uzdune odnosno popre-
ne reaktanse magneenja xq>d i xfq, slino reaktansi magneenja xv u teoriji cilindri-
nog rotora. Uzduna odnosno poprena sinhrona reaktansa su, dakle,8
8) AIEE Test Code for Synchronous Machines, No. 503, American Institute of Elec-
trical Engineers, Njujork, juni 1945.
298 SINHROiNE MAIiNE. ZASICEiN JE I ISTURENI POLOVI [GLAVA 8.
xd = Xt + x<pd (8-18)
Xg = Xi + X<Pq (8-19)
gde je %i rasipna reaktansa indukta za koju se uzima da je ista za struje uzdune i
poprene ose. Upor. s jedn. 7-7. Kao to se vidi iz vektorskog dijagrama generatora
(sl. 8-12), napon usled pobude Ef ravan je vektorskom zbiru napona na krajevima
Ut, pada napona u otporu indukta I a ra i komponentnih padova napona usled sin-
hrone reaktanse j Id xd + j Iq xt.
Reaktansa xq manja je od reaktanse xd jer je magnetni otpor vazdunog
procepa vei u poprenoj osi. Obino je xq izmeu 0,6 xd i 0,7 xd. Tipine vredno-
sti su navedene u tablici 8-1. Treba primetiti da se i u turboalternatoru javlja
izvestan slab uticaj isturenih polova, iako su to maine s cilindrinim rotorom,
zbog dejstva lebova rotora na magnetni otpor u poprenoj osi.
T A B L IC A 8 1
T IP I N E V R E D N O S T I R E A K T A N S I M A IN A U R E L A T IV N IM JE D IN IC A M A
(Prividna snaga maine uzeta kao baza)
Sinhroni motori Sinhroni Hidro- Turbo-

kompen- elektrini alterna-
sporo- zatori generatori tori
brzohodi hodi
0,65 (min) 0,80 0,60
Xd 0,80 (proseno) 1 ,1 0 1,60 1 ,0 0 1,15
0,90 (max) 1,50 1,25
0,50 (min) 0,60 0,40
Xq 0,65 (proseno) 0,80 1 ,0 0 0,65 1 ,0 0
0,70 (max) 1 ,1 0 0,80
Pri upotrebi vektorskog dijagrama na sl. 8-12 struja indukta mora se razlo-
iti na svoje komponente uzdune i poprene ose. Pri tom razlaganju pretpostavlja
se da je fazni ugao <p+ 8 struje indukta u odnosuna naponusled pobude poznat.
Meutim esto se neposredno zna ugao 9 u odnosu na napon na krajevima maine
a ne unutranji ugao 9 + S. Vektorski dijagram sa sl. 8-12 ponovo je nacrtan na
sl. 8-13, gde su ti vektori prikazani punim linijama. Prouavanje ovog dijagrama
Sl. 8-13. Odnosi izmeu komponentnih napona koji se pojavljuju u teoriji isturenih polova.
DEO 84] TEORIJA DVE REAKTANSE 299
pokazuje da je vektor nacrtan takastom linijom o' a, upravan na I a, ravan j Ia xq.

Do ovog rezultata se geometrijski dolazi na osnovu injenice da su trougli o a b
i oab slini jer su im odgovarjue strane uzajamno upravne. Tako je
oa ' _ b'a'
( 8- 20 )
oa ba
ili
Va' ]Iq %q
oa ~ 7 A/V; ( 8- 21)
bah
Vektorskim zbirom Ut + Ia ra + j Ia xq odreen je, dakle, ugaoni poloaj napona
usled pobude E{, pa dakle i uzduna i poprena osa. Sa fizikog gledita mora tako
da bude, jer celokupna pobuda induktora
normalne maine je u uzdunoj osi. Primena fs+f
ovih izraza pri odreivanju potrebne pobude
za date radne uslove na krajevima maine s
isturenim polovima pokazana je u primeru
8-5.
P r im e r 8-5. Reaktanse sinhronog generatora
s isturenim polovima su xd = 1 ,0 0 i xq = 0,60 u
relativnim jedinicama. Otpor indukta moe se za-
nemariti.
Izraunati napon usled pobude kad generator ci o , , - , . ... . ,
odaje nominalnu prividnu snagu pri cos P = 0,80 S1- 14. Vektorski dijagram smhronog ge-
i nominalnom naponu na krajevima. neratoras tsturemm polovima iz primera
Reenje. Najpre treba nai fazu napona E f da
bi se vektor Ia mogao razloiti na komponente pa-
ralelne uzdunoj i poprenoj osi. Vektorski dijagram je dat na sl. 8-14. Vektorski je:
Ia ----- 0,80 j 0,60 = 1,00/36,9
j l a xq = j (0,80 j 0,60) . 0,60 = 0,36 + j 0,48
Ut = referentni vektor = 1,00 + 7 0
Vektorski zbir = E ' = 1,36 + 7 0 ,4 8 = 1,44 / 19,4

UgaoS = 19,4, a fazni ugao izmeu E j i Ia je 36,9 + 19,4= 56,3.
Struja indukta moe se sad razloiti na svoje komponente paralelne uzdunoj i poprenoj
osi. Njihove veliine su
l d = 1,00 sin 56,3 = 0,832
I q = 1,00 cos 56,3 = 0,555
Vektorski:
Id = 0,832/ 90 + 19,4 = 0,832/ 70,6
I q = 0,555 /19,4
Saa bi se Ey mogao odrediti iz vektorskog odnosa:

Ef=Ut+ j l d Xd + jIqXq (8-22)
Jedan krai metod se sastoji u tome da se brojno doda duina ac = I d(xd xq) veliini E .
Napon usled pobude je tada ravan algebarskom zbiru
E f = E ' + I d (xd Xq) (8-23)
= 1,44 + 0,832 0,40 = 1,77 u relativnim jedinicama
Vektorski, E f = 1,77 /19,4.
300 SINHRONE MASINE. Z A SlC E N JE I IST U R E N I PO LO V I [GLAVA 8.
U uproenoj teoriji u gl. 7 pretpostavili smo da se sinhoma maina moe

prikazati jednom jedinom reaktansom sinhronom reaktansom iz od. 7-5. Samo
po sebi se postavlja pitanje koliki je stepen priblinosti tako uproenog postupka kad
es radi o maini s isturenim polovima. Pretpostavimo da maina s isturenim polovima
na sl. 8-13 i 8-14, obraena po teoriji cilindrinog rotora, ima samo jednu sinhronu re-
aktansu ravnu vrednosti svoje uzdune komponente xd odreene prostim ogledima
u praznom hodu i u kratkom spoju prema od. 7-6. Pri istim uslovima na krajevima
maine, pad napona usled sinhrone reaktanse j l axd bio bivektoro' a", a ekvivalentni
napon usled pobude bio bi E j, kao to je pokazano na tim slikama. S obzirom daje
ca" upravno na Ef , razlika izmeu tane vrednosti Ef i pribline vrednosti Ef za
normalno pobuenu mainu je mala. Ponovnim izraunavanjem napona usled po-
pobude na toj osnovi za primer 8-5 dobiva se vrednost 1,79 26,6.
to se tie uzajamnih odnosa izmeu napona na krajevima, struje indukta,
snage i pobude u normalnom radnom opsegu, uticaj isturenih polova obino je
manje vaan, tako da se karakteristike za maine s isturenim polovima (na primer,
krive pobude karakteristike reaktivnog optereenja i krive V) obino mogu s dovo-
ljnom tanou izraunati na osnovu proste teorije cilindrinog rotora iz gl. 7.
Razlike izmeu teorije cilindrinog rotora i teorije isturenih polova postaju znaajne
samo pri malim pobudama.
Izmeu faznih uglova za Ef i E j u sl. 8-13 i 8-14 postoji meutim znatna
razlika. Ovu razliku izaziva reluktantni momenat u maini s isturenim polovima.
Taj uticaj je prouen u narednom odeljku.
8-5. Karakteristike snagaugao m aina s isturenim polovim a.
U od. 7-8 videli smoda tok snage u sinhronoj mainisa cilindrinim rotorom predstav-
lja samo poseban sluaj toka snage kroz induktivnu impedansu. Tok snage kroz takvu
Sl. 8-15. Sinhrona maina s isturenim polovima vezana na red s impedansom. (a) Jednopolna
ema. (b) Vektorski dijagram
impedansu moe se izraziti pomou njenog otpora i reaktanse, napona na oba kraja
i faznog ugla izmeu tih napona. Cilj sledeeg razmatranja je u tome da se izvedu
slini izrazi za maine s isturenim polovima.
a) Osnovna teorija. Ograniiemo diskusiju na prost sistem pokazan na emi
sl. 8-15a, na kojoj je sinhrona maina S M s isturenim polovima vezana za krutu
mreu napona Ee preko redne impedanse sa reaktansom po fazi xe. Otpor je zane
maren poto je obino mali. Uzmimo da sinhrona maina radi kao generator. Vek-
torski dijagram prikazan je punim linijama na sl. 8-156. Vektori nacrtani taka-
stim linijama predstavljaju pad naponausled spoljne reaktanse razloen u kompo-
nente koje odgovaraju komponentama Id i Iq. Uticaj spoljne impedanse je jedino
u tome to se njena reaktansa sabira sa reaktansom maine; tj. ukupne vrednosti
reaktanse ukljuene izmeu napona usled pobude Ef i napona sabirnica Ee su
X d xd + xe (8-24)
xq + xe (8-25)
DEO 6 -5 ] KARAKTERISTIKE SNAGA UGAO 301
Kad se napon sabirnica Ee razloi na komponente Ee sin 8 i Ee cos 8 , u

fazi sa Id odnosno I q, snaga P odata sabirnicama po fazi je
P = Id Ee sin 8 + I q Ee cos 8 (8-26)
Takoe, prema sl. 8-156 je
Ef Ee cos 8
h = (8-27)
Xd
Ee sin 8
h =
(8-28)
Zamena jedn. 8-27 i 8-28 u jedn. 8-26 daje

Ef
C /ZEe
le . X d X a .
P = sin 8 + Ee2 - sin 2 8 (8-29)
2XdX g
Karakteristika snagaugao (jedn. 8-29) prikazana je na sl. 8-16. Prvi lan
je istovetan s izrazom dobivenim za mainu sa cilindrinim motorom. Taj lan je
samo proirenje osnovnih pojmova iz gl. 3 sa ciljem da se obuhvate uticaji
Sl. 8-16. Karakteristika snagaugao sinhrone maine s isturenim polovima, sa osnovnim har-
monikom koji potieodpobudnog polja i drugim harmonikom koji potie od reluktantnog momenta
redne reaktanse. Drugi lan je izraz dejstva isturenih polova. On izraava injenicu
da se talasom fluksa u vazdunom procepu stvara obrtni momenat koji tei da uravna
polove induktora u poloaj najmanjeg magnetnog otpora. Taj lan je snaga koja od-
govara reluktantnom momentu koji je po svojoj optoj prirodi isti kao reluktantni
momenat razmatran u l. 2-2. Treba primetiti da je reluktantni momenat nezavi-
san od pobude induktora. Isto tako treba primetiti da kad je X d = X q, kao u mai-
nama sa ravnomemim vazdunim procepom, nema privilegovanog pravca mag-
neenja, reluktantni momenat je ravan nuli i da se jedn. 8-29 svodi na jednainu
snagaugao za mainu sa cilindrinim rotorom ija je sinhrona reaktansa X d.
Slika 8-17 pokazuje familiju karakteristika snagaugao za razne vrednosti
pobude i konstantni napon na krajevima. Pokazane su samo pozitivne vrednosti
8 . Krive za negativne vrednosti 8 su iste, osim to P dobiva suprotan znak. To znai
da su oblasti generatora i motora sline kad su uticaji otpora zanemarljivi. Pri
302 SINHRONE MAINE. ZASIENJE I ISTURENI POLOVI [GLAVA 8.
generatorskom dejstvu Ef prednjai ispred Ee; pri motorskom dejstvu Ef zaostaje

za Ee. Rad u ustaljenom stanju je stabilan u opsegu u kome je nagib karakteristike
snaga ugao pozitivan. Zbog
reluktantnog momenta maina
s isturenim polovima je krua
odmaine sa cilindrinim ro-
torom tj. pri jednakim na-
ponima i jednakim vredno-
stima za X d, maina s istu-
renim polovima razvija dati
obrtni momenat pri manjoj
vrednosti za 8 , a maksimalni
obrtni momenat koji moe da
razvije je malo vei.
b) Bezdimenzione (norma-
lizovane) karakteristike snaga
ugao. Jenaina 8-29 sadri
est veliinadve promenljive
P i 8 i etiri parametra Ef , Ee,
X d i X q. Radi uproenja oz-
naka uzmimo da P/max znai
najveu snagu od pobude in-
duktora, a P rmax najveu sna-
gu od reluktantnog momen-
ta. Tada se jedn. 8-29 mo-
Sl. 8-17. Familija karakteristika snagaugao za sistem e pisati.
sl. 8-15a sa Ee = 1,00 R = 0, X d = 1,00 X q = 0,60
P I /max sin 8 -{- Prmax sin 2 8 (8-30)
Broj parametara moe se jo

smanjiti kada se jedn. 8-30
podeli sa P/max ; tada je
- P - s i n 8 + P,max sin 2 S
PfinaK. Pfm ax
(8-31)
Jednaina 8-31 jeubezdim en-
zionom ili ,,normalizovanom
obliku. Ona vai za sve mo-
gune kombinacije sinhrone
maine i spoljnog sistema, kao
u sl. 8-15, pod uslovom da je
otpor zanemarljiv. Prema jedn.
8-31 izraunata je familija
krivih pokazana na sl. 8-18.
Maksimalna vrednost odnosa
Rnax /R /m ax 1 UgaO 8 max P pri
kome je snaga najvea pokaza-
ni su kao funkcije odnosaPrmax
/P/max u sl. 8-19. Geometrijsko Sl. 8-18. Bezdimenzione (normalizovane) karskteristike
mesto taaka maksimuma snagaugao za sistem iz sl. 8-15a, za.R = 0
DEO 8 i5] K A R A K T E R IST IK E SN A G A UGAO 30^
krivih na sl. 8-18 pokazuje isprekidana kriva. Primena ovih krivih pri izrauna-
vanju granica snage u ustaljenom stanju prikazana je u primeru 8 - 6 .
P r im e r 8 - 6 - Sinhroni trofazni motor u sprezi Y, 2000 KS, 2300 V, sa sainiocem snage
1,0 iz primera 7-4, ima reaktanse xd = 1,95 i xq = 1,40 0 po fazi. Svi gubici se mogu zanemariti.
Izraunati najveu mehaniku snagu u kW koju ovaj motor moe dati kad se napaja iz
krute mree (sl. 8 - 2 0 a) pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti i kad mu se pobuda
Sl. 8-19. Bezdimenzione (,,normalizovane) krive koje pokazuju uticaj reluktantnog momenta
na granicu snage u ustaljenom stanju
Sl. 8-20. Sinhronl motor s Isturenim polovima iz primera 8 - 6 . (a) Jednopolna ema. (b) Vektor-
ski dijagram
induktora dri konstantna na vrednosti sa kojom se postie cos 9 = 1 ,0 0 pri nominalnom optere-
enju. Pretpostavlja se da optereenje na vratilu raste postepeno tako da su prelazne oscilacije
zanemarljive i da vai granica snage za ustaljeno stanje. Uzeti u obzir uticaj isturenih polova.
Reenje. Najpre treba izraunati pobudu sinhronog motora pri nominalnom naponu,
punom optereenju i sainiocu snage 1,00. Kao u primeru 7-4, pri punom optereenju fazni
napon na krajevima motora je 1330 V a struja po fazi je 374 A. Sl. 8-206 prikazuje vektorski di-
jagram za propisane uslove optereenja. Bitna razlika izmeu ovog vektorskog dijagrama i di-
jagrama za generator na sl. 8-14 je u tome to Ia u sl. 8-20 predstavlja struju koju motor prima.
Vektorska jednaina za napon koja odgovara jedn. 8-22 postaje ovde:
Ef = Ut j l d xd j l q xq (8-32)
Na sl. 8-206 je
E ' = U t j I a xq (8-33)
= 1330 + j 0 - j - 374-1,40 = 1,429 21,5
Znai da je ugao 8 = 21,5 sa E f koje zaostaje za Ut. Vrednost Id je
Id = I a sin 8 = 3740,367 = 137 A
304 SINHRONE MAINE. ZASIENJE I ISTURENI POLOVI [GLAVA 8.
Veliina E f moe se dobiti kad se veliini E ' brojno doda duina ac = I d (xd xq) :
Ef = E ' + I (xd xq)
= 1429 + 137 0,55 = 1504 V
Maksimalne vrednosti dveju komponenata snage mogu se sada izraunati. Iz jedn. 8-30
i 8-31je
1504 1330
P/max = ------ ^------ = 1025 x 10 3 W po fazi
13302 0,55
p rmax = 2 J J 4 0 = 178 x 103W po fazi
odatle je
P/max
Iz sl. 8-19 je odgovarajua vrednost odnosa maksimalne snage
Pm ax/P/m ax = 1,05
prema tome maksimalna snaga je

Pmax = 1,05 P/max = 1,05.1025 x 103 = 1080 kW po fazi
= 3240 kW za 3 faze
Upor. sa P max = 3090 kW naenih u primeru 7-4, gde je bio zanemaren uticaj isturenih polova.
Greka prouzrokovana zanemarivanjem isturenosti je neto malo manja od 5 odsto.
Uticaj isturenih polovana granice snage raste naporedo sa odnosom PrmaxIPfmax,
kao to pokazuje sl. 8-19. Za normalno pobuenu mainu dejstvo isturenih
polova obino iznosi najvie nekoliko procenata. Samo pri malim pobudama postaje
reluktantni momenat znatan. Izuzev pri malim pobudama ili kad su potrebni
izuzetno tani rezultati, na mainu s isturenim polovima obino se moe primeniti
prosta teorija cilindrinog rotora.
8-6. Merenje sinhronih reaktansi. Nezasiena vrednost sinhrone reak-
tanse u uzdunoj osi moe se dobiti iz rezultata ogleda praznog hoda i kratkog spoja
opisanih u od. 7-6b. Uticaj zasienja moe se uzeti u obzir metodom zasiene sin-
hrone reaktanse pomou jedn. 8 - 8 i 8 - 1 0 postupkom u kome se zasienje posma-
tra kao da je ogranieno samo na gvou inukta9)
Dva metoda za merenje sinhrone reaktanse u poprenoj osi opisana su u
posebnom standardu AIEE (v. primedbu 8 ). To su metodi ogleda klizanja i ogleda
najvee induktivne struje, opisani u daljim redovima10)
U ogledu klizanja maina se goni mehaniki brzinom malo razliitom od
sinhrone, sa otvorenim pobudnim namotajem, dok su na krajeve njenog indukta
prikljueni uravnoteeni viefazni naponi u ispravnom faznom redosledu. Pod
tim uslovima talas m.m.s. indukta klizi polako kraj polova induktora brzinom klizanja.
Snimaju se oscilogrami struje indukta, napona prikljuenog na krajeve indukta
i napona indukovanog u otvorenom namotaju induktora. Shka 8-21 pokazuje opti
izgled oscilograma, ali je prikazana vrednost klizanja radi jasnoe mnogo vea nego
to bi se upotrebila u praksi. Kad se osa talasa m.m.s. indukta poklapa sa osom
9) Za alternativni i teorijski potpuniji postupak vidi S. B. Crary, L. A. March i L. P.

Shildneck, Equivalent Reactance of Synchronous Machines, Trans. A IE E , vol. 53, br. 1, str.
124 o 132, januar 1934. V. i napomenu 3.
10) Za blia obavetenja o ovom i drugim metodima ogleda v. R. V. Shepherd i C. E.
Kilburne, The Quadrature Synchronous Reactance of Salient pole Synchronous Machines,
Trans. A IE E , vol. 62, br. 11, str. 684 do 689, novembar 1943.
r>EO 86] SINHRONE REAKTANSE 305
polova induktora, impedansa maine ravna je svojoj vrednosti u uzdunoj osi. Za

etvrt klizne periode docnije osa talasa m.m.s. se poklapa s poprenom osom, a
impedansa je ravna svojoj vrednosti u poprenoj osi. Kad je otpor indukta zane-
marljiv, sinhrona reaktansa uzdune ose xd ravna je najveem odnosu izmeu napona
SI. 8-21. Opti izgled oscilograma pri ispitivanju klizanja
prikjluenog na indukt po fazi i struje indukta po fazi, to nastupa kad je trenutni

napon indukovan u namotaju induktora ravan nuli. Sinhrona reaktansa poprene
ose xq je najmanja vrednost ovog odnosa i javlja se kad je trenutni napon indukovan
u namotaju induktora na svojoj najveoj vrednosti. Najbolji rezultati za xq mogu se
dobiti kad se odnos x j x d odredi ogledom klizanja i za xd upotrebi vrednost iz ogleda
praznog hoda i kratkog spoja.
Glavni nedostatak ogleda klizanja je u tome to se velike greke mogu iza-
zvati dejstvom struje indukovane u kola rotora kakva su priguni namotaji, sem ako
se ne podesi da klizanje bude vrlo malo. Ovom uslovu je ponekad teko udovo-
ljititi zbog tenje maine da ue u sinhronizam i da dalje radi kao reluktantni motor
sinhrono s talasom m.m.s. indukta. Prema tome, ogled se obino mora vriti pri
niskim vrednostima napona indukta. Dobivena vrednost za xq je stoga njena ne-
zasiena vrednost. S obzirom da se oscilogrami obino moraju snimiti, tanost re-
zultata ograniena je tanou sa kojom se oscilogrami mogu itati.
Ogled najvee induktivne struje pomae da se izbegnu obe ove tekoe.
Pri tom ogledu maina radi kao neoptereen sinhroni motor sanormalnim uravno-
teenim viefaznim naponima prikljuenim na krajeve njenog indukta. Struja po-
bude svede se na nulu. Maina tada radi kao reluktantni motor. Polaritet pobude
struje se tada preokrene i ukljui se mala pobudna struja u obratnom (tj. negativ-
nom) smeru, usled ega se struja indukta povea. Poveavajui negativnu pobudu
u malim stupnjevima odredi se najvea stabilna struja indukta. Svako dalje po-
veanje negativne pobude uinilo bi da maina^trenutno izgubi sinhronizam. Ona
se obino vrati u sinhronizam posle sklizanja pored jednog pola. Kao to je pokazano
u lanku navedenom u napomeni 1 0 , sinhrona reaktansa poprene ose je tada pri-
blino20
20 Elektrine maine
306 SINHROiNE MAINE. ZASIENJE I ISTURENI POLOVI [GLAVA 8.
Ut (8-35)
*
âf.po')
gde je Ut napon po fazi na krajevima indukta, a Ia(Po) stabilna struja indukta po

fazi kad maina upravo treba da sklizne pored jednog pola ali to jo nije poela da
ini.
Preimustvo ogleda najvee induktivne struje nad ogledom klizanja je u tome
da se moe sprovoditi pri normalnom naponu i da se vrednost xq moe odrediti
pri priblino normalnim uslovima zasienja.
8-7. R ezim e. U gl. 7 uticaj zasienja je uzet u obzir samo putem jedne
empirike jednaine, dok je uticaj isturenih polova bio potpuno zanemaren.
U gl. 8 prouili smo oba ova uticaja. Najznaajniji zakjluak iz gl. 8 , potkrepljen
eksperimentalnim dokazima, jeste da pomalo sirovi metodi iz gl. 7 daju iznenau-
jue dobre rezultate u mnogim praktinim okolnostima.
Prouavanje zasienja je odlian primer inenjerskog prilaenja problemima
koji su u sutini tako sloeni da je tano reavanje beznadeno. Primenom promi-
ljeno izabranih pretpostavki u svrhu uproavanja, zasnovanih na fizikoj slici onoga
to se zbiva, moe se formulisati razumnouproenakvantitativnateorija koja se pro-
verava stvarnim ispitivanjima pri optereenju. Ove pretpostavke se sastoje u tome
to se smatra da je reaktansa rasipanja konstantna i da se karakteristika praznog ho-
da moe upotrebiti kao da predstavlja krivu zasienja, odnosno zavisnost za jednike
e.m.s. i rezultantne m.m.s.,podoptereenjem. Ovajproces miljenjaima mnogo ega
zajednikog sa onim koji se odnosi na maine za jednosmemu struju i za transfoma-
tore. Sa ovim pretpostavkama stepen zasienja moe se kvantitativno odrediti
pomou sainioca zasienja k koji je funkcija zajednike e.m.s., kao u jedn. 8 - 6 . Uzima
se da se sinhrona reaktansa sastoji odjednog konstantoog dela i jednog drugog na koji
utie zasienje. Konstantni deo moe se odrediti pomou Potjeovog trougla (sl. 8-2) ko-
jisezasnivanapretpostavci da je karakteristika reaktivnog optereenja sa jakom po-
budom identina sa karakteristikom praznog hoda pomerenom vertikalno nanie za
konstantni pad naponaa horizontalno udesno za konstantnu m.m.s. Primena Potjeove
reaktanse u problemima zasienja kao da predstavlja reaktansu rasipanja prua nam
empiriku naknadu za greke zbog upotrebe karakteristike praznog hoda umesto
krive zasienja pod optereenjem. Iako je ovaj nain obrade zasienja zasnovan na
teoriji cilindrinog rotora, rezultati dobiveni primenom na maini s isturenim po-
lovima dobro se slau sa stvarnim ogledima.
Uticaj isturenih polova moe se uzeti u obzir razlaui struje indukta u kom-
ponente uzdune i poprene ose koje daju dve komponente reakcije indukta koje
se sinhrono obru, prva sa osom polova induktora, a druga sa osom upravnom
na osu polova, kao na sl. 8-10 i 8-11. Svakoj od ovih komponenata struje indukta
odgovara odreena vrednost sinhrone reaktanse. Sinhrona reaktansa poprene
ose xq znatoo je manja od sinhrone reaktanse uzdune ose xd zbog veeg magnetnog
otpora magnetnog kola u poprenoj osi. Vektorski dijagram maine s isturenim
polovima moe se nacrtati kao na sl. 8-12. Analiza ovog vektorskog dijagrama
pokazuje da isturenost polova utie relativno malo na uzajamne odnose izmeu
pobude induktora, napona na krajevima, struje indukta i snage, ali da na karak-
teristike snagaugao utie prisustvo komponente rezutantnog momenta, kao na sl.
8-29 i 8-16. Zbog reluktantnog momenta maina s isturenim polovima je krua od
maine sa cilindrinim rotorom.
Prouavanje jednaine snagaugao, 8-29, navodi na pomisao da se ona do-
vede u opti oblik pomou bezdimenzionih odnosa, kao u jedn. 8-31 i sl. 8-18 i
8-19. Ovaj oblik izraavanja je primer ,,normalizovanja primenljiv na mnoge proble-
ZADACl 307
me u prirodi. Broj promenljivih uvek se moe svesti kad se ponaanje datog fizikog
sistema izrazi podesnim bezdimenzionim odnosima (kolinicima), a postie se i
dublji fiziki uvid u osnovne pojave.
Moglo bi se postaviti pitanje zato se uticaj fluksa poprene ose obrauje za
sinhrone maine s isturenim polovima sasvim drukije nego za maine za jedno-
smernu struju. Ove su maine na kraju krajeva obe s isturenim polovima, i obe
imaju poprene komponente magneenja usled reakcije indukta. Jedan od razloga
je u tome to uticaj oblika talasa indukcije nije vaan u maina za jednosmernustruju.
Mnogo vaniji je, meutim, uticaj komutatora. U mainama za jednosmemu struju
sa dirkama postavljenim u neutralni poloaj, popreni fluks ne indukuje napon
izmeu dirki. Dirke suzbijaju efektivni fluks na rezultantni fluks preko povrine
indukta ispunjene aktivnim kanurama izmeu dirki. Komponenta poprene ose
pomera talas fluksa prostorno, ali izmeu dirki nema neposrednog primetnog dej-
stvaona jedino menja raspodelu indukovanog napona izmeu raznih kanura od
kojih se sastoji namotaj izmeu dirki. U mainama sa komutatorom, jedini uticaj
poprene reakcije magneenja indukta primetan izmeu dirki je posredni uticaj
distorzije rezultantnogfluksa na zasienje putanje fluksa uzdune ose.
Fluks poprene ose indukuje u sinhronim mainama izvestan napon koji
se javlja na krajevima namotaja indukta. Kao u maini za jednosmemu struju,
fluks u poprenoj osi izaziva prostorno pomeranje talasa rezultantnog fluksa u vaz-
dunom procepu, ah sinhrona maina, za razliku od maina za jednosmernu struju,
nema dirke koje primaju samo napon indukovan fluksom uzdune ose. Prostorno
pomeranje talasa rezultantnog fluksa u vazdunom procepu dovodi jedino do vre-
menskog faznog pomeranja zajednike e.m.s. u odnosu na napon usled pobude.
Zato se fluks u poprenoj osi mora obraunati kao indukovan napon (pad napo-
na usled sinhrone reaktanse popreen ose).
ZADACI
8-1. Sledei podaci se odnose na hidroelektrini generator 16 000 kVA, 3 faze, 11 000
V, 60 Hz, 40 polova.
Karakteristika praznog hoda:
If , A [ 100 150 205 250 300 350 400 450
U, linijski, kV ~~~J 6,45 9,0 1 1 ,0 12,2 13,4 14,0 14,5 15,0
Ogled kratkog spoja
If = 186 A I a = 840 A
Ogled reaktivnog optereenja
If = 550 A Ia = 840 A Ut = 11 000 V
Uneti podatke u dijagram i nacrtati Potjeov trougao.
Pretpostavljajui da veliina ovog trougla ostaje konstantna, nacrtati karakteristiku reaktivnog
optereenja.
Za rad pri nominalnom naponu, nominalnom optereenju, sa induktivnim sainiocem
snage 0,80 izraunati:
a) Zajedniku e.m.s.
b) Sainilac zasienja
c) Zasienu sinhronu reaktansu
d) Pobudnu struju
8-2. Sinhroni motor se napaja iz krute mree. Raspolae se karakteristikama praznog hoda
i kratkog spoja maine. Optereenje se moe otkloniti sa vratila motora, ali jedini izvor napona
na krajevima je kruta mrea. Objasniti kako bi se odredila Potjeova reaktansa ove maine. Pot-
krepiti objanjenje pogodnim dijagramima i crteima.
308 SINHRONE MAINE. Z A SI E N JE I IST U R E N l POLOVI [GLAVA 8.
8-3. Pretpostavlja se da je veliina Potjeovog trougla srazmerna struji indukta. Konstru-

isati familiju karakteristika reaktivnog optereenja za sinhronu mainu sa sl. 8 -2 za razne vrenosti
struje indukta, kako induktivne tako kapacitivne. Iz tih krivih sakupiti podatke i nacrtati krivu
V, za prazan hod sinhronog motora za ovu mainu pri nominalnom naponu.
8-4. Izraunati pobudnu struju za mainu 45 kVA na sl. 8-2 i 8-5 kad pri nominalnom
naponu i nominalnoj uestanosti radi kao sinhroni motor koji prima 36 kW pri kapacitivnom
sainiocu snage od 0,80. Primeniti (a) metod zasiene sinhrone reaktanse iz primera 8-2; (b)
metod ASA iz primera 8-4. Radi uporeenja, pobudna struja, izmerena pri stvarnom ogledu
pod optereenjem pri ovim uslovima optereenja, iznosi 4,80 A.
8-5. Koliko procenata od svoje nominalne snage odaje sinhroni motor s isturenim polovima
ne gubei sinhronizam kad je prikljueni napon normalan, pobuda induktora ravna nuli, a vred-
nosti xd = 0,80 i xq = 0,50 u relativnim jedinicama? Nacrtati vektorski dijagram za uslove
najvee snage. Izraunati sainilac snage i struju indukta u relativnim jedinicama pri najveoj snazi.
8 - 6 . Na osnovu vektorskog dijagrama jako pobuenog sinhronog motora pokazati da je
Iaxq cos <p + I ara sin <p
tg o = ------------------------------------
Ut I axq sin 9 Iara cos 9
8-7. Na osnovu vektorskog dijagrama jako pobuenog sinhronog motora pokazati da je
Ut sin 8 I ara sin ( 9 + 8)
q I a cos (9 + 8)
Na osnovu ovoga obrasca zasiena vrednost za x q moe se izmeriti pod uslovima stvarnog
optereenja merei Ut, Ia, snagu i 8 . Ugao obrtnog momenta 8 moe se meriti stroboskobom.
8- 8. Za sistem na sl. 8-15a izvesti izraz za reaktivnu snagu Q odatu krutoj mrei, u za-
visnosti od napona usled pobude Ef, napona mree Ee, reaktansi X<j i X q i ugla 8 . Otpore zane-
m aritia induktivnu reaktivnu snagu isporuenu mrei smatratipozitivnom.
8-9. Sinhroni motor s isturenim polovima ima xd 0,80 i xq = 0,50 u relativnim jedi-
nicama. Radi na krutoj mrei sa Ut = 1,00 u relativnim jedinicama. Zanemariti sve gubitke.
Kolika je, u relativnim jedinicama, najmanja pobuda pri kojoj e maina ostati u sinhronizmu sa
obrtnim momentom naj veeg optereenja ?
8-10. Dokazati da se xq moe odrediti na osnovu ogleda najvee induktivne struje, kao u
jedn. 8-35. Zanemariti gubitke u induktu i pretpostaviti da su gubici rotacije mali.
8-11. Trofazna maina s isturenim polovima 45 kVA, sprege Y , 220 V, prema sl. 8-2,
podvrgnuta je ogledu po metodi najvee induktivne struje pri emu su neposredno pred sklizanje
pored jednog pola, ali dok je maina jo stabilno radila, dobivene sledee vrednosti:
Linijski napon 208 V
Struja indukta 216 A
Pobudna struja 1,7 A
Trofazna snaga 6,4 kW
Izraunati vrednost xq. Rezultat izraziti u fl po fazi a i u relativnim jedinicama, uzimajui nomi-
nalne vrednosti maine kao bazne.
GLAVA9
VIEFAZNE ASINHRONE MAINE
U asinhronom motoru statorski namotaj se neposredno napaja naizmeni-

nom strujom, a u rotorskom namotaju se takva struja indukuje dejstvom statora.
Uravnoteene viefazne struje u statoru i rotoru stvaraju statorske i rotorske kom-
ponentne talase m.m.s. konstantne amplitude, koji se u vazdunom procepu obru
sinhronom brzinom, usled ega su meusobno nepokretni bez obzira na mehaniku
brzinu rotora. Rezultanta ovih m.m.s. stvara rezultantni talas indukcije u vazdunom
procepu. Uzajamnim dejstvom talasa fluksa i rotorske m.m.s. izaziva se stvaranje
obrtnog momenta. Svi uslovi za proizvodnju jednosmernog obrtnog momenta
ispunjeni su pri svim brzinama izuzev sinhrone.
Predmet ove glave je da za viefazni asinhroni motor razvije ekvivalentna
kola iz kojih se mogu odrediti kako uticaji motora na mreu koja ga napaja tako i
karakteristike samog motora, kao i da proui te uticaje i karakteristike. Slinost
asinhrone maine sa transformatorom nagovetava optu formu ekvivalentnog kola.
9-1. Spregnuta kola i ekvivalentna kola. U ovoj glavi bie razmatrane
samo asinhrone maine sa simetrinim viefaznim namotajima, pobuene uravno-
teenim viefaznim naponima. Posmatrati se moe bilo koja faza s obzirom da jedinu
razliku izmeu faza ini karakteristini vremensko-fazni ugao uravnoteenog vie-
faznog sistema. Svi naponi, struje i impedanse predstavljaju, prema tome, vrednosti
za jednu fazu maine. Za trofazne maine je lake da se uvekima u vidu sprega Y
tako da su struje uvek linijske a naponi uvek fazni. Pretpostavlja se da sve struje i
svi naponi imaju sinusoidni oblik talasa i uticaj prostornih harmonika na raspodelu
fluksa se zanemaruje sem ako nisu u pitanju reaktanse rasipanja statora irotora,
kao to je navedeno u od. 4-9.
Razmotrimo najpre okolnosti u statoru. Talas fluksa u vazdunom procepu
koji se sinhrono obre indukuje uravnoteene viefazne kontra e.m.s. u fazama
statora. Napon na krajevima statora razhkuje se od kontra e.m.s. za pad napona u
statorskoj impedansi rasipanja. Za posmatranu fazu vai vektorski izraz
U1 = E1 + /i ( r i + ; * i ) (9-1)
gde je Ux napon na krajevima statora, Ex kontra e.m.s. koju indukuje rezultantni
fluks u vazdunom procepu, I x struja statora, rx efektivni otpor statora, a xx reaktansa
rasipanja statora. Pozitivni smerovi su naznaeni u ekvivalentnom kolu na sl. 9-la.
Rezultantni fluks u vazdunom procepu stvara se kombinovanim m.m.s.
statorskih i rotorskih struja. Ba kao kod transformatora, statorska struja se moe
razloiti na dve komponente, komponentu optereenja i komponentu pobuiva-
nja. Komponenta optereenja / 2 proizvodi m.m.s. koja se tano suprotstavlja m.m.s.
struje rotora. Komponenta pobuivanja I v je dopunska statorska struja potrebna
za stvaranje rezultantnog fluksa u vazdunom procepu i funkcija je e.m.s. Ex. Struja
310 VIEFAZNE ASINHRONE MAINE [GLAVA 9.
pobuivanja se moe razloiti u komponentu gubitaka u gvou Ic u fazi s Ex i

komponentu magneenja Im koja zaostaje iza Ey za 90. U ekvivalentnom kolu se
pobudna struja moe predstaviti otonom granom koju obrazuju provodnost gubi-
Sl. 9-1. Stupnjevi razvoja ekvivalentnog kola za viefazni asinhroni motor.
taka u gvou gc i susceptansa magneenja bm vezani paralelno; na krajevima te

grane nalazi se e.m.s. Ev kao na sl. 9-la. Kako gc tako i bm se obino odreuju za
nominalnu uestanost statora i za vrednost Ex priblinu oekivanoj radnoj vrednosti,
onda se pretpostavlja da one ostaju konstantne za mala odstupanja od te vredno-
sti koja prate normalni radmotora.
Dovde je ekvivalentno kolo koje prikazuje pojave statora potpuno slino
primaru transformatora. Da bi se kolo upotpunilo treba ukljuiti i dejstvo rotora.
Rotor moe biti ili kaveznog tipa ili sa simetrinim viefaznim namotajem od kanura;
u oba sluaja osnovne pojave su iste.
Posmatrajmo uslove koji postoje kad se rotor obre brzinom n koja odgo-
vara klizanju s (obino izraeno u relativnim jedinicama).Prostomi osnovni harmo-
nik talasa rezultantnog fluksa u vazdunom procepu kree se tada u odnosu na rotor
brzinom klizanja i indukuje e. m. sile uestanosti klizanja u kola rotora.Ovim e.m.
silama proizvode se struje uestanosti klizanja u kratko spojenim fazama ili ipkama
rotora. Kad je rotor namotan, on mora imati namotaj za isti broj polova kao i sta-
tor, premda ne mora biti za isti broj faza. U takvom rotoru rotorske struje sa uesta-
nou klizanja stvaraju talas m.m.s. iji prostorni osnovni harmonik ima isti broj
polova kao induktorski talas fluksa koji se kree brzinom klizanja u odnosu na rotor.
Prostorni fazni ugao izmeu induktorskog talasa fluksa i talasa rotorske m.m.s. je
ugao obrtnog momenta. Kao to je pokazano u od. 3-7c i sl. 3-22, ugao obrtnog
momenta 8 je za 90 vei od ugla cp2 izmeu e.m.s. i struje rotora.
U od. 3-7c istaknuto je takoe da kavezni rotor, radei pod uticajem fluksa
u vazdunom procepu, automatski postaje viefazni namotaj sa istim brojem polova
kao polje u vazdunom procepu. Opta priroda pojava u rotoru pokazana je grafiki
na sl. 9-2. Na toj slici je u razvijenom obliku predstavljen rotor od 16 ipki poloen
u dvopolno polje. Radi uproenja crtea izabran je relativno mali broj rotorskih
ipki, a taj broj je deljiv sa brojem polova, to se normalno izbegava da bi se spre-
ilo kodljivo dejstvo viih harmonika. Na sl. 9-2a sinusoidni talas magnetne
indukcije indukuje u svakoj ipki napon koji shodno zakonu Blv ima trenutnu vre-
dnost naznaenu punim vektorskim linijama. U izvesnom docnijem trenutku, struje
u ipkama imaju trenutne vrednosti prikazane punim vertikalnim linijama u sl.
9-2b, pri emu je vremensko zaostajanje odreeno uglom cp2 za koji struja rotora
zaostaje iza odgovarajueg napona. U tom vremenskom razmaku talas indukcije se
pomerio u svom smeru obrtanja u odnosu na rotor za prostorni ugao cp2 i ospeo u
poloaj pokazan na sl. 9-2b. Odgovarajui talas rotorske m.m.s. prikazan je stepe-
nastim tajasom na sl. 9-2c. Osnovna harmonika komponenta je nacrtana kao ispre-
DEO 9-1] EKVIVALENTNA KOLA 311
kiana sinusoida, a talas indukcije kao sinusoida izvuena punom linijom. Prouava-
nje ovih slika potvruje opte naelo da je broj rotorskih polova odreen indu-
ktorskim talasom fluksa.
Sl. 9-2. Reakcije kaveznog rotora u vopolnom polju
Prema tome, kad su u pitanju osnovne harmonike komponente, kako kave-

zni tako i namotani rotori reaguju proizvodei talas m.m.s. istog broja polova sa
induktorskim talasom fluksa, koji se kree istom brzinom kao i talas fluksa, i sa
uglom obrtnog momenta za 90 veim od rotorskog ugla <p2. Reakcija rotorskog
talasa m.m.s. na stator ini da statorska struja ima komponentu kojom kompenzuje
optereenje, a time omoguuje da stator izuzme iz mree snagu potrebnu za odra-
vanje obrtnog momenta stvorenog uzajamnim dejstvom talasa fluksa i m.m.s. Zbiva-
nja se na strani statoramogu osetiti jedino posredstvom talasafluksa u vazdunom
procepu i talasa rotorske m.m.s. Prema tome, kad bi se rotor zamenio drugim ija
bi m.m.s. i ugao zaostajanja struje <p2 bili isti pri istoj brzini, na strani statora ne
bi bilo mogue otkriti tu promenu.
312 VTEFAZNE ASINHRONE MAINE [GLAVA 9.
Kao prost -primer uzmimo rotor sa namotajem za isti broj polova i faza kao
to ima stator. Broj efektivnih navojaka po fazi u namotaju statora je a puta broj onih
u namotaju rotora. Brojem efektivnih navojaka naziva se broj stvamih navojaka
korigovan u pogledu dejstva razdeljenosti i skraenja koraka namotaja na osnovni
harmonik. Uporedimo magnetno dejstvo ovog rotora sa dejstvom magnetno ekvi-
valenmog rotora koji ima isti broj navojaka kao stator. Pri istom fluksu i brzini,
odnos izmeu napona r o to r indukovanog u stvamom rotoru i napona E2s indu-
kovanog u ekvivalentnom rotoru je
E2s = a E r o to r (9 -2 )
Ako rotori treba da budu magnetno ekvivalentni, njihovi ampernavojci moraju

biti jednaki i odnos izmeu stvame rotorske struje / rotor i struje u ekvivalentnom
rotoru mora biti
/r o t o r
hs (9 -3 )
a
Prema tome, odnos izmeu rasipne impedanse pri uestanosti klizanja Z 2s ekvi-
valentnog rotora i rasipne impedanse pri uestanosti klizanja stvamog rotora mora
biti
Z 2S = * 2 - = a 2 ro to r = a 2 Z r o to r (9 -4 )
I 2S /r o to r
Naponi, struje i impedanse u ekvivalentom rotoru su definisane kao njihove

vrednosti svedene na stator. Nae razmiljanje mora u sutini da bude isto kao
kad se u teoriji statikih transformatora sekundarne veliine svode na primame
(vidi od. A-3). Sainioci svoenja su odnosi brojeva efektivnih navojaka i u sutini
su isti kao u teoriji transformatora.
Sainioci svoenja moraju, razume se, da budu poznati ako posebno elimo
da znamo ta se dogaa u stvamim kolima rotora. Sa gledita statora, meutim,
dejstva rotora prikazuju se pomou svedenih veliina, a teorija kako namotanih
tako i kaveznih rotora moe se formulisati pomou svedenih veliina rotora.
Da bismo nastavili izlaganje osnovne teorije, podrobno razmatranje sainilaca
svoenja odloeno je za odeljak 9-7. U daljem tekstu ovog odeljka pretpostavi-
emo da su svedene konstante rotora poznate.
S obzirom da je rotor kratko spojen, vektorski odnos izmeu svedenih vre-
dnosti e.m.s. uestanosti klizanja E2s indukovane u referentnoj fazi rotora i struje / 2s
u toj fazi je
(9-5)
hs
gde je Z2s rotorska rasipna impedansa pri uestanosti klizanja po fazi u odnosu na
stator, r 2 svedeni efektivni otpor a sx2 svedena rasipna reaktansa pri uestanosti
klizanja. Reaktansa je tako izraena zato to je srazmerna uestanosti rotora, time i
klizanju. Stoga je x2 definisano kao vrednost koju bi rotorska svedena rasipna reak-
tansa imala pri statorskoj uestanosti. Ekvivalcntno kolo pri uestanosti klizanja
jedne faze rotora sa veliinama svedenim na stator pokazano je na sl. 9-16.
U odnosu na stator talas fluksa i talas m.m.s. obru se sinhronom brzinom.
Talas fluksa indukuje u rotoru napon uestanosti klizanja E2s a u statoru kontra
e.m.s. Et . Kad ne bi bilo uticaja brzine, svedeni napon rotora bio bi ravan statorskom
naponusobzirom dajenam otaj ekvivalentnog rotora istovetan sa namotajem statora.
DEO 9-2] ANALIZA EKVIVALENTNOG KOLA 313
Zato to se relativna brzina obrtnog fluksa u odnosu na rotor dobija kad se sa s

pomnoi ta brzina u odnosu na stator, to za efektivne vrednosti vai:
E2s = sE^ (9-6)
Rotorskom talasu m.m.s. se suprotstavlja m.m.s. komponente optereenja I2 sta-
torske struje, pa je stoga, za efektivne vrednosti,
hs = h (9-7)
Kad se jedn. 9-6 podeli jednainom 9-7 dobiva se, za efektivne vrednosti:
II11
sEt
(9-8)
7* h
Osim toga, talas m.m.s. stvorene statorskom strujom optereenja I 2 mora
da bude prostorno pomeren u odnosu na rezultantni talas fluksa za isti prostorni
ugao kao onaj izmeutalasarotorskem.m.s. i rezultantnog talasa fluksa tj. za ugao
obrtnog momenta 8 - Vremenski fazni ugao izmeu statorskog napona Ex i statorske
struje optereenja I2mora stoga da bude ravan odgovarajuem vremenskom uglu roto-
ra, tj. uglu <p2 izmeu e.m.s. i struje rotora. injenicada sum .m . silerotora i statora.
u opoziciji uzeta je u obzir, s obzirom da rotorsku struju hs stvara rotorska e.m.s,
E2s dok statorska struja I 2 tee suprotno statorskoj kontra e.m.s. Ev Prema tome
jedn. 9-8 vai ne samo za efektivne vrenosti ve i u vektorskom smislu. Zamenom
jedn. 9-5 u vektorskom ekvivalentu jedn. 9-8 dobiva se
= = r2 + jsx 2 (9-9)
*s -*2s
Zatim, delei sa s :
^ = + jx (9-10)
I2 s
Znai da sa statorske strane posmatrano, magnetne pojave u vazdunom
procepu dovode do statorske kontra e.m.s. Ex i statorske struje optereenja h , a
prema jedn. 9-10 ove pojave su identine sa pojavama koje se postiu kad se impe-
dansa r2js + j x2 stavi pod napon Ev Sho-
dno tome se dejstvo rotora moe u ekvi-
valentno kolo na sl. 9-1 a uneti pomou
te impedanse vezane izmeu krajeva a i b.
Krajnji rezultat je pokazan na sl. 9-3.
Zajedniko dejstvo optereenja na vratilu i
otpora rotora pojavljuje se kao svedeni ot-
por r2js, koji je funkcija klizanja pa stoga
i mehanikog optereenja. Struja u sve- Sl. 9-3. Ekvivalentno kolo za viefazni asinhro-
denoj rotorskoj impedansi ravna jekompo- ni motor
nenti optereenja I 2 statorske struje; na-
pon na njenim krajevima je ravan stator-
skoj e.m.s. Ev Kad se rotorske struje i naponi svode na stator, treba imati u vidu da
se i njihova uestanost menja na statorsku uestanost. Sve elektrine pojave na rotoru,
kad se posmatraju sa statora, postaju pojave statorske uestanosti jer se talasim.m.s.
i fluksa u odnosu na statorski namotaj kreu sinhronom brzinom.
9-2. Analiza ekvivalentnog kola. Pomou ekvivalentog kola na sl. 9-3
moe se izraunati struja, snaga i reaktivna snaga koju motor uzima pri bilo kom
datom klizanju s. Osim toga, mogu se odrediti uslovi mehanikog odavanja snage
314 VIEFAZNE ASINHRONE MAINE [GLAVA 9.
primenjujui izraze za obrtni momenat izvedene u gl. 3 i 4. Prema jedn. 4-47, unu-
tranji elektromagnetni obrtni momenat Af (u Nm) je
p' 1
M = -----cos (p2 = - - qxE J 2 cos 9 2 (9-11)
4nf s
gde je sinhrona brzina u mehanikim radijanima po sekundi, a qx broj statorskih
faza. Veliina g1'1/ 2cos9 2 je snaga P n koju statorski namotaji odaju u vazdunom
procepu. Prema tome je
M = P S1 (9-12)
Ekvivalentno kolo pokazuje da je P n jednako snazi koju apsorbuje svedeni ro-

torski otpor r2/s za sve faze, ili
P, i= f t V - 7 (9-13)
Odatle je
A f= (9-14)
cos
Mehanika snaga je ravna obrtnom momentu pomnoenom sa ugaonom brzinom.
Unutranja mehanika snaga P koju motor razvija je prema tome
P = (l s)ws M = ( l s)Pgl (9-15)
s obzirom da je mehanika ugaona brzina rotora pri klizanju s ravna ( 1 s)
(Oj rad/sec. Znai da se deo (1s) *Vi snage Pn koju stator apsorbuje pretvara
u mehaniku snagu. Ostatak, ili deo s Psx statorske snage, prenosi se transforma-
torskim dejstvom na elektrina kola rotora. Elektrina snaga P, proizvedena u
rotoru strujama uestanosti klizanja je prema tome
P * = sP , i (9-16)
Asinhroni motor se tako pojavljuje kao uopteni elektromehaniki transformator
koji elektrinu snagu Pn apsorbuje u s /ojim primarnim namotajima, pretvara deo
( l - s ) ^ i te snage u mehaniku snagu, a deo *Pn u elektrinu snagu u svojim sekun-
darnim namotajima, uz odgovarajuu promenu uestanosti. U asinhronom motoru
s kratkospojenim rotorskim namotajima, snaga Pgz se rastura kao gubitak u bakru
rotorskog kola, usled ega ukupni gubitak u bakru za sve faze rotora iznosi
Rotorski gubitak u bakru = sPgl = s s M (9-17)
zakljuak u skladu s rezultatom dobivenim mnoenjem jedn. 9-13 sa s. Asin-
hroni motor koji radi s velikim klizanjem predstavlja sam po sebi neefikasno sred-
stvo za proizvodnju obrtnog momenta.
Zamena jedn. 9-13 u jedn. 9-15 daje za unutranju mehaniku snagu:
P ~ q i I 22r2 (9-18)
s
Kad raspodelu snaga treba naroito istai ekvivalentno kolo se esto crta na nain
pokazan na sl. 9-4. Unutranja mehanika snaga po statorskoj fazi ravna je snazi
koju apsorbuje otpor r2( 1 s)/s.
Obrtni momenat M i snaga P nisu vrednosti raspoloive na vratilu, jer
jo treba odbiti gubitke usled trenja i ventilacije i dopunske gubitke. Oigledno je
DEO 9-2] ANALIZA EKVIVALENTNOG KOLA 315
ispravno da se od M i P odbiju gubici trenja i ventilacije, a uopte se smatra da se i

dopunski gubici mogu oduzeti na isti nain. Krajnji ostatak stoji u mehanikom
obliku na raspoloenju na vratilu za koristan rad.
U teoriji statikog transfor-
matora analiza ekvivalentnog kola
uproava se esto time to se bilo
pobudna grana zanemari potpuno,
bilo to se usvaja priblinost da se
ona neposredno premeta na kra-
jeve primara. Ovakve priblinosti
nisu dozvoljene za asinhroni motor
pod normalnim radnim uslovima jer
prisustvo vazdunog procepa zahteva mnogo veu pobudnu struju 30 do 50 odsto
od struje punog optereenja a i zbog toga to su reaktanse rasipanja neizostavno ve-
e. Izvesno uproenje ekvivalentnog kola asinhronog motora postie se kad se para-
lelno vezana provodnost gc izostavi i odgovarajui gubitak u gvou se oduzme od
A filiP istovremeno kad se oduzimaju gubici usled trenja i ventilacije i dopunskigu-
bici. Ekvivalentno kolo dobiva tada izgled kao na sl. 9-5a ili b, a greka time iza-
zvata zanemarljiva je. Taj postupak ima izvesno preimustvo i pri ispitivanju mo-
tora, jer se gubitak u gvou pri praznom hodu ne mora u tom sluaju izdvajati
od gubitaka usled trenja i ventilacije. Ova poslednja kola e biti koriena u sledeim
razmatranjima.
P r im e r 9-1- Trofazni asinhroni motor, spregeY, 220 V (linijski), 10 KS, 60 Hz, 6 po-
lova, ima sledee konstante u 2 po fazi, svedene na stator:
rx = 0,294 r2 = 0,144
xx = 0,503 x2 = 0,209 x,f. = 13,25
Gubitak pri obrtanju u praznom hodu pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti je 336 W-
Dopunski gubici iznose 67 W. Rotacioni i dopunski gubici mogu se smatrati konstantnim, neza-
visnim od optereenja.
e r> *t a *i
o V \A r -r VW ' ] G f TO
t .l '/ J felA. *
Sl. 9-5. Uproena ekvivalentna kola. Gubitak u gvou je dodat gubicima usled trenja i ventilacije
Za klizanje od 2,00 odsto izraunati brzinu, odati obrtni momenat i snagu, statorsku
struju, sainilac snage i stepen korisnosti, kad motor radi pri nominalnom naponu i nominalnoj
uestanosti.
Reenje. Impedansa Z f (sl. 9-5a) fiziki prikazuje impedansu po fazi koju polje u vazdu-
nom procepu predstavlja za stator, obuhvatajui u sebi kako dejstvo rotora tako i uticaj pobudne
struje. Iz sl. 9-5a je
r2
Z f = R f + j X f = + jx 2 paralelno sa jx v (9-19)
Zamena brojnih vrednosti u jedn. 9-19 daje, za s = 0,0200

Rf + j X f = 5,41 + j 3,11
r + j x x = 0,29 + j 0,50
Z b ir= 5,70 + j 3,61 = 6,75 / 32,4 2
316 V lgE FA Z N E A SIN H RO N E M ASINE [GLAVA 9.
220
Prikljueni fazni napon =127 V
n "
127
Statorska struja I t = 18,8 A
6,75
Sainilac snage = cos 32,4 = 0,844
2/ 120
Sinhrona brzina 20 ob /s = 1200 ob /min
p' 6
tos = 2 7t 20 = 125,6 rad /s

Brzina rotora = (1 s) x (sinhrona brzina) = 0,98 1200 = 1176 ob/min
Kad se zanemari otpor u grani magneenja, kao na sl. 9-5a,
1 1 ' = gJ^Rj (9-20)
= 3 18,8a 5,41 = 5740 W

Prema jedn. 9-15, unutranja mehanika snaga je
P = 0,98 5740 = 5630 W
Oduzimanjem rotacionih i dopunskih gubitaka od 403 W dobiva se
Odata snaga = 5630 403 = 5230 W = 7,00 KS
odata snaga 5230
Odati obrtni momenat = ------------------= --------------
tdrotor 0 ,9 8 * 1 2 5 ,6
= 42,5 Nm (ili 31,4 funti-stopa)

Stepen korisnosti se izraunava iz gubitaka.
Ukupni gubici u bakru statora = 3 18,82 0,294 = 312
Gubici u bakru rotora (prema jedn. 9-17) = 0,0200 5740 = 115
Rotacioni i dopunski gubici = 403
Ukupni gubici = 830
Odata snaga = 5230
Primljena snaga = 6060
______________
Gubici JU0
= 0,137 Stepen korisnosti = 1,00 0,137 = 0,863
Primljena snaga 6060
Potpuna radna karakteristika motora moe se odrediti ponavljanjem ovoga izraunavanja
sa drugim pretpostavljenim vrednostima klizanja.
9-3. Obrtni m om enat i snaga izraunati prim enom Tevenenove teore-
m e. Kad seodnosi obrtnog momenta i snage treba daistaknu, primena Tevenenove
kon s t o n t n o
im p tn d a n s a
t l t k t r i i n a m rt a so<
h n to rn im t l t m t n t i . m o }t s t p rik lju iiti m o t s t p r ik tju iti
ma k ola i i z v o r i m a n o bilo kofu m r t u no bilo koju m r t u
sa stolnim v tk to r l-
ma napona c
j t d i n i izvor
na pona
b)
)
Sl. 9-6. Prikaz Tevenenove teoreme. (a) Opta linearna mrea i (b) njen ekvivalent na
krajevima a i b
teoreme za mree na ekvivalentno kolo asinhronog motora omoguuje nam zna-

tno prostiji postupak.
DEO 9-3] TEVENENOVA TEOREMA 317
U svom optem obliku, Tevenenova teorema omoguuje da se bilo koja mrea

sa linearnim elementima kola i izvorima sa konstantnim vektorima napona, posma-
trana sa dva kraja a i b na sl. 9-6a, zameni izvorom E s jednim vektorom napona
vezanim na red sa samo jednom impedansom Z (sl. 9-6b) . N a p o n E odgovara
naponu kojise javlja na krajevima a i b prvobitne mree kad su ti krajevi otvoreni;
impedansa Z odgovara impedansi koja se pojavljuje u odnosu na iste krajeve kad su
svi izvori napona u mrei kratko spojeni. Za primenu na ekvivalentno kolo asin-
hronog motora, take a i b se uzimaju onako kako su uzete tako oznaene take na
sl. 9-5a i b. Ekvivalentno kolo dobiva tada oblike prema sl. 9-7. U odnosu na pojave
esno od taaka a i b , kola na sl. 9-5 i 9-7 su identina kad napon C7la i impedansa
Rx + /X ' 1 imaju odgovarajue vrednosti.Prema Tevenenovoj teoremi, ekvivalentni iz-
vor napona Ula jenaponkoji bi se javio izmeu krajeva a i b na sl. 9-5 pripraznom
hodu i iznosi
Uia = U- I 0 (r, + j Xl) = U, J **' (9 . 2 1 )
h + j x ii
gde je I 0 pobudna struja pri nultom optereenju a

xi: = Xl + X<p (9-22)
je reaktansa usled sopstvene induktivnosti statora po fazi, po veliini skoro jednaka
reaktivnoj komponenti impedanse pri nultom optereenju motora. Za veinu
asinhronih motora zanemarivanje otpora statora u jedn. 9-21 predstavlja neznatnu
greku. Tevenenov ekvivalenat statorske impedanse i?x + j X x je impedansa izme-
u krajeva a i b na sl. 9-5 posmatrana ka izvoru, sa kratko spojenim naponom izvora,
te je:
R i + j X L = +! + j x x) paralelno sa j x v (9-23)
to se tie komponente optereenja / 2 statorske struje, T-eme nasl. 9-5 su svedene
na proste redne eme na sl. 9-7. Napon Ula i svi parametri kola, izuzev r2/s na sl.
9-7a i r 2 (1s))s na sl. 9-7b, su konstantni i nezavisni od optereenja. Oba kola se,
dakle, svode na izvorekonstantnog napona sa konstantnom impedansom koji odaju sna-
gu optereenju promenljivog otpora. Komponenta optereenja / 2 statorske struje lako
se moe odrediti iz jedn. 9-la u zavisnosti od prikljuenog statorskog napona,
konstanti motora i klizanja. Unutranji obrtni momenat dat je tada jedn. 9-14, a
snaga jedn. 9-18. Na primer,
1
M = (9-24)
+ (* 1 + *2 f
9 Tumaenja Tevenenove teoreme se mogu nai u veini udbenika o teoriji kola. V. na

pr., EE Staff, M IT , Electric Circuits", str. 144 do 146, 469 do 470, John Wiley & Sons, Inc.,
Njujork 1940; R. H. Frazier, ,,Elementary Electric-circuit Theory, str. 113 do 116, 203, Mc
Graw-Hill Book Company, Inc., Njujork 1945.
318 v is e f a z n e a s in h r o n e m a Si n e [GLAVA 9.
Krive komponente optereenja statorske srtuje unutranjeg obrtnog mo-

menta M i unutranje snage P u funkciji od klizanja s pokazuje sl. 9-8. Podaci za
ove krive izraunati su u primerima 9-2. Uslovi putanja u rad su uslovi za 5 = 1.
Da bi se fiziki dobio rad u oblasti za s vee od 1, mora se motor goniti unazad,
suprotno smeru obrtanja njegovog obrtnog polja, pomou nekog izvora mehani-
ke snage sposobnog da nadvlada unutranji otporni momenat M. Glavna praktina
180
160
140
l?0
o
100
s
80
h' 1
60
40
20
Sl. 9-8. Izraunate krive obrtnog momenta, snage i struje za asinhroni motor iz primera
9-1 i 9-2
korist ove oblasti sastoji se u brzom zaustavljanju motora po takozvanom metodu

ukrtanjafaza. Kad se trofaznom motoru ukrste dva voda na statoru, fazni redosled
se naglo izmeni, a time ism er obrtanjamagnetnogpolja; motor se zaustavi pod dej-
stvom obrtnog momenta M ali se zatim mora iskljuiti iz mree pre nego to bi
krenuo u suprotnom smeru. Shodno tome oblast od s = 1,0 do s = 2,0 na sl. 9-8
naziva se oblast koenja.
Maksimalni unutranji obrtni momenat ili prevalni obrtni momenat Afmax i
najvea unutranja snaga Pmax, pokazani na sl. 9-8, mogu se lako izraunati iz ekvi-
valentnog kola. Treba primetiti da se najvei obrtni momenat i najvea snaga ne
postiu pri istoj brzini. Unutranji obrtni momenat je maksimalan kad se snaga
odata otporu r2/s na sl. 9-7a nalazi na maksimumu. Prema naelu prilagoenja im-
pedansa iz teorije kola, ova snaga je maksimalna kad je impedansa r2/s ravna impeda-
nsi izmeu nje i konstanmog napona Ula, dakle za vrednost klizanja s maxM za koju je
-r" - = + (X, + x j T (9-25)

S max M
Klizanje smax M pri maksimalnom obrtnom momentu je prema tome
(9-26)
5maxM=p F r r t w
a odgovarajui obrtni momenat prema jedn. 9-24, je
t>EO 9-4] BEZDIMENZIONE KRIVE MOMENTA 319
1 OjS qi Ufg
^4max (9-27)
ws R-i + ~j R \ ~b (-î + *a)a
Treba primetiti u jedn. 9-26 i 9-27 da je klizanje pri maksimalnom obrtnom
momentu srazmerno otporu rotora r2, ali da je vrednost maksimalnog obrtnog mo-
menta nezavisna od r2. Kad se r 2 povea ubacivanjem spoljnjeg otpora u rotor s
prstenovima, maksimalni inutranji obrtni momenat se time ne menja, ali se brzi-
na pri kojoj se on postie moe neposredno regulisati.
P r im e r 9-2. Za motor iz primera 9-1 odrediti:
a) komponentu optereenja / 2 statorske struje, unutraskiji obrtni momenat M i unutranju
snagu P za klizanje s = 0,03;
b) maksimalni unutranji obrtni momenat i odgovarajuu brzinu;
c) unutranji polazni momenat i odgovarajuu brzinu.
ReSenje. Najpre se kolo svede na njegov oblik prema Tevenenovoj teoremi. Prema jedn.
9-21 je Ula =122,3 a prema jedn. 9-23 je + j X t = 0,273 + 70,490.
a) Za s = 0,03 je r 2 js = 4,80. Zatim je iz sl. 9-1a,
122,3
/2 = - = - = 23,9 A
|, 5,072 + 0,6992
Prema jedn. 9-14,
M = -3 -23,92-4,80 = 65,5 Nm
125,6
Prema jedn. 9-18,
P = 3 23,92 4,80 0,97 = 7970 W
Podaci za krive na sl. 9-8 izraunati su ponavljanjem ovoga raunanja za izvestan broj pretpostav-
ljenih vrednosti za s.
b) U taki maksimalnog obrtnog momenta, prema jedn. 9-26 je
0,144 0,144
.Vm,ix M ------------------ 0,192
\ 0,2732 + 0,6992 0,750
Brzina pri M max = (1 0,192) 1200 = 970 ob /min
Prema jedn. 9-27 je
1 0,5-3-122,32
Mmax = 175 Nm
125,6 0,273 + 0,750
c) Pri putanju u rad je s = 1 a r 2 se smatra konstantnim. Prema tome,
- = r 2 = 0,144 Rj_ + = 0,417

s s
122,3
150,5 A
0,4172 + 0,6992
Prema jedn. 9-14 je
AIstart = -- -3-150,52-0,144 = 78,0 Nm.

125,6
9-4. Bezdim enzione (,,norm alizovane) krive obrtni m om enatkli-
zanje. U svima granama tehnike zajednika je pojava da jednaine kojima su
izraene radne karakteristike maina imaju dosta sloen izgled i da sadre veliki
broj raznih veliina. Jednaina 9-24, na primer, sadri devet veliina, ukljuujui
zavisnu promenljivu M i nezavisnu promenljivu 5 . esto je korisno da se ovakve
jednaine uproste time to se napiu u bezdimenzionom obliku, kao izrazi u ko-
jima se pojavljuju odnosi izmeu veliina a ne apsolutne vrednosti tih veliina. Za
no VIEFAZNE ASINHRONE MAINE [GLAVA 9.
asinhroni motor se to postie kad se izraz za obrtni momenat i klizanje napie po-
mou odnosa M /M max i s/smax m - I z jedn. 9-24 i 9-27 je
R\ + ]fR\ + (+ i + x2)2
M
A/max
f + - f + (*t + *2)2
Ri
(9-28)
S obzirom da krajnji rezultat treba da bude funkcija od s/smax m umesto samo od

s, u jedn. 9-28 se r 2 mora zameniti svojom vrednou u zavisnosti od smax m prema
jedn. 9-26. Posle algebarskog uproenja dobiva se:
M 1 + ]/ Q 2 + 1
Ma $max M (9-29)
1 + 1 y O2 1
2 S max M
gde je
Q = Xl J r Xi (9-30)
Ri
Simbol Q je usvojen zbog slinosti ovog odnosa sa sainiocem kvaliteta ili odnosa
reaktanse prema otporu iz teorije kola.
Na slian nain moe se dokazati da je odnos struje optereenja statora / 2
prema njenoj vrednosti pri maksimalnom obrtnom momentu -^2max M
h i + y i + g 2+ g 2 (9-31)
hn x M
|i + + Q2
Krive 7kf/Mmax kao funkcije odgovarajueg odnosa klizanja za razne vrednosti

odnosa Q prikazane su na sl. 9-9, a na sl. 9-10 su prikazane krive odnosa struja
Sl. 99. Bezdimenzione (normalizovane") krive obrtni momenatklizanje za viefazne

asinhrone motore
t)EO 94] BEZO tM EN IO N E K R lV E MOMENTA 321
hlhm m M . Veina asinhronih motora pada u oblast izmeu Q = 3 i Q = 7, a

prosek se nalazi otprilike na sredini izmeu krivih za ove dve vrednosti. Treba
uoiti da promene vrednosti Q utiu veoma malo na oblik ovih krivih, ali ne treba
gubiti iz vida da te krive prikazuju odnose a ne apsolutne veliine.
U samoj injenici da se krive obrtni momenatklizanje mogu predstaviti
u bezdimenzionom obliku, kao na sl. 9-9 dolazi do izraaja jedna od karakteristi-
nih odlika obinih asinhronih motora: izuzev relativno malog uticaja odnosa Q,
kad je odreen maksimalni obrtni momenat i klizanje pri kom se on postie, ka-
rakteristika brzinaobrtni momenat odreena je priblino za celokupan opseg br-
zina. Ova konstatacija podlee, meutim, ogranienju da su parametri motora kon-
stantni i ona se zbog toga ne primenjuje na motore sa promenljivim otporom ro-
tora.
P r im e r 9-3. Asinhroni motor sa rotorom konstantnog otpora razvija najvei obrtni
momenat, 2,5 puta vei od obrtnog momenta pri punom optereenju, pri klizanju 0,20. Proceniti
koliko mu je klizanje pri punom optereenju i polazni obrtni momenat pri nominalnom naponu.
Reenje. Pri punom optereenju je M jM ms.x = 0,40. Prema sl. 9-9, odgovarajua vred-
nost za s/smaxM nalazi se izmeu 0,17 i 0,19 za vrednosti Q izmeu 3 i 7, oblast normalnih motora.
Prema tome, klizanje pri punom optereenju je izmeu 0,17 0,20 = 0,034 i 0,19 0,20 = 0,038.
Pri putanju u rad je i/smax,vf = 1 /0,20 = 5,0. Prema sl. 9-9, odgovarajua vrednost za
M /M max nalazi se izmeu 0,42 i 0,45 za Q izmeu 7 i 3. Polazni obrtni momenat je, dakle, izme-
u 0,42 2,5 = 1,05 i 0,45 2,5 = 1,13 puta obrtni momenat pri punom optereenju.
Sl. 9-10. Bezdimenzione (,,normalizovane) krive strujaklizanje za viefazne asinhrone motore
P r im e r 9-4. Kad radi pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti sa kratkospo-

jenim rotorskim namotajem, asinhroni motor od 500 KS sa prstenovima odaje svoju nominalnu
snagu za puno optereenje uz klizanje 1,5 odsto. Maksimalni obrtni momenat koji ovaj motor
moe da razvije je 200 odsto od obrtnog momenta pri punom optereenju. Vrednost Q za njegovo
ekvivalentno kolo po Tevenenu je 7,0. Za svrhe ovog primera gubici usled rotacije i dopunski
gubici mogu se zanemariti. Odrediti:
a) gubitke u bakru rotora pri punom optereenju, u kW,
b) klizanje pri maksimalnom obrtnom momentu,
c) struju rotora pri maksimalnom obrtnom momentu,
d) obrtni momenat pri klizanju od 2 0 odsto,
e) struju rotora pri klizanju od 2 0 odsto.21
21 Elektrine maine
tel V lEFA ZN E A IN HRO NE MAINE [GLAVA 9.
Obrtni momenat i struje rotora izraziti u relativnim jedinicama na bazi njihovih vrednosti
za puno optereenje.
ReSenje. a) Gubici u bakru rotora pri punotn optereenju. Snaga koju stator apsorbuje
deli se na mehaniku snagu P i gubitke u bakru u odnosu (1 s) js kao u jedn. 9-15 i 9-17. Prema
tome, pri punom optereenju (i zanemarujui rotacione i dopunske gubitke) je
500 0,746
= 379 kW
1 s 0,985
Gubici u bakru rotora = s Pgl = 0,015 379 = 5,69 kW.
Take b) do e) lako se reavaju pomou bezdimenzionih krivih na sl. 9-9 i 9-10.
b) Klizanje pri maksimalnom obrtnom momentu. Iz podataka je Af/;/Mmax = 0,50, gde
indeks fl znai puno optereenje. Iz sl. 9-9 za Q = 7,0 i M /M max = 0,50 je
* = sfl
0,25
$maxAf 5max M
otud
sfi 0,015
Smax M : 0,060
0,25 0>25
c) Struja rotora i maksimalni obrtni momenat. Iz sl. 9-10 za Q = 7,0 i odnos klizanja
s Isma^M = 0,25 pri punom optereenju, odgovarajui odnos struja je
hfl
= 0,355
hmaKM Izmss-M
odakle
hfl = 2,8212fi
0,355
d.) i e). Obrtni momenat i struja rotora za s = 0,20. Odnos klizanja je:
s 0 ,2 0
---------= = 3,33
smSLXM 0,060
Odgovarajui odnosi obrtnih momenata i struja mogu se proitati sa krivih na sl. 9-9 i 9-10 za
Q = 7,0 i s /smaXM = 3,33. Prema sl. 9-9 je
M
------- = 0,60 ili M = 0,60 Afmax = 1,20 M n
Afmax
Prema sl. 9-10 je
h
= 1,40 ili i> = 1,40 hmsiXM
IzmdKM
a prema ta. c) je
I 2 = 1,40 2,82 I2fl = 3,95 I 2fl
9-5. Uticaj otpora rotora; dvostruki kavezni rotori; razmatranja u

vezi sa prim enom . Jedno od osnovnih ogranienja asinhronih motora sa stal-
nim otporom rotora je u tome da konstrukcija motora mora da bude izvestan kom-
promis. Visok stepen korisnosti pri normalnim radnim uslovima zahteva da otpor
rotora bude mali, a pri malom otporu rotora je polazni momenat mali, polazna
struja velika a polazni sainilac snage slab.
a) Motori s kliznim prstenovima. Primena namotanog rotora je zgodan
nain da se potreba za ovim kompromisom izbegne. Krajevi rotorskog namotaja
vezani su za klizne prstenove sa dirkama, kao to je opisano u od. 3-7c. Pri putanju
u rad otpori se mogu vezati na red sa namotajem rotora, ime se postie da polazni
momenat bude veiipolazna struja manja uz bolji sainilac snage. Opta priroda
uticaja promene otpora rotora na karakteristike obrtni momenat-brzina pokazana
je na sl. 3-23. Primenom pogodne vrednosti otpora rotora moe se podesiti da se
maksimalni obrtni momenat ima pri stanju mirovanja ako polazni momenat treba
da bude veliki. Sa poveavanjem brzine rotora mogu se spoljni otpori smanjivati
t)EO 95] U T IC A J O TPO RA ROTORA ili
tako da se maksimalnim obrtnim momentom raspolae u celom opsegu ubrzavanja.

S obzirom da se rotorski gubici najveim delom rasturaju u spoljnim otpomicima,
temperatura rotora pri putanju u rad manje se die nego to bi bilo kad bi sav
otpor bio u namotaju rotora. Pri normalnom radu namotaj rotora se moe kratko
spojiti neposredno na dirkama. Rotorski namotaj je konstruisan tako da otpor bude
mali, te je stepen korisnosti visok a klizanje pri punom optereenju malo. Osim
njihove primene u tekim uslovima putanja u rad, asinhroni motori s kliznim prste-
novima mogu se primeniti u postrojenjima u kojima brzina treba da bude pode-
ljiva. Najvei nedostatak motora s kliznim prstenovima je njihova vea cena u po-
reenju s motorima s kaveznim rotorom.
Glavni uticaji promenljivog otpora rotora na karakteristike asinhronih mo-
tora prilikom putanja u rad i prilikom normalnog rada mogu se kvantitativno
pokazati pomou sledeeg prim era:
P r im e r 9-5. Rotorski namotaj za motor iz primera 9-4 je trofazan, sprege Y i otpora
tro to r-
Kad se otpor rotorskog kola povea na 5 rrotor ukljuivanjem neinduktivnih otpora na
red sa svakim kliznim prstenom rotora, odrediti:
a) klizanje pri kome e motor razviti isti obrtni momenat pri punom optereenju kao
u primeru 9-4;
b) ukupne gubitke u otporima rotorskog kola pri obrtnom momentu za puno optereenje;
c) odatu snagu u KS pri obrtnom momentu za puno optereenje;
d) klizanje pri maksimalnom obrtnom momentu;
e) rotorsku struju pri maksimalnom obrtnom momentu;
f ) polazni obrtni momenat;
g) rotorsku struju pri putanju u rad.
Obrtne momente i rotorske struje izraziti u relativnim jedinicama uzimajui kao bazu vrednosti
obrtnog momenta pri punom optereenju.
Reenje. Da bi se dolo do reenja treba primetiti injenicu da se procesi u rotoru prenose
na stator jedino dejstvom otpora r js . Ispitivanje ekvivalentnog kola (sl. 9-5a ili 9-ld) pokazuje
da je sve to se tie rada statora pri datom prikljuenom naponu i uestanosti, odreeno vrednou
r2ls, dok su ostali elementi impedanse konstantni. Na primer, ako se r 2 udvostrui i istovremeno
se udvostrui s, na strani statora se ne primeuje da je dolo do bilo kakve promene. Statorska
struja, sainilac snage, snaga odata vazdunom procepu i obrtni momenat konstantni su sve dok
se odnos r 2 /s ne menja.
Ovom tvrenju se moe dati dopunsko fiziko znaenje kad se dejstvo istovremenog
udvostruenja vrednosti r 2 i s ispita sa gledita posmatraa na rotoru. Tom posmatrau izgleda
da je brzina talasa rezultantnog fluksa u vazdunom procepu dvaput vea od prvobitne, da se
indukuje rotorski napon dvaput vei od prvobitnog pri uestanosti dvaput veoj od prvobitne.
Reaktansa rotora je time udvostruena, a s obzirom na prvobitnu konstataciju da je i otpor ro-
tora udvostruen, impedansa rotora je udvostruena, ali sainilac snage rotora nije promenjen.
S obzirom da su i rotorski napon i impedansa udvostrueni, efektivna vrednost rotorske struje
ostaje ista; samo je njena uestanost promenjena. U vazdunom procepu se sinhrono obru isti
talasi fluksa i m. m. s. sa istim uglom obrtnog momenta. Posmatra na rotoru se, dakle, slae sa
posmatraem na statoru da se obrtni momenat ne menja kad se i otpor rotora i klizanje menjaju
u istoj razmeri.
Meutim, posmatra na rotoru zapaa dve promene koje se sa statora ne primeuju:
1 ) gubici u bakru rotora su dvaput vei i 2 ) rotor se obre sporije i zato razvija manju mehaniku
snagu pri istom obrtnom momentu. Drugim reima, od snage koju stator apsorbuje troi se neto
vie na zagrevanje rotora, a ostaje manje za mehaniku snagu.
Prethodno razmiljanje se sada lako moe primeniti na reavanje primera 9-5.
a) Klizanje pri obrtnom momentu za puno optereenje. Kad se otpor rotora upetostrui,
klizanje se mora poveati 5 puta za istu vrednost r2js, pa prema tome za isti obrtni momenat.
Ali prvobitno klizanje pri punom optereenju, kao to je dato u primeru 9-4, iznosi 0,015. Novo
klizanje za obrtni momenat pri punom optereenju je, dakle, 5 0,015 = 0,075.
b) Gubici u bakru rotora pri obrtnom momentu za puno optereenje. Efektivna vrednost
rotorske struje ista je kao njena vrednost pri punom optereenju u primeru 9-4, te je gubitak
u bakru rotora 5 puta vei od vrednosti za puno optereenje 5,69 kW izraunate u ta. a) primera
9-4, dakle,
gubici u bakru rotora = 5 5,69 = 28,45 kW
Isti rezultat moe se naravno dobiti i pomou ekvivalentnog kola i jednaina iz od. 9-2.
324 V IEFA ZN E A SIN HRO NE M AINE [GLAVA 9.
c) Oata snaga pri obrtnom momentu za puno optereenje. Poveano klizanje ini da brzina
pri obrtnom momentu za puno optereenje, u relativnim jedinicama, pada od vrednosti 1 s =
= 0,985 u primeru 9-4 na 1 s = 0,925 pri dodatom rotorskom otporu. Obrtni momenat je
isti. Odata snaga je, dakle, srazmerno smanjena na
0,925
P = ------ -500 = 469,5 KS.
0,985
Smanjenje odate snage ravno je poveanju gubitaka u bakru rotora.
d) Klizanje pri maksimalnom obrtnom momentu. Kad se otpor rotora povea 5 puta, kli-
zanje pri maksimalnom obrtnom momentu se prosto povea 5 puta. Ali prvobitno klizanje pri
maksimalnom obrtnom momentu je 0,060 kao to je naeno u ta. b) primera 9-4. Novo klizanje
pri maksimalnom obrtnom momentu sa dodatim otporom rotora je, dakle,
SmaxM ^ ' 0,060 0,30
e) Rotorska struja pri maksimalnom obrtnom momentu. Efektivna vrednost rotorske struje
pri maksimalnom obrtnom momentu je nezavisna od otpora rotora; samo se njena uestanost
menja kad se otpor rotora menja. Prema tome, u vezi sa ta. c) primera 9-4 je
I'imd'AM ~ 2,82 Pfl
f) Polazni obrtni momenat. Kad se otpor rotora povea 5 puta, polazni obrtni momenat
je isti kao prvobitni obrtni momenat pri radu s klizanjem 0 ,2 0 i zato je jednak radnom obrtnom
momentu iz ta. d) primera 9-4, tj.
A fs ta rt = 1 ,2 0 N lji
g) Rotorska struja pri putanju u rad. Rotorska struja pri putanju u rad s dodatim otpo-
rima rotora ista je kao radna rotorska struja pri klizanju 0 ,2 0 sa kratko spojenim kliznim prste-
novima kao u ta. e) primera 9-4, naime,
f^start 3 ,9 5 I-j l
b. Rotori s dubokim lebovima i dvokavezni rotori. U duhovitom i prostom

nainu za dobijanje rotorskog otpora koji se automatski menja s brzinom koristi
se injenica da su u stanju mirovanja uestanosti rotora i statora jednake; s ubrza-
vanjem rotora uestanost rotora pada veoma nisko moda na 2 do 3 Hz pri
punom optereenju motora za 60 Hz. Primenom podesnih oblika i rasporeda ro-
torskih ipki, kavezni rotori se mogu konstruisati tako da im efektivni otpor pri
60 Hz bude nekoliko puta vei od otpora pri 2 ili 3 Hz. U svima ovakvim razliitim
konstrukcijama koristi se induktivno dejstvo rasipanja lebnog fluksa na raspodelu
struje u ipkama rotora. Pojave su u osnovi istovetne sa povrinskim efektom (skin-
-efekt) i uticajem blizine u bilo kom sistemu provodnika s naizmeninom strujom.
Posmatrajmo najpre kavezni rotor s pljosnatim ipka-
, r o to rs k o ma u uskim dubokim lebovima kao na sl. 9-11. Opti izgled
\y ip k o fluksa rasipanja koji struja u ipki proizvodi u tom lebu pri-
/// >\\\ kazan je na slici. Kad bi magnetna propustljivost rotorskog
gvoa bila beskonana, sve linije sila fluksa rasipanja zatva-
H rale bi se idui ispod leba kao na slici. Zamislimo da se ip-
'4rJ ka sastoji od beskonanog broja slojeva diferencijalne dubine;
jedan na dnu i jedan na vrhu su oznaeni rafiranim povri-
nama na sl. 9-11. Rasipna induktivnost donjeg sloja vea je
Sl. 9-11. Duboki ro- nego gornjeg sloja jer je donji sloj obuhvaen veim rasipnim
torski leb i fluks le- fluksom. Ali svi slojevi su paralelni u elektrikom pogledu.
bnog rasipanja
Prema tome, s obzirom da je struja naizmenina, u gomjim
slojevima sa malom reaktansom srtuja je veanego u donjim slojevima sa velikom
reaktansom; struja je potisnuta ka vrhu leba, a sem toga struja u gornjim sloje-
vima prednjai pred strujom donjih slojeva. Neravnomerna raspodela struje dovodi
do poveanja efektivnog otpora i relativno manjeg smanjenja efektivne rasipne
induktivnosti ipke. S obzirom da deformisanje raspodele struje zavisi od induk-
DEO 95] U T IC A J O TPO RA ROTORA 325
tivnog dcjstva, efektivni otpor- je funkcija uestanosti. On je isto tako funkcija du-
bine leba, magnetne propustljivosti i elektrine otpornosti materijala ipke.
Na sl. 9-12 pokazana je kriva odnosa efektivnog otpora naizmeninoi struii prema
otporu jednosmernoj struji kao funkcija
uestanosti, izraunata za bakarnu ipku
preseka visine 1 in (25,4 mm). Kavezni
rotor s dubokim lebovima moe se lako
konstruisati tako da mu efektivni otpor
pri uestanosti statora (mirovanju) bude
nekoliko puta vei od otpora jednosmer-
noj struji. Sa ubrzavanjem motora ue-
stanost rotora opada, a s njom i efektivni
otpor rotora, pribliavajui se vrednosti
za jednosmernu struju kad klizanje posta-
ne malo.
Drugi jedan nain da se postignu sli-
ni rezultati je dvostruki kavez pokazan
na sl. 9-13. Kavezni namotaj sesastojiod
dva sloja ipki kratko spojenih bonim
prstenovima. Gornje ipke imaju manji
popreni presek nego donje i stoga im je skom Sl. 9-12. Povrinski efekat u bakarnom rotor-
tapu visine 1 ,0 0 in
otpor vei. Opta priroda fluksa rasipanja
pokazana je na sl. 9-13, na kojoj se moe
videti da je induktivnost donjih ipki vea nego induktivnost gornjih zbog fluksa
koji leb preseca izmeu dva sloja. Razlika u induktivnosti moe se uiniti znatnom
podesnim izborom suenja leba izmeu dve ipke. U mirovanju, kad su uesta-
nosti rotora i statora jednake, u donjim ipkama je struja srazmemo mala zbog
njihove velike reaktanse; efektivni otpor rotora u mirovanju pribliava se tada
efektivnom otporu visoko-otpornog gornjeg sloja. Pri niskim uestanostima rotora
koje odgovaraju malim klizanjima, meutim, reaktansa prestaje da bude vana i
otpor rotora se pribliava otporu oba sloja vezana paralelno.
Poto se efektivni otpor i rasipna induktivnost dvokaveznih
rotora i rotora s dubokim lebovima menjaju s uestanou,
parametri r2 i x2 koji predstavljaju svedena dejstva otpora rotora
i rasipne induktanse posmatrane sa statora nisu konstantni. Pos-
tupci ,,normalizovanja iz od. 9-4 ne mogu se prema tome vie
tano primeniti i njihova primena u ovakvim sluajevima
Sl. 9-13. ipke predstavlja jednu manju ili veu priblinost. Potrebno je ek-
dvokaveznog ro- vivalentno kolo sloenijeg oblika ako se reakcije rotora tre-
tora i fluks rasi- ba da predstave pomou dejstava klizanja zajedno s elementima
panja leba
konstantnog otpora i reaktanse.23)
Prosta ekvivalentna kola izvedena u od. 9-1, 9-2 i 9-3 predstavljaju motor
i dalje ispravno, ali sada su r2 i x2 funkcije klizanja. Svi osnovni izrazi jo vae za
motor ako su vrednosti r2 i x2 dobro prilagoene promenama klizanja. Na primer,
pri proraunu putanja u rad treba r2 i x2 uzeti kao efektivne vrednosti pri uesta-
nosti statora; pri proraunu rada sa malim klizanjima, meutim, treba r2 uzeti u
efektivnoj vrednosti pri maloj uestanosti, a x2 kao reaktansu statorske uestanosti
2) Za podrobnu analizu v. W. V. Lyon, Heat Losses in the Conductors of Altemating-

current Machines, Trans. A IE E , vol. 40, str. 1361 do 1395, 1921.
3) Na primer, v. S. S. L. Chang, General Theory of Multiple-cage Induction Motors,
Trans. A IE E , vol. 6 8 , deo 2, str. 1139 do 1143, deo 2, 1949.
326 V IEFA ZN E A SIN H RO N E M AINE [GLAVA 9.
koja, meutim, odgovara efektivnoj vrednosti rasipne induktivnosti rotora pri niskoj
uestanosti. Za klizanja u normalnom radnom opsegu, otpor rotora i rasipna in-
duktivnost obino se mogu smatrati konstantnim, sa vrednostima koje u sutini
odgovaraju jednosmernoj struji.
) Razmatranja u vezi s primenom. Primenom dvokaveznih rotora i rotora
s dubokim lebovima, motori s kaveznim rotorom mogu biti konstruisani tako da
im karakteristike pri putanju u rad budu povoljne zahvaljujui velikom rotorskom
otporu, a da im u isto vreme i karakteristike pri normalnom radu budu dobre zah-
valjujui malom rotorskom otporu. Takve konstrukcije, meutim, predstavljaju
nuno jedan kompromis, a motori nemaju elastinost maine s kliznim prstenovima
i spoljnim rotorskim otporom. Kad su uslovi putanja u rad teki treba pribei
motoru sa kliznim prstenovima.
Za potrebe industrije dvofazni i trofazni kavezni motori srednje snage mogu
se sa stovarita proizvoaa dobiti kao motori sa standardizovanom nominalnom
snagom u opsegu do 200 KS, za razne standardne uestanosti, napone i brzine4).
Prema terminologiji koju je ustanovila NEMA, ima nekoliko standardnih konstruk-
cija za razneusloveputanja u rad i razne uslove rada. Tipine karakteristike obr-
tni momenatbrzina za etiri najee
konstrukcije pokazuje sl. 9-14. Ove krive
odgovaraju priblino motorima (sinhrone)
brzine od 1800 ob/min, sa nominalnom
snagom u opsegu od 7,5 do 200 KS, ima-
jui u vidu da pojedinani motori mogu
imati karakteristike primetno drukije od
ovih prosenih. Ukratko, karakteristine
odlike ovih konstrukcija5)6su sledee:
k o n s t r u k c i j a k l a s e A : Normalni po-
lazni obrtni momenat, normalna polazna

struja, malo klizanje. Ova konstrukcija o-
bino ima jedan kavezni rotor malog
otpora. Klizanje pri punom optereenju je
malo, a stepen korisnosti pri punom op-
tereenju je visok. Najvei obrtni mome-
nat je obino znatno iznad 2 0 0 procenata
od obrtnog momenta pri punom optere-
enju i postie se uz malo klizanje (manje
Sl. 9-14. Tipine karakteristike obrtni mome- od 20 procenata). Polazni obrtni mome-
natbrzina asinhronih motora za opte svrhe nat pri punom naponu varira od oko 2 0 0
sa sinhronom brzinom 1800 ob/m in
procenata od obrtnog momenta pri punom
optereenju za male motore do oko 1 0 0
procenata za velike motore. Velika polazna struja (500 do 800 odsto od struje za
puno optereenje kad se ukljuuje nominalni napon) je glavni nedostatak ove kon-
strukcije. Za veliine manje od oko 7,5 KS, ove polazne struje su obino u grani-
cama strujnog udara koji distributivna mrea moe da podnese, te se motor moe
putati u rad prikljuivanjem na pun napon; u ostalim sluajevima mora se pri-
meniti putanje u rad pri smanjenom naponu. Usled smanjenog napona smanjuje
sei polazni obrtni momenat, jer je on srazmeran primljenoj prividnoj snazi motora,
4) Vidi ASA Stanards, Rotating Electrical Machinery, C50-1943, American Standards
Association, Njujork 1943; NEMA Standards, Motor and Generator Standards, 45-102, Na-
tional Electrical Manufacturers Association, Njujork 1945.
6) Za podrobniju diskusiju razmatranja u vezi s primenom, vidi D. R. Shoults, C. J. Rite
i T . C. Johnson, Electric Motors in Industry, gl. IV i V, John Wiley & Sons, Inc., Njujork
1942
DEO 9-5] U T IC A J OTPO RA ROTORA 327
a ova opet je srazmerna kvadratu napona prikljuenog na krajeve maine. Smanjenje

napona pri putanju u rad obino se postie autotransformatorom, a kojim se mo-
e manipulisati runo ili automatski pomou releja koji pun napon ukljuuju kad
motor postigne brzinu. emu kola jednog tipa takvog autotransformatora poka-
zuje sl. 9-15. Kad putanje u rad treba da bude elastinije, mogu se upotrebiti
redni otpori ili reaktanse u statoru.6)
Motori klase A su osnovna standardna kon-
strukcija za veliine manje od oko 7,5 KS i vee 'p n k lju c i no m re iu
od oko 200 KS. Ova konstrukcija se primenjuje i
za srednje nominalne snage kad se iz konstrukti-
vnih razloga teko moe udovoljiti ogranienjima za
polaznu struju koja zahteva konstrukcija klase B.
Oblast njene primene je priblino ista kao za kla-
su B iji opis sleduje.
k o n s t r u k c ij a k l a s e B: Normalni polazni
obrtni momenat, mala polazna struja, malo klizanje.
Ova konstrukcija ima priblino isti polazni obrtni
momenat kao konstrukcija klase A, ali sa 75 od-
sto od polazne struje. Zato se sa punim naponom re d o s le d o p era cijo
mogu putati u rad vei motori nego u klasi A. Po- a) u k lju iti I i 3
lazna struja je smanjena konstrukcijom za relativ- b) a k lju iti I i 3
no visoku rasipnu reaktansu, a polazni obrtni cj u k lju iti 2
momenat je odran primenom dvokaveznih rotora Sl. 9-15. ema veza jednostepe-
ili rotora s dubokim lebovima. Klizanje pri punog autotransformatora za puta-
nom optereenju i stepen korisnosti dobri su, ot- nje motora u rad
prilike kao u konstrukciji klase A. Upotrebom
velike reaktanse je sainilac snage ipak smanjen i maksimalni obrtni momenat sni-
en znatno (obino se moe postii samo neto preko 2 0 0 odsto od obrtnog momen-
ta za puno optereenje).
Ova konstrukcija se najvie upotrebljava za opseg veliina od 7,5 do 200 KS.
Primenjuje se za postrojenja u kojima brzina treba u principu da bude konstantna
a zahtevi polaznog obrtnog momenta nisu teki, kao to je postrojenje ventilatora,
duvaljki, pumpi i maina alatki.
k o n s t r u k c i j a k l a s e C : Veliki polazni obrtni momenat, mala polazna struja.
U ovoj konstrukciji se primenjuje dvokavezni rotor s veim otporom rotora nego

u konstrukcijama klase B. Time se postie vei polazni obrtni momenat s manjom
polaznom strujom, ali donekle niim radnim stepenom korisnosti i veim klizanjem
nego u konstrukciji klase A i B. Tipine primene su postrojenja kompresora i
prenosilica (konvejora).
k o n s t r u k c ija k l a s e D : Veliki polazni obrtni momenat, veliko klizanje.
Ova konstrukcija obino ima jenokavezni rotor velikog otpora (esto od mesinganih
ipki). Razvija veoma veliki polazni obrtni momenat uz malu polaznu struju i ve-
liki maksimalni obrtni momenat pri klizanju od 50 do 100 odsto, ali radi sa velikim
klizanjem pri punom optereenju (7 do 11 odsto) zbog ega joj je radni stepen
korisnosti nizak. Primenjuje se najvie u postrojenjima sa povremenim optereenjem
skopanim s vehkim ubrzavanjem i u postrojenjima sa udamim optereenjima kao
to su prese za probijanje i makaze. Kad slui za udama optereenja, rad motora
je obino pomognut zamajcem koji doprinosi savlaivanju udara i smanjuje pulza-
cije u snazi primljenoj iz mree. Trai se motor ija brzina znatno pada kad se o-
6) Za uporeenje metoda putanja u rad vidi gl. V. literature navedene u napomeni 6).
328 V IEFA ZN E ASIN HRO NE MAINE [GLAVA 9.
brtni momenat povea kako bi se zamajac mogao usporiti i izvestan deo svoje ki-
netike energije osloboditi pri udaru.
9-6. P ro ra u n ra d n ih k a ra k te ristik a n a osnovu ogleda praznog hoda
i ogleda k ratkog spoja. Podaci potrebni za proraun radnih karakteristika vie-
faznih asinhronih motora pod optereenjem mogu se dobiti iz rezultata postignutih
u ogledima praznog hoda i kratkog spoja, kao i merenjem otpora statorskih namo-
taja jednosmernom strujom. Dopunski gubici koji se moraju uzeti u obzir pri
izraunavanju tane vrednosti stepena korisnosti, mogu se takoe izmeriti pri og-
ledima bez optereivanja motora. Ali ogledi za odreivanje dopunskih gubitaka
nee ovde biti opisivani.7)
Kao ogled praznog hoda transformatora, tako i ogled praznog hoda asin-
hronog motora prua podatke u pogledu pobudne struje i gubitaka u praznom hodu.
Ogled se obino vri pri nominalnoj uestanosti i sa uravnoteenim viefaznim na-
ponima prikljuenim na krajeve statora. Vrednosti se itaju pri nominalnom na-
ponu, kad je motor radio dovoljno dugo da bi mu leita bila dobro podmazana.
Ukupni gubici usled obrtanja pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti
pod optereenjem obino se smatraju konstantnim i ravnim svojim vrednostima u
praznom hodu.
Rotorska struja pri praznom hodu iznosi samo koliko je potrebno za razvi-
janje obrtnog momenta dovoljnog da se nadvlada trenje i ventilacioni otpor. Gu-
bici u bakru rotora pri praznom hodu su zato zanemarljivo mali. Za razliku od tran-
sformatora, iji se gubitak u bakru primara moe zanemariti, gubici u bakru sta-
tora asinhronog motora mogu biti znatni zbog toga to mu je pobudna struja vea.
Gubici usled obrtanja P r pri normalnim radnim uslovima su
PR - Pnl q, P nl rx (9-32)
gde je Pi ukupna viefazna primljena snaga, Ird struja po fazi, qx broj faza sta-
tora i rx otpor statora po fazi.
S obzirom da je klizanje pri praznom hodu veoma malo, svedeni otpor ro-
tora r js m je veoma veliki. Paralelna kombinacija grana rotora i grana magneenja
postaje tada j xv sa otokom veoma velikog otpora, a reaktansa ove paralelne kombi-
nacije je prema tome vrlo priblina vrednosti x,p . Prividna reaktansa X ni izme-
rena na krajevima statora pri praznom hodu je zbog toga po vrednosti veoma prib-
lina xx + xv to je sopstvena reaktansa xn statora, tj.
= *i + xv = X nl (9-33)
Sopstvena reaktansa statora moe se, dakle, odrediti iz itanja instrumenata pr
praznom hodu. Za trofaznu mainu, pod pretpostavkom da je sprege Y, impedansa
Znt u praznom hodu po fazi je
(9-34)
\/3 I i
gde je Ui linijski napon na krajevima pri ogledu praznog hoda. Otpor u praznom
hodu R ni je
r l (9-35)
3 P nl
gde je Pni ukupna trofazna primljena snaga u praznom hodu; reaktansa X ni u

praznom hodu je tada
__________ X nl = (9-36)
7) Za obavetenja o metodima ispitivanja videti AIEE Test Code of Polyphase Indu
tion Machines, No. 500, American Institute of Electrical Engineers, Njujork 1937.
DEO 96] OGLED PRA ZN O G HODA I K RA TK O G S PO JA 329
Sainilac snage u praznom hodu je obino oko 0,1, te je reaktansa u praznom hodu
bezmalo ravna impedansi u praznom hodu.
Kao pri ispitivanju transformatora u kratkom spoju, ogled asinhronog motora
u kratkom spoju daje podatke u pogledu rasipnih impedansi. Rotor je blokiran tako
da se ne moe obrtati, a na krajeve statora prikljueni su uravnoteeni viefazni
naponi. Katkad se meri i obrtni momenat pri kratkom spoju.
Ekvivalentno kolo za uslove kratkog spoja istovetno je sa kolom za kratko
spojeni transformator. Ali je asinhroni motor sloeniji od transformatora, jer na
njegovu rasipnu impedansu moe uticati magnetno zasienje putanja rasipnog
fluksa kao i uestanost rotora. Na impedansu kratkog spoja moe uticati i poloaj
rotora, mada je taj uticaj obino mali za kavezne rotore. Vodee naelo je da se og-
ledkratkog spojaizvodi pod uslovimapriblino iste strujeiuestanosti rotora kaopri
radnim uslovima za koje treba docnije izraunati podatke. Na primer, ako se trae
karakteristike o klizanju bliskom jedinici, kao pri putanju u rad, ogled kratkog spoja
treba izvesti pri normalnoj uestanosti i sa strujama bliskim vrednostima koje se
susreu pri putanju u rad. Ako se pak trae normalne radne karakteristike, ogled
kratkog spoja treba izvesti pri smanjenom naponu kojim se dobiva priblino nomi-
nalna struja ;?isto tako treba smanjiti uestanost, s obzirom da se vrenosti efektivnog
rotorskog otpora i rasipne induktivnosti pri niskim uestanostima rotora koje odgo-
varaju malim klizanjima mogu znatno razlikovati od svojih vrednosti pri normalnoj
uestanosti, naroito sa dvokaveznim rotorima ili rotorima sa dubokim lebovima.
Propisi za ispitivanja AIEE (napomena 7) preporuuju uestanosti od 15 Hz za moto-
re od 60 Hz, mada se moe upotrebiti i uestanost od 25 Hz pod uslovom da se rezul-
tati dobiveni sa 25 Hz ne razlikuju bitno od rezultata dobivenih sa 60 Hz. Vrednost
reaktanse kratkog spoja pri normalnoj uestanosti moe se izraunati iz vrednosti
dobivene pri ogledu sa smanjenjem uestanosti uzimajui u obzir da je reaktansa
srazmerna uestanosti. Uticaj uestanosti esto je neznatan za normalne motore
sa nominalnom snagom ispod 25 KS i impedansa kratkog spoja moe se tada meriti
neposredno pri normalnoj uestanosti.
Ako je pobudna struja zanemarena, reaktansa rotora pri kratkom spoju
X bh korigovana na normalnu uestanost, ravna je zbiru reaktanse statora za nor-
malnu uestanost xx i rasipne reaktanse rotora x2. Nain raspodele ukupne rasipne
reaktanse x + x2 izmeu statora i rotora utie relativno malo na rad motora. Pro-
pisi za ispitivanje AIEE (napomena 7) preporuuju empiriku raspodelu prema
tablici 9-1.
T A B L IC A 9 1
E M P IR I K A R A SPO D E L A R A S IP N IH R E A K T A N S I U A S IN H R O N IM M O T O R IM A
Deo od
*1 + * 2
Klasa motora
xx x2
Klasa A (normalni polazni momenat, normalna polazna struja) 0,5 0,5

Klasa B (normalni polazni momenat, mala polazna struja) 0,4 0 ,6
Klasa C (veliki polazni momenat, mala polazna struja) 0,3 0,7
Klasa D (veliki polazni momenat, veliko klizanje) 0,5 0,5
Motor s kliznim prstenovima 0,5 0,5
Reaktansa magneenja xrf moe se sada odrediti iz ogleda u praznom hodu i

vrednosti xx; tako je
Xg, = Xi xx (9-37)
Statorski otpor rx moe se smatrati ravnim njegovoj vrednosti pri jedno-
smernoj struji. Rotorski otpor se moe odrediti na sledei nain: otpor pri kratkom
spoju R hi se moe izraunati iz ogleda kratkog spoja pomou izraza slinog jedn.
9-35. Razlika izmeu otpora kratkog spoja i otpora statora moe se tada odrediti iz
oglednih podataka. Obeleavajui ovaj otpor sa R imamo:
R = R bl r, (9-38)
Iz ekvivalentnog kola (sl. 9-5a), sa 5 = 1, otpor R je otpor impedanse r 2 -|- jx 2
paralelno vezane sa/v,, . Za ovu paralelnu kombinaciju je
R = r (9-39)
-I
1W v"
x22
gde je x22 = x2 + xv sopstvena reaktansa rotora. Kad je x22 vee od 10 r2, kao to
obino biva, greka prouzrokovana primenom priblinog oblika jedn. 9-39 iznosi
manje od 1 odsto. Zamenjujui ovaj uproeni oblik u jedn. 9-38 i reavajui je po
r 2 dobiva se
l 22 1-22
r = R = (Ru r-d (9-40)
Tako su odreene sve konstante ekvivalentnog kola, te se podaci o radu motora

pod optereenjem mogu izraunati po metodima iz od. 9-2 i 9-3.
P r im e r 9-6. Sledei ogledni podaci odnose se na trofazni etvoropolni asinhroni motor,
7,5 KS, 220 V, 19 A, 60 Hz sa dvokaveznim rotorom, tipa sa velikim polaznim obrtnim momentom
i malom polaznom strujom (konstrukcija klase C ):
1. Ogled praznog hoda sa 60 Hz
Prikljuen linijski napon U = 219 V
Prosena linijska struja Ii = 5,70 A
Snaga (dva vatmetra) Wx = 680 W, W 2 = 300 W
2. Ogled kratkog spoja pri 15 Hz
U = 26,5 V / = 18,57 A
W x = 215 W W2 = 460 W
3. Otpor prema jednosmernoj struji, prosena vrednost po statorskoj fa zi (mereno neposredno
posle drugog ogleda)
rt = 0,262 n po fazi (pretpostavljena sprega Y)
4. Ogled kratkog spoja pri 60 Hz
U = 212 V / = 83,3 A
Wx = 3300 W W2 = 16 800 W
Izmeren polazni obrtni momenat M start = 54,6 funti-stopa
a) Izraunati gubitke usled obrtanja u praznomhodu i konstante ekvivalentnog kola,
pretpostavljajui normalne radne uslove. Uzeti da je temperatura ista kao u treem ogledu.
b) Izraunati unutranji polazni obrtni momenat iz podataka o izmerenoj primljenoj ;
snazi za etvrti ogled. Uzeti da je temperatura kao u treem ogledu.
Reenje. a) Prema 1. ogledu je P,u = 380 W, a prema jedn. 9-32
PR = 380 3 5,70a 0,262 = 354 W
Prema 1. ogledu i jedn. 9-34, 9-35 i 9-36,
219
Zi = r --------- = 22,2 Q po fazi Y
\T3 5,70
380
3,9 n Y; = 2 1 ,8 n
Rnl ~ 3 5,702
Ogled kratkog spoja rotorom pri smanjenoj uestanosti i nominalnoj struji ostvaruje priblino
normalne radne uslove rotora. Prema 2. ispitivanju,
26,5
Z'bl = ^3~- 18,57 = 0,825 n po fazi za 15 Hz
DEO 97] ODNOS TRA N SFO RM A CIJE 331
R = ------------- = 0,654 n X 'b, = 0,503 Q za 15 Hz

1 3 18,572 '
gde oznake sa zarezom znae vrednosti za 15 Hz. Reaktansa kratkog spoja svedena na normalnu
uestanost je tada
X b[ = 60 /15 x 0,503 = 2,01 1 po fazi za 60 Hz.
Prema tablici 9-1,
xs = 0,3 2,01 = 0,603 x2 = 0,7 2,01 = 1,407 Q po fazi
a prema jedn. 9-37,

2 1 ,8 0 ,6 = 2 1 ,2 H po fazi
Prema 3. ogledu i jedn. 9-38 i 9-40,
,22 6 ' 2
R = 0,654 0,262 = 0,392 r 2 = 0,392 ) = 0,445 Q po fazi
V21,2 J
Tako su sada izraunate konstante ekvivalentnog kola za male vrednosti klizanja.
b) Unutranji polazni obrtni momenat moe se izraunati iz podataka o primljenoj snazi
izmerenoj za 4. ogled. Iz primljene snage i gubitaka u bakru statora, snaga obrtnog polja p gi >'e
1 gi 20 100 3 83,32 0,262 = 14 650 W

Sinhrona brzina tos = 188,5 rad/s, a prema jedn. 9-12,
14 650
Afgtart = ---------= 77,6 N m ili 57,3 funti-stopa
188,5
Izmerena vrednost Afstart = 54,6 funti-stopa je neto manja od izraunate zato to je zanemarena
snaga utroena na gubitke u gvou statora i dopunske gubitke.
9-7. O dnos tra n sfo rm a c ije . Odnosi izmeu svedenih rotorskih veliina
i odgovarajuih veliina stvarnog rotora potrebni su kad seistrauje tase stvarno
dogaa u kolima i ipkama rotora, kao, na primer, pri izraunavanju konstanti
ekvivalentnog kola iz konstruktivnih dimenzija. Zadatak ovog odeljka je da iz-
vede sainioce svoenja.
a ). Rotori skliznim prstenovima. Viefazni stator i rotor morajunaravno biti
namotani za isti broj polova p . Ali oni ne moraju biti namotani za isti broj faza.
U najoptijem sluaju uzima se da stator ima qx faza, Nphl navojaka na red po fazi
i kombinovani osnovni pojasni i tetivni sainilac kral; odgovarajuc veliine za
rotorski namotaj su q2, Nph%i kra2.
Svedeni rotor je rotor za koji se smatra da ima isti broj faza i navojaka i
isti tip namotaja kao stator tako da, ukoliko se radi o naponima koje indukuje pro-
storni osnovni harmonik fluksa, odnos efektivnih navojaka po fazi svedenog rotora
prema efektivnim navojcima po fazi stvarnog rotora bude Nphl kal INph2 kw2.
Prema tome, za isti fluks i brzinu, odnos izmeu stvarnog rotorskog napona uesta-
nosti klizanja po fazi EI0MT i odgovarajueg rotorskog napona uestanosti klizanja
E2s svedenog na stator, je:
Nphi k'ZOl (9-41)
E& Erc
N Ph2 kw2
S obzirom da su rotori magnetno ekvivalentni, njihovi prostorni osnovni
harmonici talasa m.m.s. moraju biti jednaki, i stoga prema jedn. 4-25, odnos izme-
u stvarne rotorske struje po fazi 7rotor i rotorske struje svedene na stator 72s, glasi
?2 N ph2 kw2
h --I-trc (9-42)
<hN P h i k
Vektorski izraz izmeu svedene vrednosti Z 2s i stvarne vrednosti Zr< rotor-

skeimpedanse je
7 -2 s Qi (NPhi k wl\ 2 En
^Zs T (9-43)
*2s q2 \N ph2 kw2) /,
ili rx + jsx2 = { 1 (irotor + /ssrotor) (9-44)

\Nph% kw2)
gde su r 2 i sx2 svedene vrednosti, a rrotor i sxTotor stvarne vrednosti rotorskog otpo-
ra i rasipne reaktanse za uestanost klizanja.
b) Kavezni rotori. Veliine koje e se svoditi na stator jesu indukovani napo
u ipkama Eb, struja u ipkama Ib, ekvivalentni otpor rbe i rasipna reaktansa xbe ipke.
Ekvivalentni otpor i rasipna reaktansa ipke podrazumevaju vrednost za jednu
ipku plus dodatak kojim se uzimaju u obzir segmenti bonih prstenova koji
vezuju susedne ipke. Kavezni rotor moe se smatrati simetrinim viefaznim namota
jem u kome je vremenski fazni ugao izmeu napona ili struja u susednim ipkama
ravan elektrinom prostornom uglu izmeu ipki. Posmatrajmo posebno kavezni
rotor s celim brojem lebova po polu ili sa tako velikim brojem polova da se moe
nai par ipki meusobno udaljenih za skoro jedan polni korak.8j Od parova rotor-
skih ipki meusobno udaljenih za jedan polni korak i odgovarajuih bonih prste-
nova mogu se obrazovati ekvivalentne ijametralne kanure sa jednim navojkom. U
sl. 9-2, ipke 1 i 9, 2 i 10, 3 i 11, na primer, obrazuju takve kanure. Namotajni sai-
nilac kmza ove kanure je 1. Napon uestanosti klizanja indukovan u takvoj kanuri, pre-
ma jedn. 4-1 je
2 Eb = 4,44 sf O (9-45)
gde je Eb efektivni napon indukovan u jednoj ipki, a 0 osnovni harmonik fluksa
po polu.
Amplituda talasa rotorske m.m.s. moe se izvesti metodama iz od. 4-2a. Prema
jedn. 4-18 i sl. 4-7, amplituda prostorne osnovne harmonike komponente talasa
m.m.s. koju proizvodi jedna ekvivalentna dijametralna kanura, recimo ipke 1 i 9
na sl. 9-2, je
4 ' l'2A 2 1 2 h (9-46)

71 2 7T
gde je Ib efektivna vrednost struje u ipki. Maine sa vie od jednog para polova
imaju za svaki par polova po jednu kanuru u slinom poloaju. Jednaina 9-46 daje
amplitudu talasa m.m.s. koju proizvode sve te kanure. Maina s p' polova i S2 ro-
torskih ipki ima S2 jp' takvih grupa kanura. Na isti nain kao to se sainiocem q /2
uzima u obzir doprinos ostalih faza u jedn. 4-23, treba m.m. silu datu jednainom
9-46 pomnoiti sa S2 /2p' da bi se uraunale i ostale ipke. Prema tome je amplituda
ukupnog talasa rotorske m.m.s.
+ 2 = 21 2 5 h = 0,90 Ib (9-47)
tc Lp Lp
Vidi se da se ovaj rezultat slae s jedn. 4-23 s obzirom da je S 2jlp' ukupni broj na-
vojaka po polu kaveznog namotaja i da je ravan sainiocu qNpb jp' u jedn. 4-23.
Svedeni rotor je rotor za koji se smatra da ima isti broj faza i navojaka i isti tip
namotaja kao stator, te je zato njegov indukovani napon uestanosti klizanja po fazi,
prema jedn. 4-1,
E2s = 4,44 Nphl kwlsf 0 (9-48)8
8) Za optije razmatranje rotorske m. m. s. koje se ne zasniva na ovom ogranienju i pore

dejstva osnovnog harmonika obuhvata i uticaj viih harmonika, vidi E.E. Dreese, Synchronous
Motor Effects in Induction Machines, A IE E , vol 49, br. 3, str. 1033 do 1042, juli 1930. Za-
kljuci postignuti u naem ogranienom prouavanju su istovetni sa zakljucima iz opteg raz-
matranja koji se odnose na osnovni harmonik.
DEO 98] R E G U L ISA N JE BRZINE 333
Uporeenjem jedn. 9-45 i 9-48 dobiva se odnos izmeu svedenog rotorskog

napona i stvarnog napona u ipki:
E2s = 2 Nphl kwl E (9-49)
Odnos izmeu svedene rotorske struje / 2s i stvame struje u tapu Ib dobi-
va se izjednaenjem njihovih m.m.s. Prema jedn. 4-25, m.m.s. svedenog rotora je
F 2 = 0,9 0 qi-Nphl--k^ . i 2s (9-50)

P'
Uporeenje s jedn. 9-47 daje
T _ r (9-51)
s i lb
2 q l N phi zi
Sainioci svoenja za impedansu mogu se sad dobiti iz kolinika jedn.9-49 i

jednaine 9-51, prama tom e:
r 2 + jsx2 = {rbe + js x be) (9-52)
*->2
Pregled jedn. 9-49 do 9-52 pokazuje da svedene rotorske veliine zavise od

pojedinosti kako statorskog namotaja tako i rotorskog kaveza.
9-8. Regulisanje brzine asinhronih m otora. Obian asinhroni motor od-
govara izvrsno zahtevima postrojenja sa brzinom konstantnom u sutini. U mnogim
primenama motora, meutim, potreban je vei broj brzina pa ak i izvestan opseg
brzina kontinualno promenljivih. Jo od prvih dana primene naizmeninih ener-
getskih sistema inenjeri su poklanjali panju razvoju motora naizmenine struje
sa promenljivom brzinom. Zadatak ovog odeljka je da istrai opta naela na ko-
jima se zasnivaju metodi za regulisanje brzine asinhronih motora. Radi potpunijeg
pregleda u okviru ovih izlaganja moramo imati u vidu konkurentnu ulogu motora
za jednosmernu struju u kombinaciji s ureajima za pretvaranje naizmenine struje
u jednosmernu(v. od. 6 - 1 ).
Sinhrona brzina asinhronog motora moe se menjati (a) promenom broja
polova p' ili (b) promenom uestanosti/ napona napajanja. Klizanje se moe me-
njati (c) promenom napona napajanja, (d) promenom rotorskog otpora ili (e)
ukljuivanjem napona pogodne uestanosti u rotorska kola. Najvanije odlike meto-
da za regulisanje brzine zasnovanih na ovih pet mogunosti razmatraju se u sle-
deih pet delova ovog odeljka.
a). Motori s promenljivim brojem polova. Statorski namotaj moe biti
konstruisan tako da se broj polova prostim promenama veza kanura moe promeniti
u odnosu 2 prema 1. Moe se izabrati bilo koja od dve sinhrone brzine. Rotor je
skoro uvek kaveznog tipa. Kavezni namotaj uvek reaguje proizvodei rotorsko
polje sa istim brojem polova kao indukciono statorsko polje. Usvajanjem motora s kli-
znim prstenovima izazivaju se dopunske komplikacije jer se rotorski namotaj mora
takoe podesiti za promenu brojapolova. Sa dve nezavisne garniture statorskih namo-
taja, od kojih je svaka predviena za menjanje broja polova, mogu se dobiti etiri sin-
hrone brzine motora s kaveznim rotorom na primer, 600, 900 1200 i 1800 ob /min.
Osnovna naela namotaja za promenu broja polova prikazuje sl. 9-16 gde su
aa i a'a' dve kanure koje sainjavaju deo faze a statorskog namotaja. Stvarni namotaj
bi imao naravno po nekoliko kanura u svakoj grupi. Namotaji ostalih statorskih
faza (koji nisu prikazani na slici) bili bi rasporeeni na slian nain. Na sl. 9-16a
kanure su vezane tako da proizvode etvoropolno polje; na sl. 9-16/ struji u kanuri
aa promenjen je smer pomou kontrolera, ime se postie dvopolno polje. U isto
vreme kada se kontrolerom menja smer struje veze dveju grupa kanura mogu se
promeniti od rednih na otone, a veze izmeu faza od Y na A ili obratno. Na taj
334 V IEFA ZN E A SINHRONE M AINE [GLAVA 9.
nain se indukcija u vazdunom procepu moe podesiti tako da proizvodi eljene

karakteristike obrtni momenatbrzina na dvema vezama. Slika 9-17 pokazuje
tri mogunosti i njihove odgovarajue karakteristike obrtni momenatbrzina za
a -a
Nt S fa to r
S
R o to r
a
N I Stcrfor
Ro?Or
(b)
Sl. 9-16. Osnovna naela namotaja za promenu broja polova
tri motora ije su karakteristike za vezu velike brzine identine. Veza prema sl.
9-17a daje priblino isti maksimalni obrtni momenat za obe brzine i slui za po-
strojenja koja zahtevaju priblino isti obrtni momenat za obe brzine (optereenja u
kojima preovlauje trenje, na primer). Veza prema sl. 9-176 daje priblino dvaput
vei maksimalni obrtni momenat za malu brzinu i slui za postrojenja koja zahte-
vaju priblino konstantnu snagu (kao to su maine alatke i ekrci). Veza prema sl.
9-17c daje znatno manji maksimalni obrtni momenat za malu brzinu i slui za po-
strojenja u kojima je potreban manji obrtni momenat pri nioj brzini (ventilatori
i centrifugalne pumpe, na primer). Tip konstantne snage je najskuplji, jer je fiziki
najvei.
b) Regulisanje uestanosti napona napajanja. Sinhrona brzina asinhronog
motora moe se regulisati menjanjem uestanosti izvora napajanja. Da bi se in-
dukcijaodralanapriblinokonstantnoj vrednosti,morao bi se i linijski napon me-
njati sa uestanou. Maksimalni obrtni momenat ostaje tada skoro sasvim konstan-
tan. Tako upotrebljeni asinhroni motor ima karakteristiku veoma slinu karakte-
ristici motora za jednosmernu struju sa nezavisnom pobudom, konstantnim flu-
ksom i promenljivim naponom indukta, kao u Vard-Leonardovom sistemu (od. 6-1).
Najvea tekoa se sastoji u tome kako da se dobije promenljiva uestanost.
Jedan nain prua asinhrona maina s kliznim prstenovima kao menjaa uestanosti,
kao to je opisano u primeru 3-2. Ovaj nain zahteva da se menjaa uestanosti
pokree promenljivom brzinom. Uprkos injenici da je ovo reenje komplikovano,
ima sluajeva u kojima kompaktnost i jednostavnost asinhronog motora s kaveznim
rotorom ine ovaj sistem promenljive uestanosti veoma poeljnim. Dobar primer
za to je ispitivanje aeroplanskih modela prirodne veliine u aerodinamikom tu-
nclu9'. Motori koji pokreu elise motorizovanih modela moraju biti veoma kompak-
tni i sposobni za velike brzine. Tim zahtevima moe udovoljiti kavezni motor
hlaen vodom i napajan pogodnom uestanou.
c) . Regulisanje naponom napajanja. Unutranji obrtni momenat razvijen asin-
hronim motorom srazmeran je kvadratu napona prikljuenog na krajeve primara moto-
ra, kao to pokazuju dve karakteristike obrtni momenatbrzina na sl. 9-18. Kad opte-
9) C. C. Clymer i M. A. de Ferranti, Electric Equipment for Cornell Variable Density

Wind Tunnel, Trans. A IE E , vol. 65, br. 8 , str. 555 do 563, avgust 1946; J. A. White, 150 000
Horsepower Applied to Aeronautical Research, Trans. A IE E , vol. 65, br. 12, str. 833 do 839,
decembar 1946; G. W. Heumann, Ajustable Frequency Control of High-speed Induction Mo-
tors, Trans. A IE E , vol. 6 6 , str. 719 do 725, 1947.
D E O 9 8] R E G U L ISA N JE BRZIN E 335
reenje ima karakteristiku obrtni momenatbrzina pokazanu isprekidanom linijom,

brzina se smanjuje od nx na n2. Ovaj metod regulisanja brzine obino se primenjuje
na malim kaveznim motorima za pokretanje ventilatora.
T,
priHijucok
brzi'na voaovo
L, L2 Lj
T4 . Ts . Ts
mota T, t2 Tj rastavljeni
vtlika T,-T z -7j

r4 Ts Ts spojoni
a )k o n sta n tn i obrtni moment
T4
rpnk(iuak -i
voaova
b rn n a
L, t-2 Lj
mata T, Tj Tj Tt.Ts.Ts
rastovl/em
Tr T2-Tj
velika T, Ts Ts spojehi
c jp ro m tn ijiv obr.tm m om ent
Sl. 9-17. V ezeikrive obrtni momenatbrzina za tri tipa asinhronih motora sa promenljivim bro-
jem polova
d) Regulisanje otporom rotora. Mogunost regulisanja brzine motora s na-
motanim rotorom putem menjanja otpora njegovog rotorskog kola bila je ve
Sl. 9-18. Regulisanje brzine pomou na- Sl. 9-19. Regulisanje brzine pomou rotor-
pona napajanja skog otpora
336 V IEFA N E ASIN HRO NE M ASINE [GLAVA 9.
istaknuta u od. 9-5a. Karakteristike obrtni momenatbrzina za tri razne vrednosti

otpora rotora prikazane su na sl. 9-19. Kad optereenje ima karakteristiku obrtni
momenatbrzina pokazanu isprekidanom linijom, brzine koje odgovaraju pojedi-
nim vrednostima rotorskog otpora su nv n,2 i n3. Ovaj metod regulisanja brzine ima
karakteristike sline karakteristikama u regulisanju brzine otonog motora za jed-
nosmernu struju pomou otpora vezanog na red s induktom.
Glavni nedostaci kako regulisanja naponom napajanja tako i rotorskim
otporom jesu nizak stepen korisnosti pri maloj brzini i slabo odravanje brzine u
odnosu na promene optereenja.
e) Regulisanje klizanjapomonimmainama. Pri prouavanju sistema za regu-
lisanje brzine menjanjem klizanja treba imati na umu osnovne zakone o toku snage u
asinhronim mainama. Kao to pokazuje jedn. 9-16, deo s snage koji apsorbuje
stator pretvara se posredstvom elektromagnetne indukcije u elektrinu snagu u
kolima rotora. Kad su kola rotora kratko spojena, ova snaga se gubi u vidu rotorskih
gubitaka u bakru, te je rad sa smanjenom brzinom neekonomian.
Mnogi sistemi bili su pronaeni za rekuperiranje ove elektrine snage koja
potie od struje uestanosti klizanja. Iako su neki od njih prilino sloeni u svojim
pojedinostima, svi predviaju po neko sredstvo za uvoenje podeljivih napona sa
uestanou klizanja u rotorska kola asinhronog motora s kliznim prstenovima.
Oni se uglavnom mogu podeliti na dve vrste, kao to pokazuje sl. 9-20, gde IM
predstavlja trofazni asinhroni motor s kliznim prstenovima iju brzinu treba regu-
lisati. Na sl. 9-20a rotorska kola
motora IM vezana su sa pomo-
nim aparatom za menjanje ues-
tanosti predstavljenim kutijom
FC, u kojoj se elektrina snaga,
proizvedena strujama uestanosti
klizanja u rotoru glavnog moto-
ra, pretvara u elektrinu snagu
<a) lb> uestanosti statora i vraa u mre-
Sl. 9-20. Dva osnovna sistema za regulisanje brzine
u. Na sl. 9-20b rotorska kola
asinhronog motora pomonim mainama motora IM vezana su sa pomo-
nim aparatom predstavljenimku-
tijom C u kojoj se elektrina snaga uestanosti klizanja pretvara u mehaniku snagu
i odaje snazi na vratilu koju glavni motor razvija. Kutije FC i C sadre neku
vrstu maine komutatorskog tipa. U oba ova sistema brzina i sainilac snage glav-
nog motora mogu se podeavati regulisanjem veliine i faze e.m.s. uestanosti kli-
zanja na pomonim mainama. Pomoni aparat
moe biti priblino sloen sistem rotacionih maina
i transformatora sa podeljivim odnosom transfor-
macije. Ali on obino moe da bude srazmerno ma-
li u poreenju s glavnim motorom, zato to on radi
samo sa delom s snage u statoru glavnog motora.
Tri specifina primera sistem Leblanc, Schra-
ge-ov motor i izmenjeni Kramer-ov sistemopisani
Sl. 9-21. Leblanc-ov sistem reguli- su ukratko u daljem tekstu.
sanja brzine Jedan od najprostijih ureaja je Leblanov sis-
tem, pokazan na sl. 9-21. Menjaa uestanosti FC
ima induktni namotaj slian namotaju u mainama za jednosmernu struju ali
s istim brojem polova kao glavni asinhroni niotor IM . Ovaj namotaj je vezan
za jedan komutator i za tri klizna prstena. Na komutator naleu tri garni-
ture dirki, razmaknute za 120 elektrinih stepeni. Rotor se mehaniki pokree
glavnim asinhronim motorom, to znai da se obre brzinom 1s u relativnim jedi-
DEO 98] RE G U L ISA N JE BRZIN E 337
nicama. Stator je uopte bez namotaja on predstavlja jedino putanju male mag-
netne otpornosti za magnetni fluks. Na klizne prstenove su prikljueni naponi
uestanosti mree; oni stvaraju megnetno polje koje se obre sinhronom brzinom
u odnosu na rotor i u suprotnom sme- rn rtia
ru. Posmatrano sa statora, to polje se,
dakle, obre brzinom klizanja, a trofazni
naponi uestanosti klizanja javljaju se
izmeu parova dirki na komutatoru(od.
3-9d). Ovi naponi su povezani na
red s rotorskim kolima glavnog mo-
tora. Brzina i sainilac snage glavnog
motora mogu se regulisati podeavanjem
veliine i faze ovih napona pomou
autotransformatora Tr sa poeljivim
odnosom transformacije i pomeranjem
dirki. Elektrina snaga koju odaje rotor
glavnog motora pretvara se u menja-
i uestanosti u snagu u vidu struje
sa uestanou mree i vraa se u ovu.
Motor s pomerljivim dirkama ra-
geovog tipa je kombinacija menjae
uestanosti i glavnog motora u jednoj S1- 9-22. ematski prikaz motora sa podeava-
maini. U osnovi je to naopako obrnuti njem brzine Pmou Pmanja dirki
asinhroni motor iji je sekundarni na-
motaj na statoru, a primami na rotoru vezan za mreu preko kliznih prstenova,
kao to pokazuje sl. 9-22. U iste lebove rotora poloen je namotaju za podeava-
nje vezan za komutator. Izgled preseka pokazan je na sl. 9-23. U namotaj za po-
deavanje transformatorskim dejstvom primarnog namotaja indukuju se naponi
linijske uestanosti, a naponi uestanosti klizanja javljaju se izmeu dirki na ko-
mutatoru, ba kao na Leblanovoj menjai uestanosti.
Na komutatoru je postavljeno est garnitura dirki tako da je svaka od faza
Sv S2 i S 3 sekundarnog namotaja vezana za jedan njihov par, kao to pokazuje sl.
9-22. Dirke 1,2 i 3 su uvrene na zajednikom nosau a meusobno su razmaknute
za 120 elektrinih stepeni i mogu segrupno pomerati. Dirke 4, 5 i 6 su na slian na-
in uvrene na drugi pokretan nosa. Ugaoni poloaj i relativni razmak dveju garni-
tura dirki moe se podeavati jednim runim tokom. Veliina napona uestanosti
klizanja ukljuenih na red sa sekundarnim namotajima zavisi od razmaka izmeu
dve garniture dirki. a faza zavisi od njihovog ugaonog poloaja. Tako se i brzina i
sainilac snage mogu regulisati pomou runog toka.J(i)
Maine ovog tipa veinom se upotrebljavaju u veliinama do oko 50 KS i za
opsege brzina od 6 prema 1 ili manje.
IzmenjenKremerov sistem je varijanta pogona s podeljivom brzinom koja
se moe graditi u veoma velikim dimenzijama. Primenjivana je za pogon velikih
aerodinamikih tunela u veliinama do 40000 KSU\ Kao to pokazuje sl. 9-24*I
10-: Za analize ovog motora vidi A. G. Conrad, F. Zv/eig i J. G. Clarke, Theory of Brush-
shifting A-C Motor, deo I i II, Trans. A IE E , vol. 60, br. 8 , str. 829 do 836, avgust 1941, deo
III i IV, Trans. A IE E , vol. 61, br. 7, str. 502 do 512, juli 1942; F. Baumann, Impedance Rela-
tionships of the Adjustable-speed A-C Brush-shifting Motor, Trans. A IE E , vol. 6 6 , str. 1460
do 1462, 1947; P. W. Franklin, A Study of the 3-phase Commutator Armature with Six Adju-
stable Brushes, Trans. A IE E , vol. 67, str. 197 do 207, 1948.
A. D. Dickey, C. M .Laffoon i L. A. Kilgore, Variable-speed Drive for Wind Tunnel
at Wright Field, Trans. A IE E , vol. 61, br. 3, str .126 do 130, mart 1942; S. L. Lindbeck i L. A.
Kilgore, Big Winds for Model Planes, Westinghouse Eng., vol. 8 , br. 2, str. 57 do 62, mart 1948.
22 Elektrine maine
338 v is e f a z n e a s in Hr o n e m a Sin E [GLAVA 9.
ureaj se sastoji od asinhronog motora s kliznim prstenovima IM , kojiodaju rotorsku

snagu uestanosti klizanja sinhronom motoru SM V a ovim se pokree generator
Sl. 9-23. Izgled preseka motora podeljive brzine sa pomerljivim dirkama (General Electric Com-
pany)
jednosmerne struje DC^ brzinom srazmernom klizanju glavnog motora IM . Elek-

trinu odatu snagu generatora DCX prima motor za jednosmernu struju DC2 kojim
se konstantnom brzinom pokree sinhroni generator S M s ija se proizvedena snaga
vraa mrei kao na sl. 9-20a. Pobudna kola sve etiri pomone maine napajaju se sa
sabimica jednosmerne struje, a brzina glavnog motora IM podeava se regulisanjem
brzine pomonog agregata SM^DC^podeavajui pobudu dve maine za jednosmer-
nu struju kao u Vard-Leonardovom sistemu. Sinhrona maina's podeljivom brzi-
nom SVkT, mora imati priblino istu nominalnu snagu[kao glavni asinhroni motor, ali
su dimenzije dve maine za jednosmemu struju i sinhrone maine konstantne br-
zine S M s manje. Na primer, u ureaju za pogon aerodinamikog tunela, snaga
maine SM s treba da ima samo oko 20 odsto od snage motora IM .
Preimustvo ovog sistema je u tome
to upotrebljava obine sinhrone maine
i maine za jednosmernu struju koje se
mogu graditi u velikim dimenzijama i koje
su jevtinije odsloenijihmaina za regulisa-
nje potrebnih u drugim sistemima. Ima i
tu dobru stranu to se veoma veliki asinhro-
ni motor moe putati u rad ne izazivajui
u mrei vee smetnje nego to se izazivaju
priputanju u rad relativno male sinhrone
maine SM2.
9-9. E lek trin a osovina. Ima mno-
go sluajeva u kojima je poeljno da
Sl. 9-24. ematski prikaz izmenjenog Kre- se odri sinhronizam izmeu dve osovine
merovog sistema za regulisanje brzine ve- (odnosno dva vratila) ili vie njih, postav-
likih asinhronih motora
ljenih na izvesnom odstojanju i da se pri
tom izbegnu 'nespretne mehanike veze
izmeu ovih osovina. Takve veze mogu se ostvariti elektrinim putem pomou
ureaja poznatih pod imenom elektrina osovina, odnosno pod raznim trgovakim
nazivima, kao to su selsin, autosin ili sinhrotaj sistemi. U kategoriji motora srednje
>EO 99] ELEK TR I N A OSOVINA 39
snage, ovi sistemi se sastoje od dve trofazne asinhrone maine s kliznim prsteno-
vima iji se primarni namotaji pobuuju iz istog trofaznog izvora, dok su im se-
kundarni namotaji spojeni kao to pokazuje sl. 9-25. Kad se jedna od ovih maina
pokree mehaniki, druga je prati u sinhroni- tr o fa z n o m re ia
zmu ba kao da su dva vratila mehaniki spojena;
stoga se ovakvi ureaji nazivaju katkada i auto-
sinhronizacionim sistemima. Takvi sistemi subili
primenjeni za odravanje sinhronizma izmeu
motora za dizanje dva kraja velikih pokretnih
mostova kao to jem ostTriboroughuN jujorku,
zatim za postizanje sinhronizma izmeu delo-
va tamparskih presa i mnogih slinih prime- Sl. 9-25. Elektrina osovina. Sastoji se
na gde je potrebna koordinacija izmeu delo- od dva asinhrona motora sa spoje-
va sloene aparature. U kategoriji motora sasvim nim rotorskim kolima
malesnage upotrebljavaju se, slino, jednofazne
elektrine osovinezarazne svrhe, na primer,za pokazivanje ugaonog poloajaneke uda-
ljene osovine ili vratila ili relativnih ugaonih poloaja njihovih. Problemi o kojima
se ovde radi odnose se na instrumente, a poeljne karakteristike su tanost pri
mahm vrednostima obrtnog momenta a ne neka jaka snaga. Ovaj odeljak je prven-
vestno usmeren na trofazne energetske agregate. O jednofaznim ureajima za in-
strumente bie rei u gl. 1 1 .
Uzmimo da obe maine na sl. 9-25 miruju i da su im statori pobueni. U
rotorskim namotajima indukuju se|naponi ije vremenske faze zavise od ugaonog
poloaja dva rotora. Odgovarajue faze su ematski pokazane stranama kanura aa
r o to r A
ro to r B
Sl. 9-26. Talasi fluksa, vektorski dijagram i ekvivalentno kolo elektrine osovine na sl. 9-25 za
brzinu nula
na sl. 9-26a, gde je ugao S izmeu dva rotora meren od A prema B u smeru obrtanja
magnetnog polja. Prema tome, rotorski napon maine B zaostaje za naponom ma-
ine A za vremenski fazni ugao 8, kao to pokazuje vektorski dijagram na sl. 9-26b.
Ekvivalentno kolo jedne rotorske faze dato je na sl. 9-26c. Zbog fazne razlike
izmeu dva napona u rotorskim kolima se javlja struja, a snaga odlazi iz rotora
maine A u rotor maine B. Situacija je kao u sinhronom generatoru kojim se na-
paja sinhroni motor i obrtni momenat se u svakoj maini stvara uzajamnim dejst-
vom talasa fluksa u vazdunom procepu i m. m. s. rotora. Ovi obrtni momenti
deluju u smeru smanjenja ugla 8, odnosno ubrzanja rotora maine A i usporenja
rotora maine B sve dok se oba rotora ne poravnaju. To znai da se indukovani
naponi meusobno izravnavaju i da se struja svodi na nulu. Tipinu karakteristiku
obrtni momenatugao za stanje mirovanja pokazuje sl. 9-27.
Pretpostavimo sad da se jedna od maina mehaniki pokree brzinom koja
odgovara klizanju s. Druga maina e se obrtati sinhrono s prvom, a ugao pomeraja
izmeu dva rotora bie funkcija mehanikog optereenja druge maine. Jedina
540 VIEFAZNEi A SlN H RO N E M A I n E tG L A V A 4.
razlika izmeu ove situacije i one u stanju mirovanja je u tome to se sada talas
fluksa kree brzinom klizanja pored posmatraa na rotoru. Indukovani naponi i
rasipne reaktanse rotora dobijaju se sada kada se njihove vrednosti za statorsku
uestanost pomnoe sa s.
Ovaj sistem se lako moe analizovati po naelima koja su ve izloena. Ti-
pine krive maksimalnog obrtnog momenta kao funkcije klizanja pokazuje sl.
9-28. Zbog otpora rotora maksimalni obrtni momenat brzo opada kad se klizanje
smanji ispod priblino 0,3. Maine koje pri radu treba da se obru samo u jednom
smeru vezuju se obino tako da se obru u smeru suprotnom obrtanju njihovih
magnetnih polja.12)
Sl. 9-27. Tipine karakteristike obrtni momenatugao elektrine osovine prema sl. 9-25
pri brzini nula
davoi p r im o l
Sl. 9-28. Tipine krive maksimalnog obrtnog momenta pri radnim uslovima za elektrinu osovinu
prema sl.9-25.
9-10. R ezim e. U elektrinom pogledu viefazna asinhrona maina je uop-

ten transformator. U mehanikom pogledu to je naprava zavisna od klizanja. Ove
dve osnovne osobine odreuju joj radne karakteristike.
Viefazna asinhrona maina zavisi od obrtnog magnetnog polja koje stva-
raju uravnoteene viefazne struje u simetrinom viefaznom namotaju. Polje se
obre sinhronom brzinom i indukuje e. m. sile koje imaju statorsku uestanost u
namotajima statora, a uestanost klizanja u namotajima rotora pri svim brzinama
12! Za blia obavetenja o energetskim primenama autosinhronizacionih sistema vidi

L. M. Nowacki, Inuction Motors as Selsyn Drives, Trans. A IE E , vol. 53, str. 1721 do 1726;-
L. A. Finzi i H. M. Mc Connel, T he Torques of the Synchronous TieA Steadystate Ana
lysis, Trans. A IE E , vol. 6 8 , deo 2, str. 1147 do 1152, 1949.
rotora izuzev sinhrone brzine. Prema tome, asinhrona maina transformie napone
i jednovremeno menja uestanost, osobina koja se korisno primenjuje u menja-
ama uestanosti asinhronog tipa. Rotorske struje uestanosti klizanja stvaraju ta-
las m. m. s. koji se kree brzinom klizanja u odnosu na rotor. U odnosu na stator
ovaj talas rotorske m. m. s. obre se sinhronom brzinom. Obrtni momenat se stvara
uzajamnim dejstvom talasa rezultantne indukcije i rotorske m. m. s. u skladu s jedn.
3-22, u kojoj je sin 8 ravan rotorskom sainiocu snage cos <p2. Sa gledita statora,
sve rotorske elektrine i magnetne pojave transformiu se na statorsku uestanost.
Rotorska m. m. s. reaguje na statorske namotaje na isti nain na koji m. m. s. se-
kundame struje u transformatoru reaguje na primar. to se tie statorskih pojava,
zbivanja su ista kao u primaru transformatora i zbog toga se analiza odvija na isti
nain kao kod transformatora.
Elektromehaniko pretvaranje energije dolazi do izraaja kad se razmatra
ta biva s tokom energije. Kad je klizanje s, elektrina snaga indukovana u rotorskim
namotajima je sPgl, dakle, deo elektrine snage P' i koju stator apsorbuje, kao to
se vidi iz jedn. 9-16. Ostatak (1s) Psi ove snage pretvara se u mehaniku snagu,
kao to pokazuje jedn. 9-15. Unutranji obrtni momenat M stvoren meusobnim
dejstvom talasa rezultantne indukcije i rotorske m. m. s. daje jedn. 9-12.
U asinhronom motoru s kratko spojenim rotorskim namotajima, deo sPgl
snage koju stator apsorbuje rastura se kao toplota u otporima rotorskih kola. U
tom pogledu asinhrona maina lii na kliznu mehaniku spojnicu ili ma koju drugu
mehaniku spravu kod koje se pri radu javlja klizanje izmeu delova koji primaju
snagu i onih koji je odaju. Asinhroni motor s kratko spojenim rotorom ima kao
bitno svojstvo rav stepen korisnosti kad radi sa velikim klizanjem.
Posmatrano sa strane statora, ekvivalentno kolo asinhronog motora s kratko
spojenim rotorom istovetno je sa ekvivalentnim kolom kratko spojenog transfor-
matora sa sekundarnim otporom r 2 js, kao na sl. 9-3, 9-4 i 9-5. Elektrine i meha-
nike radne karakteristike mogu se izraunati prema tim ekvivalentnim kolima
pomou jednaina 9-12 do 9-18. Kad treba da se istaknu odnosi obrtnog momenta
i snage, ekvivalentna kola se mogu pomouTevenenove teoreme svesti na oblik
pokazan u jedn. 9-7. Maksimalni obrtni momenat postie se pri klizanju pri kome
je veliina r 2 /s prilagoena impedansi vezanoj na red sa tom veliinom u sl. 9-7a.
Maksimalni obrtni momenat je nezavisan od otpora rotora.
Klizanje pri kome se razvija maksimalni obrtni momenat moe se reguli-
sati podeavanjem rotorskog otpora. Veliki rotorski otpor daje optimalne uslove
za putanje u rad, ali nije povoljan za normalan rad motora. Konstrukcija motora
s kaveznim rotorom, prema tome, predstavlja jedno kompromisno reenje. Znatno
bolje putanje u rad s relativno malim rtvama u pogledu radne karakteristike moe
se pri graenju motora s kaveznim rotorom postii primenom duboko usaenih
ipki ili dvokaveznog rotora, iji efektivni otpor raste sa klizanjem. Za veoma te-
ke uslove putanja u rad ili u sluajevima kad je potrebno regulisanje brzine po-
mou rotorskog otpora, moe se primeniti motor s kliznim prstenovima. Motor
s kliznim prstenovima je skuplji od motora s kaveznim rotorom.
Za primene koje zahtevaju konstantnu brzinu i gde uslovi putanja u rad
nisu preterano teki, motor s kaveznim rotorom je obino bez takmaca zbog svoje
robusnosti, jednostavnosti i jevtinoe. Jedina mu je mana srazmemo mali sainilac
snage (oko 0,85 do 0,90 pri punom optereenju za 4-polne motore 60 Hz, znatno
manji pri malom optereenju i za sporohode motore). Nizak sainilac snage proi-
zilazi iz injenice da se celokupna pobuda mora napajati iz mree naizmenine
stmje troei, dakle, induktivnu reaktivnu snagu. Ako je cena energije uslovljena
penalima za mali sainilac snage, onda se u ekonomskom pogledu mogu uporei-
vati sinhroni motor i asinhroni motor sa statikim kondenzatorima za poboljanje
sainioca snage. Za brzine ispod priblino 500 ob/m in i nominalne snage iznad
priblino 50 KS ili za srednje brzine (500 do 900 ob /min) i nominalne snage iznad
oko 500 KS sinhroni motor verovatno je jevtiniji od asinhronog motora.
Asinhroni motor nije povoljan za postrojenja sa podeljivom brzinom. Za
mainu koja zavisi od obrtnog magnetnog polja konstantne brzine bolje je da bude
maina konstantne brzine. Promena polova, opisana u od. 9-8a, dobro je reenje
kad se zahtevaju samo dve ili moda etiri brzine. Regulisanje brzine menjanjem
klizanja je u sutini neekonomino, osim kad se primeni jedan od vie ili manje slo-
enih ureaja opisanih u od. 9-8e sa kojima se vri rekuperacija energije klizanja.
Svi ovi ureaji povlae za sobom primenu neke od pomonih komutatorskih ma-
ina. Maina komutatorskog tipa ne podlei ogranienju konstantne brzine, jer
se komutatorom ponitava uticaj obrtanja. Maina za jednosmernu struju lako se
moe prilagoditi radu s podeljivom brzinom, kao to je opisano u od. 6-1. Kao
to je istaknuto u od. 6-5, za pogone sa podeljivom brzinom mogu se obino eko-
nomski uporeivati cena motora za jednosmemu struju plus oprema za pretvaranje
naizmenine struje u jednosmernu sa komandnim ureajima, s jedne strane i, s
druge strane, relativno sloeni ureaji sa asinhronim motorom podeljive brzine
opisani u od. 9-8, ne gubei iz vida ni mogunosti mehanikog prenosnika pode-
ljive brzine koji bi se postavio izmeu motora konstantne brzine i optereenja koje
treba goniti. Za veoma velike snage ili za velike brzine, ili kad se mora tedeti u
prostoru (kao u primenama za aerodinamike tunele pomenutim u od. 9-8b i e,
na primer), jednostavnost i kompaktnost asinhronog motora predstavljaju njegova
vehka preimustva.
ZADACI
9-1. Ponovo nacrtati sl. 9-2 za isti rotor postavljen u 4-polno sinusoidno polje.
9-2. Pri proraunima asinhronih motora esto treba da se izrauna impedansa Z f =
= R f + j X j paralelne kombinacije impedansi r2js -1- jx 2 i jx,f . Izvesti sledee obrasce:
R *** 1 (9-53)
f *22 s Q2+ 1I s Q 2
x + Rf (9-54)
%22
gde je x2%= Xz + x,p i Q 2 = xn /r2.
9-3. Trofazni asinhroni motor, 100 KS, 440 V, sprege Y, 60 Hz, 8 polova, sa kaveznim
rotorom, ima sledee konstante ekvivalentnog kola u omima po fazi, svedene na stator:
ri = 0,085 r2 = 0,067
xx = 0,196 x2 = 0,161 Xq, = 6,65
Gubici usled obrtanja u praznom hodu = 2,7 kW. Dopunski gubici = 0,5 kW. Gubici usled
obrtanja i dopunski gubici mogu se smatrati konstantnim.
a) Izraunati odatu snagu u K S, statorsku struju, sainilac snage i stepen korisnosti pri
nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti za klizanje 3,00 odsto.
b) Izraunati polaznu struju i unutranji polazni momenat za nominalni napon i nomi-
nalnu uestanost.
9-4. Trofazni estopolni asinhroni motor od 10 KS radi pri punom optereenju sa kli-
zanjem 3,0 odsto. Gubici usled obrtanja i dopunski gubici pri punom optereenju su 4,0 odsto
od odate snage. Izraunati:
a) Gubitke u bakru rotora pri punom optereenju;
b) Elektromagnetni obrtni momenat pri punom optereenju;
c) Snagu koju odaje stator u vazdunom procepu pri punom optereenju.
9-5. Trofazni etvoropolni motor s kaveznim rotorom, sprege Y, 60 Hz, ima statorski
otpor 0,5 Q po fazi pri radnoj temperaturi. Kad linijska struja koju motor prima iznosi 10 A
i ukupna trofazna primljena snaga 3000 W, koliki je unutranji obrtni momenat? Zanemariti
gubitke u gvou.
ZADACI 343
9-6. Asinhronim motorom se ubrzava zamajac od stanja mirovanja skoro do sinhrone

brzine. Nai izraz za energiju rasutu u vidu gubitaka u bakru rotora. Uzeti da je J ukupni mo-
menat inercije sveden na vratilo motora. U kakvom je odnosu energija rasuta u vidugubitaka
u bakru rotora prema kinetikoj energiji zamajca? Zanemariti gubitke usled obrtanja i dopunske
gubitke, a ubrzanje smatrati dovoljno malim da se moe primeniti teorija ustaljenog stanja.
9-7. Trofazni etvoropolni asinhroni motor s kaveznim rotorom, 10 KS, 230 V, sprege Y,
60 Hz, razvija unutranji obrtni momenat za puno optereenje pri klizanju 0,04 kad radi sa no-
minalnim naponom i nominalnom uestanou. Za svrhe ovog zadatka gubici usled obrtanja i do-
punski gubici mogu se zanemariti. Podaci o impedansama motora su sledei:
Otpor statora = 0,36 Q po fazi
Rasipne reaktanse xx = x2 = 0,47 Q po fazi
Reaktansa magneenja x,p = 15,5 12 po fazi
Odrediti najvei unutranji obrtni momenat pri nominalnom naponu i nominalnoj ue-
stanosti, klizanje pri najveem obrtnom momentu i unutranji polazni obrtni momenat pri nomi-
nalnom naponu i nominalnoj uestanosti.
9-8. Pretpostavlja se da se asinhroni motor iz zad. 9-7 napaja iz izvora konstantnog na-
pona 240 V, 60 Hz kroz vod ija impedansa je 0,50 + j 0,30 fl po fazi. Odrediti maksimalni
unutranji obrtni momenat koji motor moe da razvije i odgovarajue vrednosti statorske struje i
naponana krajevima.
9-9. Trofazni asinhroni motor, pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti, ima
polazni momenat 160 odsto a maksimalni obrtni momenat 2 0 0 odsto od obrtnog momenta pri
punom optereenju. Zanemariti gubitke u otporu statora i gubitke usled obrtanja i uzeti da je otpor
rotora konstantan. Odrediti:
a) Klizanje pri punom optereenju;
b) Klizanje pri maksimalnom obrtnom momentu;
c) Rotorsku struju pri putanju u rad u relativnim jedinicama, uzimajui za bazu ro-
torsku struju pri punom optereenju.
9-10. Kad radi sa nominalnim naponom i nominalnom uestanou, trofazni asinhroni
motor s kaveznim rotorom (po konstruktivnoj klasifikaciji motor velikog klizanja) ima pri punom
optereenju klizanje od 8,5 odsto, a razvija maksimalni obrtni momenat od 250 odsto obrtnog
momenta pri punom optereenju sa klizanjem 50 odsto. Zanemariti gubitke u gvou i gubitke
usled obrtanja i uzeti da su otpori i reaktanse motora konstantni.
Odrediti obrtni momenat i rotorsku struju pri putanju u rad sa nominalnim naponom
i nominalnom uestanou. Izraziti obrtni momenat i rotorsku struju u relativnim jedinicama uzi-
majui kao bazu njihove vrednosti pri punom optereenju.
9-11. Trofazni motor s kaveznim rotorom, 25 KS, 230 V, 60 Hz, koji radi sa naponom
i uestanou nominalne vrednosti, ima gubitke u bakru rotora pri maksimalnom obrtnom mo-
mentu 9,0 puta vee nego pri obrtnom momentu za puno optereenje, a klizanje pri obrtnom
momentu za puno optereenje je 0,030 .Otpor statora i gubici usled obrtanja mogu se zanemariti,
a za reaktanse i otpor rotora se pretpostavlja da ostaju konstantni. Nai:
a) Klizanje pri maksimalnom obrtnom momentu;
b) Maksimalni obrtni momenat;
c) Polazni momenat.
Obrtne momente izraziti u relativnim jedinicama uzimajui obrtni momenat pri punom opte-
reenju kao bazu.
9-12. Asinhroni motor s kaveznim rotorom radi pri punom optereenju s klizanjem
5,0 odsto. Polazna rotorska struja je 5,0 puta vea od rotorske struje pri punom optereenju.
Otpor rotora je nezavisan od uestanosti rotora, a gubici usled obrtanja, dopunski gubici i otpor
statora mogu se zanemariti.
a) Izraunati polazni momenat.
b) Izraunati najvei obrtni momenat i klizanje pri najveem obrtnom momentu. Obrtne
momente izraziti u relativnim jedinicama uzimajui za bazu obrtni momenat pri punom opte-
reenju.
9-13. Na osnovu uporeenja jedn. 9-14 i 9-18 i dva ekvivalentna kola na sl. 9-7, napisati
izraze sline jedn. 9-24, 9-26 i 9-27 za unutranju mehaniku snagu P , klizanje sm3X pri maksi-
malnoj snazi i maksimalnu snagu Pmax- Zatim pokazati da ,,normalizovane krive na sl. 9-9 daju
takoe odnose izmeu P /P max i s 0 sm*>xp ) lsmaxp (1 s) saparametrom Q = (X p + x2) /
(Px + r2).
9-14. Trofazni etvoropolni asinhroni motor sa kliznim prstenovima, 50 KS, 440 V,
60 Hz, razvija maksimalni unutranji obrtni momenat od 250 odsto pri klizanju 16 odsto kad
radi sa naponom i uestanou nominalne vrednosti i sa rotorom kratko spojenim neposredno
na kliznim prstenovima. Otpor statora i gubici usled obrtanja mogu se zanemariti, a otpor ro-
tora moe se smatrati konstantnim i nezavisnim od uestanosti rotora. Odrediti:
344 V IEFA ZN E A SIN HRO NE M AINE [GLAVA 9.
a) Klizanje pri punom optereenju, u procentima;

b) Gubitke u bakru rotora pri punom optereenju, u W ;
c) Polazni momenat pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti, u Nm.
Kad se otpor rotora udvostrui (ubacivanjem spoljnih otpora na red) odrediti:
d) Obrtni momenat u N m kad statorska struja ima svoju vrednost za puno optereenje;
e) Odgovarajue klizanje.
9-15. Trofazni etvoropolni asinhroni motor s kaveznim rotorom, 50 KS, 480 V, 60 Hz,
razvija maksimalni obrtni momenat od 300 odsto i polazni momenat od 150 odsto od obrtnog
momenta pri punom optereenju, kad radi sa nominalnim naponom i nominalnom uestanou.
Zanemariti gubitke usled obrtanja i otpor statora i uzeti da je otpor rotora konstantan i nezavisan
od uestanosti rotora. Za rad sa nominalnim naponom i nominalnom uestanou, nai:
a) Klizanje pri maksimalnom obrtnom momentu;
b) Gubitke u bakru rotora pri punom optereenju, u W ;
c) Obrtni momenat pri punom optereenju, u Nm. Za prikljueni napon 400 V, 50 Hz,
nai:
d) Odatu snagu u KS kad statorska struja ima vrenost koja odgovara nominalnoj vred-
nosti za 60 Hz pri punom optereenju;
e) Brzinu u ob /min pri maksimalnom obrtnom momentu sa 50 H z ;
f ) Maksimalni obrtni momenat sa 50 Hz, u N m ;
g) Polazni momenat sa 50 Hz, u Nm.
9-16. Trofazni etvoropolni asinhroni motor sa kaveznim rotorom, 50 KS, 220 V, 60 Hz
uzima struju kratkog spoja 2 0 0 odsto i razvija unutranji polazni momenat 16 odsto pri priklju-
enom naponu od 30 odsto. Za ovaj motor treba nabaviti transformator za putanje ju rad. Takav
trofazni transformator moe se smatrati idealnim; on je vezan izmeu mree i motora i sniava
napon. Odrediti polazni momenat u procentima kad ovaj transformator ograniava polaznu struju
iz mree na 150 odsto od struje pri punom optereenju motora. Napon mree je 220 V.
9-17. Trofazni etvoropolni asinhroni motor s kaveznim rotorom, 220 V, 60 Hz, razvija
unutranji obrtni momenat od 150 odsto sa linijskom strujom od 155 odsto pri klizanju 5,0 odsto
kad radi sa naponom i uestanou nominalne vrednosti i kad su mu krajevi rotora kratko spojeni.
(Obrtni momenat i struja su izraeni u procentima od njihovih vrednosti za puno optereenje.)
Otpor rotora je 0,100 fl izmeu svakog para rotorskih krajeva i moe se smatrati konstantnim.
Koliki bi trebalo da bude otpor svakog od tri uravnoteena otpornika vezana u zvezdu na red
sa svakim od krajeva rotora kad polazna struja pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti
treba da se ogranii na 155 odsto? Koliki unutranji polazni momenat e se razviti?
9-18. Trofazni etvoropolni asinhroni motor s kaveznim rotorom, 220 V, 60 Hz, razvija
maksimalni unutranji obrtni momenat od 250 odsto pri klizanju od 16 odsto kad radi sa nomi-
nalnim naponom i nominalnom uestanou. Zanemarivi dejstvo statorskog otpora, odrediti
maksimalni unutranji obrtni momenat koji bi taj motor razvijao kad bi bio prikljuen na 200 V
sa 50 Hz? Pod tim uslovima, pri kojoj brzini u ob /min bi se razvio maksimalni obrtni momenat?
9-19. Trofazni osmopolni asinhroni motor s namotanim rotorom, 500 KS, 60 Hz, ima
pri punom optereenju klizanje od 1,80 odsto kad mu je rotor kratko spojen na kliznim prsteno-
vima. Rotorski namotaj je trofazni, sprege Y, otpora 0,25 O po fazi. Odrediti klizanje, obrtni mo-
menat i odatu snagu u KS kad struja ima svoju vrednost za puno optereenje, ako se otpori od 1,00
O veu na red sa svakom fazom rotorskog namotaja. Zanemariti gubitke usled obrtanja. Izrau-
nati takoe gubitke u svakom od tih dodatih otpora.
9-20. Nie navedeni podaci odnose se na trofazni asinhroni motor s kaveznim rotorom,
50 KS, 2300 V, 60 Hz:
Ogle praznog hoda pri naponu i uestanosti nominalne vrednosti:
Linijska struja = 4,1 A
Trofazna snaga = 1550 W
Ogled kratkog spoja pri 15 H z:
Linijska struja = 25,0 A
Trofazna snaga = 9600 W
Statorski otpor izmeu krajeva = 5,80 1
Dopunski gubici = 420 W
Izraunati statorsku struju, sainilac snage, odatu snagu u KS, i stepen korisnosti kad ovaj motor
radi sa nominalnim naponom i nominalnom uestanou, i sa klizanjem od 3,00 odsto.
9-21. Dva trofazna estopolna asinhrona motora sa kaveznim rotorima, 50 KS, 440 V,
59,8 A imaju istovetne statore. Otpor meren jednosmernom strujom izmeu bilo kog para krajeva
statora je 0,212 Q. Ogled kratkog spoja 60 Hz daje sledee:
ZADACI 345
Motor 1 Motor 2
U = 61,3 V, linijski U = 96,0 V, linijski
I = 60,0 A I = 60,0 A
P = 3 ,1 6 kW, trofazno P = 8,95 kW, trofazno
Odrediti odnos unutranjeg polaznog momenta koji razvija motor 2 prema onom koji
razvija motor 1 : a) pri istoj struji, b) pri istom prikljuenom naponu.
9-22. Rezultati ogleda kratkog spoja trofaznog estopolnog asinhronog motora s kaveznim
rotorom, 25 KS, 220 V, 60 Hz, su sledei:
Linijska struja = 220 A
Trofazna snaga = 21,0 kW
Obrtni momenat = 65 funti-stopa (tj. 88,2 Nm).
Odrediti polazni momenat pri linijskom naponu 220 V sa 50 Hz.
9-23. Kakav bi uticaj na karakteristike asinhronog motora sa kliznim prstenovima pro-
uzrokovalo premotavanje rotora sa dvaput vie navojaka provodnikom upola manjeg poprenog
preseka, kad bi raspored novih namotaja ostao isti i pod pretpostavkom da se prostor zauzet
izolacijom ne menja?
9-24. Kavezni rotor upotrebljen u izvesnom dvopolnom trofaznom statoru, sprege Y,
daje svedeni rotorski otpor r2(S-p0ii). Isti rotor upotrebljen u etvoropolnom trofaznom sta-
toru, sprege Y, namotanom na istom statorskom jezgru, imao je svedeni rotorski otpor ;
dva statorska namotaja bila su konstruisana tako da amplitua talasa prostornog osnovnog harmo-
nika indukcije u vazdunom procepu bude ista pri istom naponu i uestanosti. Odrediti priblian
odnos izmeu svedenih rotorskih otpora za 2 i za 4 pola. Zanemariti promenu uticaja bonih
prstenova.
9-25. Treba da se sagradi agregat za menjanje uestanosti iz koga bi se snagom promen-
ljive uestanosti snabdevali asinhroni motori za pogon elisa avionskih modela prirodne veliine
pri ispitivanju u aerodinamikom tunelu, kao to je opisano u od. 9-86. Menjaa uestanosti je
asinhrona maina sa namotanim rotorom koju pokree motor za jednosmernu struju ija se brzina
moe regulisati. Trofazni statorski namotaj asinhrone maine pobuuje se iz izvora od 60 Hz,
a trofazne struje promenljive uestanosti odvode se iz rotorskog namotaja maine. Agregat mora
odgovarati sledeim specifikacijama:
Opseg uestanosti rotora = 120 do 450 Hz
Maksimalna brzina ne sme prekoraiti 3000 ob /min.
Maksimalna odata snaga = 80 kW pri sainiocu snage 0,80 i 450 Hz.
Snaga kojom je ovaj asinhroni motor optereen opada brzo kad se uestanost smanjuje,
tako da su dimenzije maina odreene uslovima najvee brzine.
Pod pretpostavkom da su pobudna struja, gubici i padovi napona u asinhrorioj maini
zanemarljivi, nai:
a) Najmanji broj polova asinhrone maine;
b) Odgovarajue najvee i najmanje brzine;
c) Nominalnu prividnu snagu statorskog namotaja asinhrone maine;
d) Nominalnu snagu maine za jednosmernu struju.
9-26. Otpor izmeren izmeu svakog para kliznih prstenova trofaznog esnaestopolnog
asinhronog motora, 300 KS, 60 Hz, iznosi 0,035 fl. Sa kratko spojenim kliznim prstenovima,
klizanje pri punom optereenju je 0,025 i moe se uzeti da je kriva klizanjeobrtni momenat
prava linija od praznog hoda do punog optereenja. Ovim motorom goni se ventilator kome je
potrebno 300 KS pri brzini za puno optereenje motora. Obrtni momenat potreban za pogon
ventilatora menja se kao kvadrat brzine. Kolike otpore bi trebalo vezati na red sa svakim kliznim
prstenom da bi se ventilator obrtao sa 300 ob /min?
9-27. Za veliki ventilator nekog industrijskog postrojenja treba isporuiti pogonski ag-
regat podeljive brzine. Za pogon ventilatora predviena su dva asinhrona motora sa kliznim
prstenovima, mehaniki spojena sa osovinom ventilatora i podeena tako da za manje brzine slui
manji motor a za vee vei. Regulisanje brzine treba da bude postepeno i neprekidno od najmanje
do najvee brzine tako da ne bude nagle promene u brzini pri prelazu s jednog motora na drugi.
Vei motor e biti trofazni estopolni motor od 500 KS, 2300 V, 60 Hz, a manji e biti
osmopolni od 200 KS, 60 Hz. Proizvoa je dao sledee podatke o njima:
Konstante Motor Motor

od 200 KS od 500 KS
Otpor statora 0,57 n 0,14 a
Otpor rotora 0,93 n 0,24 n
Ukupna rasipna reaktansa statora i rotora 2 ,6 O. 0,98 Q
Ovo su vrednosti po fazi (sprega Y) svedene na stator. Gubici usled obrtanja i uticaj pobude se
mogu zanemariti.
Najmanja radna brzina ventilatora treba da bude 450 ob/min, a najvea oko 1170 ob /min.
Za ventilator je potrebno 450 KS pri 1170 ob/m in, a snaga pri ostalim brzinama menja se pri-
blino kao trei stepen brzine.
Predloena regulaciona ema zasniva se na tome da statori oba motora budu stalno vezani
za mreu dogod pogon radi. U opsegu niih brzina rotorsko kolo motora od 500 KS je otvoreno.
Ovaj nii opseg se dobiva podeavanjem spoljnog otpora rotora za motor od 200 KS. Iznad ovog
opsega niih brzina rotorsko kolo motora od 200 KS je otvoreno, a brzina gornjeg opsega se po-
deava spoljnim otporom u rotorskom kolu motora od 500 KS.
Prelaz izmeu motora sa nieg na vii opseg brzina treba da se sprovodi na sledei nain:
1. Iskljue se svi spoljni otpori iz rotorskog kola motora od 200 KS.
2. Pomou kontaktora odgovarajue konstrukcije zatvara se najpre rotorsko kolo motora
od 500 KS, a zatim se otvara rotorsko kolo motora od 200 KS. Spoljni otpor rotorskog kola mo-
tora od 500 KS ima u tom stupnju takvu vrenost da je brzina ista kao u prvom stupnju.
3. Vee brzine se dobivaju iskljuivanjem rotorskih otpora motora od 500 KS. Ovaj po-
stupak je u sutini obrnut od postupka pri vraanju sa vieg na nii opseg brzina.
Kao pogonskom inenjeru stavlja vam se u zadatak da prouite izvesne osobenosti ovog
predloga. Naroito se trai sledee:
a) Odrediti koje sve otpore (svedene na stator) treba imati na raspoloenju za ukljuivanje
u rotorsko kolo motora od 200 K S;
b) Odrediti koje sve otpore treba imati na raspoloenju za ukljuivanje u rotorsko kolo
motora od 500 KS;
c) Prodiskutovati one osobenosti predloga koje vam se ne sviaju i predloiti izmene;
d) Razmotriti kako sa ekonomskog tako i sa tehnikog gledita upotrebu dva motora
umesto samo jednog motora od 500 KS. Ako smatrate da se ovde radi samo o ekonominosti,
ukratko objasnite kako bi izdatak za motor od 200 KS opravdali skeptinom lanu uprave predu-
zea.
9-28. Asinhroni motor sa kliznim prstenovima, 40 000 KS, 22 pola, 60 Hz, slui za pogon
ventilatora aerodinamikog tunela. Snaga potrebna za pogon ventilatora menja se sa kubom br-
zine i iznosi 40 000 KS pri 297 ob /min.
Mora postojati mogunost da se brzina regulie u opsegu od 297 do 37,5 ob /min. Ako
je primenjeno regulisanje brzine pomou rotorskih otpora, nacrtati krive za sledee promenljive
kao funkcije brzine obrtanja, i to :
a) Snaga ventilatora
b) Snaga dovedena motoru. Zanemariti gubitke u bakru statora, gubitke pri obrtanju i
dopunske gubitke.
c) Ukupni gubici u bakru rotorskog kola.
9-29, Izmenjeni Kremerov sistem, pokazan na sl. 9-24, treba da slui za pogon u aero-
dinamikom tunelu opisanom u zad. 9-28. Sinhroni motor SM^ motorgeneratorskog agregata pro-
menljive brzine na sl. 9-24 ima 14 polova, a sinhroni generator SM 2 agregata konstantne brzine
ima 12 polova. Brzina se regulie podeavanjem pobude dve maine za jednosmernu struju. Za
obrtanje ventilatora sa 75 odsto njegove sinhrone brzine, obe maine za jednosmernu struju rade
sa najveom pobudnom strujom. Za brzine ventilatora ispod 75-procentne, maine za jednosmernu
struju rade pod konstantnim naponom, a brzina se regulie slabljenjem pobude maine DCV
Za brzine ventilatora iznad 75-procentne, i)C j radi sa potpunom pobudom, a brzina se regulie
sniavanjem napona jednosmerne struje podeavajui pobudu maine DCV (Zbog tekoa u gra-
enju veoma velikih maina za jednosmernu struju, DG\ i DG'2 na sl. 9-24 u stvari su po dve ma-
ine na red, ali se pri analizi sistema svaki par moe smatrati kao ekvivalenat jedne maine, kao
na sl. 9-24.)
Ako se svi gubici u sistemu zanemare, nacrtati krive za sledee promenljive kao funkcije
brzine ventilatora:
a) Snaga vcntilatora;
b) Tok snage kroz pomone maine;
c) Napon jednosmerne struje u procentima njegove vrednosti pri brzini ventilatora 75
odsto od sinhrone;
d) Struja u mainama za jednosmernu struju u procentima njene vrednosti pri najveoj
brzini ventilatora (297 ob /min.)
GLAVA 10
MOTORI MALE SNAGE ZA NAIZMENINU STRUJU
Vanost elektromotora male snage u savremenoj civilizaciji tako je oigledna

da joj ne treba mnogo komentara. italac bi mogao nai zabavu u nabrajanju broja
malih motora koje on i njegova porodica upotrebljavaju u svakodnevnom ivotu
usisai, elektrine hladnjae, maine za pranje rublja, plamenici za tena goriva,
ventilatori, mikseri, da pomenemo samo neke od njih. U trgovini i industriji mali
motori se isto tako upotrebljavaju veoma mnogo na primer, za pogon runih i
manjih maina alatki, kancelarijskih maina i ureaja za klimatizaciju. Mali motori
se korisno primenjuju u raznim ureajima za automatsko upravljanje, a za uspeno
reavanje problema koji se javljaju u takvim primenama esto je potrebno da i
konstrukter i pogonski inenjer raspolau visokim nivoom tehnikog znanja.
Nije udno, prema tome, da proizvodnja malih motora predstavlja jednu
od velikih grana elektroindustrije. Elektroinenjer koji nije specijalista za energetiku
verovatno e pre doi u dodir s malim motorima nego s ma kojom drugom vrstom
elektrinih rotacionih maina.
Iako se trofazni asinhroni motori mogu dobiti sa stovarita ak i sa tako ma-
lim snagama kao to je 1 / 6 KS, meu malim motorima najei su jednofazni mo-
tori za naizmeninu struju iz oiglednog razloga to oni odgovaraju obino jedinom
raspoloivom izvoru snage na mestu upotrebe. Cilj ove glave je na prvom mestu
da prui kvalitativna objanjenja o ponaanju obinih tipova malih motora1), zatim
da kvantitativno proui rad asinhronog motora s jednofaznim namotajem pomou
teorije obrtnog polja i, najzad, da izvede uoptenu teoriju obrtnog polja asinhronih
motora sa dvofaznim namotajima, pomou koje se mogu odrediti polazne i radne
karakteristike za mnoge vrste asinhronih motora.
10-1. Jednofazni asinhroni motori. Kvalitativna razmatranja. U
pogledu strukture, najee vrste jednofaznih asinhronih motora sline su vie-
faznim motorima s kaveznim rotorom izuzev u rasporedu statorskih namotaja. Na
sl. 1 0 - 1 ematski je prikazan asinhroni motor s kaveznim rotorom i jednofaznim
statorskim namotajem, uz napomenu da stvami statorski namotaj nije koncentrisan
u jedan kalem ve rasporeen u lebove tako da daje priblino sinusoidnu raspodelu
m. m. s. Takav motor nema u principu polaznog momenta, ali kad se pokrene po-
monim sredstvima, on nastavlja da se obre. Pre nego to razmotrimo pomone
metode za putanje u rad, opisaemo osnovne osobine elementarnog motora na sl.
10-1.
h Za praktina obavetenja i kvalitativnu obrad uveoma razliitih motora male snage,

vidi C. C. Veinott, Fractional Horsepower Electric Motors ,2. izd., Mc Graw-Hill Book Company,
Inc., Njujork 1948.
348 M A LI M OTORI ZA NAIZM EN IN U S TR U JU [GLAVA 10.
Razmatrajui uslove koji postoje kad je rotor u stanju mirovanja, lako se

uvia da se ne proizvodi nikakav polazni momenat. Iz. sl. 10-1 je oigledno da osa
statorskog polja ostaje nepokretna u svom poloaju du ose kalema. Sa naizmeninom
strujom u statorskom namotaju, talas statorske
m. m. s. je stacionaran u prostoru ali pulzira
u veliini, jaina statorskog polja menja polari-
tet i sinusoidno se menja u vremenu. Transfor-
matorskim dejstvom se u rotoru indukuju stru-
je, a one imaju takav smer da proizvode m. m.
s. suprotne statorskoj m. m. s. Osa talasa rotor-
ske m. m. s. poklapa se s osom statorskog po-
lja zbog ega je ugao obrtnog momenta ravan
Sl. 10-1. Elementarni jednofazni asin-
nuli i polazni obrtni momenat se ne stvara. Mo-
hroni motor tor je samo jednofazni statiki transformator s
kratko spojenim sekundarom.
Ali uslovi nisu tako jednostavni kad se rotor na neki nain obre. Za obja-
njenje rada motora mogu se usvojiti dva razliita gledita: prvo se sastoji u tome
da se uslovi izvedu iz ve ustanovljenih uJova za viefazne motore, a drugo je da
se pone ispoetka i pokae da su, pod izvesnim okolnostima, zadovoljeni uslovi
za proizvodnju motomog obrtnog momenta. Oba naina, naravno, vode istim re-
zultatima i oba se mogu prikazati kvantitativno. Analitike metode do kojih se
dolazi poznate su pod nazivima teorija obrtnog polja, odnosno teorija poprenog
polja. Svaki od ova dva naina ima izvesna preimustva, ali se u celini ne razlikuju
mnogo u pogledu proraunskih primena.
Prema teoriji poprenog polja, kad se rotor obre javlja se osim transfor-
matorskog napona i napon indukovan u rotoru zbog obrtanja u nepokretnom polju
statora. Na sl. 10-1, na primer, naponi usled obrtanja u provodnicima rotora su
svi u jednom smeru u gornjem delu rotora, a svi u suprotnom smeru u donjem delu
rotora. Napon usled obrtanja proizvodi komponentnu rotorsku struju i komponentni
talas rotorske m. m. s. ija osa je pomerena za 90 elektrinih stepeni od ose statora.
Ugao obrtnog momenta za ovu komponentu rotorske m. m. s. je 90 stepeni i tako
se dobiva obrtni momenat. Dalja podrobna analiza pokazuje da ovaj obrtni mo-
menat ima isti smer kao smer obrtanja i da su ispunjeni uslovi potrebni za nepre-
kidno stvaranje obrtnog momenta.2)
U teoriji obrtnog polja dokazuje se da iz proizvedenog obrtnog magnetnog
polja proistie asinhroni obrtni momenat usled pojava opisanih u od. 3-7. Osim
toga, taj obrtni momenat je i kvantitativno slian momentu u viefaznom motoru
o kome je bilo raspravljeno u gl. 9, tako da se moe oekivati da radne karakteristike
budu priblino iste. U daljem tekstu ove glave raspravljae se o jednofaznim asin-
hronim motorima s gledita obrtnog polja.
Posmatrajmo elementarni motor na sl. 10-1, iji je statorski namotaj za jedan
pol ematski prikazan u razvijenom stanju pomou strana koncentrisane kanure
na sl. 10-2a. Ali treba voditi rauna da je statorski namotaj u stvari raspodeljen u
izvestan broj lebova kako bi proizvodio priblino sinusoidalnu prostornu raspo-
delu m. m. s., simetrino prema osi kanure. Ako se vii prostomi harmonici zane-
mare, prostorni talas statorske m. m. s. Fx moe se izraziti kao
F 1 = F l(vrh) cos 0 (1 0 -1 )
2) Teorija poprenog polja je izloena u mnogim udbenicima o mainama za naizmeninu

struju. Vidi, na primer, A. F. Puchstein i T . C. Lloyd, Alternating-current Machines", 2. izd.,
str. 343 do 375, 384 do 392, John Wiley & Sons, Inc., Njujork 1942; R. R. Lawrence, Principles
of Alternating-current Machinery, 3 izd. str. 583 do 597, Mc Graw-Hill Book Company, Inc.,
Njujork 1940. Postoji, takoe, opirna literatura u tehnikim asopisima.
DEO 101] K V ALlTA 'TlVN A RA ZM A TRA N JA 349
ge je 0 elektriki prostorni ugao meren od ose statorske kanure a Fi(mh) trenutna

vrednost talasa m. m. s. u osi kanure koja je srazmema trenutnoj statorskoj struji.
Kad se statorska struja menja sinusoidno, onda se Fl(vrh) menja sinusoidno u
Sl. 10-2. Talasi m. m. s. u jednofaznom asinhronom motoru; (a) prostorni talasi; (6) vremen-
ske promene; (c) prikaz pomou prostomih vektora
vremenu, kao to pokazuje sl. 10-2b. Prostorne raspodele statorske m. m. s. Fx

koje odgovaraju raznim trenucima vremena pokazane su u sl. 10-2a. Statorski
talas m. m. s. je nepomian, a njegova amplituda menja se sinusoidno sa vremenom.
Za analitike svrhe ovaj pulzacioni nepomini talas moe se razloiti u dva
talasa koji se kreu i ije su amplitude konstantne. Primetimo da se pulzaciona
statorska m. m. s. moe predstaviti prostomim vektorom promenljive duine, koji
je pola vremena okrenut navie a pola nanie, a ija su veliina i smer odreeni
trenutnom veliinom i smerom statorske struje. Ovaj prostomi vektor je prikazan
vertikalnim strelicama na sl. 1 0 - 2 c za iste trenutke vremena naznaene na sl. 1 0 - 2 a
i b. Ali na sl. 10-2c se vidi da se takav vektor moe smatrati zbirom dva jednaka
vektora koji se obru u suprotnim smerovima, pri emu svaki komponentni vektor
ima konstantnu duinu ravnu polovini najvee duine prvobitnog pulzacionog
vektora. Pulzacioni talas statorske m. m. s. moe se prema tome razloiti u dva
obrtna talasa jednake veliine. Ovi komponentni talasi obru se sinhronom brzi-
nom u suprotnim smerovima. Obrtni talasi m. m. s. / direktni i g inversni prikazani
su isprekidanim linijama na sl. 1 0 - 2 aza trenutak vremena r2, a odgovarajui obrtni
vektori koji ih predstavljaju su / i b na sl. 1 0 - 2 c.
Do istih zakljuaka moe se doi analitikim putem. Analiza je u sutini
ista kao teorija obrtnog polja u od. 3-6 izuzev to se sada radi samo o jednoj fazi
dok se u od. 3-6 radilo o trima fazama statora. Tako, ako je statorska struja kosi-
nusna funkcija vremena, trenutna vrednost prostornog vrha pulzacionog talasa
m. m. s. je
F \ :;vrh) F |(max) COS C
Ot (10-2)
gde je -F1(maX) najvea vrednost koja odgovara maksimalnoj trenutnoj struji. Za-
menom jedn. 1 0 - 2 u jedn. 1 0 - 1 dobiva se, dakle, da je talas m. m. s. funkcija i vre-
mena i prostora
jf7! = Fj.rma^) cos cot cos 0 (10-3)
ili, primenjujui obrazac za proizvod dva kosinusa,
Fi = 1 Fnmax) cos (0 cot) + Fl(max) cos (0 + cot) (10-4)

2 2
Svaki od konusnih lanova u jedn. 10-4 predstavlja jednu sinusoidnu funkciju
prostornog ugla 0. Svaki ima vrhunanu vrednost ravnu polovini najvee ampli-
350 M A LI M OTORI ZA N AIZM ENINU STR U JU [GLAVA 10.
tude pulzacionog talasa i prostorno-fazni ugao cot. Oba talasa su simetrino postav-
ljena prema osi statorskog namotaja u trenutku kad statorska m. m. s. ima svoju
maksimalnu vrednost. Ugao on ini da se svaki talas obre du vazdunog procepa
stalnom ugaonom brzinom co [elektrinih radijana u sekundi] dok se talasi kreu u
suprotnim smerovima. Prvi talas, direktni, iji argument je 0 cor, kree se u
pozitivnom pravcu ugla 0 ; drugi talas, inversni, iji argument je 0 + cor, kree se
u negativnom pravcu ugla 0. U uravnoteenom viefaznom namotaju inversne kom-
ponente ponitavaju se a ostaju samo direktne komponente, kao u jedn. 3-47 za
trofazni namotaj. U jednofaznom namotaju, meutim, postoje obe komponente,
i direktna i inversna. Tako jedn. 10-4 vodi istom zakljuku kao to je onaj do koga
smo doli pomou vektorskog dijagrama na sl. 1 0 -2 c.
Svaki od ovih komponentnih talasa m. m. s. proizvodi motorno dejstvo,
ali odgovarajui obrtni momenti imaju suprotne smerove. Kad rotor miruje, di-
rektni i inversni talasi fluksa u vazdunom procepu, stvoreni kombinovanim m. m.
silama statorskih i rotorskih struja jednaki su, komponentni obrtni momenti su
takoe jednaki i polaznog momenta nema. Kad bi direktni i inversni talasi fluksa
u vazdunom procepu ostali jednaki pri obrtanju rotora, svako od komponentnih
polja proizvoilo bi karakteristiku obrtni momenat brzina slinu karakteristici
Sl. 10-3. Karakteristika obrtni momenatbrzina jednofaznog asinhronog motora; (a) na bazi kon-
stantnih talasa direktnog i inversnog fluksa; (b) uzimajui u obzir promene u talasima fluksa
viefaznog motora sa zanemarljivom rasipnom impedansom, kao to pokazuju

isprekidane krive / i b na sl. 10-3a. Rezultantna karakteristika obrtni momenat
brzina, koja je algebarski zbir dve komponentne krive, pokazuje da bi motor, kad
bi se pokrenuo pomonim sredstvima, proizvodio obrtni momenat bez obzira u
kom smeru je bio stavljen u pokret.
Pretpostavka da talasi fluksa u vazdunom procepu ostaju isti kad se rotor
kree predstavlja prilino drastino uproavanje stvarnog stanja stvari. Na prvom
mestu se u njoj zanemaruje uticaj rasipne impedanse statora. Zatim ni uticaj in-
dukovanih rotorskih struja nije ispravno uzet u obzir. Oba ova uticaja bie konano
obuhvaena u detaljnoj kvantitativnoj teoriji u od. 10-6a. Sledee kvalitativno ob-
janjenje pokazuje da je rad jednofaznih asinhronih motora znatno bolji nego to
se moglo predvideti na osnovu jednakih talasa direktnog i inversnog fluksa.
Kad se rotor nalazi u pokretu, komponentne rotorske struje koje indukuje
inversno obrtno polje vee su nego u stanju mira, a njihov sainilac snage je manji.
Njihova m. m. s. suprotna m. m. sili statorske struje tei da smanji talas inversnog
DEO 102] je d n o f a z n i a s in h r o n i m o t o r i 351
fluksa. Obratno tome, magnetno dejstvo komponentnih struja koje indukuje di-
rektno obrtno polje manje je nego u miru, jer su rotorske struje manje, a njihov
sainilac snage vei. Sa poveavanjem brzine talas direktnog fluksa raste zbog toga
a inversnog opada, dok njihov zbir ostaje priblino konstantan poto on indukuje kon-
tra e. m. silu statora, a ova je priblino konstantna kad je pad napona usled rasipne im-
pedanse statoramali. Prikretanju rotora je stoga obrtni momenat direktnog obrtnog
polja vei, a inversnog manji nego na sl. 10-3a, pa je prava situacija priblino kao na sl.
10-36. U podruju normalnog rada sa klizanjem od nekoliko procenata, direktno
polje je nekoliko puta vee od inversnog, a talas fluksa ne razlikuje se mnogo od
obrtnog polja konstantne amplitude u vazdunom procepu uravnoteenog vie-
faznog motora. U podruju normalnog rada, prema tome, karakteristika obrtni
momenatbrzina jednofaznog motora nije mnogo nepovoljnija od karakteristike
viefaznog motora s istim rotorom koji radi sa istom maksimalnom indukcijom u
vazdunom procepu.
Uzajamnim dejstvom talasa fluksa i m. m. s., koji se obru u suprotnim
smerovima i klize jedni pored drugih dvostrukom brzinom od sinhrone, proizvode
se, pored obrtnih momenata koje pokazuje sl. 10-3, pulzacije obrtnog momenta
dvostruke statorske uestanosti. Ova uzajamna dejstva ne proizvode nikakav jedno-
smemi obrtni momenat, ve tee da motor uine bunijim od viefaznog motora.
Takve pulzacije obrtnog momenta ne mogu se u jednofaznom motoru izbei zbog
pulzacija trenutne vrednosti primljene snage svojstvenih jednofaznom kolu. Uticaj
pulzacionog obrtnog momenta moe se smanjiti upotrebom elastinog postolja za
motor. Obrtni momenat prikazan krivama obrtni momenatbrzina predstavlja
vremenski srednju vrednost trenutnog obrtnog momenta.
10-2. Polazne i radne karakteristike jednofaznih asinhronih m otora.
Jednofazni asinhroni motori mogu se klasifikovati prema nainu putanja u rad.
Kao i za motore vee snage, izbor podesnog tipa vri se na osnovu polaznih i
radnih karakteristika kao i ekonomskog uporeenja. Razni metodi za putanje u
rad i odgovarajue karakteristike obrtni momenatbrzina bie u ovom odeljku
kvalitativno razmotreni. Metod putanja u rad zasnovan na principu repulzionog
motora opisan je u od. 10-5.
. Motor s pomonom fazom. Ovi motori imaju dva statorska namotaja, glavni
namotaj m i pomoni namotaj a, ije su ose prostomo pomerene za 90 elektrinih
stepeni. Njihovu vezu pokazuje sl. 10-4a. Pomoni namotaj ima vei odnos otpora
prema reaktansi nego glavni namotaj, zbog ega su dve struje fazno pomerene kao
to pokazuje vektorski dijagram na sl. 10-46, koji vai za uslove pri putanju u rad.
S obzirom da struja pomonog namotaja I a prednjai pred strujom glavnog na-
motaja Im, statorsko polje najpre postie jedan maksimum u osi pomonog namo-
taja, a neto docnije postie maksimum u osi glavnog namotaja. Struje u namo-
tajima ekvivalentne su neuravnoteenim dvofaznim strujama, a motor je ekviva-
lentan neuravnoteenom dvofaznom motoru. Rezultat toga je obrtno statorsko
polje koje ini da se motor pokrene. Kad je motor krenuo, pomoni namotaj se
iskljui, obino pomou centrifugalnog prekidaa koji deluje otprilike pri 75 odsto
od sinhrone brzine. Veliki odnos otpora prema reaktansi za pomoni namotaj moe
se dobiti na prost nain time to se za ovaj namotaj upotrebi tanja ica nego za glav-
ni, a to je dozvoljeno jer je ovaj namotaj ukljuen samo pri putanju u rad. Reak-
tansa mu se moe donekle smanjiti ako se namotaj poloi u gornjim delovima le-
bova. Tipinu karakteristiku obrtni momenatbrzina pokazuje sl. 10-4c.
. Pultanje u rad, s kondenzatorom u pomonoj fazi. Ovde se vremenski fazni
pomeraj izmeu dve struje postie kondenzatorom vezanim na red s pomonim
namotajem, kao to pokazuje sl. 10-5a. I ovde se pomoni namotaj iskljuuje posle
352 M ALI M OTORI ZA N AIZM ENINU STR U JU [GLAVA 10.
polaska motora, zbog ega pomoni namotaj i kondenzator mogu biti izraeni za
povremeni rad, dakle jevtino. Obino se upotrebljavaju suvi elektrolitiki konden-
zatori za naizmeninu struju, zato to su kompaktni i jevtini. Ovakvi kondenza-
pracenato sinhrone Dri'me

(c)
(b)
Sl. 10-4. Motor s pomonom fazom; (a) ema veza (b) vektorski dijagram pri putanju u ra;
(c) tipina karakteristika obrtni momenat--brzina
tori su predvieni za pogon s prekidima i osetljivi su prema prenaponu, te treba

obratiti panju da se pravilno upotrebljavaju. Za pokretanje motora pri naponu
od 110 V garantovani su obino za prenapon od 25 odsto i za najvie 20 radnih
ciklusa na as, pod uslovom da ni jedan od ciklusa ne traje vie od 3 sekunde. Pri-
menom polaznog kondenzatora podesne vrednosti moe se postii da struja pomo-
nog namotaja Ia u mirovanju prednjai pred strujom glavnog namotaja Im za
90 elektrinih stepeni kao u uravnoteenom dvofaznom motoru (vidi sl. 10-5&).
U stvari, najbolji kompromis izmeu polaznog momenta, polazne struje i cene po-
stie se sa faznim uglom malo manjim od 90. Tipinu karakteristiku obrtni mo-
menatbrzina pokazuje sl. 10-5c ija je najvanija odlika veliki polazni momenat.
Izgled ovakvog motora u preseku pokazuje sl. 10-6.
p rekid a
procenata iinhrone brzihe

(c)
l b)
Sl. 10-5. Motor sa kondenzatorom u pomonoj fazi za putanje u ra; (a) emaveza; (b) vektorski
dijagram pri putanju u rad; (c) tipina karakteristika obrtni momenatbrzina
>EO 10-2] JE D N O FA ZN I A SIN H R O N I M OTORI 353
Istorija razvoja kondenzatorskih motora zanimljiv je primer toga kako raz-

voj u jednom podruju tehnike utie na napredak u drugim podrujima. inje-
nica da bi se polazni momenat motora sa pomonom fazom mogao poveati kad
bi se fazni ugao izmeu struja
pomonog i glavnog namotaja
mogao poveati do blizu 90
otkrivena je jo u poetku raz-
voja ovih motora. Isto tako je
bilo poznato da bi vrednost
kapaciteta morala biti velika,
ali je proizvodnja kondenza-
torskih motora bila neizvod-
ljiva sa kondenzatorima sa ko-
jima se u to vreme raspola-
galo. Sve do kraja tree de-
cenije ovog veka, u sluaje-
vima gde je bio potreban ve-
liki polazni obrtni momenat
primenjivani su sloeniji je-
dnofazni asinhroni motori koji
pri polasku rade kao repulzi- toromSl. 10-6. Izgled preseka asinhronog motora sa kondenza-
za putanje u rad. Centrifugalni prekida za puta-
oni motori, opisani u od. 10-5. nje u rad je levo od rotora. Kondenzatori za putanje u rad
Podstrek koji je radio-indu- su dva valjka u kuici na boku motora. (Westinghouse Elec-
strija dala razvoju kondenza- tric Corporation)
tora u pomenutoj deceniji do-
veo je do tako vidnog napretka da se sada, zahvaljujui jednofaznom motoru sa
kondenzatorom, motor koji polazi kao repulzioni smatra skoro zastarelim.
Sl. 10-7. Asinhroni motor sa stalno prikljuenim kondenzatorom i tipina karakteristika obrtni
momenatbrzina
c. Motor sa stalno prikljuenim kondenzatorom. Ako se kondenzator i pomoni

namotaj prethodnog motora ne iskljue posle putanja u rad, konstrukcija se moe
uprostiti izostavljanjem prekidaa, a sainilac snage, stepen korisnosti i pulzacije
obrtnog momenta mogu se poboljati. Na primer, kondenzator i pomoni namotaj
mogli bi se konstruisati za savren dvofazni rad pri ma kom eljenom optereenju.3'
Inversno polje bi se time otklonilo, to bi dovelo do poboljanja stepena korisnosti.
Pulzacije obrtnog momenta dvostruke statorske uestanosti bi se takoe eliminisale,
jer kondenzator slui kao rezervoar u kome se nagomilava energija kojom se izrav-
navaju pulzacije u dovedenoj snazi iz jednofaznog voda. Postie se da motor radi
bez buke. S obzirom da elektrolitiki kondenzatori nisu podesni za trajanpogon,*23
3> P. H. Trickey, Design of Capacitor Motors for Balanced Operation, Trans. A IE E ,

vol. 51, br. 3, str. 780 do 785, septembar 1932.
23 Elektrine maine
354 M A LI M OTORI ZA NAIZM EN ICN U S TR U JU [GLAVA 10.
moraju se upotrebiti skuplji kondenzatori od hartije impregnisane uljem. I jak

polazni momenat se mora rtvovati, jer kapacitet predstavlja nuno izvestan kom-
promis izmeu najboljih vrednosti za pokretanje i za rad motora. Postignuta karak-
teristika obrtni momenatbrzina, zajedno sa emom veza, dati su na sl. 10-7.
d. Motor s dva kondenzatora. Ako se upotrebe dva kondenzatora, jedan za
pokretanje a drugi za normalni rad motora, mogu se postii teorijski optimalne
polazne i radne karakteristike. Jedan nain da se to ostvari pokazan je na sl.l0-8a.
Mali kapacitet potreban za optimalne uslove u normalnom radu je kondenzator
od impregnisane hartije, stalno vezan na red s pomonim namotajem, a mnogo
vei kapacitet potreban za putanje motora u rad dobiva se od elektrolitikog kon-
denzatora za naizmeninu struju vezanog otono s radnim kondenzatorom. Kon-
denzator za putanje u rad iskljuuje se posle polaska motora.
Konstrukcija je malo kompromisna. Gomju granicu broja navojaka pomo-
nog namotaja namee potreba da se pri putanju u rad izbegnu prenaponi na elek-
trolitikom kondenzatoru. Sa tim ogranienjem u konstrukciji pomonog namotaja
<b>
Sl. 10-8. Motor s dva kondenzatora i tipina karakteristika obrtni momenatbrzina
radni kondenzator retko moe da bude dovoljno veliki, iz ekonomskih razloga, za

optimalne radne uslove pri punom optereenju.
e. Motor s kratko spojenim navojkom na statoru. Ovakav motor ematski pri
kazan na sl. 10-9a, ima obino isturene polove, a izvestan deo svakog pola obuh-
vaen je kratko spojenim bakarnim navojkom. Struje indukovane u kratko spoje-
nom navojku ine da fluks u tom delu pola zaostaje za fluksom u ostalom delu.
Sl. 10-9. Motor s kratko spojenim navojkom i tipina karakteristika obrtni momenatbrzina
Rezultat toga je da se polje slino obrtnom polju kree od tog dela ka delu pola sa
kratko spojenim navojkom i proizvodi izvestan mali polazni momenat. Tipina
karakteristika obrtni momenat brzina data je na sl. 10-96. Stepen korisnosti je
mali. Ovaj princip se primenjuje samo u sasvim malim motorima, kao za male
DEO 10-3] JE D N O FA ZN I SIN H RO N I M OTORI 355
ventilatore i za putanje u rad motora za elektrine asovnike. Glavna preimustva

su mu jednostavnost i jevtinoa.4)
10-3. Jednofazni sinhroni m otori. Sinhroni motori male snage su obino
ili reluktantnog (reakcionog) tipa opisanog u od. 2 - 2 ili histereznog tipa opisanog u
delu b ovog odeljka.
a. Samopolazni reluktantni (reakcioni) motori. Bilo koji od asinhronih motora
opisanih u od. 1 0 - 2 moe se pretvoriti u samopolazni sinhroni motor reluktantnog
tipa. Sve ono ime bi se postiglo da reluktansa vazdunog procepa bude funkcija
ugaonog poloaja rotora u odnosu na osu statorskog namotaja, proizvelo bi reluk-
tantni obrtni momenat kad se rotor obre sinhronom brzinom. Uzmimo, na pri-
(b)
Sl. 10-10. Rotorski lim za 4-polni sinhroni motor reluktantnog tipa i tipine polazne karakteristike.
mer, da se sa nekog kaveznog rotora skinu neki zupci, a da ipke i boni prstenovi
ostanu netaknuti kao u obinom asinhronom motoru s kaveznim rotorom. Slika
10-10a prikazuje lim za takav rotor konstruisan za etvoropolni stator. Stator moe
da bude viefazni ili jednofazni od bilo kog tipa opisanog u od. 10-2. Motor po-
lazi kao asinhroni motor i pri malom optereenju se ubrzava do male vrednosti
klizanja. Reluktantni obrtni momenat se javlja usled tenje rotora da se postavi u
poloaj najmanje reluktanse prema direktnom talasu fluksa u procepu koji se obre
sinhrono u pozitivnom smeru, u skladu s naelima izloenim u gl. 2. Pri malom
klizanju menja se polako smer obrtnog momenta: rotor se ubrzava u toku pozi-
tivnog polutalasa varijacije obrtnog momenta, a usporava u toku narednog nega-
tivnog polutalasa. Kad je, pak, momenat inercije rotora i njegovog mehanikog op-
tereenja dovoljno mali, rotor se ubrzava od brzine klizanja do sinhrone brzine u
toku ubrzavajueg polutalasa reluktantnog obrtnog momenta. Rotor tada ulazi u
sinhronizam i nastavlja da radi sinhronom brzinom sa karakteristikom slinom ka-
rakteristici opisanoj u od. 2-2. Jedan inilac zanemaren u od. 2-2 je obrtni mo-
menat inversnog obrtnog polja koji se javlja kao i pri radu jednofaznog asinhronog
motora. Taj obrtni momenat utie na radnu karakteristiku sinhronog motora na
isti nain kao dopunsko optereenje na vratilu.
Na sl. 10-10b data je jedna tipina karakteristika obrtni momenatbrzina
za jednofazni sinhroni motor reluktantnog tipa s pomonom fazom. Vredna panje
je visoka vrednost asinhronog obrtnog momenta. To dolazi otuda to se u poku-
4) Za kvantitativnu teoriju vidi S. S .L. Chang, Equivalent Circuits and their Application
in Designing Shaded-pole Motors, Trans. A IE E , vol. 70, str. 690 do 698, 1951.
356 M ALI M OTORI ZA NAIZM EN IN U STR U JU [OLAVA 10.
ajima da se postignu zadovoljavajue karakteristike sinhronog motora pokazalo

potrebnim da se sinhroni motori reluktantnog tipa izrauju sa kuitima koja bi
odgovarala asinhronim motorima dvaput ili triput vee nominalne snage za sin-
hrone motore.5) Treba isto tako primetiti da rotor s isturenim polovima utie na
karakteristiku asinhronog momenta najvie u stanju mirovanja, kad trzanje moe
da bude primetno tj. kad se polazni momenat primetno menja u zavisnosti od po-
loaja rotora.
b. Histerezni motori. Pojava histereze moe se koristiti za proizvodnju me-
hanikog obrtnog momenta.6) U svom najjednostavnijem obliku, rotor histerez-
nog motora je gladak valjak od tvrdog magnetnog elika koji nema ni namotaja ni
zubaca. On je postavljen u olebljeni stator sa raspodeljenim namotajima konstrui-
sanim tako da prostoma raspodela fluksa koji proizvode bude to priblinija sinu-
soidnoj, s obzirom da valovitost talasa fluksa mnogo poveava gubitke. U jednofaz-
nim motorima postoje obino dva statorska namotaja i stalni kondenzator, kao na
sl. 10-7. Kondenzator je izabran tako da u namotajima motora stvara priblino urav-
noteene dvofazne uslove. Takav stator proizvodi obrtno polje iji prostomi talas
ima priblino konstantan oblik i obre se sinhronom brzinom.
Trenutni magnetni uslovi u vazdunom procepu i rotoru prikazani su na
sl. 10-1 \a za dvopolni stator. Osa S S ' talasa statorske m. m. s. obre se sinhronom
brzinom. Zbog histereze magneenje rotora zaostaje za indukcionim talasom m. m. s.,
usled ega osa R R ' talasa rotorskog fluksa zaostaje za osom talasa statorske m. m. s.
za histerezni ugao zaostajanja S (sl. 10-1 la). Kad rotor miruje, proizvodi se polazni
momenat srazmeran proizvodu osnovnih harmonika statorske m.m.s. rotorskog fluk-
sa i sinusa ugla obrmog momenta S. Rotor se tada ubrzava ako je otporni momenat
optereenja manji od obrtnog momenta koji se razvija u motoru. Sve dok se rotor
obre brzinom manjom od sinhrone, svaki njegov deli podlee histereznim ciklu-
Sl. 10-11. (a) Opta priroda magnetnog polja u vazdunom procepu i rotoru histereznog motora.
(b) Idealizovana karakteristika obrtni momenatbrzina
6) P. H. Trickey, Small Synchronous Motors without Exciters, Elec. .1., vol. 30, br. 4,
str. 160 do 162, april 1933; P. H. Trickey, Performance Calculations on Polyphase Reluctance
Motors, Trans. A IE E , vol. 65, br. 4, str. 190 do 193, april 1946.
6) Za podrobna prouavanja histereznog obrtnog momenta vidi H. C. Roters, The Hyste-
resis Motor Advances which Permit Economical Fractional Horsepower Ratings, Trans. A IE E .
vol. 66, str. 1419 do 1430, 1947; B. R. Teare, Jr., Theory of Hysteresis-motor Torque, Trans.
A IE E , vol. 59, str. 907 do 912, 1940.
DEO 10-4] REDNI M OTORI ZA N A IZM EN lCN U STR U JU 357
sima uestanosti klizanja koji se stalno ponavljaju. Za vreme dok se rotor ubrzava,
ugao zaostajanja ne menja se ako je fluks konstantan, s obzirom da ugao S zavisi
jedino od histerezne petlje rotora, a ne zavisi od brzine sa kojom se petlja obilazi.
Motor razvija zato konstantan obrtni momenat sve dok se ne postigne sinhrona br-
zina, kao to pokazuje idealizovana karakteristika obrtni momenatbrzina na sl.
10-116. Za razliku od reluktantnog motora koji mora da pomou asinhronog mo-
menta uvue svoje optereenje u sinhronizam, histerezni motor moe da sinhro-
nizuje svako optereenje koje je sposoban da ubrzava, bez obzira na veliinu
inercije.
Kad jednom postigne sinhronizam, motor nastavlja da radi sinhronom brzi-
nom i podeava svoj ugao obrtnog momenta tako da razvija obrtni momenat koji
optereenje trai. Mehanizam kojim se motor prilagoava optereenju opisao je
Teare (napomena 6 ).
Do nedavna su histerezni motori najvie primenjivani za elektrine
asovnike i druge vremenske ureaje, gde odate snage iznose svega nekoliko mili-
vata, dovedene snage 2 ili 3 vata, a stepeni korisnosti nekoliko desetih od procenta.
Oni se upotrebljavaju i kao gramofonski motori gde njihov miran rad i sposob-
nost da sinhronizuju optereenja velike inercijepredstavljaju izvesno preimustvo.
Nedavnim usavravanjima omoguene su konstrukcije do snage od 1 /7 KS, koje
se po veliini i stepenu korisnosti mogu uporediti sa obinim asinhronim mo-
torima.
10-4. Redni m otori za naizm eninu struju. Univerzalni m otori. Ve
je bilo istaknuto (v. od. 3-4) da redni motor raspolae pogodnom sposobnou da radi
bilo s naizmeninom bilos jednosmernomstrujomisaslinimkarakteristikama, pod
uslovom da i statorsko i rotorsko jezgro budu izraeni od limova. Takav jednofazni
redni motor naziva se zato obino univerzalni motor. Ugao obrtnog momenta odre-
en je poloajem dirki i obino ima svoju optimalnu vrednost od 90. Kad se redni
motor napaja naizmeninom strujom, jaine statorskog i rotorskog polja menjaju
se ali ostaju meusobno tano vremenski u fazi. Oba polja menjaju smer u istim
trenucima i obrtni momenat ima zbog toga uvek isti smer, mada mu veliina
pulzira sa uestanou dvaput veom od uestanosti mree. Proizvodi se jedno-
smemi obrtni momenat i motor uglavnom radi kao s jednosmemom strujom. Me-
utim, tekoe pri komutaciji vee su nego sa jednosmernom strujom, zbog ega
se za velike snage uzimaju nie uestanosti, kao napr. 25 Hz. Vei redni motori
za naizmeninu struju upotrebljavaju se prvenstveno za vuu. Tekoe u komutaciji
pri 60 Hz mogu se savladati u kategorijama motora male i vrlo male snage.
Mali univerzalni motori upotrebljavaju se u sluajevima gde je vana mala teina,
kao za vakuumske usisae i rune alatke i obino imaju veliki broj obrtaja (1500 do
15000 ob/min). Tipine karakteristike pokazuje sl. 10-12. Primenom mehanikog
regulisanja mogu se ovi motori konstruisati tako da imaju karakteristike konstan-
tne brzine. U mikserima za hranu i slinim primenama, brzinu koju regulator odr-
ava moe korisnik da podeava.
Karakteristike za naizmeninui za jednosmernu strujurazlikujuse donekleiz
dva razloga: ( 1 ) kad je struja naizmenina, izvestan deo prikljuenog napona se izgubi
u vidu pada napona usled reaktanse u induktoru i induktu i prema tome, za datu struju
i obrtni momenat, kontra e.m.s. usled obrtanja indukovana u induktu manja je
nego kad je struja jednosmema, te brzina tei da se smanji; (2 ) naizmeninom stru-
jom moe se magnetno kolo znatno zasititi u vrhovima strujnog talasa tako da
efektivna vrednost fluksa bude osetno manja sa naizmeninom srujom nego sa istom
efektivnom vrednou jednosmeme struje; obrtni momenat tei zato da bude manji,
a brzina vea sa naizmeninom nego s jednosmemom strujom. Kad je vano da se
358 M A LI M OTORI ZA N A IZM EN IN U S T R U JU [GLAVA 10.
za naizmeninu i jednosmernu struju imaju sline karakteristike, razlike se mogu

svesti na najmanju meru pomou kompenzacionih namotaja.
10-5. Repulzioni m otori i vari-
jante. U rednim motorima za naizme-
ninu struju, namotaji rotora i statora ve-
zani su galvanski, tj. struja rotora dobiva
se provoenjem iz statora. Repulzioni mo-
tori slini su rednim izuzev to je veza na-
motaja rotora i statora induktivna, tj., stru-
ju u rotoru stvara stator transformator-
skim dejstvom. Na statoru obino postoji
razdeljen namotaj slian glavnom namota-
ju obinog jednofaznog asinhronog moto-
ra. Na rotoru je doboni namotaj vezan za
Sl. 10-12. Tipine karakteristike obrtni mo- komutator, slian namotaju indukta maina
menatbrzina univerzalnog rednog mo- za jednosmernu struju opisanih u od. 3-9.
tora Dirke su kratko spojene. Takav je motor
ematski prikazan nasl. 10-13a. Magnetna
osa rotora odreena je poloajem dirki. Ako bi se osa rotora poklapala saosom
statora, struja indukovana u rotoru transformatorskim dejstvom proizvela bi m.
m.s. suprotnu statorskoj m.m.s. Ali se ne bi proizveo nikakav obrtni momenat,
jer bi ugao obrtnog momenta bio ravan nuli. Ako bi osa rotora bila upravna
na osu statorskog polja, ugao obrtnog momenta imao bi svoju optimalnu
Sl. 10-13. (a) ema repulzionog motora. (b) Tipina karakteristika obrtni momenatbrzina
repulzionog indukcionog motora. (c) Statorski namotaj za promenu smera obrtanja
vrednost od 90, ali se u rotoru ne bi indukovala nikakva struja jer rezultantna
induktivna veza tada ne bi postojala. U stvari, dirke su u nekom srednjem po-
loaju, kao to pokazuje sl. 10-13a. S obzirom da su rotorska i statorska m.m.s.
u opoziciji, indukovana rotorska struja proizvodi rotorski pol istog polariteta sa
najbliim statorskim polom, kao to je na sl. 10-13a naznaeno slovima N s za pola-
ritet statora i N r za polaritet rotora. Odbijanjem istoimenih polova stvara se u rotoru
obrtni momenat u smeru u kome su dirke pomerene od poloaja koji odgovara najveoj
struji.
Pravi repulzioni motor ima karakteristiku sa velikim polaznim momentom i
promenljivom brzinom, tipinu za redne motore, a brzina mu se moe podeavati
pomeranjem dirki. Repulzioni asinhroni motori imaju i namotaj sa komutatorom i
DEO 10-6] T E O R IJA OBRTNOG P O L JA 359
kavezni rotorski namotaj; ovaj poslednji je uvuen u lebove ispod prvog namotaja;
kod ovih motora se pojavljuje i repulzioni i asinhroni obrtni momenat. U
jednofaznim asinhronim motorima s repulzionim putanjem u rad, jedna sprava koja
deluje centrifugalnom silom spaja kratko sve komutatorske segmente i obino is-
kljuuje dirke kad motor postigne oko 75procenata od sinhrone brzine, posle ega
je rotorski namotaj slian kratko spojenom kaveznom rotoru, a motor radi kao jed-
nofazni asinhroni motor. Tipine karakteristike ovakvog motora date su na sl.
10-136. Otprilike do 1930. godine takvi motori mnogo su se upotrebljavali za pri-
mene koje su zahtevale veliki polazni momenat. Ali su od tog vremena naovamo
prostiji kondenzatorski motori (vidi od. 10-26 i sl. 10-5) uglavnom preuzeli ovo
podruje.
Smer obrtanja motorana sl. 10-13a ne moe se menjati elektrikim putem.
Za promenu smera obrtanja moraju mu se dirke pomeriti na suprotnu stranu ose
statorskog polja. Jedan nain da se promena smera obrtanja postigne elektrino
sastoji se u tome da se osa statora pomeri ne pomerajui dirke. Na sl. 10-13c sta-
torski namotaj sastoji se od indukcionog namotaja i dva pobudna namotaja suprotnog
polariteta postavljena na stator elektriki upravno na indukcioni namotaj. Obrtanje u
eljenom smeru postie se prikljuivanjem inukcionog namotaja na red s jednim
ili drugim namotajem poprenog polja, kao to pokazuje sl. 10-13c.
10-6. Teorija obrtnog polja za jednofazne asinhrone motore. U od.
1 0 - 1 pokazano je da je talas statorske m.m.s. jednofaznog asinhronog motora ekvi-
valentan dvama talasima m.m.s. konstantnih amplituda koji se obru sinhronom
brzinomu suprotnim smerovima. Svaki od ovihkomponentnih talasa statorske m.m.s.
indukujesvojesopstvenekomponentne rotorske struje i proizvodi asinhrone momente
ba kao uravnoteen viefazni motor. Ovaj pojam dvojnog obrtnog polja ne samo da
je koristan za kvalitativnu vizuelnu predstavu, ve se moe razviti u kvantitati-
vnu teoriju primenljivu na veoma razliite tipove asinhronih motora. Prost ali
vaan sluaj predstavlja jednofazni asinhroni motor koji radi samo s glavnim
namotajem.
a ). Jednofazni asinhroni motori. Kvantitativna analiza. Razmotrimo najpre
uslove koji postoje kad rotor miruje a pobuen je samo glavni statorski namotaj m.
Motor je tada ekvivalentan transformatoru s kratko spojenim sekundarom. Ekvi-
valentno kolo pokazano je na sl. 10-14a, gde je rlm otpor a xlm rasipna reaktansa
glavnog namotaja, xv reaktansa magneenja, r2 i x2 su vrednosti za stanje mirovanja
rotorskog otpora, odnosno rasipne reaktanse, svedeni na glavni statorski namotaj
primenom odgovarajueg odnosa brojeva navojaka.Gubici u gvou, koji su ovde
zanemareni, bie docnije uzeti u obzir kao da su gubici usled obrtanja. Prikljueni
napon je U, a struja glavnog namotaja Im. Napon Em je kontra e.m.s. induko-
vana u glavnom namotaju dejstvom pulzacionog talasa fluksa u vazdunom procepu
proizvedenog skupnim dejstvom struja statora i rotora.
U skladu s pojmom dvojnog obrtnog polja iz od. 10-1, statorska m.m.s.
moe se razloiti na dva obrtna polja sa upola manjim amplitudama i suprotnim
smerovima obrtanja. Pri mirovanju amplitude direktnog i inversnog talasa fluksa
u vazdunom procepu jednake su polovini amplitude pulzacionog polja. Na sl. 10-146
deo ekvivalentnog kola koji pokazuje dejstvo fluksa u vazunom procepu podeljen
je na dva jednaka dela koji pokazuju dejstvo direktnog odnosno inversnog fluksa.
Razmotrimo sada uslove koji postoje kad je motor ve dobio brzinu nekim
pomonim sredstvom i radi samo pomou svog glavnog namotaja u smeru direkt-
nog fluksa i sa khzanjem 5 u relativnim jedinicama. Struje koje u rotoru indukuje
direktni fluks imaju uestanost klizanja sf, gde je / uestanost statora. Ba kao u
svakom viefaznom motoru sa simetrinim viefaznim ili kaveznim rotorom, ove ro-
torske struje proizvode talas m.m.s. koji se kree u pozitivnom smeru brzinom klizanja
/, 1
!
u odnosu na rotor i, prema tome, sinhronom brzinom u odnosu na stator. Rezultanta

talasa u pozitivnom smeru statorske i rotorske m.m.s. stvara rezultantni direktni talas
fluksa u vazdunom procepu koji indukuje kontra e.m.s. Emf u glavnom namotaju
O.Sr2
s
O .Srt
2~s
Sl. 10-14. Ekvivalentna kola za jednofazni asinhronimotor. (a) Rotor zakoen. (b) Rotor zakoen,
s prikazom dejstva fluksova oba smera. (c) Radni uslovi
m statora. Svedeno dejstvo rotora posmatrano sa statora slino je dejstvu u vie-
0 5r
faznom motoru i moe se predstaviti impedansom ~-- + 7 0,5 x2 paralelnom sa
s
j 0,5 x,F, kao u delu ekvivalentnog kola (sl. 10-14c) s oznakon /. Sainioci 0,5 potiu
od razlaganja pulzacione statorske m.m.s. na direktnu i inversnu komponentu.
Pogledajmo sad uslove s obzirom na inversno polje. Rotor se jo obre sa
klizanjem 5 u odnosu na direktno polje i njegova brzina n u relativnim jedinica-
ma u smeru tog polja je
n= 1 s (10-5)
Relativna brzina rotora u odnosu na inversno polje je 1 + n, ili njegovo klizanje u
odnosu na inversno polje je
1 + n = 2 s (1 0 -6 )
Inversno polje, dakle, indukuje u rotoru struje uestanosti (2s)f. Kad je klizanje
malo, uestanost rotorskih struja je skoro dvostruko vea od statorske uestanosti.
Pri malom khzanju, prema tome, oscilogram rotorske struje pokazuje jednu kom-
ponentu visoke uestanosti koja potie od inversnog polja, pored druge kom-
ponente niske uestanosti dobivene dejstvom direktnog polja. Posmatran sa statora,
talas rotorske m.m.s. od rotorskih struja inversnog polja kree se sinhronom brzinom,
ali u negativnom smeru. Ekvivalentno kolo koje predstavlja ove unutranje reakcije s
gledita statora slino je kolu viefaznog motora ije klizanje je 2 5 i dato je u delu ek-
vivalentnogkola(sl. 10-14c) s oznakom b. Kao i za direktno polje, sainioci 0,5 po-
tiu od razlaganja pulzacione statorske m.m.s. na direktnu i inversnu komponentu.
Napon Emb izmeu krajeva paralelne kombinacije koja predstavlja inversno polje
je kontra e.m.s. indukovana u glavnom namotaju m statora dejstvom rezultantnog
inversnog polja.
Pomou ekvivalentnog kola sa sl. 10-14c moe da se izrauna statorska struja,

dovedena snaga i sainilac snage za bilo koju pretpostavljenu vrednost klizanja
kad su prikljueni napon i impedanse motora poznati. Da bi se uprostilo oznaa-
vanje uzeemo da je
Z f S s R f + j X f = -f j x2 paralelno vezano sa jx v (10-7)
s
Zb ~ R b + j X b = b jx %paralelno vezano sa jx v (10-8)

2 s
Impedanse koje predstavljaju reakcije direktnog i inversnog polja sa gledita jed-
nofaznog statorskog namotaja m jesu 0,5 Zs odnosno 0,5 Zb na sl. 10-14c. (U tehni-
koj literaturi o jednofaznim motorima esto se Zf i Zb definiu kao polovine vrednosti
datih jednainama 10-7 i 10-8, to donekle uproava oznaavanje za specijalan sluaj
rada s jednom fazom, ali nije podesno za uoptenu teoriju simetrinih komponenti
koja e biti izvedena u daljem tekstu ove galve. Sa definicijama za Zf i Zb, datim
u jedn. 10-7 i 10-8, sainilac 0,5 koji uzima u obzir razlaganje statorske m.m.s.
u obrtna polja direktno i inversno sa polovinom amplitude, mora se uneti
kao odreen sainilac.)
Ispitivanjem ekvivalentnog kola (sl. 10-14c) potvruje se zakljuak donet na
osnovu kvahtativnog razmatranja u od. 10-1 (sl. 10-36) da direktni talas fluksa u
vazdunom procepu raste, a inversni talas opada kad se rotor pone obrtati. Kad
motor radi s malim klizanjem, svedeno dejstvo otpora rotora u direktnom polju,
0,5 r 2 /s, mnogo je vee nego u mirovanju, dok je odgovarajue dejstvo u inver-
snom polju, 0,5 r 2 (2s), manje. Kontra e.m.s. Emf direktnog polja je zato vea ne-
go pri mirovanju, dok je kontra e.m.s. Emb inversnog polja manja; tj.talas direktnog
fluksa u vazdunom procepu raste dok inversni fluks opada.
Osim toga, uslovi mehanikog odavanja snage mogu se izraunati primenom
izraza za obrtni momenat i snagu izvedenih za viefazne motore u od. 9-2. Setimo
sa na dokazivanja u od. 4-5a i 9-2, gde je pokazano da se obrtni momenat proizve-
den uzajamnim dejstvom talasa fluksa i talasa m.m.s. koji se obru istom brzinom
moe izraziti pomou elektrine snage koja odgovara naponu indukovanom talasom
fluksa i struji koja stvara talas m.m.s. Obrtni momenti koje proizvode direktno
i inversno polje mogu se na taj nain posebno tretirati. Uzajamnim dejstvom talasa
fluksa i m.m.s. koji se obru u suprotnim smerovima izazivaju se pulzacije obrt-
nog momenta sa uestanou dvaput veom od statorske, ali se ne proizvodi jed-
nosmemi obrtni momenat.
Kao u jedn. 9-12, unutranji obrtni momenat Mf direktnog polja, (u Nm), ra-
van je 1 /cos puta snaga Pgf (u W,) koju statorski namotaj odaje direktnom polju, gde
je (Oj sinhrona ugaona brzina u mehanikim radijanima po sekundi, te je
Mf = l Psf (10-9)
co,
Ako se impedansa magneenja tretira kao isto induktivna, Psf je snaga koju ap-
sorbuje impedansa 0,5 Zf , tj.
Pe f= P m0,5R f (10-10)
gde je-R/aktivna komponenta direktne impedanse definisane u jedn. 10-7. Na slian
nain je unutranji obrtni momenat M b inversnog polja
M b ^ ~ - P gi ( 10- 11)
362 M A LI M OTORI ZA N A IZM EN lCN U STR U JU [GLAVA 10.
gde je Pgb snaga koju statorski namotaj odaje inversnom polju ili
Pgb = P m-0,5Rb (10-12)
gde je R b aktivna komponenta inversne impedanse Zb definisane u jedn. 10-8.
Obrtni momenat inversnog polja ima smer suprotan obrtnom momentu direk-
tnog polja i, prema tome, rezultantni obrtni momenat M je :
M = M f M b = {Pgf Pk,h) (10-13)
S obzirom da rotorske struje proizvedene dvema komponentama polja u

vazdunom procepu imaju razliite uestanosti, ukupni gubici u bakru rotora su
aritmetiki zbir gubitaka proizvedenih svakim poljem. Uopte uzev, kao to je
pokazano u jedn. 9-17, gubici u bakru rotora prouzrokovani obrtnim poljem ravni
su proizvodu klizanja polja i snage koju ono apsorbuje iz statora, te su gubici u
bakru rotora
dejstvom direktnog polja sPsf (10-14)
dejstvom inversnog polja (2s) Pb (10-15)
ukupni gubici u bakru rotora sPgf + (2s) Pgb (10-16)
S ozirom da je snaga ravna proizvodu obrtnog momenta i ugaone brzine,
a ugaona brzina rotora je (1s) ws, unutranja snaga P pretvorena u mehaniki
oblik, (u W,) je
P = (1 i) <os M = (1s) (Psf Pgb) (10-17)
Kao za viefazne motore, unutranji obrtni momenat M i unutranja snaga
P nisu vrednosti odate snage, jer jo treba odbiti gubitke usled obrtanja.
Oigledno je ispravno da se snaga utroena na trenje i ventilacioni otpor
oduzmu od M ili P, a obino se uzima da se sa gubicima u gvou moe postupati
na isti nain. Za manje promene brzine na koje se nailazi u normalnom radu esto se
pretpostavlja da su gubici usled obrtanja konstantni.
P r im e r 10-1. etvoropolni motor sa kondenzatorom za putanje u rad, 1 /4 KS, 110 V,
60 Hz, ima sledee konstante i gubitke:
rlm = 2,02 0 xlm = 2,79 a
a
r2 = 4,12 a
04
rs
II
Xqi = 66,8 a
Gubici u gvou = 24 W. Trenje i ventilacija 13 W.
Za klizanje 0,05 odrediti statorsku struju, sainilac snage, odatu snagu, brzinu, obrtni mo-
menat i stepen korisnosti kad ovaj motor radi kao jednofazni motor pri nominalnom naponu i
nominalnoj uestanosti i sa otvorenim namotajem za putanje u rad.
Reenje. Prvo treba odrediti vrednosti direktne i inversne impedanse i odgovarajue vred-
nosti klizanja. Sledei obrasci izvedeni iz jedn. 10-7 uproavaju raunanja:
X2,p 1
Rf = (10-18)
*22 S Q i + 0 / S ( 2 2)
x%xlf Rf
'= + ~jr (10-19)
*22 5 ?2
gde je
V22 = Xq -j- Xff ( 10- 20)
*22
q 2= ( 10- 21)
2
Zamena brojnih vrednosti daje, za s = 0,05
Rf + jX f = 31,9 + j 40,3 H
Odgovarajui obrasci za inversnu impedansu Zb dobivaju se stavljajui 2 s namesto s u jedn.

10-18 i 10-19. Kad je (2s) Q2 vee od 10, kao to je obino sluaj, mogu se sa grekom manjom
od 1 odsto primeniti sledei priblini obrasci:
Rb = ( zf ( 10- 22)
2 S \ ^22/
X2 XfP Rb
Xb = -----+ (10-23)
X22 @ 5) 0-2
Zamena numerikih vrednosti daje, za s = 0,05,
Rb + j X b = 1,98 + 7 2,12 Q
Sabiranjem rednih elemenata ekvivalentnog kola na sl. 10-14c dobiva se:
rlm + j X lm = 2,02 + 7-2,79

0,5 (Rf + jX f ) = 15,95 + j 20,15
0,5 (Rb + j X b) = 0,99 + j 1,06
Ulazna impedansa = zbir = 18,96 + j 24,00 =30,6 /51,7
Statorska struja Im = ----- = 3,59 A

m 30,6
. Sainilac snage = cos 51,7 = 0,620
Dovedena snaga = 110 3,59 0,620 = 244 W
Snaga koju apsorbuje direktno polje (jedn. 10-10)
Pgf = 3,592 15,92 = 206 W
Snaga koju apsorbuje inversno polje (jedn. 10-12)
Pgb = 3,592 0,99 = 12,8 W
Unutranja mehanika snaga (jedn. 10-17)
P = 0,95 (206 13) = 184
Gubici usled obrtanja = 24 + 13 = 37

Odata snaga = razlika = 147 W ili 0,197 KS
Sinhrona brzina = 1800 ob /min, ili 30 ob /s
cos = 27t 30 = 188,5 rad/s

Brzina rotora = (1 s) X (sinhrona brzina)
= 0,95 1800 = 1710 ob/m in
= 0,95 188,5 = 179 rad /s
Obrtni momenat = (snaga) / (ugaona brzina)
= 147 /179 = 0,821 Nm ili 0,605 funti-stopa
dovedena snaga 147
Stepen korisnosti = -------------- A = --- = 0 )6 0 2
odata snaga 244
Kao provera bilansa snage, izraunajmo gubitke:
Gubici u bakru statora P m rlm = 3,592 2,02 = 26,0
Gubici u bakru rotora
direktno polje, jedn. 10-14 = 0,05 206 = 10,3
inversno polje, jedn .10-15 = 1,95 12,8 = 25,0
Gubici usled obrtanja = 37,0
Zbir = 98,3
Ukupni gubici, dovedena snagaodata snaga = 97
(Slae se u granicama tanosti raunanja)
364 M A LI M OTORI ZA N A IZM EN lCN U STR U JU [GLAVA 10.
Ispitivanje rea veliine brojnih vrednosti u primeru 10-1 pokazuje nam pri-
blinosti sa kojima se obino moe raditi. Ove priblinosti naroito se vre za in-
versnu impedansu. Treba primetiti da impeansa 0,5 (Rb + j X b) iznosi samo oko
5 odsto od ukupne impedanse motora za klizanje blizu punog optereenja. Prema
tome, priblinost u iznosu od 2 0 odsto od ove impedanse prouzrokovala bi samo oko
1 odsto greke u struji motora. Mada je, strogo uzev, inversna impedansa funkcija
klizanja, dobiva se obino veoma mala greka ako se njena vrednost rauna za bilo
koje podesno klizanje u podruju normalnog rada recimo za 5 odsto a zatim
se pretpostavi da su Rb i X b konstante. Sa malo grubljom priblinou otono
dejstvo reaktansej^ i na inversnu impedansu moe se esto zanemariti, tako da je
Zb ^ r 2- - + y * 2 (10-24)
2 s
Ova jednaina daje vrednosti inversnog otpora za nekoliko procenata vee, kao
to se moe videti uporeujui je sa jedn. 10-22. Ako bi se u jedn. 10-24 zanemarilo
s, dobile bi se vrednosti tog otpora koje bi teile da budu suvie male, te bi se takvom
priblinou nadoknadila greka iz jedn. 10-24. Zato se za mala klizanja uzima
ZbrH 2b Jx2 (10-25)
2
Za viefazne motore (od. 9-3) maksimalni unutranji obrtni momenat i kli-
zanje pri kome se on postie mogu se lako izraziti pomou konstanti motora;
maksimalni unutranji obrtni momenat je nezavisan od otpora rotora. Za jednofazni
rotor ne postoje neki jednostavni obrasci. Problem jednofaznog motora mnogo je
sloeniji zbog postojanja inversnog polja iji je uticaj dvostruk: prvo, ono apsor-
buje netood prikljuenog napona ime smanjuje raspoloivi napon za direktno
polje i smanjuje njegov obrtni momenat; drugo, inversno polje jo apsorbuje neto
od obrtnog momenta direktnog polja. Oba ova uticaja zavise od otpora rotora, kao
i od njegove rasipne reaktanse. Prema tome, za razliku od viefaznog motora,
maksimalni unutranji obrtni momenat jednofaznog motora je funkcija otpora
rotora: poveanjem otpora rotora smanjuje se maksimalni obrtni momenat i pove-
ava se klizanje pri kome se maksimalni obrtni momenat postie.7j
Zbog dejstva inversnog polja, prvenstveno, jednofazni asinhroni motor je
malo gori od viefaznog motora sa istim rotorom i istim statorskim jez-
grom. Jednofazni motor ima manji maksimalni obrtni momenat koji se
postie pri manjem klizanju. Za isti obrtni momenat jednofazni motor
ima vee klizanje i vee gubitke, uglavnom zbog gubitaka u bakru ro-
tora usled inversnog polja. Prividna snaga dovedena u jednofazni motor vea je
poglavito zbog aktivne i reaktivne snage koje troi inversno polje. Gubici u bakru
statora takoe su malo vei u jednofaznom motoru, jer celu struju mora da primi
samo jedna faza umesto vie njih. Zbog veih gubitaka stepen korisnosti je manji,
a povienje temperature pri istom obrtnom momentu je vee. Za jednofazni
motor mora se upotrebiti vee kuite nego za viefazni motor iste nominalne
snage i brzine. Zbog veeg kuita maksimalni obrtni momenat moe da se upo-
redi sa obrtnim momentom fiziki manjeg viefaznog motora ija je nominalna
snaga ista. I pored veih kuita i potrebe za pomonim ureajima za putanje u
rad, jednofazni motori za opte svrhe u standardnim veliinama, iz kategorije ma-
hh motora, jevtiniji su od viefaznih motora odgovarajue snage, zato to se pro-
izvoe u mnogo veem broju.
b). Ogledi kratkog spoja i praznog hoda. Konstante jednofaznog asinhronog
motora moguse odrediti iz rezultata dobivenih ogledima kratkog spoja i praznog
r>Za analizu ovog problema pomou teorije poprenog polja vidi A, F. Puchstein i T. C'
Lloyd, Single-phase Induction-motor Performance, Elec. Eng., vol. 56, br. 10, str. 1277 do 1284
oktobar 1937.
>E0 10-6] T E O R IJA 0B R T N O G PO L JA 365
hoda kao i merenjem statorskog otpora. Postupak je slian postupku za viefazne

motore (vidi od. 9-6), ali je tumaenje rezultata malo sloenije zbog uticaja inver-
snog polja8).
Najpre bi trebalo meriti otpor statorskih namotaja prema jednosmernoj struji
na sobnoj temperaturi koju treba zabeleiti. Otpor glavnog namotaja rlm moe se
tada smatrati jednakim njegovoj vrednosti pri jednosmernoj struji, ispravljenoj,
po potrebi, na odgovarajuu radnu temperaturu na nain uobiajen za bakarne
provodnike (vidi jedn.7-13).
Kao za viefazne motore, ogled kratkog spoja daje podatke u pogledu sve-
denog rotorskog otpora i kombinovanih rasipnih reaktansi statora i rotora. Pri ovom
ogledu moe pomoni namotaj jednofaznog motora s pomonom fazom biti otvoren, u
kome sluaju se proizvodi veoma mali polazni momenat teorijski nikakav,
premda trzanje tamo-amo moe dati motoru izvestan zamah da krene ako je trenje
leita malo. Na jednofaznom asinhronom motoru sa repulzionim putanjem u rad
sve lamele komutatora moraju se kratko spojiti zajedno kao kad motor normalno
radi kao jednofazni asinhroni motor. U jednofaznim motorima je uticaj rotorske
uestanosti na otpor rotora obino mali, a ogled kratkog spoja moe se izvesti pri
nominalnoj uestanosti.Efektivni otpor i rasipna induktivnost rotora mogu se obino
smatrati konstantnim, nezavisnim od rotorske uestanosti. Ogled se moe sprovesti
ili na priblino nominalnom naponu ili smanjenom naponu. Iskustvo izgleda uka-
zuje da ogled pri nominalnom naponu daje bolje rezultate ali se motor tada brzo za-
greva. Instrumente treba proitati jednovremeno u roku od nekoliko sekundi, a otpor
glavnog statorskog namotaja prema jednosmemoj struji treba ponovo meriti to
je bre moguno posle itanja vrednosti u kratkom spoju. Cilj ponovnog merenja
otpora je da se omogue korekture za promene otpora sa povienjem temperature
koje treba primeniti, kao to e biti objanjeno u sledeem stavu.
Kad rotor miruje ekvivalentno kolo se svodi na kolo kratko spojenog trans-
formatora, kao to pokazuje sl. 10-14a. Uzmimo da impedansa, odreena prema vred-
nostima proitanim u ogledu kratkog spoja i posle korekture usled potronje snage
instrumenata, iznosi
Z'bl = R'bl+ j X hl (10-26)
i da je r'lm otpor glavnog statorskog namotaja prema jednosmernoj struji, izmeren
neposredno posle ogleda kratkog spoja. Ako se uzme da je temperatura rotora i
statora ista, otpor kratkog spoja se moe svesti na bilo koju eljenu temperaturu
prostom proporcijom; kad je na primer rlm otpor statora pri normalnoj radnoj
temperaturi, otpor u kratkom spoju Ru pri normalnoj radnoj temperaturi je:
RM = R 'b!r; m (10-27)
r im
U nastavku ovog razmatranja pretpostavlja se da su izvrene odgovarajue tem-
peraturne ispravke.
Kao za viefazne motore, ukupan otpor R paralelne veze grane motora i
grane magneenja moe se dobiti pomou podataka dobivenih ogledom; tako je
R = Rbl rlm (10-28)
Otpor R moe se takoe izraziti pomou konstanti grane rotora i grane magneenja.
Prema jedn. 9-39 je
Za praktinu raspravu o ogledima malih motora vidi gl. XIX knjige navedene u na-
pomeni 1. Za analizu teorijskih aspekata vidi C. G. Veinott, Segregation of Losses in Single Phase
Induction Motors, Trans. A IE E , vol. 54, br. 12, str. 1302 do 1306, decembar 1935.
366 M ALI M OTORI ZA NAIZM EN IN U S TR U JU [GLAVA 10
R = r,2 v2 (10-29)
r\ + X\22 l22
Da bi se dopunilo odreivanje konstanti motora, potrebni su sada podaci koji se
dobijaju ogledom praznog hoda.
Kao za viefazne motore, ogled praznog hoda daje podatke u vezi sa gubi-
cima u gvou, gubicima usled obrtanja i pobudnoj struji. Struja praznog hoda i
snaga koju motor uzima mere se pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti.
Ponekad se napon menja i dobivaju se podaci za krive struje i snage u zavisnosti od
napona.
U viefaznom motoru gubici u bakru rotora pri praznom hodu zaista su veoma
mali. U jednofaznom motoru meutim, inversno polje indukuje prilinu rotorsku
struju i proizvodi inversni momenat, ak i u praznom hodu. Klizanje u praznom hodu
mora se samo po sebi podesiti tako da direktno polje indukuje dovoljno rotorske
struje da bi se savladali ne samo gubici usled obrtanja ve i otporni momenat inver-
snog polja. Klizanje u praznom hodu je, dakle, neto vee za jednofazni motor nego
za viefazni.
Rotorska struja usled direktnog polja obino je dovoljno mala tako da je
gubitak u bakru rotora koji ona proizvodi zanemarljiv, kao u viefaznom motoru.
Ali rotorska struja usled inversnog polja proizvodi gubitke u bakru koji iznose pri-
lian deo od snage dovedene u praznom hodu. U skladu s optim naelom da je
gubitak u bakru rotora ravan klizanju pomnoenom sa snagom koju apsorbuje sta-
tor (vidi jedn. 10-15), gubitak u bakru rotora usled inversnog polja je
(2 - snl) Pgb = (2 - snl) P nl. 0,5 . R b (10-30)
gde je sn{ klizanje u praznom hodu, Pgb snaga koju inversno polje apsorbuje od statora,
statorska struja praznog hoda, 0,5 Rb otpor u inversnoj impedansi, 0,5 Zb u
ekvivalentnom kolu za prazan hod na sl. 10-15.
CL5x2
Ali, na osnovu jedn. 10-22 i 10-29:
OtSr2
Snl ' Rl = _ a _ / V ) = J l _ (io-3i)
odakle se, zamenom u jedn. 10-30, dobivaju

gubici u bakru rotora usled inversnog
polja = I \ i 0,5 R (10-32)
gde je R otpor paralelne kombinacije rotorske
Sl. 10-15. Ekvivalentno kolo za jedno-
grane i grane magneenja, dobiven iz ogleda
fazni asinhroni motor u praznom hodu
kratkog spoja i otpora statora, kao u jedn. 10-28.
Gubici usled obrtanja P r za normalne radne uslove (ukljuujui i mehanike
komponente i gubitke u gvou) mogu se sada dobiti oduzimajui gubitke u bakru
statora i rotora od izmerene dovedene snage pri praznom hodu P,a; tako je
PR = Pnl - P nl rlm - P nl 0,5 R (10-33)
Treba primetiti da su, s obzirom na malo klizanje u praznom hodu, gubici
u bakru rotora usled inversnog polja (jedn. 10-30) skoro dvaput vei od snage
Pgb koju inversno polje apsorbuje od statora. To znai da se samo neto preko
polovine gubitaka u bakru rotora usled inversnog polja isporuuje rotoru neposredno
u vidu magnetne reakcije inversnog polja na stator. Ostatak gubitaka u bakru
rotora dobija se od mehanike snage utroene na pogon rotora u pozitivnom smeru,
dakle, nasuprot otpornom momentu inversnog polja. Ovaj deo dolazi opet od obrtnog
momenta direktnog polja i apsorbuje se iz statora posredstvom tog polja.
Kao za viefazni motor, sopstvena reaktansa statorskog namotaja jednofaz-
nog motora moe se nai iz ogleda praznog hoda, mada je tumaenje rezultata
ogleda malo sloenije. U pogledu direktnog polja situacija je ista kao u viefaznom
motoru, tj. rotorska struja usled direktnog polja dovoljno je mala tako da je njen
uticaj na reaktansu zanemarljiv. Drugim reima, reaktansa 0,5 X f koja predstavlja
direktno polje u sl. 10-15 skoro je jednaka reaktansi grane magneenja 0,5 x,f.
Reaktansa 0,5 X b paralelne kombinacije koja predstavlja inversno polje na sl. 10-15
malo je manja od polovine reaktanse paralelne kombinacije r 2 jx t i jx,f u stanju
mirovanja, jer je uticaj svedenog rotorskog otpora na reaktansu paralelne kombi-
nacije manji kad se rotor obre suprotno inversnom polju nego kad miruje. Ali
se obino uzima, uz zanemarljivu greku, da je:
0,5 X* = 0,5 (Xbl xlm) (10-34)
gde je X H reaktansa izmerena na krajevima glavnog namotaja u kratkom spoju.
Prema tome, reaktansa praznog hoda X ni na krajevima glavnog namotaja je
X ni = xlm + 0,5 xv + 0,5 (X bi xlm) (10-35)
= 0,5 (xlm + Xy + X bj) = 0,5 (vu + X bj) (10-36)
gde je
*11 = xlm + Xg, (10-37)
sopstvena reaktansa glavnog namotaja. Ova vana konstanta moe se, dakle, odrediti
iz vrednosti reaktanse praznog hoda i reaktanse kratkog spoja dobivenih ogledom;
+ o |rr\ i p
*u = 2 X nl- X bl (10-38)
Pribline vrednosti konstanti ekvivalentnog kola mogu se sad odrediti na
nain opisan u od. 9-6 za viefazni motor. Prema tome, ako se zanemari uticaj
pobudne struje na reaktansu kratkog spoja i ako se uzme da su rasipne reaktanse
statora i rotora jednake
xlm = x2 = 0,5 X u (10-39)
reaktansa magneenja xr je tada:
Xg, *H * ]>>; (10~40)
gde se xn moe odrediti iz podataka dobivenih ogledom pomou jedn. 10-38.
Upravo kao za viefazni motor (jedn. 9-40), otpor rotora r 2 je tada, veoma priblino
r, = (RU- r lm) ( H 2 (10-41)
gde je x22 sopstvena reaktansa rotora koja je jednaka xn , prema pretpostavci da su

rasipne reaktanse statora i rotora jednake. Sada su poznate sve konstante ekviva-
lentnog kola i radna karakteristika motora pod optereenjem moe se izraunati
metodom iz primera 1 0 - 1 .
P r im e r 10-2. Ogledom na estopolnom asinhronom motoru s pomonim namotajem,
1/6 KS, 110 V, 60 Hz, dobiveni su sledei podaci (iz lanka AIEE navedenog u napomeni 8):
Otpor glavnog namotaja prema jednosmernoj struji na 25C 2,48 O
Ogled kratkog spoja za 60 Hz, sa iskljuenim namotajem za putanje u rad,
Prikljueni napon = 110 V
Struja = 11,65 A
Snaga = 851 W
368 M A LI m otori Z a NAIZM EN IN U s t r u ju [GLAVA 10.
Otpor glavnog namotaja prema jednosmernoj struji meren neposredno posle ogleda sa blokiranim
rotorom = 2,54 G
Ogled praznog hoda sa 60 Hz
Prikljueni napon = 110 V
Struja = 2,72 A
Snaga = 63,8 W
Otpor glavnog namotaja prema jednosmernoj struji meren neposredno posle ogleda kratkog spoja
= 2,65 O
Gornji podaci su vrednosti koje su posle itanja instrumenata korigovane odbijajui struju
i snagu koju troe instrumenti.
Odrediti gubitke usled obrtanja u praznom hodu i pribline vrenosti konstanti ekvi-
valentnog kola za prctpostavljenu radnu temperaturu od 65 C.
Reenje. Korektura otpora glavnog namotaja na 65C po jedn. 7-13 daje
234,5 + 65
r , = - r- X 2,48 = 2,86 Q na 65C

234,5 + 25
Prema ogledu kratkog spoja je
U 110
Z 'bi =
1 I
= ------ = 9,44
11,65
n
P _ 851
R 'b l- 6,27 0
P = 11,65*
X bi = V 9,44* 6,272 = 7,06 O

Shodno pretpostavci iz jedn. 10-39,
7,06
xlm x% ^ 3,53 Q
Korektura kratkog spoja na 65C prema jedn. 10-27 daje

2,86
R bl = 6,27 2 54 = 7,06 O. na 65C
Sl. 10-16. Izraunate karakteristike cstopolnog jednofaznog asinhronog motora 1/6 KS, 110 V,
60 Hz
Prema ogledu praznog hoda
cnl :
110
2,72
= 40,4 n
DEO 10-7] TA HO M ETRI 369
63,8
Rni = 8,62 O
2,722
X ni = 1/ 40,42 8,622 = 39,5 Sl

Prema jedn. 10-38
xu = 79,0 7,06 = 71,9 Q
a prema jedn. 10-40
xv = 71,9 3,53 = 68,4 Q
Po jedn. 10-41, na 65C
r2 = (7,06 - 2,86) 4,64 Q
Korektura otpora kratkog spoja na temperaturu ogleda u praznom hodu daje

2,65
Rbl = 6,27- 6,54
2,54
Na toj temperaturi, prema jedn. 10-28, je:
R = 6,54 2,65 = 3,89

Na osnovu jedn. 10-33, gubici usled obrtanja u praznom hodu su
Pr = 63,8 2,722 (2,65 + 1,95) = 29,8 W
Pomou gore utvrenih konstanti ekvivalentnog kola i gubitaka usled obrtanja mogu se
kompletne radne karakteristike motora izraunati kao u primeru 10-1, pretpostavljajui niz vred-
nosti za klizanje. Rezultati su pokazani na sl. 10-16.
10-7. Tahom etri za naizm eninu struju. Za svrhe automatskog re-
gulisanja esto je potrebno da se moe meriti ugaona brzina nekog vratila, a mnogo
puta je poeljno da rezultat tog merenja bude u vidu naizmeninog napona kon-
stantne uestanosti. Za ovu svrhu moe posluiti mali dvofazni asinhroni motor.
ema veza pokazana je na sl. 10-17. Namotaj m, esto nazvan stalni ili referentni
namotaj,mpaja se podesnimnaizmeninim naponomkonstantneveliine i uestanosti.
U pomonom ili upravljakom namotaju a indukuje se zbog toga napon iste uesta-
nosti. Ovaj napon se prikljui na kolo reetke velike impedanse elektronskog
pojaavaa, tako da se namotaj a moe smatrati kao otvoreno kolo. Sa elektrine
take gledita trebalo bi da veliina signalnog napona indukovanog u namotaju
a bude lineamo srazmerna brzini i da faza ovog napona bude utvrena u odnosu
na prikljueni napon Um.
Nain rada tahometra za naizmeninu struju
moe se zamisliti i objasniti pomou teorije dva obr-
tna polja iz od. 10-69>. Posmatran sa referentnog na-
motaja m, tahometar je ekvivalentan malom jedno-
faznom asinhronom motom i ekvivalentno kolo na
sl. 10-14c odgovara uslovima kako se oni vide sa
tog namotaja. Naponi na krajevima impedanse
0,5 Z; odnosno 0,5 ZAnasl. 10-14c sunaponi induko-
vani u namotaju m talasima fluksa direktnog od- Sl. 10-17. ema dvofaznog ta-
nosno inversnog smera. Ovi talasi fluksa indukuju hometra
napone i u pomonom namotaju a. Ako je a odnos
izmeu efektivnog broja navojaka u namotaju a i efektivnog broja navojaka namotaja
m onda vrednost napona indukovanog u namotaju a mora da bude a puta vrednost
odgovarajueg napona indukovanog u namotaju m. Pod efektivnim brojem na-
vojaka razume se broj navojaka ispravljen s obzirom na uticaj raspodele namotaja*24
9) Za kvantitativnu analizu vidi R. H. Frazier, Analysis of the Drag-cup A-C Tachometer,

Trans. A IE E , vol. 70, 1951.
24 Elektrine maine
370 M ALI M OTORI ZA N A IZM EN lCN U STR U JU [GLAVA 10.
a uzimajui u obzir samo osnovne prostome harmonike fluksa i m. m. s. Ako je

smer obrtanja talcav da se polje direktnog smera obre i prolazi pored namotaja a
etvrt periode pre nego to prolazi pored namotaja m, onda napon Eaf indukovan
poljem direktnog smera u namotaju a prednjai pred odgovarajuim naponom
E mf indukovanim u namotaju m za 90, ili vektorski:
Ea f= jaEmf = ja lm 0,5 Zf (10-42)

gde je Im vektor struje u namotaju m, odreen ekvivalentnim kolom na sl. 10-14c.
Inversno polje se obre u suprotnom smeru, zbog ega napon Eab koje ono indu-
kuje u namotaju a zaostaje za odgovarajuim naponom Emb indukovanim u namotaju
m za 90, ili vektorski
Eab = jaEmb = ja lm 0,5 Zb (10-43)
Ukupan napon Ea indukovan u namotaju a je zbir komponenata koje indukuju
dva polja, ili
Ea = j a l m 0,5 (Zf - Z b) (10-44)
U stanju mirovanja direktno polje je jednako s inversnim te se u namotaju
a ne indukuje napon. Ali kad se rotor obre, impedansa direktnog polja raste, a
impedansa inversnog polja opada, dok im je razlika funkcija brzine. Napon indu-
kovan u namotaju a, prema tome, funkcija je brzine. Promenom smera obrtanja
menja se faza napona pomonog namotaja za 180.
Oblici krivih koje predstavljaju veliine napona i faznog ugla u funkciji
od brzine zavise od opsega brzina i konstanti tahometra prvenstveno od odnosa
Q2 izmeu sopstvene reaktanse i otpora rotora. Moe se dokazati da i rotor sa
niskim Q2 (x22/r2 manje od oko 0,1) i rotor sa visokim Q2 (x22/r2 vee od oko 10)
daju skoro konstantan fazni ugao i skoro lineami odnos izmeu napona pomonog
namotaja i brzine. Osetljivost u voltima po ob /min manja je ako se upotrebi rotor
s niskim Q2, ali se time dobiva iri opseg linearne brzine. S druge strane, ako se
upotrebi rotor s visokim Q2, opseg brzine oko brzine nula ogranien je na prilino
mali deo od sinhrone brzine pri strogim zahtevima za linearnost napona i nepro-
menljivost faznog ugla. Ova ogranienja u pogledu rotorskog Q2 ne treba meu-
tim primiti suvie doslovno jer se zadovoljavajue karakteristike mogu postii
sa srednjim vrednostima Q2 kad zahtevi za lineamost napona i nepromenljivost
faznog ugla nisu suvie strogi.
Kao i kod ostalih mernih instrumenata,
uticaj tahometra za naizmeninu struju na si-
la a sh _____ sla t ito r stem kome je pridodat treba da bude to manji.
ro to r Drugim reima, njegov obrtni momenat treba
nep o kretn o da je mali u poreenju sa ostalim obrtnim mo-
=7=1 je z g r o ro tora
vra tilo 7 mentima koji u sistemu deluju, a njegova iner-
cija treba da je mala kad se mora raunati sa na-
s ta tor glim promenama brzine, kao to je sluaj u
Sl. 10-18. Popreni presek aastog ro- ureajima za automatsku regulaciju. Da bi se
tora inercija svela na najmanju meru, tahometri za
naizmeninu struju izrauju se esto sa roto-
rom u vidu tanke metalne ae, slino kutiji bez poklopca, kao to pokazuje upro-
ena skica na sl. 10-18. Nepokretnim gvozdenim jezgrom, kao epom u ai,
dopunjava se magnetno kolo. Ovaj tip konstrukcije naziva se aasti rotor. Zbog
relativno dugakog vazdunog procepa, ova konstrukcija ima dosta nisko Q2, ija se
vrednost po elji moe jo sniziti time to se aasti rotor izradi od materijala ve-
like elektrine otpornosti.
Tahometri za naizmeninu struju zahtevaju preciznu izradu i briljivu kon-
strukciju i montau, kako bi se odrala koncentrinost i kako bi se izbeglo da se
>BO 10-8] SIM ETRICN E KOM PO N ENTE 371
rasipni fluksovi izmeu pobudnog namotaja i upravljakog namotaja ne spoje.

Takav spoj bi se odrazio signalnim naponom pri brzini nula. Katkad se pred-
viaju titovi od mekog gvoa da bi se spreio uticaj stranih polja. Tahometri
za naizmeninu struju upotrebljavaju se esto u sistemima od 400 Hz.
10-8. Neuravnoteeni rad sim etrinih dvofaznih m aina. Pojam
sim etrinih komponenata. U od. 10-6a videli smo da se unutranja zbivanja u
jednofaznoj asinhronoj maini sa ravnomernim vazdunim procepom i simetrinim
viefaznim ili kaveznim rotorom mogu prilino jednostavno izraziti pomou ekvi-
valentnih kola na sl. 10-14 ako se talas statorske m. m. s. razloi na komponentne
talase sa direktnim iinversnim smerom obrtanja. Moglo se dakle oekivati da bi
pojam dva obrtna polja dao korisne rezultate ako bi se primenio na mnoge razliite
probleme i to oekivanje se zaista pokazalo ispravnim. injenica je da su razmiljanja
u vezi s teorijom dva obrtna polja u asinhronim mainama navela C. L. Fortescue-a
da pronae metodu simetrinih komponenti za analizovanje neuravnoteenih vie-
faznih sistema.10) Forteskju je pokazao da se neuravnoteeni viefazni sistem moe
razloiti na nekoliko komponentnih simetrinih sistema. Unutranje ponaanje
rotacionih maina za svaki od ovih komponentnih sistema moe se lako izraziti
pomou jednostavnih polja koja oni proizvode. Iz ovog pronalaska ponikla je iroka
teorija sa opirnom literaturomn). Ali izgleda nije preterano rei, da je uvianje
lakoe sa kojom se mnogi problemi u vezi s rotacionim mainama mogu raspravljati
pomou obrtnih polja s konstantnom amplitudom upravo dalo podstreka iznalaenju
simetrinih komponenti, s obzirom da se neuravnoteena statika kola mogu obra-
ivati isto toliko lako jednostavnom teorijom mrea.
Svrha ovog odeljka je da razvije teoriju simetrinih komponenti dvofaznih
asinhronih motora polazei od zamislidva obrtna polja. U od. 10-9 i 10-10 bie
pokazano da se ova teorija moe proiriti u primeni na razne probleme o asinhronim
motorima sa dva statorska namotaja meusobno upravna u prostoru.
Najpre emo kritiki ispitati ta biva kad se uravnoteeni dvofazni naponi
prikljue na krajeve statora dvofazne maine s ujednaenim vazdunim procepom,
simetrinim viefaznim ili kaveznim rotorom i dva jednaka statorska namotaja
a i m meusobno upravno postavljena u prostoru. Statorske struje su jednake
po jaini, a u vremenu pomerene za 90. Kad struja u namotaju a postigne trenutni
maksimum, struja u namotaju m je ravna nuli, a osa talasa statorske m. m. s. po-
klapa se sa osom namotaja a. Shno tome, osa talasa statorske m. m. s. poklapa
se sa osom namotaja m u trenutku kad struja u namotaju m postie svoj maksimum.
Talas statorske m.m.s. pree, dakle,
u prostoru 90 elektrinih stepeni u
vremenskom razmaku od 90, a smer
?-s njegovog kretanja zavisi od faznog
redosleda struja. Potpunija analiza
na nain izloen u od. 3-6 ili na sl.
1 0 - 2 potvruje dapokretni talasima
Sl. 10-19. Ekvivalentna kola za dvofazni motor pri konstantnu amplitudu i konstantnu
neuravnoteenim uslovima. (a) Direktno polje. (b) ugaonu brzinu. Ova injenica je,
Inversno polje naravno, osnova cele teorije uravno-
teenog rada asinhronih maina.
10) C. L. Fortescue, Method of Symmetrical Co-ordinates Applied to the Solution of

Polyphase Netvvorks, Trans. A IE E , vol. 37, deo 2, str. 1027 do 1115, 1918.
u) Vidi, na primer, Edith Clarke Circuit Analysis of A-C Power Systems, vol. I, Sym-
metrical and Related Components, John Wiley & Sons, Inc., Njujork 1943; W. V. Lyon, ,,Ap-
plications of the Method of Symmetrical Components", Mc-Graw Hill Book Company, Inc
Njujork 1933.
372 MALI M OTORI ZA NAIZM EN ICN U STR U JU [GLAVA 10.
Lako je utvrditi kako se ponaa motor kad se prikljui na uravnoteene

dvofazne napone bilo kog faznog redosleda. Kad se na primer rotor obre brzinom
n urelativnim jedinicama u smeru od namotaja a ka namotaju m, impedansa na
krajevima po fazi odreena je ekvivalentnim kolom na sl. 10-19a ako prikljueni
napon ua prednjai prikljuenom naponu um za 90. U daljem izlaganju po ovoj
stvari takav fazni redosled zvae se pozitivni redosled i oznaavati indeksom /.
Sve dok je rotor prinuen da se obre istom brzinom u istom smeru, impedansa
na krajevima po fazi bie odreena ekvivalentnim kolom na sl. 10-196 kad ua za-
ostaje za 90 za um. Ovaj fazni redosled e se zvati negativni redosled i oznaavati
indeksom 6 .
Pretpostavimo sad da se dva uravnoteena dvofazna izvora suprotnih faznih
redosleda veu na red i jednovremeno prikljue na motor, kao to pokazuje sl.
1 0 - 2 0 ay ovde vektori napona, Um/,koji je prikljuen nanamotaj m koji je pri-
kljuen na namotaj a, obrazuju uravnoteeni sistem pozitivnog redosleda, a vektori
napona Umb i jU mb obrazuju drugi uravnoteeni sistem ali negativnog redosle-
da. Rezultantni napon Um prikljuen na namotaj m, izraen vektorski, je:
Um = Um; + Umb (10-45)
a napon prikljuen na namotaj a je
Ua = jU m; - j U mb (10-46)
Kad, na primer, direktni sistem ili sistem pozitivnog redosleda predstavljaju vek-
tori Umf i jU mf na sl. 10-206, a inversni sistem ili sistem negativnog redosleda
predstavljaju vektori Umb i jU mb, rezultantni naponi su dati vektorima Um i
Ua. Na taj nain se sintezom dva simetrina sistema suprotnog faznog redosleda
dobiva neuravnoteeni dvofazni sistem prikljuenih napona Um i Ua.
Sl. 10-20. Stvaranje neuravnoteenog dvofaznog sistema iz zbira dva uravnoteena sistema su-
protnih faznih redosleda
Meutim, sa simetrinim komponentnim sistemima mnogo se lake radi

nego sa njihovim rezultantnim sistemom koji nije uravnoteen. Lako je na primer
izraunati komponentne struje koje proizvodi svaki od simetrinih komponentnih
sistema prikljuenih napona, s obzirom da asinhroni motor radi kao uravnoteeni
dvofazni motor u odnosu na svaki od ovih sistema. Po naelu superpozicije stvarna
struja u nekom od namotaja je zbir njenih komponenata. Tako, kad su Im{ odnosno
Imb komponentni vektori struje pozitivnog odnosno negativnog redosleda u namo-
taju m, odgovarajui komponentni vektori struje pozitivnog odnosno negativnog
redosleda u namotaju a su j l mf i j l mb, a stvarne struje u namotaju, vektorski
izraene, s u :
DEO 10-8] SIM ETR IC N E KOM PONENTE 373
7m I mf + I m b (10-47)
la = jlmf jlmb (10-48)
esto se mora postupati obratno, da se nau simetrine komponente datih
napona ili struja. Kad se jedn. 10-45 i 10-46 ree po vektorskim komponentama
Umf i U mb u zavisnosti od poznatih vektora napona U m i U a dobiva se
U mf = 2 ( U m - j U a) (10-49)
U nb= ^ ( U m + j U a) (10-50)
Ova izraunavanja su grafiki predstavljena vektorskim dijagramom na sl. 1 0 -2 1 .
Oigledno je da slini izrazi daju vektorske
simetrine komponente Imf i Imb struje u na-
motaju m u zavisnosti od datih vektora
struje Im \ Ia u dvema fazama, i to
Imf = ~ { I m- j I a) (10-51)
Im b = ~ ( I m + j I a ) (10-52)
Razlaganje talasa statorske m. m. s. Sl. 10-21. Razlaganjeneuravnoteenihdvo-
u direktnu i inversnu komponentu, kao na faznih naPona u simetrine komponente
sl. 1 0 - 2 c,moe pomoi da se dopunifizika sh-
ka o tome ta se zbiva u maini kad se primene
transformacije simetrinih komponenata prema jedn. 10-51 i 10-52. Na
sl. 1 0 - 2 2 a su Im i Ia vektori koji se obru u zavisnosti od vremena i ije su pro-
jekcije na realnu osu srazmerne trenutnim strujama u namotajima. Slika 10-226
je prostorni vektorski dijagram u kome su linijama taka-crta m i a predstavljene
ose namotaja, a vektorima Fm i Fa trenutne vrednosti pulzacionih talasa m. m. s.
proizvedenih ovim namotajima. Uproenja radi vektori su prikazani u svojim
poloajima u trenutku kad im, pa prema tome i Fm, postie trenutni maksimum
77m(max). Kad se, dakle, Fm razloi na svoje obrtne komponente sa polovinom
Sl. 10-22. (a) Neuravnoteene dvofazne struje i (b) razlaganje lalasa m. m. s. u direktnu i in-
versnu komponentu
amplitude, direktnu i inversnu (na nain prikazan na sl. 10-2c i jednainom 10-4),
ove komponente su u tom trenutku usmerene u pravcu ose m kao to pokazuju
dve komponente 0,5Pm(max) suprotnog smera obrtanja. U tom istom trenutku,
meutim, struja ia je prola svoju maksimalnu vrenost za vremenski ugao 0 (sl.
10-22a), pa se zato obrtne komponente 0,5 Fm(max), direktna i inversna, nalaze
u poloajima pokazanim na sl. 10-226. Prostorni vektori koji predstavljaju rezul-
tantne vektore direktnog polja Ff i inversnog Fb su vektorski zbirovi komponenata,
kao na sl. 10-226. Zbog prostomog ugla izmeu dva namotaja, ugao izmeu dve
komponente obrtnih polja 0,5 FmCmaX) i 0,5 Fa(max) za direktno polje je za 90
manji od vremenskog faznog ugla 6 izmeu struja, a za inversno polje je za 90

vei. Prema tome, vektorska sabiranja kojima se dobivaju m. m. sile Ff i Fb na sl.
10-226 potpuno su slina onima u jedn. 10-51 i 10-52 za izraunavanje simetrinih
komponentnih struja. Kad se, dakle, struje razloe u simetrine komponente, kao
u jedn. 10-51 i 10-52, statorska m. m. s. je time razloena na direktnu i inversnu
komponentu.
P rim er 10-3. Konstante ekvivalentnog kola dvofaznog asinhronog motora s kaveznim
rotorom, 5 KS, 220 V, 60 Hz imaju sledee vrednosti u O p o fazi:
r = 0,534 = 2,45
x,p = 70,1
r2 = 0,956 x2 = 2,96
Motor se napaja iz neuravnoteenog dvofaznog izvora iji su fazni naponi 230 odnosno 210 V,
pri emu manji napon prednjai za 80 ispred veeg. Za klizanje 0,05 nai:
a) komponente pozitivnog i negativnog redosleda prikljuenih napona;
b) komponente pozitivnog i negativnog redosleda statorskih faznih struja;
c) efektivne vrednosti faznih struja;
d.) unutranju mehaniku snagu.
Reenje. a) Obeleimo sa Um i Ua napone prikljuene na odgovarajue faze. Tada je
Um = 230 ]0_ = 230 + j 0 V
Ua = 210 /80 = 36,4 + j 207 V
Prema jedn. 10-49 i 10-50, direktna i inversna komponenta napona je, vektorski:
Um f= -2 (230 + / 0 -|- 2 0 7 - /3 6 ,4 )
= 218,5 +18,2 = 219,5 /4,8 V
Umb = 1 (230 + j 0 207 + j 36,4)
= 11,5 + j 18,2 = 21,5 /57,7 V

b) Prema jedn. 10-18 i 10-19, impedansa direktnog polja za klizanje 0,05 je
Zf = 1 6 , 4 6 + / 7,15 Q
ri + 3Xi = 53 + j 2,45 H
16,99 + j 9,60 = 19,50 /29,4 Q
Iz toga je direktna komponenta statorske struje
219,5/ 4,8
= 11,26/34,2 A
Imf = 19,50/29,4
Za isto klizanje, prema jedn. 10-22 i 10-23, inversna impedansa je

Z b = 0,451 + j 2,84 fi
ri -h 3Xi = 0 j534 + j 2,45 2
0,985 + / 5,29 = 5,38 /79,5H
Iz toga je inversna komponenta statorske struje
21 5/57 7
Imb = 5,38/19,5 = 4 j0 0,' ~ 2 1 j8 A
c) Prema jedn. 10-47 i 10-48 struje u dvema fazama su

DEO 10-9] DVOFAZNI SERVOM OTORI 375
Im = 1 3 ,0 6 - /7 ,7 9 = 15,2 /3r_A
Ia = 4,81 j 5,64 = 7,40 /49,2 A
Treba primetiti da su struje mnogo neuravnoteenije nego prikljueni naponi. ak i ako motor
nije preoptereen na vratilu gubici su znatno poveani zbog neuravnoteenosti struja i statorski
namotaj koji proputa najveu struju moe da se pregreva.
d) Snaga koju dve statorske faze odaju direktnom polju je
Pgf = 2 I2m/ Rf = 2 x 126,8 x 16,46 = 4 175 W

a snaga odata inversnom polju je
Pgb = 2 12mbR b = 2 x 16,0 x 0,451 = 15 W
Prema tome, prema jedn. 10-17, razvijena unutranja mehanika snaga, je:
P = 0,95 (4175 15) = 3950 W

Kad su gubici u gvodu, gubici usled trenja i ventilacije i dopunski gubici poznati, snaga odata
na vratilu moe se nai oduzimanjem gubitaka od unutranje snage. Gubici usled trenja i venti-
lacije zavise jedino od brzine i isti su kao pri uravnoteenom radu i istoj brzini. Ali gubici u gvou
i dopunski gubici su malo vei nego pri uravnoteenom radu s istim naponom i strujom pozi-
tivnog redosleda. Poveanje je izazvato uglavnom gubicima u gvou, usled uestanosti (2s) i
dopunskim gubicima u rotoru stvorenim inversnim poljem.
10-9. Dvofazni servom otori. Karakteristike ustaljenog stanja.
Jedna vana i interesantna oblast primene elektromotora je u sistemima za auto-
matsko regulisanje, u kojima se brzina ili ugaoni poloaj nekog vratila mora re-
gulisati na neki eljeni nain. U ovom razmatranju emo usredsrediti panju na
ureaje male snage za regulisanje poloaja, kod kojih se maksimalne odate snage
kreu od izvesnog dela jednog vata pa do nekoliko stotina vati. Dvofazni asinhroni
motori esto se upotrebljavaju u takvim ureajima na nain koji emo docnije
opisati u ovom odeljku. Usvajanjem podesnih pretpostavki, metode simetrinih
komponenata iz od. 1 0 - 8 pruaju prosto i uspeno sredstvo za analizovanje nji-
hovih karakteristika ustaljenog stanja, kao to emo uskoro videti.
Radi bolje preglednosti, razmotrimo najpre ukratko optu prirodu problema
koji se pojavljuju u ureajima male snage za regulisanje poloaja, naroito onih
koji se tiu motora. Takvi ureaji se mnogo primenjuju kod instrumenata i re-
gulacije industrijskih procesa. Na primer, uzmimo da je potrebno da se u toku
nekog procesa vri neprekidno registrovanje recimo promena nivoa tenosti
u nekom rezervoaru. To se moe postii instrumentom za registrovanje koji se
sastoji od pera kojim se grafikon promenljive veliine ucrtava na traku koja se
ravnomerno kree. Promenljiva veliina se moe meriti nekim sredstvom koje pro-
izvodi izvestan njoj srazmeran elektrini signal. Jedna od mnogih mogunosti sa-
stoji se u otporu, induktivnosti ili kapacitetu na koje promenljiva utie i koji obra-
zuju jednu granu kola u vidu mosta. Poloaj pera za registrovanje moe se menjati
pokretanjem preko punog reduktora malim elektromotorom, a pero moe meha-
niki biti napravljeno tako da drugu granu kola u vidu mosta menja u zavisnosti
od svoga poloaja, kao to pokazuje ema na sl. 10-23. Zato to mu je funkcija da
otkriva greku izmeu poloaja x datog promenljivom i poloaja y koji odgovara
registracionom peru, most se naziva detektor greaka. Na primer, kad je most
neuravnoteen, signal srazmeran greki deluje na ulaz pojaavaa, iji izlaz utie
na motor da se obre u smeru potrebnom da se most uravnotei. Taj sistem je
jedan primer veoma razgranate vrste ureaja za automatsku regulaciju poznatih
pod imenom servomehanizmi (esto skraeno servd) o kojima e biti vie rei u od.
13-5 i 13-6.
Moglo bi se postaviti pitanje emu je potreban tako sloen ureaj? Zato,
na primer, napon Uox na sl. 10-23 ne bi mogao posluiti da bi se kretanjem volt-
376 M A LI M OTORI ZA N AIZM ENICNU STR U JU [GLAVA 10.
metra pomeralo pero? Po potrebi bi se izmeu Uox i voltmetra mogao postaviti

neki pojaava. Za takav ureaj, meutim, trebalo bi da karakteristike svih kom-
pum re d u k to r pom ero pero
i iz ra v n a v o m ost
Sl. 10-23. ema servomehanizma za registrovanje nivoa tenosti u rezervoaru
ponenata izmeu mernog kola i registracionog pera budu uvek apsolutno kon-
stantne. Uticaji poremeaja, kao to su promene temperature, promenljivo trenje,
promene karakteristike elektronskih cevi i kolebanja napona u mrei, mogli bi
prouzrokovati znatne greke. Nije sigumo da se poloaj registracionog pera stvarno
pridrava primljenog signala.
U servo-sistemu, meutim, sve dok pero nije u tanom poloaju, most je
neuravnoteen i motor se obre tako da most vraa u ravnoteu, ak i ako su se
karakteristike elemenata izmeu mosta i pera promenile. Netanosti zbog pro-
menljivog trenja mogu se smanjbi konstruiui servo-sistem tako da mu izlazni
obrtni momenat bude veliki u poreenju sa obrtnim momentima trenja koji postoje
u sistemu. Prema tome, strani uticaji utiu veoma malo na tanost. Jedna od karak-
teristinih odlika servomehanizma je njegova povratna veza pomou koje se izlaz
poredi s ulazom i nove sile se putaju u dejstvo kada doe do greke izmeu izlaza
i ulaza. Treba zapaziti da ove opte odlike imaju mnogo ega slinog sa reakcionim
pojaavaima (pojaavaima sa povratnom spregom).
Zahtevi kojima mora udovoljiti motor za ovakvu primenu u servo-ureajima
oigledno su dosta drukiji od onih za motore koji savlauju optereenje vie ili
manje konstantnom brzinom. Servomotor mora oigledno da radi u oba smera
i njegova brzina obino je podvrgnuta neprekidnom regulisanju. On retko radi
ustaljenom brzinom u stvari, retko dostie punu brzinu. Najveim delom radi
u blizini brzine nula, najpre u pozitivnom smeru nekoliko obrtaja, a zatim moda
u negativnom. Ova vrsta radnog ciklusa poveava tekoe oko hlaenja motora,
s obzirom dase nemoe raunati da e ventilatorsko dejstvo rotora pomoi stru-
janju vazduha za hlaenje. Motor mora biti kadar da se brzo ubrzava i menja smer
obrtanja, jer trom odziv vodi netanom praenju primljenih signala i drugim di-
namikim tekoama. Njegov polazni momenat mora, dakle, biti velik a momenat
inercije mali. Da bi se smanjile greke u ustaljenom stanju, obrtni momena1' motora
treba da je veliki u poreenju s obrtnim momentima trenja u ureaju. Motor troi
odatu snagu najveim delom na ubrzavanje vlastitih obrtnih masa i obrtnih masa
celog ureaja. Iz obzira stabilnosti, karakteriska obrtni momenatbrzina tieba
da ima negativan nagib.
Iako asinhronom motoru s kaveznim rotorom najbolje odgovara da radi
s malim klizanjem, zbog ega se on najlake prilagoava pogonu s konstantnom
brzinom, ovaj tip motora ipak ima druge dovoljno privlane odlike, tako da se on
mnogo upotrebljava za servo-sisteme male snage. Robustnost i jednostavnost ka-
veznog rotora veliko je preimustvo kako iz ekonomskih tako i iz tehnikih razloga.
On nema dirki sa kliznim kontaktima koje zahtevaju bar povremeni pregled i
odravanje, kao to je sluaj sa ostalim motorima. S obzirom da rotoiski namotaj
ne zahteva izolaciju, temperatura rotora je ograniena samo mehanikim obzirima
i posredno svojim uticajem na temperaturu statorskog namotaja. Kad se za hlaenje
statorskih namotaja predvide pogodna sredstva, moe se dozvoliti da rotorski
gubici budu vei nego za ostale vrsle motora. S obzirom da nema mnogo neak-
tivnog materijala, inercija motora s kaveznim rotorom moe se poesiti da bude
manja od inercije motora za jednosmernu struju odgovarajue nominalne snage.
Rotor aastog npa (sl. 10-18) moe se primeniti kad je maksimalna odata snaga
manja od nekoliko vata. Ovaj rip rotora ima vrlo malu inerciju.
Najvanije elemente servo-sistema u kome je primenjen dvofazni asinhroni
motor pokazuje sl. 10-24, koja je ista kao sl. 10-23, samo je prilagoena za upotrebu
sa dvofaznim motorom. Stalna ili referentna faza m motora napaja se iz izvora
konstantnog napona i konstantne uestanosti. Detektor greke, uovom sluaju kolo
u vidu mosta, kao ono na sl. 10-23, napaja se iz istog izvora. Kao na sl. 10-23,
poloaj kliznog kontakta x odreuje promenljiva veliina koju treba meriti, a
kontakt y biva pokretan motorom u smeru uravnoteenja mosta. Napon Uxy, sra-
zmeran sa grekom, prikljuuje se na ulaz pojaavaa ijiizlaz napaja upravljaku
fazu a motora. Naponi prikljueni na motor su vremenski pomereni za prav ugao,

bilo ostvarivanjem faznog pomeraja od 90 u pojaavau, bilo vezivanjem pogodnog
kondenzatora na red s referentnom fazom m, kao na sl. 10-24. Na taj nain se motor
napaja neuravnoteenim dvofaznim naponima, a napon upravljake faze Ua sra-
zmeran je greki. Kad jemost neuravnoteen, motor razvija obrtni momenat u smeru
povratka u uravnoteeno stanje, a njegov obrtni momenat je funkcija brzine i na-
pona upravljake faze Ua. Promena smera greke ima za posledicu fazni pomeraj
za 180 u naponu pojaavaa, to jest promenu faznog redosleda napona priklju-
enih na motor. Time se menja i smer obrtnog momenta koji motor razvija. Jedno-
stavnost sistema je njegova veoma poeljna odlika.
Zahtevi poloajnog servo-sistema propisuju takorei u potpunosti oblik ka-
rakteristike obrtni momenatbrzina za dvofazni asinhroni motor podesan za takvu
primenu. Kao kod svakog motora za ovakvu primenu, obrtni momenat mora biti
vehki za brzine blizunule, a nagib karakteristike obrtni momenatbrzina morao
bi biti negativan u normalnom radnom opsegu oko brzine nula, kao to je u ovom
378 M ALI M OTORI ZA NAIZM ENINU STR U JU [GLAVA 10.
odeljku ranije naglaeno. Oba ova zahteva mogu se ispuniti upotrebom rotora
sa velikim otporom konstruisanog tako da maksimalni obrtni momenat razvija
pri negativnoj brzini priblino ravnoj polovini sinhrone brzine, kao to pokazuje
karakteristika obrtni momenatbrzina sa oznakom Ua = 1,0 na sl. 10-25. Nor-
malan rad blizu brzine nula je tada u stabilnoj oblasti desno od taaka maksimalnog
obrtnog momenta. Drugi jedan zahtev je da motor ne sme teiti da radi kao jedno-
fazni motor kad je signal greke ravan nuli. Moe se dokazati da je ovaj zahtev
zadovoljen upotrebom rotora sa velikim otporom.
Premda potpuna analiza servo-sistema predstavlja oigledno dinamiki
problem, izvesna predstava o karakteristici motora za servo-sisteme moe se ipak
stvoriti prouavanjem njegovih karakteristika za ustaljeno stanje. Analiza se znatno
Sl. 10-25. Krive obrtni momenatbrzina dvofaznog servomotora iz primera 10-4
uproava sa pretpostavkom da su struje i naponi sinusoidni, da je uticaj impedansi

izvora zanemaren i da motor ima identine dvofazne statorske namotaje. Motor
je tada naprosto simetrini dvofazni motor, koji se napaja iz neuravnoteenog dvo-
faznog izvora i njegove karakteristike mogu se izraunati metodima iz od. 1 0 - 8 .
Sloenija teorija iz od. 10-10 potrebna je radi obraunavanja uticaja neuravnote-
enih impedansi.
P r im e r 10-4. Simetrini dvofazni asinhroni motor razvija maksimalni unutranji obrtni
momenat pri negativnoj brzini od 0,50 u relativnim jedinicama kad se na krajeve statora prik-
ljue uravnoteeni dvofazni naponi. Sainilac kvaliteta njegovog ekvivalentnog kola po Tevenenu
(vidi od. 9-4) je Q = 3,0. Ovaj motor treba da poslui kao vofazni servomotor s konstantnim na-
ponom od 1,00 u relativnim jedinicama prikljuenim na njegovu referentnu fazu i promenljivim
naponom prikljuenim na njegovu upravljaku fazu, pod pretpostavkom da su ovi naponi vremen-
ski pomereni za prav ugao.
Nacrtati familiju karakteristika unutranji obrtni momenatbrzina za napone uprav-
Ijake faze 1,00, 0,80, 0,60, 0,40, 0,20 i 0 u relativnim jedinicama i za opseg brzina od 1 do + 1
u relativnim jedinicama. Obrtne momente izraziti u relativnim jedinicama uzimajui kao bazu
unutranji obrtni momenat u stanju mirovanja, kad se uravnoteeni dvofazni naponi 1,00 u re-
lativnim jedinicama prikljue na dve statorske faze.
Reenje. Brzina za maksimalni obrtni momenat, vrednost Q i polazni momenat za urav-
noteene dvofazne napone odreuju poloaj krive za Ua = 1,00. Ova kriva moe se lako odrediti
iz bezdimenzionih krivih obrtni momenat klizanje na sl. 9-9. Ostatak familije moe se izrau-
nati iz te krive razlaganjem prikljuenih napona na dvofazne simetrine komponente.
S obzirom da je brzina za maksimalni obrtni momenat data, 0,50 u relativnim jedini-
cama, klizanje za maksimalni obrtni momenat je smaxM = 1,50. U stanju mirovanja je, dakle,
smaxAf 1,50
Prema sl. 9-9 za Q = 3,0 je odgovarajui odnos obrtnih momenata u stanju mirovanja
Jpfstart
= 0,938
A f max
Ali Afstart = 1,00 u relativnim jedinicama, po definiciji. Otud je Afmax = 1 '0,938 = 1,066 u
relativnim jedinicama.
Podaci za krivu obrtni momenatbrzina za Ua = 1,00 na sl. 10-25 mogu se sad dobiti
iz sl. 9-9. Podaci su navedeni u tablici 10-1. U prvoj i drugoj koloni su odnosi klizanja, a odgo-
varajui odnosi obrtnog momenta itaju se sa krive za Q = 3,0 na sl. 9-9. Stvarno klizanje s u
koloni 3 nalazi se mnoei vrednosti iz kolone 1 sa smaxM = 1j 50. Odgovarajui obrtni momenat
M 'f u koloni 4 dobiva se mnoenjem vrednosti iz kolone 2 sa M max = 1,066. Pri uravnoteenim
uslovima (Ua = 1,00) nema obrtnog momenta inversnog smera, a kolona 4 daje rezultantni obrtni
momenat sa kojim je nacrtana kriva na sl. 10-25 sa oznakom Ua = 1,0
T A B L IC A 10 1
IZ R A C U N A T E V R E D N O S T I ZA P R IM E R 10 4
s M 2 s M 'b
s M 'f
%axAf ^m ax
0 0 0 0 2,0 1,03
0,133 0,32 0,2 0,34 1,8 1,055
0,267 0,565 0,4 0,60 1,6 1,06
0,40 0,745 0,6 0,795 1,4 1,06
0,533 0,86 0,8 0,92 1,2 1,045
0,667 0,94 1,0 1,00 1,0 1,00

0,80 0,98 1,2 1,045 0,8 0,92
0,933 0,995 1,4 1,06 0,6 0,795
1,067 0,995 1,6 1,06 0,4 0,60
1,20 0,99 1,8 1,055 0,2 0,34
1,33 0,965 2,0 1,03 0 0
Kad su naponi neuravnoteeni, mogu se razloiti na simetrine komponente. Uzmimo da

je Ua napon upravljake faze u relativnim jedinicama i da on prednjai a 90 ispred referentnog
napona Um. Vektorski izraz za napon upravljake faze je tada jU a, a jedn. 10-49 i 10-50 se svode
na
Umf = y [1 - j ( j U a)] = j - (1 + Ua) (10-53)
um
b= ~ [1 + j (/U*)] = y ( l ua) (10-54)
Sad postoje oba polja, direktno i inversno. Za inversno polje klizanje je 2s, kao u koloni
5 tablica 10-1. Kolona 6 daje vrednosti inversnog obrtnog momenta M 'b koji bi se razvio pri na-
ponima negativnog faznog redosleda od 1,00 u relativnim jedinicama, a dobiva se iz kolone 4.
(Na primer, vrednost M 'b pri klizanju inversnog polja 2 s = 1,8 je ista kao vrednost M 'f pri
klizanju direktnog polja 5 = 1,8).
Posetimo se sada da viefazni asinhroni motor razvija unutranji obrtni momenat srazmeran
kvadratu napona. Direktni i inversni obrtni momenat je, dakle,
M f = U ' m r M f (10-55)
M b = U*mb M 'b (10-56)
gde su Umf, Umb vrednosti u relativnim jedinicama komponenata pozitivnog i negativnog re-
dosleda prikljuenih neuravnoteenih napona (jedn. 10-53 i 10-54), a M 'f , M 'b direktni i inversni
obrtni momenti koji odgovaraju prikljuenim naponima pozitivnog i negativnog redosleda od 1,00
u relativnim jedinicama, kao to je dato u kolonama 4 i 6. Rezultantni unutranji obrtni momenat
M je
M = Mf M b (10-57)
Sada se moe odrediti obrtni momenat koji se razvija pri bilo kojoj izabranoj vrednosti
Ua klizanja. Na primer, prema jedn. 10-53, 10-54, 10-55 i 10-56.
Za Ua = 0,60:
Umf = 0,80 Mf = 0,64 M 'f
Umb = 0,20 M b = 0,04 M 'b
Vrednosti za M 'f i M 'b mogu se proitati iz tablice 10-1. Na primer, za s = 0,20.
M f = 0,34 Mf = 0,64 0,34 = 0,218
M 'b = 1,055 M b = 0,04 1,055 = 0,042
M = Mf M b = 0,176
Podaci za familiju krivih na sl. 10-25 mogu se priblino primeniti na sve dvofazne servomotore
s obzirom da su svi oni konstruisani tako da razvijaju maksimalni obrtni momenat pri otprilike
istoj brzini u relativnim jedinicama i da imaju priblino isto Q. Klizanje smixM pri maksimalnom
obrtnom momentu i Q odreuju oblik karakteristika dogod je otpor rotora konstantan a uticaj
zasienja zanemarljiv. Prilino iroke promene parametara smaxAt i Q utiu relativno malo na
karakteristike u normalnom radnom podruju.
Glavni nedostatak dvofaznog servomotora je rav stepen korisnosti to je
svojstveno motoru s kaveznim rotorom kad radi s velikim klizanjem. Kao to je
istaknuto u od. 9-2, stepen korisnosti viefaznog asinhronog motora s kratko spo-
jenim rotorskim namotajem je slian stepenu korisnosti mehanike spojnice s kli-
zanjem; klizanje je neposredna mera rotorskih gubitaka. Granica stepena korisnosti
jo je nia u ureaju za regulisanje brzine u kome dolazi do neuravnoteenosti
prikljuenih napona zbog opadanja odate snage i poveanja rotorskih gubitaka pro-
uzrokovanog inversnim poljem. Ureaji za regulisanje brzine pomou podeavanja
klizanja motora s kaveznim rotorom neizvodljivi su za velike motore zbog tekoa
u vezi sa hlaenjem, zbog poveanja potronje energije sa porastom dimenzija i
zbog ekonomske vanosti gubitaka.
10-10. Teorija obrtnog polja za nesim etrine dvofazne asinhrone
m aine. Videli smo da pojam dvostrukog obrtnog polja vodi korisnoj metodi za
analizu dvofaznih maina sa istovetnim statorskim namotajima u meusobno uprav-
nom poloaju. Prirodno se postavlja pitanje: da li se isti nain razmiljanja moe
primeniti na maine s nesimetrinim statorskim ko-
lima? Problem koji bismo naroito eleli da reimo
naznaen je na sl. 10-26 koja pokazuje dvofazni asin-
hroni motor povezan sa dva izvora napona Um i Ua
preko neuravnoteenih kola sa impedansama Zm i Zea.
Motor ima ravnomeran vazduni procep i simetrian
viefazni ili kavezni rotor. Statorski namotaji su pro-
stomo pod elektrinim pravim uglom, ali mogu i-
mati nejednake brojeve navojaka i nejednake rasi-
pne impedanse12:). Ako bi se uspelo u reavanju ovog
problema, rezultati bi se mogli primeniti na najrazli-
Sl. 10-26. Dvofazni asinhroni itije vrste asinhronih maina. Na primer, motori s
motor s neuravnoteenim sta- pomonom fazom i kondenzatorski motori predstav-
torskim kolima.
ljali bi posebne sluajeve u kojima su naponi Um i12
12) Za opta razmatranja maina u kojima namotaji ne moraju biti u meusobno upravnom
poloaju, vidi W. V. Lyon i Charles Kingsley, Jr., Analysis of Unsymmetrical Machines, Trans.
A IE E , vol. 55, br. 5, str. 471 do 476, maj 1936.
Za analizu maina sa meusobno upravnim namotajima, vidi F. W. Suhr, Symmetrical
Components as Applied to the Single-phase Induction Motor, Trans. A IE E , vol. 64, br. 9, str.
651 do 656, septembar 1945.
DEO 10-10] DVOFAZNE A SIN HRO NE M AINE 381
Ua jednaki. Jednofazni rad bio bi specijalan sluaj u kome je Ia ravno nuli. U stvari,
prethodna istraivanja u od. 1 0 - 6 i 1 0 - 8 mogu se smatrati samo kao izvianja koja
konano vode uoptenom gleditu koje e se sad razmatrati.
a. Uopkena teorija. Vektorske jednaine napona statorskog kola za uop-
teni dvofazni motor na sl. 10-26 mogu se odmah napisati kao
Um Im Z lm + Em (10-58)
Ua = IaZla + Ea (10-59)
gde su Um i Ua vektori napona izvora, Im i Ia vektori faznih struja, Z lm i Z la vek-
torski zbirovi impedanse spoljnog kola i rasipne impedanse pojedinih statorskih
faza, a Em i Ea kontra e. m. sile indukovane u statorskim namotajima dejstvom
fluksa u vazdunom procepu. Da bi se moglo nastaviti, treba najpre prouiti unu-
tranje reakcije talasa fluksa u vazdunom procepu. Ranije iskustvo iz od. 10-8
navodi na pomisao da bi statorske struje trebalo razloiti u dve gamiture kompo-
nenata koje bi proizvele direktni odnosno inversni talas m. m. s. Zatim bi se kontra
e. m. s. mogle izraziti pomou unutranjih impedansi u odnosu na komponentna
obrtna polja. U razmatranje e biti uzeti samo osnovni prostomi harmonici fluksa
i m. m. s.
Uzmimo da su N m i N a efektivni brojevi navojaka namotaja m, odnosno a.
Pod brojem efektivnih navojaka razume se broj navojaka ispravljen s obzirom na
uticaj raspodele namotaja ukoliko se posmatra osnovni prostorni harmonik m. m. s.
Ba kao u uravnoteenom dvofaznom motoru, obrtno polje konstantne amplitude
bi se obrazovalo ako bi struje u dva namotaja proizvodile m. m. s. jednakih
amplituda i vremenski pomerene za prav ugao. Smer obrtanja polja zavisio bi od
faznog redosleda struja. Direktno polje konstantne amplitude bi se obrazovalo
ako bi gamitura vektora struje Imj i Iaf u namotajima m odnosno a zadovoljavala
vektorski izraz:
N a Iaf j Nm Imj (10-60)
ili
(10-61)
gde je a odnos efektivnih brojeva navojaka N a fNm. Na slian nain bi se obrazo-

valo inversno polje konstantne amplitude ako bi druga gamitura vektora struje
I mb i I a b zadovoljila vektorski izraz
Iab = - j Imb (10-62)
a
Kad bi obe gamiture stmja istovremeno postojale, stvarne stmje u namotajima,
izraene vektorski, bile bi:
Im Im f + Im b (10-63)
I a = Ia f + Ia b =j ^ ~ j ~ (10-64)
a a
i oba polja bi postojala, direktno i inversno. Reavanjem ovih jednaina po kom-
ponenmim strujama Imj i Imb u zavisnosti od stvamih struja u namotajima Im i
l a dobiva se
In:f ' ^ ( Im jIa) (10-65)
Imb ^ ^-1>n + 7 dla) (1 0 -6 6 )

382 M ALI M OTORI ZA N A IZM EN lCN U STR U JU [GLAVA 10.
Uporedi sa jedn. 10-51 i 10-52. Treba imati na umu da a la jednostavno znai

struju u namotaju a svedenu na namotaj m, kao u teoriji statikog transformatora.
Sa gledita namotaja m, unutranje reakcije direktnog i inversnog polja su
u svemu kao u uravnoteenom dvofaznom motoru. Tako, kad se impedanse ro-
tora i impedanse magneenja svedu na namotaj m, impedanse direktnog i inversnog
polja Zf i Zb posmatrane sa namotaja m dobivaju se iz ekvivalentnih kola na sl.
10-27, a komponentne kontra e. m. s. Emf i Emb, indukovane u namotaju m dej-
stvom odnosnih polja, su ravne naponima na krajevima tih impedansi. Ukupna
kontra e. m. s. Em indukovana u namotaju m, vektorski izraena, je:
Em = Emf + Emb = Imf Zf + Imb Zb (10-67)
Zbog odnosa brojeva navojaka komponentne e. m. sile indukovane u namotaju a
su a puta vee od odgovarajuih komponentnih napona indukovanih u namotaju m.
Zbog smerova u kojima se ova polja obru, komponenta direktnog polja indukovana
2-s
Sl. 10-27. Ekvivalentna kola koja predstavljaju reakcije (a) direktnog i (b) inversnog polja, po-
smatrane sa glavnog namotaja
u namotaju a prednjai, a komponenta inversnog polja zaostaje u odnosu na od-

govarajuu komponentu indukovanu u namotaju m. Prema tome, ukupna kontra
e. m. s. Ea indukovana u namotaju a dejstvom oba polja izraena vektorski, je
Ea ja Emf ja Emb ja Imf Zf ja Imb Zb (10-68)
Ne treba gubiti iz vida da su aEmf i aEmb naponi namotaja m svedeni na namotaj a.
Zamena jedn. 10-63, 10-64, 10-67 i 10-68 u jedn. 10-58 i 10-59 daje tada
Um = {lmf + Imb) Zlm + Imf Zf + Imb Zb (10-69)
ua= \ j Imf- j Imb Z [a + ja ImfZf jaImbZb (10-70)

a a
Razmetanjem lanova ovih jednaina i mnoenjem jedn. 10-70 sa j /a dobiva se
Um = Imf (Zlm + Zf) + Imb (Zlm + Zb) (10-71)
- j J = 4 / f a + Z f) - l J Z^ + Z, j (10-72)
Treba imati na umu da je Ua \a napon faze a sveden na namotaj m i da je Zlaja2

impedansa statorskog kola faze a svedena na namotaj m.
Ove se jednaine mogu reiti po strujama u zavisnosti od napona i impe-
dansi, ali iskustvo sa metodom simetrinih komponenata, kao u od. 1 0 - 8 , navodi
na pomisao da bi se preinaenjem jednaina uz uvoenje simetrinih komponenata
prikljuenih napona moglo postii znatno uproenje. Takvo preinaenje je lako
izvriti; tako, sabiranjem jedn. 10-71 i 10-72 i deljenjem rezultata sa 2 dobiva se
deo lo-ioj DVOFAZNE A SIN HRO NE M AINE 383
(7
Z/i.
+ Zy
Um U
1
mj - i , mb ' (10-73)
2
Na slian nain se oduzimanjem jedn. 10-72 od jedn. 10-71 i deljenjem rezultata
sa 2 dobiva
17
+ ^ \m
1
Um + j

U d
zb (10-74)
*-mb +
2 \ 2
Uzmimo sad da je
TT
U mj _
= ^l [J TJ
Um ] (10-75)
umb^ - U um +Ju; (10-76)
Uporeenjem sa jedn. 10-49 i 10-50 u ovim novim naponima mogu se prepoznati

simetrine komponente prikljuenih napona, svedenih na fazu m. Prema jedn.
10-75 i 10-76, izrazi za stvarne napone namotaja izraeni pomou simetrinih
komponenata su
Um Um
f - j- um
b (10-77)
Ua ja Umf ja Umb (10-78)
Radi uproenja obeleavanja staviemo:
^0 =
1
2 U
(% 2
+ ^ (10-79)
^4 =
1
1 %
_Z
Z'lm (10-80)
2 ( az
gde je Z0 srednja vrednost impedansi svedenih na glavni namotaj a Zd polovina

njihove razlike. Zamenom vrednosti definisanih jednainama 10-75, 10-76, 10-79
i 10-80 u jedn. 10-73 i 10-74 dobiva se
Um = Imf (Z0 + Zf) Imb Zd (10-81)
Umb -- Imf Z d + Imb{Z0 + Zb) (10-82)
Jednaine 10-81 i 10-82 su takoe naponske jednaine za spregnuto kolo
pokazano na sl. 10-28a, koje prema tome predstavlja ekvivalentno kolo za motor.
Iz jedn. 10-79 i 10-80 je
Z0 Zd = Zlm (10-83)
Treba se podsetiti da su impedanse Zs i Zb paralelne kombinacije rotorske grane
i grane magneenja (sl. 10-27). Ekvivalentno kolo, dakle, moe se nacrtati i kao
na sl. 10-28++ Impedansa Zd se crta kao kapacitivna impedansa, jer to ona i jeste13
13) Za izvoenje slinog ekvivalentnog kola pomou tenzorske analize, vidi Gabriel Kron,
Equivalent Circuit of the Capacitor Motor, Gen. Elec. Rev., vol. 44, br. 9, str. 511 do 513, septem-
bar 1941; isto tako, Gabriel Kron, Steady-state Equivalent Circuits of Synchronous and Indue-
tion Machines, Trans. A IE E , vol. 67, str. 157 do 181, 1948. Za drukiji oblik ekvivalentnog kola
izvedenog pomou teorije poprenog polja, vidi Sheldon S. L. Chang, The Equivalent Circuit
of the Capacitor Motor, Trans. A IE E , vol. 66, str. 631 do 640, 1947.
u vanom sluaju kondenzatorskog motora. Ova impedansa deluje kao sprega,

upravo kao uzajamna impedansa izmeu direktnog i inversnog polja i pokazuje
Sl. 10-28. Uoptena ekvivalentna kola za dvofaznc asinhrone maine
nain na koji ova polja utiu jedno na drugo. Struja u toj impedansi je
^mf ^mb (10-84)
Jednaine 10-81 i 10-82 i ekvivalentno kolo na sl. 10-28/; mogu se primeniti
na veoma razliite vrste motora. Na primer, ako su impedanse statorskog kola jed-
nake kad se svedu na isti namotaj, onda jc Zd = 0, direktno i inversno polje ne za-
vise jedno od drugog; ovaj specijalni sluaj je tano kao sluaj sa simetrinim mo-
torom u od. 10-8 posle svoenja svih veliina na isti namotaj. Ako je Zd = 0 i ako
svedeni naponi obrazuju uravnoteen dvofazni sistem pozitivnog faznog redo-
sleda, onda se sl. 10-286 svodi na ekvivalentno kolo za uravnoteeni rad. Kad je
namotaj a otvoren, onda je Zd beskonano; to je poseban sluaj jednofaznog rada
razmatran u od. 10-6. Za taj specijalni sluaj je Ia = 0, a jedn. 10-65 i 10-66
postaju
*mf ^mb (10-85)
2
Ekvivalentno kolo se tada svodi na napon Um prikljuen na kombinaciju 2 Z]m na
red s impedansama direktnog i inversnog kola. Deljenjem impedansi sa 2 dobiva
se ekvivalentno kolo na sl. 10-14c.
Jednaine 10-81 i 10-82 mogu se reiti po strujama i dobiti:
Umf (Zp + Zj,) + Umb Z d
( 10- 86 )
(Z0 + Z j ) \ z o + Zb) z 2d
j _ Umb ( + 0 + Zf) -j Umf Za (10-87)
~ (Z0 + Zf) (Z0 + Zb) - Z J d
Kad su konstante motora i prikljueni naponi poznati, a jedna vrednost klizanja
pretpostavljena, direktna i inversna komponenta struje u fazi m mogu se odrediti.
Snaga koju faza m statora odaje direktnom polju je I 2,f R/, a kako je motor u
svom unutranjem ponaanju prema komponentama direktnog polja jednak uravno-
teenom dvofaznom motoru, to i faza a daje slian doprinos. Kao u uravnoteenom
dvofaznom motoru, ukupna snaga Psf koju direktnom polju odaju obe faze statora,
prema tome je
Pgf = 2 P mf Rf (10-8 8 )
Slino tome, ukupna snaga Psb odata inversnom polju je
Pgb = 2 I 2mb R b ( 10 - 89 )
DEO 10-10] DVOFAZNE A SIN H RO N E M AINE 385
Unutranji obrtni momenat, gubici u bakru rotora i unutranja mehanika snaga

mogu se zatim odrediti direktnom primenom teorije obrtnog polja, kao u jedn.
10-13, 10-61 i 10-17.
b. Polazni momenat. Uslovi putanja u rad predstavljaju vaan i prost po-
seban sluaj14). Kad rotor miruje, struja u svakom namotaju moe se odrediti iz
njegovog vlastitog prikljuenog napona i impedanse (ukljuivo redne impedanse
vezane ako ih ima), jer uzajamnog uticaja izmeu faza nema pri mirovanju kad su
namotaji prostomo pod pravim uglom. Razloimo li sada statorske struje na di-
rektne i inversne komponente, unutranji polazni momenat moe se odrediti po-
mou osnovnog obrasca za obrtni momenat (jedn. 10-13). S obzirom da su impe-
danse direktnog i inversnog polja u stanju mirovanja jednake, osnovni obrazac
za obrtni momenat svodi se na
M start = - (P mf - P mb) R (10-90)
gde je Afstart unutranji polazni momenat (u Nm) a R otpor impedanse paralelne

kombinacije r 2 + j x 2 i jx,f svedene na namotaj m. Sainilac 2 je broj statorskih faza.
Jednostavan i podesanizraz
za polazni momenat moe se
onda dobiti kad se razlika iz-
meu kvadrata efektivnih vre-
dnosti direktne i inversne
struje izrazi pomou rezultan-
tnih statorskih struja i faznog
ugla izmeu njih. Razlaganje
statorskih struja u direktne i
inversne komponente shodno
jedn. 10-65 i 10-66, prikazano
je na vektorskom dijagramu
na sl. 10-29. Fazniugao izme- Sl. 10-29. Vektorski dijagram struja i njihovih simetrinih
u Im i Ia je a. Za trougao komponenata
oab je
2
ob = oa + ab 2oa ab cos < oab (10-91)
ili, izraeno u efektivnim vrednostima struja,
P mf = (0,5 Imf + (0,5 a laf + 2 0,5 Im 0,5 ala sin a (10-92)
Slino, za trougao oac je
P mb = (0,5 Imf + (0,5 alaf 2 0,5 Im 0,5 a la sin a (10-93)
Zamenom razlike izmeu jedn. 10-92 i 10-93 u jedn. 10-90 dobiva se
Afstart = - - Ima IaR sin a (10-94)*25
u > Za iscrpno izlaganje uslova putanja u rad motora s pomonom fazom na statoru i
kondenzatorskih motora, vidi C. G. Veinott, Starting Windings for Single-phase Induction
Motors, Trans. A IE E , vol. 63, br. 6, str. 288 do 294, juni 1944; T. C. Lloyd i J. H. Karr, Design
of Starting Windings for Split-phase Motors, Trans. A IE E , vol. 63, br. 1, str. 9 do 13, januar
1944.
25 Hlektrioe maine
1
386 M ALI M OTORI ZA N AIZM ENICNU STR U JU [GLAVA 10.
c. Kondenzatorski motori i motori s pomonim faznim namotajem. Ovi motori

predstavljaju poseban sluaj u kome je
Um = U a = U (10-95)
gde je U jednofazni linijski napon. Jednaine 10-75 i 10-76 svode se tada na
(10-96)
= (10-97)
U jedn. 10-79 i 10-80, impedansa Zlm je rasipna impedansa glavnog namotaja.

Impedansa Z la je rasipna impedansa pomonog namotaja plus (u sluaju konden-
zatorskog motora) impedansa kondenzatora. Jednofazna linijska struja je vektorski
zbir struja u namotajima. Primenu teorije na brojno izraunavanje radnih karakte-
ristika prikazaemo jednim primerom.
P r im e r 10-5. etvoropolni asinhroni motor 1 /4 KS, 110 V, 60 Hz, s dva kondenzatora
(polaznim i radnim) ima sledee konstante:
Rotorske veliine svedene na namotaj m'. r2 = 4,12 Cl x2 = 2,12 Ll
Reaktansa magneenja svedena na namotaj m: x,f = 66,8 f l
Glavni namotaj rlm = 2,02 a xlm ~= 2,79 a
Pomoni namotaj ria = 7,14 0 x ia ~ = 3,22 a
Polazni kondenzator rc = 3,00 a xc = 14,5 a
Radni kondenzator = 9,00 a
rc ' Xc = 172 0
Odnos efektivnih brojeva navojaka N a jN m = a = 1,18
Gubici u gvou u praznom hodu = 24 W
Trenje i ventilacija u praznom hodu = 13 W
a) Za stanje mirovanja izraunati struju u svakom namotaju, linijsku struju i sainilac
snage, napon na krajevima kondenzatora i unutranji obrtni momenat.
b) Sa ukljuenim polaznim kondenzatorom ponoviti a) za klizanje 0,50.
Reenje. Pomou konstanti rotora i reaktanse magneenja svedenih na glavni namotaj,
impedanse za obrtna polja direktno Zy i inversno Zj mogu se izraunati za propisanu vred-
nost klizanja. Rezultati su sledei:
s = 1,0 s = 0,5
Z , Zh Z zs= 7,62 + j 2)97
= 3,87 + j 2,29 Z b = 2,58 + j 2,16
a) U stanju mirovanja motor predstavlja statiko kolo bez meusobnog uticaja meu
fazama. Impedansa na krajevima glavne faze prikljuenim na mreu je
Zm = Z lm + Z = 2,02 + j 2,79 + 3,87 + j 2,29

= 6,89 + j 5,08 = 7,78 /40,8 C1
Uzimajui linijski napon U kao referentni vektor
U 110
Im = = / 40,8 = 14,14 / 40,8 A
Zm 7 ,7 8 ------ -------
= 10,7 j 9,23
Impedansa rotora i impedansa magneenja svedena na pomoni namotaj je
a2 Z = 1,182 (3,87 + j 2,29) = 5,38 + j 3,18
Impedansa polaznog kondenzatora vezanog na red s rasipnom impedansom pomonog namotaja je

Zla = 3,00 j 14,5 + 7,14 + j 3,22 = 10,14 / 11,28
DEO 10-10] DVOEAZNE a s in h r o n e m a in e 387
Impedansa na krajevima pomone faze prikljuenim na mreu je

Z a = -Zia + & Z = 10,14 y 11,28 + 5,38 + j 3,18 = 15,52 j 8,1
= 17,5 /27,5 n
U 110
/<, = - - = / + 27,5 = 6,29 /_+_27,5 A
= 5,57 + j 2,91
Linijska struja I = Im + Ia = 16,27 j 6,32 = 17,5 /21,3 A
Impedansa polaznog kondenzatora = ] r2c + x2c = 14,8 fl
Napon kondenzatora pri putanju motora u rad = IaZc = 6,25 14,8 = 93 V
U jedn. 10-94
cos = 377/2 = 188,5 a = 27,5 + 40,8 = 68,3
sin a = 0,929
2
Afstart = ------ 14,14 1,18-6,29-3,87-0,929
188,5
= 4,00 Nm (ili 2,95 funti-stopa)
b) Kad je rotor u pokretu, motor nije vie prosto statiko kolo, a direktna i inversna struja
moraju se izraunavati po jedn. 10-86 i 10-87. Iz jedn. 10-96 i 10-97, uzimajui linijski napon kao
referentni vektor,
Umf = 55 j 55 = 55 j 46,6 = 72,1 /40,3

ljlo -------
Umb = 55 + /4 6 ,6 = 72,1 /+ 40,3
Sa polaznim kondenzatorom prema ta. a)
= 77+2 (10>14 - 7 11,28) = 7,30 j 8,10

a2 1,18
Zlm = 2,02 + j 2,79
Prema jedn. 10-79 i 10-80
Z0 = 4,66 j 2,66
Z d = 2,64 j 5,45 Z 2rf = + 22,7 + j 28,9
Pri klizanju s = 0,50 a prema tablici na poetku reenja,
Zf = 7,62 + j 2,97 Zb = 2,58 + j 2,16

Z0 = 4,66 j 2,66 Z0 = 4,66 ,/ 2,66
Z 0 + Z f = 12,28 + j 0,31 Z0 + Z b = 7,24 j 0,50
Zamenom brojnih vrednosti u jedn. 10-86 i 10-87 dobiva se tada
946/ 35,0
Imf = 114,0/11,6 = 8'30 46>6 = 5>69 3 6.03
577/16,8
Imb 114 0 /1 1 6 = 3,05/5,2 = 5,03 + j 0,46
Struja glavnog namotaja Im zbir = 10,72 j 5,57 = 12,1 A

Prema jedn. 10-64
388 M ALI M OTORI ZA NAIZM ENINU STR U JU [GLAVA 10.
j ~ = 5,11 + / 4,82
a
^mb
j 0,39 j 4,27
a
Struja pomonog namotaja I a = 5,50 + / 0,55 = 5,53 A
Linijska struja I = I m + I a = 16,22 j 5,02 = 17,0 / 17,2
Napon kondenzatora = 5,53 14,8 = 81,8 V
Prema jedn. 10-88 i 10-89,
Pgf= 2 8,302 7,62 = 1 048 W
Pgb = 2 5,052 2.58 = 132 W
Razlika = 916 W
Prema jedn. 10-13,
916
M = 4,86 Nm (ili 3,59 funti-stopa)
188,5
Podaci za krive unutranjeg obrtnog momenta i napona kondenzatora prikazani na sl.
10-30 bili su izraunati po slinom raunskom postupku sa drugim usvojenim vrednostima za
klizanje. Opti oblik karakteristike tipian je za motore s polaznim kondenzatorom. Pada u oi
prilino nagao porast napona na krajevima kon-
denzatora kad se brzina povea iznad oko 0,7.
Sa porastom brzine motora raste i njegova re-
aktansa, te se motor pribliava stanju slinom re-
zonansi. Jean od problema sa kojima se kon-
strukter suoava sastoji se u podesnom izboru pra-
vilne kombinacije konstanti pomonog namota-
ja, odnosa broja navojaka i nominalnog kapa-
citeta kondenzatora kako bi se dobila pogodna
karakteristika obrtnog momenta a da se ne pro-
uzrokuje preteran napon na krajevima kondenza-
tora.15)
10-11. Rezim e. Tako su bili dodir-
nuti i drugi predmeti, glavni predmet
ove glave je nastavak teorije asinhronih
maina iz gl. 9. Ova teorija je ugl. 10 po-
stupno proirena polazei od proste te-
orije obrtnog polja simetrinog viefaznog
asinhronog motora. Svedeni na ono to je
Sl. 10-30. Izraunate krive obrtnog momenta u njima bitno, novi pojmovi uvedeni u
i napona na krajevima polaznog kondenza- ovoj glavi malobrojni su i jednostavni.
tora za motor s dva kondenzatora, 1 /4 KS, Osnovni pojam je razlaganjetalasam. m.s.
110 V, iz primera 10-5
statora u dva talasa konstantnih ampli-
tuda, koji se obru po obimu vazdunog
procepa sinhronom brzinom a u suprotnim smerovima, direktnom i inversnom.
Kad je klizanje direktnog polja s, klizanje inversnog polja je 2 5 . Svako od ovih
komponentnih polja proizvodi odgovarajue dejstvo, ba kao u simetrinom vie-
faznom motoru. Sa gledita statora dejstvo rotora moe se predstaviti i kvantitativno
izraziti pomou prostih ekvivalentnih kola. Lakoa s kojom se na taj nain mogu
objasniti unutranja zbivanja glavna je korist od teorije dva obrtna polja.
15) Za konstrukcione metode zasnovane na teoriji poprenog polja vidi T. C. Lloyd i

Sheldon S. L. Chang, A Design Method for Capacitor Motors, Trans. A I E E , vol. 66, str. 652
do 657, 1947; Sheldon S. L. Chang, A Design Method for Capacitor Start Motors, Trans. A IE E ,
vol. 66, str. 1369 do 1374, 1947.
DEO 10-11] REZIM E 389
Za jednofazni namotaj direktna i inversna komponenta talasa m. m. s. su

jednake, a njihova amplituda je ravna polovini najvee vrednosti maksimuma ne-
pomine pulzacione m. m. s. koju proizvodi namotaj. Razlaganje statorske m. m. s.
na njenu direktnu i inversnu komponentu vodi onda fizikom pojmu jednofaznog
motora opisanom u od. 1 0 - 1 i najzad kvantitativnoj teoriji izloenoj u od. 1 0 - 6
i ekvivalentnim kolima sa sl. 10-14.
Sledei korak u proirivanju nae teorije je ispitivanje mogunosti da se
razlaganje u dva obrtna polja primeni na simetrini dvofazni motor prikljuen na
neuravnoteene napone, kao u od. 10-8. Ovo ispitivanje vodi ka pojmu simetrinih
komponenata pomou kojih se neuravnoteeni dvofazni sistem struja ili napona
moe razloici na zbir dva uravnoteena dvofazna komponentna sistema suprotnih
faznih redosleda. Razlaganje struja na sisteme simetrinih komponenata ekviva-
lentno je s razlaganjem talasa statorske m. m. s. u njegovu direktnu i inversnu
komponentu, te su unutranje reakcije rotora na svaki od sistema simetrinih kom-
ponenata istovetne sa onima koje smo ve ispitali. Veoma slian proces razmiljanja,
koji ovde nije izloen, vodi dobro poznatom metodu trofaznih simetrinih kom-
ponenata za reavanje problema iz oblasti neuravnoteenog rada trofaznih ro-
tacionih maina. Lakoa s kojom se rotacione maine mogu analizovati pomou
teorije obrtnog polja predstavlja glavnu korist ove metode simetrinih kompo-
nenata
Ukoliko su osnovni pojmovi u pitanju, metod simetrinih komponenata
iz od 1 0 - 8 moe se vrlo lako izmeniti tako da se uticaj nejednakih brojeva navojaka
u statorskim namotajima dvofaznog motora moe uzeti u obzir kao u od. 1 0 - 1 0 .
Treba samoda sestruje i naponi svedu na odreeni namotaj pomou odnosaefek-
tivnih brojeva navojaka, na isti nain kao u teoriji statikih transformatora. Uticaj
nejednakih impedansi statorskih kola takoe je obuhvaen, ali se time ne uvode
novi pojmovi ve se samo algebarske operacije malo produuju. Uticaj neuravno-
teenih statorskih impedansi ini da dva sistema simetrinih komponenti postaju
uzajamno zavisni, kao to pokazuje ekvivalentno kolo na sl. 10-286. Ovo ekviva-
lentno kolo vai za veoma razliite vrste asinhronih motora iji su vani primeri
kondenzatorski motor i motor s pomonom fazom.
Transformacije simetrinih komponenata iz od. 10-8 i 10-10 se mogu prosto
smatrati kao matematiko menjanje promenljivih, to ima za cilj da se dobiju nove
promenljive sa kojima je lake operisati i koje imaju prilino jasno fiziko znaenje.
Matematika fizika puna je transformacija te vrste na primer, razlaganje sis-
tema sila koje deluju na neko telo na komponente X , Y, Z sa dejstvom u teitu i
na obrtne momente koji izazivaju obrtanje oko teita. Fiziko znaenje i mate-
matika jednostavnost idu obino naporedo. Sa jasnim fizikim predstavama o
onome to se zbiva u prostim situacijama mogu se sloeniji sluajevi objasniti kao
rezultanta prostih elemenata. Metod simetrinih komponenata je dobar primer
toga.
ZADACI
10-1- Koju vrstu motora biste upotrebili za sledee primene? Dati obrazloenje. Vaku-
umski usisa. Hladnjaa. Maina za pranje rublja. Plamenik za teno gorivo, za domainstvo.
Stoni ventilator. Maina za ivenje. Brus. asovnik. Mealica za hranu. Gramofon. Runa elek-
trina builica.
10-2. U stanju mirovanja, struje u glavnom i pomonom namotaju asinhronog motora s
polaznim kondenzatorom su I m = 14,14 A i I a = 7,07 A. Struja pomonog namotaja prednjai
pred strujom glavnog namotaja za 60. Efektivni brojevi navojaka po polu tj. brojevi navojaka
korigovani s obzirom na uticaj raspodele namotaja su Nm = 80 i Na = 100. Namotaji su pro-
storno postavljeni pod pravim uglom. Odrediti amplitude direktnog i inversnog talasa statorske
m. m. s. Pretpostavimo da se veliina i faza struje pomonog namotaja mogu podeavati. Koja
bi veliina i faza ove struje proizvela samo direktni taias m. m. s. ?
390 M A LI M OTORI ZA NAIZM EN IN U STR U JU [GLAVA 10.
10-3. Nai odatu mehaniku snagu jednofaznog etvoropolnog asinhronog motora 1 /4

KS, 110 V, 60 Hz, ije su konstante priklizanju 0,05 sledee:
rim ~ 1,86 0 xlm = 2,56 0
xv = 53,5 O
r2 = 3,56 0 x2 = 2,56 0
Gubici u gvou = 35 W. Trenje i ventilacija = 13,5 W.
10-4. Gubici usled obrtanja u praznom hodu jednofaznog etvoropolnog asinhronog mo-
tora, 1/6 KS, 110 V, 60 Hz, iznose 25,0 W. Pri klizanju s = 0,06 koje odgovara nominalnom
optereenju, ukupni gubici u bakru rotora su 25 W. Za svrhe ovog zadatka gubici u bakru statora
mogu se zanemariti.
a) Kolika je snaga dovedena maini pri klizanju 5 = 0,06?
b) Koliki je gubitaku bakru rotora prouzrokovan inversnimpoljem?
10-5. Jednofazni etvoropolni asinhroni motor, 1 /4 KS, 115 V, 60 Hz, ispitivan pod
optereenjem dao je sledee rezultate:
Prikljueni napon U = 115 V pri 60 Hz
Struja glavnog namotaja I m = 3,70 A
Dovedena snaga = 270 W
Namotaj za putanje u rad bio je otvoren za vreme ogleda. Ostali podaci su:
Otpor glavnog statorskog namotaja rlm = 2,00 O
Komponenta omskog otpora u impedansi inversnog polja, Rj, = 1,50 Q za navedeno kli-
zanje ogleda.
Izraunati rezultantni unutranji obrtni momenat pri uslovima ogleda pod optereenjem.
Zanemariti gubitke usled obrtanja i gubitke u gvou.
10-6. Za jednofazni asinhroni motor iz primera 10-1 kad radi s klizanjem 0,05, odrediti
odnos direktnog talasa fluksa prema inversnom talasu fluksa. Nacrtati polutalas rezultantne raspo-
dele fluksa za trenutkekoji odgovaraju cof = 0,45, 90, 135 i 180, uzimajui da je vreme ravno
nuli u trenutku kad su direktni i inversni talas fluksa prostorno u fazi. Kad se direktni i inversni
talasi fluksa predstave prostornim vektorima kao to su vektori m. m. s. / i b na sl. 10-2c, nacrtati
dijagram koji prikazuje komponente i rezultantu za tih pet vrednosti vremena. Skicirati geometri-
jsko mesto vrha vektora koji predstavlja rezultantni talas fluksa u vazdunom procepu. Sta misli-
te koja vrsta krive je to geometrijsko mesto?
10-7, Jednofazni etvoropolni asinhroni motor, 1/6 KS, 110 V, 60 Hz, radi s klizanjem s =
= 0,03 kadmuse prikljui nominalni napon. Ukupni gubici u bakru rotora su 12,65 W, a motor
razvija rezultantni unutranji obrtni momenatod 0,324 Nm. Geometrijsko mesto vrhova vektora
koji predstavlja talas rezultantnog fluksa u vazdunom procepu je elipsa za koju odnos izmeu du-
ina najvee i najmanje ose iznosi 1,136. Za klizanje s = 0,03 nai sledee:
a) odnos izmeu talasa inversnog i direktnog fluksa;
b) snagu koju statorski namotaj odaje inversnom polju;
c) unutranji obrtni momenat direktnog polja;
d) odnos inversnog prema direktnom talasu m. m. s. statora;
e) odnos efektivne vrednosti rotorske struje koju indukuje inversno polje prema efektiv
noj vrednosti rotorske struje koju indukuje direktno polje.
10-8- Izvesti izraz brzine, razliite od nule, jednofaznog asinhronog motora pri kojoj je
unutranji obrtni momenat ravan nuli i to u funkciji od Q2(vidi jedn. 10-21).
10-9. Motor iz zad. 10-3 pokree se mehaniki tano sinhronom brzinom.
a) nacrtati njegovo ekvivalentno kolo s brojnim vrednostimaparametra;
b) izraunati struju uzetu iz mree;
c) izraunati snagu koja iz mree ide u vazduni procep;
d) izraunati gubitke u bakru rotora proizvedene direktnim poljem, a zatim one koje pro-
izvodi inversno polje;
e) pod pretpostavkom da se svi gubici u gvou stvaraju u statoru, izraunati mehaniku
snagu potrebnu za pogon motora;
f) kako se rotor snabeva energijom koja se troi na njegove gubitke u bakru?
10-10. Na osnovu nie navedenih oglednih podataka, nai parametre ekvivalentnog kola
pri 70 C i gubitke usled obrtanja u praznom hodu. Podaci se odnose na jednofazni etvoropolni
asinhroni motor 1 /4 KS, 110 V, 60 Hz.
Ogled praznog hoda Ogled kratkog spoja
{samo glavni namotaj)
U = 110 V U = 110 V
/ = 2,73 A / = 16,6 A
P = 56 W P = 1260 W
ZADACI 391
Otpor glavnog namotaja pri 25C = 1,46312

Otpor glavnog namotaja posle oglea kratkog spoja = 1,48 12
10-11. Rezultati ogleda praznog hoda jednofaznog estopolnog asinhronog motora, 1 /6
KS, 110 V, 60 Hz, su sledei:
Prikljueni napon U = 110 V pri 60 Hz
Struja glavnog namotaja Im = 3,16 A (pomoni namotaj otvoren)
Dovedena snaga = 188 W
Odata mehanika snaga nije merena. Ostali podaci o ovom motoru su sledei:
Otpor glavnog namotaja rlm = 2,8612
Otpor rotora r2 = 4,64 22
A22
Rotorski sainilac kvaliteta Q2 = ------= 15,5
X<p
Odnos reaktansi------= 0,95
^22
Gubiciusled obrtanja (gubici u gvou plus trenje i ventilacija) = 30 W
a) Izraunati ukupne gubitke motora u uslovima ogleda pod optereenjem kad je klizanje
poznato i iznosi tano 0,043. Nai odatu mehaniku snagu.
b) Klizanje se pri ogledu moe odrediti brzo ali netano itajui brzine na tahometru.
Na bazi brzine motora od 1130 ob /min, proitane na tahometru pri tom ogledu pod optereenjem,
izraunati gubitke i odatu mehaniku snagu. Uporediti rezultate sa onim iz ta. a).
10-12. Mali dvofazni dvopolni asinhroni motor ima sledee konstante pri 60 Hz:
rlm = 357 22 r2 = 255 2
xlm = x2 = 50 2 x<p = 920 2
Glavni i pomoni namotaj imaju isti broj navojaka. Ovaj motor slui kao tahometar sa referentnim
naponom uestanosti 60 Hz prikljuenim na njegov glavni namotaj, kao na sl. 10-17. Izraunati
osetljivost napona usled rotacije kao odnos izlaznog prema ulaznom naponu po jedinici brzine obr-
anja u blizini brzine nula. Izraunati i fazni ugao izlaznog napona u odnosu na ulazni napon.
10-13. a) Nai polazni momenat motora iz primera 10-3 pri propisanim uslovima.
b) Uporediti rezultat iz ta. a) s obrtnim momentom koji bi motor razvio pri putanju u
rad ako bi mu se priljuili uravnoteeni dvofazni naponi od 220 V.
c) Dokazati da je, uopte, polazni momenat dvofaznog motora isti, kad mu se na stator
prikljue bilo nejednaki uzajamno upravni naponi Um i Ua bilo uravnoteeni dvofazni naponi
intenziteta V Um Ua.
10-14. Asinhroni motor iz primera 10-3 napaja se iz neuravnoteenog dvofaznog izvora
preko 4 provodnika ija impedansa je 1,0 + j 3,0 2 po fazi. Naponi izvora, izraeni vektorski, su:
Um = 240/0 V Ua = 200/75 V
Za klizanje od 0,05 dokazati da je radna karakteristika asinhronog motora takva da naponi
na njegovim krajevima priblinije odgovaraju naponima uravnoteenog dvofaznog sistema nego
naponi izvora.
10-15. Konstante ekvivalentnog kola u 2 po fazi, svedeni na stator, za dvofazni etvo-
ropolni asinhroni motor s kaveznim rotorom, 1,5 KS, 220 V, 60 Hz, navedeni su dole. Gubici
usled obrtanja u praznom hodu su 200 W.
r, = 3,2 r%= 2,4
xi = x2 = 3,2 x<p = 100
a) Napon prikljuen na fazu mje 220/0 V, a na fazu a je 220/60. Pri klizanju s = 0,04,
Zf = 41,9 + j 27,8 2 a Z j = 1,20 + j 3,2 2. Koliki je rezulantni obrtni momenat u vazdunom
procepu?
b) Koliki je polazni momenat s prikljuenim naponima prema ta. a)}
c) Prikljueni naponi su podeeni tako da je Um = 220/0 a Ua = 220/90. Puno optere-
enje maine nastaje pri s = 0,04. Pri kojoj vrenosti klizanja nastaje maksimalni obrtni momenat?
Koja je vrednost maksimalnog obrtnog momenta u vazdunom procepu?
d) Dok motor radi kao u ta. c), prekinuto je kolo faze a. Koliku snagu razvija maina pri
klizanjur = 0,04?
e) Koji napon se javlja na krajevima otvorene faze a pod uslovima navedenim u ta. d)
pri s = 0,04?
10-16. Motor iz zad. 10-12 slui kao dvofazni servomotor. Ako je napon referentne faze
100 V, a napon upravljake faze od 70 V prednjai pred prvim za 90 (oba napona uestanosti 60 Hz),
izraunati:
392 M ALI M OTORI ZA N A IZM ENICNU STR U JU [GLAVA 10.
a) odnos talasa inversnog fluksa prema talasu direktnog fluksa, u stanju mirovanja ;
b) odnos talasa inversnog fluksa prema talasu direktnog fluksa, pri klizanju s = 0,80;
c) razvijenu unutranju mehaniku snagu, u W, pri s = 0,80.
10-17. Za dvofazni asinhroni motor iz primera 10-4, nacrtati familiju krivih gubitaka snage
u rotoru i razvijene unutranje snage za vrednosti napona upravljake faze od 1,00,0,50 i 0 u rela-
tivnim jedinicama, a za opseg brzina od 1 do + 1 u relativnim jeinicama. Prikljueni naponi su
meusobno pomereni za 90. Izraziti snagu u relativnim jedinicama uzimajui kao bazu snagu
koju statorski namotaji isporuuju vazdunom procepu u stanju mirovanja kad se na dve statorske
faze prikljue dvofazni uravnoteeni naponi od 1,00 u relativnim jedinicama.
10-18. Mali dvopolni asinhroni motor s kaveznim rotorom, namenjen servosistemu,
ima na statoru simetrine dvofazne namotaje. U stanju mirovanja, ulazna impedansa, merena na
krajevima svakog od statorskog namotaja je 305 + 7 51 12. Za svrhe ovog zadatka se gubici
usled obrtanja i gubici u gvou mogu zanemariti. Na krajeve statora prikljueni su dvofazni urav-
noteeni naponi od 100 V, 60 Hz. Podaci za tri take karakteristike obrtni momenatklizanje
ovog motora su sledei:
Obrtni momenat, Nm | 0,064 0,082 0,088

Klizanje, u relativnim jedinicama | 0,50 1,00 1,50
Ako se napon referentne faze odrava konstantnim na 100 V, 60 Hz, a napon upravljake
faze smanji na 50 V (dok su vektori napona vremenski meusobno upravni), izraunati:
a) obrtni momenat u stanju mirovanja;
b) snagu dovedenu referentnoj fazi, u stanju mirovanja;
c) snagu dovedenu upravljakoj fazi, u stanju mirovanja;
d) ukupne gubitkeu bakru rotora, u stanju mirovanja;
e) obtni momenat pri s = 0,50.
10-19. Za dvofazni servomotor iz zad. 10-18 u stanju mirovanja sa 100 V prikljuenih na
referentnu fazu i promenljivim naponom priljuenim na upravljaku fazu, nacrtati krive sledeih
promenljivih u funkciji od obrtnog momenta u stanju mirovanja:
a) ukupne gubitke u bakru rotora;
b) gubitke u bakru upravljake faze statora;
c) gubitke u bakru referentne faze statora;
d) snagu ovedenu upravljakoj fazi;
e) snagu dovedenu referentnoj fazi.
10-20. Simetrinim dvofaznim servomotorom proizvodi se obrtni momenat od 1,25 funti-
-stopa (tj. 1,7 Nm) u stanju mirovanja kad mu se prikljue uravnoteeni naponi od 100 V.
Ako motor treba da pri brzini nula razvije ubrzanje od 64,4 rad /s2 pri optereenju bez tre-
nja, ali sa momentom inercije od 0,5 funti-kvadratnih stopa (tj. 0,042 kgm2), kolikim naponom
treba napajati pomoni namotaj, ako se glavni namotaj napaja sa 100 V ; dva napona su vremenski
meusobno pomerena za 90.
10-21. Pri polasku (rotor u stanju mirovanja) struje u glavnom i pomonom namotaju
jednofaznog asinhronog motora sa polaznim kondenzatorom su
Im = 15 A I a = 10 A
I a prednjai ispred Im za 60. Pomoni i glavni namotaj su meusobno upravni u prostoru, a odnos
efektivnih brojeva navojaka pomonog i glavnog namotaja je 1,50.
Za uslove pri putanju u rad izraunati:
a) odnos amplituda direktnog i inversnog talasa statorske m. m .s.;
b) odnos amplituda direktnog i inversnog talasa fluksa u vazdunom procepu;
c) odnos direktnog i inversnog obrtnog momenta;
d) odnos direktnog obrtnog momenta prema rezultantnom polaznom momentu.
10-22. a) Koliku vrednost mora imati polazni kondenzator da bi pri putanju u rad mo-
tora iz primera 10-5 proizveo struju pomonog namotaja vremenski upravnu na struju glavnog
namotaja? Uzima se da kondenzator nema gubitaka.
b) Koliki polazni momenat razvija motor s tim polaznim kondenzatorom?
c) Nacrtati vektorski dijagram za uslove putanja u rad, uzimajui napon napajanja kao
referentni vektor. Prikazati vektor struje glavnog namotaja i geometrijsko mesto vektora struje
pomonog namotaja kad se menja kapacitet polaznog kondenzatora. Svi ostali parametri su kon-
stantni. Iz analize zasnovane na prouavanju ovog vektorskog dijagrama, izraunati maksimalni
unutranji polazni obrtni momenat (u Nm) koji se sa ovim motorom moe postii menjajui
polazni kondenzator.
ZADACI 393
Izraunati i odgovarajuu vrednost kapaciteta (u uF).

10-23. Kondenzatorski motor i njegov kondenzator mogu se konstruisati tako da se in-
versno polje eliminie za izvesnu odreenu vrednost klizanja (vidi literaturu navedenu u napomeni
3). Pri tom klizanju motor radi kao uravnoteen dvofazni motor. Za motor iz primera 10-5 nai
vrednost otpora i reaktanse za kondenzator sa kojim bi se dobio uravnoteeni dvofazni rad pri
klizanjus = 0,04.
10-24. Dok kondenzatorski motor iz primera 10-5 radi s klizanjem s = 0,5 pomoni na-
motaj i s njim na rad vezani polazni kondenzator sluajno su iskljueni iz mree od 110 V i kratko
spojeni. Za s = 0,5 nai struje u glavnom i pomonom namotaju i rezultantni unutranji obrtni
momenat.
GLAVA 11
GENERATO RI REGULACION OG TIPA

I AU TOSINHRONIZACIONE M AINE
Ova glava ima za predmet naroito da opie konstrukciju i rad i da razmotri

radne karakteristike dve razliite vrste maina za specijalne svrhe: generatora jed-
nosmerne struje regulacionog tipa (amplidin, rototrol, reguleks) i autosinhroniza-
cionih maina (selsin, sinhro, autosin). Maine prvo pomenute vrste imaju jedan
ili vie induktora s nezavisnim pobuivanjem, koji uz utroak malog iznosa snage
omoguuju skoro potpuno regulisanje relativno velikim iznosom snage u kolu
indukta. One se razlikuju od obinih generatora jednosmerne struje s nezavisnim
pobuivanjem utoliko to su ovde preduzete naroite mere da se regulisanje postie
sa malim utrokom snage i da odziv na komandne signale bude to bri. Upotreb-
ljavaju se uglavnom kao komponente izvesnog sistema maina, kao to je Vard-
Leonardov sistem iz od 6-1, u kojima je najnunije da se precizno regulie krajnja
izlazna veliina. Maine druge pomenute vrste namenjene su primenama kao to
je tzv. elektrina osovina :j. gde dva ili vie vratila treba odrati u tanom ili prib-
lino tanom sinhronizmu. One mogu same da daju neposredno obrtne momente
potrebne za odranje sinhronizma (kao u trofaznim elektrinim osovinama razmat-
ranim u gl. 9) ili mogu da sainjavaju sistem za prenoenje podataka koji elek-
trinim putem obavetava o neslaganju tako da drugi ureaj koji raspolae rela-
tivno veom snagom moe to neslaganje da ispravi.
U ovoj glavi se pojavijuju dve srodne teme kao posebni pojmovi. Prva je
elastinost komutatorskih maina;njen razvoj predstavlja dalje istraivanje stepena
slobode pruenih konstruktorima i pogonskim inenjerima koji nastoje da postignu
najekonominiji kompromis izmeu radnih karakteristika stvarnih maina odnosno
radnih karakteristika sistema i eljenog ideala, naroito kad je ideal teko dostian
i veoma sloen. Druga tema, najpre izraena u od. 4-13, tie se pojedinane maine
kao elementa sistema kao dela izvesnog sistema za elektromehaniko pretvaranje
ili prenoenje energije, dela koji se mora na odgovarajui nain prilagoditi ostalim
sastavnim delovima sistema kako u pogledu primljene tako i u pogledu odate snage.
Nas ovde prvenstveno interesuje razvoj ideja, pojmova i metoda koji imaju
izvesnu potencijalnu vrednost za po. tizanje tano odreenih radnih karakterisdka.
Pojedinosti kao to je obrada zasienja, uticaj neravnomemosti vazdunog pro-
cepa i, uopte, inioci kojima se izazivaju samo odstupanja od sekundarne vanosti
u odnosu na ustanovljeni ideal, nisu kvantitativno prouavane. Tako su jednaine
upotrebljene samo zbog njihove osobine da koncizno izraze ideje i pojmove, a ne
i sa namerom da se razviju tani metodi raunske analize. U mnogim sluajevima
priroda modifikacija i mera preduzetih da bi se obuhvatili zanemareni inioci
postae oigledna na osnovu metoda iz prethodnih est glava.
11-1. M aine za jed n o sm e rn u s tru ju s pobuivanjem in dukta. Kad
kroz indukt maine za jednosmernu struju prolazi struja, u vazdunom procepu se
DEO 11-1] PO B U IV A N JE IND U K TA 395
javlja talas m. m. s. inukta ili talas reakcije indukta, prikazan na sl. 4-13 i detaljno
razmotren u od 5-1; usled toga se uspostavlja i odgovarajua komponenta fluksa
u vazdunom procepu. Ovaj fluks ostaje prostorno nepokretan; njega prema tome
presecaju svi provodnici obrt-
nog indukta i on u njima indu-
kuje napone. Meutim, rezul-
tantna vrednost ovog napona
merenog izmeu normalnih
dirki ravna je nuli, poto pu-
tanja od dirke do dirke kroz
namotaj obuhvatasuprotnena-
pone jednake veliine. Ali jo
postoji mogunost da se na-
p ni odreene veliine dobiju
Sl. 11-1. Maina za jednosmernu struju sa pobuivanjem
izmeu dopunskih dirki pos- indukta
tavljenih na drugim takama
komutatora. Ova mogunost
se ovde prouava najpre za mainu kod koje je samo indukt pobuen. Zatim se raz-
matra jednovremena upotreba i indukta i induktora kao pobudnih namotaja. Jedan
od praktinih rezultata ovakvog piograma je generator s nezavisnom pobudom,
kome je za pobuivanje ovoljna mnogo manja snaga nego obinom generatoru.
a. Pobuivanje samo induktnog namotaja. Da bismo ispitali mogunosti po-
buivanja indukta, uzmimo prostu mainu na sl. 11-1. Indukt ima obian dvo-
polni doboasti namotaj kao na sl. 3-37 i 3-38, ali sa dovoljno velikim brojem pro-
vodnika, tako da se namotaj moe smatrati gusto razdeljenim. Otpori namotaja
indukta, dirki i kontakta dirki zanemareni su. U sastavu statora nema nikakvih
namotaja ve on jednostavno dopunjuje magnetno kolo maine. Vazduni procep
je potpuno ravnomeran, a magnetni otpor gvozdenih delova magnetnog kola smatra
se zanemarljivim. Dve dirke, qx i q2, postavljene na komutator na odstojanju od 180,
vezane su za izvor struje. U ovoj i sledeim emama komutatorskih maina, dirke
su prikazane u poloaju onih provodnika indukta sa kojima su preko komutatora
neposredno vezane. U normalnoj maini za jednosmernu struju ove bi dirke bile
u elektrikom pogledu postavljene u meupolnu ili poprenu osu.
Kad kroz kolo indukta uspostavljeno dirkama qx i q., protie ustaljena jedno-
smerna struja Iq, u vazdunom procepu se stvaraju trougaoni talasi m. m. s. i
indukcije. Ta injenica je predstavljena na sl. 11-2, koja prikazuje razvijenu emu
maine po uzoru na sl. 4-11 i 4-13. Ekvivalentni strumi platovi koje stvara pobu-
eni namotaj indukta prikazani su crnom trakom i rafiranom trakom. Radi upro-
Sl. 11-2. Raspodela magneta motorne sile i indukcije u maini sa sl. 11-1. Dirke Bx i nisu
vezane za spoljno kolo
396 GENERATO RI REG ULACIONOG T IP A I SE L S IN I [GLAVA 11.
enja, isti talas, prikazan isprekidanom linijom, predstavlja jednovremeno m. m. s.

i indukciju. Pozitivna ordinata znai fluks koji izlazi iz rotora i usmeren radijalno
kroz vazduni procep ka statoru.
Iz jedn. 4-43, napisane posebno za dvopolni namotaj sa dve paralelne grane,
amplituda talasa m. m. s. je
ZI
V(vrh) = ( 11- 1)
gde je Z ukupni broj provodnika indukta. Amplituda odgovarajueg talasa induk-

cije je
B t(yrh) = ^ (11-2)
Og
gde je g duina a y.0 permeabilnost vazdunog procepa.
Pretpostavimo sada da su dve dopunske dirke i B 2 (sl 11-1 i 11-2) postav-
ljene na komutator i meusobno razmaknute za ugao 180, a od dirki qx odnosno
q4 pomerene za ugao (3. Odmah se pojav'juje pitanje kako spreiti vamienje na
njima ali ostavimo za trenutak to pitanje sa uverenjem da e metodi koji obezbeuju
zadovoljavajuu komutaciju biti docnije prikazani. Uzmimo najpre da dirke B x
i B s nisu vezane za spoljno optereenje niti kolo. Meu njima se javlja napon koji
je funkcija fluksa uspostavljenog strujom I q, brzine i ugla [3. to se tie kola indukta
uspostavljenog tim dirkama, u vazdunom procepu postoji stacionami talas induk-
cije, prikazan isprekidanom linijom na sl. 11-2. Sporedno je da li je ovaj talas stvo-
ren dejstvom statora ili rotora: napon se u provodnicima indukta indukuje kad se
oni kreu kroz polje, a rezultantni indukovani napon izmeu dirki je algebarski
zbir napona u pojedinanim provodnicima jedne grane indukta izmeu B x i B s.
Za poseban poloaj odreen sa [3 = n /2 dirke B x i B s su u odnosu na talas induk-
cije u vazdunom procepu u poloaju normalnom za dirke obinog generatora
jednosmeme struje, a najupadljivija spoljanja razlika je u tome da je talas fluksa
trouglast umesto da ima uobiajeni oblik s zaravnjenim vrhom koji stvaraju nor-
malni induktori.
Veliina napona otvorenog kola izmeu dirki B x i B s moe se dobiti po po-
stupku koji vodi jednaini 4-38. Tako je prema jedn. 4-35, sa granicama integri-
sanja promenjenim tako da predstavljaju poloaj dirki B x i B s, indukovani napon
po navojku
fi r
EB(nav.) = 4 B olrdd (11-3)
60J fi
Veliina n je brzina obrtanja indukta (u ob /min), l duina a r poluprenik indukta.
Oznaka Bg oznaava ordinatu talasa indukcije za ugao 0 meren od poetka O na
sl. 11-2. Kod dvopolne maine sa njenim dvema paralelnim granama ima Z /4
navojaka na red izmeu dirki. Rezultantni indukovani napon EB izmeu dirki
B x i B s, prema tome, je
n lr Z Cn+^
Eb Bgd% (11-4)
60 J e
Vidimo da je napon EB srazmeran rezultantnom fluksu kroz povrinu indukta iz-
meu tih dirki.
Napon E b ima oigledno svoju maksimalnu vrednost kad je (3 = 7t / 2 , a
maina je pod tim uslovima efikasniji proizvoa napona i prenosnik snage. Odsada
e se uzimati u obzir samo taj poloaj dirki, a umesto indeksa B upotrebljavae se
indeks d koiim se naroito naznauje uzduna osa, pomerena za 90 elektrinih

stepeni prema poprenoj osi. Napon pri otvorenom kolu je tada:
n lr Z: H
n 12
Ed = Be dQ = f.f\ 5 4(h)' (11-5)
60 O
gde je vrednost integrala iz jedn. 11-5 izraunata prosto kao povrina jednog trou-
gaonog polutalasa indukcije. Primenom jedn. 11-2, napon postaje
n-----------------
lr Z Tt \lqZ I 1q --------------
u.Qv:lrZ 2 yi
( 1 1 -6 )
60 2 8 g 2 X 8 X 60g 4
(11-7)
s
gde je II
zr _ V-oKlrZ2
*n.da (1 1 -8 )
2 x 8 X 60g
Kad se sa dirki dx i ne izuzima struja, na dirke qx i qz ne mora se priklju-
ivati nikakav napon da bi se odrala struja Iq pod pretpostavkom da je otpor
indukta zanemarljiv. Iz tog razloga je prvobitno reeno da se dirke qx i q2 veu za
neki izvor struje a ne za vie uobiajeni izvor napona. U stvari, naravno, izvestan
dovoljan napon mora biti prikljuen da bi struja Iq savladala obino mali otpor
indukta.
m dukt sa dvopolnim
Kad sedirke dx i d2 veu za namotojem
kolo optereenja, uslovi u maini
menjaju se zbog komponentne m.
m. s. indukta koju stvara struja I q
u tim dirkama. Maina je ematski
prikazana na sl. 11-3 i na razvije- gvodje statora
nom dijagramu sl. 11-4. U induktu b tz pobudnog ravnomernt
postoje sada jednovremeno dve ko- nam otaja v a zd u in i
procep
mponente struje, I q i Id. S obzi-
rom da se zasienje ne uzima u ob- g^vezane z o izvor
zir, moe se primeniti superpozicija vezaneza optereenje
struja, m. m. sila i fluksova, to zna- Sl. 11-3. Maina za jednosmernu struju s pobue-
i da se uticaji svake komponente nim induktom i osom dirki pomerenom za 90
struje mogu posebno posmatrad a
da se zatim kombinuju da bi se dobilo ukupno dejstvo. Na sl. 11-4 smerovi stru-
je Iq u induktu naznaeni su crnim i rafiranim povrinama iznad horizontalne
linije xx. Ovi smerovi i povrine isti su kao na sl. 11-2; smer struje menja se na
svakoj dirki q. Na slian nain su smerovi struje Id naznaeni povrinom ispod
horizontale xx; ovi smerovi se menjaju u svakoj dirki d. U kvadrantima provodnika
indukta izmeu dirki dx i q2 i izmeu d2 i qx, dve komponente struje se sabiraju
tako da su ovi provodnici relativno jako optereeni u strujnom pogledu. U kvadran-
tima izmeu qx i dx i izmeu q2 i d2, dve komponente struje su u opoziciji, te su ovi
provodnici relativno slabo optereeni.
Kao na sl. 11-2, struja l q stvara u vazdunom procepu trougaone talase m.
m. s. i indukcije, predstavljene na sl. 11-4 isprekidanom linijom. Ovim talasomin-
dukuje se izmeu dirki dx i d2 napon Ed dat jednainom 11-7. On ne indukuje nika-
kav rezultantni napon izmeu dirki qx i q2 zbog pomeraja od 90 izmeu nulte
take talasa i poloaja ovih dirki. Ali struja Ia stvara trougaoni talas m.m.s. i induk-
cije, naznaen takastom linijom. Analogno jednainama 11-5 do 11-8, ovim ta-
lasom indukuje se izmeu dirki qx i q2 napon
398 GENERATORI REGULACIONOG T IP A I SEL SIN I [GLAVA 11.
(j.0 tt: IrZ 2

l dn (11-9)
2 x 8 X 60 g
= K dqIdn (11-10)
gde je K da vrednost definisana jedn. 11-8. U fizikom pogledu taj napon je kontra
e.m.s. suprotna struji I q, te se dirke qx i q2 sad mogu povezati s nekim izvorom napona
bez bojazni da e struja I q biti ograniena samo zanemarljivo malim otporom in-
Sl. 11-4. Raspodela komponentnih m.m.s. i indukcije u maini sa sl. 11-3
dukta. Talasprikazan takastom linijom ne indukuje rezultantni napon izmeu dirki

dx i d.2 iz istog razloga iz koga i talas prikazan isprekidanom linijom ne indukuje re-
zultantni napon izmeu dirki qx i q2.
Osnovni izrazi za mainu, prema tome jesu jedn. 11-7 i 11-10. Za potpuno
odreivanje radnih karakteristika, ove jednaine moraju se dopuniti odnosima izmeu
Eq i I q odreenim izvorom i odnosima izmeu Ed i Id odreenim optereenjem, a
brzina mora biti data ili mora postojati mogunost da se ona ustanovi. Iz jedn.
11-7 i 11-10 sleduje da je
odata elektrina snaga = Ed Id = K dq Iq Id n i (11-11)
primljena elektrina snaga = Eq I q = K dq IqIdn (11-12)
tako da je
EqI q = Ed Id (111-13)
te nema pretvaranja energije. Prema tome, takva maina je samo jedan transfor-
mator jednosmerne struje koja energiju u obliku jednosmerne struje izvesnog nivoa
napona i struje pretvara u energiju jednosmeme struje drugog nivoa napona i
struje. Sa gledita pretvaranja energije iz gl. 2, moglo bi se rei da se elektromag-
netni obrtni momenat ne proizvodi zato to energija nagomilana u magnetnom polju
ne zavisi od poloaja rotora, budui da su reluktantni obrtni momenti iskljueni
pretpostavkom o ravnomernom vazdunom procepu. Fiziki posmatrano, izvor
vezan za dirke qx i q2 mora da isporuuje elektrinu snagu koja odgovara odatoj
snazi maine i gubicima u bakru indukta; ureaj koji goni rotor mora da isporu-
uje samo mehaniku snagu dovoljnu za pokrie gubitaka usled obrtanja.
Primera radi uzmimo da su napon izvora Eq i brzina n konstantni. Tada

je, prema jedn. 1 1 - 1 0 , odata struja Id konstantna i njena vrednost je
Et
(11-14)
Kq %
a prema jedn. 11-7 je
E,
..... (11-15)
K dtn
sa naponom Ed odreenim karakteristikama optereenja zajedno sa konstantnom
strujom Id. Konstantnost struje Ia moe se fiziki proveriti na osnovu slike 11-4,
jer kad su brzina i napon prikljueni na qLi qz konstantni, mora i amplituda Fd(yth)
takasto izvuenog talasa ostati konstantna da bi se stvorila jednaka kontra e.m.s.
Prema tome, struja Id mora ostati konstantna da bi se osigurala konstantnost vredno-
sti FdyVrh). Pod tim uslovima maina radi kao transformator energije konstantnog napona
u energiju konstantne struje. Mogla bi se primeniti za snabdevanje konstantnom
strujom nekog motora za jednosmemu struju iji bi se obrtni momenat imao re-
gulisati podeavanjem pobude.
b. Pobuivanje indukta i induktora\ Rozenbergov generator. Da bi se moglo
vriti pretvaranje energije, maini na sl. 11-3 mora se dodati statorski namotaj.
Jedan nain da se pretvaranje energije kombinuje sa pobuivanjem indukta pokazan
je na sl. 11-5. Ovde se struja I Qu kolu koje obrazuju dirke qL i q2 ne dobiva iz nekog
spoljnog izvora ve pomou indukta koji se obre u magnetnom polju proizvedenom
u osi statorskih polova. S obzirom da su dirke qx i q2 obino kratko spojene, otpor
R q je obino mali otpor indukta, dirki i njihovih kontakta, tako da srazmerno mala
pobuda nezavisno pobuenog induktora moe posluiti za odravanje veoma zna-
tnih vrednosti Iq. Stuja Iq sa svoje strane slui kao pobuda za osu dL d2 .Kad su
dirke dL i d2 vezane za neko spoljno kolo, struja Id stvara sopstveno komponentno
polje u vazdunom procepu, koaksijalno sa statorskim poljem i u opoziciji prema
njemu. Sva tri komponeptna polja prikazana su na razvijenom dijagramu sl. 11-6.
Da bi se poloaj statorskih polova prikazao na prost i odreen nain, na sl. 11-5
i 1 1 - 6 nacrtani su istureni statorski polovi; vazduni pocep treba ipak smatrati ra-
vnomemim, jer su talasi m.m.s. i indukcije na sl. 1 1 - 6 nacrtani imajui u vidutak-
vu ravnomernost.
Samo trougaoni talas nacrtan is- n e z a v isn o pobudjen
n a m o ta j m au kto ro
prekidanom linijom nasl. 1 1 - 6 sudeluje u
stvaranju napona izmeu dirki dL i d2 ,sli- [
no ve razmotrenom sluaju iz od. 1 1 -la. ujuHTsa
Prema jedn. 11-7 je '
vopotmm
a m otajem
R dqIqn (11-16-)
Stvaranju napona indukovanog izmeu
dirki q} i q2 doprinose kako talas izvuen
punom linijom stvoren nezavisno pobue-
nim namotajem induktora tako i takasto
izvuen talas stvoren strujom Id. Rezul- dirk e d, d2 vezane z a opterecenje
tantni namotaj Et, prema tome, na osnovu
jedn. 4-39 i 11-10, je Sl. 11-5. Maina za jednosmernu struju sa
pobuivanjem indukta i induktora (Rozen-
Eq = kE 0 f n K dtIn (11-17) bergov generator)
gde je <Pf fluks po polu stvoren nezavisno pobuenim namotajem, a kE = Z j 60
za dvopolnu mainu. Prvi lan na desnoj strani jedn. 11-17 daje komponentu
400 GENERATO RI REG ULACIONOG T IP A I SE L S IN I [GLAVA 11.
napona indukovanog talasom izvuenim punom linijom na sl. 1 1 - 6 , a drugi lan

daje komponentu indukovanu talasom izvuenim takasto; negativni znak je upo-
narnotoj indu k tora

. pol 1 pol
[H
m duktoro aukl
m au ktora
( ju n i) D _. (severn i)
, H ]
J1 T i
1 in d u k c ija s t v o r e n a
I na m o ta jem indu ktora
//= e
X \s I.A .
.m . s . i in d u k c ija
m .m. m .m .s . i in d u k c ija
\
koju s t v a r a 2<y k oju s t v a ro I q J
T
sm e r ob rto n ja
Sl. 11-6. Raspodele komponentnih m.m.s. i indukcije u maini sa sl. 11-5
trebljen zato to su dva talasa u opoziciji.

Struja u dirkama qx i q2 je, dakle,
Eq _ kE0 f n Edq Id n
(11-18)
R Rn
Kad se ovaj izraz zameni u jedn. 11-16, napon Ed postaje
(kEK dt0 f - K \ I d) (11-19)

Rq
a struja Id je
R.
0 f q -E d ( 11- 20)
- K dq J K \r i
Iz jedn. 11-18 i 11-20 proizilazi da za struju Id postoji gomja granica i to:
= ( 11- 21)
K dq
kojoj se ona pribliuje kad se brzina poveava ili kad se optereenje pribliava
kratkom spoju. Ova granica ne zavisi od brzine ili od prirode spoljnog kola ve ne-
posredno od pobude induktora sa nezavisnim pobuivanjem. U limesu (koji se nikad
ne postie potpuno) fluksovi po polu talasa izvuenih punom i takastom linijom
(sl. 1 1 - 6 ) su jednaki, to ini da maina bude bez fluksa i da Iq postane ravna nuli.
Praktian primer ove vrste maine prua Rozenbergov generator, namenjen
svrsi osvetljenja eleznikih vozova. Maina na sl. 11-5 pokree se vagonskom
osovinom i vezana je za kolo prema sl. 11-7 u kome akumulatorska baterija daje
snagu kad voz stoji ili se kree ispod izvesne minimalne brzine, a napaja i pobudu in-
duktora. Usmeraki elemenat spreava da se baterija prazni kroz indukt iji je otpor
mali.Naroito preimustvo ovog ureaja je u tome da je polaritet generatora nezavisan
od smera obrtanja, pa, dakle, i od smera kretanja voza, i u tome to je odata struja
generatora tano odreena bez obzira na brzinu. Prva injenica proizilazi matema-
tiki iz zavisnosti Ed od kvadrata brzine u jedn. 11-19, ili fiziki proizlazi otuda
to promena smera obrtanja izaziva promenu smera struje I q i njenoga talasa fluksa,
a istovremena promena smera obrtanja i fluksa koji indukuje Ed ostavlja polaritet
nepromenjen. Odata struja kao funkcija brzine ima oblik pokazan na sl. 11-8,
to je samo grafiki prikaz jedn. 11-20 sa konstantnim & f i Ed jednakim naponu
baterije t/6. Generator ne preuzima optereenje sve dok drugi lan na desnoj strani
jednaine ne postane manji od prvog.
u sm tro ki e ltm tn t
t, koji s p r e a v a p r o m e n u
. sm ero s fr u je G
o - H^ ----------- o
od ko
dirk i .o tp o rn o m ------
dt - = - o o p te r e e n ju
o------- 1 ------------o
Sl. 11-7. Spoljno kolo Rozenbergovog ge- Sl. 11-8. Odata struja kao funkcija brzine
neratora za osvetljenje eleznikih vagona za Rozenbergov generator
U komutaciji Rozenbergovog generatora ne pojavljuju se neki ozbiljniji

problemi. Dirke dx i dz, iako su elektriki u sreditu statorskih polova, nalaze se u
oblasti srazmerno niske indukcije zato to su talasi nacrtani punom i takastom
linijom na sl. 1 1 - 6 u opoziciji; indukcija u toj zoni komutacije smanjena je jo
i lebovima u polnim nastavcima pokazanim na sl. 11-5 i 11-6. S obzirom da se
Rozenbergov generator konstruie kao maina s isturenim polovima, prostor iz-
meu polova ima ekvivalentno dejstvo kao lebovi u polovima u pogledu smanjenja
indukcije u odnosu na talas izvuen crticama, a u zoni komutovanja dirki qx i q2.
Po potrebi bi se mogli postaviti kompenzacioni polovi za obe gamiture dirki, ali
otpoma komutacija udruena sa ovim lebovima daje zadovoljavajue rezultate.
c. Pobuivanje indukta i induktora sa kompenzacijom: amplidin. Na prirodu
karakteristike odate snage Rozenbergovog generatora utie u znatnoj meri magnetno
dejstvo odate struje na fluks u vazdunom procepu pod polovima statora drugim
reima, talas nacrtan takastom linijom na
sl. 10-6. Opozicija izmeu talasa nacrtanih c i
punim i takastim linijama prouzrokuje
neposredno gomju granicu odate stmje i m d u k t s a
karakteristiku na sl. 1 1 - 8 . koja je u su- n^kopolnim
a m o to je m
tini karakteristika konstantne struje. ta
vie, ova opozicija ini da pobuda neza-
visno pobuenog induktora bude za datu
vrednost odate struje znatno vea nego
kad takasto izvuenog talasa ne bi bilo.
Sve ovo navodi da se ispita mogunost f : namotgj indukto ra nez av isn o
pobudjen
postavljanja i dejstvodopunskog statorskog c : k om p enzacio nt namotaj.veân
namotaja koji bi nadoknaivao e. m. s. n a r e d s a kotom o p te r e c e n ja
reakcije indukta stvorenu odatom strujom. d i r k e d, d3 v ezane s a
Maina na sl. 11-9 sadri ovakav op tere en jem
kompenzacioni namotaj, dok je u svemu Sl. 11-9. Maina za jednosmernu struju kojoj
ostalom slina maini na sl. 11-5. I ovde je pobuen indukt i induktor sa kompenza-
su radi jednostavnosti i jasnoe nacrtani26 cijom (amplidin-generator)
26 Blektrine maine
402 GENERATO RI REGULACIONOG T IP A I SEL SIN I [GLAVA 11.
istureni statorski polovi, iako se u teoriji ostaje pri pretpostavci da je vazduni

procep ravnomeran. Namotaj s oznakom / je ranije razmotreni namotaj s neza-
visnom pobudom. Namotaj s oznakom c, meutim, je koncentrisani kompenza-
cioni namotaj vezan na red sa spoljnim kolom i dirkama dx i d2; kroz njega prema
tome prolazi struja Id. Uobiajeno ematsko predstavljanje ovog generatora, za-
jedno s vezama i naznaenim poloajem osa namotaja induktora, dato je na sl.
11-10. Koncentrisani kompenzacioni na-
motaj c ne potire u potpunosti sve pojedi-
ne take talasa nacrtanog takastom linijom
(sl. 1 1 - 6 ), to bi priblino postigao raz-
deljeni namotaj u polnim nastavcima pre-
ma sl. 5-21, ali on ipak, moe da proiz-
vede fluks koji neutralie dejstvo takasto
n e z a v isn o p o b u d je m nacrtanog talasa u pogledu indukovanja
n a m o ta j m du ktora napona izmeu dirki qx i q2. Kompenzacio-
C1 x ... .... ,
Sl. 11-10. Sematski pnkaz amplidin-generatora
ne kanure , 1
postavljaju se na istu magnetnu
............ .
s njegovim neophodnim elementima o su s talasom tackaste limje i moraju samo
imati pravilan broj navojaka da bi pro-
izvele fluks po polu iednak i suprotan talasu takaste linije. S obzirom da kroz
pol pol
e 0 m d u k to ra QA i ind u k to ro O ^)
( ju n i) (severn't)
7a OT! t 0 Ur
I
/
A\ I
v
n n : |
1*<$<<&
/
/ < / ii . t /d=@ I / 'N
' m m s / in d u k c i ja \ i n d u k c i ja p r o u z r o - S . j '
ST
prouzrokovani
stru jom [
\ kovana n e z a v isn o
i pobudjenim namo~
sm er ob rtanjc.
tajem f
Sl. 11-11. Raspodela komponentne m.m.s. i indukcije u maini sa sl. 11-9.
namotaj prolazi ista struja kao kroz dirke dx i d, prirodno je da se kompenzacija

prilagoava promenljivim vrednostima m. m. s. indukta u toj osi. Ali izvesna
deformacija raspodele fluksa u vazdunom procepu ostaje. Kad je ta deformacija
preterano izraena, postoji jo mogunost da se kompenzacioni namotaj razdeli
u polnim nastavcima, ali je konstrukcija ekonominija kad se eljeni rezultati mogu
postii koncentrisanim namotajem.
Postignuti rezultati prikazani su u razvijenom dijagramu na sl. 11-11. Pred-
stavljena je samo raspodela indukcije usled struje I q i usled nezavisno pobuenog
namotaja pod pretpostavkom da se dejstva struje Id i kompenzacionog namotaja
u pogledu indukovanja napona tano potiru. Prema jedn. 11-17, izostavljajui
lan Id, vai
Eq = kE <Pfti (11-22)
Struja u dirkama qx i q2 je tada
DEO 11-2] A M PLID IN 403
Eq _ nkEO f
(11-23)
Rq Rq
a prema jedn. 11-16, izlazni napon je
Ed = K dq Iqn = kE-Kdq- <Pf n* (11-24)

Rq
U industrijskoj proizvodnji ovakva maina je poznata pod nazivom amplidin12).
To je uobiajeni oblik generatora regulacionog tipa koji se primenjuje kad se snaga
potrebna za nezavisnu pobudu mora ograniiti na najmanju meru zato to je njen
izvor slab i kad istovremeno pomou pobude treba potpuno i priblino propor-
cionalno regulisati odatu snagu za veoma veliki opseg izlaznih napona. Rad amplidina
moe se fiziki uporediti sa radom dva kaskadno spregnuta generatora na sl. 1 1 - 1 2
i on je, prema tome, dvostepena maina.
Nezavisno pobueni namotaji nasl. 11-10
i 11-12 vre sline funkcije. Prvi stepen
na sl. 1 1 - 1 2 predstavljen je generatorom
A koji daje pobudu za generatur B; dru-
gi stepen ureaja je generator B. Na sl.
1 1 - 1 0 su dva stepena uklopljena u istu ma-
inu: prvi stepen predstavlja generatorsko
dejstvo koje stvara struju u kratko spoje-
nim dirkama qq; fluks u vazdunom pro-
Sl. 11-12. Kaskadno spregnuti generatori
cepu stvoren ovom strujom i generatorsko jednosmerne struje
dejstvo kojim se izlazni napon indukuje
izmeu dirki dd predstavljaju drugi stepen. Glavnu pobudu daje struja kratko
spojenog kola, a nezavisno pobueni induktor mora samo da obezbedi fluks koji
e biti dovoljan da se odgovarajuim indukovanim naponom odrava struja kroz
granu kratko spojenih dirki iji je otpor mali. Pobuda i utroak snage u namotaju
indukta, prema tome, mnogo su manji nego u obinom generatoru sline nominalne
snage.
Sad poinjemo da sagledavamo velike mogunosti koje dopunske dirke i po-
budni namotaji na mainama za jednosmernu struju pruaju da bi se postigle
eljene odlike radnih karakteristika. Sve ove mogunosti moi e biti shvaene tek
kad se podrobno proui jedna jo uoptenija maina. Takva uoptena maina za
jednosmernu struju naziva se metadin i ona je bila temeljno ispitana od strane
dr J. M. Pestarini-a.2) Kao proste posebne sluajeve metadin obuhvata obine
maine za jednosmemu struju i varijante razmatrane u ovom odeljku.
11-2. A m plidin.3) U optoj oblasti dinamoelektrinih maina, skoro pot-
puno i spontano regulisanje mehanike odate snage motora postie se najbolje
1) 1 Za opsenije teorijsko razmatranje rada amplidina, ukljuivo metode za odreivanje

konstanti maine na osnovu ogleda praznog hoda i kratkog spoja, vidi T . D. Graybeal, Steady-state
Theory of the Amplidyne Generator, Trans. A IE E , vol. 61, str. 750 do 756, oktobar 1942.
2) J. M. Pestarini, ,,Metadyne Statics, John Wiley & Sons, Inc., Njujork, 1952.
3) O konstrukciji, teoriji i primenama amplidina, vidi: Alec Fisher, The Design
Characteristics of Amplidyne Generators, Trans. A IE E , vol. 59, str. 939 do 944, 1940; E. F. W.
Alexanderson. M. A. Edvvards i K. K. Bovvmann, Dynamoelectric Amplifier for Power Cont-
rol, Trans. A IE E , vol. 59, str. 937 do 939, 1940; D. R. Shoults, M. A. Edwards i F. E. Crever,
Industrial applications of Amplidyne Generators, Trans. A IE E , vol. 59, str. 944 do 949, 1940;
J. L. Bower, Fundamentals of the Amplidyne Generator, Trans. A IE E , vol. 64, str. 873 do 880,
1945; J. R. Williams, The Amplidyne, Elec. Eng., vol. 65, br. 5, str. 208 do 213, maj 1946;;
B. Adkins, Amplidyne Regulating Systems, J. IEE, vol. 94, deo IIA , br. 1, str. 49 do 60, maj 1947.
404 GENERATORI REGULACIONOG T IP A I SEL SIN I [GLAVA 11
motorom za jednosmernu struju koji se napaja iz naroito konstruisanog generatora

jednosmerne struje. Taj generator moe sa svoje strane biti nezavisno pobuen,
a njegov rad moe se regulisati neposredno u pobudnom kolu. S obzirom da ge-
nerator moe imati nekoliko pobudnih namotaja u svrhu postizanja eljenih izlaz-
nih karakteristika, namotaji induktora u kojima se sprovodi spoljno regulisanje
nazivaju se upravljaki namotaji.
Uopte uzev, za precizno regulisanje troi se vrlo malo snage u regula-
cionim kolima, uz primenu meme opreme odgovarajue osetljivosti za dobivanje
regulacionih signala. Iz toga razloga je veoma poeljno da upravljaki namotaji
pomenutih generatora regulacionog tipa primaju. samo sasvim male pobudne
struje a prema tome i male iznose regulacione snage. Drugim reima, odnos snage
indukta koja se regulie prema snazi upravljakog namotaja mora biti znatno vei
nego za obine generatore jednosmerne struje. ak i u sluaju velikog pojaanja
snage, elektronski pojaavai mogu se esto umetati izmeu poetnog regulacionog
signala i upravljakih namotaja da bi se postigao potrebni ukupni odnos. Dva
glavna oblika generatora jednosmeme struje regulacionog tipa opisana su u ovom
i sledeem odeljku.
Prvim od ova dva oblika, amplidinom, postie se veliko pojaanje snage
time to je on dvostepena maina. Neophodni elementi naznaeni su u emi na sl.
11-10. Pobudnih namotaja moe biti vie od kojih se pojedini ili svi mogu u posebnim
sluajevima upotrebiti da bi se dobile eljene odlike karakteristika. Neto potpunija
ema veza sa svim tim pomonim pobudnim namotajima data je na sl. 11-13.
Izgled rasklopljenog amplidina je na sl. 11-14.
Upravljakim namotajem, postavljenim u uzdunoj osi (ili osi optereenja),
proizvodi se fluks kojim se indukuje napon usled obrtanja izmeu dirki qq postav-
- ld
^ red na pobuda
1z> p o p r e t n e ose
u z d u in a osa
g otona p o b u a
o p o p re 'n t o$e
o
*0 ,
red na p o b u d a
p o p r e c n e ose
re d n o po buda k o m u t a c io n i ppbudni
nomota j poprecne ose
u z d u i n e ose --
komutacioni pobud-
u p r a v l j a t k i nomotaji ni namotaj u z a u i n e
( u z d u in e o s e ) * , ose
d * ------ ______
IU C v l nnnnn nnnrr
( kom p en z a c io n i namota j
6 ) u z d u i n e ose
ulaz u p r o v ljo k ih dvopolni

signalo m dukt
Sl. 11-13. ema veze amplidin-generatora sa raznim mogunim pomonim pobudnim namotajima
ljenih u poprenoj osi (ili osi kratko spojenih dirki). Ovaj rad odgovara radu obinog
generatora jednosmeme stmje. Ali dirke qq su kratko spojene tako da u kolu dirki
poprene ose moe struja da bude relativno velika prema relativno maloj struji
u upravljakom namotaju. Struja poprene ose I q proizvodi poprenu reakciju
magneenja indukta, opet kao u obinom generatora jednosmeme struje; fluks
reakcije indukta je nepokretan u prostoru, a njegova osa se poklapa s poprenom

osom maine. Ovim fluksom se prema tome stvara izmeu dirki dd. napon usled
obrtanja. Preko ovih dirki uzdune ose napaja se optereenje. Ali kompenzacioni
namotaj uzdune ose je neophodan za odravanje napona kad maina daje struju
optereenja Id. Kad ne bi bilo kompenzacionog namotaja, m. m. s. reakcije indukta
koju stvara Id bila bi direktno u opoziciji prema m. m. sili upravljakog namotaja,
te bi fluksovi i naponi maine znatno oslabili. M. m. s. reakcije indukta koju stvara
Id kompenzuje se to je moguno tanije pomou kompenzacionog namotaja nor-
malnog amplidina.
Pobudu amplidina daju, dakle, i indukt i induktor. Upravljaki namotaj slui
jedino za obezbeenje dovoljnog napona na dirkama poprene ose da bi se u kratko
spojenoj grani malog otpora stvorila struja Iq. Time se postie relativno veliko
pojaanje snage. U kojoj meri e snaga biti pojaana zavisi od toga koliko raspolo-
ivog prostora zauzima upravljaki namotaj. Tako, prema Adkins-uA tipini
amplidin od 2,5 kW treba da ima pojaanje snage u odnosu od 20 000 : 1 kad se
Sl. 11-14. Izgled rasklopljenog amplidin-generatora, 5 kW, 250 V, 20 A, 1750 ob/m in (Gene-
ralElectricCompany)
prostor induktora upotrebi za jedan jedini namotaj. Kad, na primer, glavni pobudni
namotaj zauzima 30 odsto od ukupnog prostora, odnos pojaanja pri upotrebi
samo tog namotaja iznosi 6 000 : 1. Po potrebi se moe postii i mnogo vee po-
jaanje. U prvom stepenu amplidina (tj. od upravljakog namotaja do kola po-
prene ose indukta) dobiva se znatno vee pojaanje nego u drugom. Ovi odnosi
mogu se uporeivati s vrednostima od 2 0 prema 1 0 0 za obine generatore.
Razni pomoni pobudni namotaji pokazani na sl. 11-13 mogu se dodati da
bi se dobile eljene radne karakteristike za specifine primene. Ovi pomoni namo-
taji imaju priblino iste uloge kao komutacioni namotaji, stabilizacioni namotaji
i redni pobudni namotaji obinih maina za jednosmemu struju u postizanju4
4) B. Adkins, Amplidyne Regulating Systems, J. IEE, vol. 94, deo II A , br. 1, str. 49 do
60,m ajl947.
406 GENERATO RI REG U LACIO N O G T IP A I SEL SIN I [GLAVA 11.
elastinosti i odgovarajueg oblika karakteristike. Otonim pobudnim namotajem

poprene ose, na primer, pojaava se fluks u vazdunom procepu proizveden
strujom poprene ose indukta Iq, a time se pojaanje uveliava ili, za isto poja-
anje, smanjuje se potrebna vrednost struje Iq. Kad se ovaj namotaj upotrebljava,
njegova linija otpora mora da bude strmija od krive magneenja drugog stepena
da ne bi dolo do samopobuivanja amplidina tj. da izlazni napon koji amplidin
proizvodi ne bi bio znatno vei od remanentne vrednosti kad je rezultantna pobuda
upravljakih namotaja ravna nuli. Kolo poprene ose indukta i pobudni otoni
namotaj poprene ose meusobno su spregnuti u magnetnom pogledu na odreen
nain. Ova sprega obino iziskuje korekcione mere, kao to je primena velike spoljne
induktivnosti vezane na red u kolu otone pobude radi smanjenja prelaznih indu-
kovanih struja u tom kolu.
Fluks koji stvara struja Iq moe se takoe pojaati vezivanjem rednog po-
budnog namotaja poprene ose sa kolom dirki poprene ose. Ova mera moe do-
vesti do smanjenja ukupnog pojaanja zbog dodavanja impedanse namotaja, ali
ona daje manje vrenosti za I q i bolju raspodelu fluksa u vazdunom procepu.
Redna pobuda poprene ose u spoljnom kolu moe se koristiti u svrhu kompa-
undnog dejstva kao u obinom sloenom generatoru. Redni namotaj uzdune ose
u kolu poprene ose indukta upotrebljava se ponekad za izravnanje promena otpora
u kontaktima dirki. Za optimalne radne karakteristike najvanija je dobra komutacija.
Ona se postie otpornom komutacijom udruenom s pogodnim meupolnim pro-
storima, koristei pomone polove uzdune ose da bi se dobio komutacioni napon
na dirkama dd, ili dalje primenom pomonih polova poprene ose. Ali primena
pomonih polova poprene ose poveava impedansu u kratko spojenoj grani izmeu
dirki qq. Komutacioni problemi su uopte vrlo slini problemima koji se javljaju
kod obinih generatora jednosmeme struje.
Upravljaki namotaj se obino sastoji od nekoliko delova, kao to pokazuje
sl. 11-13. Stoga se u magnetnom kolu uzdune ose maine mogu istovremeno ja-
viti i superponovati nekoliko signala u vezi s procesom regulisanja. Magnetno
dejstvo bilo kog od ovih signala moe se dodati zajednikom dejstvu ostalih signala
ili od njega oduzeti. Jedna od veoma esto uobiajenih veza sastoji se u tome da se
na jedan upravljaki namotaj prikljui izvestan jednosmeran napon ija veliina
je srazmema eljenoj vrednosti veliine koju treba regulisati. Ovaj namotaj se u tom
sluaju naziva referentni namotaj. Drugi jedan upravljaki namotaj, vezan u opo-
ziciji prema referentnom namotaju, prikljuen je na napon srazmeran stvamoj
vrednosti veliine koju treba regulisati. Kad je eljena vrednost jednaka stvarnoj,
izlazni napon amplidina je jednak nuli. Kad su ove dve vrednosti razliite, izlazni
napon amplidina je priblino srazmeran razlici, a polaritet mu je takav da tei
da otkloni razliku. Na trei upravljaki namotaj moe se prikljuiti izvestan stabi-
lizacioni signal da bi se izbegla mogunost oscilacija koje bi mogle nastupiti zbog
prebacivanja eljene vrednosti.
Na sl. 11-15 je ematski prikazan dvopolni amplidin. Pomoni polovi po-
stoje u obe ose. Dva glavna pola su konstruisana u obliku etiri segmentna pola
ili polupola. Segmentni polovi 1 i 2 sainjavaju ekvivalenat jednog pola uzdune
ose, a segmentni polovi 3 i 4 sainjavaju drugi pol, te je horizontala kroz indukt
simetrala magnetnog polja uzdune ose. Segmentni polovi 2 i 3 sainjavaju ekviva-
lenat jednog pola poprene ose, a segmentni polovi 4 i 1 sainjavaju drugi pol,
te je vertikala kroz indukt simetrala magnetnog polja poprene ose. Pobudni
namotaji uzdune ose namotani su oko segmentnih polova 1 i 2 i segmentnih polova
3 i 4, tako da se stvaraju relativni magnetni polariteti oznaeni simbolima N d i
S na sl. 11-15. Pobudni namotaji poprene ose namotani su oko segmentnih po-
DEO 11-2] A M PLI IN 407
lova 2 i 3 i segmentnih polova 4 i 1, tako da se stvaraju relativni magnetni polari-

teti oznaeni simbolima N q i SQ. Meupolni prostori izmeu segmentnih polova
p o m o im poI p o la r i t e i irr o iv a n
p o p r e l n r os* ._ pobuan rnim (tomoto)imo
p o p r e c n e os*
p o lo rite l iz a iv a n
p o b u d n i m n a m o t a ji m o
u td u in * ost
p o m o n l pol
u z d u tn e os*
Sl. 11-15. ematski izgled dvopolnog amplidina
doprinose stvaranju dobre komutacije ak

i kad pomonih polova nema. Oblik ti-
pinih limova za stator dvopolnog ampli-
dina dat je na sl. 11-16.
Da bi se vihome struje svele na
najmanju mem i ograniio njihov uticaj
na smanjenje brzine raenja ili opadanja
fluksa, jezgro celog magnetnog kola nai-
njeno je od limova. Uticaji remanentne
magnetnosti i histereze moraju se takoe
svesti na najmanju meru. Ovi uticaji mogu
da budu jai nego u obinim generatorima
jednosmeme struje zato to se dejstva
proizvedena u prvom stepenu pojaavaju
u drugom stepenu maine. Ponekad se za
suzbijanje remanentnog dejstva upotreb- Sl. 11-16. Tipini limovi za dvopolni ampli-
ljava ,,ponitavajui pobudni namotaj sa din s raspodeljenim kompenzacionim namo-
naizmeninom strujom. Vazduni procep tajem u polnim nastavcima (General Electric
manji je i magnetna inukcija u gvou Company)
obino slabija nego u normalnim mainama
za jednosmernu struju. Nominalna odata snaga za datu veliinu kuita malo je
manja kod amplidina nego kod obinog j ;eneratora ali stepen korisnosti moe da
bude malo vei.
Karakteristike ustaljenog stanja amplidin-generatora prikazane su slikama
11-17 i 11-18. Slika 11-17 daje krive zasienja pri praznom hodu i punom opte-
reenju izraene izlaznim naponom u zavisnosti od pobude upravljakog namotaja,
kao i krivu za sluaj optereenja stalnim otporom. Slika 11-18 prikazuje opti
izgled spoljnih karakteristika za niz odreenih vrednosti pobude upravljakog
namotaja. Krive zasienja su obino malo vie povijene nego krive za uobiajene
408 G ENERATO RI REG ULACIONOG T IP A I SEL SIN I [GLAVA 11
generatore, uglavnom zbog uticaja koji zasienje u zupcima rotora ima na mali
fluks upravljakog namotaja. Amplidin obino radi na priblino lineamom delu
a m p r rn a v o ja k o po polu u r t l . j e d
Sl. 11-17. Prosene krive zasienja za amplidine u koordinatama s relativnim jedinicama (prema
podacima General Electric Company)
krive zasienja izuzev kad regulacioni proces zahteva naglu promenu radnih uslova.
Pobuda upravljakog namotaja moe u tom sluaju da bude veoma velika sve dok
najzad ne nastupi delimina ponovna poeenost, proces poznat pod imenom pri-
nuavanje (,,forsiranje).
Karakteristika amplidina u prelaznom stanju je jo vanija od njegovih
radnih karakteristika u ustaljenom stanju, jer u kolu koje treba precizno regulisati
Sl. 11-18. Spoljne karakteristike amplidin-generatora. Struja poprene ose indukta (b) je u sutini
nezavisna od optereenja
retko se od amplidina zahteva da radi due vreme pod ustaljenim uslovima. Trai
se naprotiv da to bre reaguje na nagle promene napona u upravljakom namotaju
prouzrokovane potrebom da se veliina koju treba regulisati to bre ponovo po-
desi. Idealno bi bilo da odziv amplidina i izvrenje potrebnog podeavanja budu
trenutni. U stvari, amplidin i ostali elementi celokupne regulacione opreme deluju
sa izvesnim vremenskim zakanjenjem kad izvestan iznos energije nagomilane u
elektrinom, magnetnom ili mehanikom polju treba da se promeni. U amplidinu
vremenska zakanjenja su prouzrokovana induktivnou namotaja i putanjama
vihomih struja; vremenska konstanta se kree izmeu 0,02 i 0,25s.
Elektromainski pojaava snage treba ceniti kako prema pojaanju tako i
prema brzini odziva, jer je porast u pojaanju praen i porastom vremenskog ka-
njenja u odzivu drugim reima, veom vremenskom konstantom maine. ,,Po-
veanje u teini bakra upravljakog pobudnog namotaja ili smanjenje u vazdunom
procepu odraavaju se u poveanju kako vremenske konstante tako i pojaanja. Vea
vremenska konstanta znai sporiji odziv, ali pri jednakoj dovedenoj snazi, vreme
potrebno da se postigne unapred odreeni napon mnogo je manje za dati amplidin-
generator kome su i vremenska konstanta i pojaanje vei.5\
Kako pojaanje tako i brzina odziva funkcije su konstanti optereenja kao i
konstanti samog amplidina. Konana opta ocena mora se stoga zasnovati na dina-
mikim radnim karakteristikama sistema kao celine u optem smislu, to je izloeno
u gl. 13. Uproeni primer takvog regulacionog sistema dat je na sl. 11-19. Ovde
treba brzinu motora odravati konstantnom na izvesnoj unapred utvrenoj vrednosti.
Osnovu regulisanja ini podeavanje napona indukta ili Var-Leonardov metod,
in d u k tor
/ motoro
u p ro v lja lk i
n o m o ta ji fo , o
= konstantno
g pobudna stru ja
V---------o
*>/* tohogenerator
nopon
srozm eron
ieljenoj
brzim
Sl. 11-19. Uproeno kolo regulisanja brzine motora za jednosmernu struju koji se napaja iz am-
plidin-generatora.
uz zamenu obinog generatora amplidinom. Stvama brzina motora meri se pomou
malog tahogeneratora za jednosmemu struju na vratilu motora. Tahogenerator
stavlja tada desni upravljaki namotaj ili namotaj za regulisanje brzine pod napon
srazmeran stvamoj brzini motora. Istovremeno, ali iz posebnog izvora, stavlja se
levi upravljaki namotaj ili referentni namotaj pod napon ija je veliina izraz e-
ljene brzine. Oba upravljaka namotaja proizvode meusobno suprotne m. m. sile.
Kad je brzina motora ispravna m. m. s. referentnog namotaja vea je od m. m. s.
namotaja za regulisanje brzine, i to za iznos dovoljan da se na krajevima indukta in-
dukuje podesan napon kako bi se obrtanje nastavilo sa ispravnom brzinom. Kad je
brzina motora suvie velika, rezultantna pobuda amplidina opada zbog poveanja
suprotne m. m. s. namotaja za regulisanje brzine; napon na krajevima indukta
motora se zbog toga smanjuje, pa prema tome i njegova brzina. Kad je brzina mo-
tora suvie mala, rezultantna pobuda amplidina raste zbog opadanja suprotne
m. m. s. namotaja za regulisanje brzine, otuda dolazi do poveanja napona na kra-
jevima indukta, te i brzine motora. Prema tome, brzina motora moe se uiniti
6) Navodimo iz: Alec Fisher, The Design Characteristic of Amplidyne Generators,7rw.
A IE E , vol. 59, str. 939 do 944,1940
410 GENERATO RI REGULACIONOG T IP A I SEL SIN I [GLAVA 11
nezavisnom od promene optereenja ili drugih ambijentnih uslova. eljena brzina

se predodreuje time to se referentni namotaj stavlja pod napon odgovarajue
veliine.
Kad je izvor regulacionih signala suvie slab da daje potrebnu pobudu
upravljakom namotaju, ukljuuju se elektronski pojaavai izmeu regulacione
opreme i upravljakog kola amplidina. Isto tako, kad je motor koji treba regulisati
veliki, amplidinom se obino regulie pobuda kakvog obinog generatora umesto
da se motor njime neposredno napaja. Drugi jedan primer, pokazan ematski na
sl. 1 1 - 2 0 , pokazuje nam ovaj poslednji sluaj i neke od primena dopunskih uprav-
ljakih namotaja. Glavni generator i motor na sl. 11-20 povezani su kao u obinom
Vard-Leonardovom agregatu, ali je obina pobudnica generatora zamenjena ampli-
dinom. Cilj je da se napon na krajevima motora odri konstantnim na unapred odre-
i n v k tor
g e n t r a tora
. tzvor
e>je d n o s m . s t r u j e
ta ho gen erato r
u sm eraca za
k b l o k i r a n j e
referen tn i
nam otaj . tzvor I lzv o r
je a n o s m . s .l j e d n o s m . s t r .
nam otaj za nam ota j^
o g ra n i e n je za o g ra n t e n je
stru je b r z i n e .lS
Sl. 11-20. Kolo za odravanje napona motora na konstantnoj vrednosti i za ograniavanje struje
i brzine motora na unapred odreenim vrednostima
enoj vrednosti i da se istovremeno struja indukta motora i njegova brzina ogranie
na unapred odreenim, bezbednim vrednostima. U amplidinu su potrebna etiri
upravljaka namotaja. Referentni namotaj i namotaj za regulisanje napona, vezani
tako da proizvode suprotne m. m. s., odravaju izlazni napon generatora konstant-
nim uglavnom na nain po kome dva odgovarajua namotaja na sl. 11-19 odravaju
konstantnu brzinu; vrednost napona generatora podeava se otpomikom u kolu
namotaja za regulisanje napona. Struja se ograniava time to se namotaj za ogra-
nienje struje i referentni namotaj veu tako da im m. m. s. budu suprotne kad je
struja u induktu motora suvie velika, ime se napon generatora smanjuje i struja
vraa na bezbednu vrednost. Struja indukta meri se pomou pada napona u malom
otporu R (kao to je ant ampermetra) u kolu indukta. Kad je ovaj napon vei
od suprotnog napona uzetog iz kakvog izvora jednosmeme struje, u namotaju
za ogranienje struje pojavljuje se izvesna struja. Ali kad je taj napon manji ne po-
javljuje se nikakva struja zbog prisustva usmerae za blokiranje (od selena ili oksida
bakra); prema tome, namotaj za ogranienje struje ne moe da podupire dejstvo
referentnog namotaja i da poveava struju indukta. Brzina se ograniava pomou
namotaja za ogranienje brzine na nain u principu identian, a meri se pomou
tahogeneratora spojenog s vratilom motora. Granine vrednosti stmje i brzine mogu
se odrediti pomou podeljivih otpomika postavljenih izmeu izvora jednosmerne
stmje u odnosnim kolima regulacionih namotaja. Ceo agregat je na taj nain za-
tien od velikih elektrinih ili mehanikih naprezanja dok se istovremeno promene
radnih uslova mogu vriti sa brzinom koju te granine vrednosti dozvoljavaju.
Sl. 11-21. Maina za namotavanje papira, opremljena pogonskim agregatom sa amplidinom i ure-
ajem za podeavanje ivica (General Electric Company)
Na kraju jo jedan primer primene amplidina za svrhe regulisanja u indu-
strijskoj proizvodnji dat je na sl. 1 1 - 2 1 . ema na sl. 1 1 - 2 2 prikazuje princip rada.
. f o t o e l i k t r i n a ie l ij a
Sl. 11-22. ema ureaja za podeavanje ivica na sl. 11-21. Fotoelektrina elija prati kre tanje ivic
papira. Jaina odbivene svetlosti pretvara se u elektrini signal koji se pojaava i uporeuje s
referentnom vrednou. im se pojavi izvesna razlika, amplidin uklju uje motor za fccno pome
ranje valjka. (General Electric Company)
412 GENERATO RI REG ULACIONOG T IP A I SEL SIN I [GLAVA 11.
11-3. R o to tro l i reguleks . 65 Druga vana vrsta generatora jednosmerne

struje regulacionog tipa je, u njenom najeem izgledu, jednostepena maina u
kojoj se signalima upravljakog pobudnog namotaja neposredno odreuje izlazni
napon indukta. Ove maine imaju u trgovini nazive rototrol (od engl. rotating
control) ili reguleks (od engl. regulating exciter). To nisu maine s pobuenim in-
duktom kao amplidin, u kojima m. m. s. indukta daje pobudu za drugi stepen.
To su relativno proste modifikacije obinog generatora jednosmeme struje u kome
je za samopobuivanje postavljen jedan redni ili otoni pobudni namotaj i nekoliko
nezavisno pobuenih upravljakih namotaja. U ustaljenom stanju celokupna po-
buda se postie samopobuivanjem tj. pobudnim namotajima koje napaja sama
maina. Kad izlazni napon treba da se promeni, saglasno promeni radnih uslova
u ureaju koji se regulie, nova radna taka odreuje se dejstvom upravljakih
namotaja. S obzirom da upravljaki namotaji samo daju podstreka promenama ili
stabilizovanju ustaljenih radnih uslova, potrebna im je minimalna snaga.
Kao to je naznaeno na sl. 11-23, samopobueni induktor rototrola ili
reguleksa moe da bude bilo redni bilo otoni namotaj. Glavna odlika maine je
da je otpor samopobuenog induktorskog kola podeen tako da mu se prava otpora
induktora podudara s linearnim delom krive magneenja. Maina se tad moe na-
zvati usklaenim generatorom, a poeljivi otpornik R (sl. 11-23) uskladnim otporni-
kom. Funkcija upravljakih namotaja je tada da stabilizuju rad maine u pogodnoj
taki na liniji vazdunog procepa krive magneenja ili da radnu takupomere u nov
poloaj saglasno signalima regulacionog ureaja. Kao u amplidinu, upravljaki na-
motaji se obino sastoje od referentnog namotaja i od najmanjejo jednog namotaja
(koji se ovde katkad naziva diferencijalni namotaj) povezanih tako da im m. m.
sile budu u opoziciji. Dopunski upravljaki namotaji mogu biti predvieni.
Treba se podsetiti da,prema od. 5-6, linija otpora induktora generatora jedno-
smerne struje sa nezavisnim pobuivanjem predstavlja liniju zavisnosti lineamog
Omovog zakona izmeu napona na krajevima indukta od struje samopobuenog
induktora, superponiranu na krivu magneenja. Isto se tako treba podsetiti da taka
preseka linije otpora induktora i krive magneenja odreuje radnu taku praznog
re d n o
so m op ob u d o
L kolo
op tere-
e n ja
u p r a v l j a i k i n a m o t o ji
(a i
o to c n a
sa m o p o b u d a
kolo
o p te re -
enja
u p ra v lja k i n a m o ta ji
(b)
Sl. 11-23. Osnovnirototrol ili reguleks, (a) sa rednom samopobudom, (b) saotonom samopobudom
hoda otonog generatora. Jasno je da u sutini isto vai i za redni generator kad se
linija otpora induktora odnosi na celokupan otpor kola redne pobude ukljuujui
optereenje, tako da se bitni zakljuak moe izvesti na osnovu otone pobude.
Uticaj remanentne magnetnosti otpora indukta i njegove reakcije se uopte uzev
zanemaruje.
6) Opise ovakvih maina sadre lanci: W. H. Formhals, Rototrol A Versatile Electri-
cal Regulator, Westinghou.se Eng., vol. 2, str. 51, maj 1942; T . B. Montgomery, Regulex In-
stability in Harness, Allis-Chalmers Elec. Rev. vol., 11, br. 2 i 3 str. 5 do 9, II i III kvartal 1946.
DEO 11-3] ROTOTHOL I REG U LEK S 413
Kad postoji samo samopobuivanje i kad se linija otpora induktora podu-

dara sa linijom vazdunog procepa (vidi sl. 11-24), napon na krajevima moe se
nalaziti negde izmeu taaka a i a', pri emu njegovo uspostavljanje zavisi od re-
manentne magnetnosti. Uopte uzev,napon moe da se koleba izmeu ove dve take,
to ima za posledicu nestabilnost napona. Kad se doda mali iznos fg nezavisne
pobude, napon na krajevima Ut dobiva odreenu vrednost fb = gc, malo veu
od vrednosti u a. Kad se doda mali iznos f'g ' nezavisne pobude suprotnog polari-
teta napon na krajevima menja smer i dobiva suprotnu vrednost f'b ' = g'c'. Napon
na krajevima, prema tome, tei da se promeni u irokom opsegu kad se promeni
polaritet malog iznosa nezavisne pobude.
Ovo dejstvo, udrueno sa podeavanjem svih upravljakih kola tako da
nezavisna m. m. s. bude funkcija odstupanja od eljene vrednosti veliine koju
treba regulisati, vodi stabilizovanju radnog napona na pogodnu vrednost izmeu
taaka a i a' na krivoj magneenja. Slika 11-25 pokazuje primenu rototrola ili regu-
Sl. 11-24. Kriva magneenja sa linijom otpora induktora tangerttnom na nju
leksa za automatsko regulisanje brzine motora za jednosmernu struju. Glavni

generator i motor povezani su u Vard-Leonardov agregat, a rototrol daje pobudu
glavnom generatoru. Jedan od upravljakih namotaja rototrola stavlja se pod napon
srazmeran eljenoj brzini motora. Drugi upravljaki namotaj prikljuen je na napon
iamopobudo induktor
rototrol genera tora
Sl. 11-25. Rototrol ili reguleks kao pobudnica, primenjen za regulisanje brzine motora za jedno-
smernu struju
414 GENERATO RI REGULACIONOG T IP A I EL SIN I [GLAVA 11.
srazmcraT stvarnoj brzini motora, dobiven od malog tahogeneratora na vratilu

motora. Ova dva upravljaka namotaja vezana su tako da im m. m. sile budu u
opoziciji. Ako se pojavi m. m. s. nezavisne pobude u rototrolu, ona je, prema tome,
srazmerna odstupanju brzine motora od eljene vrednosti, a polaritet rezultantne
m. m. s. upravljakih namotaja zavisi od toga da li je brzina motora nedovoljna ili
preterana.
Kad je brzina motora mala, rezultantna m. m. s. upravljakih namotaja
ima takav polaritet da izlazni napon rototrola tei da se digne do izvesne vrednosti
vee od vrednosti u taki a (sl. 11-24). Ovo poveanje napona rototrola praeno je
poveanjem pobudne struje i napona na krajevima glavnog generatora, pa, dakle, i
porastom brzine motora. Kad je brzina motora preterana dogaa se suprotno.
Rezultantna m. m. s. upravljakih namotaja je takvog polariteta da izlazni napon
rototrola tei da se spusti do izvesne vrednosti manje od vrednosti u taki a. Ovo
smanjenje je praeno smanjenjem pobudne struje i napona na krajevima glavnog
Sl. 11-26. Kriva magneenja sa linijom otpora induktora iji je nagib manji od kritinog
generatora, pa, dakle, i smanjenjem brzine motora. Kad je brzina motora pravilna,
rezultantna m. m. s. upravljakog namotaja ravna je nuli. Tada nastaje ustaljeni
rad sa izlaznim naponom rototrola na pogodnoj vrednosti izmeu taaka 0 i a.
Stabilizacija napona u ustaljenom stanju moe se smatrati rezultatom neprekidnog
procesa diferencijalnih kolebanja. Diferencijalna promena napona rototrola iznad
odgovarajue vrednosti znai diferencijalno poveanje brzine motora iznad eljene
vrednosti; ovo pak poveanje povlai pojavu diferencijalne rezultantne m. m. s.
upravljakuh namotaja takvog polariteta da napon rototrola pada na njegovu
ispravnu vrednost. Slino tome, diferencijalna promena napona rototrola ispod
tane vrednosti dovodi do pojave diferencijalne m. m. s. upravljakih namotaja
koja poveava napon. U ustaljenom stanju, prema tome, radna taka je na krivoj
magneenja stabilizovana dejstvom upravljakih namotaja, a potrebnu pobudu
daje samopobueni namotaj.
Preimustva koja postoje kad se radi sa linijom otpora induktora podudarnom
s donjim delom krive magneenja, mogu se bolje proceniti prouavanjem sl. 11-26
i 11-27. Ove slike odgovaraju sl. 11-24 s tom razlikom to je otpor induktora na sl.
11-26 nii od kritine vrednosti a na sl. 11-27 vii od nje. Na obema slikama (kao
i na sl. 11-24) vrednosti fg i f'g ' predstavljaju male iznose nezavisno pobuene m.
m. s. suprotnih polariteta. Kad se ta m. m. s. menja izmeu vrednosti fg i f'g ',
DEO 11-4] A U TO SIN H RO N IZA CIO N E MAINE 415
napon na krajevima menja se izmeu Ut i Ut. Kao to se vidi, razmak izmeu

Ut i U't na sl. 11-26 i 11-27 mnogo je manji nego na sl. 11-24. Praktino to znai
da je podruje regulacije mnogo ue, a odziv mnogo manje spontan nego u sluaju
kad je otpor induktora tano podeen na njegovu kritinu vrednost.
Sl. 11-27. Kriva magneenja s linijom otpora induktora iznad kritine vrednosti
Opte polje primene rototrola i reguleksa je u sutini isto kao za amplidin.7)
Kad se naroito polae na to da pojaanje bude veliko, rototrol se moe izraditi
kao dvostepena ili viestepena maina sa dopunskim pobudnim namotajima, na-
roitim namotajima indukta i rasporedom dirki takvim da se odgovarajua pobuda
za dopunske pobudne namotaje moe dobiti od indukta sa eljenim brojem stepeni
u kaskadnoj sprezi.8)
11-4. Autosinhronizacione m aine i sistem i. Jedan od najteih zahteva
koje savremeni regulacioni ureaji treba da zadovolje jeste regulisanje poloaja
tj. zahtev da se ugaoni poloaj jednog vratila usaglasi to tanije sa ugaonim polo-
ajem drugog vratila. itav niz ureaja koji su bili konstruisani kao vane dopune
takvih regulacionih ureaja mogu se nazvati autosinhronizacionim ureajima, jer
im je zajednika svrha da ostvare potptmo sinhrono obrtanje dva vratila. Ovakve
maine poznate su pod raznim trgovinskim nazivima kao to su selsin, sinhro i autosin.
U sledeem razmatranju posluiemo se esto nazivom selsin za takve maine.
Postoje tri opta tipasistema u kojima se primenjuju selsini: 1) trofazni ener-
getski selsini za prenos velikih obrtnih momenata, 2 ) jednofazni selsini za instru-
mente ili selsini indikatori i 3) generator-transformatorski sistemi koji pokazuju odstu-
panje vratila od sinhronizma kao veliinu i polaritet nekog napona. Prvi od ova tri
tipa je izloen u gl. 9. Ostala dva tipa e biti opisana u ovom odeljku.
7) Vidi, na primer, G. A. Caldwell i W.H. Formhals, Electrical Drives for Wide
Speed Ranges, Trans. A IE E , vol. 61, str. 54 do 56, 1942; E. L. Harder i C. E. Valentine, Static
Voltage Regulator for Rototrol Exciter, Trans. A IE E , vol. 64, str. 601 do 606, 1945; W. H .H ar-
ris, Industrial Application of Rototrol Regulators, Trarts. A IE E , vol. 65, str. 118 do 123, 1946.
8) Za pojedinosti o ovim specijalnim rototrolima, vidi A. W. Kimball, Two-stage Ro-
totrol for Low-energy Regulating Systems, Trans. A IE E , vol. 66, str. 1507 do 1511, 1947;
M. Liwschitz, The Multi-stage Rototrol, Trans. A IE E , vol. 66, str. 564 do 568, 1947.
416 GENERATO RI REG ULACIONOG T IP A I SELSIN I [GLAVA 11.
ge n e r a to r m oto r
rotor
Sl. 11-28. Jednofazni selsin generator-motorni sistem
a. Jednofazni generator-motorni sistemi. U od. 9-9 pokazano je da se u si-

stemu od dva trofazna selsina iji su statorski namotaji vezani paralelno na isti tro-
fazni izvor i iji su odgovarajui krajevi rotorskih namotaja spojeni (vidi sl. 9-25)
stvara obrtni momenat koji tei da dva vratila odri u sinhronizmu. Kao to po-
kazuje sl. 9-27, obrtni momenti dva rotora u stanju mirovanja su sinusne funkcije
ugla pomeraja izmeu dva vratila, a obrtni momenti su usmereni tako da taj ugao
smanjuju.
U sutini se postie isto dejstvo kad se trofazni sistem zameni jednofaznim,
kao to pokazuje ema na sl. 11-28. Po konstrukciji je selsin-generator ili selsin-
davac skoro potpuno slian selsin-motoru ili selsin-primau. Oba imaju jednofazni
namotaj (obino na rotoru), prikljuen na zajedniki izvor naizmeninog napona.
Na drugom delu maine (obino statoru), oba imaju po tri namotaja sa osama pod
1 2 0 ; ovi namotaji su spregnuti u zvezdu, a odgovarajui krajevi motora i gene-
ratora su meusobno spojeni. Kad su namotaji jednofaznog rotora pobueni,
indukuju se transformatorskim dejstvom naponi u zvezdasto spregnutim namotaji-
ma statora. Ako su oba rotora u istom prostornom poloaju u odnosu na svoje sta-
torske namotaje, u namotajima nema struje i ne stvara se obrtni momenat. Ako pak
poloaji oba rotora u prostoru nisu saglasni, naponi u statorskim namotajima raz-
Sl. 11-29. Tipini selsin velike preciznosti ( General Electric Company)
liiti su i u njima se javljaju struje. Ove struje, zajedno sa magnetnim poljima u

vazdunom procepu, proizvode obrtne momente koji tee da usaglase poloaje
dva rotora u prostoru.
U mehanikom pogledu selsini imaju opte konstruktivne odlike sline
malim motorima. Spoljni izgled tipinog selsina pokazuje sl. 11-29. Sastav rotora
DEO 1114] A U TO SIN H RO N IZA CIO N E M AINE 417
selsinskog motora moe se videti na sl. 11-30. Jezgra rotora i statora su izraena
od limova, a leita su s lopticama radi smanjenja trenja. I generator i motor imaju
dvopolne namotaje i rotore s isturenim polovima. Pri raunskom odreivanju obrtoog
Sl. 11-30. Dva priguivaa (prednji i zadnji) i namotani rotor s priguivaem, za selsin-motor
momenta mora se, prema tome, uzeti u obzir isturenost polova primenjujui teo-
riju dve reaktanseprema gl. S.^Moe se dokazati da motomi obrtni momenat u
stanju mirovanja ili pri maloj brzini zavisi kao u trofaznim sistemima, vrlo pri-
blino od sinusa relativne ugaone razlike poloaja vratila generatora i motora.
Gradijent obrtnog momenta koji razvijaju generatori i motori, identini u elektri-
nom pogledu i spregnuti kao na sl. 11-28, kree se od 0,07 in-uncija po stepenu
(tj, 4,95 104 Nm po stepenu) za manje maine do 1,75 in-uncija po stepenu
(tj. 1,23 10 2 Nm po stepenu) za vee maine.10)
Selsin-sistem na sl. 11-28 moe se preinaiti uvoenjem diferencijalnog
selsina kojim obrtanje vratila postaje funkcija zbira ili razlike obrtanja dva dmga
vratila. Diferencijalni selsin na sl. 11-31 dejstvuje kao diferencijalni generator.
G e n e r a to r Dife/enei/aini setsm M o to r
Sl. 11-31. Selsin-generator-motorni sistem sa diferencijalnim selsinom
Naponi prikljueni na njegove statorske namotaje indukuju odgovarajue napone

u rotorskim namotajima. Relativne veliine tri rotorska napona jednake su onima
koje bi postigle kad bi se diferencijalni selsin uklonio a generator obmuo za ugao
ravan zbiru ili razlici ugla generatora i ugla diferencijalnog selsina. Takvi diferen-*27
9) Za kvantitativnu analizu rada jednofaznih selsinavidi T. M. Linville i J. S. Woodward,
Selsyn Instruments for Position Systems, Trans, A IE E , vol. 53, str, 953, do 960,1934.
,0) Ove vrednosti, kao i ostali podaci o redu veliina navedeni u ovom oeljku, uzeti su iz
lanka T . C. Johnson, Selsyn Design and Application, Trans. A IE E , vol, 64, str. 703 do 708, 1945.
27 Elektrine maine
418 GENERATO RI REG U LACIO N O G T IP A I SEL SIN I [GLAVA 11.
cijalni generatori obino imaju jednu garnituru od tri kondenzatora vezana za kra-
jeve primara da bi se poboljao sainilac snage i time smanjila mogunost da se si-
stem preterano zagreje. Diferencijalni selsin moe se jo upotrebiti kao motor
koji se napaja iz dva selsin-generatora i ije obrtanje zavisi od zbira ili razlike obr-
tanja dva generatora. ema veza u tom sluaju je kao na sl. 11-31, s tom razlikom
to se maina u sredini slike zove diferencijalni motor, a maina na desnoj strani
slike generator.
Ovakvi jednofazni selsin-sistemi slue prvenstveno za instrumente i prenos
podataka u sluajevima u kojima se podaci mogu prenositi u vidu ugaonog polo-
aja nekog vratila. Pokazivanje nivoa vode u udaljenom rezervoaru ili poloaj
komandnih povrina na vazduhoplovu mogu se navesti kao primeri. Oni se mogu
upotrebiti i za svrhe kao to je otvaranje ili zatvaranje kakvog ventila da bi se iz-
ravnale razlike otkrivene ugaonim poloajem koji je prenet na vratilo selsin-primaa.
Jedan generator moe da pokree vie motora, pri emu broj motora zavisi od re-
lativnih veliina generatora i motora i od dozvoljene greke. U sisteme za instru-
mente mogu se ukljuiti elektronski pojaavai snage sa pojaanjem napona jed-
nakim jedinici izmeu generatora i motora koje on pokree, kako bi se poveala
snaga i omoguila upotreba veeg broja motora. Najvea statika greka za sistem
koji se sastoji od generatora i samo jednog motora iste vehine iznosi oko 1 i po-
tie uglavnom od trenja u leitima motora. Greka raste kad se broj motora po-
vea ili kad impedansa voda izmeu generatora i motora postane primetna. Vea
tanost moe se postii primenom sistema sa vie brzina u kome su dva kompletna
selsin-sistema kombinovana ujedno, kao to je opisano u drugom delu ovog odeljka.
Dinamike greke izazvane mehanikim oscilacijama osovine motora oko
tanog poloaja mogu biti dva do tri puta vee od statikih greaka. Radi smanje-
nja dinamikih greaka ugrauju se u rotore motora mehaniki priguivai. Takve
priguivae pokazuje sl. 11-30. Inercioni frikcioni priguiva obino se sastoji od
dva kotura pokretana vratilom, jedan neposredno a drugi preko frikcione obloge.
Kad se vratilo obre ustaljenom brzinom, oba kotura se obru istom brzinom i
nema priguivanja. Kad se pak brzina menja, jedan kotur se moe okretati klizei
po frikcionoj oblozi u odnosu na drugi kotur i tako nastaje priguivanje.
Kad motor treba da ima vei obrtni momenat, greka se poveava zato to
je za prenos obrtnog momenta potreban izvestan ugaoni pomeraj izmeu vratila
motora i generatora. Ova injenica, kao i zagrevanje selsin-ureaja, ograniava
veliinu obrtnog momenta.
b.) Generator-transformatorski sistemi. Proces regulisanja ugaonog polo-
aja kakvog vratila u svakom trenutku i sa prihvatljivom tanou zahteva
veoma esto primenu velikih obrtnih momenata. Kad bi sama selsin-oprema mo-
rala da deluje neposredno s takvim obrtnim momentima, dolo bi do velikih i nedo-
zvoljenih odstupanja od tanosti u vemoj reprodukciji poloaja. Za takva reguh-
sanja primenjuje se obino autosinhronizacioni princip na takav nain da se pro-
izvodi napon ija veUina je funkcija ugaonog pomeraja izmeu poloaja dva vra-
tila. Taj napon se naziva napon greke, jer njegovo prisustvo ukazuje na razhku u
poloaju vratila kojim se upravlja. Napon greke moe se onda prikljuiti na druge
sprave koje daju podstreka za ispravljanje razHke koja je ovaj napon izazvala. U
tom sluaju od selsina se ne trai da odaju mehaniku snagu. Napon greke moe
se prenetiuvidu signala modulisanog grekom noseeg talasa ija je amphtuda
srazmerna greki i iji trenutni polaritet je odreen znakom greke.
Osnovni metod za dobivanje napona greke pokazan je na emi sl. 11-32.
Dva meusobno povezana selsina pojavljuju se i ovde, prvi je generator, a drugi,
veoma slian prvom, naziva se upravljaki transformator. Rotor selsin-generatora
pobuuje se iz jednofaznog izvora proizvodei magnetno polje u generatoru i na-
DEO 114] A U TO SIN IIR O N IZA C IO N E M A IN fi 419
pone u statorskim namotajima i generatora i upravljakog transformatora. Kad se

zanemari pad napona usled pobudne struje, naponi indukovani u namotajima oba
statora moraju biti jednaki. Raspodela fluksa u statoru upravljakog transformatora
mora stoga da bude slina onoj u statoru generatora. Dejstvo je, dakle, isto kao kad
bi namotaji oba rotora bili u istom magnetnom kolu i podeeni tako da im se ose
9 n e ro fo r u p r o v l jo k i tro n s fo rm o 'to r
Sl. 11-32. Selsin-generator-transformatorski sistem
mogu u prostoru pomerati za proizvoljan ugao. Ovo je dakle ekvivalentno pode-

ljivoj uzajamnoj inuktivnosti izmeu namotaja dva rotora, ali sa tom razlikom to
dva namotaja mogu biti na velikom meusobnom rastojanju. Kad je ugao 90 elek-
trinih stepeni, to odgovara pomeraju dva vratila za 90 elektrinih stepeni, u ro-
toru transformatora se ne indukuje struja; taj pomeraj je ravnoteni poloaj dva
vratila. Kad ugao ima bilo koju vrednost osim 90 i 270, u rotoru transformatora
se indukuje napon. Kao to je pokazano na sl. 11-33, veliina napona je funkcija
ugaone razlike dva vratila, a trenutni polaritet zavisi od smera pomeraja. Funkcija
je u sutini sinusna. Diferencijalni selsini mogu se takoe ukljuiti izmeu gene-
ratora i upravljakih transformatora ovih sistema.
Kvalitativna slika zajednikog rada generatora i upravljakog transformatora
moe se jo bolje razjasniti kratkom analizom idealizovanog sistema prikazanog na
sl. 11-34. Uzmimo da oba selsina umaju cilindrine rotore i da zajedno sa vodovima
koji ih vezuju nemaju gubitke. Neka je Ex efektivni napon indukovan u jednom
faznom namotaju statora generatora kad se ta faza nalazi u osi rotorskog namotaja
i uzmimo da se indukovani napon menja kao kosinus ugla izmeu te faze i ose ro-
torskog namotaja. Uzmimo da su rotori u stanju mirovanja ili da se obru dovoljno
sporo da bi se e. m. s. usled obrtanja mogle zanemariti. Kad se sa 0Xoznai ugao
izmeu faze a i ose rotorskog namotaja, efektivni naponi u tri fazna namotaja su
Ea = Ex cos 0! (11-25)
Eb = Ex cos (0X 120) (11-26)
1 EC= EXcos (0j 240) (11-27)
Treba imati na umu da su to jednofazni naponi razliitih veliina i da ne obrazuju
trofazni sistem.
Pretpostavimo sada da je gvoe nezasieno, tako da su sopstvene i uzajamne
induktivnosti statorskih namotaja konstantne. Uzmimo da je L ukupna samoin-
duktivnost jedne faze statora generatora, jedne faze statora transformatora i voda
koji ih vezuje. Uzmimo da je M ' zbir uzajamne induktivnosti izmeu faza statora
generatora i uzajamne induktivnosti izmeu transformatorskih faza. Vektorske jed-
naine za struje I a, Ib i Ic u trima fazama mogu se sada napisati vodei rauna
420 GENERATO RI REGULACIONOG T IP A I SEL SIN I [GLAVA 11.
da je napon izmeu dva statorska kraja isti za sve putanje. Prema tome je
Ex cos 0X joiLIa jo>M' (lb + Ic)
= Ex cos (0! 120) ju>LIb jo M ' (Ia + Ic)
= Ex cos (0! 240) jo)Llc ji S ) M ' (Ia + Ib) (11-28)
Sl, 11-33. Promena napona(greke u zavisnosti od ugaone greke
ta z e o generotor u p r o e lja k i t r o n s f o r m a t o r
Sl. 11-34. Selsin-generator-transformatorski sistem za odreivanje napona greke. (Pozitivne

vrednosti za 02 i 02mere se u smeru kazaljke sata poev od ose faze a).
Osim toga je
la + h + lc 0 (11-29)
Reavanjem ovog sistema jednaina dobiva se
. , Ex
7to/a = -------- COS01 (11-30)
L M'
j <0 Ih - E ' - cos (0 X 1 2 0 ) (11-31)
L M!
i
Ie = E l cos (0! - 240) (11-32)
L M
Uzmimo najzad da uzajamna induktivnost izmeu izvesne faze statora tran-
sformatora i rotorskog namotaja transformatora dostie maksimalnu vrednost M 't
i menja se kao kosinus ugla izmeu ose te faze i ose rotora. Kad je 02 ugao izmeu
faze a i namotaja rotora, efektivni napon greke indukovan u rotoru je
DEO l l 14] A U TO SIN H RO N IZA CIO N E M AINE 421
Ee = j u I aM 't cos 02 + ju>IbM 't cos (02 120) + j a I cM 'tcos (02 240) (11-33)
Zamenom u jedn. 11-30 i 11-32 i svoenjem na najprostiji oblik jedn. 11-33 postaje
(11-34)
Ovim rezultatom potvruje se fiziki zakljuak da je napon greke ravan nuli kad
je pomeraj vratila 90; sem toga, on pokazuje da se pod idealizovanim okolnostima
veliina napona greke menja sinusoidno sa odstupanjem od tog ravnotenog po-
meraja.
Selsin upravljaki transformator ima u sutini cilindrinu strukturu rotora
i zbog toga odgovara sasvim obro prethodnim pretpostavkama. Osim toga, on
ima statorske namotaje sa velikom impedansom da bi se struja uzeta od generatora
svela na najmanju meru kao i dejstva koja je prate. Kao to je ve bilo istaknuto,
generator ima rotor s isturenim polovima, to predstavlja izvesno odstupanje od
idealizovanih pretpostavki. Glavne statike greke potiu od neuravnoteenih
reaktansa i otpora u granama statorskog namotaja i poveznim vodovima, kao i od
neuravnoteenih meusobnih reaktansa izmeu rotorskog namotaja i statorskih
grana. Statika greka generatorskotransformatorskog sistema iznosi oko 0,3.
Pri obrtanju selsina velikim brzinama javljaju se i brzinske greke izazvate pojavom
e.m.s. usled obrtanja. Ove greke sureda ln a 320 ob/m in za selsine od 60 Hz. Pri
odreenoj vrednosti brzine obrtanja ove brzinske greke opadaju sa porastom ue-
stanosti pobude tako da su greke izrazito manje za selsine od 400 Hz11'.
Preciznost celokupnog regulacionog ureaja, u kome selsin-generator i
upravljaki transformator predstavljaju samo sastavne delove, moe se znatnopo-
boljati primenom selsin-sistema sa dve brzine. Takav sistem se sastoji od dva kom-
pletna ureaja kao na sl. 11-32, a selsini ova dva ureaja su vezani mehaniki zup-
anicima sa prenosom 1: N , gde N obino lei izmeu 18 i 36. Drugi ureaj, brzohodi,
obme se tada N puta dok se prvi, sporohodi, obme jedanput. Brzohodi ureaj je
predvien za ispravljanje malih ugaonih greaka; zbog velike brzine on proiz-
vodi mnogo vei napon greke po stepenu greke vratila kojim se upravlja i prema
tome omoguuje mnogo osetljivije upravljanje. Brzohodi ureaj, meutim, ima N
raznih ravnotenih poloaja po obrtaju vratila kojim se upravlja. Sporohodi ureaj,
onaj sa prenosom 1 : 1 , mora, dakle, da dejstvuje za velike ugaone greke; da bi se
obezbedio jedan jedini ravnoteni poloaj ovaj ureaj mora da stupi u dejstvo pre
nego to ugaona greka postane ravna polovini obrtaja brzohodog selsina. Pogodnom
primenom releja i drugih pomonih sredstava moe se udesiti da sporohodi ureaj
stupa u dejstvo posle svakog propisanog pokreta brzohodog ureaja iz njegovog
ravnotenog poloaja*12).
Rotor upravljakog selsin-transformatora vezan je normalno za krajeve elek-
tronskog ureaja sa velikom ulaznom impedansom, tako da se iz transformatora ne
izuzima velika struja. Slika 11-35, na primer, prikazuje primenu za upravljanje
ugaonim poloajem neke osovine. Cilj je da se ova osovina na izlazuprinudida sleduje
ugaonim poloajima osovine na ulazu. Rotor selsin-generatora je mehaniki vezan
za osovinu na ulazu. Rotor upravljakog transformatora je mehaniki vezan za oso-
vinu na izlazu, a elektriki za ulaz pojaavaa snage. Mehanika snaga za obrtanje
n ) Ovde navedeni iznosiuzeti su iz lanaka Harold Chestnut, Electrical Accuracy of Sel-
syn Generator-Control Transformer System. Trans. A IE E , vol. 65, str. 570 do 576, 1946.
Pomenuti lanak sadri kvantitativne analize koje obuhvataju isturenost polova, otpor
i e.m.s. usled obrtanja.
12) Blii podaci o prenosu upravljanja pomou sistema sa dve brzine, kao i o primenama.
nalaze se u spisu Raymond Goertz, Synchro Controls for Meters and Servos, Electronic Industries,
septembar 1945.
422 GENERATO RI REG ULACIONOG T IP A I SEL SIN I [GLAVA 11.
osovine na izlazu i njenog optereenja dobiva se od dvofaznog motora, opisanog u od.

lO. Upravljaki namotaj servomotora napaja se izpojaavaa u ijemkolu postoje,
kondenzatori za menjanje faze. Kad je osovina na izlazu u tanom poloaju, napon
greke koji se dovodi pojaavau a zato i snaga koja se dovodi upravljakom namo-
taju motora, ravni su nuli i motor se ne okree. Kad izvesna ugaona razlika postoji
u p r a v t jo l k i
transrorm ator dvofozni
Sl. 11-36. Blok-ema selsin upravljakog ureaja sa demodulacijom signala greke
javlja se izvestan napon greke koji se dovodi u pojaava. Njegov relativni pola-
ritet je takav da se motor obre u smeru ispravke ugaone razlike.
U primenama ove vrste pojavljuju se obino dva problema. Prvo, osovina na
izlazu moe da pree taan poloaj i da osciluje oko njega. Prema tome, odgova-
rajue stabilizovanje odnosno priguivanje moe da bude potrebno. Drugo, u siste-
mima sa kontinualnim obrtanjem moe da bude nezgodno da se radi po emi u
kojoj mora da postoji osetna ugaona greka da bi se dobila snaga za obrtanje osovine
na izlazu. Ove potencijalne tekoe bi se mogle smanjiti ako bi se sistem uinio oset-
ljivim ne samo prema samoj greki ve i prema izvodu ili integralu greke ili prema
obema ovim vrednostima. Ovo podrazumeva diferenciranje ili integrisanje napona
greke, a ovakvi procesi mogu se lake sprovesti elementima elektrinog kola kad
je napon greke u obliku jednosmeme struje. Zato se izlazna snaga selsin-transfor-
matora esto usmerava ili demoulie u diodnom ili triodnom demodulatoru bilo
DEO 114] A U TO SIN H RO N IZA CIO N E M AINE 423
jednostrano ili dvostrano kako bi se dobio srazmeran jednosmemi napon. Ta

demodulacija mora biti fazno osetljiva, tj. polaritet izlaznog jednosmemog napona
mora zavisiti od toga da li osovina na izlazu prednjai eljenom poloaju ili zaostaje
za njim.13). Zaglavni pogon osovine na izlazu moese tada upotrebiti motor za jed-
nosmemu struju. Na sl. 11-36 je blok-ema jednog ovakvog ureaja.
13) Za primere fazno-osetljivih demodulacionih kola vidi lanak naveden u napomeni 12

Vidi, takoe, K. E. Schreiner, High-performance Demodulators for Servomechanisms, Proc.
NatJ. Electronics Conf. vol. 2, str. 393 do 403,1946.
GLAVA 12
ELEKTRINE PRELAZNE POJAVE U MAINAMA

I U SISTEMIMA MAINA
Pretvaranje energije elektromagnetnim metodima nerazdvojno je povezano,

kao to smo videli, sa nagomilavanjem energije u magnetnim poljima. Kad doe do
promene u radnim uslovima, propratne promene u nagomilanoj magnetnoj energiji
ne odigravaju se trenutno. Umesto toga, izmeu poetnog i krajnjeg radnog stanja
mora da se umetne jedan prelazni period prilagoavanja. Prouavanje ovog perioda
prilagoavanja predstavlja prouavanje prelaznih pojava u mainama.
Prelazne pojave u nekoj maini esto su praene poremeajima u sistemu kome
maina pripada kao deo. esta posledica indukovanog ili direktnog udara groma u
energetski sistem, na primer, jeste kratak spoj na nekom vodu. Releji za zatitu moraju
otkriti postojanje tog kratkog spoja i iskljuiti vod u kvaru od ostalog dela sistema
putem prekidaa snage. Velike struje koje su posledica svakog ozbiljnog kratkog
spoja ne smeju da prouzrokuju mehanika naprezanja kakva maina, transformatori,
prekidai i sabimice ne mogu da izre; prekidai moraju biti u stanju da te struje
prekidaju; a sistem mora, uopte uzev, biti sposoban da prebrodi poremeaj ne
ispadajui iz sinhronizma. Odluujuu ulogu za vreme ovih poremeaja igraju
maine. S druge strane kad razmatranja u pogledu verovatnoe i ekonominosti
ukau da sistem mora biti spreman da trpi izvesne poremeaje, ovi onda odre-
uju mnoge konstruktivne odlike maina.
Predupreenje poremeaja, meutim, nije jedini razlog za prouavanje
prelaznih pojava u mainama. Putanje u rad motora, uspostavljanje i opadanje napo-
na generatora, odziv maine nagloj promeni optereenja, reakcije motora od koga
se neprekidno zahteva da menja svoju brzinu i smer obrtanja sve su to primeri
procesa koji sadre prelazne pojave.
Razmatranja prelaznih stanjauovoj glavi ograniena su na maine za jedno-
smernu struju i na sinhrone maine. Prilikom istraivanja prelaznih pojava u mai-
nama za jednosmernu struju esto je zbog zasienja potrebna nelinearna anahza.
Obrada sinhronih maina ograniena je na prouavanje njenog ponaanja neposredno
posle kratkog spoja, a zanemarivanje zasienja koje je pod tim uslovima opravdano,
dozvoljava lineamu analizu. Problemi koji su nerazluno povezani sa elementima
dinamike, kao to je ubrzanje masa, razmatrae se u sledeoj glavi; izlaganja u ovoj
glavi bie ograniena na elektromagnetne pojave. Mnogo vea panja je posveena
prelaznom ponaanju maine kao elementa sistema nego sitnim pojedinostima njenih
radnih karakteristika koje se mogu ispitivati kada je maina izolovana. Zbog toga je
izlaganje, naroito u sluaju sinhronih maina, izloeno na uproenoj osnovi, pri
emu je ozbiljna panja posveena samo onim veliinama koje su od prvorazrednog
znaaja za prelazno stanje sistema. Istovremeno je uinjen pokuaj da se uproe-
noizlaganje izvede tako da ono moe da predstavlja uvod u obimniju teoriju koja
se moe nai u specijalnoj literaturi.
DEO 121] M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU 425
12-1. Prelazne pojave u m ainam a za jednosmernu struju. Linearna

analiza. Najtea prepreka koju treba savladati u analizi maina za jednosmemu
struju jestepravilno uzimanje zaseenja u obzir. Lineame analize, meutim, u kojima
se zanemaruje zasienje, korisne su iz dva razloga. Prvo, uz pomo relativno prostih
lineamih diferencijalnih jednaina koje se tadamogu postaviti omogueno je da se pod-
robnije cene drugi faktori koji utiu na prelazne pojave, kao i da se dobije pribhna sli-
ka o zbivanjima. Drugo, za one probleme sistema u kojima uestvuju kompleksne kom-
binacije maina i dmge tehnike opreme, omogueno je celokupno prouavanje dina-
mike sistema, to bi nam inae praktiki bilo nemogue. Naravno da eventualan
uticaj zasienja maina treba uzeti u obzir u inenjerskom tumaenju rezultata
ovih prouavanja i da eksperimentalnim uporeivanjima treba pokazati da se iz
njih mogu izvui osnovani zakljuci. esto se kritini deo prelazne pojave odigrava
u uem lineamom opsegu. Nije redak sluaj da stepen tanosti sa kojim su ostali
podaci poznati ini neopravdanim precizno predstavljanje maine.
inioce koji utiu na prelazne pojave izloiemo sumarno ispitujui od-
govarajue jednaine za nekoliko posebnih sluajeva.
Ako se pretpostavi da u generatom sa samopobuivanjem nema zasienja,
iz toga proizlazi logino da e napon ili ne uspostavlja uopte ili da se njegovo uspo-
stavljanje beskonano produuje (v. od. 5-6). Da bi se izbegla ova nerealna situacija,
u ovom odeljku e se razmatrati samo maine kojima je izvor pobudne stmje odvojen
od indukta. Isto je tako mogue da se sledee metode principijelno primene u pri-
blinoj analizi generatora sa samopobuivanjem na taj nain to e se pogodan deo
krive magneenja predstaviti pravom linijom sa odreenim odsekom na ordina-
moj osi, ili dvema pravama razliitog nagiba. Iako veliki deo ovog rezonovanja
vai i za motore za jednosmemu struju, obrada e se ovde ograniiti na generatore;
razmatranja o mehanikim pojavama koje su u vezi sa promenama brzine motora
odloena su za [gl. 13. Kad su dirke u neutralnom poloaju, reakcija indukta ravna je
nuli, i rezultantnog)uzajamnog dejstva izmeu kola indukta i kola pobude nema,
Jednaina za kolo pobude generatora sa nezavisnom pobudom, sl. 12-1, je
( 12- 1)
gde Lf, rf , es i if predstavljaju samoinduktivnost, odnosno otpor, napon i struju u

kolu pobude. Zbog pretpostavljene lineamosti krive magneenja, e.m.s ea indukovana
u induktu iznosi.
( 12- 2)
gde je kf konstanta proporcionalnosti. Napon ut na krajevima indukta je
dt
i
gde su ra i La otpor odnosno samoinduktivnost
kola indukta, a i struja u induktu. Jo jedna
jednaina za ut i ia odreena je spoljanjim kolom
indukta; za optereenje sa isto omskim otpor- Sl. 12-1. Generator jednosmerne
nom Ri imamo tako: struje sa nezavisnom pobudom
Ut = Ri ia (1 2 -4 )
426 ELEK TR IC N E PRELA ZN E PO JA V E [GLAVA 12.
Simultano reenje ove etiri jednaine daje traenu struju, tj. odziv kola
u prelaznom stanju. Odziv nije trenutan poto je potrebno izvesno konano vreme
da se izvre promene nagomilane energije u magnetnim poljima pobudnog namotaja
i indukta.
Kad u maini postoji vie pobudnih namotaja, onda se mora voditi rauna o
dopunskoj pobudi i o uzajamnoj sprezi izmeu pojedinih pobudnih namotaja. Sa
aditivnom rednom pobudom, kao na sl. 12-2, meusobna induktivnost M izmeu dva
pobudna namotaja ini da jednaina 1 2 - 1 treba da glasi:
M
Lf ^ + + rf if = ef (12-5)
dt dt
Jedn. 12-2postaje
= + 0 2 -6 )
SI. 12-2. Generator jednosmerne . . .
struje sa nezavisnom i rednom pode su N s l Nf brojevi navojaka u namotajima
budom redne i nezavisne pobude a konstanta kf je srau-
nata uzimajuiu obzir samo namotaj nezavisne
pobude. Uticaji otpora rs i samoinduktivnosti Ls rednog namotaja moraju se dodati
u jedn. 12-3, ime se dobiva
*k = *a (ra + rs) ia - (La + LS) ^ - M ^ (12-7)

dt dt
Slini metodi mogu se upotrebiti kad postoje i drugi namotaji, kao u generatorima
regulacionog tipa izloenim u gl. 1 1 .
Kad se maini dodaju vie paralelnih grana, kompleksnost potrebnih jed-
naina oigledno raste. Svoenje analize ovih jednaina na veoma sistematske i za
rad lake postupke po metodama operacionog rauna, postaje tada korisnije1).
Takoe vrlo esto red vehine neke promenljive moe biti takav da je dozvoljeno
zanemariti izvesne faktore, naroito u svetlosti drugih usvojenih pretpostavki. Na pri-
mer, zakanjenje odziva u prelaznom stanju izazvano induktivnou indukta moe
da bude sasvim malo u poreenju sa zakanjenjem usled induktivnosti pobudnog
namotaja, to ukazuje na to da se lanovi koji sadre La mogu ponekad opravdano
izostaviti. Uopte uzev, kad se uticaji zasienja dodadu uticajima obuhvaenim u
jednainama 12-1 do 12-7, kao to je uraeno u sledea tri odeljka, nuno se mora
pribei daljim uproenjima ako se ele izbei glomazni metodi.
P rim er 12-1. Uzmimo da je nezavisno pobueni generator jednosmerne struje sa sl.
12-1 maina od 200 kW i 250 V sa sledeim konstantama:
rf = 33,7 ra = 0,0125 Q
Lf = 25 H L a = 0,008 H
fy=38V/A
Indukt je vezan za isto omsko optereenje R i = 0,31312.

U poetku je generator nepobuen, ali se obre nominalnom brzinom. N a krajeve po-
budnog namotaja prikljuuje se naglo izvor jednosmernog napona od 230 V. Tokom uspostavljanja
napona i porasta optereenja generatora, njegova brzina se primetno ne menja.
Izraunati i nacrtati u obliku krive napon kao funkciju vremena posle ukljuenja izvora
pobudne struje. Zanemariti zasienje.
*) Videti V. Bush Operational Circuit Analysis, John Wiley and Sons, Inc., Njujork,
1929; takoe, M. F. Gardner i J. L. Barnes, Transients in Linear Systems, John Wiley and
Sons, Inc., Njujork, 1942.
DEO 121] M A IN E ZA JED N OSM ERN U STR U JU 427
Reertje. Uspostavljanje pobudne struje opisano jednainom 12-1 jeste prelazna pojava
u kolu sa otporom i induktivnou, pa je
Ef , , 230
if = ^-(1 - rf l L E ) = (! - -3 3 ,7 ^ /2 5 ) = 6,83 (1 e - i , 3 5 ( ) [A]
Poto je zavisnost izmeu ea i if linearna, za unutranji napon indukta tokom uspostavljanja ima se
ea = 38 X 6,83 (1 e ~ U 5 z ) = 260(1 el,35t)
Za struju indukta se dobiva kombinovanjem jednaina 12-3 i 12-4,

L a dut Ri + ra
------- + -----------u,
Rdt Rf 1
Zamenom brojnih vrednosti:
dut
0,0255 + 1,04 ut = 260 - 260 Ei,35t
dt
Granini uslov ove linearne diferencijalne jednaine prvog reda jeste da napon ut mora
ostati na nuli u trenutkukad se ukljui napon u kolu pobude zbog toga to se fluks kroz kolo
indukta ne moe naglo promeniti. Reenje dobiveno ma kojim od standardnih postupaka je:
ut = 250 257 l, 35t + 7 E40,7 t
Slika ovoga napona data je puno izvuenom krivom na sl. 12-3.

Lako se moe dobiti predstava o uticaju induktivnosti i otpora indukta ove maine, koja
je tipina za generatore jednosmeme struje upotrebljene za pobuivanje sinhronih alternatora.
Sl. 12-3. Uspostavljanje napona generatora sa nezavisnom pobudom
Kad se zanemari uticaj induktivnosti indukta, napon za vreme uspostavljanja dat je izrazom
ut = 250 250e-l,35t
to je na slici 12-3 predstavljeno isprekidanom linijom. Uticaj induktivnosti indukta oigledno

je vrlo mali. Glavni efekat otpora ra jeste da krajnju vrednost napona smanji od 260 V na 250 V,
kohko se u stvari dobija. Kad se o ovom uticaju vodi rauna pri tumaenju rezultata, oigledno
je da se mnoge inenjerske analize mogu osloniti na pretpostavku da su L a i ra zanemarljivo mali.
428 ELEK TR I N E PRELA ZN E PO JA V E [GLAVA 12.
12-2. Prelazne pojave u m ainam a za jednosm ernu struju. Nelinea-

rna analiza. Kad se uzme u obzir zasienje, jednaine za prelazna stanja nije vie
mogue tretirati analitiki jer se pojavljuju nelineamosti. ta vie, prestaje biti sasvim
tano da struja indukta ne proizvodi nikakvo meusobno dejstvo na kolo pobudne
struje ak ni kad su dirke u neutralnoj zoni; dejstvom razmagneenja reakcije indu-
kta koja deluje u poprenom pravcu, proizvedenom u zasienoj maini bez kompen-
zacionog namotaja, stvara se spreni medijum. Ovo dejstvo, obino malo, bie za-
nemareno pri prouavanju uticaja zasienja time to e se preinaiti jednaine za
nezavisno pobueni generator sasl. 1 2 - 1 .
Prosta proporcionalnost jedn. 12-2 ne vai vie, a zavisnost izmeu ea i i}
data je sada krivom magneenja maine. Dalje, samoinduktivnost L} u jedn. 12-1
prestaje biti konstantna i postaje funkcija pobudne struje i}. Pod tim okolnostima
obino jemnogo zgodnije uvesti u jednaine kao nezavisnu promenljivu fluks kroz
kolo pobude, tj.
. - d{G0 ) .
Nf , + rfif = e f (1 2 - 8 )
dt
d0
oN f rf i} ef (12-9)
dt
gde je N } broj navojaka pobudnog namotaja, 0 fluks u vazdunom procepu po
polu, a a sainilac koji e biti sada definisan. Mora se zapaziti da je, usled rasutog
fluksa pobude, fluks koji se obuhvata sa kolom pobude vei od fluksa u vazdunom
procepu. Ovaj porast moe se uzeti u obzir sainiocem rasipanja o, definisanim kao
odnos ukupnog fluksa kroz kolo i fluksa u vazdunom procepu kroz isto to kolo.
Tipinevrednostisainiocaakreuse blizu 1,10 do 1,15. Pretpostavka da je sainilac
rasipanja konstantan, preutno usvojena izvlaenjem oznake <j ispred simbola za
diferenciranjeu jedn. 12-9, ekvivalentna je shvatanju da zasienje upodjednakoj meri
utie kako na rasuti fluks pobude tako i na fluks u vazdunom procepu, to oigle-
dno nije potpuno tano, jer putanje rasutog fluksa prolaze u znatnoj meri kroz
vazduh.
Fluks 0 u jedn. 12-9 moe se zameniti naponom indukta ea iskoriujui
jedn. 4-38, koja se za konstantnu brzinu moe opisati u obliku
ea = kv 0 (12- 1 0 )
gde je kj konstanta proporcionalnosti za odreenu brzinu. Jedn. 12-9 postaje onda
o N f dea
+ rf if = ef ( 12- 11)
ktp dt
Jednaina za kolo indukta je jo jedn. 12-3. Jedn. 12-3 i 12-ll,zajedno sa odnosom
izmeu ea i if izraenim u grafikom obliku krivom magneenja i sa odnosom iz-
meu napona uc i struje ia odreenim spoljanjim kolom indukta, sainjavaju sistem
simultanih jednaina koje treba analizovati. Nije redak sluaj da se ine i druge
pretpostavke u cilju daljeg uproenja. Bilo La samo bilo i La i ra su esto dovoljno
mali da bi se u jedn. 12-3 mogli smatrati ravnim nuli. Ova dopunska uproenja
moraju se opravdati time to e se pokazati, eksperimentima ili kakvim drugim pu-
tem, da ne unose nepodnoljive greke; diskusija pri kraju primera 1 2 - 1 predstavlja
delimino opravdanje za zanemarenje veliina La i ra.
U pogledu ovih simultanih jednaina jedna stvar zahteva dalja razmatranja,
a to je injenica da je odnos izmeu napona ea i struje if obino dat u grafikom
obliku i da je nelinearan. Jedna mogunost je da se kakva empirika jednaina pri-
DEO 123] G RA FIK A AN ALIZA 429
lagodi ovom odnosu2). Druga mogunost je da se principijelni odnosi izraze u takvom

grafikom obliku da se integrisanje moe vriti izraunavanjem povrina ispod krive.
Pod pretpostavkom da su ra i La ravni nuli (i u izvesnim drugim uproenim slu-
ajevima), ovaj postupak dovodi brzo do reenja u specifinom brojnom obliku bez
potrebe aproksimiranja krive magneenja i sa ne vie truda nego to je potrebno u
raunanju pomou empirike jednaine. Trei metod je metod korak po korak
koji se, uopte uzev, moe primeniti na ma koji sistem lineamih ili nelineamih dife-
rencijalnih jednaina3).
12-3. Grafika analiza uspostavljanja i opadanja napona. Kada se otpor
ra i induktivnost La indukta zanemare, pored ranije usvojene pretpostavke o zane-
marljivoj reakciji indukta i zanemarljivom meusobnom dejstvu indukta na pobudu,
uspostavljanje i opadanje napona na krajevima generatora isti su bilo da je on
optereen bilo da je u praznom hodu. Kad je
naponukolu pobude generatora sa nezavisnim
pobuivanjem (sl. 12-4) konstantan i ima To)
vrednost Ef , jedn. 12-11 postaje Ef
c N f' dut + rflf, = Ef
( 12- 12)
L
kfp dt
Sl. 12-4. Nezavisno pobueni gene-
to se drukije moe napisati u obliku rator sa zanemarljivo malim otporom
aNf dut i induktivnou indukta
dt (12-13)
kg, Ef rs if
Vreme potrebno da se napon od svoje poetne vrednosti ut0 promeni na vrednost ut
iznosi tada
_ aNf Cut ___ 1_
dut (12-14)
kPJ u to E f rf if
Ovaj se integral moe izraunati grafikim odreivanjem povrine sa crtea na kome
je predstavljena veliina 1 j(Ef rf i/) kao funkcija od ut. Uzmimo da generator
sa sl. 12-4 ima krivu magneenja datu na sl. 12-5; zbog usvojenih uproenja,
Sl. 12-5. Kriva magneenja generatora Sl. 12-6. Grafika analiza uspostavlja-
nja napona
2) Za podrobne analize izvedene na toj osnovi, a isto tako i za grafiki metod korak po
korak, videti O. G. C. Dahl, Electric Power Circuits Theory and Applications, Vol. II,
Power System Stability, gl. XV i XVI, McGraw-Hill Book Company, Inc., Njujork, 1938.
Grafiki metodi se podrobno razmatraju u knjizi R. Riidenberg, Transient Performance
of Electric Power Systems, McGraw-Hill Book Company, Inc., Njujork, 1950; videti posebno
gl. 46.
3) Opte prouavanje grafikog integriranja kao i integriranja metodom korak po korak
moe se nai u knjizi R. E. Doherty i E. G. Keller, Mathematics of Modern Engineering",
Vol. I, str. 163-185, John Wiley and Sons, Inc., Njujork, 1936.
Specifini elektrini problemi razmatraju se u knjizi EE Staff, M IT , Electric Circuits,
Gl. X III, John Wiley and Sons, Inc., Njujork, 1940.
430 ELEK TR I N E PRELA N E PO JA V E [OLAVA 1.
ordinate ove krive daju neposredno napon ut. Uspostavljanje napona ut poev od
poetne vrednosti ut0 moe da se postigne dejstvom naponskog regulatora time to
se naglo smanji vrednost pobudnog otpomika, tako da se posle dovoljno dugog vre-
mena postigne najvea mogua vrednost napona utc. Za svaku vrednost napona u
moe se odgovarajua vrednost struja proitati sa krive magneenja; pomou ove vre-
dnosti moe se izraz 1 /'(/ i;) izraunati i nacrtati kao funkcija od ut, to je pri-
kazano na sl. 12-6. Veliina rafirane povrine moe se odrediti ili pomou planimetra
ili brojanjem kvadratia milimetarske hartije na kojoj je kriva nacrtana, ili primenom
tetivnogpravila,ili primenom Simpsonovog pravila. Veliina ove povrine, pomnoena
sa oNj lk<p ,predstavlja vreme potrebno da napon naraste od vrednosti um do vrednosti
ut. Za dostizanje najvee mogue vrednosti napona utc potrebno je, razume se, be-
skonano dugo vreme.Ovako dobivena krivanapona Mtufunkciji vremena imakarak-
ter krive sl. 12-7.
Grafiki postupak prikazan na sl. 12-5 do 12-7 moe se primeniti na mnoge
jednaine prvoga reda u kojima se promenljive mogu na ovaj nain razdvojiti. Opti
postupak sastoji se u pokuaju primene goreopisanih metoda ili njima slinih; ako
ovi pokuaji nisu uspeni mora se upotrebiti metod korak po korak ija je oblast
primene znatno ira. Ove grafike metode treba promeniti vrlo malo da bi se pri-
lagodili za sluaj otonih generatora ili za odreivanje opadanja napona.
Sl. 12-7. Uspostavljanje napona na

krajevima generatora od poetne
vrednosti ut0 do najvee mogue O r l .l 1 1 1 1 1 1 - 1 - 1 ,1 1 .1 I I 1 .1
vrednosti utc 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18
pobudna struja i f l A
P r im e r 12-2. Na sl. 12-8 data je kriva

magneenja generatora jednosmerne struje sa Sl. 12-8. Kriva magneenja generatora
nezavisnom pobudom od 200 kW i 250 V, i to jednosmerne struje od 200 kW, 250 V.
kad mu brzina ima nominalnu vrednost. Za ovu Primer 12-2
mainu odnos Nfjk<p iznosi 0,574 a sainilac rasi-
panjaamoe se smatratikonstantnimiravniml,15.
Induktivnost i otpor indukta, kao i reakcija indukta, mogu se zanemariti. Otpor u pobudnom kolu
rj iznosi 33,7 O.
U poetku je generator nepobuen, ali se obre nominalnom brzinom. Na krajeve pobud-
nog kola prikljui se naglo izvor jednosmernog napona od 230 V. U toku uspostavljanja napona
i porasta optereenja generatora njegova brzina se primetno ne menja.
a) Odrediti i nacrtati krivu napona na krajevima generatora u funkciji od vremena posle
prikljuivanja napona u pobudno kolo.
b) Na istom crteu nacrtati krivu za napon ea u funkciji vremena dobivenu u primeru
12-1 i uporediti obe krive. Podaci u ovom primeru su za istu mainu. U primeru 12-1 i konstanta
kf 38 V /A i induktivnost pobudnog namotaja L / = 25 H odreeni su tako da se slau sa tan-
gentom na krivu magneenja u koordinatnom poetku, pri emu se potpuno zanemaruje uticaj
remanentnog magnetizma.
Reienje. Za odreivanje uspostavljanja napona upotrebimo jednainu 12-14 koja postaje
DEO 123] G R A FlC K A AN ALIZA 431
t = L15 x 0^574
r ____ 1_
230 33,7 if
-du.
Za donju granicu uzeto je 10 V usvojivi da zaostali napon koji se uzima sa sl. 12-8 ima eljeni
polaritet.
Kriva za 1 l(E j r/if) kao funkcija od ut nacrtana je na sl. 12-9. Pregled raunanja za
ovu krivu dat je u prvih pet kolona tablice 12-1. Integral se moe izraunati pomou odgovarajue
povrine izmeu ove krive i horizontalne ose; na taj nain, vreme potrebno za uspostavljanje napona
do vrednosti 200 V srazmerno je veliini rafirane povrine na sl. 12-9. Odatle se dobiva kriva
za ut u funkciji od r, koja je nacrtana na sl. 12-10.
T A B L IC A 12 1
O D R E IV A N JE K R IV E U SP O S T A V L JA N JA N A PO N A , SL . 12 10
E / rji/ 1 Povrina Vreme

t V V /V s
E j r jif
10 0 0 230 0,00435 0 0
100 2,24 75,7 154 0,00650 0,479 0,32
200 4,95 167 63 0,0159 1,50 0,99
240 6,28 212 18 0,0540 2,55 1,68
250 6,68 224 5,6 0,1785 3,56 2,34
254 6,83 230 0 oo oo OO
Sl. 12-9. Grafika analiza uspostavljanja napona. Primer 12-2
Na sl. 12-10 nacrtana je i kriva uspostavljanja napona data jednainom
ea = 260 260 1,35
dobivenom u primeru 12-1, gde se induktivnost i otpor indukta ne uzimaju u obzir. Glavne razlike
izmeu ove dve krive potiu od razlika u najveem moguem naponu utc izazvatim korienjem
poetne tangente krive magneenja u primeru 12-1, kao i injenicom da je u ovom primeru pret-
postavljeno da uspostavljanje poinje od zaostalog napona veliine 10 V. Nagibi obe krive pri-
bhno su podjednaki. Treba istai a data kriva magneenja pripada jednoj tipinoj pobudnici
proraunatoj tako da moe obezbediti umereno veliku vrednost najveeg mogueg napona bez
preteranog zasienja.
Sl. 12-10. Napon na krajevima generatora u funkciji vremena. Primer 12-2
12-4. A naliza p rela zn ih pojava u m a in a m a za jed n o sm ern u s tru ju

m eto d o m korak po k o rak . Kad se pored zasienja mora voditi rauna i o in-
duktivnosti La i otporu ra indukta, ili kad optereenje ge-
neratora ima induktivni karakter, obino je nemogue di-
ferencijalne jednaine dovesti u oblik koji omoguava gra-
fiko, integrisanje. Tada se mora upotrebiti metod korak
po korak. Da bismo ilustrovali ovaj postupak, posmatraj-
mo prosto kolo sa otporom R i induktivnou L, pred-
stavljeno na sl. 1 2 - 1 1 , na koje je u trenutku t = 0 pri-
kljuen poznat napon e promenljiv u vremenu, pri emu
Sl. 12-11. Prosto kolo pre toga trenutka u kolu nije bilo struje. Pretpostavimo da
sa otporom R i inje e dato grafiki kao funkcija vremena, to je na sl. 1 2 - 1 2
duktivnou L
predstavljeno puno izvuenom krivom, a da nije po-
znat njegov analitiki izraz. Ovaj napon bi mogao biti,
na primer, unutranja e.m.s, indukta neza-
visno pobuenog generatora i mogao bi biti
dobiven grafikim integrisanjem jednaine po-
budnog kola, a otpor R i induktivnost L bi bili
otpor i induktivnost generatorskog indukta i
njegovog kola optereenja; sa fizikog stano-
vita mora se smatrati da u trenutku zatvara-
nja prekidaa poinje uspostavljanje napona od
njegove poetne vrednosti e0.
Jednaina kola je:
di
L + R i= e (t) (12-15)
dt cija vremena
gde je funkcionalna oznaka e (r) upotrebljena da bi se naglasila injenica da je napon

DEO 12-5] M ETODA KORAK PO KORAK. 433
funkcija vremena. Pokuaji da se ova jednaina rei grafikim integrisanjem bez-

uspeni su, jer kad se stavi u oblik ranije upotrebljeni:
di
dt = L (12-16)
e{t) R i
vidi se da je desna strana funkcija kako od vremena t tako i od struje i. Promenljive
se ne mogu razdvojiti i ne moe se nacrtati nikakva ispravna kriva koja bi bila funk-
cija samood i. Za reenje metodom korak po korak, jednainu 12-15 trebapre-
pisati u obliku:
d i __ e(t) R i
(12-17)
dt L
pri emu se di jdt smatra konstantnim u kratkom intervalu vremena At i jednakim
svojoj vrednosti na poetku tog intervala. Prirataj struje A i u toku tog intervala
iznosi
A i = j - [ e ( t ) Ri] (12-18)
a ukupna struja na kraju intervala jednaka je zbiru ovog prirataja i struje na poetku
intervala.
Prema tome, u poetnom trenutku induk-
tivnost L ini da struja ostaje ravna nuli a na-
gib tangente na krivu struje u poetku iznosi
eJL. Prirataj struje A ix za vreme prvog
intervala jeste proizvod ovoga nagiba i vremena
At, a struja J na kraju prvog intervala jednaka
je samom prirataju A ix. Na poetku drugog
intervala ima se
(12-19)
a za drugi interval
(et RiJ) ( 12- 20) Sl. 12-13. Kriva struje u funkciji
vremena
tako da je struja na kraju drugog intervala ix + A i2. Nastavak ovog raunskog pro-
cesa kojeg je najzgodnije urediti tabelamo prema tab. 1 2 - 2 daje kompletnu krivu
za i kao funkciju vremena prikazanu na sl. 12-13.28
TABLICA 122
TABLICA ZA REENJE M ETODOM KORAK PO KORAK
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7)
df
Interval Vreme Struja e Ri e Ri M = (e Ri)
n t = n At i
0 0
1 At
2 2(At)
3 3 ( A t)
Broj u koloni (3) dobiva se sabiranjem brojeva kolone (3)-! i (7)-,.

Broj u koloni (3)0 odreen je poetnim uslovima.
28 Elektrine maine
434 ELEK TR I N E PRELA N E PO JA V E [G L A V A 1.
Kao to je pokazano na sl. 12-12 i 12-13, izloeni postupak je isto to i da se

napon i struja smatraju konstantnim u toku itavog intervala Ar,a da se na njegovom
kraju menjaju u skokovima. U ovim pretpostavkama sadrani su izvori kumulativne
greke. Duina vremenskog intervala Ar mora da bude dovoljno mala da bi se iz-
begle nepodnoljive greke; s druge strane mora se uvideti da se radei sa preterano
malim intervalom znatno poveava rad na traenju reenja. Za konaan izbor treba se
osloniti na iskustvo i zdravo rasuivanje, a i na poznavanje tanosti koja se zaspecifi-
an problem trai. Za grubu orijentaciju treba vremensku konstantu ili periodu
prelazne pojave proceniti na priblinoj lineamoj osnovi pa pokuati sa intervalom
od oko 5-10 odsto od procenjene vremenske konstante.
Uopte uzev, metod korak po korak moe se prilagoditi za ma koju dife-
rencijalnu jednainu ili sistem simultanih diferencijalnih jednaina. Postoji jo mnogo
varijanata ovog postupka kojima je cilj laka primena u naroitim sluajevima ili
smanjenje kumulativne greke4. 5
12-5. P re la z n e pojave u sin h ro n im m ain a m a . S in h ro n a m ain a kao
g ru p a sp re g n u tih kola. Koliko su prelazne pojave u sinhronim mainama po
prirodi kompleksne, moe se ceniti posmatrajui glavne konstruktivne detalje maine
sa ciljem da se istaknu kola koja su znaajna kad prelazne pojave preovlauju nad
ustaljenim. U tu svrhu dat je ematski prikaz na sl. 12-14. Na njemu su predstav-
ljeni i priguni namotaji rotora amortizatori, poto oni mogu imati presudan
znaaj. Takoe je nacrtana konstrukcija sa isturenim polovima kako bi se istakle
razlike koje postoje izmeu ose polova, ili uzdune ose, i ose meupolnog prostora,
ili poprene ose; sline razlike postoje meu ovim dvema osama i kod maine sa
cilindrinim rotorom kad se posmatraju prelazne pojave, tako da prouavanje ove
dve konstruktivne klase maina postaje u principu slino.
U uravnoteenom i ustaljenom stanju, komponentni talas m. m. s. namotaja
statora i talas odgovarajue komponente fluksa obru se istom brzinom kao rotor
i njihov oblik je uglavnom nepromenljiv. Fluksovi kroz kola na rotoru ne menjaju
se tada u vremenu, te se u njima i ne indukuju nikakvi naponi. U stvari, jedino
kolo rotora koje treba uzeti u obzir jeste glavni pobudni namotaj, a struja u njemu
odreena je prostim Omovim zakonom.
U prelaznom stanju, u svim kolima rotora mogu postojati struje promenljive
u vremenu. Struje statora vie nisu sinusoide sa konstanmom amplitudom, a ni
komponentni talasi m. m. s . i fluksa statora nisu tada prostome sinusoide sa kon-
stantnom amplitudom. tavie, treba raunati i s tim da se i mehanika brzina rotora
menja u vremenu. Zbog svega ovoga, fluksovi kroz sva kola na rotom su u vremenu
promenljivi, i u svima tim kolima postoje indukovane struje; na primer, struja
u glavnom pobudnom namotaju nije vie odreena prostim Omovim zakonom.
Razume se, sve ove struje rotora sudeluju u pobuivanju maine jer one imaju
svoj udeo u stvaranju fluksa u vazdunom procepu i na taj nain utiu na trenutne
vrednosti statorskih struja. Ukratko, maina se mora shvatiti kao nezgodno velika
grupa meusobno spregnutih kola da bi se moglo pomiljati na sistematsko prila-
enje problemu prelaznog stanja.
Na sl. 12-14 predstavljene su na statoru sve tri faze a, b i c, kao i kola na
rotoru koja odgovaraju pobudnom namotaju, ipkama 2-2 i 3-3 i provodnoj ogrlici
pobudnog namotaja 1-1. Jo jedno dopunsko kolo na rotoru mogu obrazovati
klinovi i gvozdeni delovi konstrukcije rotora. Na slian nain, maine sa cilindri-
4- U lanku H. C. Anderson, S. B. Crary i N. R. Schultz, Present D -c Aircraft Electric

Supply Systems, Trans. A IE E , vol. 63, str. 265, 1944, opisan je jedan metod za analizu kratkog
spoja na eksperimentalno odreenim karakteristikama koji je naroito koristan za analizu elektri-
nih sistema u avionima.
Deo 12-5] SINHRONE M A IN E 435
nim rotorom mogu osim glavnog pobudnog namotaja imati na rotoru i druga kola,
naroito u poprenoj osi gde gvoe rotora moe obrazovati ekvivalentno kolo koje
je za indukovane struje skoro isto toliko povoljno kao i glavni pobudni namotaj.
f u z d u in o
I oso
Sl. 12-14. ematski prikaz sinhrone maine koji pokazuje kola znaajna u prelaznim stanjima
Svako od ovih kola ima svoj otpor, svoju samoinduktivnost i meusobne

fnduktivnosti u odnosu na sva ostala kola. Da bi ionako kompleksna situacija bila
io komplikovanija, samoinduktivnosti i meusobne induktivnosti kola na statoru
sunkcije su od poloaja rotora, menjajui se periodino kad se rotor obre. Sreom
je samo samoinduktivnosti kola na rotoru i meusobne i nduktivnosti meu kolima
rotora mogu smatrati konstantnim sve dok je uticaj zubaca i lebova statora zane-
maren. Imajui u vidu ovu kompleksnost, nije se ni pokualo da se zasienje, hi-
stereza ili vihome struje uzmu u obzir u osnovnoj analizi prelaznih stanja u radu
sinhronih maina.5) Da bi se ovaj kompleksni problem bar donekle uprostio, ana-
lize se obino ograniavaju na maine koje na rotoru, pored glavnog pobudnog
namotaja, imaju samo jedno efektivno kolo u uzdunoj osi i samo jedno efektivno
kolo u poprenoj osi, drugim reima po jedno ekvivalentno kolo amortizatora u
svakoj osi.6)
U skladu s tim, za osnovnu analizu prelaznih stanja sinhronih maina po-
trebno je reiti sistem simultanih diferencijalnih jednaina za spregnuta kola.
Zbog idealizacije maine, odnosi izmeu fluksova kroz kola i struja linearni su,
a zbog simetrinosti geometrijskog oblika maine izvesni koeficijenti samoinduk-
tivnosti i meusobne induktivnosti mogu imati jednake vrednosti. Pri svem tom,
reavanje ovih jednaina, ak i samo sa po jednim kolom amortizatora u svakoj
osi, predstavlja vrlo teak zaatak, i to ne zbog neke dubokosti, ve zbog sloenosti
detalja. Reenje se znatno olakava lineamom transformacijom promenljivih, po-
mou koje se tri fazne struje statora ia, ib i ic zamenjuju trima komponentnim stru-
5) Radi upoznavanja sa kompletnim postavkama koje se pri ovim idealizacijama obino

ine, videti R. H. Park, Definition of an Ideal Synchronous Machine, Gen. Elec. Rev., vol. 31,
str. 332-334, juni 1928.
e) Izuzetak od ove postavke moe se nai u prouavanju putanja u rad sinhronih motora,
gde je konfiguracija prigunog namotaja oigledno znaajna. Videti T . M. Linville, Starting
Performance of Salient-Pole Synchronous Motors, Trans. A IE E , vol. 49, str. 531-545, april 1930.
436 ELEK TR I N E PR ELA ZN E PO JA V E [GLAVA 12.
jama: komponentom uzdune ose ij, komponentom poprene ose iq i jednofaznom kom-
ponentom ili nultom komponentom i0. Sline transformacije vre se i sa naponima i
fluksovima kroz kola. Za rad u ustaljenom uravnoteenom stanju, i0 je nula (u
ovoj glavi nee se raspravljati o znaenju komponente i0, zato to se detaljno rasprav-
lja jedino o uravnoteenim stanjima), a fiziko znaenje komponentnih struja uz-
dune i poprene ose dato je ve u glavi 8 ; u stvari, osnova ideje o sprovoenju
ove transformacije lei uproirenju fizike slike iz teorije dvereaktanse za ustaljeno
stanje. Zamenom promenljivih postie se da se simultane jednaine mogu napisati
u saetom obliku, pri emu svaka jednaina sadri samo promenljive iste ose.
Pored toga, ovim se omoguava lako uoavanje izvesnih kombinacija konstanti
maine koje se esto ponavljaju i koje postaju reaktanse i vremenske konstante;
o njima e se raspravljati u sledea etiri odeljka. Analiza zasnovanihna ovim di-
ferencijalnim jednainama ima izvedenih za probleme samo jedne maine, jedne
maine i krute mree, kao i za probleme prostog sistema od dve maine.7)
U inenjerskoj primeni teorije prelaznih pojava u mainama, mora se imati
na umu da pojedinana sinhrona maina ne predstavlja nipoto jedini element
u obinom problemu sistema. Uopte uzev, postoji prilian broj drugih takvih
maina sa drukijim konstantama povezanim meusobno komplikovanom mre-
om koja sadri jo i mnogobrojna optereenja. tavie, glavni pobudni namotaj
svakog generatora napaja se iz pobudnice u ijoj pobudi deluje automatski regula-
tor napona koji pri svakom poremeaju stupa u dejstvo i menja pobudnu struju.
Pored toga, dejstvo brzinskog regulatora turbine moe imati vrlo snaan uticaj
na rad sistema. Sva ova razmatranja jasno ukazuju na potrebu za prostim metodima
za predstavljanje prelaznih stanja sinhronih maina. Vrlo je poeljno da se maina
kao element sistema predstavi pomou prostog ekvivalentnog kola slino onome
to se dobiva upotrebom sinhrone reaktanse za ustaljena stanja. Metod koji se u stvari
upotrebljava sastoji se u predstavljanju maine pomou relativno malog broja reak-
tansi i vremenskih konstanti. Poznavanje reaktansi doputa da se sraunaju po-
etne vrednosti prelaznih struja, dok vremenske konstante opisuju njihovo opadanje.
Osnovu ovog metoda predstavlja prouavanje spregnutih kola, ali poto su upro-
enja i aproksimacije neophodni, potrebno je oslanjati se na rezultate ogleda i
na dobru fiziku sliku.
12-6. Prelazne pojave u sinhronim m ainam a. Priblina fizika
slika. Kad se eksperimentalni podaci o prelaznim stanjima ele da protumae
sa ciljem da se dobije fizika shka ovih pojava, neophodno je vriti razna uproenja.
Pri tome je postupanje sa otporima jedna vana pojedinost. Potpunim zanema-
renjem otpora problem se umnogome uproava. U tom sluajii, u osustvu kapa-
citeta, ukupni fluks kroz ma koje zatvoreno kolo na rotoru ne moe da se menja
u sluaju poremeaja ve mora da ostane konstantan na svojoj poetnoj vrednosti.
Ova nepromenljivost je posledica injenice da bi se sa promenom fluksa kroz
takvo kolo nuno pojavio u tome kolu izvestan indukovani napon, to je u suprot-
nosti sa drugim Kirhofovim zakonom. Svakoj tenji fluksa kroz kolo da se promeni,
kao to moe biti nagao porast struje statora neposredno posle kratkog spoja,*S .
7) Izvanredan uvod za ovu analizu dao je B. R. Prentice, Fundamental Concepts of Syn-

chronous Machine Reactances, Trans. A IE E Suppl. vol. 56, str. 1-20, 1937.
Detaljna razmatranja mogu se nai u sledeim lancima: R. H. Park, Two-reaction
Theory of Synchronous Machines I, Trans. A IE E , vol. 48, str. 716-730, juli 1929; R. H. Park,
Two-Reaction Theory of Synchronous Machines II, Trans. A IE E , vol. 52, str. 352, januar 1933;
S. B. Crary i M. L. Waring, The Operational Impedances of a Synchronous Machine, Gen.
Elec. Rev., vol. 35, str. 578-582, nov. 1932; A. R. Miller i W. S. Weil, Operational Solution of
A-c Machines, Trans. A IE E , vol. 55, str. 1191-1199, nov. 1936; A. R. Miller i W. S. Weil, Al-
ternator Short-circuit Currents under Unsymmetrical Terminal Conditions, Trans. A IE E , vol.
56, str. 1268-1276, okt. 1937.
DEO 12-6] P R IB L I N A F IZ I K A SLIK A 437
suprotstavlja se, dakle, indukovana struja ija je vrednost taman tolika da se odri
nepromenljivost fluksa kroz kolo iako tenja za promenom postoji. Izraunavanje
struja posle poremeaja svodi se onda na iznalaenje raznih vrednosti fluksova
kroz kola pre poremeaja iz specificiranih poetoih uslova i na reavanje jedna-
ina spregnutih kola koje kazuju da ove vrenosti moraju ostati iste i posle poreme-
aja. U pitanju su algebarske a ne diferencijalne jednaine, a indukovane struje
do kojih se dolazi ne opadaju s vremenom poto je otpor ravan nuli.
Naravno da u stvamosti ni rezultati ogleda ni zdrav razum ne doputaju
da se usvoji da indukovane stmje ne opadaju sa vremenom. Metod koji se praktino
upotrebljava ima svog opravdanja u injenici da veina kola sa kojima se radi u
sinhronim mainama, iako svako sadri izvestan otpor tako da se na kraju fluks
kroz njega promeni, ipak ima dovoljno mali otpor da bi se zbivanja u prvom tre-
nutku posle nagle promene mogla smatrati vrlo bliskim zbivanjima u sluaju da
su otpori ravni nuli. Na osnovu ovoga poetne vrednosti stmja i fluksova kroz kola
neposredno posle nagle promene odreeni su grupom reaktansi definisanih smatra-
jui da otpora uopte nema, dok se opadanje ovih stmja i fluksova obuhvata grupom
vremenskih konstanti odreenih kako otporima tako i reaktansama kola.8) Ovaj
metod je prema tome priblian utoliko to se otpor samo posredno uzima u obzir
pri reavanju. Ali on ima veliki praktian znaaj, poto se samo na ovaj nain mogu
obraivati problemi koji se javljaju u komplikovanim sistemima sa mnogo maina.
Ovakvo prilaenje problemu dovodi nas do jedne fizike slike zbivanja u
maini koja se podudara sa rezultatima eksperimenata. Posmatrajmo sinhroni
generator koji se obre sinhronom brzinom a na klizne prstenove mu je prikljuen
konstantan jednosmerni napon. ipke amortizatora obrazuju u uzdunoj osi jo
jedno efektivno kolo rotora, pored glavnog pobudnog namotaja. Maina radi u
poetku neoptereena i iznenada se na njenim krajevima pojavljuje trofazan kratak
spoj. Na sl. 12-15 prikazana je simetrina kriva struje kratkog spoja kakva bi se
mogla dobiti oscilografom. Ova kriva, ija je obvojnica prikazana na sl. 12-16,
moe da se podeli na tri perioda: poetni ili subtranzijentni (ili jo udarni) period
koji traje prvih nekoliko ciklusa i u toku kojeg je opadanje struje vrlo brzo; prelazni
ili tranzijentni period, koji traje relativno due i u toku kojeg je opadanje struje
umerenije; i konano, period ustaljenog (ili trajnog) stanja, u toku kojeg struja ima
vrednost koja se odreuje na osnovu principa gl. 7 i 8 . Da se ova tri uzastopna pe-
rioda stapaju jedan s drugim posredstvom priblino eksponencijalne obvojnice
moe se pokazati odgovarajuim polulogaritamskim crteom. Razlika A i' (sl.
12-16) izmeu obvojnice prelazne struje i amplitude struje u ustaljenom stanju
nacrtana je na sl. 12-17 kao funkcija vremena, pri emu je skala na ordinatnoj
osi logaritamska. Na slian nain je i na sl. 12-17 nacrtana razlika A i" izmeu
obvojnice poetoog perioda i ekstrapolacije obvojnice prelaznog perioda. Kad
se ovaj crte izvede paljivo, obe linije se jako pribliuju pravama, to pokazuje
da ovo opadanje ima u sutini eksponencijalan karakter.9)
Fizika slika zbivanja u toku ovih perioda moe se konstruisati imajui u
vidu da se pod uslovima kratkog spoja, a sa otporom statora ravnim nuli, talas
m. m. s. statora nalazi u uzdunoj osi maine. Prema tome, odluujuu vanost
8) Osnova za ovakvu analizu koja se katkad naziva metod konstantnih fluksova, pretresa se
u lanku R. E. Doherty, A Simplified Method of Analyzing Short-circuit Problems, Trans.AIEE,
vol. 42, str. 841-849, 1923.
9) Detaljna uputstva o izvoenju ove analize oscilograma, sa primerima, data su u lanku
S, H. Wright-a, Determination of Synchronous Machine Constants by Test, Trans. A IE E ,
vol. 50, str. 1331-1351, decembar 1931.
438 EL E K T R I N E PRE L A Z N E PO JA V E [GLAVA 12.
dobivaju kola rotora u uzdunoj osi kao i fluksovi kroz njih. Fluks kroz glavni
pobudni namotaj mora ostati konstantan i imati vrednost odreenu induktivnou
SI. 12-16. Obvojnica simetrine struje Sl. 12-17. Razlike izmeu kompo-
kratkog spoja sinhrone maine nenata struje nacrtane u polulogari-
tamskom koordinatnom sistemu
pobudnog namotaja i pobudnom strujom pre nastanka kratkog spoja. Ova kon-
stantnost mora da se odri uprkos dejstvu razmagneenja m. m. s. statora usled
struje kratkog spoja sa sl. 12-15. U po-
budnom namotaju mora se stoga pojaviti
jedna indukovana komponenta struje, kao
to je ona prikazana na sl. 12-18, da bi
se suzbila ova m. m. s. razmagneenja. In-
dukovana komponenta struje u pobudnom
namotaju odreuje sa svoje strane pona-
anje struje statora za vreme prelaznog
perioda; ona naprosto predstavlja jau
pobudu maine nego u ustaljenom stanju Sl. 12-18. Priblian oblik pobudne struje
i shodno tome su struje statora vee u pre- sinhrone maine posle kratkog spoja na
laznom nego u ustaljenom stanju. Indu- njenom induktu
DEO 12-6] P R IB L I2N A F IZ I K A SLIK A 439
kovana pobudna struja, poto u pobudnom kolu nema nikakvog prikljuenog

napona da je podrava, opada sa vremenskom konstantom odreenom otporom
pobudnog kola i njegovom ekvivalentnom induktivnou, pa i odgovarajua kom-
ponenta struje statora opada podjednakom brzinom. Vremenska konstanta ovih
pojava moe se odrediti iz obvojnice sa slika 12-15 do 12-17.
Meutim, glavni pobudni namotaj nije jedino kolo rotora u uzdunoj osi.
Fluks kroz kolo amortizatora mora ostati konstantan na svojoj poetnoj vrednosti
odreenoj meusobnom induktivnou izmeu pobudnog i prigunog namotaja
i jainom pobudne struje pre nastanka kratkog spoja. I ovde se ova konstantnost
mora da odri uprkos tome to m. m. s. statora usled struje kratkog spoja sa sl.
12-15 ima dejstvo razmagneenja. U amortizatoru se, dakle, mora pojaviti jedna
naglo indukovana struja. Ona odreuje kako e se struja statora ponaati u toku
poetnog perioda; ona naprosto predstavlja jedno jo jae pobuivanje rotora nego
to je ono u prelaznom periodu i stoga su struje statora u toku poetoog perioda
vee nego u toku prelaznog. Indukovana struja amortizatora opada sa vremenskom
konstantom odreenom otporom amortizatora i njegovom ekvivalentoom induktiv-
nou, pa i odgovarajua komponenta struje statora opada podjednakom brzinom.
Poto je odnos izmeu otpora amortizatora i ekvivalentne induktivnosti relativno
vei nego u sluaju pobudnog kola, opadanje poetoe komponente znatno je bre
od prelazne. Odgovarajua poetna vremenska konstanta moe se odrediti pomou
obvojnice sa sl. 12-15 do 12-17.
Meutim, oscilogram sa sl. 12-15 predstavlja vie specijalan nego opti
sluaj, u tome smislu to je prikazana simetrina kriva struje. Obiniji oscilogrami
imaju opti izgled prikazan na sl. 12-19. Ove krive nisu simetrine u odnosu na
apscisnu osu ve imaju i po jednu odreenu jednosmemu komponentu. Simetrina
kriva, kakva je bila data na sl. 12-15, m oesedobiti bilo precrtavanjem kriva sa sl.
12-19 oduzimajui jednosmemu komponentu, bilo snimanjem itavog niza oscilo-
grama sve dok se ne dobije simetrina kriva na jednoj od tri faze.
Jednosmema komponenta statorske struje uklapa se u nau fiziku sliku
kad se uzme u obzir da fluks kroz ma koji fazni namotaj na statoru mora da ostane
konstantan kada taj namotaj nema otpora. Kad se kratak spoj pojavi u trenutku
kad je fluks kroz neku statorsku fazu jednak nuli, nema potrebe ni za kakvom
jednosmemom komponentom struje koja bi ga odravala konstantnim. Na toj
vrednosti i kriva struje kratkog spoja je za tu fazu simetrina. Kad se, meutim,
kratak spoj pojavi u trenutku kad fluks kroz kolo neke faze ima vrednost razliitu
od nule, u toj se fazi mora pojaviti jednosmema komponenta struje da bi se fluks
kroz nju odrao na konstantnoj vrednosti. Jednosmeme komponente struje imaju
i ovde, kao i u sluaju kada se na prosto kolo sa induktivnou L i otporom R na-
glo prikljui naizmenini napon, istu svrhu. Kao tamo, najvea mogua vrednost
jednosmeme komponente struje jednaka je najveoj trenutooj vrednosti simetrine
struje kratkog spoja za vreme poetoog perioda. Ova najvea vrednost jednosmeme
komponente pojavljuje se kad do kratkog spoja doe u trenutku maksimalnog
fluksa kroz posmatranu fazu statora i tada odgovarajua kriva stmje kratkog spoja
u svom poetku najvie odstupa od simetrije u odnosu na apscisnu osu. Poto
ovu jednosmemu komponentu ne podrava nikakav jednosmemi napon u kolu sta-
tora, ona postepeno nestaje brzinom koja je odreena otporom statorskog kola
i njegovom ekvivalentoom induktivnou.
Jednosmema komponenta struje statora proizvodi komponentu polja u vaz-
dunom procepu koja je u prostoru nepokretna i stoga indukuje u kolima na ro-
tom, koji se obre sinhronom brzinom, napone statorske uestanosti. Na sl. 12-20
moe se videti naizmenina komponenta superponirana na pobudnu struju nepo-
sredno posle trofaznog kratkog spoja na krajevima statora; na ovoj slici vidi se i
440 ELEK TR IC N E PR ELA ZN E PO JA V E [GLAVA 12.
injenica da pobudna struja, u suprotnosti sa priblinom skicom na sl. 12-18,

ne moe u prvom trenutku da se naglo promeni. Kao to je pokazano u glavi 10,
pulzaciona polja proizvedena ovim jednofaznim strujama mogu se razloiti u kom-

ponentna polja sa suprotnim smerovima obrtanja. Jedna komponenta je nepomina
u odnosu na stator i reaguje na jednosmemu kompo-
nentu statorske stmje. Dmga komponenta se u odno-
su na stator obre brzinom dvaput veom od sin-
f0- vrem e hrone i indukuje u namotaju statora dmgi harmonik
napona. Ako je kolo statora neuravnoteeno (na pri-
mer, kratkim spojem izmeu dve faze ili izmeu
Sl. 12-20. Struja pobudeposle
kratkog spoja faze i neutralnog provodnika umesto uravnoteenog
trofaznog kratkog spoja), onda se mogu javiti vii
harmonici kako u statorskim tako i u rotorskim strujama uzastopnim meu-
sobnim dejstvom ovih polja u vazdunom procepu. Naizmeninim komponentama
statorskih stmja izazivaju se takoe harmonici pod neuravnoteenim uslovima.
Posledica ovoga je da kriva stmje moe u sluaju neuravnoteenog kratkog spoja
DEO 12-7] REA K TA N SE I VREM ENSKE KO NSTAN TE 441
na krajevima maine znatno da odstupa od oblika datog na sl. 12-15 i 12-18. Kad
do kratkog spoja dolazi u takama udaljenim od krajeva maine, harmonici mogu
biti znatno smanjeni dejstvom reaktanse na koju struja nailazi. U mnogim ine-
njerskim problemima harmonici se zanemaruju; ovde ih neemo uzeti u obzir
ni u jednoj od docnijih analiza. Iz razmatranja e se takoe izostaviti svaka nesi-
metrinost statorskog kola.1
12-7. Reaktanse i vremenske konstante sinhronih m aina. Na osnovu
ovih fizikih razmatranja radne karakteristike neoptereene maine neposredno
posle kratkog spoja na njenim krajevima mogu se opisati pomou tri reaktanse i
tri vremenske konstante. Trajnu struju kratkog spoja odreuje sinhrona reaktansa
uzdune ose xd. Prelazna ili tranzijentna reaktansa uzduzne ose xd' definisana je
time to ona odreuje poetnu vrednost Oa obvojnice prelaznog perioda simetrinog
kratkog spoja acd (sl. 12-16); ona je jednaka koliniku efektivne vrednosti faznog
napona pre nastanka kratkog spoja, dakle pri praznom hodu, i veliine Oa /[/ 2 ;
ovde se J/ 2 pojavljuje zbog toga to je kriva acd obvojnica maksimalnih vrednosti
struje. Prelazna ili tranzijentna vremenska konstanta uzdune ose Td definisana je
time to ona odreuje kako opada obvojnica acd prelaznog perioda; ona je jednaka
vremenu potrebnom da ova obvojnica opadne do take u kojoj razlika izmeu
nje i obvojnice trajne struje ah iznosi 1 /s, odnosno 0,368, od poetne razlike ga.
Poetna ili subtranzijentna reaktansa uzdune ose xd definisana je time to ona od-
reuje poetnu vrednost Ob obvojnice poetnog perioda simetrinog kratkog spoja
bc (sl. 12-16); ona je jednaka koliniku efektivne vrednosti faznog napona pre na-
stanka kratkog spoja, dakle pri praznom hodu, i veliine Ob j [/ 2; ovde se ]/ 2
pojavljuje zbog toga to je kriva bc obvojnica maksimalnih vrednosti struje. Poetna
ili subtranzijenma vremenska konstanta uzdune ose Td" definisana je time to
ona odreuje kako opada obvojnica bc subtranzijentnog perioda; ona je jednaka
vremenu potrebnom da ova obvojnica opadne do take gde razlika izmeu nje i
obvojnice prelaznog perioda acd iznosi 1 /s, odnosno 0,368, od poetne razlike ab.
Poetna vrednost jednosmerne komponente struje odreena je, kako se to lepo
vidi na sl. 12-19, trenutkom u periodi napona u kome je dolo do kratkog spoja;
njena najvea mogua vrednost jednaka je maksimalnoj amplitudi Ob (sl. 12-16)
simetrine subtranzijentne struje. Vremenska konstanta indukta ili aperiodina vre-
rftenska konstanta Ta definisana je time to ona odreuje kako opada jednosmerna
komponenta; ona je jednaka vremenu potrebnom da jednosmerna komponenta
opadne na vrednost jednaku 1 /s odnosno 0,368 od svoje poetne vrednosti.
Ove reaktanse su upravo one konstante maine koje treba upotrebiti ne samo
u sluaju trofaznog kratkog spoja neposredno na krajevima neoptereene maine,
vei u svim onim sluajevima u kojima dolazi do nagle promene struje uzdune
ose. Ova injenica je naroito istaknuta konvencionalnim definicijama ovih reak-
tansi, koje su formulisane pomou naglo prikljuenih struja. Ove definicije
glase :U)10*
10) Za sve pojedinosti, ukljuujui harmonike, neuravnoteena stanja i inenjerske primene,

sledei radovi R. E. Doherty-a i C. A. Nickle-a smatraju se klasinim: ,,Synchronous Machines I,
An Extension of Blondels Two-reaction Theory, Trans. A IE E , vol. 45, str. 912-926, 1926;
,,Synchronous Machines II, Steady-state Power-angle Characteristics", Trans. A IE E , vol. 45,
str. 927-947, 1926; ,,Synchronous Machines III, Torque-angle Characteristics under Transient
Conditions", Trans. A IE E , vol. 46, str. 1-18, 1927; ,,Synchronous Machines IV, Single-phase
Phenomena in Three-phase Machines, Trans. A IE E , vol. 47, str. 457-492, 1928; ,,Synchronous
Machines V, Three-phase Short Circuit", Trans. A IE E , vol. 49, str. 700-714, 1930.
u ) AIEE Test Code for Synahronou3 M ichines", No. 593, American Institute of
Electrical Engineers, Njujork, 1945.
442 E L E K T R lC N E p r e l a z n e p o ja v e [GLAVA 12.
Prelazna reaktansa uzdune ose je odnos izmeu osnovnog harmonika reaktivnog pada
napona indukta, usled osnovnog harmonika naizmenine struje direktne ose u induktu, i tog har-
monika struje pod uslovima naglo prikljuenog optereenja i pri nominalnoj uestanosti; vred-
nost struje treba odrediti ekstrapolacijom obvojnice krive naizmenine komponente struje do tre-
nutka naglo prikljuenog optereenja, zanemarujui komponente struje koje brzo opadaju i traju
samo nekoliko prvih ciklusa.
Poetna reaktansa uzdune ose je odnos izmeu osnovnog harmonika reaktivnog pada
napona indukta, usled poetne vrednosti osnovnog harmonika naizmenine komponente struje
indukta, i tog istog harmonika struje pod uslovima naglo prikljuenog optereenja i pri nominalnoj
uestanosti.
S druge strane, vremenske konstante T'd, Td i Ta mogu se upotrebiti
samo za trofazne kratke spojeve na krajevima maine. Kad postoji impedansa u
spoljnom kolu, na opadanje indukovanih struja utiu ne samo induktivnosti i meu-
sobne induktivnosti same maine, ve i konstante spoljnog kola. Meutim, postoje
prosti metodi za odgovarajue korekcije vremenskih konstanti u prisustvu spoljne
reaktanse.
Dosad smo razmatrali samo zbivanja u uzdunoj osi, poto u trofaznim
kratkim spojevima na isto reaktivnim kolima uestvuju samo veliine uzdune
ose, pod usvojenim pretpostavkama. Kad je maina pre kratkog spoja optereena
potroaem aktivne snage, onda i veliine poprene ose igraju izvesnu ulogu jer se
moe oekivati da e se i struje iq poprene ose promeniti, i da se fluksovi kroz kola
u poprenoj osi rotora moraju odrati na konstantnoj vrednosti uprkos tim pro-
menama. Kad se i ove pojave moraju obuhvatiti, onda se mora uzeti u obzir pre-
lazna reaktansa poprene ose xt,' poetna reaktansa poprene ose x4", prelazna
vremenska konstanta poprene ose T'q i poetna vremenska konstanta poprene
ose Tq. Ove reaktanse i vremenske konstante povezane su sa pojavama poprene
ose na isti nain kao odgovara'jue veliine uzdune ose sa pojavama u uzdunoj
osi. U stvari, definicije veliina xq i xq" iste su kao definicije veliina xd' odnosno
x" izuzev to su rei uzduna osa zamenjene reima poprena osa.12)
U poprenoj osi normalne maine ne postoji pobudni namotaj, tako da se
rotorska kola poprene ose moraju obrazovati ipkama amortizatora ili gvozdenim
delovima rotora u meupolnom prostoru maine sa cilindrinim rotorom. Kad
u poprenoj osi nema efektivnih rotorskih namotaja, onda je xq = x'q = x . Kad
se kolo u poprenoj osi maine sa isturenim polovima sastoji od ipki amortizatora,
indukovane struje imaju karakter poetnih struja; tada je xq = xq, dok je xq"
manje. Kad se kolo u poprenoj osi maine sa cilindrinim rotorom sastoji od gvoa
u meupolnom prostoru, indukovane struje imaju obino karakter prelaznih a ne
poetnih struja; xq je skoro jednako sa xq" dok je xq malo vee. U sluaju turbo-
altematora sa masivnim cilindrinim rotorom, gvoe rotora u meupolnom pro-
storu obrazuje kolo za indukovane struje isto toliko efektivno kao glavni pobudni
namotaj u podunoj osi, te je xq priblino jednako sa x d.
U tablici 12-3 date su tipine vrednosti ovih konstanti za razne tipove sin-
hronih maina. Reaktanse su date u relativnim jedinicama, pri emu su za bazu
uzete nominalne veliine maine. Za pojedinane maine mogu se oekivati izvesna
umerena odstupanja sa obe strane od ovih vrednosti.
12) Za raspravljanje o ovim reaktansama sa gledita odgovarajuih putanja fluksa, v. L.

P. Shildneck, Synchronous Machine Reactances, a Fundamental and Physical Viewpoint, Gen.
Elec. Rev., vol. 35, str. 560-565, novembar 1932.
Iscrpnija diskusija data je u lanku R. H. Park i B. L. Robertson, The Reactances of
Synchronous Machines, Trans. A IE E , vol. 47, str. 514-536, april 1928.
DEO 12-8] EKVIVALENTNO KOLO 443
T A B L IC A 12 3
T IP I N E V R E D N O S T I K O N S T A N T I S IN H R O N IH M A IN A
(Reaktanse su date u relativnim jedinicama u odnosu na nominalne veliine maine, a vremenske

konstante su u sekundama)
Generatori se cilindrinim Generatori M otori sa

roto rom sa isturenim isturenim Sinhroni
Konstanta polovima polovima kompen-
maine Masivni Rotor od (sporohodi) zatori
rotor limova
xd 1,10 1,10 1,00 1,10 1,60
x 'd 0,20 0,20 0,35 0,50 0,60
x"d 0,10 0,10 0,23 0,35 0,25
xq 1,00 1,00 0,65 0,80 1,00
x 'q 0,20 1,00 0,65 0,80 1,00
x"q 0,15 0,25 0,65 0,40 0,30
T d 1,0 1,0 1,8 1,4 2,0
T "d 0,035 0,035 0,035 0,035 0,035
T
1 a 0,15 0,15 0,15 0,15 0,15
12-8. Ekvivalentno kolo za prelazna stanja. Primenom principa o ne-

promenljivosti fluksa kroz kolo, mogu se za spregnuta kola napisati jednaine koje
odgovaraju konvencionalnoj definiciji prelazne reaktanse uzdune ose xd , a iz
ovih jednaina se moe odrediti x'd kao funkcija meusobnih i rasipnih induktiv-
nosti. Iz ovog izraunavanja moe se dobiti i prosto ekvivalentno kolo za x'd, a pre
lazne vremenske konstante mogu se tumaiti pomou tog ekvivalentnog kola. Uzi-
majui ove rezultate kao osnovu, ovaj postupak se moe proiriti na sluaj kad
izmeu mesta kratkog spoja i krajeva maine postoji spoljna reaktansa.
Da bismo reprodukovali uslcve koje propisuje konvencionalna definicija
reaktanse x'd, posmatrajmo neoptereenu sinhronu mainu koja se obre sinhronom
brzinom a u poetku nema pobudne struje, dok su joj klizni prstenovi u kratkom
spoju, tako da je pobudno kolo zatvoreno. Zanemariti one komponente struje krat-
kog spoja u poetku, koje traju samo nekoliko ciklusa, isto je to i zanemariti sva
rotorska kola u uzdunoj osi izuzev kola glavne pobude. Izvesnu struju uzdune
ose treba naglo prikljuiti i odrediti propratni napon na krajevima maine.
Neka je Lf rasipna induktivnost pobudnog namotaja, La rasipna induktiv-
nost indukta, a M d meusobna induktivnost induktnog i pobudnog namotaja u
podunoj osi. lanovi La i M d odgovaraju rasipnoj reaktansi indukta xa i reaktansi
magneenja podune ose x9d za struje osnovne uestanosti u ustaljenom stanju.
Treba primetiti da se sa xvd, pa prema tome i sa M d, uzima u obzir dejstvo sve tri
faze statora kad su statorske struje uravnoteene. Isto tako treba primetiti da smo
ovde za rasipnu reaktansu indukta upotrebih oznaku xa, umesto xj kao u glavama
7 i 8 . Ova izmena je uraena zato to je za itaoca lake da pravi razliku izmeu ra-
sipanja indukta, oznaenog indeksom a i rasipanja pobudnog namotaja, oznaenog
indeksom /.
U trenutku kad pobudna struja ima vrednost if , a struja uzdune ose sta-
tora vrednost id, fluks kroz kolo pobude je
~kf (Lf + M d) if M dia (12-21)
U pogledu izbora znaka uzeto je da pozitivne vrednosti struje id proizvode fluks
u suprotnom smeru od onoga to potie od pozitivnih vrednosti struje if . Pojave
se isto tako posmatraju sa statorske strane i sve su veliine svedene na stator.
Fluks kroz kolo pobude X/ jednak je u poetku nuli i kad otpora nema,
mora da ostane na toj vrednosti i u svim sledeim trenucima. im se, dakle, pojavi
neka vrednost id razliita od nule, istovremeno se mora pojaviti i indukovana struja

u pobudnom namotaju data izrazom
Md
*> = id ( 12- 22)
Md
Prema tome, kad se struja id menja sinusoidno u vremenu, onda i struja if posma-
trana sa statorske strane mora da se menja sinusoidno u vremenu. Ova sinusoidna
struja if odgovara jednosmernoj struji u fizikom pobudnom namotaju, poto
jednosmema pobudna struja zdruena sa obrtanjem rotora izgleda kao naizmenina
kad se posmatra sa statora.
Na slian nain, fluks uzdune ose kroz kolo statora iznosi
~kd M d if (La + M d) id (12-23)
to, zamenjujui if izrazom ( 1 2 - 2 2 ), postaje
Mj
La + M d (12-24)
Lf + M d
Kad se struja id menja sinusoidno i kad njenu efektivnu vrednost oznaimo sa

Id, efektivna vrednost ovoga fluksa je
M\
M d (12-25)
L f + M dl
a odgovarajua efektivna vrednost e. m. s. uzdune ose

A
wAd ( wLa
r +, aMd
a, 2M \
(12-26)
<aLf + co M d
Iz konvencionalne definicije za x'd dobiva se tako:

, odA d tn 2M d
xd ----- o L a + co A fd -------------------- (12-27)
Ildd toL f + co M d
x (pa
2d
X a + X,t d ' (12-28)
X f + X,<Pd
2
X<pd
= xd (12-29)
X f + X(pd
gde je Xf = co Lf reaktansa rasipanja pobudnog namotaja svedena na stator.

Jednaina (12-28) moe se staviti u drugi oblik prostom algebarskom radnjom:
xaxf + xaxvd + xvd X f + X 2 X 2
Xd = ---------------- .-------------------
X f f- Xq,J
= xa + Xrfd-Xf- (12-30)
x <Pd + x f
Jednaina (12-30) pokazuje da se x'd sastoji iz zbira rasipne reaktanse statora i mo-
difikovane rasipne reaktanse pobudnog namotaja. Ovaj opti oblik redovno se upo-
trebljava pri izraunavanju reaktanse x'd na osnovu proraunskih podataka.13)
13) Videti L. A. Kilgore, Calculation of Synchronous Machine Constants, Trarn. A IE E ,
vol. 50, str. 1201-1214, decembar 1931.
DEO 12-8] EK VlVA LEN TN O kolo 445
Imajui reaktansu xd izraenu pomou meusobnih i rasipnih induktivnosti,

moe se lako pokazati da je to ona reaktansa koja odreuje poetnu vrednost struje
kratkog spoja u sluaju maine bez prigunog namotaja. Pod uslovom da je maina
pre kratkog spoja bila neoptereena i da joj je pobudna struja bila if0, fluks kroz
kolo pobude, prema jedn. 1 2 - 2 1 , sa id = 0 , je:
ho = (Af + M ) ifo (12-31)
Kad se kratak spoj pojavi ovaj fluks mora da ostane na istoj vrednosti, tako da je
(Lf + M d) if M d id (' L f + M d) if0 (12-32)
ili
Ma _
V Vo + id (12-33)
Lf + M a
Drugi lan na desnoj strani jedn. (12-23) jeste indukovana komponenta pobudne
struje potrebna za odravanje konstantne vrednosti fluksa kroz njeno kolo.
Zamenom jednaine (12-33) u jednaini (12-23) dobiva se za fluks uzdune
ose kroz kolo statora:
M\ '
+ M dif La + M d id (12-34)
Lf + M dj
Pod uslovima kratkog spoja sa jednosmemom komponentom i svima viim har-
monicima zanemarenim, \ d mora biti jednako nuli kako bi i napon na krajevima
maine mogao biti jednak nuli. Iz jedn. 12-34 se tada dobiva
M dif0 x <PdifO
id (12-35)
La + M d x 'd
Lf + M d)
Meutim, efektivna vrednost proizvoda x,pd if0 jednaka je efektivnoj vrednosti na-
pona na krajevima pre kratkog spoja E'h to se moe videti kad se jednaina 12-34
pomnoi sa w i u njoj stavi id = 0 , a sve veliine predstave njihovim efektivnim
vrednostima. Za efektivnu vrednost struje kratkog spoja dobivamo tako:
Id = (12-36)
x'd
Njena je veliina, dakle, ograniena prelaznom reaktansom uzdune ose x'd.
Iz jednaine 12-30 za prelaznu re-
aktansu x'd i uzimajui u obzir da je sinhro- yj>-'W 0D 'v n n m ' 9 ^
na reaktansa xd zbir reaktansi xai x,pd, moe k r a j e v i 1 1 kligm
se zakljuiti da ekvivalentno kolo transfor- s t a t o r o ] p r ste n o v i
matorskog tipa na sl. 1 2 - 2 1 vai kao ek- ro to ro
vivalentoo kolo kako za xd tako i za x'd.
Kad maina radi u uslovima uravnotee-
Sl. 12-21. Ekvivalentno kolo transforma-
nog i ustaljenog stanja, statorska struja torskog tipa za sinhronu mainu
ne deluje u kolu rotora, krajevi rotorskog
namotaja smatraju se otvorenim a reak-
tansa viena sa krajeva statora je sinhrona reaktansa xd. Kad je maina u prelaznom
stanju, promenu statorske struje prati indukovana struja u rotoru, krajevi rotorskog
namotaja smatraju se kratko spojenim i reaktansa viena sa krajeva statora je pre-
lazna reaktansa x'd.
446 E L E K fR l N E PRELA ZN E P 6 JA V E [GLAVA 12.
Pomou sl. 12-21 moe se ispitati koji sve inioci utiu na prelaznu vremensku
konstantu. Najpre emo posmatrati mainu sa zatvorenim pobudnim i otvorenim
statorskim kolom; vremenska konstanta T 'd0 koja odreuje kako pod tim uslovima
opada prelazna struja u pobudnom namotaju naziva se prelazna vremenska kon-
stanta uzdune ose pri otvorenom kolu. Krajevi statorskog namotaja (sl. 12-21) su
otvoreni, a krajevi rotorskog kratko spojeni. Na prelazne pojave u rotorskom kolu
utie tada njegova induktivnost (xf + x(fd) j2nf. Kad sa rf oznaimo otpor pobudnog
kola, vremenska konstanta je:
rp/ _ Xf + X <fd _ L f + M d
1 do - - : ----------- (12-37)
2 Tifrf rf
Ova vremenska konstanta je karakteristika samog pobudnog kola i predstavlja na-
prosto odnos izmeu samoinduktivnosti i otpora koji normalno predstavlja vre-
mensku konstantu jednostavnog rednog kola.
U uslovima kratkog spoja, krajevi kako statora tako i rotora su kratko spo-
jeni. Ekvivalentna induktivnost pobudnog kola koja utie na opadanje neke pre-
lazne pojave u pobudnom kolu odreena je reaktansom xf i reaktansama xa i x,Pd
vezanim paralelno, tj.
x a x <pd
Ekvivalentna induktivnoat pobude = xf + (12-38)
Xa -\-X,<pd /
x | x <PdXf
x f - \ ~ x <Pd . x <Pd + xf
2 7i f xa + x9
xf + x <pd x 'd
2 nf xd
Vremenska konstanta pri kratkom spoju iznosi stoga
r ft Xf + X <Pd X _ rpt X d
(12-39)
------- l dQ
2 Ttf r f xd xd
Sada se mogu nai reaktansa i vremenska konstanta koje karakteriu prelaznu
komponentu struje trofaznog kratkog spoja sa spoljnom reaktansom izmeu mesta
kratkog spoja i krajeva maine. Sve dok se posmatraju pojave u unutranjosti ma-
ine, spoljna reaktansa ekvivalentna je poveanju reaktanse rasipanja statora od
vrednosti xa na vrednost xa + xe, a prelazna vremenska konstanta uzdune ose
korigovana zbog spoljne reaktanse, Tde', postaje
rr> rx d x e rpr x d xd + xe
Tkd e J -d o ; 1 d ; , (12-40)
x d + x e x d x d + +
Reaktansa kojom je odreena poetna vrednost prelazne naizmenine struje iznosi,

naravno, x'd + xe.
12-9. Prim ena u prouavanju prelaznih pojava sistem a. Kad su kon-
stante maine xd, xd', xd", Td , Td" i Ta poznate, struje statora mogu se izraunati
sa dovoljnom tanou za sluaj trofaznog kratkog spoja odvojenog od krajeva prvo-
bitno neoptereene maine spoljnom reaktansom xe. Ako unutranje napone ma-
ine pre kratkog spoja iza sinhrone, prelazne i poetne reaktanse oznaimo sa E , ,
odnosno E ' , i E " , , onda se za simetrinu komponentu (ili naizmeninu komponentu)
struje kratkog spoja ima:
DfiO 12-9] PR IM E N A NA lSTEM E 447
7/i/'
E: E'i E: - t/ T 'd e
+
xd + xe Vx 'd + xe xd + xe
I E" E'i - t j T "d e

+ (12-41)
U"d+ xe x 'd 4 xe
gde su T'e i T"de odgovarajua prelazna i poetna vremenska konstanta. Veoma

esto se u ovom izrazu upotrebljavaju efektivne vrednosti napona i tako se dobiva
efektivna vrenost struje. U skladu s tim se obino uzima da postoji kvazistacio-
narno stanje u kome se efektivne vrednosti menjaju eksponencijalno sa vremenom.
Razume se da se trenutne vrednosti mogu lako dobiti kad je u ciklusu poznat tre-
nutak u kome je dolo do kratkog spoja.
U svakoj fazi se simetrinoj komponenti superponira po jedna jednosmerna
komponenta struje data izrazom
hc = Idco s~ tlTae (12-42)
gde je Idcn poetna vrednost, jednaka i suprctna trenutnoj vrednosti komponente
Iac za posmatranu fazu u trenutku t = 0, a Tae vremenska konstanta indukta sve-
dena na odgovarajui nain. Maksimalno mogua vrednost jednosmeme kompo-
nente koja odgovara potpuno nesimetrinoj krivoj struje je:
E"i - t / Tae
*-dcm = / 2 (12-43)
xd + xe
Ukupna efektivna vrednost nesimetrine struje u ma kom trenutku je
4 = Yl% + hc (12-44)
gde je za Iac uzeta njena efektivna vrednost. Na nain uglavnom slian nainu po kome
je dobivena jedn. 12-40, moe se pokazati da priblina, ali dovoljno tana vrednost
subtranzijentne vremenske konstante T"e iznosi:14)
ne= TdX-d x "d + xe

(12-45)
x"d x'd + Xe
Vremenska konstanta indukta Ta za sluaj trofaznog kratkog spoja neposredno na
krajevima maine zavisi od otpora indukta ra i ekvivalente induktivnosti kola
indukta u odnosu na jednosmernu struju. Ova ekvivalentna induktivnost zavisi
ne samo od kola indukta ve i od kola pobude i prigunog namotaja, zato to jedno-
smema komponenta indukuje u oba ova zatvorena kola stmje osnovne uestanosti.
Sa obrtanjem rotora, raspodela m. m. s. usled jednosmeme komponente struje
statora, koja je u prostoru nepokretna, izaziva u kolima rotora reakcije razliitog
intenziteta u kolu u uzdunoj i u kolu u poprenoj osi zato to je magnetni otpor
u tim dvema osama razliit a i sama rotorska kola su razliita. Opravdano je, prema
tome, da se isto intuitivno zakljui da vrednost ekvivalentne induktivnosti indukta
lei negde izmeu vrednosti induktivnosti koja odgovara reaktansi x 'd i induktiv-
nosti koja odgovara reaktansi x"q; obino se uzima da je ona jednaka aritmetikoj
sredini ove dve vrednosti. Odgovarajua vremenska konstanta indukta je
1 x "d -f x",
(12-46)
2 n fra 2
14) Videti S. B. Crary i M. L. Waring, The Operational Impedances of a Synchronous

Machine, Gen. Elec. Rev., vol. 35, str. 578-582, novembar 1932.
448 ELEK TR I N E PRELAZN E PO JA V E [GLAVA 12
Postupak po kome je izvedena jednaina 12-40 moe se iskoristiti da se vremenska

konstanta podesi i na spoljnu reaktansu, ali je u tom sluaju vano da se i spoljni
otpor re izmeu krajeva maine i mesta kratkog spoja uzme u obzir. Ovako podeena
vremenska konstanta je:
(12-47)
U mnogim inenjerskim problemima poetna komponenta sme se zbog

vrlo brzog opadanja z:nemariti. Tada je trei lan u jedn. 12-41 izostavljen. Meu-
tim, nije redak sluaj da se mora raunati sa velikom jednosmemom komponentom,
iiaroito za vrednosti koje stmja kvara ima brzo posle nastanka kratkog spoja.
U najmanju ruku mora se izraunati vrednost poetne stmje u prvom trenutku
kako bi se omoguilo odreivanje najveemogue vrednosti jednosmeme komponente.
Ovaj pregled nam omoguava da maine predstavljamo kao elemente si-

stema pri prouavanju prelaznih stanja sistema. Kad se brzo amortizovana prelazna
pojava iz prvih nekoliko ciklusa moe zanemariti, maina se obino predstavlja
njenom prelaznom reaktansom uzdune ose x 'd. Da bi priblino odgovarao kon-
stantnoj vrednosti fluksa kroz glavni pobudni namotaj, napon iza prelazne reak-
tanse moe se odravati na konstantnoj vrednosti. Opadanje fluksa moe se uzeti
u obzir smanjujui struje u maini u skladu sa odgovarajuim vremenskim kon-
stantama. Ovakvo predstavljanje svake pojedinane maine pomou jedne jedine
konstantne reaktanse omoguava da se analize prelaznih stanja izvedu gotovo isto
tako brzo kao i analize ustaljenih stanja, a da se istovremeno za mnoge probleme
dobiju rezultati sa tanou dovoljnom za inenjere. Pri proraunu struja kratkog
spoja u energetskom sistemu, to je potrebno radi odreivanja snage prekidanja
prekidaa, podeavanja zatitnih releja i naprezanja sabimica, o optereenjima u siste-
mune vodi se rauna bar to se tie njihovog uticaja naunutranje napone maina.
Takoe se obino usvaja da su unutranje e. m. s. svih maina u fazi.15)
U prouavanjima obrtnih momenata i odatih snaga maina pod uslovima
prelaznog stanja, kao to su ona koja se odnose na ispitivanje odravanja sinhro-
nizma za vreme poremeaja, jednosmema komponenta struje kratkog spoja se
obino zanemaruje zato to je njen uticaj na obrtni momenat i snagu sinhrone ma-
ine beznaajan. Isto tako, naponi iza prelaznih reaktansi mogu se esto smatrati
konstantnim u toku intervala od oko 1 sec posle pojave poremeaja; ova pretpo-
stavka znai isto to i da se opadanje fluksa kroz pobudni namotaj zanemari ili da
se smatra da pobudnice, pod uticajem regulatora napona, pojaavaju pobudnu
struju brzinom priblino dovoljnom da se kompenzuje uticaj razmagneenja sta-
torskih struja kratkog spoja. Ima, naravno, mnogo problema koji se ne mogu obra-
ivati na ovako uproen nain i u kojima se moraju uzeti u obzir pojave u poprenoj
osi i spoljnji otpor sistema. Da spomenemo jedan prim er:pri prouavanju trenut-
nog pada napona nekog altematora posle naglog prikljuenja optereenja nije oi-
gledno dozvoljeno zanemariti ni optereenje ni njegovu omsku komponentu. Za
ovakva prouavanja su potrebne opsenije analitike metode.16)
P r im e r 12-3. Hidroelektrina centrala isporuuje energiju velikom podruju preko
dvostrukog dalekovoda koji na oba svoja kraja ima transformatorska postrojenja, kao to je pri-
15) Za opsenu diskusiju o proraunima struja kratkog spoja, ukljuivi i neuravnoteene

sluajeve, videti knjigu: C. F. Wagner and R. D. Evans, ,,Symmetrical Components, McGraw-
-Hill Book Company, Inc., Njujork, 1933.
le) Prouavanje prelaznih pojava u vezi sa promenama napona generatora usled naglog
optereenja predmet je lanka H. C. Anderson-a, Voltage Variation of Sudenly Loaded Gene-
rators, Gen. Elec. Reviezv, vol. 48, str. 25-33, avgust 1945.
DEO 12-9] PRIM EN A NA SISTEM E 449
kazano na sl. 12-22. Zbog toga to u tom podruju postoji veliki broj jakih izvora, napon na nisko-
naponskoj strani prijemnog kraja moe se smatrati konstantnim. Konstante sistema, date na
sl. 12-22, izraene su u relativnim jedi-
nicama, pri emu su nominalne veliine pnhia'ai
hidrogeneratora uzete kao bazne vrednosti.
Omske otpore treba zanemariti sem u pog- xT-O.IO J xr-0.60 '+ xT-0J0
,.T _ ifftjta
ledu njihovog uticaja na vremenske kon- |_ J + m r e l a
stante. - - i f -~-Q....*J*0 0 -o-
Napon na sabirnicama niskog na- *d-u.8o Eb -U)0
pona prijemnog kraja Eb ima svoju nor- 'd -O.JO L tro f.a zn i.
malnu vrednost, 100%. U poetku su ge- JJ=0.23- k ra tk i spoj
rieratori optereeni tako da isporuena rd =1.8
snaga iznosi 80% od vrednosti njihove
nominalne prividne snage, dok je sainilac
snage na sabirnicama niskog napona pri-
jemnog kraja jednak jedinici. Na jednom
od dalekovoda dolazi do kratkog spoja i to na samim visokonaponskim sabirnicama centrale.
a) Nai efektivnu vrednost ukupne struje kratkog spoja jedne faze neposredno posle
njegovog nastanka. Smatrati da jednosmerne komponente, koje toj fazi daju kako hidrogene-
ratori tako i kruta mrea, imaju najvee mogue vrednosti.
b) Prekida kod centrale prekida dalekovod na kome je dolo do kratkog spoja posle
0,10 s. Nai struju koju moe imati jedna faza prekidaa prilikom ovoga prekidanja. U tu svrhu
smatrati da i jednosmerna i poetna naizmenina komponenta struje imaju zanemarljive vrednosti
posle 0,1 s.
Reenje. a) Napon iza reaktanse x"d pre pojave kratkog spoja iznosi:
E 'j = 1,00 + j 0,80 (0,50 + 0,23) = 1,16 /30,3
Poetna simetrina struja iz generatora je tada:

1,16
3,52
0,23 + 0,10
a iz krute mree
1,00
2,50
0,10 + 0,30
to daje ukupnu poetnu simetrinu struju kratkog spoja
3,52 + 2,50 = 6,02.
Jednosmerna komponenta struje iz generatora je, u najgorem sluaju, [/ 2 3,52 = 4,97,

dok iz krute mree dolazi [2 - 2,50 = 3,53, to daje ukupnu jednosmernu komponentu struje
kratkog spoja: 4,97 + 3,53 = 8,50.
Najvea ukupna efektivna vrednost struje kratkog spoja iznosi tako:
[ 6,022 + 8,502 = 10,4

b) Napon iza reaktanse x'd pre pojave kratkog spoja iznosi:
E'i = 1,00 + j 0,80 (0,50 + 0,30) = 1,19 /32,6
a iza reaktanse xd
Ei = 1,00 + j 0,80 (0,50 + 0,80) = 1,44 /46,1
Vrednost simetrine struje generatora, kad se zanemari poetna komponenta, iznosi u prvom
trenutku
1,19
------!-------- = 2,97
0,30 + 0,10
dok je trajna vrednost ustaljene struje generatora ako se kratak spoj zadri u sistemu:
1,44
= 1,60
0,80 + 0,10
Simetrina struja generatora prelazi od prve od ovih vrednosti na drugu po eksponen-
cijalnom zakonu i to sa vremenskom konstantom (jen. 12-40) koja ima vrednost29
29 Elektrine maine
, 0,80 0,30 + 0,10

T 'e = 1>8
0,30 0,80 + 0,10
Vrednost ove struje u trenutku t = 0,10 s je dakle
1,60 + (2,97 1,60) e- o, ro/2,1 = 2,91
Kroz prekida prolazi samo polovina struje iz krute mree, tj. 1,25, tako da simetrina struja
prekidaa iznosi:
2,91 + 1,25 = 4,16.
12-10. Rezim e. Prouavanje elektrinih prelaznih pojava u mainama za
jednosmernu struju i u sinhronim mainama mora da predstavlja kompromis iz-
meu podrobne analize, koja se moe izvesti kad su u pitanju samo pojave u poje-
dinanoj maini, i vetakih uproenja kojima se mora pribei kad se maina pred-
stavlja uproeno kao deo kompleksnog sistema. Osnovni problem za oba tipa ma-
ina ine u sutini prelazne pojave u nelineamim spregnutim kolima, a najvanije
pitanje sa gledita sistema jeste odluivanje o tome koje su priblinosti dozvoljene.
Glavna smetnja u analizi maina za jednosmemu struju jeste zasienje, koje
ima za posledicu da induktivnost pobudnog kola nije konstantna i da odnosi izmeu
e. m. s. indukta i pobudne struje nisu lineami. Kad je vano da analiza bude to
laka, moe se preduzeti jedan od ova dva koraka: zanemariti zasienje, to omoguuje
upotrebu lineamih diferencijalnih jednaina sa konstantnim koeficijentima, ih za-
nemariti konstante indukta, ime se obino omoguava prosta grafika analiza.
Brojna uporeenja pokazuju da se linearizovanjem maine dobijaju rezultati do-
voljne tanosti kad radna taka maine ide do priblino njenog nominalnog napona
na normalnoj krivoj magneenja. Ovakvo linearizovanje je neophodno kad se maina
eli okarakterisati kao element kompleksnih sistema kao to su kola automatske
regulacije u sledeoj glavi, jer bi se inae analiza sistema kao celine mogla zamraiti
pojedinostima do te mere da bi se mnogi vani zakljuci prevideli.
Za jednaine prvoga reda ije se promenljive mogu razdvojiti lako su pri-
menljiva grafika reenja, zasnovana na brojnom odreivanju integrala nalaenjem po-
vrine ispod krive predstavnice integranda. Iako ova reenja ne daju rezultate u optem
obliku, ona ipak daju prilino dobru sliku o uticaju raznih konstanti kako zbog toga
to se pomou specifinih krivih i povrina lake diskutuje, tako i zbog toga to je
odreivanje integrala za itav niz uslova retko kad preterano tegobno. Grafika
reenja vana su za prouavanje reagovanja maina, naroito pobudnica, pri jakom
zasienju, a i za odreivanje reda veliine greke koja se pravi zanemarenjem za-
sienja.
U razmatranju prelaznih pojava u sinhronim mainama, zasienje je od sa-
mog poetka zanemareno zato to nas prvenstveno interesuju kratkospojne pojave
i to su kratki spojevi umerene jaine obino praeni malim magnetnim indukci-
jama u vazdunom procepu veih maina. Glavnu smetnju predstavlja pritom kom-
pleksnost spregnutih kola u maini. Sa gledita usvojenog u ovoj glavi a ono
je delimino intuitivno i empiriko prouavanje prelaznih pojava u sinhronim
mainama moe se obuhvatiti razmatrajui sledea pitanja: Kako se eksperimentalni
podaci u obliku oscilograma trofaznog kratkog spoja na krajevima maine mogu
upotrebiti za izraunavanje efekata kratkog spoja u drugim takama spoljne mree
ili pri drugim naponskim uslovima u mainama? Kako se ovi eksperimentalni po-
daci mogu povezati sa fizikom slikom pojava zasnovanom na prethodnom iskustvu
sa mainama i sa prelaznim pojavama u elektrinim kolima?
Ustanovljeno je da se tipini oscilogram sastoji od opadajue jednosmeme
komponente struje na koju je superponirana naizmenina komponenta ija amplituda
takoe opada. Kad se jednosmerna komponenta oduzme, naizmenina komponenta
moe se podeliti u tri vremenska perioda ili reima. Prvi, poetni ili subtranzijentni
ZADACI 451
period traje samo nekoliko prvih ciklusa i priguuje se vrlo brzo; zbivanja u toku
ovoga perioda zavise u velikoj meri od struja indukovanih u rotorskom prigunom
namotaju. Drugi, prelazni ili tranzijentni period priguuje se sporije; zbivanja
u toku toga perioda zavise u velikoj meri od struja indukovanih u glavnom pobud-
nom namotaju. Trei period je ustaljeno stanje ija se zbivanja mogu odrediti na
osnovu naela izloenih u glavama 7 i 8 . Jednosmema komponenta igra uobia-
jenu ulogu jednosmeme komponente u prelaznim pojavama naizmeninih struja;
ona omoguava usklaenje sa fizikom injenicom da se fluks kroz neko kolo ne moe
naglo promeniti premoavajui razmakizmeu statorske struje pre kratkog spoja
i poetne vrednosti naizmenine komponente. Iz prethodnog iskustva sa prelaznim
pojavama u elektrinim kolima, opravdano je oekivati da se jednosmema kompo-
nenta, kao i razhka izmeu poetne i prelazne struje i razlika izmeu prelazne i
trajne struje kratkog spoja amortizuju priblino po eksponencijalnom zakonu.
Ovo oekivanje se potvruje crtajui ove razne struje na hartiji sa polulogaritamskom
skalom. Poetna i prelazna reaktansa su definisane tako da je pomou njih mogue
vrlo prosto izraunavanje poetnih vrednosti poetne i prelazne struje kad je napon
iza tih reaktansi poznat. Poetna, prelazna i aperiodina vremenska konstanta de-
finisane su tako da odreuju eksponencijalno amortizovanje ovih komponenata
struje.
Za veinu problema koji se odnose na sisteme, poetni ili subtranzijentni
period prolazi tako brzo da se moe zanemariti; kad se poetne komponente uopte
izraunavaju, one se izraunavaju jedino u cilju nalaenja poetne veliine jedno-
smeme komponente. U skladu s tim, maina kao elemenat sistema moe se pred-
staviti njenom prelaznom reaktansom u direktnoj osi iza koje postoji napon koji je
konstantan ili se lako moe izraunati. Prouavanje kratkog spoja u sistemu je
tako znatno uproeno a omogueno je i zgodno prilaenje mnogim inenjerskim
problemima.
Tako se jo jednom retrospektivno potvruje da se jedna od naih najvanijih
briga pri prouavanju specifinih maina sastoji u iznalaenju odgovarajuih ekvi-
valentnih kola. Da budemo precizni, ova ekvivalentna kola moraju zadovoljavati samo
uslove da trenutne vrednosti struja i napona na njihovim krajevima budu iste kao
i na krajevima stvarnih maina. Meutim, akademski reeno, sinhrona maina
ili koja druga maina za naizmeninu struju za te svrhe moe se tako pred-
staviti vrlo razliitim kombinacijama reaktansa pod uslovom da se iza svake reak-
tanse postavi podesan napon; ili, drukije a pod istim uslovom, sinhrona maina
moe se predstaviti konstantnom reaktansom od recimo 1 oma. Ali da bi ova ekvi-
valentna kola bila u inenjerskoj primeni korisna, ona moraju analizu da uproa-
vaju a ne da je komplikuju. Stoga se zahteva da ekvivalentna reaktansa bude oda-
brana tako da se napon iza nje moe smatrati konstantnim ili u najmanju ruku da se
moe lako izraunati. U tome lei razlog zato se u prelaznom stanju upotrebljava
prelazna reaktansa: u mnogim problemima napon iza nje moe se smatrati kon-
stantnim. U tome lei razlog, isto tako, da se za odreivanje trajne struje kratkog
spoja upotrebljava sinhrona reaktansa; napon iza nje moe se lako odrediti iz po-
budne struje i on ostaje konstantan kad je pobuda konstantna.
ZADACI
12-1. U idealizovanom amplidin-generatoru upotrebljava se samo jedan upravljaki

namotaj. Ovaj namotaj ima otpor ry i samoinduktivnost L f. Unutranji indukovani napon u po-
prenoj osi (osi kratko spojenog namotaja) indukta iznosi k f[ V /A] u odnosu na upravljaki na-
motaj. Otpor i induktivnost indukta u poprenoj osi neka su rq i Lq. Indukovani napon Eg u uz-
dunoj osi kola indukta iznosi kq [V /A] u odnosu na struju kratko spojenih dirki. Uticaj svih
drugih pomonih delova amplidina zanemariti.
Kad je amplidin neoptereen i u poetku nepobuen, pokaite konkretno kako ete iz-
raunati uspostavljanje napona uzdune ose na krajevima maine posle naglog prikljuenja napona
Ej i na krajeve upravljakog namotaja.
12-2. Reiti problem 12-1 za amplidin optereen otporom r j vezanim na red sa kon-
stantnom induktivnou L j. U ovim vrednostima ukljueni su i otpor i induktivnost indukta i kom-
penzacionog namotaja uzdune ose samoga amplidina. Kompenzaciona pobuda ima za posledicu
da je meusobno dejstvo kola indukta u uzdunoj osi sa upravljakim namotajem zanemarljivo.
12-3. Kao priblino i lako izvodljivo merilo za odziv generatora jednosmerne struje moe
se uzeti poetni nagib krive napona neposredno posle poetka uspostavljanja napona. Ovaj po-
etni nagib moe se upotrebiti, na primer, u grubim uporeivanjima brzine odziva generatora sa
samopobuivanjem i nezavisnim pobuivanjem.
Uzeti da generator iz primera 12-2 radi sa naponom indukta od 190 V i da se regulie
dejstvom regulatora napona koji utie na vrednost spoljnjeg otpora u kolu pobude kako bi se na-
pon na krajevima generatora odrao na pogodnoj vrednosti. Kad regulator iskljui spoljnji otpor
potpuno, otpor ukolupobude sveden je na otpor samog pobudnog namotaja koji iznosi 24,2 fl.
Zanemariti otpor i induktivnost indukta, kao i reakciju indukta.
a) Odrediti minimalnu vrednost napona pobudnog kola kad najvei mogui napon pri
nezavisnom pobuivanju treba da bude isti kao i pri samopobuivanju.
b) Izraunati i uporediti poetne nagibe krivih uspostavljanja napona za sluaj samo-
pobuivanja i za sluaj nezavisnog pobuivanja kad naponski regulator naglo deluje da napon
poraste od 190 V do njegove najvee mogue vrednosti, kratko spajajui spoljnji otpor u pobudnom
kolu. Uslove za nezavisno pobuivanje uzeti iz ta. a ovog zadatka.
12-4. Prodiskutovati kako na vreme uspostavljanja napona maine za jednosmernu struju
sa samopobuivanjem deluju sledee osnovne promene. U svakom sluaju uzeti da ostali faktori
ostaju nepromenjeni. Diskusiju ilustrujte crteima, a konstatacije i zakljuke dajte u konciznom
obliku.
a) Poveanje otpora pobudnog kola
b) Poveanje brzine
c) Poveanje broja navojaka otonog pobudnog namotaja, stim da mu otpor ostane isti.
d.) Poveanje otpora pobudnog namotaja i poveanje njegovog broja navojaka u istoj
srazmeri
e) Produenje vazdunog procepa za 20%.
12-5. Pobudnica sa 6 polova, 150 kW, 250 V i 1200 obr/min pobuuje se nezavisno iz
pomone pobudnice od 125 V tano kompaundovane. Svaki od 6 kalemova otone pobude ima spoljnji
otpornik R vezan na red sa njim. Oba kraja svakog otpornika R u vezi su sa kontaktima C koji,
kad su spojeni, spajaju kratko otpor R , te napon pobudnice pone da raste ka veoj vrednosti.
Svih est kola otone pobude vezana su paralelno na krajeve pomone pobudnice.
Konstante pobudnice jesu:
Broj navojaka po p o lu ................................... 750
Fluks indukta po p o lu ................................... 14,140 105 Wb po 1 V napona indukta
Sainilac rasipanja ....................................... 1,15
Najveimoguinapon(kontaktiCzatvoreni) 335 V
Minimalni napon (kontakti C otvoreni) . . 50 V
Normalni radni napon indukta ................... 188V
Podaci za krivu magneenja u praznome hodu pri 1200 obr /min jesu;
//, ampera po polu | 0,8 2,0 3,0 4,0 6,0 8,0 10,0
Ea> volta j 50 127 188 233 289 317 335
Induktivnost i otpor indukta, kao i reakcija indukta mogu se zanemariti.
a) Smatrati da pobudnica radi sa minimalnim naponom, to odgovara otvorenim kon-
taktima C. Odrediti poetni nagib krive uspostavljanja napona kad se kontakti C zatvore.
b) Smatrati da pobudnica radi sa najveim moguim naponom, to odgovara zatvorenim
kontaktima C. Odrediti poetni nagib krive opadanja napona kad se kontakti C otvore.
c) Smatrati da su otpori R podeeni na takve vrednosti da pobudnica radi sa normalnim
naponom indukta, pri emu su kontakti C otvoreni. Odrediti poetni nagib krive uspostavljanja
napona kad se kontakti C zatvore.
d) Hoe li se poetni nagib krive napona pri nominalnom naponu dobivenom pod c
razlikovati od nagiba koji se dobija za tu istu vrednost napona kad uspostavljanje napona poinje
od minimalnog napona, kao pod a~i Obrazloite svoj odgovor.
12-6. Ovim problemom treba da se ilustruje opta priroda prelazne struje kratkog spoja
maine za jednosmernu struju sa samopobuivanjem, kao i priroda inilaca koji na tu struju
utiu. U isto vreme njime se ilustruje i brojna primena metoda korak po korak.
ZADACI 453
Pretpostaviti da se generator iz primera 12-1 i 12-2 (ra = 0,0125 12, La = 0,008 H,

<r = 1,15, Nf j kf = 0,574, kriva magneenja data na sl. 12-8) obre nominalnom brzinom, da je
neoptereen i da mu je napon na krajevima 250 V ; pod tim uslovima dolazi do kratkog spoja ne-
posredno na njegovim krajevima. Izraunati i nacrtati krivu struje kratkog spoja u zavisnosti od
vremena. Uzeti u obzir induktivnost i otpor indukta, kao i nelinearnost krive magneenja, a za-
nemariti uticaje reakcije indukta. Naponski regulator ne postoji, tako da otpor pobudnog kola
ostaje sve vreme konstantan na njegovoj poetnoj vrednosti.
Ova analiza e biti relativno malo tana. Njene slabe take ine pretpostavka da otpor
indukta ostaje konstantan, i to na statikoj vrednosti uprkos brzo promenljivoj struji i pretpo-
stavka da reakcija indukta ostaje zanemarljiva ak i za vrlo jake struje.
12-7. Da bi se prikazao uticaj induktivnosti indukta na struju kratkog spoja u mainama
za jednosmernu struju, reiti problem 12-6 ne uzimajui u obzir induktivnost indukta i uporediti
rezultate.
12-8. Sledee vrednosti predstavljaju konstante hidrogeneratora sa nominalnim veli-
inama 35 000 kVA, 13,8 kV, 60 Hz: xd 1,00, x 'j = 0,35, x"d = 0,25, T 'do = 5,0, sT"do = 0,05 s.
Reaktanse su date u relativnim jedinicama, uzimajui za bazu nominalne veliine generatora.
Ovaj generator je sa optereenjem povezan vodom ija reaktansa iznosi 0,50 u relativnim jedini-
cama, a iji je otpor zanemarljiv. Pod normalnim uslovima, generator radi pod punim optereenjem
sa sainiocem snage na njegovim krajevima jednakim 0,88 ind., i sa nominalnim naponom. Pret-
postavlja se da je na prijemnom kraju dalekovoda dolo do trofaznog kratkog spoja.
a) Izraunati vrednosti napona iza sinhrone i prelazne reaktanse pre pojave kratkog
spoja.
b) Izraunati najveu moguu poetnu vrednost jednosmerne komponente struje kratkog
spoja u maini.
c) Napisati brojnu jednainu za efektivnu vrednost struje kratkog spoja generatora kao
funkciju vremena posle pojave kratkog spoja. Jednosmernu komponentu ne treba uzeti u obzir.
d) Mesto kvara se iskljuuje prekidaem posle 0,15 s. Na osnovu rezultata pod c, nai
efektivnu vrednost struje kratkog spoja generatora neposredno pred ovo iskljuenje.
12-9. Sporohodi sinhroni motor sa isturenim polovima ima konstante koje su date u
tablici 12-3 kao tipine za ovakvu mainu. On je vezan na krutu mreu preko transformatora ija
je reaktansa 0,07 relativnih jedinica, pri emu je za bazu uzeta nominalna prividna snaga motora
(ista baza vai i za reaktanse motora). Napon krute mree iznosi 1. Pobuda motora je podeena
na takvu vrednost da transformator u odsustvu optereenja na vratilu daje reaktivnu snagu veli-
ine 0,50 u mreu, raunajui na primaru transformatora. Gubici snage u motoru su zanemarljivi.
a) Za svrhe analizovanja odziva motora prema iznenadnoj pojavi optereenja na vratilu,
motor se obino predstavlja prelaznom reaktansom sa konstantnim naponom iza nje jednakim
naponu pre pojave ovog optereenja. Napisati brojne jednaine za krivu snagaugao u odnosu
na krutu mreu pod ovim uslovima. Nacrtati ovu krivu u priblinoj razmeri.
b) Kad optereenje raste sasvim sporo, odgovarajua kriva snagaugao odreuje se na
osnovu principa za ustaljeno stanje datih u gl. 7 i 8. Smatrati da treba koristiti teoriju cilindrinog
rotora, kao u gl. 7, dok motor treba predstaviti sinhronom reaktansom uzdune ose. Da bi se do-
nekle vodilo rauna o zasienju, treba nezasiene vrednosti date u tablici 12-3 pomnoiti sa 0,8
i pretpostaviti da su konstantne. Napisati brojnu jednainu zakrivusnagaugaopod ovim uslovima,
i nacrtati je na istom crteu gde i krivu za deo a ovoga problema.
c) Isto to i pod b, s tom razlikom to treba koristid teoriju maina sa isturenim polovima
kao u gl. 8. Smatrati da na sinhronu reaktansu poprene ose zasienje nema uticaja.
d) Izraunati u relativnim jedinicama poetnu vrednost simetrine struje kratkog spoja
u transformatoru u sluaju trofaznog kratkog spoja na krajevima njegovog primara.
12-10. U toku sprovoenja redovnog ogleda kratkog spoja na sinhronom generatoru u
ispitnoj stanici fabrike, kratak spoj je naglo otklonjen. Pre ovog otklanjanja kroz namotaje indukta
tekla je nominalna trajna struja kratkog spoja. Konstante maine su xd = 1,20, xq = 0,80,
x'd = 0,40, x'q = 0,80, T'do = 5 s, T 'd = 1,67 s. Ni u uzdunoj ni u poprenoj osi nema efikasnog
prigunog namotaja a pretpostavlja se da su otpor i inuktivnost pobudnice zanemarljivi.
Napisati brojni izraz za pobudnu struju u relativnim jedinicama kao funkciju vremena posle
otklanjanja kratkog spoja.
GLAVA 13
DINAM IKA SISTEM A SPR E G N U T IH ELEKTROM EHANIKI
Skoro sva naa razmatranja radnih karakteristika maina u glavama od 3 do

10 poivaju na ustaljenim uslovima u maini i u sistemu kome ona pripada. Raz-
matran je itav niz moguih ustaljenih stanja, ali uz pretpostavku da se prelaz iz
jednog u drugo stanje odigrava tako sporo da elektrina i mehanika uravnoteenost
sistema ostaje potpuno neporemeena. Naravno da je takvo stanje poeljno sve dok
je sva naa panja usredsreena na mainu u cilju da ovladamo njenim radom;
takvo stanje stvari odgovara, sem toga, onome na ta nailazimo u najeim prime-
nama maine.
Meutim, kad radni uslovi postanu stroi, vie panje mora se pokloniti
dinamikim pojavama do kojih dolazi pri prelazu iz jednog ustaljenog stanja u drugo
ili do kojih dolazi zato to se od sistema dok radi vrlo retko i zahteva da bude sta-
tian. Te pojave su elektromehanika prelazna stanja, a ne prosto elektrina prelazna
stanja; elektrodinamika razmatranja koja u optem sluaju obuhvataju ejstva
inercije, trenja i elastinih veza, u istoj meri kao i otpor, induktivnost i kapacitet,
dobivaju pretean znaaj. Drugim reima nagomilavanju energije u pokretnim
masama, primanju i odavanju energije od strane tih masa, a u izvesnim sluajevima
i elastinim vezama mora se posvetiti isto tako velika panja kao i razmatranju ener-
gije u magnetnom i elektrinom polju.
S obzirom da je opti predmet ovakvog prouavanja toliko opiran, u ovoj
glavi se moe dati samo uvod u dinamiku elektromehanikih sistema. Dinamika
anahza ovakvih sistema bie prikazana nizom specifinih primera uzetih uglavnom
iz primene elektrinih maina. U svim sluajevima na cilj je da izloimo opta
naela analize, a ne da prikaemo specijalizovane postupke ija je primena ograniena.
13-1. P re la z n a sta n ja izazv ata u p ro stim siste m im a k retan jem .
P u ta n je m o to ra u ra d . Kad je radni ciklus motora takav da se motor mora
esto putati u rad ili mu se smer obrtanja mora esto menjati, nagomilavanje ener-
gije u obrtnim masama kako rotora tako i ureaja spojenog sa vratilom motora po-
staje znaajan inilac, naroito u sluajevima optereenja sa velikom inercijom ili
u sluajevima u kojima je jako ogranieno vreme kojim se raspolae za putanje
motora u rad ili za promenu smera obrtanja. U stvari, ak i za motor koji radi na
optereenju koje ima samo inerciju kao jedinu karakteristiku, postoji izvesna od-
reena granica do koje sme ii broj putanja u rad ili broj promena smera obrtanja
u jedinici vremena, ako motor ne treba da se preoptereti. Ovom granicom esto
su uslovljene radne karakteristike, nominalna snaga i tip motora za odreenu svrhu.
Ovakvi problemi koji se odnose na stavljanje motora u pokret, zaustavljanje
ili promenu smera motora spadaju u prostije probleme prelaznih stanja izazvatih
kretanjem. U mnogim primerima prouavanja, mrea na koju se motor priklju-
uje moe se smatrati krutom, tako da se karakteristike elektroenergetskog napoj-
DEO 13-1] PU T A N JE MOTORA U RAD 455
nog sistema pojavljuju samo u prostom obliku konstantnog napona napajanja.

Mehanil'i snaga, dobivena na vratilu motora kao rezultat pretvaranja energije
u motoru, slui u polaznom periodu za dve svrhe. U bilo kom trenutku snaga jednim
delom slui da se obrtanje odri na brzini koja je do tog trenutka dostignuta, a
ostatak slui za ubrzanje mase rotora i mase optereenja koje je sa njim spregnuto.
Drugi deo snage moe se izjednaiti sa prvim izvodom po vremenu energije nago-
milane u obrtnim masama. Motor prema tome ne dostie svoju radnu brzinu sve
dok sistem ne dobije vremena da odgovarajuu koliinu energije pretvori i nago-
mila u tim masama. Slino tome, zaustavljanje ili koenje motora zahteva da bude
obezbeena mogunost da se nagomilana energija rasturi bilo putem trenja pri
mehanikom koenju bilo putem pretvaranja u elektrinu energiju pri elektrinom
koenju. Na slian nain, promena smera obrtanja zahteva da se nagomilana meha-
nika energija potpuno rasturi i da zatim doe do ponovnog nagomilavanja koje
odgovara obrtanju u suprotnom smeru.
Analitike pojedinosti prikazaemo
sa dva primera, od kojih se prvi odnosi
na motor za jednosmemu struju, a drugi
na asinhroni motor. Pretpostavke usvo-
jene u prvom primeru radi uproenja
dovode do lineamog sistema i tipine su
za dinamika prouavanja maina za jedno-
smemu struju. Sl. 13-1. Motor za jednosmernu struju
P rim er 13-1. Mali motor za jedno- sa isto inercijalnim optereenjem
smernu struju neposredno je spregnut mehaniki
sa isto inercijalnim optereenjemkaoto je predstavljeno ematskinasl. 13-1 i radi sa konstantnom
pobudnom strujom. Otpor induktnog kola motora iznosi ra [O] a induktivnost i reakcija indukta
su mu zanemarljivi. Uticaj gubitaka usled obrtanja motora treba zanemariti. Ukupni momenat
inercije motora i optereenja iznosi J.
Dok je motor u stanju mirovanja na krajeve njegovog indukta naglo se prikljui kon-
stantan jednosmeran napon Ut.
a) Nai izraz struje indukta u funkciji vremena.
b) Nai izraz ugaone brzine vratila kao funkcije vremena.
c) Napisati izraze naene pod a i b u bezdimenzionom obliku i diskutovati njihovu sli-
nost sa prelaznim pojavama u isto elektrinom kolu.
d) Pokazati da je energija rasturena u vidu gubitaka u bakru indukta za vreme perioda
putanja u rad jednaka energiji koja se konano nagomila u obrtnim masama.
e) Uzeti da otpor ra iznosi 34 Q, veliina Gk2 (teina puta poluprenik inercije) indukta
i optereenja 0,20 in2-funta (tj. 5,85 x 10-5 m2kp), elektromagnetni obrtni momenat motora
46,4 in-unca/A (tj. 32,8 x 102 Nm /A), a napon indukovan u induktu 2,06 V /obr /s. Odrediti
vreme potrebno motoru da dostigne brzinu manju od konane za otprilike 2%.
f ) Ukazati na promene do kojih bi dolo u rezultatima pod a, b, c i d u sluaju da je op-
tereenje spregnuto sa motorom preko zupanika koji brzinu redukuju k puta. Ovoga puta uzeti
da je momenat inercije indukta motora Jm, a momenat inercije optereenja J[. Trenje i inerciju
zupanika treba zanemariti.
Reenje. Najpre emo napisati jednaine koje izraavaju ponaanje motora i njegovog
optereenja. Sve veliine emo izraziti u sistemu MKS. Trenutnu vrednost ugaone brzine ozna-
iemo sa gj0 i izraavaemo je u mehanikim radijanima u sekundi. (U ovoj glavi oznaka to ozna-
avaugaonu brzinu vratila samo kad ima indeks o ili i. Kad indeksa nema, odnosno kad o i i nisu
delovi indeksa, co se odnosi na krunu uestanost sinusoide ili priguene sinusoide to je obino
sluaj kada se razmatraju elektrine pojave. Uzeta je oznaka <o0 a n c n kako bi se napravila razlika
izmeu ugaone brzine u rad/s i brzine obrtanja u ob /min.) U ma kom trenutku elektromagnetni
obrtni momenat koji nastaje usled pretvaranja energije u maini iznosi prema jedn. 4-56:
M = ^ ~ 0 i a = kia (13-1)
2 tz a
gde veliina
P Z
456 ELEK TR O M EH A N IC K I SISTEM I [GLAVA 13.
predstavlja obrtni momenat po jedinici struje indukta a pod iznetim uslovima, dok je ia trenutna
vrednost struje indukta i ostale oznake iste kao u jedn. 4-56.
Slino tome, za kontra e. m. s. motora vai, u skladu sa jedn. 4-38, za svaki trenutak:
Z_ 6Jo
p' <P k con (13-3)
a 2ir
gde je k odnos izmeu indukovane e. m. s. i brzine izraene u rad /s, koji je istovetan sa odnosom
obrtnog momenta i struje indukta.
Poslednje ogranienje uslovljeno motorom je:
U t = ea + r a ia = k U0 + r a ia (13-4)
Da se L a nije smatralo zanemarljivim, desnoj strani ove jednaine imao bi se dodati lan La dia jdt.
Poto se gubici usled obrtanja zanemaruju, a i optereenje ne zahteva nikakvu snagu
za odravanje obrtanja, celokupni obrtni momenat stoji na raspoloenju za ubrzanje obrtnih
masa. Prema tome,
doi0
M = kia = J (13-5)
a) Da bi se dobila struja indukta, treba kombinovati jedn. 13-4 i 13-5, eliminiui co0,
to daje:
Jrgdig
+ ia = 0 (13-6)
k2 d t
Kad se uzme u obzir da su u trenutku t = 0 i brzina co0 i e. m. s. ea jednaki nuli, kao i da je
ia0 Ut jra, reenje jednaine 13-6 postaje
ia = - e ~ ( k 2IJray (13-7)
ra
Sl. 13-2. Krive brzine i struje indukta motora za jednosmernu struju u bezdimenzionom obliku
b) Da bismo dobili ugaonu brzinu vratila treba opet kombinovati jednaine 13-4 i 13-5,
ali ovaj put eliminiui ia ,to daje
Jra d co0 Ut
+ o (13-8)
k2 d t k
Reenje ove jednaine, s obzirom da je za t = 0 i co0 = 0, je:
"o = Y ( ! z(k2IJray (13-9)

k
DEO 13-1] P U T A N JE MOTORA U RAD 457
c) Da bismo jednainu 13-9 doveli u bezdimenzioni oblik, treba primeniti da je

U t_ (13-10)
, - o 00
krajnja vrednost ugaone brzine u ustaljenom stanju. Primetimo jo da je
T (13-11)
k2
vremenska konstanta u uobiajenom znaenju rei za elektrino kolo. Stoga se jednaina 13-9
moe izraziti najzgodnije u obliku
= 1 z - tlr (13-12)
ooo
Odgovarajua kriva sa koordinatama bez dimenzija data je na sl. 13-2.
Na slian nain se jedn. 13-7 moe napisati:
= s - t 'r (13-13)
*'ao
I ova kriva je nacrtana sa koordinatama bez dimenzija na sl. 13-2.

Posmatranjem jednaina 13-12 i 13-13, odnosno odgovarajuih jednaina 13-9 i 13-7,
moe se utvrditi da su ove pojave sline pojavama u kolu sa otporom R i kondenzatorom kapa-
citeta C vezanim na red, prikazanom na sl. 13-3; u njoj ]e R = ra i C = J jk'1. Struja u ovom kolu
ista je kao i u induktu motora, tako da se ovde elektrine prilike na krajevima indukta verno re-
produkuju. Uspostavljanje ugaone brzine vratila odigrava se na isti nain kao i uspostavljanje
napona na krajevima kondenzatora C. Treba primetiti, na primer, da i jedn. 13-12 daje izraz za
odnos napona kondenzatora u trenutku t prema konanom naponu koncnzatora; treba jo pri-
metiti da jedn. 13-9 moe predstavljati zavisnost izmeu napona ako joj se obe strane pomnoe
sa k, a da je veliina ko>0 u ovom izrazu identina sa naponom ea. Energija nagomilana u ekviva-
lentnom kondenzatoru C jednaka je tada energiji nagomilanoj u masi iji je momenat inercije J.
Pod iznetim uslovima vremenska konstanta t karakterie brzinu odziva motora kao elektromeha-
nikog sprenog elementa koji napon indukta pretvara u brzinu vratila.
Slinost izmeu linearizovanog elektromehanikog prob- R=ra
lema i problema kola sa otporom i kondenzatorom navodi nas AVW>-------
na jednu temu koja e dalje biti obraena u sledeim odeljcima
ove glave. Navodi nas na dva zakljuka: prvo, da dobar deo
tehnike reavanja problema analize elektrinih kola moe da se r= '-D
primeni i na prouavanje dinamike elektromehanikih siste- Ut L k* -r-
ma; drugo, da stvarni eksperimenti na ekvivalentnim elektri-
nim kolima mogu da budu dragoceni kao metodi za prouava-
nje kompleksnih dinamikih problema. Pojam maine kao ele-
menta kola u irem smislu znaenja rei kolo, to je pome-
nuto jo u od. 4-13 postaje tako vie opipljiv. Sl. 13-3. Ekvivalentno kolo
d) Imajui u vidu elektrinu analogiju, oevidno je da motora za jednosmernu struju
je energija rasturena u otporu ra jednaka energiji nagomilanoj
u obrtnoj masi, poto znamo da je gubitak energije prilikom optereivanja kondenzatora iz iz-
vora konstantnog napona jednak energiji koja se konano nagomila u kondenzatoru. Da bismo
ovaj zakljuak proverili za elektromehaniki sistem, iz jedn. 13-4 uzimamo:
raia k Wq (13-14)
a iz jedn. 13-5
J do>0
(13-15)
k dt
Mnoenjem jedn. 13-14 sa odgovarajuim stranama jedn. 13-15 dobiva se:
de>0
(13-16)
dt
to sreivanjem i uz upotrebu jedn. (13-10) postaje:
ra i% d t = Jco0wd(a0 .Wco0dco0 (13-17)

Energija rasturena kao gubitak u bakru tada je

r f mooo fo i
1VCM va I ia dt Jôoo I d(x>o J1 _ ./<jfj ^ (1 3 - 1 8 )
Jo Jo Jo 2
rezultat koji je oigledno jednak energiji nagomilanoj u obrtnim masama.
e) Brojni podaci moraju se najpre pretvoriti u jedinice MKS. Momenat inercije dobiva
se delei Gkz sa ubrzanjem zemljine tee i menjajui jedinice. Brojna vrednost konstante k dobiva
se ili iz konstantnog obrtnog momenta ili iz konstantne indukovane e. m. s. Ovi rezultati su:
J = 5,85 10 5 jedinica MKS
i
k = 0,328 V (rad) s ili Nm /A
Iz jedn. 13-11 vremenska konstanta je

5,85 X 10 5 x 34
0,0185 s
0,3282
Prosta eksponencijalna kriva opadne na vrednost 0,0183 ili priblino 2 odsto od svoje
poetne vrednosti za vreme jednako etvorostrukoj vremenskoj konstanti. Za motor je stoga u
ovom sluaju potrebno 4 0,0185 = 0,074 s da ue u brzinu.
f) Prethodni rezultati se mogu upotrebiti i za zupasti prenos uz prosto objanjenje da
se momenat inercije optereenja J/ svodi na vratilo motora na isti nain kao to se impedansa svodi
sa sekundara na primar transformatora. Uzimajui prost zupasti prenos dat na sl. 13-4 i podse-
ajui se na osnovni odnos idealnih zupanika, imaemo:
W01 k G 6^02 (13-19)
M, = M2 (13-20)
kG
Za ubrzavanje inercijalnog optereenja J/ potreban je na vratilu 2 obrtni momenat

d COq2
M% J 2 (13-21)
dt
a otuda je odgovarajui obrtni momenat na vratilu 1:
J 2 d <Oq2 J 2 J t001
v ra tilo I (Vof (13-22)
/ vratilo 2 kQ dt }?q dt
\ Prema tome, sistem sa sl. 13-4a moe se zame-
obrtru mom. .
niti sistemom prema sl. 13-4b ne menjajui uslo-
re dukcija brzm e Jz ve na vratilu 1, pod uslovom da bude
I obrtni mom
Mz J( A (13-23)
(a) kG
Ako, dakle, sada hoemo da ponovo pro-
v ra tilo 1
tumaimo prethodne rezultate, za momenat iner-
*____ Ji cije J treba smatrati daiznosi:
o b rtm Tiom M,->-
<b) J = Jm + f ~ 03-24)
kG
Sl. 13-4. (a) Dva vratila spregnuta zup-
astim prenosom, i (b) ekvivalentni sis- Umetanje para zupanika je oigledno ekviva-
tem posmatran sa vratila 1 lentno umetanju idealnog transformatora u ana-
lognom elektrinom kolu.
Drugi primer, koji tretira putanje u rad asinhronog motora, prikazuje
jedan postupak koji je mogu u sluaju kad se krupne nelineamosti ne mogu iz-
bei i kad istovremeno sistem koji se prouava nije preterano sloen. Kako momenat
koji motor razvija tako i momenat potreban za pokretanje optereenja smatraju se
DEQ 13-1] PUTANJE MOTORA U RAD 459
nelineamim funkcijama za koje su podaci dati u obliku krive koje su funkcije brzine.
Propratne elektromehanike prelazne pojave imaju takav oblik da se moe upotrebiti
metod grafikog integriranja, ve primenjen u od. 12-3 za isto elektrine prelazne
pojave. U isto vreme se ukazuje potreba za prilino otrijim uproenjima: kad
se krajevi asinhronog motora naglo stave pod napon, nastaju komplikovane prelazne
pojave i ponaanje motora u tom prelaznom periodu, strogo uzev, ne moe se
predvideti na osnovu teorije ustaljenog stanja koja je izloena u prethodnim glavama.
Ipak je uobiajeno da se pri prouavanju dinamikog ponaanja asinhronog motora
pretpostavi da su radne karakteristike motora u elektrinom pogledu iste kao kad
bi motor bio u elektriki ustaljenom stanju za odreenu brzinu odnosno klizanje
u posmatranom trenutku. Ova pretpostavka znai isto to i tvrditi da isto elektrine
prelazne pojave nestaju u poreenju sa elektromehanikim pojavama tako brzo
da je njihov opti uticaj na ponaanje motora beznaajan. Izraavajui se u smislu
onoga to je bilo reeno u od. 1 2 - 6 , ovi elektrini uticaji imaju poetni prelazni
karakter i brzina njihovog amortizovanja je slina brzini amortizovanja ovih po-
etnih prelaznih stanja. Krajnja potvrda ove pretpostavke moe se dobiti jedino
eksperimentalnim uporeenjem rezultata i podrobnim prouavanjem zasnovanim
na dubljim teorijama i primenjenim na uporeenje rezultata u posebnim sluaje-
vima. Ovakva uporeenja opravdavaju usvrjanje ove postavke u inenjerskim pro-
uavanjima one vrste koja je u ovoj glavi zastupljena.i;>
P rim e r 13-2. Viefazni asinhroni mo-
tor, kad mu je na krajevima prikljuen nominalni
napon, ima krivu obrtni momenat -brzina datu
na sl. 13-5. Kriva obrtnog momenta potrebnog
da se odri obrtanje optereenja data je isto
tako na sl. 13-5. Momenat inercije optereenja
i rotora iznosi J (u jedinicama MKS).
Uzeti da se za putanje u rad primenjuje
prikljuenje motora neposredno na nominalni
napon i da kriva obrtni momenatbrzina za us-
taljeno stanje predstavlja sa dovoljnom tanou
radrnl karakteristiku i u uslovima prelaznog sta- brzino cO. . mehanikih rodijana u sek.
0 9
nja. Pokazati kako se kriva brzine moe dobiti
kao funkcija vremena. Sl. 13-5. Kriva obrtni momenatbrzina
Reenje. Pri ma kojoj brzini co0 (u meha- asinhronog motora i kriva momenta op-
nikim radijanima u sekundi) razlika AAf izmeu tereenja
obrtnog momenta proizvedenog motorom im o-
menta potrebnog za obrtanje optereenja stoji
na raspoloenju za ubrzanje obrtnih masa. Dakle:
dv>0
AM (13-25)
dt
Vreme potrebno da se postigne brzina co0 iznosi stoga:

fw n 1
t= J rrrrfo ) (13-26)
Jo
Integral iz jedn. 13-26 moe se izraunati grafiki crtanjem krive za 1/ AM kao funkcije
od co0 i odreivanjem povrine izmeu te krive i apscisne ose, sve do vrednosti koja odgovara
gornjoj granici integrala; ovaj postupak prikazan je na sl. 13-6. Povrina se moe odrediti plani-
metrom, brojanjem kvadratia milimetarske hartije na kojoj je kriva nacrtanaili deljenjem povr-
ine na jednake segmente, koristei za svaki segment srednju ordinatu. Ova povrina, u jedini-
cama rad /s na Nm, pomnoena momentom inercije J u jedinicama M KS, daje vreme t u sekun-
dama. Izraunavanje se moe zgodno sprovesti u tabelarnom obliku i tako se dobiva rezultat tipa
pokazanog na sl. 13-7.
Za pregled ovakvih razmatranja, videti: O. G. C. Dahl, Electric Power Circuits
Theory and Applications", vol. II, Power System Stability, gl. XIX, McGraw-Hill Book Com-
pany, Inc., Njujork, 1938; T. M. Linville, Starting Performance of Salient-pole Synchronous
Motors, Trans. A IE E , str. 531, april 1930.
460 ELEK TR O M EH A N I K I SISTEM I [GLAVA 13.
13-2. B ezdim enziona reen ja lin e a rn ih diferen cijaln ih jednaina.

Iz ta. c primera 13-1 vidi se da se izraavanjem reenja proste diferencijalne jed-
naine prvog reda u bezdimenzionom obliku dolazi do odreenih preimustava.
Sl. 13-7. Brzina asinhronog

Sl. 13-6. Grafika analiza putanja motora za vreme putanja u
u rad asinhronog motora rad kao funkcija vremena
TJniverzalne krive, kao to je ona na sl. 13-2, grafiki opisuju optu prirodu odziva
i omoguuju dobijanje brojnih rezultata koji se vrlo lako mogu primeniti na sve
ostale probleme opisane jednainom potpuno istog oblika. Pre nego to preemo
na prouavanje drugih dinamikih pojava, bie, dakle, korisno da prouimo, dovo-
enje reenja u bezdimenzioni oblik i u sluaju drugih linearnih diferencijalnih
jednaina.
a. Jednaine drugog reda. Oblik jednaine drugog reda koja se esto sree je
a ^ + b + cx = /( t ) (13-27)
dt2 dt
gde su a, b i c konstante, % funkcija a t nezavisna promenljiva. Da navedemo prost
primer: ova jednaina moe predstavljati elektrini tovar u kolu sa otporom R,
induktivnou L i kondenzatorom G vezanim na red, na koje je prikljuen napon
koji je proizvoljna funkcija vremena f (t). U naem izlaganju obratiemo posebnu
panju sistemu koji je u poetku u stanju mirovanja (x = 0 i dx jdt = 0 za t = 0 )
i na koji deluje akciona funkcija/(r) koja je ravna nuli sve do trenutka t = 0 a tada
dobija konstantnu vrednost d. Jednaina tada postaje
a + b + cx = d (13-28)
dt 2 dt
Kao u od. 9-4, postupak se zasniva na redukovanju broja veliina u jednaini
i njenom reenju uzimajui odnose veliina i konano crtajui dobivene rezultate
u sistemu sa koordinatama bez dimenzija. Radi to vee upotrebljivosti, veoma
je poeljno da nove veliine kojima se zamenjuju odnosi izmeu starih imaju od-
reeno fiziko znaenje. Iz toga razloga se dobro smiljen izbor novih veliina u
znatnoj meri zasniva na poznavanju reenja jednaine u njenom obinom obliku.
Prvi korak se sastoji u deljenju jednaine (13-28) sa a, to daje
d2x , b dx , c d
------|----------- 1-----x = (13-29)
dt 2 a dt a a
Stavimo da je
= toA (13-30)
a
DEO 13-2] BEZD IM EN ZION A RE E N JA 461
b
(13-31)
2 ]f ac
ime jedn. 13-29 postaje:
d2x dx d
+ 2 ( + c0 2X = (13-32)
dt 2 dt a
Kao to e se docnije videti, to predstavlja nepriguenu prirodnu krunu uestanost

sistema. Veliina naziva se odnos priguenja sistcma; ona ima fiziko znaenje
koje e docnije takoe postati jasno.
Reenje koje vai za ustaljeno stanje ili partikulami integral jedn. 13-32 je
(13-33)
Jednaina bez desne strane ili jednaina slobodnog reima, koja daje opte reenje
ili ponaanje u prelaznom stanju jeste odgovarajua homogena jednaina koja glasi:
d2x dx
+ 2 co + ( 2 x 0 (13-34)
dt 2 dt
Njeno reenje ima oblik:
v = A zmt (13-35)
gde se m moe nai zamenom jedn. (13-35) u jedn. (13-34). Kad se iskljui trivijalno
reenje A emt = 0, ovaj postupak dovodi do karakteristine jednaine:
m2 + 2 + co^ = 0 (13-36)
Njeni su koreni:
mv m2 = co + co ][ X2 1 (13-37)
Kompletno reenje jedn. 13-32 je tada:
x = xx + A x mit+ A 2 (13-38)
gde se konstante A x i A z mogu nai iz poetnih uslova da su za t = 0 kako x tako
i dx jdt jednaki nuli.
Sl. 13-8. Bezdimenziona reenja linearne diferencijalne jednaine drugog reda, jedn. 13-28. Ve-
liine <o, i x x date su jednainama 13-30, odnosno 13-31 i 13-33. Ova reenja vae jedino kad
je u poetku bilo stanje mirovanja
Konani oblik jedn. 13-38, sa vrednostima za A x i A 2 izraunatim, zavisi

od toga da li je manje, vee ili jednako jedinici. Za t, < 1:
1
1 e Coin sin (j/~ 1 _ 2 cor + <p) (13-39)
Vl V
gde je
(p = arc tg f i (13-40)
Za C
1 -- S (1 -|- (x)nt) (13-41)
Za Z > 1
X e < - -C+ f C- , ( "t I 21)m t
= 1
Ix (13-42)
2 ]f X* 1 C+ f ? ? -l
1
Ovi su rezultati nacrtani u obliku krivih u sistemu sa koordinatama bez

dimenzija x /x x i tot na sl. 13-8 za itav niz vrednosti od /. To su tada univer-
zalne krive koje daju reenje jednaine drugog reda 13-28 zapoetno stanje mirovanja.
Posmatranjem sl. 13-8 i jedn. 13-39 do 13-42 vidi se da brojna vrednost odnosa
priguenja odreuje da li e odziv da bude oscilatoran ili jako priguen, pri emu
Z, = 1 predstavlja kritino priguenje kao granicu izmeu ova dva odziva. Poto
je Z, = 1 za kritiko priguenje, Z, ima uopte znaenje:
stvamo priguenje
(13-43)
kritino priguenje
Kad je odziv oscilatoran, priguena kruna uestanost je
o d =<*}/1 C2 (13-44)
Poto se jedn. 13-44 svodi na co za Z, = 0, oigledno je da o> predstavlja
nepriguenu krunu uestanost.
Krive sa sl. 13-8 su korisne ne samo stoga to omoguuju da se odziv sa
datim parametrima izrauna na prost nain, ve i stoga to mnogo pomau da se
parametri odrede kad je oziv dat. Prema tome, ako je zadatak samo u tome da se
sistem dovede to pre u ustaljeno stanje i ako su svi paramerti osim utvreni
oigledno je da / treba da lei negde od oko 0,5 do 1, a da samo relativno maleraz-
like potiu od toga gde se ono tano u tome opsegu nalazi. S druge strane, vrednosti
odziva blie krajnjoj vrednosti za ustaljeno stanje pre se dostiu za nie vrednosti
u tom opsegu+
b. Jednaine vieg reda. U sluaju razgranatijih sistema ustvari sistema
sa preko dva nezavisna elementa za akumulisanje energije pojavljuju se diferen-
cijalne jednaine reda vieg od drugog ija analiza postaje teka zato to treba
da se reava karakteristina jednaina sa stepenom viim od drugog. Ima tanih
reenja za jednaine treeg i etvrtog stepena, ali su ona od relativno slabe koristi.
2> Kolika je vrednost gornjeg postupka normalizovanja" vidi se po rairenosti njegove
upotrebe. Za raznovrsne primere, videti R. H. Frazier, Elementary Electric-circuit Theory,
str. 378-383, McGraw-Hill Book Company, Inc., Njujork, 1945; R. H. Park i E. H. Bancker,
System Stability as a Design Problem, Trans. A IE E , vol. 48, str. 70, 1929; H. E. Edgerton i
F. J. Zak, The Pulling into Step of a Synchronous Induction Motor, J. IEE, vol. 68, str. 1205,
sept. 1930; C. S. Draper i G. V. Schliestett, General Principles of Instrument Analysis, Instru-
ments, vol. 12, str. 137-142, 1939; G. S. Brown i A. C. Hall, Dynamic Behavior and Design of
Servomechanisms, Trans. A SM E , juli 1946, str. 503-522.
Obeleavanje upotrebljeno ovde uglavnom se poklapa sa onim kod Draper-a, Brown-a
i Frazier-a.
DEO 13-3] O SC IL A C IJE S IN H R O N IH M ASlNA 463
Za nalaenje korena, realnih i kompleksnih, postoji jedan sistematski metod

Graeffe-ov metod kvadratnih korena.3)
Za lineamu diferencijalnu jednainu treeg reda karakteristina jednaina,
dobivena na osnovu pretpostavke da A smt predstavlja jedno reenje, ima oblik:
m3 + am z + + c = 0 (13-45)
Jedan realan koren moe da se nae po metodu postupnog pribliavanja i da se
jednaina svede na kvadratnu. Ako je odziv oscilatoran, ova kvadratna jednaina
daje oscilatomu komponentu. Jedan metod4) da se reenje sistematizuje jeste u
tome da se jedn. 13-45 napie u obliku
(m + to a) ( m 2 + 2 (x>nq m + to 24) = 0 (13-46)
tj. kao proizvod binoma sa jednim realnim korenom i kvadratnog trinoma. Veli-
ine i a nq igraju u odnosu na kvadratni trinom kojim je odreena oscilatoma
komponenta istu ulogu kao u reenju jedn. 13-36, i sistematizovanje moe da bude
slino onome na sl. 13-8.
U mnogim sistemima koji sadre vie od dva elementa sa nagomilavanjem
energije, mogu se izdvojiti dva glavna elementa. Problem se onda moe svesti
priblino na sluaj kvadratne jednaine.
13-3. P re la z n a sta n ja izazv ata u p ro stim siste m im a k reta n je m .
O scilacije sin h ro n ih m ain a. U sistemima koji sadre sinhrone maine po-
javljuju se vani dinamiki problemi zato to je uspean rad maina uslovljen
jednakou izmeu mehanike brzine rotora i brzine statorskog obrtnog polja i zato
to sinhronizacione sile koje tee da ovu jednakost odre stupaju u dejstvo im se
ovakav odnos poremeti. Kad bi se trenutna brzina jedne sinhrone maine u sistemu
koji sadri vie sinhronih maina malo smanjila, ovo smanjenje bilo bi praeno
smanjenjem ugla obrtnog momenta u sluaju da je maina generator ili poveanjem
u sluaju da je ona motor. U oba sluaja, sve dok ugao obrtnog momenta ne pree
optimalnu vrednost, ovo bi se odrazilo u viku primljene snage u odnosu na snagu
odatu optereenju, dok bi razlika ovih snaga ubrzala obrtne mase, teei da ponovo
uspostavi ravnotene uslove. Na primer, kad se vratilo sinhronog motora naglo
optereti velikim optereenjem, motor mora da se uspori bar trenutno, kako bi ugao
obrtnog momenta mogao da postigne veu vrednost potrebnu za vee optereenje.
U stvari, sve dok se ne dostigne novi ugao, znatan deo energije predate optereenju
dolazi iz energije akumulisane u obrtnim masama pri njihovom usporavanju.
Kad nova vrednost ugla bude prvi put dostignuta, ravnotea nee jo biti uspo-
stavljena, jer je mehanika brzina tada manja od sinhrone. Ugao se za trenutak
mora jo poveati kako bi se omoguilo pokrie deficita energije u obrtnim masama
koje ima manje nego pri sinhronoj brzini. Ponovno uspostavljanje ravnotee moe
da bude i nedostino. U svakom sluaju, procesi koji sleduju sadre niz oscilacija
oko krajnjeg poloaja ak i kad se konano ravnotea ponovo uspostavi. Taan
opis ovakvih zbivanja moe se izraziti jedino pomou odgovarajue elektromehanike
diferencijalne jednaine, a zakljuci o ponovnom uspostavljanju ravnotee mogu
se zasnivati samo na reenju ove jednaine.
Sline oscilacije ili njihanja, praenje pulzacijama snage i struje, mogu na-
roito mnogo da smetaju kod sinhronih motora koji rade na optereenjima iji
se momenti menjaju ciklino prilino brzom uestanou, kao to su motori koji
3) Videti, na primer, R. E. Doherty i E. G. Keller Mathematics of Modern Engineering,

vol. I, str. 98 128, John Wiley and Sons, Inc. New York, 1936.
4) Ovaj metod se opisuje i primenjuje i u lanku G. S. Brown i A. C. Hall, Dynamic Be-
havior and Design of Servomechanisms, Trans. A S M E , juli 1946, str. 503-522.
pokreu klipne vazdune ili amonijane kompresore. Kad je prirodna uestanost

mehanikog oscilovanja sinhronog motora priblino jednaka uestanosti kakvog va-
nog harmonika obrtnog momenta u ciklusu kompresora, dolazi do nedopustivih osci-
lacija. Do slinih dinamikih problema dolazi i pri sinhronizovanju sinhronih motora,
zbog ega su u amerikim standardima ASA propisani maksimalni momenat
inercije optereenja u odnosu na momenat uvlaenja u sinhronizam. U elektro-
energetskim sistemima koji se prostiru na teritoriji od preko 1 0 0 0 0 0 kvadratnih
milja (tj. 260 0 0 0 kvadratnih kilometara) dolazi takoe do elektrodinamikih pre-
laznih pojava veoma komplikovanih oblika, ali u osnovi iste prirode. Ako se za vreme
planiranja sistema nije ovim pojavama poklonila panja, one mogu dovesti i do
potpunog iskljuenja itavih pokrajina.
a. Osnovna elektromehanika jednaina. Kao kod svih drugih tipova maina
elektromehanika jednaina za sinhronu mainu proizilazi iz saznanja o trimakla-
sama obrtnih momenata koji deluju na obrtne delove: inercijalni momenat, elektro
magnetni momenat M e koji nastaje usled pretvaranja energije i mehaniki momenat
M sh na vratilu koji je posledica snage primljene od pogonskog motora odnosno snage
odate optereenju. Pri postavljanju jednaine najzgodnije je da se ugaoni poloaj
vratila u datom trenutku odredi elektrinim uglom izmeu izvesne take na vratilu
i referentne ose koja se obre sinhronom brzinom. To je zato najpodesnije to se
elektromagnetni obrtni momenat moe vrlo lako izraziti u zavisnosti od takvog
jednog ugla; u stvari, u mnogim prostim problemima ugao 8 bira se tako da bude
identian sa uglom obrtnog momenta. Poto je inercijalni obrtni momenat dat
proizvodom izmeu momenta inercije i ugaonog ubrzanja, on se moe izraziti:
2 7t d 28
Afiner [Nm] (13-47)
J p' 180 dr 2
gde je p' broj polova a faktor 2 rr/l 80 p' slui za pretvaranje elektrinih stepena
u mehanike radijane. Elektromehanika jednaina za mainu glasi:
2 7c d2S
+ Me M sh (13-48)
p' 180 d t 2
Jednaina 13-48 napisana je naroito za generator. Ista se jednaina moe
primeniti i kaa maina radi kao motor drei se odgovarajue konvencije o znaku.
Konvencija koja se upotrebljava bie izloena docnije, kad se bude razmatrao do-
prinos od pretvaranja energije. U jedn. 13-48 ne pojavljuju se eksplicitno gubici
u maini. O njima se moe voditi rauna pri odreivanju momenata M e i M sh,
ali se oni najee potpuno zanemaruju.
Izraunavanje doprinosa od pretvaranja energije moe se najlake izvriti
polazei od ekvivalentnog kola maine i mree na koju je ona prikljuena. Tako iz-
raunat, ovaj doprinos se pojavljuje neposredno kao snaga, a ne kao obrtni mo-
menat i stoga je zgodno da se jedn. 13-48 prepravi tako da predstavlja odnose meu
snagama. Ova prepravka se moe izvesti ako se pretpostavi da za vreme elektro-
mehanikih oscilacija dolazi do malih odstupanja od sinhrone brzine to se kao
pretpostavka moe opravdati injenicom da ugaone oscilacije postaju nedopustive
znatno pre nego to doe do primetnih netanosti. Shodno tome, mnoei obe
strane jedn. 13-48 sinhronom ugaonom brzinom, dobiva se:
j 2 tz 2 t zn d 2S
+ Pe Psh (13-49)
p 180 60 dt2
gde je n sinhrona brzina (u ob /min), Pe elektromagnetna snaga (u W), i Psh meha-
nika snaga na vratilu (takoe u W). Ceo koeficijent prvoga lana je inercijalna
DEO 133] O SC IL A C IJE SIN H R O N IH M AINA 465
konstanta i moe se obeleiti znakom m, uz napomenu da mu je dimenzija vat

po elektrinom stepenu po sekundu na kvadrat; dakle:
, 2 tr 2 itn
m = J --------------- 0,00365 7 - - (13-50)
p' 180 60 P'
ili u funkciji od uestanosti sistema
m 0,4387 / (13-51)
Kad je data veliina Gk 2 (u funtama-in2), tj. teina pomnoena polupre-

nikom inercije, za konstantu m se ima:
m = 0,0185 G P / (13-52)
P' 2
Kad sinhrona maina radi sa promenljivim uglom rotora 8 , elektromagnetna
snaga Pe sastoji se od dve komponente. Prva komponenta, koja se obino naziva
snagom priguenja, potie od asinhronog dejstva maine i funkcija je klizanja, od-
nosno odstupanja izvoda dS/dt od sinhrone brzine; za nju se esto smatra da se
menja lineamo sa djdt, to odgovara lineamoj karakteristici obrtni momenat
klizanje asinhrone maine za male vrednosti klizanja.5) Druga komponenta, koja se
obino naziva sinhrona snaga, funkcija je ugla 8 , poto sinhrono dejstvo maine ne-
posredno zavisi od ugla obrtnog momenta. Elektromehanika jednaina 13-49
sada postaje
m V 9 + Pdpr + p (S) = p h (13-53)

dt2 dt 1
gde je pd specifina snaga priguenja (u vatima po elektrinom stepenu u sekundi)

a lan P ( 8 ) oznaava da je sinhrona snaga funkcija ugla 8 .
Da bi se funkcija P ( 8 ) mogla odrediti, mora da se zna specifina priroda
spoljnje mree. Kad je u pitanju samo jedna maina vezana neposredno na vrlo
veliki sistem (v. od. 7-8), ova funkcija je Pmsin 8 , gde je Pm amplituda sinusoide
koja predstavlja snagu u funkciji ugla. Jedn. 13-53 tada postaje
m ^ + pd + Pmsin 8 = Psh (13-54)

dt 2 dt
Pozitivne vrednosti ugla 8 znae generatorski rad, dakle pretvaranje energije iz
mehanikog oblika u elektrini; pozitivne vrednosti snage Psh znae da se meha-
nika snaga dovodi na vratilo; pozitivne vrednosti kolinika 78 \dt znae da su
brzine vee od sinhrone brzine;pozitivne vrednosti kolinika 728 jdt2 znae ubrzanje.
Nasuprot tome, moe se primeniti i obratna konvencija. Pozitivne vrednosti ugla
8 mogu tada znaiti motorski rad, pozitivne vrednosti snage Psh mehaniku snagu
odatu na vratilu, pozitivne vrednosti kolinika 78 jdt brzine manje od sinhrone
i pozitivne vrednosti kolinika 728 jdt2 usporenje.
Zbog prisustva lana Pm s in 8 jednaina 13-54 je nelineama i ne moe se
reiti formalnim metodom kao jedn. 13-27. Analiza se moe izvriti na dva naina.
Prvi se sastoji od jedne priblinosti kojom se postie linearnost i o emu se u daljem*30
6) Za opirnije tretiranje snage priguenja videti O. G. C. Dahl, Electric Power Circuit

Theory and Applications", vol. II, Power System Stability, glava XIX, McGraw-Hill Book Com-
pany, Inc., Njujork, 1938.
30 Elektrine maine
466 ELEK TR O M EH A N IC K I s is t e m i [GLAVA 13.
tekstu govori prilino podrobno. U drugom se primenjuju postupci nelineame

analize koja je ve upotrebljavana u gl. 1 2 ; potpuna diskusija ovih postupaka pri-
menjenih na jedn. 13-54 izlazi iz okvira ove knjige.
b. Linearizovana analiza za jednu mainu vezanu za veliki sistem. Kad je
ugao S rotora mali, moe se koristiti injenica da je sinus malog ugla vrlo priblino
jednak samom uglu (u radijanima); na primer, kad se ugao 8 menja od + 30
do 30, onda je
sin 8 = 8 (13-55)
180
lan Pm sin 8 u jedn. 13-54 moe se tada zameniti sa lanom ps8 , gde je ps sinhro-
nizaciona snaga po jedinici ugla, odnosno nagib krive snagaugao (u vatima po elek-
trinom stepenu). Jednaina 13-54 postaje sada
"IT
d r'+ pSdt +P* = P* (13' 56)
Poto je ovo linearna jednaina, njeno rcenje za posebne sluajeve moe se dobiti pomo-
u metoda izloenih u od. 132.
P r im e r 13-3- Trofazni 28-polni sinhroni motor od 200 KS, 2300 V, 60 Hz, 257 ob /min
vezan je neposredno na veliki energetski sistem. Motor ima sledee karakteristike:
Gk2 = 10 500 funta-stopa2 (tj. 44,3 kp ma) (za motor i optereenje zajedno)
Sinhronizaciona snaga po jedinici elektrinog ugla ps = 11,0 kW /o
Priguni specifini momenat = 1770 funta-stopa/meh. rad/sek (tj. 2400 N m /m eh. rad./sek).
a) Odrediti elektrodinamike oscilacije maine.
b) Vratilo motora biva iznenadno optereeno nominalnim mehanikim optereenjem
motora u trenutku kada on radi u ustaljenom stanju, ali neoptereen. Ispitati elektrodinamiki
prelazni proces koji tada nastaje.
Reenje. a) Konstante motora u jedinicama MKS jesu:
60
m = 0,0185 x 10500 x - = 14>9W /0/i2
28^
60
(ili m = 0,438 x 443 x = 14,9 W / + :)
28^
746 7T 2
pd = 2 n X 257 X 1770 X -----------X ----- X = 80,6 WIJs)
33000 180 28
271
(ili Pd = x 257 x 2400 x x = 80,6W//s)
60 180 28
ps = 11,0 X 1000 = 11 000 W !0
Homogena jednaina kojom su odreene oscilacije glasi
d2S d8
14,9 + 80,6 + 11000 8 0
dt2 dt
i ona ima oblik jedn. 13-28. Iz jedn. 13-30 i 13-31, nepriguena kruna uestanosti odnos prigu-
enja su
11000 = 27 el.rad/s
14,9
80,6
? = 2 l 14,9 X 11 000 0,10
Dobivena vrednost za X, ini da ovaj odziv sigurno pada u oscilatornu oblast, to i jeste
uvek sluaj za sve sinhrone maine. Svaki poremeaj u toku rada propraen je oscilacijama ili
njihanjima rotora koja se relativno sporo priguuju pre nego to se ponovo uspostavi ustaljeni rad
sa sinhronom brzinom. Veliki poremeaj moe naravno da ovede do potpunog ispadanja iz sin-
hronizma. Priguena ugaona uestanost motora je, prema jedn. 13-44:
a d = 27 [1 0,102 = 26,9 el.rad/s
DEO 133] O SC IL A C IJE SIN H R O N IH M AINA 467
to odgovara priguenoj uestanosti oscilacija od
b). Puno optereenje od 200 KS iznosi 200 x 746 = 149 200 W. Radni ugao u ustaljenom
stanju je
149 200
--------- = 13,6 el. stepeni
11000
U skladu sa jedn. 13-39 i 13-40, promene ugla date su jednainom
8 = 13,6 [ 1 1,004 e ~ 2,7e sin (26,9 t + 84,3)]
Na sl. 13-8 ova funkcija je predstavljena u obliku krive za = 0,1 pri emu je uzeto da jedna
jedinica na vertikalnoj skali vredi 13,6.
Kad ugao rotora 8 pree 30, greka izazvata pretpostavkom da je kriva
snagaugao linearna postaje svevea i jednainakretanja mora se ostaviti u njenom
nelinearnom obliku. Dalja analiza se tada zasniva na metodima korak po korak,
kao to su oni izloeni u od. 12-4. Radi uproenja esto se priguni lan zanemaruje,
premda to zanemarenje nije bitno za primenu ovog metoda. Prouavanje ima obino
za cilj da se ustanovi hoe li se sinhronizam odratitj. da li ugao dolazi konano
na radnu ustaljenu vrednost kad je na mainu delovao neki ozbiljniji poremeaj.
Zakljuci se obino zasnivaju na prvoj oscilaciji rotora. Kriva A na sl. 13-9 ukazuje
tako na stabilnost, odnosno odravanje sinhronizma, jer pokazuje da je rotor izlo-
en ogranienom njihanju u odnosu na referentnu osu, koje je deo priguene osci-
lacije koja vodi ka novom ali ustaljenom stanju; kriva B, meutim, ukazuje na
nestabilnost, odnosno na ispadanje iz sinhronizma, jer ugao ne pokazuje da e se
ikad ustaliti na novoj konstantnoj vrednosti.
c. Metodi jednakih povrina. U prouavanju nelinearnih elektrodinamikih
prelaznih pojava u prostim sistemima sa sinhronim mainama sa zanemarljivim
priguivanjem moe se iskoristiti grafiko predstavljanje energije nagomilane u
obrtnim masama kao pomono sredstvo za odreivanje maksimalnog ugla oscilo-
vanja i za raspravljanje pitanja o odranju sinhronizma. Zbog toga to nam ovaj
metod prua fiziki prikaz dinamikog procesa, primeniemo ga na analizu sluaja
jedne maine prikljuene na veliki sistem.
Posmatrajmo konkretno sinhroni motor ija je kriva snagaugao data na sl.
13-10. Kad je motor u poetku neoptereen, njegova radna taka je u koordinatnom
poetku. Kad se motor iznenadno optereti mehanikom snagom Psh, radna taka se
irre m e t
Sl. 13-9. Krive ugaovreme ili krive Sl. 13-10. Kriva snagaugao sinhronog
oscilacije sinhrone maine motora i snaga optereenja
468 ELEK TR O M EH A N I K I SISTEM I [GLAVA 13
pomera du sinusoide OBC i, ako se sinhronizam odri, dospeva u taku B gde

se zaustavlja, sa novim uglom snage 8 ^,. Da bi dostigao ovu novu radnu taku,
motor mora da se uspori bar trenutno pod uticajem razlike (Psh Pm sin 8 ) iz-
meu snage kojuzahteva optereenje i snage koja proizilazi iz elektromehanikog
pretvaranja energije. Podsetimo se sada, iz postupka koji nas je doveo do jedn.
13-48 i 13-53, da su i Psh i Pm sin 8 srazmemi odgovarajuim obrtnim momentima.
Podsetimo se jo da integral / Af d 8 obrtnog momenta u odnosu na ugao pred-
stavlja u stvari energiju. Onda vidimo da je povrina OAB na sl. 13-10 srazmema
energiji oduzetoj od obrtnih masa u toku poetnog perioda, kad je pretvaranje
elektromehanike energije nedovoljno da udovolji zahtevima optereenja na vra-
tilu. Kad, dakle, radna taka dospe prvi put u taku B, na rotor deluje momenat
usporenja. Pod uticajem tog momenta rotor mora u oscilovanju da prelazi taku
B sve dok se u obrtnim masama ne nagomila ponovo jednaka koliina energije.
Kao posledica togarotror se u oscilovanju kree do take C odnosno do ugla 8 max
u kojoj taki je:
Povrina BCD = povrina OAB (13-57)
Posle toga, u odsustvu priguenja, rotor nastavlja da osciluje izmeu taaka O i C
svojom prirodnom uestanou. Priguenje koje postoji u svakoj fizikoj maini
ini da amplitude uzastopnih oscilacija opadaju i da se najzad uspostavi dinamika
ravnotea u taki B. Treba primetiti slinost sa oscilacijama klatna.
Ovaj metod jednakih povrina pma mogunosti da se lako pronae maksi-
malni ugao oscilacije. On takoe pokazuje na prost nain da li se sinhronizam
odrava i daje grabo merilo o granici sta-
bilnosti. Tako, na primer, kad je povrina
BCED na sl. 13-10 manja od povrine
OAB, momenat usporenja ne moe nikad
da bude nadjaan, kriva ugaovreme do-
biva izgled krive A na sl. 13-11 isinhro-
nizam se gubi. S drage strane, kad je
povrina BCED vea od povrine OAB,
sinhronizam se odrava u onoj meri koju
pokazuje razlika izmeu povrina, a kriva
Sl. 13-11. Proste krive oscilovanja sin- ugaovreme dobiva oblik krive B na sl.
hrone maine koje pokazuju nestabilnost 13-11. Kad su povrine BCED i OAB
(kriva A ), stabilnost (kriva B) i granini jednake, onda je to granini sluaj nesta-
ili kritini sluaj (kriva C)
bilne ravnotee i tada vai kriva C.
P r im e r 13-4. Odreiti maksimalni obrtni momenat na vratilu kojim se sme opteretiti
motor iz primera 13-3 kad je u poetku radio bez ikakvog optereenja. Sinhronizaciona snaga po
jedinici elektrinog ugla od 11,0 kW 1, koja je data u tom primeru, jeste poetni nagib krive sna-
gaugao po kojoj se kree radna taka pod tim uslovima. Priguenje treba zanemariti.
Reenje. Poetni nagib sinusoidne krive snagaugao, izraen u kW po radijanu, jednak je
amplitudi iste krive u kW. Otuda
180
Pm = 11,0 x -----= 630 kW
Optereenje Psh mora se podesiti tako da bude zadovoljen uslov

Povrina OAB = povrina BCD
ili
Psh S ,~ r 630sin8dS = P" 630sin8 dS Psh(v: 2 8 w)

Jo Js oo
Takoe je
Psh = 630 sin 8
DEO 134] FREK VEN TN A K A R A K T E R IST IK A 469
Reavanjem pomou uzastopnih pribliavanja dobiva se
Psh = 455 kW = 610 HP
Treba zapaziti da je rezultat nezavisan od momenta inercije kad je priguenje zanemareno. Pod
tim okolnostima momenat inercije oreuje periodu oscilacija, ali ne utie na njihovu amplitudu.
13-4. F re k v en tn a k a ra k te risti-
ka p ro stih sistem a. Jedno korisno i i-
roko primenjeno sredstvo za opti prikaz
vanih osobina kola pruaju nam njihove
fre k v e n tn e karakteristike. To su krive, obi-
no u bezdimenzibnom obliku, za najiru
primenu, amplitude i faze izlazne velii-
ne u ustaljenom stanju kada je signal na
ulazu sinusoidna veliina. Poznat primer
predstavljala bi frekventna karakteristika
sprenog kola pojaavaa sa spregom ot-
porkondenzator.
Ovakve su karakteristike korisne u Sl. 13-12. Grafika primena metoda
jednakih povrina
teoriji kola jer nam omoguuju, uz upo-
trebu Furijeovih redova, da nacrtamo odziv kad je poremeajna funkcija proiz-
voljna. Da bi se sagledala sva vrednost metoda frekventnih karakteristika potrebno
je da se poznaje odreena veza izmeu ove karakteristike i odziva kola u prelaznom
stanju. Tako, na primer, maksimumi na amplitudno-frekventnim dijagramima
pojavljuju se, opte uzev, na vrednostima priblino jednakim prirodnim uestano-
stima odziva u prelaznom stanju, a relativne veliine maksimuma daju obratnu
meru relativnog priguenja prirodnih uestanosti.
Drugim reima, ustaljeni odziv sinusnoj funkciji daje mnogo podataka io
odzivu u prelaznom stanju.
Poto je ovaj postupak do tanina razvijen u teoriji elektrinih kola, mi
prirodno elimo da ga iskoristimo za dinamiku analizu lineamih sistema, gde su
problemi u principu isti, mada postoje razlike u terminologiji i obeleavanju.
U ovom odeljku bie data dva primera kao uvod, a opta tema e biti razraena
docnije, kad se budu prouavali sistemi sa zatvorenim kolom.
P r im e r 13-5- Brzinu malog motora za jenosmernu struju iz primera 13-1 treba regu-
lisati menjanjem napona na koji je njegov indukt prikljuen. Za tu svrhu idealna radna karakte-
ristika prestavljena je brzinom vratila koja je u svakom trenutku upravo srazmerna naponu prik-
ljuenom na indukt. Treba regulisati ne samo brzinu ve i smer obrtanja, tako da se menja
i polaritet prikljuenog napona. Uopte uzev, prikljueni napon moe da se menja vie ili manje
bez ikakvih pravila ve prema tome kakvi su zahtevi u pogledu brzine. Meutim, da bismo prou-
ili karakter odziva motora, smatraemo da se napon u vremenu menja od maksimalne pozitivne
vrednosti + Utm do maksimalne negativne vrednosti Utm po sinusnom zakonu.
a) Pokazati u kojoj je meri brzina motora sposobna da prati promene napona kad se ue-
stanost ovoga poveava. Prokomentarisati dobivene rezultate.
b) Za brojne vrednosti date u primeru 13-le odrediti uestanost pri kojoj amplituda pro-
mene brzine dobiva vrednost 1 /(, 2 u odnosu na idealni rad.
ReSenje. a) Diferencijalnu jednainu koju motor mora zadovoljiti pod datim okolnostima
dobivamo prilagoavanjem jedn. 13-8,
Jra d(x>0 Utm .
-f- 6Jn ---- sin cot (13-58)
k 2 dt 0 k
ili
dto0 Utm .
'F T "f* 6)o ---- sm cot (13-59)
dt k
gde je co kruna uestanost promene napona a t vremenska konstanta motora data jednainom 13-11.
Nas ovde zanima samo reenje jedn. 13-59 za ustaljeno stanje. Iz teorije elektrinih kola
znamo da se ovakvo reenje za tip jednaine kakva je jedn. 13-59 moe dobiti zamenjujui simbol
d/dt sa (jco), simbold^jdt2 sa (j oj)2, simbol J dt sa lljui, a zavisnu i nezavisnu promenljivu tumaei
kao vremenski vektor koji ima svoj intenzitet i svoj fazni ugao. Prema tome,
T(icu)a0 + O0 = - ~ (13-60)
ili
to predstavlja zavisnost izmeu amplitude fl0 vektora sinusoidno promenljive brzine i amplitude
Utm vektora sinusoidno promenljivog napona. Kao to je uobiajeno u teoriji elektrinih kola,
oznaka malim slovom co0 zamenjuje se oznakom velikim slovom Q0 kad se eli predstaviti ampli-
tua sinusoidne promene; meutim, radi uproenja ne piemo uz oznaku za amplitudu brzine
indeks m poto su samo maksimalne vrednosti vane. Jedn. 13-61 je napisana kao zavisnost iz-
meu amplituda, a ne izmeu efektivnih vrednosti, poto ove nisu naroito zanimljive u elektro-
mehanikim problemima.
Ispitivanje jedn. 13-61 pokazuje da je Q0 upravo srazmerno sa Utm jedino kad je co =
= 0; to jest,
ft) = 0= (13-62)
k
to odgovara veoma sporim promenama. Ova injenica nam sugerie jedan metod za dovoenje
rezultata u bezdimenzioni oblik. Delei jedn. 13-61 sa 13-62 dobivamo
llo _ 1 _ (13-63)
( f l 0)<u= 0 1 +jux
Odnos amplituda je
(13-64)
(n0)o)=0 1 (/'i+(tot)2
Fazni ugao za koji promena brzine zaostaje iza promena napona iznosi
Y = arc tg cot (13-65)
Rezultati dati jedn. 13-64 i 13-65 nacrtani su na sl. 13-13. Kao to je i prirodno oekivati,
ove krive pokazuju brzo odstupanje od idealnih karakteristika kada se uestanost promena po-
veava. Usled svoje inercije i njenih posledica potrebe za nagomilavanjem energije u obrtnim
masama motor nije sposoban da verno prati brzo promenljive signale napona.
Ako posmatramo slino elektrino kolo na sl. 13-3, zapaziemo da se gore izloeni postupak
svodi na prouavanje promene napona na krajevima kondenzatora C kao funkcije napona prik-
ljuenog na krajeve kola.
b) Bilo iz krivih sa sl. 13-13 bilo zamenjivanjem odnosa amplituda u jedn. 13-64 sa 1 / / +
dobivamo:
cot = 1
Kako je iz primera 13-1 t = 0,0185 s; imamo01*
01 = W 8 5 = 54 rad/s
a odgovarajua uestanost je
54,0
/ = 271 8,6 Hz
U prethodnom prim eru je poeljno da izlazna funkcija prati promene ulaz-

nog signaia to je mogue vernije. U sledeem primeru je naprotiv poeljno da se
ove promene suzbiju do praktiki najvee mere.
P r im e r 13-6. Za klipni kompresor sa vazduhom i amonijakom potreban je obrtni mo-
menat koji se periodino menja oko jedne stalne jednosmerne vrednosti. Za sluaj dvotaktnog
kompresora, vii harmonici obrtnog momenta imaju uestanosti (u Hz) koje su sadratelji brzine
obrtanja (u obrtima u sekundi). Kad se kompresori pokreu sinhronim motorima, kao to je obino
sluaj, harmonici obrtnog mementa izazivaju periodine fluktuacije ugla obrtnog momenta 8.
DEO 134] FREK VEN TN A K A R A K T E R IST IK A 47 1
to moe dovesti do nepoeljno velikih pulzacija snage i struje motora. Stoga je neophodno da
elektrodinamiki odziv motora za vanije harmonike bude odran na minimumu.
Sl. 13-13. Bezdimenzione krive odziva motora za jednosmernu struju sa naponom indukta koji se
menja sinusno. (a) Odnos amplituda. (b) Fazni ugao zaostajanja
a) Ispitati odziv motora iz primera 13-3 na harmonike obrtnog momenta, u opsegu ue-
stanosti u kome je taj odziv primetan.
b) Za jedan odreeni kompresor, prvi harmonik obrtnog momenta ima amplitudu 580
funti-stopa (tj. 786 Nm). Vrednost za Gk2 od 10 500 funti-stopa2 (tj. 443 kp m2) data u primeru
13-3 obuhvatai inerciju kompresora. Odrediti maksimalno skretanje ugla obrtnog momenta usled
ovoga harmonika i odgovarajue pulsacije elektrine snage sinhronog motora.
c) Uzeti da je dodat zamajackojim se ukupna vrednost Gk~ poveava na 16500 funti-
stopa2 (tj. 694 kp m2). Ponoviti raunanje pod ta. b i uporediti rezultate.6)
Reenje. a) S obzirom da su amplitude ugla obrtnog momenta male, moe se primeniti
linearizovana analiza. Iz jedn. 13-56, odgovarajua diferencijalna jednaina je
d28 48
m T k , + PdjT + P $ = Pshm sin * (13-66)
at 2 dt
gde Pshm odgovara amplitudi pulsacija harmonika obrtnog momenta ija je kruna uestanost
o, a 8 je sada komponenta ugla rotora koja dolazi od ovog harmonika. Kad se dovede u oblik ti-
piziran jednainom 13-32, jedn. 13-66 postaje
d28 d8 o Pshm
+ 2 X, <an + w28 = sin cot (13-67)
at dt m
gde su
= 1 (13-68)
\i m
6) Vrednosti upotrebljene u ovom primeru prilagoene su prema podacima iz lanka
R. E. Doherty i R. F. Franklin, Design of Flywheels for Reciprocating Machinery Connected to
Synchronous Generators and Motors, Trans. A S M E , vol. 42, str. 523-560, 1920. Drugi vaan
lanak o ovom predmetu je: H. R. Goss i H. V. Putman, Calculation of Flywheels for Air Com-
pressors, Trans. A S M E , vol. 51, str. 117-130, 1929.
Pd
5 = 2]j psm (13-69)
Po istom postupku kao u primeru 13-5, vektorski oblik jedn. 13-67, iz koga se moe do-
biti reenje za ustaljeno stanje, je
P i,
O')1 A + 2 t 0 ) A + <o* A = -* 3 - (13-70)
m
Ovde je A amplituda sinusoidne promene ugla 8. Vektorski izraz za A je
A= Pshml______
(13-71)
( n co2) + y2^(oco
Pri prirodnoj uestanosti motora i kompresora je <o = atn i odziv postaje
Pshml
(13-72)
} 2 K<
Metod za dovoenje jedn. 13-71 u bezdimenzioni oblik namee se sada sam po sebi.
Delei jedn. 13-71 jednainom 13-72 i piui izraz samo za intenzitete, dobivamo
A^ ______ 2 Z,o>l
(13-73)
A [ (<o cs2f + (2 wco)2
to se moe algebarskim radnjama svesti na oblik
_________ 1_ ________
(13-74)
Za motor i optereenje o kome je ovde re, odnos priguenja je Z, = 0,1 (v. primer 13-3).
Bezdimenziona kriva nacrtana je na sl. 13-14 na osnovu jedn. 13-14 za ovu vrednost + Iz te krive
se vidi da se relativne pulzacije ugla brzo smanjuju kad uestanosti harmonika obrtnog momenta
porastu iznad prirodne uestanosti. Pri uestanosti dvaput veoj od prirodne, na primer, ampli-
tuda ugla iznosi samo 6,6 odsto od vrednosti pri prirodnoj uestanosti. Poto je za ovu mainu i
optereenje co = 27, uestanost dvaput vea od prirodne iznosi (2 X 27)/2rc = 8,6 Hz.
Moe se usput primetiti da je gornje prouavanje slino onome koje bi se moglo izvesti
za elektrini tovar ili napon na krajevima kondenzatora C vezanog na red sa induktivnou L i
otporom R kad je na krajeve toga kola prikljuen naizmenini napon.
b) Iz primera 13-3
m = 14,9 pa = 80,6 ps = 11000 co = 27,0 Z, = 0,1
Za brzinu od 257 ob /min uestanost, odnosno kruna uestanost prvog harmonika obrt-
nog momenta su
257
/= : 4,3 Hz
60
os = 2 k x 4,3 = 27,0 rad fs
Vidimo, dakle, da je uestanost ovog harmonika jednaka nepriguenoj prirodnoj uestanosti motora
i kompresora.
Amplitua obrtnog momenta izraena pomou snage i sinhrone brzine je
2 k x 257 x 580
p shm = --------------------- x 746 = 21 200 W
33 000
Prema tome, iz jedn. 13-72, amplituda pulzacije ugla je
_______ 2 1 200
1 A ! = = 9,8 el. stepeni
14,9 X 2 x 0,1 X 27,02
Odgovarajue pulzacije sinhrone snage imaju amplitudu:
ps\ A! = 11 000 x 9,8 = 108 kW

DEO 134] FREK VEN TN A K A R A K T E R IST IK A 473
Koliko su ovakve pulzacije ozbiljne moe se oceniti kad se uzme u obzir da motor od 200 KS pod
punim optereenjem i u normalnim uslovima uzima iz mree snagu od 160 kW. Odstupanje od
normalne vrednosti usled pulzacija iznosi dakle 67,5 odsto.
Sl. 13-14. Relativne amplitude odziva sinhronog motora koji pokree kompresor5 primer 13-6
c) Prirodna ugaona uestanost i odnos priguenja moraju se ponovo izraunati za nov

momenat inercije kad se doda zamajac. Iz jedn. 13-52, 13-68 i 13-69 dobivamo redom
60
m = 0,0185 X 16 500 X - = 23,4
28^
11000
= 21,7
23,4
80,6
= 0,0795
_ 21/23,4 x 11 000
Amplituda pulzacija ugla pri prirodnoj uestanosti prema jedn. 13-72, je:
21 200 . stepem
= 12.1 el.
23,4 X 2 X 0,0795 X 21,7*
Poto je
(o _ 27d)
= 1,244
21,7
iz jednaine 13-74 dobiva se
A 1
0,273
1
1,2442 + [(11,2442)]2
2 x 0,0795
Amplituda pulzacija ugla, prema tome, je
| A| = 0,273 X 12,1 = 3,3 el. stepeni
a propratne pulzacije sinhrone snage imaju amplitudu

ps \ A | = 11 000 x 3,3 = 36,4 kW
Dodavanjem zamajca smanjeno je, prema tome, odstupanje sinhrone snage naoko 23
odsto'o njene normalne vrednosti pri punom optereenju.
13-5. S istem i au to m atsk e regulacije sa z a tv o ren im kolom . Uvod.

Primeri dinamikih analiza u prethodna etiri odeljka odnosili su se, sa jednim
izuzetkom, na sisteme maina u kojima nije postojao neposredan metod regulisanja
radnog procesa ili, u najmanju ruku, u kojima takav metod nije igrao bitnu ulogu
pod prouavanim uslovima. Ali pomou tih primera prikazani su izvesni postupci
prilaenja problemima, postupci koji se u sluaju lenearnih problema mnogo osla-
njaju na metode teorije elektrinih kola.
Ovi isti opti postupci mogu se dalje razviti i primeniti na probleme auto-
matskog regulisanja, to nam sugerira ve gore pomenuti izuzetak (primer 13-5)
u kome se uglavnom razmatra regulisanje brzine motora za jednosmemu struju
putem podeavanja napona napajanja indukta. Automatsko regulisanje rada maina
daje povoda da se pokrenu veoma zanimljiva i vana pitanja iz oblasti dinamike.
Uopte uzev, u elektrinim regulacionim sistemima pojavljuju se svi elementi koji
se normalno prouavaju u nastavi elektrotehnike elektrina kola, elektronski
ureaji, maine i pojedinosti primenjene mehanike, navodei samo nekoliko njih.
U ovom odeljku razmatraemo osnove regulisanja izlaznih veliina maina.
Izlazna veliina maine, u regulacionom smislu, ne odnosi se samo na me-
haniku snagu koju motor daje na svome vratilu ili na elektrinu snagu koju ispo-
ruuje generator, mada se i snaga regulie bar uzgredno pri ostvarenju drugih
eljenih rezultata. Meu znaajnijim veliinama maine koje se mogu podvrgnuti
regulisanju nalaze se:
1. Brzina. Tano regulisanje brzine u irokom opsegu (a katkada i slaganje
sa brzinama drugih motora) predstavlja sasvim obinu potrebu. Primere za ovo
pruaju pogoni maina za hartiju i pogoni u nekim valjaonicama elika.
2. Obrtni momenat. Primer potrebe za regulisanjem obrtnog momenta pred-
stavlja namotavanje i odmotavanje kontinualnog materijala na doboe, gde se zahteva
konstantna zategnutost pri namotavanju.
3. Poloaj. Automatsko dovoenje maine za rezanje u taan poloaj za
sledei rez predstavlja primer regulisanja ugaonog poloaja vratila ili lineamog
poloaja nekog predmeta spojenog sa njim preko zupanika. Drugi primer je pra-
enje aviona pomou radara i automatsko nianjenje protivavionske artiljerije
prema pravcu primljenom od radarskih signala, to je ve spomenuto u gl. 1 .
4. Ubrzanje. Kod koordiniranog pogona moe se zahtevati regulisano
ubrzanje pri prelazu sa jedne brzine na drugu.
5. Napon. Odravanje konstantnog naponama krajevima generatora pred-
stavlja oigledan primer.
6 . Uestanost. Potreba da se odri, putem turbinskih regulatora brzine,
konstantna uestanost u elektro-energetskim sistemima takoe je oigledna.
Regulisanje rada maine je naravno u izvesnoj meri sadrano u osnovnim
karakteristikama maine, kad je njen tip pravilno izabran. Sinhroni motor, na primer,
ima jednu jedinu konstantnu brzinu bez obzira na spoljnje ureaje za regulisanje.
Ili, kad je stepen kompaundovanja ispravno podeen kompaundni motor za jedno-
smernu struju sposoban je da sam po sebi u irokom opsegu smanjuje brzinu
sa optereenjem. Meutim, kad je eljeno ponaanje kompleksnije a propisane
radne karakteristike zahtevaju vie tanosti, same unutranje karakteristike maine
nisu vie dovoljno elastine: mora se uvesti i neki sistem regulisanja. ak i kad
spoljno regulisanje postoji, ispravna procena karakteristika maina doprinosi vrlo
mnogo da se funkcija regulacionog mehanizma svede na najmanju meru i da odziv
bude to spontaniji.
Pri projektovanju elektrine regulacione eme, jedna elektrina veliina
mora da bude izabrana ija vrednost predstavlja meru stvame veliine koju treba
DEO 135] SIST EM I R EG U LA C IJE 475
regulisati i ova elektrina veliina, ili njeno odstupanje od propisane idealne vred-
nosti, mora stavljati u dejstvo regulacioni mehanizam na unapred propisani nain.
Tip regulisanja i stepen njegovog oslanjanja na unutranje karakteristike motora
zavisiodzahtevanepreciznosti.Razlikujemodva tipa regulisanja: regulisanje sa otvo-
renirn kolom kod koga delovanje regulacionog mehanizma u principu ne zavisi od
stvamog radnog stanja regulisane naprave, i regulisanje sa zatvorenim kolom kod
koga na delovanje regulacionog mehanizma utie radno stanje regulisane naprave.
Uzmimo, na primer, da brzinu treba odravati konstantnom na ma kojoj
unapred datoj vrednosti, i da je u tu svrhu izabran otoni motor za jednosmernu
struju sa stalnom pobudom i podeljivim naponom indukta. Kad promene brzine
sa promenama optereenja otonog motora po njegovim karakteristikama ne pred-
stavljaju smetnju za zadovoljavajue ispunjenje zahteva, ovaj problem se svodi
prosto na odravanje napona na krajevima motora na konstantnoj, unapred datoj
vrednosti, jer taj napon predstavlja dosta tano mem brzine pri konstantnoj po-
budnoj struji. Meutim, kad su promene brzine po unutranjim karakteristikama
motora isuvie velike, moe se regulatoru napona dodati kompenzovanje pada
napona u otporu mdukta; ovim dodatkom se postie da regulator vodi rauna i o
struji indukta u toj meri da napon povea dovoljno da bi se kompenzovalo pove-
anje pada napona u otporu indukta kad optereenje raste. E. m. s. indukovana u
induktu odrava se time uglavnom na konstantnoj vrednosti, ime je omogueno
bolje regulisanje brzine. Meutim, u odnosu na brzinu motora, oba ova metoda
predstavljaju regulacione eme sa otvorenim kolom, jer se stvama brzina motora
ne meri, a regulator je izloen bez ikakvih neposrednih podataka o tome da li on
svoju funkciju vri kako treba. Tano odravanje propisane brzine zahteva da ka-
rakteristike celokupnog ureaja smetenog izmeu skale za podeavanje i krajnjeg
vratila motora ostanu apsolutno nepromenljive na vrednostima za koje je ema re-
gulisanja projektovana ili podeena. Uticaji takvih poremeaja kao to su tempera-
tume promene, histereza, reakcija indukta, promene karakteristika cevi (ako se
upotrebe elektronski metodi) i promene napona napajanja mogu biti povod znatnim
netanostima.
Kad te spoljne uticaje treba odstraniti i ostvariti precizno regulisanje brzine
motora, stvama brzina moe se meriti pomou napona nekog tahogeneratora spreg-
nutog sa vratilom motora, a razlika izmeu tog napona i jednog drugog napona
srazmemog eljenoj brzini moe se upotrebiti za stavljanje u dejstvo regulatora
na nain da se tei eliminisanju greke. Time se postie regulisanje sa zatvorenim
kolom.
Opte odlike regulisanja sa zatvorenim kolom mogu se videti iz eme na sl.
13-15. Izlazna veliina koju treba regulisati oznaena je sa 0o. Ulazni signal 0,-
predstavlja podatke koji odreuju kakav e se proces odvijati. Povratna sprega
i detektor greke omoguuju da se stvamo odvijanje procesa 0a uporedi sa eljenim
0,-; kad postoji greka & , regulator deluje u smislu ispravke odstupanja. U ovim
optim odlikama moe se uoiti mnogo ega zajednikog sa pojaavaima sa po-
vratnom spregom, a videemo docnije da su mnoge pojedinosti analize identine.
Sistemi regulisanja sa zatvorenim kolom dele se katkad dalje na dve klase. Kad
ulazni signal 6 ,- ostaje u principu konstantan ili kad je podvrgnut relativno sporim
promenama, sistem se klasifikuje kao regulator u uem smislu; glavni zadatak regu-
latora u uem smislu je da sprei uticaj spoljnih faktora na izlaznu veliinu. Regu-
lator napona nekog generatora predstavlja primer za taj sluaj. Kad se ulazni signal
menja brzo sistem se klasifikuje kao servomehanizam: glavni zadatak servomeha-
nizma jeste da utie na izlaznu veliinu 0 Otako da ona prati signal 0 , to je mogue
vernije.
Regulacioni signal obino se dobiva iz procesa nekog elektrinog merenja

iji je nivo snage nizak. Poloaj, na primer, moe se odrediti kao napon selsin trans-
formatora, kao izlazni napon iz fotoelije na koju pada snop svetlosnih zrakova
preko dotinog predmeta, ili postavljanjem nekog otpora, kalema ili kondenzatora
tako da im se vrednost menja sa promenom poloaja predmeta. Poto su kako
0,- tako i vrednost Q0 u povratnoj vezi veliine na malom nivou snage, pojaanje je
bitna funkcija regulatora. Ovakvo pojaanje se ostvaruje elektronskim ili elektro-
magnetnim sredstvima ili pak obema vezanim u kaskadu. Redosled zbivanja, po-
lazei od merenja radnog procesa i prolazei kroz celo kolo pojaanja i regulisanja,
moe se u svakom pojedinom sluaju pratiti, pri emu se karakteristike svakog
elementa superponuju jedna na drugu. Ali ovo superponovanje mora da bude
superponovanje dinamikih karakteristika, jer stabilnost rada, brzina odziva i obez-
beenje od oscilacija predstavljaju u stvari usko povezane dinamike probleme od
odluujueg znaaja.
13-6. P rik a z i sistem a sa zatv o ren im kolom . Da bi se prikazala primena
regulisanja sa zatvorenim kolom na elektrine maine dat je na sl. 13-16 do 13-26
niz primera regulatora i servomehanizma. U veini crtea primenjene su blok-eme
u stilu sl. 13-15, a pokazani su samo glavni elementi tako da se istaknu glavne
odlike. Za svaku posebnu primenu postoje razne mogunosti, mada je dato upravo
d e t tk to r g r t k s
7 g re ka u la z
u la z
re g u la to r r e g u t is a n i ,____ } ______ _
ele tn en t
= 010
.-8 0
p o v r a t n a veza zoe0
Sl. 13-15. ema regulacionog sistema sa zatvorenim kolom
dovoljno primera da se prikae kvahtativno opti princip. U nekoliko slika pokazani

su prosti primeri sprega za stabilizaciju, a u nekim drugim je njihovo postojanje
samo simbolino naznaeno. Ovakvi ureaji neophodni su u svima sluajevima i
mogu dovesti do novih zatvorenih petlji u regulacionim sistemima, to ih ini
znatno komplikovanijim nego to se ovde vidi. Dopunska usavravanja mogu biti
potrebna da bi se postigla eljena brzina dinamikog odziva uz minimalnu greku,
pri emu se uglavnom ide za tim da se za ceo sistem postigne odgovarajua frek-
ventna karakteristika. Radi vee jasnoe izostavljeni su pomoni delovi opreme,
k'ao to su kompenzacioni i komutacioni namotaji amplidina. Treba naglasiti da
je predmet ovoga odeljka prosto da prui jedan usklaeni opti pogled na neke
kvalitetne i vane pojedinosti, kao uvod u analizu vrlo prostih sistema.
a. Regulatori generatora. Regulisanje napona generatora je proces odravanja
napona tako da on ostane na propisanoj vrednosti ili blizu ove. Opta ema automat-
skog regulisanja napona sa zatvorenim kolom data je na sl. 13-16. Kao u svim
emama sa zatvorenim kolom, izlazna veliina u ovom sluaju napon koji treba
regulisati oznaena sa 0 ; ulazna ili referentna veliina kojom je odreena
vrednost koju treba odravati je sa 0,. Ova referentna veliina moe biti elektrine
prirode, kao to je konstantni napon dobiven iz nekog nezavisnog izvora ili ravno-
tena taka nekog mosta osetljivog na napon, a moe biti i mehanike prirode,
kao to je naprezanje neke opruge ili ravnotena taka neke poluge. Da bi se odre-
dila greka & , vri se poreenje vrednosti 0 O i 0 ,-, pa se ta greka pojaa i uini
DEO 136] SISTEM I SA ZATVORENIM KOLOM 477
da utie na pobudu generatora tako da izlazna veliina 0 o postane dovoljno vema

reprodukcija ulazne 0 ,.
po b u d a c ile rn a tc r
Sl. 13-16. Blok-ema automatskog regulisanja napona alternatora
Podrobnije eme za regulisanje napona u kojima se koriste isto elektrini metoi

prikazane su na sl. 13-17 i 13-18. Na sl. 13-17 upotrebljen je pojaava sa elektron-
skim cevima, kao i jedan stepen elektromainskog pojaanja snage; elektronskim
pojaavaem napaja se pobudni namotaj pobudnice, a pobudnica sa svoje strane
snabdeva glavni pobudni namotaj generatora. Na sl. 13-18 pojaanje je u potpunosti
elektromainsko, gde se generatorom regulacionog tipa ili amplidinom napaja po-
budni namotaj generatora. Kao to je opisano u od. 11-2, m. m. sile upravljakog
i referentnog namotaja amplidina meusobno su u opoziciji, tako da magnetno
kolo'ovde slui[kao ureaj za merenje greke. Na obema slikama prikazan je gene-
pobuda pobuda
Sl. 13-17. Automatsko regulisanje napona generatora jednosmerne struje. Upotrebljeno elektron-
sko pojaanje
rator jednosmeme struje kao maina iji se napon regulie, ali se u osnovi isti me-
todi mogu upotrebiti i za altematore, dodajui usmerae i filtre, a u sluaju maina
sa visokim naponom i naponske transformatore za povratnu vezu. U sluaju re-
gulisanja trofaznog generatora napon u povratnoj vezi obino se sastavlja od napona
sve tri faze.
U regulacionim emama datim na sl. 13-17 i 13-18, kao i u svim docnijim
uproenim primerima, pojavljuju se dva problema, ve pomenuta pri kraju od.
11-4. Prvi je oigledna potreba da greka u ustaljenom stanju bude razliita od nule,
kako bi generator bio neprekidno pobuen. Ovoj greki moe se doskoiti ili se
ona moe smanjiti do minimuma na nekoliko naina. U amplidinu, kako je reeno
u od. 1 1 - 2 , moe se udesiti da m. m. s. referentnog namotaja u ustaljenom stanju
bude vea od m. m. s. upravljakog namotaja za vrednost dovoljnu da se obezbedi
zahtevana pobuda sa grekom priblino ravnom nuli. U rototrolu i reguleksu po-
budu u ustaljenom stanju obezbeuje namotaj samopobude, dok referentni i upra-
vljaki namotaji imaju samo stabilizaciono dejstvo. Optije reeno, regulaciono
kolo moe biti osetljivo ne samo na greku ve i na njen integral kako bi se dugo-
trajne greke svele na najmanju meru.
Drugi problem je oscilovanje. U samoj prirodi svih ovih sistema je da osci-
luju usled vremenskih zaostajanja odziva, kojima prvenstveno uzrok lei u nago-
milavanju energije u induktivnostima kola, naroito u induktivnostima pobudnih
namotaja. Nagla promena optereenja glavnog generatora ini da napon odstupi
od propisane vrednosti, a ispravka napona ne moe da pone dok ne protekne
izvesno vreme potrebno za pregrupisavanje nagomilanih energija. Ovo vremensko
referentni
Sl. 13-18. Automatsko regulisanje napona generatora za jednosmernu struju sa amplidinom kao
pobudnicom
zaostajanje odziva u odnosu na poremeaj moe dovesti do uzastopnih prebacivanja

odnosno podbacivanja tanog napona, to u stvari prestavlja ozbiljne oscilacije oko
konanog poloaja, kao to su one o kojima je bilo rei u nekim primerima u prethod-
nim odeljcima ove glave. Da bi se ove smetnje ublaile, potrebni su stabilizacioni
ureaji.
Primer ovakve stabilizacije prikazan je na sl. 13-19 koja je ista kao sl. 13-17,
izuzev dodate sprege za stabilizaciju. Napon koji predstavlja priblino prvi izvod
napona na krajevima pobudnog namotaja generatora vraen je na ulaz sistema tako
da deluje na regulator sabirajui se sa grekom, a ima takav relativni polaritet da
se suprotstavlja naglim promenama izlaznog napona. Opti efekat je u neku ruku
slian uticaju prigunog namotaja na priguenje oscilacija sinhrone maine. Na sl.
13-19 dobiva se prvi izvod napona poto je u prostom kolu sa otporom R i kon-
denzatorom C napon na krajevima otpora vrlo priblino srazmeran prvom izvodu
prikljuenog napona, kad pad napona na krajevima kondenzatora preovlauje.
Stabilizacioni napon je, razume se, jednak nuli pod uslovima ustaljenog stanja.
Optimalnom stabilizacijom postie se da odziv sa odnosom priguenja od otprilike
0 do 0 , 1 postane odziv sa odnosom priguenja neto manjim od 1 ,0 .
b. Regulatori brzine motora za jednosmernu struju. Regulisanjem brzine mo-

tora odrava se njegova brzina tako da ostanenapropisanoj vrednosti ili blizu ove.
Kad je elastinost regulisanja vana, kao pri radu motora u irokom opsegu propi-
sanih brzina, prirodno je da e se najee izabrati motori za jednosmernu struju.
Rad motora regulie se menjajui napon napajanja bilo pobude bilo indukta. Otuda
tri glavne mogunosti.
1. R E G U L I E SE PO B U D A , N A P O N IL I ST R U JA IN D U K T A O S T A JU K O N S T A N T N I. Kolo
indukta napaja se neposredno iz mree jednosmerne struje ili iz mree naiz-
menine struje preko usmeraa sa konstantnim naponom ili sa konstantnom stru-
jom, ili preko grupe motorgenerator. Pobudni namotaj se napaja iz pojaavaa
sa cevima (za male motore ispod 1 KS), iz tiratrona ili iz amplidina (katkad pove-
zanog sa elektronskim pojaavaem za napajanje pobude amplidina), iji se napon
DEO 136] SIST EM I SA ZATVORENIM KOLOM 479
regulie u skladu sa eljenom radnjom. U svakom sluaju za regulisanje je potrebna

samo sasvim mala ili zanemarljiva snaga. Kad se radi o obrtanju u oba smera, uprav-
ljaki namotaj iz dva ili vie delova u motoru ili u amplidinu, ako se ovaj upotrebi,
moe da prui lepe mogunosti.
Sl. 13-19. Kolo regulisanja napona sa sl. 13-17 sa dodatom stabilizajom
x r e g u l i e s e n a f o n in d u k t a , a p o b u d a o s t a je k o n s t a n t n a . Ova mo-
gunost se ve dugo vremena upotrebljava kao Vard-Leonardov metod pre-
udeen u oblik najcelishodniji za eljeno automatsko regulisanje. Mogunosti
napajanja indukta i pobude date pod ( 1 ) ovde su prosto meusobno izmenjene.
U sluaju velikih motora, elektronske cevi ili amplidin vezani su u kolu pobude
generatora jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom, kojim se motor snabdeva
snagom. Na taj nain je znatno smanjena snaga koja se upotrebljava u regulacionom
organu, ali je vreme odziva poveano usled vremenske konstante pobudnog kola
nezavisno pobuenog generatora.
3. r e g u l i e s e i n a p o n i n d u k t a i p o b u d a . Kad se radi o regulisanju brzine u
vrlo irokom opsegu, ekonomino reenje prestavlja ponekad kombinacija prva
dva metoda. Jedan primer primene ove kombinacije jesu motori za jednosmemu
struju sa podeljivom brzinom, regulisani elektronskim putem i napajani iz izvora
gla v n o
k o l o sn a g e
Sl. 13-20. ema elektronskog regulisanja motora za jednosmernu struju. Kod tiratrona je upo-
trebljeno regulisanje faznim pomerajem
naizmenine struje. Regulisanje pomou pobude obuhvata gornji deo opsega, tj.
od maksimalne brzine do oko jedne treine od ove, a regulisanje pomou napona
indukta obuhvata donji deo opsega brzine.
Primenu ovih optih pogleda ilustruju uproene eme na sl. od 13-20 do
do 13-23 kojima je svima zajedniko regulisanje brzine pomou malog tahogene-
ratora sa permanentnim magnetom spojenog sa vratilom motora u svrhu merenja
stvarne brzine izraene naponom indukovanim u njemu. U emama prikazanim
na sl. 13-20 i 13-21 upotrebljava se regulisanje sa tiratronima i te dve eme se raz-
likuju meu sobom jedino po metodu menjanja perioda provoenja tiratrona;
u prvoj emi upotrebljava se regulisanje faznim pomerajem, to se postie otpor-
nikom R i promenljivom induktivnou kalema sa zasitljivim jezgrom, a u drugoj
se upotrebljava promenljivi jednosmemi prednapon superponiran na konstantan
naizmenini prednapon. U oba sluaja brzina se podeava putem ulaznog
napona 0f uzetog kao deo referentnog napona. Otpomik Rg u kolu reetke ima za-
datak da ogranii struju reetke, a Cg je mali zatitni kondenzator koji treba da
apsorbuje impulse napona i tako sprei da oni ugroze rad tiratrona.
Na sl. 13-20 naponu 0f se suprotstavlja napon iz tahogeneratora, to se odi-
grava u jednom rednom kolu koje sadri namotaj za jedncsmemu struju kalema
sa zasitljivim jezgrom. Kad je brzina motora odve mala, napon jednak razlici
izmeu 0f i 0Oprouzrokuje struju u ovom namotaju. Jednosmema struja zasiuje
njegovo jezgro, a vektor napona reetke pomera se fazno unapred, poveavajui
tako napon na induktu motora a tim i brzinu motora. Radi bolje preglednosti,
anodni transformator i transformator za napajanje kola reetke prikazani su od-
vojeno, mada se oni mogu kombinovati ujedno.
Kad motor na sl. 13-21 ide suvie sporo, napon 0f na krajevima otpora
iz referentnog izvora vei je od napona 0 o na krajevima otpora R 2 iz tahogene-
gla vno
kolo s n o g e
o) 6)
Sl. 13-21. ema elektronskog regulisanja motora za jednosmernu struju. Regulisanje tiratrona
vri se sa stalnim faznim pomerajem i podeavajui jednosmerni napon reetke
ratora. Kao to je prikazano polaritetom napona na otporima R x i R z, ovaj viak
dovodi do rezultantnog pozitivnog jednosmemog napona na reetkama usled ega
ugao provoenja struje raste i napon motora se poveava. Da bi se izbegla kompli-
kovanost eme, izvor napona prikljuenog na transformator reetki nije prikazan
na sl. 13-21a, ve zasebno na sl. 13-21b. Kao to se vidi, on se dobiva iz mree
DEO 136] SIST EM I SA ZATVORENIM KOLOM 481
naizmenine struje i iz anodnog transformatora, pri emu su R i C izabrani tako

da se ostvari fazni pomeraj od 90.
Nije redak sluaj u regulisanju motora za jedncsmemu struju da se refe-
rentni naponnasl. 13-20 i 13-21 uporeuje sa naponom motora umestosanaponom
tahogeneratora; kompenzacija poveanog pada napona usled otpora indukta kad
optereenje raste ostvarena je dodavanjem napona srazmemog struji indukta u
kolu povratne veze. Neto slino se moe uraditi i za ogranienje stmje indukta
a time i obrtnog momenta za vreme ubrzavanja. Veina veih motora (iznad 1 KS)
koji se reguliu na ovaj nain napaja se iz tiratrona vezanih za viefaznu mreu
umesto za jednofaznu. Konstantni referentni napon moe se dobiti iz mree naiz-
menine struje pomou posebne usmerae koja je prikljuena ispred cevi sa tinjavim
pranjenjem za stabilizaciju napona i rednog balastnog otpora. Moraju se dodati
i elementi koji osiguravaju stabilan rad. Kad se samo jedan deo opsega brzine treba
da obuhvati regulisanjem pobude, kolo za napajanje pobudnog namotaja u osnovi
je isto to i kolo za napajanje indukta, pri emu je jedno iskljueno kad drugo radi.
Kompletno regulaciono kolo ovako regulisanog motora moe da bude odista kom-
plikovanoV Tako modifikovani motori esto se nazivaju tiratronski motori. Kolo
modifikovano prema emi na sl. 13-20 poznato je pod trgovakim nazivom ,,Thy-
matrol; slino tome kolo modifikovano prema emi na sl. 13-21 poznato je pod
trgovakim nazivom ,,Mototvch\
Sl. 13-22. ema regulisanja brzine velikih motora za jednosmernu struju u kojoj je primenjen ge-
nerator regulacionog tipa kao pobudnica za glavni generator. Podeljeni upravljaki namotaji u
pobudnici (kao na sl. 13-18) ee obrazuju ureaj za merenje greke
Trei primer (sl. 13-22) prikazuje regulisanje brzine velikih motora pomou
elektrodinamikih sredstava. Postoje dva stepena pojaavanja snage signala & greke
u brzini, jedan u generatoru regulacionog tipa ili amplidinu a drugi u glavnom
generatoru. Nain rada ovog uproenog regulacionog kola moe se shvatiti iz sli-
nosti sa nekoliko prethodnih primera.
c. Servomehanizmi sa motorima za jednosmernu struju. Kao primeri servo-
mehanizma u kojima se izlazne veliine pokreu motorima za jednosmemu struju
na sl. 13-23 i 13-24 prikazane su dve blok-eme za daljinsko upravljanje poloajem
r> Videti, na primer, E. E. Moyer and H. L. Palmer, Thyratron Motor Control, Trans-
A IE E , vol. 62, str. 706-711, novembar 1943.
Sledei lanci su mali izbor iz bogate literature o elektronskoj regulaciji brzine motora:
G. W. Garman, Thyratron Control of D-c Motors, Trans. A IE E , vol. 57, str. 335-352, 1938:
A. J. Williams, Jr., Combined Thyratron and Tachometer Speed Control of Small Motors, Trans.
A IE E , vol, 57, str. 565-568, 1938; E. H. Vedder and K. P. Puchlovvski, Theory of Rectifier
D-c Motors Drives, Trans A IE E , vol. 62, str. 870-877, 1943; B. J. Dalton, Electronic Motor
Control, Gen. EJyr. Rev., vol. 48, str. 12-17, maj 1945.
31 Elektrine maine
vratila odnosno osovine. U oba primera su za prenos podataka upotrebljeni selsinski

generatori i upravljaki transformatori na nain opisan u od. 11-4. Ulazna veliina
regulatora, koja kvantitativno pokazuje odstupanje izmeu eljenog i stvamog
poloaja u svakom trenutku, javlja se shodno tome u obliku signala modulisanog
grekom tj. kao nosei talas ija je amplituda srazmerna greci a iji je trenutni
polaritet odreen znakom greke. Osnovu sistema sa sl. 13-23 predstavlja Vard-
-Leonardovo regulisanje motora za jednosmernu struju. Signal greke se demodulie
i pojaava u cilju obezbeenja dovoljne pobude generatora; sa svoje strane gene-
napon m o d ifik o v a n i pobudna

m odulisan na pon napon s t r u ja napon
greikom g re Sk t g r e ik e generatora g e n era to ra
p o lo ia j p o lo ia j'
na u la z u na Izla zu
__ I demodu
l.at_or
la to rip
i o _
J a la v a c
^napona
Sl. 13-23. Blok-ema regulatora poloaja kodkojeg se primenjuje regulisanje napona indukta kraj-
njeg motora za jednosmernu struju
rator snabdeva energijom indukt motora. Prisustvo kompenzacionih ili stabilizacio-

nih kola naznaeno je simboliki kako bi sistem u celini mogao imati eljenu dinami-
ku karakteristiku sa potrebnim stepenom stabilnosti.
Slika 13-24 je shna prethodnoj, izuzev to ovde osnovu ini regulisanje
pobude motora za jednosmemu stm ju ija je stmja indukta konstantna i
uzima se iz nezavisnog izvora. Da bi se ova-blok ema bolje shvatila, dataje na sl.
1325 tipina ema servopojaavaa sa sl. 13-24. Ovaema sadri elemente iz prva
tri pravougaonika od ukupno etiri sa sl. 13-24. Demodulator signala greke mora
biti fazno osetljiv (tj. polaritet izlazne veliine mora zavisiti od toga da li osovina
kojom se upravlja prednjai ili zaostaje u odnosu na ulaznu) poto se znak greke
prenosi putem trenutnog polariteta naizmeninog napona greke u odnosu na re-
ferentni napon nosee uestanosti. Referentni naponi koji se nalaze u kolu demodu-
Sl. 13-24. Blok ema regulatora poloaja kod kojeg se primenjuje regulisanje pobude krajnjeg
latora na sl. 13-25 dobivaju se iz istih izvora kao napon za pobuivanje selsina.
Prikazana je dvostrana demodulacija a ne jednostrana poto se filtriranje lake po-
stie a vremensko zaostajanje, povezano sa nagomilavanjem energije u filtru, manje
je. Kolo za kompenzaciju prikazano na obema stranama simetrinog pojaala jedno-
smernog napona ima opti izgled prikazan posebno na sl. 13-26 i poznato je pod
nazivom kolo za fazno prednjaenje. Ukljuenjem takvog kola za fazno prednjaenje
DEO 136] SISTEM SA ZATVORENIM KOLOM 483
u kaskadu sa regulatorom postie se u znatnoj meri kompenzacija induktivnih

zaostajanja, koja prate nagomilavanja energije u servomotoru i regulatoru, a naro-
ito u pobudi motora u ovom sluaju. Ili, posmatrano sa drugog stanovita, na kolo
d v o stra m fa zn o o s e ttjiv i p o ja a v a t p o jo t a v a t sn age

d e m o d u ta to r >'a n o s m .in a pon a /i po
p o bu da m oto ra
eferentni napon
"
po d eljen t
napor po b u d n i
g re sk e n a m o ta j
m ptora
i f i kompenzaciono Potf*iavgnje,
re fe re n tm koto po jalan ja t
napon sim etrira nje
Sl. 13-25. Primer eme demodulatora i pojaavaa za regulator poloaja sa sl. 13-24
je prikljuen napon srazmeran greci a iz njega se dobija sa poznatom priblinou

napon srazmeran greci i njegovom prvom izvodu. Konaan rezultat je u tome to
je vremenska konstanta celine znatno smanjena. Kolo za fazno prednjaenje samo
je jedno od niza takvih kola upotrebljavanih za kaskadnu kompenzaciju ili stabili-
zaciju; kaskade i dopunske povratne veze predstavljaju dva vana metoda za stabi-
lizaciju i kompenzaciju zaostajanja.8)
Moe se pronai mnogo drugih primera daljinskog
upravljanja poloajem, i to ne samo elektrinih ve i hid-
raulinih, pneumatinih i mehanikih.
d. Automatsko regulisanje motora za naizmeninu stru-
ju. Veina tipova motora za naizmeninu struju ima takve
unutranje karakteristike da im je brzina u principu kon-
stantna, ime su ograniene mogunosti regulisanja nji-
hovog rada. Ali usled pogodnosti i ekonominosti napaja- Sl. 13-26. Uproena e-
ma kola za kompenzaciju
nja iz mree naizmenine struje, ove mogunosti mogu kat upotrebljenog u emi na
kad u celini imati izvesna preimustva. Neke od njih sl. 13-25
spominjemo u sledeim redovima.
Dvofazni asinhroni motor ije su karakteristike prouene u gl. 10 predstavlja
oigledno ozbiljnog kandidata za upotrebu u servomehanizmima male snage.
Servomehanizam sa naizmeninom strujom koji sadri takav motor bio je ve pred-
stavljen na sl. 11-35 i o njemu je ukratko bilo govora u od. 11-4.
U sluaju automatskog regulisanja brzine u pogonima sa velikim snagama,
motori za naizmeninu struju mogu da budu veoma privlani sa stanovita ekono-
minosti. Mnogi od ovih regulisanih pogona oslanjaju se na metode regulisanja
8) Videti A. C. Hall, Application of Circuit Theory to the Design of Servomechanisms,

J. Franklin Inst., vol. 242, str. 279-307, oktobar 1946, kao i A. L. Whiteley, Theory of Servo
Systems, with Particular Reference to Stabilization, J. I E E , vol. 93, deo II, str. 353-367, av-
gust 1946.
brzine asinhronih motora sa prstenovima, koji su opisani u gl. 9; ovi metodi spa-
daju u malobrojne mogunosti podeavanja brzine iz izvora konstantne uestanosti.
Opta osnova automatskog regulisanja ovakvih pogona moe se videti iz ve izlo-
enih primera za motore za jednosmemu struju. Jedan drugi metod regulisanja
Sl. 13-27. Uproeni sistem sa zatvorenim kolom za regulisanje motora za jednosmernu struju
sa isto inercijalnim optereenjem
brzine vredan panje jeste mogunost ukljuenja spojnice sa podeljivom brzinom

(spojnica sa vihomim strujama ili hidraulina spojnica, na primer) na vratilo mo-
tora sa konstantnom brzinom. Poto su ti zahtevi u pogledu snage za reguhsanje
srazmerno mali, ove se spojnice mogu lako prilagoditi regulisanju sa zatvorenim
kolom.
13-7. Odziv sistem a sa zatvorenim kolom u prelaznom stanju.9)
Analiza prelaznih stanja svakoga sistema sa zatvorenim kolom pomenutog u pret-
hodnom odeljku obuhvata postavljanje i reavanje odgovarajuih elektrodinamikih
lineamih diferencijalnih jednaina na isti opti nain kao u neto prostijim pri-
merima 13-1 i 13-2. Da bismo prikazah postupak, razmatraemo uproeni sistem
sa zatvorenim kolom dat na sl. 13-27. Ovde je cilj da se ugaoni poloaj 0Ovratila
motora za jednosmernu struju natera da sleduje ugaonom poloaju 0 ,- neke udaljene
osovine. Kao u primeru 13-1, motor je direktno spregnut sa isto inercijalnim op-
tereenjem, a ukupni momenat inercije rotora i optereenja je J. Neka motor ima
otpor induktnog kola ra i neka sum u induktivnost indukta i reakcija indukta za-
nemarljivo mali. Uticaj gubitaka usled obrtanja motora treba zanemariti. Kad su
uglovi 0 i 0 ,- izraeni u mehanikim radijanima, konstanta k predstavlja odnos iz-
meu obrtnog momenta M i struje indukta ia, s jedne strane, i odnos kontra e. m. s.
ea i ugaone brzine dQ0 jdt s druge. Servo-pojaava kojim se indukt motora snabdeva
energijom smatra se idealnim (tj. ne sadri nikakve vee elemente sa nagomilavanjem
energije, kao to su induktivni kalemovi ili kondenzatori, niti ima ikakvog rasturanja
energije) i ono se stoga moe potpuno okarakterisati prenosnom konstatnom ka
koja izraava odnos izmeu izlaznog napona ut i ulazne greke &. Detektor greke
je idealizovan na slian nain. Svaka konstanta pretvaranja koja je u vezi sa detek-
torom greke za pretvaranje ugaone razlike (izraene u mehanikim radijanima)
u napon, smatra se da je deo konstante ka tako da se greka 0 , 0 O na izlazu detek-
tora greke, odnosno na ulazu pojaala moe smatrati kao napon.
a. Diferencijalne jednaine. Jednaine koje se naroito odnose na motor i
optereenje oigledno su iste kao u primeru 13-1, tj.
Za opsenu raspravu metoda analize prelaznih stanja, videti: G. S. Brown and D. P.

Campbell, Principles of Servomechanisms", John Wiley & Sons, Inc., Njujork, 1948, kao i
G. S. Brown and A. C. Hall, Dynamic Behavior and Design of Servomechanisms, Trans. A S M E ,
juli 1946, str. 503-522.
DEO 137] ODZIV SISTEM A SA ZATVORENIM KOLOM 485
M = kia = J c n , (13-75)
dt2
Ca
__ , __
K
, dOo _ 14% (13-76)
dt
Pojavljuje se jedna nova jednaina koja izraava postojanje povratne veze i servo-
pojaavaa:
Ut = ka & = k a (0; 0o) (13-77)
Algebarskom kombinacijom ovih izraza dolazi se do jednaine za 0O:
, d 2% k2 d60 kka kka
J ------ _ L --------- 4 - ------ 0 = ------0 t- (13-78)
dt2 ra dt ra 0 ra
Dovoenjem na bezdimenzioni oblik, kao to je bilo uraeno i sa jedn. 13-32,
gomja jednaina postaje:
? o. , n f\ a f\
----b 2 co------j- w2 0 o = co*0 t (13-79)
dt dt
= j
(13-80)
1' : ; ; r * ;
k 2lra 1 ] / k k2 1 ]/ k i (13-81)
2 f J { k \ l r a) 2 J ka Jra 2 \ ka t
U jedn. 13-80 i 13-81, t je vremenska konstanta motora koja je, kao u pri-
meru 13-1, data izrazom
T=
Jja (13-82)
k2
Jedn. 13-79 moe se reiti po istom optem ablonu iznetom u od. 13-2 za jedn.
13-32 i tako se dobiva rezultat u bezdimenzionom obliku. U svetlosti prethodnih
iskustava, oigledno je iz jedn. 13-80 i 13-81 da kako prirodna uestanost tako i
odnos priguenja postaju manji kad vremenska konstanta t motora postaje vea.
Isto je tako oigledno da sa poveanjem pojaanja, odnosno prenosne konstante
ka raste prirodna uestanost ali se smanjuje odnos priguenja; suvie veliko pojaanje
dovodi, dakle, do nepoeljnih uzastopnih prebaaja i podbaaja ugaonog poloaja
u odnosu na tanu vrednost.
Pored izraunavanja odziva izlazne veliine 0o prema odreenom poremeaju,
moe jo da bude zanimljiv da se izrazi odziv greke & . Moe se ustanoviti da dife-
rencijalna jednaina za greku, koja odgovara jednaini 13-79, glasi:
d2& d& d2 0 ; d%
+ 2 ^ co + &>H& + 2 g> 13-83)
dt 2 dt dt2 dt
koja se takoe moe reiti u bezdimenzionom obliku.
b. Reenje u sluaju konstatnog pomeraja. Odziv sistema sa zatvorenim kolom
na iznenadni konstantni ugaoni poremeaj 0 t na ulazu na tzv. koranu funkciju,
drugim reima predstavlja vaan podatak o sposobnosti sistema da prenosi
iznenadne i sluajne promene na svom ulazu. Smatra se da je sistem u poetku
bio u stanju mirovanja, tj. da su za t = 0 kako 0Otako i dd0 fdt ravni nuli. Pod tim
uslovima, reenje jedn. 13-79 ima isti oblik kao reenje jedn. 13-32. Deo reenja
koji vai za ustaljeno stanje je
0O= 6 ,- (13-84)
a potpuno reenje za bezdimenzioni odnos 0 O/ 0 ,- isto je kao reenje za odnos x /xv
dato jednainama 13-39 do 13-42. Tako se za oscilatorni sluaj (Z < 1), to od-
govara jedn. (13-39) dobiva
^ = 1 r 1 . sin ( V l Z2 cont + (p) (13-85)

0 . f l X*
gde je _____
0 = arctg fc^ (13-86)
Krive na sl. 13-8 predstavljaju, dakle, 0o/0,- kao funkciju od co t za niz vrednosti C
Greka <S u ustaljenom stanju je oigledno nula. Odziv greke ili vremenska
promena greke moe se lako dobiti iz reenja za 0 o/ 0 t- uzimajui u obzir da je
& 0
=1 (13-87)
0 , 0 ,
Na taj nain, krive na sl. 13-8 se mogu upotrebiti kao krive za <S /0, u funkciji od
menjajui brojeve na skali ordinatne ose tako da oni postanu 1 manje napisani
broj.
c. Reenje u sluaju konstantne brzine. Druga vrsta poremeaja vana u ana
lizi sastoji se iz korane funkcije u obliku nagle konstantne brzine co, na ulazu.
Opet se smatra da je u poetku sistem u stanju mirovanja. U ovom sluaju je naj-
vanije reenje za greku <S . U tu svrhu jedn. 13-83 moe se napisati u obliku
d2& d&
+ 2 co + co2 <S ---- b 2 Z, co co,- (13-88)
dt2 dt dt
Treba primetiti da & ovde jo uvek predstavlja greku u uglu, tj. (0; 0O), a ne
greku u brzini.
Deo reenja jedn. 13-88 za ustaljeno stanje je
oo (13-89)
co
Kad motor radi sa stalnom brzinom, mora postojati konstantna greka u
ustaljenom stanju & da bi se kontra e. m. s. ea motora mogla kompenzovati jed-
nakim naponom ut na izlaznim krajevima pojaavaa. Stvarna situacija moe se
videti zamenjujui Z, i co u jedn. 13-89 njihovim vrednostima iz jedn. 13-80 i 13-81,
kojim se postupkom dobiva
<S oo = co,- (13-90)
ka
ili
ka & oo = ut = k C0 ( = ea (13-91)
Potpuno reenje za greku u bezdimenzionom obliku <S /<S oo u funkciji od
cor moe se dobiti metodima izloenim u od. 13-2. Posmatranjem jedn. 13-80,
13-81 i 13-90 dolazi se do zakljuka da se sa poveanjem konstante ka poveava pri-
rodna uestanost co a smanjuje greka u ustaljenom stanju, a jedno i drugo je po-
DEO 137] ODZIV SIST EM A SA ZATVORENIM KOLOM 487
voljno; poto meutim istovremeno dolazi do smanjenja odnosa priguenja ,

preterano veliko poveanje osetljivosti dovodi do nedopustivih prebaaja i do ten-
dencija ka oscilovanju.
P rim e r 13-7. U sistemu na sl. 13-27 primenjen je mali motor za jednosmernu struju i
inercijalno optereenje iz primera 13-1 (ra = 34 Q, J = 5,85 X 105 jedinica MKS, *=0,328
i t = 0,0185s) sa zadatkomregulisanja ugaonog poloaja vratila optereenja. Treba se drati pret-
postavke o idealizovanom detektoru greke i servo-pojaavau.
a) Kad je sistem podeen na kritino priguenje, odrediti vrednosti prenosne konstante
ka, nepriguene prirodne uestanosti, efektivnog trajanja prelazne pojave posle naglog pomeraja
osovine na ulazu, kao i greku u ustaljenom stanju za konstantnu brzinu od 20 % kao ulaznu
veliinu.
b) Pretpostaviti potom da sistem treba podesiti tako da greka u ustaljenom stanju kad
je konstantna brzina od 20/s ulazna veliina, ne prelazi 0,5. Odrediti odgovarajue vrednosti
prenosne konstante ka, nepriguenu prirodnu uestanost, odnos priguenja i efektivno trajanje
prelazne pojave posle naglog pomeraja osovine na ulazu.
c) Pored ovoga motora, u sistemu se nalaze: selsinski sistem za prenoenje podataka sa
osetljivou od 0,5 V j (efektivna vrednost napona prema uglu pomeraja), fazno osetljivi demodu-
lator sa osetljivou od 0,8 V /V (izlazni napon prema efektivnoj vrednosti ulaznog napona) i po-
jaava snage za napajanje indukta. Za uslove date pod b, odrediti potrebnu naponsku osetljivost
pojaanja snage tj. odnos napona na krajevima indukta prema izlaznom naponu demodulatora.
ReUnje. a) Iz jedn. 13-81 je
j _ J_1A>]328 T~
2 j ~ka ' 0,0185
ili
4,43
Iz jedn. 13-80 je
4,43 1
= 27,0 rad/s
0,328 ' 0,0185
l
27,0
/ = 7T- = 4,3 Hz
2 7t
Iz jedn. 13-8 se vidi da prelazna pojava pada na vrednost manju od 2 odsto kad tot postane
7,0. Efektivno trajanje prelazne pojave je, dakle, 7,0 /27,0 ili 0,26 s. Greka u ustaljenom stanju,
prema jedn. 13-90, je:
0,328
& oo x 20 = 1,5
4,43
b) Da bi se greka odrala na vrednosti 0,5 iz jedn. 13-90 je:
0,328
0,5 = x 20
ili
ka = 13,1
Tada je
13,1 1
= 46,5 rad/s
0,328 ' 0,0185
46,5
Hz
fn = ~
2 71 = 7,4
l
J l 70^328 _ o 58
z 2 \ 13,1 0,0185
Iz sl. 13-8 vidi se ponovo da prelazna pojava efektivno nestaje kad o>nt postane 7,0. Efektivno
trajanje prelazne pojave je, dakle, 7,0 /46,5 ili 0,15 s. Radne karakteristike ovoga sistema su oigled-
no bolje u svakom pogledu nego pod a.
c) Smatra se da selsini, demodulator i pojaava snage nemaju meusobnog dejstva, tj.
da prisustvo jednoga ne utie na radne karakteristike drugoga. Za elemente u takvoj kaskadi bez
povratnog dejstva, ukupna prenosna konstanta je proizvod pojedinanih prenosnih konstanti,

Naponska osetljivost kpa pojaanja snage data je tako sa:
180 \
0,5 J x 0,%kpa
ili
kpa = 0,57 V /V
U sluajevima komplikovanijih sistema sa zatvorenim kolom, koji sadre
vei broj nezavisnih elemenata za akumulisanje energije, javljaju se diferencijalne
jednaine vieg reda i potrebne su mnogo tee analize. Osnovni principi, meutim,
isti su kao ovi koji su ovde prikazani. Mogunost za ovoenje reenja jednaina
treeg reda u bezdimenzioni oblik ve je pomenuta u od. 13-2b; to je red jednaine
vii, sve je tee izolovati uticaj neke konstante sistema. Ukoliko su regulacioni siste-
mi i diferencijalne jednaine komplikovaniji, utoliko vea sistematizacija metoda
za reavanje ovih jednaina dobiva sve veu vrednost.10)
13-8. Frekventne karakteristike sistem a sa zatvorenim kolom:11 Kao
to je pomenuto u od. 13-4, dinamika analiza linearnih sistema pomou frekventnih
karakteristika predstavlja vanu dopunu analize prelaznog stanja sistema. Proua-
vanje amplitude i faze izlazne veliine sistema kad je poremeaj sinusna funkcija
vremena promenljive uestanosti u stvari je isto to i primena teorije elektrinih
kola na analizu ovih sistema. U ovom odeljku je datkratak uvod u ovakvo prou-
avanje sistema sa zatvorenim kolom.
a. Sistemi drugog reda. Meusobni odnos izmeu frekventne karakteristike
sistema i analize prelaznog stanja vidi se najneposrednije u sistemima ije se funk-
cionisanje moe opisati diferencijalnom jednainom drugog reda. Da bismo ot-
krili ovaj meusobni odnos, izvriemo analizu prostog sistema sa sl. 13-27 metodom
frekventnih karakteristika; ponaanje tog sistema u prelaznom stanju istraeno je
u prethodnom odeljku. Akciona funkcija u ovoj analizi jeste sinusoidna vremenska
promena ulazne veliine 0 ,-; odziv koji treba odrediti jeste amplituda i faza izlazne
veliine 0 u ustaljenom stanju u irokom opsegu uestanosti.
Osnovna diferencijalna jednaina, 13-79 je:
~ + 2 <: co ^ 0O= < 0,. (13-92)

dt2 dt
gde su nepriguena prirodna uestanost coK i odnos priguenja Z, dati jednainom
13-80, onosno 13-81. Kao u od. 13-4, jednaina 13-92 moe se prevesti u vektorsku
jednainu zamenjujui simbol d jdt simboiom (/co) i simbol d 2 jdt2 simbolom (/co)2,
i zamenjujui zavisnu i nezavisnu promenljivu amplitudama odgovarajuih vektora.
Tako dobivamo
0'co) 2 + 2 Z co(/co) 0 + co2 0 = co2,' (13-93)
Oznaka 0 oznaava amplitudu ili maksimalnu vrednost promenljive 0.
Iz jedn. 13-93 dobiva se za vektorski odnos izlazne prema ulaznoj veliini:
0
0 ,- co (13-94)
1 + / 2 K.-
co;
10 Videti M. F. Gardner i J. L. Barnes, Transients in Linear Systems , vol. I, John

Wiley and Sons, Inc., Njujork, 1942o obradi prelaznih pojava pomou Laplasove transformacije.
u) O opirnoj analizi servomehanizama putem metoda frekventnih karakteristika, videti
G. S. Brown i D. P. Campbel, Principles of Servomechanisms , John Wiley & Sons, Inc., Nju-
jork, 1948 i A. C. Hall, Application of Circuit Theory to the Design of Servomechanisms, J.
Franklin Inst, vol. 242, str. 279-307, okt. 1946.
DEO 138] FREK VEN TN E K A R A K T E R IST IK E 489
Odnos amplituda izlazne i ulazne veliine, prema tome, je:

0 O 1
0 , = (13-95)
i - ^ T + f 2^ ^ 2
to I co
a fazni ugao meren od vektora 0 ,- ka vektoru 0 :
Z (/)
2
Y = arc tg (13-96)
i-r^/coD
Sl. 13-28. Bezdimenzione krive amplitude izlazne veliine kao funkcije uestanosti ulaznog
upravljakog signala za sistem drugog reda dat na sl. 13-27
Na slici 13-28 nacrtane su krive odnosa amplitua izlazne i ulazne veliine,

a na sl. 13-29 krive faznog ugla, sve kao funkcije bezdimenzione primenljive w /o)
za niz vrednosti Kao u mnogim drugim analizama u kojima su obuhvaene frek-
ventne karakteristike, idealna karakteristika odnosa amplituda bila bi savreno ravna
a idealna karakteristika faznog pomeraja bila bi nula za sve uestanosti. Uporeenje
sl. 13-28 i 13-8 pokazuje jasno kakav je meusobni odnosizmeu frekventne karak-
teristike i odziva sistema drugog reda u prelaznom stanju. Visoki maksimumi na
krivoj amplitude oigledno odgovaraju nepoeljnim prebaajima i podbaajima
odziva sistema u prelaznom stanju. S druge strane, brzo opadanje krive amplitude
kad uestanost raste odgovara tromom odzivu u prelaznom stanju. Iz opteg iz-
gleda obe slike i iz veliina datih na apscisnoj osi oigledno je da relativno visoke
prirodne uestanosti odgovaraju relativno kratkom efektivnom trajanju prelazne
pojave posle poremeaja.
Sl. 13-29. Bezdimenzione krive faznog ugla kao funkcije uestanosti ulaznog signala za sistem
drugog reda dat na sl. 13-27. Negativne vrednosti ugla znae zaostajanje izlazne veliine u odnosu
na ulaznu
P rim e r 13-8- a) Za sistem sa zatvorenim kolom, opisan diferencijalnom jednainom dru-

gog reda, odrediti veliinu maksimuma na karakteristici amplituda kao i uestanost pri kojoj se
on pojavljuje. Obe veliine izraziti kao funkcije odnosa priguenja .
b) Izraunati brojne vrednosti ovih veliina za sistem iz primera 13-76.
Reenje. a) Reenje se sastoji u diferenciranju jedn. 13-95 po promenljivoj co/co i izjed-
naavanju izvoda sa nulom. Tako se nalazi da karakteristika amplitude ima matematiki maksimum
na uestanosti nula i na
= 1/1 2 C* (13-97)
co
Zamenom izraza 13-97 u jedn. 13-95 dobiva se za veliinu maksimuma
(13-98)
2 CM ?
Iz jedn. 13-97 i 13-98 treba zapaziti da za ^ 0,707 na krivoj amplituda nema drugog maksimuma
osim onog za co = 0
b) Iz primera 13-76 je , = 0,58. Maksimum krive iznosi tada
00 _______ 1_______
1,06
max 2 x 0,58 [ 1 0,582
a javlja se kad je
= j/'l 2 X 0,582 = 0,57

co
ili, poto je co = 46,5 rad /s,
co = 46,5 X 0,57 = 26,5
DEO 138] FREK VEN TN E K A R A K T E R IST IK E 491
a uestanost je
26,5
/= Hz
2 n = 4'2
b. Sistemi vieg reda. Tumaenje frekventnih karakteristika kompleksnijih

sistema sa zatvorenim kolom zasniva se u znatnoj meri na meusobnom odnosu
izmeu frekventne karakteristike i odziva u prelaznom stanju sistema drugog reda,
a i na optem iskustvu sa kojim ovek sa praksom u ovim prouavanjima posmatra
te karakteristike. Navedimo autora jednog lanka o servomehanizmima :12)
Opte uputstvo za projektovanje servomehanizama zasnovano na frekventnoj karakte-
ristici sistema moe se saeto izrei na sledei nain. Sistem e se u primeni pokazati povoljnim,
ako su maksimumi karakteristike amplituda ogranieni na vrednosti otprilike jedan i jedna treina
do jedan i po, i ako se najvaniji maksimum (obino prvi) javlja pri uestanosti najmanje tri puta
veoj od reciprone vrednosti intervala u kojem se doputaju prelazne pojave.
Na primer, ako se od nekog sistema zahteva da se nagloj promeni ulazne veliine odazove
takvom brzinom da greka ne sme da bude vea od nekoliko procenata od njene poetne vrednosti
kad proe interval od jednog sekunda, onda najnia prirodna uestanost sistema treba da bude
najmanje tri herca. Tada konstruktor sa puno poverenja moe smatrati da e mu sistem ispuniti
oekivanja.
Vrednosti maksimuma karakteristike amplituda od l 1 / 3 do 1% koje su
pomenute u gornjem citatu odgovaraju za sistem drugog reda, odnosu priguenja
od 0,41 do 0,36. Ovakvo opte pravilo, naravno, ne predstavlja nipoto jedinu osnovu
za projektovanje, ali ono daje jednu orijentaciju i predstavlja vano sredstvo za
proveru predloene konstrukcije. ta vie, crtanjem frekventnih karakteristika moe
se doi do odreenih podataka o tome ta treba uraditi u nekom predloenom si-
stemu u smislu konstruktivnih izmena i dodavanja kompenzacionih kola u cilju
postizanja eljenih radnih karakteristika. Ali razmatranje ovih projektantskih po-
stupaka i finesa izlazi iz okvira naih izlaganja; u daljim redovima ovog odeljka
neemo ii dalje od pokuaja da sistematizujemo postupak dobijanja frekventnih
karakteristika za malo sloenije sisteme.
e, KG (j o j )
ea
. V f ' ,- 0 o o
p o v r a tn a v e z o zo 9 0
Sl. 13-30. ematsko predstavljanje sistema sa zatvorenim kolom
Svaki sistem sa zatvorenim kolom, kao to su sistemi na sl. 13-15 do 13-27,

moe se na prost nain predstaviti ematski kao na sl. 13-30, u kojoj jedan jedini
pravougaonik (,,blok) sadri sve izuzev idealizovane povratne veze kojom se kolo
zatvara. Kad je sistem linearan, radne karakteristike tog jednog bloka mogu se
izraziti prenosnom funkcijoni K G (/<o) koja je definisana kao vektorski odnos izlazne
veliine 0 i ulazne veliine E bloka, tj.:
K G U co) = ^ - (13-99)
E
Oznaka E je uzeta za amplitudu vektora kojim se greka <3 predstavlja kad je njena
promena u vremenu sinusoidna. Na levoj strani jedn. 13-99 oznake u zagradi (/w)
12>A. C. Hall, Application of Circuit The ory to the Design of Servomechanisms, J. Frank-
lin Inst., vol. 242, str. 279-307, oktobar 1946.
ne znae da treba vriti mnoenje, ve da je prenosna funkcija u stvari funkcija

krune uestanosti co; deo ove funkcije oznaen sa K jeste statika osetljivost ili
deo nezavisan od ; deo G(/w) zavisi od w. Prenosna funkcija je prosto vektorski
odnos posledice prema uzroku i ima dosta slinosti sa mnogim prenosnim para-
metrima iz teorije elektrinih kola. Kad se jednom nae K G (jco), mogu se i drugi
podesni odnosi dobiti. Tako, kad je vektorski izraz za greku
E = @i 0 O (13-100)
mogu se dobiti sledei vektorski odnosi:
0 O __ K G O'co)
( 13- 101)
i 1+ KG(joi)
i
E _ 1
(13-102)
0 \ + KG (jG)
Zatim se lako mogu ispitati odlike radnih karakteristika sistema.
P rim e r 13-9- Odrediti prenosnu funkciju K G (j co) sistema prikazanog na sl. 13-27 i
opisanog u uvodnom pasusu od. 13-7. Prenosnu funkciju dovesti u svedeni oblik, tako da se do-
bijeKG ( j co /co) i pokazati da se iz toga rezultata moe dobiti i vektorski odnos 0/,- dat jed-
nainom 13-94.
Reenje. Jedn. 13-75 do 13-77, napisane na poetku od. 13-7a i koje izraavaju radne
karakteristike motora i servo-pojaavaa mogu se napisati u vektorskom obliku i reiti po 0 o/,
ime se dobiva:
0O k jk
K G ( j co) = - - (13-103)
h /o> (1 4*
gde je, isto kao u jedn. 13-82,
+a (13-104)
k2
Iz jedn. 13-103 vidi se da je statika osetljivost K
K = (13-105)
i da je deo prenosne funkcije zavisan od uestanosti

1
G b'co) (13-106)
j CO(1 4- j tco)
Razvijajui imenilac jedn. 13-103 i mnoei kako brojilac tako i imenilac sa kjka dobiva se:
1
K G ( j co) = ------- (13-107)
( k j k J ' Z V ? + j ( k j k a) co
Izvrivi zamenu promenljive datu jednainama 13-80 i 13-81, ovaj izraz postaje
co 1
(13-108)
^ co (co2/co) + j 2 K (to/co)
to predstavlja svedeni oblik prenosne funkcije.
Zamenom izraza 13-108 u jedn. 13-101, posle izvesnih algebarskih uproenja, dobiva se:
(13-109)
,- 1 (co2/ 2) + j 2 C(co/ co)
a to je jedn. 13-94.
c. Podravane oscilacije. Kao u svima sistemima koji sadre povratne veze
sa izlaza na ulaz, kod ma kog praktinog regulacionog sistema sa zatvorenim kolom
postoji uvek mogunost samopobuivanja tj. u sistemu moe doi do podra-
DEO 139] ELEK TR IC N A ANALOGNA KOLA 493
vanih oscilacija ak i kad nema nikakve ulazne veliine 0 ,-. U ispitivanju ove mo-
gunosti postupa se u principu na isti nain kao u prouavanju cevnih oscilatora
ili u ispitivanju mogunosti oscilovanja u cevnim pojaavaima. Ovde emo dati
kratak kvalitativni opis.
U sistemu na sl. 13-30 dovoljan broj elemenata za nagomilavanje energije,
sa propratnim vremenskim zaostajanjima i faznim pomerajima izmeu izlazne i
ulazne veliine, ine da izlazna veliina 0 dostie fazni ugao od 180 u odnosu
na greku E ve pri izvesnoj konano visokoj uestanosti. Drugim reima, za tu
uestanost prenosna funkcija KG{ju>) postaje negativan realan broj. Ako je taj broj
1 , moe doi do samopobuivanja; tj. ak i kad je 0 , = 0 , povratnom vezom
izlazne veliine a kroz zatvoreno kolo napaja se ulaz i sistem bez prestanka osciluje
sa uestanou koja odgovara faznom pomeraju od 180. Ako je taj broj vei od 1,
oscilacije se mogu javiti sa amplituom koja raste sve dok je ne ogranie nelineamosti
u sistemu, to kao proces lii na uspostavljanje napona otonog generatora opisano
u od. 5-6. Sistem nee poeti da spontano osciluje ako je amplituda prenosne funk-
cije manja od 1 za uestanost pri kojoj dolazi do faznog pomeraja od 180.
Treba naglasiti da ovi uslovi daju kriterijum za apsolutnu stabilnost. Nor-
malni sistem sa zatvorenim kolom u tim granicama radi dobro.
13-9. Elektrina kola analogna elektrom ehanikim sistem im a. Do-
minantna misao u nekim delovima prethodnih odeljaka, u kojima je bilo rei o
lineamim sistemima u kojima ima elektromehanikog sprezanja, jeste ta da se di-
namika ovih sistema moe temeljno ispitati metodima teorije elektrinih linearnih
kola. Tvrditi ovo, naravno, isto je to i tvrditi da je prouavanje kako problema
elektrinih kola tako i problema dinamike istovetno sa prouavanjem linearnih
diferencijalnih jednaina sa konstantnim koeficijentima. Ovu slinost moemo jo
vie podvui ako ukratko prodiskutujemo neka elektrina kola koja su analogna
napravama za elektromehaniko pretvaranje energije, odnosno za elektromehaniko
sprezanje. Time se istovremeno dobiva jedan metod za eksperimentalno podraa-
vanje (,,simuliranje) radnih karakteristika ovih naprava.
Analogna elektrina kola moraju biti matematiki ekvivalenti prototipnih
sistema. Ona se zbog toga osnivaju na identinosti svih lanova odgovarajuih
diferencijalnih jednaina.
P rim e r 13-10. Na sl. 13-27 ematski je prikazan elektromehaniki spregnut sistem sa
zatvorenim kolom, u kome je spreni elemenat motor za jednosmernu struju sa konstantnom pobu-
dom. Kao to je opisano u primeru 13-1, otpor u kolu indukta ovog motora je ra, ukupni momenat
inercije i optereenja J, obrtni momenat po jedinici struje i po jedinici ugaone brzine k, a induk-
tivnost indukta, reakcija indukta i gubici usled obrtanja su zanemarljivi.
a) Nai dva elektrina kola matematiki ekvivalentna ovom motoru i njegovom inerci-
jalnom optereenju u pogledu dinamikih radnih karakteristika.
b) Uporediti i prouiti ova va elektrina kola.
c) Uzeti da ovo analogno elektrino kolo ini deo dtferencijalnog analizatora (koji se druk-
ije zove analogna raunska maina, ili jo simulator) za prouavanje optih radnih karakteristik
sistema sa zatvorenim kolom putem oscilografskog posmatranja ekvivalentnih kola. ProuiU
slobodu izbora brojnih vrednosti pojedinih konstanti elektrinog kola tako da se analogno kolo
moe lako ostvariti i prosto fiziki osposobiti za funkcionisanje.
d) Pokazati moguna elektrina kola analogna itavom sistemu sa sl. 13-27.
Reenje. a) Jednaine kojima je odreeno ponaanje motora i optereenja jesu jedn. 13-1,
13-3, 13-4 i 13-5. Iz ovih jednaina mogu se dobiti izrazi za izlazni ugao 0O i za struju indukta
ia, oba u funkciji od napona na krajevima indukta ut, koji se ovde ima smatrati kao promenljiva;
dakle,
(13-110)
(13-111)
Jednaina 13-110 ista jekao i jednaina koja bi vaila za struju i napon u elektrinom kolu
sa otporom R i induktivnou L vezanim na red (sl. 13-31), ako se uzme da je struja analogna uga-
onoj brzini; ovo elektrino kolo je, dakle, analogno posmatranom sistemu. Na slian nain, jedn.
13-111 ista je kao i jednaina koja bi vaila za struju i napon u elektrinom kolu sa otporom R i
kondenzatorom C vezanim na red (sl. 13-32), ija je struja direktno jednaka struji indukta motora;
ovo kolo predstavlja, dakle, takoe jedan. analog.
R *ra
r
k
r
-W W
MA/V
. c/ei
l '3T
ut
L L
Sl. 13-31. Analogno elektrino kolo za Sl. 13-32. Ekvivalentno elektrino kolo
motor za jednosmernu struju koji je motora za jednosmernu struju koji je
optereen istom inercijom optereen istom inercijom
V) Elektrino kolo sa sl. 13-31 je matematiki analog u kome su brzina i struja analogne
veliine a i obrtni momenat i napon takoe. Jo odreenije reeno, izlazna ugaona brzina srazmerna
je struji u elektrinom kolu, dok je obrtni momenat na vratilu srazmeran naponu na krajevima in-
duktivnosti. Struja u ovom kolu oigledno nije u prostom odnosu sa strujom koja stvarno postoji
u motoru. Ovo kolo se ne moe zato vezati za izlazne krajeve fizikog pojaavaa oekujui da e
ono tano predstavljati potronju motora u odnosu na pojaava; drugim reima, ono je analogno
kolo a nikako envivalentno kolo u tome smislu da na svojim krajevima odrava tane fizike vred-
nosti struje i napona. Meutim, ovo kolo kao matematiki analog moe da ini vaan deo raunske
maine kad su pojaava i ostali propratni ureaj predstavljeni odgovarajuim analozima. Kao
to je reeno u ta. c nie, sainioci srazmernosti ili konstante skale tj. odnosi brzinastruja i
obrtni momenatnapon mogu se promeniti da bi se fizika reprodukcija kola mogla sprovesti
to podesnije.
Elektrino kolo sa sl. 13-32 je slino prethodnom matematiki analog, ali je isto tako i
ekvivalentno kolo po tome to je odrana identinost fizikog napona i fizike struje na krajevima
motora. Ovo kolo moemo stoga vezati za izlaz pojaavaa sa uverenjem da e u potpunosti predsta-
vljati dejstvo motora u radu pojaavaa. Ovde su brzina i napon analogne veliine, a i obrtni mo-
menat i struja su takoe analogne veliine. Tanije reeno, izlazna ugaona brzina srazmerna je na
ponu na krajevima kondenzatora, a obrtni momenat na vratilu srazmeran je struji u kolu. Kao to
e se videti u ta. c, sainioci srazmernosti ili konstante skale tj. odnosi brzinanapon i obrtni
momenatstruja ne smeju se menjati u cilju pogodne fizike reprodukcije, jer bi se inae izgu-
bile osobine ekvivalentnog kola a samo kolo bi se imalo smatrati prostim matematikim analogom.
c) Pri oscilografskom posmatranju prelaznih pojava u kolu kao to je ono na sl. 13-31, pre-
lazno stanje se obino ostvaruje repetetivno pomou sinhronog prekidaa i takva pojava se na
zastoru oscilografa posmatra, odnosno fotografie. Trajanje prelazne pojave mora zato da bude
toliko da zauzima samo deo periode repetitivnog napona i zato mora postojati mogunost za pro-
menu vremenske skale.
Za kolo na sl. 13-31 diferencijalna jednaina 13-110 moe se napisati u obliku
(13-112)
a2 k d \ 2 a d\
a nova vremenska promenljiva Xje:
t
X= - (13-113)
a
Prema tome kad se induktivnost menja mnoei je sa 1 /a2 i kad se otpor menja mnoei ga sa
1 ja, dobiva se nova vremenska skala promenjena za sainilac 1 /a u odnosu na prvobitnu.
Moe se javiti potreba za jo jednom promenom skale u cilju da se fiziki elementi kola mo-
gu lako ostvariti i da se naponi i struje mogu lako meriti. Induktivnosti i otpori mogu se lako dove-
sti na vrednost b puta veu mnoei obe strane jedn. 13-112 ovim faktorom, to daje
b_JL>% b k d%
(13-114)
a2 k 4X2 a d\
S druge strane, ako je nepovoljno da se faktor b povezuje sa naponom ut, jedn. 13-114 moe se
napisati u obliku:
r t*Ot
b Jra<P(6Jb) , b d((s0lb) -~Si
+ (13-115)
dX2 d\ ) o VWV*
7 T
C/nt pojaavae i0* dJ !f |L
Kao treu mogunost pomenimo da se faktor b
moe povezati delom sa 0Oa delom sa ut.
Kao ilustracija mogu posluiti brojne s t r u jn i
vrednosti date u primeru 13-1 (6 = 0,328, ra=34, t i v o r 3
J = 5,85 x 105). Odgovarajui otpor i induktiv-
nost na sl. 13-31 jesu I= 0 ,328fliL = 6,05 mH.
Pretpostavimo meutim daje trajanje prelazne po-
jave u ovom motoru procenjeno na 1,0 s kao i da Sl. 13-33. Analog kola sa sl. 13-27
sinhroni prekida radi sa uestanou od 10 Hz.
Da bi se vremenska skala prilagodila, moe se za
a izabrati vrednost 100, ime se R i L menjaju na 3,28 m Q odnosno 0,606 p.H. Upotreba faktora
b = 106promcnila bi R, L na mnogo zgodnije vrednosti od 3280 Q odnosno 0,606 H.
U sluaju sl. 13-32 ne moe se izvriti nijedna od ove dve promene skale ako se ele da
sauvaju osobine ekvivalentnog kola; za brojne vrednostiiz primera 13-1, R mora imati vred-
nost 34 Oa C vrednost 544 p.F. Ako osobine ekvivalentnog kola ne treba da se sauvaju, a kolo
se smatra prostim matematikim analogom, stepeni slobode isti su kao u sluaju s l. 13-31.
d) Analog za celinu sistema, zasnovan na elektrinom kolu sa sl, 1331, prikazan je na
sl. 13-33. Izvor na levoj strani slike je strujni izvor a ne uobiajeniji naponski izvor. Kondenza-
tor Cint slui za intergisanje; struja u njemu je (z, i0) i ona je stoga srazmerna sa (0;O0)ldt.
Napon na njegovim krajevima srazmeran je sa (0,- 0o), tj. sa grekom u poloaju. Njegov ka-
pacitet mora biti dovoljno veliki da bi mu uticaj na sruje i, i i0ulaznog i izlaznog kola bio zanemar-
ljiv13>
Ekvivalentno kolo sa sl. 13-32 pripada tipu kola uobiajenom za sve naprave
za elektromagnetno pretvaranje energije kod kojih su odnosi izmeu obrtnog mo-
menta (ili sile) i struje, s jedne strane, i ugaone (ili lineame) brzine i indukovanog
napona s druge strane linearni. Ova kola se mogu upotrebiti za prouavanje itavog
niza elektromagnetnih naprava, meu kojima D Arsonvalovog, balistikog i vibra-
cionog galvanometra, oscilografa sa petljom, dinamikog zvunika i dinamikog
mikrofona.14)
13-10. R ezim e. Po svojoj prirodi problemi dinamike su problemi sistema
a ne problemi jedne jedine maine. Optereenja maina su neto vie nego nejasni
ureaji koji apsorbuju propisanu ili proraunatu koliinu snage: njihove dinamike
karakteristike moraju biti opisane sa istim stepenom briljivosti kao i dinamike
karakteristike same maine. U mnogim problemima i izvori elektrine energije
moraju biti opisani na slian nain. Meu komponente sistema spaaju tako ne
samo maine, ve i elektronski pojaavai, upravljene usmerae, statika elektrina
kola i kombinacije isto mehanikih elemenata, pri emu sve komponente igraju
podjednako vane uloge u ostvarivanju jednog opteg zadatka. Osnova mnogih
analiza lei u pretpostavci da se radne karakteristike komponenata sistema mogu
izraziti linearnim odnosima meu promenljivima. Dati su ipak primeri koji treba
da ilustruju tipine postupke kojih se treba drati da bi se uzeo u obzir uticaj
13) Razmatranja o analogijama servomehanizama ovoga tipa i o rezultatima dobivenim iz

njih nalaze se u lancima: G. D. Mc Cann, S. W. Hervvald i H. S. Kirschbaum, Electrical Ana-
logy Methods Applied to Servomechanism Problems, Trans. A IE E , vol. 65, str. 91-96, februar
1946; S. W. Hervvald i G. D. Mc Cann, Dimensionless Analysis of Servomechanisms by Electri-
cal Analogy, Trans. A IE E , vol. 6 ', str. 636 639, oktobar 1946.
11J Dalja opta razmatranja o elektromehanikim ekvivalentnostima mogu se nai u sle-
deim radovima: F. A. Firestone, The Mobility Methodof Computing the Vibration of Linear
Mechanical and Eletrical Systems, J. AppliedPhys.vol., 9, str. 373 387, 1938;M. F. Gardner i J.
L. Barnes, Transient in Linear Systems , John Wiley and Sons, Inc., Njujork, str. 50-85, 1942.
496 ELEK TR O M EH A N I K I S IST EM I [GLAVA 13.
vanih nelinearnosti. Linearne analize su najvanije za nae svrhe i sledea razma-

tranja odnose se samo na njih, izuzev ako nelineamosti nisu eksplicitno pomenute.
Dinamike analize kako prostih tako sloenijih sistema svode se u principu
na prouavanje linearnih diferencijalnih jednaina sa konstantnim koeficijentima.
Ukoliko su u pitanju elektromotori kao komponente sistema, odgovarajue jednaine
su napisane izraavajui injenicu da obrtni momenat koji nastaje usled elektro-
magnetnog pretvaranja energije mora biti jednak obrtnom mpmentu isporuenom
mehanikom sistemu, pri emu se gubici usled obrtanja zanemaruju ili priblino
uzimaju u obzir kao deo gubitaka usled trenja optereenja. Ostale jednaine izra-
avaju dinamike radne karakteristike drugih komponenata sistema i ogranienja
nametnuta njihovim meusobnim povezivanjima. Jednaina u kojoj se eljena
promenljiva javlja kao funkcija vremena dobiva se kombinovanjem ovih jednaina
i ona je linearna diferencijalna jednaina iji red zavisi od broja nezavisnih ele-
menata sa nagomilavanjem energije u sistemu. eljena promenljiva na koju je usred-
sreena glavna panja obino opisuje ponaanje vratila na izlazu; specifina dife-
rencijalna jednaina zavisi onda od toga da li je zavisna promenljiva ugaoni poloaj,
ugaona brzina ili ugaono ubrzanje osovine.
Glavna tema koja se provlai kroz itavu glavu, a to je da se u prouavanju
dinamike sistema primenjuju rezonovanja i metode identine onima u anahzi
elektrinih kola, posledica je injenice da se oba problema svode na prouavanje
istih diferencijalnih jednaina. U skladu s tim, ispitivanja jednaina iz dinamike
maina zasnovana su na metodu analize prelaznog stanja i na metodu frekventnih
karakteristika. Analiza prelaznog stanja ima to preimustvo da se moe neposred-
nije i opipljivije tumaiti: kriva koja u funkciji vremena prikazuje, na primer, niz
snanih prebaaja i podbaaja u odnosu na eljeni poloaj, moe ostaviti malo sumnje
0 vrednosti sistema u dinamikom pogledu. Analize prelaznog stanja imaju nedo-
statak u tome to uvek zahtevaju mnogo tekog raunanja izuzev u prostijim si-
Stemima, kao i u tome to je teko nai korekcione mere kad odziv u prelaznom stanju
ne zadovoljava. Oba ova nedostatka se mogu znatno ublaiti, ali i ne sasvim od-
straniti izraavajui jednaine i reenja u bezdimenzionom obliku.
Fiziko tumaenje frekventnih karakteristika nije tako neposredno oigledno
1 opipljivo kao u sluaju analize prelaznog stanja, a iskustvo dobiveno iz teorijskih
i praktinih uporeenja veoma je korisno. Za sisteme opisane jednainama drugog
reda mogu se uspostaviti izvesne korelacije izmeu odziva u prelaznom stanju i
frekventne karakteristike, to je prikazano uporeenjem slika 13-8 i 13-28. Za slo-
enije sisteme, meutim, ova korelacija nije ni neposredna ni jednostavna. Ona se
u osnovi sastoji u tome da je mogue nai odziv linearnog sistema u prelaznom
stanju kad je akciona funkcija analitika im mu je poznat ustaljeni odziv za sve
uestanosti tj. njegova frekventna karakteristika. Za nae svrhe, tumaenje i primena
postupka frekventnih karakteristika za sisteme vieg reda moraju se empiriki
iskonstruisati podraavanjem korelacija za sisteme drugoga reda. Ovo je ukralko
izloeno u citatu iz od. 13-8 koji proizvoljno postavlja granicu maksimuma odnosa
izlaz-ulaz na oko 1 1 / 3 do 1 f> i ukazuje da uestanost pri kojoj se taj maksimum
javlja treba da bude bar tri puta vea od reciprone vrednosti intervala dozvoljenog
za prelazne pojave. Ovakve empirike smemice, kombinovane sa iskustvom, ospo-
sobljavaju nas konano da iz frekventne karakteristike elektromehanikog sistema
sa zatvorenim kolom izvuemo zakljuke u duhu tumaenja slinih karakteristika
za elektrinu spregu, filtar, pojaava, mikrofon ili zvunik.
U stvari, izvestan stepen empirizma ili potrebe za inenjerskim rasuivanjem
namee se slino u primeni analiza prelaznih pojava, jer se mora pretpostaviti
postojanje jednog ili nekoliko sasvim odreenih poremeaja. Primenljivost ovih
analiza zavisi u izvesnoj meri od vemosti sa kojom pretpostavljeni poremedji
DEO 13-10] E E 2IM E 497
podraavaju stvarne radne uslove. tavie, kad se posmatra itav niz raznih pore-
meaja, moe se desiti da neka konstrukcija koja je optimalna za jedan poremeaj
ne bude optimalna i za drugi i stoga je neophodno kako rasuivanje tako i iskustvo
da se doe do jednog opteg optimuma.
Odreivanje frekventnih karakteristika izvesnog sistema vri se na organizo-
van nain kombinujui prenosne funkcije pojedinih komponenata sistema u cilju
dobijanja prenosne funkcije za celinu. Ove prenosne funkcije su vektorski odnosi
izmeu izlazne i ulazne veliine izraeni kao funkcije krune uestanosti ulazne
veliine koja se menja po sinusnom zakonu. One izraavaju slabljenje (ili pojaanje)
i fazni pomeraj koji nastaju kad se proe od ulaza do izlaza posmatrane komponente.
One lie na prenosne konstante i parametre iz teorije lineamih elektrinih kola.
Ova slinost, koja pri prouavanju automatskih regulatora, servomehanizama i poja-
avaa sa povratnom spregom postaje oigledna, od velike je pomoi pri prouavanju
sve ove tri vrste aparata.
Pojmovi prenosne funkcije i frekventne karakteristike primenjeni na kom-
ponente sistema kao to su statika kompenzaciona kola i elektronski pojaavai
izgledaju potpuno normalni otprve i ne izazivaju nikakvu ili samo malu zabunu
pri fizikom tumaenju. Ali kada se primene na komponente kao to su motori
i generatori za jednosmernu struju, onda ovi pojmovi, sa naizmeninim ulaznim i
izlaznim veliinama koje sadre, mogu spoetka dovesti do izvesne zabune. Znamo,
na primer, da od normalnog praktinog motora za jednosmernu struju sa konstant-
nom jednosmernom pobudom ne moemo oekivati da radi uspeno kad mu se
na krajeve indukta prikljui naizmenini napon uestanosti 60 Hz. Ali, s druge
strane, znamo da brzina ovakvog motora verno sleduje sporim promenama pri-
kljuenoga napona, ukljuujui i njegovu promenu smera, promenama recimo
reda jednog dela herca, da navedemo jedan siguran krajnji sluaj. Zadatak kako
prenosnefunkcije tako frekventne karakteristike i jeste utom e da prui kvantitati-
vno merilo sposobnosti motora da sleduje promenama kad njihove brzine rastu
poevi od vrlo malih vrednosti. U skladu sa prethodnim konstatacijama, oekujemo
da odnos amplituda izlazne i ulazne veliine sistema u kome se ovaj motor
nalazi bude za niske uestanosti blizak jedinici, a za 60 Hz praktiki nula. Posma-
tranjem prenosnih funkcija i frekventnih karakteristika vidi se ne samo da je ovaj
motor nepogodan kao maina za pretvaranje energije,ako su vane takve brzine
promene koje odgovaraju uestanosti od 60 Hz, ve nam i omoguuje da nacrtamo
priblinu liniju granine uestanosti iznad koje sistem nije pogodan. Primenom
pojma prenosne funkcije maina zaista postaje element elektrinog kola u irem
smislu objanjenom u od. 4-13. Ideja da se neki nedostaci maine ublae pomou
kaskadnih kompenzacionih sprega, koje se sastoje od statikih elektrinih kola,
postaje prirodnija i moe se lake primeniti kad se kako maina, sa njenim elektri-
nim i mehanikim elementima, tako i kompenzacione sprege svrstaju u istu ka-
tegoriju.
Kao to je ve bilo unapred reeno u od. 4-13, predstavljanje maine kao
elementa kola u elektromehanikom pogledu zasnovano je na relativno oevidnoj
jednostavnosti odgovarajue teorije maina. Ovu jednostavnost namee injenica
da se mnogi sistemi sastoje od komponenata kombinovanih na komplikovan nain,
to nalae da se svaka komponenta predstavi to je mogue jednostavnije ali sa
dovoljnom tanou. Zanemarivanje efekata kao to su zasienje i reakcija indukta
odraava se, naravno, na tanosti rezultata. Sa gledita stabilnosti, odnosno od-
sustva oscilovanja, zanemarenje zasienja je obino samo jedna sigurnija priblinost,
jer sistem onda ima veu osetljivost, a poveana osetljivost je esto praena pove-
anim oscilovanjem. Uopte uzev, za red veliine greke koja nastaje usvojenim
pretpostavkama i priblinostima moe se oekivati da iznosi oko 1 0 odsto, ak i
32 Elektrine maine
498 ELEK TR O M EH A N I K I SIST EM I [GLAVA 13.
kad su konstante sistema paljivo izmerene ili izraunate, to je samo po sebi te-
ak zadatak. Konano podeavanje radi preciznog postizanja postavljenih uslova
mora se vriti eksperimentalno, kad je sistem ve sagraen.
Naravno neizbeno se javljaju i problemi u kojima se nelineamosti ne mogu
zanemariti. Reavanje grafikim integrisanjem predstavlja jedan od uobiajenih
metoda nelineame analize; druga mogunost je upotreba raunskih maina. Ove
analize su oigledno veoma komplikovane, izuzev za proste sisteme, ali mnogi pro-
blemi su u ekonomskom i tehnikom pogledu toliko vani da se ove komplikovanosti
moraju podneti i problemi podrobno prouavati. Elektromehanike oscilacije do
kojih moe doi u elektro-energetskim sistemima pruaju nam jedan primer za to.
Uprkos injenici da je ovde, zahvaljujui usvojenim pretpostavkama i pri-
blinostima, u veini analiza primenjena samo relativno prosta teorija maina,
sa poverenjem i autoritativno ne moe se produiti rad bez podrobnijeg teorijskog
poznavanja steenog opimim prouavanjem rada maina. Podrobnije znanje i
iskustvo omoguavaju nam da odmerimo i procenimo rezultate, kako bismo bili
sigurni da nismo uinili nikakav vei propust i da ocenimo granice u kojima rezul-
tati imaju smisla. Sem toga, potpune teorijske pojedinosti vane su za optimalno
projektovanje maine sa dinamikog gledita. S obzirom da maina esto pred-
stavlja u dinamikom smislu najslabiju taku sistema, potreba za usavravanjem
pojedinosti dvostruko je vana.
Postojanje elektrinih kola ekvivalentnih elektromehanikim elementima si-
stema koji su opisani lineamim diferencijalnim jednainama sa konstantnim koe-
ficijentima istie iroku primenljivost postupaka analize elektrinih kola. Nae
prouavanje elektrinih maina, zapoeto razmatranjem pojava zajednikih svim
napravama za elektromehaniko pretvaranje energije, zavrava se u skladu s tim
naglaavanjem iste opte iroke slinosti.
ZADACI
13-1. U ovom zadatku se radi o putanju u rad motora za jednosmernu struju sa otonom
pobudom, to je prouavano u primeru 13-1.
a) Na red sa induktom treba vezati spolja otpor za putanje u rad i iskljuivati ga deo po
deo postupno sve dok motor ne dostigne radnu brzinu. Prouiti ta sve utie (1) na energiju ra-
sturenu u kolu indukta za vreme putanja u rad i (2) na vreme potrebno da se praktiki dostigne
konana brzina.
b) Prouiti uticaj ukljuenja aditivnog rednog pobudnog namotaja (1) na energiju rastu-
renu u kolu indukta za vreme putanja u rad i (2) na vreme potrebno da se praktiki dostigne ko-
nana brzina.
13-2. Indukti motora i generatora jednosmerne struje vezani su elektriki neposredno
u cilju dobijanja Vard-Leonardovog sistema. Generator se pokree pogonskim motorom konstan-
tne brzine a pobuda elektromotora se odrava konstantnom. Ovaj motor je optereen isto iner-
cijalnim optereenjem. Treba primeniti linearizovanu analizu na rad motora i generatora.
Nominalna snaga motora je 3 KS a ostale njegove karakteristike su sledee:
Otpor indukta 0,75 G
Gk2(zajedno sa optereenjem) 40 funti-stopa2(tj. 1,68 kp m2)
Obrtni momenat po jedinici struje 1,25 Nm /A
Induktivnost indukta je zanemarljiva.
Veliina generatora je takva da je pogodan za napajanje motora od 3 KS, a karakteristike su mu
sledee:
Otporindukta 0,25 1
Otpor pobudnog namotaja 200 Q
Induktivnost pobudnog namotaja 10 H
Napon indukovan u induktu po jedinici pobudne struje 1500 V/A
ZADACI 499
Reakciju indukta i sve gubitke usled obrtanja treba zanemariti.

U trenutku kad je generator nepobuen a indukt motora nepokretan, na pobudni namotaj
generatora prikljuen je naglo konstantan napon od 36,6 V.
a) Napisati brojnu jednainu za brzinu obrtanja motora u funkciji vremena.
b) Nacrtati krivu brzine u funkciji vremena.
c) Odrediti vreme potrebno da brzina dostigne vrednost 98 odsto od njene konane vred-
nosti.
13-3. Valjaoniki motor za jednosmernu struju koji se upotrebljava za pogon pomonih
ureaja u valjaonicama elika ima karakteristike' u ustaljenom stanju date u tablici 13-1. Kriva
brzine nacrtana je za napon na krajevima od 230 V. Ukupni otpor indukta, namotaja redne pobude
i namotaja pomonih polova u zagrejanom stanju iznosi 0,033 fl. Pretpostaviti da je pad napona
na dirkama 1 V po dirki pri svim optereenjima. Za indukt motora je GKl = 335 funti-stopa2
(tj. 14,1 kp m2), a za magnetnu konicu koja se s motorom upotrebljava je Gk2 = 106 fund-stopa2
(tj. 4,46 kp m2).
T A B L I C A 13-1
Struja Obrtni momenat
Brzina
indukta
ob/min funta-stopa Nm
A
100 640 300 407
200 560 600 814
300 480 900 1220
400 460 1300 1760
500 430 1700 2310
600 410 2100 2850
700 390 2500 3390
Ovaj motor sa konicom treba upotrebiti za pogon jedne zupaste poluge. Da

bi se spreilo abanje zupanika kad zupasta poluga doe u krajnji poloaj motor radi sa ot-
porom vezanim stalno na red sa induktom, koji ograniava struju pri nepominom induktu na dvo-
struku vrednost nominalne struje. Kontaktori za putanje u rad ne upotrebljavaju se. Obrtni mo-
menat usled trenja zupaste poluge i zupanika iznosi 250 funti-stopa (tj. 340 Nm) kod motora.
Za ovaj se momenat moe smatrati da je konstantan pri svim brzinama. Ekvivalentno Gk2 poluge
i zupanika svedeno na vratilo motora iznosi 200 funti-stopa2(tj. 8,42 kp m2).
a) Nacrtati brzinu motora u funkciji i struje indukta poev od stanja mirovanja pa do brzi-
ne odreene optereenjem od trenja.
b) Nacrtati brzinu motora u funkciji vremena za motor koji polazi iz stanja mirovanja i
ubrzava se do brzine odreene optereenjem od trenja.
c) Nacrtati put zupaste poluge u funkciji vremena poev od stanja mirovanja do brzine
odreene optereenjem od trenja, uzimajui da se poluga pokree za 6 in (tj. 15,24 cm) kad se
motor obrne za pun obrt.
13-4. Na sl. 13-34 prikazani su generator i motor za jednosmernu struju, gde se pobuda
generatora napaja iz pojaavaa u dvotaktnoj sprezi klase A. On sainjava deo eme upotreb-
ljene za automatsko regulisanje brzine motora. Motor radi sa isto inercijalnim optereenjem.
Treba upotrebiti linearizovanu analizu rada motora i generatora. Reakciju indukta i sve gubitke
usled obrtanja treba zanemariti.
Nominalna snaga motora je 3 KS, a ostale karakteristike su mu:
Otpor indukta 0,75 2
Gk2(zajeno sa optereenjem) 40 funti-stopa2 (tj. 1,68 kp m2)
Obrtni momenat po jedinici struje indukta 1,25 Nm/A
Veliina generatora je takva da je pogodan za napajanje ovog motora od 3 KS, a karakte-
ristike sumusledee:
Otpor indukta 0,25 2
Otpor pobudnog namotaja 200 (po jednom delu)
Induktivnost pobudnog namotaja 10 H (po jednom delu)
Koeficijent sprege izmeu delova pobudnog namotaja 1,0
Indukovani napon po jedinici razlike struja dva dela pobudnog namotaja 1500 V /A
Obe cevi su istovetne a sainilac pojaanja im je p. = 10, i anodni otpor rp = 800 2.
U trenutku kad je rezultantna pobuda generatora jednaka nuli a motor nepomian, na
ulaz pojaavaa prikljui se konstantan napon Ef = 15,3 V.
a) Napisati brojnu jednainu za brzinu obrtanja motora u funkciji vremena.

b) Nacrtati krivu brzine u funkciji vremena.
c) Odrediti vreme potrebno da brzina dostigne 98 odsto od njene konane vrednosti.
k o n sto n tn o
p o b u d n a s t r u ja
opterecenjo
prenap on anodni p o b u d n i n a m o taj m oto r konstantne
re S e tk e napon g e n e ra to ra iz dva b r z in e
d e la
Sl. 13-34. Vard-Leonardova grupa u kojoj se pobuda generatora napaja iz pojaavaa sa elek-
tronskim cevima, zad. 13-4
13-5. Motor za jednosmernu struju pokree isto inercijalno optereenje. Indukt i
pobuda mu se napajaju iz izvora konstantnog jednosmernog napona. U poetku motor radi u uslo-
vima ustaljenog stanja. Sve gubitke usle obrtanja, kao i reakciju indukta treba zanemariti. Pret-
postaviti da je fluks direktno srazmeran pobudnoj struji, kao i da je induktivnost indukta za-
nemarljiva.
Pobudni otpornik naglo biva kratko spojen. Izvesti diferencijalnu jednainu za brzinu mo-
tora posle ovog poremeaja, upotrebljavajui uobiajene oznake za razne veliine. Ispisati sve poe-
tne uslove. Ne trai se da se ova jednaina rei.
13-6. U modernim kontinualnim valjaonicama valjci izmeu kojih prolazi poluga tokom
procesa valjanja rasporeeni su jedan za drugim, pri emu se veina valjaka pokree posebnim
motorima. Obino se upotrebljavaju motori za jednosmernu struju napajani iz jednog ili vie gene-
ratora. Prelazne promene brzine motora posle naglog optereivanja kad poluga naie iz jednih
na druge valjke moe ozbiljno da ugrozi kvalitet proizvoda. Posebno je od najveeg znaaja tre-
nutni pad brzine koji nastaje pri maksimumu prelazne oscilacije.
Posmatrajmo samo jedan motor M napajan iz generatora G ; oba imaju nezavisnu i kon-
stantnu pobudu. Unutranji napon E generatora moe se smatrati konstantnim, a reakcija indukta
obe maine zanemarljivo malom. Kad se motor obre bez spoljnjeg optereenja, a sistem je u
ustaljenom stanju, meu valjke ulazi poluga u trenutku t = 0, usled ega obrtni momenat opte-
enja naglo poraste od nula do vrednosti M . Date su sledee brojne vrednosti:
Unutranji napon generatora G E = 387 V
Ukupna induktivnost indukta motora i generatora L = 0,00768 H
Ukupni otpor indukta motora i generatora R = 0,0353 Q
Momenat inercije indukta motora i prikljuenih valjaka svedenih
na brzinu motora J = 42,2 kg m2
Elektromehanika konstanta motora k = 4,23 Nm/A
Struja indukta u praznom hodu io = 35 A
Naglo prikljueni obrtni momenat M = 2040 Nm
Odrediti sledee veliine:
a) Nepriguenu krunu uestanost prelaznih oscilacija brzine.
b) Odnos priguenja sistema
c) Vremensku konstantu sistema (u s)
d) Poetnu brzinu (u ob /min)
e) Poetno ubrzanje (u ob /min po s)
/ ) Konano smanjenje brzine (u ob /min)
g) Trenutni pad brzine (u ob /min)
13-7. Viefazni asinhroni motor ima zanemarljive gubitke usled obrtanja, a optereenje
mu je isto inercijalno. Ukupni momenat inercije rotora i optereenja je J.
a) . Nai izraz za gubitak energije u rotoru tokom putanja u rad. Rezultat izraziti u funkc
od / i sinhrone ugaone brzine cos.
b) Nai izraz za gubitak energije u rotoru kad mu se promeni smer menjanjem redosleda
faza napona (postupkom ukrtanja faza). Rezultat izraziti u funkciji od J i od cos.
c) Ustanoviti i prouiti stepen zavisnosti rezultata pod a i pod b od eme za ogranienje
struje koja se moe primeniti za vreme putanja u rad i promene smera.
ZADACI 501
d) etvoropolni trofazni asinhroni motor, 5 KS, 60 Hz sa kaveznim rotorom, ima pri

punom optereenju stepen korisnosti od 85,0 odsto. Ukupno Gk? rotora i optereenja je 1,5
funti-stopa2 (tj. 0,063 kp m2). Za ukupne gubitke motora pri promeni smera obrtanja moe se
uzeti da su 2,25 puta vei od gubitaka u rotoru. Pogoranje ventilacije usled manje prosene brzi-
ne za vreme menjanja smera treba zanemariti.
Upotrebljavajui rezultat iz ta. b izraunati koliko se puta u minutu moe motoru prome-
niti smer obrtanja a da se ne pree njegov dozvoljeni porast temperature.
e) Diskutovati o dobrim i ravim stranama rezultata pod d.
13-8. U sledeoj tablici date su take na krivoj obrtni momenatbrzina trofaznog asin-
hronog motora sa kaveznim rotorom kad su mu prikljueni uravnoteeni nominalni naponi:
Obrtnimomenat,relativnavrednost | 0 1,00 2,00 3,00 3,50 3,25 3,00
Brzina, relativna vrednost | 1,00 0,97 0,93 0,80 0,47 0,20 0
Bazna brzina je sinhrona brzina, a bazni obrtni momenat je nominalni obrtni momenat. Motor je
spregnut sa mainom alatkom koja zahteva nominalni momenat bez obzira na brzinu. Momenat
inercije motora i optereenja zajedno je toliki da je potrebno vreme od 1,2 s da oni postignu no-
minalnu brzinu kad je obrtni momenat ubrzanja jednak nominalnom.
Pretpostavimo da motor radi na svom optereenju pod normalnim ustaljenim uslovima.
Usled kratkog spoja u susedstvu, napon na krajevima motora naglo spadne na 50 odsto od nomi-
nalne vrednosti. Na toj snienoj vrednosti on ostaje 0,6 s, a potom se vraa na normalnu vred-
nost kad kratki spoj bude otklonjen. Zatita motora od podnapona ne stupa u dejstvo. Hoe li se
motor zaustaviti? Ako nee, koja mu je najmanja brzina? Zanemariti sva dejstva sporednog znaaja.
13-9. estopolni trofazni asinhroni motor sa prstenovima, 230 V, 60 Hz, ima rasipnu
reaktansu statora i rotora zajedno od 0,50 Cl po fazi, svedeno na stator, momenat inercije rotora i
optereenja zajedno od 1,0 kg m2, zanemarljive gubitke (izuzev gubitke u bakru rotora) i zane-
marljivu struju magneenja. Vezan je za uravnoteeni trofazni izvor od 230 V, a radi na isto iner-
cijalnom optereenju. Putanje u rad vri se direktnim ukljuenjem napona mree, a otpor u kolu
rotora treba podeavati tako da motor i njegovo optereenje dostignu, poev od stanja mirovanja,
polovinu sinhrone brzine za najkrae mogue vreme.
Odrediti vrednost rotorskog otpora svedenog na stator i minimalno vreme potrebno da se
postigne polovina sinhrone brzine.
13-10. Donji citatuzet je iz amerikih standarda za obrtne elektrine maine ,,ASA Stan-
dards C50 1943, Rotating Electrical Machinery , izdatih od strane drutva American Stan-
dard Association 1943. godine u Njujorku. U njemu se daje izraz za prirodnu uestanost sinhro-
nog motora vezanog direktno na krutu mreu.
Dokazati da je ovaj izraz ispravan.
Izraz za nepriguenu prirodnu uestanost oscilacija nekog sistema beskonane snage
(tj. krute mree) glasi:
gde su: / = prirodna uestanost ciklusa u minutu

n = brzina obrtanja u ob/min
pr = sinhronizaciona snaga, definisana pod (d)
f = uestanost kola u Hz
G = teina svih obrtnih delova u funtama
k = poluprenik inercije.
,,(d) Sinhronizacioni koeficijent pr odreen je kolinikom snage na vratilu i odgovara-
jueg ugaonog pomeraja rotorau elektrinim radijanima. On se izraava u kW/rad. Kad nije druk-
ije naznaeno, sve date Vrednosti vae za nominalne vrednosti napona, snage, sainioca snage i
uestanosti.
13-11- Za sinhronizaciju alternatora sa elektroenergetskim sistemom idealni uslovi su
kad je napon alternatora jednak naponu na sabirnicama sistema po veliini, po uestanosti i po fazi.
Kad se uslovi razlikuju od ovih, dolazi do elektromehanikih oscilacija rotora praenih nepoeljno
velikim udarima struje i snage. Sve dok oscilacije nisu suvie velike, mogu se ispitati pomou
linearizovane analize.
Uzeti da 26-polni alternator, od 2500 kW, cos 9 = 0,80,25 Hz, pokretan motorom sa tenim
gorivom, treba sinhronizovati sa sistemom uestanosti 25 Hz dovoljno velikim da se moe smatrati
kao kruta mrea. Za alternator, pogonski motor i zamajac zajedno je Gk2 = 750 000 funti-stopa2
(tj. 31600 kp m2). Koeficijent prigune snage p j iznosi 3600 vata po elektrinom stepenu i sekundi,
a koeficijent sinhronizacione snage ps iznosi 1,21 X 105 vata po elektrinom stepenu. Kako za pd
tako za ps moe se uzeti da ostaju konstantni. U svim sluajevima koji se nie izlau, napon na
502 ELEKTROMEHANICKI SISTEMI [GLAVA 13.
krajevima podeava se na ispravnu veliinu. Regulator brzine pogonskog motora dovoljno je neo-
setljiv tako da ne stupa u dejstvo za vreme sinhronisanja.
a) Uzeti da je brzina alternatora u poetku podeena na ispravnu vrednost, ali da se sin-
hronizovanje vri u trenutku kad napon alternatora prednjai za 20 elektrinih stepeni ispred
napona mree. Nai izraz za elektromehanike oscilacije koje tada nastaju. Takoe nai najveu
vrednostmomentakojidelujenarotorzavreme sinhronisanja. Gubitke zanemariti, a ovaj momenat
izraziti u procentima od momenta koji odgovara nominalnim vrednostima zabeleenim na tablici
motora.
b) Ponoviti raun pod a) ali kad se alternator sinhronizuje u trenutku kad mu je ugao
ispravan ali mu je brzina u poetku vea nego to treba za vrednost koja odgovara uestanosti
od 1,0 Hz.
c) Ponoviti raun pod a) ali kad je u trenutku sinhronizacije stanje takvo da napon alter-
natora prednjai za 20 elektrinih stepeni ispred napona mree ida je brzina vea nego to treba za
vrednost koja odgovara uestanosti od 1,0 Hz.
13-12. a ) . Viefazni sinhroni motor radi spoetka neoptereen, pa mu se vratilo naglo
mehaniki optereti nominainim momentom. Nacrtati krivu trenutnih vrednosti brzine u funk-
ciji vremena neposredno posle ovoga.
b) Ponoviti ta. a kad se sinhroni motor zameni viefaznim asinhronim motorom.
c) Ako se dve dobivene krive za a i b razlikuju ma u kom pogledu, dati glavne razloge
za te razlike.
13-13. Sinhroni motor koji pod nominalnim uslovima rada uzima iz mree prividnu sna-
gu od 10000 kVA povezan je sa krutom mreom pomou kratkog voda ija je impedansa isto
reaktivna. Nominalne veliine motora su: 60 Hz, 600 ob/min, a zajedno sa optereenjem ima
Gk2 = 500 000 funti-stopa2 (tj. 21 000 kp m2). Kriva snagaugao pod uslovima prelaznog stanja
data mu je izrazom 2,00 sin 8, gde je amplituda data kao relativna vrednost sa bazom 10 000 kVA.
a) Kad se motor u poetku obre neoptereen, pa mu se vratilo naglo optereti sa 10 000 kW,
pita se da li e on ostati u sinhronizmu.
b) Kolikim optereenjem sme motor da se optereti naglo a da ne ispadne iz sinhronizma?
c) Uzeti da ovakvo naglo optereenje traje svega 0,2 s, a da posle toga proe relativno dugo
vremena pre nego to se motor ponovo optereti. Odrediti maksimalnu vrednost takvog optere-
enja koje ne dovodi do ispadanja iz sinhronizma. U ovom postupku primeniti kao pomono sred-
stvo kriterijum jednakih povrina. Za svrhe izraunavanja ugla 8 za 0,2 s zanemariti priguenje i
upotrebiti linearizovanu analizu u kojoj se kriva snagaugao aproksimira pravom linijom kroz
koordinatni poetak i taku za 60.
d) Radi uporeenja sa ovom priblinom, linearizovanom analizom za odreivanje ugla
8 za 0,2 s iz ta. c, prouiti lanak I. H. Summers i J. B. Mc Clure, Progress in the Study of System
Stability, Trans. A IE E , vol. 49 str. 132, 1930 god. Upotrebiti proraunate krive njihanja date
u tom lanku. Dobijene rezultate uporediti sa rezultatima iz ta. c.
13-14. Ovaj problem se odnosi na uproeni regulacioni sistem sa zatvorenim kolom koji
je predstavljen na sl. 13-27 a opisan u od. 13-7.
a) Poznato je da je odziv u prelaznom stanju sistema za nagli ulazni ugaoni pomeraj 0,-
dat izrazom oblika
0O= 0,(1 + A t 6f Bs10o
gde su A i B brojne konstante.
Nai odnos priguenja <(, nepriguenu prirodnu krunu uestanost to, nepriguenu pri-
rodnu uestanost / i vremensku konstantu t motora i njegovog inercijalnog optereenja.
pobudni
Sl. 13-35. Kolo regulisanja napona alternatora, zad. 13-15 i 13-25

ZADACI 503
b) Uzeti a je odnos priguenja sistema smanjen na vrednost = 0,5 menjajui samo

pojaanje ka pojaavaa. Napisati brojnu jednainu koja opisuje odziv u prelaznom stanju ovako
preinaenog sistema za nagli ulazni ugaoni pomeraj 0,-.
c) Upotrebljavajui krive sa sl. 13-8, nai vreme t (u s) potrebno da sistemi pod a i pod b
dostignu 95 odsto od njihovog novog ugaonog poloaja posle naglog ugaonog pomeraja na nji-
hovim ulazima.
d) Uzeti da sistem mora jo istovremeno da prati konstantnu brzinu cot = 20/ s na ulazu.
Odrediti odgovarajuu greku u uglu za ustaljeno stanje pod uslovima a i b.
13-15. Predloena ema za regulisanje napona alternatora od 500 kVA prikazana je up-
roeno na sl. 13-35. Pored alternatora u sistemu se nalazi pobudnica iji se pobudni namotaj
napaja iz pojaavaa sa elektronskim cevima. Ulazna veliina pojaavaa je razlika izmeu po-
deene vrednosti napona 0, i stvame vrednosti napona alternatora 0O. Otpor i induktivnost pobudnog
kola pobudnice (ukljuujui izlaznu impedansu pojaavaa) jeste rlt odnosno L v Indukovani na-
pon pobudnice po jedinici njene pobudne stmje je (V /A). Otpor i induktivnost pobudnog kola
alternatora (ukljuujui indukt pobudnice) jeste r2, odnosno Z,2. Indukovani napon alternatora
po jedinici njegove pobudne stmje je k%(V /A). Radi uproenja moe se usvojiti da linearna usme-
raa, koja treba naizmenini napon 0O da pretvori u jednosmerni radi uporeenja sa 0;, daje
na svom izlazu 1,0 V kad joj je ulazni napon isto tako 1,0 V. (Jo se moe drukije smatrati da je
0Oizlazni napon usmerae, a za svaku prenosnu konstantu usmerae moe se uzeti da sainjava
deo konstante k2).
Da bismo ispitali stabilnost ovog sistema, uzeemo da se alternator i pobudnica obru
nominalnom brzinom, ali da spoetka nisu pobueni i da je 0,- = 0.
a) Pokazati da je odziv sistema na naglo prikljuenu vrednost 0,- izraen diferencijalnom
jednainom
26 d 0o
V * -T T +
dt2
(ti+^dtj f + (1 + m = K0{
Izraziti vremenske konstante t, i t2 i statiku osetljivost u funkciji konstanti sistema.
b) Za izvestan posebni alternator i njegov pobudni sistem je t, = 0,4 s i t2 = 1,0 s. Sistem
treba da vri odravanje napona u granicama 0,5 odsto; tj. greka za 0O ne treba da pree 0,5
odsto od podeene vrednosti 0,-. Odrediti konstantu priguenja , nepriguenu prirodnu kmnu
uestanost a> i nacrtati krivu odziva 0O/0,- u funkciji vremena.
c) Pokazati da li rad sistema zadovoljava ili ne.
Isti ovaj problem obrauje se metodom frekventne karakteristike u zad. 13-25j pobolj-
anje stabilnosti ovoga sistema predmet je zadataka 13-16 i 13-26.
13-16. Poto je ustanovljeno da je u sistemu za regulisanje napona sa sl. 13-35, zad. 13-15,
priguenje nedovoljno, treba ubaciti povratnu vezu da bi se rad sistema poboljao. Kao to se vidi
na sl. 13-36, na krajeve pobudnice vezano je kolo sa otporom r3 i kondenzatorom C3, a deo x na-
Sl. 13-36. Kolo regulisanja napona alternatora sa dodatom stabilizacionom spregom, zadaci 13-16
i 13-26
pona na krajevima otpora r3vraa se na ulaz pojaavaa, sabirajui se sa grekom & . Za svrhe analize
sme se uzeti da napon kola sa r3 i C3 iznosi ea, tj. u ovom pogledu otpor i induktivnost indukta
pobudnice smeju se zanemariti. Inae je sistem isti kao u zadatku 13-15.
a) Objasniti fiziki zato se od ovog dodatog kola moe oekivati da pobolja dinamine
karakteristike sistema. Da li ono ima uticaja na karakteristike ustaljenog stanja?
b) U svrhu analizovanja dinamikog odziva sistema na naglo prikljuenu vrednost 0,-kad
su poetni uslovi odreeni stanjem mirovanja (generator i pobudnica se, naravno, obru nominal-
nom brzinom), napisati diferencijalne jednaine sistema u operatorskom obliku zamenjujui
simbol djdt sa p, a simbol fdt sa 1 lp. Potom postupajui sa dobivenim jednainama kao da su
algebarske, pokazati da je odziv na naglo prikljuenu vrednost 0,- izraen jednainom
_______________ K$i________________
0- =
, , , (1 + * 2 p ) P r2 , r
(1 + 'f 1i>)(l + T 2p) + ------------ K X t 3 + K
1 + T3p k2
Izraziti vremenske konstante t 15 t , i t , i statiku osetljivost K u funkciii konstanti sistema.
c) Za specijalan sluaj t 3 = t 2 i kad su poetni uslovi dati stanjem mirovanja, dovoljeno
je da se izostave lanovi (1 + r 2p) i (1 + t3p) u srednjem lanu imenioca jednaine date u ta.
b. Jednakost konstanti t 3 i t 2 ne znai da je to uslov optimalnog rada; ona nam samo doputa da
ocenimo uticaj dodate veze a da ne analizujemo nita vie od jedne jednaine drugog reda. Po-
kazati da ta jednaina postaje
d20o / r2 \d0o
Tl+! H H + K k T2X)dt +(1 + K)%0 =KOi
Uporediti ovu jednainu sa jednainom iz ta. a zad. 13-15.
d) Kao u zad. 13-15, uzeti t , = 0,4 s i t 2 = t , = 1,0 s i smatrati da se sistem treba da
regulie u granicama od 0,5 odsto. Pored toga, uzeti k2jr2 = 20 i x = 0,75. Odrediti konstantu
priguenja, nepriguenu prirodnu krunu uestanost <on i nacrtati krivu odziva 0o/9,- u funkciji
vremena. Uporediti ove rezultate sa onima iz ta. b zad. 13-15.
Isto ovo prouavanje ali pomou frekventne karakteristike vri se u zad. 13-26.
13-17. U sistemu generatormotor za jednosmernu struju, opisanom u zad. 13-2,pobudni
namotaj generatora treba napajati sinusoidnim naponom ija je amplituda 75,0 V a uestanost
1,0 Hz. Izraunati maksimalnu vrednost sinusoidne brzine motora (u ob /min).
13-18. U sistemu sa sl. 13-14, zad. 13-4, treba na ulaz pojaavaa prikljuiti sinusoidni
napon amplitude 10 V i uestanosti 1,0 Hz. Izraunati maksimalnu vrednost sinusoidne brzine
motora (u ob /min).
13-19. Motor za jednosmernu struju radi sa isto inercijalnim optereenjem; indukt mu
se napaja iz izvora konstantnog jednosmernog napona. Gubitke usled obrtanja, reakciju indukta
i induktivnost indukta treba zanemariti. Fluks u vazdunom procepu direktno je srazmeran po-
budnoj struji.
Izvesti izraz za amplitudu vektora brzine koja se menja po sinusnom zakonu kad se po-
budni napon menja sinusoidno. Za sve veliine koje ulaze u ovaj izraz upotrebiti uobiajene oznake.
13-20. Uzeti da prenosna funkcija servomehanizma prikazanog blok-emom na sl. 13-30
ima ovaj prost oblik:
K
K G (Joi)
Jto(l + j cot)
Nepriguena prirodna uestanost je 10 Hz, a odnos priguenja je 0,70.
a) Napisati prenosnu funkciju u brojnom obliku a da se jedino co pojavi kao opta oznaka.
b) Odrediti greku u uglu u ustaljenom stanju koja se javlja kad je ulazna veliina kon-
stantna brzina od 20 /s.
13-21- U uproenom sistemu sa zatvorenim kolom na sl. 13-27 treba upotrebiti motor
za jednosmernu struju od 3 KS, koji ima sledee karakteristike
Gk2 (zajedno sa optereenjem) = 40 funti-stopa2 (tj. 1,68 kp m2)
ra 0,75 Ll
ka = 1,25 Nm/A
Trai se da sistem prati konstantnu ugaonu brzinu o,- na ulazu od 120 ob /min sa grekom u usta-
ljenom stanju manjom od etvrt obrta.
a) Nai faktor priguenja i nepriguenu ugaonu uestanost o koji odgovaraju ovim
uslovima. Oslanjajui se na krive sa sl. 13-8, pokaite da li mislite da e odziv ovog sistema u pre-
laznom stanju biti zadovoljavajui bez dodavanja ikakvog stabilizacionog kola.
b) Sad treba posmatrati odziv sistema na sinusne promene ulazne veliine 0,-. Posebno,
odnos amplituda 0 O/,- u ustaljehom stanju ne treba da ima maksimalnu vrednost veu od 1 1/3.
ZADACI 505
Vrednosti za ra, k i dozvoljenu greku u uglu u ustaljenom stanju kad je ulazna ugaona brzina
konstantna ostajukao poda.Nai najveu dozvoljenu vrednost za Gk2 motora i optereenja zajedno.
c) Upotrebljavajui krive sa sl. 13-8, proceniti koje je vreme potrebno da sistem iz ta.
b doe u oblast od + 5 odsto od krajnje vrednosti ugla posle naglog ugaonog pomeraja na ulazu.
Sl. 13-37. Amplidin generator sa pobudom napajanom iz pojaavaa sa elektronskim cevima
13-22. Sl. 13-37 prikazuje deo sistema za automatsko regulisanje koje se sastoji od poja-
avaa u dvotaktnoj sprezi klase A kojim se napaja upravljaki namotaj amplidina. Cevi su isto-
vetne, a faktor pojaanja im je p, dok anodni otpor iznosi rp. Svaki deo podeljenog upravljakog
namotaja ima otpor r j i samoinduktivnost Lf. Koeficijent sprege izmeu ova dva dela moe se
smatrati jednakim jedinici.
Radi jednostavnosti sa amplidinom treba postupiti na sledeoj osnovi: unutranji indu-
kovani napon poprene ose indukta tj. ose kratkospojenih dirki, po jedinici razlike struja dva dela
upravljakog namotaja, iznosi kf (V /A). Otpor i induktivnost indukta poprene ose iznose rq
odnosno L q. Indukovani napon E g u namotaju uzdune ose indukta po jedinici struje kratko
spojenih dirki iznosi kq (V /A). Otpor i induktivnost u uzdunoj osi ne treba ovde da budu obu-
hvaeni poto se oni mogu logino obuhvatiti ostalim konstantama u spoljnjem kolu amplidina.
Kompenzacioni namotaj amplidina (koji nije prikazan) ini da meusobni uticaj kola indukta
uzdune ose i upravljakog namotaja bude zanemarljiv. Za nae sadanje svrhe uticaj ostale po-
mone opreme amplidina ne treba uzeti u obzir.
Pokazati da se prenosna funkcija K G (jco) = Eg/Ej moe izraziti u obliku
___ K
(1 + y(OTy)(l + j COT4)
gde je K statika osetljivost, Ty vremenska konstanta pojaavaa i upravljakog namotaja zajedno
i t 9 vremenska konstanta kola poprene ose indukta. Izraziti K , i ~q u funkciji konstanti pojaava-
a i amplidina.
13-23. Sistem sa zatvorenim kolom istog opteg oblika kao onaj na sl. 13-23, ali bez kom-
penzacione sprege, sastoji se od motora i generatora jednosmerne struje u Vard-Leonardovoj
vezi, pri emu je ugaoni poloaj vratila motora vraen na ulaz putem selsinskog sistema za
prenoenje podataka. Rezultantni napon greke dovodi se u fazno osetljivi demodulator i dalje
u pojaava snage radi pobuivanja generatora.
Motor i optereenje isti su kao u primeru 13-1 (J = 5,85 x 10-5 jedinica MKS, k =
= 0,328, otpor indukta 34 Q ). Generatoru je otpor indukta 26 Cl, otpor pobude 1 150 Q, induk-
tivnost pobude 16 H, a indukovana e. m. s. po jedinici pobudne struje 1,5 V /mA. Izlazni napon
pojaavaa snage moe se predstaviti unutranjim naponom E sa kojim je na red vezan ist otpor
od 1700 Cl. Konstante detektora greke, demoulatora i pojaavaa takve su da ovaj unutranji
napon po jedinici greke u uglu iznosi kq (V /rad) bez faznog pomeraja. Gubitke usled obrtanja,
reakciju indukta i induktivnost indukta kako motora tako i generatora ne treba uzimati u obzir.
a) Odrediti prenosnu funkciju K G (joi).
b) Odrediti vektorski odnos 0 Ol&{ izlazne i ulazne veliine.
c) Za kx = 20 nacrtati odnos amplituda /,- u funkciji uestanosti.
13-24. Uzeti da je u sistemu iz zad. 13-23 poveana konstanta kx time to je napred ok-
renuto dugme za podeavanje pojaanja. Za koje vrednosti kx sistem osciluje? Kolika je odgovara
jua uestanost?
506 ELEK TR O M EH A N IC K I SIST EM I [GLAVA 13.
13-25- emu prikazanu na sl. 13-35 i opisanu u zad. 13-15 za automatsko odravanje
napona alternatora treba analizovati metodom frekventnih karakteristika.
a) Nai izraz u optem obliku za prenosnu funkciju sistema K G (/co) u funkciji konstanti
sistema definisanih u zad. 13-15.
b) Upotrebljavajui brojne vrednosti date u ta. b zad. 13-15, nai brojni izraz za vektorski
odnos 0li izlazne i ulazne veliine u funkciji uestanosti. Nacrtati krivu amplitude ovog od-
nosa u funkciji uestanosti i izraunati maksimalnu amplitudu.
c) Uporediti zakljuke ovog prouavanja sa zakljucima analize prelaznog stanja iz zad.
13-15.
Poboljanje frekventne karakteristike ovog sistema je predmet zad. 13-26.
13-26- Poto se smatra da frekventna karakteristika sistema za regulisanje napona iz zad.
13-26, sl. 13-35, ne zadovoljava, treba ubaciti povratnu spregu da bi se rad sistema poboljao.
Ovako izmenjeni sistem prikazan je na sl. 13-36, a opisan je u zad. 13-16.
a) Nai izraz u optem obliku za prenosnu funkciju sistema K G (/co) u funkciji konstanti
sistema definisanih u zad. 13-15 i 13-16.
b) Izraz dobiven pod a svesti na pogodniji oblik za specijalan sluaj kad je t 3 = t 2.
c) Upotrebljavajui brojne vrednosti date u ta. d zad. 13-16, nai brojni izraz za vektorski
odnos o/0,- izlazne i ulazne veliine u funkciji uestanosti. Nacrtati krivu amplitude ovog odnosa
u funkciji uestanosti i izraunati maksimalnu amplitudu.
d) Uporediti zakljuke ovog prouavanja sa zakljucima analize prelaznog reima iz za-
datka 13-16.
DODATAK A
OSNOVNA TEORIJA TRANSFORMATORA
Transformator je jean od glavnih razloga rasprostranjene primene ener-

getskih sistema naizmenine struje, jer on omoguuje da se elektrina energija
proizvede na naponu najekonominijem za generatore, da se energija prenese na
naponu najekonominijem za tu svrhu i, najzad, da se ona koristi na naponu koji
je najekonominiji i najpodesniji za pojedinane potroae. Transformator se takoe
mnogo upotrebljava za elektronska i regulaciona kola male snage i slabe struje,
za izvrenje funkcija kao to je prilagoavanje impedansi optereenja impedansi
izvora u cilju maksimalnog prenosa snage, izolovanje jednog kola od drugog ili
izdvajanje jednosmeme struje uz odravanje kontinuiteta naizmenine struje dva
kola.
Osim toga, transformator je jedna od jednostavnijih naprava sa dva ili vie
elektrinih kola spregnutih zajednikim magnetnim kolom, te se u njegovoj analizi
koriste mnoga naela, metodi i postupci od bitne vanosti u prouavanju sloenijih
elektrinih maina. Pojmovi o radu transformatora imaju, dakle, jo i tu odliku
da slue kao uvod u prouavanje rotacionih maina za naizmeninu struju. Cilj
narednog izlaganja je da se prikae osnovna teorija transformatora, uz naroito
naglaavanje njenih slinosti sa teorijom maina za naizmeninu struju.
A -l. Konstrukcija transform atora. Transformator se u sutini sastoji
od dva ili vie namotaja meusobno spregnutih zajednikim magnetnim poljem.
Kad se jedan od ovih namotaja, primarni, vee za izvor naizmeninog napona,
proizvodi se naizmenini fluks ija amplituda zavisi od primamog napona i broja
navojaka. Zajednikim fluksom se obuhvata i drugi namotaj, sekundarni, u kome se
indukuje napon ija veliina zavisi od broja sekundamih navojaka. Pravilnim iz-
borom brojeva navojaka primamog i sekundarnog namotaja moe se postii svaki
eljeni prenosni odnos transformatora.
Oigledno je da je za rad transformatora jedino potrebno da postoji zajedniki
naizmenini fluks koji obuhvata oba namotaja, to predstavlja jednostavnu primenu
pojma uzajamnog indukovanja. Takvo dejstvo bi se moglo postii i primenom
vazdunog jezgra, ali je ono mnogo efikasnije sa jezgrom od gvoa ili drugog fero-
magnetnog materijala, jer se onda najvei deo fluksa upuuje na odreenu putanju
koja obuhvata oba namotaja i ija magnetna propustljivost je mnogo vea od mag-
netne propustljivosti vazduha. Takav transformator se obino naziva transformator
s gvozdenim jezgrom. Veina transformatora je ovog tipa, dok redak izuzetak pred-
stavljaju transformatori s vazdunim jezgrom, koji se upotrebljavaju za visoke
uestanosti vee od zvunih. Sledee izlaganje se skoro potpuno odnosi na trans-
formatore s gvozdenim jezgrom.
Da bi se smanjili gubici prouzrokovani vihornim strujama u magnetnom
kolu, ono se obino gradi od tankih limova. Dva uobiajena konstruktivna tipa pri-
508 OSNOVNA T E O R IJA TRANSFORM ATORA [DOD. A.
kazana su na sl. A -l. Transformator sajezgrom ilijezgrasti tip (sl. A -la) ima pravo-
ugaono magnetno kolo sa namotajima na oba jezgra, a oklopljeni transformator (sl.
A-1 b) ima namotaje samo na srednjem jezgru. Za transformatore koji rade sa ue-
stanostima do nekoliko stotina Hz upotrebljava se obino lim debljine 0,014 in
(tj. oko 0,35 mm) od silicijumnog elika. Silicijumni elik ima poeljne osobine:
gvo zaeno gvodeno

m a g n e tn o m a g n e tn o
koto koio
(c.) <b)
Sl. A-l. (a) Transformator s jezgrom i (b) oklopljeni transformator
niske cene, mali su mu gubici u jezgru i velika mu je magnetna propustljivost

pri velikoj indukciji (65 do 90 kilolinija/in2, tj. 1,0 do 1,4 T). Jezgra malih trans-
formatora koji slue za telekomunikaciona kola visoke uestanosti i male snage iz-
rauju se katkad od presovanih spraenih feromagnetnih legura velike permeabil-
nosti i male histereze.
Najvei deo fluksa se zatvara kroz jezgro i obuhvata oba namotaja. Mada
fluks rasipanja, koji obuhvata jedan namotaj ne obuhvatajui drugi, predstavlja
mali deo ukupnog fluksa, on utie znatno na ponaanje transformatora. Rasipanje
se smanjuje kad se namotaji podele u sekcije sloene to blie jedna uz drugu.
U transformatorima s jezgrom svaki namotaj se sastoji od po dve sekcije, po jedna
na svakom jezgru, tako da su primami i sekundami namotaji koncentrini. U
oklopljenim transformatorima namotaji se mogu rasporediti koncentrino na razne
naine, ili se namotaji mogu sastojati od naizmenino sloenih tankih kotura primar-
nog i sekundarnog namotaja.
Slika A-2 pokazuje unutranju konstrukciju razvodnog transformatora koji
se upotrebljava u razvodnim mreama i daje pogodne napone na mestu potronje.
Spoljni izgled ovog transformatora vidi se na sl. A-3. Transformator na sl. A-2
ima jezgro nainjeno od dve neprekidne trake hladno valjanog silicijumnog e-
lika, namotane oko gotovih namotaja duhovito smiljenim postupkom fabrikacije,
pritegnute i takasto navarene. Ovim nainom izrade svode se na najmanju meru
vazduni procepi a bolje se iskoriuju magnetne osobine hladno valjanog elika
kad je fluks u pravcu valjanja.
Slika A-4 pokazuje spoljni izgled transformatora velike snage koji se postav-
ljaju na poetku ili na kraju dalekovoda visokog napona,
OEO A -l] RAD U PRAZNOM HODU 509
Transformatori kao to su oni na sl. A-2 do A-4 imaju obino namotaje

i jezgra potopljene u ulje radi hlaenja i izolacije. Hlaenje moe biti prirodno,
pomou vode ili pomou vazdune struje ve prema sredstvu koje se koristi za hla-
Sl. A-2. Sklop jezgra i namotaja razvod- Sl. A-3. Spoljni izgled transformatora za
nog transformatora od 5 kVA primenje- seosku mreu sa sl. A-2. Dovoljan je sa-
nog u seoskoj mrei napona 7200 V. mo jedan izolator visokog napona jer su
Transformator ima dva sekundarna na- jedna strana primarnog voda od 7200 V i
motaja od po 120 V koji se mogu vezati jedan kraj primarnog namotaja uzemljeni
paralelno ili redno (sa uzemljenim provod- ( General Electric Company)
nikom vezanim za neutralnu taku) i davati
120 /240 V za domainstva i manje motore
enje ulja. Mali transformatori kao na sl. A-3, imaju sudove ija je povrina do-
voljna da se ulje hladi zraenjem i prirodnom konvekcijom. Tekoe oko hlaenja
elektrinih aparata uopte uzev, rastu sa njihovim dimenzijama, jer gubici rastu
priblino sa kubom dimenzija, dok povrina raste samo s kvadratom dimenzija.
Za hlaenje velikih aparata moraju se stoga predvideti naroita sredstva, kao to
pokazuje sl. A-4. Kod transformatora smetenih u zatvorenim prostorijama kad se
opasnost od poara mora da svede na najmanju meru, ulje se moe zameniti neza-
paljivim tenim izolatorima (poznatim pod raznim komercijalnim nazivima kao to
je piranol ili inertin) ili je u sudu transformatora vazduh.
Impulsni transformator, tipa koji se upotrebljava u radarskim kolima i sli-
nim primenama, pokazuje sl. A-5. U tipinim radarskim primenama, impulsni
transformator menja napon niza impulsa koji traju otprilike po 1 ;rs to daje oko
1000 takvih impulsa u sekundi. Po konstrukciji je slian obinim transformatorima.
Glavna razlika je u tome to su limovi za jezgro tanji i broj navojaka manji.
A-2. R ad u p ra z n o m hodu. Posmatrajmo rad transformatora sa sl. A- 6
kad mu je sekundamo kolo otvoreno i na krajeve primarnog namotaja prikljuen
510 OSNOVNA T E O R IJA TRA N SFO RM A TO RA [DOD. A.
Sl. A-4. Spoljni izgled velikog trofaznog uljnog transformatora sa izolatorima za 115 kV. Na obe
strane glavnog suda su hladnjaci kroz koje optie ulje. Ventilatori ugraeni na hladnjacima po-
boljavaju hlaenje. Nominalna snaga je 50 000 kVA pri hlaenju prirodnom konvekcijom ili
66667 kVA pri prinudnom hlaenju pomou ventilatora (Westinghouse Electric Corporatiori)
Sl. A-5. Impulsni transformator izvaen iz kuice. Nominalni naponi mu su 22 : 5,5 kV a naj-
vea nominalna snaga 600 kW. Moe da daje 4000impulsa u sekundi pri najmanjem trajanju 0,25
[ts ili 400 pulzacija u sekundi najveeg trajanja 2,5 p.s (General Electric Company)
naizmenini napon ux. Izvesna mala ustaljena struja i9, nazvana struja praznog
hoda ili pobudna struja, postoji u primarnom kolu i uspostavlja naizmenini fluks
u magnetnom kolu. Ovaj fluks indukuje e. m. s. u primamom namotaju i to
(A-l)
dt dt
D E O A -2 ] R A D U PRAZNO M H O DU 511
gde je Xx fluks kroz primarni namotaj, 9 fluks (za koji se ovde pretpostavlja da je
sav u jezgru), a N x broj navojaka primamog namotaja. Napon ex je u voltima kad
je 9 u veberima. Lencov zakon kazuje da je to
kontra e. m. s. iji je polaritet u odnosu na ux
pokazan znacima + i na sl. A- 6 . Ova kontra
e. m. s. zajedno s padom napona u otporu pri-
marnog kola rx mora biti ravna prikljuenom
naponu ux, te je
Mi = ri h + ei (A-2)
U veini energetskih transformatora pad Sl. A-6. Transformator s otvorenim
napona usled otpora pri praznom hodu veoma sekundarnim kolom
je mali, tako da je indukovana e. m. s. ex skoro
jednaka prikljuenom naponu ux. Osim toga, oblici talasa napona i fluksa su vrlo
priblino sinusoidni. Analiza se, dakle, moe znatno uprostiti. Tako, ako je trenut-
ni fluks
9 = 0 max sin oi t (A-3)
indukovani napon je
el oi N x <pmax cos oi t (A-4)
ge je maksimalna vrednost fluksa, a co = 2 n f , gde je /uestanost [Hz]. Za

pozitivne smerove pokazane na sl. A- 6 , indukovana e. m. s. prednjai fluksu za 90.
Efektivna vrednost indukovane e. m. s. je
Ex = Nx = 4 ,4 4 / N x <pmax (A-5)
l/ 2
Kad je pad napona u otporu zanemarljiv, kontra e. m. s. je jednaka prikljuenom
naponu. Kad se pod tim uslovima na namotaj prikljui sinusoidni napon, u jezgru
se mora uspostaviti sinusoidni fluks ija maksimalna vrednost <pmax zadovoljava
uslov da e. m. s. Ex u jedn. A-5 bude ravna efektivnoj vrednosti napona Ux pri-
kljuenog napona, tj.
u 1 (A- 6 )
<Pmnx
4,44 f N x
Fluks zavisi jedino od prikljuenog napona, njegove uestanosti i broja navojaka
u namotaju. Ovaj vaan izraz vredi ne samo za transformatore ve za sve naprave
koje rade sa prikljuenim sinusoidnim naizmeninim naponom dogod je pad napona
u otporu zanemarljiv. Magnetne osobine jezgra odreuju pobudnu struju. Ona se
mora sama podesiti tako da proizvede m. m. s. potrebnu da se stvori fluks koji
zahteva jedn. A- 6 .
Zbog nelineamosti magnetnih osobina gvoa, oblik talasa struje praznog
hoda razlikuje se od oblika talasa fluksa. Kriva struje praznog hoda kao funkcije
vremena moe se dobiti grafikim putem iz karakteristike magneenja za materijal
jezgra na nain pokazan na sl. A-7. Sinusne talase za napon ex i fluks 9 , u skladu
sa jedn. A-3 do A- 6 , pokazuje sl. A-7a. Odgovarajua petlja fluksm. m. s. po-
kazana je na sl. A-7b. Vrednosti m. m. s. koje odgovaraju raznim vrednostima
fluksa mogu se nai pomou te histerezne petlje. Na primer, u trenutku t' trenutni
fluks je 9 ' i fluks raste; odgovarajua vrednost m. m. s. je %' proitana na onom
delu histerezne petlje gde fluks raste. Odgovarajua vrednost straje praznog
hoda data je za trenutak t' na sl. A-7a. U trenutku t" fluks opet ima trenutnu vred-
512 OSNOVNA K O N STR U K C IJA TRANSFORM ATORA [DOD. A.
nost 9 ', ali ona sad opada, a odgovarajue vrednosti m. m. s. i struje su $" odnosno
z'". Na taj nain se moe nacrtati cela kriva struje praznog hoda i,f kao to pokazuje
sl. A-7a.
Sl. A-7. Pojave pri praznom hodu. (a) Oblici talasa napona, fluksa i struje praznog hoda. (b) Od-
govarajua petlja fluksm. m. s.
Ako bi se struja praznog hoda analizovala metodom Furijeovih redova,

nalo bi se da sadri osnovnu harmoninu komponentu i niz nepamih viih har-
monika. Osnovna harmonina komponenta moe se sa svoje strane rastaviti u dve
komponente, jednu u fazi sa kontra e. m. s. i drugu koja zaostaje za kontra e. m. s.
za 90. Prva pomenuta komponenta odgovara snazi gubi-
taka zbog histereze i vihomih struja u jezgru. Zato se ta
t
komponenta stmje praznog hoda naziva struja gubitaka u
gvou. Kad se ova komponenta oduzme od ukupne stm-
m 'r je praznog hoda, dobiva se ostatak koji se zove struja mag-
neenja. Ona se sastoji od osnovne harmonike komponente
koja zaostaje za kontra e. m. s. za 90 i svih viih nepamih
Sl. A-8. Vektorski dijag-
harmonika. Najvaniji je trei harmonik. Za tipine ener-
ram praznog hoda getske transformatore trei harmonik iznosi obino 40 od-
sto od struje praznog hoda.
Izuzev u problemima koji se neposredno odnose na uticaj harmonika, ne-
pravilnosti oblika talasa struje praznog hoda obino se ne moraju uzimati u obzir,
zato to je struja praznog hoda sama po sebi mala. Na primer, stmja praznog hoda
tipinog energetskog transformatora iznosi oko 5 odsto od stmje punog optereenja.
Stoga je uticaj harmonika obino zanemarljivo mali kad se uzme u obzir veliina
sinusoidne struje usled ostalih lineamih elemenata u kolu. Struja praznog hoda
moe se, dakle, predstaviti svojim ekvivalentnim sinusnim talasom koji ima istu efek-
tivnu vrednost i uestanost i proizvodi istu srednju vrednost snage kao stvami
talas. Takvo prikazivanje neophodno za konstmisanje vektorskog dijagrama. Na
sl. A- 8 , vektor E predstavlja indukovanu e. m. s. a vektor <f> fluks. Vektor I,p
predstavlja ekvivalentnu sinusoidnu struju praznog hoda. Ona zaostaje za indu-
kovanom e. m. s. Et za fazni ugao 0 C, tako da je
Pc = I rpcos 0C (A-7)
gde je Pc gubitak u gvou. Komponenta I c, u fazi sa E v predstavlja struju gubitaka
u gvou. Komponenta Im, u fazi sa fluksom, predstavlja ekvivalentan sinusni
talas iste efektivne vrednosti sa strujom magneenja.
Treba primetiti da stmja magneenja niukoliko ne doprinosi aktivnoj snazi,
zato to je njena osnovna harmonina komponenta pod pravim uglom s induko-
vanim naponom. Primljena prividna snaga koja odgovara struji magneenja potpuno
DEO A-21 RAD U PRAZNOM HODU 513
je reaktivna. Moe se prema tome oekivati da svaka elektromagnetna naprava,

koja pobudu za svoje magnetno kolo prima u potpunosti ili delimino iz kakvog
sistema naizmenine struje, radi sa induktivnim sainiocem snage. Induktivna re-
aktivna snaga izuzeta iz sistema slui za svrhe uspostavljanja radnog fluksa, dok
aktivna snaga ide na gubitke i izvrava potrebni rad.
Sl. A-9 pokazuje tipine karakteristike gubitaka u gvou i pobudne reak'
tivne snage za kvalitetni silicijumni elik koji se prvenstveno upotrebljava za ener-
getske i razvodne transformatore. Gomja kriva predstavlja primljenu reaktivnu
snagu u VA po funti elika koja odgovara efektivnoj struji praznog hoda za sinu-
soidni fluks od 60 Hz. Za skoro ceo opseg na sl. A-9 moe se sa priblinou od
nekoliko procenata uzeti da je pobudna reaktivna snaga pri konstantnoj indukciji
srazmerna uestanosti u opsegu od 25 do 60 Hz.
Krive gubitaka u gvou date su za uobiajeni opseg industrijskih uesta-
nosti. Gubicima u gvou obuhvaeni su histerezni gubici i gubici usled vihor-
nih struja. Histerezni gubici su srazmemi povrini omeenoj histereznom pet-
ljom i broju petlja opisanih u sekundi. Priblini histerezni gubici po jedinici tei-
ne jezgra mogu se izraunati po empirikom obrascu
Ph k h f (A-8 )
gde je kh karakteristina konstanta materijala, Bmax najvea magnetna indukcija,
a n tajnmecov eksponent koji se kree od oko 1,5 do 2,0, a esto se uzima da iznosi
1,6. Pri uestanostima energetskih sistema gubici usled vihomih stmja po jedinici
teine iznose priblino
pv = kvf B 2mSiX (A-9)
ako se fluks menja sinusoidno, pri emu je kv karakteristina konstanta za materijal
jezgra i debljinu limova. Gubici usled vihornih struja mogu se izraziti i pomou
efektivnog napona E indukovanog u pobudnom namotaju od N navojaka obrascem
Pv = K v ^ - j 2 (A-10)
nezavisno od oblika talasa u uestanosti. Konstante kv \K V menjaju se priblino

kao kvadrat debljine limova. Vihome struje imaju i jedino magnetno dejstvo
koje tei da indukciju u sredini paketa limova uine manjom nego na povrini.
Ovo dejstvo tita je malo za dobro izvedena jezgra od limova i za uestanosti
energetskih sistema, ali moe da ima veliku vanost pri veim uestanostima.
P r im e r A -l. Stvarna povrina poprenog preseka elinog jezgra transformatora s je-
zgromod 500 kVA je 80 ina, a srednja duina putanje fluksa kroz jezgro je 130 in. Magnetne ka-
rakteristike materijala jezgra date su na sl. A-9. Najvea magnetna indukcija u jezgru pri nomi-
nalnom naponu i nominalnoj uestanosti ne treba da prelazi 80 kilolinija /in 2 (tj. 1,24 T).
a) Nai broj navojaka primarnog namotaja za efektivnu vrednost sinusoidnog primarnog
napona od 12 000 V pri 60 H z;
b) Izraunati odgovarajue gubitke u gvou, pobudnu reaktivnu snagu;
c) Izraunati struju praznog hoda i njene komponente, tj. struju gubitaka u gvou i
struju magneenja;
d) Kad se uestanost smanji na 50 Hz a prikljueni napon ostane 12 000 V, nai odgo-
varajue vrednosti gubitaka u gvou i pobudne reaktivne snage.
ReSenje a) Fluks kroz jezgro <#max ne sme da pree 80 x 80 = 6400 kilolinija ili 0,064
Wb. Prema jedn. A- 6 , broj navojaka primarnog namotaja ne sme da bude manji od
L\ 12 000
N x = _____ ____ = ------------------------= 705
4,44 /<pmax 4,44 X 60 X 0,064
b) Prema sl. A-9 su, a 80 kilolinija /in 2 i 60 Hz,
Gubici u gvou = 0,80 W /funta
Pobudna reaktivna snaga = 7,1 VA /funta
33 Elektrine maSine
Zapremina jezgra je 80 x 1300 = 10400 in3, a prema podacima iz sl. A-9 za specifinu teinu,
teina jezgra je 10400 X 0,272 = 2830 funti. Prema tome:
Gubici u gvou: Pc = 2830 X 0,80 = 2260 W
Elg, = 2830x7,1 = 20100 VA
po kvadratnom in (u
Sl. A-9. Karakteristike gubitaka u gvou i pobudne reaktivne snage za jezgra od silicijumskog
elika USS 52, od limova debljine 0,014 in. Specifina teina = 0,272 funte po in3. (United Sta-
tes Steel Company)
Pc
Sainilac snage cos <pc = ---- = 0,113
EI,P
sin tpc = 0,994
c) Efektivna vrednost struje praznog hoda
20 100
I<p 1,68 A
12 000 ~
Struja gubitaka u gvou Ic = I,p cos <pc = 0,190 A
Efektivna vrednost struje magneenja Im = I f sin 9 C= 1,67 A
DEO A-3] ID EA LN I TRA SFO RM A TO R 51 5
d) Ako prikljueni napon ostane konstantan a uestanost se smanji na 50 Hz, fluks se

mora poveati saglasno jedn. A-6 . Magnetna indukcija za 50 Hz i 12000 V je, dakle,
60
f?max = 80 x = 96 kilolinija/in 2 (tj. 1,49 T)
Na sl. A-9 odgovarajui gubitak u gvou pri 60 Hz iznosi 0,95 W /funta. Pobudna reaktivna snaga
uzeta sa krive pri 60 Hz je 41 VA/funta. Pod pretpostavkom da je primljena reaktivna snaga po-
5
bude pri konstantnoj indukciji srazmerna uestanosti, pobuda pri Hz je 50 . X 41 34,2 VA/funta
6
Mnoei s teinom jezgra dobiva se, za 50 Hz i 12000 V,
Pc = 2830 X 0,95 = 2690 W
EI<p = 2830 x 34,2 = 96 700 VA
Zapaa se brz porast pobude kao posledica poveanja fluksa potrebnog pri istom naponu i manjoj
uestanosti. Najvie zbog ovakvog uticaja na pobudu ne treba dozvoliti da zbir odstupanja prik-
ljuenog napona i uestanosti od njihovih nominalnih vrednosti za maine za naizmeninu struju
pree 1 0 odsto.
A-3. Dejstvo struje sekundara. Idealni transform ator. Kao prvu pri-
blinost kvantitativnoj teoriji, posmatrajmo transformator sa N x navojaka primarnog
i N 2 sekundamog namotaja, prikazan emom na sl. A-10. Uzmimo da su osobine
tog transformatora idealizovane u tome smislu da su otpori namotaja zanemarljivi,
da ceo fluks ostaje u jezgru i obuhvata oba namotaja, da su gubici u gvou neznatni
i da je magnetna propustljivost jezgra tako visoka da je za uspostavljanje fluksa
dovoljna sasvim mala pobudna struja. Transformatori izvedeni u praksi mnogo
se pribliuju ovim osobinama ali ih nikad stvarno ne postiu. Zamiljeni transfor-
mator takvih osobina naziva se esto idealni tramformator.
Kad se na krajeve primarnog na-
motaja prikljui napon ux promenljiv u
zavisnosti od vremena, u jezgru se mora
uspostaviti takav fluks da kontra e. m. s.
bude jednaka prikljuenom naponu ako je
otpor namotaja zanemarljiv. Znai da je
N fi- (A -ll)
dt
Prolazei kroz jezgro fluks obuhvata i Sl. A-10. Idealni transformator i optereenje
sekundarni namotaj indukujui u njemu
e. m. s. e2 i njoj jednak napon na krajevima w2, date izrazom
dq>
2 N* (A-12)
dt
Iz odnosa jedn. A -ll i A-12 dobiva se
ux N x
(A-13)
u% N%
Prema tome idealni transformator menja napone upravno srazmemo brojevima
navojaka svojih namotaja.
Uzmimo sad da se u sekundamo kolo ukljui izvesno optereenje. U tom
kolu pojavljuje se onda izvesna stmja z2 i m. m. s. N 2 z2. Kad primami namotaj
ne bi dejstvovao nasuprot ovoj m. m. s., fluks u jezgru bi se sasvim promenio i
jednakost prikljuenog napona i kontra e. m. s. primarnog namotaja bila bi pore-
meena. Prema tome, mora se pojaviti kompenzaciona primama m. m. s. i struja ix
takvi da bude:
N x ix N% z2 (A -1 4 )
Tim putem se u primamom namotaju osea prisustvo struje u sekundarnom na-

motaju. Treba primetiti da su za pozitivne smerove pokazane na sl. A-10 m. m. sile
stmja ix i i 2 u opoziciji i da se prema tome kompenzuju. Rezultantna m. m. s. u
jezgru ravna je, dakle, nuli, u skladu s pretpostavkomdajepobudna struia idealnog
transformatora ravna nuli. Iz jedn. A-14 je
h __ -^ 2
(A-15)
4 Nx
Znai da idealni transformator menja struje obrnuto srazmemo brojevima navojaka
svojih namotaja. Treba isto tako imati u vidu da je na osnovu jedn. A-13 i A-15:
lli tle^ Zg (A-16)
tj. da je trenutna primljena snaga ravna trenutnoj odatoj snazi, to je nuan uslov
zato to su svi uzroci gubitaka aktivne i reaktivne snage u transformatoru bili za-
nemareni.
Radi daljeg prouavanja razmotrimo sluaj sinusoidnog prikljuenog na-
pona i optereenja impedansom. Ovde se mogu primeniti vektorski simboli. Kolo
je pokazano u uproenom obliku na sl. A -lla , gde takama oznaeni krajevi
Sl. A -ll. T ri kola koja su istovetna u odnosu na krajeve a i b kad je transformator idealan
transformatora odgovaraju slino oznaenim krajevima na sl. A-10. Take ozna-

avaju krajeve odgovarajueg polariteta, tj. kad se prate primami i sekundarni
namotaji na sl. A-10 poev od njihovih krajeva oznaenih takom, videe se da su
oba namotaja namotana oko jezgra u istom smem u odnosu na fluks. Prema tome,
uporeujui napone oba namotaja, napon poev od kraja obeleenog takom do
kraja bez take ima isti trenutni polaritet i za primar i za sekundar. Drugim reima,
naponi Ux i U2 na sl. A-11a su u fazi. I struje I x i I 2 su u fazi. injenica da se nji-
hove m. m. s. moraju uravnoteavati objanjava se time to stmje u namotajima
imaju suprotne smerove.
U vektorskom obliku jedn. A-13 i A-15 mogu se napisati
u x = n^ u 2 u2 = Nzu x (A-17)
N2 Nx
N2
/i = l I2 = N ' l x (A-18)
Nx 2 N 9. 1
DEO A-4] EKVIVALENTNA KOLA 517
Odavde je
Ui (A-19)
h
gde je Z 2 kompleksna impedansa optereenja. Prema tome, impedansa Z 2 u sekun-
damom kolu moe se u pogledu svog dejstva zameniti ekvivalentnom impedansom
Zx u primarnom kolu pod uslovom da je
(A-20)
To znai da se tri kola na sl. A -ll, posmatrana sa krajeva ab, ne razlikuju ako im
se samo funkcionisanje posmatra. Prenoenje impedanse s jedne strane transfor-
matora na drugu na ovaj nain naziva se svoenjem impedanse na drugu stranu.
Na slian nain mogu se naponi i struje svoditi na jednu ili drugu stranu primenom
jedn. A-17 i A-18 da bi se izraunao ekvivalentni napon ili ekvivalentna struja na
toj strani.
Ukratko, u idealnom transformatoru naponi se menjaju upravno srazmerno
odnosu broja navojaka, struje obrnuto srazmerno tom odnosu, a impedanse upravno
srazmerno kvadratu tog odnosa; aktivna i reaktivna snaga ostaju nepromenjene.
A-4. Reaktanse i ekvivalentna kola transform atora. U veini analiza
rada transformatora moraju se u veoj ili manjoj meri uzeti u obzir odstupanja
stvamog transformatora od idealnih osobina pretpostavljenih u od. A-3. U pot-
punijoj teoriji mora da se povede rauna o uticaju otpora namotaja, magnetnog
rasipanja i pobudne struje. Ponekad je vaan i uticaj kapaciteta namotaja, naime
u problemima koji se odnose na ponaanje transformatora pri uestanostima veim
od zvunih ili pri brzim promenama prelaznih uslova kao to su promene u impulsnim
transformatorima radarskih kola i u transformatorima energetskih sistema izazvane
prenaponima prouzrokovanim gromom ili pogonskim udarima usled raznih uklju-
enja ili iskljuenja. Meutim, analiza ovih problema visoke uestanosti prelazi
okvire ove knjige i zato e kapacitet namotaja u sledeim razmatranjima biti zane-
maren.
Postoje dva analitika metoda po kojima se mogu uzeti u obzir odstupanja
od idealnog i to : 1 ) primena ekvivalentnih kola, zasnovana na fizikom tumaenju
i 2 ) matematiki put, zasnovan na klasinoj teoriji magnetno spregnutih kola.
Oba metoda se svakodnevno primenjuju i oba se esto sreu u teoriji rotacionih
maina. Ovde je usvojen metod ekvivalentnih kola zato to prua odhan primer
misaonog procesa po kome se fiziki pojmovi prevode u kvantitativnu teoriju.
a. Rasipne reaktanse i ekvivalentno kolo. Ukupni fluks kojim je obuhvaen
primami namotaj moe se podeliti u dve komponente: prva je rezultantni zajedniki
fluks, zatvoren uglavnom u gvozdcnom jezgru a proizveden zajednikim dejstvom
primame i sekundarne struje, a druga komponenta je primarni rasipni fluks kojim
je obuhvaen samo primar. Ove komponente su prikazane svaka posebno na ele-
mentarnom transformatoru na sl. A-12, gde su primami i sekundami namotaj
uproenja radi pokazani na posebnim jezgrima. U stvamom transformatoru sa
slojevito postavljenim namotajima detalji spektra fluksa su sloeniji, ali bitne odlike
ostaju iste. S obzirom da putanje rasipanja prolaze veim delom kroz vazduh, rasipni
fluks i njime indukovani napon menjaju se linearno s primarnom strujom Ix.
Dejstvo na primarno kolo je isto kao dejstvo fluksa bilo gde u kolu primara trans-
formatora i moe se predstaviti u vidu rasipne induktivnosti (ravne rasipnom fluksu
kroz primarni namotaj po jedinici struje primara) ili u vidu rasipne reaktanse xlx
(ravne 2 7r /p u ta rasipna induktivnost). Osim toga, postoji i pad napona u efektivnom

otporu rx prunara.
r e z u l t a n tni Prikljuenom naponu se, dakle, suprot-
z a je d n iik ) stavljaju vektorski tri napona: pad napona
fiu
lu k s ip
u otporu primara /, r}, pad napona usled ra-
sipnog f luksa primara / x xtl i kontra e. m. s.
Ex koju u primaru indukuje rezultantni zajed-
niki fluks. Svi ovi naponi su na odgovarajui
nain ukljueni u ekvivalentno kolo na sl. A-13a.
Rezultantni zajedniki fluks obuhvata
oba namotaja, primarni i sekundami, a stvoren
je njihovim zajednikim m. m. silama. Pri pro-
uavanju ovih m. m. s. korisno je imati u vidu
da struja primara mora zadovoljiti dva zahteva
magnetnog kola: ona mora, prvo, ne samo da se
Sl. A-12. Komponentni fluksovi suprotstavi dejstvu razmagneenja sekundarne
u transformatoru struje ve i, drugo, da proizvede dovoljnu m.
m. s. koja e stvoriti rezultantni magnentni
fluks. U skladu s tom fizikom slikom zgodno je da se primarna struja razloi
na dve komponente, komponentu optereenja i pobudnu komponentu. Kom-
ponenta optereenja / 2' definie se kao komponenta struje u primaru koja treba
tano da se suprotstavi m. m. s. sekundarne struje / 2. Tako je, za struje u opoziciji,
h '= ^ I 2 (A-21)
Ova struja je ravna sekundarnoj struji svedenoj na primar kao u idealnom transfor-
matoru. Pobudna komponenta irf se definie kao dopunska primarna struja potrebna
da se proizvede rezultantni zajedniki fluks. Ta struja nije sinusoidna i njena pri-
roda je opisana u od. A-2.
Pobudna struja moe se zameniti ekvivalentnom sinusoidnom strujom Ig,
na nain izloen u od. A-2 i razloiti na komponentu Ic koja pokriva gubitke u gvo-
u i u fazi je sa kontra e. m. s. E} i na komponentu magneenja l m koja zaostaje
za 90 iza Ex. U ekvivalentnom kolu (sl. A-13>) ekvivalentna sinusoidna pobudna
struja obraunata je pomou paralelne grane vezane za krajeve Et, koja se sastoji
od neinduktivnogjotpora ija provodnost je gc, vezanog otono s induktivnou
bez gubitaka, ija je susceptansa bm. Drugi nain je da se na krajeve Ex vee na red
Sl. A-13. Stepeni razvoja ekvivalentnog kola zatransformatore

DEO A-4] EK VIV A LEN TN A KOLA 519
kombinacija otpora i reaktanse. U sluaju paralelne kombinacije (sl. A-13&), snaga

E\ gc predstavlja gubitke u gvou koji potiu od rezultantnog zajednikog fluksa.
Kad se pretpostavi da }egc konstantno, time se pretpostavlja da se gubici u gvou
menjaju kao E \ ili (za sinusne talase) kao cP 2ms.x / 2, gde je maksimalna vred-
nost rezultantnog zajednikog fluksa. Susceptansa magneenja bm menja se sa zasi-
enjem gvoa. Kad se pretpostavi da je induktivnost koja odgovara vrednosti
bm konstantna, time se pretpostavlja da je struja magneenja nezavisna od uestanosti
i upravno srazmerna rezultantnom zajednikom fluksu. Kako gc tako i bm su obino
odreeni za nominalni napon i nominalnu uestanost; tada se pretpostavlja da ostaju
konstantni pri malim odstupanjima od nominalnih vrednosti koja nastaju pri nor-
malnom radu.
Rezultantni zajedniki fluks 9 indukuje u sekundaru e. m. s. E2, a s obzirom
da taj fluks obuhvata oba namotaja, odnos indukovanih napona je
Ei _ N ,
(A-22)
E2 N 2
ba kao u idealnom transformatoru. Ova transformacija napona i transformacija
struja prema jedn. A-21 mogu se obraunati uvoenjem idealnog transformatora
u ekvivalentno kolo, kao na sl. A-13c. Ali e. m. s. E 2 nije napon na krajevima se-
kundara zbog otpora u sekundaru i zato to sekundarna struja / 2 stvara sekundarni
fluks rasipanja (vidi sl. A-12). Napon na krajevima sekundara U2 razlikuje se od
indukovanog napona E 2 za padove napona u sekundarnom otporu r 2 i u sekundarnoj
rasipnoj reaktansi x/2 u delu ekvivalentnog kola (sl. A-13c) desno od E2.
Stvami transformator je, dakle, ekvivalentan idealnom transformatoru kome
su dodate spoljne impedanse. Svoenjem svih veliina na primar ili sekundar,
idealni transformator na sl. A-13c moe se premestiti na desnu, odnosno levu
2i,* 2n a zh* *hm

0.72+j 0.92 0.70+ J0.90 0.0072+j0.0092 0.0070+j00090
Sl. A-14. Ekvivalentna kola za transformator primera A-2
stranu ekvivalentnog kola. Tako se postupa skoro uvek i ekvivalentno kolo se

obino crta kao na sl. A-13d ne prikazujui idealni transformator, a svi naponi,
struje i impedanse svode se na istu stranu. Da bi se izbeglo komplikovano oznaavanje
za svedene vrednosti na sl. A-13 / uzete su iste oznake kao za stvame vrednosti
na sl. A-13c. U nastavku emo skoro uvek raditi sa svedenim vrednostima. Treba
samo da se vodi rauna o strani transformatora na koju su svedene sve vrednosti.
ema na sl. A-13 / esto se naziva T-emom transformatora.
P rim er A-2. Razvodni transformator 50 kVA, 2400/240 V, 60 Hz, ima u namotaju
visokog napona rasipnu impedansu 0,72 + j 0,92 1, odnosno 0,0070 + j 0,0090 2 u namotaju
niskog napona. Pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti, admitansa Y<p otone grane
kojom seuzima u raunpobudna struja je (0,324j 2,24) x 10 2 S, gledano sa strane niskog na-
pona.
Nacrtati ekvivalentno kolo a) svedeno na stranu visokog napona i b) svedeno na stranu
niskog napona, i naznaiti brojne vrednosti impedansa.
ReSenje. Ekvivalentna kola su prikazana na sl. A-14a, odnosno b, gde indeks 1 znai
stranu visokog napona a 2 stranu niskog napona. Naponi dati na tablici energetskog transforma-
tora zasnivaju se na odnosu brojeva navojaka i u njima je zanemaren pad napona usled rasipne
impedanse pri optereenju. S obzirom da je odnos transformacije 10 prema 1, impedanse se svode
mnoenjem ili deljenjem sa 100. Vrednost impedanse svedene na stranu visokog napona vea
je od njene vrednosti svedene na stranu niskog napona. Budui da je admitansa reciprona vred-
nost impedanse, ona se svodi s jedne strane na drugu pomou reciprone vrednosti sainioca svo-
enja za impedansu. Vrednost admitanse svedene na stranu visokog napona manja je od njene
vrednosti svedene na stranu niskog napona.
Idealni transformator moe biti posebno ucrtan, kao to pokazuje takasta linija na sl.
A-14 ili izostavljen iz dijagrama i zapamen, u kome sluaju su krajevi predstavljenim slovima bez
apostrofa.
b. Uproena ekvivalentna kola. U proraunima transformatora esto se upo-
trebljavaju razna uproena ekvivalentna kola. Radi uporeenja ova kola su pri-
kazana na sl. A-15. Sve veliine u ovim kolima svedene su bilo na primar bilo na
sekundar, a idealni transformator nije prikazan.
(c) (d)
Sl. A-15. Uproena ekvivalentna kola
Raunske radnje mogu se esto znatno skratiti time to se otona grana koja
predstavlja pobudnu struju premesti iz sredine T-kola na krajeve bilo primara
bilo sekundara, kao na sl. A-15 a i b. To su tzv. T-kola (gama-kola). Grana vezana
na red je zbir otpora i rasipnih reaktansi svedenih na istu stranu. Ova impedansa
se ponekad naziva ekvivalentna impedansa, a njene komponente ekvivalentni otpor
req i ekvivalentna reaktansa xeq, kao to pokazuju sl. A-15a i b. Izvesna greka se
ini time to se zanemaruje pad napona izazvan pobudnom strujom u rasipnoj
impedansi primara ili sekundara ali je ova greka beznaajna u veini problema u
kojima se javljaju transformatori energetskih sistema.
Dalja uproavanja se postiu potpunim zanemarivanjem pobudne struje,
kao na sl. A-15c, gde je transformator predstavljen kao ekvivalentna redna impe-
dansa. Kad je u pitanju veliki transformator (od nekoliko stotina kVA i vie),
ekvivalentni otpor req je mali u poreenju s ekvivalentnom reaktansom xeq i moe
se esto zanemariti, to daje sl. A-15d. Kola na sl. A-15c i d su dovoljno tana za
veinu obinih problema iz oblasti energetskih sistema. Najzad, u sluajevima u
kojima su struje i naponi skoro potpuno odreeni kolima izvan transformatora ili
u kojima se ne trai velika tanost, celokupna impedansa transformatora moe biti
zanemarena i transformator se moe smatrati idealnim kao u od. A-3.
Kola na sl. A-15 imaju jo jedno preimustvo u tome to se ukupan ekvi-
valentni otpor req i ekvivalentna reaktansa xeq mogu nai vrlo prostim ogledom
kao to je pokazano u od. A-5, dok merenje vrednosti komponentnih rasipnih reak
tansi X[X i x t2 predstavlja teak eksperimentalni posao.
DEO A-51 O GLEDI K RA TK O G SPO JA I PRA ZNO G HODA 521
P r im e r A-3. Transformator 50 kVA, 2400/240 V, ije su konstante date u primeru A-2,

slui za snienje napona na kraju jednoga voda ija impedansa je 0,30 + j 1,60 11. Napon Us
na otpremnom kraju voda je 2400 V.
Nai napon na krajevima sekundara transformatora kad optereenje vezano na sekundar
uzima iz transformatora nominalnu struju, a sainilac snage optereenja iznosi 0,80 ind. Zane-
mariti pad napona koji ie u transformatoru i vodu izazvan pobudnom strujom.
Sl. A-16. Ekvivalentno kolo i vektorski dijagram za primer A-3
Reenje. Kolo sa svim veliinama svedenim na stranu visokog napona (primar) transfor-
matora pokazuje sl. A-16a, gde je transformator prikazan njegovom ekvivalentnom impedansom,
kao na sl. A-15c. Prema sl. A-14a, vrednost ekvivalentne impedanse je Z eq = 1,42 + j 1,8211,
a zajednika impedansa voda i transformatora vezanih na red je Z = 1,72 + j 3,42 11. Prema no-
minalnoj snazi transformatora, struja optereenja svedena na stranu visokog napona je
/ = 50 000/2400 = 20,8 A
Vektorski dijagram sveden na stranu visokog napona pokazuje sl. A-166, prema kojoj je
Ob = \j U* (6 c) 2 (A-23)
[72 = Ob ab (A-24)
Treba primetiti da je
bc = I X cos 9 IR sin 9 (A-25)
ab = IR cos 9 + I X sin 9 (A-26)
gde su R i X zajedniki otpor, odnosno reaktansa. Tako je
bc 2 0 ,8 x 3,42 x 0,80 20,8 X 1,72 x 0,60 = 35,5 V
ab = 2 0 ,8 x 1,72 X 0,80 20,8 x 3,42 X 0,60 = 71,4 V
Zamenom brojnih vrednosti u jedn. A-23 dobiva se da je Ob skoro ravno Us, odnosno 2400 V-
Zamenjujui zatim brojne vrednosti u jedn. A-24 dobiva sc Us = 2 329 V svedeno na stranu
visokog napona. Stvarni napon na krajevima sekundara je 2329/10 ili
U2 = 233 V.
A-5. O gledi k ratkog spoja i prazn o g hoda. Dva veoma prosta ogleda
slue za odreivanje konstanti za ekvivalentna kolapremasl. A-15 i gubitaka snage
u transformatoru. Ovi ogledi se sastoje u merenju napona, struje i snage primljene
na primaru, najpre sa kratko spojenim sekundarom, a zatim sa sekundarom u praz-
nom hodu.
Pri kratko spojenom sekundaru dovoljno je da se na primar prikljui napon
od samo 2 do 1 2 odsto nominalnog napona da bi se dobila struja punog optereenja.
Za ovaj ogled obino se strana visokog napona uzima kao primar. Kad je Usc pri-
kljueni napon, Isc primama struja, Psc dovedena snaga, onda impedansa kratkog
spoja Zsc, njena otporna komponenta Rsc i reaktantna komponenta X sc, svedene
na primar iznose:
ZK = ^ (A-27)
*SC
(A-28)
522 OSNOVNA T E O R IJA TRAN SFO RM A TO RA [DOD. A.
= U sc - R% (A-29)
Ekvivalentno kolo sa kratko spo-
r, *i, *h rt jenim krajevima sekundara prikazano je
ovvv -r W '---y/W---
na sl. A-17. Napon indukovan u sekun-
T* h=r, daru rezultantnim fluksom jezgra ravan je
<-v,
O, padu napona usled rasipne impedanse
O
CV
V .r. r sekundara, a ovaj napon pri nominalnoj
struji iznosi oko 1 do 6 odsto od nomi-
nalnog napona. Pri odgovarajue maloj
Sl. A-17. Ekvivalentno kolo s kratko spo- vrednosti fluksa u jezgru, pobudna struja
jenim sekundarom i gubici u gvou su sasvim zanemarljivi.
Odgovarajua admitansa, pokazana takas-
tim linijama na sl. A-17, moe se onda
zanemariti a primarna i sekundarna struja su veoma priblino jednake kad se svedu
na istu stranu. Primljena snaga je priblino jednaka ukupnim gubicima u bakru
primarnog i sekundarnog namotaja, a prikljueni napon je ravan padu napona u
zajednikoj rasipnoj impedansi Zsc primara i sekundara. Ekvivalentni otpor i reak-
tansa, svedeni na primar, priblino su jednaki otporu kratkog spoja prema jedn.
A-28 odnosno reaktansi prema jedn. A-29. Ekvivalentna impedansa moe se,
naravno, svoditi s jedne strane na drugu na uobiajeni nain. U reim prilikama
kad se mora pribei ekvivalentnom T-kolu prema sl. A -13d, pribline vrednosti
pojedinanih primarnih i sekundarnih otpora i rasipnih reaktansi mogu se dobiti
uzimajui da je rx = r 2 = 0,5 ret i xx = x2 = 0,5 xeq, kad su sve impedanse sve-
dene na istu stranu.
Kad je sekundamo kolo otvoreno a na primar je prikljuen nominalni na-
pon, dobivena struja praznog hoda ili pobudna struja iznosi samo 2 do 6 odsto
od struje punog optereenja. Ako transformator treba da se upotrebljava za napon
razliit od nominalnog, ogled treba da se izvede na tom drugom naponu. Za ovaj
ogled obino je zgodnije uzeti stranu niskog napona kao primar. Pad napona u ra-
sipnoj impedansi primara, izazvan malom strujom praznog hoda, sasvim je zane-
marljiv, a prikljueni napon primara Ux je skoro ravan e. m. s. Ex indukovanoj
rezultantnim fluksom u jezgru. Gubici u bakru primara usled struje praznog
hoda isto se tako mogu potpuno zanemariti, tako da je primljena snaga skoro sa-
svim jednaka gubicima u gvou Pc. Tako je pobudna admitansa Y,e = gc jb m
na sl. A-13d skoro jednaka admitansi otvorenog kola Yoc goc jboc, odreenoj po-
mou prikljuenog napona Ux, pobudne struje l,f i dovedene snage Px izmerenih
u primaru pri otvorenom sekundaru; prema tome, pobudna admitansa i njene kom-
ponente su priblino
= h_ (A-30)
Ui
^P l (A-31)
Ul
Ky igic (A-32)
Tako dobivene vrednosti svedene su, naravno, na stranu koja je pri ovom ogledu
upotrebljena kao primar. Kad se primenjuju priblina ekvivalentna kola prema sl.
A-15c i d, ogled praznog hoda slui samo za odreivanje gubitaka u gvou pri
izraunavanju stepena korisnosti ili za proveravanje struje praznog hoda. Ponekad
se napon na krajevima otvorenog sekundara meri kao kontrola odnosa broja na-
vojaka.
DEO A-6] STEPEN K O RISN O STI I RELA TIV N A PROM ENA NAPONA 523
P rim e r A-4- Sa instrumentima postavljenim na strani visokog napona i sa stranom ni-

skog napona kratko spojenom, vrednosti dobivene pri ogledu kratkog spoja transformatora od 50
kVA, 2400/240 V iz primera A-2 iznose 48 V, 20,8 A i 617 W. Nai ekvivalentan otpor i ekviva-
lentnu reaktansu, svedene na stranu visokog napona.
Reenje. Oznaka H dopisuje se da bi se naznailo da su ove konstante svedene na stranu
visokog napona:
48
Z eqH = -----= 2,31 n
3 20,8
6 \1
1,42 2
r eqH
,
20 82
xe9H = \ 2,312 1,422 = 1,82 2

A-6. Stepen korisnosti i relativna prom ena napona. Stepen kori-
snosti transformatora, kao i svakog aparata u vezi sa snagom i energijom, je odnos
odate snage prema primljenoj, dakle,
. . . odata snaga primljena snagagubici
Stepen konsnosti = ---------------- 5 -----= - ----------------- ----- ------- (A-33)
primljena snaga primljena snaga
_ j gubici
(A-34)
primljena snaga
Oblik izraen gubicima je naroito koristan za elektrine maine, jer se stepen
korisnosti obino moe zgodnije, ekonominije i tanije odrediti merenjem gubitaka
nego merenjem primljene i odate snage. S obzirom da je stepen korisnosti visok
(obino 97 odsto i vie pri normalnim optereenjima za transformatore nominalne
snage od 10 kVA i vee) greke od nekoliko procenata u rezultatima gubitaka utiu
veoma malo na stepen korisnosti.
Kao osnovu za uporeivanje odgovarajuih transformatora, ASA]) je stan-
dardizovala postupke ogleda i metode proraunavanja sa malim priblinostima.
Principi na kojima su zasnovani ovi standardni metodi isti su kao principi za rota-
cione maine izloeni u od. 4-11. Shodno standardima ASA uzima se da su gubici
u gvou pod optereenjem pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti
ravni gubicima u praznom hodu merenim u ogledu praznog hoda pri nominalnom
naponu i nominalnoj uestanosti sa sinusoidnim prikljuenim naponom. Zatim se
pretpostavlja da su gubici u gvou konstantni sve dok su radni napon i uestanost
konstantni. Gubici usled struje optereenja, nazvard gubici usled optereenja, ravni
su gubicima u bakru namotaja plus dopunski gubici usled fluksova rasipanja.
Budui da se dopunski gubici menjaju priblino sa kvadratom struje optereenja,
ukupni gubici usled optereenja menjaju se kao 7| ba kao da se radi o pravim
gubicima u bakru. U stvari, gubici usled optereenja esto se smatraju kao gubici
u bakru. Prema tome, gubici usled optereenja, ili gubici u bakru, iznose 7| req,
gde je req ekvivalentni otpor koji se moe odrediti ogledom u kratkom spoju. Shodno
standardima ASA ekvivalentni otpor treba korigovati na pretpostavljenu radnu
temperaturu od 75C, ali tu finesu emo ovde izostaviti.
Optereenje transformatora retko ostaje konstantno na nominalnoj vrednosti.
Pri izboru transformatora za datu primenu esto je ekonomino da se vrednost
nominalne snage izabere tako da transformator bude povremeno i preoptereen
u kraim periodima vremena. [Standardi ASA (napomena 1) sadre preporuke
ASA Standards, Transformers, Regulators, and Reactors, Bull. C57, American Stan-
dards Association, Njujork 1948.
0 dozvoljenom preoptereenju.] Proseno dnevno ili godinje optereenje, meutim,

obino je znatno manje od nominalne snage transformatora. Maksimalan stepen
korisnosti trebalo bi prema tome da se javlja na optereenju malo manjem od nomi-
nalnog ve prema krivoj optereenja u primeni kojoj je transformator namenjen.
Za bilo koju napravu iji se gubici sastoje od jedne konstantne komponente i druge
koja se menja s kvadratom optereenja, moe se lako dokazati da najvei stepen
korisnosti nastaje pri optereenju pri kome su promenljivi i konstantni gubici jednaki.
Ekonomsko uporeenje transformatora trebalo bi da se zasniva na stepenu ko-
risnosti za svako optereenje na koje se u radnom ciklusu nailazi, a ne samo na
stepenu korisnosti pri punom optereenju. Kad transformator radi neprekidno,
gubici u gvou postoje 24 asa dnevno, ali se gubici u bakru javljaju samo kad
transformator odaje korisnu snagu. Prema tome, u odreivanju radnih trokova
transformatora gubici u gvou mnogo su vaniji nego gubici u bakru pri punom
optereenju. Savremeni razvodni transformatori konstruisani su tako da im gubici
u gvou iznose samo oko jedne treine gubitaka u bakru pri punom optereenju.
Prouavanje trokova moe se izvesti na taj nain to se izraunaju trokovi
izazvani gubicima u toku celog radnog ciklusa, uzimajui u obzir stalne izdatke
1 ostale radne trokove transformatora. Kad su svi inioci osim stepena korisnosti
transformatora isti, uporeenje izmeu odgovarajuih transformatora moe se
sprovesti veoma prosto pomou stepena korisnosti ciklusa. Stepen korisnosti ciklusa
je odnos ukupne odate i primljene energije transformatora, raunajui obe energije
za vremenski period jednog potpunog radnog ciklusa. Kad taj period iznosi 24
asa, onda je to stepen korisnosti dnevnog ciklusa.
Relativna promena napona, pokazatelj kvaliteta koji se katkad upotrebljava
za energetske i razvodne transformatore, jeste promena napona na krajevima se-
kundara pri prelazu iz praznog hoda na puno optereenje, obino izraena u pro-
centima od vrednosti za puno optereenje, a ova se uzima kao nominalni sekundami
napon, tj.
_____ JJ
promena napona u procentima = 2------ - X 100 (A-35)
gde je U2 napon na krajevima sekundara pri punom optereenju a Eoct sekundami

napon u praznom hodu, sa naponom na krajevima primara odran na konstantnoj
vrednosti kad je optereenje otklonjeno. Promena napona moe se vrlo prosto iz-
raunati iz ekvivalentnog kola, pri emu se obino upotrebljava kolo prema sl.
A-15c. Ovaj pokazatelj zavisi od sainioca snage optereenja i moe postati ne-
gativan ako je taj sainilac snage dovoljno kapacitivan.
Treba primetiti da se promena napona odnosi samo na transformator,
dok do menjanja napona u stvamom pogonu dolazi i usled padova napona u pre-
nosnim i razvodnim vodovima. Da bi se izbegla mogunost pojave preterano niskih
ili visokih napona na strani koja prima optereenje, energetski transformatori
imaju veinom naroite izvode na namotajima visokog ili niskog napona (ili na oba
namotaja) pomou kojih se prenosni odnos moe unekoliko podeavati prema po-
trebama pojedinih postrojenja.
P r im e r A-5- Pri ogledu praznog hoda transformatora od 50 kVA, 2400/240 V priklju-
enjem na strani niskog napona, na instrumentima postavljenim na toj strani proitane su vred-
nosti 240 V, 5,41 A i 186 \V. Prema rezultatima iz primera A-4 izraunati stepen korisnosti i pro-
menu napona pri punom optereenju sa sainiocem snage 0,80 ind.
Reenje. Struja na strani visokog napona pri punom optereenju je
DEO A-7] TRA N SFO RM A TO R ZA PRO M EN LJIV U UESTANOST 525
Gubici u bakru = P H r e q ii = 20,82 x 1,42 = 617 W

Gubici u gvou = __ 186
Ukupni gubici pri punom optereenju = 803
Odata snaga = 50 000 X 0,80 = 40 000 _
Primljena snaga = 40 803
Gubici 803
---------------------- = -------------= 0,0197
Primljena snaga 40 803
Prema jedn. A-34 je
Stepen korisnosti = 1 0,0197 = 0,980
Za izraunavanje relativne promene napona upotrebie se ekvivalentno kolo prema sl.
A-15c, svodei sve vrednosti na stranu visokog napona, kao to oznauje indeks H. Pretpostavlja
se da je primarni napon podeen tako da napon na krajevima sekundara pri punom optereenju
ima svoju nominalnu vrednost, ili UiH = 2400 V svedeno na stranu visokog napona. Potrebna
vrednost primamog napona UlH moe se izraunati iz ekvivalentnog kola (sl. A-15c). Na sl. A-18
prikazan je odgovarajui vektorski dijagram na kome je za referentni vektor uzet U.2Hs pa je (u
kompleksnim brojevima)
Ui h = U2H + I H (reqH + j xeqH) (A-36)
= 2400 + 20,8 (0,80 j 0,60) (1,42 + j 1,82)
= 2446 + j 13
Intenzitet napona UlH je 2446 V. Ako bi se ovaj napon odravao konstantnim i optereenje od-
stranilo, sekundarni napon u otvorenom kolu popeo bi se na 2446 V svedenih na stranu visokog
napona.
Prema jedn. A-35,
2446 2400
Relativna promena napona x 100 = 1,92%
2400
A-7. Problem transform atora
za prom enljivu uestanost. Mali trans-
formatori s gvozdenim jezgrom koji rade 'Jlti\
sa zvunim uestanostima upotrebljavaju
se esto kao sredstva za sprezanje u elek-
tronskim kolima za telekomunikacije, me-
renja ili regulisanje. Njihove glavne funk- Sl. A-18. Vektorski dijagram za puno
cije sastoje se u tome da bilo podignu na- optereenje sa sainiocem snage 0,80
pon, ime doprinose ukupnom napon- in., primer A-5
skom pojaanju u pojaavaima, bilo
da deluju kao elementi za transformovanje impedanse stvarajui priblino opti-
malni odnos izmeu prividne impedanse optereenja i impedanse izvora. Oni
mogu sluiti i za druge pomone svrhe, kao to je da se za jednosmernu struju
stvori putanja kroz primamo kolo, a da se ona istovremeno odrava van sekun-
damog kola.
U primeni transformatora za prilagoavanje impedansi neposredno se
koristi sposobnost transformovanja impedanse pokazana u jedn. A-20. Oscilatori
i pojaavai sa elektronskim cevima, na primer, imaju optimalne radne karakte-
ristike kad rade sa impedansama optereenja odreenog reda vehine, a transfor-
matorska sprega moe se upotrebiti da se prividna impedansa stvamog optereenja
dovede na tu optimalnu vrednost. Tako upotrebljeni transformator naziva se
izlazni transformator.
Kad se uestanost menja u irokim granicama, kao, na primer, u pojaavau
sa zvunim uestanostima za reprodukciju muzike, vano je da izlazni napon bude
to je moguno vie trenutno srazmeran dovedenom naponu. Idealno to znai
da bi trebalo da se naponi pojaavaju podjednako i da fazni pomeraji budu ravni
nuli za sve uestanosti u zvunom opsegu. Karakteristika amplituda uestanost
(esto skraeno nazvana frekventna karakteristika) je kriva koja predstavlja odnos
izmeu napona optereenja na strani sekundara i napona unutranjeg izvora na

strani primara, u zavisnosti od uestanosti, pri emu je najbolje da karakteristika
bude ravna. Fazna karakteristika je kriva faznog ugla izmeu napona optereeenja
i napona izvora u zavisnosti od uestanosti; poeljno je da fazni ugao bude to
manji. Ove karakteristike zavise ne samo od transformatora ve i od konstanti
celokupnog kola primara i sekundara.
Kao primer ovih karakteristika, a i kao odlian primer tehnike analize u
kojoj se koriste priblinosti zasnovane na fizikim rasuivanjima, uzmimo poja-
ava za zvunu uestanost spregnut sa zvunikom preko izlaznog transformatora.
rg r, r}
Sl. A-19. Ekvivalentna kola izlaznog transformatora. a) Potpuno ekvivalentno kolo. b) Pribli-
no ekvivalentno kolo za srednji opseg uestanosti ljudskog sluha. c) Ekvivalentno kolo za visoku
uestanost. d) Ekvivalentno kolo za nisku uestanost
Pojaava se moe smatrati ekvivalentom izvora napona EG vezanog na red s unu-

tranjim otporom rG, a zvunik pribhno kao optereenje u vidu otpora rh kao
to pokazuje sl. A-19a, gde je transformator predstavljen ekvivalentnim kolom kao
na sl. A-13c, sa gubicima u gvou zanemarenim. U sluaju visokih zvunih uesta-
nosti moraju se uzeti u obzir parazitni kapaciteti namotaja, naroito kad je impedansa
izvora vea od nekoliko hiljada oma. Ali je iskustvo pokazalo da su dejstva kapaci-
teta mala kad je izvor pojaava sa triodama.
Analiza pravilno konstruisanog kola deli se prema tri opsega uestanosti.
1. Pri srednjim uestanostima (oko 500 Hz) ni jedna od induktivnosti nije
vana i ekvivalentno kolo se svodi na niz otpora kao to pokazuje sl. A-19&, na
kojoj su sve vrednosti svedene na primar, kao to pokazuju oznake prim. Analiza
ovog kola pokazuje da je odnos napona optereenja Ut prema naponu izvora E G
Ul = x * (A-37)
E g N x R se
gde je
R'se = rG + u + r \ + ri (A-38)
U ovom srednjem opsegu (koji obino obuhvata nekoliko oktava) odnos napona je
skoro konstantan, tj. karakteristika amplitude je ravna, a fazni pomeraj je ravan nuli.
2. Kad je pak uestanost vea, rasipne reaktanse transformatora postaju
sve vanije. Sl. A-19c predstavlja ekvivalentno kolo za visoku zvunu uestanost.
Analiza ovog kola pokazuje da je pri visokim uestanostima
i (A-39)
Eg N x R se ' [/l + ^ L J R s ^
DEO A7] TRANS,PORMATlOR ,ZA P R O M E N L JIV u UESTANOST 527
gde je L 'eq ekvivalentna rasipna induktivnost. Relativni odnos napona, u odnosu

na vrednost za srednji opseg, je
Relativni odnos napona = . ....... - (A-40)
f l + ( 6 >L'eJ R 'se)*
Fazni ugao za koji napon optereenja zaostaje za naponom izvora je
0 = arc tg
eq (A-41)
R'se
Krive relativnog odnosa napona i faznog ugla kao funkcija odnosa reaktanse prema
otporu o> L 'eq IRse prikazane su na desnoj strani sl. A-20.
3. Pri niskim uestanostima, rasipne reaktanse su zanemarljive, ali uticaj
paralelne grane magneenja postaje utoliko vaniji ukoliko je njena reaktansa manja.
Induktivnost grane magneenja skoro je jednaka samoinduktivnosti Ln primara.
Ekvivalentno kolo za niske uestanosti pokazuje sl. A-19d prema kojoj je
Ui N 2 r t 1
(A-42)
Eg N 1 R'scj/ l + ( L 'par/wLn )2
gde je
( r o + r 1)(r' 2+r'i)
R'v (A-43)
ra + rx + r'a + r't
Relativni odnos napona, u odnosu na vrednost za srednji opseg, je
Relativni odnos napona * (A-44)

f l + ( R par/(oLn ) 2
a fazni ugao za koji napon optereenja prednjai naponu izvora je
R ' rw
0 = arc tg (A-45)
Krive relativnog odnosa napona i faznog ugla kao funkcija odnosa reaktanse prema
otporu coLn ,/L'par prikazane su na levoj strani sl. A-20.
Sl. A-20. Bezdimenzione (,,normalizovane) frekventne karakteristike izlaznih transformatora

Take u kojima relativni odnos napona iznosi 0,707 nazivaju se take po-
lovine snage. Prema jedn. A-40, gomja taka polovine snage nastaje pri ucstanosti
f h pri kojoj je ekvivalentna rasipna reaktansa <ohL 'eq ravna otpora vezanom na
red R 'se ili
/* ~ r (A-W)
J , TC L , gq
a prema jedn. A-44, donja taka polovine snage nastaje pri uestanosti f t pri kojoj
je sopstvena reaktansa coLn ravna paralelnom otpora R 'pir, ili
f _ Par
(A-47)
2 tcL u
irina opsega moe se predstaviti pomou odnosa
fh __ R se Lvt (A-48)
f l R par L eq
Za veliku irinu opsega potreban je velik odnos samoinduktivnosti prema rasipnoj
induktivnosti ili koeficijent sprezanja to blii jedinici.
A-8. Autotransform atori. Merni transform atori. Posmatrano sa kra-
jeva namotaja, u principu isto transformaciono dejstvo za napone, straje i impe-
danse moe se pomou veza na sl. A-21a postii kao u normalnom transformatoru
s dva zasebna namotaja na sl. A-21 b. Na sl. A-21a namotaj bc je zajedniki za pri-
mamo i sekundamo kolo. Ovaj tip transformatora naziva se autotransformator.
To nije nita drago ve normalni transformator vezan na naroiti nain. Jedina
konstraktivna razlika je u tome to se namotaj ab mora snabdeti pojaanom izo-
lacijom. Za rad autotransformatora vae isti oni osnovni principi koje smo razmat-
rali kod transformatora sa dva posebna namotaja. Autotransformatori imaju manje
rasipne reaktanse, manje gubitke, manju straju praznog hoda i jevtiniji su od tran-
sformatora s dva namotaja kad se odnos napona ne razlikuje suvie od 1 prema 1 .
Nedostatak im je neposredna galvanska veza izmeu strana visokog i niskog napona.
P r im e r A - 6 . Transformator 2400/240 V, 50 kVA, iz primera A-4 i A-5, vezan je kao auto-
transformator prema sl. A-22, gde je ab namotaj za 240 V a bc namotaj za 2400 V. (Pretpostavlja se
da namotaj za 240 V ima dovoljnu izolaciju da moe da izdri napon od 2640 V prema zemlji.)
a) Izraunati nominalne napone, i to Ujj na strani visokog napona i Ux na strani niskog
napona, kad se ovaj transformator vee kao autotransformator.
Sl. A-216, Autotransformator (a) uporeen sa Sl. A-22. Autotransformator

transformatorom sa dva odvojena namotaja (6) iz primera A- 6
b) Izraunati nominalnu prividnu snagu autotransformatora u kVA.

c) Podaci o gubicima dati su u primerima A-4 i A-5. Izraunati stepen korisnosti pri punom
optereenju autotransformatora sa sainiocem snage 0,80.
Reenje. a) S obzirom da je namotaj bc za 2400 V vezan za kolo niskog napona, Ux= 2400 V.
E>EO A-9) TRA N SFO RM A TO RI U V IEFA ZN IM KO LIM A 529
Kad je Ubc 2400 V, u namotaju ab se indukuje napon Uaj, = 240 V u fazi sa

(zanemarujui padove napona usled rasipne impedanse). Napon na strani visokog napona, prema
tome, je:
UH = Uab + Ubc = 2640 V
b) Iz nominalne snage 50 kVA normalnog transformatora s dva namotaja dobiva se

nominalna struja namotaja za 240 V i to 50 000/240 = 208 A. S obzirom da je namotaj za 240 V
vezan na red s kolom visokog napona, nominalna struja ovog namotaja je isto to i nominalna struja
I H na strani visokog napona autotransformatora. Nominalna snaga u kVA za autotransformator
je, dakle,
Uh Ih 2640 x 208
= 550 kVA
1000 1000
Nominalna snaga moe se izraunati i na strani niskog napona na nain kojim se istiu osobine tran-
sformovanja struje. Kad struja u namotaju za 240 V ima svoju nominalnu vrednost od 208 A, struja
u namotaju za 2400 V mora da proizvede jednaku i suprotnu m. m. s. (zanemarujui pobudnu
struju), prema tome, mora da iznosi 20,8 A u smeru strelice na sl. A-22. Struja Ix na strani niskog
napona autotransformatora, prema tome, je
Ix = 208 + 20,8 = 228,8 A
a nominalna snaga u kVA je
Ux I x _ 2400 x 228,8
= 550 kVA
1000 - 1000
Treba primetiti da ovaj transformator, ija snaga je 50kVAkad radi kao normalni transfor-
mator s dva namotaja, moe da daje 550 kVA kao autotransformator. Vea nominalna snaga au-
totransformatora posledica je injenice da se svih 550 kVA ne moraju transformovati elektromag-
netnom indukcijom. U stvari jedino to transformator treba da ini jeste da strujuod 208 A podigne
za nivo potencijala od 240 V to odgovara nominalnoj snazi od 50 kVA.
c) Kad je transformator vezan kao autotransformator sa strujama i naponima kao na sl.
A-22, gubici su isti kao u primeru A-5, naime 803 W. Ali odata snaga autotransformatora, sa sai-
niocem snage 0,80 je 0,80 x 550 000 = 440 000 W. Stepen korisnosti je, dakle,
803
0,9982
440 803
Stepen korisnosti je tako visok zato to gubici iznose samo onoliko koliko odgovara transformovanju
snage od samo 50 kVA.
Meu specijalne transformatore spadaju i merni transformatori za ukljui-
vanje instrumenata, brojila i zatitnih releja u kola sa visokim naponima i velikim
strujama. Merenje napona u kolu od 4600 V, na primer, vri se ukljuivanjem na-
ponskog transformatora sa prenosnim odnosima od 4600/120 V, koristei standardni
instrument za 150 V u sekundaru. Slino se merenje struje vri time to se strujni
transformator odgovarajueg prenosnog odnosa vee primarom na red sa kolom,
a u sekundar mu se vee ampermetar od 5 A. Sekundar strujnog transformatora
ne sme nikad biti otvoren dok u primaru ima struje. U otvorenom sekundarnom
kolu mogao bi se indukovati opasno visok napon. M emi transformatori izoluju
merno ili relejno kolo i omoguuju iru standardizaciju brojila, instrumenata i
releja. T i transformatori moraju biti konstruisani za tane prenosne odnose napona
ili straje i za minimalni fazni pomeraj izmeu primamih i sekundarnih napona od-
nosno struja.
A-9. Transform atori u viefaznim kolim a. U ovom odeljku razmatraju
se tri vrste primene transformatora u viefaznim sistemima. Naroita panja je
posveena trofaznim sistemima zbog njihove pretene vanosti.
a. Trofazne sprege. T ri jednofazna transformatora mogu se spregnuti na bilo
koji od etiri naina pokazana na sl. A-23. Na sva etiri dela ove slike namotaji na
levoj strani su primami a oni na desnoj sekundami, a svaki primami namotaj jed-
nog transformatora je nacrtan paralelno sa svojim odgovarajuim sekundamim
34 Hlektrine maine
namotajem. Prikazani su takoe naponi i struje koji se dobivaju prikljuenjem na

primar uravnoteenih linijskih napona U i linijskih struja I kad odnos N x jN z
(c.) <ol>
Sl. A-23. Uobiajene sprege trofaznih transformatora. Namotaji transformatora predstavljeni su
debljim linijama
broja primamih navojaka prema broju sekundarnih iznosi a i kad se pretpostavi

da su transformatori idealni. Treba primetiti da je za odreene linijske napone i
ukupnu prividnu snagu, nominalna prividna snaga svakog transformatora ravna
treini nominalne snage trofazne gmpe, bez obzira na primenjenu spregu, ah da
nominalni naponi i struje pojedinanih transformatora zavise od naina sprezanja.
Sprega Y A se obino upotrebljava za sniavanje napona sa visokog na
srednji iii niski. Jedan od razloga lei u tome to se time na strani visokog napona
dobiva jedna neutralna taka za uzemljenje, postupak za koji se moe dokazati
da je poeljan u veini sluajeva. Obratno, sprega AY se obino upotrebljava
za poviavanje napona. Sprega AA ima to preimustvo da se jedan transforma-
tor moe ukloniti radi opravke ili pregleda, dok ostala dva i dalje funkcioniu kao
trofazna garnitura, ali sa snagom smanjenom za 58 odsto od prvobitne; to se naziva
sprega otvoreni trougao ili sprega V. Sprega YY se retko upotrebljava zbog te-
koa u vezi sa pobudnom stmjom od kojih su neke opisane u delu b ovog odeljka.
Umesto tri jednofazna transformatora, trofazna gamitura moe sadrati
samo jedan transformator sa svih est namotaja na zajednikom jezgm, smetenih
u zajednikom sudu. Unutranju konstrukju tipinog velikog trofaznog transfor-
matora pokazuje sl. A-24. Preimustva trofaznih transformatora su nia cena, manja
teina, manja povrina osnove i malo vei stepen korisnosti. Nedostaci su im vea
cena pomonih ureaja, a i poveani trokovi i nezgode pri opravkama.
Proraunavanje kola koja sadre trofazne transformatore pri uravnoteenim
uslovima moe se izvesti obraujui samo jedan transformator ili jednu fazu i uzi-
majui na znanje da su uslovi isti za ostala dva transformatora izuzev faznih pome-
raja u vezi s trofaznim sistemom. Mahom je zgodno da se proraun izvodi po fazi
u zvezdastoj sprezi, s obzirom da se impedanse transformatora tada mogu dodati
neposredno na red impedansama prenosnog voda. Impedanse prenosnih vodova
mogu se svesti s jedne strane transformatora na drugu primenom kvadrata ideal-
nog prenosnog odnosa transformatora. Kad se radi o transformatorima sprege
Y A ili AY, sve veliine se mogu svesti na stranu sprege Y. Obraujui tran-
sformatore sprege AA na red sa prenosnim vodovima, podesno je da se impe-
danse transformatora spregnute u trougao zamene ekvivalentnim impedansama
spregnutim u zvezdu. Dobro je poznato da je uravnoteeno kolo sprege A ija
DEO A-9] TRA N SFO RM A TO RI U V lSEFA ZN IM KO LIM A 531
Sl. A-24. Jezgro i namotaji trofaznog transformatora sa jezgrima, nominalne snage 7500 kVA sa
prirodnim hlaenjem a 1 0 000 kVA hlaen prinudnom promajom, 6 6 kV/12,5 kV, sprege AY.
Izvodi na namotajima omoguuju promenu prenosnog odnosa pod optereenjem u opsegu 10
odsto. (Allis-Chalmers Manufacturing Company)
P r im e r A-7. T ri jednofazna transformatora, 50 kVA, 2400/240 V, istovetni sa tran-
sformatorom iz primera A-4, vezana su spegama Y A u trofaznu grupu transfomatora od 150
kVA za snienje napona na zavrnom kraju voda ija je impedansa 0,15 + j 1,00 1 po fazi. Linijski
napon na poetnom kraju voda je 4160 V. Na sekundamoj strani transformatori napajaju trofazno
uravnoteeno optereenje kroz vod ija je impedansa 0,0005 + j 0,0020 1 po fazi.
Nai koliki je linijski napon kod optereenja ako ono uzima nominalnu struju iz transfor-
matora sa induktivnim sainiocem snage od 0,80.
Reenje. Moe se raunati po fazi svodei sve na stranu visokog napona sprege Y. Napon
na poetnom kraju voda ekvivalentan je naponu izvora Us koji je po fazi
4 160
U, 2400 V
Prema nominalnoj snazi transformatora, nominalna struja na strani visokog napona je 20,8 A po fazi
Y. Impedansa voda niskog napona svedena na stranu visokog napona pomou kvadrata idealnog
odnosa linijskih napona je
4 160
j (0,0005 + j 0,0020) - 0,15 + j 0,60 1
{ 240
a zajednika redna impedansa vodova visokog i niskog napona, svedena na stranu visokog napona,
je po fazi
-Zvod = 0,30 + j 1,60 1
532 OSNOVNA T E O R IJA TRA N SFO RM A TO IlA [DOD. A.
Prema primeru A-4, ekvivalentna impedansa grupe transformatora svedena na stranu visokog na-
pona spregnutu u zvezdu je po fazi
Z eqH = R42 + / 1,82 fi
Ekvivalentno kolo za jednu fazu svedeno na primarnu stranu sprege Y je tada potpuno
istovetno sa sl. A-16a, a reenje po fazi je potpuno isto kao za primer A-3, te napon optere-
enja sveden na stranu visokog napona iznosi 2 329 V prema neutralnoj taki. Stvarni linijski napon
optereenja je
Ut = 233 V,
Ovaj napon je linijski jer su sekundarni namotaji spregnuti u trougao.
P r im e r A - 8 . T ri transformatora iz primera A-7 sprege AA napajaju se sa trofaz-
nih sabirnica (linijskog) napona od 2400 V kroz vod ija je impedansa 0,20 + / 0,800 po fazi. Ek-
vivalentna impedansa pojedinih transformatora svedena na njihovu stranu visokog napona je Zeqjq =
= 1,42 + j 1,82 O. Sekundari odaju snagu optereenju kroz vod ija impedansa je 0,0010 +
+ j 0,0020 O po fazi.
Izraunati struje kratkog spoja ustaljenog stanja u provodnicima voda primara i sekun-
dara i u primarnim sekundarnim namotajima transformatora koje bi nastale pri trofaznom kratkom
spoju na krajevima optereenja.
ReSenje. Raunae se po fazi na bazi ekvivalentne zvezde svodei sve na stranu visokog
napona. Napon izvora prema neutralnoj taki je
2400
U, 1385 V
V3
Impedansa voda visokog napona po fazi Y je Z jj = 0,20 + j 0,80 fl .Impedansa voda niskog na-
pona Z x po fazi Y svedena na stranu visokog napona pomou kvadrata idealnog odnosa linij-
skog napona je
Zx = (0 ,0 0 1 0 + j 0 , 0 0 20 ) = 0 ,1 0 + / 0 ,2 0 1 2
Prema jedn. A-49 i podacima transformatora iz primera A-7, ekvivalentna vrednost impedanse
transformatora za spregu Y je po fazi
Z eqY = l/a(l,42 + / 1,82) = 0,473 + / 0,607 Q
Ukupna redna impedansa po fazi Y je
Z = 0,773 + / 1,607, ili 1,78 Q
Struja kratkog spoja u provodnicima voda visokog napona je
U, 1385
A
z ,78
Struja u provodnicima voda niskog napona je
2400
x 778 = 7780 A
240
Struja u primarnim namotajima visokog napona sprege A je
778
= 449 A
a struja u sekundarima niskog napona sperege A je

2400
x 449 = 4490 A
240
b. Pojave usled tree harmonike komponente u trofaznim kolima. Kao to
je pokazano u od. A-2, pobudna struja koja stvara fluks sinusnog talasa mora da
ima prilino veliku treu harmoniku komponentu zbog nelineame magnetne ka-
rakteristike jezgra. Ova trea harmonika komponenta moe znatno da utie na
rad trofaznih transformatora i transformatorskih grupa.
DEO A-9] TRA N SFO RM A TO RI U V IEFA ZN IM KOLIM A 533
Slika A-25 pokazuje tri istovetna talasa pomerena fazno za po jednu treinu
periode, od kojih se svaki sastoji od po jednog prvog i jednog treeg harmonika.
Ovi talasi mogu predstavljati struje ili napone nekog uravnoteenog trofaznog si-
stema. Treba primetiti da su trei harmonici u fazi, dok su prvi harmonici fazno
pomereni za 120. U ovoj poslenjoj injenici je osnov za sve osobenosti ponaanja
treih harmonika.
Pretpostavimo da talasi predstavljaju tri linijske struje ia, ib i ic uravnote-
enog sistema sprege Y, ije su neutralne take meusobno povezane kao na sl.
A-26a. Struja i koja se kroz neutralni provodnik vraa izvoru je
L i-b T ic (A-50)
Trenutni zbirprvih harmonika tri linijske struje
je ravan nuli, jer su to tri jednaka sinusna tala-
sa koji su fazno pomereni za po 120. Prema
tome, pri uravnoteenim uslovima nema u ne-
utralnom vodu osnovne harmonike kompo-
nente struje. Ali su trei harmonici u fazi. Nji-
hov trenutni zbir je stoga ravan trostrukoj tre-
nutnoj vrednosti i 3 ma koje od njih. Neutralni
vod predstavlja putanju za povratak tri trea
harmonika struje. Kad se neutralni vod isklju-
i, in = 0 i trei harmonici struja ne mogu tada
postojati.
Razmotrimo sad napone nekog sistema
sprege Y kao na sl. A-26a. Uzmimo da tri talasa
na sl. A-25 predstavljaju trenutne fazne na- Sl. A-25. Uravnoteeni trofazni
pone prema neutralnoj taki uan, ubn odnosno talasi sa treim harmonicima
ucn, gdenaponi znaepadove potencijala u smeru
Sl, A-26. Uravnoteena trofazna kola sprege Y i A sa prikazom pojava usled treeg harmonika
naznaenom prvim i drugim indeksom. Trenutni linijski napon uab je

Uab = Uan Ubn (A-51)
Trei harmonici faznih napona potiru se i stoga u linijskim naponima nema tre-
ih harmonika, iako takvi harmonici mogu biti prisutni u faznim naponima.
Razmotrimo sada kolo na sl. A-26b koje bi moglo prikazivati namotaje u
sprezi A nekog generatora ili grupe transformatora. Uzmimo da su tri talasa na sl.
A-25 e. m. s. eoj, i eca indukovane u trima fazama. Trei harmonici E 3 su
u fazi i stoga proizvode rezultantnu e. m. s. 3E 3 koja deluje oko trougla. E. m. s.
3E 3 stvara treu harmoniku komponentu struje I 3 koja cirkulie u trouglu.Trei
harmonik e. m. s. troi se na pad napona usled impedanse u svakoj od faza a trei
harmonik napona izmeu linijskih krajeva je ravan nuh. Samo prvi harmonici in-
dukovanih e. m. s. javljaju se izmeu linijskih krajeva.
Pretpostavimo sada da su tri talasa na sl. A-25 struje iab, ibc i ica u namota-
jima spregnutim u trougao na sl. A-26b. Linijska struja ia je
ia i-ab i-ca (A-52)
Trei harmonici na desnoj strani jedn. A-52 potiru se, i stoga u linijskim strujama
nema treih harmonika, iako trei harmonici struje proizvedene treim harmo-
nicima e. m. s. koje se indukuju u trouglu mogu cirkulisati kroz trougao.
Budui da pobudna struja transformatora za sinusni talas fluksa mora sa-
drati trei harmonik, mogu se u pogledu trofaznih sprezanja jednofaznih transfor-
matora izvui sledei zakljuci.
1. Kad su bilo primami bilo sekundami namotaji (ili oba) spregnuti u tro-
ugao, kroz njih teku trei harmonici pobudne struje a naponi su sinusoidni.
2. U sprezi YY sa izolovanim neutralnim takama, trei harmonici struja
se potim, zbog ega se fluks ne moe da menja sinusoidno. Fazni naponi prema ne-
utralnoj taki sadre tada tree harmonike koji mogu biti dovoljno jaki da izazivaju
smetnje. To je jedan od razloga zbog kojih se sprega YY retko upotrebljava. Kad
se ta sprega eli primeniti, obino je preporuljivo da se neutralna taka primara
vee sa neutralnom takom izvora ili da se transformatori opreme tercijarnim namo-
tajima spregnutim u trougao.
s s
o e>
oj 1 UOlO,
O O - ----------Ûola,
U,
0 l SE^J(J3
+ 6/o, 5
ub )o ub la ,
o - 2
(a) <b)
Sl. A-27 Osnovni principi transformovanja faza u viefaznim kolima
c. Transformovanje faza. Viefazni sistem sa bilo kojim eljenim brojem faza

moe se dobiti iz drugog viefaznog sistema pomou grupe transformatora. Opte
naelo je prilino jednostavno. Slika A-27a prikazuje dva transformatora na ije
su primare prikljueni naponi Ua i Ub dobiveni iz dve posebne faze nekog vie-
faznog sistema i vektorski predstavljeni na sl. h-21b. Prenosni odnos N x /iV2 ovih
transformatora neka su ax odnosno a2. Pretpostavljajui da su transformatori ide-
alni, njihovi sekundarni naponi su Ua /ax odnosno Ubla2. Kad su sekundari ve-
zani na red sa relativnim polaritetima naznaenim takama na sl. A-27a, rezultan-
tni napon C/2, izraen vektorski, je
U2 = - a-'+ ^ (A-53)
Treba primetiti da se pravilnim izborom prenosnih odnosa ax i a 2 moe podesiti

da vektor U2 lei negde u uglu koji zaklapaju dva vektora sekundarnih napona.
Ukrtanjem krajeva jednog ili oba sekundara transformatora moe se podesiti da
U2 lei pod bilo kojim eljenim uglom u svih 360. Znai da se moe dobiti sekun-
dami napon sa bilo kojim faznim uglom u odnosu na primarne napone. Problem
se jedino sastoji u geometriji vektorskog dijagrama.
Pretpostavimo sada da svaki transformator ima po nekoliko nezavisnih
sekundara. Pogodnim vezivanjem tih sekundara moe se dobiti vie sekundarnih
napona bilo koje eljene veliine i meusobnih faznih odnosa. Treba samo poeti
DEO A-10] SIST EM R E LA TIV N IH JE D IN IC A 535
od dva primarna napona koji nisu u fazi. Primenom ovog naela moe se iz svakog
viefaznog sistema izvesti uravnoteeni viefazni sistem napona sa bilo kojim e-
ljenim brojem faza.
Sl. A-28. a) Sprega transformatora za pretvaranje trofaznih napona u estofazne. b) Vektorski

dijagram napona
Kao primer pokazana je na sl. A-28a sprega za pretvaranje trofaznih napona

u sprezi A u estofazne napone u dvostrukoj cik-cak sprezi koja se katkad upo-
trebljava za estofazno napajanje usmeraa. Svaki transformator ima po jedan pri-
mar i tri nezavisna sekundara, a ovi imaju isti broj navojaka. Paralelno nacrtani
primarni i sekundami namotaji pripadaju istom transformatoru; na primer, se-
kundarni namotaji on, pd i qe odgovaraju primarnom namotaju AB. Vektorski
dijagram napona je pokazan na sl. A-28b, iz koga se moe videti da su dobiveni
estofazni naponi uravnoteeni u odnosu na neutralnu taku.
A-10. Sistem relativnih jedinica. U prethodnim razmatranjima i pri-
merima trebalo je uloiti vrlo mnogo panje da bi se sve veliine svele na istu stranu
transformatora. Kad se radi o sloenim energetskim sistemima, koji sadre veliki
broj transformatora razliitih prenosnih odnosa, potrebna panja je toliko velika
da moe da smeta i da postane izvor velikih greaka. Izvesna olakica postie se
sistemom u kome su sve veliine izraene kao decimalni razlomci pogodno izabranih
baznih vrednosti, u tzv. relativnim jedinicama. Sva potrebna raunanja se tada iz-
vode u tim relativnim jedinicama umesto uobiajenih volti, ampera, oma itd.
Veliine kao to su napon U, struja I, snaga P, reaktivna snaga Q, prividna
snaga S, otpor R, reaktansa X , impedansa Z, provodnost G, susceptansa B i admi-
tansa Y mogu se prevesti u relativnu vrednost i obratno, na sledei nain:
TT . . . .... stvarna veliina
Velicina u relativmm jedmicama = ------------------------------ (A-54)
veliina uzeta za bazu
gde stvarna veliina znai vrednost u V, A, Q itd. Za bazu se mogu izabrati do-
nekle proizvoljne vrednosti, ali se izvesni odnosi izmeu njih moraju imati u vidu
da bi normalni zakoni elektriciteta vaili i u sistemu relativnih jedinica. Prema
tome, treba uzeti
Pbaza? Q b aza? aza uhaza * ^ba: (A-55)
îbaza
^bazaj -^baza^ zba (A-56)
dha
?baza, Abaza, Y baza (A -5 7 )

/baza
U praksi se najpre izaberu vrednosti za 5 baza i Ubaza, a time se uspostavljaju

i vrednosti za 7baza i sve ostale veliine iz jedn. A-55 do A-57.
Vrednost za Sbaza mora biti ista za ceo sistem na koji se odnosi. Kad je u
pitanju transformator, vrednosti za /baze razliite su za svaku njegovu stranu
i moraju biti u istom odnosu kao brojevi navojaka transformatora. Obino se za
bazu uzimaju nominalni naponi odnosnih strana. Postupak svoenja veliina na
jednu stranu transformatora obezbeen je tada automatski na taj nain to se pri-
menom jedn. A-54 do A-57 nalaze i predstavljaju relativne vrednosti. Postupak
se sastoji u tome da se sve veliine prevedu u relativne vrednosti, da se ove upotrebe
u svima uobiajenim radnjama pri analizovanju kola i da se krajnji rezultati prera-
unaju ponovo na svoj uobiajeni oblik.
Ako se radi samo o elektrinoj napravi kao to je, na primer, transformator,
obino se sopstvena nominalna snaga naprave uzima kao osnova za prividnu snagu.
Izraene u relativnim jedinicama, sa nominalnom snagom uzetom za bazu, karak-
teristike energetskih i razvodnih transformatora ne razlikuju se mnogo iako su im
snage dosta razliite. Na primer, struja praznog hoda se obino kree izmeu 0,02
i 0,06 u relativnim jedinicama, ekvivalentni otpor obino izmeu 0,005 i 0,02
u relativnim jedinicama (pri emu se manje vrednosti odnosena velike transforma-
tore), a ekvivalentna reaktansa je obino u granicama izmeu 0,015 i 0 , 1 0 u rela-
tivnim jedinicama (gde vee vrednosti odgovaraju velikim transformatorima vi-
sokog napona). Slino tome, konstante sinhronih i asinhronih maina, izraene u
relativnim jedinicama, kreu se u relativno uskim granicama. Ako se pak radi
o vie naprava, mora se obino proizvoljno izabrati za snagu izvesna baza da bi
se ista baza upotrebila za ceo sistem. Vrednosti u relativnim jedinicama mogu
se preraunavati sa jedne baze snage na drugu pri istoj bazi za napon pomou izraza:
( P , <2, 5 , G, B, Y ) r e baza 2 = (P , Q , S, G, B, Y )rel., baza i ' (A -5 8 )
^baza 2
(R, X , Z U , baza 2 = (R, X , Z)re1., baza ! (A-59)

bazai
P r im e r A-9. Struja praznog hoda merena na strani niskog napona transformatora od 50
kVA, 2400/240 V iz primera A-4 i A-5 iznosi 5,41 A. Ekvivalentna impedansa svedena na stra-
nu visokog napona je 1,42 + j 1,82 fl. Nominalnu snagu i nominalni napon transformatora uzeti
za bazu.
a) Izraziti struju praznog hoda u relativnim jedinicama na strani niskog napona, a zatim
na strani visokog napona;
b) Izraziti ekvivalentnu impedansu u relativnim jedinicama za stranu visokog napona,
a zatim za stranu niskog napona.
Rdenje. Bazne vrednosti napona i struja iznose
Vbaza H = 2400 V Ubaza * = 240 V
Ibaza I I .. 20,8 A Ibaza X " 208 A
gde indeksi znae : H stranu visokog napona a X stranu niskog napona.
Prema jedn. A-56 je
2400 ,
Zbaza H ~ 20 8 ~ ^
240
ZbazaX bl52 fl
a) Prema jedn. A-54 je
5,41
l<tx ' 208 = 0,0260 u relativnim jedinicama
Struja praznog hoda svedena na stranu visokog napona je 0,541 A. Njena vrednost u relativnim
jedinicama je:
0,541
I<ph = 0,0260 u relativnim jedinicama.
20,8
DEO A-10] SISTEM RELA TIV N IH JE D IN IC A 537
Vrednosti struje u relativnim jedinicama svedene na bilokoju stranu, iste su: Odnosi izmeu bro-
jeva navojaka potrebni da se struje u amperima svedu s jedne strane transformatora na drugu
(kao u jedn. A-18) uzimaju se u obzir u sistemu relativnih jedinica samim baznim vrednostima za
struje jedne i druge strane, kad je bazna snaga ista za obe strane a bazni naponi su u odnosu bro-
jeva navojaka.
b) Iz jedn. A-54 i vrednosti za Zbaza h )e
1,42 + j 1,82
'êqH - = 0,0123 + j 0,0158 u relativnim jedinicama
1,152
Ekvivalentna impedansa svedena na stranu niskog napona je 0,0142 + j 0,0182 fl. Njena vrednost
u relativnim jedinicama je
0,0142 + 70,0182
ZeqX ~ = 0,0123 + j 0,0158 u relativnim jedinicama
1,152
Vrednosti u relativnim jedinicama iste su jer je o sainiteljima svoenja voeno rauna pri izboru
baznih vrednosti.
U primenama na trofazne sisteme, bazne vrednosti sistema relativnih jedi-
nica biraju se tako da meu njima budu na snazi odnosi za uravnoteeni trofazni
sistem, i to:
aza 2 b aza, S baza) trofazno iaza, po lazi (A-60)
C^baza (linijski) |/3 Ubaza (fazni) (A-61)
fbaza (po fazi A'j ^ ^ fbaza (po fazi Y) (A-62)
Kad su u pitanju trofazni sistemi, obino se najpre izaberu baze za trofaznu pri-
vidnu snagu i linijski napon. Zatim se pomou jedn. A-60, A-61 i A-62 odrede
baze za fazne napone i struje. Bazne vrednosti po fazi mogu se dobiti i pomou
jedn. A-55, A-56 i A-57. Na primer, bazna vrednost za impedanse sprege Y dobiva
se pomou jedn. A-56 uzimajui Ubaza kao bazni fazni napon, a 7baza kao baznu
struju po fazi Y ; bazna vrednost za impedanse sprege A dobiva se takoe pomou
jedn. A-56, ali uzimajui t/baza kao bazni linijski napon, a /baza kao baznu struju
po fazi A. Deljenje jedn. A-61 jednainom A-62 pokazuje da je
Z baza ,po fazi A j 3 Z baza (po fazi Y) (A-63)
Sainioci ^3 i 3 izmeu vrednosti za sprege A i Y u V, A i 2 svakog uravnoteenog
sistema automatski su ve uzeti u obzir u samim baznim vrednostima. Takvi tro-
fazni problemi se mogu reiti u relativnim jedinicama kao da su jednofazni pro-
blemi, ne vodei rauna o pojedinostima transformatorskih veza izuzev to se vred-
nosti u V, 2 i A moraju najpre prevesti u sistem relativnih jedinica, a zatim vratiti
na prvobitni oblik.
P r im e r A-10. Reiti primer A -8 u relativnim jedinicama uzimajui kao bazu nominalnu
snagu grupe transformatora.
Reenje. Bazne vrednosti na trofaznoj bazi od 150 kVA pokazane su u tablici A -l.
TABLICA A-1
BAZNE VREDNOSTI ZA PRIM ER A-10
^baza ^baza Zbaza

V A n
Transformatori, po fazi A, H (visoki napon) 2400 2 0 ,8 115,2

Transformatori, pofazi A, X (niski napon) 240 208 1,152
Vod, po fazi Y, H (visoki napon) 385 36,0 38,4
Vod, po fazi Y, X (niski napon) 138,5 360 0,384
Preraunavanjem impedansa datih u primeru A -8 u relativne jedinice dobiva se

0.20 + yo,8o
Zvodh = ----- -----------= 0,0052 + j 0,0208 u relativmm jedinicama.
38,4
0 ,0 0 1 0 + j 0 ,0 0 2 0
ZvodX 0,0026 + j 0,0052 u relativnim jedinicama,
0,384
a za transformatore
1,42 + j 1,82
Zeq - 0,0123 + j 0,0158 u relativnim jedinicama
115,2
Ukupna impedansa je zbir Z = 0,0201 + j 0,0418 u relativnim jedinicama
Veliina Z u relativnim jedinicama je 0,0468. Napon izvora je 1,00 u relativnim jedinicama. Struja
kratkog spoja je
1,00
I = ---------= 21,4 u relativnim jedinicama.
0,0468
Vrednosti u amperima struja kratkog spoja u raznim delovima sistema su 21,4 puta vee od nji-
hove bazne vrednosti: na primer, struja u vodu niskog napona je 21,4 X 360 = 7700 A.
Treba primetiti da se za impedanse transformatora sprege A dobiva ista vrednost u rela-
tivnim jedinicama kad se njihova vrednost prerauna na ekvivalentnu vrednost u fl za spregu
Y jedn. (A-49) pa se zatim ta omska vrednost prerauna u relativne jedinice pomou bazne impe-
danse po fazi Y: tako je
1,42 + j 1,82
-+'(/ = I 7T----- = 0,0123 + j 0,0158 u relativnim jedinicama
3 X 38,4
Izraeni u relativnim jedinicama, sa pogodnom brzinom za svaku komponentu, odnosi izmeu
veliina sprege A i sprege Y uzimaju se u obzir samim baznim vrednostima i sistem se moe o-
braivati kao ekvivalentan sistemu spregeY.
A - ll. Transform atori s vie nam otaja. Transformatori s tri ili vie
namotaja esto se upotrebljavaju za meusobno povezivanje tri ili vie kola koja
mogu da imaju razliite napone. Transformatori s vie namotaja su za takve svrhe
jevtiniji i imaju bolji stepen korisnosti nego ekvivalentan broj transformatora sa
dva namotaja. Transformator s jednim primarom i dva sekundara obino se upo-
trebljava za napajanje elektronskih kola. Jedan sekundar daje snagu na naponu od
nekoliko volti za zagrevanje katoda elektronskih cevi, a drugi daje snagu na naponu
od nekoliko stotina volti za anodna kola. Razvodni transformatori koji slue za
napajanje energijom domainstava imaju obino dva sekundara od po 120 V vezana
na red. Kola za osvetljenje prikljuena su na jedan ili drugi namotaj od 120 V,
dok se elektrini tednjaci, grejai vode za domainstva i druga slina optereenja
napajaju snagom na naponu od 240 V iz sekundara vezanih na red. Veliki sistemi
za raspodelu energije mogu se napajati preko trofazne grupe transformatora s vie
namotaja iz dva ili vie sistema za prenos energije na razliitim naponima. Grupe
trofaznih transformatora kojima su povezana dva sistema za prenos energije na
raznim naponima imaju obino jo jedan tzv. tercijarni namotaj za napajanje sna-
gom podstanice ili za napajanje neke lokalne razvodne mree. Kondenzatori ili sin-
hroni kompenzatori mogu biti povezani s tercijarnim namotajima u svrhu poprav-
ljanja sainioca snage ili kompenzovanja pada napona. Ponekad se tercijarni namo-
taji sprege A stavljaju na trofazne grupe transformatora da bi se dobilo kolo za
tree harmonike pobudne struje.
Neki problemi koji se javljaju u primeni transformatora s vie namotaja
odnose se na uticaj rasipnih impedansa na promenu napona, na struje kratkog
spoja i na raspodelu otpereenja izmeu kola. Ovi problemi mogu se reavati po
postupku ekvivalentnih kola, na slian nain kao to je uinjeno sa transformatorima
sa dva kola. Ali ekvivalentna kola su sloenija, jer se u njima moraju uzeti u obzir
rasipne impedanse koje odgovaraju svakom pojedinom paru namotaja. Na primer,
padovi napona usled rasipne impedanse u transformatorima sa tri kola mogu se
predstaviti pomou tri impedanse, ali ih je za transformator sa etiri kola potrebno
est. U ovim ekvivalentnim kolima sve veliine su svedene na zajedniku bazu,
DEO A -ll] TRA N SFO RM A TO RI S V lSE N A M O TA JA 539
bilo koristei pogodne prenosne odnose kao sainioce svoenja, bilo izraavajui
sve veliine u relativnim jedinicama. Pobudna struja se obino zanemaruje.
U sledeem razmatranju emo se ograniiti na transformatore s tri kola.2)
Transformator s tri kola prikazan je ematski na sl. A-29a, na kojoj je 1T pri-
marni namotaj. Sekundarne i tercijarne veliine su svedene na primar, a namotaji
22' i 33' prikazuju ekvivalent sekundara i tercijara na bazi odnosa brojeva
navojaka 1:1:1. Krajevi l', 2' i 3' su istog polariteta. T i se krajevi, prema tome,
mogu smatrati spojenim sa zajednikim krajem 0 , kao to pokazuje isprekidana
linija. Tada se tri spoljna kola mogu smatrati spregnutim izmeu krajeva 1, odnosno
2, onosno 3 i, zajednikog kraja 0. Ako se pobudna struja zanemari, vektorski
zbir struja h , h i h ravan je nuli. Struja u provodniku koji vezuje krajeve l', 2'
i 3' sa krajem 0, prema tome, takoe je ravna nuli, te se taj provodnik moe izostaviti
ne remetei time struje. Znai da je transformator ekvivalentan dispoziciji na sl.
A-29>, na kojoj je pravougaonik mrea sa tri kraja i sadri impedanse kojima se
uzimaju u raun padovi napona usled rasipnih impedansi. U pogledu uticaja na
spoljna kola takva mrea s tri kraja ekvivalentna je trima impedansama spregnutim
bilo u spregu Abilo u spregu Y. Sprega Y je obino podesnija. Transformator je,
prema tome, ekvivalentan kolu nacrtanom levo od isprekidane linije na str. A-29c,
Sl. A-29. (a) Elementarni transformator s tri namotaja. (b) i (c) Stupnji u razvijanju njego-
vog ekvivalentnog kola
u kome impedanse Z v Z 2 i Z 3 preuzimaju ulogu rasipnih impedansi u pogledu

dejstva na tri para namotaja. Po elji se sainioci svoenja svih veliina, recimo
na primar, mogu jasno navesti u vidu idealnih transformatora kao na sl. A-29c,
desno od isprekidane linije. Krajevi 22' i 3 3' desno od ovih idealnih transforma-
tora su tada ekvivalentni stvamim sekundamim i tercijamim krajevima. Kad su
upotrebljeni idealni transformatori ukljueni, ekvivalentnom kolu nije potreban
provodnik za vezu izmeu tri kola. Mahom se idealni transformatori mogu ipak
izostaviti i spoljna kola smatrati vezanim izmeu zajednike take 0 i krajeva 1 ,
odnosno 2 i 3, levo od isprekidane linije. Tada samo ne treba zaboraviti da su sve
veliine svedene na zajedniku bazu.
Ovo ekvivalentno kolo predstavlja impedantne pojave koje se javljaju u
sluaju tri namotaja na zajednikom jezgru. Ono se podjednako dobro primenjuje na
spoljanje ponaanje autotransformatora i transformatora sa zasebnim namotajima,
iako su unutranje pojave razliite. Primenjuje se isto tako na jednofaznoj osnovi
2) Za razmatranje i optu teoriju transformatora sa vie kola vidi, na primer, L. F. Blume,

editor, Transformer Engineering, 2. izd., gl. V, John Wiley and Sons, Inc., Njujork 1951; EE
Staff, M IT , Magnetic Circuits and Transformers", John Wiley and Sons, Inc., gl. XXVII,
Njujork 1943.
za viefazne sprege, izuzev sloenijih sprega kod kojih postoje ukrtanja izmeu
pojedinih faza (kao, na primer, dvostruka cik-cak sekundama kola na sl. A-28a).
Impedanse na sl. A-29c mogu se lako odrediti na osnovu rezultata tri prosta
ogleda kratkog spoja. Ako je Z 12 impedansa kratkog spoja kola 1 i 2 sa otvorenim
kolom 3, iz ekvivalentnog kola (sl. A-29c) vidi se da je
Z \2 Z + Z 2 (A-64)
Na slian nain je
Z\ 3 = Zi Z3 (A-65)
Z 23 = Z 2 + Z s (A-6 6 )
gde je Z 13 impedansa kratkog spoja kola 1 i 3 sa otvorenim kolom 2, a Z 23 impedansa
kratkog spoja kola 2 i 3 sa otvorenim kolom 1. Ove impedanse kratkog spoja su
vrednosti svedene na zajedniku bazu. Reavanje jednaina A-64, A-65 i A - 6 6
daje zatim
Zi = Yz (Z 12 + z13- Z23) (A-67)
z2= y2(Z23 + Z 12 - Z13) (A-6 8 )
z3= y2(z13 + Z 23 - Z12) (A-69)
P r im e r A - ll. Rezultati tri ogleda kratkog spoja jednofaznog transformatora od 7960/
2400 /600 V, 60 Hz, su sledei:
Kratko Prikljueni
Pobueni Struja u pobuenom namotaju,
Ogled spojeni napon volti
namotaj namotaj ampera
1 1 2 252 62,7
2 1 3 770 62,7
3 2 3 217 208
Otpori se mogu zanemariti. Nominalna snaga primarnog namotaja za 7960 V je 1000 kVA,
sekundarnog od 2400 V je 500 kVA, a tercijarnog od 600 V je 500 kVA.
a) Izraunati vrednosti u relativnim jedinicama za impedanse ekvivalentnog kola ovog
transformatora uzimajui za baze nominalni napon i snagu od 1000 kVA.
b) T ri ovakva transformatora upotrebljavaju se kao trofazna grupa od 3000 kVA, sprege
YAA za napajanje pomonih kola na naponu od 2400 V i 600 V neke elektrane. Primari
u sprezi Y prikljueni su na glavne sabirnice od 13800 V. Izraunati vrednosti u relativnim jedi-
nicama za struje kratkog spoja u ustaljenom stanju i za napon na krajevima sekundarnog namotaja
u sluaju trofaznog kratkog spoja na krajevima tercijarnog namotaja dok je na krajevima primara
odran linijski napon od 13800 V. Kao baze uzeti nominalni napon i trofaznu snagu od 3000 kVA.
Reertje, a) Najpre emo preraunati podatke za kratak spoj u relativne jedinice za 1000
kVA po fazi. Za primar je
NbaM = 7960 V
1000
Ibaza = y 125,4 A
Za sekundar,
Ubaza = 2400 V
1000
/baza = = 416A
2,4
Preraunavanjem oglednih podataka u relativne jedinice dobiva se
Ogled Namotaji U /
1 1 i 2 0,0316 0,500
2 1 i 3 0,0967 0,500
3 2 i 3 0,0905 0,500
>E0 A -l'l] R E 21M E 541
Prema ogledu 1, impedansa kratkog spoja Z x%je
0,0316
Z 12 = ---------= 0,0632 u relativnim jedinicama
12 0,500
Na slifian nain, prema ogledima 2 i 3,
0,0967
Z ,, = ---------= 0,1934 u relativnim jedinicama
13 0,500
0,0905
Zo, = ^------- = 0,1910 u relativnim jedinicama
23 0,500
Prema jedn. A-67, A -6 8 i A-69, konstante ekvivalentnih kola su
Z x = j X x = j 0,0378 u relativnim jedinicama

Z 2 = j X 2 = j 0,0254 u relativnim jedinicama
Z 3 = j X 3 = j 0,1556 u relativnim jedinicama
b) Baza za linijski napon primara u sprezi Y je )/ 3 X 7960 x 13800 V ili napon sabirnica
je 1,00 u relativnim jedinicama. Iz ekvivalentnog kola s kratkim spojem na tercijarnim namotajima:
Ux Ux 1,00
/ = ---------= = ---------- = 5,18 u relativnim jedinicama.
Zx+ Z 3 Z 13 0,1934
(Treba primetiti, meutim, da ova struja iznosi u relativnim jedinicama 10,36 od nominalne vred-
nosti za tercijarni namotaj.) Ako se padovi napona prouzrokovani strujom optereenja sekundara
zanemare u poreenju sa padovima napona usled struje kratkog spoja, sekundarni napon je ravan
naponu u tafiki spajanja tri impedanse Z x, Z 2 i Z 3 na sl. A-29c, odakle je U2 = IscZ* = 5,18 x
X 0,1556 = 0,805 u relativnim jedinicama.
A-12. R ezim e. Premda u statikom transformatoru ne dolazi do elektro-
mehanikog pretvaranja energije, teorija njegovog rada ima mnogo slinih poje-
dinosti s osnovnom teorijom elektrikih zbivanja u rotacionim mainama za naiz-
meninu struju. I transformatori i rotacione maine sastoje se od dva ili vie namo-
taja u jednom zajednikom magnetnom kolu. Sa gledita ovih namotaja, odigravaju
se u sutini istovetne elektromagnetne pojave. Za itaoca koji jo nije prouavao
teoriju rotacionih maina, ovo razmatranje treba da poslui ne samo kao kratak
pregled teorije transformatora ve i kao uvod u neke od shnih problema sa kojima
e se docnije susresti u teoriji rotacionih maina. Za itaoca koji je ve dobro upo-
znat sa osnovnom teorijomrotacionih maina za naizmeninu struju, ovo razmatranje
treba da potkrepi konstatacije do kojih se dolo na mnogim mestima ove knjige
u pogledu osnovne istovetnosti elektromagnentnih pojava u raznim elektromag-
netnim napravama.
I u transformatorima i u rotacionim mainama zajednikim dejstvom struja
u namotajima stvara se magnetno polje. U transformatora s gvozdenim jezgrom
skoro ceo taj fluks je zatvoren u jezgru i obuhvata sve namotaje. Ovaj rezultantni
uzajamni fluks indukuje u namotajima napone srazmeme broju njihovih navojaka
i daje naponu osobinu promenljivosti. U rotacionim mainama fluks najveim delom
prolazi kroz vazduni procep i, kao fluks u jezgru transformatora, obuhvata sve
namotaje i statora i rotora. Naponi indukovani u namotajima ovim rezultantnim
uzajamnim fluksom u vazdunom procepu slini su onima koje rezultantni fluks
jezgra indukuje u transformatoru. Razlika je u tome to u rotacionim mainama
dolazi do elektromehanikog pretvaranja energije i do mehanikog kretanja. Obrtni
momenat koji se javlja pri tom procesu pretvaranja energije, stvara se uzajamnim
dejstvom fluksa u vazdunom procepu i magnetnog polja rotorskih struja.
Osim korisnih uzajamnih fluksova postoje i u transformatorima i u rota-
cionim mainama fluksovi rasipanja koji obuhvataju jedan namotaj ne obuhvatajui
drugi. Iako je podrobna slika fluksova rasipanja u rotacionim mainama sloenija
nego u transformatorima (vidi od. 4-9), njihova dejstva su u sutini ista. U oba slu-
aja rasipni fluksovi indukuju napone u namotajima za naizmeninu struju koji
se obraunavaju kao padovi napona usled rasipne reaktanse. U oba sluaja su putanje
rasipnog fluksa veinom u vazduhu, a rasipni fluksovi skoro sasvim lineamo sra-
zmemi strujamakoje ih prouzrokuju. Stoga se uzima da su rasipne reaktanse kon-
stantne, nezavisne od stepena zasienja glavnog magnetnog kola.
U namotajima transformatora indukuju se naponi, shodno Faradejevom
zakonu, dejstvom vremenski promenljivog fluksa jezgra. Kad je ta promenljivost
sinusoidna, zavisnost izmeu efektivne vrednosti indukovanog napona i maksi-
malne vrednosti fluksa data je jednainom A-5. U viefaznim mainama za naiz-
meninu struju, kako sinhronim tako i asinhronim, rezultantni fluks u vazdunom
procepu sastoji se od talasa konstantne amplitude, sinusoidno raspodeljenog po
obimu po kome se i obre konstantnom brzinom. Koncentrisani dijametralni na-
motaj (kao na sl. 3-11 a, na primer) bio bi time izloen sinusoidnim vremenskim
promenama fluksa kroz kolo, prouzrokovanim relativnim kretanjem polja i namotaja,
te bi se u njemu indukovao napon prema jedn. 3-36, koja je potpuno istog oblika
kao jednaina A-5 za transformator. injenica da su namotaji rotacione maine
raspodeljeni na izvestan broj lebova menja jednainu za napon utoliko to se radi
korekture uvode pojasni i tetivni sainilac, kao u jedn. 4-14. Ali sa gledita namotaja,
pojave indukovanog napona u transformatorima i u rotacionim mainama su u
sutini iste, iako su razliite unutranje pojave koje su uzrok vremenskim promenama
ukupnog fluksa kroz kolo. U rotacionim mainama vremenske promene fluksa
kroz kolo nastaju relativnim kretanjem magnetnog polja i namotaja, a indukovani
namotaj se katkad naziva napon usled. obrtanja. Naponi usled obrtanja zdrueni sa
mehanikim kretanjem su neophodne pojave pri elektromehanikom pretvaranju
energije. U statikom transformatoru, meutim, vremenska promena ukupnog
fluksa kroz kolo nastaje usled raenja i opadanja nepominog magnetnog polja,
bez pojave mehanikog kretanja i bez elektromehanikog pretvaranja energije.
Rezultantni fluks transformatorskog jezgra indukuje u primaru kontra e. m.
silu koja zajedno s padovima napona usled otpora i usled rasipne reaktanse primara
mora da se izjednai s prikljuenim naponom. S obzirom da su padovi napona usled
otpora i usled rasipne reaktanse obino mali, kontra e. m. s. mora biti priblino
jednaka prikljuenom naponu i fluks jezgra mora se sam po sebi prilagoditi shodno
tome, kao u jedn. A- 6 . Potpuno sline pojave moraju se odigravati i u namotajima
indukta motora za naizmeninu struju rezultantni talas fluksa u vazdunom
procepu mora se sam podesiti tako da indukuje kontra e. m. silu priblino jednaku
prikljuenom naponu. I u transformatorima i u rotacionim mainama rezultantna
m. m. s. svih struja mora se, prema tome, podesiti tako da stvara rezultantni fluks
potreban za to izravnanje napona. Ovaj osnovni pojam je naglaen na mnogo mesta
u ovoj knjizi. U svakoj elektromagnetskoj napravi za naizmeninu struju u kojoj
su padovi napona usled otpora i usled rasipne reaktanse mali, rezultantni fluks je
skoro potpuno odreen prikljuenim naponom i njegovom uestanou, a struje
se moraju shodno prilagoditi da bi proizvele m. m. s. potrebnu za stvaranje fluksa.
U transformatoru je sekundama stmja odreena naponom indukovanim
u sekundaru, rasipnom impedansom sekundara i elektrinim optereenjem. U
asinhronom motoru, sekundarnu (rotorsku) struju odreuju napon indukovan u
njegovom sekundaru, rasipna impedansa sekundara i mehaniko optereenje na
ZADACI 543
vratilu. U principu iste pojave zbivaju se u primamom namotaju transformatora

i u statorskim namotajima asinhronih i sinhronih motora. U sve tri pomenute
naprave, primama struja ili struja statora, mora se podesiti tako da zajednika
m. m. s. svih struja stvara fluks potreban s obzirom na prikljueni napon. U sluaju
transformatora i asinhronih motora zgodno je da se primarna struja pri prouavanju
ovog izjednaenja m. m. sila razloi u dve komponente: komponentu optereenja
ija se m. m. s. izravnava sa m. m. s. sekundame struje i pobudnu komponentu
koja uspostavlja fluks i podmiruje snagu koja odgovara gubicima u gvou. Pobudna
struja zaostaje za prikljuenim naponom skoro za 90. Kad se pobuuju samo na-
motaji za naizmeninu struju, za stvaranje fluksa potrebno je dovesti induktivnu
reaktivnu snagu, kao to je izloeno u od. A-2. U sinhronim mainama, meutim,
pobuni namotaji se napajaju jednosmernom strujom i daju pobudu koja se moe
regulisati. Dovod reaktivne snage statorskom namotaju podeava se onda sam po
sebi tako da pobuda indukta zajedno sa pobudom namotaja za jednosmemu struju
induktora stvara u vazdunom procepu fluks koji odgovara prikljuenom naponu.
Kad su, dakle, u pitanju elektromagnetne pojave, nema osnovne razlike u ponaa-
nju izmeu transformatora i asinhronih i sinhronih maina.
Analiza mnogih elektrinih ureaja postaje znatno laka kad se oni predstave
ekvivalentnim elektrinimkolima sainjenimodparametaraR , L i C i izvora napona
povezanih tako da elektrino ponaanje kola bude u sutini jednako radu ureaja koji
ono predstavlja. Takvo prikazivanje neposredno omoguuje da se dobro poznati me-
todi teorije kola primene za reavanje problema o kome se radi. Sam oblik ekvivalent-
nog kola vodi esto reenju. Tako je transformator s dva kola ekvivalentan prostom
T-kolu na sl. A-13d ili F-kolima na sl. A-15a i b, ako se pobudna struja smatra
ekvivalentnim sinusnim talasom i ako je uticaj kapaciteta namotaja zanemarljiv.
Ovaj nain rada sa ekvivalentnim kolima primenjuje se isto tako kao pomono sred-
stvo pri analizi rotacionih maina. Na primer, sinhrona maina koja radi pod uslo-
vima ustaljenog stanja moe se prikazati e. m. silom srazmemom njenoj pobudnoj
stmji na red s induktivnom impedansom. U pogledu elektrinih pojava u kolima
primara, viefazni asinhroni motor je ekvivalentan transformatoru sa otpomikim
optereenjem prikljuenim na krajeve sekundara. Postupak sa ekvivalentnim kolima
predstavlja tako jo jedan primer slinosti u procesima analiza transformatora i
rotacionih maina.
Za ovu osnovnu slinost moe se navesti jo primera. Izuzev gubitaka usled
trenja i ventilacije, gubici u transformatorima i u rotacionim mainama su u sutini
isti. Ogledi za odreivanje gubitaka i konstanti ekvivalentnog kola su u principu
isti: ogled praznog hoda daje podatke o potrebnoj pobudi i gubicima u gvou
(i gubicima usled trenja i ventilacije za rotacione maine), dok ogled kratkog spoja,
zajedno s merenjima otpora prema jednosmernoj struji daje podatke o rasipnim
reaktansama i gubicima u bakru. Obraivanje uticaja zasienja je jo jedan primer:
kako za transformatore tako za rotacione maine za naizmeninu struju pretpostavlja
se da zasienje ne utie na rasipne reaktanse i da je zasienje glavnog magnetnog
kola odreeno rezultantnim fluksom odnosno fluksom u vazdunom procepu.
ZADACI
A -l- Pravougaoni talas napona osnovne uestanosti 60 Hz, jednakih pozitivnih i negati-
vnih polutalasa amplitude E (V) prikljuen je na namotaj bez otpora od 1000 navojaka oko zatvo-
renog gvozdenog jezgra poprenog preseka 1 0 3 m2.
a) Nacrtati krive napona i fluksa kao funkcije vremena.
b) Nai najveu dozvoljenu vrednost za E ako najvea indukcija ne treba da pree 1,00 T.
544 ZADAI [D O D . A.
c) Za sinusoidni efektivni napon od 100 V, 60 Hz, gubici usledvihornih struja u jezgru

su 1,00 W/kg. Nai gubitke usled vihornih struja za pravougaoni talas napona amplitude 200 V.
A-2. Transformator od 5 kVA ima primarni namotaj od 210 navojaka, 550 V, 60 Hz.
Stvarna povrina poprenog preseka gvozdenog jezgra je 11,7 in2 (tj. 75,1 cm2). Magnetne karak-
teristike za materijal jezgra date su na sl. A-9. Teina jezgra je 100 funti (tj. 45,36 kp). Za rad pri
nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti, izraunati:
a) maksimalni fluks jezgra, u W b;
b) maksimalnu indukciju, u T ;
c) gubitak u gvou, u W ;
d) reaktivnu snagu pobude;
e) struju praznog hoda, u A, i njene komponente, struju gubitaka u gvou i struju magne-
enja.
A-3. Transformator od 500 kVA, 60 Hz, sa primarnim namotajem za 11 000 V, uzima iz
mree 3,35 A i 2960 W u praznom hodu pri nominalnom naponu i nominalnoj uestanosti. Drugi
transformator ima jezgro ije su sve linearne dimenzije za | 2 puta vee od odgovarajuih dimen-
zija prvog transformatora. Materijal jezgra i debljina lima su isti za oba transformatora.
Ako primarni namotaji oba transformatora imaju isti broj navojaka, koliku struju i
snagu e drugi transformator uzimati u praznom hodu kad se na primar prikljui 22 000 V, 60 Hz?
A-4. Transformator koji radi sa naponom od 6 600 V pri 60 Hz ima indukciju 70 kilo-
-inija/in2 (tj. 1,085 T ) i gubitke u gvou 2500 W. Pretpostavimo da se sve lineame dimenzije
ransformatora udvostrue, brojevi navojaka primarnog i sekundarnog namotaja prepolove i da novi
ransformator radi sa naponom od 13 200 V pri 60 Hz. za oba transformatora je uzeta ista vrsta
gvoa i ista debljina lima.
Kolike e biti vrednosti indukcije i gubitaka u gvou novog transformatora ?
A-5. Efektivni napon od 200 V prikljuen na primarni napon nekog malog transforma-
toradajeu jezgrufluks
<p = 900 cos cof kilolinija = 9 10_ 3 coscotWb
i struju praznog hoda
i,p = ( 2 (1,00 sin co t -f 0,50 sin 3 co t + 5,00 cos co t + 2,00 cos 3 cot)
N ai:
a) gubitke u gvou Pc;
b) primljenu reaktivnu snagu;
c) efektivnu vrednost struje praznog hoda.
A-6. Otpori i rasipne reaktanse razvodnog transformatora od 10 kVA, 60 Hz, 2400/240 V su :
rt = 4,20 Q i ra = 0,0420 Q
xix = 5,50 Q i xl2 = 0,550 Q
gde indeks 1 oznaava namotaj za 2400 V, a indeks 2 namotaj za 240 V. Svaka vrednost je svedena
na pripadajuu joj stranu transformatora.
a) Nai ekvivalentnu impedansu svedenu na stranu visokog napona i svedenu na stranu
niskog napona.
b) Pretpostaviti da transformator odaje svoju nominalnu prividnu snagu pri sainiocu
snageod0,80ind. optereenjunastraniniskog napona, sanaponom 240 V na krajevima optereenja.
Nai napon na krajevima visokog napona.
c) Ponoviti ta. b) sa sainiocem snage od 0,80 cap.
d) Uzimajui da je gubitak u gvou 70 W, nai stepen korisnosti za uslove kao u ta. b).
e) Da li e se stepen korisnosti promeniti pod uslovima ta. c) ?
/) Pretpostavimo da optereenje iz ta. b) bude sluajno kratko spojeno. Nai strujuusta-
Ijenog stanja u vodu visokog napona, uzimajui da napon prikljuen na transformator ostane isti
kao u ta. b).
g) Pobudna struja transformatora je 2,9 odsto od struje punog optereenja. Ako se transfor-
mator podvrgne ogledu praznog hoda pri nominalnom naponu i ogledu kratkog spoja pri nomi-
nalnoj struji, koje vrednosti e pri tim ogledima pokazati vatmetar, voltmetar i ampermetar?
Navesti vrednosti sa instrumenata i prikljueni napon 1) za stranu visokog napona i 2) za stranu
niskog napona.
A-7. Transformator prenosnog odnosa 1 : 1 imarasipnu reaktansu primara X[t = 1,00 Q,
rasipnu reaktansu sekundara xt2 = 1,00 Q i susceptansu magneenja bm= 0,010 S. Zanemaruje
se uticaj otpora i gubitaka u gvou.
a) Namotaji su vezani na red tako da im se m. m. s. sabiraju, a na njihovo zajedniko
kolo prikljuen je napon od 100 V. Nai struju i napon na krajevima svakog od dva namotaja.
. b) Ponoviti a) pod pretpostavkom da je jedan od namotaja vezan obratno.
ZADACI 545
A-8. Kad transformator od 50 kVA, 2300/230 V, 60 Hz, radi u praznom hodu pod no-
minalnim naponom, primljena snaga je 200 W a sainilac snage 0,15. Kad radi s nominalnim op-
tereenjem, pad napona usled ukupnog otpora je 1,2 a usled rasipne reaktanse 1,8 odsto od no-
minalnog napona.
Odrediti primljenu snagu i sainilac snage kad transformator odaje 30 kW sa sainioctm
snage 0,80 ind. i 230 V prema optereenju na strani niskog napona.
A-9- Kad radi pri nominalnoj uestanosti i sa nominalnim naponom na sekundaru (240 V),
sa otvorenim kolom primarnog namotaja, razvodni transformator od 10 kVA, 60 Hz, 2400/240 V
prima 63,3 W i 0,533 A. Kad radi s nominalnom uestanou i nominalnom primarnom strujom
sa kratko spojenim sekundarnim namotajem, on prima 142 W pri naponu od 57,7 V.
a) Izraunati relativnu promenu napona ovog transformatora pri ukljuenju induktivnog
optereenja od 8 kW s nominalnim sekundarnim naponom i sainiocem snage 0,8.
b) Izraunati stepen korisnosti transformatora pri optereenju iz ta. a). Zanemariti
promene gubitaka pri optereenju izazvane zagrevanjem.
A-10. Ispitivanjem razvodnog transformatora od 20 kVA, 60 Hz, 2400/240 V dobiveni
su sledei podaci:
Napon, Struja, Snaga,

V A W
S otvorenim kolom namotaja visokog napona . . . . 240 1,066 126,6

S kratko spojenim krajevima niskog n apona........ .. 57,5 8,34 284
a) Izraunati stepen korisnosti pri struji punog optereenja i nominalnom naponu na

krajevima sa sainiocem snage 0,8.
b) Pretpostavimo da se sainilac snage optereenja menja dok se struja optereenja i napon
na krajevima sekundara odravaju konstantnim. Pomou vektorskog dijagrama odrediti sainilac
snage optereenja pri kome e pri ukljuivanju optereenja nastupiti najvea relativna promena
napona. Kolika je ta relativna promena napona?
A - ll. a) Pokazati da se maksimalan stepen korisnosti transformatora koji radi s konstan-
tnim odatim naponom i sainiocem snage pojavljuje pri onom optereenju pri kome su gubici u
bakru ravni gubicima u gvou. Pri tom voditi rauna da gubici u gvou ostaju konstantni, dok
se gubici u bakru menjaju s kvadratom prividne snage.
b) Za transformator iz zadatka A-10 odrediti odatu prividnu snagu pri maksimalnom ste-
penu korisnosti.
A-12. Nai sainilac snage optereenja pri kom stepen korisnosti transformatora iz zad.
A-10 za optereenje nominalnom prividnom snagom iznosi 0,960.
A-13. Jednofazno optereenje se napaja iz voda od 33 000 V ija impedansa je 105 +
j 360 H preko transformatora 33 000/2400 V ija ekvivalentna impedansa svedena na stranu niskog
napona iznosi 0,26 + j 1,08 H. Optereenje je 180 kW pri sainiocu snage 0,85 cap. i 2250 V.
a) Izraunati napon na otpremnom kraju voda.
b) Izraunati napon na krajevima primara transformatora.
c) Izraunati aktivnu i reaktivnu snagu primljenu na otpremnom kraju voda.
A-14. Dnevne promene optereenja jednog razvodnog voda su priblino sledee'.
Aktivna snaga, Reaktivna snaga
kW kVA
Od 8,00 do 13,00 . 65 45
Od 13,00 do 18,00 . 80 50
Od 18,00 do 24,00 . 30 30
Od 0,00 do 8,00 . Bez o ptereenja
Vod se napaja iz transformatora od 100 kVA iji gubici u gvou u praznom hodu iz-
nose 370 W a gubici u bakru pri punom optereenju 1200 W.
Odrediti proseni dnevni stepen korisnosti transformatora.
A-15. Izvor koji se moe predstaviti konstantnim naponom efektivne vrednosti od 5 V,
vezanim na red s unutranjim otporom od 2000 H, prikljuen je na optereenje otpora 50 fl preko
idealnog transformatora. Nacrtati u milivatima krivu snage odate optereenju kao funkciju pre-
nosnog odnosa transformatora za opseg od 0,1 do 10,0.
35 Elektrine maine
546 GSNOVNA T E O R IJA TRANSFORM ATORA [IX>D. A.
A-16. Izlazni transformator zvune uestanosti ima odnos brojeva navojaka primara
prema sekundaru 31,6. Induktivnost primara izmerena pri otvorenom sekundaru je 19,6 H, a
sa kratko spojenim sekundarom 0,207 H. Otpori namotaja su zanemarljivi.
Taj transformator slui da se optereenje otporima od 8 1 vee s izvorom koji se moe
predstaviti unutranjom e. m. silom promenljive uestanosti vezanom na red s unutranjom im-
pedansom otpora 5000 1. Izraunati sledee pojedinosti koje se odnose na frekventnu karakte-
ristiku tog kola.
a) Viu uestanost polovine snage
b) Niu uestanost polovine snage
c) Geometrijsku srednju vrednost ovih uestanosti
d) Odnos napona optereenja prema naponu izvora pri uestanosti c).
A-17. Pomou izlaznog transformatora zvune uestanosti, iji je prenosni odnos 17,32,
treba izvor unutranjeg otpora 3000 1 prilagoditi optereenju od 10 1. Via i nia uestanost
polovine snage treba da budu 50 odnosno 10 000 Hz. Gubici u gvou i otporu namotaja se za-
nemaruju. Ustanoviti vrednosti za:
a) samoinduktivnost primara;
b) ekvivalentnu rasipnu induktivnost svedenu na primar.
A-18. Kolike e biti uestanosti za polovinu snage u kolu iz zad. A-17 ako se transformator
zameni drugim koji se od prvog razlikuje jedino u tome to su mu i primar i sekundar namotani
sa icom upola manjeg poprenog preseka i imaju dvaput vei broj navojaka? Zanemariti otpore
namotaja transformatora.
A-19- Transformator s dva namotaja, 5 kVA, 480/120 V, treba da slui kao autotransfor-
mator za napajanje kola od 480 V iz izvora od 600 V. Kad je ispitan kao dvonamotajni transfor-
mator pod nominalnim optereenjem i sa sainiocem snage od 0,80 ind., stepen korisnosti bio je
0,965.
a) Dati emu veza za autotransformatorsku primenu.
b) Odrediti nominalnu prividnu snagu za autotransformatorsku primenu.
c) Nai stepen korisnosti za autotransformator pri punom optereenju sa sainiocem snage
0,80 ind.
A-20. Slika A-30 prikazuje tronamotajni autotransformator koji napaja dva optereenja,
lx i /2. Padovi napona i pobudna struja mogu se zanemariti. Nai struje u tri namotaja ab, bc i cd
za sledee uslove optereenja:
a) lx = 360 kVA, / = 0
b) lx = 0, 4 = 120 kVA
c) 4 = 360 kVA, /2 = 120 kVA sa istim sainiocem snage.
A-21. Slika A-31 predstavlja transformator za motorna kola sa vie motora za elektrinu
prigradsku eleznicu. Pokazati da e se namotaj bg zagrevati vie kad su vuni motori iskljueni
nego kad rade. Odrediti nominalne struje za namotaje ab, bg i cd.
A-22. Krajevi visokog napona trofazne grupe od tri jednofazna transformatora priklju-
eni su na troini trofazni sistem linijskog napona od 13800 V. Krajevi niskog napona vezani su
za troinu trofaznu podstanicu nominalnog optereenja od 1500 kVA, linijskog napona od 2300 V.
Propisati nominalne vrednosti za napon, struju i reaktivnu snagu svakog jednofaznog
transformatora (za namotaj visokog i niskog napona) za sledee sprege:
ZADACI 547
a) namotaji visokog napona Y, niskog napona A

b) namotaji visokog napona A, niskog napona Y
c) namotaji visokog napona Y, niskog napona Y
d) namotaji visokog napona A, niskog napona A
A-23. N a jednopolnoj emi uravnoteenog trofaznog sistema na sl. A-32, A predstavlja
optereenje od 200 kVA od asinhronih motora koji rade sa sainiocem snage od 0,707; B je op-
tereenje od 200 kW od sijalica sa sainiocem snage 1,00.
a) Izraunati prividnu snagu optereenja svakog transformatora svake grupe;
b) Izraunati linijske struje u vodu napona od 600 V levo od optereenja A.
A-24. Slika A-33 prikazuje grupu transformatora 2400/240 V, sprege AA. Sekun-
dari ab, bc i ca imaju u sredini izvode p, q onosno r. Padovi napona usled rasipne impedanse se
zanemaruju, a pretpostavlja se da je na primaru nominalni napon. Uzimajui sekundarni napon
Uab kao referentni vektor, nacrtati vektorski dijagram sa naponima ab, bc, ca, pq, gr, rp, ap, bp,
cp. Nai veliine ovih napona.
A-25- Grupa od tri istovetna transformatora od 100 kVA, 2400/120 V, 60 Hz, napaja
se kroz vod ija impedansa po fazi iznosi 0,80 + j 0,30 G. Napon na otpremnom kraju voda odr-
ava se na visini konstantnog linijskog napona od 2400 V. Ogled kratkog spoja jednog od jedno-
faznih transformatora, sa kratko spojenim krajevima niskog napona, dao je sledee rezultate:
UH = 52,0 V / = 60 Hz
IH = 41,6 A P = 950 W
a) Odrediti linijski napon sekundara kad grupa transformatora odaje nominalnu struju
uravnoteenom trofaznom optereenju sa sainiocem snage 1,00.
b) Izraunati struje u primarnim i sekundarnim namotajima transformatora i u provod-
nicima voda kad se na krajevima sekundara uspostavi trajan trofazan kratak spoj.
4 provodnika, 3 taze,
linijski napon hnijski napon 120 V prema neutrolnoj
, 13.2 kV 600 V ta lk i
1__________ _ 1__ m
Yd <3Y
Sl. A-32. Jednopolna ema trofaznog razvodnog sistema, zad. A-23
A-26 U sistemu na sl. A-32 (zad. A-23),

grupa transformatora koji napajaju optereenje
osvetljenjem B sastoji se od tri jednofazna trans-
formatora po 75 kVA, 600/120 V, ija impedansa
je 0,012 + / 0,014 u relativnim jedinicama, uzi-
majui kao bazu njihovu nominalnu snagu; na
otpremnom kraju je trofazni transformator od 450
kVA ija je impedansa 0,008 + j 0,021 uzima-
jui kao bazu njegovu nominalnu snagu; vod za
600 V ima impeansu 0,032 + j 0,016 Q po fazi.
a) Za optereenja navedena u zad. A-23
Sl. A-33. Grupa transformatora
izraunati napon na sabirnicama na otpremnom
kraju kad je fazni napon 115 V a optereenje os- za zad. A-24.
vetljenjem B.
b) Izraunati napon i optereenje osvetljenjem kad se asinhroni motor A iskljui, a na-
pon na otpremnom kraju odrava na vrednosti koja je naena u ta. a). Pretpostavlja se da se pri
malim promenama napona optereenje osvetljenjem B ponaa kao konstantan otpor.
A-27. Pretpostavlja se da svi namotaji kako primarni, koji su spregnuti u A, tako i sekun-
darni, koji su u dvostrukoj cik-cak sprezi (sl. A-28), imaju isti broj navojaka. Padovi napona usled
pobudne struje i rasipne impedanse zanemaruju se.
a) Nai estofazni napon prema neutralnoj taki za trofazni prikljueni napon od 100 V.
b) Nai linijske struje primara za sinusoidne estofazne linijske struje od 100 A.
A-28- Trofazna grupa koja se sastoji od tri jednofazna tronamotajna transformatora slu-
i za sniavanje napona trofaznog prenosnog voda od 110 kV. Podaci za jedan od ovih transfor-
matora su sledei:
Nominalne vrednosti:
Primar 1 : 10 000 kVA, 63 500 V
Sekundar 2 : 5 000 kVA, 11 000 V
Tercijar 3 : 5 000 kVA, 7 580 V
Reaktanse kratkog spoja, uzimajui za bazu 5 000 kVA:
X 12 = 0,071 u relativnim jedinicama
X 2S = 0,054 u relativnim jedinicama
X 13 = 0,092 u relativnim jedinicama
Otpori se mogu zanemariti.
Transformatori imajuspreguYAY. Sekundari, spregnutiu trougao, odaju svojunomi-
nalnu struju uravnoteenom optereenju sa sainiocem snage od 0,80. Tercijari odaju svoju nomi-
nalnu struju uravnoteenom optereenju sa sainiocem snage od 1,00.
a) Izraunati linijski napon primara potreban da se na krajevima sekundara odri nomi-
nalni napon.
b) Pri uslovima iz ta. a) izraunati linijski napon na krajevima tercijara.
c) Ako se primarni napon odrava konstantnim kao u ta. a), do koje e se vrednosti
tercijarni napon popeti kad se sekundarno optereenje iskljui? Smatrati da se tercijarno opte-
reenje ponaa kao konstantan otpor.
TABLICA KONSTANTI I SAINILACA ZA PRERAUNAVANJE U
RACIONALIZOVANE JEDINICE MKS
Konstante
Permeabilnost slobodnog prostora g0 = 4 vt x 107 H /m

Permitivnost (kapacitivnost) slobonog prostora, s0 = 8,854 x 10~12 F /m
Ubrzanje zemljine tee, g=9,807 m /s2
Sainioci za preraunavanje
Duina: 1 m = 3,281 stopa

= 39,37 in
Masa: 1 kg = 0,0685 slug
= 2,205 funti (mase)
Sila: 1N = 0,225 funti
= 7,23 paundala
Obrtni momenat: 1 Nm = 0,738 funti-stopa
Energija: 1 J (Ws) = 0,738 stopa-funti
Momenat inercije: 1 kgm2 = 0,738 slug-stopa2
= 23,7 funti-stopa2
Magnetni fluks: 1 T (W b /m 2) = 10 000 gaus
= 64,5 kilolinija/in2
Magnetomotorna sila; 1 An /m = 0,0254 An /in

Eugene Fitzgerald Charles Kingsley Električne Mašine

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Eugene Fitzgerald Charles Kingsley Električne Mašine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GLAVA 1

FIZIKI POJMOVI ELEKTROMEHANIKOG PRETVARANJA

sami elementi dimenzija i kotanja mnogih motora i generatora zahtevaju najbri-

gde je X trenutna vrednost fluksa kroz kolo, a t vreme.

Sl. 1-1. Izrada induktnog namotaja na ablonu (General Electric Company)

ene isprekidanim linijama, a putanja abcda je tipina za obe eme. Konstrukcija

b) Ako je / aksijalna duina gvoa

Sl. 1-12. Kanura indukta u pravougaonoj 0,01

c) Odgovarajua elektrina snaga je

Obrtni momenat se proizvodi meusobnim dejstvom dva komponentna

tora, a iz ega proizlazi obrtni momenat na rotoru sa smerom obratnim smeru

Cilj je da se u namotaju indukta stvori sinusoidni naizmenini napon. Raz-

nima umesto u mehanikim jedinicama. Smatra se da jedan par polova maine sa

*) U ovoj se knjizi operie sa brojem polova p ', a ne sa brojemparova polova p kako je

Trei tip pogonske maine koji se danas upotrebljava za generatore naizmenine

Sa veoma retkim izuzecima, sinhroni generatori su trofazne maine zbog

Sl. 1-30. Prikazivanje

izmeu dirki pretvara u oblik prikazan na sl. 1-35, omoguujui da se u spoljnom

Simbolina ema veza generatora sa nezavisnim pobuivanjem data je u

cije; na taj nain postie se i regulisanje napona generatora. Generatori sa neza-

(indukcioni) motor, u kome se naizmenina struja dovodi neposredno na sta-

1-5. Priroda problem a elektrinih m aina. Prilazei blie specifinim

energija doveena' odata ^poveanje N

Jednaina (1-9) moe se primeniti na sve maine za pretvaranje energije; ona je

Sl. 1-48. Opti prikaz ureaja za elektromehaniko pretvaranje energije

Iz gomjeg izlaganja moglo bi se zakljuiti da otpori elektrinih kola i trenje

gde se sainitelj 2 jp' pojavljuje da bi se izrazilo u mehanikim radijanima u sekundi.

Na osnovu jednaina 1-4 i 1-19 mogu se izraunati proizvedeni napon i ele-

magnetnih rotacionih maina su uglavnom ista. Kao to se moe oekivati na osno-

struktivnih i elektrinih detalja, oblika krive magnetne indukcije i fizikim prikazom

NAELA ELEKTROMEHANIKOG PRETVARANJA

Sve sprave za elektromehaniko pretvaranje energije imaju izvesne za-

fluksa. Prcma tome, kad se struja i fluks poveavaju,e. m. s. indukovana u namotaju

lV p o ljc = 1 zX = 1 3-9 ( 2- 10)

Wpolie = j 9J<p2 = y ^ 2 (2-13)

Sainitelj samoindukcije L (u hercima) definisan je kao odnos fluksa kroz kolo (u ve

Energija polja raspodeljena je u prostoru koji polje zauzima. Za magnetni

sko mesto taaka fluksm.m.s. za period kretanja armature pribliava se tada

Wd = = povrina cabdc (2-18)

Zamenom jedn. 2-17 i 2-18 u jednaini energetskog bilansa 2-1 dobiva se

42 NACELA PRETV A R A N JA E N ER G IJE [GLAVA 2.

Treba uoiti da se dovedena elektrina energija Fd (f> na levoj strani jedn.

gde je jx parcijalni izvod fluksa po v pri konstantnoj m.m.s. U zavisnosti od

Prouavanjem jedn. 2-35 otkrivaju se izvesne interesantne i korisne injenice. Jed-

navanja, zasnovane na energetskom dijagramu sl. 2-2>b. Drugim reima, treba

V Za dalja razmatranja istog problema vidi L. V. Bewley: ,,Twoimensional Fields in

U odeljku 2-16 pokazano je da je izvreni mehaniki rad jednak povrini

veliina povrine OaeO J * d g d ? = j rJ J 'd x d o (2-43)

Povrina trougla abe je beskonano mala veliina drugog reda, te se povrina

Negativni znak pokazuje da magnetna sila dejstvuje u pravcu smanjenja magnetnog

2) Za opirnu obradu raznih ureaja s pokretnim gvoem vidi H. C. Roters: Electro-

3) Za metode prorauna magnetnog provoda izvesnog broja oblika vazdunog procepa

gde integral predstavlja energiju apsorbovanu kubnim metrom materijala po-

gdeje magnetna propustljivost pokretnog jezgra u odnosu na vazduh.

je vezan za izvor jednofaznog naizmeninog napona. Prema tome je i fluks naiz-

9 2 = 9?>2max COS2 6 ) t = ^ ^ 2max (1 + COS 2 Wt) (2-56)

Veina maina za elektromagnetno pretvaranje energije konstruisana je tako

N dS - - N cdi ; sm o>t (2-57)

Ovaj izraz je ve poznat itaocima koji su prouavali teoriju transformatora.

sJf = 0 9 + 9i) ---- 1 (% - % ) cos 2 0 o- (2-59)

= (9i'a 9?d) sin 2 0 o. (2-60)

,+ = ORg % ) sin (2 w0r ? S) (2-62)

sin a cos B = ~ sin (a + B) + sin (a S) (2-64)

Sl. 2-9. Karakteristika obrtni momenatugao reakcionog motora

1" 7j22 t2 i % j d7]2 1 2 <74 1 722 t i L 22 . /] 12t i 1112 (285)