Vestermanov Elektrotehnički Priručnik PDF

Brechmann, Dzieia, Hornemann, Hiibscher, Jagla.
Klaue
ELEKTROTEHNIKI
PRIRUNIK
v e s te rm a n
G. Brechmann, C. W. Dzieia, R. E. Hornemann,
H. H. Hubscher, L. D. Jagla, N. J. Klaue
Vestermanov
ELEKTROTEHNIKI
PRIRUNIK
Priredili:
Gordana Spai
Mirko Popovi
Julija Stevi
Vera Stojadinovi
G R A E V IN S K A K N J IG A
B E O G R A D
2 0 0 0.
Naslov originala
Elektrotechnik
Tabellen
Energieelektronik
Industrieelektronik
Gerhard Brechmann, Cremlingen
Werner Dzieia, Rodgau
Ernst Horhnemann, Heiden
Heinrich Hubscher, Luneburg
Dieter Jagla, Neuvvied
Jurgen Klaue, Roxheim
westermann
Izdanje:
G. BRECHMANN, W. DZIEIA, E. HORNEMANN,
H. H U BSCH ER , D. JAGLA, J. KLAUE
Vestermanov
ELEK TR O TEH N IK I PRIRUN IK
Redaktor i prevodilac:
GORDANA SPAI
Prevodioci:
MIRKO PO PO VI
JULIJA S T E V I
VER A STO JADIN O VI
Za G RAEVIN SKU KNJIGU:

Ljubinko Aneli - vd Direktor
Dubravka Jurela-Kovaevi - Odgovorni urednik
Priprema i tampa: IN T E R K L IM A - Vrnjaka Banja
ISBN 86-395-0371-1
Sadraj
1 Osnove
5 ... 52
2 Sastavni delovi
53 ... 80
3 Elektrine maine
81 ... 118
4 Postrojenja
119 ...212
5 Energetska elektronika
213 ...234
6 Tehnika automatizacije
235 ...300
7 Materijali
301 ...330
8 Tehnika dokumentacija
331 ...369
Formule
370 ... 385
Predgovor jer se standardizovanim oznakama, formula-
ma, emama, tabelama iji je nain prikaziva-
nja isti u celom svetu, briu granice i barijere
Pred vama je prevod etvrtog izdanja Vester- meu strunjacima.
manovog elektrotehnikog prirunika na srp- Simboli korieni u Priruniku su u skladu sa
ski jezik. Oblast elektrotehnike je veoma obi- meunarodnim odnosno jugoslovenskim stan-
mna i zadire u gotovo sve grane tehnike. Od dardima za slovne simbole u elektrotehnici
strunjaka se danas sve vie trai multidisci- JUS IEC 27 - 1 , 2, 3, 4 ije se korienje zah-
plinarnost u reavanju svakodnevnih zadata- teva u svim uputstvima za izradu tehnikih pu-
ka. Zato je odabrani tim strunjaka dugogodi- blikacija i izvetaja. Grafiki simboli upotreblje-
njim radom na Priruniku izvrio izbor mate- ni u Priruniku odgovaraju meunarodnim
rije neophodne elektoenergetiarima koji u standardima iz grupe IEC 617 odnosno jugo-
njemu mogu nai podatke iz elektroenerge- slovenskim iz glavne grupe JUS N. A3. U Pri-
tike ali i iz elektronike, telekomunikacija i inf- runiku se koristi terminologija koja je uskla-
ormacione tehnike. Prirunik temeljno obra- ena sa poslednjim izdanjem Meunarodnog
uje osnovne podatke iz oblasti matematike, elektrotehnikog IEC renika iz 1992. godine
fizike, hemije i elektrotehnike. Takoe se mo- na bazi kojeg je 1997. izdat Meunarodni elek-
gu nai i podaci iz oblasti graevinarstva, ma- trotehniki IEC renik sa terminima na srp-
instva, metalurgije, hemije i tehnologije. En- skom jeziku. Na taj nain Prirunik dobija sve
ergetskoj elektronici kao i tehnici automati- reference neophodne i nezamenljive publika-
zacije su posveena posebna poglavlja u ko- cije za energetiare u brojnim oblastima njiho-
jima su obuhvaeni novi trendovi i dati primeri vog delovanja i rada kao npr. u oblasti istrai-
programa upravljanja. vanja, projektovanja, proizvodnje, izgradnje,
Vehka panja je u Priruniku posveena nai- konstrukcije, odravanja, trgovine, profesure,
nu izlaganja i preglednosti gradiva. Skladnim studija, ugovaranja, investiranja, upravljanja
korienjem tabela, dijagrama, formula i ob- elektroenergetskim sistemima, mreama, ob-
janjenja uz pomo boja postignuto je nagla- jektima, postrojenjima, ureajima, i slino.
avanje vanijeg kao i dobra preglednost. Ta- Imajui u vidu znaaj i vrednost Prirunika,
ko je Prirunik veoma koristan i na terenu gde svaki energetiar bi trebalo da poseduje svoj
se moe kombinovati sa depnim raunarom. primerak i koristi ga kao nezamenljiv alat u
Pozivanje na relevantne standarde, meuna- svakodnevnom radu.
rodne (ISO i IEC), evropske (EN) i nacionalne Izdava
(DIN i JUS) daje Priruniku posebnu vrednost
4
1 Osnove
Matematika Naponski red elemenata

(standardni potencijali)................. 31
Opti matematiki znaci i pojmovi.......6 Zatitne mere protiv korozije.............31
Znaci i pojmovi teorije skupova............ 7
Standardni skupovi brojeva..................7
Brojevi i sistemi brojeva........................ 8 Elektrotehnika
Logaritmovanje......................................9
Grki alfabet............................................ 9 ! Osnovne veliine i formule u
Logika algebra....................................10 elektrotehnici....................................32
Funkcije i teoreme............................... 11 Standardni naponi............................... 33
Geometrija u ravni............................... 12
Nazivne strujeuA ................................ 33
Geometrija u prostoru...........................13 j
Naponi i struje, skraeno
prikazivanje...................................... 33
Fizika Elektrina otpornost............................ 34
Fizikeveliineijedinice..................... 14 Merenje elektrinih otpornosti........... 34
Oznake ijedinice...................................15 ! Standardni naponi............................... 35
Fizike konstante.................................17 Spojevi sa otpornicima........................36
Oznake u indeksima............................ 18 Spojevi sa naponskim izvorima........37
Masa i s ila .............................................19 Stepen toplotnog dejstva.................... 37
Mehaniki rad, snaga i Elektrino polje, kondenzator............ 38
obrtni moment.................................. 20 Magnetsko polje...................................39
Stepen iskorienja.............................20
Napon indukcije...................................41
Mehanika energija.............................21
Trenje....................................................21 Prelazne pojave kod kondenzatora
Poluge i koturae................................. 22 i kalema ........................................... 42
Pogoni.................................................. 23 ! Naizmenini napon i
Kretanje................................................24 naizmenina struja...........................43
Jednoliko kruno kretanje...................25 Strujni sistemi.......................................44
Gustina, specifina zapremina.......... 25 Prenos trofazne struje........................ 45
Sila potiska........................................... 25 Sprega zvezda-trougao u
Pritisak..................................................26 trofaznoj mrei................................. 46
Toplota...................................................27 j
Otpornost u kolu
naizmenine struje.............................. 47
Hemija Filtarski spojevi....................................49
Osnovi hemije......................................28 Oscilatorna kola...................................50
Razdvajanje supstanci elektrolizom Kompleksne veliine........................... 51
(galvanizacija)..................................30 Priguenje, prenos i nivo.................... 52
5
Opti matematiki znaci i pojmovi is o 31- 11; din 1302
Znak Primena Tumaenje

Programski znaci (nisu matematiki u uem smislu; znaenje tano orediti od sluaja do sluaja)
x *= y x je priblino jednak y
< x< y x je malo u odnosu na y
> x>y xje veliko u odnosu na y
* =y xje podudarno sa y
i tako dalje do, i tako dalje (neogranieno), taka, taka, taka
Opte matematike relacije i povezivanja
= X= y x jednako y
4= X 4- y x razliito od y
< x< y x manje od y
< x< y x manje ili jednako y, x najvie jednako y
> x> y x vee od y
> x> y x vee ili jednako y, x najmanje jednako y
+ x+y x plus y, zbir x i y
_ x y x minus y, razlika x i y
x y ili xy x puta y, proizvod x i y
- ili / - ili x/y x kroz y, kolinik x i y
y
n
S S x. suma x / jednako 1 do n
~ f~ 9 f je proporcionalno sa g
Posebni znaci i povezivanja

71 pi (3,1415926), exp (1)
e e (2,7182281)
xn x na n, n-ti stepen od x
v~ Vx koren (kvadratni koren) iz x
<r !/x n-ti koren iz x
11 ix l moduo (apsolutna vrednost) od x
00 beskonano
Elementarna geometrija
g h g i h su meusobno normalni
II g 11 h g je paralelno sa h
t t g 1 1h g i h su paralelni sa istim smislom
t i gt i h g \ hsu paralelni sa obrnutim smislom
< < (g, h) (nije orijentisan) ugao izmeu g i h
< < (g, h) orijentisan ugao iz g prema h (utvren smer brojanja)
PQ du od P do 0
d d (P, Q) rastojanje (udaljenost) od P do Q
A A (ABC) trougao ABC
st M ^N M je podudarno sa N
Eksponencijalne funkcije i logaritmi
exp exp z ili ez eksponencijalna funkcija od z ili e na z
In In x prirodni logaritam od x (osnova e)
xz x na z
log logy x logaritam od x za osnovu y
ig lg x logaritam od x (osnova 10)
Trigonometrijske funkcije i njihove inverzije
sin sin z sinus od z
cos cos z kosinus od z
tan tan z tangens od z
cot cot z kotangens od z
Arcsin Arcsin x arkus-sinus od x
Arccos Arccos x arkus-kosinus od x
Arctan Arctan x arkus-tangens od x
6
Znaci i pojm ovi teorije skupova iso 31-11; d in 5473
Znak Primena Izgovor (tumaenje)
e X e M x je element skupa M
x $ M x nije element skupa M
X t.......Xn e A x ..... x su elementi skupa A
{I } { X I <p(x)} skup (klasa) svih x sa (x)

{ ......} {*1 ......*n } skup s elementima x ..... x
c ACB A je podskup skupa B

cc A CXB A je pravi podskup skupa 8, A se potpuno sadri u B
n AnB presek skupova A i 6

u A<j B unija skupova A i B
\ A \B A bez 8, A razlika od 8
0 ili {} prazan skup
Standardni skupovi brojeva is o 31-11; d in 5473
Znak Definicija Izgovor Primeri

IN ili N Skup prirodnih udvostrueno N
brojeva
0 1 2 3 4
TL ili Z Skup celih brojeva udvostrueno Z

-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4
Q ili Q Skup racionalnih udvostrueno Q

brojeva -4 -3 -2 -1 0 \ 1 \z 3 ^4
1R ili R Skup realnih brojeva udvostrueno R e ji
-4 -3 -2 | - 1 VJ~0 \ W 2^2 3 1
|4
C ili C Skup kompleksnih udvostrueno C

brojeva
Vektori ISO 31-11; DIN 1303
Nain pisanja B, >>> 3, b, >> Mnoenje j A B =^

A , B ......a, b , ... skalarom
Grafiki prikaz |
!
Sabiranje \ A +8 =
Komponente vektora ! B
J A = Ax + Ay
vektora
- ' N 1
V 1
K
----------------| 1
-------------
Oduzimanje
Intenzitet
II
vektora
vektora
\ A + (-8) = j
7
B rojevi i siste m i brojeva
Oecimalni sistem Pretvaranje brojeva
Mesta signala 0, 1,2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 Decimalni u binaran broj (Metoda ostatka)
Mogunost razlikovanja znaka po mestu: 10
Baza 10 (B = 10) Primer: 13,3D
Simbol: Indeks 10 ili D (decimal) Celobrojni deo Mesto iza zapete
Mesto 4. 3. 2. 1. 1. 2. 1 3 :2 = 6 ostatak 1 0,3 2 = 0.6 + 0 ,
Vrednovanje 103 102 101 10 10'1 10'2 6 : 2 = 3 ostatak 0 0,6 2 = 0,2 + 1
1000 100 1/10 1/100 3 : 2 = 1 ostatak 1 0,2 2 = 0,4 + 0
Primer: 1 2 1 :2 = 0 ostatak 1 0,4 2 = 0,8 + 0
5 103 + 0 102 + 3 101 + 2 10 1 10- < 2 1 0 "2 0,8 2 = 0.6 + 1
Binami brojni sistem 0.6 ' 2 = 0,2 + 1
Mesta signala 0 i 1
Mogunost razlikovanja brojke po mestu: 2 13o = 1011B 0,3o = 0,010011.,.B
Baza 2 (B = 2)
Simbol' Indeks 2 ili B (binarno) 13,30 = 1101,01001. ,.B
Mesto 4 3. 2. 1. 1. 2.
Decimalni u heksadecimalni broj (Metoda ostataka)
Vrednovanje 23 22 21 2 2 '1 \ W
2 1 1/2 1/4 Primer: 5116,33D
Primer: 1 0 0 1 1 1 5116: 16 = 319 ostatak C 0,33 16 = 0,28 + 5 4
1 23 0 23 0 2' 1-2 1 2-J
3 1 9 :1 6 = 19 ostatak F 0,28 16 = 0,48 + 4
Heksadecimalni brojni sistem 1 9 :1 6 = 1 ostatak 3 0,48 16 = 0,68 + 7
1 : 16 = 0 ostatak 1 0,68- 16 = 0 ,8 8 + A
Mesta signala: 0 ,1 ,2 ,3 ,4 ,5 ,6 ,7 ,8 ,9 ,A, B, C, D, E, F 0,88 16 = 0,08 + E
Mogunost razlikovanja znaka po mestu: 16
Baza 16 (B = 16)
Simbol: Indeks 16 ili H (heksadecimal)
5116,33D = 13FCh 0,33o = 0,547AE...H
Mesto 4. 3. 2. 1. 1. 2.
Vrednovanje 23 22 21 2 2'1 2'2 5116,33p = 13FC, 547AE...H
2 1/2 1/4
Primer: 3 F C , 5 A Heksadecimalni u decimalni broj
1 163 3 16j h 16' C 16- 5 16- - A 16-?
1. Izvoenje stepenovanja
Uporeenje izmeu brojnih sistema Primer:
deci- heksa- C0A,E h = 12 162 + 0 161 + 10 16 + 14 1 6 1
binarni deci- heksa- binarni
malni decimalni malni decimalni = 30072 + 0 + 10 + 0,875
0 0 0 10000 16 10 = 3082,8750
1 1 1 10001 17 11
10 2 2 10010 18 12 2. Hornerova ema
11 3 3 10011 19 13 Primer: 13FC,E8H
100 4 4 10100 20 14
101 5 5 10101 21 15 1 3 F C 0,E8
110 6 6 10110 22 16 16- 1+3 = 19 8 :16 = 0,5
111 7 7 10111 23 17 16 1 9 +15 = 319 (14 +0,5): 16 = 0,90625
1000 8 8 11000 24 18 16-319 +12 = 5116
1001 9 9 11001 25 19 13FC h =51160 0,E 8 h = 0,90625
1010 10 A 11010 26 1A
1011 11 B 11011 27 1B 13FC,E8h = 5116,90625o
1100 12 C 11100 28 1C
1101 13 D 11101 29 1D Binami u decimalni broj
1110 14 E 11110 30 1E 1. Izvoenje stepenovanja
1111 15 F 11111 31 1F Primer:
Graenje komplementa 1001.11 B= 1 2 3+ 0 2 2+ 0 2 1+ 1 2 + 1 2 '1+ 1 2 ' 2D
Komplement B: dovravanje zadatog broja do = 8 + 0 + 0 + 1 + 0,5 + 0,25d
punog stepena baze = 9,75d
posmatranog brojnog sistema
Komplement (B-1): B-komplement 1 2. Hornerova ema Primer: 1101,0101
Primer: 1 1 0 1 0,0101
Baza Broj Komplement B Komplement B-1 21+1 = 3 1 2 = 0,5
deveti komplement 23 +0 = 6 (0 +0,5) 2 = 0,25
deseti komplement
B = 10 6 4 3 2 6 +1 = 13 (1 + 0,25) 2 = 0,625
73 27 26 (0 + 0,625) 2 = 0,3125
drugi komplement prvi komplement 1101B =1 3 d 0,0101b =0,3125 d
B=2 111 001 000 1101,0101b = 13,31 25 d
101 011 010
8
B roje vi i siste m i brojeva
Pretvaranje brojeva Aritmetika binarnih brojeva
Heksadecimalni u prirodni broj Sabiranje Primer:
0 + 0 = 0 110,11
Svaku brojku preko odgovarajueg prirodnog broja 0 + 1 = 1 1011,01
sa etiri mesta otkucati: 1 + 0 = 1 1111,10 prenos
prenos
Primer:
7 c_ 3
1 + 1 =10 10010,00
L / I
V 0,1 + 0,1 = 1,0
1 0111 1100 0011 Oduzimanje Primer:
11000,11
0 -0 = 0
O
o
7C3 H = 0111 1100 pozajmlji-
co
10-1 = 1 1101,01
vanje
Heksadecimalni u prirodni broj 1 - 0 = 1 11110,00 pozajmlji-
1 - 1 = 0 1011,10 vanje
Binarni podeliti u etiri bloka 0,1 - 0,1 = 0,0
Svakom bloku pridodati heksadecimalni broj
Mnoenje Primer: 1010 . 10 1,1
Primer:
0101 1110 0 - 0 = 0 1010 I
0 -1 = 0 + 0000
5 E
1 - 0 = 0 + 1 0 1 0 *-1
0101 1110B = 5E h 1 -1 = 1 + 1010- 1
110111,0
Rimski brojevi
I = 1 XI 11 cx = 110 Delenje Primer:
1010 : 11 = 11.01
II = 2 XX = 20 cc = 200 nije definisano
III = 3 XXX = 30 ccc = 300 - 0 - 11 J
IV = 4 XL = 40 CD = 400
= 500
nije definisano 100
V = 5 L 50 D = 1 11
VI = 6 LX = 60 DC = 600 10
VII = 7 LXX = 70 DCC = 700 11
VIII = 8 LXXX = 80 DCCC = 800 100
IX = 9 XC = 90 CM = 900 11
X = 10 c 100 M = 1000 10
L o g aritm o van je
Osnove logaritama Zakoni logaritama
2 dualni logaritam log2 b = Id b logc b
log (a - b) = log a + log b
l09b = logt a
e= prirodni logaritam loge b = In b log = log a - log b _ Igb
2,718 ...
" Iga
10 dekadni logaritam log10b = Ig b log an = n log a
In b
log \^bn = log b ^ = log b Ina
ax = b =* logab = x
og-io 6 = x In b = x
Ig 6 =0,77815 In 6 = 1,79176
logaritmand b logaritmand b
c d
dekadni logaritam prirodni logaritam
baza a = 10 baza a = e, e = 2,718
n n o ic
u. iO i j logaritam x l . l j l l o logaritam x
G rki alfabet
A a alfa 1 l lota P e ro
B p beta K X kapa I o sigma
r Y gama A X lambda T I tau
i A 8 delta M p mi Y \) ipsilon
E epsilon N V ni <l> <p fi
Z c zeta \ ksi X X hi
H n eta O 0 omikron 'P V psi
0 & teta n n P' 2 to omega
9
10
11
12
13
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
F izike veliin e i je d in ic e ISO 31-0; DIN 1313
Veliine Objanjenje Primeri

Skalari Za jednoznano odreivanje potrebno je da se navedu masa, m
brojane vrednosti i vreme, t
jedinice rad, W
Vektori Za jednoznano odreivanje sila F,
potrebno je da se navede: brzina v,
brojana vrednost
jaina
jedinica
elektrinog
smer u prostoru ili ravni
smer (smer okretanja) polja E,
poetna taka
Nain pisanja ISO 31-0; DIN 1313
Primer: Veliina Brojna vrednost Jednaina

l {/} [/]
l 3 m
Duina Brojna Jednaina
vrednost duine duine
Fizike jednaine ISO31-0; DIN 1313
Jednaine veliina Jednaine jedinica Jednaine brojnih vrednosti
npr. v = - ; m = 8 kg npr. 1 m = 100 cm npr. {v} = 3,6

1h = 3600 s
Jednaine veliina u obliku razlomaka 1 kWh = 3600 Ws
v u km/h
s/m s u m
npr. = 3,6
km/h t! s t u s
Sl - osnovne jedinice 1) ISO 31-0; DIN 1301

Veliina Znak Naziv jedinice Znak jedinice
duina l metar m
masa m kilogram kg
vreme t sekunda s
jaina elektrine struje 1 amper A
termodinamika temperatura T kelvin K
koliina supstance n mol mol
svetlosna jaina h kandela cd
1) Systeme International d'Unites (Meunarodni sistem jedinica)
Prefiksi i skraenice za decimale i umnoke jedinica JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
Faktor Prefiks Skraenica Faktor Prefiks Skraenica Faktor Prefiks Skraenica
cv1
Mili Mega M
O
Jokto y 10-3 m 106

10-21 Zepto z 10-2 Centi c 109 Giga G
10-18 Ato a 1 0 '1 Deci d 1012 Tera T
10"15 Femto f 101 Deka da 1 0 15 Peta P
10-12 Piko P 102 Hekto h 1018 Eksa E
10-9 Nano n 103 Kilo k 1021 Zeta Z
10-6 Mikro P 1024 Jota Y
Jedinicama slini nazivi i oznake JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
Veliine Naziv jedinice Znak jedinice Primedba
Nivo i mera u tehnici neper Np 1 Np = (20/ln 10) dB = 8,69 dB
telekomunikacija i bel B
akustici decibel dB 1 dB = (In 10/20) Np = 0.115 Np
Nivo jaine zvuka Ls fon fon DIN 45 630 T 1
Glasnoa S son son DIN 45 630 T 1
Broj binamih informacija, bit bit DIN 44 300
koliina informacija
14
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
O zn ake i je d in ic e J U S IE C 27. 1; ie c 27-1, i a ; is o 31-1 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 13; DIN 1304
Oznaka Oznaka
Znaenje Naziv jedinice, primedba
veliine Sl - jedinice
Duine i njihove potencije, ugao
x, y, z karakteristine koordinate m
Y ravanski ugao rad radijan, 1 rad =1 m/m
&, <p ugao faznog pomaka 1 pun ugao = 2 ji rad
gon: 1 gon = (n/200) rad
stepen: 1 =(n/180rad)
minut: 1' = (1/60)
sekunda:1 = (1/60)
Q, u prostorni ugao sr steradijan, 1 sr= 1 m % i2
l duina m metar, 1 int. morska milja = 1852 m
b irina m
h visina, dubina m
6, d debljina, debljina sloja m
r poluprenik, radijus m
t iskrivljenost m
d, D presek m
s duina putanje, duina krive m
A, S povrina, gornja povrina m2 kvadratni metar, 1 a = 102 m2
S, q popreni presek, povrina poprenog preseka m2 1 ha = 104 m 2
V zapremina, volumen m3 kubni metar, 1 / (litar) = 1 dm3 = 1 L
Vreme i prostor
t vreme, vremenski razmak, trajanje s sekunda, min, h (rad), d (dan)
T trajanje perioda S
r, T vremenska konstanta S
f, v frekvencija, frekvencija perioda Hz Herz, 1 Hz = 1 s'1, f= MT
fo nazivna frekvencija, sopstvena Hz
frekvencija u nepriguenom stanju
OJ kruna frekvencija, S-1 o) = 2nf
ugaona frekvencija
n, f, brzina obrtaja, frekvencija okreta S-1 1 min'1 = (1/60)s'1
u, fi ugaona brzina rad/s
a ugaono ubrzanje rad/s2
X talasna duina m
V, U, W, c brzina m/s 1 km/h = 1/3,6 (m/s)
c brzina rasprostiranja talasa m/s
a ubrzanje m/s2
9 ubrzanje sile zemljine tee m/s2 gn = 9,80665 m/s2
Mehanika
m masa kg . kilogram, 1 i (tona) = 1 Mg
Q, (?m gustina, masa svedena na zapreminu kg/m3 1 g/cm3 = 1 kg/dm3 = 1 Mg/m3
J moment inercije kg m2
F sila N Njutn, 1 N = 1 kg m/s2 = 1 J/m
Fq , G teina N
G, f gravitaciona konstanta N m2/kg2
M obrtni moment Nm
P koliina kretanja, impuls kg m/s
L moment koliine kretanja, moment impulsa kg m2/s
P pritisak Pa Paskal, 1 Pa = 1 N/m2, 1 bar = 105 Pa
O normalno naprezanje N/m2
c rastezanje, relativna promena duine 1 e = A111
E modul elastinosti N/m2 E = o/e
P, f koeficijent trenja 1 p = F r/F n, F r : sila trenja
W, A rad J Dul, 1 J = 1 N m = 1 W s
E, W energija J 1 Wh = 3,6 kJ, eV (elektronvolt)
fcp. Wp potencijalna energija J
fck, Wk kinetika energija J
p snaga W Vat, 1 W = 1 J/s
n stepen iskorienja 1
15
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
Oznake i jed in ice JUSIEC27-1; IEC27-1, 1A; IS0 31-1 2, 3,4, 5, 6, 7. 8, 9, 10, 12, 13; DIN 1304
Oznaka Oznaka
Znaenje Naziv jedinice, primedba
Elektricitet i magnetizam
0 naelektrisanje, koliina elektriciteta C Kulon 1 C = 1 A s, 1 A h = 3,6 kC

e elementarno naelektrisanje C
D elektrini pomeraj; elektrina indukcija C/m2
P elektrina polarizacija C/m2
<P. <Pe elektrini potencijal V Volt, 1 V = 1 J/C
U elektrini napon, razlika potencijala V
E vektor elektrinog polja V/m 1 V/mm = 1 kV/m
C elektrini kapacitet F Farad, 1 F = 1 C/V, C = QIU
c permitivnost (dielektrinost) F/m ranije: dielektrina konstanta
c0 elektrina konstanta, F/m permitivnost vakuuma
apsolutna permitivnost vakuuma
e, relativna permitivnost 1 ranije: dielektrini broj
(relativna dielektrinost)
I jaina elektrine struje A Amper
J gustina elektrine struje A/m2 1 A/mm2=1 MA/m2, J = l/A
& struja kroz zatvorenu konturu A
v, vm magnetski napon A
H vektor magnetskog polja A/m 1 A/mm = 1 kA/m
<t> magnetski fluks Wb Veber, 1 Wb = 1 V s
B vektor magnetske indukcije T Tesla, 1 T = 1 Wb/m2, B =<t>/S
L induktivnost, sopstvena induktivnost H Henri, 1 H = 1 Wb/A
P permeabilnost H/m H = B /H
/i o magnetska konstanta, apsolutna H/m permabilnost vakuuma
permeabilnost vazduha
Pr relativna permeabilnost 1 1 A/mm = 1 kA/m, M = Bl/i0 - H
Hi, M namagnetisanost A/m
Hm magnetska otpornost, reluktansa H -1 Om, 1 0 = 1 V/A
/\ magnetska provodnost, permeansa H
R elektrina otpornost, rezistansa n Simens, 1 S = 1 fl*\ G = 11R
G elektrina provodljivost, konduktansa s 1 cm = 10"8 m
0 specifina otpornost, rezistivnost 0 m 1 n mm2/m = 106 f i m = 1 jif2m
y, a, x specifina provodnost, konduktivnost S/m Y = 1 /P
X reaktansa 0
B susceptansa s B = 1/X
Z. IZI modul inpendanse Q Z: impedansa (kompleksna impedansa)
v ,iy i modul admitanse s Y: admitansa (kompleksna admitansa)
r talasna otpornost Q
energija, rad J
p , pp aktivna snaga W
O.Pq reaktivna snaga W energetika: var (Var), 1 var = 1 W
s, Ps prividna snaga w energetika: VA (Voltamper)
<p fazna razlika rad takoe ugao imedanse
ugao gubitka (permitivnost, permeabilnost) rad
k " faktor snage 1 A = P/S, elektrotehnika: A= cos <p
d faktor gubitka 1
k faktor distorzije, klir-faktor 1
N broj navojaka 1
Duine i njihove potencije, ugao
P zvuni pritisak Pa Paskal

c. ca brzina zvuka m/s
P, Pa zvuna snaga W
Z-p. t- nivo zvunog pritiska izraava se u dB
i-N nivo jaine zvuka izraava se u fonima
N glasnoa izraava se u sonima
A aktivnost radioaktivne supstance Bq Bekerel, 1 Bq = 1/s

H ekvivalentna doza Sv Sivert, 1 S v= 1 J/kg
____________
16
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
Oznake ije d in ic e j u s ie c 27-1; iec 27-1, 1A; IS0 31-1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10,12, 13; DIN 1304
Oznaka Oznaka
Znaenje Naziv jedinice. primedba
Termodinamika i prenos toplote
T, 0 temperatura, termodinanika temperatura K Kelvin
AT, At, AS razlika temperature K
t, 3 celzijusova temperatura C Stepen Celzijus, t = T - T0, T0 = 273,15 K
a. koeficijent toplotnog rastezanja K
. Y koeficijent prostornog toplotnog K1
istezanja
toplota, termika energija J UZUI
Q
<P. Q toplotna struja W.
^lh toplotna otpornost KA/V =
G,h tplotna provodnost W/K Gth = 1/^th
Ah specifina toplotna otpornost K m/W
/l toplotna provodnost W/(m K)
cr. h koeficijent prelaza toplote W/(mJ K)
k koeficijent prolaza toplote W/(mJ K)
a temperaturna provodnost m2/s
C,h toplotni kapacitet J/K
c specifini toplotm kapacitet J/(kg K) takoe: toplotni kapacitet sveden na masu
Hc specifina ogrevna mo J/kg takoe: ogrevna mo svedena na masu
Hu specifina grejna vrednost J/kg takoe grejna vrednost svedena na masu
Svetlost, elektromagnetsko zraenje
Q IV energija zraenja, koliina zraenja J

K jaina svetlosti cd Kandela
<JK svetlosni fluks Im Lumen, 1 Im = 1 cd sr
Q koliina svetlosti Im s 1 Im h = 3600 Im s
U svetlosna gustina cd/m2
osvetljenost lx Luks, 1 lx = 1 lm/m2 = 1 cd sr/m2
l svetlosna iskoristivost lm/W
H svetlosna ekspozicija lx s
c0 brzina svetlosti u vakuumu m/s c0 = 2,99792485 108 m/s
* ugao zraenja 1
f arina daljina m
n indeks loma 1 n = c jc
D vrednost loma soiva m' Dioptrija, 1 dpt = 1 m'1, D = nlf
P faktor emisije 1
a faktor absorpcije 1
Fizike konstante
Konstanta Oznaka Brojna vrednost i jedinica
elektrina konstanta; apsolutna permitivnost vakuuma 8,854 10'12 As/Vm

magnetska konstanta; apsolutna permeabilnost Po 1,257 10* Vs/Am
vakuuma
elementarno naelektrisanje e 1,6021 10'19C
brzma svetlosti u vakuumu c 2,99792 108 m/s
masa mirovanja elektrona me 9,109 10'31 kg
masa mirovanja protona mp 1,6725 1024 g
masa mirovanja neutrona /7?n 1,6748 10'24 g
Bolcmanova konstata k 1,381 10 23 J/K
Plankova konstanta h 6,626 10'34Js
gravitaciona konstanta G, 1 6,673 10',4m3/(g s2)
ubrzanje zemljine tee 9 9,80665 m/s2
apsolutna nula termodinamike temperature T, -273,15C
Lomidov broj L 6,023 1023 molekula/mol
17
O zn a k e u in d eks im a j u s ie c 2 7 -1 ; ie c 2 7 - 1 , 1A; is o 3 1 -1 ,2 ,3 ,4 ,5 ,6, 7 , 8 ,9 ,10 ,12 ,13 ; d in 1304
Oznaka Znaenje Primer
0 nula, vakuum, prazan hod <Pq. nulti fazni ugao, n0: brzina obrtanja u praznom hodu
1 jedan, primar, ulaz, poetak Uy primarni napon, P,: ulazna snaga
2 dva, sekundar, izlaz, krajnje stanje u 2. sekundarni napon, P?: izlazna snaga
a spolja da spoljni presek
abs apsolutni Mabi apsolutna permeabilnost
amp amplituda /âmp permeabilnost - amplituda
an anodni U,n anodni napon
as asinhrom n: asinhrona brzina
A polazni, pribliavanje U polazna struja
dam slabljenje, priguenje fdam- sopstvena frekvencija
dyn dinamiki Poyn dinamiki pntisak
eff efektivna vrednost S: efektivna vrednost gustine magnetskog fluksa
el elektrino elektrini rad
en energetski Len gustina zraenja
E zemlja, zemni spoj 4 struja uzemljenja
f polje, pobuda K pobudna struja
fin kraj, (fini) arin: krajnji otklon
G generator, brzina PG: snaga generatora
h glavni glavni magnetni fluks
hyd hidrauliki hidrauliki pritisak
H histerezis Ph gubici zbog histerezisa
id idealno îd- idealni vazduni prostor
indu indukovan îndu- indukovani napon
k kratak spoj /: struja kratkog spoja
kat katodni Ua( katodna struja
kin kinetiki ^kin- kinetika energija
lim granina vrednost iîm- granina temperatura
Lu vazduh 6lu; indukcija vazdunog zazora
mag magnetski Wma9: magnetska energija
max maksimalno $nax- maksimalni otklon
mec mehaniki mec- mehanika energija
min minimalno #mm- mimmalni otklon
n opti broj, standardno stanje (On kruna frekvencija n-tog harmonika
N naznaeno Fn: naznaena sila
ob gornji, gore
or poetak Uor: izvor napona
P aktivan (kod elektrine snage) Pv: aktivna snaga
par paralelno /^par paralelna otpornost: ant
ph faza Cph fazna brzina
pot potencijal pot. potencijalna energija
pul impuls fpul- impulsna frekvencija
q reaktivno (kod elektrine snage) pq. reaktivna snaga
rel relativno Prei: relativna permeabilnost
R trenje, omska otpornost Fr. sila trenja, UR: elektrini napon naomskom otporniku
s prividno (kod elektrine snage) Ps prividna spaga
ser red, serija ^ser otporncst serijskog spoja
str stator dstr prenik statora
syn sinhrono ^syn- smhrom broj obrtaja
t trenutna vrednost, vremenska p, trenutna vrednost snage
zavisnost
th toplota, termiki Rih toplotna otpornost
tot totalno Mot: totalna permeabilnost
V gubitak Pv: gubitak snage
w aktivan L- aktivna komponenta naizmenine struje
X induktivna otpornost U% : reaktivna komponenta naizmeninog napona
zul dozvoljeno VZU|. dozvoljena brzina
5 vazduni prostor en: indukcija vazdunog zazora
o difuzija, rasipanje magnetski rasuti fluks
18
M asa i sila
Masa, sila i teina DIN 1305
Masa Sila Teina
Oznaka veliine m F Fq , G
Oznaka jedinice kg N (Njutn), 1 N = 1 kg m/s2 N, 1 N = 1 kg m/s2
Definicija Fizika masa m je Fizika sila F se moe opisati Teina FG je proizvod

svojstvo tela koje se kao proizvod mase m tela i mase m tela i (zemljinog)
odlikuje u pruanju otpora ubrzanja a, koje je ostvareno ubrzanja slobodnog
promeni stanja kretanja delovanjem sile F: pada g:
(ili mirovanja) u kome se
telo nalazi kao i u F = m a
privlaenju drugih F6 = m g
tela (gravitacija).
Masa nije zavisna od Teina zavisi od mesta

mesta na kome se na kome se telo nalazi
telo nalazi
Primeri:
Mesto Masa u kg Ubrzanje slobodnog pada u m/s2 Teina u N
Ekvator (Zemlja) 100 9,78 978

Pol (Zemlja) 100 9,84 984
mesec 100 1,62 162
Jupiter 100 25,99 2599
Sastavljanje sila
Ugao izmeu sila Pravac delovanja Prikaz crteom Rezultantna sila FR
a = 0 isti F2
Fq = F, + fp
F:
a = 180 isti
F,
F* = F2 - F,
90 meusobno
normalni FR = i/ p , 2 + F?2
a proizvoljno proizvoljno Fr =V'f ]2+ F22 -2 F: F? cos(180-a)
:R
tan =
F, F2 + r 1 cos a
Rastavljanje sila
F1x i F1y su komponente od F^

u zadatom koordinatnom sistemu
Rastavljanje
= = > , ! F\ cos a
na komponente
F1y = F\ sin a
19
r
20
Mehanika energija
Oznake veliina: E, W
Oznake jedlnica: Nm (Njutnmetar), Ws (Vatsekunda), J (Dul) 1 Nm = 1 W s = 1 J
Pretvaranje rada u energiju
Rad Energija W=E
Rad dizanja Energija poloaja,
potencijalna energija Ep = m g s
Rad napregnute opruge Energija napregnute
opruge, potencijalna cs -- _L__
C p
energija
Rad pri ubrzanju Energija kretanja, C. = m /
kinetika energija tk ^
Odranje energije
Kad se vri pretvaranje energije Ep + |< - konstanta

zbir je uvek konstantan
Primer Rad dizanja
Trenje
Fr : Sila trenja
= V ' Fn fi: Koeficijent trenja
F Fn : Normalna sila
fr
V 777777777/ 7 7/7777777 Sila trenja ne zavisi od veliine

dodim e povrine
, fn
Trenje mirovanja Trenje klizanja Trenje kotrljanja
Trenje mirovanja nastaje pre Trenje klizanja nastaje kad tela Trenje kotrljanja nastaje kad se
nego to se telo kree. jedna po drugom klizaju. telo kotrlja na drugom telu.
Primeri koeficijenata trenja
Koeficijent trenja Koeficijent trenja klizanja Koeficijent trenja

Materija
mirovanja suvo vlano kotrtjanja
Klizni leaj 0,1 _ 0,03

elik na eliku 0,3 0,2 0,04 0,001
elik na drvetu 0,5 0,3 0,05
Koni kai na eliku 0,6 0,3 -
Guma na asfaltu 0,8 0,7 0,3 0,02 .. 0,03
Zid na betonu 1,0 0,8 _
21
22
Pogoni
Opis Prikaz Objanjenje Formule
Remenski pogon, d ^: Prenik

i = nn2
+
jednostruki prenos pogonskog toka
n , : Broj obrtaja
pogonskog toka
i= f
/ Prenosni odnos d1
<*2 Prenik gornjeg

di n\ = d2 n2
pogonskog toka
n2: Broj obrtaja
n, n2 gornjeg toka
Remenski pogon, *ges: Ukupni

dvostruki prenos n1 n i- n \ prenosni odnos 'ges = M ' *2
di di
'9es _ n4
i h i2: Pojedinani
02 d4
prenosni odnos '9 - 0, . 03
.. d 1 03
di di. 1 02 04
n i- n 2 nu
Zupasti pogon, z: broj zubaca

jednostruki prenos
z , : broj zubaca
pogonskog
zupanika
z2: broj zubaca n\ Z\ = n2 z2

gornjeg
n2 zupanika
Zupasti pogon, n1 n2 /ges Ukupni 'ges = 'i ' '2

dvostruki prenos *1 z2 prenosni odnos
'9es n4
. *2 ^4
'nes_ Zl Z3
, n Z Z3
04 - n Z2 z4
ni nu
Zi 2U
n? = n }
Puni pogon ni
'- s -
n, z, = n2 z2
Z1
23
24
J e d n o lik o kru n o kretan je
Brzina v Iznos brzine se ne menja ' -T

T: vreme jednog obrtaja
2n put kod jednog obrtaja
V -V
Smer brzine se stalno menja.

Zbog toga nastaje centripetalno ubrzanje ar
Ono je stalno usmereno prema sreditu.
w :
s
Ugaona brzina <o aq . Ugao u ugaonoj meri B = 7
ob: ugao u krunoj meri
OG _ 360
U vremenu T preen je pun ugao od 360 (2 tc)
/A . <ZB 2tc
u : ugaona brzina 2n
u - T
M = ?
( 5 > = 2n f
Put Brzina Ugaona brzina

2t r 2n
s Vi CcJ 1 u; =
V= T T
2 rt r
1
v = konst. cj = konst 1_
\s = v t n= r n=
v = d rr-n T
/ tj d o; =
2 7: n
/
T / t t
H *
Snaga i obrtni momenat

opte: P = cj M P u kW
n M
P = 2n n M p= M u Nm
1
nui n u
min
G ustina, sp e c ifi n a za p re m in a
Gustina neke supstance je kolinik

mase m i zapremine V
jedinica:
cmJ dm m
masa
Sila potiska
Na svako telo potopljeno u tenost deluje

sila potiska koja je jednaka teini telom Fa = mFi g
istisnute tenosti.
_ mF|
P*: sila potiska '~ ~ V k
Cfi : gustina tenosti
VK: zapremina uronjenog tela fa = c?fi g vK
g: ubrzanje sile tee
Fc : teinatela
mpi. masa tenosti
25
Pritisak
r . N 1 N
p. pritisak [P] = -mT = 1 Pa (Paskal)
1 U
F: sila m = n 1 = UT5 bar
5 N
A: povrina [A] = m2 1 bar = 1Cr 5- P =
m
Podaci o atmosferskom pritisku JUSA.A1.025; DIN 1314
pabs: apsolutni pritisak

(pritisak nasuprot pritisku u vakuumu) Ap Pabs, 1 Pabs. 2 Pe ~ Pabs ~ Pamb
pamb: apsolutni atmosferski pritisak

Ap, p, 2: razlika pritisaka diferencijalni pritisak
pe: atmosferska razlika pritisaka, nadpritisak
(pozitivan ili negativan)
Preraunavanje starlh jedinica za pritisak
1 - ^ j - = 1 at = 98 066,5 Pa = 0,980 665 bar 1 mm Hg = 133,322 Pa = 1,33322 mbar

cm
1 Torr = 1 ^ 1 = 133,322 Pa = 1,33322 mbar 1m WS = 9806,65 Pa = 98,0665 mbar
760
1 atm = 101325 Pa = 1,01325 bar WS: vodeni stub; Hg: iva
Hidrostatiki pritisak
p: hidrostatiki pritisak
h: visina stuba tenosti
e : gustina tenosti
g: ubrzanje sile tee
A: povrina podloge p = q g h
Fb: sila na podlogu
Fb = q g h A
Hidraulini ureajl
Ravnotea pritiska Ostvaren rad
F\ S1 = F2 s2
t_ , h . fL =
A\ A2 f2 a2 F\ _ S2
F2 s.
26
Toplota
Temperatura najnia temperatura: 0 = -2 7 3 ,1 5C = OK
Temperatura Kelvinova temperatura Celsiusova temperatura Farenhajtova temperatura
Znak veliine t. & t, d________________
Znak jedinice K (Kelvin) C (stepen Celzijus) F (stepen Farenhajt)
Jedinica
1 K (Kelvin) 1 K (Kelvin)
temperaturne razlike
Povezanost 0 K = -2 7 3 C dF = - flc + 32
273 K = 0C
5
373 K = 100C <?c = ( fr -32) I
Merenje temperature
Segerov unak 220C . 2000C
Teni termometar sa ivom - 30C . . 280C
Metalni rastegljivi termometar - 20 C . 500 C
Teni termometar sa ivom
i punjen gasom
- 30C . . 750C
Elektrini otporniki
-250C . 1000C
Teni termometar termometar
-110C . 50 C
sa alkoholom Boje temperature paljenja 500 C . .3000C
Termika boja 150 C . 600C Gasni termometar -272C . 2800C
Toplotno istezanje
linearno istezanje Zapreminsko istezanje
poetna duina poetna zapremina

1, fcJ /0
Al promena duine AV promena zapremine
1 krajnja zapremina
1 1h krajnja duina
U irj- |-| Af* promena temperat. Afi promena temperature
lo M ' a kojeficijent duin- Y kojeficijent zapremin-
Al = lo a Afi skog istezanja skog istezanja
k = l0 + A/
k = l0 (1 + -Af rv
AV = Vq y AO
v0 = V0 + AV vai priblinost:
V0 = V0 (1 + y AO) y 3a M
Koliina toplote Q
Q= mc Ad Telu predata ili od ovog primljena

koliina toplote zavisna je od
Q: koliina toplote [Q] = J (Dul) proizvoda mase, specifinog
m: masa toplotnog kapaciteta i promene
A{>: promena temperature temperature tela.
c: specifini toplotni kapacitet
kJ
[c] =
kg K
Meanje
predata koliina toplote = primljena koliina toplote
Qab = Q auf
m I Ci (|?1 - d m) = m 2 C2 - &2)
mi ci i?i + m2 C2 &2
Vm =
mi ci + m^ C2
m 1 + m2
i?m: temperatura meanja
27
O sn o vi h em ije
Podela supstanci
(gvode, kiseonik, sumporna kiselina

Supstance benzol, vazduh)
J
(gvode, kiseonik, benzol,
iste supstance sumporna kiselina) Meane supstance
(vazduh)
Hemijski elementi Hemijske veze

(gvode, kiseonik) (sumporna kiselina, benzol)
Metali Nemetali Neorganske veze Organske veze

(gvode) (kiseonik) (sumporna kiselina) (benzol)
Struktura atoma
Atomska jezgra Elektronska Ijuska atoma
Protoni Neutroni Elektroni
Elektriki pozitivna estica. Elektriki neutralne estice. Elektriki negativne estice.
Protoni odreuju svojstva Broj neutrona moe biti razliit Kod neutralnog atoma broj
elemenata. za atomska jezgra protona jednak je
Broj protona = atomski broj = istog elementa (izotopi) broju elektrona.
= redni broj
Delovi atoma Model atoma
Ime Naelektrisanje e u As Masa m u g
Elektron - 1,602 10'19 9,1089 10'28
Neutron 0 1,6748 10'24
Proton + 1,602 10 19 1,6725 10'24
Ljuska Elektroni Oznaka
K 2 1s
L 2 ,6 2 s, 2 p
Atomsko
Ljuske / jezgro sa
M 2, 6, 10 3 s, 3 p, 3 d putanje protonima i
elektrona neutronima
N 2. 6, 10, 14 4 s, 4 p, 4 d, 4 f
Retativna atomska masa A

A_ masa neutralnog atoma
J mase atoma ugljenika 12C
r27 ,
Relativna atomska masa iznosi 1,6605 10 kg
Hemijske veze
Oksidi sastoje se od jednog elementa i kiseonika.
primeri: C 0 2, CaO, Al20 3 (ugljen dioksid, kalcijum oksid, aluminijum oksid)
Kiseline daju pozitivno nabijene jone vodonika (protone)

primeri: H2S 0 4, HCL, H N 03 (sumporna kiselina, hlorovodonina kiselina (sona), azotna kiselina)
Baze primaju pozitivno nabijene jone vodonika (protone)

primeri: NaOH, KOH, CA(OH)2 (natrijum hidroksid, kalijum hidroksid, kalcijum hidroksid)
Ce vodeni rastvori baza, (natrijumova ce, kalijumova ce, kalcijum hidroksid)

Soli sastoje se od pozitivnih jona metala (odnosno jona amonijaka) i negativnih
jona kiselinskog ostatka
primeri: CuS 0 4, NaCI, NaN 0 3 (bakami sulfat, natrijum hlorid, natrijum nitrat)
28
O sn o vi hem ije
Hemijske oznake i nain pisanja OIN 32640
Molekul hlora Jon hlora Molekul Molekul

vodonika natrijumhlorida
bez navoenja spoljnjeg NaCI
Cl2 h2
jonskog naelektrisanja
sa navoenjem spoljanjeg
2C F 2 H* (Na CI')
jonskog naelektrisanja
Primeri: 12 2+
A=Z + N Maseni broj A T jonsko
(N: broj neutrona) 6C Ca naelektrisanje 02
Broj protona Z ^ rj atoma
6*2-
Oksidaciona vrednost CIV (C r1)4; Na2 [S 04]
Veze
Metalna veza Jonska veza Atomska veza

Svojstvo privlaenje izmeu privlaenje suprotno zajedniki
(pozitivnih) atoma i naelektrisanih jona. elektronski parovi.
slobodnih elektrona.
Sastav atomi i slobodni joni metala i joni atomi nemetala
elektroni obrazuju nemetala obrazuju obrazuju molekul.
metalni kristal. jonski kristal.
Primeri Na NaCI Cl2
Hemijske reakcije
Cink (Zn) + Sona kiselina (2HCI) -+ Cinkov hlorid (ZnC I) + Vodonik (H )
Reakcija
Zn +2HCI -+ Zn2* (Cl )2 + H2
estice atomi (joni u molekuli joni u jonskoj molekuli
metalnoj reetci) reetci
Veza metalna veza atomska veza jonska veza atomska veza
Nazivi neorganskih spojeva (primeri)
Element Oznaka Naziv soli Formula soli

Fluor Florid Kalcijum hlorid CaF2
Hlor Hlorid Natrijum hlorid NaCI
Brom Bromid Srebrni bromid AgBr
Jod Jodid Natrijum jodid NaJ
Kiseonik Oksid Sumpor dioksid SO^
Sumpor Sulfid Gvoe (II) sulfid FeS
Azot Nitrid Natrijum nitrid Na3N
Ugljenik Karbid Kalcijum karbid CaC2
Kiseline Jon kiselinskog ostatka

Naziv Formula Naziv Oznaka
hlorovodonina kiselina (sona kiselina) HCI jon hlorida ci-
azotna kiselina HNO jon nitrata n o 3-
sumporna kiselina H SO jon sulfata S0>
ugljena kiselina h 'co ' jon karbonata C 0 32-
fosforna kiselina h 'po jon fosfata PO>
Baze Joni baznog ostatka

Naziv Formula Naziv Oznaka
kalijum hidroksid KOH jon hidroksida OH
natrijum hidroksid NaOH jon hidroksida OH"
kalcijum hidroksid Ca(OH)2 jon hidroksida (OH-)2
29
Razdvajanje supstanci elektrolizom (galvanizacija)
Razdvajanje supstanci elektrolizom Stepen korisnog dejstva
stepen korisnog dejstva katode
H
+ Stepen korisnog dejstva veoma
zavisi od ureaja.
Kretanje Gubici nastaju zbog:
jona metala propratnih reakcija (npr. izluivanje vodonika)
sastava tenosti
Radni komad zagrevanja tenosti
m*: raspoloiva masa
Izraunavanje mase (Faradejev zakon)

m = c I t
m : masa
c: elektrohemijski ekvivalent
3,6 g
[c] = , 1 ^ =
As Ah As Ah
1: jaina struje
t: vreme
Gustina struje J Debljina sloja s

I m c 1 t c-Jt
J = A: povrsina eo ; s-
<n
II
1
II
A 0 Q
<5.
A
q: gustina
dm
Metal Valencija Gustina q u ^Hr Elektrohemijski ekvivalent
cnr c u 9
CU A -h
Al aluminijum III 2,7 0,3356
Pb olovo II 11,34 3,8654
Cd kadmijum II 8,64 2,0969
Cr hrom III 7,1 0,6467
Cr hrom VI 7,2 0,3233
Fe gvoe II 7,87 1,0419
Au zlato I 19,3 7,3490
Au zlato III 19,3 2,4497
Co kobalt II 8,9 1,0994
Cu bakar I 8,93 2,3707
Cu bakar II 8,93 1,1854
Mg magnezijum II 1,74 0,4535
Mn mangan II 7,43 1,0249
Ni nikl II 8,9 1,0954
Pt platina IV 21,4 1,8195
Se selen IV 4,8 0,7365
Ag srebro I 10,5 4,0247
Zn cink II 7,13 1,2197
Sn kalaj II 7,29 2,2142
Sn kalaj IV 7,29 1,1071
Naponi rastvaranja nekih kiselina, baza i soli

1N rastvor Napon u V 1N rastvor Napon u V
HCI 1,36 Ag N03 0,70
h2 s o 4 1.67 Cu S04 1,49
hno3 1,69 Ni S04 2,09
NaOH 1,69 Cd S04 2,03
KOH 1.67 Zn S04 2,35
30
Naponski red elem enata (standardni potencijali)
Nastanak potencijala Standardni potencijali (teoretske vrednosti)
- ^ Metali Element Reakcija na elektrodi Potencijal u V

litijum Li Li+ +e -3,02
- joni metala kalijum K - K+ + e -2,92
(rastvor) kalcijum Ca - Ca2+ + 2e -2,89
(metal 1jon natrijum Na - Na+ + e -2,84
u. metala) magnezijum Mg - Mg2+ + 2e -2,34
aluminijum Al - Al3+ + 3 e -1,67
Kao referentna elektroda za podatke o naponu mangan Mn - Mn2+ + 2e -1,05
(standardni potencijal) upotrebljava se] cink Zn - Zn2+ + 2e -0,76
vodonikova elektroda H/H+. hrom Cr - Cr3+ + 3e -0,71
Standardni potencijali vanih metala sumpor S2' * S2 + 2e -0,51
(vazduhom zasiena voda, pH 6; 25C) gvoe Fe - Fe2+ + 2e -0,44
kadmijum Cd - Cd2+ + 2e -0,40
Metal Potencijal u V
kobalt Co - Co2+ + 2e -0,27
zlato + 0,306 nikl Ni - Ni2+ + 2e -0,25
srebro + 0,194 kalaj Sn - Sn2+ + 2e -0,41
novo srebro Ns 6218 + 0,161 olovo Pb - Pb2+ + 2e -0,125
srebrni lem 4500 + 0,156 gvoe Fe - Fe3+ + 3 e -0,036
bronza SnBzS + 0,156 vodonik l H 2 - H+ + e 0,000
mesing SoMs 70 + 0,153 kalaj Sn - Sn4+ + 4e + 0,050
mesing Ms 63 + 0,145 bakar Cu - Cu2+ + 2e + 0,345
bakar + 0,140 bakar Cu - Cu+ +e + 0,52
nikl Ni 99,6 + 0,118 jod J2(vrst)+2e - 2J~ + 0,536
Cr - elik + 0,007 iva 2 Hg Hg2+ + 2e + 0,798
Cr - Ni - elik (V2A) -0,084 srebro Ag - Ag+ + e + 0,80
aluminijum Al 99,5 -0,169 iva Hg - Hg2+ + 2e + 0,80
cinkov lem L Sn 90 -0,258 platina R - R 2+ + 2e + 1,2
olovo Pb 99,9 -0,283 hlor CI2(Gas) + 2 e - 2 C r + 1,358
mainsko gvoe GG -18 -0,389 zlato Au - Au3+ + 3e + 1,42
cink Zn 99,975 -0,807 zlato Au Au+ + e + 1,7
GD Zn Al 4 -0,853 fluor F2(Gas) + 2e -*2F" + 2,85
DIN 50900
Zatitne mere protiv korozije DIN 50902
Zatita izborom Zatitne mere Zatita elektrohemijskim

prikladnih supstanci na materijalima postupcima
fiziki hemijski potrona strani

(adsorpcija (hemijska anoda izvor
na povrinu) reakcija sa struje
povrinom
metala)
anoda od uticajem
oblaganje prevlaenje
galvansko adsorpcija neplemenitog napona
vetakom plemenitim
hromiranje koloida metala objekt
supstancom metalom (Zn, Mg, Al) postaje katoda
31
O s n o vn e v e li in e i fo rm u le u e lektro te h n ici
Veliina Prikaz Veliine i Jedinice i Formule
oznake veliina oznake jedinica
Napon Napon - Volt
U V
Naelektrisanje Kulon C
W
0 Ampersekunda U= -
As 0
Rad Vatsekunda
1 ' 1\
---------------------------- W Ws, VAs
U
Elektrini napon izmeu dve take elektrinog polja jednak je koliniku izvrenog rada pomeraja
i pokretanog naelektrisanja. ______
Jaina el. struje Amper
/ A
Vreme Sekunda
t s
1As = 1C
Amper je jaina vremenski nepromenljive struje kroz dva ravna, paralelna i beskonano duga provodnika
u vakuumu, meusobno razmaknuta za 1m, izmeu kojih na svakom metru dvostrukog voda deluje sila
od 2 x 10'7 N.
Gustina Gustina Amper po
/ [ kvadratnom metru
elektrine elektrine
struje struje A/m2
r ^ q
J
II
Povrina Kvadratni metar
preseka m2
Q 1 m2 = 104cm2
= 106mm2
Jaina Otpomost Om
elektrine R G
struje, napon, I/ 71
t 1Q = 1 -
otpornost i A
provodnost f f /
R \u
Provodnost Simens
f
G S
0 mov zako n "

,s. 1 A /= G U
Elektrini Elektrini Vatsekunda W = U I t

rad Ws, VAs
rad
I W 1 kWh = W= P t
R 3,6 106Ws
1Nm=
1Ws = 1J
Elektrina Elektrina Vat p = v

snaga /, t
/ snaga
T P P= U I
W, VA
R U P= I2 R
f
R
u
32
l
Standardni naponi JUS N. A2. 001; IEC 38; HD 472 S1; DIN IEC 38
Naizmenini napon ispod 120 V

glavni 12 24 42 60 110
dopunski 15 36 48 100
Jednosmerni napon ispod 750 V
glavni 6 12 24 36 48 60 72 96 110 220 440
dopunski 2.4 3 4 4,5 5 7,5 9 15 30 40 80 125 250 600
Mree naizmenine struje izmedu 100 V i 1000 V (prelazni period do 2003.)
Jednofazna mrea
Trofazne mree sa etiri ili tri provodnika
sa tri provodnika
230 V/400 V ) 277 V/480 V 400 V/690 V '1 1 000 V 120 V/240 V
1>Postojea 220 V / 380 V mrea (odn. 380 V / 660 V) mora da se promeni u 230 V / 400 V
(odn. 400 V / 690 V) mreu; Prelazni period treba da bude to krai, ne dui od 20 godina
1. Prelazno stanje 230 V / 400 V + 6%, - 10%
krajnje stanje 230 V / 400 V 10%
Mree jednosmerne struje za eleznicu Jednofazne mree naizmenine struje za eleznicu

nazivm napon nazivm napon
(glavni) opseg (glavni) opseg frekvencija u Hz
750 500 900 15 000 12 000 ... 17 250 1 6 2/3

1 500 1 000 1 800
3 000 2 000 ... 3 600 25 000 19 000 ... 27 500 50 oder 60
Mree naizmenine struje iznad 1 kV do 230 kV (nazivni napon

glavni u Nemakoj 3 6 10 15 20 35 45 66 110 132 150 220
ostale zemlje 3,3 6,6 11 22 33 69 115 138 230
Vrednosti date masno se preporuuju za javne distributivne mree
Mree naizmenine struje iznad 245 kV (najvii napon)
300 363 420 525 765 1 200 masno tampano se preporuuje
N azivn e struje u A DIN 40003
1 1,25 1.6 2 2,5 3,15 4 5 6,3 8

10 12,5 16 20 25 31,5 40 50 63 80
100 125 160 200 250 315 400 500 630 800
1 000 1 250 1 600 2 000 2 500 3 150 4 000 5 000 6 300 8 000
10 000
Moe se ako treba umesto 1,6 A; 3,15 A; 6,3 A i 8 A takoe koristiti vrednost 1,5 A: 3 A, 6 A i 7,5 A
odnosno 10, 100 i 1000 puta navedena vrednost
N aponi i struje, s k ra e n o p rikazivan je EN 61293; IEC 1293; DIN EN 61293
Grafiki Skra- Redosled podataka (podaci koji nisu

Naziv
simbol enica neophodni mogu se izostaviti):
jednosmerni napon - broj spoljanjih provodnika
DC
jednosmerna struja - osnovni provodnik
naizmenini napon - vrednosti napona i struje
'N . AC - frekvencija (brojna vrednost i jedinica)
naizmenina struja
- napon ili struja (brojna vrednost i jedinica)
jednosmerni i naizmenini
^ 3 UC
napon ili struja Primer: 1/N/PE ~ 230 V 1/N/PEAC 230 V
1>Daje se prednost spojevima

2>Daje se prednost ureajima i aparatima
3>Primenjuje se npr. kod obrade podataka i natpisa
33
Eiektrina otpornost
Opis Predstavljanje Veliine Znaci jedinica Formule
i znaci
Otpornost R: otpornost
provodnika duina
4 provodmka
q : popreni r = ^ l1
presek
Q mm2 Q
q : specifina
Q m,
otpornost . Q mm2 _
m -
1 jiQ m
S S nv
R=
/. x: specifina m ' mm2 x -q
provodnost , S m _ MS
I o i ~1
Otpornost i \R : promena & < 200 C

temperatura otpornosti
0, ^2 0 r 20: otpornost \R =
pri 20C R20 a \&
Rq= R20 + \R
a, p: koeficijent K '1 R =
toplota temperature K
f?2o( f + <* ' A(?)
r, K '
\d : promena & > 200C
temperature RtI = fl20<1 +
R 0: otpornost a \ d + P \ d 2)
R&
pri
zagrevanju
Merenje elektrinih otpornosti

Spoj sa U: izmereni
naponskom napon
grekom /: izmerena U - I Riill
(za velike R=
jaina struje
otpornosti) flidj: otpornost
amper-
metra
Spoj sa U: izmereni
strujnom napon
grekom
/: izmerena
(za male jaina struje
otpornosti) /-
tfiiu il V Rj(U): otpornost fli(U)
voltmetra
Mostni spoj R1, R2 . R3, R4: uravnoteen

(Vitstonov Otpornost most
KDK i
most) mernog mosta R l^ R l
Ri *3 R2 R4
1= 0
R2 Ru
34
S tan d ard n i nap oni
Predznaci i smerovi struje i napona DIN 5489
isti referentni razliit refe- smer u odnosu na potroaa smer u odnosu na proizvoaa
o o
smer rentni smer
fl 7 R !
u0 u Uo u
u = u=
Uo + l - P U o -IR
JL f
A '
/= G U
T
U = 1 R U = - l R -ln + G ' U I T la -G U
Prvi Kirhofov zakon (zakon vorita)
Zbir svih struja u svakom voritu jednak je nuli. Primer:

/,
I / = 0
'5 /1 - h ~ h + ^4 + ^5 = 0
Drugi Kirhofov zakon (zakon petlje)
Zbir svih napona du jednog zatvorenog puta Primer: R Ro I

(proizvoljno tzabranih smerova obilaenja) ------ L
jednak je nuli.
1U =0 G \u izabrani smer Up
i ^ ---------
*3
___ r
~U-\ + / *R\ + 1 ~ U2 + ^ * ^3 = 0
Serijska veza Paralelna veza
/
1 ln
fl, Uy
h 2v
X
03
N \u 2 un R2 Rn u
2 * = 0 0
un
C
o
Q-
03 Un = U, + U2 + ... + Un Svi otpornici su pod istim naponom U.
Q)
>U L_ Kroz sve otpornike prolazi ista struja I. /g = /1 + ^2 + +
(/)
tf) o _i_ = _i_ _L + _L
o c
FV Rg = R, + R2 + ... + Rn /?g R2 Rn
o o
B o Gg = G-i + G2 + ... + Gn
O o.
o
c
"O
LL = T u = fh LL = T __R2. h_ - fin h Bs
O = /?2 ' U n = fln U g ~ Rg I2 R\ ln Rf /g /? 1
35
Spojevi sa otpornicima
Optereeni delitelj napona
R2 ' Rl
U R\ (R2 + R\_) + R2 ' Rt
1.0 ft, + R 2
Proirenje mernog opsega

Merenje napona n: faktor proirenja
mernog opsega
UM
Rv: otpornost predotpornika
R\: unutranja otpornost R
f l v -- U - j UM
Um napon na memom instrumentu
pri potpunom otklonu
I: struja kroz merni instrument
flv = (n - 1)R,
Merenje struje n: faktor proirenja n =

I memog opsega IM
Rp: otpomost paralelnog otpornika U
I M| I p *P
p=
il R,: unutarnja otpornost /-/M
R\
RP U: napon na mernom instrumentu o =
pri potpunom otklonu ( n - 1)
IM: struja kroz merni instrument
Pretvaranje zvezda-trougao
pretvaranje
< >
R \2 = R1' R* q + R\0 + R20 R \2 + r 23 + R3\

R30
R23 _ R3Q + fl20 + fl30 __fl12 ' R23
R10 r \2 + R23 + R3\
__R23 ' R3\___
^31 = ^ 30 + f l 10 + ^30 r \2 + R23 + R3\
r 20 ^
1 .'
V 2
'20 11-------1
___ 1 ,
/?12
_________ J------ 1__
R30 /?31
36
Spojevi sa naponskim izvorima
Naponski izvor sa unutranjom otpornou
Uq : napon praznog hoda Uo = U, + Uki
r Uki napon na prikljucima
AU: promena napona I = _____
U0 . , = Uo_
R,: unutranja otpornost R, + Rl ' k R,
1 AU
RL otpornost optereenog otpornika
U. I / k: struja kratkog spoja R,~ r A/
A/: promena struje
PL: izlazna snaga UKi = U0 - / Ri
L - __________I P,: gubitak snage u izvoru napona
Prilagoavanje
Prilagoavanje struje, R l <R, Prilagoavanje napona, RL>R , Prilagoavanje struje, RL= R
u0
/ Uo_
Uo
/ 1 - u
fli RL 2R,'
U0 - f lL _ U0
UK| Uki Uo
2
Uo2 p, = ôi
PL 0
4R; ' 4Rl
Serijska veza Paralelna veza
U0g = U01 + ... + U0n /g = /1 + + /n
R|g = R|1 + + R,n = + +

fljg R| 1 R\r
*11 R\ n
L
Kod razliitih napona praznog hoda izmeu
naponskih izvora javljaju se struje izjednaenja.
Stepen toplotnog dejstva

Wzu: utroen elektrini rad W2U = P t [Wzu] = Ws
[P] = w
Wab, Q dobijena koliina toplote w = s
wab = o
Atf: promena temperature Q = m c &&
c specifini toplotni [0] = J
A$ = d2 - [m] = kg
kapacitet
J
r?th: stepen toplotnog dejstva [c]
kg
t: vreme
m: masa (npr. vode) [Atf] = K
~ iv
rKzu
4,19 k j
H2 kg K p Ad c m
w = 1
Tth t
37
Elektrino polje, kondenzator
Sila izmeu naelektrisanja (Kulonov zakon)
'///////////// F: sila izmeu naelektrisanja

Qi, Q2: naelektrisanja f = 9 i _l5 |
4 nc r
c: permitivnost
e0 ; elektrina konstanta e = e0 er [erj = 1
er: relativna permitivnost
l: udaljenost naelektrisanja e0 = 8 ,8 6 -
Vm
Jaina elektrinog polja
E: jaina elektrinog polja

F: sila na naelektrisanje u polju
0: naelektrisanje u polju *-5
U: napon izmeu ploa 1 C = 1 As
d: udaljenost ploa
d: = H - *m
d
Kondenzator i kapacitivnost
C: kapacitivnost kondezatora
Q: naelektrisanje kondenzatora
i=i - v
U: napon izmeu ploa
kondenzatora 1 = 1 F (Farad)
e; permitivnost e A (Farad)
r C=
e0 : elektrina konstanta d
er : relativna permitivnost e = e0 er (cr) = 1
A: povrina ploe
d: udaljenost ploa
W: energija napunjenog e0= 8,86 10" 12f p -
12 As_
kondenzatora Vm
C U'
W= [W] = VAs
Paralelna veza kondenzatora

Q, ... Qn: naelektrisanja pojedi- 0= c u
nanih kondenzatora
C, ... Cn: kapacitivnost pojedi- Qg = Ql + O2 + + Qn
nanih kondenzatora
u Qg: ukupno naelektrisanje Cg = C 1 + C 2 + ... + Cn
Qi T 0 2 (2g Cg: ukupna kapacitivnost
Serijska veza kondenzatora

Q, .. Qn: naelektrisanja pojedi- Q = C U
î r 1 nanih kondenzatora
Qi T Ci ... C2: kapacitivnost pojedi- Qg = Ql = Q2 = = Qn
r2-L nanih kondenzatora
02 Qg __ Qg: ukupno naelektrisanje Ug = U, + U2 + . . . + U
Qg Cg: ukupna kapacitivnost
Ui ... U: pojedinani naponi -L = _L + J _ + + J_
Cn. Jt/n Ug: ukupni napon Cg C, C2 Cn
Qn'
38
Magnetsko polje
Vektor magnetskog polja
H: vektor magnetskog polja

/: jaina struje LR
H 'T T [H] = m

N : broj navojaka
Zm: srednja duina linija polja 6 = 1 -N [0] = A
0: struja kroz zatvorenu konturu
0 8: vektor magnetske indukcije

0: magnetski fluks [0] = Vs
A. povrina - 5
1 V s = 1 Wb (Veber)
[B] = ^
1 | = 1 T (Tesla)
rrr
Veza izmeu vektora magnetskog polja i magnetske indukcije
Magnetno kolo sa vazdunim procepom
8 m: reluktansa R [Rml = Vs
A: magnetska provodnost 0
flmg: ukupna reluktansa
reluktansa gvoa 1Vs = IH (1/Henri)
RmFe' reluktansa vazdunog Vs
procepa A=
0 mL: reluktansa vazdunog
procepa
0g: ukupna zatvorena kontura ^mg ^mFe + ^mL
0Fe> /Fe veliine gvozdenog
jezgra 0g = Hfe lFe + HL l L
Hl , /L: veliine vazdunog procepa
Nosivost magneta
F: sila B' A
8: vektor magnetske indukcije F =
A : povrina 2/J0
magnetska konstanta Fo = 1,257 1 0 '6
Am
39
M agnetsko polje
Provodnik sa strujom u magnetskom polju
F sila na provodnik
/ jaina elektrine struje F - B I l z
/: duina provodmka u
magnetskom polju [F]= N
z broj provodnika
Kalem u magnetskom polju
Miobrtm momenat
F a sin o
M=
a duina kalema
a
N broj namotaja F 2 N B I
fi-.
Sila izmedu provodnika sa strujom
F: sila izmeu provodnika

/: duina provodnika F = Fo h h /
a: rastojanje provodnika 2n a
I\, h jaine elektrine struje p0= 1 .2 5 7 - 1 (T6
magnetska konstanta Am
Induktivnost kalema
L induktivnost
n N2 A
N: broj namotaja L = [(-)= ~
A povrina preseka kalema A
fi0: magnetska konstanta 1 = 1H ( Henri)
fi,: relativna permeabilnost A
fi: permeabilnost F =A o'A r (Ar) = 1
/m: srednja duina linija polja
W energija kalema
Serijska veza kalema
L\ ... Ln pojedinane induktivnosti Lg = L\ + ... + Ln

Lg : ukupna induktivnost
ges
Paralelna veza kalema
L\ L pojedinane induktivnosti
Lg: ukupna induktivnost ^-n
Z.1 i . . . L n
40
N apon indukcije
Indukcija kretanja
Provodnik u magnetskom polju U. napon indukcije
B vektor magnetske indukcije U = B l v z
i duina provodnika u
magnetskom polju
v: brzina provodnika
z. broj provodnika
Kalem u magnetskom polju U: napon indukcije S<P

U= N
N: broj namotaja St
A0: promena fluksa A0
At : promena vremena U= - N
Af
(predznak zavisi od
izabranog smera)
Indukcija mirovanja
A0
A0 U: napon indukcije U= N
At N broj namotaja At
A0: promena fluksa A0
U = -N
At' promena vremena At
5 (predznak zavisi od
c. izabranog smera)
~> u
c.
Jednofazni transformatori, transformator za prilagoenje DIN 5489
Prenosni odnosi u , : primarni napon

U2 sekundarni napon U ^N .
f ,: jaina primarne struje U2 ' N2 ' N2
12: jaina sekundarne struje
I\ s s n -2
N : : broj namotaja primara
N2 broj namotaja sekundara I 2 N\
G U\ U Z2
Z\ impendansa primara
Z 2 impendansa sekundara
Zi N\ 2
Z2
1 N,
J u: prenosni odnos N2 I
Taka namotaja L: ukupna sopstvena

induktivnost
11 pojedinana induktivnost
L \2: meusobna induktivnost

dva kalema
L = L\ + L 2 - 2L\ 2
n
_____m n n ________ r v v v v
L\ L2
41
42
N a iz m e n i n i n a p o n i n a iz m e n i n a s tru ja
Sinusoidan naizmenini napon
u, i: trenutne vrednosti u =
U I
1 u u, i: max. vrednosti,
u, i: temene vrednosti (j) =
f: frekvencija s
/ 2'7r ?% T: trajanje periode f = W =Hz

! \ 1 7 (jj: kruna frekvencija
7t \ /
T \ / p: broj pari polova f =
n: broj obrtaja
T
Temene i efektivne vrednosti
u, i: maksimalne vrednosti, U
u
temene vrednosti ~ V2
U, 1. efektivne vrednosti
i
takoe: Uen i 7eff i
uss, i s s : vrednost izmeu vrhova ~ V2
uss = 2 u
*ss = 2 /
Sabiranje fazno pomerenih napona i struja
W 3. <P22,<p\2 ugao faznog

pomeraja
0\. G2- temene vrednosti
pojedinanih napona
&3: temena vrednost
ukupnog napona
cos (180 - <p12)

u2 sin y 12
tan Pl3 -
Uy + ' COS(jD^2
Snage u kolu naizmenine struje

I
co
S: prividna snaga [S] = V A

II
P: aktivna snaga
~ T Q: reaktivna snaga S = V p 2 + Q2
U I cos <p,faktor snage [P] = W
P = U I COS <p
A (aktivne) P
_ J COS <P =
sin <p: faktor reaktivne snage
Q
p Q = U 1 sin <p [Q] = var
Pravougli signali
U1 f,: trajanje impulsa T - U + fp

tp : trajanje pauze
u 1--------- 1
T: trajanje perioda
Uav f: frekvencija
g: faktor reima *i l
g= - v =-
L/av : srednja vrednost t g
7 V: sadraj reima
B t, m uM ^ ~
T
r
43
S tru jn i sistem i JUS N.A9.002; IEC 445; HD 241 52; DIN 40108
Oznake taaka i provodnika u sistemu
Sredinja Neutralni
taka. srednji Uzemljen provodnik,
Strujni Spoljanja taka provodnik, Referentna
Deo zatitni PEN -
sistem Spoljanji provodnik zvezdite, zemlja
neutralni provodnik provodnik 3>
provodnik
Sistem Polaritet
jednosmerne Mrea M
struje pozitivni: L+ negativni: L-
Mrea prioritetno: L1, L2, L3 ... Lm -

m - fazni
sistem
takoe dozvoljeno: 1,2,3...m1)2>
Trofazni Mrea prioritetno: L1, L2, L3 E PE

sistem N PEN
takoe dozvoljeno: 1,2,3 1>2>
takoe dozvoljeno: R, S, T 2>
Po- Opte: U,V, W 2>

gonski
'
ureaj
Kad nije mogua zamena

Numerisanje ili redosled slova u smislu redosleda faza
Prema DIN 40 08 takoe i nulti provodnik
Primeri oznaka u formulama za napone
Vrsta napona Strujni sistem Oznake u formulama za napon
Sistem jednosmeme struje U 1), Ul+, Ul -
m - fazni sistem U12, U23, U34 . . Umi
Naponi spoljanjeg provodnika Trofazni sistem U12, U23, U31
_ . ( generatori
Trofazna J motorj
tAjv, Uvw,
struja ^transformatori
Napon izmeu spoljanjeg U.

Sistem jednosmerne struje
provodnika i srednjeg provodnika U l+ M , Um -L
m - fazni sistem U, N, U2 N. U3N, UmN

sprega zvezda
Trofazni sistem U lN , U2N. U 3 N
Naponi zvezdita
_ , ( generatori
Trofazna J Qtorj
Ujn . Uvn. Uwn
s rU)a [transformatori
Napon srednje take Sistem jednosmerne struje U k ie
Napon u zvezditu m - fazni sistem

sprega zvezda UslE
Trofazni sistem
Sistem jednosmerne struje Ul + e. U L -e
Napon izmeu spoljanjeg m - fazni sistem U iE , U2E. U3E, ... UmE

provodnika i uzemljenja
Trofazni sistem U lE , U2E, U3E
11 U prikazima dodatno sa strelicom smera od + i prema
44
S tru jn i sistem i JUS N.A9.002; IEC 445: HD 241 52; DIN 40108
Oznake taaka i provodnika u sistemu
Sredinja Neutralni
taka, srednji Uzemljen provodnik,
Strujni Spoljanja taka provodnik, Referentna
Deo zatitni PEN -
sistem Spoljanji provodnik zvezdite, zemlja
neutralni provodnik provodnik 3)
provodnik
Sistem Polaritet
jednosmerne Mrea M
struje pozitivni: L+ negativni: L-
Mrea prioritetno: L1, L2, L3 ... Lm -

m - fazni
sistem
takoe dozvoljeno: 1,2,3...m1>2>
Trofazni Mrea prioritetno: L1, L2, L3 E PE

sistem N PEN
takoe dozvoljeno: 1,2,3 1>2>
takoe dozvoljeno: R, S, T 2>
Po- Opte: U,V, W 2>

gonski
ureaj
L! Kad nije mogua zamena

Numensanje ili redosled slova u smislu redosleda faza
31 Prema DIN 40108 lakoe i nulti provodnik
P ren o s tro fazn e stru je JUS N.A9.002; IEC 445; HD 241 52; DIN 40108
Podela
Trofazni generator Trofazni transformator

sa jednosmemom u A A - sprezi
pobudom
2U
7\
uw U,2 u,E
\ \u m
N -- N
1 __ --------A
---' W 1V<
Uvw
/ ' T \ /wj
Fazni odnosi Vektorski dijagram

Linijski dijagram Naponi Uwu=V3 L / un Struje /w u = V 3 -/u
Uun _lU\'N iUwn

T
i y i
\90l 180 l27(T\ 360
l \ l / l\ l / l \ l / l \ l
45
S p re g a zvezd a - tro u g a o u tro fa zn o j m rei
Sprega zvezda sa simeterinim optereenjem
U$u fazni napon

U: linijski napon Us,r / 3
hu fazna struja / = /s tr
/: linijska struja
S = / 3 U I [S ]= V A
S prividna snaga
P: aktivna snaga S = tf P 1
+ Ql
0: reaktivna snaga P = /3 U Ic o S (p [P ]= W
cosip: faktor snage
0 = -/3" U / sinô [0] = var
Sprega trougao sa simetrinim optereenjem
Ustr fazni napon U = Ust,

L1 U: linijski napon
I = / 3 I$u
/ str: fazna struja
/: linijska struja S = / 3 U I [S] = VA
S: prividna snaga
S = V P * + Oz
P: aktivna snaga
0: reaktivna snaga P = / 3 U / cos <p [P] = W
cosip: faktor snage
0 = / 3 U / sin ip [0] = var
Odnos izmeu sprege zvezda i sprege trougao kod jednakog linijskog napona
L1 PY: aktivna snaga

L2 u sprezi zvezda P *. 1
P^: aktivna snaga Pa 3
L3 u sprezi trougao
R R R R R R
LL _ 1L _
1
PY PA
Poremeeni trofazni spojevi
Sprega zvezda Sprega trougao
Isp ad Ispad
jednog
jednog spoljanjeg dva spoljanja jedne spoljas- jedne faze i jednog
provodnika ili provodnika ili faze dve faze spoljanjeg provodnika
njeg pro-
jedne faze dve faze vonika
sa N bez N sa N bez N
P= 0 P- P p _ ip p _ lp
P = ^Por
P~3 3 or
P=
3P
'o r P P
' 6 ~or
P: Snaga pri sluajnom poremeaju; Por:lzvorna (poetna) snaga
46
47
Otpornost u kolu naizmenine struje
Spoj Jaina struje i napon Otpornost i Snaga
provodnost
1 S T T ~ /r
y2 = g 2 + ec2
" 0 Xc==
r = /r + i
Jf /p Oc P
tan (f = ; cos p= tanê = , cos<o =
/r / tan ^ = Xc' cos v = e
z Qc
sm (p = sin^ = sin ^) =
/'c
UL>UC uL< uc
V
X
><
XL > X C O l > Oc
o
_J
UL
'l
Uc U'
I - Ur
/ Ur
u*
U' = Ut - Uc
0 Uc jjl/L
LT = UC - U L 0* = O c - Ol
UR u2 = uR2 + a2 z =e +x S = P + Q'
U , X' ip=
tanv) = tan p = tan
Ur
U' Ur X R
sin^> = ; cos / l /c < / l XC < X L xc > x L Oc > O l
Q* = O l Q c
I2 = / r2 + /'2 S' = Px + 0 '

, 0
tan ip = tan (p =
/r
/ /r
sin ; cos = sin^p = ; COS^) = sin (p = - cosV=
48
Filtarski spojevi
Nisko - propusni filtar

^ \
p_ _ nn r\___
il
u,
fri= = r2= u2 _f_
0.01 0.1 1 10 100 f9
49
50
Kompleksne veliine
Reatni brojevi Imaginarni brojevi
Realni brojevi Jedinica imaginarnog broja je V -1

npr celi racionalni brojevi (2, 3, 4, ...)
razlomljeni racionalni brojevi (1/4; 1/3;...) Ovaj izraz se oznaava sa j
Iracionalni brojevi Primeri: j 3 = V -1 3: j2 = -1
npr. 71= 3.14159..., e = 2.71828...
j 3 = - V ^T ; j4 = 1
1/2=1.414.... 1 /3 = 1 ,7 3 ...
Kompleksni brojevi
Veza realnog i imaginarnog broj, npr. z = 4 + j 3
Grafiki prikaz u Algebarski oblik: z = a + jb : z=4 +j 3
Gausovoj raspodeli
imaginama Trigonometrijski oblik: z = r (cos tp + j sin cp): z = 5 (0.8 + j 0,6)
+J4- osa Eksponencijalni oblik: z = r e ^: z = 5 e |36 9

+|3
4 +|3 Formula za izraunavanje: r= "v a 2 + b2 tan q>=
+j2 a
+J1- a = r cos (p b = r sin <p
-4 - 3 - 2 - 1 12 3 4 realna
-Jl osa
-j2
-j3
Kompleksna impendansa, provodnost, fazna razlika (z. y. <p)
1 Z = fl Z= R ej
Y= G / = G ei
<p= 0C
Z = j X L = j coL Z = coL
~ iz - =
Y = jSc = jcuC; / = (oC
y ' ~wL
T
1p = -9 0 c C)2 + 1 1
(SwC)2 (R (0C)2 + 1
\an <p=
1
Z = Z ei*1 i tan ip =
(oCR
Z=Z e-i
Tc
1
V' =
S - 1
Jc-j/. : / = 1 ( )
D J1 +
R T (\ftj/.

n R{(oL)2
__________ j fl2 ojL
Z=
f l2 cuC
- I 1 + (flftjC)2
f l2 + (ftj/.)2 + 1 fl2 + (ftj/.)2 1 + (flftjC)2
tan (p = -^7- tan <p = cu C fl

(oL
1 Y= Y e if / = / ei
51
P rig u en je, p ren o s i nivo
Faktori priguenja i prenosa
Spoj Faktor priguenja D Faktor prenosa. faktor pojaanja T
Faktor priguenja Faktor prenosa h

struje 7i =
struje h
priguenje Faktor priguenja Faktor prenosa U2
napona Tu =
\Uu ili U2 napona U,
pojaanje Faktor priguenja Faktor prenosa P2
Td =
snage snage P,
Ulaz Izlaz
Mere priguenja i prenosa
Spoj Mera priguenja a Mera prenosa

(pojedinam lan) mera pojaanja
Mera priguenja snage Mera prenosa snage
,
ap = lg Pl o
B B: Bel - a p = 10 I g l 1 dB
P2
ap = 10 lg P1 dB dB Decibel
priguenje Mera prenosa napona
\U:-_ ili J'U2 Mera priguenja napona - a u = 20 I g ^ dB fl, = f l 2
pojaanje U1
/?1 *2 au = 20 Ig ^ dB , = fl2
U2
Ulaz Izlaz Mera priguenja struje Mera prenosa struje
a, = 20 Ig dB fl, = fl2 -a, = 2 0 - I g ^ dB fl, = fl2

h h
Prenosni lanac Mera ukupnog priguenja odnosno mera ukupnog prenosa
ages = a1 + a2 + .. an (Psziti na predznak)
Odnos izmeu faktora priguenja i mera priguenja
Mera priguenja u dB a o 1 3 6 10 20 30 40
Faktor priguenja snage Up 1 1,26 2 4 10 100 1000 10000
Faktor priguenja napona Du 1 1,12 1,41 2 3,16 10 31,6 100
_______
Apsolutni nivo Lab$
Nivo 0 dB je kod snage

= h c z P0 = 1 mW ili napona f-Pabs = 10 Ig dBm
I Pi 1 Po
U0 = 775 mV
G up Uo ( / = 1.29 mA) i-uabs = 20 lg dBu
P0: referentna snaga U0
i f lL = 600 Q
L_ U0: referentni napon
Relativni nivo Lrei
Bilo koja referentna vrednost:

npr. antenska tehnika sa f l L 75Q; U0 = 1 pV (dBPV) LUrei = 20 lg - f - dB^tV
U0 = 1v (dBV) 1^V
P0 = 1W (dBW)
P0 = 10~15 W (dBf)
52
2 Sastavni delovi
Klase primene i podaci o pouzda-

nosti sastavnih delova u teleko-
munikacijama i elektronici............ 54
Sastav, svojstva i primena linearnih
slojnih otpornika................................55
Oznaavanje otpornika i
kondenzatora....................................56
Potenciometar...................................... 57
Oznaavanje otpornika i
kondenzatora....................................58
Temperaturno i naponski zavisni
otpornici............................................. 59
Naznaene vrednosti i
oznaavanje kondenzatora.............60
Oznaavanje prikljuaka
kondenzatora do 1000 V ................. 61
Podruje primene i karakteristini
podaci o kondenzatorima................... 62
Karakteristine veliine i osobine
MP kondenzatora do 100 V .............63
polarizovanih aluminijskih
elektrolitikih i kondenzatora.......... 63
Kondenzatori za pogon
fluorescentnih sija lica ......................64
Kondenzatori za motore......................64
Oznaavanje poluprovodnika............ 65
Oblici kuita poluprovodnikih
sastavnih delova...............................65
Diode......................................................66
Trigerdiode, UJT, P U T ........................ 67
Tiristori, trijaci........................................68
Bipolarni tranzistori..............................69
Tranzistori sa efektom polja (F E T ).... 70
Tranzistori snage sa efektom polja.... 71
Osnovni tranzistorski spojevi..............72
Optoelektronski sastavni delovi......... 74
Transformatorza prilagoenje
saferitnimjezgrom........................... 77
Sastavni delovi zavisni od
magnetskog polja.............................78
Operacioni pojaava......................... 79
Spojevi sa operacionim
pojaavaima....................................80
53
Klase primene i podaci o pouzdanosti sastavnih delova u
telekomunikacijama i elektronici
Primer:
Klimatsko podruje: P E / L T / W N Mehanika primena:
donja granina temperatura posebno optereenje
gornja granina temperatura (pojedinani propis)
naprezanje usled vlage ----- pritisak vazduha
mehaniko optereenje
Pouzdanost:
koeficijent ispada --------------
trajanje optereenja -------
Donja granina temp. Gornja granina temp. Naprezanje usled vlage

1. slovni $min 2. slovni ^max Najvee vrednosti relativne
znak c znak C vlage u vazduhu
A A 400 3. slovni Pri-
60 ostali
znak godinji 30 medbe
B B 350 prosek1' dana u dana u dani2)
bez
godini godini
C naprezanja C 300
D D 250 A < 100% - - -
trajna
E -6 5 E 200 vlaga
F -5 5 F 180
G -4 0 G 170 B bez naprezanja
H -2 5 H 155 C < 9 5% 100% - 100%
J -1 0 J 140
roenje
K 0 K 125 R S 90 % 100% _ 95%
L +5 L 110 D S 80 % 100% - 90%
Z *) M 100 E < 7 5% 95% 85% retko

i lako
N 90 roe-
P 85 nje 3)
C 80 F S 75% 95% - 85%

R 75 G 65 % - 85% 75%
bez
S 70 H < 5 0% - 75% 65% roenja
*) vidi pojedinane T 65 J < 50 %
standarde
proizvoaa U 60 Z vidi pojedinani standard
V 55 ') Razdeljeno preko godine
W 50 2) Unutar odravanja godinjeg proseka
3) Npr. moe nastupiti kod kratkotrajnog otvaranja
Y 40 aparata instaliranih napolju
Z *)
Koeficijent ispada
4. slovni koeficijent ispada sastavnog dela 4. slovni koeficijent ispada sastavnog dela
znak u 109 sati rada znak u 109 sati rada
D 0,1 P 10000
E 0,3 O 30000
F 1 R 100000
G 3 S 300000
H 10 T 1000000
J 30 U 3 000000
K 100 V 10000000
L 300 W 30000000
M 1000 z vidi pojedinani propis
N 3000
54
Klase primene i podaci o pouzdanosti sastavnih delova u
telekomunikacijama i elektronici
Trajanje optereenja Pritisak vazduha
donja granica odgovara pogonskoj
5. slovni Trajanje optereenja u satima 7. slovni pritiska visini u m iznad
znak znak u mbar do normalne nule (NN)
N 840 1 000
Q 300000
R 700 2 200
R 100000
S 600 3 500
S 30000
T 530 4 300
T 10000
U 300 8500
U 3 000
V 85 16000
V 1000
w 44 20000
W 300
V 20 26000
z vidi pojedinani propis
z vidi pojedinani propis
Granine vrednosti mehanikog optereenja
Oscilatorno Udarno
Posebno optereenje
optereenje optereenje
6. slovni
frekvencija ubrzanje ubrzanje vreme
znak 8. slovni
Hz m/s2 m /s2 ms Primeri
10 Hz do znak
Q 2000 500 1000 6 prskanje vode, kia, sneg,

R 200 1000 6 zaleivanje, svestrano prskanje,
2000
mlaz vode, voda pod pritiskom
S 2000 100 500 11
sua, morski vazduh, industrijski vazduh,
T 500 100 300 18 Z isparavanje izolacione materije
U 55 50 300 18 u zatvorenim prostorijama
V 55 50 150 11 praina, peana oluja
W 55 20 150 11 plesan, insekti
z vidi pojedinani propis sunevo zraenje, ostalo zraenje
Sastav, svojstva i primena

linearnih slojnih otpornika
Ugljenik, C Metal, Cr/Ni Plemeniti metal, Au/Pt
Redukcija soli
Termiko raspadanje Naparivanje u plemenitih metala
Proizvodni postupak
ugljovodonika visokom vakuumu prenjem
specifina otpornost 3000 1 0 '6 fi cm 100 10~6 Q cm =40 1 0 '6 Q cm
debljina sloja 10. .3 0 00 0 1 0 '9 m 10...100- 10'9 1 0 .1 0 0 0 10'9 I
povrinska otpornost 1...5000 Q 20 . .1000 Q 0,5. .100 Q
temperatumi koeficijent (-2 0 0 ...-8 0 0 ) 1 0 '6 - ^ 100 10 - 6 (+ 2 5 0 ... + 3 5 0 M 0 '6 -
maksimalna temp. sloja 125C 175 C 155C
promena nakon 104 sati
skladitenja, odnosno pri - 0 ,5 ... + 1,5 -0.6... + 1 -0 ,5
optereenju na 125C u %
strujni um mali vrlo mali vrlo mali
nelinearnost mala vrlo mala vrlo mala
primena tehnika posredovanja, za ekstremna klimatska kompenzacija u
tehnika podataka, i elektrina optereenja tranzistorskim
tehnika daljinskog spojevima,
upravljanja, elektronika visokooptereeni
otpornici sa sigurnosnim
delovanjem kod PTT
55
Oznaavanje otpornika i kondenzatora
Oznaavanje otpornika bojama
Primer 27 k fi % Kiju za boje

Prvi prsten 1 Vrednost Doputeno
otpornosti u Q Tempera-
relativno
tumi
Boja odstupanje
Faktor vrednosti koeficijent
Brojka
(10-e/K)
(prva cifra) otpornosti
Ijubiasta___ srebrna - 10~2 10 % -
(druga cifra) zlatna - 10"' 5% -

narandasta
(multiplikator) crna 0 10 - 250
zlatna _____ smea 1 101 1% 100
(doputena tolerancija) crvena 2 102 2% 50
Pnmer 24,9 kQ % narandasta 3 103 - + 15
Prvi prsten
>rsten j uta 4 10 - 25
zelena 5 105 0.5 % 20
plava 6 106 0,25 % 10
Ijubiasta 7 107 0,1 % 5
crvena3
(prva cifra) siva 8 108 - 1
uta ___ bela 9 109 - -
(druga cifra)
bez boje - - 20 % -
bela ____
(trea cifra) Oznaavanje vrednosti slovima
EN 60062
(multiplikator) Prefiks Filter Primeri
smea ____ p Pico 10'12 3p3 = 3.3 pF
(doputena tolerancija) n Nano 10 -9 m33= 330 pF
Temperatumi koeficijent: - esti i svetlije obojen, M Mikro10-6 33m = 33000 pF
eventualno prekinut m Mili 10 -3 R33 = 0,33 f)
- linija spojnica R, F 10 3R3 = 3.3 SZ
Niz nazivnih vrednosti sa K Kilo 103 33K = 33 kfi
dozvoljenim odstupanjem do 5% M Mega 106 330K = 330 kf)
(JUS N. N0. 011; IEC 63: DIN IEC 63) G Giga 109 M33= 0,33 MO
E 3 (>20 % E 6 ( 20 %) E 12 ( 1 0 % ) E 24 ( 5 %) T Tera 1012 3M3 = 3.3 MO
1.0 1,0 1.0 Oznaavanje dozvoljenog
1.1 odstupanja slovima
1.0
1,2 1.2 Simetrino odstupanje u %
1.3 dozvoljeno odstupanje slovna oznaka
1.5 1.5 1.5 0,1 B
1.6 C.25
1.8 1.8 C.5
2,0 1
2.2
2,2 2.2 2,2 2
2.4 5
2.7 2.7 10
3.0 20
3,3 3.3 3.3 30
3.6 Nesimetrino odstupanje u %
3.9 3.9 30 10
4.3 + 50 10
4 7 4.7 4.7 + 50 ... -2 0
5.1 + 80 ... - 2 0
4.7
5.6 5.6 Simetrino odstupanje u apsolutnim
6,2 vrednostima (kapacitivnost ispod 10 pF)
6.8 6,8 6.8 _____ ____________
7,5 _______ 0 ,2 5 ___________
8.2 8.2 0 ,5
9.1
56
P o te n c io m e ta r CE CC 41000; DIN 45922
Oznaavanje 1pojmovi
Oznaka prikljuaka:
opseg podeavanja
a: krajnji prikljuak koji je elektrino najblie kliznom
kontaktu ako se osovina okrene do graninika u
\ stvarni elektrini smeru kazaljke na satu.
stepen podeavanja b: prikljuak kliznog kontakta
c: granini prikljuak
\ 7/ II liltt vv /
\ V /h M 'v V ' Oznake po izboru
)V a b c ^ 1,2, 3 ili uto, crveno, zeleno
"granim k*
Uobiajeni oblici krivih
- linearni oblik
- logaritamski oblik
Elektriki neosetljivo podruje podeavanja - opadajui logaritamski oblik
Prioritetne dimenzije osovina i prikljuaka

B
1,5 max Povrina za privrivanje
Prstenasti
prikljuak

Dimenzije B
in o Dim. H
1.0
1 0.5
t 0.5
t 0.5
0.5
0.5
1.0
0.5
1.0
Dim E Dim. F Dim. L

12.5
DimenzijeA ir> o *"-i t 0.5

C\J+
80
32
63
16
50
22
20
10
2.94 3.00 0.5 0.7 1.0 1,2 5 M7 x 0,75

3.925 4.00 0.7 . 0,8 1.3 1.7 6 M7 x 0,75
5.925 6.00 0.9. 11 1.8 2.2 8 M10 x 0,75
9,91 ... 10.00 1.9 2.1 2.8 . 3.2 12 M15 x 1.00
Broj Oblik krivulje DIN 41450 T.1

1 linearan (lin) Primer
11 linearan sa jednim izvodom krive 7
12 linearan sa dva izvoda
13 linearan sa tri izvoda
2 uzlazni eksponencijalni (+ e)
3 silazni eksponencijalni (- e)
4 naglaeno uzlazni eksponencijalni (+ log)
41 naglaeno uzlazni eksponencijlni sa
jednim izvodom
5 naglaeno silazni eksponencijalni (- log)
51 naglaeno silazni eksponencijalni sa
jednim izvodom
6 S-krivulja
61 S-krivulja sa jednim izvodom ukupna vrednost otpornosti
7 rastua krivulja sa dve linearne R (< 2 ) najnia vrednost podesive
deonice voda otpornosti pri a
8 padajua krivulja sa dve linearne (< 2 ) najmanja vrednost podesive
deonice voda otpornosti pri c
91 rastua krivulja sa dve deonice voda i f*r delimina otpornost pri d>T
sa jednim izvodom <Pa nestvarni elektrini nain podeavanja pri a
92 rastua krivulja sa dve deonice voda i Vc- nestvarni elektrini nain podeavanja pri c
sa dva izvoda &E elektrini nain podeavanja
93 rastua krivulja sa tri deonice voda i <7^: ukupni mehaniki nain podeavanja
sa dva izvoda delimini nain podeavanja >T=0,5rf>N
57
Oznaavanje otpornika i kondenzatora
Termistor Termistor IEC 738-1; DIN 44080 Varistor
NTC-otpornik (negativni PTC-otpomik (pozitivni VDR-otpornik (otpornik zavisan
temperaturni koeficijent) temperatumi koeficijent) od napona)
cz_
Termistori (NTC) su temperaturno- Termistori (PTC) su temperaturno- Varistori su otpornici kod kojih
-zavisni poluprovodnici kod kojih -zavisni otpornici kod kojih vrednosti otpornosti opadaju
vrednosti otpornosti opadaju sa vrednost otpornosti pri porastu sa porastom napona
porastom temperature (Materijal: temperature naglo poraste, im (Materijal:
polikristalana keramika od se odreena temperatura silicijum karbid, < 5,
meanih oksida) prekorai (Materijal: cinkov oksid, < 30)
feroelektrina keramika
npr. T i0 3)
najnia mogua vrednost
R otpornosti pri pogonskom
Q
naponu
/ ^
106
105 1^
1
104 1
1
103 1
102 __ 1__
10' / !
10 .najv ea dozvolj. vr ed lOStN

jedn osmer. radnoc na pona
10'1
C 10'2 ______i__ i i i____ i__
20 30 50 80100 150 U
varistor od cinkovog oksida V
C Rmin'- Najmanja vrednost otpomosti

Rp: Vrednost otpornosti pri naj-
veem dozvoljenom naponu
or : Temperaturni koeficijent
P' Naponska zavisnost
(vrednost otpornosti K: elementarna konstanta u A,
termistora (PTC) je zavisna od geometrije
naponski zavisna) a : eksponent nelinearnosti
Temperaturni koeficijent a r Primeri: Karakteristine vrednosti

-6-100 . . % ffmin = 50 Q (pnmeri)
ffR = ^ lR] = ^ m = K ^Rmin = 20 C a > 30 kod ZnO (varistor od
e b = 100 q cinkovog oksida)
Vrednost B b = 60 C Radna temperatura:
h t2 R_ R0 > 50 kQ
e= -4 0 C .. +85 C
T 2 -h R2 (?p= 110C
Radni napon: 14 ... 1500 V
R 1 : Vrednost otpornosti u Q kod T, Vreme odziva: < 50 ns
Vmax 30 V
u K (Kelvin) Udarna struja: do 4000 A
OR 20 %/K
R2 Vrednost otpornosti u Q kod T2 Trajna opteretivost: 0,8 W
u K (Kelvin)
B: Vrednost B je mera za
temperatumu zavisnost
termistora u K (Kelvin),
konstanta materijala.
58
Temperaturno i naponski zavisni otpornici CE CC 41000; DIN 45922
Termistor (NTC otpornik) Termistor (PTC-otpornik) Varistori (naponski zavisni

otpornik)
Termistor (NTC) ploastog oblika
bez omotaa,
metalizirane eone strane kruni oblik
I- -
0
OblikA c 1,t*max _3Amax
E
0
m
bez omotaa,
radijalne prikljune ice
Oblik B
Ostale mere
kao i oblik A
Klimatska klasa sa plastinim omotaem
Pogonski primene 00,5
uslovi
FKF HKF HHH
donja sa plastinim omotaem
granina 4,5max _ 5max _
temperatura -55C -25C -25C
gornja
granina
temperatura 125C 125C 155C w
Naznaena vrednost otpornosti
Rn pri 25 C (R25)
polazna temperatura: 10 f i do 100 kO
00,5
Doputeno odstupanje od nazna-
Polazna temperatura:
ene otpornosti 10%; 20%,
-30 C ... +180 C
Opteretivost Pmax pri 25 C: 0,6 W Krajnja temperatura: +40C ... +220 C
Primena
Stabilizacija Regulator nivoa tenosti Zatita poluprovodnikih

radne take sklopova od prenapona
L
un
<HU :--- =
4 H i1
Merenje temperatura Stabilizacija napona
Regulacija temperature
za grejanje
L1
/
Usporenje Usporenje
privlacenja otputanja
Apsorpcija energije komutacije
G 3
59
N a zn aen e vre d n o s ti i o zn a a v a n je k o n d en zato ra
Naznaene vrednosti: E-niz
Naznaeni jednosmerni naponi u V za kondenzatore do 1000 V
Vrednosti Plastini Aluminijski Tantal-

niza R5 Papirni MP Kondenz Keramiki
folijski elektrolitiki elektrolitiki
kondenz. kondenz. s liskunom kondenz.
kondenz. kondenz. kondenz.
6, 3 6,3
10 10 10
16 16
25 25 25
40 40 40
63 63 63 63 63
100 100 100 100 100 100
160 160 160 160 160
250 250 250 250 25C 250 250
400 400 400 400
630 630 630 630 630
1000 1000 1000 1000 100C 1000 1000
Dozvoljeno odstupanje vrednosti kapacitivnosti od naznaene kapacitivnosti u %
Slovo od 10 pF
% od 10 pF
0,1 B 0,1
0,3 C 0,3
0,5 D 0,5 0.5
1 F 1 1 1
2 G 2 2 2
2,5 H 2 .5
5 J 5 5 5 5 5
10 K 10 = 10 10 10 10 10
20 M 20 = 20 20 20 20 20
+ 2 0 .. .- 0 W + 2 0 ...- 0
+ 30. ..-1 0 C + 30.. -10
+ 3 0 ...-2 0 R + 30 .-2 0
+ 5 0 ...- 0 Y + 50 - 0
+ 50 . .-10 T + 50 -10 + 50 . .-1 0
+ 50 ..-2 0 S j + 50... -20 + 50 -20 + 50... -20
+ 8 0 ...- 0 U + 8 0 ...- 0
+ 80 ...-2 0 2 + 80 ..-2 0
+ 100 ..-1 0 V +100 .-1 0
+ 100...-20 - +100... -20 + 100 -20
Skraeno oznaavanje plastinih folijskih kondenzatora
Primer: M Slovna oznaka Vrsta dielektrika

1o
1*
metalizirane - J 1 vrsta dielektrika C polikarbonat

obloge p polipropilen
(ako je obloga s polistirol
od metalne folije: T politereftalat
nema oznake) U celulozni acetat
60
kondenzatora do 1000 V
Vrsta kondenzatora Oblik izrade, kuite, prikljuci Oznaavanje
Papirni kondenzatori, kuite: u obliku cilindra spoljna obloga: crta (po obodu);
kondenzatori od ili kvadra kondenzator od plastike:
metaliziranog papira i prikljuci: aksijalne ine ili obojeni prstenovi za oznaavanje
kondenzatori sa lemne zastavice nazivnog napona
_____
folijom od plastike
kuite: u obliku cilindra spoljna obloga: crta (po obodu)
ili kvadra
prikljuci: jednostrane ine ili
lemne zastavice
kuite: u obliku cilindra spoljna obloga: |

ili kvadra
kuite ili
0 ... 20 N poklopac
Kondenzatori Postoje svi oblici izvedbe spoljna obloga | ^

sa liskunom
Keramiki Cevasti kondenzatori, ploasti unutranja obloga je obeleena

kondenzatori kondenzatori s aksijalnim obojenim znakom
ili radijalnim prikljucima (temperaturni koeficijent).
tip 1A: bela taka na
spoljnoj oblozi
Aluminijski Kuite: u obliku cilindra ili plus pol: +

elektrolitiki kvadra s jednostranim
kondenzatori prikljucima
Kuite: cilindrino s aksijalnim plus pol: +
prikljucima minus pol: crta na obodu
Razliiti oblici izvedbe i razliiti minus pol: -
prikljuci (vijani prikljuak, plus pol: +, broj za raspoznavanje ili
lemne zastavice itd.) crvena boja
Tantalni elektrolitiki Omot od plastine materije s jednostra- plus pol: plus, dua prikljuna
kondenzatori nim ianim prikljucima (kapljasti oblik) ica
Kuite: u obliku cilindra ili plus pol: plus
kvadra s natpisom i minus pol: crta na obodu
aksijalnim prikljucima
Kuite: u obliku cilindra ili plus pol: plus ili posebnim
kvadra s jednostranim oblikovanjem kuita
prikljucima (zubac za orijentaciju)
Oznaavanje Oznaavanje
plastinih Nepolarizovani Polarizovani
Vrsta struje
kondenzatora kondenzator kondenzator
Boja Nazivni jednosmerna poetak faze i A-B, C-D ... + i - odnosno
prstena napon struja kraj faze A-B, C-D ...
plava 25 V kraj zvezde A, B, C ... A, B, C ...
uta 63 V srednja taka MP MP

jednofazna struja U-V
crvena 160 V
dvofazna linijska U, XY, V
zelena 250 V struja ,
1 fazna U-X, V-Y
Ijubiasta 400 V trofazna linijska U, V, W
crna 630 V struja fazna U-X, V-Y, W-Z
smea 1000 V zvezdite odnosno Mp

neutralna taka
61
P o d r u je p r im e n e i k a r a k t e r is t i n i p o d a c i o k o n d e n z a t o r im a ( p r e g le d )
Vrsta Temperaturno Faktor gubitka Prioritetna primena

kondenzatora podruje u C tg S u 103
Papirni kondenzatori
Papirni -55 ... +125 50 Hz: 2 ... 2,7 Visokonaponski kondenzator za filtriranje, udarni i
kondenzator potporni kondenzatori; mogunost za 50 Hz do 10 kHz.
Kondenzatori od metaliziranog papira za jednosm erni napon

MP -55 ... +85 50 Hz: 7 ... 8 Telekomunikacije, spreni kondenzatori i kondezatori za
1 kHz: 12 filtriranje; visoki napon; udarni i potporni kondenzatori.
Metalizirani plastini kondenzatori

MKU -55 ... +70/+85 1 kHz: 12 ... 15 Za jednosmerni napon, ali i za reducirani
naizmenini napon; minijaturna tehnika; visoke
MKT -55/-40 ... +100 1 kHz: 5 ... 7
temperature; filtriranje; sprezanje; stepeni otklona
MKC -55/-40 ... 1 kHz: 1 ... 3 televizora; posebno kondenzator sa malim
+85/+100 gubicima; mnogi konstrukcioni oblici (isto u
slojnoj izvedbi u rasteru).
MKP -40 ... +85 1 kHz: 0,25
Kondenzatori sa malim gubicim a

KS -55/-10 ... +70 1 kHz: 0,4 ... 1 Kondenzatori u oscilatomim kolima za
odreivanje frekvencije;
MKS -55 ... +70 1 kHz: 0.5 ... 1 filtari; sprezanje; minijaturna tehnika;
KP -55Z-25 ... +85 1 kHz: 0,3 ... 1 Visoka temperatura (kondenzatori sa
liskunom i stakleni kondenzatori);
Kondenzatori -40 ... +80 1 MHz: Kondenzator za blokiranje;
sa liskunom S 0,2 (<1 nF) kondenzatori za merenje;
MKV 1 kHz: ca. 1 Staklo: vrio visoke stalnosti i otpornosti na zraenja
-55 ... +85
Stak eni -55 ... +125 1 MHz: 0,5
kondenzator
Keramiki kondenzatori
NDK -55/-25 ... 1 MHz: 0,4 ... 1 U frekvencijski stabilizovanim kolima za tempera-
kondenzator +85/+125 turnu kompenzaciju; kondenzatori za filtre i visoko
(cr = 13 ... 470) naponski; impulsni kondenzatori; takoe kao ip
HDK konden- -55/+10 ... 1 kHz: 10 ... 20 Sprezanje, filtriranje, visoko naponski i
zator ( r = +70/+125 impulsni kondenzator, takoe kao ip
700..50000)
E lektrolitiki kondenzatori
Aluminijski -55/-25 ... 50 Hz: 80 ... 300 Kondenzator za sprezanje, filtriranje, blok
elektrolitiki +70/+125 (za 1000 /;F) kondenzator, motorni kondenzator,
kondenzator kondenzator energije
Tantalski -55 ... 120 Hz: Telekomunikacije; merna i regulaciona tehnika;
elektrolitiki +85 (+125) <4 0 ... 350 ip - kondenzatori za hibridne spojeve;
kondenzator filtriranje i sprezanje
______________
62
MP kondenzatora do 100 V
Klase primene FPC GPC HSF
Granina donja -55 C -+10 C -25 "C

temperatura gornja +85 C +85 C +70 C
Dozvoljeno najvea vrednost 100% 100% 95%

naprezanje godinja srednja > 80 % > 80 % S75 %
usled vlage vrednost
roenje da da ne
Tolerancije Cn < 1 uF 20 %
Cn |iF 10%
izmeu 0 i 60 C priblina vrednost: 3 %
tg <5 max Cn' podruje 4 pF > 4 ..10 MF > 10. . 32 pF >32. . .64 pF
pri 20 C
1= 50 Hz 6 10-3 6 10 3 7 10-3 8 10-3
7
7 10-3 7 10~3 8 10-3
00
o
100 Hz
300 Hz 8 10-3 9 10'3 12 10'3 14 10-3
1 000 Hz 10 10"3 12 10'3 17 10-3 25 10-3
14 103 17 10-3 -
C \J
00
o
4 000 Hz
10 000 Hz 17 10 3 20 10-3 35 10-3 -
Otpornost pri isporuci 10 000 M fi
izolacije
(Riza <0,1pF posle petogodi-
8 000 MJ 6 000 M1
pri 20 C) njeg skladitenja
Dobrota pri isporuci 1 000 S
izolacije (R| C
za C < 0,1 pF posle petogodi-
800 s 600 s
pri 20 C) njeg skladitenja

aluminijskih elektrolitikih kondenzatora
Tip Simboli, oznaavanje
Kondenzator sa poveanim zahtevima u pogledu pogonske pouzdanosti i elektrinih vrednosti
Kondenzatori za filtriranje i sprezanje, kondenzatori za odvoenje
niskofrekvencijskih i visokofrekvencijskih struja
Kondenzatori za esto punjenje i pranjenje, povieni zahtev za
vremensku toleranciju kapacitivnosti
Kondenzatori za obine zahteve u pogledu pogonske
pouzdanosti i elektrikih vrednosti
Kondenzatori koji odgovaraju tipu IA
ll B Kondenzatori koji odgovaraju tipu IB, sa manjim zahtevima
Tip II A
Klase primene HSF HUF HSF GSF GPF HUF HSF HPF
Nazivni napon 15 35 70 15 35 70 100 250 10 16 25 35 50

Un u V DC 100 63 100 160 250 350 450
Vrni napon 18 40 80 18 40 80 115 ; 275 do 100V 1,15UN.
Us u V DC 115 385 p re k o 100V: 1.1 UN
tan 8max 50 Hz 0.15...0,05 ( 1 mF) 0.30 0.10 (S 1 mF)
pri 20 C 50 Hz >1 mF; gornje vrednosti se poveavaju za 0,01 za svaki 1 mF
Pogonska MA MA MA
Kb > 0,005
pF V 0,01
pF V
0.02
UF V
preostala
struja 5Â 5 mA 3 nA
UnU V 100 35 100
1>Pogonska preostala struja /* = Kb Un Cn + Iq u A pri 20 C (pribline vrednosti) ako su Un u V i Cn u pF
63
K o n d en za to ri za pog on flu o re s c e n tn ih sijalica
Paralelna kompenzacija: 220 V; 50 Hz; do 1,5 kvar
B papirni kondenzator, okrugli
C metalno-papirni kondenzator, okrugli
Kondenzatori
Polje za
opisivanje
Ozupani toak -
estostrana
matica
'HU rn OI
/ 1: 102 mm ... 210 mm
d \ : 30 ... 50 mm
d2- M 8- ili M 12-navoj
8 mm
ne moraju
odgovarati
slikovnim
prikazima
10 ili
20' prvenstveno 10 mm
Mere u mm
Nazivne kapacitivnosti u uF, 10%
2 2.5 3 3,5 4 4,5 5 6 7 8 9 10 12 13,5 16 18 20 25
Serijska kompenzacija: 420 V; 50 Hz; do 1 kvar
Naznaeni Oblik izvedbe X

Polje za opisivanje Nazivni
kapacitet
(zeleni natpis) napon
u pF
4 % VAC d /
Ozupani toak max. max.
J8,2 po DIN 6797
estostrana 3,6
matica BM8
130
4,4 420 40
Mere u mm 5,7 160
K o n d en za to ri za m o to re
Nazivni naizmenini naponi u V
Pogonski
kondenzator 125 220 240 260 280 320 360 400 450 480 560
Kondenzator
za pokretanje 160 210 240 280 320 330 360 400
Naznaena kapacitivnost u pF
Pogonski 0,1 - - - - 0,2 0,25 0,3 - 0,4 - 0,5 0,6 - 0,8 0,9
kondenzator
1 1,2 1,4 1.6 1,8 2 2,5 3 3,5 4 4,5 5 6 7 8 9
10 12 14 16 18 20 25 30 35 40 45 50 60 70 80 90
100
Kondenzator - - - - - - - - - - - 5 - - - -
za pokretanje
10 - - 16 - 20 25 30 - 40 - 50 60 - 80 -
100 - - 160 - 200 250 320 - 400 - 500 - - - -
64
Oznaavanje p o lu p ro vo d n ika (prema pro Elektron"1)
Primer: 70
osnovni materijal T_ Registarski broj (2 ili 3 cifre)
glavna funkcija Uputstvo za komercijalnu upotrebu
1 slovna Osnovni materijal 2. slovna 2. slovna

Znaenje Znaenje
oznaka oznaka oznaka
A germanijum A dioda opte N svetlosni vezni element

B silicijum B kapacitivna dioda P npr. fotodioda.
C npr. galijum-arsenid C NF-tranzistor fotoelement
(energetski nivo > D NF-tranzistor snage Q npr. svetlea dioda
1,3 eV) E tunelska dioda R tiristor
D npr. indijum-antimomd F VF-tranzistor s komutacioni tranzistor
(energetski razmak G npr. oscilatorska dioda T npr upravljivi ispravlja
0,6 eV) H Halova sonda polja U sklopni tranzistor
R fotopoluprovodniki i K(M ) Halov generator snage
halgeneratorski L VF-tranzistor snage X multiplikatorska dioda
osnovni materijal Y dioda snage
Zenerova dioda
Z
Kao tree slovo primenjuje se X, V ili Z kod komercijalnih sastavnih delova
O blici kuita p o lu p ro v o d n i k ih s as ta vn ih d elo va (prema j e d e c )
Stakleno kuite DO-7 Stakleno kuite DO-35 Metalno kuite DO-13

najmanji lemni Katoda 90
Katoda
razmak ' 3 ,3 - ~r | ;o 13.5ma .
o "85ma
r "* O|
= o = 1 1 0
CD
30 t 3max K 2S.I V32 25.; V93, O
rr, w-
u 6* -1 5 J 2.6moii q
JL u l
npr. germanijumska univerzalna npr. silicijumska univerzalna npr. Zenerova dioda 1,3 W
dioda A A 118 dioda BAY 61 BZD 10 C 9 V 1
Plastino kuite TO-92 Metalno kuite TO-72 Metalno kuite TO-39
c 12.7min 6 6mas 9,;mo
S.2nqs
* a
5I * ; o-j <*> x4
__ JJj 'S' E
T 5
I q.5-i 5>2J Gehausc

12.7mm L2.5;-oi
B C l
npr. jednoslojni (Unijunction) npr. silicijumski VF-tranzistor npr. silicijumski NPN tranzistor
tranzistor 2N 4870 BTF 66 BC 140
Plastino kuite T0-220 Metalno kuite TO-3 Metalno kuite DO-5
sa metalnom prirubnicom (sa M6)
t r-^ -r-? 13 15.3 nos
)mo* *Sfnox
l E
oj>
r~ rn I s,
ii- f
2.; najveca mera ap
c'2
kolektor spojen
sa montanom prirubnicom
npr silicijumski NPN Darlingtonski npr. MOS-tranzistor snage npr. brza ispravljaka dioda
tranzistor BD 649 BUZ 321 BYW 92
1) Prema JEDEC-u za diode 1N .... a za tranzistore 2N sa etvorocifrenim registarskim brojem
65
D iode
Simboli spoja Karakteristine krive Karakteristine vrednosti Primena
Dioda Germanijumske diode Germanijumske diode:
u T0 = 200 mV .. 400 mV - univerzalna dioda u VF
Crm < 100V podruju uslovljeno
h < 150 mA malom kapacitivnou
/r < 300 nA zapornog sloja
- sklopna dioda
^th JU < 400 - uparena kao par faznog
W
diskriminatora u otklonskom
= -55 C . .. +75 C
delu televizora
Silicijumske diode Silicijumske diode
UF UT0 = 0,6V ... 0,8 V - ispravljake diode do
URM = 3 0 V ... 3,5 kV najveih snaga
h = 150mA ... 750A - diodna sklopka, npr. zatita
/r = 0,5 jiA . 50 mA od pogrenog polariteta
0u = -4 0 C . .. +150C - granina dioda
Karakteristika voenja I F = f(UF)
za male napone
pri du = 25 C odnosno 100 C
Zenerova Stabilizacijski efekt kod - stabilizacija, odnosno,

dioda rada u inverznom smeru ograniavanje
UL = 1 ,8 V .. 200V jednosmernih napona
Pto.S 50 W - inverzno-serijski spoj
du S 150C Zenerove i normalne diode
Pri Uz 5,1 V negativni, prema referentnim diodama
a pri Uz 2 5,1 V pozitivni sa posebno malom
temperaturni koeficijent temperaturnom zavisnou
- TAZ diode (Transient
Absorption Zener) za za-
titu od velikih prenapona
Stabilizacijske karakteristike
h = Wz)
otkijeva Vreme sklapanja< 1 ns - ekstremno brze diodne
dioda UT0 < 300 mV sklopke u VF i mikrota-
(simbol Urm < 70 V lasnoj tehnici f>15 GHz
spoja nije - integrisani sklopovi
standardi- h < 80 A digitalne tehnike
zovan) /r < 200 nA - ispravlja u prekidnom
nainu rada (SMPS)
ou = -6 5 C .. +125C
UF Karakteristika voenja
h = f (UF)
Diodasa Diodna kapacitivnost CD - kapacitivnosti oscilatornog

promenji- opada sa porastom kola u VF tehnici
vom kapa- inverznog napona - prilagodivi sklopovi
citivnou CD 60 pF - spreni elementi u
URM= 30 V filtarima sa podesivom
I F = 100mA irinom pojasa
t?u = -55C ... +125C
UR
Karakteristika kapacitivnosti
CD = f ( U r )
Uro : napon praga, UF: napon voenja, URM: maksimalni zaporni napon, Uz: Zenerov napon,
l F: struja voenja, / R: zaporna struja, 0U: temperatura okoline,
RthJU: termika otpornost izmeu zapornog sloja i okoline
66
T rig e r diode, UJT, PU T
Simboli spoja Karkteristina kriva Svojstva Primena, karakt. vred.
Tiristorska dioda posle prekoraenja okidanje struja
(etvoroslojna dioda) If ' napona preklapanja paljenja u tirostorskim
U (B0) u propusnom sklopovima, element
smeru ponaa se vremenskih sklopova;
UF Ih ~3 kao ispravljaka napon preklapanja
1f ( > dioda (naponski od 20 ... 200 V
f ' UF zavisna sklopka). 1f max 30 A
^(B0) Struja dranja
15. .4 5 mA
Dvosmerna ponaa se kao okidanje struje

tirostorska dioda antiparalelno paljenja za trijake;
(petoslojna dioda) spojene etvo- naponi preklapanja
roslojne diode do 10 V;
u t
I struja dranja
ispod 5 mA;
A, |<
propusna struja oko
200 mA
Dvosmerna dioda, neprekinut prelaz u okidanje struje

dijak (Diac: diode probojno podruje. paljenja za trijake;
alternating current) Visoki propusni napon preklapanja
napon. oko 35 V;
U
l propusna struja
U jako zavisna od
A, |<| duine impulsa;
3 ^ maksimalni gubitak
snage oko 300 mW
Jednoslojni tranzistor sa porastom na- upravljanje trijaka

UJT, (isto i dioda pona L/EB1 preokre- i tiristora,
sa dve baze) e se inverzna struja; RC-generatori.
pri preokrenutom naponi: max 30 V
naponu U postaje struje: max 50 mA
spoj emiter-B1
U B2B1 provodan
sastav kao anodno- upravljanje trijaka i

upravljani tiristor; tiristora,
spajanjem sa R2 i R\ RC-generatori.
dobija se delovanje naponi: 40 V.
podesivog struje: 150 mA
( I p , I v ) UJT.
A, A,, A2. Anoda, glavni prikljuci / H: Struja dranja, najmanja struja I F

B. B,. B2: Baza pri kojoj tiristor jo provodi
E: Emiter 7P, / v: Struja u taeki maksimuma
G, G a, G k: Upravljaki prikljuak (gejt) kojim se odnosno u taeki minimuma
upravlja preko anode ili katode U(Q0): Napon preklapanja
K: U{Boto- Nuiti napon preklapanja (nulti napon
Katoda
preklapanja pri otvorenom gejtu)
I f' I g- Struja voenja, struja vrata (gejt) UF: Napon voenja
^GAO' I E0: Inverzna struja pri otvorenoj anodi (PUT) Up, Uv: Napon maksimuma odnosnominimuma
odnosno otvorenom emiteru (UJT) P,o, Maksimalni gubitak snage
67
T iris to ri, trija c i IEC 148; HD 245. 2 S1; DIN 41785-3
Simboli spoja Karakteristina kriva Osobine Primena, karakt. vred.
P-gejt tiristor Tiristorska trioda I pretvara sve do

- upravljanje sa najveih snaga
UFm katodne strane od 100 V ... 4000 V;
/f. - navoenje u struje zavisne od
A i\T K inverznom smeru
/F izrade, do max 1000 A
kod vodom hlaenih
'ot G plastinih tiristora.
U gk
/h
N-gejt tiristor
rr UF Tiristorska trioda podruje malih snaga
- upravljanje sa pri spajanju sa
U(qo)o
anodne strane deliteljem napona kao
/f . - navoenje u i PUT (vidi str. 67)
inverznom smeru
G t/G
/ / ga
Inverzno provodni Karakteristika u Invertor sa

tiristor propusnom smeru komponentom
kao kod P-gejt reaktivnog optereenja
Uf
tiristora, inverzna (dioda za povratno
h j~rn karakteristika kao napajanje je
kod diode. nepotrebna).
Uf
napon < 2500 V.
r i u,(BO)O struja < 1000 A.
/g | G
Ug
Iskljuni tiristor Tiristorska trioda oper sve do podruja

(GTO, gate-turn-off) - upravljanje sa srednjih snaga;
katodne strane napon < 1200 V.
Uyt - prekidanje / F sa struja < 400 A.
I h
h J J .U \
negativnom
A--------- ^ _ K Uf strujom gejta / G
u,(B0)0
/ g! j g J ^ g
Ug
Tiristorska tetroda Upravljanje Univerzalni zadaci

- sa anodne strane i ukljuenja/iskljuenja
Uf
katodne strane u podruju male snage.
- navoenje u
h JJJ inverznom smeru
7C
Uf
U,(BO)O
Dvosmerni tiristor h karakteristika poput Upravljanje otsecanjem

trijak (triac: triode U(BQ)Q antiparalelno faze, elektronski relej
alternating current) h spojenih tiristora i kontaktor u podruju
paljenje pozitivnom male i srednje snage;
/g I ZUJ ili negativnom naponi do 1200 V,
strujom gejta struje do oko 300 A.
h ] U( BO)Q
UF
nezavisno od
polariteta anode.
68
B ip o la rn i tra n z is to ri
NPN tranzistor
Ie = Ic + /b
Uca
UcE = Uce + UBE
CD
i I 8 = ~U qe
I Ib
U be p0 = Uce Ic + L/bE / b
Po. ~ t>CE /c
Oznaavanje tranzistorskih preostalih struja i inverznih napona

3 Slova
Znaenje
indeksa
Neimenovana elektroda je otvorena, npr. Uc e o
Izmeu drugoimenovane i neimenovane elektrode je otpornik, npr I Cer
Izmeu drugoimenovane i neimenovane elektrode je kratak spoj, npr. / CES
Izmeu drugoimenovane i neimenovane elektrode je inverzni napon, npr. / CEV
Prim er tranzistorskih osobina: silicijumski - NPN - epitaksijalni - planami - NF - tranzistor BC 140
Posebna obeleja: Toplotne otpornosti

- gubitak snage 3.7 W
- komplementaran sa BC 160 thjA max 200
w
- kuite TO 39, kolektor vezan sa kuitem
oc K
-te in a max 1,5 g f lt h jc max.
35
W
Apsolutne granine vrednosti: Statistike karakteristike (famb = 25 C)
U Ce s
= 80V Ices = 10 ... 100nA pri UCe = 60V
- 40 V
U Ce o 1/iBriCEO = 80V pri /c = 100pA
U ebo = 7V //(BriEBO S 7 V pri /E = 100 jtA
/c = 1A UBE = 1,2V pri UCe = 1 V i Ic = 1A
Ib = 100mA Dinamike karakteristike (famb = 25 C)
Ptot = 650mW pri famb< 4 5 C fj = 50 MHz
Ptot = 3.7 W pri UCE S 7 V i tcase S 45C CCbo 25 pF
% = 175C C ebo = 80 pF
/c mA
500 7TT
/smA
r ' kmA
L ;rrA
<*00
4
>
t
300 --1 2r |A
rt -
j
/r
200 /
/
1m A
A
100 L
/ B -O .Sm A
/ i- * 2 SC
I
L X
0 1 ; Uct
V mA
Izlazna karakteristika Napon zasienja
snage u zavisnosti od Ic = f ( UCe ) za / b UcEsat = f ( /c ) pri 6 = 10
temperature okoline kao parametar i famb = 25 C
B jednosmerno pojaanje, Ptol: ukupni gubitak snage, 0^: temperatura zapornog sloja. famb: temperatura
okoline f r : tranzitna frekvencija, RthJA, Pthjc: toplotna otpornost izmeu nepropusnog sloja i okoline (kuita).
69
Tranzistori sa efektom polja (FET)
FET (unipolarni tranzistori)
radnom strujom I 0 upravlja elektrostatiko polje izmeu gejta (G) i izvora (S)
istiu se po tome to se upravljaju praktino bez potronje snage i
imaju bitno veu ulaznu otpornost od bipolarnih tranzistora
Primena malog signala MOS-FET2*

Visokovoltni invertor Visokonaponska sklopka sa galvan. odvajanjem
Ui = +5 V ukljuuje V,. 500 V Kombinacija MOS-FET

Negativni prednapon na sa optokaplerom
gejtu V2 prekida V2 i V3 rastavlja upravljako
(/B = 01). L/2= 0 V u2 i strujno kolo
Pri U, < +1,5 V optereenja galvanski
prekida se Visoki komutacioni
Od U! < -1,0 V postaje naponi npr. BSS 135
V2 provodan i sa L/d s > 600 V kod
ukljuuje V3 I VI malog kuita (TO 92) i
U2 ~ 200 V /omax = 70 mA
Umetanjem MOS-FET Pri Ucs < -3 V prekida V,
sa bilo kojim Preko /, * 80 mA postaje
naponom praga, fototranzistor provodan
ometa strujni izvor c V2
i Ucs * 0 V. V,
za vreme komutacije se ukljuuje.
R l = 50 n
Konstantan izvor napona Elektronski delitelj napona

Odreivanje izlaznog U8 Pri Ub < Uz nastaje
napona preko V2. deliteljski spoj gde
U2 = Uz + Ucs U2 zavisi od Ub i Io
Konstantan izvor Pri Ub > Uzbie
napona daje toliko ogranien U2 na
struje koliko je L Uz a struja na
optereenju potrebno.
Ur. /D ~ Rl
/n '
*1 Umetanje omskog
Umetanjem izvora Uz delitelja napona da bi
napona za l
se izbegla velika struja
CMOS konstante 2 l V2 JffL
R, = 1 M fi
i <1
1,Metal-oksidni poluprovodnik (Metal-Oxid-Semiconductor) 2* MOS-FET - pojaani spojevi

Ub'. napon napajanja, U\, U2: ulazni odnosno izlazni napon, RL: otpomost optereenja
70
T ranzistori snage sa efektom polja
Poluprovodnika struktura: npr. V-MOS, U-MOS, HEX-FET, takoda su mogui naponi UDS > 1 kV
pri / D > 5 A. Zatitni elementi kao npr. slobodno oscilijue diode se integriu u FET.
Kombinacija MOS-FET i bipolarnih tranzistora daje BIMOS-tranzistor
Prednosti: Primena:
velika komutaciona snaga i bezbednost pri preoptereenju oprema za napajanje struje u taktovima
jednostavna paralelna komutacija, vie upravljanje motorima, npr. u pretvaraima
tranzistora radi poveanja snage svemirska tehnika i obrada podataka
vrlo velike brzine komutacije fs - 10 ps elektronika, npr. u komutacionom paljenju
vrlo velike granine frekvencije
Karakteristine vrednosti i komutacija MOS-FET u energetici*

N-kanalni obogaeni tip BUZ 10 u kuitu TO-220 sa R[MC = 1 67
Apsolutni granini podaci Dinamike karakteristine veliine
napon Drain-Source Uos = 50 V jedinini prenos g 2, = 8 S pri
napon Gate-Source UGS = 20 V /D = 16 A i Uds = 2 5 V
maksimalna drejn struja / Dm = 23 A pri itG= 25 C vreme ukljuenja ?e = 85 ns
maksimalna snaga gubitka Ptoi = 75 W pri i/G= 25 C vreme iskljuenja fA = 175 ns
Primer:
Struja pokretaa motora
/ m = / 0 = 12A
(7b : 12V
V1 FET-BUZ 10
V2: ogranienje UGs
V3: slobodno oscilujua dioda
R^, Cv zatitna sklopka
Niz BUZ moe imati vie tipova npr. BUZ 50 sa UDs = 100 V, / D = 2,8 A
BIMOS tranzistor snage za primenu MOS-FET sa integrisanom nadtemperaturnom

u energetici (IGBT) zatitom za primenu u energetici
IGBT TEMP-FET
(Insuleted Gate (Temperature
Bipolar Transistor) Protected-FET)
brzina ukljuenja/iskljuenja, snaga upravljanja integrisana slobodno oscilujua dioda uteuje

i robusnost kao MOS-Fet snage spoljnu komutacionu zatitu
neznatna otpornost ukljuenja kod senzorski ip S u hibridnoj tehnici zalepljen na
bipolarnog Darlington - tranzistora FET-ip i elektriki spojen sa gejtom i sorsom
upotreba u pretvarau frekvencije, napajanje tiristorski promenljiv senzor ukljuuje/iskljuuje
strujom u taktovima za opremu za zavarivanje, pri G = 155C i prekida FET dok struja dranja
impulsni ispravljai veih snaga za paljenje motora ne bude prekinuta za najmanje 5 ps
Karakteristine vrednosti IGBT BUP 304 Vreme iskljuenja fA BTS 130
struje kolektora I c = 25 A pri !>G = 25 C t a ms
snaga gubitka Ptot = 2000 W pri i>G = 25 C
toplotna otpornost ip-kuite Rtruc ^ 0.63

gejt-napon praga UGe = 5 V
kolektor-emiter-napon zasienja U GE(sai) = 2,5 V
kolektor-emiter-napon lavine U(br)ce = 1000 V
PK: snaga kratkog spoja, PG: temperatura kuita
71
72
73
O ptoele ktron ski sastavni delovi
Spojni simbol Tipina karakteristika Osobme Primena, karakter. vred.
Fotootpornik Pasivni sastavni deo primena u
(LDR, osetljiv s obzirom na jednosmernim i
Light-Dependent- osnovni materijal od naizmeninim
Resistor) 0,5 ... 8pm (ultravioletno strujnim kolima
do infracrveno podruje) merenje osvetljenosti,
najvia svetlosna sklopka za zatamljivanje
osetljivost radni napon
vrlo trom pri do vie 100 V
promeni osvetljaja opteretivost do 500 mW
10 101 10? 103 lx
Fotodioda rad u zapornom smeru merni zadaci

h --- 7 mala svetlosna naponi do 25 V
niA
b Ur = 25 osetljivost gubitak snage do
0,3 vrlo kratko max 150 mW
vreme odziva granina frekvencija
A ^ 0,2 struja je priblino do oko 500 MHz
------& Ur -- 5V
0,1 proporcionalna
osvetljenosti
Ur
105
Fototranzistor nain rada kao fotoelektrini prijemnici
fotodioda sa u nadzorima i
C pojaavaem, stoga regulacionim kolima
100 do 500 puta naponi do 30 V
vea osetljivost gubitak snage
LfcE nametanje radne do 200 mW
take prikljukom na granina frekvencija

bazu tranzistora oko 0,5 MHz
(ne postoji uvek)
10 101 102 103
Fototiristor Paljenje za podruje malih

/F
strujom gejta snaga, gubitak snage
UF
svetlosnim impulsom do 500 mW
Gaenje visokonaponska
G2
Ih ZLD\ sniavanjem struje tehnika, paljenje
UF dranja preko svetlovoda,
B0)0. negativn m impulsom <4000 V, < 10 A
Gi na anodnom prikljuku
h
Lb
Solarna elija I Aktivni sastavni deo dobijanje energije iz

(fotoelemenl) mA 1500W/m2 snage koja se suneve svetlosti
30 -1000W/m oduzima zavisi od: serijski i paralelni spoj
U intenziteta svetlosti omoguavaju snage
800W/m2 X
20 temperature elije u kW-podruju
veliine aktivne (solarni generatori)
-200W/m2 X povrine veliina elija 0 100 mm
* l l U
napon praznog hoda
0 0,1 0,2 0,3 OA 0,5 V < 600 mV
Povrina elije 1 cm2
Svetlea dioda Uf ^ / emisija svetlosti u prikazivanje znakova i
(LED, Light V brojeva
/ podruju voenja
Emitting Diode) 3
r
robusna, dugi ivotni dava u
\u l vek, male dimenzije optoelektronskim,
U ft 1,2 9 svetlosnim veznim
neznatni prekidni napon
/f . 1,1 moe se modulirati elementima, svetlovodi,
h do 20 MHz infracrveno upravljanje
1 potreban je predotpornik struje voenja do oko
" 0 10 20 30 40 50 mA 100 mA
crvena, uta, zelena,
/: svetlosna jaina u smeru osa plava, infracrvena
74
Optoelektronski sastavni delovi
Optokapler
Karakteristine veliine Izvoenje
CTR: faktor sprege, takoe odnos prenosa struje, Spoj Napomena
(CTR: Current-transfer-ratio) A 1 4 E Prikljuak baze
CTR = j - (u %) pri /F = 10 mA) i UCE = 5 V K 2
tC 3 C
ne postoji
V,soL: ispitni napon izolacije (max. 10 kV)

A 1 6 B Prikljuak baze postoji.
IF: struja koju proputa (max. 80 mA)
Sa /?8e mogue je
/c : struja kolektora
fg:
Primer:
(max. 100 mA)
granina frekvencija (tipino 250 kHz)
^
K 2
3 -
k: 5 C
4 E
povienje granine
funkcije.
faktor sprege j r = f (/F) pri = 25 'C. UCE = 5 V A 1 6 B Darlingtonov

---- f | 5 C fototranzistor
K 2
3 |
v N 4 E
/,
> 500 %
A/K 1 6 B Antiparalelno spojena

2^ ^ luminscentna dioda
A/K 2 5 C (prenos naizmeninog
< 4 E napona)
6 B SCR sprega bez

A13 kontinuiranog prenosa
K 2 -* 5 C
struje, bez
3 - 4 E zadravanja spoja
A 1 6 A2 Trijak sprenikza
naizmenini napon,
10'1 2 5 10 K 2 5
vrni inverzni napon,
Parametar: CRT-grupe 3 - 4 A1 do 600 V
Fotonaponski releji (PVR)
Ugradnja slinih optokaplera.

1-S
Fotonaponski generator (vie fotodioda u redu) A .02 f^ D 2 -S
upravlja jednim BOSFET (Bidirectional-Output- Spoj uprav-
Switch-Field-Effect-Transistor). Uf Ijakog
Dva sistema u DIL-kuitu. strujnog kola
K
X
struja upravljanja / F ca. > 2 mA BOSFET
fotnaponska
napon upravljanja UF > 1,5 V sprega /A mA
najvea struja optereenja / Amax 1A
najvei napon optereenja L/pmax 300 V
podruje otpornosti (vidi krivu) 10...30 0
termiki napon 0,2 pV izlazna
prekidna otpornost 10 O fi karakteristika
Ormari za osvetlenje
Predajnik (sijalica sa uarenim vlaknom ili 6A

4 usmereni signal R
svetlea dioda) sa prijemnikom (fotodioda) -E* 5 broj impulsa Z
montiranim na zajednikoj osi. Izmeu predajnika
i prijemnika se uvodi kruna ili
**- >-ir-L J 5 Z
F **- >-ir-r 1-c

linearna blenda sa prorezom.
a R
spoljna
logika
napon predajnika (LED) ca. 1,25 V
struja predajnika ca. 10 mA 5 0V
napon napajanja prijemnika 4,5 ... 16 V optika
Primer: osa
struja prijemnika ca. 5 ... 10 mA
diferencijalni-
vreme prorade ca. 0,5 gs viljukasti ormar
osvetlenja i r
75
O p toele ktron ski sastavni delovi
Svettee diode - prikaz (LED - prikaz)
Spektri emisija, podruje napona
Talasna Podruje
LED- Polu-
duina napona
boje provodnik
nm V
infracrveno Ga AS 950 1,3 ... 1.5
crveno Ga AS P 660 1,6 ... 1.8
narandasto Ga AS P 610 1,6
A
uto Ga AS P 590 2,0 ... 2,2 nm
zeleno Ga P 565 2,0 ... 2,2 -------------- : spektralna osetljivost oka
u. u.
7 segmentni - prikaz
ugradnja simbola, karakteristine veliine
________ ___
L V' \
1 ^ 1 ' l 5 / 1
5
dp dp
> ^ K = zajednika katoda A - zajednika anoda

5 ' g f Kq b g f Aqb
I I I I I i i i i i
109 8 7 6 109 8 7 6
01^3456189
visina simbola mm 2,8 3,8 7 10 13
rastojanje sa kojeg
m 2 3 3 4,5
se posmatra 6
tipina struja segmenta mA 5 5 10 10 10 1 23 A5 1 2 BAS
I I I I I I I I I I
isto kod malih struja mA 2,8 3,8 2 2 e 0 K c dp e d A c dp
Teni kristal - prikaz (LCD - prikaz)
Princip funkcionisanja Objanjenje
Bez napona: svetlost e se kroz tene kristale
okrenuti za 90 C i odgovara za oba polarizaciona
filtra: simbol svetao, podloga svetla
Sa naponom: nema okretanja polarizacije

svetlosti: simbol taman, podloga svetla.
30 100Hz
1: vertikalno orijentisan 3: sloj tenog kristala Paraleln o o rije n tis a n a p o la riza c ija :
polarizator 4: horizontalna preokrenut efekt (simbol svetao, podloga tamna).
2: transparentne elektrode polarizacija
LCD su prema Vreme prorade: veoma zavisno od temperature
Boje LCD: utiskivanje obojenog mastila
4
i ' reflektor Lf' reflektor
Napon napajanja: ca. 3...15 VAC,
f= 30...100 Hz
proputanje odbijanje transtlektivno
Vakuum - fluorescentni prikaz (VF - prikaz)
Ugradnja i funkcija kao direktno zagrevana trioda.
Anode svetle kad su na pozitivnom potencijalu i
reetkaje u odnosu na katodu pozitivna.
Reetka prema katodi negativna: segment taman.
Segment anode ukljuen: segment taman.
Boje: plava/zelena, zelena, uta, crvena,
narandasta (prema prekrivanju anode).
Napon napajanja: 25 . 50 V
76
T ran s fo rm ato ri za p rila g o e n je sa fe ritn im je z g ro m
Transformator za prilagodenje Karakteristine veliine
Magnetske veliine po jezgru
Ni le: srednja magnetska duina putanje u jezgru
n2 ^2 .I/A: magnetski faktor oblika
<4e: efektivni magnetni popreni presek
h_ N? ih
U: Elektrine veliine
h N1
f: sklopna frekvencija
u: prenosni odnos A n: popreni presek namotaja
Z v ulazna impendansa za naizmeninu struju <4l : faktor induktivnosti AL = L/N2
Z2. ulazna impendansa za naizmeninu struju (specifina induktivnost za N = 1)
Tip/ Standard Osnovna masa Magnetske karak- Elektrine

izvedba Jezgro Tela namotaja teristike jezgra karakteristike
Veliine a b C d u ll/ A /4N ,\-vre d n .

mm mm mm mm mm m n r1 mm2 mm2 nH
P-jezgro Ferit N30

Jezgro P4,6x4,1 4,65 4,1 2,05 0,49 7,6 2,60 2,8 0,8 800
masa: P5,8x3,3 5,8 3,3 1,65 0,67 7,9 1,68 4,7 0,95 1500
Energetski P 7x 4 1,43 7,0 2,2 2000
DIN 41293 T.1 7,35 4,2 2,15 1,05 10,0
transfor- 5,4 2,8 1,30 12,2 1,25 3,6 2500
P 9x 5 9,3 9,8
mator za 4,2 3500
Karakteristine P 11 x 7 11,3 6,6 3,4 1,60 15,9 1,00 15,9
prilagoenje 8,4 4600
dimenzije: P 14 x 8 14,3 8,5 4,9 2,20 20,0 0,80 25
DIN 41293 T.2 P 18x 11 18,4 10,6 6,0 3,05 25,9 0,60 43 16,0 5900
signala i 23,4
P 2 2 x 13 22,0 13,6 7,8 3,55 31,6 0,50 63 7600
irokog
Telo namotaja: P 2 6 x 16 26,0 16,3 6,9 4,05 37,2 0,40 93 32,0 9700
opsega
DIN 41294 P 30x19 30,5 19,0 11,4 4,85 45,0 0,33 136 48,0 11500
P 36 x 22 36,0 22,0 12,8 5,85 52,0 0,26 202 63,0 15200
RM-jezgro Ferit N30
Jezgro RM 4 9,8 10,5 5,78 1,50 22,0 1.7 13 7,7 1900
masa: RM 5 12,3 10,5 4,88 2,07 22,1 0,93 23,8 9,5 3500
Mala irina RM 6 14,7 12,5 6,53 2,42 28,6 0,78 36,6 15 4300
IEC 431 i
opsega DIN 41980 T.1 RM 7 17,2 13,5 7,05 3,17 30,4 0,7 43 21,4 5000
signala, Karakterist. dimenzije: 19,7 9,15 3,47 38 0,59 64 30 5700
RM 8 16,5
prenos DIN 41980 T.2 18,7 10,7 4,25 44 0,45 98 41,5 7600
RM 10 24,7
snage Telo namotaja 73 8400
RM 12 29,8 24,6 14,8 5,1 57 0,39 146
DIN 41981 RM 14 34,6 30,2 18,7 6,0 70 0,35 200 107 9500
ETD-jezgro Ferit N87
Jezgro ETD 29 30,6 9,8 19,4 4,90 71 0,92 76 97 2200
masa: ETD 34 35,0 11.1 20,9 5,80 78,6 0,81 97,1 122 2600
transfnr- IEC 51 (CO)276 ETD 39 40,0 12,8 25,7 6,90 92,2 0,74 125 178 2800
mator za ETD 44 45 15.2 29,5 7.10 103 0.60 173 210 3500
prilagoenje ETD 49 49,8 16,7 32,7 8,25 114 0,54 211 269 3800
ETD 54 55,8 19,3 36,8 8,57 127 0,49 280 315 4450
ETD 59 61,2 22,1 41,2 8,87 139 0,38 368 365 5300
U-jezgro Ferit N27
Energetski Jezgro (samo U20) U 15 15,9 6,7 10,3 3,7 48 1.5 32 37 1200
transfor- masa i karakteristine U 20 21,4 7,7 14,7 4,5 68 1,23 55 70 1600
mator za dimenzije: U 25 25,0 13 20,0 5,9 86 0,82 105 138 2500
prilagoenje DIN 41296 T.7
P - jezgro RM - jezgro ETD - jezgro U - jezgro (polovi- Tela namotaja
(polovina sloenog na sloenog jezgra)
jezgra)
K 5 B
77
Sastavni delovi zavisni od magnetskog polja
Holov generator
Holov efekt Linearno prilagoenje
Kroz ploicu od poluprovodnog materijala koja Zakljuna otpornost za linearno prilagoenje RLL:
se nalazi u magnetskom polju protie upravljaka Otpornost RL se postie pri linearnosti izmeu
struja /,. Na prikljucima 3 i 4 javlja se Holovog napona reduciranog na upravljaku
napon U2 (Holov napon). struju U2lh i upravljakog polja.
Ri = 1
'i
- X - J i V
A
Simbol
spoja
0 0.2 0,4 0.6 0.8 1

Linearno prilagoenje sa RL
Karakteristine veliine Primena

Holov napon praznog hoda U2p: Napon U2 pri RL = oo, regulacija polja multiplikacija
naznaena indukcija (npr. 1T) i davanje signala merenje polja
naznaena upravljaka struja / 1N. (takoe pri mskim temperaturama)
U2o = ^ r /i BuV Tipine vredn.: 50 ... 1000 mV - U.

Holova konstanta Rh: id
Konstanta zavisna od materijala i oblika
Indukciona osetljivost KBO:
Konstanta zavisna od materijala i oblika
U?n V V < r
K bo - / 1n b u a T Tipine vredn.: 0,5 ... 100 ^ T 3 X
Upravljaka naznaena struja / 1N
r3
V1
S
Tipine vrednosti: 10 ... 400 mA U'
Ploa
Ugradnja Karakteristine veliine
Vrednost otpornosti jednog poluprovodnog Osnovna otpornost R0:
materijala dobija pri rastuem magnetskom polju otpornost ploe u magnetskom polju bez uticaja
proizvoljni potencijal. Struktura materijala deluje na magnetskog polja
skretanje strujnog puta pri delovanju polja. Ako je Otpornost RB u magnetskom polju:
jaina polja konstantna, onda su struja i napon otpornost pri vertikalnom delovanju magnetskog polja
linearni. Stvaranjem ovih krivina utie se
na osnovnu otpornost R0.
pravac igle
simbol
spoja dovod
Primena
utvrivanje poloaja predajnik koraka
odreivanje broja i smera obrtaja potenciometar
ff
-6 0 c - ip 60
Zavisnost otpornosti Zavisnost otpornosti

$ 0
u.
R b /R 0 = I (B) Rb/R o = f (<p)
(<p) Ugao nagiba
magnetskog polja
Primer Povezivanje ploa diferencijalnih
senzora poloaja ________ (poluprovodniki materijal D)
78
O peracioni pojaava
Ugradnja Frekvencijsko ponaanje
Operacioni pojaava sadri diferencijalni Zbog unutranjeg zakretanja faze pri visokim
pojaava i kasnije prikljueni frekvencijama postoji sklonost oscilovanju.
viestepeni pojaava. Zbog toga je neophodno pomou CK i R smanjivati
pojaanje za 20 dB/dekadi (esto je to
ve u sklopu izvedeno).
1: diferencijalni pojaava 3: stepen pojaanja

2, 6: konstantni izvor struje 4: komp. kapacitivnost
5: izlazni stepen
Blok ema spoja Kompenzacija frekvencija
Simbol spoja Prenosna karakteristika
\/ \/
novo staro
tv U\2
Un Uq
U\2
U]
~ r U\\
ÎD = U\\ ~ U]2 Prenosno
Prikaz: jednopolno, bez prikljuaka na napon podruje
napajanja
- : invertirajui ulaz
+: neinverirajui ulaz Primena
CK. R: kompenzacija frekvencije Industrijska elektronika, regulaciona tehnika,
U lD: diferencijalni ulazni napon NF-tehnika
Pojam, simboli u formulama Definicija Oznaka Tip, vredn.
Ulazni nulti napon Razlika napona, koja se mora U 10 = ^11 ~ U [ 1 max.
(input-offset-voltage) U\0 prikljuiti na ulaze, da bi izlazni pri UQ = 0V i 6 mV
napon bio nula. otpornosti generatora
Rg = 50 n
Jednofazni ulazni napon Aritmetika srednja vrednost
(common mode ulaznih napona, ako je izlazni n U\\ + U
U IC - 2
input voltage) UIC napon jednak nuli.
Ulazna nulta struja Razlika ulaznih struja u radnom 80 nA
II
1
C/)
o
Cd
(input-offset-current) /ros podruju ako je izlazna struja

jednaka nuli.
Ulazna struja mirovanja Srednja statistika ulazna struja 80 nA
(input-bias-current) I \ koja je potrebna za rad 1 'll + !I2
'i - 2
raunskog pojaavaa.
Pojaanje razlike napona Pojaanje razlike ulaznog napona UQ 80 dB
praznog hoda bez protivsprege. VuD0- u f D u
(open-loop-voltage-gain) vUD0 = 20 log udB
U ID
Pojaanje jednofaznog napona Odnos izmeu izlaznog napona
oC i ?
praznog hoda (common-mode- prema jednofaznom

II
C
o
c
o
voltage-gain) vuco ulaznom naponu.
79
Spojevi sa operacionim pojaavaima
Invertirajui pojaava r2 Transformator (pretvara) u* = u E
=?
impendanse
II
I
WE,
M r
-^ A ,
UA
UE
Neinvertirajui pojaava Strujno-naponski pretvara _ _/ ^

ua - ue I ' * s
[> 00
L * k L c x , n
+
-U , +
I_____
--------------
uA
LU
UA ~U.
^ pi
D e riv a to r Naponsko-strujni pretvara

fl,
Ro
- C Z I --------- uv
00 Ri
t - +
r- +
UE UA UE I Â I
pri naizme-
rm
ninom naponu:
Ua ~UE R2 ' ^ U,
Integrator Naponski komparator,
sa i bez histereze
'/ETU--21 l-LV.-r--!
T
' L S
UE pri naizmeninom
Ua naponu:
1
U* = _ l / e f i| r c,
Sumirajui pojaava Ur, Uc Bistabilni multivibrator
.n
postaviti:
r2 []> OO
" " t lir L C L T l na L/e,
---+
Uei -+ vratiti:
Ue2 Ua - " a Ua _ T L na l/r
Diferencijalni ,, ii (^1 + ^3) - U Astabilni m ultivibrator yA

pojaava 3
S 3 Ua = Ue 2 A ,( R 2 + R4) Ue1
v
u,
yE2 h 't
t= L T = t, + to
Ue, UA u,
Ue2 J=l_
'L -
80
3 Elektrine maine
Slovni simboli u formulama..............82 Karakteristike asinhronih motora .... 106

Standardne dimenzije trofaznih
kaveznih motora (izvedba IM B3) sa
Rotacione elektrine maine povrinskim hlaenjem..................107
Kategorije upotrebe niskonaponske
Trofazne asinhrone m aine................ 83 rasklopne opreme...........................108
Sinhrone m aine.................................. 84 Naznaeni naponi i ispitni naponi
Jednosmerni motori.............................85 elektrinih m aina...........................109
Jednosmerni generatori......................86 Mainski slogovi................................. 109
Naizmenini motori..............................87 Vrste pogona rotacionih elektrinih
Specijalni motori................................... 88 m aina..............................................110
Pokretanje motora................................89 Skraenice za izvedene oblike i
Pokretai jednosmernih motora i montau m aina..............................111
trofaznih motora sa rotorom sa
kliznim prstenovima......................... 90
Vrste hlaenja elektrinih m aina......91
Zatita motora.......................................92
Transformatori
Odravanje elektrinih m aina...........93
Oznake prikljuaka i smera obrtanja Jednofazni transformatori................. 113
rotacionih elektrinih m aina..............94 Trofazni transformatori - pojmovi,
Upravljanje brzinom obrtanja..............95 karakteristine veliine,
Trofazni motori sa prespojivim sprege...............................................114
polovima............................................ 96 Trofazni transformatori,
Koenje motora.................................... 97 upotrebljavane grupe sprega,
Natpisne ploice za elektrine svojstva sprega............................... 115
m aine............................................... 98 Paralelno spajanje energetskih
Namotajijednosmernih m aina......... 99 transformatora................................ 116
Namotaji statora trofaznih maina .. 102 Vrste hlaenja transformatora........116
Namotaji rotora trofaznih motora .... 103 Ispitivanje energetskih
Kriterijumi za izbor motora................ 103 transformatora................................ 116
Vrste kvarova na m ainam a........... 104 Oznake prikljuaka
Pogonske vrednosti trofaznih transformatora................................ 117
kaveznih motora sa povrinskim Natpisne ploice transformatora.....117
hlaenjem........................................105 Specijalni transformatori....................118
81
Slovni simboli JUS IEC 27-1, 1A; IEC 27-1, 1A; ISO 31-1. 2, 3. 4 5 ,6 , 7 .8 , 9,10. 12,13;
DIN 1304T.1; JUS IEC 34-1 ; IEC 34-1 ;EN 60034-1;
u formulama DIN EN 60034-1 ;JUS IEC 27-4; IEC 27-4; IS 0 31-5; DIN 1304 T.7
Slovni Slovni Slovni
simboli u Znaenje simboli u Znaenje simboli u Znaenje
formulama formuiama formulama
U Napon na prikljucima
R, Unutranja otpornost P. P ab Predata snaga
Un Naznaeni napon Pz u Dovedena snaga

Otpornost narrotaja
Napon praznog hoda P v Snaga gubitka
u0 indukta
(generator) odnosno P vFe Snaga gubitka
inverzni (motor) w Otpornost narrotaja u gvou
u* Napon namotaja pomonog pola P vC u Snaga gubitaka
indukta u namotaju
Otpornost kompen-
Ui Napon na
zacionog namotaja Qc Kapacitivna
pobudnom namotaju reaktivna snaga
u, Primarni napon Otpornost pobudnog Kapacitivna reaktivna
Q cb
U2 Sekundarni napon namotaja snaga pogonskog
kondenzatora
u, Napon kratkog spoja R,
r 'f . ser
Otpornost serijskog
Napon kratkog spoja u pobudnog namotaja cosvn Naznaeni faktor snage
% naznaenog napona cos90 Faktor snage
Otpornost paralelnog
/ Primljena struja
^ f . par
pobudnog namotaja
praznog hoda
(motor) odnosno pre- md Ugao faznog pomeraja
data struja (generator) Otpornost namotaja (induktivno)
Ugao faznog pomeraja
h Naznaena struja Rc Fe
Dinamika otpornost
V kap
(kapacitivno)
h Struja praznog hoda za gubitke u gvou
Zaletna struja n Brzina obrtanja rotora
h
nf Brzina obrtnog
h Struja u namotaju x L Induktivna otpornost magnetskog polja
indukta
Minimalna brzina
h Struja u pobudnom K l, Unutranja induktivna ns
obrtanja
namotaju otpornost
"n Naznaena brzina
h Struja u primarnom obrtanja
Kc Kapacitivna otpomost
namotaju n K Prevalna brzina
Struja u sekundarnom Reaktansa rasipanja obrtanja
h Ka
namotaju ns Asinhrona brzina
obrtanja
h Trajna struja T ser Magnetski fluks
serijskog pobudnog no Brzina obrtanja u
kratkog spoja
namotaja praznom hodu
h Udarna struja
s Klizanje
kratkog spoja Vpa, Magnetski fluks
paralelnog pobudnog s% Klizanje u %
h Vreme zaletanja namotaja
h Trajanje optereenja f, Frekvencija
Prividna snaga napona rotora
Vreme mirovanja s,
fst
transformatora 1 fs Frekvencija
t, Relativno trajanje
Prividna snaga napona statora
aktivnosti S2
transformatora 2 MA Zaletni zakretni
ts Trajanje ciklusa
Naznaena moment
f Br Vreme koenja
prividna snaga M0 Naznaeni zakretni
h Vreme praznog hoda moment
transformatora 1
M k (Mb) Prevalni zakretni
CA Kapacitivnost Naznaena
S2n moment
zaletnog kondenzatora prividna snaga
M s (Mu) Minimalni zakretni
transformatora 2 moment u zaletu
Cb Kapacitivnost
pogonskog S ges
Ukupna prividna snaga rP Polni korak
kondenzatora
SB Projektivna snaga N Broj navojaka
Z Impendansa Najvea snaga 0 Prenosni odnos
82
Trofazne a s in h ro n e m a in e
(J, COS (pi l n /( i M t
1-
M k-
u
Mr
WA
Ms -
0-
0 0 "s nK n nHf
Karakteristike optereenja Karakteristike zaleta
f nf - n
fr = s f Pzu = U I \ 3 cos <p
n ,= p ni
rif-n P
ns fij d s% 100 % V = 7T~ P = Pab = U I X 3 cos ip q
ni
uu uu
Motor sa kratko spojenim rotorom Motor sa prstenovima na rotoru
Spoj U1 V1 W1 U1 V1 W1 U1 V1 W1
VJ2 U2 V2 PE W2 U2 V2 PE
K iQ L
spoj zvezda spoj trougao trofazni rotorski namotaj dvofazni
Karakte-
ristike
zaleta
0 0 500 1000 nn
Ia
3 ... 7 1,5 ... 2,5
/n
Ma
0',5 ... 3 1 ... 3
Osobine robustan relativno bez odravanja

bez odravanja dobar zalet
kompaktan tvrda karakteristika brzine
lo zalet upravljanje brojem obrtaja mogue je
problematino upravljanje brojem obrtaja pomou otpornika u kolu indukta
tvrda karakteristika brzine
Primena alatne maine dizalice

male dizalice teki zalet
maine za preradu maine sa velikom zamajnom masom
poljoprivredne maine velike alatne maine
83
S inhrone m aine
#V1 ,W1
T U1 T V1 T W1
_W2 _U2 V2 |W2 |u2 |V2
w w
spoj zvezda spoj trougao
generator: motor:
f
f = n p n = -
P
Trofazni sinhroni generator Trofazni sinhroni motor
jednopolna zamenska ema

0 1 2 M_
karakteristika broja
obrtaja - zakretni moment
Karakteristika
a) omsko b) induktivno c) kapacitivno

optereenje optereenje optereenje
vektorski dijagram pri optereenju
zavisnost ulazne struje od

optereenja i pobudne struje
napon na prikljucima zavisan od samozalet mogu samo dodatnim

brzine obrtanja i vrste optereenja zaletnim kaveznim namotajem ili kratko
frekvencija zavisna od brzine obrtaja spojenim pobudnim namotajem
i od broja pari polova brzina obrtaja zavisna od frekvencije,
Osobine ali nezavisna od optereenja
pri preoptereenju ispada iz koraka
udeo reaktivne struje kojom se upravlja
preko pobudne struje (kompenzator faze)
proizvodnja trofazne struje u tapni kompresor

elektranama i pojedinanim pogonima pretvaraki agregat
Primena sigurnosni elektrini agregat mainski pogon sa konstantnom
brzinom obrtanja
kompenzator faze
84
Jednosm erni m o to ri
R; = unutranja otpornost
= otpornost pobudnog namotaja
P2U = U i B + U, 7,
|_TNr>0 _ l
glavni namotaj ' U I + U rh
R, = Ra + W +
Motor sa nezavis- Motor sa paralel- Serijski motor Kompaundni motor

nom pobudom nom pobudom (motor sa sloenom pobudom)
Osnovni spoj 1L+ L+L- L+L- L+

(ema bez
namotaja
A1 E1 A1 D1
pomonih
1 D2a V 1S1
polova i
kompenza-
A2
irz :
E2 A2 1 D2
V \EV
E 1 ^
cionog
namotaja)
Karakteristike nn n, i n ik n n
/W M M
Zaletna , _ U U U U U
/ a = R, + R.
struja A Rj + R, + Rf.ser ^f.par
Osobine neznatna promena brzine obrtanja veliki zaletni zavisno od

pri promeni tereta zakretni moment kompaundiranja
upravljanje brzinom obrtanja pomou brzina obrtanja ima preteno
napona induktora ili pobudnom strujom zavisna od serijsko ili paralelno
optereenja
ponaanje
namotaj induktora u praznom hodu
eventualno pri inverznom
i pobudni namotaj pobegne kompaundiranju
imaju eventualno upravljanje brzinom nestabilnost
razliite napone obrtaja promenom
napona ili
promenom
pobudne struje
Primena upravljanje alatne maine elektrina vozila alatne maine

brzinom obrtanja transportni dizalice pogon zamajnih
pomou Leonar- ureaji pokretai u masa npr. presa,
dovog pretvaraa motornim vozilima makaza
ili upravljanih pogon valjaonica
ispravljaa
85
Jednosmerni generatori
karakteristike praznog hoda R, = unutranja

otpornost
/=?, = otpornost
pobudnog
namotaja
P = P ab = U I
Pzu = Pmech
U I
>1=
mech
Nezavisno pobu Serijski generator Kompaundni

eni generator generator
Osnovni spoj L+ L-
(nacrtan bez
namotaja
pomonih
polova i
kompenza-
cionog
namotaja)
Karakteristike Uk Uk Uk
I
Napon na u0- i r ,- ub
U =U 0-l-R ,-U B U = U 0 - I ( R , + /?,) U = U 0 - l a (R, + /?,)
prikljucima
- Ug -U B
Napon
UQ= f ( n u. /,) U0 = f(n u. /,) U0 = f (n u. f) U0 = f ( n u. <X>ser + <X>P
praznog hoda
Osobine U opada neznatno U opada pri U raste sa kompaundovanje:

pri porastu / porastu / porastom / do U skoro nezavisan od I
U se podeava U se podeava podruja zasienja nadkompaundovanjo:
pomou n i I f pomou n i I f a zatim jako opada U raste sa porastom /
nije siguran na siguran na U podesiv pomou podkompaundovanje:
kratak spoj kratak spoj paralelnog U opada sa porastom I
otpornika za protivkompaundovanje:
razvijanje polja U brzo opada na OV
sa porastom /
Primena elektrini ureaji elektrini ureaji neznatno glavna pobudna

za napajanje za napajanje praktino maina
u nudi u nudi znaenje za jako promenljiva
pomona glavna pobudna optereenja
maina
pobudna maina
pojedinani
(sa trajnom
pogoni
pobudom)
86
N aizm enini m o tori
Trofazni motori naiz Naizmenini motor sa pomonim namotajem
meninog napona Sa kondenzatorom Sa indukt. namotajem Sa otpornikom
Osobine tvrda karakteristika tvrda karakteristika tvrda karakteristika tvrda karakteristika

brzine, lo stepen brzine, sa Ca veliki brzine, nepovoljan brzine, jednostavna
iskorienja zaletni zakretni moment zalet, neznatan cos <p izvedba
Primena graevinske maine elektrini kuni retka primena elektrini kuni aparati
aparati kao maina kao maina za
za pranje vea itd. pranje vea itd.
Naizmenini motor Motor sa pomonom
Repulzioni motor Univerzalni moto
bez pomone faze fazom u kratkom spoju
Spoj L1 N
U2
D
Karakte- Mi
ristika
Osobine treba ga okrenuti tvrda karakteristika karakteristika karakteristika

brzine, jednostavna serijskog spoja serijskog spoja
izvedba, lo stepen
iskorienja
Primena po potrebi za za male snage tekstilne maine elektrini kuni
graevinske maine npr. za elektrine aparati, elektrini
kune aparate pokretni aparati
87
Specijalni motori
O
c o >
2
0 c ~cW o .R c 03
03 o 6- c O
E
^
. .5 . E

c 03 > ' P </J
03 *=1
K ^ p w
P ? C (D t? O > O 03 C Tn ^
g o CJl OU . _ 03 Q- I.U
(
"S 03 E 03 03
1S E S e -5 e .g
03 03 O =3 O- C
L
O "O * 0
03
C 03 N
L N </} C C JZ ( / ) . * . * : 03 O JD
03
s? 03 N
03 O C O
- (D 03 >o 03
03 > 03 03 > 03 (D 0)
</J :5 - E .5 , C <D (D c c _ E 5 1
o E _ i i e E 8 03 >co 0)
O Q ->
(/J o o oVJ
. o 0) o
o rT O
_ g U s = o
I | 5 O o
03 c/J 03
2
03 Q-
g c03
.
O H r i [_ / o o s?
o ! o o 03 ______
E .o____
o ~ NN>._.E :c E 03 O o >
tnu> t!
i o 2 Q. o m 00 r-
E CL O. E o. Q- ^ </3 E </)c/)OQ ..s<:.!</)(D.Q o - : cm
8 * .
D c (0
C c
o
2o *
03 N J
3 IE o
o03
2 o e | . p tn <D O (D oCL
0 ..0 O. C 03 o. X
c o _ o c o
tr o. p c m 03
c
(/)
o
o
(D
E
E
C -O

P
C
o
O
O)
O cd ^
n
o 03 0? 1 ^
(D O .2 E 2 to
N W tu .E 'io
i - g (0 _ (D o)2 E' o O. 03 E 3
fi -
<D O O o X . (D ' -
V) o
S o ) l
O (D r
P
03
C
O
F
C
03
00
-
E E o , ^
03 ;= F := O. g
<D S?
it !g
-/> 8
c O
o 03 03 O 03
I I
tfj o
o 2 s > s 3 >8
< E ' E w E E E C/3 O . ^ co in
<D g. (U
03
03 D
c 2
o o c
O E
w b q _ g 3 E
oc eo |3 0 .2
D
= o
g 03
> C
! . &
o
o
E
03
ro 3
o -*-* Z E
03 5
'U 03 E o o
o
n
O
i
E 0) *Oy Q 03 ro cl o )_ * JD o.
o i E m 03 c rz
5L c - o .2, C O i
0) N -*
03
O 03
(0. . _ 0 )> 0
J: =--- 'V
<D wO F
(D E O (D
e s
2 M
o
o2 o- o ro > ro- O- E
5 t o 5
u) 03 "<3 o. .E o Q .X 3 03 =
>tsj >0 C D 'N o
- o o (D .2 3 o (D 2 D O -b TJ
1 1 i i -Q C O T3
e E 03
^ 03

c0 03 C o
C (D o
03 03 Q) o
is S _ 2 03 03
O V3 > nO. (D 0 .5 o
I 8 E 03
o. (/)
>- 03 5 g o n = N
-O o 03 O
C 5 ^Q ._* 03 03 O D
03
5 . E c ii d.iz =j w OT3Q. C 'i - CD I
03
.2 . o ' c g - i
> O 3
l ! r ro O D
? |j | 0) o
iE
b Q
O O >o 03
C O. 3 ~ </) S
O 15 > 1P E ! o o 0 ) 2 c o.
. tr w Q) M O O 03
O _ 8 5 2 3 2 R s
, 9 > O. (0 0) -* </) . * O) o o 03
O 3 C C D O o 3 ^ c
3
O Q) 03
5 O. 03 X3
O C 03 > O
Q- O C 03 0) - * C
C i_ C </> F ' o ~ E 03 O ^ O >w
p o E c h O ) N C C
03 C 2 T- O 1 03
532 m P P 03
c o 03 0 Q) 2 II CL CL 2 E
C b- -
E := O .J * 2 .O >
O 03
E p 03 C
- (D . 5 (0 _ 0) 03 O 0) A
i gEo (D ' F
(
C
o -* 5 ?
C 03 0) C r
S o 2
o> cE U n L -* o
g c o. = a
L
h
./n
w
C
n
L.
n
o o 8 E = ' 0 o 03 03 3 -2
O O (D Q)
O f 03
i O. o ) . g -o >
2 03
(D E (D iS
o. E 8 E, E (/) *o E =3 O. 1 s o .2. O..S E n
(D
(D
w .s c . & a c C
ID O

c
O 03
(D 0)^
D 0) 0
C
(D c
c (D 03
CL
03 <D
[o o CB " S E g E S 03 ! . E
> E -7 03 s f CL () 1 D O 55] 0l CL
88
P okretanje m otora
Prema TAB1):
Motori ne smeju pri polazu imati smetnje u smislu propada napona
1. Naizmenini motori P < 1,4 kW ili trofazni motori / A < 60 A ispunjavaju gornje naznaene uslove.
Uzima se da je / A= 8 /n kad / Anije poznato.
2. Nain pokretanja (videti nie) usaglaen sa uslovima elektrodistribucije za:
motore velikih snaga (P > 1,4 kW odnosno / A > 60 A)
posebno teak polaz
uestalo ukljuivanje
promenljivu struju
3. Kod toplotnih pumpi za grejanje i klimatizaciju vai
trofazni motori se postavljaju, kada je P > 1,4 kW
u skladu sa zahtevima elektrodistribucije, kada je / A > 30 A
P > 1 kW, tada maksimalno tri (eventualno jedno) ukljuenja na sat i ugraeno odlaganje
sprezanja (10 s ... 200 s), tako da posle iskljuenja ne moe odmah doi do ukljuenja
1) Preuzeto iz tampanog doslovnog teksta tehnikih uslova za prikljuke, Udruenje nemaklh elektrana (VDEW)
89
P o kretai je d n o s m e rn ih m o to ra
DIN 46062
i tro fazn ih m otora sa ro to ro m sa klizn im p rs ten o v im a
Primer:
D 9
vrsta pokretanja J L stepenovanje
vrsta hlaenja -
Slovo Znaenje Slovo Znaenje

G jednosmerni pokreta 9 grubo stepenovanje
D trofazni pokreta n normalno stepenovanje
L vazduno hlaenje f fino stepenovanje
O uljno hlaenje
Koeficijent pokretanja f (k)1> /n (/er) naznaena struja rotora
/ m srednja struja pokretanja f Vrsta zaleta
\ (/1 + h )
l \ uklopna struja pre prespajanja 0,7 zalet sa polovinim optereenjem
An h temena vrednost struje posle 1,4 zalet sa punim optereenjem
/n prespajanja (kratkog spoja) 2,0 teki zalet
Naznaeni naponi za jednosmerne pokretae

standardizovane vrednosti: 110 V, 220 V, 440 V, 600 V
Karakteristina vrednost pokretaa ka za trofazne pokretae i pridruenu karakteristinu vrednost

rotora k (odnosno pridruenu impendansu rotora Zf)1>
* - * 1 .4 y Un (Uer)1* napon mirovanja rotora
J er '11 I n (/er)1) naznaena struja rotora

k - ^ ~ (Z,=
/3 '/ n / 3 i e;
Zalet sa polovinom optereenja (= 0 ,7

f<a Q 1 1,25 1,6 2 2,5 3,2 4 5 6,3 8 10 12,5 16
k Q 0,45 0,56 0,71 0,9 1 ,1 1,4 1.8 2,2 2,8 3,6 4,5 5,6 7,1 9
Zalet sa punim optereenjem f = 1,4
ka Q 0,63 0,8 1 1,25 1,6 2 2,5 3,2 4 5 6,3 8 10
k Q 0,56 0,71 0,9 1,1 1,4 1.8 2,2 2,8 3,6 4,5 5,6 7,1 9 11
Teki zalet f = 2,0
ka Q 0,4 0,5 0,63 0,8 1 1,25 1.6 2 2,5 3,2 4 C
6,3
k Q 0,45 0,63 I 0,8 1 1,25 1,6 l 2,5 3,2 4 5- 6,3 8 10
Primer: Pokreta sa karakteristinom vrednou pokretaa ka- 1,6 n pri punom se optereenju
upotrebljava za motore sa karakteristinom vrednou otpornosti k = 1,4 n 1,8 n
Podaci za naruivanje: Od firme se trae eventulno dodatni podaci:
DIN 46062 ostali podaci o rotoru

oznaavanje vreme pokretanja
snaga motora broj pokretanja
koeficijent pokretanja trajanje pokretanja
naznaeni napon (jednosmerna struja) dodatne izvedbe
vrednost pokretaa (trofazna struja) vrsta i karakteristika zakretnog
momenta radne maine
momenti tromosti odnosno zamajni
momenti svih pomonih delova
Primer: pokreta DIN 46062 DOg za 160 kW, zalet sa punim optereenjem, ka = 1 ,6 fi
pokreta DIN 46062 GLn za 63 kW, zalet sa polovinom optereenja, U = 440 V
Pri propisanom pokretanju mora pokreta ostati u odreenom poloaju pokretanja sve dok struja
pokretanja vie ne pada, odnosno dok brzina obrtanja motora vie ne raste
1) Prema DIN VDE 0660 T. 301 moraju se primeniti u zagradama dati pojmovi i simboli
90
Pokretai jednosmernih motora DIN46062
i trofaznih motora sa rotorom sa kiiznim prstenovima
Broj predstepena i stepena pokretanja, koordinacija snage
pokretai sa grubim stepenima imaju barem polovinu broja stepena pokretanja
datih u sledeoj tabeli, ali se ne zahtevaju predstepeni
normalno stepenovani pokretai imaju barem onaj broj predstepena i stepena pokretanja datih u tabeli
fino stepenovani pokretai imaju barem dvostruki broj stepena pokretanja
i najmanje jednak broj predstepena datih u tabeli
Snage motora u kW Uestalost

Vreme Broj pokretanja h Broj
Zalet sa Zalet sa pokre- pokre-
punim polovinom tanja fa Hlaenje Hlaenje predste- stepen
Teki zalet tanja
opteree- optere- s vazduhom uljem pen pokretanja
z
njem enja h"1 h '1 m. rri2
5 2,5 1,7 6
8 4 2,8 7
4 6 3 3
12,5 6,3 4,4 8
0
20 10 7 9
31 16 11 10
2
50 25 17 12
3 4 4
80 40 28 14
1
125 63 44 16
200 100 70 19
0,6
315 160 110 22
1 5
500 250 175 25
2 2 0,4
800 400 280 30
1250 630 440 35
0,2 6
2000 1000 700 40
Vrste hlaenja elektrinih maina

Podela
prema postanku prema nainu delovanja
prirodno hlaenje unutranje hlaenje
hlaenje radijacijom i kretanjem vazduha predaja toplote na rashladno sredstvo koje struji
bez ventilatora povrinsko hladenje
sopstveno hlaenje toplota se sa povrine maine predaje
hlaenje ventilatorom koga pokree maina rashladnom sredstvu
nezavisno hlaenje hlaenje krunim tokom
hlaenje ventilatorom koga pokree maina ili toplota se preko meurashladnog sredstva
se umesto vazduha primenjuje i izmenjivaa toplote predaje vazduhu
neko drugo rashladno sredstvo hlaenje tenou
kroz maine struji rashladna tenost
ili su u nju uronjeni
neposredno hlaenje provodnika
- neposredno hlaenje gasom
kroz provodnike i navoje struji rashladni gas
- neposredno hlaenje tenou
isto kao i prethodno, samo se upotrebljava
rashladna tenost
moe se kombinovati i vie vrsta hlaenja
91
Zatita m otora e n 5 0 0 0 3 : d in e n 5 0 0 0 3 ; ie c 2 5 5 - 1 7 ; d in v d e 0 4 3 5 T.3012
Vrsta kvara Opasnost za Zatitni ureaj
Spoj sa masom oveka i ivotinju Zatitne mere prema

JUS N. B2. 741, Sl SFRJ 53/88;
IEC 364-4-41, IEC 364-4-46. IEC 364-4-47;
Kratak spoj motorni dovod HD 384.4.41 S1, HD 384.4.41;
motorna sklopka odnosno sklopnik DIN VDE 0100 T.410, vidi Poglavlje 4.
motorna zatitna sklopka odnosno relej topljivi osigurai, zatitna sklopka voda,
namotaj motora prekida
Predoptereenje vod motora topljivi osigura, zatitna sklopka voda,
prekida
motor zatita motora, termika zatita motora
Nezavisno od naina napajanja i izvedbe motori se mogu opteretiti 15s sa 1,6 / pri
naznaenom naponu (i frekvenciji).
Zahtevi zatite motora:
sa nazivnom strujom trajno preopteretiv mora postojati termo-slika motora
podesiva struja mora se nadzirati struja u svim strujnim stazama
Vrsta zatite Spojevi Osobine
zatitna sklopka
motora If
M 3 5 PE1 |q
|i i \ i i
I spoj pri spoj pri

i
' MV dvopolnom jednopolnom
2 K 6 PE2
optereenju optereenju
zatitni relej pri upravljanjima sa davaima trajnog
motora kontakta moraju zatitni releji motora
biti opremljeni mehanikim zaporom
za ponovno ukljuivanje, jer inae
kod hlaenja bimetala dolazi do
automatskog ponovnog ukljuivanja;
blokada se moe ponovo eliminisati
tasterom za deblokiranje
Otporniki termometri
nadziru temperature i leaj namotaja
L1
L2 Termostat
L3 bimetalni temperaturni releji sa kontaktom
N
za iskljuenje ili ukljuenje ugraeni su u
] [] [] ] namotaj; ovi ukljuuju motorni kontaktor
r, I
termika zatita
motora
(potpuna zatita
motora)
Termistorska zatita motora
poluprovodniki temperaturni releji
ugraeni u namotaj motora, deluju na
okida koji ukljuuje kontaktor motora
92
Z atita m otora
Koordinacija osiguraa i vodova (polaganje prema grupi C) za trofazne motore 400 V
Direktno ukljuenje1) Zalet zvezda-trougao21 Rotor sa kliznim prstenovima2*

p
Osigura Presek voda Osigura Presek voda Osigura Presek voda
kW
A mm2 A mm2 A mm2
0,25 4 1,5 _ - - -
0,37 4 1.5 - - - -
0,55 6 1,5 - - - -
0,75 6 1,5 - - - -
1,1 6 1,5 - - - .-
1,5 10 1,5 - - - -
2,2 10 1,5 - - - -
3 16 1,5 - - - -
4 20 2,5 16 1,5 - -
5,5 25 4 20 2,5 - -
7,5 35 6 25 4 25 4
11 35 6 25 4 25 4
15 50 10 35 6 35 6
18,5 63 16 50 10 50 10
22 80 25 63 16 63 16
1) Vreme zaletanja S 5 s, struja zaletanja < 6 x Jn, maksimalno 3 pokuaja na sat
2) Vreme zaletanja < 15 s, struja zaletanja < 2 maksimalno 10 pokuaja na sat
Odravanje elektrinih maina

Uestalost Vrsta maina Rad na odravanju
nedeljno komutatorske maine kontrolisati istroenost i laganost hoda ugljenih

etkica, drae etkica i stanja komutatora
maine sa kliznim leajevima provera nivoa ulja
maine sa valjkastim opipati kuita leaja, paziti na
leajevima vibracije i temperaturu
motori sa rotorom sa kontrolisati papuicu kliznih koluta na
kliznim prstenovima sa kratkospojenom ureaju
dizaem etkica
mesecno moton sa rotorom sa ispitati ugljene etkice, klizne kolute, nosae etkica
kliznim prstenovima i dizae etkica i ureaj za podizanje etkica
etvrtogodinje sve maine ispitati prikljune stezaljke, pritisak etkica
etvrtogodinje sve maine kontrolisati stanje neistoe i namotaja, eventualno

do polugodinje oistiti, ispitati namotaje, otpornost izolacije
komutatorske maine i kontrolisati koncentrinost komutatora

taho generatori
maine sa uljnim podmazi- ispitati uljni filtar, cirkulaciju ulja i dihtovanje
vanjem na pritisak ili ispiranje
godinje sve masine temeljno ienje maine, tana kontrola leaja,
namotaja i komutatora
1 do 2 godinje maine sa kliznim leajevima izmeniti ulje u leajevima, pre novog punjenja,
5000 h benzinom isprati komore leaja
1 do 3 godinje valjaonike maine bez isprati leaje i ponovo podmazati, paziti na
*15 0 0 0 h regulatora koliine masti ispravne vrste masti
Opte prilikom ponovnog podmazivanja uzeti u obzir propis za podmazivanje i zahtevanu vrstu masti.
93
Oznake prikljuaka i JUS IEC 34-8; IEC 34-8; HD 53.8 S2, HD 53.8 S3.
HD 53.8; DIN VDE 0530 T. 8;
smera obrtanja rotacionih JUSIEC 34-1 ;IEC 34-1;
elektrinih maina EN 60034-1; DIN EN 60034-1
Vrsta osovina Smer pogleda Obrtanje udesno
jedan kraj osovine eona strana kraja osovine

*
'ZS?
dva nejednaka eona strana debljeg kraja osovine
kraja osovine
i)
dva jednaka eona strana kraja osovine koja ne lei na strani

kraja osovine komutatora ili kliznih prstenova,
osim ako se drugaije ne ugovori
3
Oznake prikljuaka
namotajni deo: pridruiti latinina velika slova poetak: 1
kraj: 2
jednosmerne maine i jednofazne naizmenine
regulacioni izvod: 3, 4
komutatorske maine: A do J
prostorno odvojeni ili delovi namotaja koji
naizmenine maine bez komutatora:
pripadaju razliitim strujnim sistemima sa
K do Z, izuzev O
slinim zadatkom oznaiti spreda brojevima
poetak, kraj i regulacione izvode oznaiti
brojeve izo sta viti ako je isklju e n a za b u na
sledeim brojevima:
Naizmenine maine bez komutatora Jednosmerne maine

Namotaj Slovna oznaka Namotaj Slovna oznaka
ogranak 1 U namotaj indukta A
ogranak 2 V namotaj pomonog pola B
primar ogranak 3 W kompenzacioni namotaj C
zvezdite N serijski namotaj D
paralelni namotaj E
ogranak 1 K nezavisno pobuen namotaj F
ogranak 2 L pomoni namotaj H
sekundar
ogranak 3 M pomoni namotaj (poprena osa) J
zvezdite Q
Obrtanje udesno: kroz namotaj indukta i pobudni
ostali R, S, T, X, Y, Z namotaj tee jednosmerna struja jednakog smera
sa jednosmernom strujom
Obrtanje udesno: abecedni redosled slova i

v re m e n ski redosled faza
napona se podudaraju
U1 W1
U2 V2 W2
namotaj trofazne kompaundovani jednosmerni generator sa
asinhrone maine
kompenzacionim namotajem i namotajem pomonih
U V W K L M Q polova
motor sa rotorom sa
kliznim prstenovima A1.E1 A2.E2
U1 Z1
F1 F2 U2 Z2
sinhrona maina naizmenini motor sa jednosmerna maina sa paralelnom pobudom
pomonom fazom spojena za obrtanje udesno
94
Upravljanje brzinom obrtanja
Vrsta
Vrsta motora Dodatni ureaj Osobine Primeri primena
upravljanja
Pogon mogu kod ugraen pogon stalna prenosna razmera, alatne maine
svih vrsta izvrni pogon, prenos
motora i redukcioni prenos
pogonski motori vidi stranu 88
Promena broja odvojeni motori do etiri razliite stalne brzine ventilatori

polova obrtanja, vidi stranu 96
Dalanderov odnos broja obrtaja 1:2,

n,=i spoj vidi stranu 96
asinhroni brusilice, maine
Frekvencijsko mainski stalna brzina obrtanja,
motori, za obradu drveta
upravljanje pretvara frekvencije do 400 Hz
sinhroni
motori
m pretvara videti Poglavlje 5 videti Poglavlje 5,
n,= p frekvencije sa Pretvarai naizmenine struje Elektronsko uprav-
meukolom Ijanje brojem obrtaja
neposredni maina sa obrtnim
pretvara magnetnim poljem
Naponsko asinhroni regulator M ~U 2 retko se

upravljanje motori napona brzina obrtanja kojom se upotrebljava
upravlja u opsegu od nk do n
Doziranje mogue kod dvopolojni regulator ukljuenjem i za male snage

napona svih motora regulator iskljuenjem odrava radnu
brzinu obrtanja
Promena motori sa roto- rotorski pokreta mora biti dimenzi- pogoni ventilatora
otpornosti rom sa kliznim pokreta onisan za optereenje, i kompresora
rotora prstenovima mali opseg podeavanja
Upravljanje predotpornici pokreta dimenzionisan za alatne maine,

ua optereenje, mogunost valjaonike staze,
upravljanja samo ispod nN bageri
Leonardov slog kontinuirano upravljanje

brzinom obrtanja
jednosmerni u oba smera
motori
upravljani videti Pog'avlje 5
ispravljai Pretvarai
regulator opseg podeavanja
Upravljanje
pobude 1:1,5 do 1:4
h upravljam manji gubici nego pri
ispravlja upravljanju pokretaem
Upravljanje univerzalni upravljanje videti Pogiavlje 5 elektrini alat, elek-

otsecanjem motor trijacima Upravljanje otsecanjem faze trini kuni aparati
faze jednosmerni tristorsko videti Pog avlje 5 Pretvarai
motori upravljanje
(napajani iz
ispravljaa)
Pomak repulzioni upravljanje brzinom obrtanja tekstilne maine

etkica motor, u oba smera,
Derijev motor podeavanje etkica
trofazni kolek- ventilator,

torski motor kompresor,
tamparske maine
95
Trofazni motori sa prespojivim polovima
(motori sa vie naznaenih brzina obrtanja)
nf =
P
Broj polova =-2 p 2 4 6 8 10 12 16 20 24 32
Brzina 1000 500 333 250 200 166 125 100 83,3 62,6
1 6 f Hz
obrtanja 50 Hz 3000 1500 1000 750 600 500 375 300 250 188
u min-1 60 Hz 3600 1800 1200 900 720 600 450 360 300 225
Dva odvojena namotaja - dve brzine obrtanja
Maine imaju pri oba obrtna

magnetska polja ili jednaki zakretni
moment ili jednaku snagu
Maine serijske proizvodnje
Spoj Broj polova = 2 p
L2 L3 6/2
fL1 6/4
1U . 1V 1W
b ( < A /A 8/2
_2U . 2V .2W 8/6
12/2
12/4
Dalanderov spoj
PN. " ^ = 1|5 ... 1,8

P n, n min
4/2
A /A k 8/4
12/6
n 1U 1V
1W
4/2
s^2U
vv s,2W A /JA 8/4
12/6
Dva odvojena namotaja - tri brzine obrtanja

Maine serijske proizvodnje
8/ 6/4
A /A /A iv 12/ 8/6
16/12/8
6/ 4/2
12/ 4/2
A/A/Ak 12/ 8/4
j LI LJ L1 LL L 16/ 4/2
J D 20/ 4/2
1 1U11V ' 1,1W ,1U 1V 1W 1U 1V 1W

20/
8/ 4/2
8/4
s^3U L ,3 Vs^3W
3U * 3V 3W 3U 3V 3W 12/ 6/2
_2U _2V _2W k ,2 U V v k^2W 12/ 6/4
2U 2V 2W A /JA /A 16/ 8/2
16/ 8/4
16/ 8/6
Na ponaanje maine utie kod dve brzine obrtanja Dalanderov spoj,
20/10/2
dok se na ostale moe uticati izvedbom. 20/10/4
96
K oenje m otora
Vrsta Vrsta maine Spoj/ema Osobine Primena
koenja
Meha- elektromagnet ii mogu se alatne maine
L? ugraditi na male do
niko za koenje 13
koen je sve motore, srednje
motor se snage
H n ii i] koenjem
termiki ne
preoptereuje
koioni motori motor se alatne maine

koenjem za buenje,
termiki ne glodanje itd.,
optereuje, dizalice
koioni velika
opruga
tanjir uestalost
operacija
Koenje naizmenini 11 L2 L3 N veliko dizalice,
impulsni
kontra
strujom
trofazni
motori d i n
termiko
optereenje, pogon
velika sila na
uvrenju,
jednostavan,
nekompli-
kovan, velika
struja motora,
nema
zaustavnog
koenja,
osetljiv
jednosmemi L-
motori
A B C 0 E F
RX X X X X X
0
<11 X X X X X X
Rekupe- naizmenini nema eleznice pri

rativno trofazni zaustavnog vonji nizbrdo
koenje motori koenja kao dodatna
konica
motorni pogon koioni pogon

n < nf n > r?f
jednosmerni L- L- L* L- L- L* koenje samo eleznice na

motori kada je: jednosmerni
pogon kao
^ U /.|(^ LJ n > n
ili dodatna
konica pri
vonji nizbrdo
motomi pogon koioni pogon
97
Koenje motora
Vrsta
koenja Vrsta maine Spoj Osobine Primena
Otporniko jednosmemi L- L- motor radi kao vozila

koenje motori generator sa (inercijska
prikljuenim konica)
A B C D E F otpornicima, dizalice
R * X - -X * nema (koenje kod
0 zaustavnog sputanja)
koenja
1 >* * * *
Koenje naizmenini i L1 L2 L3 veliko termiko dizalice,

jedno- trofazni motori optereenje, eleznice
smernom nema
strujom zaustavnog
koenja
N atpisne ploice za elektrine m aine DIN 42961
Red. br. Objanjenje

o o naznaena snaga
Typ 2 aktivna snaga u kW za motore,
jednosmeme i indukcione generatore
3 4 Nr. 5 prividna snaga u kVA za
sinhrogeneratore i kompenzatore
6 7 V 8 A 10 jedinica snage npr. kW
11 vrsta pogona
9 10 S 11 c o s (p 12 12 faktor snage
13 smer obrtanja prema JUS IEC 34-8;
13 14 /min 15 Hz IEC 34-8; VDE 0530 T.8
14 naznaena brzina obrtanja u min'1
16 17 18 V 19 A
15 naznaena frekvencija
Isol.-KI. 20 IP 21 22 kg 16 re pobuda" za jednosmeme i sinhrone,
a rotor" za asinhrone maine
o 23 o 17 vrsta spoja rotorskog namotaja (vidi br. 6)
18 naznaeni pobudni napon (jednosmerne
Red. br. Objanjenje maine i sinhrone maine)
ime proizvoaa napon mirovanja rotora (motori sa
oznaka tipa dopunjena veliinom rotorom sa kliznim prstenovima)
i oblikom izvedbe 19 naznaena pobudna struja (jednosmeme
vrsta struje: vidi JUS N.A3.002; maine i sinhrone maine)
IEC 617-2; DIN 40900 T.2. naznaena struja rotora (motori sa
4 vrsta maine npr. generator, motor itd. rotorom sa kliznim prstenovima)
5 fabriki broj 20 klasa izolacionog materijala
6 oznaka naina spoja namotaja prema 21 vrsta zatite prema JUS IEC 529;
JUS N.A3.006; IEC 617-6; DIN 40900 T.6. IEC 529; DIN 40050
7 naznaeni napon 22 masa u kg odnosno t
8 naznaena struja 23 broj i godina proizvodnje
98
Namotaji jednosmernih maina
Namotaj statora
pobudni namotaj i namotaj pomonog pola
izvedeni su kao cilindrini navoji
pobudni napon tako prikljuiti da nastane
naizmenini redosled polova
namotaj pomonog pola spojiti u seriju sa
namotajem indukta, pri emu paziti na
ispravan redosled polova
kompenzacioni namotaj spojiti u seriju sa
namotajem indukta
Namotaj rotora
Jednoslojni namotaj Dvoslojni namotaj

u svakom lebu lei samo jedna strana navoja u svakom lebu lee dve strane razliitih navoja
Simboli Simboli
u formu- Znaenje u formu- Znaenje
lama lama
N broj lebova y glavni korak namotaja, korak namotaja
u broj strana navoja po lebu od prve strane navoja do prve strane
rp polni korak sledeeg navoja
p broj pari polova yN korak leba. korak namotaja meren
a broj paralelnih grana namotaja brojem lebova
k broj kolektorskih lamela yi korak namotaja meren od strane
s broj navoja navoja do strane navoja
2 broj provodnika V2 komutacioni korak, korak namotaja od
m broj faznih namotaja druge do prve strane navoja sledeeg navoja
Spiralni namotaj Talasasti namotaj

y = /i +y2
VN=
7-H.
s V ----------------
s !
n yr
L. J _______ I
[ 1 n 1 M 's n r
_ *
Ki = 2p glava
namotaja
korisna
duina
provodnika
glava
namotaja
zastavice
> "i ~ i n
kolektorska
lamela
99
Namotaji jednosmernih maina
Spiralni namotaji
2 a = 2 m p struja navoja =
2 a
; ; moraju biti celobrojni
P P P
Primeri za spiralne namotaje

Veliine Crte namotaja
Namotaj cilindrinog indukta sa est navoja po jednom generatoru
N =6
2p = 2
y =1
/) =3
y2 = 2
/n= 3
u = 1
k = s= 6
I i , j
Kolektor-----1 6 I 1 I 2 1 3 I n 5 r 6 1
Ugljene etkice
Namotaj indukta generatora, neukrten, y>0; yN ceo broj
Stepenasti namotaj, neukrten, y>0; yN racionalan broj

N =14
2p = 4
y =1
yi = 7
/2 = 6
yN = 3 ; 4
u =2
k = s = 28
I26 l2 7 |2 8 in 2 I3 I 4 I 5 I 6 I 7 | j \ 9 110111 112 113114115116117118 119120121 \ 2 2 \ 23I21I25I
100
101
Namotaji statora trofaznih maina
N
broj lebova po polu i fazi q = '2 p . m N: broj lebova
m broj faznih namotaja
namotaj sa celim brojem lebova: q je ceo broj v: skraenje koraka
namotaj sa razlomljenim brojem lebova: a je w. irina navoja u lebovima
racionalan broj (razlomak)
N
polm korak, r p = N korak navoja: y N = = r p
n d
lebni korak r N = pri skraenju: y N = r p - v = w
Primer
Namotaj na dva nivoa, navoji nejednakog oblika Namotaj na tri nivoa, navoji jednakog oblika
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 16 16 '7 18 '9 20 21 72 23 24
glave namotaja
na 3 nivoa
Spiralni namotaj sa dvoslojnim navojima Talasasti namotaj sa dvoslojnim navojima

p = 2, a = 2, yN = 1:7, neskraeni, 24 leba p = 2, a = 2, yN = 1:7, neskraeni, 24 leba
Skraeni namotaj sa razlomljenim brojem lebova Jednoslojni namotaj na dva nivoa u

i dvoslojnim navojima p = 2, q = 2V2. v = 1, spiralni Dalanderovom spoju p = 2, a = 2, 24 leba
namotaj, 30 lebova
lr
2 3 . 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
102
N am o taji rotora tro fa zn ih m o to ra
Rotor i stator imaju razliite brojeve lebova da bi dobili bolja zaletna svojstva
Primer
Kratko spojen
namotaj kratko spojen prsten
/
p= 2
N = 30
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 2^ 25 26 27 28 29 30
\ kratko spojen prsten

rotorski tap
Namotaj
rotora sa
kliznim
prstenovima
P = 2,
9 = 2 3, 3:
korak navoja
1:18/16/14. I
1 23 4 5 6 7 8 9 10 11 12 131415 1617 18 19 20 21 22 23 24 252627 28 29 30 31 32 33 3435 36
K riteriju m i za izb o r m o to ra
Preduslovi Mogunost izvedbe Preduslovi Mogunost izvedbe
Energetska Trofazna mrea Pogonsko Karakteristika brzine kretanja pri

distributivna npr. 6 kV, 3/N 50 Hz ponaanje promeni optereenja npr.
mrea 500 V, 3 ~ 5 0 H z meka karakteristika
380 V, 3/N 50 Hz tvrda karakteristika
Jednofazna naizmenina mrea karakteristika sinhronog motora
npr.15 kV,164 Hz (eleznika Uklopni Nain pokretanja, npr. otporniki
mrea) pokreta, pokreta zvezda trougao,
uslovi
230 V, 50 Hz transformator za pokretanje,
Mali napon npr. 42 V, 50 Hz stavljanje u pogon
24 V, 50 Hz pod optereenjem
Jednosmerna mrea
npr. 110V, 125V, 220 V, Vrste pogona S1 .. . S10
250 V, 440 V, 600 V
Pogonski Vrsta zatite, npr. IP 44
Brzina naznaena brzina kretanja, uslovi Klasa zatite, npr. zatita od
kretanja, vie naznaenih brzina kretanja, eksplozije, vrsta izvedbe npr. IMB3
opseg brzine opseg brzine kretanja, vrsta
kretanja upravljanja brzinom kretanja Dodatni Elektronski pretvara frekvencije,
ureaji mainski pretvara frekvencije,
Snaga naznaena snaga -
ureaji za zatitu motora,
naznaene snage,
pokretaki ureaji, prikljuni vodovi,
naznaena struja - osiguranje,
vrsta spoja, pogon, temelj
osiguranje, presek napojnog voda
103
V rste kvarova na m ain am a
Mogui uzroci
Smetnje
Kavezni motor Motor sa rotorom sa Jednosmerni motori
kliznim prstenovima
Motor se ne zalee, prekid napajanja
nema brujanja nema napona
ispao zatitni ureaj, namotaji u kvaru
pokreta ispao ili je oteen
ispao regulator pobude
Motor se ne zalee, oteen leaj

jako brujanje jedan dovod prekinut npr. osigura
Motor se ne zalee preveliki protivmoment

pod optereenjem napon mree nizak
Motor se zalee prekid u pokretau,

na mahove kratak spoj namotaja
indukta,
kratak spoj lamela
Pod optereenjem kvar u napajanju, preoptereenje

motor ne povue
potpuno rotorski tapovi slomljeni, prekidi u kolu rotora
kratko spojeni prsteni poloaj etkica pogrean,
labavi napon pada
Motor se okree poloaj etkica pogrean,

prebrzo i koleba prekinuto kolo pobudne
pri optereenju struje ili je veliki
predotpornik,
pogrean spoj
Motor se u pogonu motor je preoptereen, preoptereenje, kratki

previe greje napon je previsok ili prenizak, spojevi namotaja,
motor radi jednofazno, hlaenje neispravno
rotor strue o stator
Motor se zagreva pogrean spoj statorskog namotaja

ve u praznom hodu previsoki napon mree,
nedovoljno hlaenje pogrean smer kretanja,
ako je prikladan samo za jedan smer
Mestimino kratak spoj meu zavojima

zagrevanje prekidi u namotaju
etkice varnie etkice loe naleu,

(paziti na vlanost premali pritisak etkice,
vazduha) pogrena etkica
neokrugli klizni kolutovi neokrugli, izbrazdan

kolektor, oteene
etkice
kratak spoj lamela,
preoptereenje,
previsoka brzina kretanja
Motor prouzrokuje elektrini razlozi (nestaju pri iskljuenju),

nenormalni um oteenje leaja,
oteenje pogona,
oteenje pri prenosu energije,
neuravnoteenosti,
promene u temelju,
greka u zupastom prenosu
104
P o g o n sk e vre d n o s ti tro fa zn ih kav ezn ih m otora
sa p o v r in s kim h la e n je m 1)
/ pri /a Ma Mk
Pn n Mn n m
Tip 380 V COS <j>
kW m in '1
A
Nm % Mn Mn kg
nf = 3000 min"1
63 0,25 2765 0,71 086 66 0,81 4,3 2.3 2.3 4,1

71 0,55 2800 1,45 1.9 71 0,85 4,9 2,3 2,3 6,6
80 0,75 2850 1,83 2,5 74 0,84 6,0 2,4 2,3 8,2
80 1,1 2850 2,55 3,7 77 0,85 6,1 2,4 2,3 9,9
90S 1,5 2860 3,6 5,0 77 0,82 6.2 2,5 2,5 12,9
90L 2,2 2860 4,8 7,4 82 0,85 6,8 2,8 2,8 15,7
100L 3 2895 6,4 9,8 83 0,86 7,2 2,4 2,6 21
112M 4 2895 8,2 13 84 0,88 7,6 2,4 2,8 25
132S 5,5 2925 11.2 18 85 0,88 7,0 2,2 2,8 43
132S 7,5 2930 14,9 25 87 0,88 7,7 2,5 3,0 50
160M 11 2935 22,5 36 88 0,84 6,5 2,1 2,6 71
160M 15 2940 30 49 90 0,85 7,1 2,3 2,8 82
160L 18,5 2940 36 60 91 0,86 7,6 2,5 2,9 99
180M 22 2940 41 71 91,5 0,89 6,9 2,5 3,0 165
n, 1500 min 1
71 0,25 1325 0,79 1,8 62 0,78 3,2 1,7 1,7 4,8

80 0,55 1400 1,47 3,7 71 0,80 4,7 2,3 2,4 8,0
80 0,75 1400 1,95 5,1 74 0,80 5,0 2,5 2,6 9,4
90S 1,1 1410 2,8 7,5 75 0,81 5,0 2,1 2,5 12,3
90L 1,5 1405 .3,7 10 75 0,82 4,9 2,2 2,6 15,6
100L 2,2 1415 5,2 15 79 0,82 6,0 2,2 2,6 22
100L 3 1415 6,8 20 81 0,83 6,2 2,7 3,0 24
112M 4 1435 9,2 27 83 0,80 7,0 2,9 3,0 29
132S 5,5 1450 11,7 36 84 0,85 7,0 2,2 2,8 39
132M 7,5 1450 15,6 49 86 0,85 7,6 2,4 3,3 53
160M 11 1460 22,5 72 88 0,84 7,6 2,4 3,0 74
160L 15 1460 30 98 89 0,85 7,7 2,2 2,9 90
180M 18,5 1455 37 121 90,5 0,84 6,2 2,6 2,5 165
180L 22 1455 43 144 91,2 0,85 6,4 2,6 2,5 180
nf = 1000 min 1
71 0,25 860 0,88 2,7 60 0,72 3,0 2,0 2,0 6,3

80 0,55 900 1,84 5,8 63 0,72 3,2 2,0 2.1 9,4
90S 0,75 905 2,2 8,0 71 0,75 3,9 2,2 2.3 12.5
90L 1,1 900 3,1 12 72 0,75 4,1 2,4 2,4 15,7
100L 1,5 925 4,0 15 76 0,76 4,5 2,0 2,1 22
112M 2,2 940 5,9 22 77 0,73 5,1 2,2 2,5 25
132S 3 955 7,6 30 80 0,75 5,5 2,0 2,4 38
132M 4 960 9,5 40 83 0,76 6,2 2,4 2,8 43
132M 5,5 960 13,1 55 84 0,76 6,4 2,6 3,0 51
160M 7,5 965 18,1 74 84 0,75 6,4 2,3 3,0 73
160L 11 965 24,3 108 88 0,78 7,2 2.7 3,0 99
180L 15 970 31 148 89 0,83 5,7 2,6 2,4 170
200L 18,5 975 37,5 181 90 0,83 5,7 2,6 2,3 220
200L 22 975 44 215 90,5 0,84 5,7 2,6 2.3 235
1) Radne karakteristike treba uzeti iz kataloga proizvoaa i one ne odgovaraju

uvek standardima.
105
Karakteristike asinhronih motora 1)
Trofazni asinhroni motori sa prespojivim polovima u Dalanderovom spoju 400 V; 50 Hz
nf = 1500 / 3000 min-1 odnosno nf = 750 /1 5 0 0 min-1
n cos <p 'a Ma m

Tip Pn / r
kW m in '1 A % In Mn kg
1,0 1430 2,6 75 0.77 5,3 1,8

90S 13
1.2 2890 3,4 69 0,78 5,4 1,9
2.0 1450 4,9 78 0,80 6,6 2,1

100L 21
2,6 2850 5,6 79 0,90 5,9 2,2
4,7 1450 11 81 0,80 6,5 2,4

132S 65
5,7 2920 13 76 0,88 7.0 2,3
0,7 710 2,5 69 0,67 4,2 2,2

100L 21
1.4 1370 3,2 74 0,92 4,3 1,6
1.6 700 5,7 68 0,64 4,1 2,4

112M 34
2,9 1400 6,1 79 0,92 5,0 2,0
3,5 710 11 78 0,65 4,3 2,2

132M 79
6,0 1420 13 79 0,89 5,8 2,3
Trofazni motori sa rotorom sa kliznim prstenovima 400 V; 50 Hz; nf = 1500 min 1 odn. n, = 1000 m in'1
Mk
r? >
Pn n /n n COS <p /ro t m
O
Tip
kW m in '1 A % Mn A kg
90S 0,75 1370 2,1 73 0,74 2,6 115 5,4 15,6

90L 1,1 1380 3,1 74 0,74 2,7 150 5,5 19,5
100L 2.2 1400 5,5 77 0,79 2,9 150 10,5 30
132S 4 1425 9,2 82 0,81 3,3 150 15 70
132M 5,5 1440 12,5 83 0,80 3,5 180 22 86,5
160M 7,5 1440 16 86 0,81 3,6 180 27 131
100L 0,75 900 2,2 73 0,72 2,0 80 6,0 27,5

100L 1,1 900 3,2 73 0,72 2,0 80 8,0 33,5
132S 2,2 910 5,9 77 0,74 2,5 80 16 61
132M 4 930 12 75 0,69 2,7 120 22 87
160M 5,5 930 16 76 0,70 2,7 150 24 132
160L 7,5 935 21 76 0.71 2,7 230 21 161
Jednofazni naizmenini motori sa pogonskim kondenzatorom, 230 V, 50 Hz

nf = 3000 min-1 odnosno nf = 1500 min-1
Pn n In COS <p Ja Ma CB Uc m
Tip
kW min-1 A In Mn aF V kg
63 0,120 2800 1,2 0,9 3,0 0,6 4 400 5

71 0,3 2760 2,4 0,98 3,0 0,45 10 400 7
71 0,5 2790 3,6 0,95 3,5 0,46 12 400 8
80 0,9 2800 6,2 0,95 4,0 0,35 20 400 11
90S 1.1 2740 7,4 0,97 3.4 0,38 30 400 14
90L 1.7 2700 11 0,97 3,5 0,35 40 400 17
63 0,12 1390 1,3 0,98 2 0,54 5 400 5

63 0,18 1390 1,85 0,86 2,8 0,51 6 400 5
71 0,3 1380 3 0,92 2,6 0,52 12 400 8
80 0,55 1380 4,2 0,91 3,3 0,64 16 400 11
90S 0,9 1370 6,0 0,97 3,3 0,38 30 400 14
90L 1.25 1380 8,5 0,95 3,8 0,42 40 400 17
1) Karakteristike maina treba uzeti iz kataloga proizvoaa i one ne odgovaraju

uvek standardima
106
Standardne dimenzije trofaznih kaveznih motora IEC 72; HD231 S1;
DIN 42673 T.1
(izvedbe IM B3) sa povrinskim hlaenjem CENELEC 2B; DIN 42673 T.4
Podaci vae i za oblike izvedbe IM B6 , IM B7, IM B 8 ,

IM V5, IM V 6
* XA, h XB t Y r
h a b W1 s XA XB Y Z
Tip mm mm mm mm mm mm mm mm
56 56 71 90 36 M 5 62 104 174 166

63 63 80 100 40 M 6 73 110 210 181
71 71 90 1 12 45 M 6 78 130 224 196
80 80 100 125 50 M 8 96 154 256 214
90S 100 286
90 140 56 M 8 104 176 244
90L 125 298
100L 100 140 160 63 122 194 342 266
M10
112M 112 140 190 70 134 218 372 300
132S 140 406
132 216 89 M10 158 232 356
132M 178 440
160M 210 542
160 254 108 M12 186 274 480
160L 254 562
180M 241 602
180 279 121 M12 208 312 554
180L 279 632
200L 200 305 318 133 M16 240 382 680 600
225S 286 764
225 356 149 M16 270 428 675
225M 311
250M 250 349 406 168 M20 300 462 874 730
280S 368 984
280 457 190 M20 332 522 792
280M 419 1036
315S 406 1050
315 508 216 M20 372 576 865
315M 457 1100
d x / mm Snaga kW
Tip
3000 -min
5- 1500d 3000 min 1 5 0 0 -^ - 1 0 -mm
r-
min; mm 75 i
9x20 0.09/0.12 0.06/0.09 - -
56
63 11x23 0.18/0.25 0.12/0.18 - -
1 0.37/0.55 0.25/0.37 -
71 14x3 0
0.55/0.75 0.37/0.55 -
80 19x40 ! 0.75/1.1
1.1___ 0.75 -
90S 1.5
2 4 x5 0 -
90L 2 .2 1,5 1.1
100L 3 2.2/3 1,5 0.75/1.1
2 8 x6 0
112M 4 4 2 ,2 1.5
132S 5.5/7.5 5,5 3 2 ,2
3 8 x8 0 _
132M 7,5 4/5.5 3
160M 11/15 11 7.5 4/5.5
4 2x1 1 0
160L 18.5 15 11 7.5
18,5 _ _
180M 22
48x1 1 0 -
180L 22 15 11
200L 55x1 1 0 30/37 30 18,5/22 15
225S _ 37 - 18.5
55x1 1 0 6 0x1 4 0
225M 45 30 22
250M 60x1 4 0 65x1 4 0 55 37 30
280S 75 45 37
65x1 4 0 75x140
280M 90 55 45
315S 110 75 55
65x1 4 0 80x1 7 0
315M 132 90 75
107
IEC 947-1, IEC 947-4-1; EN 60947-1;
K ateg o rije u p o tre b e n is k o n a p o n s k e
EN 60947-4-1; DIN VDE 0660 T.100, T.102;
rasklo p n e o p rem e IEC 947-3; EN 60947-3, DIN VDE 0660 T.107
Zatita i kontaktori
Uslovi ukljuenja i iskljuenja
upotrebe 1a Ur ') L broj radnih
cos (p / Primena
1 Ue 7 f m s ciklusa
omsko optereenje, malo induktivno
AC - 1 1,5 1,05 0,8 50 optereenje, otpornike pei
motori sa kliznim prstenovima,
A C -2 4,0 1,05 0,65 50 putanje u rad, iskljuivanje
0,45 < 100 A kavezni motori, putanje u rad,
A C -3 8.0 1,05 iskljuivanje, prigodno koraanje
0,35 > 100 A ili protivstrujno koenje
0,45 < 100 A kavezni motori, putanje u rad,
A C -4 10,0 1,05 50 iskljuivanje, protiv strujno koenje,
0,35 >100 A promena smera, koraanje
aparati za domainstvo sa malim
AC - 7a 1,5 1,05 0,8 50 induktivnim optereenjem
0,45 < 100 A
AC - 7b 8,0 1,05 50 motori u aparatima za domainstvo
0,35 >100 A
DC -1 1,5 1,05 1,0 50 omska ili mala induktivna optereenja
motori sa paralelnom pobudom,
D C -3 4,0 1,05 2,5 50
sve vrste pogona
motori sa rednom pobudom,
DC - 5 4,0 1,05 15,0 50
sve vrste pogona
Uslovi ukljuenja
0,45 < 100 A
A C -3 10,0 1,05 2) 50 vidi gore
0,35 > 100 A
0,45 < 100 A
AC - 4 12,0 1,05 2) 50 vidi gore
0,35 > 100 A
Sklopka, rastavlja, sklopka-rastavlja
ukljuenje iskljuenje Broj
Kategorije radnih Primena
upotrebe /e A J a 1) Ur cos (p L J c 1) Ur cos (p L
- m s ciklusa
-m s
Ue Ue
AC - 21 A 3) sve omsko optereenje,
vrednosti 1,5 1,05 0,95 1.5 1,05 0,95 5 neznatno preopter.
AC - 21 B
A C -2 2 A 3 ) sve omsko-induktivno
3 1,05 0,65 3 1,05 0,65 5 optereenje
AC - 22 B vrednosti
AC - 23 A3) 0 < /e < 100 A 10 1,05 0,45 8 1,05 0,45 5 ukljuivanje /isklju-
AC - 23 B 100A</e 10 1,05 0,35 8 1,05 0,35 5 ivanje motora
DC - 21 A 3) sve omsko
1,5 1,05 1 1,5 1,05 1 5
DC - 21 B 3) vrednosti optereenje
DC - 22 A 3) sve motori sa paralel-
4 1,05 2,5 4 1,05 2,5 5
DC - 22 B vrednosti nom pobudom
DC - 23 A 3) sve motori sa rednom
4 1,05 15 4 1.05 15 5
DC - 23 B vrednosti pobudom
') ê- izmerena radna struja 21 U

' j j - : moe imati slabljenje od 20%
lc'. struja pri iskljuenju
Ue: izmeren radni napon 3)A : uestalo aktiviranje
U,: povraini napon B : aktiviranje po potrebi
108
Naznaeni naponi i ispitni naponi
DIN 40030: DIN VDE 0530 T.1
elektrinih maina
Naznaeni naponi ispitni naponi
Jednosmerni naponi za motore koji se Vrsta maine Ispitni napon (efektivna vred.)
napajaju preko pretvaraa u V
P < 1 kW odn. 1 kVA 2 Un + 500 V
Prikljuak na mreu ili U < 1 0 0 V
jednofazni | trofazni
P < 10 MW odn. 10 MVA 2 Un + 1000 V
230 400 230 400 480 | 690 P > 10 MW l/< 2 4 kV 2 Un + 1000 V

odn. 10 MVA prema sporazumu
150 U > 24 kV
170
230 nezavisan pobudni namotaj, 2 U, + 1000 V > 1500 V
260 260 jednosmerna struja
300
400 pobudni namotaj (Jt < 500 V 10 Un najm. 1500 V
460
520 sinhronih maina U t > 500 V 4000 V + 2 U f
600
PO
C
+
<
namotaj rotora motora sa
o
o
o
700
C
kliznim prstenovima
<
o
o
o
800
Preporuivi pobudni napon u V pobudne maine 2 Un + 1000 V najm.1500 V
180 180 180 180 mainski slogovi i oprema odgovara vrsti upotrebljene
310 310 310 maine i opreme
420
Mainski slogovi
Mainski Pogonski Primena
Generator Osobine
slogovi motor
Motor- Kavezni motor Trofazni U generatoru se stvara trofazni Napajanje

generator ili sinhroni sinhroni naizmenini napon druge elektrinom
motor generator visine i frekvencije energijom tro-
faznih brzohod-
nih motora
Naizmenini Trofazna struja mree pretvara se Napajanje

sinhroni u elezniki naizmenini napon eleznike
generator od 16 2/3 Hz mree
Jednosmerni Jednosmerni generatori su robusniji Leonardov pret-

generator od popluprovodnikih ureaja za vara, generator
napajanje elektrinom energijom za zavarivanje
A sinhroni Kavezni Maina sa Mrea 1, fs Asinhroni Napajanje

str
pretvara motor rotorom sa 1L1 1L2 1L3 pretvara elektrinom
frekvencija kliznim energijom
prstenovima trofaznih
brzohodnih
motora, npr.
kao glodalice
i builice
109
110
S kraenice za izvedene o b like
IEC 34-7; HD 53.751; DIN IEC 34 T.7
i m ontau m aina
Oznaavanje oblika izvedbe mogue je Kod II
prema kodu I i kodu II IM
osnovni znak,
Kod II se primenjuje samo kada vidi gore _ X
kod I nije dovoljan izvedbeni-------------------------
Primer: oblik vrsta uvrenja
Oznaavanje po kodu I i i uleitenja
kodu II maine sa: poloaj kraja
ajvodoravnim poloajem osovine osovine i uvrenja
b)dva titnika leaja i nogama postavljenim dole vrsta kraja osovine ---------
cjslobodnim cilindrinim krajem osovine levo
d)za montau na temelj Brojka Izvedba
Kod I sa titnicima leaja i uvrenjem

u podnoju
osnovni znak IM B sa titnicima leaja i uvrenjem
za podatak o u podnoju i prirubnicama
obliku izvedbe
uvrenje prirubnicama, sa titnicima
duina leaja prirubnice na titniku leaja
osovine uvrenje prirubnicama, sa titnikom
podatak o uvrenju
kraja osovine itd. leaja prirubnice na kuitu
bez leaja, bez titnika leaja
Slovo Objanjenje sa titnikom leaja i noseim leajem
Maine sa titnicima leaja i bez titnika, samo sa noseim leajem
vodoravnom osovinom uspravne maine, koje ne pripadaju
Maine sa titnicima leaja i pod 1 do 4
uspravnom osovinom maine sa posebnom vrstom uvrenja
Slika i oznaka Slika i oznaka

Objanjenje Objanjenje
Kod I Kod II Kod I Kod II
nozno ucvrscenje, uvrenje sa

vodoravni poloaj, prirubnicama,
dva titnika leaja vodoravni poloaj,
sa nogama dva titnika leaja,
ugradnja sa
IM B3 IM 1001 IM B5 IM 3001 prirubnicama
nono uvrenje, nono uvrenje,

vodoravni poloaj, vodoravni poloaj,
dva titnika leaja dva titnika leaja
sa nogama, sa nogama,
zidno uvrenje zidno uvrenje
IM B6 IM 1051 IM B7 IM 1061
nono uvrenje, posebno uvrenje.

dva titnika leaja, bez nogu, jedan
vodoravni poloaj, titnik leaja,
f tavansko vodoravni poloaj,
uvrenje uvren na stalku
sa nogama
IM B8 IM 1071 IM B9 IM 9101
ucvrscenje sa nono uvrenje,

prirubnicama, vodoravni poloaj,
vodoravni poloaj, podignute noge,
+ bez nogu, dva dva titnika leaja,
titnika leaja, podno uvrenje
ugradnja sa
leve strane
IM B10 IM 4001 IM B20 IM 1101
111
Skraenice za izvedene oblike IEC 34-7; HD 53.751; DIN IEC 34 T.7
i montau maina
Slika i oznaka Slika i oznaka
Objanjenje Objanjenje
Kod I Kod II Kod I Kod II
posebno uvrenje, posebno uvrenje,

j= n vodoravni poloaj, uspravni poloaj,
T fe? bez nogu, jedan
bez nogu, dva
cn
^ 3 titnika leaja, sa titnik leaja,
grebenastim [ ; i ugradnja odozgo
IM B30 IM 9201 uvrivanjem IM V9 IM 9131
nono i uvrenje uvrenje sa
R ri---- h !,. prirubnicama,
J sa prirubnicama,
_L_. vodoravni poloaj uspravni poloaj,
I
0 3 I sa nogama,
dva titnika leaja
bez nogu, dva
titnika leaja.
IM B35 IM 2001 IM V10 IM 4011 ugradnja odozdo
r~ i uvrenje sa uvrenje sa
prirubnicama, prirubnicama,
i uspravni poloaj,
- is b - uspravni poloaj,
bez nogu, dva bez nogu, dva
titnika leaja, titnika leaja,
IM V1 IM 3011 ugradnja na pod IM V14 IM 4031 ugradnja odozgo
uvrenje sa nono uvrenje
h
prirubnicama, sa prirubnicama,
uspravni poloaj, i i uspravni poloaj,
bez nogu, dva l' sa nogama, dva
titnika leaja,
VAlt| V/ titnika leaja
IM V2 IM 3231 ugradnja na pod IM V15 IM 2011
uvrenje sa bez leaja i titnika
prirubnicama, leaja, vodoravni
uspravni poloaj, poloaj, bez kuita,
bez nogu, dva sa rotorom
titnika leaja, i osovinom
ugradnja na pod IM 5002
IM V3 IM 3031
uvrenje sa sa titnikom leaja
prirubnicama, i noseim leajem,
uspravni poloaj, vodoravni poloaj,
b sa nogama,
bez nogu, dva
titnika leaja, bez postolja
IM V4 IM 3211 ugradnja odozgo IM 6000
nono uvrenje, bez titnika leaja,
Z$J uspravni poloaj, sa noseim leajem,
bez nogu, dva vodoravni poloaj,
s titnika leaja, sa nogama,
zidno uvrenje dva nosea leaja
IM V5 IM 1011 IM 7201
nono uvrenje, posebno uvrenje,
uspravni poloaj, uspravni poloaj
sa nogama, dva sa radijalnim
titnika leaja, leajem odozgo,
& zidno uvrenje bez aksijalnog
t t leaja, sa osovinom
IM V6 IM 1031 IM 8011
posebno uvrenje, posebno uvrenje,
3 P uspravni poloaj,
bez nogu, jedan
< 3-
vodoravni poloaj,
bez nogu, dva
P T P titnik leaja, titnika leaja,
ugradnja odozdo ugradni tip
IMI \V8
70 T
IM 9111 IM 9001
112
113
Trofazni transform atori - HD 398.1. HD 398.1 S1;
DIN VDE 0532 T.1, T.4; HD 398.4.
pojm ovi, karakteristine veliine, sprege HD 398 4 S1; DIN VDE 0532 T.4
Pojmovi Namotaji
Naznaeni napon U: prikljueni napon ili
napon praznog
Naznaena struja I: struja pri naznaenom 1U1
optereenju 1U2
Naznaeniodnos U >>qc 2U1
transformacije u = , ( 2U2
U US
Naznaena snaga Sn = U I S 3
Namotaj vieg napona (OS namotaj):
2U2 2U1
namotaj predvien za najvii
naznaeni napon 2V2 2V1
Namotaj nieg napona (US namotaj):
namotaj predvien za najnii
naznaeni napon
Vii napon Uos
Nii napon U\js
Gubici praznog hoda (gubici u
gvou PVFg) kod praznog hoda,
uzeta aktivna snaga
Gubici kratkog spoja (naznaeni gubici u
namotaju Pvcu) mere se pri ispitivanjima
gubitka kratkog spoja
Naponsko ponaanje pri optereenju:
jednopolno sa faznim vrednostima
(vektorski dijagram, vidi str. 113)
Stepen iskorienja (Ppr = predata snaga)
n= Sprega 4
âb + ^vFe + ^v'Cu
Godinji stepen iskorienja
âb
na~w at>, w Fe, wCu
Vienamotajni transform ator
transformator ima vie od dva namotaja
Oznaka spoja prikazuje spoj
OS - namotaja i spoj US - namotaja
(malo slovo) i fazni pomeraj izmeu
vieg i meg napona,
sprega trougao D ili d
sprega zvezda Y ili y
sprega cikcak z
izvedeno zvezdite N ili n
Karakteristini broj x 30 jednak je
uglu faznog pomeraja
114
115
JUS N.H1.606; IEC 606;
Paralelno spajanje energetskih transformatora DIN VDE 0532 T. 10
Uslovi Namotaji
jednaki naznaeni naponi

grupe sprega moraju odgovarati jedna drugoj, Sistem 2
npr. jednaki karakteristini brojevi, vidi sliku
jednak odnos transformacije
(unutartolerancija)
priblino jednak napon kratkog spoja
odnos naznaenih snaga
Sn1 < _3 Sistem 1

Sn2 ' 1
Za podelu optereenja vai:

S, _ S1n UK2 Sistem 2
S2 S2n l/ki
Sistem 1
Vrste hlaenja transformatora JUS IEC 76-2; IEC 76-2; DIN VDE 0532 T.2
O D A F
unutranje f rashladno sredstvo------------ -T kretanje rashladnog sredstva j spoljanje

hlaenje [ kretanje rasladnog sredstva ------- rashladno sredstvo J hlaenje
Skraenica Rashladno sredstvo Skraemca Kretanje rashladnog sredstva

O mineralno ulje ili sintetika tenost za N prirodno
hlaenje i izolaciju (goriva) F prinudno (ulje nije usmereno)
L sintetika tenost za hlaenje i prinudno (ulje je usmereno)
D
izolaciju (nije goriva)
G gas
W voda
A vazduh
Ispitivanje energetskih transformatora ju s n hi 606; ie c 606; d in v d e 0 532 t 10
Ispitivanje energetskih transformatora Ispitivanje tipa
(Obrazac za izvetaj o ispitivanju vidi merenje zagrevanja

JUS N.H.606; IEC 606; DIN VDE 0532 T.10) ispitivanje napona
Komadno ispitivanje Specijalna ispitivanja
merenje otpornosti namotaja dielektrina specijalna ispitivanja

merenje odnosa transformacije i merenje nulte impendanse
dokaz polariteta ili grupe sprege ispitivanje izdrljivosti na kratak spoj
merenje napona kratkog spoja, odreivanje nivoa buke
impedanse i gubitaka merenje harmonika struje praznog hoda
merenje gubitaka i struje praznog hoda merenje sopstvene potronje motora
dielektrina komadna ispitivanja ventilatora i uljne pumpe
ispitivanje regulacionih preklopki
116
O zn ake p rik lju a k a tra n s fo rm a to ra HD 398.4, HD 398.4 S1; DIN VDE 0532 T.4
1 1 Trofazni transformatori sa dva namotaja,

T T
grupa sprege YNynO
namotaj krajevi namotaja

prikljuak
provodnika
Brojka Namotaj
namotaj 1 (npr. namotaj vieg napona)

namotaj 2 (npr. namotaj nieg napona)
namotaj 3
Slovo Prikljuak p ro v o d n ik a 11
U spoljanji provodnik 1 Dopunski transformator sa pobudnim namotajem u

V spoljanji provodnik 2 sprezi trougao, grupa sprege III d5
W spoljanji provodnik 3
N neutralni provodnik
Brojka Krajevi namotaja
1 poetak namotaja
2 kraj namotaja
3 izvod
4 izvod
kontinuirano brojanje
Vidi takoe JUS IEC 445; IEC 60445; Jednofazni transformator sa tri namotaja,
EN 60445; DIN EN 60445 grupa sprege I. iO; iO
fazni namotaj sa izvodima u sredini motora
3 U 5 6 7 8
1) Ako su sumnje iskljuene, tada slovo

moe izostati.
N a tp isn e plo ice tra n s fo rm a to ra hd 398 4 , h d 398 4 s i : d in v d e 0532 t a
Osnovni podaci JUS N.H1.606; IEC 606;

DIN VDE 0532 T.10
vrsta transformatora VDE broj

Ime ili znak proizvoaa ime proizvoaa fabriki broj
godina proizvodnje broj faza
Tip Nr God. proiz. VDE 0532
naznaena snaga naznaena frekvencija
Naz snaga kVA 160 Art LT Naz. frekv. Hz 50
naznaeni napon naznaene struje
Naz napon 1 20 400 Grupa sprege Yzn 5
grupa sprege naznaeni napon
V 2 20 000 400 Um kV 24/1,1
ukupna masa kratkog spoja
3 39 600
masa ulja
Naz. struja A 4,62 231 Klase izolac. materijala
Naz. nap. krat. spoja % 4,1 Traj. str. krat. spoja kA
Vrsta zatite
Dodatni podaci
Traj. krat. spoja max. s 2
Naln hladenja ONAN
klase izolacionog nadtemperatura
Ukupna masa 11,0 10,27
materijala vrsta izvoda
ema spoja transportna masa
karakteristini podaci
Natpisna ploica uljnog transformatora o priboru
sa preklopom izolaciona tenost
117
JUS N.H8.010, JUS N.H8.020, JUS N.H8.021, JUS N.H8.022,
Specijalni transformatori JUS N.H8.023, JUS N.H8.024; IEC 742; DIN VDE 0550

Vrsta i simbol Oznaka odnosno simbol Osobine Primena
6
Bezbednosni transfor- U1n < 1 000 V zatitna mera
i zatitni mator za u,2n 500 V odvajanja
transformatori razdva- U2n s 250 V (promenljiv. mesta) vidi Poglavlje 4
-
janje
upravljaki
9 zatitno izolovan
ugraena utinica
U7 250 V kontaktorsko
transformatori upravljanje
transformatori U2 < 50 V, U2n = 42 V zatitna mera

malog napona U2n = 24 V zatite malih
transformatori otporni napona
prema kratkom spoju vidi Poglavlje 4
transformatori jedan ili vie galvanski odvojenih elektrini aparati

za prikljuak ( ( J j sekundarnih namotaja
na mreu
transformatori U2 S 12 V. U2 = 3 V/5 V/8 V/12 V kuni signalni

transformatori uslovno
za zvonca samo jedan primarni napon ureaji
otporni prema kratkom
spoju
transformatori <^> U2 24 V, zatitno izolovan, deije elektrine
za igrake moe se otvoriti samo igrake
specijalmm alatom
D U
transformatori
Ul I zatitno izolovan u posebnim
transformatori
nisu otporni prema
za rune
svetiljke 9> prostorima
transfor- U2 24 V, zatitno izolovan, odleivanje

kratkom spoju
matori za jedan izlazni napon zaleenih
otvoreni oklopljeni odleivanje = 5 = d vodovodnih cevi
transfor- U2 S 24 V. u posebnim medicinski
matori za
medicinske
med sluajevima 6V,
zatitno izolovan
aparati
svrhe
transformatori U2 = 5; 7; 10; 14 kV primarni i ureaj za
za paljenje
transformatori
Q> h sekundarni namotaj galvanski
odvojen
loenje
gasom ili uljem
U2 S 70 V, U2 S 42 V u uskim elektronsko
za zavarivanje posudama sa I se moe upravljati zavarivanje
rasipni transformator bezuslovno otporni prema reziva, igrake,
kratkom spoju zatitni transfor-
U|'0//o S 1 0 0 /o matori i transfor-
ugraena velika matori za paljenje,
rasipna induktivnost transformatori
za fluorescentne
svetiljke
autotransformatori nema galvanskog odvajanja kada je U, = U2

S D = U2 / 2; U , > U 2, U2 > U ,
u.
Sn = Sn I 1 SR=sn'1-^
nema galvanskog odvajanja pokretanje
trofaznih
motora
118
4 Postrojenja
Elektrane.........................................................120 Uzemljiva.......................................................169
Primarne akumulatorske baterije...................122 Izjednaenje potencijala.................................170
Olovni akumulatori..........................................124 Zatitnemere.................................................. 171
Hermetike Ni-Cd elije................................. 126 Distributivni sistemi, tipovi mrea...................172
Hermetike Nikl-metalhidrid elije................. 126 Zatita od opasnih struja krozovejetelo.... 173
Punjenje hermetikih akumulatora................ 127 Proveravanje elektrinih instalacija............... 175
Nazivni naponi.vrstemrea.tipovi stubova ..128 Zatita ZUDS zatitnom sklopkom pri
Nadzemni vodovi, kablovi.............................. 129 pulsirajuojjednosmernoj struji kvara..... 176
Vodovi i kablovi............................................... 130 Spreavanje nesrea......................................177
Padovi napona i gubitak snage......................130 Pravila o radovima u elektrinim
Kablovi............................................................ 131 postrojenjima.............................................. 178
Mrea niskognapona......................................132 Gromobranske instalacije.............................. 179
Vodovi............................................................. 133 Prostorije sa elektrinim instalacijama.......... 180
Naini polaganja............................................. 135 IP-zatita - zatita ureaja od dodira,
Polaganje vodova........................................... 136 stranih telaivode ......................................184
Zatita vodova................................................ 136 Elektrini ureaji za podruja
Koordinacija prekostrujnih ugroena eksplozijom................................ 185
zatitnih ureaja......................................... 137 Nacionalna i meunarodna
Prenos snage preko vodova i kablova........... 138 standardizacija........................................... 186
Postrojenja za kompenzaciju CE-oznaavanje............................................. 187
reaktivne snage.......................................... 139 Ispitne oznake na elektrinim ureajima
Oznaavanje prikljuaka ureaja iaparatima.................................................. 188
i provodnika................................................ 141 Grafiki simboli u elektrotehnici......................189
Boje tastera, indikatora i tastera Opravka i modifikacije elektrinih aparata .... 191
sa svetlom...................................................142
Otklanjanje radio smetnji................................ 192
Kontaktori i releji....................... 142
Elektromagnetska kompatibilnost (EM C).... 193
Oznake prikljuaka i karakteristine brojke
Delovanja elektrinih i magnetskih polja,
niskonaponskih rasklopnih aparata.......... 143
linazatita................................................. 194
Elektromagnetni releji.....................................144
Zatita od zraenja..........................................195
Rasklopni aparati............................................ 145
Utini pribor.....................................................196
Razdelnici, kune instalacije.......................... 147
Toplotne pumpe.............................................. 197
Zatita od prenapona......................................148
Klimatizacija....................................................198
Topljivi osigurai............................................. 149
Priprema tople vode, potronja tople vode... 199
Sklopke za zatitu vodova (LS )......................151
Elektrini poret..............................................200
Sklopka za zatitu od struje kvara.................. 151
Mikrotalasni aparati........................................201
eme instalacija sa instalacionim
sklopkama.................................................. 152 Aparati za hlaenje i zamrzavanje................. 201
eme instalacija sa elektromagnetnim Prikljune snage aparata............................... 201
sklopkama.................................................. 153 Znaci u formulama i pojmovi iz
eme instalacija sa potamljivaima............... 154 tehnike osvetljenja..................................... 202
eme instalacija sa potamljivaima, Proraun osvetljenja za
senzorskim spojevima i senzorima........... 155 unutranje prostorije.................................. 203
eme kunih komunikacija............................ 156 Nazivna osvetljenost...................................... 204
Tehniki sistem zgrada....................................158 Postupak prorauna osvetljenosti................. 204
Tehniki sistem zgrada (E IB )..........................159 Proraun ulinog i ostalog
Frekvencijska i talasna podruja....................161 spoljanjeg osvetljenja.............................. 204
Prijemne antene............................................. 162 Krive raspodele svetlosne jaine................... 205
Antenska postrojenja......................................163 Podela svetiljki................................................ 206
Antene za satelitski prijem.............................. 164 Oznaavanje sijalica.......................................207
Satelitski prijem.............................................. 165 Boje svetlosti.................................................. 208
Postrojenja za satelitski prijem.......................165 Veliine sijalica............................................... 209
irokopojasna komunikacija.......................... 166 Kompaktne fluorescentne sijalice................. 210
irokopojasni prikljuci...................................167 Halogene sijalice sa arnom niti.................... 210
Elektrine instalacije u stambenim Spojevi fluorescentnih sijalica........................211
zgradama................................................... 168 Spojevi sijalica sa metalnim parama..............212
119
E le k t r a n e
1. Termoelektrana (mrki ugalj)

Primer: Niederaussen, blokA do H, 2700 MW Podaci o elektrani
Turbine (8) Generatori (8) Transformatori (8) (zaokruene veliine)
P,_2 = 150 MW S,_2 =214 MVA T 1-2: je 1 x 200 MVA Proizvodnja energije
P3_6 = 300 MW S3_6 = 400 MVA 220/10,5 kV (maksimum): 64,8 mil.kWh/dan
P7_8 = 600 MW S 7_g = 780 MVA T 3 -6 je 2 x 200 MVA Potronja:
n = 3000 min-1 U]_2 = 10,5 kV 220/21 kV sirovi ugalj: 73000 t/dan
U3_8 =21 kV T 7-8. po fazi sirova voda: 148000 m/dan
Parna turbina:
/,_ 2 = 11,8 kA 266 MVA sopstvena potronja energije
Deo visokog,
^3-6 =11 kA 400/21 kV 3,63 mil. kWh/dan
srednjeg i niskog
l 7_g = 21,5 kA Taloenje pepela (kotlovski i
pritiska
cos <p= 0,75 filtarski pepeo): 4600 t/dan
2. Termoelektrana (kameni ugalj)

Primer: Ibbenbiiren, blok B, 770 MW
Turbina Generator Transformatori (3) Podaci o elektrani
P = 745 MW S = 850 MVA T 1: 800 MVA Koliina vode, odnosno pare u
n = 3000 min-1 U = 21 kV 220/21 kV turbini: 2160 t/h
/ = 21 kA T 2: 80/40/40 MVA Odravanje istog vazduha:
Parna turbina: elektrofilter
cos ip = 0,876 10/21 kV
Deo visokog, Odsumporavanje dimnih
(tronamotajni
srednjeg i niskog gasova sa nastajanjem
transformator)
pritiska
T 3: 40 MVA kalcijum-sulfita
110/10 kV (proizvodnja gipsa)
Hidroelektrane
3. Protona hidroelektrana
Primer: Koblenz (elektrana na Mozelu), 16 MW
Turbine (4) Generatori (4) Transformatori (2) Podaci o elektrani
P,_2 = 3,22 MW S,_4 = 4 MVA T 1: 6,3 MVA Visina neto pada: 4,15 m
n =71 ,5 m in _1 4 = 1 0 ,5 kV 20/10,5 kV Nominalni protok vode po
rj = 83,5 % /,_4 = 0,22 kA T 2: 10 MVA turbini: 95 m3/s
Kaplanova turbina: cos Ip = 0,7 20/10,5 kV Godinja proizvodnja (prosek):
vertikalna osovina n = 9 1 ,6 % 62 GWh
4. Reverzibilna elektrana
Primer: Herdecke 160 MW
Turbine (4) Generatori (4) Transformatori (4) Podaci o elektrani
P,_4 = 35,7 MW Si_4 = 40 mVA T 1-2: 40 MVA Visina neto pada: 155m
n = 300 min-1 U , _4 = 11,25 kV 110/11,25 kV Akumulacioni bazen
Protok vode / , ^ = 2,05 kA T 3-4: 40 MVA Korisna sadrina: 1,53 mil m3
po turbini: 25,8 m3/h cos (p = 0,8 220/11,25 kV Energetska sadrina: 540 MWh
t] - 66 % Vreme pumpanja: 7,5 h po
punjenju
Fransisova spiralna (Pumpno-
Vreme pranjenja (puno
turbina akumulacioni
optereenje) 4,5 h
stepen iskorienja) Prosena godinja proizvodnja:
200 GWh
5. Gasna elektrana (zemni gas)
Primer: Meppen, 600 MW
Turbina Generator Transformatori (5) Podaci o elektrani
P = 600 MW S = 780 MVA T 1~3 po fazi Polje zemnog gasa onebek
n = 300 min-1 U =21 kV 266 MVA (Holandija) s=40km
/ = 21 kA 400/21 kV Cevovod: d=600mm
Parna turbina: cos <p = 0,77 T4 200 MVA Pritisak gasa: p=40 bar
Deo visokog, 110/21 kV Potrebna koliina gasa za
srednjeg i mskog nominalnu snagu: 180 000 m3/h
T 5: 40/20/20 MVA
pritiska 6,3/21 kV Odsumporavanje gasa
120
Elektrane
6. Nuklearna elektrana
Prim er: Grohnde 3850 MW (Termika snaga reaktora)
Turbine (4) Generator (1) Transformatori (2) Podaci o elektrani
Turbinski blok sa S=1560 MVA Si 2 = 750 MVA 4 glavne pumpe

jednim delom P=1394 MW 27/420 kV rashladnog sredstva sa
visokog i tri dela (Snaga na izlazu protokom 20161 kg/s
niskog pritiska generatora)
0,^=1500 min'1 U=27 kV; Naznaena snaga motora
meupregrejavanje cos <p=0,87 po pumpi 7350 kW
na i9=240cC n=34,4% Protok vode za
(svedeno na nazivnu hlaenje 48 m3/s
snagu postrojenja)
7. Solarna elektrana (Probno postrojenje)
Principijelna ema
Grupe modula T1- T5 Napajanje mree

M M 20 kV
n
Nazivna snaga
25 kW
Transformator'
0 0 0,4/20 kV
Postrojenje za
kompenzaciju
reaktivne struje
Naizmenini Naizmenini pretvara Naizmenini r^ * 6 n a izm e n i n ih p ^ r^-p
pretvara 80 kW pretvara / pretvaraa ~Y ~ /
74 kW V voen od mree 74 kW T T 1 .3 d o 5 k W V t
automatski voen X za male X X
voden 'i 230/400 V Naizmenini naponL od mree f* sisteme_______ -f'
1
Prim er: Kobern-Gondorf 344 kW
Solarna polja fotonaponskih-postrojenja Podaci o elektrani
3olje Veliina Broj ^max Pn Un Struktura silicijuma u solarnim modulima:

u V u A multikristalni: (poljaA, B 1, B2.T1)
u m2 modula u kW p1) u kW
monokristalni: (polja C 1, C2, T4)
A 1109 2244 100 74 354 208 amorfni (polja T2, T3)
B1 555 1122 50 37 354 104 Nazivm jednosmerni
B2 538 966 58 43 373 114 napon: 400 V (polja A -C 2)
C1 601 1584 64 46 381 124 40 - 400 V (ispitna polja)
C2 259 720 38 28 375 78 Jednosmerna vrna snaga: 344 kW
T1 122 250 11 8,2 80 102 Naizmenina nazivna snaga: 255 kW
T2 100 192 5,8 4,3 176 12 Trajanje pogona: ca 3900 h/g
97 224 42 91 Trajanje pogona (puna snaga): ca 100 h/g
T3 5,1 4,0
T4 98 48 10,4 7,7 307 25 Napajanje iz mree (1989) 203 MWh/g
T5 13 6 1,4 0,9 276 4 Godinji stepen iskorienja
( = stepen iskorienja postrojenja) 6,7 %
1) u kWp = Kilovat vrno, tj. sabrana jednosmerna vrna Nominalni stepen korisnosti
snaga modula sveden na vrnu snagu 4,1 do 13,3 %
Angaovanje elektrana
Elektrane osnovnog optereenja Elektrane prosenog optereenja Elektrane vrnog optereenja
Konstantna odata snaga Promenjiva odata snaga Pokrivanje vrhova optereenja

Izvori energije: mrki ugalj, Izvori energije: kameni ugalj, Izvori energije: voda u pumpnim
tekua voda, nuklearna energija nafta, zemni gas akumulacijama, zemni gas
Vrste turbina
Kaplanova Fransisova Parna kondenzaciona turbina
niski padovi (do 40 m) visoki padovi (do 350 m) deo visokog pritiska
vertikalna osovina ili osovina opadanje stepena iskorienja deo srednjeg pritiska
nagnuta u smeru toka kod malog protoka deo niskog pritiska
121
P rim arne a k u m u la to rs k e b aterije JUS N. J3 726. IEC 9 5 - 1 .3
Karakteristine veliine elemenata Elementcink - ugljen
Pojam Objanjenje Un IEC c Mere (max.) mm

V oznaka mAh d h / b
Napon mirovanja, Napon na krajevima
napon praznog hoda neoptereenog elementa 1.5 R6 960 14,5 50,5 - _
4,5 3 R 12 1800 - 67 62 22
Radni napon, Napon na krajevima pri 1,5 R 14 2300 26,2 50 - -
nazivni napon optereenju 1,5 R 20 5400 34,2 61,5 - -
Krajnji napon Minimalni dozvoljeni radm

9 6 F 22 300 - 48.5 26.5 17,5
pranjenja napon 1.5 R6 1100 14,5 50,5 - -
(pola nazivnog napona) 3 2 R 10 1250 21.8 74.6 - -
4.5 3 R 12 1950 - 67 62 22
Napon na kraju Napon na krajevima, kod koga 1.5 R 14 3100 26,2 50 - -
pranjenja se element smatra ispranjenim 1.5 R 20 7300 34,2 61,5 -

Samopranjenje Unutranji proces, koji
9 6 F 22 420 - 48,5 26,5 17,5
____
smanjuje vreme trajanja 6 4 R 25X 7500 - 115 67 67
kod skladitenja 6 4 R 22X 8500 - 115 67 67
9 6 F 100 4300 - 81 66 52
Trajno pranjenje Neprekidno davanje struje 6 4 R 25-2 19000 114 136 73
Unutranja otpornost Unutranji otpor elije Trgovaki nazivi SUPER, LONGLIFE i specijal
Sve baterije su sa 0% Hg i 0% Cd!
Sigurnost na Zatita od izlaza elektrolita,
curenje postignuta konstruktivnim Primer: Kriva pranjenja elementa R 14
merama
Trajanje ukljuenja. 6 h/dan
Temperaturno ponaanje
Temperatura Objanjenje Optereenje / = 25 mA
?< - 2 0 UC Nema pranjenja = konst.
-1 0 ' C < d < 0C Lo stepen iskorienja

10UC < i?< 20"C Normalm uslovi rada
30 C < t)< 40 C Gubljenje kapaciteta

40 50 60 70 t (h)
i?> 50 C Veliko samopranjenje,
omekavanje zalivene Karakteristina slova po IEC
mase
Kratka oznaka Znaenje
Vrste baterija
Element cink-vazduh,
Industrijske baterije - kiseli elektrolit -
olovne ili nikl-kadmijum baterije, M, N Element sa ivinim oksidom
stacioname ili mobilne L Element alkali-mangan
P Element cink-vazduh
Startne baterije: -KOH elektrolit -
olovni akumulatori u automobilima ili na Element sa srebrnim oksidom
brodovima
Alkalno-manganske okrugle elije i baterije
Aparatne baterije:
okrugle ili dugmaste elije sa prizmatinim Un IEC C Mere (max.) mm
oblikom, koriste se kao akumulatori, koji se mogu V oznaka mAh h I b
puniti ili kao primarne baterije koje se ne pune. 1.5 LR 1 800 12 30.2
1.5 LR 03 1050 10.5 44.5
Kratko oznaavanje baterija 1.5 LR 6 2300 14.5 50.5
1.5 LR 14 6300 26.2 50
Primer: 6 4 LR 61 550 9,2 48.5 35.6
R 14 10 F 2 0 -i 1.5 LP 20 12000 34,2 61.5
9 6 LR 61 550 48.5 26.5 17,5
T T .vencina
.......... 1 T T l vencina
1.5 LR 6 2300 14.5 50.5
------- R okrugla e ija _ Ravna elija
1.5 LR 03 1050 10.5 44.5
a pravougaona----------------- oaierija oo
ili kvadratna 2 puta po 10 Trgovaki nazivi ALKALNE i FOTO
elija elija vezanih Sve baterije sa 0% Hg i 0% Cd!
F ravna elija na red
122
P rim arn e a k u m u ia to rs k e b aterije
Baterije koje se ne pune
Sistem Srebrni oksid - Alkali - ivin oksid Cink - Litijum -
cink mangan - - cink vazduh mangan dioksid
AgjO - Zn cink M n02 - Zn HgO - Zn Z n -0 2 Li - M n02
Izvedba Srebrni oksid (-) Grafit (-) ivin oksid (-) Kiseonik iz Grafit (-)
prah cinka (+) prah cinka (+) prah cinka (+) vazduha (-) litijum (+)
kalijumova ili kalijumova baza kalijumova ili prah cinka (+) organski
natrijumova baza natrijumova baza kalijumova baza elektrolit
Un U V 1,55 1,5 1,35 1,4 3,0
Gustina 350 do 200 do 400 do 650 do 400 do
energije 430 mWh/cm3 300 mWh/cm3 520 mWh/cm3 950 mWh/cm3 800 mWh/cm3
Opteretivost visoka (KOH)
visoka visoka visoka niska
srednja (NaOH)
Samo-
ca. 3 % /a ca. 3 % /a ca. 2 % /a ca. 3 % /a ca. 1 % /a
pranjenje
Alkali-manganske dugmaste elije i baterije Dugmetaste elije i baterije sa srebrnim oksidom

un IEC cn Mere mm IEC cn Mere mm
V oznaka mAh d h Primena V oznaka mAh d h Primena
1.5 LR 41 30 9,7 3,6 Fotoaparati, 1.55 SR 62 8 5.8 1.7 Fotoaparati,
1.5 LR 55 25 11,6 2,1 satovi, 1.55 SR 64 16 5.8 2.7 satovi,
1.5 LR 54 50 11,6 3.1 elektronski 1.55 SR 43 115 11,6 4,2 depni
1.5 LR 43 80 11,6 4.2 aparati, 1.55 SR 44 170 11,6 5,4 kalkulatori
1.5 LR 44 115 11,6 5,4 daljinski
1.5 LR 9 185 16 6.2 6,2 4SR 44 145 13 25,2
upravljai
1.5 LR 53 350 23,2 6,1 1,55 - 3400 26 50 Upotreba:
6 4 LR 44 100 13 25,2 5<165C
15 10 LR 54 45 16 35 Sve baterije ugroavaju okolinu!
Sve baterije sa 0% Hg i 0% Cd! Posebne mere kod bacanja!
Dugmaste baterije sa ivinim oksidom Dugmaste elije i baterije sa cinkom i vazduhom
Un IEC cn Mere mm un IEC Cn Mere mm

V oznaka mAh d h Primena V oznaka mAh d h Primena
1.35 MR 41 50 7,9 3,6 Fotoaparati, 1.4 PR 70 60 5.8 3,6 sluni aparati.
1.35 MR 43 240 11,6 5,4 satovi, 1.4 PR 48 230 7.9 5.4 lini aparati
1.35 MR 9 450 16 6,2 elektronski 1.4 PR 44 540 11,6 5.4 za pozivanje
1.35 MR 52 550 16.4 11,4 aparati, 1,4 AR 40 75 67 172 univerzalno
1.35 MR 50 1100 16.4 16,8 daljinski el. ograde za
upravljai 7 5 AR 40 90 181 180 panjake
2,7 2 MR 9 420 17 16
U posebnoj izvedbi pogodne su za normalni i
5,6 4 MR 42 100 15,3 20 udarni (push-pull) pogon, tj. sa konstantnom
Sve baterije ugroavaju okolinu! strujom I i dodatnom impulsnom strujom / 2.
Posebne mere kod bacanja! Sve baterije sa 0% Hg i 0% Cd!
Tipine krive pranjenja Sistemske osobine litiju m skih elija
U V Grafit - cink (lecl.) Tip Okrugla elija Dugmasta elija
1 Srebmi oksid - cink Sistem Li - M n02 Li - M n 0 2
4- Vazduh - cink Gustina 400 do 360 do
M n02-Li-dugmasta elija energije 800 Wh/dm3 660 Wh/dm3
3 7 M n02-Li-okrugla elija
U0IU n 3,2 V/ 3 V 3,2 V/ 3 V
2
--- ----------------- x x Cn u mAh 400 do 2000 25 do 500
1-
\(D Primena npr. u elektronskim memorijama podataka i
satovima tanog merenja vremena (RTC) prilikom
t h ispada mrenog napona napajanja
Uslov: ista potronja energije po zapremini elije
123
O lovni aku m ula tori DIN 40732, DIN 72310. DIN 72311 T.13
Pojmovi Brojna oznaka tipa (elije, blok - baterije)
Nazivni kapacitet C (CA) ili C5 oznaava 84 21

najmanji kapacitet u mAh ili Ah koji se moe T_ Razlikovanje tehnikih osobina
dobiti kod pet-asovnog pranjenja (podatak proizvoaa)
(struja pranjenja Je = 0,2 CA) Nazivni kapacitet 84 Ah
Struje punjenja i pranjenja se dobijaju kao Nazivni napon:
umnoci Cn sa CA u A. Brojka 0 . . 4 = 6 V
Primer: Cn= 4 Ah => 0,1 CA = 400 mA Brojka 5 . . . 7 = 12 V
Nazivna struja punjenja je struja (JL = 0,1 CA)
Brojna oznaka tipa (elije, blok - baterije)
koja je potrebna da bi se ispranjena elija
napunila za 14 - 16 asova 6V 6 O Gro S 150 DIN 4 0 732-b
Trajna struja punjenja pri odravanju potpunog T
punjenja jedne elije iznosi npr. JL = 0,03 CA Spaja ploa
----- Trajanje pranjenja za 20 h
Nazivna struja pranjenja je petoasovna struja Izvedba
pranjenja od npr. JE = 0,2 CA. Kod ove struje Povrina ploa
utroi se nazivni kapacitet u toku pet asova Vrsta postrojenja
Amperasovni stepen iskorienja je odnos Broj pozitivnih ploa
efektivnog kapaciteta koji se moe iskoristiti i Naznaeni napon u V
kapaciteta punjenja. rjAh zavisi od tipa elije,
odnosa struja punjenja/pranjenja i temperature Karakteristine oznake akumulatora
elije. U nazivnim uslovima iznosi rjAhmax=: 80%
Kratka Znaenje Kratka Znaenje
oznaka oznaka
Karakteristini podaci olovnih akumulatora
E Uska izvedba O Stacionarna elija
Stanje punjenja:
Gustina kiseline stacionamih akumulatora F Vozilo Pz Oklpljena ploa
prazan kod gustine 1,14 g/cm3 Gi Reetkasta Q Popreno
pun kod gustine 1,2 g/cm3 ploa postavljena ploa
Vrednost napona Gro Popreno
Ploa sa veli- S
Najmi napon pranjenja 1,8 V/eliji kom povrinom postavljena ploa
Napon pojave gasa 2,4 V/eliji
Spajanje ploa zalivene
Napon zavrnog punjenja 2,65 V/eliji privmute
Najvii napon punjenja 2,4 V/eliji zavarene
Punjenje: Polaritet + na +, - na -
Dimenzije startnih baterija
Napon punjenja: broj elija x 2,75 V
Provetravanje prostorije punjenja. Dodavanje a-i Mere u mm
destilovane vode kod pojave gasa
Punjenje startne baterije m

Jaina struje /L = C2o ------------ 1_. e -M
h
Kraj punjenja: Ako napon punjenja i gustina kiseline
prestanu da rastu nakon tri
a2
_____________ oitavanja u jednom asu ___ Startna baterija
Temperatura kiselme: 15 . . . 55C za pokretanje,
Povrina za ozna- Reper svetlo i paljenje
Gustina kiseline ku proizvoaa nivoa kiseline,
(Nazivna gustina kiseline): 1,28 0,01 kg/l na 27^C itipa obostrano
Formula za korekciju za temperaturu 9: gustina Tipovi baterija
(27C) = oitana gustina + 0,0007 (91C - 27) u kg
Broj a2 Masa
Baterije za vozila i blok - baterije sa tipa Un u V C2o1) u Ah max max kg
reetkastim ploama 52 712 27 12
210 195
Oznaka Un u V C2o u Ah 53 621 36 13
6 4,5 8,12
Baterije za motocikle 54 533 12 45 249 234 16
12 9 . 25
. 180 55 415 54 19
6 56 293 278
Baterije za vozila 20
12 18 . 180 56 316
___ 33
12 33 990 ^Nazivni kapacitet kod 20-asovnog pranjenja.
Baterije za avione
24 36 Gustina kiseline 1,28 kg/l Temperatura kiseline 27C
124
JUS N. J3. 721, JUS N. J3. 726;
O lo vn i aku m u lato ri DIN 40732. DIN 72310, DIN 72311 T.13
Tehniki podaci o punjenju oiovnih akumulatora Karakteristike punjenja olovnih akumulatora

Oznaavanje Bater ije za Staci onar- Baterije za Punjenje konstantom strujom (I) Prema sl. 1:
V O Z i l ne biterije motorna Napon punjenja UL se tako podeava da struja
GiS PzS Gro PzS vozila punjenja ostane konstantna.
Punjenje konstantnim naponom (U) Prema sl. 2
Kapacitet c5 c5 C10 C10 C20 Struja punjenja / L se tako menja u punjau,
Faktor punjenja 1,17 1,2 1,1 1.2 1.15 da UL ostaje konstantan kod napona
poetka pojave gasa.
Energetski
stepen isko- 0,7 0.68 0,75 0.68 0.75
rienja nwh
Najvie vrednosti struje punjenja
Vrsta baterije Nominalni Struja punjenja u A
kapacitet z a 100 Ah
1) 2) 3)
Starterska 10 12/6
baterija
Sl. 1 Sl. 2
Gro (baterija 10 14/7
za vozila)
Karakteristike napona i
Gro (stacion- C10 8.5 12/6 struje punjenja
arna baterija
U (V) 1 1
OPzS M0 7/3.5 2 Krajnji napon punjenja
2,6 -~ y 80
GiS, PzS 8/4 2 1 ' 1
Naf)on pojave gasa
1) Punjenje sa konstantnom strujom l=konst. 2,4 60
Iskljuenje kod potpuno napunjene baterije
2) Punjenje opadajuom strujom, a iskljuenje je nakon
potpuno napunjene baterije, Poetak pojave gasa na 2,2 40
2,4 V/eliji, Krajnja struja punjenja kod 2,65 V/eliji
3) Krajnja struja punjenja nakon 72 h trajanja punjenja
2.0 20
Vrste pogona akumulatora :
__ ---
Oznake/ 0 1 2 3 4 5 6
Blok eme t (h)
primene
Primer: elija tipa 5 GiS 250
Baterijski
pogon
(Elektro
-c Tehniki podaci baterija koje ne treba odravati
O
O
CN
O
Tip1' Un Cn u Ah Mere u mm
- vozila;
Pogon V za 10 h za 3 h
do 1,8 V 2) do 1.8 V 21 b h
punjenje - *
pranjenje) 1 12 22 18 166 125 176
2 12 32 27 166 156 203
Preklopni 3 12 53 42 271 164 204
pogon
4 12 75 60 360 164 227
(Nuno -C Z }-
svetlo sa 5 6 64 51 165 165 204
punjaem)
6 6 115 91 326 171 161
7 6 155 112 359 171 226
-
8 2 210 162 135 208 282

Paralelan 9 2 340 261 201 208 282
pogon - Q
(postrojenja 10 2 445 345 201 208 282
daljinskog Primena u stacionarnim postrojenjima za
upravljanja i besprekidno napajanje naponom i postrojenja
starterska za telekomunikacije
baterija) kao H h 1)Tip elije, prema podacima proizvoaa
odbojni spoj 2)Ogranienje krajnjeg napona pranjenja
125
IEC 21 A (SEC) 14S;DIN IEC 21 A (SEC) 145,
Hermetike Ni-Cd elije DIN IEC 21 A/187;DIN 40751, DIN 40771 T.1
Izvedbe cilindrinih elija Karakteristike cilindrinih Ni-Cd elija
Standardne elije (tip 1) Samopranjenje elija (tip 1, 2, 3)

Suve batcrijc: la d y im ic ro - i mignon elije. *A
Povremeni pogon: lini aparat za pozivanje. s !2
Trajni pogon; signalna postrojenja i
postrojenja za upozorenja
elije velike struje (tip 2)
za veliku potronju struje;
Povremeni pogon: mobilni telefon.
elije velikog kapaciteta (tip 3) O 0 1
Vreme lagerovanja u mesecima .
Optimizirani zapreminski kapacitet; Napon pranjenja
Povremeni pogon: npr. Lap Top Computer .1 4 ------ i-------1-------1--- 1
Trajni pogon: postrojenja nunog napajanja I elije poev od tipa 3 -
T 1'3
elije za visoku temperaturu (tip 4) > 1.2
maksimalno do +70nC; manja opteretivost
X
Trajni pogon: Bord-Computer za automobile 1.0
Brzo punjive elije (tip 5) 3)\ \2> Id r
0.9.
0 10 20
30 40 50 60 70 80 90 100
Kapacitet 2 CA; Vreme pranjenja u minutama
Povremeni pogon: elektrini alati Optereen e na sobnoj temperaturi (0,6 CA,1 CA; 3 2 CA
Karakteristine veliine Ni-Cd elija Ni-Cd elije dugmastih baterija

\T 1 p Baterije za elektronske aparate sa
1 2 3 4 5
Veliina Cn = 110 mAh: L/n = 8,4V;
Un u V 1,2 1,2 1.2 1,2 1,2 ubrzano punjenje sa 22 mA
0,15 - 1 ,3 - 0.26 - 0,09 - 1.2 - Baterije za beinu telefomju sa
Cn u Ah 7,0 5,0 7,0 4.0 Cn = 280 mAh: Un = 3,6 V;
0,6
/En u mA 30 - 240 - 52 - 18 - 240 - vek trajanja ca. 1000 ciklusa
0,2 CA 120 1400 1000 1400 800 Baterije za elektronsku memoriju npr. Memory
/Ln u mA 15- 130 - 26 - 9- 120 - Backup (MBU) i Real Time Clocks u PC-ima
0,1 CA 60 700 500 700 400 Cn = 8 do 110 mAh;
27 - 12.5 - 60 - 60 - 12,5 - Un = 1,2 V, 2,4 V i 3 , 6 V
/?, u m ii 30 3,1 4 5,5 5 Osobinetipova dugmastih elija*
Primer: elija tipa 3 sa Cn = 5 Ah Velika otpornost na preoptereenje na sobnoj

/ eT Struja petoasovnog pranjenja temperaturi; Cn = 12 do 110 mAh, Un = 1,2 V
=> /En = 0,2 CA = 1000 mA Poviene spoljne temperature do + 65C;
/Ln: Struja punjenja, potpuno punjenje Cn = 11 do 280 mAh, Un = 1,2 V
jedne elije za 14 do 16 h Veliki kapacitet, trajno do 3 CA;
=> /Ln = 0,1 CA = 500 mA Cn = 250 do 550 mAh, Un = 1,2 V
Hermetike nikl-metalhidrid elije

Okrugle elije Karakteristike Ni-Cd i Ni-MH elija
c5 /E u mA /L u mA Mere u nm Naponi pranjenja i kapacitet
V mAh 0.2 CA 0,1 CA d | h
1,2 1100 220 110 14,4 48.2 L
>
1.2 1500 300 150 17,0 12,6 3
1,2 2400 480 240 17,0 56.6~ 3 1.1
\ Ni-Cd [ Ni-MH
Prizmatine elije okrugle elije elije
[ ____
a b 0 200 400 600 800 1000 1200
00
1,2 570 114 57 14.4 7.5 Iskoristivi kapacitet u m A h _(

(kod uporedive veliine elije)
1,2 550 110 55 17,0 6 ^ 47,5
Specifine osobine
Dugmaste elije Gustina energije ca. 180 Wh/I;
Un 'e Mere u mm ca. 50% vie nego kod Ni-Cd elija
V mA mA mA d h Podncsivost za okolinu, 0% Hg, d i Pb
11 1,1 3,1 Primena:
1,2 11 22 11,5
Prenosiva oprema za telekomunikacije,
1.2 60 60 120 6 15,5 6.0 Audio-vizuelni sistemi,
1,2 280 280 560 28 25,5 8.8 Kompjuteri, depni kalkulatori.
126
P u n jen je h e rm eti kih a k u m u la to ra d in v d e 0510
Uslovi punjenja Karakteristini podaci punjaa

Za punjenje Ni-Cd elija vae sledei uslovi; Tehniko reenje
Punjenje sa l=konstant Napon napajanja: 230 V 10%,
(punjenje konstantnom strujom)
47-63 Hz ( 5%).
Jaina struje punjenja prema tipu elije i Tip: 12 V DC, podruje napona 12 - 15,5 V
temperaturnim uslovima 24 V DC, podruje napona 24 - 31 V
Osiguranje: (DC) strana sa jednopolnim
Naini punjenja topljivim osiguraem
Punjai za:
Normalno punjenje za cilindrine elije: Ni-Cd akumulatore sa 10 ili 20 elija,
nazivna struja punjenja 0,1 xCA na sobnoj Olovne akumulatore sa 6 ili 12 elija
temperaturi za 14 sati (faktor punjenja 1,4),
Funkcije punjenja
punjenje do 140% naznaenog kapaciteta
Ubrzano punjenje: Autom atsko brzo punjenje i punjenje
punjenje strujama reda 0,2xCA do 0,3xCA u cilju odravanja:
IC - komponenta sa sistemom programiranja
Brzo punjenje uz nadzor napona: kontrolie I L i ,9 doev, pri tom se strujom
nazivna struja punjenja 1xCA, punjenja upravlja preko napona i
vreme punjenja 1 h za standardne elije, temperature sa jednim termistorom
elije velikog kapaciteta i velike struje, Preklopna karakteristika za izbor krive punjenja
napon se iskljuuje pri 1,52 V/elija na 20C. radi prilagoavanja pojedinim akumulatorima.
Takoe se tipine karakteristike podeavaju
Brzo punjenje nakon predpranjenja: pomou ugraenog potenciometra.
ako je nepoznato stanje napunjenosti baterije,
prvo je isprazniti do 0,9 V/eliji. Punjai
Struja punjenja 1xCA u toku 1 h. Punjai sa direktnim punjenjem akumulatora
Brzo punjenje uz nadzor tem perature: bez obzira na stanje pranjenja.
naznaena struja punjenja do 2xCA. Nedostatak: skraivanje veka trajanja i
Nadzor pomou NTC otpornika u paketu baterije kapaciteta npr. Ni-Cd ili Ni-MH baterija
Punjai sa tehnikom pranjenje-punjenje
sa iskljuenjem na temperaturi elije +50C. preko kojih se akumulatori prvo isprazne a zatim
Trajno punjenje (punjenje odravanja): automatski pune; broj elija od 1 do 10 i
punjenje hermetikih cilindrinih elija, nazivni kapacitet se podeavaju sklopkom;
trajna struja punjenja 0,05xCA (maksimalno). Prednost: Izbegava se prepunjavanje i
odrava se kapacitet akumulatora.
Trajno punjenje u intervalim a: Upravljanje procesom punjenja se npr.
punjenje zavisno od optereenja, ostvaruje pomou mikro kontrolera, koji
potpuno punjenje 6 do 7 h sa 0,2xCA, automatski deluje na funkciju punjenje/pranjenje,
trajno punjenje u intervalima najmanje zavisno od stanja ispranjenosti akumulatora;
1 min/h sa 0,2xCA. poveava se ivotni vek akumulatora,
jer otpada "efekt-memorije".
Akum ulatori za rezervne strujne izvore Tehnika punjenja

Rezervni izvori preuzimaju napajanje pojedinih Poreenje sistema
delova postrojenja u sluajevima poremeaja
mrenog napajanja npr. u telekomunikacionim Tip Ni-Cd Ni-MH Li-jon1*
postrojenjima i bolnicama. 6 V/ 4,8 V/ 7,2 V/
Sledei zahtevi proizilaze iz DIN VDE 0108: UnUV
5 elija 4 elije 2 elije
Dimenzionisanje akumulatora: Cn u Ah 1,2 1,2 1,2
Iz stanja odravanja treba omoguiti tri pokuaja
starta trajanja 10 s sa pauzama od 5 s Samo- 60%/ 60%/ 30%/
pri temperaturi okoline +5C. pranjenje 6 meseci 6 meseci 6 meseci
Tok punjenja po l-U karakteristici, Gustina energije puta 1,0 puta 1,4 puta 2,4
tj. akumulator se mora dovesti do 90% Cn za 10 h. Efekt memorije da ne ne
Punja za Ni-Cd startne baterije treba
1>Litijum-jonski akumulator sastoji se od Li-C-metal oksida.
da bude po DIN VDE 0510 T.2.
Ima veliku gustinu energije, a ne ugroava okolinu
Zatita okoline, reciklaa

Baterije
Ugroavanje okoline Zatitne mere Alternative
iva Vraanje isporuiocu Baterije koje se pune
Olovo i kadmijum Posebno sakupljanje Solarni aparati
Nikl i cink Reciklaa
127
Nazivm nnaponi,
n r\A n S _ i. , U i/n
vrste mreza, tipovi stubova JUS N
D.!N
A2.!EC
001, IEG 38, HD 47251,
38 D)N 48 350/10 54
Nazivni naponi mrea Tipovi stubova (izbor)

------------------------- -----------------
Oznake Nazivne veliine Stubovi niskog i srednjeg napona
sa potpormm i viseim izolatorima
Jednosmerne
eleznike
mree
u kV 0,75 1,5 3 i A T
Trofazne mree ^ v 230/ 270/ 400/

1000
sa 4 provodnika 400n 480 690
ili 3 provodnika Z / / // / / / A V /7 ////7 //A
u Hz 50 50 50 50
Drveni stub: 0,4 kV, Betonski stub: 20 kV,
Jednofazne u kV 15 25 - - visok ca. 12 m. visok ca. 14 m.
Z 6 l6 Z n lC K 6 dubina ukopavanja Betonski temelj
mree u Hz 162/3 50, 60 - - 1/6 ukupne duine stuba,
najmanje 1,6 m
11 Nazivni naponi 220/380 V ' i 240/415 V ' treba
Stubovi za vodove visokog napona
za 20 godina dovesti na 230/400 V
sa viseim izolatorima i zemljovodnim uadima
Dalekovodni stub
i l STT' T T i
r r T~i
Zemno ue
Konzola
V /////7 //////,
380 kV V ////7 7 7 ///7 7 >
sistem elino-reetkasti stubovi:
110 kV, dva sistema, visoki ca. 27 m
Stubovi za vodove najvieg napona
sa viseim izolatorima i zemljovodnim uadima
220 kV
sistem
110 kV
sistem
elino-reetkasti stubovi:
380 kV, dva ili jedan sistem,
visine ca. 47 m ili 36 m
Prenos energije
Naz. napon Raspon
Vrste mree Vrsta stuba Primena
kV m
Mrea Drvo Napajanje stanova, zanatskih pogona,
niskog 0,4 elina cev 40 ... 80
armirani beton poljoprivrednih pogona itd.
napona
Mrea elina cev
armirani beton Napajanje industrijskih pogona, solitera,
srednjeg 10. . 30 elino- 100 .. 120 distributivnih stanica itd.
napona reetkasti
Mrea elino-
reetkasti
visokog 60 .. . 110 cevno-reetkasti 200 ... 300 Napajanje krupne industrije, velikih gradova itd.
napona armirani beton
Mrea elino-
reetkasti Napajanje u meuregionalnom i
najvieg 220 ... 380 cevno- 300 .. 360
napona meunarodnom podruju (interkonektivna mrea).
reetkasti
128
IEC 209; HD 308, HD 402 S2;
Nadzemni vodovi DIN 48200 T.1.DIN 48 204;
Kablovi DIN VDE 0211, DIN VDE 0265, 0271, 0293
Pojmovi Granini rasponi nadzemnih vodova kod

iste visine taki veanja (odlomak)
Pogonski napon: napon u trofaznim,
jednofaznim i jednosmernim postrojenjima izvan raspona ukrtanja u rasponu
izmeu spoljnih provodnika. (izuzetak: plovni putevi, ukrtanja sa
U0: nazivni naizmenini napon (efektivna telekomunikacioni vodovi) eleznicom,
vrednost) izmeu spoljnog provodnika i iarama i sl.
neutralnog provodnika odnosno zemlje.
Nazivni Dozvoljeni raspon Dozvoljeni raspon
U: nazivni napon izmeu spoljnih provodnika.
presek m m
Uo _1_ u mm2
odnos napona kod kablova
U V3 za trofazna postrojenja Cu Al Aldrej Cu Al Aldrej
W a _ l. 25 280 75 200 115 35 100
odnos napona kod kablova u jednofaz-
nim i jednosmemim sistemima, ako su 35 430 110 285 170 50 140
oba spoljna provodnika izolovana. 50 530 165 420 280 70 200
70 610 235 590 470 100 275
^ - 1 : odnos napona kod kablova u jednofaz- 95 705 380 900 600 145 395
nim i jednosmernim sistemima, ako je 120 770 530 1080 650 185 505
jedan spoljni provodnik izolovan
Al-Fe 6/1 Al-Fe 6/1
Materijali za nadzemne vodove (izbor) 25/4 180 80

35/6 275 120
Materijal Cu Al Aldrej Bzl S tl stn 50/8 430 170
70/12 680 200
q u mm 10 16 16 10 16 16 95/15 815 380
Najvie do- Kablovi
zvoljeno na-
Vrste Objanjenje
prezanje na 190 80 120 240 160 280
istezanje Papirom izolo- Izolacija ila:
u N/mm2 vani kablovi za Papir impregnisan masom
niski napon (kablovska masa)
Faktor isteza-
Plastikom izolo- Izolacija ila:
nja po duini vani kablovi za PVC, PE ili VPE
a u 10'6 K '1 1,7 2,3 2,3 1,7 1.1 1,1 niski i srednji Guma sa gumenim omotaem prema
napon _______ IEC 92-3, DIN VDE 0261 (0,6/1 kV)
Provodnost Kablovi za Uljni kablovi niskog pritiska po
m visoki napon IEC 141-1. DIN VDE 0256
x u ------- g 56 35,4 30,5 48 6,7 Kablovi sa spoljnim pritiskom ga-
D mm
sa po IEC 141-3, DIN VDE 0257
Kablovi sa unutranjim pritiskom
Uad aluminijum-elik (izvod) gasa po IEC 141-2, DIN VDE 0258
A l/ e Oznaavanje ila u vieilnim kablovima
Trajna
Naznaeni Prenik (v. takoe str. 130)
presek Broj Prenik optere-
ueta Oznaka kabla Kabl sa
ica mm tivost Broj
mm2 mm sa utozele- bez utoze- koncentri-
A 1> ica
nom ilom lene ile nim pro-
16/2,5 5,4 6/1 1,8/1.8 90 ( j ) (O) vodnicima
25/4 6,8 6/1 2,25/2,25 125
2 gnge/sw1) sw/bl sw/bl
35/6 8,1 6/1 2,7/2,7 145
3 gnge/sw/bl sw /bl/br sw /bl/br
50/8 9,6 6/1 3,2/3,2 170
95/15 13,6 26/7 2,15/1,67 350 4 gnge/sw/ sw /bl/ sw /bl/
120/20 15,5 26/7 2,44/1,9 410 bl/br br/sw br/sw
150/25 17,1 26/7 2,7/2,1 470 5 gnge/sw/ sw /bl/ sw

210/35 20,3 26/7 3,2/2,49 590 bl/br/sw br/sw/sw
1.2__
450/40 28,7 48/7 3,45/2,68 920
680/85 36 54/19 4,0/2,4 1150 6 gnge/ostale sw sa sw sa
ile sa brojka- brojkama brojkama
i vie 1, 2, ...
ma 1 ,2 ,... 1 ,2 , ...
1>Veliine vae za:
brzinu vetra 0,6 m/s 1>Po JUS N. B2 754: IEC 364-5-54, 1; DIN VDE 100
temperaturu 35C i temperaturu ueta 80C T.540 dozvoljeno samo 10 mm2 Cu ili 16 mm2 Al
129
Vodovi i kablovi DIN 40705. DIN VDE 0281, DIN VDE 0265, DIN VDE 0293
Boje oznaavanja izolovanih i golih provodnika
Oznaka provodnika Znak Boja Oznaka provodmka Znak Simbol Boja
naizmenina faze L1; L2; L3 1> Zatitni provodnik PE gnge

struja Neutralni
vod N bl PEN-provodnik
(neutralni vod sa PEN gnge
jednosmerna pozitivan L+ i) zaiitnom funkcijom)
struja Zemlja E t
negativan L >
1)
srednji IVI bl 1) Boja nije utvrena
Boje oznaavanja ila kod izolovanih provodnika i kablova

za fiksno polaganje za prenosive potroae
Vodovi sa zatitnim Vodovi bez zatitnog Broj Vodovi sa zatitnim Vodovi bez zatitnog
provodnikom provodnika ila provodnikom provodnika
2 - -J
3 WeM
4 gnge sw bl
5 sw bl
gnge/ostale ile gnge/ostale ile

6 i sw sa upisamm 6 i sw sa upisamm
sw sa upisanim sw sa upisanim
vie brojevima vie brojevima
brojevima brojevima
Gumeni i plastini kablovi

Broj ila Kabl sa zatitnom ilom Kabl bez zatitne ile Kabl sa konc. provodn.
2 - - sw bl sw bl
3 SW bl sw bl br sw bl br
I
sw sw sw
4
5 gn^
SW
sw
bl
sw
bl
bl
br
br biii bl j
sw sa upisanim brojevima
br
6 itd W e sw sw sa upisamm sw sa upisanim br.
skraenice za boje (izbor) po JUS N. A9. 005; IEC 757; DIN IEC 757 (ranije po DIN 47002):
Crna = BK (sw); smea = BN (br); uta = YE (ge); zelena = GN (gr); plava = BU (bl)
Padovi napona i gubitak snage

Vrsta mree
Karakteristina veliina Jednosmerna Naizmenina Trofazna
nerazgranata mrea, A ll2 T / cos <P Au V3 l I cos <p

pad napona u V A U - 2 ' 1' 1
x q x q x q
razgranata mrea, A U = v^ cos

A U= X (/ 0 A U= 2 - CQS-^ -m- ( / / ) ^ (//)
pad napona u V x q x q x g
gubitak snage 2 l I 2 2 I I2 p 3 I I2
v v
uW x q x q x q
maksimalna duina A u U q x ^ A u U q x A u U q x
voda u m 2 100% / 2 100 % / cos <p /-cos <p
v/ 3 - 1 0 0 % -
pad napona A u = A U . 1000/o gubitak snage

u% UN
130
JU SN B2 754 IEC 364-5-54
K ablovi DIN VDE 0271, DIN VDE 0100 T..540
Oznaavanje kablova
Skraenica Objanjenje Skr.
N Standardizovana izvedba, sledea B Mehanika zatita elinom trakom

slova po redosledu konstrukcije C Koncentrini bakarni provodnik
kabla (od provodnika prema spolja). CW Koncentrini talasasti bakarni provodnik
A Aluminijumski provodnik F Mehanika zatita od pljosnate eline ice

H Ekranizacija (Hochstadter-kabl) G Suprotno motana pljosnata ica
E Kabl sa vie omotaa. ile su pojedi- Gb elina traka sa najmanje 50% prekrivanja
nano okruene metalnim i antikoro-
R Mehanika zatita okruglom elinom icom
zionim omotaem i upredene
S Bakarni ekran
K Olovni omota 2X Izolacija umreenim polietilenom
Presovan glatki aluminijumski omota (VPE-izolacija)
KL
E Zatitni plat sa impregnisanim slojem Zatita, odnosno spoljni zatitni plat
A
od vlaknastih materija
Y Zatitni plat u obliku omotaa od Y PVC izolacija
termoplastinog materijala 2Y PE izolacija
Podaci o oblicima i izvedbi

Vrsta kablova provodnika u kablovima
Kablovi niskog napona do UJU = 0,6/1 kV Slika Kratka Objanjenje
oznaka
Oznaka Slika Objanjenje/primena sektorski
vieini
NYCY Energetski kabl sa
0,6/1 kV PVC izolacijom i provodnici
okrugli mesne mree.
provodnik kuni prikljuci i
ulino svetlo
sektorski
NYY Energetski kabl sa jednoini
0,6/1 kV PVC izolacijom, pre- provodnici
okrugli ili teno u elektranama
sektorski industrijskim i raz-
provodnik vodnim postrojenjima
okrugli
NAYY Energetski kabl sa vieini
0,6/1 kV PVC izolacijom, provodnici
sektorski mesne mree gde
jednoini se ne mogu pojaviti
provodnici mehamka oteenja
RE okrugli
NYCWY Energetski kabl sa
0,6/1 kV PVC izolacijom, pre- jednoini
sektorski teno u mesnim mre- provodnici
provodnik ama i koncentrini
neutralni provodnik
Odnos1) zatitnog iti PEN
2XFGY Energetski kabl sa provodnika prema spoljnom
0,6/1 kV VPE izolacijom, provodniku (odlomak)
preteno u vrlo
okrugli ili grubim uslovima
sektorski Presek u mm2
pogona ili polaganja,
provodnik podmorski kabl Zatitni ili PEN
Spoljni provodnik
provodnik
Kablovi srednjeg napona U/U = 17,3/30 kV
1.5 35 1.5 16
NA2XS Energetski kabl sa
2Y 2.5 50 2.5 25
i/ io k v
12/20kV
18/30kV
'jf ekranom; industrij-
ske i distributivne
mree u zemlji
4
6
10
70
95
120
4
6
10
35
50
70
70
Energetski kabl sa 16 150 16
NYFGY
3,6/6kV i ekranom; preteno
za elektrane, indus-
25 185 16
) Odnos vai za izolovane
95
trijska i distributivna energetske provodnike i kablove

postrojenja 0,6/1 kV sa 4 provodnika
131
JUS N. A3. 002, JUS N. A3. 007; IEC 617-2-7;
M rea niskog n ap ona DIN 40900 T.2, 7; DIN VDE 0636 T.1
Transformatorska stanica Vrsta mree
Napajanje -sre d n ji napon 10 kV preko Radijalna mrea

prstenastog voda (vazduni vod ili kabl)
R a d ija ln o na p ajan je
p o tro a a od
Q1 v-J Q2 tra n sfo rm a to rske
10kV,.3~ 50H; stanice
Q3 ~ V
f - n a jp ro stija struktura
- isklju e n je itavog
poteza vodova
10kV, 50Hj
T , \ > 500 kVA
T1 ^ Oyn 5
V T/ V00V/230V Prstenasta mrea
H.
Napajanje potroaa
Q4
u prstenu od npr. dve
transformatorske stanice
- iskljuuje se samo
deonica u kvaru
V00V;3/k~50H?
- sigurno napajanje
K >(, J-k J-l.
energijom u sluaju
F2 ?3 F3 rt?3 t u d i F5 rt?3 F J.3 F7 kvara
Izlazni - niski napon 400 V; 3/N, 50 Hz preko

nadzemnih vodova ili kablova Sloena mrea
10 kV; 3 ~ 5 0 Hz srednji napon Petljasto povezivanje

trovodni sistem vorova mree i
Q 1, Q2 sklopka - rastavljai viestrano napajanje
potroaa
Q3, F 1 sklopka - rastavljai sa
osiguraem visokog napona - velika pouzdanost
napajanja
T1 energetski transformator 3- nVr -Je - velike struje
Q4 automatski prekida sa kratkog spoja
termikim i magnetnim
prekostrujnim okidanjem
T2 strujni transformator
Proces iskljuivanja kod topljivih osiguraa
3 N -5 0 H Z niski napon
4 0 0 /2 3 0 V sistem sa etiri provodnika
F2 ... F7 sklopke-rastavljai sa osiguraima
Selektivnost u mreama niskog napona
A00A
I I I
160A ^ ^ 1000A
T
Minuti
-~ 1
T r
N \ V.
t - k
Sekunfl e V
AO 100 200 400 1000 woo 20000

- Objanjenje: Struja kvara ,'F Aeff
/V:1COms
Mili /v 50mSV- - redna veza tri topljiva osiguraa uz istu struju kvara
Objanjenje: sekund e - po DIN VDE 0636 iskljuenje e biti selektivno ako
- vremenski 1 k_
*"77 se naznaene struje osiguraa razlikuju za faktor
selektivno
_ L _ _ J ___L 1,6, npr. 80 A 1 ,6 * 125 A
stepenovanje
- selektivno 40 100 200 100 1000 A000 20000 100000 - karakteristike predstavljaju srednje vrednosti
Struja kvara ' a --------- Aett dozvoljenih otstupanja
ukljuenje
132
Vodovi HD 21. 1 S2. HD 22. 1 S2; DIN VDE 0281 T.1, DIN VDE 0282 T.1
Izolovani vodovi za fiksno polaganje
Tipine kratke oznake

Primer: H 07 RR F 3 G 1,5
oznaavanje
namene
H: usklaeni tip provodnika presek provodnika
A: priznati nacionalni tip
Zatitni provodnik
nazivni napon u kV _____ X: bez utozelenog zatitnog
provodnika
03 : 300/300 V; 05: 300/500 V;
G: sa utozelenim zatitnim
07 : 450/750 V
Broj ila provodnikom
materijal izolacije ili omotaa Vrsta provodnika
V: PVC U: jednoini F: finoini fleksibilni
R: prirodni ili sintetiki kauuk R: vieini provodnici
N: hloropren kauuk K: finoini H: najfinija ica
S: silikonski kauuk; J: ispletena staklena vlakna fleksibilni Y: trakasti fino
T: tkanina provodnici ini provodnik
Izvedba fiksno poloeni
H: ravni, razdvojivi provodnici; H2: ravni, nerazdvojivi provodnici
Kratka oznaka Broj

Opis Slika Primena
Stara Nova ila
Plastine NYFA H05V-U oienje svetiljki

ile za
grla
Gumena oienje u svetiljkama, u

ila sa rasklopnim i razvodnim
poveanom postrojenjima; polaganje
otpornou u cevima u svim postro-
na toplotu jenjima do 180 C
Provodnici oienja u rasklopnim i

izolirani razvodnim postrojenjima;
plastikom polaganje u cevima u
svim postrojenjima
Paralelno .5 polaganje u ili ispod

poloene ice maltera u suvim
u plastici postrojenjima

Provodnici polaganje na, u, ili ispod
sa omotaem NYM - maltera u suvim i
vlanim postrojenjima
^ i-ia -n kao i napolju
L C -
Omotani provodnici u cevi polaganje na, u, ispod

NYRUZY - 1... 5 i iznad maltera u suvim
i .... I i vlanim postrojenjima
i napolju
Provodnici sa olovnim omotaem polaganje na, u, ispod

NYBUY - 1... 5 i iznad maltera u suvim
i vlanim postrojenjima
m 1 i napolju
133
V odovi HD 21. 1 S2. HD 22. 1 S2: DIN VDE 0281 T.1. DIN VDE0282T.1
Izolovani, fleksibilni provodnici

Kratka oznaka Broj
Opis Slika Primena
Stara Nova ila
u suvim prostorijama kod
NYZ H03VH-H 2 minimalnih mehanikih
provodmci naprezanja. Nije za
termike aparate.
laki u suvim prostorijama kod

NYLHYrd H03VV-F 2 .3 manjih mehanikih
naprezanja za lagane
cevima rune aparate
srednji u suvim prostorijama kod

provodnici srednjih mehanikih
u plastinim '3 2 NYMHYrd H05VV-F 2. 5 naprezanja, kod aparata
cevima za domainstvo i u
vlanim prostorijama
provodnici u gumenim cevima u suvim postrojenjima kod

(laka izrada) NLH H05RR-F 2. 5 malih mehanikih
NMH naprezanja za rune i
' r 11- .niii.M . J r ....... " " *-------------- termike aparate
provodnici u gumenim cevima kod srednjih mehanikih

(teka izrada) naprezanja, u suvim,
NMHou H07RN-F 1... 5 vlanim i mokrim
NSHOu prostorijama, u pogonima
ugroenim od eksplozije
(dozvoljeni po DIN VDE
0165), spoljanja
upotreba, poljoprivreda,
poarom ugroena
postrojenja, vodovod
Provodnici i kablovi za strujna kola zvonca, signalizacije i telekomunikacija

Opis / Slika Kratka oznaka Primena
plastina ice YV u suvim prostorijama kao
instalaciona ica za zvona,
fiksno polaganje u cev,
na i ispod maltera
paralelni provodnici (zajedniki omota od plastike) J-FY u suvim prostorijama kao

instalacioni provodnik za
strujna kola zvonca,
fiksno polaganje na i ispod maltera
plastini kabl sa omotaem YR u suvim i vlanim prostorijama

kao instalacioni provodmk
za strujna kola zvonca,
fiksno polaganje na i ispod maltera
instalacioni plastini kabl J-Y(St)Y fiksno polaganje na i ispod

maltera u suvim i vlanim
prostorijama za telefon i
signalizaciju (npr. interfoni)
spoljni plastini kabl A-02YSF(L)2Y za signalizacije instalacije telefona

(ili ili polaganje u zemlju direktno
A-2YF(L)2Y; ili u cevima;
A-2Y(L)2Y; (javni kabl)
Hl ^ A-2Y(St)2Y)
134
JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523;Bbl.1
Naini polaganja DIN VDE 0100 T 430. DIN EN 1046
Polaganje provodnika
Nalm polaganja Objanjenje/Primena
ispod maltera instalacije u stanovima sa npr. NYIF
u malteru
na malteru instalacije u vlanim prostorijama sa npr. NYM
okvirne konstrukcije sa betonskim ili d^venim ploama.

u upljem zidu
Koriste se npr. NYM ili H07V-U u fleksibilnoj izolacionoj cevi (ACF)
jednoilni provodnici kao H 07V u elktroinstalacionim cevima po izvedbi AS,

u betonu provodnici sa omotaem u cevima (AS) ili ostavljenim prazninama (kanalima);
nikakvo direktno polaganje kablova kao NYY bez dodatne mehanike zatite
u kanalu instalacije u stanovima i poslovnim prostorijama sa NYM
sistemi goli provodnici, ukljuujui izolacione elemente i elemente za privrenje.

strujnih sabirnica prefabrikovana ili neprefabrikovana izvedba
Izolacione cevi
Izvedba Primena
p o la g a n je na, u ili isp o d m a lte ra ko d sre d n je te kih m e h a n i k ih n a p re z a n ja
polaganje u ili ispod maltera kod malih mehanikih naprezanja
izolaciona cev
vatrostalne cevi
AS za instalacije sa tekim mehamkim naprezanjima
Cevna instaiacija
Naznaene dimenzije u mm
Vrsta cevi / izvedba
11 13,5 16 21
23 29 36 42 48
Fleksibilne (rebraste) plastine cevi, A i C
Fleksibilne izolacione cevi sa limenim omotaem, A
Krute cevi od PVC, A i C
Fleksibilne plastine pancir cevi, A i C
Plastine pancir cevi, eline pancir cevi

bez papime podloge, AS
Primeri sistema strujnih ina - prefabrikovani sistemi
Opis Primena Standard
inski razvodnik napajanje zgrada, u vodoravnom ili horizontalnom

smeru umesto kablova.
bez odvoda
glavni vod za solitere.
sa odvodima
napajanje potroaa koji esto menjaju mesto JUS N. K5 503/2;

inski razvodnik sa
IEC 439-2;
prespojivim odvodima
DIN EN 60439 T.2
inski razvodnik napajanje pokretnih potroaa, npr. elektrinih aparata

na kolima
Sistem strujnih napajanje svetiljki IEC 570,

ina za rasvetu EN 60570;
DIN EN 60570
135
Polaganje vodova JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523; Bbl.1 DIN VDE 0100 T.430
Pogonski uslovi za kablove i vodove

Nain polaganja Objanjenje
P o la g a n je u to p lim zid o v im a p rem a tab eli 2
(JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523; DIN VDE 0100 T.430):
pojedinani provodnici u instalacionu cev
vieilni vod u instalacionu cev ili u zid
B1, B2 Polaganje u instalacione cevi ili kanale prema tabeli 2:

pojedinani provodnici u instalacionoj cevi ili instalacionom kanalu
pojedinani provodnici sa ili bez omotaa ili vieilni vod u
instalacionoj cevi u zidu ili ispod maltera
vieilni vod u instalacionoj cevi ili instalacionom kanalu u zidu ili na podu
Direktno polaganje prema tabeli 2:

vieilni vod u zidu ili ispod maltera
jednoilni provodnik sa omotaem na zidu ili na podu
vieilni vod na zidu ili ispod maltera
paralelni vod ispod maltera
Slobodno polaganje u vazduhu prema tabeli 2,

ako nije spreeno odvoenje toplote:
odstojanje voda ili kabla od zida prema tabeli 2
ako vodovi ili kablovi lee jedan pored drugog ili jedan iznad drugog,
razmak treba da bude najmanje 2xd (spoljni prenik)
Zatita vodova IEC 898; EN 60898; DIN VDE 0641 T.11
Karakteristike/izbor Prim er Koordinacija karakteristika

organa zatite
projektovana struja
/b = 24 A
karakteristike zatitnog
Jb voda referentne veliine voda ureaja
(3 ile)
nazivna struja I n / n = 25A
zatitnog ureaja (polaganje B1) struja iskljuenja
/n /b ' 1,45 /, = 43,5 A J2 = 36,25 A
izabrani presek g = 4 mm2 'T 7 7 -
provodnika / /
/ , = 30 A
trajno dozvoljena
struja Jz trajno dozvoljena struja
uslov 1: 24 A < 25 A < 30 A ^ ~ 30 A

Jb < / n < / 2 nazivna ili struja
uslov 2: l 2 < 43,5 A
podeenja / n = 25 A
J2< 1,45/z najvea ispitna struja
iskljuenje zatitnog
ureaja pri ',2 = a5 A projektovana
/ 2 = d b ,z o a strujg /b = 24 A
preoptereenju
Veliine ispitne struje I , i / 2 za zatitne sklopke voda tip L, B, C i K
Karakteristika iskljuenja Tip L Tip B TipC TipK
nazivna struja / n u A 6 i 10 16 ... 25 6 ... 63 6 ... 63 0.2 ... 63
najmanja ispitna struja J u A 1.5 / 1.4 / 1.13 / 1.13 / 1.05 / n
najvea ispitna struja I 2 u A 1.9 / 1.75 / n 1-45 - / 1.45 / 1,2 In
136
Koordinacija prekostrujnih JUS N B2. 752;HD 21.1 S2, HD 22.1 S2;
IEC 364-5-523; Blb.1 DIN VDE 0100 T.430,
zatitnih ureaja DIN VDE 0298 T.4
Trajno dozvoljena struja provodnika sa PVC izolacijom (dozvoljena temperatura 70 C)

za fiksno polaganje i koordinacija prekostrujnih zatitnih ureaja za trajni pogon pri
temperaturi okoline 25 C (izvod)
Nain polaganja Nain polaganja Nain polaganja Nain polaganja Nain polaganja
A B1 B2 C E
u zidovima sa Na zidu ili ispod maltera slobodno poloen
toplotnom u vazduhu
izolacijom U instalacionim cevima (E - R) Direktno poloen
ili kanalima (E - K)
o
o
N
Q Q 00)
>
r- >0,3 >0.3d
o
X Pojedinani Pojedinani Vieilni vod Vieilni vod
provodnici provodnici (E - R) na zidu na zidu ili podu
> (E -R ) (E - R) na zidu ili podu
h-
O
X
3
>
r-
o
X J2Q^.
Viedni vod u Pojedinani Vieilni vod Jednoilni vod sa

>- zidu (E - R) provodnici (E - K) na zidu omotaem na zidu
3
CQ (E - K) na zidu ili podu
>-
z
s
>-
Vieilni u zidu Pojedinani vodovi, Vieilni vod,

jednoilni vodovi ravm vod u zidu
sa omotaem, ispod maltera
vieilni vod
(E -R) u sklopu zida
Trajno dozvoljene struje I z i nazivne struje / prekostrujnih zatitnih ureaja u A

9n Broj ila Broj ila Broj ila Broj ila Broj ila
mm2 2 | 3 2 3 2 3 2
(Cu) /n / lz Jn U L Jz L Jz /n /z /n /z /n In L In
1.5 16.5 16 131> 18.5 16 16,5 16 16.5 16 15 13 21 2018.5 16 21 20 19,5 16
2.5 21 20 16 25 25 22 20 22 20 20 20 28 25 25 25 29 25 27 25
4 28 25 25 34 32') 30 25 30 25 28 25 37 351' 35 351) 39 35') 36 351)
6 36 35'l 3211 43 401> 38 351> 39 35'> 3511 3511 49 40'> 43 40) 51 50 46 401)
10 49 401' 401l 60 50 53 50 53 50 50 50 67 63 63 63 70 63 64 63
16 65 63 50 81 80 72 63 72 63 65 63 90 80 81 80 94 80 85 80
94 80 107
25 85 80 63 107 100 95 80 82 80 119 100 102 100 125 125 100
118 100
35 105 100 80 133 125 117 100 101 100 146 125 126 125 154 125 134 125
Faktori preraunavanja za vodove sa PVC izolacijom Primer preraunavanja za I z.

dvoilni vod (2,5 mm2, B1) kod
Temperatura temperature okoline 40C:
10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60
okoline u C
l z = 25 A 0,82
Faktor
1.15 1,1 1,06 1,0 0.94 0.89 0.82 0.75 0.67 0,58 t, = 20,5A
preraunavanja
1) Odnosi se na prekostrujne zatitne ureaje nazivnih struja 13 A, 32 A, 35 A i 40 A.

Ako ovi zatitni ureaji nisu raspoloivi, moraju se upotrebiti najblie nie nazivne struje.
137
P re n o s s n a g e p re k o v o d o v a i k a b lo v a
in C in
0 CD J* CD
E (o E 0^
c O o 3 o
s e c O UJ
| c b
01 e
=3 'c E 0
UJ 0 0
0 >o o . o
o " ' Q - c Q 'E '
0 ) 0 N O 0 O o 0
o > E > >
O E o 0 0 N E N o z
s . s v- 0
ou
D IN
o o to 0 N O N -Q 0 0
o
po
=3 O . 3 0 03 0 z T5 3 O 3 o
C/3 o. in
Csl
Q5
_c
0
05 E Q) *5
' F 03 o -*:
l. i CJ c TO c o
o 3
i
o | E o 03 E "D o 3
(o o
o *- ~ cL > . 0) N c
c t. CT ro Q1 Q - 03 5
05
O. 3 > D o z 03
03 O.
O) ro 03
o o 3 E
o o. 05
O c
o ^ o
CL o
c 03
o o 03 >N
>
c
o E 03
>
o
N 0 ^
E o >0 > 0
o *o 03 03 o *c
O 0 :=T
is
-* E 05 N E N
g
E
03
N 03 O)
S!.S
:i ,o w N T 3 c 05 c _cg
E 'O -Q z *8 N ^
c E 03 -o o
O. E 3 0 Q_
.5i/ O
_C 0 CL0 0 0 3
c
i_
05 0
0 'c c
05 - 0 03 T3
o g of > g a
>o
E CD 03 T5 c -o0 :. o >0 5? 03
05
E :c o. u E 3
C | o
Q- 03 T5 g. E _Q 0
TJ* -9 i_ - '0 c
0 03 w 0 w'u 0 0 3 2 03
> O l g > - E
'D 2 d Q- N -* C O- c
_ N cro E
5 o Q T N N c 3 3 3 3 T3 "D 05
2 m O -O 03 2 o 2 1_
D o. t f 5 & S 8 .2 z E *: > Q-
05
c
CD CN CO CO CO N N co T f n N N >g
co I co' OsT CD co - I CD I CO CD co T N CD 00 *>f CO t N
g C co ^ 0 (D n - o c\i co co co 1/5 CD N co cO ^ m (D n 05
>
E 5.a Q5
3 p -
03
03 05 w CO 05 CO 05
C l l i I CM* CO O* I I I I I I I I i i o cvj I I I I I I o co
*N o 1 T - c\l
3 .
o *
03
C.
05 ' CQ
E : 'E T- co C1 T-_ CO 03
3 ,0
(/) co i o' I I I I 00 I 05* I 05* I 00* I 05* I I I I 'c

T 03
03 N 05
0
o
Q_
3
c
CO N m ^ C\J CO oo n cn co n m c\ j co co co n m co co cd
(O O N C O C O C \J (O C O C O CD O N CO C O O N C O C sJC D C D C O CD O N . c p CO CD CD CO >o
03
0 0 g>
<5 co (O (O N 'd ^ CO (O co in N N CO 05 CO* T- LO h*T N." CO* LO c
t- - c\ j co 'd- co T- CsJ CN ^ 1/5 T- T C\l C\J 'Cf 1/5
03
2 E S D
E
03 05
>o o.
03 (o c o io o m m o n o (D CD 05 in (D C D in m m o c o o c D c D L n i n m o c o o 03
75 03 3 i- T - c v ic v p jc o m tD c o T- T- C\J CN t t C v J C v J C O ^ tC D C O t- t- O sJ C vJ C O ^ C D C O
aT
.E
5 , .g > <r T3
03 03 w ^ co co co co co co co co co co co co co co co co 0
E 0 0 3
3
JO
05 N co co 05 05 05 m - co co 05 CD T- O) c
T- CVJ (\J CN LT3 O 1/5 iO LO lO LO lO o o o o o o o o p
^ 0 E co co co co co r-" 05* O T -' 1-' oo CD 05* CO* f co lo n - 05 o" c\J in >0
T - T T - T - T T - T C\J T T T T r c\l C\J C\l OJ
R .i E * f CVI_ O l
N
(/) 3 3 ^r" lo in
-C
c
O 0 I I I I I I CO CO ^ f COd ' C O ^ f ^ ^ t ' v f ^ f v_'

5
0
CD >N o
03
0
C 05 C I/) LT5 1/5 1/5 n m in in LO LO in in m lo lo in o.
N F c T-" T-* cJ CSI ^ CD O (D m 1 T- cJ C\J T- T- o j c\J ^ f CD O CD t T - C\J C\J* T^- CD O CD 0^
s E
Z ><J CL 3
J
03
c
o
> > o
z
r-
z
r-
O JD
p 0 0 o >- *
> -* 1 X Z
138
Postrojenja za kom penzaciju reaktivne snage
Osnovni spojevi za kompenzaciju reaktivne snage
Opis / ema_____________ Objanjenje Primena
Pojcdinana kom penzacija potroai reaktivne motori
snage sa paralelno fluorescentne svetiljke
spojenim (duo spoj)
kondenzatorima
(kod trofazne struje:
spoj u trougao)
Grupna kompenzacija potroai reaktivne manja postrojenja sa

3 / N / P E ~ 5 0 H z/T N - 5
snage sa jednom motorima i
paralelno spojenom fluorescentnim
kondenzatorskom svetiljkama
jedinicom
Centralna kompenzacija centralna kompenzacija zanatski i proizvodni

3 /N /P E ~ 5 0 H z /T N - S ukupne reaktivne snage pogoni, administrativne
potroakog postrojenja zgrade, radionice
pomou regulacione
kondenzatorske jedinice
Pojedinana kompenzacija u elektrinim postrojenjima

ema 1 Princip kompenzacije I Vektorski dijagram
139
P ostrojenja za kom penzaciju reaktivne snage
Odreivanje potrebne snage kompenzacije
Obraun energije kod distributivnog preduzea se svodi na:
potronju aktivne energije u kWh
potronju reaktivne energije u kvar
Ako potronja reaktivne energije prekorai besplatnu koliinu od 50% aktivne energije,
tada se mora platiti prekoraenje utroene reaktivne energije
Primer:
potronja aktivne energije 9 200 kWh/mesec
potronja reaktivne energije 11 200 kvarh/mesec
besplatna koliina reaktivne
energije 4 600 kvarh/mesec
reaktivna energija za
naplatu 6 600 kvarh/mesec
Energetski kondenzatori - veliki pomerai faza (tipine kombinacije)
Naznaena snaga u kvar 13,2 16,7 20 25 33,3 40 50
naznaena struja
spoj A u A 19 24 29 36 48 57,5 72
spoj E u A 32 41,5 50 62,5 83 100 125
naznaeni kapacitet po fazi

spoi A u pF 86 110 132 167 223 266 333
spoj E u îF 257 330 396 501 665 798 999
topljivi osigura
spoj A u A 35 35 50 63 80 100 125
spoj E u A 63 63 80 100 125 160 160
presek
dovoda 1)
spoj A u mm2 4 4 6 10 16 25 35
spoj E u mm2 10 10 16 25 35 50 70
dimenzije, visina
bez i u mm 353 353 443 523 633 633 633
sa prikljunim ormarom u mm 496 496 586 666 776 795 795
masa priblino u kg 7 8 9 11 14 16 18
prikljuak: trofazni 400 V, 50 Hz spoj: jednofazni (E) ili trougao (A)

nazivni napon: 400 V, 50 Hz primena: suve i vlane prostorije
1) Po JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523; HD 21.1 S2, HD 22.1 S2; DIN VDE 0298 T.4 (Cu - provodnik)
Pojedinana kompenzacija motora Koordinacija kondenzatora transformatorima

(po VDEW) (po VDEW)
Naznaena snaga P Naznaena snaga Naznaena Snaga kondenzatora u kvar kod
motora kondenzatora snaga transfor- primarnih napona transformatora
u kW u kvar matora u kVA 5 ... 10 kV 15 ... 20 kV 25 ... 30 kV
1 .0 . .. 3,9 ca. 55% P

4 .0 . .. 4,9 2 25 2 3 3
5 ,0 ... 5,9 3 50 4 5 6
6 ,0 ... 7,9 3 75 5 6 7,5
8,0 ... 10,9 4 100 6 7,5 10
11,0 ... 13,9 5 160 10 10 15
14,0 ... 17,9 6 250 15 15 20
18,0 . 21,9 7,5 315 15 20 25
22,0 ... 29,9 10 400 20 20 30
30,0 ca. 40 % P 630 30 30 40
140
O zn a a v a n je p riklju a ka JUS IEC 445; IEC 445; EN 60445;
u re aja i p ro vo d n ik a DIN EN 60 445
Ureaji ili provodnici moraju biti usklaeni sa Oznake

standardom DIN IEC 30. Provodnik Prikljuci Krajevi
Moe slediti oznaavanje bojama.
uredjaja provodnika
Oznaavanje se moe takoe izvesti simbolima
(JUS N. A3...; IEC 417, 617; DIN IEC 417, 617;) provodnik
ili velikim latininim slovima i arapskim ciframa. naizmenine mree
Kod jednosmerne struje koristiti slova iz prve fazni provodnik 1 U L1
fazni provodnik 2 V L2
polovine abecede, a kod naizmenine
fazni provodnik 3 W L3
struje iz druge polovine. neutralni provodnik N N
(ne unositi I i O).
Mogu se koristiti +" i provodnik
jednosmerne mree
Izostaviti delove oznake ako
pozitivni C L+
ne postoji opasnost zabune. negativni D L-
Kod prikljuaka: srednji M M
krajeve jednog elementa oznaavati sa 1 i 2 (T) zatitni provodnik PE PE
izvode oznaiti sledeim rastuim brojevima. PEN provodnik - PEN
vie elemenata jedne grupe se razlikuju ispred
provodnik uzemljenja E E
upisanim slovima (3) ili brojevima ili
bez stranog napona
razliitim brojevima (3) TE TE
vie grupa sa istim slovima se razlikuju po
spoj mase MM ') MM 1)
ispred upisanim brojevima <)
prikljuci pogonskih ureaja koji se spajaju C C 1) C C 1)
na odreene provodnike, se oznaavaju slovima ekvipotencijalni spoj
iz tabele desno. Pojedini provodnici su usklaeni 1) Ove oznake vae samo ako se ovi prikljuci i
sa oznakama iz tabele. (S) provodnici ne koriste za voenje potencijala
zatitnog provodnika ili zemlje.
r:
0 I
J L.
Hui 1 V1 W1
n
1 'c
U2 V2 W2

1.1 2.1 3.1 !
1.3 r 1
0 i 23 ri
J T*- J T-
33 r I
f i
1.2 2.2 3.2
J
n 3 21 1 3 5 1
\-7 -\-V \
14 22 2 4 6
L_
141
Boje tastera, indikatora i JUS N. S3. 001; EN 60204-1; IEC 204-1;
DINEN 60 204 T.1
tastera sa svetlom
Taster / taster sa svetlom Indikator (svetlo)
Boja
Znaenje Primena Znaenje Primena
Sluaj Sluaj
CRVENA Hitno iskljuenje Opasno stanje
hitnosti nude
Eliminisanje Fizika veliina

UTA Anomalija nenormalnih uslova ili Anomalija prekorauje
nepoeljnih pojava normalno podruije
Priprema, Fizika veliina je u

ZELENA Bezbednost Normalno
potvrda normalnom podruiju
PLAVA Obaveza Funkcija resetovanja OPaveza Postaviti zadate veliine
BELA Neutralno Opta informacija

START / UKLJUENO
SIVA
STOP / ISKLJUENO
m m m m
Kontaktori i releji
Komponenta ematski prikaz
Glavni kontaktori se proizvode kao tropolm za 3 glavna kontakta 2 pomona kontakta

naizmeninu, a dvopolni za jednosmernu struju
Pored osnovnih, oni imaju i prikljuak
pomone preklopne elemente. kalema ~\ / --------- ; s
Oni se ne smeju koristiti kao glavne sklopke |A1 M 13 15
15 |113 [21
za stavljanje pod napon pa zahtevaju prethodno
ugraenu zatitu od kratkog spoja
v VlriU 14 122
Pomoni kontaktori su konstruisani kao i glavni,

ali mogu ukljuivati/iskljuivati samo pomone |A1 113 123 133 143 151 161 I 71 I 81
napone (napone upravljanja).
A2 44 52 62 72 82
Releji su rasklopni elementi za upravljanje. zatezni preklopni kontakt

koji nakon promene fizikih veliina, kao to su trenutni preklopni kontakt
vreme, temperatura, struja i slino aktiviraju
pomona strujna kola.
vremenski j^ j
rel6j |A2
Komutacioni releji se aktiviraju pomonim A1

naponom. Oni funkcionalno odgovaraju
komutacioni | |-----------
pomonim kontaktorima.
relei V 2 r , 2 i,4 |22 |24
142
O zn a k e p riklju a ka i ka ra k te ris ti n e EN 50005, EN 50011, EN 50012;
DIN EN 50 005,
bro jke n isko n ap o n sk ih rask lo p n ih aparata DIN EN 50 011, DIN EN 50 012
Oznake prikljuaka glavnih kontakata i uredaja za zatitu od preoptereenja
Brojke Znaenje Primeri
prvi kontakt I1 .|3 |5

drugi kontakt jA I |1 13 15 V \
trei kontakt
etvrti kontakt IA 2
peti kontakt
Primer: 1 3
Oznake prikljuaka pomonih kontakata
prva brojka, redni broj (tekui broj) ----------------------' Druga brojka: funkcionalna brojka
Funkcionalna brojka Vrsta kontakta Primeri
1 2 mirni IA1 113 123 133 143 [51 161 171 [81
5 6 mirni sa posebnom
funkcijom IA 2
Y-\-v\
114 I24 I34 U
144 152 162 172 182
3 4 radni IA1 |1 13 |5 113 |23 [31

7 8 radni sa posebnom
funkcijom
f^2 ^2 ^4 ^6 \ u \ 24 132
1 2 4 preklopni 195 05
5 6 8 preklopni sa posebnom
funkcijom
[~96| 98 |o61 08
Primer: A 2
Oznaka prikljuka za pogone i okidae
vrsta pogona ili okidaa _J I nain prikljuka
Slovo Vrsta pogona Brojka Nain prikljuka Primeri
magnetni poetak A1 13
pogon (kalem) kalema
B drugi kalem kraj kalema A2 B2 12 14 22 24 A2 A3 14
C okida radnom izvodi

13
strujom I13 ID1
( m }-- \ v U <
podnaponski izvodi |14 |14 I D2
okida
blokirajui
okida
U motori
svetlosni
X
indikator
Primer: karakteristine brojke | A1 113 123 133 [41 [51 |67
J L
3 2 0 11> IA 2 ^14^24^34 \42 \52 ^ 6 8
broj radnih kontakata (prva cifra) broj specijalnih kontakata

broj mirnih kontakata (druga cifra) broj preklopnih kontakata
1>etvrta karakteristina brojka ili trea i etvrta karakteristina brojka mogu se
izostaviti. ako ureaj nema tu vrstu kontakata
143
E le k tro m a g n e tn i re le ji DIN41 215
Okrugli releji Rid - releji Kam releji
simbol
z a t i t n i g a s (ili v a k u m )
................
k a le m lis n a t e s t a k le n a
p r ik lj u c iz a 0 p r u 9 e a m p u la
k o l o o p t e r e e n j a ili s i g n a l i z a c i j e
Kod pobuivanja kalema privlai Kontakti su stopljeni na staklenoj Element za pokretanje u obliku elja,
se kotva, pa pokree komplete ampuli, ispunjenoj zatitnim gasom. smeten na kotvi, ravnomerno
pokree komplete kontaktnih opruga.
kontaktnih opruga. Ampula se smeta u pobudni kalem. Kuite titi od praine. Primenjuje
Primena u tehnici telekomunikacija Primena u elektronskim kolima. se kao relej upravljanja.
Relej udarne struje Ravni relej Remanentni relej
Bistabilni relej Kod pobuivanja Kompaktniji od okruglog releja. Bistabilni relej. Pobudni kalem
kalema prelazi u drugi Primena u tehnici telekomunika- ima srednji izvod. Preklapanje
uklopni poloaj cija. Kao zaliveni relej koristi sledi nakon dovoenja napona
se za tampana kola na ulaz, odnosno izlaz
Procesi komutacije suvog releja Vremena
/err Struja pobude Vreme zaletanja
Struja kontakta vreme od zatvaranja ili otvaranja
H Hod kotve strujnog kola pobude do poetka
u k lju e n je p o b u d e iskljuenje pobude kretanja kotve.
Vreme privlaenja
vreme od poetka kretanja
V kotve do dostizanja graninog
poloaja kotve.
Vreme delovanja
vreme od zatvaranja kola pobude
do zatvaranja, odnosno
vreme vreme vreme pnvlaenja
otvaranja kontakata.
H 4 zaletanja s privlaenja
r t vreme Vreme otputanja
vreme delovania zaletanja
vreme od otvaranja strujnog kola
kasno
pobude do otvaranja odnosno
r i
vreme delovanja aktiviranje kontakta vreme otpulanja ---- kasno zatvaranja jednog kontakta.
aktiviranje kontakta
rano vreme otputanja ------ rano
Povratno vreme
vreme od zatvaranja strujnog kola
radni
vreme otskoka pobude do otvaranja, odnosno
7!
nn zatvaranja kontakta
m
Vreme otskoka
mirm
vreme od prvog do poslednjeg
vreme otkoka zatvaranja odnosno otvaranja
'1 kontakta releja.
preklopm
vreme prekJapanja vreme preklapan a Vreme preklapanja
ll strana radnog kontakta vreme od otvaranja zatvorenog
kontakta do zatvaranja
strana mimog kontakta JO L drugog kontakta.
144
Rasklopni aparati JUS N. A3. 007; IEC 617-7; DIN 40 900 T.7
Naziv Simbol Objanjenje Primena

rastavlja ukljuivanje i iskljuivanje odvajanje aparata ili delova
>3
1 strujnih kola sa postrojenja od napona
zanemarljivim strujama
V 3
>3 vidljivo mesto rastavljanja
f kod iskljuenja
rastavlja za uzemljivanje i kratko dograuju se na druge
uzemljenje spajanje iskljuenih ureaja i rasklopne aparate
h delova postrojenja
3 uzemljivanje i kratko spajanje
postrojenja srednjeg napona
osigura rastavlja sa zamenljivim posebna izvedba rastavljaa

rastavlja osiguraima postrojenja niskog napona
pokretno prekidno mesto
%
na strujnom putu
r
sklopka >3 ukljuuje struju optereenja ukljuivanje i iskljuivanje

pod normalnim uslovima ureaja (osim motora) i
definisani uslovi delova postrojenja
V 3
1 preoptereenja kombinacija sa topljivim
> ne moe iskljuivati osiguraima
13 kratke spojeve postrojenja niskog napona
sklopka - ukljuenje u optereenom ukljuivanje nadzemnih
rastavlja t 3 stanju vodova, kablovskih deonica,
I
vidljivo mesto prekida transformatora i
prstenastih vodova
1 postrojenja srednjeg napona
I 3
sklopka - iskljuivanje svih polova pri HH - osigurai sa zatitom

rastavlja sa kratkom spoju (npr. pri od kratkog spoja
f 3
automatskim ispadu jednog osiguraa) postrojenja srednjeg napona
k
iskljuenjem
osigura I 3 osigurai i rastavljai kao posebna izvedba

sklopka - vJr delovi strujnog puta sklopke - rastavljaa
rastavlja bezbedno ukljuenje postrojenja niskog napona
optereenja
prekida |3 ogranienje struje i kratko vre- ukljuenje motora.

1 mensko zatezanje iskljuenja transformatora
kratko vremensko zatezanje ukljuenje ureaja i
V 3
] pri iskljuenju postrojenja
manipulacije u svim
f\ 3
pogonskim uslovima
automatski
prekida r podesiti termiki
prekostrujni okida
aparat ispred kontaktora u
strujnim kolima upravljanja
brzi elektromagnetni okida glavni prekida sa zatitom
za kratke spojeve od preoptereenja i
kratkog spoja
T>1 zatita voda u postrojenjima
niskog napona
prekida vidljivo mesto prekida postrojenja sa veim
rastavlja pri iskljuenju snagama kratkog spoja u
iskljuenje svih polova pri vezi sa osiguraima
kratkom spoju (npr. pri postrojenja srednjeg napona
ispadu jednog osiguraa)
145
R asklopni aparati DIN IEC (SEC) 514. 515; DIN VDE 0660 T.100
Prelazni procesi kod ukljuenja i iskljuenja
Prelazni proces ukljuenja Prelazni proces iskljuenja
trajanje
3 otskoka minimalno
pol koji
3
prvi zatvara trajanje naloga trajanje luka
c
o **1
"O minimalno trajanje pr\
pol koji prvi
0 pol koji k. 'V iskljuuje
jje
1 naloga >
zadnji
K V p o i k koji zadnji
zatvara
zatezanje vreme sopstveno

vreme zatvaranja vreme isklju. ^vreme vreme
kretanja
zatezanje zatvaranja^ zatezanje otvaranja_
ukupno vreme ukljucenja ^ ukupno vreme iskljuenja
Naznaena struja ukljuenja je maksimalna Naznaena struja iskljuenja je efektivna vrednost

vrednost struje koju prekida podnosi pri ukljuenju struje koju prekida moe prekinuti, uz uzimanje u
bez zavarivanja kontakata i mehanikih deformacija. obzir napona i faktora snage, a da se ne pojave
preskoci luka izmeu kontakata.
Otpornost na kratak spoj je mehanika otpornost ukljuenog rasklopnog aparata ili nekog njegovog
sastavnog dela (npr. okida) na elektrodinamika i termika naprezanja
Naznaene struje u A1) niskonaponskih rasklopnih aparata do 1 000 V DIN 40003

_
Prekidai, - - - - - - 6,3
pokretai,
podeavai i 10 - 16 20 25 31,5 40 - 63 80
utini pribor
100 125 160 200 250 - 400 - 630 -
1000 - 1600 2000 2500 3150 4000 - 6300 8000
Podnoija - - - - - 31,52) - - 632) -

NH - osiguraa
100 - 160 - 250 - 400 - 630 800
1000 1250 - - - - - - - -
Uloci -
_
2Z) - - 4?) - 6,3 82)
N - H osiguraa
w
10 12,52) 16 20 25 31,52) 3) 50 63 80
o
100 125 160 200 250 315 400 500 630 800
1000 1250 - - - -
"
Rasklopni aparati za naizmenini napon iznad 1 000 V, naznaene struje u A DIN 40003
Prekidai, < 6 0 kV 400 630 1250 1600 2500 3150 4000 6300 8000 -
provodni izolatori
>60 kV 6304) 800 1250 1600 2000 3150 4000 - -
Podnoija osiguraa
do reda 30 N 200 _ 400 _ _ _ _ _ _
Uloci osiguraa do reda
30/36 kV 6.311 10 16 25 40 63 100 160 200 250
Primarni okidai 6 ,3 " 10 16 25 40 63 100 160 200 250

315 400 500 630 - - - - -
1) Zaokruivanje vrednost 6,3 A, 12,5 A i 31,5 A na 6 A, 12 A i 32 A

2) Samo u sluaju nude kao dodatne meuveliine 3) Jo se koristi meuveliina 35 A
4) Za sklopke
146
R azdelnici, JUS N.B2.754; IEC 364-5-54; HD 384.5.54;
DIN VDE 0100 T.540; DIN 43870 T.1,2; DIN 43627;
ku n e in stalacije DIN 18015 T. 1.2,3
Kuni prikljuak Mesto brojila po sistemu rastera
kablovski ormar kunog prikljuka - 3 x KH 00-A minimalni otvor ugrauje se sa ? prekrivanje

strane zgrade, maksimalni okvir
d tfn iz :
mesta brojila
Odvojni zid
f Mere
u mm
\p
Poklopac
r+-r
.3 5
150
Kratka NH Prikljuak; qmax u mm2

oznaka osigurai dovod odvod
3 x veliina 00 povrina mestasgii
KH 00-A 4x50 4 x 50
+ PEN/N za brojilo
3 x veliina 1
KH 1-B 4 x 150 4 x 120
+ PEN/N ukupna mera za obe strane
Maksimalni dozvoljeni pad napona Primer: centralni smetaj brojila
trofazni vodovi
0,5% u vodovima od kunog prikljuka do mernih
garnitura sa S< 100 kVA
3,0% izmeu merne garniture i potroaa
L L iiiL L I
i i i i i i i
TN-C sistem
glavni razvod sa
mernim i
1) Vidi podatke iz tehnikih uslova za prikljuak upravljakim
ureajima
Preseci glavnih vodova
zatitm provodnik
Dimenzionisanje za stanove bez grejanja na struju: (PE-provodnik)
prema dijagramu iz DIN 18015 T.1,
minimalno osiguranje od 63 A za do pet
stambenih jedinica; obezbediti selektivnost
npr.
NYY 4x50 mm2
sina za
izjed. potencijala
,t tttt.
joooooooj
topljivih osiguraa. I
najmanji preseci Cu provodmka za nain HAK temeljni uzemljiva
polaganja Predajno glavni provodnik za
A: 25mm2. B1 i B2: 16mm2, C:10mm2 mesto EVU izjednaenje potencijala
Zone instalacija i preporuive dimenzije
147
Zatita od prenapona DIN VDE 0185T.1, T.2
Uzroci smetnji Mere prema prenaponima

Udaljeni jdari groma u vazdune vodove sa Spoljna Unutranja
udarnim naponima >10 kV, tako da je gromobranska zatita gromobranska zatita
prekoraena naponska vrstoa aparata. Gromobran (S. 179) Izjednaavanje
Sistem uzemljenja potencijala (S. 170)
Elektromagnetska polja smetnji, izazvana Ureaji za zatitu
od prenapona
atmosferskim naponskim pranjenjima. Njihove
posledice su indukovana polja u elektronskim Mere prema prenaponima
sistemima
Manipulacije u elektrinim napojnim mreama i

na induktivnim potroaima, npr. motori, liftovi.
Bliski udari groma (do 1 000 m) pri emu jake

promene jaine magnetskog polja indukuju visoke
napone u petljama provodnika, npr. L1-N mree
izmeu aparata i zgrade.
Udar groma u napojni ili komunikacioni kabl, pri

emu je deo struje groma kapacitivno ili galvanski
spregnut sa elektronskim postrojenjem.
Najvea je opasnost kod direktnog udara groma

u zgradu ili bliu okolinu (< 1km). Podie se
potencijal metalnih delova zgrade i aparata prema
zemlji, javljaju se proboji na uzemljenim
elektrinim ureajima, komunikacionim i
informacionim sistemima.
11 Uz saglasnost distributivnog preduzea moe i ispred brojila
Postrojenje (detalj) sa uredajima za zatitu od prenapona
/
400 V- ////
uv
- t# -
h
QJ? /y
Izvrni
kompjuter
] PA /
/
- f -
L1 12 L3 PEN
Utinica sa zatitnim kontaktom sa zatitom od prenapona i integrisanim ureajem za nadzor

Ureaji za zatitu od prenapona nesimetrinih serijskih interfejsa
Prenaponski filter za zatitu ureaja sa strane mree
Ureaji za zatitu od prenapona u MSR-postrojenjima za jednosmerne i naizmenine napone
148
T o p ljivi o sig u ra i DIN VDE 0636 T.1, 21, 31, 41
Osigurai niskog napona

Oznaka Podruja Izgled Sastavni delovi
Diazed-sistem do 100 A Podnoja osiguraa
osiguraa i 500 V AC Uloci osiguraa (sa topljivim
(D-sistem) kao i 63 A i provodnikom u zatvorenom
600 V DC zatienom prostoru)
Dra uloka osiguraa
(npr. poklopac sa vijkom)
Sistem za spreavanje
meusobne zamene
Neozed-sistem do 100 A (npr. prisedni uloak)
osiguraa i 380 V AC
(DO-sistem) 250 V DC
NH-sistem do 1250A
osiguraa i 500 V AC
440 V DC
660 VAC
\i* m .
D- i DO-sistem osiguraa - oznaavanje Podruje primene osiguraa

Osigura i Naznae- Veliina navoja Funkcionalne klase:
prisedni uloak
na struja poklopca sa vijkom g: Osigurai za puno podruje mogu:
Nominal- Karakteris- podnoja trajno provoditi nominalnu struju
na struja Diazed Neozed iskljuivati struje od minimalne struje
uA tina boja u A
topljenja do naznaene struje prekidanja
2 ruiasta a: Osigurai za delimino podruje mogu:
4 smea D01 trajno provoditi naznaenu struju
6 zelena (E 14) iskljuivati struje iznad odreenog
10 cr/ena 25 DII viekratnika svoje naznaene struje pa do
16 siva (E 27) naznaene struje prekidanja.
20 plava
25 uta DO 2 Vrste tienih objekata:
L: zatita kabla i voda
35 crna (E 18) M: zatita rasklopnog aparata
50 bela 63 DIII R: zatita poluprovodnika
63 bakarna (E 33) B: zatita u rudarstvu i postrojenjima
80 srcbrna Pogonske klase:

100 crvena 100 DIV D03 gL: zatita kabla i voda za puno podruje
(R '/") (M30x2) aM: zatita rasklopnog aparata za delimino podruje
aR: zatita poluprovodnika za delimino podruje
gR: zatita provodnika za puno podruje
gB: zatita rudarskih postrojenja za puno podruje
NH - osigurai - oznaavanje
Dozvoljena naznaena Naznaeni preseci
Naznaena Naznaena Ukupna jedno i vieinih
snaga gubitka u W
Veliina struja struja duina
podnoja u A uloka u A u mm 500 V ~ 660 V ~ mm2 (min) mm2 (max)
00 100 35 . 100 78 7,5 9 16 50
0 160 35 . 160 125 16 19 35 95
1 250 80 . 250 135 23 28 70 150
2 400 125 . 400 150 34 41 150 300
3 630 315 . . 630 150 48 58 2 x (40 x 5)
4 1000 500 . 1000 200 90 90 2 x (60 x 5)
4a 1250 500 1250 200 110 110 2 x (80 x 5)
149
JUSN E5. 711; IEC 127-1; EN 60127-1: DIN VDE 0636 T.31,
Topljivi osigurai DIN VDE 0820 T.1; DIN 41576 T .1,2, DIN 41577 T.1, 2,
DIN 41571 T.2, 3, DIN 41687
Strujno vremenska podruija osiguraa za zatitu vodova, pogonske klase gL

Pojmovi;
/v 1) su u dijagramu vreme
topljenja tvs (najkrae vreme)
i vreme prekidanja tva
(najdue vreme)
7P (oekivana struja kratkog
spoja bez spoljnih uticaja)
je struja u sluaju kvara
Primer:
Strujno vremensko
podruje osiguraa 63 A
Struja kratkog spoja
/ = 750 A
Vreme topljenja
fvs = 0,03 s
Vreme prekidanja
fva= 0,2 s
Selektivnost:
Strujno - vremenska
podruja osiguraa za zatitu
vodova su tako meusobno
usklaena da osigurai ije su
naznaene struje (> 16 A)
u odnosu 1 :1,6, meusobno
selektivni u odreenim
podruijima pogonskog
napona.
(vidi takoe s 132)
Osigurai za zatitu aparata (fini osigurai)

G-topljivi uloci 250 VAC, 125 V DC; G-topljivi uloci 250 V AC.125 V DC;
meusobno zamenjivi nisu meusobno zamenjivi
/: 0.032 ... 10A (M)
/: 0,08 ... 10 A (T)
veliina 5 20 mm
u m,----------------
u /n: 0,035 ... 0,06 A
veliina 5 30 mm
(3 = r y u ----------------
-------------
3-----------------
/n: 0.08 .0,6 A
veliina 5 25 mm
Ponaanje pri prekidanju / Karakteristina slova

J) /n: 0,8 ... 4 A
veliina 5 20 mm
Superbrzi: FF Brzi: F Srednje Tromi: T Super tromi: TT

tromi: M
1) ( Mogua virtuelna vremena kod snage prekidanja )
150
EEC 898; EN 60898,
S klo p ke za zatitu v o d o va (LS) DIN VDE 0641 T.2,3; DIN VDE 0641 111
Karakteristike iskljuenja, primena Uslovi iskljuenja
Z Primena Kod LS sklopki uslovi su (po JUS N.B2.730;

prekostrujna zatita vodova IEC 364-4-43; HD 384 4 43S1;
strujni krugovi upravljanja bez strujnih udara DIN VDE 0100 T.430:
merna kola sa reduktorima Uslovi: 1. J b S /n S /j 2 . 12 ^ 1,45 I z
zatitapoluprovodnika
Bi Po drugom uslovu I 2 je struja kod koje LS sklopka
C Primena, pored ostalog u kunim instalacijama mora iskljuiti najkasnije nakon jednog sata. Sme
mogua direktna koordinacija LS-sklopki iznositi najvie 1,45 puta maksimalna trajno
sa I z vodova dozvoljena struja voda ili kabla.
Ispunjen drugi uslov u h = 1,45 l z
K Primena Karakteristike iskljuenja
strujna kola sa jakim strujnim udarima zbog - 120
motora, transformatora, kondenzatora
prednosti: elektromagnetni okida podnosi 1 D
jake udarne struje ukljuenja. C
E
Ponaanje pri iskljuenju
Termika Elektromagnet- I
Tip prekostrujna Vreme na zatita od Vreme
03
zatita kratkog spoja E
0) 0
Z 1> 1,05/n - 1.2/n <2h 2 /n - 3 / n < 0.2 s >o T3
c
D
B2> 1,13/n - 1,45/n < 1 h 3 /n - 5 /n < 0,1 s C/5 <D
03 0)
C2> 1,13/n - 1,45/n < 1 h 5 /n- 1 0 /n < 0,1 s
E
0)
K- 1,05/n - 1,2/n < 2h 8 /n - 12/n < 0,2 s >
K4> 1,05/n - 1,5 /n < 2 min 10/n - 14 / n < 0,2 s
1 1.5 2 3 4 5 6 8 10 15 20 30
Vai za nizove: 11 0 ,5 -6 3 A; 21 6 - 4 0 A ;
3> 0 ,2 - 8 A; 4> 10 - 63 A; puta naznaena struja /n A
Dimenzije LS - sklopki
Bez pomonog kontakta ( 1 - 4 polni) m ax 53 Sa pomonim kontaktom ( 1 - 4 pola)
m ax 43,7 max
max 53.4 m ax 40,3 26.9 m ax 62,5
u-> rA-tQ) L
I
2
/ u-> '
32
1
------
lZ
ro u
T-> co c
E"
<> d <n
n
max 42
E ,, E
35.5
r z
J
l__rov_
IEC 23 E(SEC) 164, 168; DIN VDE 0664 T.1.

S klo p ka za zatitu od stru je kvara DIN VDE 0664 T. 104
Funkcija Fl zatitne sklopke Konstrukcione veliine i maks. otpornost uzem.
Iskljuenje pri pojavi opasnih napona dodira za Ra u Q Maksimalni napon dodira
0,2s zbog kvara izolacije 50 V 25 V
10 mA 5000 2500
Dimenzije Fl - zatitne sklopke 30 mA 1666 833
100 mA 500 250
Nazivni naponi ^40 V - (2polig) 300 mA 166 83
umreama 2*0/415 V ~ |"P!'9! 500 mA 100 50
120 ... 240 V ~ (2polig) Fl - zatitna sklopka sa predosiguraem za zatitu
240 ... 415 V - (4polig)
/n A 16 25 40 63 100 125 160 224
1 N , 3 5 N
lk kA 1,5 1,5 1,5 2 3,5 2 4 4
1m m 1 V 11
Maksimalni predosigura za zatitu od kratkog spoja u A za
? N 2 4 6 N NH (gL) 63 80 80 100 125 125 160 224

m ax 36 m ax 72 max 43.9 Neozed 63 80 80 100 - - - -
5.5 m ax 53 -
Diazed igL) 50 63 63 80 100 - -
151
152
153
eme instalacija sa potamnjivaima
Kompaktno prikazana razvijena ema Principijelna ema
Potamnjiva za sijalice sa arnom niti (sa tri prikljune stezaljke)
Spoj iskljuenja
X1
X 1 -------- -H- -
Q1
Q1 T -v "
Naizmenini spoj
PE - /
N ---- Q2
L1 ---
X 2 --------/ ------- (5
XI X2
E l^
X 1 --------- - f-
Q1T- Q1 T-v"
Q1
Potamnjivai za fluorescentne svetiljke (sa etiri prikljune stezaljke, koristi se i za sijalice)

Spoj iskljuenja sa predspojnim ureajem
E l(g )
X 2 --------- A-
- /
5 Q1
xi <3> / C x . )
E2
Naizmenini spoj sa predspojnim ureajem

E1
X 3 --------- / -------- - jf
Q2
X 2 -------- ----- C X. )
E2
X 1 ---------
Q1
154
eme instalacija sa potam njivaim a, ju s n a 3 ooz ie c 617-7;
senzorskim spojevim a i senzorim a D,N 40 90017
Kompaktno prikazana razvijena ema Principijelna ema
Spoj iskljuenja sa tasterom sa potamnjivaem
E1
<S>
X1 0 H-
Q1
LVN/Pf
Naizmenini spoj sa tasterom sa potamnjivaem
E1
QZ
X1
Q1
L1/N/PE
Naizmenini spoj sa senzorskom sklopkom i senzorom
E1
X2 s * <J>
S1
X I /- ^<0>
Q1
L1/N/PE
Impulsni spoj sa senzorskim tasterima
L1 X3( +
PE
.4 -*-------- C Z ]
K1
x29 h O k O
x i ^h O k O
| L1/N/PE
155
em e kunih k o m u n ika cija
Kompaktno prikazana razvijena ema P rin cip ije ln a em a
Spoj signalizacije
-H-
D
H1
H1 ----/ / x j 0
T1 X1 X2 X3
2 B 0 V /8 V
S1 b ---
U s2t-vJ sn" \ T1 ) d > < 2 3 0 V / 8 V
Interfonski ureaj
I L1/N
G1
1 2 V H
G1
A1+1
B1
S1 S2 '
6
B1 kl*l rf
H1
S3 E--1 82'
B2
D A1-1 A2-2
Interfonski ureaj sa obostranim pozivom

I Ll/N
G1
G1
xn
Govorno mesto 1
sa pozivom
Govorno mesto 2
sa pozivom
A1+1
9
B1
S3
si 6 6
B1 H2 o B2
A2+2
H2____
r
S2 !
D SA T-
a B2
A1+1 A2+2
156
157
Tehniki sistem zgrada 1> prE N 50090-i; d in v d e 0829 T.220
Vrste sistema Prenos signala
Infracrveni komutacioni sistem, Modulisano infracrveno zraenje, vremensko

beine komutacije frekvencijski ili digitalno kodirani signali
Evropski instalacioni BUS - sistem (EIB) Prenos digitalnih BUS - signala preko
odvojenih BUS - vodova
Mrea instalacija kao informacioni sistem Superpozicija visokofrekvencijskih naizmeninih
signala na tri faze mree
Infracrveni komunikacioni sistem
Kutija sklopke-prijemnika:
sklopka, taster, potamnjiva
Prijemnik za utinice:
sklopka, potamnjiva
Baldahin -
prijemnik:
sklopka,
potamnjiva
Prijemnik razvodnih kutija:

sklopka, taster, potamnjiva
U g rad n i prije m n ik, npr. za
EVG svetiljke:sklopka, taster
Relejna stanica, prikljuena na 230 V za dalje Infracrveni prijemnici:

prosleivanje infracrvenih signala i - sklopke i razdelne prijemnike kutije,
poveanje dometa za cca 15 m prikljuene na 230 V
Predaja signala preko baterijski napajanog - sklopke sa snagom komutacije do 1 kW
infracrvenog predajnika (9 V, npr. tip 6LR61); - potamnjiva 60-400 W ili taster 5 A
izvedba kao runi ili zidni predajnik sa vie - utine i razdelne prijemnike kutije sa
kanalnih sistema sa dometom ca 15 m kod komutacionom ili potamnjivakom funkcijom,
direktnog usmerenja snaga komutacije kao gore
Tehniki sistem zgrada (EIB)
EIB (Evropski Instalacioni BUS)jejedan sistem Primena za centralizovano upravljanje i

elektrinih instalacija nadzor pogonsko - tehnikih postrojenja
Realizacija sa PC i softverom ETS Komponente sistema se meusobno
(EIB TOOL SOFTWARE) za podeavanje umreavaju preko instalacionog BUS-a.
parametara komponenti sistema.
Funkcije i komponente
funkcije komutacije, potamnjivanje.upravljanje, regulacija, merenje, dojava
nain prenosa dvoina tehnika
nazivni napon sistema 24 V DC; 0,32 A; otporan na kratak spoj, zatitni niski napon
mogui broj uesnika 64 uesnika po izvoru napajanja. Ako je broj uesnika > 60, treba nova linija
na jednoj liniji
struktura polaganja linearna, struktura zvezde ili stabla, proizvoljan izbor,
provodnika maksimalna duina voda do 1000 m po liniji
konekcija limja maksimalno 12 linija, konekcija linijskim kaplerom

konekcija podruija 15 podruija, konekcija kaplerom za podruija
adresiranje pojedinani aparati, pri emu svaki aparat sadri fiziku adresu,
aparati su pridrueni grupama
tehnika prenosa serijsko prosleivanje poruke sa 9,6 Kbit/s
organizacija BUS-a multi - master pogon, tj. svaki uesmk je ravnopravan

1) Drugi nazivi: Tehnika voenja zgrada, tehnika voenja kue
158
Tehniki sistem zgrada (EIB)
Sabirni (BUS) vodovi EiB - instalacija
Tip Izvedba voda Nain polaganja
EIB-vod
YCYM ile za EIB: Fiksno polaganje: liniia podruaia
kapler sistem auto-
podruija
2x2x0,8 crvena(+) i u suvim, vlanim i npr BK1
matizacije
crna(-) mokrim prostorijama | zgrade
ili
J-Y(St)Y uta i bela Na, u i ispod a i iF -------
bez oznake maltera; u cevima; napon
2x2x0,8 mree
ekranska folija na slobodnom uz kontrolor 230V/50HZ
zajedniki zatitu od direktnog pnmene
omota ila i sunevog zraenja
ekranske folije BUS - vod paralelno
EIB-vod
sa vodom 230 V glavna linija
kapler liniie
Pregled - Tok delovanja npr LK1
EIB napajanje (zatita malim naponom SELF)

sa prigumcom na sabirnici podataka,
BUS-napon npr. 24 V po liniji. napajanje
Galvansko odvajanje pojedinih linija,
da bi se izbegle smetnje.
Serijski interfejs za uzimanje podataka sa
taster tipa
sabirnice podataka, omoguava sprezanje PC-a. osvetlenje binarni aluzine
BUS-vod (ve ile) odveden je do npr. TLN 1 izlaz
ureaja prilagoenih BUS-u, kao to su senzori,
aktivatori ild.
Senzori prenose informacije pomou poruke fl=H)=iL E
nadzor
sa podacima na BUS-vod. aluzlna ktivator tipa prozora
aluzine
Aktivatori pretvaraju primljene poruke sa
podacima u komutacione signale binami
ulaz
Prenos podataka po drugim linijama ili dojava
11 EIB-vod
podrujima ne utie na preno.s I I npr. linija 1 smetnje
Specijalno kodiranje poruke sa podacima
omoguava utvrivanje prioriteta EIB - linije i podruija
kod dojava smetnje. Linija podruja
! i? G'TT! podrucje 15
j ______ ^TTi podrucje 3
Primer : E IB - prenos informacija podruje 2
podruje 1
Senzori, koji daju, i aktivatori, koji primaju naloge, BK 1 (D
imaju sopstvenu adresu. [ Glavna linija
Senzor za osvetlenje S1 (J) koji treba da ukljui X I " ' " X
svetiljku E11 (2) dobija adresu grupe 1/11. LK 1 LK 12
Taster S2 (3) , koji treba da deluje na svetiljke
E11 , i E12 @ dobija pri obradi parametara TLN 1 U T ) TLN 1
rn -----1----
(PC, softver) adresu grupe 2/1. BK: kapler
Telegram, koji se sastoji od adrese izvora i cilja, podruija
kao i od kcrisnike informacije i informacije o _L LK: linijski
1 TLN 5 4 TLN64 kapler
ispitnim podacima, vodi se na sabirni (BUS)
vod serijski preko kaplera podruija BK1 (5), 12 TLN: korisnik
linijskog kaplera LK1 do pretplatnika TLN1 .
Ponavljanje (tri puta) predajnog telegrama sve Primer: upravljanje svetiljkama
dok ga prijemnik ne potvrdi
Tada je sabirni vod blokiran za druge telegrame, aktiva-
poto se prenos odvija serijski. s e n X t ri E11 E12 E21 E22
Podeavanjem parametara, prijemnicima se zori
moe dati odreeni prioritet. adrese grupa
BUS - kapleri, merodavm za komunikaciju
podataka sa BUS-sistemom su spojeni ispred E11 S1 1/11 1/11
krajnih ureaja, npr. tastera ili svetiljki
(ugradnja u kutiju sklopke).
E12 S2 2/1 2/1
[ J 0 S 2 S3 3/2 3/2
159
Tehniki sistem zgrada
Sabirnice sa VF - signalom
Konstrukcija i instalacija
centralizovano daljinsko ili decentralizovano runo

upravljanje potroaima preko upravljakih mesta:
prenos preko sabirnice, preko energetskih vodova ili
dvoilnih upravljakih vodova u veim industrijskim
postrojenjima (/mnx 1200 m);
prenos signala 120 kHz po impulsno - kodnoj modu-
laciji na tri faze preko faznog kaplera (U =0,6 /0,8 V):
uticaji smetnji se eliminiu sa mree pomou
nepropusnih filtera nosee frekvencije:
davaki uredaji (predajnici) kao npr vremenski
lan ureaja i mesta voenja dijaloga za
prikljuak na utinice ili mesta voenja ispod
maltera za upravljanje aparatima;
izvrni ureaji (prijemnici) kao to su daljinske
sklopke ili potamnjivai; neupravljana signalna kola
Primena
ukljuivanje i upravljanje aparatima;

temperaturno i vremenski zavisno upravljanje;
upravljanje svetlom zavisno od vremena,
spoljnog svetla i potrebe:
vremenski programirano ukljuivanje i iskljui-
vanje sa mesta upravljanja vremenom;
povezivanje aparata kao to su npr. svetiljke i
telefon na javljae alarma ili javljae smetnji.
spoljno delovanje telefonom npr. na ukljuenje i vremensko daljinska sklopka daljinski uprav-
iskljuenje grejanja. mesto voenja tipa aluzine Ija potamnjivaa
etvoroini BUS - sistemi

Konstrukcija i instalacija ematski prikazi
raunar za voenje
raunar za voenje sa
mikroprocesorskim sistemima;
Razmena podataka izmeu raunara za
voenje i uporednih ili podreenih sistema;
Podstanice (UST) za koncentraciju podataka
koje obrauju npr. programi optimizacije;
PC za programiranje i struktuiranje programa;
BUS-prenos (mali jednosmerni napon) preko
etvoroilnog upravljakog provodmka, npr.
I-Y (ST) 2x2x0,8 mm (ukupna duina do 2 km);
prikljuak ulaznih i izlaznih ureaja,
npr. video-monitori, tampai;
direktan prikljuak pogonsko tehnikih
postrojenja na podstanice preko senzora
i aktivatora.
Primena*
voenje procesa i nadzor pogonsko tehnikih

delova postrojenja, npr. postrojenja osvetlenja,
grejanja, klimatizacije, rezervnog napajanja,
rekuperativno dobijanje toplote, komunikacije;
spoljanje delovanje npr. preko telefonske mree
radi daljinskog prenosa podataka.
160
Frekvencijska i taiasna podruija
Elektromagnetski spektar
c : brzina prostiranja elektromagnetskih talasa

c =/. f c = 299 792,5 + 0,1 km/s c == 300 000 km/s
k = talasna uina f : frekvencija
Frekvencija u Hz
0,1 1 101 102 103 104 105 106 107 108 109 1010 1011
161
EN 50083-1, pr EN 50083-2; DIN EN 50083 T.1,
Prijemne antene DIN EN 50083-2; DIN VDE 0855 T.2
Vrste dipola Meusobno povezivanje dipola
X X
4 4
s
S << 2 =1?
b = 50 mm
UHF I-'h f ..100 mm
a) Isprueni dipol b) Savijeni dipol
(polutalasni dipol sa I = /J2)
Nenn = 75 O Henn = 300 ^
dobitak 0 dB odnos V - R 1 : 1 (0 dB)
L>HF
a) Uskopojasna
jedinica dipola
irokopojasni dipol Konstrukcija Yagi - antene
n:
= 0,94 X
de b eli dipol I I d = 1,5cm

Uhf direktori
0,7 ...0 ,8 X
reflektor saviieni diP'
a - 50 /, = 0,25 a
lepezasti dipol odstojanje /2 = 0,15 X
/1 ili I2 ^ /3= 0.1 X
U h
/4<0,1 X
Karakteristine veliine UKV i TV - antena sa vie elemenata
Antene
0 0, 0
>c
Prijem UKW tro e le m e n tn a ukrteni petolana antena za III - ugaona

dipol a n tena sa U K W dipol usmerena TV pojas sa reflektorska
isp rue n im antena savijenim dipo- sa V-dipolom
lom. Montaa
dipolom ispred stuba pojas IV i V
Karakteristika
usmerenja
Pojaanje OdB 5dB - 3 dB 7dB 5dB 12 dB

(pri 470 MHz)
Odnos 1:1 (OdB) 5.6:1 (15 dB) 8:1 (18 dB) 5:1 (14 dB) 30.6:1 (30 dB)
ispred - iza
Ugao horizontalno 80 70 65 68 40
otvora 360- 110 27
vertikalno 80 110r
162
Antenska postrojenja EN 50083-1; DIN EN 50083 T.1
Montaa Odstojanje od vazdunih vodova (< 1000 V)
J
(TV podruije IV / V)
I
T -
v v
(TV podruije III)

mesto pritezanja
PA-provodnik,
q > 4mm2(Cu)
vijak sa uputenom glavom
vod za uzemljenje
q > 16 mm2 (Cu) 75 Q koaksijalni kabl
Karakteristike optereenja od vetra Minimalno odstojanje antena u m
Fa- optereenost antene usled vetra u N Fl U Flll FIV FV

e raspon pritezanja antene u m (/e = 1m)
pojedinani razmaci u m (odstojanje izmeu Fl 1,40 0,80 0,80
2,50 1,40
gornjeg mesta privrivanja i mesta montae
pojedine antene)
ukupna duina u metrima (maksimalno 7m) U 1.40 1,10 0,80 0,80 0,80
_3: optereenje pojedine antene u N (vidi Flll 1,40 0,80 0,80 0,80 0,80
podatke proizvoaa)
Ma: moment savijanja u Nm (dozvoljeni moment FIV 0,80 0.80 0,80 0,60 0,50
savijanja po pr EN 50083-2;
DIN VDE 0855 T.1 Ma < 1650 Nm)
Ma = F-i /< + F~9 l9 + F,3 /q FV 0,80 0,80 0,80 0,50 0,50
Zajednika (GAA) i pojedinana antenska postrojenja (karakteristine veliine)

Razdelnlk: mera priguenja razdelnika Propusni i nepropusni filtari: Mera priguenja
nepropustnog filtara
I
av = 4 do13 dB asp = 15do28 dB
'N/ a D = 0,5 do 2 dB
Ogranak: mera priguenja ogranka Duplekser: za podruje slabljenja

aA = 10do50dB t i i aD = 1 dB
D mera prolaznog priguenja

a D = 0,5 do2 dB
Y za kanalno slabljenje
a D = 2 dB
Prolazna utinica: mera priguenja prikljuka Dozvoljeni pogonski nivoi:
a aA = 11 do 14 dB Snaga zraenja smetnji 4 10'9 W

odnosno nivo smetnji 55 dBpV
mera prolaznog priguenja (maksimalne vrednosti po komponenti)
a D = 1 do 2 dB
Primer Mera ekranizacije 35 dBpV
Krajnja utinica: mera priguenja prikljuka (izmerena veliina)
aA = 11 do14 dB Dozvoljem pogonski nivo = mera ekranizacije + nivo
za pojedinana postrojenja smetnji
6 aA = 0 dB
Dozvoljeni pogonski nivo = 35 dBpV + 55 dBpV =
= 90 dBpV
163
Antenska postrojenja
Antensko postrojenje (zajedniko za kuu) Vodovi za uzemljenje
vodovi za izjednaenje Polaganje unutar i van zgrade:

potencijala
presek bakra > 16 mm2 (d > 4,6 mm)
ine za / 4 mm2 Cu
goli ili izolovani (uto - zeleni)
uzemljenje presek aluminijuma > 25 mm2 (d > 5,7 mm)
goli, samo za polaganje u unutranjim
prostorijama, ili izolovan (uto - zelen)
Vodovi, jedno ili vieini

(ne koristiti tanku finu icu):
Al - (Knet) - legura, presek > 50 mm2 (d > 8 mm)
elina ica, pocinkovana d = 8 mm
elina traka, pocinkovana, 2,5 mm x 20 mm
Ako ve postoji izjednaenje potencijala,

ina za izjednaenje potencijala uzemljiva na njega uvesti antensko postrojenje
Pojedinano antensko
Sistem grananja vodova Sistem radijalnih vodova
postrojenje za 4 utinice
FIV/V
I - i
W1 ^ W2~[ W3

W1 r w 2 xja/ 3 j W 4 j nr
liii
2E N1 V
X1 Y
X1
N1 . X5
X1.1 C X2 1C X3.1 c X4.1 C X1.2 X5.1 O---- CP---- 0X5.2
X6
X2 C X1.2 C X22 C X3.2 C X4.2C X2.2 X6.1 O CD O :X6.2
X3 C X1.3 C X23 C X3.3 C X4.3C X3.2 X7.1 O --- CP-----O ' X7 2
_ X 8 _
X4 o X1.4 O X2.4 O X3.4 O X4.4 0 X4.2 X8.1 O C]-- Q X8.2
Antene za satelitski prijem
Elektromagnetski talasi Iseak iz paraboline Simetrina parabolina Prijemni sistem

se koncentriu u fokusu antene antena sa pomonim objedinjen u anteni
reflektorom
Povrinski stepen Povrinski stepen Povrinski stepen
iskorienja: 50-60 % iskorienja: 60-65 % Povrinski stepen iskorienja: 40-80 %
iskorienja: 60-70 %
164
Satelitski prijem
Sateiiti na junom horizontu (izbor)
i CsJ co LO co C\J
C\J c/) </) LL </) LL ll ll LL LL O CSJ CD < ID CSJ
o o L _L T o o
Eo
i
cot/) oEo Eou

D D CSJ C\J
~~ m iO CO 03
co
CD CD -i -i ~ iO
E(0
CVJ 0 cn
'c ra 'c C0 co ca OI c C\J ^ co
03 03
C
00
<
_C0 co o CO < 0^ </)
(/) </) c/) X n
{/) q3 0c g N (/) </>^ </)
o
C/3 D
ca
<D C/) a
Q Q 0) a> 1 0) <D <D 0) 0) a> 0) LL c
<1> 0) a 0) o 0) 0) <DlZ 0 </)
O O D o D cn D D D D 0, a) -C c c Q
_C _c * * LU X LU < LU LU LU LU F i- h- l O H C i Q_
63 60 33.5 28.5 25,4 23.5 21.5 19.2 16 13' 10 7* 5 3 0.8 1 5: 8 11 18 18.8 19.2 21.5 27,5 30 45
Usmeravanje antene
LNC (Low Noice Converter)

Prima SHF - signal
(npr. 10,95 GHz do11,7 GHz),
pa ga pojaava sa slabim umom
(nivo uma <1,3 dB).
Sledi pretvaranje u ZF - signal
od 0,95 GHz do 1,7 GHz
Azimut
Smer prema nebu odakle se
prima signal.
Elevacija
Nagibni ugao, ugao izmeu
teorijskog horizonta i satelita.
Postrojenja za satelitski prijem (primeri)

Pojedinano postrojenje Zajedniko postrojenje
zemaljsko parabolina ofset - antena
-parabolina
antensko
ofset - antena 0 SHF pretvara (2x),
jednovremeni
-dra F priiem obe
0 jednotalasni SHF poiarizacione ravm
okoaksijalni pretvaraki modul

O polarizator za
0 Polarizacioni spre-
nik za razdvajanje
primljenih signala
kabl prebacivanje na obe polarizaci-
polarizacione ravni one ravni
IVISI polarizacioni
0 feedhorn 0 Fedhorn
sprenik
ZF-pojaiva (2x)
----- troilni upravljaki
cT
zemaljsko mreni deo
kabl za prebacivanje sprenik podruja (2x)
antensko
polarizacione ravni dvostruki razdelnik (2x)
postrojenje
0 antenska utinica za
zajedniki prijem
satelitskih i O prolazne utinice u tehmci
spajanja objedinjavaju usme-
bb
zemaljskih signala renja radi zajednikog prenosa ; ;
satelitski prijemnik satelitskih i zemaljskin signala
(Receiver) w krajnje utinice ^
165
iroko poja sna kom unika cija EN 50083-1; DIN EN 50083 T.1
Napajanje kune mree

ematski prikaz irokopojasnog
(BK) radio - prenosa Razliiti sistemi
Mreni nivo 1 Pojaava kunog prikljuka
- Studio i mesto prebacivanja -
Mreni nivo 2
- Postrojenje emisije i prijema -
Nain napajanja:
Direktni vod
Satelit
Fiberoptiki (staklo) kabl (Gf)
?
Usmerene radio-veze C O\ c O o- -o
JL o
c o c 0 o -
o 0
r
o o c3 Cb o
ra x
*- ra
2 E
(/) <D PA
0) p
^ o.
_____________ L
UP-BK postrojenja UPm Pojaava
> -r u podrumu pogodan za diialog kunog
E sistem radijalnog
<13
E 1 *
>
sistem meuveza
voda _________
prikljuka
o 1 Nivo konusnog signala na utinicama
Vrsta signala Granine vrednosti
.3 u dBpV
05
-O - BK postr. | konv postr
o.
Tonski signali:
co
05 UKV-FM -m ono ili stereo- 56 do 60 50 do 80
> V7 V7
V7
>05 m
C_) JZ V V
L
V
o
Digitalni radio 56 do 80
03 (/) o
o O MW - LW 60 do 80 40 do 94
Q. E mreni nivo 3
- razdelni putevi FS - signali
Fl 60 do 52 do 94
USB
Flll 54 do 84
OSB
mreni nivo 4 ESB
- posrednike take - FIV/V 84 57 do 84
Raster kanala irokopojasne (BK) mree

karakteristlne
frekvencije povratm kanali VHF
informacija teplevizijska irina kanala u BK mrei 7 MHz
N N
X X kanala
n
x 7MHz
11
Pilot 80.15
o CM ^ 125 174 230
14.75 87.5 108 111
-l 47 K3 68 S9 K5 K7 K9 K11
K2 K4 UKW S4 S6 S8 S10 K6 K8 K10 K12

javm ' donje podruije 200 MHz
kanali posebnih kanala
nn
100 kHz 5 MHz 10 28.75 50 100
-USB- -B lll-
- UHF- standardni
irma kanala u BK mrei 8 MHz - 455 kanali
nn
230 Pilot 287.25A 300 302 440 470 622 862
S11 S13 S15 S17 |S19 IS21 S23 S25 S27 S29 S31 S33 S35 S37 UKW
radio
l l 11 I I I I 11 I l I n T T T T r T T T T T T //- posebm
S12 S14 S16 (S18 S20 S22 S24 S26 S28 S30 S32 S34 S36 kanali
Pilot 280.25 438 digitalni
gornje podruje posebnih proireno podruje
MHz BIV BV radio
kanala OS8 __ posebnih kanala ESB
166
irokopojasni prikljuci
Granine veliine nivoa korisnog signala u posrednikoj taki
Karakteristine veliine prenosa Tonski signal TV - signal
nivo posredovanja > 62 dBpV > 66 dBpV

< 76 dBpV < 83 dBpV
odstupanje nivoa posredovanja

kod pojedinanih signala < 3 dB < 3 dB
odstupanje nivoa u odnosu na referentnu veliinu

izvora signala ili pilotskog signala < 2,5 dB < 2 dB
Frekvencija prenosa u posrednikoj taki
podruja prenosa UKW-FM: Fl: 4 7 - 68 MHz

87,5 108 MHz Flll: 174 - 2 3 0 MHz
Digitalni tonski signal USB 1 2 5 - 174 MHz
111-125 MHz OSB 230 - 300 MHz
ESB 302 - 438 MHz
pilotski signali na pilotskim frekvencijama sa donji pilot:

opadajuim nivoom u odnosu na nivo sistema 80,15 MHz (-4 dB)
gornji pilot:
287.25 MHz ( 0 dB)
280.25 MHz ( 0 dB)
raster kanala za donje, gornje ili USB/OSB: 7 MHz

proireno podruje posebnih kanala (do 300 MHz)
ESB 8 MHz
(iznad 302 MHz)
Televizijski signaii u posrednikoj taki
frekvencijsko odstojanje izmeu susednih signala > 300 kHz

frekvencijski raster za UKW FM tonske signale viestruki, 50 kHz -
frekvencijska odstupanja
noseih frekvencija slike, odnosno < 120 kHz
noseih frekvencija prema potrebnoj vrednosti < 20 kHz
frekvencijski zavisna izoblienja amplitude

(odstupanja amplitude TV signala) - 26 % bis + 23 %
frekvencijski zavisna izoblienja vremenskog toka (razlika u vremenskom toku) < 130 ns
diferencijalno pojaanje (razlika izmeu najvie i najnie veliine

upravljavaki zavisnog amplitudnog izoblienja) <19%
fazna razlika (razlika maksimalno dozvoljenog odstupanja faze u

odnosu na referentu veliinu) < 10
rasponi simetrije:
efektivni video frekvencijski raspon uma > 45,5 dB
modulacija uma, sinhrona sa mreom > - 52 dB
167
Elektrine instalacije u stambenim zgradama DIN 18015 T.2
Minimalna oprema elektrinih instalacija

Broj prikljuaka
Vrsta potroaa
Utinice 1) Svetlo | Aparati < 2 kW Aparati > 2 kW
Dnevne i spavae prostorije
stambena povrina do 8 m2 22' 1
od 8do12m 2 3 1
od 12 d o2 0 m 2 4 1
iznad 20 m2 5 2
Kuhinjska nia / kuhinja
3/5 23)/23)
ventilator / izbacivanje pare 14>
poret 1
hladnjak / zamrziva 1
maina za pranje sudova 1
greja vode 15>
Kupatilo
271
ventilator j 4)8)
ve maina 91 ^10)
greja
bojler 1s>
WC prostorija
1"> 1
Ventilator -,4)8)
Radna prostorija
3 13*
ventilator 14>
ve maina, sua je 1 12>
maina za peglanje 1
Hodnik
duina hodmka do 2.5 m 1 , 13)
vie od 2,5 m 1 114>
Predsoblje
1 | 115)
Garderoba vea od 3 m2
1
Hobi prostorija
3 | 1
Podrumske i sporedne prostorije, koje pripadaju stanu
1 | 1 ____________ I____________
Zajednike podrumske i sporedne prostorije
pri korisnoj povrini do 20 m2 1 1
iznad 20 m2 1 2
Pristup podrumu ili sporednim prostorijama
____ I___________ J_____ 1______ 1____________ 1____________
1> lli prikljunice za potroae ispod 2 kW 8> Kupatila ili WC prostorije bez prozora.
2> Utinice pored kreveta najmanje dvostruke, 9> ukljuenje uz ukljuenje opteg osvetljenja
pored antenske utinice trostruke Samo jedna po stanu
3> Radne povrme bez senki i bljesaka 10>Ako ne postoji radna prostorija
4> Kod pojedinane ventilacije 11>WC prostorija sa stolom za ve
51 Ako ne postoji drugi nain snabdevanja 12>Ako nisu predvieni u kupatilu ili
6> Kombinacija sa osvetljenjem stola za ve drugoj prostoriji
7> Kupatila sa korisnom povrinom 4 m2 13>Ukljuenje sa jednog mesta
sa prikljukom iznad stola za ve 141 Ukljuenje sa dva mesta
15>Ako je korisna povrina iznad 8 m2
168
JUS N. B2. 741, Slubeni list SFRJ 53/88; 37/95;
Uzem ljiva IEC 364-4-41. IEC 364-4-46, IEC 364-4-47; HD 384 4.41 S1, HD 384.4 41
DIN 18014/02.94 VDEW smernica; DIN VDE 0100 T.410, T.540
Izvedba temeljnog uzemljivaa Vrste uzemljivaa
u nearmiranom temelju tapni uzemljiva
Ploasti uzemljiva
Trakasti uzem ljiva sa izvedbam a:
zemlja
o <=
p
izolacioni premaz T5
O
spoljni malter sa Ol
zaptivnim sredst.
zid
- unutranji malter
t Zrakasti Prstenasti Petljasti
prikljuna zastavi- uzemljiva uzemljiva uzemljiva
-- ca, slobodni kraj
najmanje 1,5 m Prosene vrednosti uzemljivaa
premaz Vrsta tla Specifina Otpornost
- podna ploa otpornost tla rasprostiranja
sloj pepela 2 m R a (2) kod
- zemlja trakastog
uzemljivaa
Movarno tlo 30
Humus, glina
100 10
oranice
Pesak (vlaan) 200 20
temelj od (obinog)
ili armiranog betona ljunak (vlaan) 500 50
sloj betona 10 cm Pesak i ljunak
1000 100
temeljni uzemljiva (suvi)
sa odstojnikom
odstojanje a > 5 cm Beton (cement /
ljunak: 1/5) 100 40
Minimalne dimenzije i uslovi, kojih se treba pridravati kod uzemljivaa

Minimalni Minimalna
Oblik Ostale minimalne dimenzije odnosno
Materijal presek debljina
uzemljivaa uslovi, kojih se treba pridravati
(mm2) (mm)
elik pri Traka 100 3
polaganju u okrugla ica povrinski uzemljiva
78 = 10 mm 0
zemlju, dubinski uzemljiva, sa najmanje 50 pm
pocinkovan u okrugla ica 314 = 20 mm 0 slojem cinka
vatri, sa
najmanjim Cev najmanji prenik: 25 mm
slojem cinka najmanja debljina zida: 2 mm
70 pm sloj cinka 55 pm
Profilisani tapovi 100 3
elik sa Okrugli tap debljina sloja:
slojem sa bakarnim
bakra omotaem 1772 15 mm 0 200 pm (pojedinana vrednost)
elektrolitski
pobakren 235=17 mm 0 254 pm (pojedinana vrednost);
300 pm (prosek)
bakar traka 50 3
ue 35 minimalni prenikice: 1,8 mm
kod upotrebe olovnog omotaa njegova
najmanja debljina 1mm
okrugla ica 35 povrinski uzemljiva
cev 314220 mm 0 najmanja debljina zida: 2mm
Kod rasprostranjenih uzemljivaa od golog bakra ili elika sa bakarnim slojem treba paziti da oni, po
mogunosti, budu galvanski odvojeni od podzemnih elinih instalacija, npr. cevovoda ili rezervoara.
U protivnom, elini elementi mogu biti izloeni poveanoj opasnosti od korozije.
169
JUS N. B2. 741, JUS N. B2. 754;
Izjednaenje potencijala IEC 364-4-41, IEC 364-5-54; HD 384.5.54;
DIN 18012, DIN VDE 0100 T.410, DIN VDE 0100 T. 540
Postrojenja kunog prikljuka sa izjednaavanjem potencijala
1. Kuni ovod
2. Kuni prikljuni ormari (HAK)
3. Glavni vod
4 Mesto za ormar brojila
5. Odvodi od mernih ureaja do razdelnika
strujnih kola
6. Cev za zatitu kabla
7. Kuni prikljuni vod za vodu
8. Kuni prikljuni vod za gas
9. Glavni zatvara gasa
10. Izolacioni deo
11. Kuni prikljuni telekomunikacioni vod
12. Cevi grejanja (dovod i odvod)
13. Cev za odvoenje vode
14. Temeljni uzemljiva
15. Prikljuna zastavica temeljnog
uzemljivaa
16. ina za izjednaenje potencijala sa
spojnim vodovima
ina za izjednaenje potencijala

c d e f g h t a Temeljni uzemljiva
TN-C - Sistem b Gromobranska instalacija
c Instalacija grejanja
d PE provodnik do HAK
e PE provodnik do PE ine
f Telekomunikacione instalacije
g Antenska instalacija
h Instalacija snabdevanja gasom
i Vodovodna instalacija
Dodatno izjednaenje potencijala kod provodnog poda po DIN VDE 0100

Prikaz Objanjenje Primena
Provodnik za Mere sa zatitnim provodnikom (T. 410),
MI f tf
izjednaenje
potencijala izmeu
provodnih delova,
JUS N.B2 741, IEC 364-4-41
kupatila (T.701), JUS N.B2. 771,IEC 364-7-701
bazeni (T.702), JUS N B2 772, IEC 364-7-702
I r l 'O Poljoprivredni pogoni (T.705), JUS N.B2.775,
smetenih na IEC 364-7705
dohvat ruke Pogoni ugroeni poarom (T.482),
Sl listSRJ 53/88. IEC 364-4-48
Pokretna postrojenja rezervnog napajanja
(T.551), Sl. list SRJ 53/88, IEC 364-5-55
Preseci provodnika za izjednaenje potencijala

Stepenovanje Glavno izjednaavanje Dodatno izjednaenje potencijala
potencijala
normalni 0,5 x PE presek najveeg izmeu dva kuita 1 x PE presek najmanjeg
presek zatitnog provodnika zatitnog provodnika
elektrine instalacije
izmeu jednog kuita i 0,5 x PE presek
stranog provodnog elementa
minimalni 6 mm2 Cu sa mehanikom zatitom 2,5 mm2 Cu
presek bez mehanike zatite 4 m m 2 Cu
maksimalni 25 mm2 Cu ili . .
presek ista provodnost
170
JUS N. A0.826: IEC 50 (826): HD 384.2 S1/A1; DIN VDE 0100 T.200;
Zatitne mere JUS N. B2. 741; IEC 364-4-41; HD 384.4.41; DIN VDE 0100 T.410
f Delovanje elektrinih struja na Ijudska tela Opti pojmovi (izbor)
(Podruije jaina struje po IEC 479)
Oznaka Objanjenje
10000
| LJ I L1 L2 L3 Spoljanji provodnik:
5000 Prag ^rag provodnik koji spaja izvore struje
0 set ji- treperenja sa potroaima
2000 Vost
N Neutralni provodnik:
1000
provodnik, spojen sa srednjom
500 takom ili zvezditem
Prag G>
g 200 PE Zatitni provodnik: provodnik
odvajanja \
100 koji spaja kuita ureaja,
provodne elemente, glavni
' 50 prikljuak uzemljenja i zemlju
20 PEN PEN-provodnik:
10 __ provodnik koji objedinjava funkcije
0,1 0,2 0,5 1 2 5 10 20 50 100 200 500 2000 neutralnog i zatitnog provodnika
Dijagram vreme - struja I mA
U0 Nazivni naizmenini napon
(efektivna vrednost) npr. izmeu
Podruija ugroenosti za naizmeninu struju (50/60 Hz) spoljanjeg i N-provodnika
kod odraslih lica i put struje leva ruka obe noge: odnosno zemlje
Nema reakcije
Napon dodira
d ' N em a fizioloki o pasnog dejstva
3 Za t > 10 s iznad granice odvajanja, grevi miia Najvii dozvoljeni napon dodira
Treperenje sranih komora, zaustavljanje srca sa vrednostima
Ljudi Domae ivotinje

10000 c7 1 50 V AC 25 V AC
5000 Pr ag Prag 120 V DC 60 V DC
Prag \
os etlj - odvaiania\ trepererija
2000 vc sti Napon kvara:
1000 ,
A
napon koji se pojavljuje u sluaju
500
A
V
v kvara izmeu pojedinih kuita ili
izmeu kuita i referentne zemlje
% 200
h
Struja kvara: struja koja tee
1 h
100 zbog kvara izolacije
** 50 h Struja kratkog spoja:
struja koja tee pri direktnom
20 spoju dva spoljanja provodnika
10 ili spoljanjeg i neutralnog
0,1 0,2 0,5 1 2 5 10 20 50 100 200 500 2000 provodnika.
Dijagram vreme - struja ^ mA Jednopolni kratki spoj:
Podruija ugroenosti za jednosmernu struju kod odraslih provodni spoj jednog spoljanog
lica i put struje leva ruka obe noge: provodnoka i zemlje. Kvar se
(1 Neosetljivost takoe naziva zemljospoj
2 Nema fizioloki opasnog dejstva
h Struja iskljuenja: prekostrujnog
d Mogue srane smetnje zbog impulsa zatitnog uredaja sa vremenima
Treperenje sranih komora, opekotine iskljuenja za TN-sisteme:
Elektrina otpornost Ijudskog tela t < 0,4 s za U0 = 230 V
Zamenska ema* Objanjenje f < 0,2 s za L/0 = 400 V
Delimine otpornosti f < 0.1 s za L/0 > 400 V
(bJ) Ri: ake i ruke

R2. trup
R3: noge
h Pogonska struja jednog
strujnog kola
Fll
*2 > Rk. unutranja otpornost tela sa Naznaena struja jednog potroaa
h
prosenim vrednostima ili prekostrujnog zatitnog ureaja
za 25 V: 3250 O
za 50 V: 2625 Q hn Naznaena struja kvara Fl-zatitne
za 230 V 1350 Q sklopke (diferencijalne sklopke)
171
Distributivni sistemi JUS N.B2.730: IEC 364-3; DIN VDE 0100 T.300
B2.741; iEC 364-4-41: HD 384 4.41; DIN VDE 0100T.410
tipovi mrea Jus N
Oznake distributivnih sistema:
Vrsta i broj aktivnih provodnika u sistemu Nain spajanja sa zemljom u sistemu
Znaenje skraenica za uobiajene trofazne mree
Primer: T N - C - S - mrea
T T T T ____________________ .
I----------------------------------------------- J ________________ ______________ I____________
Uzemljenje Uzemljenje kuita Veza neutralnog i zatitnog
distributivnog sistema elektrinog postrojenja provodnika (TN mrea)
T: direktno uzemljenje T: direktno uzemljivanje kuita S: provodnik (PE) sa zatitnom
jedne take nezavisno od postojeeg uzemljenja funkcijom razdvojen od neut-
I: razdvajanje svih delova jedne take u sistemu napajanja ralnog provodnika ili uzemlje-
pod naponom od zemlje N: direktno spajanje kuita, sa uzem- nog spoljnog provodnika.
ili spoj jedne take Ijenom takom sistema napajanja (kod C: kombinovana funkcija neut-
sa zemljom naizmeninih mrea zvezdite ili ako ralnog i zatitnog provodni-
preko impedanse. nema zvezdita jedan spoljni provodnik. ka u jednom provodniku (PE).
Zatitne mere u trofaznoj mrei
TN - S sistem sa prekostrujnim zatitnim TT - sistem sa prekostrujnim zatitnim ureajem,

ureajem i razdvojenim neutralnim i zatitnim direktno uzemljenje jedne take i pojedinanih kuita.
provodnikom u celom sistemu. L1
L1 L2
L2 L3
L3 N-
N PE
PE
's. [][][][] [][][MH][][N

[]'
4t
TN - C sa prekostrujnim zatitnim ureajem. TT - sistem sa zatitnim ureajem diferencijalne struje (ZUDS).

U celom sistemu su objedinjene funkcije L1
L2
zatitnog i neutralnog provodnika. L3 *i
L1
L2
N:r
L3
PEN --t L2
--fr 13
i H l'l
t r-
TN - C - S sistem sa prekostrujnim zatitnim IT - sistem sa prekostrujnim zatitnim ureajem.
ureajem. Funkcije zatitnog i neutralnog Odvajanje svih delova pod naponom od zemlje ili
provodnika su objedinjene u jednom delu sistema. spajanje jedne take sa zemljom preko impedanse.
L1 L1 ---
L2 L 2 -----
L3 L 3 -----
PEN PE
[][][] K K
IT - sistem sa ureajem za nadzor izolacije.

TN - sistem sa zatitnim ureajem diferencijalne struje (ZUDS). L1
L1 - L2
L2 -
L3
L3
N PE
PEN
PC K
v l' N Fl K
U J -I
Dodatno
izjednaenje potencijala
172
Zatita od opasnih struja DIN VDE 0100 T.739; JUS N.B2.74T
kroz oveje telo IEC 364-4-41; HD 384.4.41; DIN VDE 0100 T.410
Zatita I od direktnog i od indirektnog dodira
Bezbednosno mali napon (S E L V 1)) Zatitni mali napon (PELV2))
L1 PE N L1 PE N L1 L 2 L 3 P E
L1
_l
N
PE
&
r___ Izolovana
U
U< 50V im " h I
' jL T '
SELV Strujno kolo: 0 < 1 2 0 V U<120V PELV strujno kolo; U < 50V
nema spoja sa zemljom. Sigurno razdvajanje dozvoljeno uzemljenje i spajanje sa zatitnim
zatitnog provodnika ili delova pod naponom provodnikom ostalih strujnih kola,
ostalih strujnih kola. sigurno razdvajanje
1)= Separated extra-low voltage 2) = Protective extra-low voltage
Zatita od direktnog dodira
Zatita delova pod naponom izolovanjem Zatita preprekama
Osnovna izolacija Npr. barijere, ormari
Zatita postavljanjem van dohvata ruke
Dopunska izolacija
Zatita prekrivanjem i omotavanjem
G ranica/
prostora
Kanal sa inama dohvata ruke
Dopunska zatita pomou zatitnih ureaja
PEN diferencijalne struje (ZUDS) (7in <30 mA)
Zatita od indirektnog dodira
Zatita lokalnim izjednaenjem potencijala Zatita postavljanjem u neprovodne prostorije
Gromobranska instalacija
PEN provodnik ^ q > 10 mm2 Cu
prema HAK Antensko_
postrojenje"
Izolacioni sloj
o o 6 o 6 6 A
/ / / / / / 7 '7~7 ~7~71r 7~/' 7 '7~7~7~7
, q > 50 mm2 Zatita elektrinim odvajanjem
I Telefonska instalacija
elik U,n<1000V U 2n < 5 0 0 V Merenje
Sistemi snabdevanja napona:
L1
(voda, gas, grejanje Uy = 250V
Zatitne mere u sistemima TN, TT i IT N L | u 2n
U2 = 0 V
PE U3 = 0 V
Vidi slike na strani 174
Transformator za razdvajanje:
Zatitno izolovanje sekundarno strujno kolo nema
Puna izolacija Skidanje izolacije vezu sa ostalim strujnim kolima ili zemljom
Dodatna izolacija Meuizolacija /2max- 500m; U2n /2 < 100 OOOVm
Klase zatite elektrinih ureaja
Zatita klase I Zatita klase II Zatita klase III
Zatitna mera >. Zatitna izolacija ----- Mali napon / \
Zatitni provodnik (-A ) <J\\>
Oznaka: V A Oznaka: L!==J Oznaka: N /
Ureaji u metalnom kuitu Ureaji u plastinom kuitu Ureaji naznaenih napona
do 25 V AC odnosno 50 V AC
do 60 V DC odnosno 120 V DC
Npr. elektromotor Npr. runa builica Npr. runa svetiljka
173
JUS N.B2.741; IEC 364-4-41;
Zatita od opasnih struja kroz oveje teio HD 384.4.41; DIN VDE 0100 T.410
Zatita od indirektnog dodira
TN-C-S-Sistem j F Z atitni ureaji
11 topljivi osigurai
,, / w > zatitni sklopka voda
L2
i ,r>r>r\ L3 Fl zatitna sklopka
PE Princip: struja kvara / F
pen N postaje struja kratkog spoja,
[] l] [] ' [ 11 11 i % pa tee preko PE i PEN
provodnika ka izvoru.
y ' Iskljuenje: u toku vremena
datih za I a
Uslov iskljuenja:
Zs x / a < U0
Zatitni ureaj diferencijalne
PEN struje (ZUDS)
- /fiA
Vreme iskljuenja fa <0,2 s, za
^ 8 selektivnu ZUDS zatitu fa<0,5 s
Zatitni ureaji
L1 topljivi osigurai
L2 zatitna sklopka voda
L3 Fl zatitna sklopka
N FU zatitna sklopka
Princip: Struja kvara / ( postaje
struja zemljospoja pa tee
preko uzemljivaa (zemlje)
prema izvoru.
L1 Uslov iskljuenja: RA x /a<U L
L2
Iskljuenje obezbeuje
L3
N
Fl - sklopka, jer je mala
struja kvara.
Z atitni ureaj diferencijalne
struje (ZUDS)
/ a = 4 kao gore
Z atitni ureaj za napon kvara
L1 za Ra 200 O
L2 vreme iskljuenja ^ o,2s
L3
N
Zatitni ureaji:
topljivi osigura
zatitna sklopka voda
ureaj za kontrolu izolacije
Princip kontrole izolacije:
kod jednostrukih kvarova
kriterijum kvara / d ( 4 / () je
struja kvara (struja odvoda).
Deluje na signal ili iskljuenje.
kod dvostrukih kvarova
iskljuuju prekostrujni zatitni
ureaji za 0,2 s, odnosno 5 s.
Uslov iskljuenja:
RA / d ^ L
11 Takoe je mogue i sa neutralnim provodnikom
174
Sl. Iist SFRJ 53/88;
Proveravanie elektrinih instalacija ie c 364-6-61. h d 384.6.61; d i n v d e 0100 T.610
J C C J JUS N. B2 771; IEC 364-7-701; DIN VDE 0701 T1
Otpornost Izolacije
----- j f ----- L1 Elektrina Merno mesto

750 N (p od )
L2 instalacija
L3 Izolaciona ploa 250 N (zidovi)
N Metalna L1
PE ploa
Vlana
krpa _____________
/
Pod ili zid
Merenje otpornosti izolacije: Ispitivanje:

odvojiti instalaciju od mree; Merenje Uy i U 2
merenje R,so uvek izmeu spoljanjeg provodnika i zemlje Odreivanje RIS0
(takoe i prema svakom uzemljenom zatitnom provodniku);
Uy
nije potrebno merenje izmeu dva spoljanja provodnika * ftso = R\
odvojene spoljanje provodnike i N provodnik meu- u2 1
sobno spojiti, ako su elektrini ureaji u strujnom kolu. Minimalne vrednosti za R,s
merenje Rlso bez prikljuenih aparata 50 kO do 500 V AC
Riso > 0,25 MQ pri malom naponu ili 750 V DC
R1S0 > 0.5 MJ2 ako je napon mree < 500 V 100 k 2 iznad 500 V AC
R >1,0 M) ako je napon mree > 500 V S 1000V ili 750 V DC
Otpornost uzemljenja
Induktor U 0 : napon uzemljivaa

U%: napon koraka
7
I : struja
IU,
referentna
R, = 40 k2 zemlja
CTJ 1
p - e > ! co ! Ra / 20 m ^ * s / 20m J Rh
Uo </>
i / 20 m u0
Ispitivanje:
metod kompenzacije po Berendu
merenje struje i napona
u uslov ravnotee:
naponski levak tapnog
odredivanje RA = (7, = L/0 ; R, = R
uzemljivaa
Impedansa petlje kvara (..otpomost petlje kvara")
Merenje impedanse petlje kvara

Pokazivanje Zs na mernom ureaju po
DIN VDE 0413 T.3
Merenje napona mree pri iskljuenom
prekidau S1
Merenje napona L/p kod ukljuenog
optereenja otpornosti R p
Odreivanje Zs po formulama:
AU - Uq - Up i SU = Z s /E
/e = o . 7 (Z, <<: p)
SU Rp
merenje otpornostl petlje kvara (.petlja U0
zem lje') izmeu spol)nog provodnika i zemlje
175
Zatita ZUDS zatitnom sklopkom
pri pulsirajuoj jednosmernoj struji kvara D IN V D E 0664 T.1
Zatitni ureaj od struje kvara Opti uslovi za isporuku elektrine energije

pretplatnicima - izvod
(AVBEItV v. 01.04.1980)
Instalacija pretplatnika 12
Korisnik prikljuka je odgovoran za regularnu
montau, proirenje, modifikacije i odravanje
elektrine instalacije iza glavnih osiguraa
prikljuka.
Izuzetak: Merni ureaji distribucije
Radove na elektrinoj instalaciji moe izvoditi
samo distribucija ili instalater ovlaen
od distribucije.
Putanje u pogon predplatnika 13

Putanje u pogon elektrine instalacije do glavnih
ili razdelnih osiguraa izvodi distribucija ili njeni
kooperanti. Postrojenje iza navedenih osiguraa
montaer puta u pogon.
Montaer treba da usaglasi putanje u pogon
instalacije sa distribucijom.
Proveravanje predplatnike instalacije 14
Distribucija je ovlaena da proveri instalaciju
pre putanja u pogon.
Utvrene nedostatke u pogledu bezbednosti
treba otkloniti.
Funkcionalno ispitivanje instalacije:
Pogon, proirenje i modifikacije instalacija i
merenje napona kvara pn elimimsanju potroaa 15
uspostavljenog kvara,
Proirenja i modifikacije instalacija (P > 4,4 kW,
U = 50 V AC odnosno 25 V DC
osim elektrinih pei) treba prijaviti distribuciji
merenje otpornosti uzemljenja uz poreenje sa
Tehniki uslovi prikljuka 17
* A<50Vodnosno<25V Definisanje tehnikih zahteva za kuni prikljuak i
A '/ \n '/ \n ostale delove instalacije, kao i za pogon instalacije
sledi prema tehnikim uslovima (TAB) distribucije.
Zatita Fl zatitnom sklopkom uz pulsirajuu jednosmernu struju kvara
Efikasnost zatite Struja optereenja / Struja kvara I F
Zatita u trofaznim m reama:

iskljuenje zavisi od / in
Zatita u trofaznim mreama gde se pojavljuje
jednosmerna komponenta:
pulsirajue jednosmerne komponente struje
kvara (vidi dijagram) pri primeni
jednoimpulsnog spoja sa srednjom takom
(slika 1)
dvoimpulsni spoj sa srednjom takom uz
"peglanje" (slika 2)
upravljanje simetrinim odsecanjem faze
(slika 3)
upravljanje paketom oscilacija (slika 4)
iskljuenje zatitnom sklopkom ZUDS pri
pulsirajuim jednosmernim strujama kvara, koje
u jednom periodu postaju nula ili blizu nule.
oznaka zatitne
sklopke ZUDS:
176
Spreavanje nesrea ISO 6309, DIN4844T.1
uta Plava
Znaenje ili Zabrana Opasnost Prva pomo Obaveza

podatak Zaustavljanje Oprez Nema opasnosti Obavetenje
Primeri Znak zaustav- Obavetenje o Oznaavanje naina Obaveza noenja

primene Ijanja opasnostima (npr. vatra, spasavanja i izlaza zatitne opreme.
Nuno isklju- eksplozija, zraenje). u sluaju opasnosti. Lokacija telefona
enje Oznaavanje prepreka Prva pomo i stanice
Znak zabrane spasavanja
Kontrastna boja Bela Crna Bela Bela
Znaci zabrane
Zabranjen Zabranjeno Voda nije Neovlaenima Zabranjeno Zabranjena

otvoren plamen gaenje za pie pristup dodirivanje prenosna
i puenje vodom zabranjen radio-stanica
Znaci upozorenja
Upozorenje o Upozorenje o Upozorenje o Upozorenje o Upozorenje o Upozorenje o

zapaljenim eksplozivnim otrovnim nagrizajuim viseem viljukarima
materijalima materijalima materijalima materijalima teretu
Upozorenje Upozorenje Upozorenje Upozorenje

o opasnom na opasnost na eksplozivnu na automatski na na vruu na povrede
mestu od pada atmosferu polazak povrinu ruke
Znaciobaveze
Nositi Nositi Nositi Iskljuiti pre

zatitu oiju zatitu disanja zatitne rukavice radova
Znaci spasavanja
%+ ESBEI
E1 Put spasavanja levo E6 Prva pomo E7 Nosila E8Tuza
suaj
opasnosti
E13Smer
spasavanja
E15Lekar
177
DIN EN 50110-1; VDE 0105 T.1
Pravila o radovima u elektrinim postrojenjima DIN 40008 T.1.T.3
Oslobaanje prostorija za rad Tablice bezbednosti
obezbeuje odgovorni rukovodilac uz Izgled Znaenje
potovanje svih pet pravila bezbednosti.
Pet pravila bezbednosti pre poetka rada: Tablica zabrane
Ne dirati
Odvojiti od napona Kuite pod
Osigurati se od ponovnog ukljuenja naponom
P9
Utvrditi beznaponsko stanje
Uzemljiti i kratko spojiti 1>
Susedne delove pod naponom prekriti Tablica zabrane
Ne ukljuivati
ili zabraniti pristup P 10
Mere pre ponovnog ukljuenja

po zavretku radova Dodatna tablica
Radovi u toku! ZS 1
Skloniti alat i pomona sredstva
Mesto;
Napustiti opasno podruje
Tablicu skida samo:
Uzemljenje i kratke spojeve prvo ukloniti na
radnom mestu, pa tek zatim na ostalim mestima
Ue za uzemljenje prvo odvojiti od delova Tablica upozorenja
postrojenja (npr. vod). pa tek zatim od zemlje Upozorenje o
Delovi postrojenja i vodova, odvojeni od opasnom
uzemljenja se vie ne smeju dirati elektrinom naponu
W8
Skinuti zatitne prekrivae i sigurnosne
tablice vratiti na mesto
Zatitne mere na komandnom mestu Dodatna tablica
ukloniti :ek nakon dojave sa radnog mesta Visoki napon ZS 2
o zavretku radova Opasno po ivot
Tablica upozorenja
Upozorenje o
Prva pomo kod nesrea laserskom zraenju
izazvanih elektrinom strujom W 10
Odmah iskljuiti struju
Utvrditi da li je prestalo disanje,
pa krenuti sa vetakim disanjem Tablica upozorenja
Utvrditi da li je stao krvotok, pa istovremeno Upozorenje na
sa vetakim disanjem poeti masau srca opasnost od baterija
W 20
Ako nije prestalo disanje ni krvotok,
unesreenog okrenuti na bonu stranu
U sluajevima prestanka disanja, krvotoka,
veih opekotina, nesvestice obezbediti Tablica obaveze
brzi transport do bolnice Pre otvaranja
izvui mreni utika
1)U postrojenjima nazivnog napona do 1000 V M 13
u odreenim uslovima se moe odstupiti
od ovog zahteva (vidi DIN EN 50110-1)
Tablice obavetavanja
HS 1 HS 2 HS 3 HS 4
Pel pravila Dezbednosti pre
poetka radova
Odvojiti od rtapona
Deo moe biti Osigurati se od
Vreme pranjenja pod naponom ponovnog ukljuenja
due od 1 minuta u sluaju kvara
Utvrditi beznaponsko stanje
Uzemljiti i kratko spojiti
Susedne eiove pod naponom
prekriti ili zabraniti pristup
178
DIN EN 50110-1, VDE 0105 T.1
Grom obranske instalacije DIN 40008 T.1.T.3; ABB1)
G rom obranska instalacija tieno podruije
G rom obran 2 gromobranskog tapa fsP
Antena
Visina grom obranskog tapa: a) Nedovoljna

Jj?'
Temeljni uzem ljiva b) Dovoljna
Glavni odvodi (HA) gromobranske instalacije

Dimenzije zgrade u m
Ravan krov 1) Kosi krov 2)
duina irina
__________ -ALHA2 HA?
do do
20 20
H Al HA1 1
r
HA1 HA 2 HA1 HA 2
12
do do
20 20
HA 3 HA4 HA 3 HA4
1 HA1 HA1
20
do do
12
l
-----------1
40 H A 2 T---------------------- HA3 HA2 1 HA3
HAl H A 2 i HA3 HAl HA2 HA3
20 20
do do HA4 - L HA6 HA 4 - HA5
40 40
HA6 HA7 1 HA8 HA6 HA7 HA8
2) Ravan krov visinska razlika izmeu sljemena i ivice < 1 m
3) Kosi krov visinska razlika izmedu sljemena i ivice > 1 m
Materijal i dimenzije
Glavni odvodi Uzemljiva
Materijal Dimenzije Materijal Dimenzije
okrugli elik, 0 8 mm okrugli elik, 0 10 mm
jako pocinkovana 0 10 mm elina traka, 30 mm 3,5 mm
elina traka, 20 mm 2,5 mm profilni elik, cevni uze m ljiva 0 1 in
jako pocinkovana jako pocinkovan za krstasti profilni uzem ljiva
elici otporni na ru 0 12 mm tapne uzemljivae, 50 mm 3 mm
i kiselinu 30 mm 3,5 mm okrugli elik 0 20 mm
elici otporni na ru i 0 12 mm
okrugli bakar 0 8 mm kiselinu 30 mm 3,5 mm
bakarna traka 20 mm 2,5 mm
bakarno ue 7 mal 0 3 mm okrugli bakar 0 1Omm sam o u posebnim
bakarna traka 20 mm 2,5 mm sluajevim a
bakarni provodnik sa ica 0 8 mm
olovnim omotaem; bakarno ue nije dozvoljeno
debljina olovnog Ue 7 x 0 3 mm
omotaa najmanje bakarni provodnik sa ica 0 8 mm
1 mm olovnim omotaem , Ue 7 x 0 3 mm
elina ica 0 8 mm sa 30% debljina olovnog
bakarnne prevlake om otaanajm anje 1mm
okrugli aluminijum, 0 10 mm elina ica 0 8 mm sa 30% samo u posebnim
aluminijumska traka 20 mm 2.5 mm bakarne prevlake sluajevim a
1) ABB = Opti uslovi gromobranske zatite
179
Prostorije sa eiektrinim instalacijama
Oznaka /
VDE - odrednica Objanjenje
Prostorije sa Pristup dozvoljen samo obuenim licima.
elektrinim ureajima: Prostorije sa rasklopmm aparatima.
Prostorije odnosno Razdelna postrojenja u posebnim prostorijama.
mesta sa elektrinim Mainske sale elektrana itd
postrojenjima Zatita delova pod naponom od direktnog dodira pomou zatitnih
DIN EN 50110-1 letvi, ograda ili prekrivanjem.
Suve prostorije: Stambene prostorije
Prostorije bez velike Kancelarije
vlage u vazduhu i Poslovne prostorije
bez kondenzata Vrste provodnika: NYIF ; NYM , H07V-U . H07V-K
DINVDE 0100 T.731
Vlane i mokre U vlanim prostorijama:

prostorije: Elektrini ureaji sa sistemom zatite najmanje IPX 1
Prostorije sa Velike kuhinje, pekare, hladnjae, negrejane i neprovetravane
kondenzatom podrumske prostorije
DIN VDE 0100 T.737 Zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS) (IAn < 10 odnosno 30 mA)
U mokrim prostorijama:
Elektrini ureaji sa sistemom zatite najmanje IPX 4, odnosno IPX 5
Mokra radna mesta, vinski podrumi, tuevi itd.
U vlanim i mokrim prostorijama:
Vrste provodnika: NYM, NYY
Postrojenja na Zatiena postrojenja sa instalacijama kao u vlanim prostorijama
slobodnom prostoru: (npr. benzinske pumpe).
mesta sa i Nezatiena postrojenja sa instalacijama kao u mokrim prostorijama,
bez nadstrenice dok elektrini ureaji treba da budu stepena zatite najmanje IPX 3.
DIN VDE 0100 T.737 Sklopke i utinice stepena zatite IPX 4
Zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS) (/An < 10 mAodnosno 30 mA)
Pogonske prostorije, Izbor pogodnih ureaja:

ugroene poarom. Elektrini ureaji sa omotaima sa stepenom zatite najmanje IP 5X, ako je
Mesta u prostorijama mogue sa sakupljanjem praine.
ili na slobocnom Sistem kablova i provodnika:
prostoru sa lako polaganje u nezapaljivim materijalima (malter, beton)zatita od preoptereenja
zapaljivim materijalima i kratkog spoja.
Sl. list SRJ 53/88 prekostrujne zatitne ureaje instalirati ispred prostorija
IEC 364-482 Zatita od proboja izolacije, osim za provodnike sa mineralnom izolacijom i
DIN VDE 0100 T.482 inske razvode, ostvariti sa:
Zatitnim ureajem diferencijalne struje (ZUDS) u sistemima TN i TT (JAn < 0,3 A)
Ako opasnost od poara zbog kvara na otpornicima (npr. ravni grejni
elementi kod otpornika za grejanje), koristiti ZUDS zatitu sa / An< 30 mA
Vreme iskljuenja prekostrujnog zatitnog ureaja (t < 5 s) u IT sistemu.
Nisu dozvoljeni PEN provodnici u pogonskim prostorijama ugroenim poarom.
Postrojenja niskog Postrojenja za proizvodnju energije:
napona za Motori sa unutranjim sagorevanjem, elektromotori, baterije
proizvodnju energije (eventualno DC/AC ili drugi pretvarai)
Snabdevanje delova Snabdevanje energijom trajnih ili privremenih postrojenja
mree i potroaa Zatitne mere po JUS N.B2.741; IEC 364-4-41; DIN VDE 0100, T.410:
elektrinom energijom Snabdevanje energijom moe biti izvedbom strujnog kola u SELV ili PELV
JUS N.B2.751 sistemu, odnosno zatita elektrinim odvajanjem. Postrojenje za proizvodnju
IEC 364-5-551 energije se izvodi kao prespojivo postrojenje za snabdevanje u
DIN VDE 0100 T.551 odnosu na javnu mre u (postrojenje rezervnog napajanja):
ZUDS u sistemima TN /T T i IT sa maksimalnim
/ An < 30 mA, da bi se ostvarilo automatsko iskljuenje napajanja.
Elektrine instalacije Svetla u unutranjim prostorima treba da se iskljuuju sklopkom pri zatvaranju
u nametaju i za prostora. Presek provodnika najmanje 1,5 mm2 Cu ili 0,75 mm2 Cu, ako je
sline namene njegova duina / < 10 m i ako nema utinica.
DIN VDE 0100 T.724 Polaganje provodnika fiksno ili kroz upljine uz rastereenje rastezanja.
Vrsta provodnika:
Fiksno polaganje sa NYM ili H07V-U
Fiksno i pokretno polaganje sa H05RR-F ili H05VV-F
180
P rosto rije sa e le ktrin im instalacijam a
Gradilita: Snabdevanje energijom preko rasklopnog bloka na gradilitu:
Mesta za nisko i rasklopni blokovi zatieni najmanje stepenom zatite IP43
visokogradnju kao i za sklopke, utim spojevi itd. sa stepenom zatite IPX1
montazu elinih konstrukcija vrsta provodnika: NYM, NYMT (samonosei kabl)
JUS N B2.774: NSSHou (pokretm vod)
IEC 364-/-704; struja kvara - zatitni ureaj (/An < 30mAodnosno< 0,5A)
DIN VDE 0100 T.704
merni ureaj
glavni osigurai
rastavlja sa osiguraima 63 A
niskonaponski osigurai velike
snage (NH) 50 A, veliina 00
(3) sklopke za zatitu od struje kvara
strujna kola utinica do 16 A
/ An < 30 mA
strujna kola utinica iznad 16 A
/ An 0,5 A
3
< >
prekostrujni zatitni ureaji
topljivi osigurai
automatske zatitne sklopke sa
C-karakteristikom iskljuenja
CEE - utinice i utinice sa zatitnim
kontaktom
radno uzemljenje
Poljoprivredne pogonske Zatitne mere od indirektnog dodira

prostorije prekrivanje, omotavanje, stepen zatite najmanje IP2X
Prostorije i mesta u ureaji za zatitu od struje kvara za strujna kola utimca, izvedene po
poljoprivrednom podruju sistemima TN.TT i IT (/An < 30 mA)
JUS N.B2.775; trajno dozvoljeni napon dodira Ui = 25V AC (efektivna vrednost) i 60V DC.
IEC 364-7-705; dodatno izjednaenje potencijala u podruju boravka stoke; metalna
DIN VDE 0100 T.705 reetka u podu, spojena sa zatitnim provodnikom.
Zatita od toplotnog dejstva
protivpoarna zatita zatitnim ureajem diferencijalne struje
(ZUDS) (/An<0 ,5 A )
aparate za grejanje bezbedno montirati na dovoljnom odstojanju (> 0,5 m)*3
Kablovi i vodovi:
fiksno polaganje provodnika (NYM odnosno po DIN VDE 0298 T.3)
provodnici sa omotaem za samonosivi kabl (NYMZ ili NYMT;
visina polaganja > 5 m)
zemljovod
( metalne pregrade
(3) vodovodna cev
0 dopunsko izjednaenje
potencijala npr. mrea od
graevinskog elika
0 mesto vezivanja
0 pojilo
@ jasle
0 ureaj za muu
0 elina konstrukcija
objekta
zatitni provodnik
(PE provodnik)
temeljni uzemljiva
gromobransko uzemljenje
Podruja ugroena Zahtevi (izbor) za sva eksplozijom ugroena podruja:

eksplozijom: izbor elektrinih ureaja zavisno od zona, temperaturnih klasa i grupa
podruje sa atmosferom eksplozivnosti zapaljivih materijala ( vidi stranu 185),
podlonom eksploziji zatitne mere od direktnih i indirektnih dodira,
izjednaenje potencijala izmeu provodnih delova elektrinih ureaja i
DINVDE0165
delova konstrukcije,
zatitni i upravljaki ureaji sa iskljuenjem svih polova i
bez automatskog ponovnog ukljuenja,
izbor kablova i vodova zavisno od mehanikih, hemiskih i termikih
naprezanja (HD 21.1 S2, HD 22.1, HD 22.1 S2; DIN VDE 0298 T.1,3;
DIN VDE 0891 T.1,5,6).
181
Prostorije sa elektrinim instalacijam a
Prostorije, koriene Vrste prostorija (izbor) i grupe korienja
u medicini:
Grupa
Postrojenja u bolnicama Vrsta prostorije Vrsta medicinskog korienja
i prostorije, koriene u korienja
medicini van bolnica 0 Spavaonice Ne koriste se elektro-medicinski
IEC 364-7-710; OP-prostorije za sterilizaciju aparati
DIN VDE0107 OP-praonice
Prostorije za praksu
1 Spavaonice Korienje elektro-medicinskih
Prostorije za terapije aparata na ili u telima
Laboratorijske prostorije (sitna, ambulantna hirurgija)
2 OP-prostorije za pripremu Sve vrste operacija na orgamma,
OP-prostorije hiruko unoenje
Prostorije za intenzivna elemenata aparata.
istraivanja i negu
Zatita od opasnih struja kroz telo

Zatita od direktnog dodira u postrojenjima grupa korienja 0, 1 i 2 prema
JUS N.B2.741, IEC 364-4-41, DIN VDE 0100 T.410 (u prostorijama grupa
1 i 2 se takoe koriste pogonski naponi U < 25 V AC i U < 60 V DC).
Zatita od indirektnog dodira u prostorijama grupe korienja 0, 1 i 2 uz
prednost zatitnih mera kao to su:
zatita preko ureaja za nadzor izolacije u IT-sistemu,
zatita izolacijom,
bezbednosni niski napon, funkcionalni niski napon,
zatita elektrinim odvajanjem
zatita automatskim iskljuenjem sa napajanja,
I L\n < 0,03 A u strujnim kolima sa prekostrujnim zatitnim ureajima do 63 A,
I n < 0,3 A u strujnim kolima van dohvata ruku ili sa prekostrujnim zatitnim
ureajima iznad 63 A,
dodatno izjednaenje potencijala u prostorima 1 i 2,
Bezbednosno napajanje, vreme preklapanja f < 15 s za sigurnosno
osvetljenje puteva za spasavanje i prostorije grupe 1 i 2 itd.
Prostorije sa kadom ili Ne vai za prefabrikovane kabine sa tuevima, opremljene sa unutranjim

tuem tukadama i sistemima oticanja
JUS N.B2.771; Vod za izjednaenje potencijala izmeu odvodne i dovodne cevi:
IEC 364-7-701; Minimalni presek 4 mm2 Cu
prHD 384.7.701 S1; elina traka, pocinkovana u vatri, najmanje 2,5 mm x 20 mm
DIN VDE 0100 T.701 Ne trai se izjednaenje potencijala kod plastinih kada, plastinih odvodnih
cevi i metalnih odvodnih ventila.
Debljina zida na zadnjoj strani zidova koji ograniavaju prostor 1 i 2 izmeu
kablova ili voda i njegove povrine je najmanje 0,06 m.
Vrsta provodnika. NYY, NYM, H07V-U, NYIF (samo u zidovima prostora 3)
Zatita od struje kvara (7in s 30 mA).
Prostor Kablovi i provodnici Sklopke i Elektrini

(do 5 cm ispod maltera) utinice ureaji
0 ne ne ne3)
1 ne ) ne4)
2 ne J
D ne
ne JU ne5)
3 da da6) da
Izuzetci:
1) Okomiti provodnici do potroaa i uvoenje provodnika sa zadnje strane potroaa
2) Sklopke na potroaima
3>Ureaji sa zatitnim niskim naponom < 12 V
4) Fiksni grejai tople vode, ventilatori, pozivne signalne instalacije (do 25 V AC odnosno 60 V DC)
5) lsto kao i 4) i svetiljke
6) Dozvoljeno samo ako je prikljuak preko izolacionog transformatora, bezbednosno malog napona
(SELV) ili zatitnog ureaja diferencijalne struje (ZUDS) {Isn < 30 mA, TN ili TT-sistem)
182
JUS N.B2.771; IEC 364-7-701;
P ro s to rije sa e ie k tri n im in sta la cija m a prH D 384.7.701 S1; DIN VDE 0100 T.701
Podela podruija
Prostorije sa kadom i tuem Prostorije sa kadom, tuem i fiksnim pregrad. zidom
Mere u m
r, = 0,6 m
r> = r, - s
3,0 m
r3s
Prostorije sa kadom Prostorije sa kadom i fiksnim pregrednim zidom
Mere u m r, = 0,6 m
r-j = r, - s
= 3,0 m
Prostorije sa tuem Prostorije sa tuem bez kade sa fiksnim

pregrednim zidom
Mere u m
h" r, = 1,20 m
r2 = r, - a
I / A r3 =r2 - s
/ \ . r5=r^-a r4 = 3,60 m
ii Ay
/ \ r6 =r5-s
K
Glava tua (prskalica) Prostor 1 Prostor 2 Prostor 3*
Instalacije u sauni: Zatitne mere od indirektnog dodira sa elektrinim ureajima klase zatite I
bezbednosni mali napon (SELV)
Prostorije sa visokim zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS) (/n < 30mA)
temperaturama vazduha Protivpoarna zatita sauna sa vrelim vazduhom, ogranienje temperature
JUS N.B2.773; IEC 364-7-703; na maksimalno 165C.
HD 384.7.703 S1; Zatita potpunim iskljuenjem sauna sa vrelim vazduhom, tj. svi elektrini
DIN VDE 0100 T.703 ureaji osim osvetljenja se iskljuuju jednom sklopkom
183
IP - zatita
Zatita ureaja od dodira, IEC sj ^ d in 40050
stranih tela i vode
Prir ner: 3 S
T T 1
Kar akteristina slova ------------- [ T ------------------Dodatno slovo
Doc Zatita od prodiranja vode
Zatita od f rodiranja stranih tela i (2. Karakteristian broj)1>
praine (1. Karakteristian broj)1>
1. Karakter. 2. Karakter.
Stepen zatite Stepen zatite
broj broj
0 Nema zatite 0 Nema zatite
1 Zatita od prodiranja velikih stranih tela 1 Zatita od vodenih kapi,
d > 50 mm koje okomito padaju
Nema zatite od namemog pristupa (kapajua voda)
2 Zatita od stranih tela srednje veliine
d > 12 mm spreen pristup 2 Zatita od vodenih kapi, koje koso
prstima i sl. padaju (kapajua voda), 15 u odnosu
na normalan pogonski poloaj
3 Zatita od malih stranih tela 3 Zatita od prskanja vode, do 60
d > 2,5 mm, spreen pristup alatima, u odnosu na vertikalu
icama i sl.
4 Zatita od zmastih stranih tela, 4 Zatita od prskajue vode u
d < 1 mm svim smerovima.
Spreen pristup alatima, icama i sl.
5 Zatita od taloenja praine 5 Zatita od mlazeva vode u
(zatieno od praine), potpuna svim smerovima.
zatita od dodira.
6 Zatita od prodiranja praine 6 Zatita od jakih morskih ili
(hermetiki za prainu), potpuna jakih vodenih mlazeva
zatita od dodira (zatita od potapanja)
7 Zatita od uronjavanja u vodu uz
definisane uslove pritiska i vremena
8 Zatita od trajnog potapanja u vodu
Dodatno Dodatno
Znaenje Znaenje
slovo slovo
S Mirovanje
W Zatita od klimatskih uslova M Maina u pogonu
G rafiki sim boli (uobiajeni kod svetiljki) DIN VDE 0710 T.1
Grafiki Grafiki
Podruije zatite Podruije zatite
simbol simbol
Zatieno od praine, Zatieno od
# vidi 1. karakteristian broj 5 1 kapajue vode i
velike vlanosti vazduha.

Hermetino za prainu
vidi 1. karakteristian broj 6 [E Zatieno od kie,
vidi 2. karakteristian broj 2
A Zatieno od prskajue vode,

AA Zatieno od mlazeva vode,

Hermetino na vodu,
1 A Zatita od prodiranja vode bez pritiska
Hermetino na vodu pod pritiskom,
i 1 .,atu2> zatita od prodiranja vode pod pritiskom.
1>Ako stepen zatite nije definisan, tada se umesto brojke upisuje slovo X npr. IPX4.
2>atii = Uberdruck atmosphare = natpritisna atmosfera
184
E lektrin i ureaji za ISO 554: DIN EN 50014
EN 50014: DIN EN 50014:
pod ru ja u g ro e n a eks p lo zijo m DINVDE 0170/0171 T.1
Elektrini ureaji za podruja ugroena eksplozijom

treba da buclu oznaena na sledei nain:
Ime proizvoaa ili oznaka proizvoda Primer:

Oznaka tipa A. R. Achutz A. G.
Simbol EEx Typ 5 CD
Eex de I/IIBT3
Skraenica primenjenog naina zatite od paljenja
N 5634
Simbol grupe BVS Nr 80.521
Imena ili skraene oznake ispitnog mesta
Broj atesta i znak U
Dodatni podaci koji se odnose na posebne
evropske standarde zatite od paljenja
Podaci o uobiajenim odredbama za graenje
Kod malih elektrinih ureaja dovoljno je prvih pet

podataka zbog nedostatka mesta
Primer: EEx de l/IIB T3
Simbol zatite od eksplozije I Klasa temperature
Nain zatite Grupa elektrinih ureaja

od paljenja
Nain zatite Klasa temperature ili najvia

Kratka oznaka Kratka oznaka
od paljenja temperatura povrine
0 Smetaj u ulju T1 450
P Smetaj pod nadpritiskom T2 300
q Smetaj u pesku T3 200c
d Pakovanje otporno na pritisak T4 135
e Poveana bezbednost T5 100
ia Sopstvena bezbednost11 T6 85
ib
' a u u j i i u i i i r\v - iu o a p u p o t v c iiu n i u c tu o u n u o u u u ................................. u o i u
Kategorija a: Nema paljenja pri jednom kvaru ili kombinaciji dva kvara
Kategorija b: Nema paljenja pri jednom kvaru______________________
Kratka oznaka I
A1> B2> C2)
Grupa Opasnost Opasnost od eksplozije pri pojavi sledeih gasova
elektrinih od udara Alkani, npr. metan propan, Ugljovodonici.npr. etilen Vodonik,
ureaja za ili vremena butan Jedinjenja sa Acetilen
primenu kod Alkeni, npr. propen sadrajem azota. npr Sumpor ugljenik,
sledeih Aromatini ugljovodonici. akrilnitrid, cijanovodonik etilnitrat
opasnosti npr. stirol Jedinjenja sa
Benzonoidi, npr. benzol, kiseonikom, npr.
toluol, naftalin dimitileter, propilen oksid
Meavine ugljovodonika, Smese, npr. gas iz
npr. terpentin, petrolej, benzin, koksnih pei
lo-ulje, kerozin, dizel gorivo Halogena jedinjenja.
Ugljenmonoksid npr. tetrafluoretilen
Alkoholi i fenoli, npr. metanol
Aldehidi, npr. metadehid
Ketoni, npr. aceton
Estri, npr. etilformijat
Kiseline, hloridi i td.
1|MESG (granini razmak cepanja) > 0,9 mm, MIC (minimalna struja paljenja) odnos > 0,8
21 MESG izmedu 0,5 mm i 0.9 mm, MIC odnos izmeu 0,45 i 0,8
3) MESG < 0,5 mm odnosno < 0,45 mm
185
Nacionatna i meunarodna standardizacija
Nacionalne institucije za standardizaciju (Nemaka)
Deutsches Institut fur Verband Deutscher

DIN Normung e. V. VDE Elektrotechniker e. V.
Berlin Frankfurt am Main
(Nemaki institut za standardizaciju) (Udruenje nemakih elektrotehniara)
Standardizacija u oblasti tehnike je u Nemakoj Sa pravnog aspekta VDE-odredbe se tretiraju
samoupravni zadatak zainteresovanih krugova, u principu kao opte priznata pravila tehnike
ukljuujui dravnu nadlenost Oznake ispitivanja VDE (vidi oznake ispitivanja)
Standardizacija se bazira na principu pokazuju javnosti pridravanje odredbi VDE
dobrovoljnosti i javnosti
Pravni karakter tehnikih standarda

DIN standardi imaju karakter preporuke Povezivanje sa ugovorima o isporuci im DIN
Zakonodavne institucije odreuju obaveznu primenu standarde isto tako obavezujuim kao i
DIN standarda njihovim uvoenjem u zakonske i ispunjavanje neodreenih pravnih odredbi
upravne propise Po EWG-ugovoru DIN standardi takoe
spadaju u evropske standarde
VDE - mehanizam propisa
Nemaka elektrotehnika komisija (DKE) Primer oznaavanja

DIN VDE 0 7 01
DIN VDE SlepanulaI Mesec i godina
grupa------ stupanja na snagu
Numerisanje unutar
Nemaka elektrotehnika komisija - Izdava jedne grupe
(DKE)
Grupe VDE mehanizama propisa
0 Opte
VDE mehanizam propisa 1 Energetska postrojenja
2 Energetski vodovi i kablovi
DIN i VDE zajedniki obrauju u DKE DIN 3 Izolacioni materijali
standarde koji utvruju standarde bezbednosti 4 Merenje i ispitivanje
5 Maine, transformatori, pretvarai
mehamzmima propisa VDE.
6 Instalacioni materijal, rasklopni aparati,
DKE zastupa nemake interese u meunarodnim visokonaponski aparati
organizacijama za standardizaciju u elektrotehnici 7 Niskonaponski aparati
8 Telekomunikaciona i radio postrojenja
Evropske institucije za standardizaciju Meunarodne institucije za standardizaciju
- cw Comite Europeen de Normalisation |SO International Organisation for

CEN Brussel Standardization, eneva
Comite Europeen de International Electrotechnical
CENELEC Normalisation Electronique Commission, eneva
Brussel
lanice:
Nacionalni instituti za standardizaciju, npr. DIN
lanovi:
Nacionalni instituti za standardizaciju EU i EFTA IEC - lanice
(98 glasova, Nemaka 10) IECEE: IEC - sistem za ispitivanje usaglaenosti u
odnosu na standarde za bezbednost za
elektrotehnike proizvode
Evropski standardi (EN)
IECQ: IEC - sistem za vrednovanje kvaliteta
Izdavanje sa ciljem da nacionalni standardi
elektronskih komponenti
lamcapostanu identini
CISPR: posebm meunarodm komitet za radio
Evropski predstandardi (ENV) smetnje
Standardi predvieni za privremen u primenu sa
vanou najvie 3 godine ETSI European Telecommunications
Harmonizacioni dokum enti (HD) Standards Institut
Izdaju se ako prevoenje u nacionalne standarde
Naslednik Evropske konferencije uprave pota
nije potrebno ili je nepraktino.
i telekomunikacija
186
CE - oznaavanje EN 45014: DIN EN 45014
EG - smernice su obavezni pravni propisi Evropske Obaveza CE - oznaavanja postoji za proizvode

unije (EU) koji spadaju u podruje primene neke
CE - oznaavanje (Comformite European) EU - direktive.
potvruje usklaenost proizvoda sa relevantnim Iskljuena su dobrovoljna CE - oznaavanja
tU - direktivama
Izbor proizvoda sa obaveznim CE - oznaavanjem

Dosadanja Stupanje
Oznaavanje Evropska direktiva Nemaki zakon
oznaka na snagu
Elektrini ureaji za primenu
I . GSGV 01.01.1997
unutar odreenih naponskih 72/23/EWG GS - znak
II. 06.1979
granica
Elektromagnetska 89/392/EWG
EMC direktiva Oznaka
kompatibilnost 91/263/EWG 01.01.1996
10.11.1992 zatite radija
93/44/EWG
Maine 89/392/EWG 9. GSGV
91/368/EWG GS - znak 01.01.1995
12.05.1993
93/44/EWG
Bezbednost igraki GSG - odredba
88/378/EWG GS - znak 01.01.1990
za igrake
Telekomunikacioni ureaji Zakon o tele-
91/263/EWG komunikacionim ZZF-Nr. 06.11.1992
kod krajnjeg korismka postrojenjima
Deklarisanje usklaenosti ponuaa /
Postupak za utvrivanje usklaenosti
proizvoaa
Smernice za harmonizaciju utvruju zahteve za Ponuai (proizvai, isporuioci itd.) proizvoda

proizvode, kako bi oni mogli biti puteni u promet. moraju dati u izjavama o usaglaenosti da
Proizvoa daje na znanje na sopstvenu proizvodi odgovaraju zadatim standardima
odgovornost ili pomou sertifikata da su CE - oznaku uvek stavlja proizvoa ili njegov
ispunjeni zahtevi smernica opunomoenik
Put do CE - oznake Uzorak deklaracije o usaglaenosti
Istraivanje Kojim EG - smernicama EG - deklaracija o usaglaenosti

podlee proizvod?
Koji zahtevi se moraju Ponua: Ime i adresa ponuaa.
potovati? Adresa: ko izdaje deklaraciju ............
Koji su atesti potrebni? Oznaka proizvoda: Identifikacjja proizvoda.
Oznak.a .tip.jji. broj modela.
\7
Ispunjavanje Analiza opasnosti Ovim se izjavljuje uz potpunu odgovornost da se
osnovnih Ispunjenje zahteva po oznaeni proizvod uklapa u propise sledeih
zahteva standardima i direktivama evro p skih d irektiva :
Pomone mere da ne bi
dolo do ugroenosti kod Tekst: Standardi ilj.druga normativna dokumenta.
unapred datih uslova tano i potpuno. Eventua.lne dodatne
mformacije, kao toje. klasa.
oznaka tipa i dr.
V 7 Ostale infomiaaje o sadraju ove smemice naiaze se u pnlogu
Tehnika Podloge o isporuenim
dokumentacija Mesto, datum: Mesto izdavaa i datum........
delovima
Odgovorno lice, Potpis i funkcija nadlenog
Uputstvo za rad
Potpis
Deklaracija o usaglaenosti
\7
CE - simbol na podlozi rastera
CE-oznaavanje Razmatranje zadatih uslova
iz svake EG - smermce Najmanja visina 5 mm
Unoenje CE - oznake Kod poveavanja ili
smanjivanja treba
\7 zadrati proporcije
Praenje Posmatranje promena
prema rasteru
proizvoda proizvoda i standarda
187
Isp itn e o zn ake na e le k tri n im u re a jim a i ap a ra tim a
Nacionalne Nemake) ispitne oznake na elektrinim uredajima i aparatima
Oznaka Objanjenje Oznaka Objanjenje Oznaka Objanjenje
VDE - oznaka Oznaka bezbednost Informativna

Savez nemakih centrala
DVE elektrotehniara
Ispitna oznaka
Ispitana bezbednost m zE elektroprivrede
'l _f \ u Frankfurtu / M
VDE - oznaka Oznaka bezbednosti Znak kvaliteta za

O VDF t> < H A R >
harmonizacije za Ispitno mesto VDE DIN izvedbu elektrinih
kablove i vodove aparata sa niskim
AGI umom
Znak zatite od radio Oznaka bezbednosti Kvalitativna bezbed-

smetnji u slobodnom nost za hermetike,
Ispitno mesto TUV
ponovo punjive dug-
prostoru. Nivo radio (Tehniki savez za maste elije. Stan-
smetnji:G, N, K ili 0 nadzor) dard DIN ISO 9001
Savezni zavod za Oznaka bezbednosti Kvalitativna bezbed-
nost za zatitne
IA 9 9 9 dozvole u Ispitno mesto DIN
konstrukcione ele-
t 999N telekomunikacijama mente Standard
Sarbriken DIN ISO 9001
Znak dozvole za mer- Znak sigurnosti Ispitna oznaka
ne transformatore i Ispitno mesto Ispitivanje
brojila Saveznog Profesionalnc bezbednosti npr.
fizicko - tehnikog
udruenje elektrinih aparata
zavoda Braunvajg
Znak dozvole za ta- Oznaka udruenja
rifne uklopne sato- Oznaka reciklae
E
proizvoaa i
ve Saveznog fiziko Ponovna obrada
preraivaa
tehnikog zavoda nakon upotrebe
Braunvajg_______ plastinih masa
Meunarodne ispitne oznake na elektrinim ureajima i aparatima

Oznaka Oznaka Oznaka Oznaka
(CEBECj
l__ I
Belgija
e)Ital ja
T
Poljska
EvE
i_______i
Maarska
Danska
0Japan

vedska

USA (Pojedinani aparati)
Finska
<
Kanada
/TN
vajcarska
T O
USA (Aparati u postrojenju)
Hf Oznaka Objanjenje
KEUR
em a

ECE: Komisija UN za Evropu sa
karakteristinim brojem zemlje uesnice,
Francuska Holandija npr.: 1 - Nemaka: 2 - Francuska it.
CEE: Meunarodna komisija za

pravila za odobravanje
elektrotehnikih proizvoda
Velika Britanija Norveka
CE Obavezna oznaka koju daje
Island Austrija
C
proizvoa, npr za EMC
(elektromagnetska kompatibilnost) za sve
elektrine i elektronske aparate, obavezna
za sve drave EU
188
189
JUS N. A3.; IEC 417; HD 234 S8; DIN 40101 T.1
G rafiki sim b o ii u e le k tro te h n ic i j u s n . A3 451; is o 4196, is o 7000. is o /t r 10488;
IEC 417; pr HD 243 S9; DIN 40100 T.2.... 22
Grafika Grafika Grafika
Naziv Naziv Naziv
oznaka oznaka oznaka
Oznaavanje Snima slike Centrifugiranje
>l impulsa
i tona
<3>
Gaenje informacija Mikrofon Poseban postupak
x| na nosau informacija
c
postavljanje i skidanje Zvunik Jako prljavi
SC] nosaa tona
< S- sudovi
Osvetljenost Slualica, Normalno prljavi
-D - i c uloak slualice sudovi
Kontrast Slualice Malo prljavi
c S sudovi
Zasienje Telefon Osetljivi sudovi

boje
f Y
Ton boje Induktorski Regenerisanje
telefon
$
Monofon Elektrina Glavno
V energija //l\\ ispiranje

_________________
Stereofon Panja opta Suenje ili
CD A opasnost grejanje
Ton (zvuk) Opasan elektrini tednja i utede
jh h napon (takoe "Uteda

energije")
Govor Izolacioni Mala zaprljanost
transformator
$ - Stepen suenja
Magnetofon Predpranje
CLO l' / Q Suvo za orman
Snirnanje na Glavno pranje Stepen suenja

O
p traku
lh / Suvo za peglanje
QO Reprodukcija sa Nivo vode Zatieno od

trake (visok)
guvanja
o Televizija
Televizija u
\95i
Pranje na
maksimalnoj
temperaturi 95 C
Ispiranje
6
\____ /
/i\
\u
Skuplja kondenzata,
opte
Sprej,
boji /1 \
/ 1\
Prskanje
TV prijemnik tirkanje vea Para
O H 0
Snima tona Ispumpavanje
<5> Udari pare
O O
190
DIN VDE 0701 T. 1
Opravka i izmena elektrinih aparata DINVDE 0702 T.1
Opravke I zmene izvesti po pravilima struke

Nakon opravke i izmene ne sme postojati opasnost ni za korisnika ni za okolinu aparata
Ugraeni pojedinani delovi, komponente i sklopovi moraju zadovoljavati
zahteve aparata i vaee propise
Ugraivati samo rezervne delove koje propisuje proizvoa
Ne smeju se otetiti delovi aparata koji doprinose sigurnosti
Ispitivanje opravljenih i izmenjenih aparata
1. Vizuelni pregled
Proveriti da li su delovi oteem ili nepogodni i
da li je sauvana klasa zatite
Da li je dovod, rastereenje na zatezanje i
omota za zatitu od savijanja u redu
2. Provera zatitnog provodnika

Prikljuak i spoj proveriti vizuelno i runo
Sl. 1 Merenje otpornosti zatitnog provodmka
Merenje otpornosti izmeu kuita i zatitnog
kontakta mrenog utikaa, odnosno utikaa
aparata ili zatitnog provodnika na mrenoj
strani prikljunog voda (pri tom mrdati prikljuni
vod) prema sl. 1
3. Merenje otpornosti izolacije
Merenje aparatima po DIN VDE 0413-1 0,5 MQ

Kod klase zatite I po emi sl. 2 a kod klase
zatite II po emi sl. 3
kod klase zatite III po emi sl. 3 (samo ako je
P > 20 VA odnosno U > 42 V
Sl. 2 Merenje otpornosti izolacije; klasa zatite I

4. Merenje ekvivalentne struje odvoda
Samo kod klase zatite I ako se ugrauju ili

menjaju kondenzatori za otklanjanje smetnji ili
ako kod aparata za grejanje nije postignuta
traena otpornost izolacije
ema merenja prema sl. 4
Strujno kolo merenja odvojiti od mree
Meriti naponom 1,06 x nazivni
5. Merni ureaji
Smeju se koristiti samo merni ureaji koji
odgovaraju DIN VDE 0404 ili DIN VDE 0413
6. Funkcionalno ispitivanje
Proveriti da li je mogua namenska upotreba
aparata
Prema prilikama koristiti uputstva za
putanje u pogon
7. Provera natpisa
Da li natpisi jo postoje?
Eventuaino aurirati ili dopuniti natpise
Periodina ispitivanja se moraju preduzimati

prema DIN VDE 0702 T.1 Sl. 4 Merenje ekvivalentne struje odvoda
191
Otklanjanje radio smetnji DIN EN 55014: DIN VDE 0875
Pojmovi Mere za otklanjanje smetnji

Radio smetnja je visokofrekvencijska smetnja Svrsishodno planiranje npr. upotreba
(0,15 MHz . 300 MHz) radio prijemmka kratkospojenih motora umesto komutatorskih,
Trajna smetnja je radio-smetnja koja poseban raspored namotaja itd.
traje due od 200 ms Ukljuivanje sa
Granini nivo L vidi diagram prigunicama filtarima
Smetnja pucketanja je radio smetnja koja otpornicima, sistemima za gaenje vamice
traje krae od 200 ms Granini nivo L0 se Ekranizacija vodova, aparata ili prostorije
rauna po formulama
L0 = L + 44 za N < 0 ,2
Aparat klase zatite
?n
L0 =L+20log. za 0,2 < N < 30
Ln-L za 30 < N _Lv 1 izvorsmetnji

Pritom je jedinica za L0 1 T X / 2 X.-Y. kondenzator
dB (pV) za 0,15 MHz < 1 < 30 MHz
dB (pW) za 30 MHz < 1 < 300 MHz
Frekvencija ponavljanja pucketanja N je broj Sklopka kuite
radio smetnji u minutu.
Stepen radio-smetnji je frekvencijski zavisna
granica radio smetnji
0 bez radio smetnji
N otklonjene radio smetnje
K otklonjene radio smetnje (nizak nivo smetnji) b) gaenje varnice
G grubo otklonjene smetnje a) sa dodatnim kondenzatorima
(ograniena upotreba) premamasi
Upravljanje promenom faze
regulacioni aparat sklop za otklanjanje smetnji
optereenje
m mrea
Znak zatite radija sa podatkom o stepenu radio

smetnji -= jezgro sa prstenastim jezgrom
Granini nivo
a aparati za domainstvo Specijalni aparati i elektrina postrojenja
b poluprovodniki upravljaki elementi
1 na mrei, 2 na potroau dBIpVI
L i umV
c elektrini alati :=,83,5. j- 15
1 do 700 W, a> 'S -------- h 10 -
2 700 W ... 1000 W, E 73 -

3 1000 W ... 2000 W 9
* 69.5
*D
)f
5 59- 1 .2
L 90 o
CD 0.5 2
dB I mV)
O 59,5 0,3 c
80 Z I I
Q. 'sK - 0,2 O
- b2 b 2 :3 CD d
g f = 7 ?
C 0.1
g . 70 V c2
o
mc N r 21

- cl >
X T a bi 0,025
o .2 60
> -o k . l'
a bl
1
20
z 50 _ L _ 0,10.15 02 0.35 0.5 1 2 5 6 10 30
0,1 015 02 0.35 0.5 1 2 5 6 10 30 100' / MHz
I MH*
dB lpwi dB ipW)
G-----
_JL-----
- 52
57
------
0 30 100 200 300

f MHz
192
E lektrom agnetska k o m p a tib iln o s t (EMC) EMC-Zakon 01.01.1996.
Podruja smetnji Gromobranska zatita kao mera EMC
Podruja smetnji nastaju izmeu Principijelni prikaz gromobranskih zatitnih zona

dva ili vie aparata koji rade na spoljna
elektromagnetskom principu podruja 0 unutranja podruja 1 do 3
elektronskih aparata i sistema i spoljanjih
uticaja, kao npr. nevreme
BSZOi BSZ 1 BSZ2 i BSZ
Tok smetnje
Nain
Emisija Prenos odvodnik struje odvodnik pre- odvodnik pre-
uticaja
g ro m a (tip l) napona (Tip 2) napona (Tip 3)1>
EMA elektromagnetski EMB
LA vezan sa vodovima LB 1) Tip 1 3: ZnO varistori
SA vezan sa zraenjem SB (specifikacija prema podacima proizvoaa)
Izvori smetnji -e m is ija energije smetnji Uticaji na gromobranske zatitne zone
Aparati i postrojenja Gromobranska Direktni Elektro magnet-

sa uskim frekvencijskim irokim frekv. zatitna zona udari groma sko polje
opsegom opsegom
postrojenja za rasklopni aparati
obradu podataka npr. kontaktori
visokofrekventni elektrini aparati za + /-
generatori domainstvo + /-
ultrazvum aparati svetiljke sa gasnim
mikrotalasni aparati pranjenjem
radio i TV-prijemnici dvopozicioni regulatori + (-) mogu (nemogu) + / - oslabljen
pretvarai frekvencije pranjenje kod + / - - jako oslabljen - - ne postoji
nevremena Gromobranske zatitne zone jednog
aparati za zavarivanje kompjuterskog postrojenja
Prijem energije smetnji
postrojenja za postrojenja za
prenos podataka obradu podataka
radio i TV prijemnici ureaji za ventilacija
modem video prenose
digitalni i analogni gromo-
postrojenja za PAS
sistemi branska
radio prijem
procesni raunari zona 2
rp s a u .
Propisi (izbor) uz EMC-zakon
DIN VDE Evropski

Objanjenje
standard standard
0839 T.81-1 EN 50081-1 EMC: emisija smetnji;
/03.93 stambeno i radioniko
podruje, mali pogoni
0839 T.81-2 EN 50081-2 EMC: emisija smetnji;
/03.94 podruje industrije
0839 T.82-1 EN 50082-1 EMC: otpornost na armatura zgrade
/03.93 smetnje; stambeno i
radioniko podruje, gromobranska I I gromobranska
mali pogoni zatitna zona 0 zatitna zona 2
gromobranska zatitna zona 1
0839 T.82-2 EN 50082-2 EMC: otpornost na
/11.94 smetnje: industrijsko odvodnik struje odvodnik struje
podruje groma za odvodnik struje
energetsku mreu BEE zatitne kartice1*
0878 T.244 EN 55024-4 EMC: ureaji tehnike
( ( odvodnici BLITZDUCTOR
/09.93 E obrade informacija i
prenapona modul za zatitu
telekomunikacione
S-protektor1) podataka
tehnike
SF-protektor11 CS-protektor1'
0847 T.4-1 EN EMC: postupak
protektor N S M 1) 1) prema podacima i
/09.95 61000-4-2 ispitivanja i meranja nazivima proizvodaa
193
Delovanja elektrinih i m agnetskih polja DIN VDE 0848-1
Lina zatita
Zdravstveni rizici prema ICNIRP: Opasnosti za lica su
(International Commission on neposredne zbog direktnog delovanja
Non-lonizing Radiation) p o s r e d n e zbog dodira elektrino
zagrevanje tkiva zbog VF-apsorpcije provodnih predmeta
delovanje indukovanih struja (f<500 kHz)
na nervne i miine elije Zatitne mere:
opekotine i elektrookovi zbog dodira spreiti pristup u podruje gde su granine
provodnih predmeta vrednosti prekoraene i upozoriti na opasnost
uticaji na sluh podruja pristupana neovlaenim licima
pojava i razvijanje raka oznaiti znacima
delovanje kod modulacije VF-emisija redukovanje snage, prekrivanje i dr.
sa ELF frekvencijama proveriti efikasnost
Specifini koeficijent apsorpcije SAR W: Upozorenje na elektromagnetsko polje
apsorbovana VF-snaga u W
masa tela kg
SAR - granina vrednost (apsorbovana
VF-energija u toku 6 min) u W/kg
itavo telo Delovi tela po
Opte U radnom podruju 10 g mase M m V
0,08 | 0,4 2
Granine vrednosti u naseljenim oblastima Primeri
Frek- Efektivne vrednosti S (srednja Izvor f(MHz) s E, H ili S Gran.vred.
vencija u A vrednost) 73,5 V/m
(MHz) E u^- H u (W/m2) UKW -
m 50 m 450 V/m za
pre- 88 .108 300 m
30 - 400 27,5 0,073 2 90 V/m S > 350m
dajnik
900 41,1 0,11 4,5
1600 54,8 0,146 7,5 CB - <1000 V/m
27 5 cm 2 W/kg
2450 61,4 0,16 10 radio < 0,2 A/m
2 103 VHF 174-216 <0,02 V/m 2 W/m2
61,4 0,16 10
do 3 105 UHF 470-890 1,5 km < 0.005 V/m 2-4 W/m2
Granine vrednosti (bazna SAR-gran. vred. - 0,08 W/kg)
Mobilni 50 cm 0,001 W/m2 4 W/m2
Ugroe lO S t 890-960 3 cm < 2 W/m2 2 W/kg
Na 50 Hz radio
Posredna Neposredna Mikro -
E = 20 kV/'m talasni 2450 5 cm 0,62 W/m2 < 50 W/m2
UB > 7 2 V vidi dijagram 30 cm 0,06 W/m2
H = 4 kA/m aparat
Granine vrednosti za linu zatitu kod neposredne ugroenosti
Su Hu Eu 10 kHz < f < 30 kHz: unete dozvoljene vrne vrednosti,

W A V efektivna vrednost < 350 A/m
m2 m m 10 kHz < f < 30 kHz: unete dozvoljene vrne vrednosti,
i L_ U -LJ efektivna rednost < 1500 V/m
104 4#- (D 30 kHz < f < 3000 GHz: unete dozvoljene efektivne vrednosti
za trajanje delovanja od 6 min.
773 @ 30 MHz < f < 3000 GHz: unete granine vrednosti za trajanje
103 delovanja od 6 min.
4 V
i Ot 0 r
3)-
1I50'
102 1. :
I0 J / A
T
/
25 onn.
10 m s |
r IU
l
t .b T 1 -
0 >b 1 f
-
1( r ' 1( 1 2000 3(JUt)CK _1 MHz
10 -
"0,03' 10 30 3000 105 106 107
194
Zatita od zraenja Odredba o zatiti od zraenja (Strl.SchV)/12.86
Aktivnost A Doza energije D

... , broj transformacija jezgra r, apsorbovana energija
Aktivnost = ------------------- Doza energije = ----------------------
vreme masa
A = [A] = 1 Bq = 1 s - 1 1 Ci = 3.7 10,o s - 1 D= ^ [D] = 1 Gy = 1 J/kg
Sm
At = 3,7 1010 Bq
Bq: Beguerel Ci: Curie Gy: Gray
Aktivnost Ekvivalentna doza H; faktor kvaliteta Q

Izvor zraenja
(Bq) Ci
Ekvivalentna doza = doza energije x faktor kvaliteta
radijum za H=D O [H] = 1 Sv = 1 J/kg 1 re m = 1 0 -2 Sv
3,7 103 0.1 10"6
proces obuke Sv: Sievert
vrsta zraenja Q
kalijum 40 u 3,7 103 0,1 10 6
Ijudskom telu 0,2 10-6 Rentgenski zraci, gama zraci 1
beta i elektronski znaci 1
1g istog Ra 226 bez termiki (spori) neutroni 2,3
3,67 1010 = 1
produkata raspada brzi neutroni, protoni 10
alfa zraci 20
L _
co
oOJ
1 g Co 60 4,181 1013
teka uzmana jezgra (orijentaciono) 20
C 14 koji se
kod doziranja se ekvivalentna doza svodi na
A
00
cn
00
javlja u celoj prirodi 2.3 108

o
odreeni vremnski period, npr. Sv/h ili mrem/a

(procenjeno)
produkti raspadanja WOS, upozorenje na opasno zraenje

prikupljeni u do do 1010
nuklearnom 3,7 1020
reaktoru
Kao specifina aktivnost radioaktivnog A

materijala definie se njegova Asp =
aktivnost, svedena na masu m
Granine vrednosti telesnih doza
1)Vrednosti za lica koja rade sa

radioaktivnim materijama
Delovi tela Maksimalne Podruje Podruje nadzora Maksimalne

vrednosti uprav- ili upravljanja, vrednosti
ljanja2) mlai od 18 god. za ostalo
(mSv) (mSv) (mSv) stanovnitvo
semene lezde, materica,

50 15 5 0,3
crvena kotana sr
ake, podlaktice,
noge, cevanice, 500 150 50 -
glenjevi, ukljuivo
pripadajuu kou
titna lezda, povrina

300 90 30 1,8
kostiju, ostala koa
svi organi i tkiva, ukoliko

150 45 15 0,9
nisu ranije pomenuti
1) zbir svih efektivnih doza ne sme prekoraiti 400 mSv

2) u podruju upravljanja se mogu prekoraiti navedene vrednosti u sluaju
zadravanja 40 h nedeljno i 50 nedelje godinje
195
Utini pribor
Primena u industriji IEC 309-1,2; EN 60309-1,2; DIN EN 60309 T.1, T.2
Potrebni natpisi:
naeni napon Naponsko podruje Kodna boja simbol vrste struje (npr. ~ ili AC)
(V) (V) naznaena frekvencija ako je >60 Hz
24 2 0 -2 5 Ijubiasta oznaka proizvoaa ili znak
42 4 0 -5 0 bela stepen zatite
110 1 0 0 -1 3 0 uta oznaavanje zatitnog kontakta
230 200 - 250 plava eventualni napon izolacije
400 380 - 480 crvena w oznaka kontakata
600 500 - 690 crna (npr. L1, L2, L3,N)
Naznaena struja, serija I: 16, 32, 63, 125 i 250 A
serija II: 20, 30, 60, 100 i 200 A
un Prednji izgled kontaktnih pinova i utinica

(V) (A) Utikai i aparatni utikai Utinice i spojnice
<50 16/20
32/30
> 50 16/20
32/30
63/60
125/100
3P + N * vodei 2P otvor za 3P * NL+ otvorza

> 50 63/60 pin vodei vodei
125/100 pin pin
Kuna upotreba i sline namene EN 60320-1; DIN VDE 0625 T.1

Natpisi: Nazi- Klasa Utika Utinica Ponovo
Aparatne utinice moraju imati sledee natpise: vna apa- aparata aparata spojiv
naznaena struja, osim za I = 0,2 A struja rata
nazivni napon A
simbol vrste struje (npr. ~ ) 0,2 ne
naziv ili znak proizvoaa
tipska oznaka ili kataloki broj
ne
Aparatni utika mora biti oznaen tipskom 2,5
oznakom proizvoaa (npr. kataloki broj). ne
Aparatne utinice i utikai se ne smeju
oznaavati simbolom aparata klase II. ne
Svi natpisi moraju biti lako prepoznatljivi kad je
aparatna utinica spremna za upotrebu,
10 da
tj kad su utinica i utika meusobno spojeni.
Sledea utina mesta ovako oznaiti:
prikljuak zatitnog provodnika: ^ da
neutralni provodnik: N
Raspored kontakata, gledano na prikljune 10 da
povrine, ako polovi aparatnih utinica nisu
meusobno zamenjivi je sledei:
ne
zatitni kontakt: gore u sredini
kontakt spojnog provodnika: dole desno
kontakt neutralnog provodnika: dole levo da
1>kod utikaa i utinica klase zatite I zatitni

kontakt je gore u sredini, 16 da
gledano na prikljune povrine
ne
196
Top lotne pum pe
Kruni proces toplotne pumpe
Q : toplota koja se dovodi isparivau
Sredstvo za hlaenje R221): +8 c/11 bar
- 6 C/2,6 bar p kompresor p / temperatura medija, ija se toplota dovodi
isparivau (npr. vazduti, voda)
Py nizak pritisak izmeu isparivaa i kompresora
kao i izmeu ekspanzionog ventila i isparivaa
We(. energija za pogon kompresora
(npr. elektromotor)
.9, temperatura pare sredstva za hlaenje, koja se
greje u kompresoru
0? - *45 C temperatura medija, kome se toplota dovodi
preko kondenzatora (npr. voda)
Q2 toplota koja se odvodi sa kondenzatora
kondenzator
p 2; visoki pritisak izmeu kompresora i
kondenzatora, kao i kondenzatora i
ekspanzionog ventila
ekspanzioni ventil
- 6 C/2,6 bar * 45 C/11 bar
Komponente toplotne pumpe (izbor) Koeficijent snage e
Ispariva: Koeficijent snage e u zavisnosti od A T

isparavanje sredstva za hlaenje na raun
temperature okoline (npr. vazduh, voda)
Kompresor:
sabijanje isparenog sredstva za hlaenje
na visok pritisak uz povienje temperature A f = 55 K
sredstva za hlaenje e = 3,0
Kondenzator:
kondenzacija vruih para sredStava
za hlaenje uz razmenu toplote sa * A f K
hladnijom vodom sistema grejanja 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Ekspanzioni ventil:
poputanje kondenzovanog sredstva f = 9l Q ' odata toplotna snaga
za hlaenje na nii pritisak Wel We[: utroena elektrina energija
elektromotora za pogon
kompresora
Pogon postrojenja toplotnih pumpi (WP-A)

Nain pogona Pokrivanje potrebne toplote QN Napomene
monovalentan Qn ' i________ QN - o WP normirana potrebna toplota QN
(IS0 9164; DIN 4701)
potpuno pokrivena sa WP
Qwp ~~
2 c *
bivalentan, 0 N = QWP + Q h normirana potrebna toplota QN
On '
paralelan Qh - taka bivalencije pokrivena sa WP i delimino
(od ,9<+2C) i dodatnim grejanjem
QwP
c 2 C
bivalentan, 0 N = o wp + q h normirana potrebna toplota

delimino
On '
: taka bivalencije Qn do 9 >+2C pokrivena sa WP,
paralelan ' _ od ^<+2C pokrivena
Qh I Qwp dodatnim grejanjem
- i
c 2 # C '
1) sredstva za hlaenje R 12 i R 22 sadre FCKW, pa se zamenjuju sredstvima bez FCKW
197
K lim a tizacija
Podruje ugodnosti u prostoriji zavisno Ventilaciono tehniko postrojenje
od vlanosti i temperature vazduha (ematski prikaz)
Toplotne pumpe - mali aparati Primer: Elektro-toplotna pumpa tople vode
Pojmovi Napomene okolni vazduh
vazduh/ voda - WP o o o
Princip
I ventilator
Primena domainstvo (do 6
lanova), male senzor dvostruki
radionice, poljoprivreda ispariva
Mesto postavljanja korienje odate toplote,

npr. u prostorijama sa ekspanzi-
aparatima za hlaenje i oni ventil
zamrzavanje, ve
mainama, mainama
za suenje
sakuplja
Pogon npr. elektromotor sredstva
za hlaenje
Nain pogona monovalentan i izmenjiva
bivalentan sa elektrinim temperature
brzim predgrevanjem;
predgrevanje takoe i klipni
pomou specijalnih kompresor
kotlova sa
uljem i gasom tople kompre-
vode sorski
sistem za
Temperatura tople vode kontinualni izbor hlaenje
konden-
izmeu 25C i 55C zator
za aku- ulaz grejanja
mulaciju
dodatni izmenjiva toplote
Posuda pod pritiskom toplotno izolovana,
izlaz grejanja
zatvorena,
zapremina npr. 295 I isputanje hladne vode
198
P rip rem a to p le vo d e, p o tro n ja to p le vo d e
Vrsta ureaja Greja vrele vode Otvoreni kazan Zatvoreni kazan Protoni greja vode
Funkcionalni
crte
fjr?
jjj
| OC
Nazivni 5 10, 30, 0,5

sadraj 15 50, 80. kod povienja
u litrima 50 100 temperature od 10C
200, 300, na 38C protok
400 (stojei vode je: 9,2; 10,7;
aparat) 12,3; 13,8 //min,
zavisno od Pn
Nazivna 2 2 2 18
snaga 3,3 1,5/2/3,5 1/2/3/4 21
u kW 1/2/3/4 24
Prikljuak L1/N/PE 230 V L1/N/PE 230 V L1/N/PE 230 V 27
3/4/6 3/4/6
3/N/PE 400 V 3/N/PE 400 V 3/PE ~ 400 V
Nain kazan sa kazan sa jednim kolom, kazan sa dva kola1> mikroprocesorski
rada jednim kolom od 80 / od 3 0 / upravljan
Izbor biranje do 100C biranje 85C biranje
temperature (taka kljuanja) podeavanje radi utede energije 60C od 35C do 60C
Unutranji plastika, staklo bakar, plastika bakar (10 /), elik, emajliran,
rezervoar bakar (od 15 /) elik emajliran sa zatitnom anodom
sa zatitnom anodom
Snabdevanje decentralizovano/
decentralizovano decentralizovano centralizovano
toplom vodom centralizovano
1) Kazan sa dva kola omoguava korienje energije po nioj tarifi.
Potronja tople vode u d o m a in s tv u 1) i radionicam a

Vrsta potronje Voda Temperatura Potronja
Vrsta potronje Referentne jedinice
u domainstvu (I) upotrebe (C) vode (/)
voda za pekara
topli napitak 1 100 priprema testa 15 1 m2 povrina peenja
po 8 olja ienje radionice 0,5 1 m2 povrina radionice
telesna nega 30 po zaposlenom
pranje sudova
10 - 15 50 frizer
po koraku pranja
salon za gospodu 40 mesto
ienje stana, salon za dame 60...100 mesto
10 50
po kanti ienje 1 1 m2 povrine
pranje ruku 2 -5 37 hotel/gostionica
10 - 15 37 umivaonik 15 gost i dan
pranje kose
kupanje u kadi 90 gost i dan
tuiranje 30 - 50 37 tuiranje 50 gost i dan
ienje soba 5 dan
kupanje u kadi 120 - 180 40 kuhinja 5 obrok i dan
domovi staraca i bolnice 70 dan i pacijent
1) prosena potronja tople vode: deiji domovi 50 dete i dan
30 litara / osoba / dan sa 45C deiji vrti 5 dete i dan
199
Elektrini poret
Ploe za kuvanje
Vrsta ploe Normalna ploa Brza ploa Automatska
sastavni 3 grejaa tri grejaa i zatita jedan greja i
delovi od pregrevanja regulacioni ureaj
sklopka sklopka sa 7 pozicija sklopka sa 7 pozicija regulator energije i
temperature
funkcija snaga zavisi od zagrevanje punom snagom, zagrevanje punom snagom,
izabrane pozicije zatim nastavak kuvanja nastavak kuvanja
redukovanom snagom regulisanom snagom
primeri P P \ P
karakteri- % %T _ %
stika 100 100 100 r
50 W =Pt 50
(npr. W =P t W =P t
za 50%) 0 0 ----------
') 0 2) 1
1) temperaturno zavisno 2) odreeno regulacijom
Sklopka sa 7 pozicija
Naznaena
Prenik Primeri stepena snage
03 snaga '>
14,5 cm 1000 W 750 W 500 W 250 W 165 W 100 W

oo 18 cm 1500 W 1150 W 850 W 300 W 220 W 135 W
Z o ..* 22 cm 2000 W 1400 W 950 W 450 W 305 W 200 W
1) Za svaki prenik normirane su naznaene snage Brze ploe imaju naznaenu snagu uveanu za 500 W
Zone kuvanja
Pn nije normirano greja: greja sa zraenjem, halogeni greja,
ne razlikuju se normalna i brza ploa njihova kombmacija, indukcioni
proirenje povrine grejanja kalemovi (VF-magnetska polja)
sa dva kola zone kuvanja
Rerna za peenje
Opremanje Gornji i donji greja Cirkulacija vazduha Gril

po jedan greja . . . .. . ... . cevni greja, eventu-
sastavni delovi iznad i ispod jedan greja i jedan ventilator g|no sg motorQm
izborna preklopka,
sklopka bira temperature izborna preklopka
bira temperature
prenos zraenje i
toplote prirodna konvekcija prinudna konvekcija zracenje
Pirolitsko automatsko ienje:

t > 500CC uz dodatno grejanje (P = 3 kW) zahteva pojaanu izolaciju i blokiranje vrata
200
M ikro talasn i ap arati
(D Uputstva za korienje
faktori grejanja temperaturna zavisnost raspodela temperature
ivotnih namirnica faktora grejanja vode u pripremljenom jelu
22 17
12 12
*
razliite temperature u pripremljenom jelu => potrebna razmena toplote
intermiterrtna snaga kao i mirovanje i meanje
Panja! topla voda provri nakon pomeranja posude!

Sudovi Sigurnosne mere
obrtni reflektor pogodni: staklo. porcelan, vatrcstalni ;./4 - komora i feritni zaptiva u
materijal, folija za peenje, velikoj meri spreavaju curenje
uplji provodnik plastika, kese za zamrziva zraenja kroz vrata
antena (spojm deo) (paziti na toplotnu postojanost) vrata moraju imati najmanje
magnetron (2,45 GHz) uslovni: ravne tepsije mehaniku i elktrinu blokadu
dozvoljeno curenje zraenja na
ventilator za hladenje pogodni: karton, papir
otstojanju 5 cm:
obrtm tanjir nepogodni: metalne posude, sudovi
5 mW/cm2 kod optereenja
sa metalnim rubom 10 m W /c m 2 u praznom hodu
(iskre!)
A p a ra ti za h la en je i za m rza v a n je
Tip Kompresioni Apsorpcioni
Princip usisava se gasovito sredstvo za hlaenje top- greja transportuje gasovito sredstvo za
lota se pomou pritiska transportuje u okolinu hladenje u okolinu povienjem temperature
Prednosti jeftinija, jednostavmja konstrukcija, visok tii pogon, razliiti izvori energije (gas,
odnos korisnog sadraja prema snazi petrolej, elektrini -
takce mali napon)
Primena friideri, zamrzivai u domainstvu i hotelske sobe, biroi, kampovi, mesta bez
komercijali elektrine mree
Zbrinja- FCKW kao sredstvo za hlaenje (zabranjeno amonijak kao sredstvo za hlaenje nije otrovan
vanje od 01.01.95.) => isisati => pripremiti => rastvori sa sadrajem hromata u krugu
fluorovodonina i sona kiselina hlaenja zahtevaju poseban postupak
Panja! Na natpisnoj ploici data je oznaka sredstva za hlaenje
Toplotna zatita sadri FCKW (od 01.01.95. Pentan ili Vakuum - Panel) => samleti FCKW
postaje staloen => sakupiti => pripremiti => fluorovodonina i sona kiselina
Temperature
Stepen hlaenja
Friider Zamrziva
bez zvezdice
< - 18 C
0...15 C < 0C < - 6 C < - 12 C < - 18 C - 18 C
mogue zamrzavanje
P riklju n e sn ag e ap a ra ta
rerna 3 . 5 kW zamrziva 100 .. 300 kW aparat za brijanje 8 . 15 kW
bojler 2 . 6 kW maina za sudove 2.4 .. . 5,1 kW sauna 3,5 .. 18 kW
pegla 0.8 1,2 kW jastuk za grejanje 60 kW brzi reo 1 . 2 kW
maina za peglanje 2.1 3,5 kW automat za kafu 0.7 .. . 1,2 kW solarijum 2,8 . kW
napa za otstranjivanje pare 140 . 350 kW aparat za vrelu vodu 2 kW termoakumulaciona pe 2 .. 18 kW
cirkutaciom greja 18 27 kW modla za kuvanje 6 ... 18.5 kW usisiva praine 0.5 1,2 kW
aparat za kuvanje jaja 0,4 kW maina za kuvanje 300 500 kW stereo - ureaj .. 1 kW
elektrini poret 8 14 kW friider 60 . 250 kW toster 0,9 1,7 kW
televizor 0,1 kW mikrotalasni aparat 0,6 ... 2kW akumulator tople vode 2 .. 6 kW
fen 0,3 . 1 kW ivaa maina . 0,1 kW maina za suenje vea 2 3.3 kW
friteza 1,6 . 2 kW PC, momtor, prmter 0,3 kW ve maina 2,2 6.2 kW
201
Znaci u formulama i pojmovi
iz tehnike osvetljenja d in 5035 t i
Simbol
Jedinica Pojam Objanjenje
u formuli
<t> Zm svetlosni fluks ukupno svetlosno zraenje jednog izvora svetlosti /m: lumen
U cd svetlosna jaina svetlosno zraenje w ; prostorni ugao

u jednom smeru / = [o>]: sr (steradijan) cd: candela
u 360 = 4 n sr
kriva raspodele predstavljanje svetlosne jaine lampi i svetiljki u polarnom

svetlosne jaine dijagramu, svedeno na svetlosni fluks od 1000 /m
(LVK) (vidi stranu 205)
E /X osvetljenost upadno svetlo svedeno = * tak0(Je = / /x |uks

na jednu povrmu a r
Eh /x Horizontalna
osvetljenost F - l * COS a r = 2 * cos3 a
EH - r2 '
Izvor svetlosti h: Visina izvora svetlosti iznad

j osvetljene povrine
r: Odstojanje izvora svetlosti
. / n j . od posmatrane take P
0* X
C
I
Eh
fv /X Vertikalna
osvetljenost ' fv
= h tan
E /X Srednja Srednja vrednost osvetljenosti, svedena na jedan prostor

osvetljenost ili jedan njegov deo
En /x Nazivna Srednja vrednost osvetljenosti, propisana za jednu prostoriju,

osvetljenost svedena na radnu visinu (npr. 0,85 m iznad poda)
L cd Sjaj svetlosti Jaina svetla osvetljene povrine, svedena na veliinu

m2 (luminansa) vidnog polja oka
Y grad Ugao Prostorni ugao kod

zraenja koga je jaina svetla (vidi str. 205)
0 Stepen refleksije Odnos odbijenog prema upadnom svetlosnom fluksu

Im Svetlosna
n
W iskoristivost 7 = P
niB % Stepen 0 ^Le: Svetlosni fluks svetiljke

iskorienja 7 lb q v (#) ^*La; Svetlosni fluks sijalice
svetiljke La v (&) : Temperaturni faktor smanjivanja
% Prostorni stepen 0R Svetlosni fluks, reflektovan iz
iskorienja rfFI ~ a> v im prostorije, zavisan pored ostalog
Le 1 od boje, dimenzija
ne Stepen iskorie- ne = 7LB ' 7R

nja osvetljenosti
p Faktor
planiranja p=~^ Planirana vrednost
_ 1
v- p v Faktor smanjivanja
202
K rive rasp o d ele sv e tlo s n e ja in e
Proraun potrebnog broja svetiljki Zahtevi od osvetljenja DIN 5035 T.1
- Metoda stepena iskorienja (Obeleija tehnike osvetljenja)
1 Definisati srednju osvetljenost Nivo osvetljenosti

U DIN 5035 T.2 su za odreene prostorije,
En po DIN 5035 (vidi stranu 204) odnosno delatnosti odreene su nazivne
osvetljenosti (vidi stranu 204)
2.lzraunati povrinu prostorije. odnosno radnu E na radnim mestima ne sme biti nie od 0,8xn
povrinu Ni na jednom radnom mestu ne sme biti nie
A=a*b a: irina prostorije od 0,6xn
b: Duina prostorije opada zbog zaprljanosti i starenja, zato se nova
3.Definisati faktor planiranja p postrojenja moraju planirati sa viim
DIN 5035 (vidi desni stubac) Za period ienja = 1 godina vai:
Smanjenje jaine
4 Izraunati indeks prostorije Normalno poveano jako
osvetljenosti
_4___ h: Visina svetiljke
k= Faktor planiranja p 1.25 1,43 1.67
(a + b) h iznad radne povrine
Ako je osvetljenje preteno indirektno:/c, = 1,5 * fc Raspodela luminanse
Stepen refleksije tako izabrati da je
5 Defimsati stepen refleksije prostorije L radnog mesta s g
(Ti: Stepen refleksije tavanice (vidi donju tabelu) L okoline
0 2 ' Stepen refleksije zidova Preporueni stepeni refleksije
03' Stepen refleksije poda Tavanica: 0,7 Zidovi: 0,5 Pod: 0,2
Radno mesto 0,2..... 0.5
6 Defmisati vrstu svetiljki
Smer svetlosti
(vidi stranu 205)
Izbegavati difuzno svetlo i otre senke
7 Prostorni stepen iskorienja tJr uzeti iz Boja
podloga proizvoaa (vidi stranu 205) Temperatura
Boja svetla Oznaka
boje_______
8.Stepen iskorienja svetiljke rjLB uzeti iz
Toplo bela ww 3300 K
podloga proizvoda (vidi stranu 205)
Neutralno bela nw 3300 ... 5000 K
Dnevno bela tw 5000 K
9 Izraunati stepen iskorienja osvetljenosti
r/B = rjLB ' VR
Indeks
reprodukcije boje Stepen Upozorenje
10 Izraunati potreban ukupni svetlosni fluks Ra - podruije
^ E A p Ra s 90 1A
80 < < 90 18 Sijalice za
r?B
osvetljenje
70 Ra < 80 2A
H .lzraunati broj svetiljki unutranjih
60 S R, < 70 2B
prostorija
0 0ie Svetlosni fluks 40 Ra < 60
n=
0Le jedne svetiljke
20 s f l . < 40
Stepeni refleksije razliitih boja i materijala
Boja /
Boja 0 u% 0 u% Materijal 0 u% Materijal ou%
materijal
Bela 70. 80 Tamno siva 10 .. 15 elik poliran 55 65 Cigla, svetla 30 40
Svetlo uta 55 65 Cma 4 Tavanica za Hrast, svetli 30 40
Svetlo zelena 45 .50 Srebrno apsorpciju
80 .90 zvuka, bela 50. 65 Malter, tamni 20 .3 0
Ruiasta ogledalo
Lak, beli 80 85 Al, zagasit 55. 60 Cigla, tamna 15 25
Nebesko plava 40 45
Al, eloksiran Peanik,
Svetlo siva
Javor 50. 60 tamni Granit
Be 25 35 Breza Beton, tamni
Maslinasto Emajl beli 75 .85
zelena Ms, poliran 60 Orahovina 15 20
20 25 Al. poliran 65 75
Narandasta
30 50 Katranisana 8 15
Srednje siva Beton. svetli prevlaka
Karton za crtanje 70 75
Tamno zelena 10 15 Malter, svetli 35 55 Providno staklo 6 10
Tamno plava Mermer beli 60 .70
Tamno crvena Hrom, poliran Peanik, svetli 30. 40 Somot, crni 2 4
203
Nazivna osvetljenost Postupak prorauna
DIN 5035 T.2 osvetljenosti
En (/x) Vrsta prostorija odnosno delatnosti Reflektovano svetlo se ne uzima u obzir, pa je zato
primenjivo i za unutranje i za spoljanje
100 Skladita, prostorije za odmor, instalacije osvetljenja
garderobe, stepenita, hodnici, toaleti
1. Definisati vrstu, broj i smetaj svetiljki
200 Otprema, trpezarije, rendisaljke,
kovanje, valjanje, grubi montani radovi, za svaku svetiljku:
livenje 2. Nacrtati krivu raspodele jaine svetla (pogled sa strane)
300 Prostorije za sastanke, nastavu, prodaju, 3.Definisati ugao zraenja a merne take
veernice, prostorije za peglanje, pekare,
mesare, autoreparature, srednji montani 4.Svetlosne jaine I oitati iz krive raspodele
radovi, grubi mainski radovi, zavarivanje, svetlosne jaine za odabrani ugao zraenja
komande u postrojenjima, motanje
kalemova, industrije papira i koe 5.0drediti svetlosni fluks sijalice
6.lzraunati stvarnu svetlosnu jainu

500 Labaratorije, prostorije za vebanje, <p
kancelarije, kuhinje, frizerske radnje, Ta~ I a ' lOOOIm
autolakirnice, reparatura maina,
tokarenje, glodanje drveta, opravka
radio i TV-aparata, fini montani radovi, 7.lzraunati horizontalnu osvetljenost
mainski i elektromontani radovi, I a cos3
obradu papira i koe - h2-
8,Sabrati horizontalne osvetljenosti svetiljki za

750 Crtanje, prostrane kancelarije, kozme- mernu taku
tika, ivenje, graviranje, merenje, kon-
trola, runo tampanje, bojenje koe 9.Rezultantne horizontalne jaine osvetljenosti
mernih taaka nacrtati gledano sa strane.
1000 Fini elektromontani poslovi,
retuiranje, litografija Ako treba:
Izraunati srednju vrednost jaine osvetljenosti
1500 Opravka satova, obrada dragog Proveriti ispunjenje uslova: 2 0,8 En
kamenja, najfiniji elektromontani Proveriti ispunjenje uslova: E 2 0,6 En
radovi, kontrola boja za sve merne take
Proraun ulinog i ostalog

spoljanjeg osvetljenja
Ulina osvetljenja za auto - saobraaj se izvode Samo kod vrlo velikih razlika vrednosti refleksija i / ili
po DIN 5044 T.1 i T.2. Odreene nazivne se ne moe odrediti mesto posmatraa, primenjuje
luminanse Ln se zatim prilagoavaju vrstama se kriterijum osvetljenost. To je posebno pogodno
ulica i jaini saobraaja za privatne spoljanje instalacije
1 Definisati vrstu svetiljke 5. Definisati nazivne osvetljenosti En za

ulice sa malim saobraajnim optereenjem:
2. Odrediti visinu svetiljki sabirne ulice En = 7 /x
sporedne ulice En = 3 /x
h = 1 m (merna ravan) + irina ulice
6. Izraunati potrebne jaine svetla
3.0drediti odstojanje sijalica , En h2
c = 3 ...4 h 2 cos3 a
7. Jainu svetla I oitati sa krive raspodele
4. Odrediti ugao zraenja za svetlosne jaine
8. Izraunati potreban svetlosni fluks
tan a = 0 = ^ - 1000 Im
2 h
ra
204
205
Podela svetiljki DIN 5040 T. 1, T.2
Primer: B 3 1 2 Brojna oznaka: udeo svetlosnog fluksa

Slovna oznak T T T prema tavanici
raspodelu sve tlosnog fluksa I 1 . Brojna oznaka: udeo svetlosnog fluksa
prema ravni korienja
Slovna Udeo svetlosnog fluksa Udeo upadnog svetla na
oznaka Vrsta osvetljenja u odnosu na horizontalu ravan korienja Tavanica
ispod iznad oznaka sveden na sveden na tp0
A direktno 0,9 .. 1 0 .. . 0,1 1 0 .. 0,3 0 ... 0,5

B preteno direktno 0,6 .. 0,9 0,1 ...0 ,4 2 0,3 .. 0,4 0,5 ... 0,7
C direktno-indirektno 0,4 0,6 0,4 ...0 .6 3 0,4 .0 ,5 0,7 ... 0,9
D preteno 4 0,5 . 0,6 0,9 ... 1
indirektno 0,1 0,4 0,6 ... 0,9 5 0,6 .. 0,7
E indirektno 0,1 0,9 ... 1 6 0,7 .. 1
o
DIN VDE 0710 T.1
Oznaavanje svetiljki T.5
Proizvoa Nazivna snaga Sigurnost od poara

Tip odnosno broj (bez predspojnog ureaja) Posebni zahtevi
Nazivni napon Nain zatite (vidi str. 184) Zatita od radio-smetnji (vidi str. 192)
(Nazivna frekvencija) Klasa zatite (vidi str. 173) Nain montae (svetiljke u nametaju)
Oznake naina montae
Oznake za bezbednost od poara svetiljki u nametaju
svetiljke se smeju staviti na zapaljive materijale
(temperatura paljenja 200 C) na krovu
p/ svetiljke su pogodne za prostorije ugroene X| na zidu

W od poara zbog praine i vlaknaste praine
svetiljke su pogodne za nametaj od zapaljivih horizontalno na zidu
V materijala (teko i normalno zapaljivi)
vertikalno na zidu
\ ma m/ isto kao ^/, ogramena povrinska temperatura,
V V takoe za materijale sa nepoznatim ugao, horizontalno
osobinama zapaljivosti sijalica bono
ugao, horizontalno
sijalica ispod
na podu
u U profilu
nije pogodna za montau

na krovu
Oznaavanje posebnih zahteva Oznaavanje predspojnih ureaja
svetiljke za gruba pogonska mesta oznaka temperatura

T E x
svetiljke za pogonska mesta ugroena
namotaja npr. tw 90/55/125
90C - granina temperatura
eksplozijom (vidi str. 185) 55C - nadtemperatura
u normalnom sluaju
svetiljke za povienu temperaturu okoline 125C - nadtemperatura
(vidi str. 185) u nenormalnom
pogonskom sluaju
bezbedne od plamena
bezbedne od plamena i
(FP) ne ugroavaju prostor
206
Prema sistemu oznaavanja sijalica
Oznaavanje sijalica (opte osvetljenje) ZVEI 03.95
Primer: IOR-CB35 20W/c/10 GZ4 12V
Nain dobijanja svetlosti - J Napon
Materijal tela sijalica ili '--------- Grlo (podnoje)
dobijanja svetlosti U g a o zra e n ja
Oblik tela sijalice --------- ------------- Boja tela sijalice
Oblik izvedbe ------------- ------------- Snaga
Najvei prenik u mm
Ako nije mogua zabuna, mogu se izostaviti delovi oznake
Primer: QR20W /1012V
Nain dobijanja svetlosti Materijal za dobijanje svetlosti Materijal tela sijalice
Sijalica sa arnom niti (incades lamp) M (ranije: Q) iva (mercury) G Staklo
Visok pritisak (high pressure) S Natrijum (sodijum) Q Kvarcno staklo
Nizak pritisak (low pressure) L Halogen (lodin)
Oblici tela sijalica (vidi takoe kompaktne fluorescentne sijalice, halogene sijalice sa arnom niti)
Sijalice za op- Gljiva Svea Konusna Oblik kapljice Elipsoidna Okrugla
tu upotrebu
M CD
2 9
Reflektorska Parabolina Ravni Cevni oblik Prstenasti
sijalica reflektorska oblik jednostrano dvostrano U - oblik oblik
sijalica podnoje
PAR T -U rn) T- R
7
Oblici izvedbi (izbor) Boja
CB Hladna svetlost E Spoljanji starter SB Ugraen KVG am Zlatno-uta o Opal
CG Pozlaene glave H Poloaj gorenja horiz. SE Ugraen EVG bl Plava re Crvena
D Dvostruka cev IHF Indukciona VF te Postojana na temp. c Jasna s Srebrna
DD Dvostruka D-sijalica L Duga L-sijalica TV Osvetljenje TV g Zlatna vi Violet
DE Dvostruki Krajni kontakti Q etvorostruki komp. V Poloaj gorenja verti. gr Zelena ye uta
Grla (oblici podnoija) IEC 61-1, IEC 61-2. 61-1H; HD 65.1 S1, HD 65.1 S1; DIN 49615,40, 53,63, DIN 49720. 26,49, 50, 53,57
Sijalice sa arnom niti Niskovoltne sijalice Halogene sijalice y jSOkOVO|tne sijalice

C03
(o )
22 ^ 4 V 4 fl 6.35 ie
B 22 d E 14 G4 GU 4 GY 6,35 G 53 BA 15 d R7 s-7 Fa 4
Fluorescentne sijalice Sijalice sa pranjenjem
:1
( )
j n j 13 J l J vj-a (iWtl 0 , n
H K ---
1?
G 13 2G 13 G 10 q BY 22 d RX 7 s Fc 2 G 12
za posebni KVG1> Kompaktne fluorescentne sijalice za posebnj EVG2) ^
__ ,. 23
f T j,
iT r r n -------- r r 1
G 23 G 24 d-1 GX 24 d-3 2G7 G 24 q-1 GX 24 q-3 2G 10 2G 11
207
Boje svetlosti
Objanjenje:
dijagrami predstavljaju snagu
u mW za svakih 10 nm
talasne duine, svedeno na
svetlosni fluks od 1000 /m;
visina slike = 200 mW
Standardne fluorescentne sijalice
boja: univerzalno bela boja: jarko bcla boja: topli ton
Fluorescentne lampe sa tri pojasa
Halogene sijalice Sijalice sa ivinom parom

sa metalnom parom visokog pritiska
boja: interna
Sijalice sa
Sijalice sa parama natrijuma
kombinovanim svetlom
sijalice visokog pritiska sijalice niskog pritiska
208
Veliine sijalica
Standardne sijalice sa amom niti
Snaga (W) 25 40 60 75 100 150 200 300 500 1 000

Svetlosm fluks (/m) 230 430 730 960 1380 2220 3150 5000 8400 18 800
Duina (mm) 105 118 160 189 240 274
E27
Podnoje E27 E 40
E40
Kriptonske sijalice Sofitne sijalice

Snaga (W) 25 40 60 75 100 35 60 120 35 60
Svetlosni fluks (/m) 235 475 800 1030 1500 220 420 840 240 420
Duina (mm) 88 88 88 96 96 300 500 1000 300 500
Podnoje E27 2x S 14 s 1 xS 1 4 d
Standardne fluorescentne sijalice Fluorescentne sijalice sa tri pojasa

Snaga duina Svetlosni fluks (/m) Svetlosni fluks (/m) snaga
sijalice prigjmce (mm) univerza- jako topli ton dnevna bela topli ton sijalice
(W) (W) Ino bela bela svetlost (W)
20 5 590 1050 1200 1200 1300 1450 1450 18

40 10 1200 2500 3200 3200 3250 3450 3450 36
65 13 1500 4000 5100 5100 5200 5400 5400 58
Kompaktna fluorescentna sijalica (sa ugraenim predspojnim ureajem)

Okrugla (prizmatina) U - oblik (podnoje: G 23, E 27)
Prstenasta (podnoje: E 27)
(podnoje: E 27)
svetlosni svetlosni svetlosni
snaga prenik visina snaga prenik visina snaga prenik irina
fluks fluks fluks
(W) (mm) (mm) (W) (mm) (mm) (W) (mm) (mm)
(/m) (Zm) (/m)
9 400 153 64 9 400 122 38
18 100C 165 100 13 600 163 64 11 600 138 38
24 1450 216 100 18 900 173 64 15 900 158 38
32 2000 216 100 25 1200 183 64 20 1200 190 38
Sijalice sa ivom visokog pritiska Sijalice sa kombin. svetlom

Snaga (W) 50 80 125 250 400 700 1 000 160 250 500 1 000
Svetlosni fluks (/m) 1800 3800 6300 13 000 22 000 40 000 58000 3100 5600 14 000 32 500
Duina (mm) 130 156 170 226 290 330 390 177 226 275 315
Podnoje E27 E40 E 27 E40
Sijalice sa natrijumom visokog pritiska Halogene sijalice
Svetlosni fluks (/m) Duina (mm) svetlosni
snaqa snaga Duina poloaj
fluks podnoje
(W) elipsoidna cevna elipsoidna cevna (W) (mm) gorenja
(/m)
70 5 600 6 500 156 156 75 5 000 114 R 73 p 45
100 9 500 10000 186 211 150 11 250 132 R7s p45
150 15 500 17 000 226 211 250 20 000 163 Fc2 p45
250 25000 25 500 226 257 360 25 000 206 Fc2 p 45
400 47 000 48000 290 285 1000 90 000 260 Fc2 p 45
1000 120000 130000 400 400 2000 170 000 490 E 40 p60
poloaj gorenja: proizvoljan, podnoje E 40 3500 300000 490 E 40 p60
Sijalice sa natrijumom niskog pritiska Poloaji gorenja I dozvoljeno
I nije dozvoljeno
Snaga (W) 18 35 55 90 135 180
Svetlosni fluks (/m 1800 4800 8000 13 500 22 500 33 000
Duina (mm) 216 310 425 528 775 1 120
Poloaj gorenja h 150 h 110 h 110 p20 p 20 p 20 p 45
209
Kom paktne flu o re sce n tn e sija lice
Poreenje sa sijalicama sa arnom niti
...10 puta dui vek trajanja vea masa ako je ugraen VG skuplji
... 5 puta vei svetlosni fluks podnosi veu uestanost komutacije nema potamnjenja
Izvedba Kondenzatorski predspojnt u reaj.E lektronski predspojnt ureaj
ugraeni KVG", odnosno EVG2 posebni KVG", odosno EVG21

podnoje: E 14 ili E 27 podnoje: vidi stranu 207
Kompaktm cevni oblik Kompaktni cevni oblik
oblik cevi oblik reflektora sa zatitnim dvostruka cev, dvostruka cev, etvorostruka
TCG TCR staklom TC-SB kratka, TC duga, TC cev TC-D
e
prstenasti oblik etvorostruka estostruka cev estostruka cev etvorostruka kvadratna
TC-SER cev TC-DSE TC-TSE TC-T cev ravna TC-F TC-DD
3
Poreenje trokova
Vrednosti, zasnovane na i Cene u DEM
podacima proizvoaa,
odnosno distribucije
Svetlosm fluks: 200

1350 Im / sijalice sa arnom niti
1200 Im / kompaktne sijalice
Naznaena snaga
100 W / sijalice sa arnom niti -
20 W / kompaktne sijalice -| 00 -
Cena energije:
0,25 DEM/kWh
Trokovi proizvodnje:
2 DEM / sijalica sa arnom niti
20 DEM / kompaktna sijalica 0
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000
Vek trajanja: razlika u cem proizvodnje DEM
1000 h / sijalica sa arnom niti granino trajanje gorenja = ------
8000 h / kompaktna sijalica razlika snaga x cena struje kW DEM/kWh
H alo g en e s ija lice sa arn o m niti

Osobine
visoke temperature => veliko iskorienje svetlosti regeneracija = ne tamni telo => ravnomeran
blago topla boja svetla => dobra reprodukcija svetla svetlosm fluks
Izvedbe
Sijalice velikog napona (230 V) Sijalice malog napona (6 V, 12 V, 24 V)
Podnoja: E27, BA15d, R7s, Fa4 Podnoja: G, GU. GY, GX, GZ, G53, BA
Sijalice sa kvarcnim cevima Sijalice sa kvarcmm reflektorima
S p o je vi flu o re s c e n tn ih sija lica
Pojedinane sijaiice Dvostruke sijalice
Sa starterom i prigunicom

L1 N
spoj
u tandemu
L1 N
duo -
spoj
Sa elektronskim starterom i prigunicom
L1 N
A1:
elektronski
starter
C1:
kondenzator
0,1 pF
Sa elektronskim predspojmm ureajem
L1 N L1 N
------------ 1 X A2:
A2 A2 elektronski
predspojni
ureaj
h
-1 $ X . *
X
x . c ji
IL.
Sastavni delovi Prednosti

filtar protiv VF - smetnji neznatni gubici
ispravlja sa kondenzatorom start bez treptanja
naizmenini pretvara (25...40 kHz) cos <p = 1, ne treba kompenzacija
automatika iskljuivanja rad sa jednosmernom i naizmeninom strujom
mogue potamnjivanje
iskljuivanje neispravmh lampi
211
Spojevi fluorescentnih sijalica
Bez startera Sa prigunicom
Osnovni spojevi Spojevi sa potamnjenjem
bez transformatora jedna sijalica
Q1 L1 N
za grejanje
N L1
sa transformatorom dve sijalice

za grejanje Q1 L1 N
0 X .
( J

rW'^
x.
X

'il --------------
Spojevi sijalica sa metalnim parama
sijalice sa natrijumom halogene sijalice

niskog pritiska L1 N L1 N
sijalice sa ivom sijalice sa
visokog pritiska natrijumom
niskog pritiska
(tapne)
T1: transformator sa rasipnim

poljem
Spojevi sa elektronskim startnim uredajima (EVG
L1 N
L1 N
C1: kondenzator povratne
sprege za VF
A1: generator impulsa (ureaj za paljenje)
L1: predspojna pngunica
L2: namotaj za priguenje
W1: VF - provodnik za paljenje L
predspojni ureaj u svetiljci predspojni ureaj izvan svetiljke
212
5 Energetska elektronika
Oznake u formulama....................... 214

Vrste pretvaranja
elektrine energije....................... 214
Nazivi pretvaraa i oznake...............215
I Oznake pretvaraa i
ostalih aparata..............................215
Modularni spojevi.............................216
Spojevi multiplikatora...................... 216
Neupravljani pretvarai
(ispravljai)................................... 217
Poluupravljani pretvarai
(ispravljai)................................... 218
Potpuno upravljani pretvarai........ 219
Elektronska pogonska tehnika...... 220
operi...............................................222
Vrste upravljanja operima.............222
Filtarski i stabilizatorski spojevi...... 223
Stabilizovani izvori jednosmernog
napona......................................... 224
Sklopni delovi mree, sklopni
regulator....................................... 225
Integrisana kola u energetskoj
elektronici..................................... 227
Invertor i pretvara naizmenine
struje.............................................228
Eelktronsko upravljanje brojem
obrtaja maina sa obrtnim
magnetskim poljem...................... 229
Dvosmerni spojevi........................... 230
Fazno upravljanje............................ 231
Nulta sklopka................................... 232
Upravljanje paketom oscilacija...... 232
Prenaponska zatita poluprovodnikih
ventila i pretvaraa....................... 233
Prekostrujna zatita poluprovodnikih
ventila i pretvaraa....................... 233
Hlaenje i naini hlaenja
poluprovodnikih ventila
i pretvaraa...................................234
213
Oznake u JUS IEC27-1; IEC 27-1, IEC 27-1A; ISO 31-1. 2, 3, 4. 5, 6, 7, 8, 9, 11. 12, 13;
formulama DIN 1304-1, IEC 50(551), DIN 41750 T.1
Naponi 1) Ostale veliine
U: u. Naizmenini napon, efektivna vrednost C: C L Kapacitivnost, nabojni kondenzator

Uv Napon spoljnog provodnika G Faktor filtriranja
Uw Napon uma
0 Fazni napon, upravljaki napon L: L 0 Induktivnost, filterska prigumca
u,m Idealni maksimalni zaporni napon M Moment
Jednosmerni napon, aritm. srednja vrednost n Broj obrtaja
U ,, u2 Ulazni, izlazni jednosmerni napon p Broj impulsa
Uz Napon Zener-diode p Aktivna snaga
URRM Negativni vrni napon pa Snaga jednosmerne struje (U<j h )
Uu Efektivna vrednost naizmenine PV Tlol Snaga gubitaka
komponente meovitog napona R: R, Otpornost, unutranja otpornost
Pi Otpornost optereenja
Struje1! R,h Termika otpornost
s Faktor filtriranja
/; / L Naizmenina struja, efektivna vrednost Konstrukcijska snaga transformatora
ST
'd Jednosmerna struja, aritmet. srednja vred. Celziusova temperatura
h Struja emitera
h\ h Struja voenja (proputanja) diode, tiristora Ostali znaci
/, Struja pobude
'z Struja Zener-diode 0 Prazan hod, sluaj rezonancije, fizika
veliina pri a = 0(potpuno upravljanje)
Vremena, uglovi, frekvencije 1 Idealno, bez gubitaka
u Fizika veliina kod ugla upravljanja
T; ts Trajanje periode, trajanje komutacije AV Srednja vrednost (average)
h ' fp Trajanje ukljuivanja, pauze RMS Efektivna vrednost (root mean square)
a Ugao upravljanja J C Zaporni sloj, kuite
101 Fazni ugao (kruna frekvencija x vreme) K. A Rashladno telo, okolina
f'.fe Mrena, pogonska frekvencija
fv f2 ulazna, izlazna frekvencija 1) Mala slova oznaavaju trenutne vrednosti
'u Frekvencija superponiranog fizikih veliina.
naizmeninog napona
Vrste pretvaranja elektrine energije IEC 50(551); DIN 41750 T.1
Pretvaranje elektrine energije omoguava tok energije izmeu sistema sa razliitim vrstama struje
Ispravljanje: pretvaranje naizmenine struje u jednosmernu struju

Tok energije od naizmeninog do jednosmernog sistema.
Pretvaranje 0
jednosmerne struje: Pretvaranje naizmenine struje:
Pretvaranje jednosmerne Pretvaranje naizmenine struje
struje datog napona i polariteta datog napona, frekvencije i
u jednosmernu struju drugog broja faza u naizmeninu
napona i/ili polariteta. struju drugog napona i/ili
frekvencije i/ili broj faza.
Tok energije
Dobijanje u smeru
jednosmerne struje^- strelice Dobijanje naizmenine struje:
Pretvaranje jednosmerne Pretvaranje naizmenine
struje bez meusklopa struje sa nametanjem
naizmeninog napona. izlaznog naizmeninog
napona pomou ulaznog
naizmeninog napona.
Pretvaranje: Transformacija jednosmerne struje u naizmeninu.

Tok energije od jednosmernog do naizmeninog sistema.
214
Nazivi pretvaraa i oznake IEC/TR 971; IEC 971; DIN IEC 971
Primer:
B 2 H A F
slovna oznaka JT X. dopunska oznaka: pomone grane
brojana oznaka dopunska oznaka: mogunost upravljanja
Vrsta sklopa Oznaavanje Slovna oznaka | Brojane oznake

P o lu ta la sn i spoj spoj sa srednjom takom M
mostni spoj B
P unotalasni spoj spoj za udvostruenje D Broj pulsacija p
spoj za umnogostruenje V
dvosmerni spoj W Broj faza m sistema
poligonski spoj P naizmenine struje
Dopunske oznake
Mogunost upravljanja Glavne i pomone grane
Oznake Znaenje Oznake Znaenje
U neupravljano A(K) obuhvatanje glavne grane sa
C potpuno upravljano anodne (katodne) strane
H poluupravljano Q grana gaenja
HA(HK) poluupravljano sa anodne R povratna grana
(katodne) strane obuhvatanjem F grana slobodnog hoda
upravljanog ventila FC upravljana grana slobodnog hoda
NZ paralelno poluupravljano faktor umnoavanja
n
DIN 41752, DIN 41762 T.2,
Oznake pretvaraa i ostalih aparata DIN 42403
Oznake snage za viekristalne poluprovodnike ispravljae

Primer:
1/2 B 250 / 220 - 5
broj spojeva ----------- vrsta hlaenja (vidi str. 234)
oznaka spoja ----------- J nazivna jednosmerna struja u A
nazivni prikljuni napon nazivni jednosmerni napon u V 1)
h kod optereenja kondenzatorom umesto nazivnog jednosmernog napona stavlja se C,
kosa i spojna crta se izostavljaju, nazivna jednosmerna struja u mA
Oznake snaga za jednokristalne poluprovodnike pretvarae
Primer:
Sj>1 W
2/e
0 IB6 HA 380/510-800 F
Hem. simb poluprovodnikog materijala21 JJ Vrsta hlaenja
Razlomak kcd parc. usmer. agregata rJ ' 1 jednosmerna struja tipina u A
Oznaka sklopa --------------------------------- jednosmerni napon tipini u V1)
Dopunska oznaka----------- prikljuni napon tipini u V
2) kod silicijumskih ventila moe se izostaviti oznaka Si
Oznake prikljuaka
Oznake Znaenje
A (K) Anodm (katodni) prikljuak usmerivakih grana
AM (KM) Anodno (katodno) spajanje na jednosmerni prikljuak
AK Srednji prikljuak na strani naizmenine struje izvoda i punotalasnih parova
G(H) Upravljaki prikljuak (pomona katoda, katoda) tiristora bez prenosilaca impulsa
E, F Ulazni prikljuci prenosilaca impulsa, E pozitivan potencijal prema F
U, V, (U, N) Prikljuci naizmenine struje glavnih kola na ulaznu ili izlaznu stranu
U,V,W, ev.N Prikljuci trofazne struje glavnih kola na ulaznu ili izlaznu stranu
C, D Prikljuci jednosmerne struje glavnog kola, C pozilivno, D negativno u ispravljakom pogonu3'
C (D), D (C) Zajedno obuhvaeni prikljuci jednosmerne struje dvostrukih usmerivaa
s obzirom na prioritetni smer
3) Kod ispravljakih aparata moe se C oznaiti sa + ili crvenom bojom, a D sa - ili crnom bojom.
215
M o dula rni s p o je v i IEC 1148; DIN IEC 1148
Modularni spojevi su hibridni integrisani sklopovi za racionalnu konstrukciju pretvaraa.
Granine vrednosti
Nazivi Spoj Osobine /r r m
^FAV 7tav / frm s Zt r m S
U drm
diodni modul K1 Vodootporna kuita od plastike

B1 U otporne na udarce 400 V.. 36A... 60A...
D2 U Metalno podnoje bez potencijala 1800V 480A
V2 U Velika staza povrinske 305A
AK2- struje odvoda
Eventualni fleksibilni prikljuni
vodovi za strujno kolo paljenja i
glavno strujno kolo
Laka zamenljivost na osnovu
tiristorsko- K1 K1 standardnih kuita,
diodni G1 400 V... 27A... 27A... 50A... 50A...
npr. TO-240 AA
modul 1800V 320A 320 A 500A 500 A
masa: 90 g
B1HK B1HA AK 2 AK 2
D2HK D2HA l G2 A L
V2HK V2HA A A
W1HN
tiristorski K1
modul
B1C
D2C
G1
AK 2
is 600 V...
1800V
18A...
320A
40A..
500 A
V2C G2
W1CN
Spojevi multiplikatora IEC/TR 971; IEC 971; DIN IEC 971
Karakteristine vrednosti sklopova

Nazivi Spoj Naponska karakteristika Ur h
U U /d
Jedno-im- /d 2,82 2,82 1,0
pulsni udvo-
struiva
D1
u 2\ u
Dvo-impul- ui 2,82 2,82 0,5

sni udvo- 2,-A
struiva
D2
Jedno-impul- n=3 n -2 -V 2 2,82 n

sni umnogo- za
struiva za n=3 2. ste-
V1 8,48 pen
2
216
217
218
219
E lektronska pogonska tehnika
Pogonski dijagram usmerivakih pogona
Podruja rada usmerivaa ini
O ii i kn, co s-1 I
etvorokvadrantno polje.
D koenje pokretanje Jednokvadrantni pogon slui
O generatorski pogon motorni pogon samo za pokretanje, dakle u
JZ
zavisnosti od smera obrtanja I. ili
co
<1) povratno napajanje dobijanje energije III. kvadrant. Definicija vai i za
energijom sa strane koioni pogon, kada se energija
- P = - M C0 P = M (O M ne dovodi u mreu, ve npr. do
otpornika koenja.
P = (-M) (-(0) - P = M {-(O) Nm Dvokvadrantni pogon je, izmeu
f
dobijanje energije sa povratno napajanje ostalog, prisutan kod desnog hoda
o strane energijom pri pokretanju i koenju sa
JO povratnom energijom.
~> etvorokvadrantni pogon
0) motorni pogon generatorski pogon
omoguava kod desnog i levog
III pokretanje koenje IV hoda pokretanje i koenje
n
Kvadranti pogona pretvaraa sa povratnom energijom.
Karakteristika obrtnog momenta u funkciji broja obrtaja radnih maina
Najea pogonska maina je motor

jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom.
Upravljanje brojem obrtaja obino promenom
napona rotora Ua
Napajanje naponom je mogue preko
mreno voenih usmerivaa odn. preko
pozicionera (chopper) sa meukolom
jednosmemog napona.
Pogonska karakteristika u podruju podeavanja rotora

Primeri pretvaraa
Snaga Osobine
Jednokvadrantni pretvara sa poluupravljanim ULN = 220 ... 240 V 10% 50 Hz 4%
mostom (BSH) za napajanje kotve i neupravljanim UdN = 170 ... 185V tdN = 12 A
mostom (B2U) za napajanje polja. Filtarska Ispravlja polja:
prigunica potrebna za odravanje koeficijenta ULN = 220 ... 240 V. UdN = 0,9 ULN, /dN = 1,2 A
oblika jednosmerne struje. masa: 1,1 kg, izgubljena snaga: 32 W
Jednokvadrantni-jednosmerni oper sa malim ULN = 190 ... 260 V 5 0 /6 0 Hz
koeficijentom oblika struje kotve i UdN ~ 190V /dN = 6A
pogonom sa malim umom. Regulisanje broja obrtaja sa tahoreakcijom
etvorokvadrantni pretvarai sa suprotnom Uv = 3 x 400 V 5 0 /6 0 Hz
paralelnom vezom bez krune struje dvaju UdN = 400 V /dN = 35 A
potpunoupravljanih mostova (B6C) i samostalno podeavanje na mrene frekvencije od
neupravljanim ispravljaem pobudnog polja. 45 ... 65 Hz.
220
E lektronska pogonska teh nika
Elektronski pogoni trofazne struje
Najea pogonska maina je sinhroni U~f M = konst. U = konst. M ~ Mf

motor trofazne struje sa kratkospojenim Pn - -
P~f > = konst
rotorom, jer ne zahteva posebno odravanje.
Kontinuirana promena broja obrtaja bez
gubitaka putem promenljive frekvencije i napona.
Napajanje preteno preko pretvaraa sa
naponskim meukolom, jer isti omoguava
pojedinani i kombinovani pogon.
0 fn
Karakteristike kod napajanja pretvaraa
Pretvara frekvencije
- o -
L1
2121
v /
w \
Z\ 21
N
h ^
neupravljani Meukolo jedno- trofazm

mreni pretvara smernog napona sa pretvara
konim operom
O D G 0 fi,
O u u u priprema modulacija po RS 232-
c=u : CPU J l . irini impulsa interfejs
struje
A V
o
Mode
r ~i C=D => obrada informacije
ST0P regulator broja
C=D START RESET
% dava putanja
k ^ L u pogon ___ obrtaja______
Komandna jedinica
Primeri pretvaraa
Snaga Osobine
Jednofazni digitalni frekvencijski pretvara sa Kontinuirano podeavanje broja obrtaja motora
konstantnim naponom meukola i izlaznim trofazne struje
naponom moduliranim po irini impulsa. Digitalna upravljaka jedinica sa
Tranzistorski pretvara sa IGBTs pretvara RS 232-modulom interfejsa (opcija).
neupravljani jednosmerni napon u trofaznu izlaznu ULN = 230 V 15 %, 50/60 Hz 4 %
mreu sa promenljivim naponom i frekvencijom. izlazna naznaena struja: I n = 4,5 A, 3.. 400 Hz
izlazna snaga pri 230 V: 1,8 kVA
naznaena struja motora pri 230 V: 1,1 kW
Trofazni tranzistorski pretvara frekvencije sa Beumni pogon trofaznih motora sa
tranzistorima u invertorskoj sekciji. Sa impulsnim kratkospojenim rotorom i sinhronih motora.
otpornikom je mogue pokretanje i koenje u oba Moe se koristiti za pojedinane i grupne pogone.
pravca obrtanja. Ugraeni RS 485-interfejs za opsluivanje,
Napajanjem naponom sa sinusoidnim oblikom izbor parametara i dijagnozu.
proizilazi skoro sinusoidna struja motora. ULN = 3 x 380...500 V+10%, 50/60 Hz+2%
Izlaz pretvaraa otporan na prazan hod, na kratak izlazni napon: 3 x AC 0...Un, 0...400 Hz
spoj i na zemljospoj. izlazna snaga pri 400 V: 42 kVA
naznaena snaga motora pri 400 V: 37 k W ____
Pretvarai sa utisnutom strujom rade sa Povratno napajanje trofazne mree energijom
meukolom jednosmerne struje i pogodni su koenja.
naroito za pojedinane pogone sa elektrinim Kod pravougaonih oblika struja obrazuje se
koenjem i promenom smera obrtanja. sinusoidni napon maine.
Autonomni invertor radi sa tiristorima u prekidu ULN = 3 x 400 V +10%, 50/60 Hz + 2%
faznim redosledom. izlazna nazivna struja: I n = 210 A, 5.. 50 Hz
izlazna snaga kod 400 V: 140 kVA_____________
221
operi
Jednosmerne sklopke koje rade Sve se vie koriste u pretvaraima za
periodino su operi. 1- i 4-kvadrantni pogon.
Obe strane jednosmerne struje su Zbog neznatnog neproduktivnog (mrtvog) vremena
medusobno galvanski povezane. predstavljaju idealan izvrni slog (element) kod servopogona.
Regulator smanjenja napona Regulator smanjenja napona

Kod datog stalnog (stabilnog) ulaznog jednosmernog Korienje induktivnosti kao energetskih
napona Ua moe se dobiti smanjeni varijabilni akumulatora omoguava izlazni jednosmerni napon
izlazni jednosmerni napon UL uz male gubitke. UL, koji je vei od ulaznog napona Ud
Prim er: jednoimpulsni regulator smanjenja Primer:
napona E1CF /L
Izvedba izvrnog sloga V1 kod

prikljuene snage < 10kVA:M OSFET
< 150 kVA IGBT Pomereno upravljanje sa V1 i V2 za 180 smanjuje
< 12 MVA: GTO. tiristori talasnost / d.
Vrste upravljanja operima

Naziv Naponske i strujne karakteristike Osobine Primena
Stalno trajanje Napajanje vunih
periode T. motora u elektrinim
Promenljivo trajanje vozilima.
ukljuenosti Te Primena u ureajima,
Stalni odnos kod kojih promenljivost
vremenske konstante frekvencije dovodi do
kola optereenja smetnji.
Regulator napona za
r= i trajanja
trofazne generatore
periode T. bez etkica.
Upravljanje | UL Promenljivo trajanje Jednostavno razvodno

povorkom \Ud-- periode T. kolo (sklop) sa
im p u ls a Stalno trajanje neznatnim zahtevima
ukljuenosti Te u pogledu
Gubici komutacije talasnosti struje.
Ty _ _ T2 _ _ h . f
postiu najveu Napajanje
vrednost tek kod jednosmernih maina
najvieg upravljanja. u podruju
ankera i pobude.
Regulacija otpornika
(impulsni otpornik).
Dvopolo- UL Dvopoloajna Pogoni sa regulisanjem

zajna uri- regulacija je mogua broja obrtaja i struje
regulacija samo, ako se u kolu sa dozvoljenom
optereenja nalazi preostalom talasnou
Ti . T? . h t akumulator energije. struje optereenja.
Promenljivo trajanje
periode T i
promenljivo trajanje
ukljuivanja Te.
222
Filtarski i stabilizatorski spojevi
Spoj Napomene Spoj Napomene
Napunjeni kondenzator Poravnanje napona napu- Prigunica za filtriranje Poravnanje struje pri-
njenim kondenzatorima gunicom za filtriranje L.
CL. Kod optcrccnja sa /d
h Rl kao udeo
Talasnost struje
naizmeninog napona
nastaje napon uma /w
\ - l2
p f L/w L > -----------
P 2 K ' f
k - 0,25 kod jednoimpu-
Isnih \ k = 0,2 kod
dvoimpulsnih spojeva
RC-filtarski lan Frekvencijski zavistan LC-filtarski lan Niskofrekvencijski filtar za
delitelj napona kao vee struje optereenja
niskofrekvencijski filtar
Gvvi
Faktor filtracije s = Faktor filtracije s =
U W2 L/w?
L/Wi CB l/W2 s = p 2 n f Rs Cs L/Wi CB p- UW2 s = (p 2 k f)2 Ls Cs
p broj impulsa eme p broj impulsa eme
ispravljaa ispravljaa
T SG = S1 ' S2 .. . Sn
SG = S 1 ' s 2 ' sn
RZ-stabilizacija Diferencijalna otpornost RZ-precizna Koeficijent filtracije G

r sa V 1 deluje kod naiz- stabilizacija
meninih napona filtriraju- + G = Gi G2
e a kod jednosmernih
napona stabilizirajue. v1
Gi
AUt _ ^ ^ R\, rZ1
AL/2 r2 Wv2
G2=
U 1max Uz r Z2
/Zmax + f|_min
/~mm Uz
U1= Rvmax UL =
fzmin + ftmax
Uz UZ2
/Zmin - 0 '^ /Zmax
P to t
/zmax -
UZ
Izvor konstantnog V1 ostvaruje stalan Integrisani regulator Regulator stalnog napona
napona sa tranzistorima napon baze na V2. stalnog napona radi kao izvor konstant.
+ napona sa diferencijalnim
UL = Uz - UBE pojaivaem
UL = U y - UCe L/i S UL + 2 V
r, = 20 mS2
G= G = 500 ... 5000
rz Vrlo proireno:
Ûj r_z serija 78XX za pozitivne
serija 79XX za negativne
' M i " fi napone
C, =470 ... 2200 uF,
C2 = 1 ... 10 pF
Izvor konstantne struje Poto je V2 PNP- Izvor konstantne struje Upravljaki napon - UGS
sa tranzistorima tranzistor, RL je prikljuen sa tranzistorom sa opada na source-
na masu. Podeavanje + efektom polja
otporniku Rs
struje obavlja se Karakteristika I 0 - UGS
emiterskim otpornikom daje za svaku vrednost
E- Rs konstantnu struju I L.
, Uz - l /eb ,
r, = 50 .. 500 rCE
r, ~ 2 0 ... 100 rDS
223
S tab ilizo va n i izvori je d n o s m e rn o g napona d in 41745
Stabilizovani izvori jednosmernog napona (aparati sa napajenjem iz mree)

su kontinuirani jednosmerni regulatori.
Zahtevi:
Izlazni jednosmerni napon bez smetnji, nezavisan od optereenja (R, = 01) i podesiv u irokim granicama.
Siguran od kratkog spoja i trajnog kratkog spoja.
Ostvarivanje zahteva doputa nekoliko varijanti spojeva. Za dobijanje ulaznog jednosmernog napona
Uy svima su zajedniki mreni transformator, ispravlja i poravnjanje.
Primeri spojeva Nain delovanja__________ ___________
Mreni aparat (ispravlja) sa diferencijalnim Izvor konstantne struje (V3, R2)'-
stabilizovan protiv kolebanja napona U
Diferencijalni pojaiva (V1, V2, R\):
odstranjuje temperaturnu zavisnost inae
uobiajenih regulacijskih tranzistora.
Darlingtonov sklop (V4, V5):
velike struje optereenja kod malih struja baze.
Potenciometar nametene vrednosti (R3):
nameta U izmeu 0 V...U2ma* (npr. + 15V)
Izvor konstantne stuje (V6, R4, R5, V7):
predstavlja prividnu masu X, stabilizovana U2
protiv kolebanja optereenja
Mreni aparat sa operacionim pojaivaem Spoj sa neznatnim gubitkom, poto se operacioni

pojaiva N1 napaja ulaznim naponom Uv
Operacioni pojaiva uporeuje referentni napon
Uz sa U'2 pomou dela izlaznog napona U2.
Kako U2 opada npr. zbog jakog optereenja,
tako raste izlazni napon Ua od N1, dok U2 ne
dostigne zadatu vrednost.
U2 = d + ^ 1) Uz
h 2
U2mm = Uz ', U2max S U\
T t
Mreni aparat sa integrisanim podesivim LM 317 (N1) i LM 337 (N2) su uobiajeni

regulatorima napona za pozitivne i integrisani podesivi regulatori napona.
negativne izlazne napone
U2\ = ( U \ \ - 3 V ). 1 , 2 V - 1 ,2 5 (1 + ^ V
------- U \\max= 40 V
V1
LM U22 = [U\2 - ( - 3 V)] . . . - 1 , 2 V - 1 , 2 5 (1 + ^ j ) V
317
R: V32^ U\2max = - 4 0 V
N1 R, = P2 = 240 1
fi= L Cs *L11 U21 fl 3 = = 54 1
C3=L R 3 / C\ odnosno C2 = 0,1 pF
zatita od povratne struje sa V1 odnosno V2
Cl -L- Rl f zatita od pranjenja sa V3 odnosno V4
C2 = t = f6 =J=l2 u 22
ir
U\2 R2 V42^
LM
337
N2
4-
V2
224
Sklopni delovi mree, sklopni regulator
Funkcionalne grupe sklopnih delova mree (SNT)
sklopni deo mree
______________/S-----------------------
/ ------------ DC/DC pretvara ------------ \
n
/ ------------ \
primarno J sekundamo
uklanjanje ispravlja- filtriranje spajanje prenos ispra- filtriranje ukljananje isklju-
J
smetnji nje pretva- pretv. nap. vljanje smetnji Cenje
(EMC) ranje razdv. pot. (EMC) (OVP)
- - - -
-w - .M
n T r ~ i
i i I ] l [ I I I
------ 1------ ----- A -----
- i-
upravlja- prenos reguli- nadzor
nje. sanje
EMC: mere za elektromagnetsku nadzor.
kompatibilnost (EMC) zatita
OVP: zatita od prenapona PWM
PWM: modulacija po irini impulsa
Opseg snage pretvaraa

Snaga u W < 10 10...100 100...300 300.. 1000 1000... 3000 >3000
Zaporni merni transformator
Jednotaktni protom pretvara
Polumostni pretvara
Punomostni pretvara
Protivtaktno paralelno napajanje
Zaporni merni transformator
ema spoja Naponi, struje Formule za karakteristine veliine

Regulator poveanja napona
f L (Boost-konvertor) Uvm L/a = 'U E
L/V1 1-9
b *
L
V2 UL -\ L = (L /a ~ U e ) ' U E
ML f UA
UE i t ; Ua
1
' r, r2 4 =- /a
V1 1 -P
U\/ imax = 2 ' U e
Invertor (Flyback-konvertor) 1
Ua = t/E
1-g
L= Â U e
m l f (L / a + L /e )
L/a
1
4 = /a
1-9
U\/\rnax = 2 ' L/ e
Invertor sa galvan. odvajanjem U\J\n N 2 - 9 U e

UV1 uA
Wi (1 - 9 )
l/e l /e fein
-primar
/ 1
h 2 Pa
/1 n - UE g
U \iim ax = 2 L/E
Faktor _ _fein _ = trajanje ukljuenj Prenosni ^ _ N i

reima 7" ' trajanje periode odnos: /V2
225
226
Integrisana kola u energetskoj elektronici
Integrisana kola (sklop) za fazno upravljanje (upravljanje otsecanjem faze) npr TCA 785
Primena Opis
Fazno upravljanje ventilima u ispravljakim Dobijanje sinhronizacionog napona iz mrenog

sklopovima i pozicionerima. napona
Mogu je trofazni pogon sa 3 integrisana kola. Izvor konstantne struje 1puni C10 vremenski linearno
Moe se koristiti kao nulta sklopka kod Kada je U10 > U1h onda se deblokiraju izlazni
upravljanja paketom titraja. impulsi 0 , i Q2.
Produenje trajanja impulsa preko C12.
Izbor integrisanih kola
Obeleavanje Primena Nain delovanja
Modul interfejsa Pretvaranje sinusoidnih frekvencija i Podeavanje propisane vrednosti, npr.

za upravljanje amplituda kao i redosleda tokova u kod mikrokontrolera preko sabirnica
po irini impulsa taktove modulirane po irini impulsa za prenos podataka
npr. SLE 4520 za 3 faze Pretvaranje jedinice informacije u
Upravljanje pretvaraem za trofazne impulsno trajne reverzibilne brojae
preko 8 bita i nulte indikatore.
motore sa velikim opsegom broja Izbegavanje komutacionog preklapanja
obrtanja tranzistora snage pomou kontrolnog
registra sa blokirajuim blokom.
Regulator Regulisanje regulatora poveanja Merenjem ulaznog napona ulazna

poveanja napona pomou integrisanih regulatora struja se moe podesiti po obliku i fazi.
napona sa struje sa superponiranim regulatorom Sinhronizacioni ulaz omoguava
regulacijom napona. pogon sa daljom radnom opremom.
faktora snage Regulisani protok snage od niskog do Interno izlazno kabliranje za
npr ML4821 visokog nivoa jenosmernog napona. pojaanja elektromagnetske
Regulisanje faktora snage do kompatibilnosti (EMC).
minimiziranja povratnog dejstva mree.
Dvostruki Operaciona pojaavaka kola u Realizacije punomostnog sklopa

operacioni inverznom i neinverznom pogonu pomou dva operaciona pojaivaa.
pojaava snage Pogon servomotora sa brzo Prikljuak servomotora izmeu
npr. TCA 2465 izmenljivim pravcima obrtanja. izlaza 1. i 2.
Na osnovu inhibiranog ulaza izlazi
su pogodni i za Tri-State-pogon.
Beumni etiri MOSFET-a snage kao sklopke Kao Highside Switch za pogon izmeu
prekida za induktivno, kapacitivno optereenje ine potencijala i optereenja.
npr. BTS 712 N1 ili optereenje otpornikom Moguje paralelni pogon rasklopnog
Zamena za elektromagnetne releje i ureaja sa kanala 1 i 2
diskretna (diskontinuirana) kola
ukljuenja i iskljuenja odnosno kanala 3 i 4.
227
In v e rto r i p re tv a ra n aizm e n i n e stru je
Primeri spojeva_________________ Izlazni naponi Napomene_____________ _
Paralelno oscilatorno kolo Upotreba u podruju srednjih
izmenjiva (voen optereenjem) frekvencija kod pei za topljenje
Izvedba sa optereenjem kao:
paralelno oscilatomo kolo sa
sinusoidnim naponomi pra-
vougaonom strujom ili redno
oscilatomo kolo sa sinusoid-
nom strujom i pravougaonim
naponom.
1 . , 1
T ~ B ~ ~ 2** Y l
Samovodei invertor Invertor u spoju sa srednjom
(jednofazni) takom napaja gotovo
UL -
pravougaonim naizmeninim
naponom preko povratnih
dioda V3 i V4 bilo koje
t optereenje.
Upotreba npr. kao nuno
napajanje strujom postrojenja
telekomunikacione tehnike.
T
Samovodei invertor Primena prvenstveno kod

(trofazni) pogona trofaznih maina sa
regulisanim brojem obrtaja.
t Invertor za snage od 10 kW
sa tiristorima i pojedinanim
kolima gaenja.
Dijagram napona kod ugla
voenja struje ventila od
0 = 180.
t
Direktni pretvara frekvencije Antiparalelni spoj dve potpuno

(trapezni) upravljane pretvarake sekcije
omoguava naizmenini
j l 2f 2f 2u napon sa f2 < f j .
Kod trapeznog pretvaraa
f izlazni napon se odreuje iz
broja vrhova mrenog napona.
Tri pretvaraa (kao i
l 2f 1f 2f*Y ciklopretvara) omoguavaju
snabdevanje iz trofaznih
Pretvaraka Pretvaraka pogonskih mehanizama.
sekcija I sekcija I I
Meukruni pretvara frekvencije Posebnim upravljanjem irine
(impulsni pretvara) impulsa moe se naizmenini
napon menjati s obzirom na
frekvenciju i amplitudu.
Sinusoidna frekvencija
osnovnog oscilovanja lei
ispod frekvencije impulsa
t (podoscilatorni postupak).
Simbol za ventil sa
funkcijom gaenja.
Ispravlja . meukolo invertor

jednosmernog
napona
228
229
Dvosmerni spojevi IEC/TR 971; IEC 971; DIN IEC 971
Dvosmerni spojevi primenjuju se kao delovi pretvaraa snage u elektronskim sklopovima i regulatorima
kao npr. nulte naponske sklopke, upravljane pomou paketa oscilacija ili otsecanjem faze.
Naziv Spoj Osobine Primene
Poluupravljani Nesimetrini napon Naizmenini
jednofazni optereenja kod podeava u opsegu
dvosmerni U1 U U2 deliminog upravljanja snage od 50% ... 100%
spoj Jednosmerna
+3" komponenta u struji
W1H mree pri a > 0
Us
UL Z
(U J
N
(VI) (V2)
Potpuno Simetrini napon Naizmenini podeava

upravljani U1 U2 optereenja u opsegu snage
jednofazni Upravljaka reaktivna od 0% ... 100%
dvosmerni * snaga u mrei Sa trijakom kao
spoj pri a > 0 potamnjivaem ili
Us elektronskim relejem
W1C
u.
(U m) optereenja
n T n
(V I) (V2)
Poluupravljani Nesimetrini napon Trofazni podeava

trofazni U1 U2 optereenja pri a > 0 u opsegu snage
dvosmerni poveava nastajanje od 0% ... 100% kod
spoj H 4- uma kod motornog pogona sa neznatnim
t/v UL
4 f- optereenja. zahtevima kao
W3H V1 ?V2 Neznatni utroak pri npr. mali zaletni
ventilnog upravljanja moment
W1 & W2
Dvofazno Stalna veza Trofazna sklopka

upravljani U1 -b - U2 optereenja sa mreom (elektronski sklopnik)
trofazni Jednostavni uslovi sa reduciranim utrokom
dvosmerni uv paljenja ventila za upotrebu
spoj VI r' V2L Kod spoja optereenja
u zvezdu neutralni vod
kod estog ukljuivanja
i iskljuivanja
W3-2C ne sme biti prikljuen. velikih struja.
W1 4 f- W2
Potpuno >Poveani gubitak za 1Trofazni podeava

U1 ^ f- U2
upravljani paljenje, jer se strujno za pogone sa
trofazni kolo zatvara najmanje neznatnim zahtevima
dvosmerni Uv UL preko dva (npr. ventilator)
spoj ^ f- spoljna provodnika. 1U rasvetnim i grejnim
V1T V2
postrojenjima spojenim
W3C u zvezdu sa neutralnim
vodom kao
W1 -^ f- W2 3W1C-podeiva
230
Fazno upravljanje (upravljanje otsecanjem faze) enm I s^ ^ d in v d e
Faznim upravljanjem ukljuuje se napon na optereenje pri odreenim faznim uglovima.

Tok snage se tako moe podesiti izmeu 0% i 100%. Potroai iznad izvesnih graninih snaga
smeju biti u pogonu samo uz posebnu dozvolu, jer fazno upravljanje proizvodi povratna dejstva na mreu,
kao npr. upravljaku reaktivnu snagu
Primer:
Spoj W1C sa trijakom kao potamnjivaem
Upravljake karakteristike naizmeninih podeavaa kod omskog optereenja
Ug . [c
u ' L
1,0--
0,9 --
0,8--
0,7 --
0,6
0,5--
0,4
0,3
0,2
0,1 --
0 --
0
Najvee snage potroaa sa simetrinim faznim upravljanjem
Sijalice u zanatskim ili Potroai sa induktivnim udelom u domain-
Prikljuak
poljoprivrednim postrojenjima stvima (motori, lampe sa pranjenjem ili drugo)
^ lin = 230 V 700 W 1400 W
UL1L2 = 400V 2000 W 4500 W
400 V. 3/N/PE ... 1200 W (simetrino optereenje) 2500 W (simetrino optereenje)

~ 50 Hz
400 V; 3/PE
3600 W (simetrino optereenje) 10 000 W (simetrino optereenje)
~ 50 Hz
Po domainstvu doputena je instalacija svetiljki sa faznim upravljanjem samo do dozvoljene

prikljune vrednosti snage 1000 W.
231
Nulta sklopka
Nultom sklopkom naziva se elektronska
sklopka, koja ukljuuje optereenje kod
prolaza napona kroz nulu.
Ako upravljanje usledi optoelektronskim
VI
kaplerom, re je o elektronskim odnosno
poluprovodnikim relejima.
Prednosti: Us
galvansko odvajanje upravljakog kola
i kola optereenja,
ukljuivanje bez odskakivanja, ,
dug vek upotrebe, Ri Ru

4 f Rf> i - r -
neznatne radio smetnje od nulte sklopke,
velika brzina ukljuivanja.
Primer:
Elektronski relej optereenja za naznaene struje
do 40 A kod upravljakog napona od 3...30 V.
Upravljanje paketom oscilacija

Nulte sklopke koje ukljuuju na optereenje nakon Prednosti:
podeenog broja perioda naizmeninog napona, nema oscilacija u mrei, jer je struja sinusoidna
deluju kao da su upravljane paketom oscilacija nema upravljake reaktivne snage, jer je cos ip = 1
odnosno kao punotalasno upravljane. Srednja Nedostaci:
primljena snaga optereenja moe iznositi 0...100%. nije prikladno za rasvetu i pogone zbog treperenja
odnosno trzanja.
T=1
^s = % + tp
P = 'Pma
'
flL
tE L1 L2
Mtp m
recenja pri
Ts
F2
[]
Primer:
Industrijsko upravljanje paketom oscilacija
za naznaene struje do 560 A.
Glavna primena za regulaciju grejanja
i temperature za
pei za topljenje U Sm
t -
l \
suionice F3 V2
maine za arenje ice dava takta upravljaki slog sa
stepenom dugih impulsa
maine za obradu plastike
Najvea snaga potroaa1* sa simetrinim upravljanjem paketom oscilacija

r2' u m in"1 prikljuak na 230 V AC prikljuak na 400 V AC prikljuak na 400 V; 3/N
> 1000 ... 400W ... 900 W ... 1800W
500 ... 600W ... 1500 w ... 3000W
100 ... 900 W ... 2200W ... 4 400 W
10 ... 1700 W ... 4100W ... 8300W
5 ... 2100W ... 5100W ... 10400W
3 ... 2500W ... 6100W ... 12 300W
2 ... 2800W ... 6900W ... 14 000 W
1 ... 3500W ... 8600W ... 17 400 W
1>isto omska optereenja 2) uestanost procesa ukljuivanja i iskljuivanja
232
Prenaponska zatita poiuprovodnikih ventiia i pretvaraa
Prenaponi nastaju i zbog: efekta usporavanja (TSE) nosilaca ventila
manipulacija na kapacitivnim ili induktivnim optereenjima
atmosferskih uticaja
Primeri spojeva Osobine Primena
Kombinovana zatita zatita od prenapona usled zatita malih pretvaraa i
efekta usporavanja voenja elektronskih releja optereenja
(TSE) pomou pojedinanih od komutacionih prenapona
v i. RC-sklopova ventila varistori su kao TSE-spojevi
prenaposnko ogranienje prikladni samo za tiristore sa
ulaznog napona varistorom vrhovima povratne struje < 20 A.
4
4 ^ -ja TSE-spojevi
125-249 V. 40-60 Hz 4 7 - 68 2/ 6 W 0,22 pF, 600 V-
5
Lavinska dioda
V 2 j2 f 0 ? iV 4 2 ^ 250-379 V, 40-60 Hz
380-500 V, 40-60 Hz
ogranienje prenapona
68-100 O/ 6W
100-150 0 /1 0W
0,1 pF, 600 V-
0,1 pF, 600 V '
ogranienje prenapona tiristora

simetrinim lavinskim diodama u ureajima snage iznad 100 kW
(redna veza u opoziciji) za tiristore sa neznatnom
izgubljena toplota kod naponskom strminom potreban
V1
l F l] l V2 2 ogranienja prenapona se je dodatni TSE-spoj
moe lako odvesti
konstruktivnim merama
Kip dioda kip diode imaju odreeni napon odvodnik prenapona za zatitu
R1 okidanja L/bo od 500 V do velikih tiristora u smeru blokiranja
V2-- 4000 V i prikladne su za samo za ureaje, u kojima je
paljenje kod viih napona doputeno zatitno paljenje
VI F15?
P re k o s tru jn a za tita p o lu p ro v o d n i k ih ven tila i p re tv a ra a

Primeri spojeva Osobine_______ Primena
Osiguranje ogranka niska cena opseg snage
opreme do oko 20 kW
f/1 V32 f doputena preko-
n merna struja ven-
Ud(1
iz tila se ne moe
F2 fv2 V42 f I potpuno iskoristiti
Osiguranje elemenata via cena opreme kod pogona

u odnosu na inverznog napona
V1 2 f V 3 2 f V52f osiguranje kod vie paralelno
F1[] [] [] ogranka spojenih ventila
11 bolje iskorienje po grani
L2 Ua
t1
F2 m F6[] F4[]
V22f V62f VLfl
Kombinovana zatita visoka cena opseg snage

'FM
\1 opreme iznad 20 kW
k \ 1) vrlo dobro
v iz f 2 f 2f prilagoenje na
2)| S
1 karakteristiku
l _
-3) preoptereenja
ventila
F3 2f/62 fvv f < )' t
V2
102 10-' 10 10' 10 min
1) karakteristika granine struje ventila 2) karakteristika topljenja osiguraa
3) karakteristika brzog okidaa 4) karakteristika termikog prekostrujnog okidanja
233
Hlaenje i naini hlaenja poluprovodnikih
ventila i pretvaraa DIN 41751
Odvoenje disipacione toplote poluprovodnikih W,

ventila utie na optereenje i konstrukciona 30 r-4 25
zapremina usmerivakih ureaja. W
4 \
Primer; ventil sa telom livenim pod pritiskom 25
\f i----- f'" s
Stacionarno 20
stanje:
fl,n (0 : ^
!4 :S if
7'u
0 -
W
n tnJA
P |h JA + th C K 'thKA
0 20 AO 60 80 100 120 K0 C
Snaga gubitaka Pv = f 0 A; R,hJA)
Pv
W Ugao toka struje 0 za sinu- -\ j
Ekvivalentna ema za toplotnu otpornost Rm
soidne struje | / /
0= 180o/
PfhK = 00 0 0 120V / /
A yl)0
JJ ' DC
60o / j /
1 lo
J m
A n/ / /
jj /
[ 1\ j L / i
i
4^5 // //
i
V,
Opruno rashladno telo // !
35 r MAV
od elastine bronze, pocrnjeno '/
Prstenasto A

rashladno telo
od aluminijuma
Wihk = 6 8 12 16 20 2A
Tiristor / Ta v = f(P v:)
Rebrasto rashladno telo od Trajno dozvoljena struja tiristora CS 8
aluminijuma livenog pod priti- pri t?A = 45 3C. R thJA = 3,55
skom kao ipkasti materijal za 0 = 1 8 O !
Karakteristike vae za
vertikalnu montau. Kod
horizontalne montae
povrina se mora poveati
za oko 20%. Kod cme
povrine ravan se moe
smanjiti za oko 15%.
50 75 100 125 / mm Toplotna otpornost RthKA od

Toplotna otpornost rebrastog 1 mm debelih, golih,
rashladnog tela kao f (/) kvadratnih limova
Oznake naina hladenja
Nepo- Posredno hlaenje nosiocima toplote
Vrsta Rashladno
sredno Provodnici Prirodna c rkulacija Prisilna cirkulacija
hlaenja sredstvo
hlaenje toplote vazduh ulje vazduh ulje voda
Prirodno vazduh s KS LS OS LUS OUS -
vazduh1) F G KF - OF LUF OUF WUF
Pojaano
voda W - - OW LUW OUW WUW
1) Kod posrednog pojaanog hlaenja vazduhom je umesto oznake F mogua oznaka G
234
6 Tehnika automatizacije
Osnovni pojmovi merne tehnike............ 236 Digitalna brojila.....................................267

Simboli skale....................................... 236 Delitelj, registar pomeranja...................269
Merni trasformator................................237 Memorijski programirano
Merenje pulsirajuih napona i upravljanje (MPU).............................270
pulsirajudh struja..............................237 Upravljaki elementi za MPU................272
Merenje snage i faktora snage..............238 Hidraulika i pneumatika........................273
Elektrina brojila, tarifni Funkcionalni dijagrami
satni automat....................................239 hidraulike i pneumatike.....................274
Spojevi brojila...................................... 240 Osnovni spojevi pneumatike.................274
Digitalna merna tehnika........................241 Servopogoni........................................ 275
Merna tehnika personalnih raunara .... 242 Funkcionalna ema..............................276
Merenja katodnim osciloskopom.......... 243 Upravljanje sa bregastim
Opis upravljakih elemenata................ 243 sklopkama........................................277
Merenje katodnim osciloskopom.......... 244 Upravljanje kontaktorom sa
Merni mostovi...................................... 245 zatitnim relejom..............................277
Elektrino merenje neelektrinih Obrada informacija...............................280
veliina............................................ 246
Pravila za izradu planova, simboli.........280
Senzori................................................ 247
ema odvijanja programa,
Digitalni senzorski sistemi....................248
strukturni dijagram............................281
Pojmovi i oznake upravljake i
Kodovi................................................. 282
regulacione tehnike..........................249
ASCII-kod............................................283
Vrste upravljanja..................................250
Pojmovi iz oblasti
Vremensko ponaanje......................... 251
mikrokompjuterske tehnike...............284
Vremensko ponaanje regulacionih
Mikroprocesor......................................286
putanja.............................................252
Kontinuirani regulacioni ureaji za zadatke Lista komandi za 8-bitni
elektrine regulacije..........................253 mikroprocesor8085..........................287
Nekontinuirani regulacioni ureaji.......254 Poluprovodnika memorija...................289
Podeavanje regulatora.......................255 Pojmovi i formule za prenos
Digitalna regulacija...............................256 podataka..........................................290
Kompaktni regulator.............................258 Serijski interfejs....................................291
Tehnika voenja, tehnika procesnog Paralelni interfejs (Centronics)............. 292
voenja............................................260 PC-interfejs..........................................293
Simboli i karakteristina slova za tehniku lEC-Bus-interfejs..................................295
procesnog voenja...........................261 Personalni kompjuter (PC)................... 296
Logiki vezni lanovi.............................262 MS-DOS..............................................297
Pojednostavljenje sa K - V BASIC..................................................297
tabelama.............................. ......... 263 Pascal..................................................298
Spojevi preklapanja..............................264 Ureaji za unoenje i izdavanje
Bistabilni spojevi preklapanja............... 265 podataka..........................................299
Logike familije.................................... 266 Programiranje CNC-maina................. 300
235
Osnovni pojmovi merne tehnike DIN 1319-1
Merenje Indirektni merni postupak

Eksperimentalni postupak za iznalaenje Svodjenje traene merne vrednosti na druge
pojedinih vrednosti fizike veliine u vidu fizike veliine, npr rad proporcionalan broju
umnoka jedne jedinice ili polazne veliine. obrtaja kod motornog brojila
Merne veliine Merni uredjaj
Merenjem obuhvaena fizika veliina, Sastoji se od jednog ili vie povezanih mernih
npr rad aparata sa dodatnim ureajima i priborom.
Merna vrednost Analogni merni postupak
Vrednost merne veliine, koja treba da se izrazi, Jasno, takasto, kontinuirano prikazivanje
numerikom vrednou i jedinicom, npr. 12 kWh. merne veliine, npr. stalno pokretna kazaljka.
Merni princip Digitalni merni postupak
Korienje karakteristine fizike pojave radi Brojani prikaz merne veliine kod najmanjeg
merenja, npr. obrazovanje obrtnog momenta kod datog mernog koraka
elektrodinamikog motornog brojila za merenje Brojanje
elektrinog rada. Iznalaenje broja istovetnih elemenata ili
Merni postupak dogaaja, koji nastaju pri istraivanju nekog
Praktina primena i odredjivanje mernog principa. procesa.
Direktni merni postupak Ispitivanje
Dobijanje merne vrednosti neposrednim Konstatovanje da li ispitni predmet ispunjava
poreenjem sa polaznom vrednou iste merne jedan ili vie dogovorenih ili propisamh uslova.
veliine, npr. poreenje mase sa teinama.
S im b o li s k a le DIN 43802-2
Primer:
1.5
merni
2.5
m ehanizam ------ ispitni napon
klasa preciznosti vrsta struje nazivni poloaj
Merni mehanizmi Vrste struje Nazivni poloaj

magnetno-elektrlni jednosmema vertikalni
C
memi mehanizam
merni sistem sa struja nazivni poloaj
elektromagnetskog naizmenina
stalnim magnetom.
sistema struja
opti horizontalni
ugradjeni dodatak: jednosmerna
i naizmenina nazivni poloaj
ispravlja
elektromagnetni struja kosi nazivm poloaj
neizolovani termo- trofazni - ugao nagiba,
logometar
elektrini pretvara instrument sa npr. 60
izolovani termo- jednim mernim
mehanizmom Upozorenje
elektrim pretvara memi mehamzam
sa dva merna
logometar za merenje
mehanizma odvojeni
magnetno- mdukcije
elektrinog sistema sa tri merna ent
mehanizma
memi sistem sa memi mehanizam
sa grejnom icom odvojeni
pominim Ispitm napon
magnetom predotpornik

bimetalni merni ispitni napon aaaa odvojeni modul
logometar sa mehanizam 500 V vvv impedanse
pominim
magnetom ispitni napon Posebno upozorenje
elektrostatiki
vei od 500 V,
A
elektrodinamiki merni
npr. 2000 V Panja !
merni mehanizam mehanizam
bez gvoa bez ispitivanja
Paziti na uputstvo
\ / napona , za upotrebu
elektrodinamiki \ / vibracioni
\ / merni
merni mehanizam \ / Nazivni uslovi Klasa preciznosti11
sa gvozdenim mehanizam
magnentim poljem npr. nazivni uslov 25 C oznaka klase za in-
opseg uticaja dikaciju greke, npr.
elektrodinamiki
logometar
bez gvoa
magnetska
zatita 25C od 15 do
25C i od 25
do 35C
klasa 1,5 koja se od-
nosi na graninu vre-
dnost mernog opsega
1) Instrumenti za precizno merenje: klase 0,1,0,2;5 Tehniki memi aparati: klase 1; 1,5;2,5
236
DIN 42601; JUS N. H9. 101, 102, 103; HD 553 S2; IEC 185
Merni transformator DIN VDE 0414-1; JUS N. H9. 121, 122 123, 124; HD 554 S1; IEC
N aponski transform ator - naznaeno optereenje: prividna provodnost Y sekundarno prikljuenih aparata u S
Strujni transform ator - naznaeno optereenje: prividna otpomost Z sekundarno prikljuenih aparata u Q
Prim arna term ika granina struja: primarna struja strujnog transformatora / 1th, primamog namotaja u trajanju 1 s.
Dinam ika granina struja: 1. amplituda stuje kratkog spoja, koju izdri sekundardni namotaj strujnog transformatora
Naznaena snaga: Sn = Y u \ n (npr. transformator) odn Sn = Z / f n (strujni transformator) u VA
Naznaene struje za induktivne strujne transformatore

Primarne naznaene struje u A Sekundarne naz-
Niz neprespojiv prespojiv 1:2 Niz prespojiv 1:2 naene struje u A
0,5; 1 N 5; 10; 15; 2 0 ;2 5 2 -5 ; 2 1 0 ; 2 1 5 110 N 4-100; 4-150 5

3N ; 6N 30; 40; 50; 60; 75 2-25; 2 -5 0 ;2 -7 5
10N; 2 0 N vee struje: 2-100; 2-150; 220 N 4-150; 4-300 1 (retko)
naznaene 2-200;
30 N; 45 N vrednosti x 101, 2-300; 2-500;
60 N 102 ili 103 2-100; 2-200 380 NE 4-300
Naznaeni naponi za induktivne naponske transformatore
Sekundarni Sekundarni
Niz Primarni naponi u kV Niz Primarni naponi u kV napon u V
napon u V
0,5 0,1; 0,22; 0,38; 0,5 100 60 N 60 110 220 100 2 -1 0 0
1N 1; 3; 5; 6; 10; 15; 20 110 N vT /3 /3 /3 /3
. 45N 25; 3 0 ;3 5 ; 45 umd retko 220 N
die TS- struke vrednosti /3 1 400 2-200
/3 380 NE
/3 /3
Naznaene snage za induktivne merne transformatore u VA
Strujni transformator, nizovi Naponski transformator, nizovi
Klasa
0,5; 1 N 3 N . . . 45 N 6 0 N ... 3 8 0 NE 0,5 1 N ... 6 N 1 0 N ... 45N 6 0 N ... 3 8 0 NE
0,2 5; 10; 15 15 10 10 25 100
0,5 2,5; 5; 10 5; 10; 15; 30 30 15; 25 25 25; 75 50 (150)
1 2,5; 5; 10 5; 10; 15; 30 30; 60 25; 30 50 5 0 ;1 5 0 (75)
3 5; 10; 1 5 ,3 0
60
Granice greke induktivnih mernih transformatora1*
pri 1,0-/n pri 0,2 I n pri 0,8 ... 1,22 Un pri 0,05 Un
Klasa
F, <5/ F, A i _______ <5,i FU <5U
0,1 0,1 % 5min 0 .2 % 8 min 0,1 % 5 1,0% 40 min
0,2 0 ,2 % 10min 0 ,3 5 % 15min 0 ,2 % 10 1,0% 40min
0,5 0,5 % 3 0 m in 0 ,7 5 % 4 0 m in 0 ,5 % 20 1,0% 40min
1 1 ,0 % 6 0 m in 1,5% 8 0 m in 1,0 % 40 2,0% 80min
3 3 ,0 % 120 6,0% 240 min
Merenje pulsirajuih napona i pulsirajuih struja

Elektrini naponi i struje se karakteriu u zavisnosti od mernog mehanizma aritmetikom srednjom
vrednou (AV) ili efektivnom vrednou (RMS). Faktor oblika daje odnos efektivne vrednosti prema
aritmetikoj srednjoj vrednosti. Temeni faktor je odnos temenih vrednosti prema efektivnoj vrednosti.
Faktor oblika: F = ! * MS. f = u RMS - Temeni -faktor;
-
FCrest = ' u
Fcrest
/ av u a v / rms Urms
Oblik
napona
Uav 0,318 0,5 u 0,333 u 0,167 2) 0,5 u 2) 1,0

U rms 0,5 u 0,707 0,578 0 0,408 0,578 1,0
F 1,57 1.41 1.73 2.45 1,16 1,0
^Crest 2,0 1.41 1.73 2.45 1,73 1,0
i ) / n, Un naznaene vrednosti primarne strane; Fh Fu strujna odn. naponska greka; 5;,
fazni ugao struje odn. napona, 2>nakon ispravljanja
237
Merenje snage i faktora snage
Karakteristini brojevi za merae snage i faktora snage DIN 43807
Primer oznaavanja'
Brojka
vrsta struje -
merna veliina
Vrsta struje Merna veliina

n 1
T-
Nain merenja
nain prikljuenja
nain merenja
Nain prikljuenja
struja svi sluajevi, osim 1. 6 neposredan
jednosmema - dva provod. napon L+provodnik u strujnom kalemu na strujni
jednosmerna - tri provod. aktivna snaga L- provodnik u strujnom kalemu transformator
jednofazna naizm struja reaktivna snaga bez prikljuenog N-provodnika na strujni i naponski
trofazna - tri provodnika koeficijent snage sa prikljuenim N-provodnikom transformator
simetrino optereenje
na entove
trofazna - tri provodmka ugraena otpornost nulte take
optereenje po elji
trofazna struja - etiri provod ugraen vetaki spoj
optereenje po elji
Merni spojevi DIN 43807

Merni instrument za aktivnu Merni instrument za aktivnu Merni instrument za aktivnu
snagu za naizmeninu struju snagu trofazne struje sa tri snagu trofazne struje sa etiri
odnosno merni instrument provodnika, optereenje po elji, provodnika
jednosmerne neposredan 1 neposredan i T = ' ~
struje e prikljuak | prikljuak XX A r4 x
3200
( 1210) J
3 5 1 2
5200
IL*I 11 L1-
(Ml N L2-
lll L2 L3-
Merni instrument za merenje Merni instrument za merenje Merni instrum ent za m erenje aktivne
reaktivne snage trofazne struje snage trofazne struje sa etiri
reaktivne snage naizmenine
provodnika sa strujmm i naponskim
struje sa tri provodnika transformatorom, neposredan prikljuak
neposredan optereenje 6202
prikljuak strujnim
3jednopolna !
transfor- e e izolovana
matorom naponska
po elji transformatora
5301
1 2 7 f
jF
L1 - W
L2-
L3- b d
Merni instrument za merenje Merni instrument za merenje Merni instrum ent za m erenje reaktivne
faktora snage, naizmenina faktora snage, trofazna struja snage, trofazna struja sa etiri
struja sa tri provodnika provodnika. neposredan prikljuak
neposredan 1
prikljuak
e fti
e e e
3400 4400
00
6300
i
1 2 3 L 5 7 8
IL.) L1 Li -
N L2-
ili L? L3 -
238
E lektri n a b rojila, tarifn i satni a u to m a t
Karakteristini brojevi za elektrina brojila, tarifne satne automate i prijemnike daljinskog upravljanja DIN 43856
Primer oznaavanja
brojilo - osnovna vrsta H U spoj dodatnog uredjaja
prikljuak
dodatni ureaj
Broj Osnovna vrsta Dodatni ureaj Prikljuak Spoj dodatnog uredjaja
nema neposredno bez spoljnog prikljuka
LVN dvotarifno strujni jednopolni unutranji
1 transformator prikljuak
(stezaljke: 1..6) (stezaljke: 13, 15) (stezaljke: 13 ili 14)
U)
s L1/L2 maksimum strujni i spoljni prikljuak
2 c naponski
o, (stezaljke: 1..6) (stezaljke: 14, 16) transformator (stezaljke: 13,15 ili 14,16)
2 L1/L2/L3 dvotarifno i maksimalno maksimalni okida
5
3 tD
o (stezaljke: 1..9) (stezaljke: 13..16) >*S u 's^ P nom spoju
2 3
2 L1/L2/L3/N maksimum sa elektrinim ~ maksimalni okida u
4 CO vraanjem
3 a kratkospojnom spoju
(stezaljke: 1..12) (stezaljke: 13.16)
:. L1/L2/L3 dvotarifno i maksimalno
maksimalni okida
5? 60 kompenzacija sa elektrinim vraanjem
5 0} :=.JJ u isklopnom spoju
(stezaljke: 1..9) (stezaljke: 13..15, 18, 19) > 'U
W3
o 3
| L1/L2/L3 g- maksimalni okida u
6 2 90 kompenzacija
kratkospojnom spoju
S (stezaljke. 1..9)
2 L1/L2/L3/N
7 'o 90 kompenzacija
m (stezaljke: 1..12)
Spojni Dodatne oznake
Znaenje
broj Simbol Znaenje
Tarifni satni automat sa: Z dvotarifm okida za brojanike
01 dnevnom sklopkom d dnevna sklopka za dvotarifni okida
02 maksimalnom sklopkom w nedeljna sklopka
03 dnevnom i maksimalnom sklopkom M maksimalni okida za kvailo maksimuma
04 dnevnom i nedeljnom sklopkom maksimalni hodni mehanizam
05 maksimalnom i nedeljnom sklopkom ML maksimalna sklopka za pokretanje
06 dnevnom, maks. i nedeljnom mo maksimalni okida u isklopnom spoju
07 sklopkom nedeljnom sklopkom maksimalna sklopka za pokretanje
mk maksimalnog okidaa u kratkospojnoj vezi
Prijemnik daljinskog upravljanja sa
11 jednim preklopnikom
12 dva preklopnika pogonski motor
13 tri preklopnika
14 etiri preklopnika 0 prijemni deo uredjaja daljinskog upravljanja
Merenje snage elektrinim brojilom

Proizvoa Oznaka dozvole za upotrebu p _ _n_ _ obrtaji u mernom vremenu
trofazno brojilo
fabriki broj
2121
1333
P aktivna snaga u kW
1
0 2 konstanta brojila u kWh
3 x 230/400 V 10 (60) A
n obrtaji kotura brojila po asu
tip 75 U/kWh n obrtaji u mernom vremenu
50 Hz
g S g j'4 0 0 0 1997 merno vreme u n, uobiajeno je takoe

2 min = 4 - h odn. 3 min = ^ - h
Primer: natpisna ploica sa karakteristikama brojila 30 20
239
Spojevi brojila DIN 43856
Jednopolna naizmenina brojila aktivne snage
za neposredni prikljuak sa dnevnom sklopkom)

Trofazno brojilo aktivne snage sa tri provodnika
za neposredan prikljuak za prikljuak na strujni i naponski transformator

Trofazno brojilo aktivne snage sa etiri provodnika
4010
40001 rO i e
1
h iO h rO i
1 2 3 U 5 6 7 8 9 11
_ d
- - - - - -
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
J k I
K
k I
V7C7
L K L K
k I
L
L1
L2
LB
N
za neposredan prikljuak za prikljuak na strujni transformator
Trofazno brojilo aktivne snage sa etiri provodnika Trofazno brojilo jalove snage sa etlri provodnika
7020
4020
fO i &h e r1
e O
2 3 (. 5 6 7 8 9 11
r u vi " U
|umv k I k I tfP - ' i;ZKZ k I k I
3*3
JM A /
L K
L1
F
L
'X
lu
K L K L K L
Lt
L2 L2
L3 L3
N
za prikljuak na strujni i naponski transformator za prikljuak na strujni i naponski transformator
240
Digitalna merna tehnika
Indikatorske jedinice, granice greke
Brojana indikacija merne vrednosti se kod indikacija sa sedam segmenata vri preko:
light ermittmg diode (LED): 1,5 V 30 mA
liguid cristal display (LCD): 1,8 V ... 8 V, 4,5 mA
Pokazni primer: | Merni opseg 200 V, najvia mogua

no o
3 J.o
indikacija 199.99 V.
4 1 -brojana indikacija j
3 3 Obim indikacije iznosi 19999 digita
20 000 mernih koraka po 10 mV.
moguca samo
brojka 0 ili 1 mogue brojke od 0 do 9
Nema podataka o klasi tanosti, ve podatak o Primer: 0,5% + 4 digita pri

moguim procentualnim odstupanjima od merne 4 ^ - brojanoj indikaciji od 100 V
vrednosti kao i odstupanje indikacije u digitima. minima|na vrednost: 1 0 0 V - 0 .5 V - 4 10m V= 99.46 V
maksimalna vrednost: 100 V + 0.5 V + 4 10 mV = 100.54 V
Uobiajeni postupak za digitalno merenje napona (analogno-digitalni pretvara)

Dual-Slope postupak
Inte- Kompa-
grator rator
u,
generator
start/
stop _n
impuls brojila
Kada testerasti napon u vremenskom periodu U Integrator se puni do U pri naponu Ue, koji je
dostigne merni napon Ue, komparator se preklapa. proporcionalan mernorn naponu Uy Sklopka S se
Zavrava se brojanje impulsa, koje je prebacuje na referentni napon suprotnog pola L/re(.
proporcionalno mernom naponu. Promena elektrinog naboja do t2 oslobaa impulse
do brojila. Broj impulsa je mera za napon Ue.
Oznaka funkcionalnih tastera
Oznaka Znaenje Oznaka Znaenje
Merna vrednost se memorie u Merenje nivoa, dB-vrednosti apsolutne ili

HOLO dB
digitalnoj indikaciji. se odnose na unetu vrednost
Memorisanje merne vrednosti u zadatim
EXTR
Minimalna i maksimalna vrednost se TIME vremenskim intervalima. Novo preuzimanje
memoriu u toku merenja. merne vrednosti se oglaava akustiki.
Ukljuenje ili iskljuenje zujalice.
BEEP Aktiviranje se prikazuje sa
EXPAND Funkcija lupe kod hibridnih multimetara
ZOOM
(analogne i digitalne indikacije. ovde
proirenje linearnog opsega skale). AUT/
Automatsko ili runo prebacivanje podruja
MAN
Zadata vrednost slui kao referentna Memorisanje vie istih ili razliitih mernih
REL STO vrednosti sa jedinicom i polaritetom.
vrednost, indikacija odstupanja
Granine zadate vrednosti, prekoraenja gra- Ispitivanje protoka
LIM
n ne vrednosti se signaliziraju optiki i akustiki.
BLANK
Prebacivanje displeja, npr. sa 4'- na Merenje poluprovodnika
3'-cifarsku indikaciju
241
Merna tehnika personalnih raunara
Prednosti merne tehnike personalnih raunara:
Standardizovanje mernih zadataka Trenutno procenjivanje mernih podataka
Slikovno prikazivanje obuhvaemh mernih Jednostavnije uobliavanje kompleksnih mernih
vrednosti pomou korisnikog interfejsa procesa pomou softverski upravljane redukcije
Vrste mernih sistema personalnih raunara
PC sa tastaturom, miem
i softver
N memorija
IEE odn. kartica za obradu

RS 232-interfejs ili ili
IEC 625-bus podataka
I if
postrojenje, proces,
(merno mesto)
ureaj, s e n z o r...
RS 232-interfejs lEEEodn. IE C 6 2 5 B u s Kartica za obuhvatanje podataka
- merni ureaji sa interfejsom RS 232, - pomou lEEE-bus kartice (koja se - ugradnja kartice za obradu podataka
kao npr. digitalni termometar, merm moe ubaciti u PC- bus sistem), u PC (npr. EISA-sistem bus)
instrumenti sa komandnom tablom ili moe se prikljuiti do 14 mernih omoguava potpuni sistem obrade
pripremom podataka se povezuju sa ureaja, koji raspolau mernih vrednosti
R 232-interfejsom PC-a lEEE-interfejsima - velika brzina prenosa podataka na
- mogue je prenoenje memih - irina busa podataka od 8 bita osnovu direktne veze mernog mesta
vrednosti preko veih distanci zahteva kompleksne protokole sa sistem busom PC-a
- po memom ureaju potreban je - duine kabla: - potreban je dodatni pokretaki
jedan PC-interfejs; upotreba kod ukupno < 20 m softver radi upravljanja sistemom
relativno jednostavnih po ureaju < 2 m obrade mernih vrednosti
memih zadataka - Brzina prenosa < 1MByte/s
Izbor multifunkcionalnih kartica za obradu podataka za PC
Osobina Visoka rezolucija Analogni ulazi Dinamika Tajmina kartica za unoe-

obrada signala nje i izdavanje podataka
Tip A T -M I0 -1 6 X E IS A -A 2 0 0 0 A T -A 2 1 50 P C -T I0 -1 0
Upotreba PC/AT EISA PC/AT P C /X T /A T
Ulazi/izlazi -16 jednostrukih ili 8 - 4 analogna ulaza za - etiri 16-bitna analogna - deset 16-bitnih
di ferencijalnih obradu i meumemori- ulazna kanala sa simul- konfiguracija brojila/
16-bitnih analognih sanje podataka, tanim oitavanjem tajmera 7MHz
ulazmh kanala veoma brzo - maksimalna uestanost - takt brojila/tajmera
- uestanost oitavanja - uestanost oitavanja oitavanja po kanalu 1-5 MHz
100 kHz 1 MHz 51,2 kHz - esnaesto digitalni
- 2 dvostruko multiplicira- - Trigger-Sources i - lineamo fazni ulazno/izlazni
jua 16-bitna analogna Level, koji se mogu Antialiasing filtar TTL vodovi
izlazna kanala u programirati - 95 dB THD za veliku
bafer spoju - softverski upravljano preciznost
- 8 digitalnih samokalibriranje
ulaza/izlaza
- 3 brojila/tajmera
Softver DOS, Windows, Windows NT
242
Merenja katodnim osciloskopom
Princip dvokanalnog osciloskopa
v-
ulaz
vB-
ulaz
EXT
TRIG
X-
ulaz
Opis upravljakih elemenata

Natpis Znaenje Natpis Znaenje
POVVER Mreni prekida, ON/OFF X-MAGN irenje vremenske baze
Isvetljenje ekranske mree
Okidanje Vremenska baza se okida
INTENS Upravljanje osvetljenosti A; B - signalom kanala A (B)
HELLIGK oscilograma EXT TRIG - spoljnim signalom
FOCUS linija - signalom mrenog napona
Nametanje otrine oscilograma
LEVEL Podeavanje nivoa signala okidanja
INPUT A (B) Ulazna prikljunica za kanal A NIVEAU
(kanal B), esto kanal 1 i 2
AUTO Krajnji poloaj podeavanja nivoa.
AC-DC-GND Ulaz preko kondenzatora Automatsko okidanje vremenske
Neposredan spoj na masu baze kod vrnog nivoa.
CHOP - Komutacija snopa stalne Bez signala okidanja vremenska
frekvencije sa jednog vertikalnog baza slobodno tee.
kanala na drugi.
- ALT Komutacija snopa na kraju ciklusa +/ - Okidanje na pozitivnom odn.
vremenskog otklona sa jednog negativnom boku signala okidanja
vertikalnog kanala na drugi.
TIME/DIV Vremensko merilo u ps/DIV ili
INVERT CH B Merni signal na kanalu B ZEIT/Skt ms/SkT ili ms/cm
se invertira
VOLTS/DIV Vertikalni atenuator za kanal A i B
ADD Sabiranje signala kanala A i B V/SkT; V/cm u mV/DIV ili mV/Skt ili V/cm
POSITION | Vertikalni pomak slike

CAL Badarna taka za faktore merila
* Horizontalni pomak slike kod desnog graninog otklona
Tehniki podaci Primer Pribor
Ulazna osetljivost 10 .. 20 Redni delitelj, npr. 1 : 1; 10 : 1; 100 : 1

cm cm
Ulazna impedansa 1 MQil25pF Taster demodulatora, npr. 0 Hz ... 15 kHz
Vertikalna irina pojasa 0Hz 20 MHz etvorokanalna preklopka
Ulazna veza DC - AC - GD Zatitno osvetljenje sa kamerom
Vreme porasta < 20 ns
243
Merenja katodnim osciloskopom
Primer: Merenje napona i struje dvokanalnim osciloskopom
Poto oba Y-otklonska sistema imaju zajedniku
masu.moraju merni vodovi da imaju zajedniku A= 2S ' * - = 1 0 S r ^ = 0'2 t
referentnu taku (npr. C).
UAC > UBC itim e u ab uac
Napon uab moe se meriti dvokanalnim osciloskopom nroraun 7 = Xi -k = 10 Skt 2 ms = 20 ms
takoe ,--- -------------------------

kao diferencijalni napon. Skt
1
Pri tome: /= 50 Hz
za oba kanala namestiti jednako 20 ms
vertikalno merilo (fcY1 = kY2) uAC= Y, kYi kT1 = 3.1 Skt 10- - y = 310V
jedan Y-uiazni signal invertovati
izvriti sabiranje oba Y-signala.
^ bc = ^2 kY2 kj2 = 2 Skt 0,2 = 400 mV
- _ ubc 400 mV
= 4A
RMefi 100mQ
360
<P = *2 kx
20 ms
ms 360
= 1,5 Skt 2 = 54
Skt 20 ms
U energetskoj elektronici osciloskopi se napajaju pr- strana sekundara mrenog transformatora

L1
venstveno preko transformatora za odvajanje. Tako
se svaka taka uzemljene mree niskog napona mo- L2
e povezati sa masom osciloskopa. Slika prikazuje L3
kako je merenje opasno. Prikljunice za uzemljenje N
pogonski uzemljiva
na prednjoj ploi i metalno kuite dobijaju mreni po- Ft[] F2[ ]
tencijal. Da bi se otklonila opasnostod dodira, oscilo-
usmerivac
skop treba prekriti izolacionim materijalima ili merni
-C = l----
napon dovesti preko pojaavaa za razdvajanje (npr. delitelj
sa optokaplerom)
j UB = 230 V > 50 V'

.5 u0a
Primer prikaz karakteristike diode

Y-ulaz
l I----------- 1 - 5 (UR - I)
R
Karakteristika diode
kx = 0.5
0 ------ X- ulaz (Uv)
1) kxfaktor otklona u X-smeru; kY1//rV2 faktor otklona u Y-smeru za kanal 1/2
244
M erni m o stovi
Princip spajanja Osobine Primena
Vitstonov merni most merni uslov I q = OA sa prelaznim otpornostima i
(uravnoteeni most) otpornostima vodova upotreba
za merenje otpornosti Rx=
flx = flN r 2 1Q ... 1M fl do tanosti 0,02%.
tanost merenja zavisi, pored otklonski merni mostovi
s,i r **0 ostalog, od osetljivosti (7q * 0A) jednosmerne ili
naizmenine struje za merenje
T <* galvanometra i tanosti
poredbenih otpornika ostalih ftzikih veliina.
R R^ j
Tomsonov merni most memi uslov Iq = OA i Merenje manjih otpornosti u

podruju Rx = 1 pfJ 10 Q
*x = ^ do tanosti 0,1 %.
H2 n4
tanost merenja, osim od uslova
za Vitstonov most, zavisi i od
veih struja; stoga se upotre-
bljava spoljni izvor napona UB.
iskljuivanje otpornosti
vodova neposrednim
delovanjem na Rx i r n-
kompenzacija prelaznih
otpornosti sa R3 i f?4.
Vinov merni most merni uslov I q = 0A i merenja kapaciteta za Cx =

(izostanak tona): 1nF..,100 /j F kod niskih i srednjih
tan <px = tan ^>N frekvencija Cx > 100 pF sa
ffN ,^ fx (*x > = granicama greke do 0,1%.
c x = CN . ^
' merenje faktora gubitka
tan <$x = tu CN Rn (tan S) do 1 % tanosti.
CU = = J q
U~ ' Vin - Maksvelov merni most za
1 "T _ L Rx = Rn merenje velikih kapaciteta pri
malim naponima.
i uravnoteenje mosta sa Rn,
koji takoe moe biti paralelno
prikljuen na CN.
eringov merni most naznaeni kapacitet bez gubitaka merenje kapaciteta i faktora
(tan i5n = 0) gubitaka tanou kao sa
uravnoteenje faze sa Ci. Vinovim mostom.
Fn = F dokaz uravnoteenja mosta kao visokonaponski merni most
Jo vibracionim galvanometrom za odreivanje kapaciteta,
merni uslov: I q = 0A
<D U~
npr. kablova, izolatora pri
mernim naponima do 500 kV.
Cx = CN -
h2
tan (5X = w Ci R1
uobiajena merna frekvencija
50 Hz.,.150 Hz
Maksvelov merni most uporeivanje Lx i LN merenje induktivnosti za

uravnoteenje faze sa Ry i R2 Lx=0,1 mH ... 10H
uravnoteenje mosta I q = 0A kod kalema bez gvozdenog
jezgra je Rx otpornost namotaja
Lx = N kalema (RX=Rw)
R2 kod kalema sa gvozdenim
(Rx + R3) 2 = (f l N + f ll) f l 4 jezgrom je Rx aktivna otpornost,
Rw treba dodatno ispitati
jednosmernom strujom
I q . struja u dijagonali mosta
245
E lektri n o m e re n je n e e lek trin ih veliin a
Merni postupak Osobine Primene
Merenje temperature temperaturna razlika kod malih takastih mernih
termoelementom izmeu mernog i mesta
Kompenzacioni porcdbenog mesta prouzrokuje veliko merno podruje
Materijal 1 ___ A t vod proporcionalni napon. flMep = -200C ... 1600C
kompenzacioni vodovi su od uobiajeni termoparovi sa
istoga materijala kao i termopar. ^Mep: =
kod kolebajue poredbene Cu - Konst.: -200C ... 600C
temperature t)B Fe - Konst.: -200C ... 900C
Materijal 2 potrebna je kompenzacija NiCr-Ni: 0C ... 1200C
Poredbeno mesto Cu-daljinski vod PtRh-Pt: 0C ... 1600C
Merenje temperature sa merni otpornik je sastavni daljinsko merenje bez dodatnih

temperaturno zavisnim otpornikom deo mernog mosta pojaavaa
merni instrument lei u metalni temperaturni senzori
Stalan otpornik
dijagonali mosta a) platina (otporna na koroziju,
poetak mernog podruja visoka temperatura topljenja)
(otklon nula) kod uravnoteenja b) nikl (visoki temperaturni
Merno mosta koeficijent, merne temperature
mesto' promena temperature prouzro- do 150C)
Otpornik za izjednaenje kuje proporcionalnu struju mosta
Merenje sile rasteznom mernom uravnoteenje mosta sa R3 i RA napajanje jednosmernim ili

trakom (DMS) u neoptereenom stanju. naizmeninim naponom
kod optereenja promena otpor- merenje vune sile, sile pritiska,
nosti je proporcionalna promeni savijanja i torzije
R1
( dm s H u= posredno merenje nivoa
duine odnosno promeni sile.
konst dinamo-metarskom kutijom sa
rastezna merna traka, esto
r a rasteznom mernom trakom
^2 Rl / krivudava ica od konstantana merenje pritiska pomacima
U /g u plastinoj foliji membrane
Merenje brzine obrtanja promena magnetske mogua merenja bez dodira na

induktivnim davaem provodnosti proizvodi u glavi bilo kojim mestima
Metalna ploa sa lebom senzora naponske impulse. merenje brzine obrtanja
digitalno-analogni pretvara tahogeneratorom bez optereenja
pretvara impulse po jedinici merno podruje od malih do
vremena u napon proporcionalan vrlo velikih brzina obrtanja
brzini obrtanja.
Merenje puta induktivnim uravnoteenje mosta u sredrjem merenje puta pomakom Fe-ipke
davaem poloaju Fe-ipke (L, = L2). npr. kod tenosti sa plovkom.
promena puta A/ prouzrokuje Merenje pritiska mernim
proporcionalan napon mosta mehanizmom sa cevastom
zbog promene induktiviteta (L, * L2) oprugom.
ostali merni postupci izvode se
diferencijalnim transformatorom.
Fe-ipka diferencijalna prigunica
Merenje pH-vrednosti pH-vrednost je mera za jainu nadzor neutralnosti rastvora

Merna poredbena kiselina ili baza merenja kiselosti i baznosti
potencijal poredbene elektrode je uobiajeni davai pH-vrednosti:
elektroda
nezavisan od pH-vrednosti merna elektroda od antimona sa
potencijal merne elektrode je poredbenom elektrodom od srebrnog
zavisan od pH-vrednosti hlorida
napon elije je mera za staklena merna elektroda sa pored-
pH-vrednost mernog rastvora benom elektrodom od srebrnog hlorida
Merenje jaine svetlosti sa kod osvetljenja nastaje mera osvetljenja (luksmetar)

fotoelementom proporcionalni foto napon UFoto mera osvetljenja
(vidi str. 74) mera refleksije
mera mutnoe
246
Senzori
Vrsta senzora Osobine Primena
Senzor za pritisak otpornici zavisni od pritiska medicinska tehnika
nastaju putem piezorezistivnih elektronske vage za merenje
putanja telesne mase
mostni spoj prouzrokuje maine za pakovanje i punjenje
smanjenje veliine smetnji napitaka
korisni signal pri U,=5 V, a tehnika preiavanja, rashladna
maksimalni pritisak (npr. 100 kPa) tehnika i klimatizaciona tehnika
U2=70 mV oblast niskog pritiska 2..10 kPa
pri velikim temperatumim oblast srednjeg pritiska
kolebanjima potrebna je 25 .1000 kPa
kompenzacija oblast visokog pritiska 6.. 40 MPa
Senzor za magnetsko polje1> antiparalelna veza dva Holova poziciona merenja kod alatnih
generatora prouzrokuje maina
diferencirajue dejstvo i veoma merenje broja obrtaja u pogonskoj
jasno registrovanje lokalnih tehnici
promena magnetskog polja merenje tangencijalnih polja
pri spoju sa stalnim magnetom kod nerazarajueg ispitivanja
menja se Holov napon kod materijala
pribliavanja tela od mekog oitavanje magnetne folije u
magneta ureajima za sortiranje
Senzor za putanju (magnetski) za merenje putanje koristi se izlazni signal U2 zavisi samo od
neusklaenost magnetskog kola visine a ne i od brzine promene
isto proizilazi iz relativne pozicije magnetskog polja
magneta davaa prema merenje poloaja igle u ventilu
senzorskom kalemu za ubrizgavanje dizela
elektronska priprema signala primena, koja nije osetljiva na
daje lineamo pretvaranje potrese, kod vozila, automata za
putanje u napon u voltima manipulaciju i alatnih maina
oitavanje magnetne folije u
postrojenjima za sortiranje
Granini prekida (induktivni) funkcija ukljuenja/iskljuenja upravljanje koje se moe

npr. TCA305 se aktivira na osnovu neuskla- programirati
djenosti oscilatornog kola pri automati za manipulaciju (roboti)
pribliavanju feromagnetskog upravljanje transportnim
metalnog elementa na kalem uredjajima i uredjajima za dizanje
oscilatora U2=12 V ukljuuje prikljueni
dozvoljeno je kolebanje spojnog pojaiva
odstojanja od 10% u tempera-
tumom opsegu od - 25C do
RA- distantni otpornik + 70C (prema CENELEC)
Piroelektrini senzor piroelektrina plastina folija automatsko ukljuenje svetla na

menja pri zraenju infracrvenim stepenitu, hodnicima i podrumima
zracima elektrni dipolni ukljuenje ureaja za suenje
momenat molekula ruku i sanitarna ispiranja
time se menja povrinsko otvaranje vrata
punjenje i napon na elektrodama obezbeenje objekata
folije kontrola izrade npr. toplo
menjanje napona se dalje prskanih delova
preradjuje kao signal veze
1) Konstrukciom elementi zavisni od magnetskog polja, str. 78
247
D igitalni s e n zo rski sistem i
Konstrukcija digitalnog senzorskog sistema (trostepeni analogno-digitalni pretvara)
1. stepen 2. stepen 3. stepen

Pretvaranje neelektrine merne veliine u Podela merne oblasti na konani broj delova
analogni elektrini signal opsega
Od toga zavise rezolucija i greke merenja.
Oitavanje merne vrednosti u vreme fab.
Odravanje merne vrednosti za vreme tb0|. Pretvaranje delova opsega u odreeni kod
kao i indikaciju odn. prosleivanje.
Digitalizacija pomou senzora sa frekventno-analognim izlazom
Digitalni senzorski sistemi pretvaraju analogne Konstrukcija senzora povrinskih talasa

merne veliine u digitalni, brojivi signal. Samo je Uticaji (npr. temperatura vuna sila, interdigitalni
frekvencija, kao analogna veliina, direktno brojiva obrtni moment, pritisak) pretvara
Senzori povrinskih talasa (OFWS) pretvaraju
promene u povrinskim talasima vrstog tela u
promenu frekvencije oscilatora.
Senzori povrinskih talasa slue, izmeu ostalog,
za bezkontaktnu identifikaciju vozila, rezervoara,
uzoraka i poluproizvoda. sloj osetljiv . frekvencijski proporcionalan
na gas brojiv izlazm signal
Digitalni senzori ugla (encoder) Multisenzorski sistemi
Primer: inkrementalni senzor ugla Primer: ultrazvuni mera protoka

kodm disk sa pravilno rasporeenim svetlim i Integrisana obrada zapreminski
tamnim poljima se oitava optoelektronski. signala senzorskog sistema protok i protok mase
izbrojani impulsi se istovremeno preraunavaju toplota, gustina
akusti- vreme tempe- dife-
u odgovarajui ugao. ka ciklusa, ratura rencija- pritisak, promena
dvostruka, za 90 pomerena ema impulsa slui impe- faza Ini pritiska vrsta mernog
za uoavanje pravca obrtanja. dansa pritisak materijala
dalje senzorske
informacije
zapreminski
protok odn
2x90 . . . . protok mase
ultrazvuni merac
sistem za obradu signala , npr. senzorska fuzija
itd. ultrazvuni mera
Prenos senzorskog signala

Standardno Inteligentno Bus polja (vidi profi bus)
4 .20 mA
uprav-
Ijaiki
centar
digitalni senzorski signal se analogni signal 4. 20 mA se mogua je digitalna

pretvara u analogni signal preklapa frekventno komunikacija izmeu
4. . .20 mA i prenosi se moduliranim signalom senzora i pretvaraa.
do upravljakog centra (FSK=Frequency Shift Keying). samostalno napajanje i prenos
Mogue je memorisanje podataka sa upravljakog
vrednosti i dogaaja radi centra u polje.
optimizacije procesa.
248
Pojmovi i oznake upravljake JUS IEC 27-2; IEC 27-2, 2A; HD 245 2 S1;
i regulacione tehnike DIN 19221; DIN 19226
Karakteristika upravljanja: Karakteristika regulacija:

Ulazne veliine utiu na izlazne veliine. Konstantno obuhvatanje veliina, koje treba da
To se deava prema zakonitostima, koje sistem se reguliu.
Poreenje sa vodeom veliinom.
poseduje.
Uravnoteenje na vodeu veliinu.
Otvorena putanja delovanja (upravljaki sistem)
Zatvoreni tok delovanja (regulaciono kolo).
Elementi i veliine u upravljakom sistemu Elementi i veliine u regulacionom kolu
i iFluks energije. struja mase i S l ' 'l Fluks energije, struja maseC

veliine Iz ,
t------------- smetnji *
j obuhvatanje | i regulaciona putanja
j veliine I
veliine obrazova- XA
^1 smetnji regulaciom regulacio- nje zadate
smetnji element na veliina velilne
upravljaka putanja
=71 obrazova- *A
regulacioni veliina na nja delova^
nje zadate
element koju se utie | nja signala re-
veliine regulator
gulacionog kola
regu-
lacioni
putanja delovanja memi
ureaj
upravljakih signala ureaj
yR
obrazovanje vo- obrazovanje

upravljaki regulacioni vodeih
deih veliina,
ureaj program______ element
komparacioni velim a
regulator element
regulacioni ureaj
Upravljanje brojem obrtaja Regulacija broja obrtaja

Primer: Primer:
L1 H L1
L2 - L2-
L3- L3 G3
V1 V1 X
l l uw
V6
t t 'V. G2
[ 1
G3
V6
G2 N1
**-Q
M1 jp G1 ]
Elementi u upravljako-regulacionom sistemu

Oznaka Objanjenje Primer
Regulaciona staza, Deo sistema ili plana delovanja, na koji treba da V1 ... V6. M1
upravljaka staza, se utie shodno zadacima.
Funkcionalna jedinica koja se sastoji od komparacionog
regulator N1. G2
i regulacionog elementa._______ _________________
regulacioni Funkcionalna jedinica, u kojoi se iz izlazne veliine regulatora V1 ... V6
element obrazuje korekciona veliina koja je potrebna za upravljanje
regulacionim elementom. G2
regulator Funkcionalna jedinica na ulazu staze. koja utie na struju
mase ili energetski tok i pripada stazi.____________________
regulacioni ureaj, Deo putanje delovanja, koji preko regulacionog elementa komparaciom el.
upravljaki ureaj, prouzrokuje zadati uticaj na stazu. N1.G2.V1...V6
kompenzacija Veliina smetnje se direktno meri, a upravljaki ili regulacioni
poremeajne
veliine ureaj se dovodi kao dodatna ulazna veliina.
249
Pojmovi i oznake upravljake i JUS 27-2; IEC 27-2, 2A; HD 245.2 S1;
regulacione tehnike DIN 19221; DIN 19226 T.4
Veliine u upravljakom / regulacionom sistemu

Oznake Oznake
Veliina Objanjenje Velicina Objanjenje
u formuli u formuli
X Regulaciona Veliina regulacione putanje, koja Vodea Oblast, u kojoj moe da se nalazi
veiiina se obuhvata u cilju regulacije i oblast vodea veliina regulacije ili
dovodi do mernog ureaja upravljanja.
Zadata Veliina na koju treba da se utie Regulaciona Podesiva oblast, u kojoj se moe
*A
veliina upravljanjem i regulacijom, i koja oblast nalaziti regulac iona veliina
mora biti povezana sa regulacio- uzimajui u obzir utvrene
nom veliinom, ali ne mora obave- vrednosti veliina smetnji, a da se
zno da pripada regulacionom kolu utvreno najvee odstupanje od
K orekciona Izlazna veliina upravljakog i zadate vrednosti ne prekorauje.
y
veliina regulacionog ureaja, istovremeno *A)i Zadata Oblast, u kojoj se mogu nalaziti
i ulazna veliina putanje Ona oblast zadate veliine pn punoj
prenosi upravljako dejstvo funkcionalnoj sposobnosti
ureaja na putanju. upravljanja ili regulacije.
z Veliina Veliina, koja deluje spolja i koja Vh O blast Oblast, u kojoj se moe podesiti
sm etnji nanosi tetu (umanjuje vrednost) po deava- korekciona veliina.
namernom uticaju u upravljanju i nja
regulaciji.
Zh Oblast Oblast, u kojoj sme da se nalazi
VV Vodea Veliina na koju ne utie sm etnji veliina smetnji, a da se utvreno
veliina upravljanje ili regulacija, a koja najvee odstupanje od zadate
treba da sledi upravljanje ili vrednosti upravljanja i regulacije
regulaciju Ista se dovodi ne prekorai.
regulacionom kolu spolja
r P ovratna Veliina, koja nastaje iz merenja
veliina regulacione veliine i koja se vodi
do veliine za poreenje.
e Regulaciona Veliina, koja nastaje iz merenja
razlika regulacione veliine i koja se vodi
do veliine za poreenje.
Vrste upravljanja DIN 19226 T. 5
Razlikovanje Objanjenje Razlikovanje Objanjenje

O brada signala memorijski Upravljanje, iji je program memorisan
Sinhrono Obrada signala se vri sinhrono u programabilno u programskoj memoriji
upravljanje odnosu na ritmiki signal. upravljanje
slobodno Memorijski programabilno upravljanje,
Asinhrono Obrada signala se vri bez ntmikog programabilno sa upisujue/oitavajuom memorijom
upravljanje signala. Promene signala se upravljanje kao programskom memorijom, iji se
aktiviraju samo putem promena sadraj moe promeniti bez
ulaznih signala. mehanikog zahvata u
upravljaki uredaj.
Upravljanje Upravljanje. koje stanjima ulaznih
povezivanjem upravljanje, koje se Memorijski programabilno upravljanje
signala dodeljuje putem Bulovih veza moe programirati sa memorijom, koja se moe samo
definisana stanja izlaznih signala izmenom oitavati kao programskom memorijom
iji se sadraj moe promeniti nakon
Tok upravljanja izvrenog programiranja samo meha-
Upravljanje Upravljanje sa prinudnim postupnim nikim zahvatom u upravljaki uredaj.
komandama za tokom. Prelaz sa jednog koraka na H ijerarhijsko
odvijanje toka drugi ili druge. koji slede shodno rasporedjivan je
programa programu, zavisi od uslova za prelaz.
Vremensko Upravljanje komandama za odvijanje Pojedinano Funkcionalna jedinica za upravljanje
upravljanje toka programa, ciji uslovi za prelaz upravljanje pojedinanim izvrnim lanom.
komandama za zavise samo od vremena.
odvijanje toka Grupno Funkcionalna jedinica za upravljanje
programa upravljanje povezanog dela procesa, koja je
nadreena pripadajuim
Upravljanje Upravljanje. iji uslovi za prelaz pojedinanim upravljanjima.
komandama za zavise preteno od signala
odvijanje toka upravljanog ureaja (proces). Procesno Funkcionalna jedinica, nadreena
programa zavisno upravljanje grupnim upravljanjima, za upravljanje
od procesa celokupnim procesom.
O stvaren je Ravan procesnog Ista obuhvata sve delove
program a upravljanja upravljakog ureaja, koji utiu na
programski Upravljanje iji je program utvren ravan grupnog upravljanja.
povezano postupkom i funkcionalnim sadrajem
upravljanje
250
V re m e n s k o p o n aan je
Vremensko ponaanje vodeih veliina DIN 19225
Naziv Objanjenje Primer
Redosledna Regulaciona veliina sledi spolja zadatu, Regulacija grejanja voena
regulacija vremenski promenljivu vodeu veliinu vremenskim prilikama
Regulaciia s Vrsta redosledne regulacije, kod koje je vodea Regulacija grejanja sa dnevnim ili
vremenskim sedminim programiranjem
rasporedom veliina utvrena vremenskim rasporedom
Regulacija Vodea veliina je podeena na stalnu vrednost Regulacija broja obrtaja,
stalne odn. moe se podesiti u okviru karakteristine
oblasti regulacije___________________________ stabilizovanje napona
vrednosti
Vremensko ponaanje lanova regulacionog kola DIN 19226 T.2
Za postizanje optimalnog meudelovanja regulacione putanje i regulacionih ureaja potrebno je
poznavanje vremenskog ponaanja pojedinanih lanova. Kod ispitivanja se pre svega izlae regulaciona
staza sa razliitim promenama ulazne veliine i posmatra vremenski tok izlazne veliine. Mogui su
sledei postupci:
Postupak Objanjenje Vremenski tok
Odziv na Vremenski tok izlazne veliine nakon skokovite *n
y
skok promene ulazne veliine.
Impulsni Vremenski tok izlazne veliine kod otrog

odziv impulsa ulazne veliine.
Odziv na Vremenski tok izlazne veliine kod funkcije

funkciju porasta sa definisanom brzinom promene
porasta kao ulazne veliine.
Sinusni Vremenski tok izlazne veliine kod sinusoidnog

odziv oblika toka i promene frekvencije tu = 0 do = <,
(cu = Z i f kruna frekvencija) ulazne veliine.
Frekvencijski odziv (|G(w)| = \x/y\)
i fazni odziv (tok faznog ugla <p = f(w )) prikazani
su Najkvistovim ili Bodeovim dijagramom u svrhu
ocene stabilnosti. Granina kruna
frekvencija: culto^ = 1
dB
5
0
-5
V -10
%
-15
*
k% -20
0,2 0,3 0,5 0,81 o) 2 3 4 6 810

Najkvistov dijagram Bodeov dijagram
251
Vremensko ponaanje regulacionih putanja DIN 19226 T.2
Postupak odziva na skok i jedinini skok ulaz izlaz

Postupak odziva na skok ima u praksi
najvei znaaj, jer se prelazna funkcija na primer 1A y regulaci- X
ona
moe eksperimentalno odrediti najee putanja
s neznatnim naporom. ------------------------
Naziv, karakteri- Prelazno ponaanje

Odziv na skok Primer
stine veliine
Po-putanja Xi x sledi ulaznu
Koeficijent ^ / r \ veliinu y
proporcionalnosti iB=y proporcionalno i
Kps = xJy Kps y neusporeno
t
(1
T
u ~x \
T
PT1-putanja x sledi ulaznu

Koeficijent veliinu y
proporcionalnosti proporcionalno,
E KPS = x j y usporeno prema
'E" Vremenska e-funkciji
0)
KJ
konstanta Ts
C
T3
PT2-putanja x sledi ulaznu
N Koeficijent veliinu
proporcionalnosti proporcionalno,
KpS = x j y usporeno sa dve
C Vremenska
iS vremenske
3 konst. Tu
a Vreme Izjednae Tg konstante
PTt-putanja *4 x sledi
Koeficijent proporcionalnu
proporcionalnosti ulaznu veliinu y,
Kps = xJy
Kps y ali usporeno za
M
Mrtvo vreme T, vreme Tt
T, = s /v
PTt-T1-putanja x sledi ulaznu

smesa u
Koeficijent veliinu y
proporcionalnosti posudi
porporcionalno,
Kps = x j y y\s usporeno sa
Mrtvo vreme Tt -=~
e-funkcijom i
Vremenska
konstanta Ts
mrtvim vremenom.
lo-putanja x je vremenski
Integrac.
vreme 7js integral ulazne
Koef. integracije veliine y
ns
'E' Kis = v -Jr
0
>o
ro
c Vx= ^
-o v* At
0)
IT1-putanja x je vremenski
N
a) Integracijsko integral ulazne
X) vreme TIS veliine y, usporen
Vremenska nekom
konstanta vremenskom
usporavanja Ts konstantom.
ITt-putanja x je vremenski
integral ulazne
Integracijsko
vreme T,s
if c j veliine y usporen
Q
m
Mrtvo vreme Tt mrtvim vremenom Tt
Tr
252
K o n tin u iran i re g u lacio n i u reaji
za za d a tk e ele k tri n e re g u la c ije DIN 19226 T.4
Kod regulacionih uredjaja sa kontinuiranim Relativno jednostavno ostvariva eljena svojstva

delovanjem moe regulaciona veliina y elektronskim regulatorima e se ovde razmatrati i
unutar regulacionog opsega Vh primiti za regulacione ureaje koji ne rade elektronski
svaku vrednost. (mehaniki, pneumatski, hidrauliki)
Regulator
Odziv regulatora Objanjenje
Tip Karakteristina veliina
Odziv na skok Regulaciona razlika
e y prouzrokuje
t> oo -y proporcionalnu
+ korekcionu veliinu.
0 e Kp e
y-yo Kp: koeficijent

yo ------
proporcionalnosti
Odziv na funkciju porasta brzina promene

fl. e , ___________ y regulacione razlike
O oo y -y r prouzrokuje odreenu
6 II - + vrednost korekcione
I Ae
C + K veliine
st_
0 1'T Kn= ( y ~ i Ae
K q = R i C q = Tq
yo At

Ae
r 't
Kd: diferencijski koeficijent
T0: diferencijsko vreme
Odziv na skok regulaciona razlika

c, e / y
prouzrokuje odreenu
[> o o brzinu promene
korekcione
Rn e (izvrne) veliine
J tp K\ =
K=
| --------- e At
K,: integracijski koeficijent
U 1 - 1 yo At
w y
't T{. integracijsko vreme
c, r,
Odziv na funkciju porasta regulaciona razlika
P-udeo prouzrokuje promenu
e -' korekcione veliine
sa P-udelom i D-udelom
Kp:
f'p- proporcionalna
i vr.
T[,:
W vreme dranja
regulaciona razlika
prouzrokuje promenu
korekcione veliine sa
P-udelom i l-udelom
Tn: vreme regulisanja

ili uspostavljanja
regulaciona razlika pro-

uzrokuje promenu korek-
cione veliine sa
P-, I- i D-udelom (idealni
regulator)
realni regulator poseduje
vremensku konstantu T\ ,
koja se sa dodatnim R
(redno sa C^) moe
ciljno podesiti.
Pl (D T ,) - ponaanje
253
Nekontinuirani regulacioni ureaji DIN 19226 T.2
Dvopoloajni regulacioni ureaj Tropoloajni regulacioni ureaj

Regulaciona (izvrna) veliina moe kod dvopoloajnog Tropoloajni regulacioni ureaji raspolau sa
regulatora poprimiti samo dva stanja: ON i OFF. tri uklopna stanja: stanje I - OFF - stanje
Dvopoloajni regulatori prikladni su zbog II. I ova vrsta regulacije moe se primenjivati
nekontinuiranog ponaanja samo za primenu na takvim samo na I - usporenim regulacionim putanjama.
regulacionim putanjama, kod kojih je promena
regulacione veliine vremenski zavisna (usporena).
Karakteristika, kar. veliina Vremensko ponaanje Elektronska izvedba

Dvopoloajni regulator
-cu-
ON
t 1
OFF
*2 / *1 x E.
Srednja vrednost
r
Tt: mrtvo vreme
Ts: vremenska konstanta
regulacione putanje
Tropoloajni regulator
i
V K1
T t !
1Grejanje
ON
Zadata V K2 H r
vrednost
/ -y
---- J *\
*2 x4 *3 X l,// ii E
ti i z adata ;
/ '' ' i i i Vrednost'
ON
-y
Hlaenje'L__^ [|
t/s
i i n 21 +y
Podruje
neosetfjivosti
n y K1
Ts: vremenska konstanta
regulacione putanje i 1
t r a
Prikladnost regulatora kod datih putanja

Regulator
Staza 2-poloajni
Pl PD PID
regulator
PTt
PT2
PTt
r T t
PTjT,
r > Tt
IT,
IT,
xx: osobito prikladan; x: prikladan; neprikladan
254
Podeavanje regulatora DIN 19226 T.5
Regulacioni ureaj je utoliko bolje pbdeen, Odziv regulacione putanje na skok

to je manja preostala regulacijska razlika e granina odzivnaskok 1
to je krae vreme utitravanja i x- V vrednost / t \ \ ~opseg
to je manje maksimalno nadvienje x,. . tolcrancije
Kod prevelikih pojaanja regulacionog kola,
regulaciono kolo moe postati nestabilno.
'0 = Ko KD
Vn
^PR P-koeficijent (regulator)
^PS P-koeficijent (putanja)
vreme izjednaavanja
T. vreme zadravanja
Tokovi regulacijskih procesa

e e
1. nestabilan 2. granica stabilnosti 3. periodini stabilitet 4. aperiodini stabilitet

Postupak po Zigleru i Nikolsu Najpovoljnije podeavanje regulatora videti iz tabele
Jednostavan postupak kod nepoznatih karakteri-
Tip P-vrednost Rezervno Vreme pode-
stinih vrednosti regulacione putanje. Postupak:
regulatora k pr vreme Tv avanja Tn
Regulator upotrebljavati kao P-regulator u zatvore-
nom regulacionom kolu (Tn =; Tv = 0 podeeno) P 0,5 Kprk - -
Poviavati koeficijent proporcionalnosti KPRsve,
dok regulaciono odstupanje e izvodi trajna titranja PD 0.8 Kprk 0.12 Tk -
konstantnom amplitudom. Pl 0.45 Kprk 0,85 Tk
-
U tom stanju odrediti trajanje titraja TK i
kritini P-koeficijent Kprk PID 0.6 Kprk 0,12 Tk 0,5 Tk
Postupak po inu, Hronesu i Resviku Mrtvo vreme T i vreme zadravanja Tu, koji kod
Ako su poznate karakteristine vrednosti regula- putanja sa P-Tr Tn - karakteristikom zajedno obrazuju
cione putanje ili se mogu lako odrediti odzivom na rezervno mrtvo vreme TtE (Tt + Tu = TtE), utiu na
skok (vidi gore), postupa po sledeoj tablici. mogunost regulacije putanje, ako su veliki u odnosu
Pri tome treba razlikovati da li je prema vremenu izjednaenja Tg.
regulacioni tok aperiodian ili Pribline vrednosti:
periodian, a treba da usledi oko 20% nadvienja, moe se dobro regulisati Tg/TtE > 10
odnosno da li moe se umereno regulisati Tg/TtE > 4 ... 9
regulacijski ureaj treba da bude moe se loe regulisati Tg/TtE < 3
nameten optimalno za regulaciju smetnji Ako nema mrtvog vremena, u jednainu
(veliine smetnji) ili se umesto TtE stavlja Tu.
namestiti promene vodee veliine (voenje) Kod regulacionih putanja bez
T9 1
Tei se najkraem trajanju procesa regulacije. izjednaenja za koristiti
Smetnja Voenje
Aperiodini Periodini, sa = 20% Aperiodini Periodini, sa = 20%
regulacijski postupak nadvienja regulacijski postupak nadvienja
T9 7g
K rr = 0,3 K . T *PR = 0,7 9T KPr = 0,3 77 . r K Pr = 0,7 "
= 0,6 Kpr = 0,7 Kpr = 0,35 Kpr = 0,6

Pl KP Koo T,c 'PS 'tE
r N = 2,3 T,t ^ = 1.2 Tg
a. Kpr = 0,95 *PR = 1 2 ' 7 KPr = 0,6 - Kpr = 0,95

K PID
'PS ' hE
Tv = 0,42 T,tE Tv = 0,42 TttE Tv - 0,5 TlE T = 0,47 T,tE
Tn = 2,4 T,t Tm = 2 T .c TN=Tg Tn = 1,35 Tg
255
D igitalna re gulacija DIN 19225, DIN 19226 T.1. ... T.6
Oblici signala
Vrednosno i vremenski kontinuirano Vrednosno kontinuirano - vremenski diskontinuirano
U U Ui U
AAAA -
stalni signal t
i mv1
impulsni signal
1
impulsni signal t stepenasti signal t
Vrednosno diskontinuirano - vremenski kontinuirano Vrednosno diskontinuirano - vremenski diskontinuirano
u Ui
0 _L Ui u
Ui t 01 01'01 10'00 01
1 1 1 0
Dvoznani signal t l--------
1____ 1 serijski, t
binarni signal
delta-modulacija
I 1 0 1 u fiksnim
I__-__]____ i digitalni signali vremenskim koracima
serijski, paralelni,
binarni signal binarni signal
Princip rada
Regulaciono kolo sa digitalnim regulatorom Potrebna je vodea veliina w i regulaciona veliina x
u obliku digitalno kodiranih brojanih vrednosti.
regulaciona Eventualno, ove veliine moraju biti proizvedene pomou
putanja analogno-digitalnog pretvaraa.
y Za proraun regulacione veliine potrebno
vO je konano vreme.
Stvarna vrednost se meri u vremenskim
razmacima i memorie
Kod regulacije uz pomo raunara algoritmi i parametri
K
digitalni regulator
regulacije treba u memoriji da se arhiviraju u vidu programa.
Izraunata korekciona veliina y se memorie do sledeeg
koraka i evtl. digitalno/analogno pretvara.
Pojmovi
Pojam Objanjenje Pojam Objanjenje
Regulacija oitava- Merno mesto se ispituje algoritam Potpuno utvrdjeni konani
nja, ciklino (polling) (oitava) u fiksnim, redosled propisa prema
vremenskim razmacima TA. kojima se iz dozvoljenih
Regulacija Merno mesto se ispituje ulaznih veliina sistema
oitavanja, aciklino (oitava) samo po potrebi proizvode eljene izlazne
(interrupt) (prekid programa) veliine.
Adaptivno Regulacioni uredjaj se samo-
stalno prilagodjava promenlji- Identifikacija Izraunavanje sistemskih
regulisanje
vim radnim uslovima (takoe i parametra parametara po osnovu
izmenama u strukturi i para- merenja vremensko
metrima u regulacionoj putanji) promenljivih veliina sistema.
Procesni signali
Naponski signal Konstantni strujni signal
Procesno 4,..20mA
Procesno 4...20mA 4,..20mA
polje 0...10V polje
Kontrolna prostorija Kontrolna prostorija
PID V V I I r ^ i
PID V V n i r ,
PID-regulator javlja grani- ekran protokolarni PID-regulator javlia grani- ekran protokolarni
ne vrednosti tampa ne vrednosti tampa
opseg napona: 0 . 10V, 1 ... 10V opseg struje: 4 20mA (OmA S granica provoenja)
optereenost: 1,5kU 2 k ll; = 50 modula po 100 k n otpomost optereenja predajnika: < 750n = 15 modula po 50 kn
256
Digitalna regulacija DIN 19225; DIN 19226T. 1-6
S truktura dig ita ln o g regulatora sa m ik ro k o m p ju te ro m
Regulaciona putanja sklopni izlazi

signalizacija alarma
(Regulaciono)
kolo
7l
n/ Z
A _Aj
~ r X
A
/# pokreta sistem voenja

-------- 7%-------
adrese, podaci, bus upravljanja
_____ ________ ________ , Q ___ !_____ i i - ----- s./ --------- -

mikroprocesor ROM EPROM RAM interfejs
raunarska upravljanje algoritmi regulacije parametar procesni podaci
jedinica indikacijom i program samo- regulacije
opsluivanjem stalne optimizacije
Vrste pogona d ig ita ln ih regulatora
DDC -pogon (direct digital control) SPC-pogon (set point control)

Digitalni reguiator se nalazi u standby-pogonu, Voenje zadate vrednosti vri se sa nadreenog
koji regulie nadreeni sistem. Digitalni regulator sistema preko serijskog interfejsa. Regulator moe
moe neometano preuzeti regulaciju, ako se da preuzme zadnju zadatu vrednost ili sigurnosnu
karakteristina veliina stalno navodi , zadatu vrednost podeenih parametara u sluaju
a regulaciono odstupanje ukloni (x-simulacija). prekida rada raunara.
regulacija voenje alarm ^=1 ^ protokol

centralno centralno
1
proces proces
SES: serijski interfejs
S am ostalna op tim iza cija (adaptacija)
Objanjenje Regulaciono kolo sa adaptivnim regulatorom
Postupak za samostalno podeavanje parametara regulaciona

regulatora na regulacionu putanju. putanja
Podeavanje moe da usledi jednokratno
(kod invarijabilnih regulacionih putanja) ili stalno
sa potpuno adaptivnim regulatorima na regulacione
putanje sa promenljivim parametrima putanje. identifikacija,
Mogui postupci: optimizacija
parametara
prema Zigler - Nikolsu mere se KPRknt i Tkrit.
izraunavaju parametri i podeava se regulator.
u postupku prelazne funkcije (impulsnog odgovora)
snimaju se (prihvataju se) parametri regulacionih
putanja, za koje je regulator optimalno podeen. ' t
optimizacija sa procenom parametara i
matematikim modelima (procesni raunar) digitalni regulator
257
K o m p a ktn i re g u la to r
Stepenovana upravljaka ravan i ravan indikatora Podeavanje parametara (izbor)
Indikacija i opsluivanje: vremenska karakteristika: vreme podeavanja,

w, x, y rezervno vreme, vremenska konstanta filtara, pristupnica
runo/automatski (rampa) zadate vrednosli, derivacijsko pojaanje,
proporcionalna dodatna vrednost, radna taka y0
pogon
linearizacija: unoenje podrke
Podeavanje: zadata vrednost: ogranienje zadate vrednosti,
K p,7 V, f N
gornja vrednost, ogranienje zadate vrednosti,
donja vrednost sigurnosna zadata vrednost
granine i alarmne
javljanje granine vrednosti: minimalna - maksimalna
vrednosti vrednost (koja se moe strukturirati za regulacionu
vremena ciklusa veliinu, regulacionu razliku i zadatu vrednost)
veliina podeavanja: ogramenje regulacione
Prilagoavanje:
vrednosti, gornja granica,
ulaz i izlaz
ogranienje regulacione vrednosti, donja granica
senzor, merne oblasti sigurnosna regulaciona vrednost
vrste regulatora, konstante: Ci: podeavanje nultetake
algoritama regulacije Ci faktor za poremeenu veliinu
interfejs (kod kompenzacije poremeene veliine)
Strukturiranje (funkcije ureaja, izbor)
Funkcije ureaja glavnim regulacionim veliinama, povratnom

regulator konstantne veliine za jedno, dva i trokom- javljanju/navoenju poloaja, poremeenoj veliini,
ponentni regulator sa 2 zadate vrednosti, kompenza- ext. zadatoj vrednosti
cijom poremeene veliine na ulazu ili izlazu korenovanje odn. linearizacija glavne regulacione
regulator redosleda, regulator sinhronog hoda, veliine, kontrola mernog pretvaraa
SPC-regulator, DDC-regulator Binarni ulaz:
regulator uspostavljenih odnosa fiksni ili voen, funkcije blokiranja, prilagodjavanje smeru dejstva
sa eksternim/internim prebacivanjem
Binarni izlaz:
ureaj za voenje i runo upravljanje indikator podeavanje: reim spremnosti za
procesne veliine raunarski/runi pogon
dava zadate vrednosti
dvoznani ili troznani regulator Voenje zadate vrednosti:
x-tracking kod runog pogona, pogona za
Izlazna struktura: navoenje, DDC-pogona
kontinuirani regulator (K-regulator) interna zadata vrednost, sigurnosna zadata vrednost
stepenasti (korani) regulator (S-regulator)
y-indikacija:
Podesivi algoritmi: indikacija korekcione veliine
P-, PD-, Pl-, PID-regulator prilagoavanje smeru dejstva korekcione veliine
prilagoavanje smeru dejstva: regulator - *1putanja na regulacionu putanju
Analogni ulazi: Uslovi pokretanja:

uslovi ponovnog pokretanja nakon ispadanja mree
priguenje mrene frekvencije za 50 Hz ili 60 Hz
ulazni signal sa AE1 i AE2 (0...20/4...20mA) Serijski interfejs:
ulazni signal sa AE3 i AE4 (0.. 20/4...20mA podeavanje brzine (koliine) prenos podataka,
ili U, R, P.T, 4. 20mA) npr 300.. 9600 bita/s, izbor pariteta, adresiranje,
rasporeivanje analognih ulaza prema: kontrola vremena
Primer kompaktnog regulatora
1 mesto prikljuenja AE3,

opremljeno modulom
2 mesto prikljuenja AE4,
opremljeno kuitem
3 mesto prikljuenja GW.
opremljeno kuitem
4 mesto prikljuenja SES
izvuen modul
5 blok prikljunih klema
osnovnog ureaja
6 uzemljeni vijak
7 mreni utika
8 stezni element za
privrenje ureaja
na tablu
258
K om paktni re g u ia to r
Primer kom paktnog regulatora
Opsluivanje
Polje opsluivanja Funkcije opsluivanja:
kompaktnog regulatora komutator za interni/eksterni pogon
(2) svetlea dioda, zeleno (konstantno svetlo:
interna zadata vrednost; treperavo svetlo:
SPC-/DDC-pogonsko stanje
'3; taster za poveanje zadate vrednosti
(4) taster za smanjenje zadate vrednosti
svetlea dioda, uta (konstantno svetlo:
runi pogon; treperavo svetlo: eksterni zahvat)
6 komutator za runi/automatski pogon
(7) svetlea dioda, zeleno, svetli kada indikator (15)
prikae zadatu vrednost w
(D komutator za digitalnu indikaciju (15) i za
aktiviranje parametarskih i strukturnih ravni
(9) svetlea dioda, crveno, svetli kada indikator (15)
prikae stvarnu vrednost x
taster za pomeranje korekcione veliine za 100%
' taka zasvetli kod stepenastih (koranih)
regulatora pri prosledjivanju veze sa +Ay/-Ay
12 digitalna indikacija za korekcionu veliinu y kao i
za izabranu parametarsku i strukturnu sklopku
taster za pomeranje korekcione veliine za 0%
digitalna indikacija (etvorocifrena) za
stvarnu vrednost x, zadatu vrednost w,
granine vrednosti A1 i A2, vrednosti
parametarskih i strukturnih sklopki
svetlea dioda, crveno, signalizira prekoraenje
odnosno nedostizanje granine vrednosti A2
indikacija za regulacionu razliku i
regulaciono odstupanje
svetlea dioda, crveno, signalizira prekoraenje
odnosno nedostizanje granine vrednosti A1
ema funkcionisanja
Ulazi Funkcije AE1 ...2: analogni ulazi izborno za

analogno 0...20mA, 4...20mA
AE1 AE3...4:analogni ulazi izborno za 0...20mA,
0 . 20mA,Re=249n
AE2 4 ...20mA,Re=249n
4.. 20mA ili ulaz0...10V, ukljuivi
konfiguri- moduli sa razdvajanjem potencijala
sanje/ ili za dava otpornosti sa signalnim
ulaz struje
strukturi- opsegom izmedu 80.. 220 Q,
Re=49,9Q
ulaz napona ranje
200.. .500 Q, 470...1200 n
Re=200kfi podea- BE: binarni ulaz
vanje pa- BA: binami izlaz
binamo rametara BLPS: signalni ulaz za blokiranje
opslui- pogonskih ravni, za podeavanje
BE
vanje
& indikacija
parametara i strukturiranje
GW: signalizacija granine vrednosti
SV SV: interno napajanje strujom
{Z E l
Prednosti digitalne regulacije Nedostaci digitalne regulacije
jednostavna adaptacija na nadreene sisteme brzina, koja se moe postii, je manja nego kod
procesnog upravljanja kontinuiranih regulacija.
digitalni prenos signala je skoro bez greke gubitak informacija u toku vremena oitavania,
struktura i karakteristike se mogu promene veliina smetnji se obuhvataju tek kod
jednostavno promeniti sledeeg oitavanja.
karakteristike koje se reguliu mogu se
podesiti bez skretanja
vee vremenske konstante (D i I udeo) se
mogu lako realizovati
259
Tehnika v o en ja, te h n ika p ro c e s n o g vo en ja d in 19222
Pojmovi
Proces Ureaj za voenje
Celokupnost svih procesa, koji deluju jedni na S vi u re a ji i p ro g ra m i k o ri e n i

druge, u jednom sistemu, uoblienih, za zadatke voenja
transportovanih ili memorisanih kroz materiju,
energiju i informacije.
Primeri:
proizvodnja elektrine energije u elektrani
distribucija energije
obrada podataka u raunarskom postrojenju
izrada prenosnika
Tehnika vodenja Zadaci voenja
eljeno delovanje na tok procesa Prioritet: 1. zatita

2. uticaj
3. upravljanje
Vodenje 4. regulacija
5. optimizacija
Celokupnost svih mera, koje utiu u smislu
utvrenog cilja na eljeni tok procesa. Dalji zadaci:
Mere se preduzimaju preteno uz sadejtsvo merenje, brojanje, kontrola, procenjivanje, indikacija,
oveka na osnovu podataka dobijenih iz procesa, signalizacija, protokol, pozicioniranje, obuhvatanje
pomou ureaja za voenje. podataka, unoenje podataka, obrada podataka,
prenos podataka, davanje podataka.
Primer za strukturu sistema procesnog voenja
voenje procesa
opsluivanje i posmatranje
tehniko upravljanje pogonom

kontrola
dugorona arhiva
upravljaki centar
proraun karakteristine
veliine
strukturiranje
dokumentacija
dijagnoza
program voenja
re g u lis a n je
snage
blokovska vodea ravan
grupno upravljanje
sekciono upravljanje
regulacija voenja
grupna vodea
zatita sistema
zatita agregata ravan
priprema signala
pojedinano pojedinana
upravljanje poje- vodea
dinano reguli- >
sanjezatita / F: funkcionalne
ravan
agregata / grupe
260
S im b o li i k a ra k te ris ti n a slo va ju s m .ao . 100; iso 3511-1,3511-2,3511-4;
za teh n iku p ro ce sn o g v o e n ja DIN 19227n
Primena Karakteristina slova
Tehnoloko-tehnika postrojenja: Simboli za merne veliine, druge ulazne veliine i
procesna elektro/merna tehmka, tehnika njihovu obradu
upravljanja i regulacije (EMSR-tehmka) Primer: P D I C
Nain prikazivanja prvo slovo 2. sledee slovo
(pritisak) (regulacija)
Karakteristino slovo i grafiki simboli za prikazi- dodatno 1. sledee slovo
vanje funkcionalnog naina rada na slikama toka. slovo (indikacija)
(razlika)
Iz oznake treba da usledi:
merna veliina ili druga ulazna veliina Mogua su dalja sledbena slova.
obrada Merna veliina ili druga
Slovo Obrada u vidu
oznaka EMSR-pozicije ulazna veliina.izvrni lan redosleda
oznaka mesta
prvo dodatno sledbenih slova
putanja delovanja
slovo slovo l,R,C
A signalizacija
Osnovni simboii za EMSR-zadatke
D smetnje
Krug, estougaonik; u zavisnosti od duine teksta u samostalna
obliku dugog simbola C regulacija
D gustina razlika
E elektr. veliina Prihvatna
Opti prikaz
F protok odnos funkcija
performansa
Realizacija sa sistemom 7 G rastojanje,

duina. poloaj
procesnog voenja irenje.
(PLS) \ ___ ___ 2 amplituda
H runo unoenje gornja granina
rum zahvat vrednost
Realizacija sa I (High)
OCZ)
upit
procesnim raunarima indikacija
J mernog
(PR)
mesta
K vreme slobodno na
Oznaka iziaznog mesta i mesta opsluivanja raspolaganju
L stanje donja granicna
Bez poprene crte: vrednost (Low)
na mestu M vlanost slobodno na
slobodna na raspolaganju
N
Poprena crta: raspolaganju vizuelni znaci, da/
O slobodno na
mesto procesnog raspolaganju ne-indikacija
voenja
P pritisak
Dupla poprena crta: Q osobina integral,
m e s n a u p ra v lja k a materijala suma
centrala R vel. zraenja registrovanje
brzina, spoj
Tekstualna polja na grafikim simbolima S
upravljanje tokom
broj obrtaja, upravljanje
prikaz prioriteta frekvencija povezivanjem
3 dalja oznaka T temperatura funkcija memog
transformatora
U sloena veliina obuhvaena
QV V. EMSR-poziciona funkcija pogonska funkcija
V viskozitet ureaja za pozic
c.vz.v EMSR-oznaka mesta W teinska sila,
masa
LVVZ.VV" dalja oznaka X ostale veliine
slobodno na raunska funkcija,
Merno mesto Y intervencija u slu-
Z raspolaganju aju potrebe, zatita
referentna linija putem iskljuenja
+ gomja gran.vrednost
A
meu-vrednost donja
merno mesto / gran.vrednost
261
L o g iki vezni lan ovi IEC 617-12; DIN 40900 T.12; DIN 66000
Tabela vrednostj Primer sa kontaktima Naziv po

Spojni simboll Logika funkcija, naziv
DIN 66000
x=a a b x=a a b
& S1 S2
l-veza Eli
(konjunkcija) I _______ (a i b)
x=a v b x=av b
>1 _L
S1
ILI-veza tl
S2
(disjunkcija) T (a ili b)
x=a
S1
NE Eli
(negacija) (ne a)
x=aa b x=a a b
& 1 S2 r
t>2- E1i
Nl-veza (NE-l-veza) l
(a ni - ne-i b)
1
x=a v b x=a v b
>1 S1 S2
IO-*1 NILI-veza
X E11 (a nili - ne-ili-veza)
(NE-ILI-veza) I
x = (a a b) v (a a b) x = a 4* b
= 1 I i ^ t ----- S v .
ekskluzivno ILI E1
(protivvalencija) i ______ ! (a xor b)
x = (a a b) v (a a b) x = a <- b
ekskluzivno NILI E1i

(ekvivalencija) __________! (a dupla strelica b)
x=a a b
&
zaporna vrata
(inhibicija)
x=a v b x=a
S-ol >1 X- S1
P1 ^
Subjunkcija
(implikacija) T S2
(a strelica b)
I kroz ILI ILI kroz I

Q
0- 1 O -1
&
- >1
- 1 O^-
>1 X &
- 1
b b_
o- 1 o-

Nl-veza kroz ILI Zamenjivanje logikih lanova ostalima:
Q Istovremeni vezni lanovi dobijaju se kada su:
1 o-
& >1 X
b
1 o- 1. svi & kroz >
2. svi > kroz & zamenjeni i
NILI kroz I 3. svi prikljuci prema stanju izlaza su
Q invertirani (izuzetak: NE-lan)
>1 & X
b Uporediti logiku algebru (str. 10)
z>
262
P o je d n o s ta v lje n je sa K - V ta b e la m a
Pravila
Karno-Vijeovi dijagrami (K-V-dijagram ili Varijable jednog bloka, koje se pojavljuju

K-V-tabela) su grafiki postupci za negirane ili ne negirane, otpadaju.
pojednostavljenje spojnih funkcija U jednom bloku sadrane varijable su l-povezane.
Broj a polja u K-V-tabeli zavisi od broja n ulaznih Ove l-veze se obuhvataju ILI-vezama i
varijabli: a = 2n nastaje minimizirana spojna funkcija.
Ulazne varijabile su rasporeene tako da se od Maksterm-metoda: pojednostavljenje radi
kolone do kolone i od reda do reda menja uvek obuhvatanja i reduciranje kao kod
samo jedna varijabla. Minterm-metode sa poljima, koja sadre 0.
U polja se unose vrednosti iz tabele vrednosti. Varijable jednog bloka su ILI-povezane.
Polja, koja nisu obeleena, mogu se, u zavisnosti ILI-veze se povezuju l-vezama i nastaje
od odabrane metode, dopuniti sa 0 ili 1. minimizirana spojna funkcija.
Minterm-metoda: to je mogue vie polja, koja K-V-tabela je samo za do 5 ulaznih varijabli.
sadre 1 (potpune konjunkcije), obuhvatiti
zajedno u 2, 4, 8 ili 16 blokova.
Smeju se obuhvatiti samo potpune konjunkcije,
koje se medjusobno dotiu jednom
stranom (ne uglom).
Tabeia vrednosti Funkcionalna jednakost

K-V-tablica
Potpuna Potpuna (minimizirana funkcionalna jednakost)
Primer za 2 varijable
konjunkcija disjunkcija
Minterm-metoda Maksterm-metoda
a b X
1 0 0 1 x=aab a a a a
2 0 1 0 x=a v b b (V j j b 1 1
3 1 0 1 x = aa b b 0 0 b (o 0)
i x=b
CT
4 1 0 x v b
II
X
1 =
Primer za 3 varijable
a b c X
1 0 0 0 1 x = aabac a a a a
2 0 0 1 1 x = a a 6 a c b p 3 i'; 0 j b 1 1 ( 0 : 1
3 0 1 0 1 x = aaba b 0 0 0 b 1 (o 0 )
4 0 1 1 0 x = a v b v c c c
5 1 0 0 1 x = a a b a c Y - (a a r.l u Ih a r.t v x = (a v c) a (b v c) a
6 1 0 1 0 x = a v bv (a a b) (a v b)
7 1 1 0 0 x = av bv c
8 1 1 1 0 x = a v bvc
K-V-tabela za 4 varijable K-V-tabela za 5 varijabli
I 5 I a I
a a a a
d
d
d
d
b
d
b [
d c c c c c
Y V
c c c e
e
263
264
Bistabilni spojevi preklapanja
Simbol spoja Tabela vrednosti Napomena Realizacija
RS-N ILI-flip-
a b x2
flop
1 0 1 0 postavljanje S: postaviti
S 0 1 0 1 povr postavljanje R: ponovo

postaviti
0 0 x 1n x 2 n memorisanje
R (vratiti)
1 1 (0) neodreeno
lM
R S-N I-flip- postaviti

a b xt X2 x, > 1
flop
0 1 1 0 postavljanje ponovo
postaviti
-C S 1 0 0 1 povr.postavljanje x, -0
1 1 x 1n x 2 n memorisanje x1n, x2n mogu
^C R
0 0 imati stanje
(D (1) neodreeno
signala 0 ili 1
RS-FF, zavisi a b X1 (n + 1 ) x2 (n + 1) indeks n:

od izlaznog
1 0 1 0 stanje pre
stanja
impulsa ritma.
0 1 0 1 Indeks n + 1:
2-1 is 0 0 x 1n x 2n
stanje nakon
impulsa
H ci 1 1 (1) (D ritma &
1R & J
neodreeno b
U s p o re n i- (D) -i:Usporavanje:
a c X1 (n + 1) x2 (n 1) na izlazu se
flip -flo p &
promeni stanje D 1
0 0 x 1n x2n
Q_ 10 tek kada ulaz
c
H ci
1 0 x 1n x2n C ponovo vodi
0 _n 0 1 prvobitni
signal
1 _TL 1 0
M aster-Slave-
FF (glavni-
a b c xi X2 _n_ :Promena
X X 0 stanja na
X
pom oni)
OJ
x 1n
c
izlazu postaje
upravljan sa
oba boka
1 0 _n_ 1 0 delotvorna
1 JT 0 1 tek kada ulaz
o C1 ponovo
Q-
C
1S
P>C1
0 0 _n_ x 1n x2n vodi prvobitni
x?
b -| 1R 1 1 _n (0) (0) signal
neodre-
x: bilo koje stanje eno Master (glavni) Slave (pomoni)
J-K -M aster- H T 1
a b c xi x2
Slave-FF
X X 0 x 1n x2n
(glavni-
pom oni) 1 0 _n 1 0
0 1 _n 0 1
Q 1J
C - t>C1 0 0 _n x 1n x2n
b - 1K
1 1 _n x2n x 1n
upravljan sa promena
oba boka
x: bilo koje stanje Master (glavni) Slave (pomoni)
265
L o g ike fa m ilije
Temp. Radni Temp. Radni
Skraenica Znaenje Oznaka opseg napon Oznaka opseg napon
C V C V
TTL tranzistor-tranzistor-logika 74. 0. vo 4.75...5,25
S-TTL Sotki-TTL 74 S... -4 0 +85 4,75. .5.25 54S . -5 5 ...+ 125 4,5 5.5
LS-TTL Low-Power-Schottky-TTL 74 LS -4 0 +85 4 75...5.25 54LS... - 5 5 . +125 4.5. .5.5
ALS Advanced-Low-Power-S-TTL 74 ALS - 4 0 . +85 4.5.. 5.5 54ALS. - 5 5 .. + 125 4,5... 5.5
LSL(DTLZ) lagana (spora) logika bez sm etnji FZH. .1 0 . 70 13.5 . .17 FZH 5 -2 5 ..+ 8 5 13,5. .17
ECL Emitter-Coupled-logika FYH. + 15.. +55 -5 MC 10 .. -3 0 ... + 85 -5
CMOS Complementary-Metal- 4000 B -4 0 .+ 85 3 15 4000 B - 5 5 . +125 3 . 15
Oxide-Semiconductor
HCMOS High-Speed-CMOS-logika 74 HC... -4 0 +85 2 .6 54 HC. -5 5 +125 2 .6
AC Advanced-CMOS-logika 74 AC... -4 0 +85 3 ...5.5 54 AC -5 5 +125 3..5,5
Logiki nivo, vreme trajanja signata, napon smetnji

srednja vred-
C
Tehnologija VIHu V VjL u V VOH u V fp u ns
<
r~
nost smetnje V
Standard TT l >2.0 <0,8 >2.4 <0.4 10 1
S-TTL >2.0 <0.8 >2,7 <0.5 3 1
LS-TTL >2.0 <0.8 >2.7 <0,5 10 0.8
ALS >2.0 <0.7 > (Us - 2 V) <0,4 8 0.8
ECL < -5 > -1,6 < -5 > -1 ,7 2-5 0.4
CMOS 4,0 ... 8,0 1.0... 2.0 4.5...9.0 <0.5 50 0.5 Us
HCMOS (Us = 4,5 V) > 0,7 Us < 0.2 Us > ( U S- 0.5 V) <0,4 10 0.5 Us
AC > 0,7 Us < 0,3 Us > ( U S- 0,5 V) <0.5 6 0.5 Us
ulazni napon pri H-nivou tp: vreme trajanja signala

ulazni napon pri L-nivou faktor optereenja ulaza (Fan in):
'OH izlazn* napon pri H-nivou urrmogostruenost normalnog log. ulaznog optereenja
; OL: izlazm napon pri L-nivou faktor optereenja izlaza (Fan out):
umnogostruenost ulaznih optereenja, sa kojima
Fan out = min. izlazna struja emitera sme da se optereti izlaz.
max. ulazna struja prijemnika Paziti na parazitne ulazne kapacitete !
Primeri (1 binarni logiki element)
TTL-NE-I- -ILI- X 1 ----- OV

element element
b c
+ -T
1 K
-Uc
,nUf
ov
266
267
,
268
Delitelj, registar pomeranja
Digitalni delitelj frekvencije
Vrste delitelja Konstrukcija
Konstrukcija sa flip-flopovima, slina brojilima.

Asinhroni delitelji su ogranieni u frekvenciji
brojanja (sabiranje vremena ukljuivanja).
Sinhroni delitelji: svakim flip-flopom se
upravlja direktno sa takta.
Mogue su maksimalne radne frekvencije
Delitelj pamih brojeva

Objanjenje
Odnos delenja proizilazi iz broja n flip-flopova.
N = 2n
f 0. ulazna frekvencija
= j>ri f j : podeljena frekvencija
n: broj FF-a
Delitelj neparnih brojeva
Primer: delitelj 1:7 Nacrt eme spoja*
Izraunavanje broja potrebnih FF-a, kao kod
delitelja parnih brojeva
N-1 zapisati kao dualni broj
X-izlazi, koji treba da vode do N-1 Log 1,
staviti na ulaze Nl-lana.
Izlaz Nl-lana sa pozicionim ulazima,
koji pri N-1 Log 0 povezuju vodee FF.
?27' 20
3
Registar pomeranja (SRG)
1n r n.
n
Vrste, konstrukcija Funkcija
o
o ccn
1 ~<D
o 1
o 1.a^
D
U0
h
Ux,
ro 1
a3 | <5
!i
E
a i O-'
Ux
d
K on stru kcija : D-FF, RS-FF ili JK-FF
Ritmiki impuls istovremeno (paralelno) na sve FF D: ulaz podataka
____ rL
SRG kao serijsko-paralelni pretvara SRG kao paralelno-serijski pretvara
269
EN 61131-3; IEC 1131-3:
M em o rijski p ro g ra m ira n o u p ra v lja n je (M P U ) DIN EN 61131-3
Princip funkcionisanja
proces MPU ureaj za programiranje'

programa memorija PAE '.......... ^ ........
ulazi
itanje ulazi programska memorija
0 korisniki program marker
procesor tajmer
broja
/ ^ c ik lu s n a '\
( obrada )
programa y alarmni
0 = ) program
3 *
pisanje memorija PAA
izlazi
kraj izlazi napajanje strujom
programa
Programski jezici za MPU

Skra- Znaenje, Skra-
Oznaka Osobine
enica (engleski) enica
Tekstualni jezici
Lista instrukcija AWL Instruction List IL Mali normirani obim operacija (ca. 20 oper.)
Struktuirani tekst ST Structured Text ST Visoki programski jezik, pogodan za kompleksne raun. zadatke.
Jezik odvijanja AS Seguential SFC Za programiranje redosleda toka veoma pogodno
toka procesa,
tekstualna variianta Function Chart (slabo upotrebljivo)
Grafiki jezici
Kontaktni plan KOP Ladder Diagram LD Veoma slian uobiajenom ematskom prikazu
strujnih kola, uglavnom ogranien na Bulove elemente
Jezik funkcionalnih FBS Function Block FBD Usled analognosti sa uobiajenim funkcionalnim
modula Diagram planovima veoma jasno
Jezik odvijanja toka Sequential SFC Za programiranje redosleda toka veoma pogodno.
procesa, grafika AS
varijanta Function Chart
Operacije za jezike AWL i ST Modifikatori za AWL
AWL Mod.1> ST Znaenje Modifikator Znaenje
LD N Operandu odmah postavlja N Bulova negacija operanda
aktuelni rezultat C Izvoenje instrukcije samo pri
ST N Memorie aktuelni rezultat postavljanju Bulovog operatora na 1
na adresu operanda (ili 0, ako je operator povezan sa ,,N")
S Postavlja Bulov operator na 1 Vraanje numerikog prorauna
operatora dok se ne pojavi operator.
R Postavlja Bulov operator na 0 Obrada vraene operacije
AND.& N. ( AND.& Bulovo I

0R N.( 0R Bulovo ILI Ulazni operatori FB-standarda za AWL
X0R N.( X0R Bulovo EKSKLUZIVNO ILI FB-tip Operator FB-tip Operator
ADD ( + Addition SR S1.R CTU CU.R.PV
SUB ( - Substraction RS S.R1 CTD CD.LD.PV
MUL ( * Multiplication R TRIG CLK CTUD CU.CD.R.LD.PV
DIV ( / Division F TRIG CLK TP IN.PT
TON.TOF IN.PT
GT ( > Poreenje: >
GE ( >= Poreenje: >= Instrukcije za jezik ST
EQ ( = Jednakost
NE <> Nejednakost Tip instrukcije Znaenje
(
LE ( <= Poreenje: < = dodeliti
LT ( < Poreenje: < RETURN povratni skok
JMP C. N Skok do oznake IF, CASE instrukcije po izboru
CAL C. N Poziv funkcionalnih modula FOR brojana petlja
RET WHILE odbijajua petlja
C. N Povratni skok od funkcije ili
funkcionalnih modula REPEAT neodbijajua petlja
EXIT prekid petlje
1) Modifikator (za AWL) ime modula (parametar) poziv modula
270
EN 61131-3; IEC 1131-3;
M em o rijski p ro g ra m ira n o u p ra v lja n je (M P U ) DIN EN 61131-3
Varijable, prefiksi za memorijsku lokaciju i veliine
Struktura Prefiks Znaenje Prefiks Znaenje
% I X 2.4 memorijska lokacija ulaza B veliina bajta (8 bita)
m e m orijska lokacija
uz - veliina bita Q memonjska lokacija izlaza W veliina rei (16 bita)
ulaz M memorijska lokacija oznaivaa D veliina duple rei (32 bita)
apsolutna adresa X (pojedinana) veliina bita L veliina duge rei (64 bita)
Elementi grafikih jezika (KOP, FBS)

Bulove funkcije Bistabilne funkcije Funkcije za pomeranje bita
Prikaz Znaenje Prikaz Znaenje Prikaz Znaenje
negiram SR memorija,
S1 Q1 prioritetna SHR
ulaz
R aktiviranje gurnuti desno
SHL
Q -
negiram RS memorija, gurnuti levo
izlaz S Q1 | prioritetna FOR: rotirati udesno
R1 resetovanje FOL: rotirati ulevo
Aritmetike standardne funkcije Vremenske funkcije

ANY BIT ANY_BIT TP dava vremena,
ANY NUM - ANY_NUM IN Q - impuls
PT ET
ANY BIT
ANY NUM
TON dava vremena,
ANY_BIT: Bool, Byte, Word... ANY NUM: Int, Real.. IN Q usporavanje
Simbol Simbol Simbol PT ET ukljuenja
AND & ADD + MOD dava vremena,

* TOF usporavanje isklju-
OR >=1 MUL EXPT **
IN Q
XOR SUB - MOVE := enja dava vre-
PT ET
NOT DIV / menskog impulsa
Standardni funkcionalni moduli

Znaenje Grafiki jezici ST-jezik
semafori, SEMA
testiranje i VAR X : BOOL := 0 ; END_VAR
BOOL I CLAIM BUSY := X ; IF CLAIM THEN X := 1
aktiviranje se
BUSY j BOOL ELSIF RELEASE THEN BUSY := 0 ;
ne mogu
prekidati. BOOL RELEASE END IF
identifikacija VAR INPUT CLK : BOOL ; END VAR

bonog R_TRIG VAR_OUTPUT Q : BOOL ; END.VAR
rastui BOOL CLK Q h - BOOL VAR M : BOOL := 0 : END_VAR
boni Q := CLK AND NOT M ; M := CLK ;
identifikacija VAR INPUT CLK : BOOL ; END VAR

bonog F_TRIG VAR OUTPUT Q : BOOL ; END_VAR
opadajui BOOL CLK Q BOOL VAR M : BOOL := 1 ; END_VAR
boni Q := NOT CLK AND NOT M ; M := NOT CLK
broja, koji CTU IF R THEN CV := 0 ;

broji
BOOL CU Q BOOL ELSIF CU AND (CV < PVmax)
navie
BOOL R THEN CV := CV + 1 ; ENDJF ;
INT PV CV INT Q := (CV >= PV);
broja, koji
CTD IF LD THEN CV := PV ;
broji
BOOL CD Q -B O O L ELSIF CD AND (CV > PVmin)
nanie
BOOL LD THEN CV := CV - 1 ; END JF
INT PV CV INT Q := (CV <= 0);
271
U pravljaki elementi za MPU EN 61131-3; IEC 1131-3; DIN EN 61131-3
Elementi za jezik KOP (ema kontakata) Primer: programiranje u FBS, KOP, AWL
Prikaz Znaenje FBS
Statiki kontakti Z1
I I zatvara TU
- \/\ otvara %I1.1 CU Q \ %Q2.1
>=1
Spojevi Znaenje Za poreenje u FBS %I1.2 - R
r -r
I I I I - - &
%I3.1
10-PV cv -
ILI
>=1 %I3.2 - _
+- -+
KOP
Kontakti za raspoznavanje prenosa
Z1
kontakt za raspoznavanje
IPI -- %I1.1 %I1.2 CTU %Q2.1
pozitivnog prenosa.
kontakt za raspoznavanje CU Q
INI --
negativnog prenosa. R
%I3.1 %I3.2
Kalemovi II II
II II 10 - PV CV
( )-- kalem
< /) - negativni kalem AWL (tip podataka operatora: BOOL)
(S ) - - kalem za aktiviranje
LD (%I1.1
(R ) - - kalem za resetovanje
AND %I1.2
(M ) - - buferovani (memorijski) kalem )
buferovani (memorijski) kalem OR (%I3.1
(SM) AND %I3.2
za aktiviranje
buferovani (memorijski) kalem
(R M )
za resetovanje CU Z1
kalem za raspoznavanje LD 10
(P )-- PVZ1
pozitivnog prenosa
kalem za raspoznavanje LD Z1.Q
(N ) - - ST %Q2.1
negativnog prenosa
Elementi za jezik za odvijanje toka procesa (AS)

Uslovi za korak i tranziciju Primer (razlikovati od eme funkcionisanja, IEC 848)
prethodni korak poetni korak

|KORAK5|
(korak za
uslov za tranziciju, T1 uhodavanje)
( + ^ IX .4 & %1X2.3
ovde u ST-jeziku
paralelno
IKORAK6I sledbeni korak
+ ----------+ S2 S3 upuivanje
I (i)
IKORAK5I T2
i? 6 IX 2 .4 % IX 2 .3
[ uslov za tranziciju, T3 T5
t I I ----------- I u KOP-jeziku
S4 S5
alternativno
|KORAK6| - - T4 --T 6 upuivanje
|KORAK5|
- - T7
! & ! I uslov za tranziciju,
" " I uFBS-ie2lku S7
|KORAK6| J T8
272
H id ra u lika i p n e u m a tika ISO 1219-1, ISO 1219; DIN 1219
Simbol Simbol Simbol
ukliuivanja/ Naziv ukljuivanja/ N aziv ukliuivanja/ N aziv
>skljuivanja iskljuivanja iskljuivanja
Simboli funkcija Razvodni ventili Prenos energije
T
vodena struja osnovni simbol (broj izvor hidraulinog pritiska
polja = broj poloaja
pneumatska struja izvor pneumatskog pritiska
uklju/ isklj, npr a i b) G -t>
indikacija smera radni vod
strujanja
upravljaki vod
ventil sa oznakom

M odvodni vod
indikacija pravca prikljuaka, P dotok,
obrtanja prikljuak pneumatski
A, B radm prik juak vezivanje provodnika
putanja protoka i R odvod, isputanje
smer strujanja vazduha ukrtanje provodnika
hidrauline tenosti bez povezivanja
kroz ventile
razvodni ventil sa
indikacija dva blokirana
hidraulini rezervoar
pominosti prikljuka
Pretvaranje energije rezervoar pod pritiskom

ventil otvoren: sa
kompresor sa konst
zapreminom istiski-
m p
indikacijom smera
strujanja
filter ili sito
vanja: 1 smer struje

A hladnjak
ventil zatvoren:
hidraulika pumpa
sa konst. zapremi-
nom istiskivanja:
ER P
A-prikljnak povezan
sa R-prikljukom mazalica
1 smer struje 3/2- razvodni ventil.

zatvoren u dehidrator,
poziciji a I runi pogon
pokretna hidraulika
pumpa: broj poloaja
2 smera struje 2
R P
ukljuenja (a,b)
broj prikljuaka
- j -
jedinica za pripremu
(A,P,R) Aktiviranje snagom miia

pokretni hidrauliki
motor:
z
opte
2 smera stmje 3/2- razvodni ventil,
otvoren u 0= pritisno dugme. taster
Cilindar R P poziciji a
poluga
sa jednostrukim Zaporni ventili
|w w \ dejstvom: povratan ?= pedala
hod pomou
ugraene opruge --^y w w . povratni ventil
Mehaniko aktiviranje
sa dvostrukim dej-
stvom: sa jednostra- taster, podiza ventila
izm enljivi ventil
nom klipnjaom = c
sa dvostrukim dej-
stvom: sa dvostra- J ventil za brzo
h : kotur
kotur, koji radi samo
nom klipnjaom i gr- - 7 - > i pranjenje u jednom smeru
aninim priguenjem
cilindar sa priguiva- priguni povratm

\ opruga
njem, ne moe se ventil Elektrino aktiviranje
0
podeavati, jedan smer
c C elektrom agnet
Strujni ventiii Zaporni ventili
priguni ventil, fiksni = elektrom otor
priguni ventil, ventil za ograniavanje Aktiviranje pritiskom

pomerljivi phtiska sa pretkoma-
>
ndom i sistemom direktni dovod pritiska,
I___ i pomonog pojaanja -h : hidraulini
ventil za regulisanje
struje, podesiv direktm dovodi pritiska,
-- -c pneumatski
ventil za regulaciju
ventil za regulisanje pritiska (ureaj za mdirektni dovod pritiska
stmje, podesiv, sa redukciju pritiska) - c hidraulini
rastereenjem bez otvora za indirektni dovod pritiska
prema rezervoaru i____ I pranjenje - c pneumatski
273
IEC 848; VDI 3260;
F u n kcio n aln i d ija g ram i h id rau like i p n e u m atike DIN 40719-6
Funkcionalni dijagrami pokazuju zajedniko delovanje pojedinih konstrukcionih elemenata i radnih jedinica.
Razlikuju se:
Dijagrami puta. Slikovit prikaz
Dijagrami stanja. Prikaz u dve koordinate
Funkcionalne i signalne linije Signalni elementi Primeri prikazivanja
stanje polazne pozicije: korak
motor iskljuen, cilindar
razraen (u pogonu), 1 2 3 4 5 6 7
pumpa iskljuena.
ventil zatvoren
stanje, koje odstupa od
polazne pozicije: motor
ukljuen, cilindar van
pogona, pumpa
ukljuena,
ventil otvoren
aktiviranje automatsko
signalna linija (uska linija) ukljuenje
obema rukama
poinje na signalnom
E^-- -v a 3
izlazu i zavrava se na
mestu promene stanja
0 '
visepoziciona .
- 4 ! / grananje signala sklopka (pojedi- viepoziciona sklopka
- automatika)
nana (bira programa)
j ILI-veza
1. korak:
nakon prebacivanja izvrnog lana (ventil Y)
(signal 1 v signal 2)
L j
CHZK
4 bbar
ar
sa a na b cilindar (Z) ide od 1 do 2.
l-veza sigumosna pneumatska sklopka

(signal 1 Asignal 2) sklopka npr. 4 bara 2. korak:
Z aktivira signalni element S1, a ovaj
vremenski element.
signal koji dolazi sa gramcna > / t 3. korak:
> druge maine sklopka, krajnji*
vremenski element ukljuuje nakon 3 s
poloaj ili aktiviranje granina sklopka
signal koji ide ka ventil sa b na a. Z se vraa sa poloaja
preko kraeg aktiviranje preko dueg
t> drugoj maini segmenta deonice segmenta deonice 2 na poloaj 1.
Osnovni spojevi pneumatike

Cilindar jednostrukog dejstva Cilindar sa dvostrukim dejstvom Transformator impulsa
sa upravljanom brzinom. (NE-lan) sa usporavanjem spajanja
X, Vv
I VV
ts
v\ 3
>
Kod aktiviranog ventila rasteree- Pozicija razvodnog ventila 4/2 Radni pritisak P je kratko vreme na
nje cilindra preko R. Nakon aktivi- stavlja samo jednu stranu klipa cilindru.Usporavanje spajanja
ranja cilindar se ukljuuje uspo- pod pritisak. Rastereenje druge zavisi od zapremine memorije
reno shodno poloaju prigunice. strane preko R. i podeavanja prigunice.
l-ema spoja ILI-ema spoja ema memorije
m m
,\
0= W i ?
r\ A
p ar
o=
0= W ii
0= T
P
5R
_L
T Impuls pritiska P1 otvara razvodni ventil
Cilindar sadri vazduh pod pritiskom Cilindar sadri vazduh pod pritiskom 3/2. Preko izmenljivog ventila vri se
samo kada su aktivirani ventili I i ventil II samo ako je aktiviran ventil I ili ventil II. automatsko odravanje.
274
S ervopogoni DIN 42021 T .1 .2; DIN 42025 T.1. 2; DIN 42027
Korani (servo) motori

Funkcija Vrste upravljanja
Konstrukcija i nain delovanja odgovaraju unipolarno bipolarno
sinhronoj maini. Obrtno kretanje se postie sa R8: L/R-upravljanjem sa R&: L/R-upravljanjem
naizmeninim upravljanjem namotajima statora
(promenom polariteta) pomou s Stator
Stator
energetske elektronike
Pojmovi, oznake u formuli, karakteristine linije
n: broj obrtaja, frekvencija obrtaja
z. broj koraka,
koraci po obrtaju
ugao koraka, Stator Stator
ugao po impulsu upravljanja
broj parova polova Broj koraka Polukorani pogon
fazni broj pri smeru unipolarno bipolarno
frekvencija koraka, obrtanja S1 S1 S2 S2 S1 S1 S2 S2
korak po sekundi (fs = konst.)
fs. upravljaka frekvencija shodno fz, R L 1 2 1 2 1,3 2,4 1.3 2.4
ako nema greke kod koraka 1 1 X X X X
fAOm; maksimalna upravljaka frekvencija, 11/2 1/2 X - - - - X - -
kod koje neoptereeni motor 2 4 X X - X X -
moe da startuje i zaustavi se 21/2 3 i/2 - - - X - - X -

bez greke koraka obrtm moment 3 3 - X - X X - X -
Ml pod optereenjem 3 1/2 2 1/2 - X - - X - - ~

'Lm- granini moment izdrljivosti optereenja 4 2 X X X X
- - - -
f, 360 _ 360 1/2 I 1/2 - - X - - - - X

2 m p 1 1 X - X - - X - X
(j) ogranienje za Korani pogon proizilazi,
maksimalni pogonsko podruje kada otpadnu crveni brojevi
^broj obrtaja poe(n, ''Z ogramenje za
granini startno podruje, JL = 0 Upravljanje konstantnom strujom (chopper)
moment 3' ogranienje za
startno podruje, J\_ = 0 Stator
pogonski gramni
moment
7
\ , \
granina gramna \ gramna
startna startna \ radna
frekvenoja frekvencija frekvencija
JL >0 JL = 0 Stator
I maksimalna maksimalna
M, =0 I frekvencija radna Prekida S3 se otvara nakon postizanja doputene
starta frekvencija
upravljake struje Propusne diode vode opadajuu
struju, dok se S3, nakon postizanja donjeg
sklopnog praga, ne zatvori.____________
Upravljanje koranim (servo) motorom, unipolarno
stepem ukljuenja
hod udesno uprav- >
Osobine upravljanja Ijaka
hod ulevo t>
Vrste upravljanja Prednosti logika
unipolarno jednostavni stepeni ukljuenja snage frekvencija >
bipolarno
(jednostavni preklopnik)
Cu-volumen dobro iskorien Vii ubrzanje >
O
koram motor
obrtm moment. vea frekvencija koraka
upravljanje vea frekvencija koraka pomou ma- Brzina
konstantnim nje vremenske konstante L/R, jeftino
(L/R) naponom ogranienje struje pomou otpornosti
upravljanje optimalna snaga motora, visoka
konstantnom frekvencija koraka, veliki obrtni
strujom (chopper) momenat, visok stepen dejstva
punokorani pogon vii obrtni moment
polukorani pogon dvostruki broj koraka u odnosu
na korani pogon, usporavanje
manje prekomerno oscilovanje ubrzanje
275
F u nkcionalna ema IEC 848; DIN 40719 T.6
Funkcionalne eme se koriste za prikaz elektrinih, Funkcionalna ema upravljanja za

pneumatskih, hidraulikih ili mehanikih sistema merenje i meanje
ili deliminih sistema.
prazna
Pravila za funkcionalne eme Startovanje va9a mea gore

Pravila funkcionisanja se sastoje iz simbola merenje A 6 transportna traka ukljuena
za korake, npr. (3), prelaza, npr. () proizvod A izmeren _cigla prisutna
i aktivnog spoja, npr. (). merenje B 7 .cigla proiazi"
Svakom koraku moe da se dodeli jedna ili proizvod B izmeren _cigla nije prisutna
vie komandi, koje se prikazuju jednim pranjenje vage 8 .1 cigla je prola"
susednim simbolom - vaga pokazuje nulu ~
cig la pnsutna
9 - S transportna traka iskljuena
Simbol komande m o e da se sastoji iz tri polja.
Na prvom polju karakteristino slovo navodi,
kako se obrauje binami signal koraka (F: uslo- 10 S mea ukljuen vreme meanja D=1 min
vljeno deblokadom, C: uslovljeno, N: nememo- f vreme meanja isteklo
risano, S: memorisano, D: usporeno, L: vremenski
11 mea isprazniti
ogranieno, P: u vidu impulsa). Na drugom polju + meadole
@ se opisuje komanda, a na treem polju se 12 S mea iskljuen mea podii
ukazuje na povratno javljanje (A: komanda
_ j mea gore
izdata, R: komanda deluje, X. smetnja)
Funkcionalna eme upravljanja za kolica sa
Koraci moraju biti naznaeni, npr. alfanumeriki. dva radna mesta
Poetni korak (T)ima poseban simbol.
Koraci u postavljenom (aktiviranom) stanju
dobijaju taku ispod oznake.
Svakom prelazu mora da se dodeli uslov za
prelaz u tekstualnom ili Bulovom obliku ili putem
oznaka za ukljuivanje.
Putanje toka odvijanja kod aktivnih spojeva
su od gore na dole, s leva na desno
ili u pravcu srelice .
Prelaz se odobrava, kada se uspostave
(aktiviraju) prethodni koraci i ispune uslovi.
Ukljuenje prelaza ima za posledicu aktiviranje tok 10-13
Pomoni
sledeeg i reaktiviranje prethodnog koraka. plan m umirovanja
poloaju
Tokovi, koji poinju ili se zavravaju tok 10-13 se poziva 5 X2 X3 + X4

napred
istovremeno (paralelno) imaju dvostruke linije preko koraka 2, 3 i 4
za aktivne spojeve . u glavnoj emi t fpoloaj udesno
12 unazad
U sluaju istovremenog aktiviranja i reaktiviranja, poloaj ulevo
aktiviranje ima prednost. 13 kraj toka 10-13
Delovi glavnog plana (gruba struktura) @ mogu

*
T-
da se prikau pomonirnplanom Blok komandi @
(fina - mikro struktura) .
Poboljanje moe da se odnosi na logike veze
(spojeve), analogne ili digitalne funkcije,
uslove prelaza, korake, komande i akcije.
Za prikazivanje MSR-funkcija koristiti grafike
simbole iz IEC 617-12; DIN 40900 T.12;
EN 60617-13; IEC 617-13; DIN EN 60617
ili ISO 3511-3; DIN 19227 T.2.
Blok komandi sadri eoni red (VjT
upravljaku tabelu i grafiki deo .
Aktivni plan ukljuivanja je kombinacija funkci-
onalne eme i ematskog prikaza strujnih kola.
276
U pravljanje bregastim sklopkam a
ema promene smera motora jednosmerne struje ema promene smera zvezda-trougao
standardizovan prikaz uobiajeni prikaz (nestandardizovan)
220V 4 0 0 V ~ 5 0 Hi
3 Q1
F2 C s
L" R
A\ b\ c' d| j \| k | l C
Q1
R ->
o
W2 W1
V 2/ M \v T
u? V 3 -v- /ui
U E2. B> M1
A B c E F G H J K L M
RA X X X
RY * k >lc X X
M11 0
LY X X
La X X X X
Upravljanje kontaktorom sa zatitnim relejom

Direktno ukljuivanje trofaznih motora Reverziranje smera obrtanja trofaznih motora
F3
F2 - n -
L21
s o *-- 1
22
21 21
S 2 J S 1 1
22 22
K1 K1 S K 2 |i . 5 13 13
I L \ - \ - \ \-\-\ C=J-\-\-\ 6t S K -\
)U
S2\
H
13
K2\
H
K )
21 21
F2KE F 2E E t 22
: j
1 2 3 C
277
278
279
O brada inform acija ISO 5807; ISO 8790; DIN 66001
ema protoka podataka (DF) predstavlja obradu Hijerarhija programa (PH) predstavlja
i podatke kao i povezivanje i mogunost pristupa nadreenost odnosno podreenost prerada
meu njima. (bez podataka i redosleda obrada)
ema odvijanja programa (PA) predstavlja redo-
sled obrade (bez podataka) u jednom programu. Hijerarhija podataka (DH) predstavlja
obuhvatanje odnosno podelu podataka
Programska mrea (PN) je spajanje planova (bez obrade i pristupnih putanja)
odvijanja programa sa planovima protoka podataka
Mrea za prenos podataka (DN) prikazuje Plan konfiguracije (KP) predstavlja jedinice
podatke sa njihovim vezama kao moguim za obradu i jedinice nosioca podataka sa njihovim
pristupnim putanjama povezivanjima (bez obrade i bez podataka)
Pravila za izradu planova, sim boli is o 5807, is o 8790; d in 66001*
Pravila: Sa dodatnim vertikalnim linijama

Strelice prikazuju pravac toka u simbolima podaci" i obrada",
Meu simbolima moe postojati vie veza ukazuje se na neku doku-
mentaciju na drugom mestu
Izbegavati ukrtanja i linije povezivanja
Poprenom crtom gore u
Simboli iste vrste oznaeni jedni za drugima ine simbolu ukazuje se na
jedinicu vie istovrsnih nosilaca podataka detaljan prikaz iste doku-
Simboli mogu biti povezani jedni sa drugima, mentacije, npr. postupno
npr. u jedinicu za izdavanje podataka poboljanje odvijanja
Unutranji natpisi treba da omogue prepoznavanje programa
daljih tokova i da budu jasno rasporeem
Oznaavanje se vri gore levo od simbola
Simbol Znaenje Simbol Znaenje Simbol Znaenje

upravljanje podaci na buenoj
obrada,
jedinica obrade
K redosledom
obrade spolja
traci, jedinica za
buenu traku
podaci, opte podaci na memoriji
jedinica nosioca takoe sa direktnim
runa obrada, pristupom, jedinica
podataka, opte
mesto obrade nosioca podataka
podaci, koii treba
malnski da se podaci u centralnoj
obrade, jedinica
nosioca podataka memoriji. Centralna
grananje (ravanje),
memorija________
jedinica za izbor podaci, koji treba
runo da se obrade, runo, optiki ili aku-
t manuelno odlaganje stiki ulazni podaci.
ogranienje (npr. kartoteka. arhiva) Jedinica za uno-
petlji, enje podataka.
podaci na pisanoj ispravi
poetak (npr. na dokumentima, veza (spoj), redo-
mikrofilmovimal, sled obrade,
jedinica za unoenje/
izdavanje poda'.aka mogunost pristupa
kraj
podaci na memoriji veza (spoj) ka (prema)
samo sa sekven- prenosu podataka, pu-
cijalnim pristupom; tanja prenosa podataka
sinhronizacija jedinica nosioca
paralelnih podataka_________ granino mesto
obrada mainski proizvedeni
optiki ili akustiki
CD (prema okolini)
npr.: poetak, kraj
>
| [''s. skok sa/bez podaci, jedinica za
spojno mesto
vraanja izdavanje podataka O
podaci na kartici (npr. poboljavanje
prekid neke buena kartica, mag- < r
druge obrade netska kartica), jedi- napomena
nica za buene kartice
280
ema odvijanja programa, strukturni dijagram
ema odvijanja Nasi-najdermanov ema odvijanja Nasi-najdermanov
programa po strukturni dijagram programa po strukturni dijagram
DIN 66001 DIN 66261 DIN 66001 DIN 66261
O brada (opte, strukturni blok, osnovni blok) Ponavljanje (odozgo upravljana petlja)
kratki opisi zadataka

nazivi potprograma
uputstvo, komande za programski jezik
Redosled (sekvenca)
Tokovi programskih petlji

Upit uslova vri se pre izvrenja obrade a.
npr
komande Ukoliko uslov jo uvek nije ispunjen
pri prvom upitu, nee uslediti izvrenje
obrade a (VVHILE-petlja)
Ponavljanje (odozgo upravljana petlja)

Nizanje vie instrukcija, komandi jedna do druge
Nabrajanje vie zadataka, koji treba da se
obrade jedan za drugim
Uslovljeno grananje ponavljanje a
ponavljanje.
dok vai uslov
Tokovi programskih petlji

Izbor jedne od dve mogue obrade na Upit uslova nakon izvrenja obrade a
osnovu logine odluke. (REPEAT ili UNTIL-petlja)
Ukoliko je na upit odgovoreno sa da, Programska petlja sa prekidom
onda sledi obrada a, u protivnom obrada b.
Ovo grananje se oznaava kao upit IF
(ako je uslov ispunjen) THEN (onda obrada a)
ELSE (inae obrada b).
Upit sluaja, razlikovanje sluaja
Izbor jedne mogunosti od vie zadatih Tokovi obrade

(propisnih) veliina (Case-Block) Uslov (uslov za prekid) se ispituje u toku
obrade (CYCLE-petlja)
281
Kodovi
Kodovi dozvoljavaju pretvaranje simbola jednog Primer: prikaz decimalnog broja 365
kompleta znakova u drugi komplet znakova prema u tetradnom / | \
odreenom pravilu BCD-kodu 0011 0110 0101
Aiken-kodu 0011 1100 1011
Tetradni kodovi
Kodna re se sastoji od etiri bita (jedne tetrade) Viekorani tetradni kodovi
Kodiraju se decimalni brojevi 1 ... 9. Kod prelaza sa jedne kodne rei na sledeu
est kodnih rei za decimalne brojeve 10 ... 15 menjaju se vie binarnih mesta.
(pseudo-tetrade) se obino ne koristi. BCD-kod, Binary-Coded Decimals
Izuzetak: npr. Aiken-kod. (binarno kodirani decimalni sistem);
Jednokorani tetradni kodovi odgovara dualnim brojevima 0....9;
Pri prelazu sa jedne kodne rei na sledeu pogodno za sabiranje.
menja se samo jedno binarno mesto. Aiken-kod: koristi prvih pet tetrada i
Primena kod analogno-digitalnih pretvaraa pseudo-tetrade. Pogodno za
(npr. kod ugaonih koder-dekodera) sabiranje i oduzimanje.
Jednokorani tetradni kodovi Viekorani tetradni kodovi

Decimalni broj Obrajenov kod Grejov kod BCD-kod Aiken-kod Ekces-3-kod
0 000 1 0 00 0 0000 00 00 0 0 11
1 0 0 11 0 00 1 000 1 000 1 0 10 0
2 0 0 10 0 0 11 0 0 10 0 0 10 0 10 1
3 0 110 0 0 10 0 0 11 0 0 11 0 110
4 0 100 0 110 0 100 0 100 0 111
5 1100 0 111 0 101 1 0 11 1000
6 1110 0 10 1 0 110 1100 100 1
7 1 0 10 0 100 0 111 110 1 10 10
8 1 0 11 1100 1 0 00 1110 1 0 11
9 100 1 110 1 10 0 1 1111 110 0
Vrednost 84 2 1 2 42 1
Mesto 4 32 1 432 1 432 1 432 1 4 32 1
Viemesni kodovi
Kod 1 od 10: mogue je raspoznavanje greaka.
Za prikaz kodne rei koristi se vie od etiri mesta. Haminaov kod: trokorani kod. moe se
Kod 2 od 5: po kodnoj rei su dva od pet mesta raspoznati greka.
zauzeti sa 1 (uravnoteeni kod), mogue je Libo-Kregov kod: jednokorani kod
raspoznavanje greaka. Bikvinerov kod : kod 2 od 7, moe se
raspoznati greka.
Decimalni broj Obrajenov kod Grejov kod BCD-kod Aiken-kod Ekces-3-kod
0 00 0 1 1 0000000001 0000000 00000 1000001
1 00101 0000000010 0000111 0000 1 1000010
2 00110 0000000100 0011001 00 0 1 1 1 000 1 0 0
3 0 1001 0000001000 0011110 00111 1001000
4 0 1 0 10 0000010000 0101010 0 1111 1010000
5 0 1100 0000100000 0101101 11111 0100001
6 1 000 1 0001000000 0110011 11110 0100010
7 10010 0010000000 0110100 1110 0 0100100
8 10 1 0 0 0100000000 1001011 11000 0101000
9 11000 1000000000 1001100 10000 0110000
Mesto 5432 1 9876543210 7654321 5432 1 6543210
ASCIi kod (vidi i sledeu stranicu)

American Standard Code for Information-lnterchange Mogui su simboli specifini za posmatranu zemlju.
(standardni kod za razmenu podataka) Ispitni bit: kod svake kodne rei se broj mesta
Alfanumeriki 7-bitni kod sa 128 znakova i dopunjuje sa vrednou 1, na paran broj
dodatnim ispitnim bitom. (even parity, e.p.) ili na neparan broj (odd parity, o.p.).
Sadri znake za upravljake komande: Dopunjeni broj odgovara vrednosti ispitnog bita.
TC:prenosni upravljaki znak (Transmission Control) Ispitni bit se esto koristi za raunsko interno
FE:upravljaki znak formata (Format-Effectors) proirenje kompleta znakova na ukupno
IS.informacijski rastavni znak (Information-Separators) 256 znakova i simbola.
DC.upravljaki znak aparata (Device-Control)
ostali upravljaki znaci
282
ASCII kod ISO 646. ISO/IEC 646; DIN 66003
\ kolona
00 01 02 03 04 05 06 07
red
0 'O 20 30 40 50 % 60 ~u
NUL D DLE 16 SP 32 0 4fl @ 64 P ftn 96 P 1?
00
PC00 0000 000 P001 0000 020 P010 0000 040 P011 0000 06C P101 0000 100 P101 0000 20
1 P110 0000 140 P111 0000
01 11 21 31 41 51 61
SOH 1 DCi - ! 33 1 49 A 65 Q 81 a 97 q r3
01 141
PCOO0001 001 P001 0001 02 P0001 41 PC11 0001 061 P100 0001 109 P101 0001 120 P110 0001 P111 000* 16-
02 12 22 32 42 52 62
STX 2 dc2 18 34 2 5C B 66 R 82 b 98 r '4
02
POOO0010 002 P001 0010 022 P010 0010 042 P011 0010 062 P100 0010 10? P101 0010 *22 P110 0010 142 P111 0010 '
03 13 23 33 43 53 63 73
03
ETX 3 dc3 19 # 35 3 5i c 67 S 83 c 99 s "5
POOO0011 OC3 P001 0011 023 P010011 043 POll 001 063 P100 0011 103 P101 0011 123 P101 0011 143 P111 0011 163
04 14 24 34 44 54 64 ~4
EOT 4 dc4 20 $ 36 4 52 D 68 T d *00 t
04 __!
P000 0100 004 P001 0100 024 P0100100 044 P011 0100 064 P100 0100 104 P101 0100 124 P1100100 144 P111 0100 164
Ob 16 25 35 45 55 65 _75
ENQ 5 NAK 21 % 37 5 53 E 69 U 85 e i u l -
05
P000 0101 006 P001 0101 025 P010 0101 045 P011 010 065 P100 0101 05 P101 0101 125 P1100101 145 P111 0101 'bb
06 <6 26 36 46 56 66 76
ACK 6 SYN 22 & 38 6 54 F 70 V 8 f 102 V 1'8
06
P000 0110 006 P001 0110 026 P0100110 046 poh ono 106 P100 0110 106 P101 0110 126 P110 0110 >46 P111 ono 166
07 17 27 37 47 57 67 7
BEL 7 ETB 23 > 39 7 55 G 71 w 87 g 03 w H9
07
P000 0111 007 pooi om 027 P0100111 047 P011 0111 067 P100 0111 107 P01 0111 27
1 P1100111 147 P111 0111 16'
08 '8 28 38 40 58 68
BS CAN 24 ( 40 8 56 H 72 X 88 h 104 X 120
08
PCOO 1000 018 P001 1000 C 3C P010 1000 050 P011 1000 070 P100 1000 110 P101 1000 130 P110 1000 150 P111 1000 'Q
09 19 29 39 49 59 f.9 79
HT 9 EM 25 ) 41 9 1 Y i 105 y '?
09 i>7._ 73 9?
POOO 1001 on P001 1001 031 P010 1001 05' P011 1001 071 P'OO 1001 111 P101 1001 31 PHO 1001 151 P,11 1001 !7i
OA 1A ?A 3A 4A 5A 6A A
10
LF 10 SUB 26

S2 : se J 7- z 00 i 106 z 122
POOO 1010 012 POOi 1010 032 P010 1010 052 P011 1010 0"2 P100 1310 11? P101 1010 32 P110 1010 152 P111 1010 172
OB 1B 2B 3B 4B 5B 6B 'B
VT H ESC 27 4- 43 ; 59 K 75 [ 91 k 107 { 123
11
PCOO1011 0*3 P001 1011 033 P010 1011 053 P011 1011 073 P100 1311 113 P101 10 1 133 P110 1011 *53 P111 1011 1-i
OC 1C 2C 3C 4C 5C 6C 1 7C
FF 12 FS 26 f < 60 L 76 \ 1 1
12 44 9? _LQ_
POOO 1100 014 P001 1100 034 P010 1100 054 P011 1100 074 P OO1100 id P101 1100 '34 PllO 1100 '54 P 11 1100 174
OTT iD 2b 30 4D 50 60
CR 13 GS 29
45 = 61 M 77 ] m }
13 ?? 109
PCOO1101 05 P001 '101 035 1P010 1101 :ss P011 1101 C75 P100 1101 115 P101 110 135 pnQ noi 55 P111 1101 175
OE 1E 2E 3E 4E A 5E 6E 't
SO 14 RS 30 46 > 62 N 78 n 110
14 94 '26
POOO 1110 016 P001 1110 036 P010 1110 056 P011 1110 076 P100 1110 M6 P101 1110 136 P110 nio 156 P111 1110 76
OF 1P ?F V 4* 5F 6F 7F
Sl US / ? 0 0 111 DEL 12?
15 15 3 47 63 79
_
95
PCOO1111 0*7 P001 1111 03' P010 1111 D57 P011 1111 077 P100 1111 1-7 P101 nn 137 P110 1111 157 pi 11 iin 177
O b ja n je n je ASCII i | heksadecimalna vrednost P ispitni bit (P=0 ili P=1 mora biti utvreno;
znaci DLE jgj decimalna vrednost vidi DIN 66022).
binarna pooi oooo" pgp - oktalna vrednost
vrednost _ (Least Significant bit; bit niske vrednosti)
L MSB (Most Significant bit; bit visoke vrednosti)
Znaenje Vrsta Znaenje

Vrsta Naredba
Naredba naredbe naredbe engleski
engleski srpski srpski
NUL NULL nula, nita Sl SHIFT IN znak povratnog spajanja

SOH TC START OF HEADING poetak linije uvoda DLE TC DATALINE ESCAPE prespajanje prenosa
STX TC START OF TEXT znak poetka teksta podataka
ETX TC ENDOF TEXT znak kraja teksta DC DC DEVICE CONTROL 1 4 upravljaki znak
TC END OF kraj prenosa 1.. 4 ureaja 1...4
EOT
NAK TC NEGATIVE negativni povratm signal
TRANSMISSION
ACKNOWLEDGE
ENQ TC ENQUIRY poziv za prenos SYN TC SYNCHRONOUS IDLE sinhromzacija
podataka ETB TC ENDOF kraj prenosnog bloka
ACK TC ACKNOWLEDGE pozitivni povratm signal TRANSMISSION BLOCK
BEL - BELL znak zvona CAN - CANCEL ne vai
BS FE BACKSPACE povratni korak EM - ENDOF MEDIUM kraj zapisivanja
HT FE HORIZONTAL honzontalni tabulator SUB - SUBSTITUTE substitucija
TABULATION ESC - ESCAPE prespajanje
LF FE LINE FEED pomak reda (linije) FS IS FILE SEPARATOR znak razdvajanja

VT FE VERTICAL vertikalm tabulator glavne grupe
TABULATION GS IS GROUP SEPARATOR znak razdvajanja grupe
RS IS RECORD SEPARATOR znak razdvajanja
FF FE FORM FEED pomak formulara
podgrupe
CR FE CARRIAGE povrat kolica znak razdvajanja
US IS UNIT SEPARATOR
RETURN dela grupe
SO - SHIFT OUT znak trajnog SP _ SPACE znak razmaka
prespajanja DEL - DELETE brisanje
283
Pojmovi iz oblasti mikrokompjuterske tehnike
Pojam Znaenje Pojam Znaenje
acknowledge: carry.
ACK potvrdno javljanje za oznaavanje Nosilac jedan ili vie bitova, koji se stavljaju u
korektnog prijema podataka zavisnosti od vrste aritmetike operacije
Sabirni adder spoj koji povezuje binarne
mehanizam informacije u sume (i prenos) Common Business Oriented Language:
COBOL v i i programski jezik
address: brojani izraz za obeleavanje

Adresa memorijske lokacije code: jednoznana pravila za nain
Kod predstavljanja podataka
Registar address register: registar za compiler prevodilaki program
adresa memorisanje adresa Kompajler za programski jezik
accumulator: registar za memorisanje Central Processor Unit: centralna

Akumulator operanada i rezultata (pridodato ALU) procesorska jedinica, sastoji se od
CPU aritmetiko-logike jedinice sa specijalnim
registrima i komandnom jedinicom
anthmetic logic unit: (procesorom), izvodi aritmetike operacije,
ALU aritmetiko logika jedimca, upravlja tokom naredbi,
vri aritmetika i logika povezivanja proizvodi taktne signale, itd.
American National Standard Code
for Information Interchange data. opti pojam za naredbe i operande,
normirani 7-bitni kod (8 bita eventualno Podaci koji se obrauju u jednom DVA; informacije,
ASC II koje se unose u DVA, obrauju ili izdaju.
za ispitivanje pariteta), koji se upotrebljava
za razmenu informacija izmedu
sistema za obradu podataka Ispravljanje debug. otkrivanje. lokalizovanje i otklanjanje
programske greaka; program debug program za
assembler. 1 mainski orijentisan greke ispitivanje i spoznaju greaka
Asembler programski jezik.
2 prevodilaki program za pretvaranje Dekoder decoder: modul pretvaraa
jezika pretvaraa u mainski jezik
duplex: dupleks-pogon: istovremeni
Dupleks prenos u oba pravca
Beginners All-purpose Symbolic Instruction
BASIC Code: problemski orijentisan programski Realno vreme real time realno vreme obrade podataka
jezik za konverzacijski nain rada
Editor editor: kompjuterski program, sa kojim se
preko ureaja za unos podataka mogu me-
baud: jedinica za brzinu prenosa podataka, njati znaci (oznake) u okviru bloka podataka
Baud 1 bit/s = 1 bau
Emulacija emulate: funkcionalno podravanje
bmary coded decimal: binami kod za prikaz jednog sistema.
BCD-Code decimalnih brojeva u grupama od 4 bita.
Greka error: greka
instruction najmanja funkcionalna FIFO-

memorija FIFO-memorija
Naredba jedinica programa, mainske instrukcije:
sastoji se npr od operacionog dela,
adresnog dela, operanada. flag: indikator, znak, kojim se signalizira
Indikator
nastupanje uslova, npr. kraj rei
instruction register
Registar
registar, koji memorie naredbe
za naredbe
za izvoenje format: raspored adresa, naredbi, podataka
Format
operating system: osnovna oprema
na softveru za rad DVA, npr. programi Formula Translating System:
za upravljanje odvijanjem programa, FORTRAN vii programski jezik
Operativni
sistem prevodilaki programi, korisniki
programi (traenje greke, upravljanje
unoenjem/izdavanjem hardware: deo DVA, koji se odvija nezavisno
Hardver od programiranja i koji je fiksno oien.
podataka, sortiranje itd.)
block: obuhvatanje proizvoljnog broja bitova Heksadeci- hexadecimal code: brojani sistem sa bazom
Blok
ili rei, koji slede jedno za drugim malni kod 16, osnovna oznaka 0 do 9 i A do F (0... 15)
bus: jedan ili vie vodova za prenos indexing: metoda modifikacije adresa
podataka (npr. adresni bus, bus za prenos Indeksiranje
Bus pomou indeksnog registra
podataka, kontrolni bus)
byte: kombinacija vie bitova, 8 bitova i interpreter: program,

Bajt Interpretator
evtl 1 ispitni bit koji vri instrukcije, interpretira
284
Pojm ovi iz oblasti m ikrokom pjuterske tehnike
Pojam Znaenje Pojam Znaenje
mterface zajedniki mterfejs. npr problemski orijentisan programski jezik za

Intertejs komponente hardvera za povezivanje PL/1 reavanje komercijalmh i
drugog ureaja tehniko-naunih zadataka
interrupt prekid programa. kasnije se moe programm: niz instrukcija

Prekid Program
nastaviti informacija bez gubitaka programskog jezika
channel standardizovana veza izmeu Izvorni source programm program.

Kanal program koji je pisan u izvornom jeziku
centralne jedinice i perifernih ureaja
source language jezik. iz kojeg se

macro instruction: naredba. koja se pri Izvorni jezik
prevodi instrukcija
Makronaredba prevoenju u mamski jezik pretvara
u vie naredbi
processor funkcionalna jedimca centralne
Procesor jedmice. obuhvata artimetiko-logiku
machine instruction jezik. sa kojim jedinicu i upravljaku jedinicu
Mainski jezik
raunar direktno radi
arithmetic logic unit: deo centralne jedmice.
Aritmetiko-
micro computer integnsani sistem. koji vri aritmetike i logike operacije.
logika
koji vri funkcije kompjutera. sastoji se od: sadri opte ili specijalne registre
Mikrokom- jedinica
centralne jedinice. programske memorije. (npr akumulator)
pjuter
memorije podataka. jedinica za unos
i izdavanje podataka redundancy korienje vie modula
Redundanca (sklopova) iste vrste za odreenu funkciju.
micro instruction kodirani pnkaz upravlja- korienje dodalnog bita u kodu
Mikronaredba
ke mformacije za centralnu jedinicu
Registar register memorija
microprocessor centralna jedinica
Mikroprocesor Heksadeci- hexadezimalsystem heksadecimalm sistem
(CPU) mikrokompjutera
malni sistem
modulator-demodulator ureaj. koji FIFO oitava memorisane podatke

Modem Silo
modulira i demodulira signale po metodi first-in/first-out"
memorija (prvo unutra/prvo napolje)
Multiplekser multiplex: istovremeno prenoenje vie

signala na jednom kanalu software svi postojei programi
Softver za jedan raunar
object code rezultat kompilatora ili
Ciljnl kod
asemblera. izvrni mainski kod
Memorija storage deo u kome se uvaju podaci
off-line: indirektna veza izmedju DVAi
Nezavistan perifemih ureaja (sakupljanje podataka. stack memorijska oblast. koja sadri
rad unoenje. izdavanje podataka itd.) Stek zbimu listu i zadnja upisana
informacija se oitava kao prva
Rad pod on-line direktna veza izmedju
neposrednorr DVA i perifemih ureaja stack po'nter: registar. u kome su
kontrolom Stek pointer
memorisane adrese steka
operation vrednost ili informacija, koja se Upravljaka control: deo centralne jedinice, koji
radi izvrenja naredbe mora uzeti iz jedinica upravlja tokom naredbi (transport podataka)
Operand
memonje na osnovu adrese. koja je
sddrana u registru ili u naredbi
symbol oznaka. koja se koristi za
Simbol prikazivanje pojma (adrese)
Operacija operation: naredba
Operacioni terminal: sistem, u koji se podaci

operation code: kod naredbe Terminal
kod mogu ili uneti ili izdati.
panty bit: ispitni bit. koji se pnlae polju

Paritetni bit Umted States of Amenca Standard Code
binamih brojki. na taj nam je poprena
U S A S C II for Information Interchange: ameriki
suma svih brojki pama ili nepama
standardizovani kod za razmenu informacija
parity check: ispitivanje ukupnog Re word redosled bitova ili oznaka fiksne duine
P ro v e ra broja binamih odiuka na pame
pariteta ili nepame, prikazuje se greka u C e n tra ln a
podacima. a ne mesto central processing unit: CPU
je d in lc a
access time: p>eriod izmeu slanja zahteva

Programm Evoluation and Review V re m e
PERT za informacijom i prijema te mformacije
Technigue: tehnika mrenih dijagrama p iie tu p a
M ik ro p ro c e s o r
8-bitni m ikroprocesor 8085
a>
M P iJ 8 8 0 8 5
1 * X C LK
2 * X 2 H LO A
39 HOl D IN T A
10 IN T R so
9 R ST55
3V
V
8 R S16 5 HD
7 ------ > R S T '5 W R
6 TRAP 10 V
35
V
REA0Y M V
3 6 -C R F S IN ALE
RESOUT
h r
1 2 ^
0 -21
13 -2 2
14 [A D ^ V <
15
16
'8
1 9 -** ,1 5
5 S ID SO D
znak za
ukljuivanje/
iskljuivanje
Signal Znaenje, funkcija

A8 ... A15 Adresni bus, adresni bajt visoke vrednosti za adresu memorije
ADO ... AD7 Adresni bus, adresni bajt niske vrednosti za vreme prvog taktnog ciklusa
Bus za prenos podataka, za vreme drugog i treeg taktnog ciklusa
ALE Putem Adress-Latch-Enable signala ALE = 1 se prikazuje da na adresni bus/bus za prenos
podataka AD7 ... ADO nalee adresni bajt niske vrednosti. Signal slui i kao signal
sinhronizatora za spoljno memorisanje adresnog bajta niske vrednosti.
SO i S1 Statusna informacija: stop: SO = 0, S1 = 0, pisanje: S0 = 1, S1 = 0, oitavanje: S0 = 0,
S1 = 1, poziv oprearcionog koda: S0 = 1, S1 = 1.
RESET IN Sa 0-signalom se mikroprocesor stavlja u osnovno stanje.
RESET OUT Sa 1-signalom mikroprocesor javlja da se upravo resetuje.
X1, X2 Prikljuci za jedan kvarc (1 ... 6 MHz) ili spoljni takt (X1).
CLK Taktni izlaz korien kao sistemski takt, fc lk = fbuanz/2
IO/M Izlazni signal daje obavetenje, da li se operacija ojtavanja/ispisivanja vri preko ureaja
za unos i izdavanje podataka ili preko memorije. I0/M = 1:10 transfer podataka,
I0/M = 0 : MEMORY prenos podataka u memoriji
INTA Potvrdni signal za zahtev za prekidom; INTA=0: Prihvatanje prekida.
TRAP Ulaz sa prekidima sa najveim prioritetom.

INTR Opti prekidni ulaz najnieg prioriteta.
RST5.5 RESTART INTERRUPT: maskirni prekidni ulazi, ija se restart adresa
RST6.5 automatski generie. Maskiranje se vri sa SIM-komandama. RST7.5 ima najvii,
RST7.5 a RST5.5 najmanji prioritet.
HOLD Pomou HOLD = 1 se adresni vodovi, vodovi za prenos adresnih podataka, prikljuci RD,
WR i IO/M mogu se spajati sa velikom omskom otpornou.
HLDA Izravnanje HLDA = 1 : AD0 ... AD7, A8 ... A15, WR i IO/M velike otpornosti
READY Sa READY = 0 memorija i E/A-moduli mogu da ekaju mikroprocesor.
RD Signal za oitavanje: kod komande za oitavanje ili IN-komande^RD = 0.
WR Signal za pisanje: kod komande za pisanje ili OUT-komande, WR = 0.
SID Serijski ulaz podataka: putem RIM-komande sesusedni bit puni u akumulator.
SOD Serijski izlaz podataka: putem SIM-komande moe se postaviti na 0 ili 1.
Vcc Napajanje naponom + 5 V, max. 170 mA
VSs (GND) masa, 0 V
286
Lista kom andi za 8-bitni m ikro proceso r 8085
Mnemonika Binarni kod Bajtovi Taktovi Funkcija naredbe
Transferna naredba: registar - * registar
MOV r 1, r2 01dd dsss 1 4 Punjenje registra r, sadrajem registra r2; r1( r2 = A.B.C.D.E.H.L
Transferna naredba: memorija, periferija - registar
MOV n, m 01dd d110 1 4 Punjenje registra r, sadrajem memorijskog bajta, koji je

adresiran putem registarskog para (H, L) r-i = A,B,C,D,E,H,L
LDA adr 0011 1010 3 13 Akumulator puniti sadrajem adrese adr.
IN nr 1101 1011 2 10 Akumulator se puni sadrajem ulaznog kanala (nr < 255)
Transferna naredba: konstanta -* registar
LXI rp, adr OOrr 0001 3 10 Punjenje registarskog para rp vrednou adr:rp = B, D, H, SP
Transferna naredba: registar -* jezik, periferija
MOV M, r, 0111 Osss 1 7 Sadraj registra n memorisati na memorijsko mesto, koje je
adresirano preko sadraja registarskog para (H,L).
STA adr 0011 1010 3 13 Sadraj akumulatora memorisati ispod adrese adr.
OUT nr 1101 1011 2 10 Sadraj akumulatora se predaje na izlazni kanal (nr < 255)
Transferna naredba: konstanta -* registarska memorija
Punjenje registra ri sa konstantom (konst. < 255),
MVI ri konst OOdd d110 2 7 n =A, B, C, D, E, H, L
Aritmetike operacije
INR r1 OOdd d100 1 4 Sadraju registra n dodaje se 1; n = A, B, C, D, E, H, L
INR M 0011 0100 1 10 Sadraju bajta adresiranog putem
registarskog para (H,L) dodaje se 1.
INX rp OOrr 0011 1 6 Sadraj registarskog para rp se poveava za 1: rp=B,D,H,SP
ADD r1 1000 Osss 1. 4 Registar n se dodaje sadraju akumulatora; n = A,B,C,D,E,H,L

ADD M 1000 0110 1 7 Sadraj memorijskog bajta, koji je adresiran putem sadraja
registarskog para (H, L), se dodaje sadraju akumulatora
ADI konst 1100 0110 2 7 Konstanta (< 255) se dodaje sadraju akumulatora
ADC r1 1000 1sss 1 4 Sadraj registra r, i sadraj carry-bita se dodaju

sadraju akumulatora; n = A, B, C, D, E, H, L
ADC M 1000 1110 1 7 Sadraj memorijskog bajta koji je adresiran putem
sadraja registarskog para (H, L) i sadraj carry-bita se dodaju
sadraju akumulatora. Sadraju akumulatora se dodaju
ACI konst 1100 1110 2 7 konstanta (< 255) i carry-bit
DAD rp OOrr 1001 1 10 Sadraj registarskog para rp i sadraj registarskog para (H, L)
se sabiraju. Rezultat u (H, L); rp = B, D, H, SP
DCR n OOdd d101 1 4 Od sadraja registra r, oduzima se 1; r, = A, B, C, D, E, H, L

DCR M 0011 0101 1 0 Od sadraja bajta, adresiranog putem
registarskog para (H, L), oduzima se 1.
DCX rp OOrr 1011 1 6 Sadraj registarskog para rp se umanjuje za 1; rp = B,D,H,SP
SUB n 1001 Osss 1 4 Sadraj registra n se ouzima od sadraja akumulatora;

r, =A, B, C, D, E, H, L.
SUB M 1001 0110 1 7 Sadraj memorijskog bajta, koji je adresiran putem sadraja
registarskog para (H, L), se oduzima od akumulatora
SBB r. 1001 1sss 1 4 r, = A, B, C, D, E, H, L; sadraj registra r, i sadraj carry-bita
se oduzimaju od sadraja akumulatora.
SBB M 1001 1110 1 7 Sadraj memorijskog bajta, koji je adresiran putem registarskog
para (H, L), i carry-bita se oduzimaju od akumulatora.
ADI konst 1100 0110 2 7 Konstanta (< 255) se dodaje sadraju akumulatora.
ACI konst 1100 1110 2 7 Sadraju akumulatora se dodaje konstanta < 255 i carry-bit.
SUI konst 1101 0110 2 7 Konstanta < 255 se oduzima od sadraja akumulatora.
SBI konst 1101 1110 2 7 Konstanta < 255 i carry-bit se oduzimaju od sadraja akumulator
DAA 0010 0111 1 4 Sadraj akumulatora se pretvara u dvocifreni BCD-broj
(binarno kodirani decimalni broj).
287
Lista ko m an di za 8-bitni m ik ro p ro c e s o r 8085
Mnemonika Binarni kod Bajtovi Taktovi Funkcija naredbe
Logike operacije
CMA 0010 1111 1 4 Sadraj akumulatora se negira
ANA n 1010 Osss 1 4 rl =A, B, C, D, E, H, L; sadraj akumulatora i saraj registra
r1 se povezuju l-vezom.
ANI konst 1110 0110 2 7 Sadraj akumulatora se sa konst < 255 povezuje l-vezom.
ORA n 1011 Osss 1 4 r1 = A, B, C, D, E, H, L; sadraj akumulatora i sadraj
registra r1 se povezuju ILI-vezom.
ORAM 1011 0110 1 7 Sadraj bajtova adresiranih preko registarskog para (H,L) se
sa sadrajem akumulatora povezuje ILI-vezom.
ORI konst 1111 0110 2 7 Sadraj akumulatora se sa konst < 255 povezuje ILI-vezom
XRA n 1010 1sss 1 4 r1 = A, B, C, D. E, H, L; sadraj akumulatora se sa sadrajem
registra r1 povezuje ekskluzivnom ILI-vezom.
XRA M 1010 1110 1 7 Bajt, adresiran preko registarskog para (H,L) se sa sadrajem
akumulatora povezuje ekskluzivnom ILI-vezom.
XRI konst 1110 1110 2 7 Sadraj akumulatora se sa konst < 255 povezuje
ekskluzivnom ILI-vezom.
CMPn 1011 1sss 1 4 r1 = A, B, C, D, E, H, L; sadraj akumulatora se uporeuje
sa sadrajem registra r1.
CMP M 1011 1110 1 7 Sadraj akumulatora se uporeuje sa sadrajem bajta,
adresiranim putem registarskog para (H,L).
CPI konst 1111 1110 2 7 Sadraj akumulatora se uporeuje sa konst < 255.
Komande za skok
Neuslovljeni skokovi
PCHL 1110 1001 1 6 Program se nastavlja na adresi. koja je u registarskom paru
JMPadr 1100 0011 3 10 (H, L), program se nastavlja na adresi adr.
Uslovtjeni skokovi
JC adr 1101 1010 3 7/10 Pri Carry-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
JNC adr 1101 0010 3 7/10 Pri Carry-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
JZ adr 1100 1010 3 7/10 Pri Zero-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
JNZ adr 1100 0010 3 7/10 Pri Zero-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
JM adr 1111 1010 3 7/10 Pri Sign-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
JP adr 1111 0010 3 7/10 Pri Sign-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
JPE adr 1110 1010 3 7/10 Pri Parity-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
JPO adr 1110 0010 3 7/10 Pri Parity-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
Obrada potprograma
Pozivi programa
CALL adr 1100 1101 3 18 Program se nastavlja kod adrese
CC adr 1101 1100 3 9/18 Pri Carry-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
CNC adr 1101 0100 3 9/18 Pri Carry-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
CZ adr 1100 1100 3 9/18 Pri Zero-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
CNZ adr 1100 0100 3 9/18 Pri Zero-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
CM adr 1111 1100 3 9/18 Pri Sign-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
CP adr 1111 0100 3 9/18 Pri Sign-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
CPE adr 1110 1100 3 9/18 Pri Parity-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
CPO adr 1110 0100 3 9/18 Pri Parity-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
Komande za povratni skok
RET 1100 1001 1 10 Program se nastavlja na adresi, koja je u rei,
adresiranoj preko stek pointera
RC 1101 1000 1 6/12 Pri Carry-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RNC 1101 0000 1 6/12 Pri Carry-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RZ 1100 1000 1 6/12 Pri Zero-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RNZ 1100 0000 1 6/12 Pri Zero-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RM 1111 1000 1 6/12 Pri Sign-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RP 1111 0000 1 6/12 Pri Sign-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RPE 1110 1000 1 6/12 Pri Parity-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RPO 1110 0000 1 6/12 Pri Parity-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
288
Lista ko m an di za 8-bitni m ik ro p ro c e s o r 8085
Objanjenja u vezi binarnog koda
ddd: ciljni registar ddd/sss: 000 = registar B rp: 00 = B/C
rp: registarski par 001 = registar C 01 = D/E
sss: izvorni registar 010 = registar D 1 0 S H /L
011 = registar E 11 = Stek pointer
100 = registar H
101 = registar L
110 = memorija (M)
111 = akumulator
P o lu p ro v o d n ika m em o rija
Tip memorije Brisanje Programiranje Sadraj me-
morije pri
iskljuenju
RAM Random Access Memory, memorija sa slobod-
nim pristupima, ispisujue/oitavajua memorija
statiki: bez osveavanja sadraja memorije elektrino elektrino nepostojan
dinamiki: sa osveavanjem sadraja memorije
MOS-tehnika: radna i programska memorija u
mikroraunarima. Upotreba sa
akumulatorski buferovanim
osiguravanjem podataka
bipolarna tehnika: brza radna memorija
u veim sistemima.
ROM Read Only Memory: memorija, koja se moe maske
samo oitati, nepromenljiva (stalna) memorija pri izradi
nije
PROM Programmable ROM, programabilna mogue sagorevanje
nepromenljiva (stalna) memorija gate-prikljuka
EPROM Erasable PROM, programabilna nepromenljiva me- ultra violet-
morija, memorija sa mogunou ponitenja sadraja no svetlo
elektrino
EEPROM Electrically Erasable PROM, elektriki izbrisiva elektrino od strane postojan
nepromenljiva memorija proizvoaa
REPROM Reprogrammable ROM, reprogramabilni ROM ultra violet-
(nepromenljiva memorija) no svetlo
EEROM Electrically Erasable ROM, elektriki izbrisivi ROM
(nepromenljiva memorija) elektrino
elektrino od strane
EAROM Electrically Alterable ROM, programabilna nepromen- korisnika
Ijiva memorija, iji se sadraj menja elektrinim putem __________ :
Podaci iz memorije (primeri)
Oznaka Ispisujua/oitavajua memorija Nepromenljiva (stalna) memorija
(S)RAM (D)RAM ROM, EPROM EEPROM
(statiki) (dinamiki) PROM
RAM RAM
Organizacija memorije 8 k x 8 Bit 8 k x 8 Bit 32 k x 8 Bit 8 k x 8 Bit 8 k x 8 Bit
Vreme ciklusa u ns
za pristup oitavanju min. 100 min. 220 min. 230 max. 150 min. 250
za pristup ispisivanju min. 100 min. 220 min. 230 min. 250
Trajanje impulsa ispis. u ns min. 70 min. 35 - - min. 150
Vreme pristupa u ns
za pristup oitavanju max. 100 max. 120 max. 150 max. 150 max 250
Potrebna snaga u mW
pri aktivnom stanju 440 330 39 500 550
u stand-by-poziciji 55 5,5 0.11 130 225
(neaktivno stanje)
Vreme pristupa: vreme izmeu prikljuenja adrese i propisnog stajanja podataka na izlazu.
Vreme ciklusa: potrebno vreme izmeu dva pristupa memoriji, koji slede jedna za drugim.
289
Pojmovi i formule za prenos podataka iso 2382-9 . i s o / i e c d is 2382-9, d i n 44302
Funkcionalna podela instalacije terminala za prenos podataka
Instalacija terminala za prenos podataka

*4 -------------------------------------------------------- i ------------ -----------------------------------------------------------
I
Terminal, DEE I Ureaj za prenos podataka, DUE
(d a ta te rm in a l e q u ip m e n t, D T E ) i (d a ta c irc u it-te rm in a tm g e q u ip m e n t, D C E )
k o m u n ik a c io n a je d in ic a p re tv a ra s tru k tu re s ig n a la
je d in ic a za u la z p o d a ta k a p re k id a k a je d in ic a v o d za
0) I
je d in ic a za iz d a v a n je p o d a ta ka | je d in ic a z a k o n tro lu g re a k a (e v tl.) p re n o s
a ritm e ti k o -lo g i k a je d in ic a 9) s in h ro n iz ira ju a je d in ic a (e v tl.)
'
k o m a n d n a je d in ic a (s v a k a je d in ic a m o e d a s e s a s to ji
c
m e m o rija - I o d : p re d a jn o g , p rije m n o g d e la i
je d in ic a za ko n tro lu g re a k a (e vtl.) I d e la sp o ja )
s in h ro n iz ira ju a je d in ic a (e vtl.) I
Sistem za prenos podataka
Brzina koraka Brzina prenosa (brzina Bodo-a)
VS = J - [ '/s) = B o d o *1* v'u = v lb n Kl =

1 Bodo = - v0 = Z vz Ib n
s
7"s : trajanje koraka [ f s ] = s
n = 2 (b in a rn i p re n o s )
Ib: lo g a rita m z a o s n o v u 2
Ig: lo g a rita m za o s n o v u 10
P r im e r i za b r z in u B o d o - a :
1) S k ra e n ic a o d B o d o , fra n c u s k i te le g ra fis ta (a s in h ro n i s e rijs k i p re n o s , V .2 4 )
Brzina znakova B o d o u b it/s z n a k o v a /s v re m e /b it u m s
i'z = 4 - Tz = Z T s 150 10 6667

lz
300 15 3333
vz = (z n a k /s e k u n d a ) 600 60 1 66 7
z
1200 120 833
Tz: tra ja n je p re n o s a je d n o g sig n a ln o g b lo ka 2 40 0 240 416
Z: broj je d in i n ih k o ra k a u je d n o m o k v iru z n a k a 4 80 0 480 208

9600 960 104
19200 1 92 0 52
P r im e r:
S ig n a ln i b lo k Stepen deiovanja (iskorienja)
, 1 b ita p o d a ta k a ^ ,
n Dat
. r - r - - r - - . l--
nu=
n s ta + n Dat + ^P a r + ^ s to
[7 7 ; 7 7 t
n Dat broj bita p o d a ta k a
s ta rtn i bit p a rite tn i b it N 2 s to p bita
r?Sta: sta rtn i bit
1 startni bit n par: p a rite tn i (k o n tro ln i) bit

7 bita podataka I
1 paritetni bit | z = 111
2 n s to : broj s to p bita
2 stop bita J
290
JUS I D6. 001; ISO 2110. ISO 4902.
S erijski in te rfejs (V.24, R S -232) ____ ISO 4903; DIN 66020 T.1
Uspostavljanje
Kratka oznaka Pravac signala
Pin
QQ
DIN
LUO
UJ LU
c c i m EIA2> DUE ->
T
br. V.24 Znaenje. opis
RS-232 66 020 DEE
5.
1 101 AA E1 Zatitno uzemljenje, Protective Ground (PG) X X
o> 7 102 BB E2 Signalno radno uzemljenje, Signal Ground (SG) X X
ISI
o
rtJ 2 103 BA D1 Predati podaci, Transmitted Data (TD) X
0 X
01 3 104 BB D2 Primljeni podaci, Received Data (RD)
4 105 CA S2 ukljuenje predajnog dela, Request to Send (RTS) X

nj spremnost za odailjanje, Clear to Send (CTS)
c 5 106 CB M2 X
O) 107 M1 radna pripravnost, Data Set Ready (DSR)
6 CC X
20 108.2 CD S1.2 krajnji ureaj spreman za rad, Data Terminal Ready (DTR) X
c dolazei poziv, Ring Indicator (Rl)
> 22 125 CE M3 X
8 109 CF M5 nivo prijemnog signala, Data Channel Received
T3 Line Signal Detector (DCD) X
21 110 CG M6 kvalitet prijema, Signal Quality Detector (SQ) X
>o 23 111 CH S4 velika brzina prenosa (izbor sa DEE),
to Data Signal Rate Selector (DTE) X
> M4 velika brzina prenosa
23 112 Cl
o. (izbor sa DUE), (DCE) X
3 11 velika predajna frekvencija, Select Transmit Frequency
126 CK S5 X
24 113 DA T1 takt prednjeg koraka ka DUE, Transmitter Signal

> Element Timing (DTE) X
o
4 15 114 DB T2 takt predajnog koraka od DUE, Transmitter Signal
ro ElementTiming (DCE) X
H 17 115 DD T4 takt prijemnog koraka od DUE, Receiver Signal
Element Timing (DCE) X
14 118 SBA HD1 povratni kanal za predajne podatke,

Secondary Transmitted Data X
16 119 SBB HD2 povratni kanal za prijemne podatke,
ro Secondary Received Data X
19 120 SCA HS2 povratni kanal za predajni deo ukljuiti,
C
Secondary Request to End X
T3 13 121 SCB HM2 povratni kanal za spremnost za odailjanje,
0 Secondary Clear to Send X
o
12 122 SCF HM5 povratni kanal za nivo prijemnog signala,
Secondary Carrier Detector X
9.10,11, ispitni napon, ispitni ureaji, neobeleeno

18,25 Reserved for Data Set Testing, unasigned
D EE: te rm in a l (npr. ra un a ra ), D UE: ureaj za p re n o s p o d a ta ka (npr. m odem )
11 C C ITT: C om ite C o n su lta tif In te m a tio na l Te leg ra fiq ue et T elefonique (M e dju n aro d ni k o m ite t za te le g ra fs k o -te le fo n s k u
slubu, koja se bavi s ta n d a rd iza cijo m pren o sa pod a ta ka
2) EIA. E lectron ic ln d u stry A sso cia tio n : U d ru e n je za sta n d a rd iz a c iju u e le ktro in du striji U S A
Lajsna sa utikaima, lajsna sa utinicama Nivo signala

Najmanji obim Naziv signala Nivo Radno stanje
p riklju a k br p riklju a k br vod za prenos - 3 V . . -1 5 V EIN (1)
za titn o u ze m lje n je podataka +3 V . . +15 V AUS (0)
a1 z2# \ p odaci z a slanje
-02 upravljaki odn. - 3 V . . -1 5 V AUS
prije m ni pod a ci
3 *- -0 3 signalni vod + 3 V . . +15 V EIN
O
O Asinhroni - (primer ,,Q)
o
ra dn o uzem ljen je signalni blok
79 - -0 7
o EW(1) pauza D0 D, P2 P3 Da P5 P6
H
' pauza
o I I
2 5 -p o lna 25-polna o l
I
l
i
lajsna sa lajsna sa o OFF (0) l
ASCII-znaci
utikaim a utinica m a o I (Q) I U l L' -2 s to p
DEE D UE
013 startni bit paritetni bit bit
291
Paralelni interfejs (Centronics)
Obeteavanje raspored) vodova za prenos podataka na tampa
Pin broj Signal Znaenje
1 STRO BE u la z p o d a ta k a . ta m p a n je . p o d a c i s u v a e i k o d L -n iv o a
2 .. . 9 D A T A 1 ... D A T A 8 s ig n a l p o d a ta k a 1 ....8 , H -n iv o
10 ACKNO VVLEDG E ta m p a je s p re m a n z a p rije m k o d L -n iv o a , s ig n a l iz v r e n ja k o m a n d e
11 BUSY ta m p a n ije s p re m a n za p rije m k o d H -n iv o a . s ig n a l e k a n ja
12 PAPER EM PTY p a p ir p ri k ra ju (s ig n a ln i v o d )
13 SELEC T H -n iv o : ta m p a u r a d n o m O N - lin e p o lo a ju
L -n iv o : ta m p a is k lju e n , o m e te n ( O F F - lin e ) ( s ig n a ln i v o d )
14 AU TO FEED XT a u to m a ts k o p o m e ra n je re d a n a k o n ta m p a n ja , O N /O F F
15 n ije u s p o ju
16 GND n iv o m a s e (lo g ik a )
17 GND z a titn o u z e m lje n je ta m p a a
18 + 5 V + 5 V s a ta m p a a . is k o ri e n je
19 ... 30 GND v o d o v i m a s e , p a ra le ln o
31 P R IM E L -n iv o : ta m p a u p o e tn o j s itu a c iji
32 ERROR ja v lja n je g re k e ta m p a a
3 3 .. . 3 6 n ije u s p o ju .
U k u p a n ra s p o re d m o e b iti d ru g a iji u p ra k s i.
Utikaka veza
Utika Amphenol (Centronics) 36-polni Utika Cannon (IBM), 25-polni
AU TO FEED
ERROR
P R IM E
SGND
Mogui tok signala pri unoenju podataka
292
PC interfejs
Paralelni interfejs
PC-prikljuak Prikljuak tampaa (IBM) Prikljuak tampaa (Centronics)
letvica sa 25-polnim utinicama letvica sa 25-polnim utinicama letvica sa 36-polmm utinicama
(Auio êe'
âuit
fieset
r5eieC- n
O a ia i 6 <
3 no
Signal Znaenje, funkcija Signal Znaenje. funkcija

S tro b e P re d a ja p o d a ta k a p o d a c i m o ra ju d a b u d u (A u to fe e d ) A u to m a ts k o p o m e ra n je re d a p re m a
v a e i ko d 0 -s ig n a la k ra ju re d a : O N /O F F
D ata 1 ...8 S ig n a l p o d a ta k a 1. 8 F a u lt J a v lja n je g re k e
A cknovvl- S ig n a l iz v r e n ja ko m a n d i ta m p a je R eset ta m p a re s e to v a ti. in ic ija liz ira ti

edge s p re m a n za p rije m pri 0 -s ig n a lu Gnd G ro u n d : 0 V
NC N o t c o n n e c te d : n ije p rik lju e n o
B usy S ig n a l e k a n ja ta m p a m je s p re m a n
za p rije m pn 1 -sig n a lu (H ig h ) +5V, is p o ru e n o sa ta m p a a
(S e le c t In) N ije o d a b ra n ta m p a
P a p e r E m p ty S ig n a l sa ta m p a a : p a p ir pri kra ju
S ig n a le u z a g ra d a m a n e k o ris te s vi ta m p a c i.
(S e le ct) O d a b ra ti ta m p a S tre lic e n a v o d e p ra v a c s ig n a la
V ideo-prikljuci
Utini Signal kod grafike kartice Utini Signal kod grafike kartice
spoj Pin Hercules CGA, EGA, spoj VGA, analogno
na PC monochrom digitalno digitalno na PC Pin Signal Pin Signal
1 OV OV OV 6 1 crveno 10 Sync. povr.
2 OV OV crveno r \ 11 2 zeleno 11 monitor-IDO
3 slobodno crveno crveno 0 0 3 plavo 12 monitor-ID1
4 slobodno zeleno zeleno o o 4 monitor-ID2 13 H -S ync
5 slobodno plavo plavo 0 0 5 slobodno 14 V.-Sync
6 intenzitet intenzitet zeleno 0o0 6 crveno povr. 15 slobodno
7 video slobodno plavo 5 7 zeleno povr.
8 H.-Sync. H.-Sync H.-Sync 10 8 plavo povr.
9 V.-Sync V.-Sync V.-Sync 9 kodiranje
CGA Colour Graphics Adapter: adapter za grafiku Adapterza video grafiku; H.-Sync.: horizontalna
u boji; EG A- Enhanced Graphics Adapter: elektron- sinhronizacija; V.-Sync. vertikalna sinhronizacija,
ska grafika kartica; VGA - Video Graphics Array: Monitor ID 0...2: monitor identifikacioni bit: 0. .2
Adapter 15-polni na 9-polni Scart-prikljuak

Raspored prikljuaka 9-polni Pin Signal Pin | Signal
a u d io 11 z e le n o
zeleno iz la z B ( a n a lo g n o
plavo s a u d io 0 .7 V s s )
m u la z B 12 s lo b o d n o
50 a u d io 13 0V
iz la z A 14 0V
crvent povr 0V 15 c rv e n o
zeleni povr 50 0V /a n a lo g n o
plavi povr S!
0
a u d io
u la z A 16
0 .7 V s s )
s ig n a l z a
sinhr. povr
m p la v o p r e s k a k a n je
7m
v (7) gi ( a n a lo g n o
0 .7 V s s )
17
18
0V
0V
n a p o n s p o j- 19 v id e o iz la z
H -S yr C n o g u r e a ja 1 V ss
n 'V

V -Sync. - 9 0V 20 v id e o u la z
10 s lo b o d n o 1 V ss
p o v ra tn l vod 21 0V
293
PC interfejs
Serijski interfejs (RS 232)
2 5 -p o ln i u tini sp o j 9 -p o ln i u ti n i s p oj
PC R a s p o re d p rik lju a k a K ra jn ji PC R a s p o re d p rik lju a k a K ra jn ji

p rik lju a k u re a j p rik lju a k u re a j
(D T E ) Pin S ig n a l Pin S ig n a l (D C E ) (D T E ) Pin S lg n a l (D C E )
1 PG 13 SCTS 1 DCD
2 TxD 14 STxD 'r" O 2 RxD
3 RxD 15 TxC 0 3 TxD
4 RTS 16 SRxD CD " 4 (D
17 o
DTR o
* 5 CTS RxC _ 5 GND
_
O~
. 6 DSR 18 NC o 6 DSR o
7 o i O) 07
SG 19 SRTS o 7 RTS m
8 DCD 20 DTR 8 CTS '
9 Test 21 SQ 9 Test
10 Test 22 Rl
CH/CI
O
11 NC 23 co o lO
C\J
C\J co 12 SCD 24 XTC
25 NC
Spojni vodovi
Troilni spoj DTE- DTE Potpuni spoj DTE DTE
D TE R a s p o re d p rik lju a k a D TE D TE R a s p o re d p rik lju a k a D TE
2 TxD TxD
1
2 2 TxD ----- - TxD 2
3 RxD RxD 3 3 RxD ------- RxD 3
4 RTS RTS 4 4 RTS ------ - RTS 4
5 CTS CTS 5 5 CTS ------- CTS 5
6 DSR DSR 6 6 DSR ----- DSR 6
7 SG SG 7 7 SG SG 7
8 DCD DCD 8 8 DCD DCO 8
9
19
20 DTR DTR 20
21 21
22
23
Troilni spoj DTE - DCE Potpuni spoj DTE - DCE
D TE R a s p o re d p rik lju a k a DCE D TE R a s p o re d p rik lju a k a DCE
TxD TxD J 2 TxD ------- ------ TxD 2

Rx0 RxD 3 3 RxD ------- ------ RxD 3
RTS RTS 4 4 RTS ------- ------ RTS 4
5 CTS CTS 5 5 CTS ------- ------ CTS 5
6 osr
OSR DSR 6 6 DSR ------- ------ OSR 6
7 SG SG 7 7 SG ------- ------ SG 7
DCD DCD 8 8 DCD ------- ------ DCD 8
9 9 9
19 19
20 DTR ------- ------ OTR 20
21 21
22 22
23 23
24 24
25 25
Adapter 25-polni na 9-polni Prikljuak prema X.24
2 5 -p o ln i R a s p o re d p rik lju a k a 9 -p o ln i 1 5 -p o ln i R a s p o re d p rik lju a k a
Pin S ig n a l Pin S ig n a l
1 rano uzemljenje (6 9 povratni vod.
2 vod za prenos kanal A (GA)
o- podataka, slanje (T) 10 povratni vod,
o> O
O 3 upravljaki
o kanal B (GB)
o vod (C) 11 prijemni
- o
o 4 prijemm vod. vod, kanalB
S o
2 o
o <0 kanal A (RA) (RB)
O<0 5 signalizaciom vod. 12 signalni vod,
2 o kanal A(IA) kanal 6 (IB)
O k
o 6 takt koraka, 13 takt koraka,
O co kanalA(SA) kanal B (SB)
7 takt bajta, 14 takt bajta,
kanalA(BA) kanal B (BB)
8 radno uzemljenje (G) 15 slobodno
294
lEC-bus interfejs HD 414.1 S1: IEC 625-1: DIN IEC 625
Struktura (npr. obuhvatanje mernih podataka)
Utikaka veza Raspored kontakata

IEEE 488 IEEE IEC
488 Signal Znaenje
625
1 1 DIO 1 vod za prenos podataka,
2 2 DIO 2 transfer komandi ili podataka
3 3 DI0 3 ATN=1 (komande)
4 4 DIO 4 ATN=0 (podaci)
17 5 REN pogon daljinskog
upravljanja (svi ureaji)
5 6 EOI kraj, identifikacija
6 7 DAV podaci na vodu za prenos
podataka su vaei
7 8 NRFD ureaj nije spreman za
prijem (obavetenje)
8 9 NDAC podaci nisu preuzeti
(obavetenje sa ureaja)
9 10 IFC podeavanje osnovnog
GND masa stanja ureaja
10 11 SRQ zahtev za opsluivanje
(rukovanje), ureaja
IEC 625 11 12 ATN indikacija, da li se
prenose komande
(ATN=1) ili
podaci (ATN=0)
12 13 SHIELD zatita kabla
13 14 DIO 5 vodovi za prenos podataka,
14 15 DIO 6 transfer komandi ili podataka
15 16 DIO 7 ATN=1 (komande)
16 17 DIO 8 ATN=0 (podaci)
24 18 masa, GND
- 19 masa, EOI
18 20 masa, DAV
19 21 masa NRFD
20 22 masa, NDAC
24 23 masa, GND
22 24 masa, SRQ
23 25 masa, ATN
GDN = masa 21 - masa. IFC
295
P erso n aln i k o m p ju te r (P C )
Hardver (blok ema)
--------------------------- ------- f
Ureaj zaobradu
cenlralna jedmica sa antmetiko-lojjiiiom ledimcom
________ 1__________ kom jedmicom (procesoromj i radnom memoniom i
uredaj za unoienje uredaj za izdavanje podataka
podataka tastatura. mi4 > .. 7 momtor. lampa
spoljna memorija J
Softver
Programi Podaci
Radni programi. npr MS-DOS, OS/2,... brojana vrednost komande
Korisniki programi, npr. obrada teksta slova tekstovi
Radni (operacioni) program Programski jezici
Program za realizaciju osnovnih zadataka Oni slue kao pomoaeno sredstvo za izradu
kompjutera. Nakon svakog ukljuenja PC-a treba programa za radne sisteme i primene
da se vrt punjenje u radnu memoriju. Primeri: Potpodela
MS-DOS: radm sistem za IBM mainski orijentisani programski jezici,
kompatibilne kompjutere npr. jezik pretvaraa, koji umesto binarnih
Unix: aurniji i komfomiji radni sistem mainskih kodova koristi jednostavne slovne
OS/2: dalje razvijeni radni sistem sa skraenice (mnemonike)
poveanim upravljanjem problemski orijentisan programski jezik:
(takoe i vii programski jezik), npr. Pascal za
memorijom i multiobradom
problemski orijentisano formulisanje zadataka.
MS- radni sistem sa ciljno (predmetno) orijentisan programski jezik:
WINDOWS: grafikom povrinom npr. C ili C**
Spoljna memorija Grafike kartice
Disketa 5 V4 cola HGC-kartica (Hercules Graphics Card)
Materijal, koji se moe namagnetisati, na plastinom Monohromatski prikaz sa visokom rezolucijom od
disku (flexy disk), npr. 720 X 382 piksela
DSDD: Double Sided Double Density
(dupla gustina na obe strane),360 k bajta VGA-kartica (Video Graphics Array)
DSHD: Double Sided High Density
(velika gustina na obe strane), 1,2 M bajta Grafika kartica u boji sa
640 x 480 piksela za max. 256 boja
Disketa 3 'A cola ili
Mini disketa (microfloppy) sa vrstim omotaem, 1024 x 768 piksela za max. 256 boja
moe se koristiti od MS-DOS 3.2, npr.:
DSDD: Double Sided Double Density
(dupla gustina na obe strane),720 k bajta SVGA-kartica (Super VGA)
DSHD: Double Sided High Density
Grafika kartica u boji sa
(velika gustina na obe strane), 1,44 M bajta
1280 x1024 piksela za max. 256 boja
vrste magnetske memorijske ploe (harddisk) (od 24 miliona kombmacija u grafikom modusu)
Kapacitet memorije > 1 G bajt ili
Vreme pristupa (srednje): 12 ms .. 28 ms 132 x 60 znakovnih mesta max. u tekst-modusu
(pri znakovno) matrici 9 x16 piksela i efektivnoj
Optike vrste memorijske ploe (harddisk)
veliim znaka 7 x 9 piksela)
CD-ROM: samo se moe itati (itljivo)
WORM: jednom opisivo, vietruko itljivo
MO: moe se ponovo opisati Mogue su dalje rezolucije i boje.
Interfejs
Centronics interfejs SCSI interfejs
Paralelni interfejs (nazvan po jednom Small Computer System Interface (paralelni standar-
proizvoau tampaa) dni interfejs za prikljuak fiksnih memorijskih ploa,
Primenjuje se pre svega za povezivanje velike brzme prenosa podataka) kao spoljni bus
tampaa i PC-a Paralelni interfejs za vezivanje spoljnih ureaja
sa velikom brzinom prenosa
RS 232 interfejs PCMCIA interfejs
Serijski interfejs (oznaen i kao V.24-interfejs) PC-Memory Card Intemational Association
Primenjuje se za povezivanje modema, tampaa (Meunarodno udruenje za memorijske kartice)
ili kod upravljanja spoljnim ureajima sa PC Paralelni interfejs (sa strane raunara) za spajanje
periferi-jskih konstrukcionih grupa veliine
ekovnih kartica na PC
296
M S -D O S 1)
Interne komande, stalna raspoloivost, Eksterne komande, samo se po potrebi sa fiksne
jer se vri punjenje u radnoj memoriji ploe (harddiska) vri punjenje u radnu memoriju
Komanda Znaenje Komanda Znaenje
DATE Indikacija datuma ili novo pode. datuma Podela harddiska na maksimalno
FDISK
TIME Indikacija vremena ili novo pode. vrem. 4 oblasti (oartija)
Formatizovanje diskete pri istovre-
CLS Ekran se gasi (clear screen) FORMAT menom brisanju postojeih podataka
Kopiranje datoteka na druge nosioce DISK- Kopiranje kompletnog sadraja
COPY podataka (medijume) COPY diskete na drugu disketu
DEL ili Navoenje (saoptenje) kapaciteta, dato-
Brisanje datoteka CHKDSK
ERASE teka i jo raspoloivog kapaciteta memorije
DIR Pozivanje specifikacije sadraja disketa Preinaenje PC-a sa amerike na
KEYBGR nemaku tastaturu
MD ili Unoenje podsadraja
MKDIR nosioca podataka Oznake vanih upravljakih tastera
RD ili
RMDIR Brisanje (praznih) poddatoteka taster za unoenje, Enter ili Return
TYPE Izdavanje (iznoenje) datoteke na ekranu M---- backspace, korekcioni taster
RENAME Del delete, taster za brisanje
ili REN Preimenovanje datoteke
Ins Insert - taster za ubacivanje
CD Indikacija aktuelnog sadraja Kompleksno unoenje sa 2.
Strg
(evtl 3 ) tasterom
Indikacija naziva disketa
VOL F3 Pozivanje, kopiranje memorije rada
odnosno harddiska
B A S IC 2)
Komanda3) Znaenje Komanda3) Znaenje
Upuivanje konstante ili izjednaenja
CLS Gaenje ekrana LET A=20 na varijablu A
Brisanje podataka Uslovljeno grananje (ravanje):
CLEAR
memorije Ako je ispunjen uslov, vri se dalja
IF...THEN obrada programa; ako nije ispunjen
Brisanje dosadanjih uslov, usledie pozivanje uslovljeno
NEW
podataka i programa upravljane programske petlje.
Poetak toka programa, pozivanje petlje kojom

RUN 100 FOR...TO upravlja broja
ovde pri 100. redu
i sabiranje
CHAIN Punjenje i startovanje programa oduzimanje
Prikazivanje programskog reda sa * mnoenje
LIST 110 niim brojem: ovde 110. red / delenje
ABS (X) apsolutna vrednost X
PRINT Izdavanje teksta, koji stoji izmeu
"Name"; znaka navoda, bez pomeranja redova INT (X) Intider funkcija, celobrojni deo X
PRINT Izdavanje teksta kao i gore, SIN (X) sinusna funkcija

Name ali sa pomeranjem redova COS (X) kosinusna funkcija
PRINT Izdavanje produkta, ovde 18 TAN (X) tangensna funkcija
3x6
ATN (X) arkustangensna funkcija
INPUT Unoenje varijabli preko tastature sa SQR (X) kvadratna funkcija
X, Y pomeranjem reda. Ovde varijable X i Y
LOG (X) prirodni logaritam
REM Komentar: ubacivanje tekstova. A stepena funkcija

Procenat" Nema uticaja na odvijanje programa EXP (X) eksponencijalna funkcija
1>Microsoft Disk Operating System, sa navodjenjem standarda prerade, npr. 4.0
2>Beginners All Purpose Symbolic Instruction Code
3>Mogue Basic-varijante na osnovu razliitih tumaenja (znaenja) komandi
297
PascaM)
Struktura programa2**
Deklarisani deo (5 segmenata)
Programska glava
Deklarisani deo oznake
V Oznake skoka se mogu pozvati pomou
dogovoreni ili komande skoka goto.
deklaracioni deo
Definisani deo konstante
Poetak putem rezervisane rei const.
instrukcioni deo Definisani deo tipa
Poetak putem rezervisane rei type
Programska glava Deklarisani deo varijable
Poetak putem rezervisane rei var
Bez uticaja na odvijanje programa Deklarisani deo procedura i funkcija
Programu daje samo naziv Rezervisane rei procedure i function
Mogue je listanje parametara po izboru ine proceduralna i funkcionalna glava.
u odnosu na okruenje Iza ove slede deklarisani i instrukcijski deo.
Primer: program elektro-tabela;
Instrukcijski deo
Poetak sa rezervisanom rei begin.
p otreb a n 1 za vre ta k sa
je z n a k z a n e m a r e n j a n a z iv b e z o z n a k e znakom : Lista instrukcija treba da se odvoji znakom: taka
(o z n a k a p ra zn o g m e sta ) p ra z n o g m e sta taka i zap eta i zapeta. Zavretak putem rezervisane rei end.
Elementi Pascal-instrukcija31 DIN EN 27185
Ope ratori Fun kcije
Oznaka Znaenje Oznaka Znaenje
+ sabiranje Sin (X) sinusna funkcija
oduzimanje Cos (X) kosinusna funkcija
* mnoenje ArcTan (X) arkustangensna funkcija
/ delenje Sqr (X) kvadratna funkcija
div delenje, samo celobrojna izdavanja
Sqrt (X) kvadratno korenska funkcija
mod izdavanje celobrojnog ostatka
and l-funkcija Ln (X) prirodni logaritam
or ILI-funkcija Int (X) celobrojni deo X
xor ekskluzivno ILI Abs (X) apsolutna vrednost X
not ne, logika inverzija E x p (X) eksponencijalna funkcija
Jednostavne i strukt urirane instrukcije Instrukcije datoteke
Komanda Znaenje Komanda4) Znaenje
varijabla : = Varijabli se dodeljuje (upuuje)
Stvaranje datoteke na disketi.
instrukcija vrednost instrukcije
Revvrite (X) Ista je na poetku bez
Goto (100) skok do oznake 100 elemenata (prazna)
Pokaziva oitavanja datoteke

Begin, end Prazne instrukcije, bez akcije R eset(X)
se stavlja na poetak datoteke
If - uslov Uslovljeno grananje.
Oitavanje svake pojedinane
Then - instrukcija Pozivanje uslovljeno uprav- Read (X, Y) varijable iz datoteke.
Else - instrukcija Ijane programske petlje.
For - broja = Instrukcija koja se ponavlja. Skok na poetak sledeeg
poetna vrednost ReadLn (X. Y) reda, inae identino sa
Pozivanje brojano uprav-
To - krajnja vrednost Read-instrukcijom.
Do - instrukcija Ijane programske petlje
Pozivanje programske petlje, Upisivanje svake varijable
VVhile - uslov Write (X, Y) u datoteku
kod koje se kriterijum za prekid
Do - instrukcija
programa ispituje pre izvrenja
Nakon upisivanja zadnje vari-
Pozivanje programske petlje, WriteLn (X, Y)
Repeat - instrukcija jable sledi skok u sledei red
kod koje se uslov za prekid
Until - uslov
ispituje tek na kraju petlje Close (X) Zatvaranje datoteke
1) Kod PC-instrukcija koristi se proirena verzija Turbo-Pascala
2) Mogua je razliita realizacija programa putem razliitih jezikih verzija
3) Delom iste instrukcije kao kod Basica (Sqr, Exp, Abs...)
4) X stoji za varijablu datoteke; Y stoji za jednu ili vie varijabli.
298
U re aji za u n o en je i izd a v a n je p o d ataka
Ureaji za unoenje podataka
Ureaj Konstrukcija Funkcija, osobine
Tastatura Aflanumeriko polje tastature sli- Nekodirani tasteri: upit preko

funkcionalni blok numerikih no tastaturi na pisaoj maini. softverskog potprograma ili
tasteri i tastera Funkcionalni tasteri mogu pokri- hardverske jedinice.
X E1 I I IJ vati odreene funkcije predviene
softverom. Numerika tastatura
Kodirani tasteri: poseduju hardver,
koji omoguava uitavanje
za unoenje kolone brojeva. tasterskih podataka. Prosleivanje
Princip tastature: senzorski (sa podataka preko filtera ili softver-
g i . / ____ L s . zatitnom folijom), membranski
tasteri, tasteri s provodnom skog usporavajueg potprograma
alfanumerika i upravljaka tastatura gumom i piezotasteri.
Mi Pokretanje mia na podlozi se Mi se koristi za brzo upravljanje

segmentni disk tasteri preko kuglice prenosi na dva za kursora na ekranu kao podrka
90 pomerena valjka, koji tastaturi. Na dva ili tri tastera na
pokreu segmentni disk. miu se preko softvera pomeraju
0 Mehaniki ili optiki upit pretvara funkcije tastature. Kod menija
ilr- 1 b ? pokret u elektrine impulse. voenih prozorom za aktiviranje
ekranskih tastera.

kontakt kuglica potisni valjak
Skener dokument Svetlosno oitavanje crno-belog Pretvaranje grafikih dokumenata
staklena ili dokumenta u boji sa tri u digitalne informacije. Softver
ploa komplementarna svetlosna izvora pretvara tekstove u ASCII-oznake,
boje (u obliku reda) iznad reda crtee u rasterske/vektorske
soiva i CCD senzorskog reda informacije ili slike u datotekama
(CCD: Charge Coupled Device) sa npr. 4 bita (16 stupnjeva)
CCD-senzorska lajsna klizai
po pikselu.
Ureaji za izdavanje podataka

Ureaj za vizuelno pokazivanje 1. Katodne cevi sa x-y-skretanjem Pogodan za dijalog sa raunarom
podataka memorija poravnanja Pored upravljanja zracima (preko mia ili tastature).
^slike potreban je generator znakcva Prikazivanje znakova u
ASCII standardnoj veliini: 25 reda sa
(kod tekstualnog prikaza) i
I=x> =5 => memorija ponavljanja slike. po 80 znakova
2. LCD-takasto-matrini displej Grafiki modus
generator pretvara vizuelni 600 x 400 piksela, 16 boja
znakova nivoa ureaj
Znaci su rasporeeni ili na slovnoj Ograniena brzina tampanja.
tipski (znakovni) tampa taki ili na kuglinoj glavi. Stvaranje jake buke.
Nije pogodno za grafiku.
Znaci se proizvode pomou Srednja brzina tampanja. Igliasti
>o
ra takaste matrice (igliasti, termo, tampai buni. Termo i mlazni
a matrini tampa
E mlazni tampa) tampai tihi. Ograniena
TO
4-* pogodnost za grafiku.
C/)
Laserski zrak proizvodi od Velika brzina tampanja , veoma
davaa znaka prikaz punjenja dobra rezolucija kod pisanja,
laserski tampa na fotoprovodnom dobou. grafike, tihi.
Ploter x-y pisa za izdavanje grafikih Ravni ploter:

prikaza. pogodan za papire malog formata
Ravni ploter: (do A3), uslovljeno dimenzijama
Podloga znakova je fiksirana. ureaja.
Doboasti ili valjkasti ploter: Doboasti ploter za papire
pisa znakova se pokree samo velikog formata (do A0). Na
na jednoj osovini. Na drugoj osnovu menjanja pisaa u boji
osovini se pokree podloga boje i jaina poteza mogu varirati.
pomou doboa nasuprot pisau Primena: npr. za tehnike crtee
revolver s pisaem u boji pisa
299
P ro g ra m ira n je C N C -m a in a 1)
Pravci kretanja na CNC-mainama ISO 841, ISO/DIS 9787; DIN 66217
Osovina Konstatacije
Lei paralelno u odnosu na radno vreteno
n odn. pada zajedno sa njim. Pozitivna orijenta-
cija Z-ose dela koji se obrauje prema alatu.
Lei paralelno u odnosu na steznu (radnu)

povrinu. Ista se kree prvenstveno
horizontalno.
Kod pravouglog koordinantnog sistema za

desnu ruku proizilazi iz poloaja i pravca
Z i X ose.
A.B.C Obrtanja imaju paralelne obrtne ose prema

X,Y i Z osama. Obrtna kretanja se broje
pozitivno u pravcu kazaljke na asovniku.
Pogled u pozitivni pravac ose.
Struktura programa za CNC-maine DIN 66025 T. 1,2

Program upravljanja sadri:
Reenica moe da sadri programsko tehnika uputstva, geometrijske i
- poetnl znak programa, jedan
- redosled reenica i tehnike podatke. Re se sastoji od adresmh slova i kodnih brojeva.
- kraj programa Raspored rei - vidi tabelu:
N-re G-re koordinate F-re S-re T-re M-re
N40 G01 X50 Z-120 F0.35 S1400 T05 M03
pomak broj obrtaja alat br. 5 radno vreteno u smeru
reenica interpolacija koordinate
br. 40 prave ciljne take 0,35 mm/U kazaljke na asovniku
140
progr. teh.
geometrijska uputstva tehnoloka uputstva
uputstva
Izbor uslova putanje (G-funkcija) i dodatnih funkcija
Znaenje adresnih slova (M-funkcija)
A obrtanje oko X-ose L slobodno raspoloivo G00 koordinatno upravljanje. Na izlazu za nudu
B obrtanje oko Y-ose M dodatna funkcija G01 interpolacija prave
C obrtanje oko Z-ose N broj reenice G02 kruna interpolacija u pravcu kazaljke na satu
D memorija korekcije O slobodno raspoloivo G04 vreme ekanja
alata2' P 3. pokretanje paralelno G17 izbor ravni XY (G18: ZX, G19: YZ)
E drugi pomak2) prema X-osi G33 rezanje navoja, isti nagib
F pomak Q 3 pokretanje paralelno G41 korekcija putanje alata ulevo (G42: udesno)
G uslov putanje prema Y-osi G81 radni ciklus (G82; 2..., G89:9)
H slobodno raspoloivo R 3. pokretanje paralelno M00 programirano zaustavljanje
I parametar interpolacije prema Z-osi M03 vreteno u smeru kazaljke na asovniku
ili pojaanja navoja S broj obrtaja vretena M04 vreteno suprotno od smera kazaljke na asovniku
paralelno prema T broj alata M05 zaustavljanje vretena
X-osi U.V. 2. pokretanje paralelno M06 promena alata
J kao I. ali paralelno w prema X, Y ili Z osi M08 ukljuenje sredstva za podmazivanje i hlaenje
prema Y-osi X,Y. pomeranje u pravcu (M09: iskljuenje)
K kao I, ali paralelno Z X, Y ili Z ose M30 kraj programa sa resetovanjem
prema Z-osi M60 zamena dela koji se obrauje
Simboii funkcija
korekcija korekcija prenika menjanje podata-

l/ol ) &
poetak programa
poluprenika seiva alata 6> ka u memoriji
/\ \
** /
programska
memorija Dl kraj programa I pomeranje
w nulte take
nulta taka dela
koji se obrauje
uitavanje programa
unoenje podataka sa mainskim brisanje referentna taka
s / ui jednu memoriju funkcijama
- r?CLj korekcija duine izdavanje podataka runo unoenje koordinatna

i L alata V 'Z.: jedne memorije nulta taka
icomputerized numerical control 2) ili slobodno raspoloivo
300
7 Materijali
Periodni sistem................................ 302

Karakteristike materijala.................. 302
Karakteristike hemijski istih
elemenata.................................... 303
Osobine materijala...........................304
Brojevi materijala.............................306
Skraeni nazivi elika...................... 307
Gvoe.............................................308
Obojeni metali.................................. 309
Materijaliza otpornike...................... 311
Materijali za grejae......................... 311
Bimetali.............................................312
Materijali za kontakte....................... 312
Magnetni materijali...........................313
tampana kola................................. 315
Izolacioni materijali,
plastine mase..............................316
Osobine plastinih masa................. 317
Prepoznavanje plastinih masa..... 318
Slojeviti presovani materijali,
izolacione folije i lakovi................. 319
Keramiki izolacioni materijali....... 320
Klase izolacionih materijala.............321
Opremanje radionice za
elektriarski zanat........................ 322
Vrste navoja..................................... 323
Vijci i matice...................................... 324
Uputanja.........................................324
Buenje............................................ 325
Tiplovi............................................... 325
Lemljenje..........................................326
Lemljenje, montaa ploa
zalemljenje................................... 328
Lepljenje...........................................329
Zavarivanje plastinih masa............330
301
P erio d n i sistem
Pod Ljuska
1 4
Primer:
1 K H Atomska masa Hemijski znak Nemetali He
1 1 1 2 o
7 11 16 20
H
Li Be 1 1 B N o Ne
3 1 4 2
Redni broj -l l Valencija 5 3 7 5 8__ 2 10_o
23 24 27 28 31 32 40
Mg Teki metali Al Si Ar
M Na s 2 c i,
44 3 4
11 1 12. 6 7 13 3 14 4 15 5 16 6 17 ? 18 0
39 40 45 48 51 52 55 56 59 59 64 65 70 73 75 79 80 84
4 N K Ca Sc T i? V C r. Mn 2 Fe 2 Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se 2 Br Kr
3 3 3.4 3 2 2 1 3 4 1
19 1 20 2 21 3 22 4 23 4 24 4 25 6.7 26 4 27 3 28 3 29 2 30 2 31 3 32 4 33 5 34 6 35 5 36 0
85 88 89 91 93 96 99 101 103 106 108 112 115 119 122 128 127 131
5 0 Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd ln Sn Sb Te , J Xe
4 3.4 1 3 4 1.3
3 2 1 2
37 1 38 2 39 3 40 4 41 5 42 6 43 7 44 6.8 45 8 46 4 47 2 48 2 49 3 50 4 51 5 52 6 53 5.7 54 0
133 137 139-) 179 181 184 186 190 192 195 197 201 204 207 209 210 210 222
77 6
6 P Cs Ba La Hf Ta w Re Os !r 3 Pt All Hg Ti Pb Bi Po Rn At
2 4 2.3 4 2 1 1 1 2 3 2
55 1 56 2 57 3 72 4 73 5 74 6 75 7 76 4.8 78 4 79 3 80 2 81 3 82 4 83 5 84 86 06 85 7
V_
223 226 227* J /
_ ____
p i< iti metali Polunletali Plemeniti

5
E
C
7 Q Fr Ra Ac Ku Ha gasovi
87 1 88 2 89 3 104 4 73 5
v 140 141 144 147 150 152 157 159 163 165 167 169 173 175
Laki metali
6 P Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu
Lantamdi 3 2
58 4 59 3 60 3 61 3 62 3 63 3 64 3 65 3 66 3 67 3 68 3 69 3 70 3 71 3
232 231 238 237 242 243 247 249 251 254 253 256
7 Q Aktinidi Th Pa u 3
Np
3
Pu
3
Am Cm Bk
3
Cf Es Fm Md No Lr
90 4 91 92 : 93 6 94 5 95 3 96 3 97 4 98 3 99 1 100 3 101 3 102 3 103 3
K a ra kteristike m aterijala (20Ci 1,013 105 Pa)

Gustina Taka Taka Specifina Specifini Poduni za-
P topljenja isparenja toplota toplotni preminski koe-
kg/dm3 Fl topljenja kapacitet ficijent istezanja
Naziv Hemij. C C Q c 10'6
znak Gasovi:
mg/cm3 kJ kJ K
kg kg K (0.. 100 C)
Aluminijumoksid a i 2o 3 4.0 2050 2700 263 0,764 6.5

Staklo - 2,4 ... 2.7 = 700 - 0.850 5
Polivinilhlorid PVC 1,35 - - 165 1,500 8.0
Porcelan 2,3 ... 2,5 1600 - 0.880 4
Kvarc S i0 2 2,1 ... 2,6 1480 2230 0,745 8
Benzin 0.68 ... 0.75 -3 0 ...- 5 0 40 ... 200 2.020 1000

Lo-ulje - = 0,82 - 10 > 170 2,070 950
Petrolej - 0,81 -7 0 150 ... 300 2.150 1000
Voda h 2o 1,001> 0 100 4.182 207
(destilovana)
Ugljendioksid C 02 1,9772) -5 6 .6 -7 8 ,5 0.6303 -
Vazduh -
1,292) -2 2 0 - 191.4 0.7163> -
Metan ch4 0,722) - 182,5 -1 6 1 .5 1.6803
1* na 4 C 2) na 0 C 3) za V = const.
302
Karakteristike hemijski istih elemenata (20C i 1,013 x 105 Pa)
Specifi.
Gustina Specif. Specif. Specif. Tempe-
koefici-
e toplotni elektri. ratur.
toplota jent
kg Taka Taka kapa- istezanja provod- koefic.
Hem. Red. topljenja
dm3 topljenja isparenja citet u nost
Naziv Q U20
znak broj c 106 X
Gasovi: #FI Ag kJ
kJ 10'3
mg C C K MS
kg kg K (0... m K
dm3 100C)
Aluminijum Al 13 2,7 660 2270 398 0,899 23,9 37,83) 4,73'
Antimon Sb 51 6,69 630,5 1640 163 0,210 10,8 2,59 5,4
Argon Ar 18 1,78 -189 -186 - - - - -
Arsen As 33 5,73 sublimacija 618 - 0,350 10,8 - 4,7
Barijum Ba 56 3,8 710 1696 - 0,277 19 2,78 6,5
Berilijum Be 4 1,85 1283 2870 - 1.885 12,3 31,2 9,0
Bizmut Bi 83 9,8 271 1560 54 0,126 13,5 0,91 4,5
Olovo Pb 82 11,34 327 1750 25 0,130 29 4,77 4,2
Bor B 5 1,7 2,3 2300 2500 - 0,96011 8 0,91 -
Brom Br 35 3,19 -7,3 59 - - 1 1502 - -
Kadmijum Cd 48 8,64 321 767 54 0,230 29,4 13,7 4,2
Kalcijum Ca 20 1,55 850 1439 329 0,630 - - -
Hlor Cl 17 1,557 - -34,1 - - - - -
Hrom Cr 24 7,1 1900 2300 314 0,460 8,5 6,76 5.9
Gvoe Fe 26 7,87 1535 2880 268 0,466 11 10 4,6
Fluor F 9 1,69 -218 -188 - - - - -
Galijum Ga 31 5,91 29,75 2400 - - 18 2.5 4,0
Germanijum Ge 32 5,32 938 2700 409 0,310 6 0,0011 1,4
Zlato Au 79 19,3 1063 2700 63 0,130 14,3 47,6 4,0
Helijum He 2 0,18 -272 -268,9 - 5.23021 - - -
Indijum ln 49 7,3 155 2000 238 - 44 - -
Iridijum lr 77 22,4 2454 >4800 - - - 20,4 4,1
Jod J 53 4,94 113,7 184,5 62 0,220 - - -
Kalijum K 19 0,86 63,5 776 58 0,750 84 15,9 5,7
Kobalt Co 27 8,9 1490 3200 243 0,437 15 17,8 5,9
Ugljenik C 6 3,51 - - - 0,500 - vidi stranu 312
Kripton Kr 36 3,74 -157,2 -152,9 - - - -
Bakar Cu 29 8,93 1083 2390 205 0,390 16,8 583) 4,33)
Litijum Li 3 0,53 180 1340 669,9 - 58 11,7 4,9
Magnezijum Mg 12 1,74 650 1097 373 0,924 26 23,3 4,1
Mangan Mn 25 7,43 1244 2152 264 0,504 15 2,56 5,3
Molibden Mo 42 10,2 2620 5550 273 0,270 5 20 4,7
Natrijum Na 11 0,97 97,7 883 113 1,260 72 23,3 5,4
Neon Ne 10 0,899 -248 -246 - - - - -
Nikl Ni 28 8,9 1452 3075 301 0,441 13 14,5 6,7
Osmijum Os 76 22,7 2500 4400 - - 5 10,5 4,2
Paladijum Pd 46 12 1554 3387 - - 10,6 10,2 3,7
Fosfor P 15 1.83 44,1 280 21 0,7551> - - -
Platina R 78 21,4 1769 3800 100 0,134 9 10,2 3,9
iva Hg 80 13,96 -38,9 357 11,3 0,138 182 1,063 0,99
Radijum Ra 88 5 700 1140 - - - - -
Radon Rn 86 - -71 -61,9 - - - - ~
Kiseonik 0 8 1.43 -219 -183 13 0,920 - -
Sumpor S 16 2,07 112,8 444,6 38 0,7101> 90 - -
Selen Se 34 4,8 220 688 83 0,330 - - -
Srebro Ag 47 10,5 960,8 1980 105 0,230 19,7 67,1 4,1
Silicijum Si 14 2,35 141,4 2630 142 0,075 7 0,001 -
Azot N 7 1,25 -210 -196 - 1,050 - - -
Stroncijum Sr 38 2,54 757 1366 136 0,075 - 3,25 3,8
Tantal Ta 73 16,6 2990 4100 172 0,138 6,5 7,14 3,5
Telur Te 52 6,24 453 1390 140 0,200 17,2 0,0016 -
Talijum Tl 81 11,85 303 1457 - 0,134 2,9 6,25 5,2
Titan Ti 22 4,5 1660 3535 88 0,630 8,2 2,38 5,4
Uran U 92 18,7 1130 3500 365 0,120 - 4,76 2,8
Vanadijum V 23 6,1 1900 3000 343 0,504 8,3 - 3,9
Vodonik H 1 0,09 -257 -252 - 14,240 - -
Volfram W 74 19,3 3380 4727 193 0,143 4,5 18,2 4,8
Ksenon Xe 54 - -112 -108 - - - - ~
Cink Zn 30 7,13 419,5 906 100 0,395 29 17,6 4,2
Kalaj Sn 50 7,29 232 2360 59 0,228 27 8,7 4,6
1>Na 0 C 2) Na 18 C 3>Vidi stranu 309
303
Osobine materijala
Osobina Oznaka Jedinica Definicija Formula
u formuli
_kg_ m
Gustina () Masa svedena na zapreminu.
dm3 t,= V
Elastinost - - Deformacija delovanjem sile i nestanak -
deformacije po prestanku delovanja sile.
Plastinost - - Deformacija delovanjem sile. Deformacija -

ostaje po prestanku delovanje sile.
ilavost - - Lomljenje delovanjem sile -

uz promenu oblika.
Krtost - - Lomljenje delovanjem sile -

bez promene oblika.
Tvrdoa Otp ornost na prodiranje u materijal. F*

H = 0,102
Pos tu pak: A
HB Bri nel (utiskivanje eline kuglice u materijal)
HRC = 1 0 0 -
HV V ikers (utiskivanje dijamantne piramide 0.002
u rrlaterijal) Fb: sila optereenja
HRC R0 kvel (utiskivanje dijamantske kuglice A: povrina
u rr aterijal u dva koraka) utiskivanja
fb: preostala dubi-
na prodiranja
Otpornost Otp ornost na prelom

N Otp o rnost na '///////. o Fm
mm2 iste Zinje U | o0
N Otp o nost na i----- 1
d. B Fm:sila pri prelomu
mm2 prit s ak F V////SA S0: prvobitni
N Otp 0 nost na /////// F presek
d. B sav i* nje F U
mm2
N
rB Otp 01 nost na -----
mm2 smi Crnje ^
N Otp 01 nost na j \ p
O'k. B izvi a nje i ^ l
mm2
N Otp or nost na 1 F f]
r t. B uvij ar
mm2
* 1 fc
N Gra tica otpornosti na istezanje (takoe i
Granica grar ica teenja) kod koje elastina
rastezanja mm2
defc rmacija prelazi u plastinu.
a,
Dijagram
. -p c *s naprezanje-
/ istezanje
za mekam elik
Izvlaenje e 1 Promena duine delovanjem sile .\/r

A = 100 %
'/ / / / / / / S ////////////////S ////S ///////////////////. /o
Kidanje A 1 A5: duina tapa
izvlaenjem S0 Iq = 5 q
r i } r /A10:duina tapa
lQ= 10 * d
A/b: promena dui-
k * ne pri prekidu
Fm /0: prvobitna
pre delov anja sile pri prekidu duina
_______ l
304
305
Brojevi materijala DIN 17007T.1 ... T.4
Primer: 1 . 7214 94
osnovna grupa
materijala
broj vrste--------
J dodatm brojevi
(ne daju informaciju o sastavu)
Glavne grupe
Karakteristini
0 1 2 3 4 ... 8 9
brojevi
sirovo gvoe elik teki metali nemetalni interna
Znaenje laki metali
liveno gvoe elini liv (osim gvoa) materijali upotreba
Osnovna grupa 1 (elik)

Primer: 01 12 6 1
broj grupe elika stanje obrade

redm broj postupak dobijanja
Grupe elika JUS EN 10027; DIN EN 10027 T.2 Postupak dobijanja

Karakteri- Vrsta Karakteri-
Vrsta Znaenje
stian br. elika stian br.
00 90 osnovni elici 0 neodreeno, bez znaenja
01 91 opti graevinski elici 1 neumireni Tomasov elik
c Rm<500 N/mm2 2 umireni Tomasov elik
5 (0
h. ostali graevinski elici
02 92 3 ostali naini topljenja, neumirem
0) 5) elici sa graninim vrednostima,
03 93 >o 0) 4 ostali naini topljenja, umireni
do do Q> ili po sadraju ugljenika ili po
r z 5 neumireni, Simens-Martinov elik
06 96 0) otpornosti na istezanje Rm
6 umireni, Simens-Martinov elik
07 97 elici sa visokim sadrajem P i S
(0 7 neumireni elik dobijen duvanjem
>
08 98 * 1 elici sa posebnim osobinama kiseonika
09 99 8 umireni elik dobijen duvanjem kiseonika
S1 elici za razliite primene
_J 9 elektroelik
10 elici sa posebnim osobmama
c Stanje obrade
11 i 12 ro graevinski, mainski elici,
O) razliit sadraj ugljenika Karakteri-
Znaenje
13 0) kao 11, sa posebnim zahtevima stian br.
15 do 18 5 z alatni elici
0 nikakva ili proizvoljna obrada
o
22 do 28 alatni elici 1 normalno aren
32 i 33 c brzo rezni elici 2 meko aren
3 termiki obraen za dobro raslojavanje
35 E cra elici za valjkaste leajeve
36 do 39 o L. elici sa posebnim osobinama 4 poboljan na ilavost
40 do 45 0. 5)
0) nerajui elici 5 poboljan
46 do 49 elici otpomi na toplotu 6 tvrdo poboljan (kaljen)
50 do 89 graevinski i mainski elici 7 hladno oblikovan
elici za rezervoare 8 elastina hladna obrada
9 obraen prema posebnim zahtevima
Osnovna grupa 2 (teki metali) i osnovna grupa 3 (laki metali) DIN 17007T4
Karakteristian Karakteri-
Znaenje Znaenje
broj stian br.
2.00 ...2.17 bakar 0 neobraen
2.20 ... 2.24 cink, kadmijum 1 meko
2 hladno pojaan, meutvrdoe
2.30 ... 2.34 olovo
3 hladno pojaan, tvrd i tvri
2.35 ... 2.39 kalaj 4 aren u rastvoru, bez naknadne
2.40 ... 2.49 nikl, kobalt mehanike obrade
2.50 ... 2.59 plemeniti metali 5 aren u rastvoru, hladna naknadna obrada
2.60 ... 2.69 metali sa visokom takom topljenja
6 toplo ovrsnut, bez naknadne
3.00 ... 3.49 aluminijum mehanike obrade
7 toplo ovrsnut, hladna naknadna obrada
3.50 ... 3.59 magnezijum 8 otputen, bez prethodne hladne obrade
3.70 ... 3.79 titan 9 posebna obrada
306
Skraeni naziv elika JUS EN 10027; ISO/TR 4949; EN 10027-1; DIN EN 10027-1
Grupa 1 (nazivi prema primeni, odnosno osobinama)

Osnovni simbol Primer:
S 235 J2 W
Grupa
Primena Osobina osnovni simbol ( elika -
elika
osobina -
S graevinski elik najnia granica dodatni simbol 1 -----------------
P gradnja sudova pod pritiskom razvlaenja dodatni simbol 2 -----------------
L gradnje cevovoda êH' êL ili
E maino gradnja u N/mm2 ako se skraeni naziv odnosi na liveni materijal,
B betonski elik dodaje se ,,G" ispred osnovnog simbola
D hladna obrada (lim)
H velika vrstoa na izvlaenje Dodatni simbol
T limovi, trake tvrdoa HR ili zavisno od vrste elika dodatni simboli imaju
granica
razvlaenja Re razliite kompozicije i znaenja
Y elici za zatezanje Primeri;
najnia otpor-
ine nost na isteza- za S: rad sa udarnim nagrizanjem, posebne osobine
R
nje Rm u N/mm2 za P: podaci o postupku valjanja
Pregled pojmova (osnovne klase kvaliteta)
elik
4-
Osnovni elik Kvalitetni elik Plemeniti elik
T
nelegiran nelegiran legiran nelegiran legira
gradnja sudova
Primeri: graevinski elik elik za automate
pod pritiskom
opta upotreba alatni elik
Grupa 2 (nazivi prema sastavu) JUS EN 10027; ISO/TR4949; EN 10027-1; DIN EN 10027-1
nelegirani elik nelegirani elik sa Mn > 1% legirani elik kod koga je brzorezni elik
sa Mn < 1% legirani elik sa < 5% bar jedan sastojak > 5%
dodatka elik za automate dodatka
karakteristino slovo: C nema karakteristinog slova karakteristino slovo: X karakter. slova: HS
Primer: C35E Primer: 42 CrMo 4-10 Primer: X5 CrNi 18-10 Primer: HS 2-9-1-8
sadraj C-100- J T
_ sadraj CTOO-^ sadraj CT00 J sastojci
osobina/___ sastojci----- sastojci u%
primena %faktor---- %(bezfaktora)
max. sadraj S 4 Cr, C, Mn, Ni, Si, W redosled sastojaka
hladno obradiv 10 Al, Cn, Mo, Nb, Te, legure: volfram,
zaopruge Ti, V, Zr molibden, vanadijum,
alatni elik kobalt
icaza zavarivanje 100 Ce, N, RS
za izvlaenje ice 1000 B
Uticaj sastojaka legure
Osobine Al Cr Ni Mn Mo P S Si V W
otpornost na istezanje A A A A A A A
granica razvlaenja A A A A A A A A
ilavost kod udarnog urezivanja A T T T A
otpornost na habanje A A T A A
topla obradivost A A A T T A T
hladna obradivost T T T T
rascepljivost T A A T T
postojanost na koroziju A T A
temperatura kaljenja A A A A A
pogodnost za kaljenje, poboljanje A A A A A A A
pogodnost za zakivanje A A A T A A
pogodnost za zavarivanje T T A
A poboljanje snizenje bez znaajnog uticaja
307
G v o e
Nelegirani graevinski elici JUS C. BO...; EN 10025; DIN EN 10025
Skraeni Stara Sadraj C Re a5 topljivo- naprezanje primeri primene
naziv oznaka % N/mm2 N/mm2 % zavarivanje
S185 St33 185 290...510 18 ne vrlo malo ograde

S235JR St37-2 0,17...0,2 235 340...470 26 da malo mainogradnja
S275JR St44-2 0,21 275 410..560 22 da umereno osovine, vratila
S355JR (St52-2) 0,2...0,22 355 490... 630 22 da veliko mostovi
E295 St50-2 0,3 295 470...610 20 ne srednje zupanici, klinovi
E335 S160-2 0,4 335 570...710 16 ne maksimalno delovi otporni na
E360 St70-2 0,5 360 670...830 11 ne habanje
Alatni elici JUS C. A1; ISO 4957; EN 96; DIN 17350
Tvrdoa Temp. Sredstvo Temp. Tvrdoa
Skraeni naziv Sadraj (meko kaljenja za otput. nakon Primeri primene
C% areno) C otpu- C otpu-
HB tanje tanja
C85W 0,85 222 810 ulje 180 57 runi alati,
ra rezni alati za drvo 'u
X210CrW12 2,1 255 960 vazduh 180 60 elini lim (...3 mm) .o
115CrV 3 1,15 223 790 voda 180 60 j narezno svrdlo, probija ro >
0,21 212 820 ulje 180 58 c alati za plastiku ro
21 MnCr5
E maine za izbijanje, -
90 MnCrV 8 0,9 229 800 ulje 180 58 merni alati
56 NiCrMoV 7 0,56 248 850 ulje, 500 40 matrice za prese
vazduh
ulje, toplo obradivi elik
X 40 CrMoV 51 0,4 229 1030 vazduh 550 51 kalupi za lake metale
Brzorezni elici DIN 17350

HS 6-5-2 240 1210 65 svrdla
1220 ulje, 550 67 obrtna dleta
HS 10-4-3-10 0,9
vazduh
HS 6-5-2-5 300 1220 65 glodalice
elici za optu upotrebu ISO 683-11; EU 84; DIN 17210

Sastavni delovi u % Temp.
Skraeni flm ^5
naziv
C Mn Cr Mo Ni Si P s kaljenja
C
N/mm2 %
Primeri primene
C 10 0,1 0,45 490.. . 640

16 poluge, zatvarai, zglobovi,
C 15 0,15 0,45 590.. 14
. 780 klinovi, prenosnici
<0.4 un m bregaste osovine, merni
co oo
17 Cr 3 0,17 0,55 0,75 o o 880 690.. 11
. 880
o o" uredaji, zupanici i
16 MnCr 5 0,16 1,15 0.95 V V 870 780.. 10
.1080
osovine za prenose
visoko napregnuti delovi:
20 MoCr4 0,2 0,95 0.45 0,45 910 900.. .12009
zupanici, vratila
21 NiCrMo 2 0,21 0,8 0.55 0,20 0,55 925 780.. .1080
10
Poboljani elicl EN 10083-1, EN 10052; DIN EN 10083-1, DIN EN 10052

komponente neznatne
1 C35 0.35 0,65 <0,045 <0.045 870 520. .. 750 18 vrstoe: osovine, vratila,
1 C60 0.6 0,75 830 670. .. 950 11 zupanici
38 Cr 2 0.38 0.75 850 700.. 850 15 gradnja vozila i maina:

<0,4 ,<0.035 ,<0,035 klipne poluge, vretena
34 Cr 4 0.34 0,75 850 800.. 950 14
komponente velike
30CrNiMo8 0,3 0.45 2 0,4 2 850 1250...1450 9 vrstoe: kolenaste osovine
komponente sa velikim
36CrNiMo4 0,36 0.65 1.05 0.22 1.05 850 1000 .1250 11 poboljanjem preseka
pored ostalog elise
308
O b o je n i m etali DIN 1700
Oznaavanje materijala
Primer:
E - Al Mg Si 0,5 F22
Proizvod / Primena _r Osobine / Stanje
Sastav
Proizvod / Primena Sastavni elementi Osobine / Stanje
Simboli Znaenje Simboli Znaenje Simboli Znaenje
G Liv, opte Al Aluminijum g areno

GD Presovani liv Ag Srebro ka Hladno kaljeno
GK Liv za kokile Cr Hrom ta Delimino kaljeno
GZ Tenii liv Cu Bakar wa Toplo kaljeno
Gl Glatki metal Cd Kadmijum hh Polutvrdo (1,2xmeko)
L Lem Mg Magnezijum h Tvrdo (1,4xmeko)
V Predlegiranje Mn Mangan fh Elastino tvrdo (1,8xmeko)
Kb Kablovi Ni Nikl zh Tvrdo na izvlaenje
E Elektrotehnika Pb Olovo G Ponovo areno
KE Katodno izdvojeno Si Silicijum W Meko areno
E1, E2 Sadri kiseonik Sn Kalaj F vrstoa
F Rafinirano vatrom Zn Cink L Specifina elektrina
Sadraj fosfora provodnost
SF visok Brojevi predstavljaju ili sastojke Brojevi predstavljaju minimalnu
o
SW M o <D nizak legure u % ili specifinu otpornost na istezanje u âN
AylO mrm
SE c vrlo nizak
elektrinu provodnost u ili specifinu elektrinu
S Dodat materijal za
zavarivanje provodnost u
DIN 40500 T.1

Bakar
ISO 431; DIN 1708
Sastojci u % Osobine
Skraeni X a5 A Primeri primene
naziv Cu O P MS MS HB W
%
m mm2 m K
E -C u 57 99,9 0,005 >57 200 38 45 395

ice, odlivci
E1 -C u 58 99,9 ...0,04 >58 ...250 45 ...70 395
KE-CUF20 99,9 58 - - - - katode
S E -C u F20 99,9 57 17 385 provodni materijal

0.003 200 70 cevi za vodu
SF-CuF20 99,9 <0,04 45 .50 200 45 55 305. 340 konstrukcije
SW - Cu F20 99,9 <0,014 52 200 42 55 352 aparata
G-CuL45 99,8 45 150 25 40 305 Rasklopni
G -CuL50 99,9 50 150 25 40 340 elementi
Aluminijum IEC 105, IEC 114; DIN 40501 T1...T3
Sastojci u % (Ostatak Al) Osobine

Skraeni X ^m a5 Primeri primene
naziv MS N
Si Fe Cu Mg Ostali 2 % HB
m mm
E -A IF7 35.4 65 .1 0 0 25 20 .30 cevi, ipke
E -AIF10 Cr + Mn 34,8 1 00.140 6 28 .38 cevi, ipke
0,25 0,4 0,02 0,05
E-AIF13 + Ti + V 34.5 13 0 .1 7 0 4 32. 48 trake, limovi
max.
E-AIMgSi 0,03
0,55 0,2 0,05 0,5 30 215 280 12 65... 90 strujne ine
0.5F22
309
JU SC . D2. 100;
O b o je n i m e ta li ISO 426-1, IS 0 426-2, IS 0 427, 428. 429, 430;
DIN 17660. 661,662, 663, 664, 665, 666
L e g u re
ZJ C
c 0
o E
03 0 .
00 > N 
N 0) o 0
0 E > u
> q>3 a> D E (J) t/3 0 0
o O 'c 3 ._
> 0 0 0) 0) d '3 0 >
_
3 o |
O 1 2
o.

a;
>o
0
E c -o C O
n
m
T3 <0
C o) Y 1/1 ra E
0 O C O 005 O N
N o s:
0)
o 1 2 S N Q) O 0 ._ CL >CD
o 0 -O
C o W (0 O) 0 0 O 0 c ? k5 N O
0 CD O) 03 m C 2 2 0 "T
cg K3 % 3 C O 3m 1 i >N O 0 o s
E -O c s
i CO X " O.-* 3
%
Cl. o S- o Q ) O -* t! 0N -2
m?
0. c > .* E O "O o -* O J <n .5, u 3 0
0
c 0
0 C
0 C 0
5 -o >0 N
ro 3^ 'c 'C
-*
40-
o 2 j 3^ N 0 2
03
L_ .- o O N
jD 03
0 c. 0) ^
i n3 o *o o
c: 0 ro j3 0 0 4-
03 o -O 0 .o o C <
c O) KJ O
o O 0 0
velika specifii
"O e i
velika otporn
0
0 c 0 </> E
provodnost
JZ o <d ro c <5
~ c oo *o o X3 E o
OJ N03 03 <13 c c
Osobine
N O o 0 0 t
<2 03
'r cc -C 8- 2 S 0
03 o 0 0 c
o jd -Q l: O. 0 00 N
n O O O) -iC O 0
> D U O O 0 a. 0 0 C
C\JC0 LD
< o o o o o 00
o O o O
<b
CD o
c m C\J Csj m
in m C0 CsJ r^
5 o" o o o o C\J <D
-
rsj co co co co m m m co
z o' o o o o' C\J 00 d T T- co m T o'
T
<U m 00 in in C0
o C0 ^ co co co <n in
LL o o o o o o co o o
o o o o o
m
CT* o o T Csl
3 o' o o o'
O T in
o a O ... co
</) o o
co
co m
O) o
5 o o' d
c m co co in h- co C\J
o t- CVJ CNJ o o co
C0 o o o o (O 00 o o Csj r~~ o" o o o
in in co co C0 T- m
-Q o m o o o o o Csj o T
o" o * C\J o o o o o CSJ CsJ o o o
lO co co co m t- CsJ m CsJ CsJ
N <T> co" r*- r^. o cg o o o co o O o*
co co co C\J cg co co
m in m r^ m m N. rr
d O co o' 03 m co r y 03 CsJh- co 03" N*
cn co cd m 03 03 03 <D <o co m LD m C0 r*- 00 03 03
-O
m Q_
ovo srebro:
-CuZn33Pb
o
uminijum-
-CuAHOFe
r-
uNi12Zn24
CNJ CsJ co c
-Q n c o
CL 0. c i c < <D
N N 00
lesing:
0 )0 s co o
ronza:
co co 2 c ^ (o co 00 C/D < 3 o bi o co
ivena
cn < < < 5 OlN

iveni
> = c c c c c'io c c c 01 Z) 3 l
N
i!! N N N o - Sw w m 2 z z 01 Oi <fl 3 2 Z
03 0) N3 3 3 3 ww D 3 3 3 3 3 o ra O) 3 3
z s o o o o co.o o o z o O o o _iE O o j Bj x> O o o 0. O O
310
Materijali za otpornike DIN 17471
Skraeni e A c I 20 Posebne
c
naziv *5 rs rA Q20
(trgovaki kg N 10 -6 W 10 3 osobine Primena
% - jL pQm
naziv kao dmJ K m K 9 K
primer)
CuNi2 8,9 220 18 16,5 130 0,38 1090 300 0,05 + 1,4 meko niskoomski
lemljiv otpornici,
ice za
grejae,
kablovi za
CuNi6 8,9 250 18 16 92 0,38 1095 300 0,10 + 0,7
grejanje na
niskim
tempera-
turama
postojan na
CuNi10 8,9 290 20 16 59 0,38 1100 400 0,15 + 0,35 koroziju i
nezapaljiv
\--------
otpornici sa
meko malim
CuMn3 8,8 290 20 15,5 84 0,39 1050 200 0,125 + 0,32
lemljiv opteree-
njem
zice za
postojan na
grejanje
CuNi23Mn 8,9 350 20 16 33 0,37 1150 500 0,30 + 0,25 koroziju i otpornici
nezapaljiv za grejanje
postojan na
CuNi30Mn pokretai,
8,8 400 20 14,5 25 0,40 1180 500 0,40 + 0,11 koroziju i indikatori
(Nikelin) nagaranje
merm
velika
otpornici i
CuMn12Ni vremenska
8,4 390 20 18 22 0,41 960 140 0,43 0,01 konstanta etaloni
(Manganin) predot-
otpornika
pornici
ice za
CuNi44 -0,08 postojan na grejanje,
8,9 420 20 13,5 23 0,41 1280 600 0,49
(Konstantan) + 0,04 nagaranje potencio-
metri
nije fero- visokoomski
NiCr8020
+ 0,1 magnetski, otpornici
(Nikrotal 80) 8,3 650 18 13 15 0,42 1400 600 1,08
kao ni
CuNi 30Mn
NiCr6015
(Kronifer II)
8,2 600 18 13,5 13 0,46 1390 600 1.11 + 0,15
M aterijali za g re jae DIN 17470
0 a k c Ts rA 020 <?100 Postojanost na

atmosfersku
Skraeni naziv koroziju
kg N 1 0 '6 W J X X pQm pQm
dm3 mm2 K m K g k
NiCr8020 8,3 650 16 14 0,43 1400 1200 1.12 1.13 velika
NiCr6015 8,2 600 16 13 0,46 1390 1150 1.13 1.14 velika
NiCr3020 7,9 600 18 13 0,50 1390 1100 1,04 1,07 velika
NiCr2520 7,8 600 18 13 0,50 1380 1050 0,95 0,99 velika
CrAI255 7,1 600 14 13 0,46 1500 1300 1,44 1,44 srednja
CrAI205 7.2 600 14 13 0,46 1500 1200 1,37 1.37 srednja
q: gustina na 20C 7s: temperatura topljenja

a: koeficijent istezanja po duini izmeu 20...400C 7s: najvia temperatura pri upotrebi
Q2 o- specifina elektrina otpornost na 20 C na vazduhu
0ioq: specifina elektrina otpornost na 100X
311
Bimetali d i n i 715t i
Primer:
TB 15 77 A
B im e ta l-------------------------------------- 1 | 1
--------------Kombinacija (A ili B)
Termiko izvijanje a u K_1 1 0 6 ---------------- ' '---------------------specifina elektrina otpornost
P u p lim 100
Sastojci Osobine
Kratka skraeni a U c /l X
oznaka naziv Tg
Mn Ni Fe Ostalo 10~6 K -1 C kg W s W MS
dm3 g - k m K m
TB 20110 MnCuNi ostalo 1 0 ..1 6 0,5 18... 10Cu 20,8 350 7.8 0,46 6 0,91
TB 1577A NiMn206 6 20 ostalo 15,5 450 8,1 0,46 13 1,28
TB 1577B X60NiMn147 7 14 ostalo 0,6 C 15,5 450 8,1 0,46 13 1,28
TB 1170A NiMn206 6 20 ostalo 11,7 450 8,1 0,46 13 1,43
TB 1075 NiCr 161 16 ostalo 11 Cr 10,8 550 8 0,46 19 1,33
TB 0965 NiMn206 6 20 ostalo 9,8 450 8,2 0,46 15 1,54
TB 1555 NiMn206 6 20 ostalo 15 450 8,2 0,46 16 1,82
TB 1435 NiMn206 6 20 ostalo 14,8 450 8,3 0,46 22 2,86
TB 1425 NiMn206 6 20 ostalo 14 450 8,3 0,44 28 4,00
TB 1511 NiMn206 6 20 ostalo 15 400 8,3 0,44 70 9,09
TB 1109 NiMn206 6 20 ostalo 11,5 400 8,2 0,46 88 11,11
Tg : granina temperatura trajnih promena
M aterijali za ko n tak te
0 Ts k X a
_kg_ W MS
Skraeni naziv C 10"3K -1 Primeri primene
dm3 mK m
isti metali
Ag (fino srebro) 10,5 961 1 67.1 4,1 releji

Au (fmo zlato) 19,3 1063 0,72 47,6 4 telekomunikacije
Ir 22,5 2454 0,14 20,4 4,1 legure
Mo 10,2 2620 0,38 20 4,75 prekidai visokog napona
W 19,3 3380 0,31 17,6 4,8 prekidni kontakti
R 21,4 1769 0.17 10,2 3,9 legure
Pd 12,0 1552 0,17 9,8 3.7 telekomunikacije
Re 21,0 3180 0,14 5,3 4,5 prekidni kontakti
Hg 13,6 -39 10 1,04 - Ex-rasklopna oprema
Legure
CuAg (2...6% Ag) 9,2 1010 0,27 38 . opruge. noevi, elektrode
(Srebrna bronza)
Ag (2%Cu+Ni) 10,5 945 0,97 52 3,5 kontaktori, releji
(Tvrdo srebro)
AgCd (5 ... 20% Cd) 10,4 930 0,41 28 1,9 sklopke za osvetlenje,
termostati
PdAg (40% Pd) 11 1230 4,9 0,34 obrtni birai,
davai treperavog svetla
AuAg (92% Au) 18,7 1045 0,24 11 - telekomunikacije
AuNi (95% Au) 18,2 1010 0,20 7,1 0,68 subminijatuma tehnika
Ptlr (90% Pt) 21,6 1790 0,11 5,5 2,2 kontaktni elementi otporni na
Ptlr (80% Pt) 21,7 1840 0,042 3,2 0,77 gorenje u mernoj i F-tehnici
PtAg (70% Pt) 12,8 1090 - 3,4 0,3 kontaktori, releji
Sinter-materijali
AgW (20% Ag) 15,5 960 0,55 22 - prekidai, vibratori
Ag-volfram-karbid (50%Ag) 13 960 - 22 - pokretake sklopke
CuW (20% Cu) 15,5 1050 0,37 20 - prekidai visokog napona
AgCdO (90% Ag) 10,2 960 0,68 43 - zatitna sklopka motora
Ag grafit (2,5% C) 9,5 960 - 48 - klizni kontakti
C (grafit, ugalj) ~2 -3 9 0 0 = 130 0,07... 0,17 -0,04 klizni komadi
312
Magnetni materijaii
IEC404-8-3, IEC 404-8-7; EU 106, EU 107, EU 126;
Limovi i trake za elektrotehnike svrhe
DIN 46400 T.1.T.2, T.3
Primer:
V 350 - 50 A
Karakteristina slova; V: hladno valjani, _T naknadno arena izvedba
neorijentisana zrna
nazivna debljina d u mm 100
VH: hladno valjani
VM. orijentisana zma gubici histerezisa P 1,5 u W/kg 100
Naznaene debljme u mm 0 P1.5 Polarizacija J'>u T za H u kA/m

Faktor
Skraeni naziv kg W
0,35 0,50 0,65 ispune 2,5 5 10 30
dm3 kg
V 250- A X 7.6 0.95 2.5 1,49 1.6 1.7
V 270- ... A X X 7,6 0,95/0,97 2,7 1,49 1,6 1,7
V 300- .. A X 7,65 0,95 3 1,49 1.6 1.7
V 310- .A X 7.6 0,97 3,1 1,49 1,6 1,7
V 330- .. A X X X 7,65 0.95/0.97 3,3 1,49 1,6 1.7
V 400- ..A X X 7.65 0,97 4 1,51 1,61 1.71
V 470- ... A X X 7,7 0,97 4,7 1,52 1,62 1,72
V 530- .. A X X 7,7 0,97 5,3 1,54 1,64 1,74
V 600- ... A X X 7,75 0,97 6 1,55 1,65 1.75
V 700- .. A X X 7.8 0.97 7 1.58 1,68 1.76
V 940- .A X 7,8 0.97 9.4 1,58 1.68 1.77
VH 280-50 X 7.85 0,97 6,6 1,62 1.7 1.79 1,98
VH 330-65 X 7,85 0,97 8 1,62 1,7 1.79 1,98
VH 370-50 X 7,85 0,97 8.9 1,6 1,68 1,78 1.98
VH 420-65 X 7,85 0,97 10 1,6 1,68 1.78 1,98
VH 430-50 X 7,85 0.97 10,5 1,58 1,65 1.77 1,98
VH 500-65 X 7,85 0,97 12 1,58 1,65 1,77 1,98
VM 89-27 0,27 mm 7,65 0,95 0,89 LrA

VM 97-30 0,30 mm 7,65 0,955 0,97 1,75 za H = 0,8
0,35 mm 7,65 0,96 1.11 m
VM 111-35
Limovi za specijalne transformatore
Skra- Oznaka Q X T 3)
Bsat A,62 *Kin Trgovaki naziv
eni Sastojci Broj _kg_ MS A
Boja T M C (primeri)
naziv crta dm3 m M
A0 elik sa 0 7,7 2,5 100 2,03 450 750 Trafoperm
A2 2,5 ... svetlo- 2 7,63 1,82 60 2 800 . 900 750
A3 4,5 % Si zelena 3 7,57 1,47 35 1,92 750 . 900 750 Hiperm 4
elik sa belo/
C2 po 1 7,55 2,00 30 2 1300 750
3,5 .. crno
C5 4,5% Si bela 1 7,65 2,22 15 2 2100 750
1900 ... Permenorm 3601
D1 elik sa svetlo 1 8,15 1,33 60 1.3 250
plava 2400
s. plava/ 2200 ... Magnifer 36K
D1a 36 ... po 1 8,15 1,33 50 1,3 250
bela 2300
s. plava/ 2500 ...
D3 40% Ni po 1 8,15 1,33 15 1.3 250
crna 2900
0.7 . . (16000 Mimetal
E3 Legura fe- svetlo 1 8,6 2,00 2 400
0.8 35000) Hiperm 500
ronikla sa crvena 0,6 ... (30000 ... 270
E4 s.crvena po 1 8,7 1,82 1
= 75%Ni /bela 0,8 40000) 400
Legura fe- Hiperm 50
uto/ 2,22 10 1,5 (4000) 470 Permenorm 5000
F3 ronikla sa po 1 8,25
zelena Magnifer 50RG
= 50%Ni
2) kA
D./=
J = B - f u 0 -H Mera namagnetisanosti 'Hr za H = 1,6 3)TKiri: temperatura razmagnetisanosti
m
313
Magnetni materijali DIN 1715 T.1
Krive namagnetisanosti za limove za elektrotehnike svrhe i sivi liv
8 10 12 14 16 18 J<A
Krive namagnetisanosti za materijale za releje i limove za specijalne transformatore
kA
Krive razmagnetisanosti materijala za trajne magnete
.e T *B T
i 1 ,4 1
Ticonal 7 50 /
___ l___ 1,2 T'c ? h ^ H r 1
Koe zit
500
(J *o
1
1 onn
7 \ acoi
0,8 n
0,6 /
i h R C cT6 0 w r
& 0,0. 0 ,4 ------ U
V 0,2 n
H
-6 0 0 -A00 -200 0 k_A
m
314
tampana kola IEC 326-3; DIN IEC 326 T.3
Bakarna prevlaka Trajno dozvoljena struja

t
Naznaena teina Dozvoljeno Vrednost trajno dozvoljene struje za naznaene
Debljina
masa/povrina odstupanje debljine materijala podloge od 1,6 do 3.2 mm.
pm g/m2 pm ema tampana sa jedne strane. Vrednosti treba
18 152 + 6 / -2 redukovati za 15%, ako se koriste zatitni omotai
35 305 5 ili naznaena debljina od 0,5 do 1,5 mm.
70 610 8 2.5
Naznaene debljine' materijala

metalizirane podloge u mm
0.5 0,7 0.8 1 1,2 1.5 1.6 2 2.4 3,2
1) Sve vrednosti prema JUS N. R7 029. IEC 249 Za pojedine sluajeve
prema ovim standardima broj dozvdjemh vrednosb moe txb ogramen
Dimenzije rastera mm
2,5 2,54 0,625 0.635 0,5 0.1
Naznaeni prenici otvora u mm
0.4 0,5 0,6 0.8 0.9 1 1,3 1,6 2
Prenik prikljune povrine w 1U L
(strana komponenti i strana lemlieniat ST - 2 0 C

ST = 30 C
Izvedba otvora, materijal D - d mm D /d
nemetalizirani otvor ST = 50 C -
fenolna smola - tvrdi papir >1 >2.5...3,0 ST = m n :n
nemetalizirani otvor /
epoksid ---^
Debljina 105 ^m
metaliziram otvor >0,5 > 1,5. .2 .0 0.6 0.8 1 1.5 2 3 4 5 6 8 10 15 20 30
D: prenik prikljune povrine d: prenik otvora
Elektrina otpornost (Cu provodnik) Dielektrina vrstoa
>
- - : 100 C n
100 - : zs u H
8
6
18 pm
v\ 35 um
VV /< V
a 4
E 3 k ^
D v\ \> \
2 s\
\
co 0
^ \
c \ \ \ >
o
> V\ \
2 s \ \, \, V
Q-
0
vV , k\. \
C V 0.2 0.3 0.5 0.7 1 2 3 5 7 10
3 \ S. \ s \ Razmak provodnika u mm
"O V \ \ \
1 \ \ ' \ Kriva Napon/Faktor Primena
i// S\
&
tn
2
105 um v \ \
\ \!H
napon smetnji Za EP-GC, hemijski
0
cV- 70 p m ^ \ \ \ IJUSN. R4.410; IEC neaktivnu prainu:
V v\ 512-2, ispitivanje 4b) :uzatvorenom

1 1
\ \i napon napajanja - - : van zgrade, ali u
O 0.8 YV . sa faktorom kuitu do 1000 m
0.6 v\ \ \ sigumosti 2,5 nadmorske visine
\N \ napon napajanja sa do 3000 m

\'
\ \
0.4
faktorom sigumosti 5 nadmorske visine
03 do 15000 m
napon napajanja sa
0.2 laktorom sigumosti 11 nadmorske visine
0,1 0.2 0.3 0.5 0,8 1 2 3 5 7 (videti takoe IEC 65)
irina provodnika mm Krive vae za Stampane ploe bez zatitne prevlake
315
Izolacion i m a terijali, plastine m ase
Kratka Trgovaki nazivi
Plastina masa Osobine Primene (primeri)
oznaka
PVC polivinil-hlorid postojan prema mnogim konstrukcija aparata, Hostalit

tvrdi hemikalijama; graevinska industrija, Vinofleks
postojan na starenje. folije, cevi, boce. Trividur
PVC polivinil-hlorid manja hemijska podne prevlake, tapeti, Mipolam

meki postojanost vetaka koa, Acelia
izolacija ica. Vestolit
polistirol pakovanje tela Stirofleks

PS tvrd, krt, povrinski sjaj, vrlo
Trolitul
dobre elektrine osobine. kalemova Hostiren
stirol-butadien ilaviji od PS-a, kuita, instalacioni Stiron
SB
osetljiv na ultravioletno materijal Hostiren
svetlo.
stirol-akrilnitril postojan na kuhinjske aparati za domainstvo Vestoran
SAN
tenosti, otporan na Tiril
ogrebotine
akrilnitril- povrinski sjaj, kuita, delovi aparata, Novodur
ABS
butadien-stirol ilavost na udare, kutije za akumulatore Perluran
otporan na ogrebotine.
PE polietilen slaba postojanost na atmo- izolovanje kablova, Hostalen

LDPE meki PE sferilije; poveanjem gustine folije, boce. Lupolen
HDPE tvrdi PE poveava se tvrdoa ali Koroten
opada providnost.
PP Vi polipropilen hemijska postojanost, kutije za akumulatore, Novolen

(0 tvrda povrina aparati za domainstvo Trolen P
a
o
E poliamid 12 neznatna apsorpcija folije za namirnice; Rilsan A
PA 12 c
vode, vrlo dobra precizni delovi Duretan

hemijska postojanost za elektrotehniku Ultramid
PO M polioksi-metilen ilav, toplotna postojanost zupanici, klizni leajevi, Hostaform

(acetalna oblika, ne deformie se, armature, komutacioni Delrin
smola) otporan na habanje, releji, okovi. Sustain
nije otporan na kiseline
PM M A polimetil- providan, krt, hemijski svetlosne kupole, Pleksiglas

metakrilat postojan, postojan na prekrivanje sijalica, Degalan
starenje i atmosferije. optika soiva Vedril
CA acetat celuloze ilav, providan, nije okviri za naoare, Celidor

CAB acetobitrat pogodan za ivotne filmovi, kuita za Tenit
celuloze namirnice, postojan na elektnne aparate. Celon
motorna goriva.
PETP polietilen- tvrd, kristalast, otporan zupanici, izolacija ila, VestodurA, B

PBTP polibutilen- na habanje, neznatna kuita, cevi. Ultradur
enteroftalat apsorpcija vode, Krastin
malo istezanje.
PC polikarbonat tvrd, krut, ilav, ne kuita, utinice lemovi. Makrolon

deformie se, Leksan
postojan na starenje
UP nezasieni ne deformie se, pogodan zatitni lemovi, preki- Hostafan

poliester za svetlo i boju, vrlo vrst dai, delovi karoserija. Vestopal
<J) precizni delovi, Araldit
EP n epoksid hemijski postojan, tean,
a dvokomponentni lepkovi, Terokal
o neznatna krutost na toploti Sko-veld
u. drai metala.
Z3
PF a fenol- sme, naknadno potamni, drke za lonce, tela Bakelit
formaldehid krt nepogodan za namirnice, kalemova, podnone Resinol
hemijski postojan ploe, klizni leajevi. Trolitan
316
Osobine plastinih masa
Hemijska postojanost i rastvorljivost
Temperat.
primene Kiseline Baze
e eo m Ea >*20
Pogonsko gorivo
C
Kratka
r
Mineralno ulje
Organska ulja
ozna-
Metilen hlorid
kg N kV mW
Trihloretilen
ka
dm3 cm mm2 mm
Organske
m K
Tetra hlor
ugljenik
kratko
Aceton
trajno
Slabe
Slabe
Ksilol
trajno
Jake
Jake
PVC 1 ,3 5 ... 6 0 ... 7 0 ... _ + + O O + + + O O O O O 1 0 16 50 2 0 ... 100 3,3 .
tvrd 1.4 70 80 50 4,0
PVC 1 ,2 ... 50... 6 0 ... _ O + + O + O O O O o O O 1 0 1 0 .. 20 2 0 ... 100 3 ,5 ...

mek 1.3 60 70 1 0 15 35 7,5
PS 1,05 65. 7 5 .. _ o + O O + + + 1 0 17 50 50 110 2,6

80 90
SB 1,04 6 5 ... 75. . O o + o X + + + 1 0 16 40 4 0 .. 120 2 ,6 .

75 85 100 2,9
SAN 1,08 8 5 ... 9 0 ... 0 o + o O + + + _ _ o _ _ 1 0 16 80 30. 120 2,9

90 95 50
ABS 1 ,0 3 ... 7 5 ... 8 5 ... o o + o + + + + _ o _ _ 1 0 15 40 40 150 3 ,0 . .

1,07 95 105 4,0
PE 0 ,9 2 ... 8 0 ... 9 0 ... oo + o + + + oo + o O o 1 0 17 1 0 ... 7 0 ... 350 2,3

0,96 95 110 20 100
PP 0,9 1 0 0 ... 1 3 0 ... oo + _ o + + o o + o o o 1 0 17 30 7 0 ... 200 2,4

110 140 90
PA 12 1,02 8 0 ... 1 4 0 ... + + _ _ o Oo + + + + + + 1 0 14 60 5 0 ... 200 3,0...

110 150 60 4,0
POM 1,41 9 0 ... 1 1 0 ... + + _ _ o + + + + + + oo 1015 70 50... 250 3,7

110 140 70
PMMA 1,18 7 5 ... 85... _ + + 0 _ +o + _ _ o o _ 1 0 17 70 40 186 3,4

95 100
CA 1,26 50... 7 0 ... + _ _ + + + +

0 o o 1014 30 30... 200 3,3...
CAB 1,17 80 95 X X X X o X X X o - - - 40 6,0
PETP 1,37 100 160 + + + o + + + + + O _ _ o 1014 60 50... 200 3,0..

PBTP 1.3 100 4,0
PC 1,2 130 140 _ + + o _ _ _ + o o 0 o _ 1016 60 30... 198 3,0

50
UP 1,3 130 170 + + + o _ O + + X X X X X 1012 40 10... 150 2,7...

15 3,6
EP 1,1 ... 130 180 + + + X + + + + X X X X X 1014 70 35 244 3 ,5 ...

1.4 5,0
PF 1,25 1 0 0 ... 1 4 0 ... + + o _ X _ X + X X X X X 1 0 8 ... 50 20 198 4,0 . .

140 200 1012 10,0
+ postojan O uslovno postojan nepostojan x nemogua opta procena
317
Prepoznavanje plastinih masa
/ ~ 7
( Termoplast proba y
Paziti na propise
o zatiti od nesree!
pliva u vodi
da ne
gori van plamena
ai ne ai gasi se ne
uz obra-
zovanje
rastvoriv u ksilolu koksa
da
z: 7 / 7 / ~ 7
rastvoriv u rastvoriv u rastvoriv u
poliester poliester poliester
acetatu acetatu acetatu
/ / /
da samo je poda ne da ne
vrina mutna
I S
7 / Z ^ ___/ 7 / * / rsi JiO
3 CL
vidljive miris nakon
ogrebotine lomljiv lomljiv
gaenja plamena
od noktiju / )
-T-----------
/
da ne da ne da
@ (^p p ) 0 @ 0 (a b s )
Ostale tipine osobine

( Duroplast proba y Plastina masa Osobina
Aminoplast ne gori
Fenoplast ne gori
pri struganju smrdi Fenolna smola gore samo punioci
na karbol
PE meki, PVC meki elastian
da ne
PP, PUR nesalomljiv
ABS razvija cljano vodoninu
razbija se pri padu kiselinu pri gorenjul
ne Ostavlja tvrdi crni pepeo
da
PMMA potpuno sagoreva
Akrilno staklo
gon
Akrilna smola
svetlo uto delimino PUR, mreasti smei ostatak
uto ja- ai otar
, rko ai, ' rsmrad (Duroplast) nakon sagorevanja
' PUR, lineami nema smeih ostataka
(Termoplast) nakon sagorevanja
PVC razvija sonu kiselinu
pri sagorevanju!!
318
S lo je v iti p re s o v a n i m a te rija li, iz o la c io n e fo lije i la k o v i
Oznake, Pozivanje Posebne
Materijali, sastav Primena Primeri
skraenice na standarde osobine
vulkanizirani
DIN 7737 papir sa rastvorom p D = 108 Qcm izolacija V f 3122
fiber
cinkhlorida
Vf
kombinovani DIN 7739 slepljeni razliiti odlike izolacija lebova Vsp

karton T. 1 izoiacioni materijali plastinih masa
Vsp 1 .2
prepan DIN 7733 presovani fini tela kalemova, Psp 3020

Psp celulozni karton izolacija lebova
mikanit VDE 0332 liskun sa elakom, granina nosai i prevlake HEM 3328
otporan na
vetakom smolom temperatura: grejnih tela
grejanje
HEM ili silikonom 130 ... 180 C
fleksibilni VDE 0332 liskun sa vetakom granina ovoji namotaja, FLM 3358
mikanit smolom, epoksidnom temperatura: obloge lebova
FLM smolom ili silikonom 130 ... 180 C
liskunska VDE 0332 neznatne koliine granina izolacija tapova GLB 3399
traka liskuna sa vetakom temperatura: armature
GLM ili epoksidnom 130 ... 1 8 0 C
smolom, silikon
tvrdi papir VDE 0318 presovani papir i ne deformie se tela kalemova, HP 2063
Hp T. 2 plastina masa 90 ... 120 C izolacione ploe,
izolacija lebova
platnene trake ne deformie se

tvrda tkanina VDE 0318 tela kalemova, H g w 2072
presovane sa
Hgw T 2 95 ... 155 C izolacija lebova
plastinom masom,
azbest, staklena svila
tvrda guma DIN 7711 kauuk plus 30% ne deformie se Hgi 6

Hgi sumpora i do 85 C
ostali dodaci
izolacione DIN 40634 razliiti termoplasti Po = izolacija F 1620

folije /11.69 101 ... 1017Q cm
F
samolcpljive VDE 0340 PVC, PE, CA, granina kondenzatori, K 50

plastine T. 1 PC, PETP temperatura namotaji indukta,
trake 80 ... 130 'C tonske trake
K
samolepljive VDE 0340 tkanina od pamuka, radovi na G2

tkane trake T. 2 celulozne vune sa instalacijama
G ili bez plastine mase i opravkama
samolepljive VDE 0340 lepljivi sloj otvrdnjava granina radovi na W 90

trake sa T. 3 na toploti temperatura instalacijama
termootvrd- 105... 140 C i opravkama
njavanjem
lepljivog sloja
W
izolacioni VDE 0360 razliiti duroplasti naznaena impregnacija TL 200

lakovi, lakovi T. 1 temperatura namotaja
za impreg- 120 ... 200 C
naciju TL
319
JUS N. A8. 300; IEC 672-1; HD 426. 151-S3,
K e ra m i k i iz o la c io n i m a te rija li H D426. 1; DIN VDE 0335 T.1
Prim er: Tip
KFR 1101
Keramika Grupa (npr. 100)
Otpor-
Pribli. nost na Toplo- tan 5 pri Ispit-
Vrsta Koe- tna pro-
materijala gustina pritisak eo ni na-
Osnovni ficijent vodnost 50 Hz 1 MHz
Tip Boja e er pon
sastojci dB istezanja X 101 1
(1min)
Vrsta mase w Qcm
kN 10 3 10 3 kV
dm3 10_6K - m-K
mm2
110.1 porcelan aluminijum- 2,2 0,45 3,5. .5,5 1,2...2,6 25 12 1 6 30

110.2 porcelan silikat 2,3 0,55 3,5..5,5 1 ,2 .2 ,6 25 12 1 6 30
111 porcelan 2.2 0,25 3,5..4,5 1,2. .1 ,6 1 -
220 steatit magnezijum- 2,6 0,85 7...9 2,3..2,8 3 2,5 5 6 20

221 spec. steatit silikat 2,7 0,90 6 .8 2,3. .2 ,8 1,5 1,2 10 6 34
240 fosterit, porozan 1.9 0,10 8,5 ...9,5 1,4 .1,6 - 0,5 - 4 -
250 fosterit, gust 2,8 0,80 - 3,4..4,2 1,5 0,5 - 6 30
310 keramika za titan dioksid 3,5 _ 6 ..8 3,4 .4,0 _ 0,8 60.. 100 15
311 kondenzatore (Ti02, Rutil) 3,5 - 6 .8 3,1 .3,8 - 2,0 40.. 60 15
320 Mg-titanat 3,1 - 6...10 3,6 ...3.8 - 0,3 12.. 40 15
330 T i0 2 i 4,0 - 8 .9 - - 0,3 25.. 50 15
331 druai oksidi 4,8 - - - - 0.4 30.. 60 15
340 S r-i 3,0 - - - - 5 120. 350 7,5
K-titanat
350 4,0 - - - - 25 350. 3000 2
351 Ba-titanat 4,0 - - - - 25 >3000 2
410 kordierit 2,1 0,3 1...2 2 .2,3 20 7 1 5 15

AI-Mg-silikat
510 beo \fin o aluminijum- 1,9 0,2 3 .5 1,2...1,7 - - - - -
511 smed J porozan silikat i druge 1,9 0,2 3 ..5 1,3..1,5 - - - - -
512 smed primese 1,8 0,05 3 ..5 1,0 .1,2 - - - - -
520 beo . sme i kordierit 2,0 0,25 1 ,5 ..3 1,3. .1,7 - - - -
530 finoporozan 2,0 0,25 3,5 .5 1,4. .1,6
610 AI2O3 2,6 0,7 5 .6 2,3 .5,8 - - - - 26
706 oksidno Al-oksid 3,3 1 5 .6 10 16 - 1 - 8 18

keramiki (Korund)
708.1 materijali Al-oksid 3,5 1,7 5 .6 14 21 0,5 1 - 9 18
(visko otporni (Korund)
7082 na vatru) Al-oksid 3,6 1,8 5...7 1 6 ..2 4 0,5 1 - 9 18
(Korund)
710 Al-oksid 3,7 2,1 5 ..7 19 .28 0,2 0.5 - 9 20
(Korund)
720 porozan Mg-oksid 2,5 0,11 8 9 5,8... 10 - - - 10 -
730 Zr-oksid 5,0 1,75 8. .9 1,2. .3,5 2 1 24 -
Tip Primena Tip Primena Tip Primena
110 izolacioni delovi za visoki 250 topljenje stakla za 520 zatita od varnice i
i niski napon vakuumske sudove 530 elektrinog luka
111 izolacioni delovi za 300 kondenzatori 610 izolacione i zatitne
niski napon (naroito za VF) 706 cevi za termoelemente
220 kao 110 (naroito VF) 410 termotehnika izolatori za sveice
221 kondenzatori 510 nosai provodnika za 730 izolacioni delovi za
240 izolacioni delovi termike aparate vakuumsku tehniku
(po tanoj meri) 512
320
JUS IEC 85;
K lase izo la cio n ih m a te rija la ie c s s ;
J DIN EN 60034-1
Granina Vezivno Sredstvo za
Klasa tempera- Izolacioni materijali Primena
tura sredstvo impregnaciju
Y 90 C drvo, pamuk, svila, papir nema ne treba vodovi,
Psp, Vf, PA. PE. PVC, PS omotai
Amlin-Formaldehid-vetaka smola,
Karbamid
A 105 C pamuk, svila, drvo, Psp, Vf, PA nema asfaltni lak, provodnici,
tkanine, papir, PA prirodni lakovi, elak, kopal, namotaji,
iakovi od izolaciono ulje izolacione cevi
vetake smole
slojevito drvo (per ploa) fenol formal-
dehidna smola
CA, umreene poliesterske smole nema ne treba
E 120 C PC-, CTA-folije, umreene nema lakovi od namotaji,

poliesterske smole, lak za icu vetake smole, presovani
materijali od pamuka, slojevitog fenol-milamin- mreaste elementi
papira presovani elementi sa formaldehidne poliesterske
ispunom od celuloze smole smole,
obraivane tkanine lakovi od epoksidne
vetake smole smole
etilen-vinilacetat-kopolimer nema ne treba
B 130 C staklena vlakna, azbest nema kao E namotaji,

tkanine od staklenih vlakana, azbest lakovi od presovani
vetake smole elementi
Proizvodi od liskuna elak, asfalt,
lakovi od
vetake smole,
epoksidne smole
lakovi za icu, tkanine i folija na nema
bazi PE-glikolterftalata
slojevita staklena vlakna i azbest, fenol-melamin-
Vsp, presovani elementi sa formaldehidne
mineralnim ispunom smole,
epoksidne smole
F 155 C staklena vlakna, azbest nema alkidne smole, namotaji
epoksidne
tkanine od staklene vune, azbest, kao i sredstva
smole,
proizvodi od liskuna, vezivni za impregnaciju
silikon-alkidne
materijali bez celuloze (PA-baza)
smole,
lakovi za icu (baza: IPE, El, nema umreene
politereftalat), folija na bazi poliesterske
polimonohlortrifluoretilena i PUB smole
H 180 C staklena vlakna, azbest nema silikonske provodnici i

smole namotaji
tkanine od staklenih vlakana, azbest silikonske smole, otporni na
silikonski kauuk
toplotu,
proizvodi od liskuna silikonske smole izolacione
cevi omotai
vlakna (baza PA), folije (baza Pl), nema
lakovi za icu (baza Pl)
C >180 liskun, porcelan, staklo, kvarc nema nikakvo, ili izolatori,
vezivno sredstvo namotaji
tkanine od staklenih vlakana, silikonske smole npr. cement otporni na
azbest, proizvodi od liskuna sa visokom toplotu
postojanou kao i vezivna
na toplotu sredstva
politetrafluoretilen nema ne treba
321
r
O p rem an je rad io n ica za e le k tri a rs k i zanat
Smernice ZVEH: - Opremanje radionica za elektroinstalaterski zanat 1981
- Opremanje radionica za elektromainski zanat 1983.
- Obavezno minimalno opremanje radionica za pogone obuke za radio i TV tehniki
z a n a t1982
Potsetnik strukovnog udruenja preciznih mehaniara i elektrotehniara
- Radionike prostorije i opremanje radionica za elektroinstalaterske pogone 2.82
- Radionike prostorije i opremanje radionica za elektromainske pogone 1.84
(ZVEH Centralno udruenje nemakih elektrotehnikih zanatlija)
Elektroinstalaterski pogoni Elektromainski pogoni
vibraciona builica pribor za gipsiranje runa brusilica

eki za buenje visak strug
vijak za buenje libela (autogeni) aparat za zavarivanje
kleta (VDE 0680) drveni metar udarne makaze
makaze za rupe elini ugaonik ureaj za savijanje i izvijanje
kombinovane makaze fina testera motalica za kalemove
pincete runa testera ureaj za natapanje i impregnaciju
alat za presovanje kablova ubodna testera pe za suenje
odvija (VDE 0680) testera za buenje vitla
ugaoni odvija ubodno dleto kranovi
probodno ilo pitolj za lemljenje kleta za gumene cevi
igla za buenje lampa za lemljenje struga
traka za uvlaenje glodalica za zid ureaj za izvlaenje
zatezna stezaljka za ue stezna kleta za presovanje glodalica za kolektore
zatezna koturaa zavrnih aura na ile specijalni alati za izradu namotaja
abice ispitiva napona, jednopolni i mehaniarski alat
koturaa za provodnik dvopolni visokonaponski aparat za
steza za elinu oklopnu cev voltmetar ispitivanje izolacije
ureaj za savijanje ampermetar prenosivi merni instrumenti za
brzi steza za cevi ampermetar s kletima ispitivanje maina
iana etka mera izolacije
stega za turpijanje mera impendanse petlje
plastini eki mera otpornosti
probijai FI/FU ispitni ureaj
utina ruica za NH-osigurae
nareza navoja dleta no za kablove luni aparat za zavarivanje

radionike turpije taka makaze za kablove radioniki sto sa fiksnim
momentni steza vijaka elini metar uljna mazalica mengelama
bravarski eki nonius utini kljuevi brusilica (2 brusne ploe)
kleta za vodene pumpe mikrometar viljukasti kljuevi kleta (kombinovana, ravna,
kleta za elastine testera za metal cevasti kljuevi za cevi, telefonska, okrugla,
podmetae lemilica stona builica nazubljena, za presovanje,
odvija za skidanje izolacije,
za rubno rezanje)
stacionarni ispitni pult sa ugraenim mernim instrumentima za merenje: pogonski napona, struje, smera
obrtnog polja, otpornosti zatitnog provodnika, otpornosti izolacije
dodatno za elektromainske pogone: mera temperature namotaja, mera spoja meu navojima, merac
otpornosti namotaja
Radionice za radio i TV tehniku

vibraciona runa builica univerzalni instrument mera ton-frekvencijskogog
stona builica prigunica za razmagnetisanje izoblienja
radioniki sto sa stezaem za magnetne glave / oscilatorni ton-generator
stalak za bruenje cevi za TV u boji ureaj za ispitivanje igala
mehaniarski alat stabilizator soivo za odreivanje istoe boja
regulacioni izolacioni transformator jednosmerni voltmetar ureaj za ispitivanje daljinskih
lemilica (zatitno odvojena) antenski memi TV prijemnik upravljaa
garnitura alata za radio- i TV tehniku antenski merni radio-prijemnik zatitni pribor za zamenu TV-cevi
ureaj za otpraivanje digitalni voltmetar signal generator
kofer za servisere dvokanalni osciloskop stereo koder
ogledalo za opravke generator boja za TV broja frekvencije
soivo sa svetiljkom dava signala
ureaj za opravku gramofona mera snage
mera stereo-snage
322
ISO 724;
V rste navoja DIN 13T.1
Regularni metriki navoji
Spolja Prenik Svrdlo Dubina irina
jezgra za otvor navoja Korak
Kratka 0 esto-
navoja
Matica oznaka Vijak Malica u jezgru Vijak Matica P
strane
d=D <*3 D, 0 Hi glave
'L?
M 1 1 0,693 0,729 0,75 0,153 0,135 0,25 _
M 1,2 1,2 0,893 0,929 0,95 0,153 0,135 0,25 -
M 1,6 1,6 1,171 1,221 1.3 0,215 0,189 0,35 3,2
M 2 2 1,509 1,567 1,6 0,245 0,217 0,4 4,5
M 2,5 2,5 1,948 2,013 2,1 0,276 0,244 0,45 5
M 3 3 2,387 2,459 2,5 0,307 0,271 0,5 5,5
M 4 4 3,141 3,242 3,3 0,429 0,379 0,7 7
M 5 5 4,019 4,134 4,2 0,491 0,433 0,8 8
M 6 6 4,773 4,917 5,0 0,613 0,541 1 10
M 8 8 6,466 6,647 6,8 0,767 0,677 1,25 13
M 10 10 8,160 8,376 8,5 0,920 0,812 1,5 17
Dubina navoja:
M 12 12 9,853 10,106 10,2 1,074 0,947 1,75 19
Vijak h3 = 0,6134 P
Matica H, = 0,5413 P M 16 16 13,546 13,835 14 1,227 1,083 2 24
Prenik jezgra: M 20 20 16,933 17,294 17,5 1,534 1,353 2,5 30

M 24 24 20,319 20,752 21 1,840 1,624 3 36
Vijak d3 = d - 1,2269 P
Matica D, = d - 1,0825 P M 30 30 25,706 26,211 26,5 2,147 1,894 3,5 46
Prenik svrdla za otvor u jezgru-
M 36 36 31,093 31,670 32 2,454 2,165 4 55
Prenik = d- P
M 42 42 36,479 37,129 37,5 2,760 2,436 4,5 65
M 48 48 41,866 42,587 43 3,067 2,706 5 75
M 56 56 49,252 50,046 50,5 3,374 2,977 5,5 85
M 64 64 56,639 57,505 58 3,681 3,248 6 95
Navoj eline cevi DIN 40430

Spolja Jezgro Broj
Kratka 0 0 Dubina Korak navoja
oznaka navoja navoja po inu
Spojnica P
d=D ch = D , Hi z
/
Pg 7 12,5 11,28 0,61 1,27 20
Pg 9 15,2 13,86 0,67 1.41 18
Pg 11 18,6 17,26 0,67 1,41 18

Pg 13,5 20,4 19,06 0,67 1,41 18
Pg16 22,5 21,16 0,67 1,41 18

Pg2l 28,3 26,78 0,76 1,59 16
Pg29 37 35,48 0,76 1,59 16

Pg36 47 45,48 0,76 1,59 16
Pg42 54 52,48 0,76 1,59 16

Pg 48 59,3 57,78 0,76 1,59 16
Navoji za elektrotehnike svrhe DIN 40400

Spoljni Prenik
prenik jezgra Zao- Korak Broj
Kratka bljenje navoja navoja
oznaka Vijak Matica Vijak Matica R P po inu
d D d\ D,
E 14 13,8 14.1 12,1 12,5 0,822 2.82 9
E 16 15,9 16,2 14,4 14,6 0,708 2,5 10
E 18 18,4 18,7 16,7 17,1 0,875 3 8,5
E 27 26,3 26,7 24,1 24,5 1,025 3,63 7
E 33 33,4 33,4 30,3 30,8 1,187 4,23 6

323
V ijci i m atice
Cilindrini vijak sa Uputeni vijak sa Vijak sa Cilindrini vijak Pljosnati kruni vijak
sa unutranjim sa etvorouglim
prorezom prorezom ukrtenim otvorom dodatkom
estouglom
DIN 84 DIN 963 DIN 404 DIN 912 DIN 603

Soivasti ukrteni Leptirasti vijak Zidni vijak Poluokrugli vijak Cilindrini vijak za
vijak sa ukrtenim
za drvo lim sa prorezom
prorezom
DIN 966 DIN316 DIN 529 DIN 7514 DIN 7971

estougaona Krunasta matica Zaobljena slepa Matica sa Matica sa
ukrtenom rupom prorezom
o
matica matica
Pljosnata { ^ Plitka 0
DIN 934 DIN 937 DIN 917 DIN 548 DIN 546
Oznake vijaka i matica
Primer: estougaoni vijak DIN 931 - A M 10 x 80 - 8.8 m

Oznaka Kvalitet
DIN Klasa vrstoe
Oblik Duina vijka
Vrsta navoja (bez glave)
Naznaeni prenik
Klase vrstoe elinih vijaka

Klasa vrstoe 3.6 4.6 4.8 5.6 5.8 6.8 6.9 8.8 10.9 12.9
Rm N/mm2 340 400 500 600 800 1000 1200
Re N/mm2 200 240 320 300 400 480 540 640 900 1080
As % 25 25 14 20 10 8 12 12
____ 9 ____
Klase vrstoe elinih matica DIN ISO 898 T.2 Za vijke i matrice od obojenih
Klasa vrstoe 4 5 8 10 12 metala umesto klase vrstoe
6
oznaava se odgovarajui
Ispitno napre- 400 500 600 800 1000 1200
materijal
zanje u N/mm2
Kvalitet izvedbe vijaka i matica Duine navoja vijaka, oblici vijaka
Srednje Gruba Oblik A B
Klasa kvaliteta Fina Srednia
gruba Cilindrini vijak
f m mg Izvedba Navoj do glave
Kratka oznaka g sa telom
U p utanja DIN 74
Za cilindrine vijke po Za estougaone vijke Za uputene vijke za lim Za uputene vijke po

ISO 4762 po DIN 931 po DIN ISO 1482, 7050 IS O /D IS 10642
DIN 84,912,6912, 7984 DIN962, 7991
Srednja izvedba (m)

90: 1
i d3 -
1
1
r fm
La J uputanje
324
JUS K.03.001
Buenje DIN 1412
Oznake na spiralnoj burgiji SS-burgija: burgija od brzoreznog elika
HM-burgija: burgija sa otricom od tvrdog
materijala (vidia)
. Vrni Slobodna Kosa vodea lvlca _ Poprena
ugao / novrina (Sporedna otrica) \ otrica v: brzina rezanja u m/min
za d=1 ... 50 mm
s: prodor u mm za jedan obrtaj.
Za manje prenike manji prodor
l_ Glavna Drka Broj obrtaja: n = v => n = v x

otrica Zadnje A
rezanje
d mm 1 5 10 15 20
Ugao spirale
x m-1 = 300 = 60 = 30 = 20 = 15
Izbor burgije prema materijalu

elik
Materijal N Liveno
... 700 2 ... 900-----5 Cr-Ni-elik Alatni elik elini liv gvode
mrrr m iTr
Vrni ugao 118 130 140c 118 118
Ugao spirale 16 . . 30 16 ... 30 16 ... 30-
SS- V 20 ... 35 15 ... 20 10 ... 20 6 ... 9 18 ... 25 12 ... 40
burgija s 0,05 ... 0,45 0,03 ... 0,35 0,03 ... 0,3 0,02 0,05 ... 0,45 0,05 ... 1,3
HM- V - 40 ... 70 15 ... 32 9 ... 12 20 ... 40 25 ... 80
burgija s - 0,02 ... 0,12 0,02 ... 0,06 0,03 ... 0,06 0,1 ... 0,3 0,1 ... 0,3
Bakar-Cink Kamene ploe
Materijal Bakar Aluminijum Duroplast Termoplast
CuZn 10 Beton
Vrni ugao 140 118 140c 100 ... 120 80 ... 110 140
Ugao spirale 20 ... 40 16 ... 30 35 ... 40 10 ... 13 16 ... 30
SS- V 35 ... 70 30 ... 35 50 ... 200 30 ... 40 30 ... 80 -
burgija s 0,15 ... 0,5 0,02 ... 0,4 0,15 ... 0,6 0,04 ... 0,6 0,1 ... 0,5 -
HM- V 75 ... 120 200 ... 300 100 ... 120 - 20 ... 40
burgija s 0,04 ... 0,3 0,05 ... 0,25 0,04 ... 0,6 0.1 ... 0,3
Tiplovi (izbor)
Tipl S uplji Prekretni elini Okvirni
tipl tipl tipl tipl
zak
Svi zidovi Zatezne ploe Beton Svi zidovi
od malog do Malo Veliko Srednje

velikog optereenja optereenje optereenje optereenje
325
Lem ljenje JUS C. T3. 012; ISO 857, ISO 4063; DIN 8505 T.3
Postupak lemljenja
Nain lemljenja Kratka oznaka Postupak Primena
lemljenje FL predmet obrade i lem se greju velike povrine, tvrdo lemlje-
plamenom gasnom grejalicom (Let-lampom) nje, lemljenje olova
lemljenje u GA predmet obrade sa lemom se greju tvrdo lemljenje,
gasnoj pei u gasnoj pei Zatitni gas: bez katalizatora
lemljenje u SA predmet obrade sa lemom se greje industrijsko lemljenje
sonoj kadi u istopljenoj soli bez katalizatora
otporniko lemljenje WD spojno mesto se greje strujom vrlo precizno lemljenje
indukciono lemlje- IL predmet obrade sa lemom se induktivno serijska proizvodnja zbog
nje u vazduhu greje visokom frekv. u kalemu (Skin efekt) visokih trokova opreme
lemljenje valjcima RO predmet obrade se greje tampane kartice i ostali
zagrejanim valjkom. Lem se nanosi ravni predmeti
lemljenje lemilicama KO predmet obrade i lem se greju lemilicom elektrotehnika (vidi nie)
Vrste lemilica
Opis Slika Snaga Uputstva Primena
ekiasta 200 ... 1000 W prethodno lemljenje velikih
lemilica zagrevanje povrina
5. .7 min npr. limovi
Temperatura:
500C
standardna 35 ... 150 W prethodno elektrotehnika

lemilica zagrevanje npr. ice
do 3 min
m inijaturni =5W prethodno mikroelektronika

lemni iljak,
lemna igla A zagrevanje
* 1 5 min
npr. upotreba
soiva
pitolj 100 w struja tee opravke

za lemijenje direktno kroz npr. elektronika
lemni iljak
prethodno
zagrevanje:
do 10 s
brza lemilica 20 W prethodno opravke

zagrevanje npr. tampana
do 10 sekundi kola
nije za
trajni pogon
Oblici lemnih iljaka za standardne lem ilice

Mera Mera
Opis Slika Opis Slika
d u mm d u mm
pljosnat 0,8 okrugli, odrezan 1.2
(odvija) 1,6 (konusna otrica) 3.2
2,4
3,2
dugaak, 0,8
5,0
konusan P E p - s *
1.2
dugaak r - j ,
2,0 pljosnat 1,6
(odvija)
3,2 (uski odvija)
2,4
okrugli, pljosnat, 3,2
3,2 r f p
zarubljeni konus blago savijen
5,0
326
.. . JUSC. H 3.011.C . H3. 015. C. H3. 017;
L em ljen je ISO 3677. ISO/DIS 3677, ISO 544, 636, 2560, 3580, 3581;
pr EN 1045; DIN 8511. 8513. 1707, 1732, 1733
Pridruivanje materijal-lem / katalizator Meko lemljenje
Materijal Bakar
Postupak Debeli Srednji Tanki Fina Najfinija

Kalajisanje Opte
obrade Predmeti obrade lemljenja lemljenja
Lemovi L-Ag8 L-Ag12 L-Ag20 L-Sn60 L-Sn63PbAg L-Sn60 L-Pb98,5

L-Ag25 L-Sn50 L-Sn60PbAg L-Sn60Pb(Sb) L-Sn35
L-Sn40 L-Sn50PbAg L-Sn50PbSb L-Sn33
L-Sn90 L-Sn60PbCu L-PbSn35Sb
L-Sn60Pb(Sb) L-Sn50PbCu
L-Sn50PbSb
Katalizator F-SW21 F-SW21 F-SW21 F-SW21.. .24 F-SW21 F-SW22
Materijal Bakar
Tehnika Veliko Niska radna Cevi za rodu
Postupak tampana
Motori komuni- mehaniko
obrade kola temperatura Hladna Topla
kacija naprezanje
Lemovi Isto kao L-SnAg5 L-Sn50 L-Sn35 Brzi lemovi L-Sn50Pb L-SnSb5
najfinija L-PbAg3 L-SnCu3
lemljenja L-SnPb
Cd18
F-SW31. F-SW21 F-SW21

Katalizator F-SW 26 F-SW31
32
Materijal Olovo Pocinkovani lim Kalaj Alumijium
Postupak Omotai Fina

Cevi Kalaisanje Fini lim
obrade kablova lemljenja
Lemovi L-Pb L-Pb L-Pb L-PbSn40(Sb) L-Pb L-Sn90Pb L-ZnAI15

Sn35(Sb) Sn25Sb Sn40Sb Sn30(Sb)
L-Pb L-Pb L-Sn50 L-Pb L-ZnSn
Sn33(Sb) Sn30Sb PbSb Sn40(Sb)
L-Pb L-PbSn45 L-Zn60Zn
Sn35Sb
Katalizator F-SW23 F-SW23 F-SW23 F-SW12 F-SW 12 - F-LW1
Pridruivanje materijal-lem/katallzator Tvrdo lemljenje
Bakar Novo Nikl Tvrdi metal Plemeniti Alumijium

Materijal elik
i legure srebro i legure na eliku metal
Lemovi L-Ms48 L-CuSn42 L-Ms42 L-Ms54 L-Ag49 L-Ag50Cd L-AISi7,5

L-MS54 L-CuSn6 L-Ms85 L-Ag60 L-AlSi 10
L-Ms85 L-Ag15 L-Ag75 L-AISH2
L-CuSn46 L-CuSn12 L-Ag25 L-Ag45

L-CuP8 L-Ag20Cd L-Ag40Cd L-Ag60Cd
L-Ag15P L-CuNi10 L-CuSn6 L-Ag67Cd
Zn42
L-Ag12Cd L-Ag12Cd L-CuSn12 L-Ag67

L-Ag25Cd L-CuSn46
L-Ag30 L-CuNi10
Cd12 Zn42
L-Ag40Cd L-Ag12Cd
L-Ag72
Katalizator F-SH1 F-SH1.2 F-SH2 F-SH2.3 F-SH3 F-SH4 F-SH2
327
Lemljenje, montaa ploa za lemljenje
Opte o lemljenju
Pojmovi Objanjenje
Lemni av 0,05 ... 0,26 mm. to je ui bolje je kapilarno dejstvo
vrstoa Meki limovi: cca 40 N/mm2; Tvrdi limovi: 250 ... 400 N/mm2
Bakarna lemilica Kaljeni lemovi rastvaraju bakar, pa lemilicu treba povremeno doraivati
Lemna uica Izolacija ica provodnika
Provodnici na
lemnim uicama
tampane ploe sa oienim elementima

Korak Objanjenje
Presek/izgled Provodna staza Prenik u mm
c v d3
tampane ploe sa oicom ica (d^ Otvor u ploi (d2) Oicazalemljenje(63)
za lemljenje pri 0,6 0,8 2,0
0,6... 0,8 1,0 2,0
0,65 ...1,1 1,3 2,5
Savijanje R>d Izbei mehaniko naprezanje
prikljunih ica a >2d tela komponente!
na meru rastera = najmanje 1,5 mm Mogue oteenje.
Orijentacione veliine ugla savijanja p
Fiksiranje
poloaja nain prikljuka Pu
komponente aksijalan 40 ... 60
radijalan 40 ... 60
,,Snap-in tehnika DlP-kuite 10 ... 60
Teh. nagrizanja e u mm f u mm b u mm
normalno 0,8 ... 2,0 0,7... 1,1 0,5...2,0
Kod Snap-in tehnike mogu otpasti drai fino 0,5 ... 2,0 0,3... 1,1 0,5...2,0
komponente. Kod poluprovodnika paziti na d! najfinije 0,5... 1.5 0 ,3...0,9 0,5 ... 1,5
Tehnika lemljenja Veliine, lem Vrednost, legura
Lemljenje Schwallot tehnika sa lem L-Sn 63 Pb L-Sn 60 Pb
jednostrukim ili ugao provlaenja 5 ... 10
dvostrukim prikljukom temperatura lemljenja 260 5 C
vreme lemljenja, jednostruki priklj < 3s
vreme lemljenja, dvostruki priklj. <5s
lep - tehnika Lem, temperatura lemljenja L-Sn 60 PbCu, 245 C
tampane ploe sa SMD-komponentama (SMD: Surface Mounted Device = povrinski montirana komp.)
SOT 23 SOT89
n &
Izgled
tampane ploe
OO
0
0
m'
cvj'
LTt 1 l Mere u mm Cilindar Kvadar
LJ TJ (VI
\ Kompo- L 3,5 5.9 2 3.2 3.2 4.5
1 u CVI nenta
JLi
1 1 ,2 B 1.5 2.2 1.25 1.6 2.5 3.2
1 1,2
Prikljuna
L
b
1.2
1,6
2,1
2.3
1,1
2.1
1
2,4
1
3.3
22
4
T 3.2 povrina m
a
2.8
1.6
4.8
2.7
2
0.9
3.2
2.2
3.2
2.2
4,5
2.3
Montaa Smetaj komponente Lepak Let pasta Reflovv Schwallot

tam- SMD, jednostrano
lemljenje SM0
SMD, jednostrano
SMD, dvostrano. 1. strana
SMD, dvostrano. 2 strana
Meovita oprema. SMD iednostrano
Meovita oprema. SMD obostr. 1 str
Mesto lepljenja Meovita oprema, SMD obostr. 2. str.
328
Lepljenje
, DIN 16920
Vani pojmovi Lepkovi VD| 2229
Pojam Objanjenje Pojam Objanjenje

debljina ava razmak povrina lepljenja tutkalo ivotinjske, biljne ili sintetike
materije, rastvorene u vodi
sredstvo materijal koji se nanosi na
za prijanjanje povrine lepljenja radi postizanja
optimalne vrstoe lepljenja skrobni lepak ve kod male koncentracije
osnovne sirovine dobija se
lepljeni av meuprostor izmeu jako viskozna masa
slepljenih povrina
plastisol lepak bez rastvaraa,
pripremijeni smesa sastojaka lepka, spaja na toploti (140 ... 200C),
lepak spremna za preradu najee na bazi PVC
kontaktno vremenski interval nakon minimal- disperzioni organska sirovina i teno
vreme lepljenja nog vremena suenja, u kome je lepak sredstvo za disperziju
(ranije i otvo- jo mogue kontaktno lepljenje
reno vreme) lepak sa organska sirovina, rastvorena u
rastvaraem organskom rastvarau
vreme vlanog vremenski interval nakon
lepljenja (ranije nanoenja lepka, u kome je jo topljivi lepak vrsti lepak bez rastvaraa,
otvoreno vreme) mogue vlano lepljenje nanosi se rastopljen
vreme vremenski interval u kome je kontaktni lepak osnova su najee rastvoreni
upotrebe pripremljeni lepak jo upotrebljiv kauuci. Spajanja nakon suenja
pod jakim pritiskom
vreme ekanja, vremenski interval od nanoenja
otvoreno lepka do spajanja dvokompo- lepljive materije prelaze prilikom
nentni lepak spajanja u mreaste polimere
vreme ekanja, vremenski interval od spajanja
zatvoreno do postizanja pune mere lepljivi malter cement sa organskim
veznog zahvata (vezan s materijama i vodom
(npr. pritisak , temperatura) cementom)
Postupak lepljenja DIN 16920

Postupak Objanjenje Postupak Objanjenje
lepljenje film lepka u svako doba lepljenje film lepka postaje sposoban
prijanjanjem prijanja uz blagi pritisak aktivnim za lepljenje pomou
rastvaraem organskog rastvaraa
kontaktno film lepka je prividno suv
lepljenje lepljenje pritiskom
mokro film lepka pri spajanju sadri jo
termiki aktiv- film lepka postaje sposoban za lepljenje mnogo tenosti
no lepljenje lepljenje delovanjem toplote
Lepljenje metala VDI 2229
Materijal Dodatna priprema povrina lepljenja za naprezanje (otpornost na istezanje i smicanje)
mala (< 5 ^-=-) srednja (5...10^-7) visoka (> 10 ^-r-)

mnrr mrrr m nr
bakar, mesing nema mirglati istiti mlazom
legure nema nagrizati ili etkati istiti mlazom ili nagrizati u Piklingovom
aluminijuma rastvoru (27,5% H2S 0 4 + 7,5% Na2Cr20 7
2H20 + ostatak H20 ) ili u amoksal rastvoru
(6% rastvor fosfata u vodi).
(vajcarska AI-AG, Cirih)
liveno gvoe, nema, eventualno mirglati ili brusiti istiti mlazom

elik otstraniti koru
od livenja
1) VDI smernica 2229 Lepljenje metala" sadri opirnu tabelu sa najbitnijim trgovakim nazivima
Z a v a riv a n je p lasti n ih m asa
Pridruivanje materijal - postupak zavarivanja
POM PA PE-w PE-h PMMA MP PP PS PVC-w PVC-h
im elementom toplim gasom
Temperatura gasa 310 ... 340 ... 360 ... 330 . .. 320 ... 300 ...
Zavarivanje vru- Zavarivanje
za zavarivanje C 330 360 380 350 340 350
Temperatura 160 ... 18 0 ... 180 ... 200 ... 150 ... 170 ...
materijala C 190 200 200 220 170 180
250 .. 190 ... 200 . .. 190 ...

Temperatura C 210 230 . .. 250
275 200 220 220
Sila pritiska
N 0,4 ... 0,6
0,03 0,15 0,15 0,15 0,15 0,1 0,1
mm2
Prednost visokofrekven-

cijskog zavarivanja
Postupak zavarivanja
Oznaka Slika Objanjenje Pomono sredstvo Primena
zavanvanje dodatni materijal povrsine zagrejani folije
toplim av od ' V aparat za zavarivanja i vazduh ili azot. ploe
gasom zavarivanja y zavarivanje dodatni tapi se Eventualno
(toplim greju i tako dodatni
mlazom) predmeti zavaruju; materijal
obrade folije se vare uz
blagi pritisak
topli deo
zavarivanje povrine grejni klin profili

vrui element
vruim zavarivanja se greju ili peat cevi
elementom vruim elementom; toplotnih ploe
poto se skloni vrui impulsa
predmeti av od element, povrine
obrade / zavarivanja zavarivanja se
pritisnu jedna
na drugu
zavarivanje stezna aura povrine strug rotaciono-

trenjem zavarivanja se greju simetrini
& rotirajuim trenjem; predmeti
poto se maina obrade
predmeti stezna eljusti zaustavi, povrine
obrade _ zavarivanja se pri-
tisnu jedna na drugu
ispupenje od
av od zavarivanja zavarivanja
visoko av od meusobno presa za folije i
frekven- zavarivanja elektrode pritisnute povrine zavarivanje i ploe sa
cijsko zavarivanja; VF-generator velikim
zavarivanje prikljuen dielek-
napon visoke VF - napon; trinim
^frekvencije povrine zavarivanja gubicima
predmeti
obrade se greju i stapaju
ultrazvuno generator mehanike VF-generator skoro sve

visoke (cca 20 kHz) i termopla-
zavarivanje frekvencije oscilacije izazivaju
trenje na peat za stine
avovi od sistem pritiska
zavarivanja povrinama pritisak mase
(Sonotroda) (Sonotroda),
zavarivanja;
dra predmeti povrine se samo blagi
predmeta obrade greju i zavaruju pritisak
obrade K \\\\^ \\\\\\l
330
8 Tehnika dokumentacija
Formati...............................................332 Simboli u emama za

Dimetrijska projekcija........................332 proizvodnju i transformaciju
Linije................................................... 332 elektrine energije.........................350
Prikazivanje u vie projekcija........... 332 Simboli u emama za
Linijski dijagrami................................ 333 kontakte komutacionih i
Kotiranje.............................................334 zatitnih ureaja............................ 352
Navoji..................................................335 Simboli u emama za rasklopne aparate
Preseci................................................335 i zatitne ureaje............................... 353
Oznake povrinske obrade...............336 Simboli u emama za sklopke i
r Graevinski crtei.............................336 zatitne ureaje............................. 355
Elektrotehnika dokumentacija......337 Simboli u emama za merne, dojavne
Dokumentacija vezana i signalne ureaje...........................356
za funkcije.......................................339 Simboli u emama za
Dokumentacija vezana za funkcije telekomunikacije posrednike
i dokumentacija objekta................340 sisteme i ureaje............................358
eme, tabele i planovi vezivanja.....341 Simboli u emama za
eme i tabele oienja aparata........342
telekomunikacije, telefoniju,
Oznaavanje elektrine opreme......342
telegrafske ureaje, primopredaju
podataka, pretvarae, ureaje za
registraciju i reprodukciju..............359
i Simboli u emama
Simboli u emama za
Grafiki simboli za podloge tehniku telekomunikacija,
ema (Opte)................................. 345 Ureaji za prenos...........................360
Elementi simbola i oznaavanje Simboli u emama za mree i
rasklopnih elemenata...................345 elektrine instalacije..................... 361
Elementi simbola i oznaavanje Simboli u emama za binarne
u em ama.......................................346 elemente........................................ 363
Simboli provodnika i konektora Simboli u emama za analognu
u emama.......................................347 obradu signala............................... 367
Simboli pasivnih komponenti........... 348 Grafiki simboli za tehniku
Simboli poluprovodnika.................... 348 voenja procesa............................368
Simboli poluprovodnika ielektronskih Grafiki simboli za tehniku
cevi u emama............................... 349 upravljanja zgradom..................... 369
331
ISO/DIS 5456;
Form ati IS0 216; EN 20216; DIN 476 Dim etrijska projekcija DIN 5
a : b : c = 1 : 1 : 0,5
r 297 A4
A5
A6 A0
841 x 1189 mm2
= 1 m2
A2 A3
A4
A1 210x297 mm2
3 m2
841
Linije ISO 128, ISO/DIS 12011-1 DIN 15T.1.T.2

Crtana Cik-cak Linija
Vrsta Puna linija Isprekidana linija Linija crta-taka slobod- linija crta-dve
linija nom take
rukom
iroka uska iroka uska iroka uska uska uska uska
'V V
Slovna
oznaka A B E F J O C D K
Debljina 1 0,5 1 0,5 1 0.5 0,5 0,5 0,5

linija 0,7 0,35 0,7 0,35 0,7 0,35 0.35 0,35 0,35
u mm 0,5 0,25 0,5 0,25 0,5 0,25 0.25 0,25 0,25
Primeri Vidljive Kota (5) Oznaka Pokrive- Mesto Simetrala Linija Linija Krainii
primene ivlce tela Pomona povr- ne ivice preseka preloma preloma delovi (l)
(D kota (8 inske tela (D (z) (alterna-
rafura otjrade tiva za Krajnji
Granica (4) C) poloaj
navoja Linija pokretnih
navoja delova

JUSA A0. 110;

Prikazivanje u vie projekcija ISO 128. ISO/DIS 11947; DIN 6
odozgo
pogled odozdo
s leva
pogled boni pogled spreda boni pogled

^ 3 ^ sa zadnje pogled sa leva
strane sa desna
s preda
pogled odozgo
332
L in ijs k i d ija g ra m i DIN 461/3.73
Dekartov koordinatni sistem Oznaavanje i podela osa

1 u A ii
2 Kvadrant Bi 1 Kvadrant
2-
1
ordinata
0
(za zavisne veliine) ^ / / / / / Parametar U u V
kriva ' / / / / f\ - 50 Hz
/ / / /2= 500 Hz
'/ / / /3= 5 kHz
3. Kvadrant / / / H
/ apscisa '
' (za nezavisne veliine)
4 Kvadrant
irine linija
I ,
kriva ose : mrea =
/N
struja / 1 0 ,5 : 0,25
npr. 0,7 m 0,35 mm : 0,2 mm
svedena
M u Nm na
nazivnu / N
Prekinute ose (dekadna) logaritamska podela

J a
h *0.95 a
100 *0,90 a
90 *0,85 a
80 "o,78 a
mA *0,7 a
*0,6 a
20 *0,48 a
10 ",3 a.
10 15 20 V ^CE 10u 3 4 5 6 789101
Polarne koordinate Nomogrami
Predstavljanje veliina u zavisnosti od uglova Reavanje zadataka tipa

i odstojanja od pola P x a
y = -
pozitivni smer # y = I x
_ merenj e ugla npr. npr.
~T /=
Primeri oitavanja: u
referentni pravac (polarna osa) R = 500 D; U = 20 V ^ / = 40 mA
P = 0,8 W; U = 20 V ^ / = 40 mA
Primene: / mAn
karakteristike usmerenosti,
krive raspodele jaine svetla (LVK)
Primer LVK reflektorske lampe 60 W/80
20 0 - 20
30c -30=
40 -40
60c -60
90 -90c cd
60 20 20 60 1000lm 60 80 100 U V
333
334
Navoji
Vijak sa estougaonom glavom DIN 931 Vijak sa uputenom glavom
Uproeni prikaz (bez zakoenih ivica)
/ri
Orijentacione vrednosti za crtanje: Orijentacione vrednosti za crtanje:

razmak uglova. e = 2 d d\ = 0,8 d d, = 0,8 d c = 0,05 d dk = 2
mera kljua: s = 1,7 d ki = 0,7 d k = 0,5 d f = n = 0,25 d
Unutranji navoj Vijani spoj
M10
deo 5: podmeta
deo 6: estougaona matica
Preseci JUS A, AO. 110; ISO 128, ISO/DIS 11947-2; DIN 6 T.2
Standardizovani delovi (vidi gore) se u

Kod preseka se ne crtaju prekrivene ivice tela preseku crtaju kao projekcija
\\\\\\\\
I
\ \ \ \ .\ \ \SS
Polovian presek Deiimian presek

Pun presek
(Izbijanja)
Podaci o materijalu u presecima JUS A.A0.110, JUS U.A0.016; ISO 128, ISO 4069, ISO/DIS 11947;
Providni Sinter Slojevita Drvo
Materijal Opte naro- Namotaj Izolacija Keramika struktura vlakna/god
ito metal materijal materijal
77/~7/7/// Z
Simbol /// /// /// /.
<// /// /// /i
335
Oznake povrinske obrade ISO 1302 ; DIN ISO 1302 ;
karakteristina veliina Postupak zavrne obrade

hrapavosti Ra ili Rzu pm
postupak obrade
- . skidanje strugotine druga veliina hrapavosti u nm11
O : bez strugotine referentna staza
dodatak uz obradu u mm smer lebova
1 navodi se i R,
Prema DIN ISO 1302

Podatak o osobini povrine po DIN ISO 1302
Srednja vrednost hrapavosti Ra Srednja vrednost hrapavosti Ra
pridruena oznakama po DIN 3141 Oznaka povrinske pridruena oznakama po DIN 3141
Red 1 Red 2 Red 3 Red 4 obrade po DIN 3141 Red 1 Red 2 Red 3 Red 4
R0L V R.160 v /R7ioo R,25
I__ - J Zj l___
R 1 ,6 R,40 R,25 R,16 R,10
L
L LZ I____J
R -ilV R0W Ro.c R,6 R,2,5
L L3L \A A 7
Ro0.0^/ 'R,0>
czzz I__ _ J C ZZl
G raevinski crtei DIN 1356-1
Simboli i znaenje Kotiranje

Prozori Kotiranje izvan prikaza
l l--------t J \ )---- I J n n n n L r-- ON

-J-
jednostruko vostruko jednostrani dvostrani CNJ
zastakljivanje zastakljivanje prag prag
CSJ
Krila prozora i vrata . r,
r-* _ :_ i
52,5
cT'Jb < / D '
k
26 188,5 11,5 626 26

[26
obrtno letee klizno klizno krilo sa
krilo krilo krilo spravom za podizanje 236,5 637,5
ahtovi 676
0 mere u cm 1 : 100, cm 0
H j
r t t r t ir
Kotiranje unutar prikaza
0 /
dimnjaci ventilacija lift
iu
26 188,5 11.5 626
Stepenice
oo
I3j |
vO
0 stepenice ispod
nacrtanog sprata 26
*! W*17,2/27 |
il il il .1
_ L _ 1 _U 0 ravan sprata
0 stepenice 26 151 61,5 62.5 113,5
iznad nacrtanog
226 236 138.5
sprata
676
uproen
M 1 : 50, cm
0 prikaz 0 prolazje irok 1.51 m.
a visok 2,26 m
336
E lektro teh nika dokum e nta cija IEC 1082-1; EN 61082-1; DIN EN 61082 T.1
Zahtevi za realizaciju Raunarski podrana dokumentacija
Sadraje i oblike prilagoditi praktinoj primeni. Obezbediti prolaznost izmeu svih

Prikazi, opisi i slike moraju biti jasni i razumljivi. dokumenata i priloga.
Primenjivati standardizovane formate
Koncizno i adekvatno formulisati tekstove.
informacija i skupove oznaka.
Oznaavanje mora da omogui brzu Koristiti grafike simbole, oznake i formate
identifikaciju pogonskih sredstava.
informacija prema standardima u industriji.
Mora se omoguiti auriranje i Upotrebljavati standardizovane formate banke
proirivanje dokumentacije. podataka i odgovarajuu grafiku.
Organizacija podataka mora da omogui brze
dopune i modifikacije.
Pravila za crtanje
Koristiti standardizovane formate crtea, Svako polje na jednom crteu treba da se oznai
brojke, linije tekst itd. slovom za red, a brojkom za kolonu, ili nekom
Osnovni tok delovanja treba da bude odozgo alfa-numerikom kombinacijom.
na nie ili s leva na desno. Tehniki podaci se upisuju pored spojnog
Simbole za ukljuenje/iskljuenje prikazivati simbola (npr. oprema kontakta), u komponenti
tako da je jasan funkcionalni odnos ili (npr. vrednost otpomosti) ili pored spojne linije
prostomi smetaj. @ (npr. oblik krive). @
Najmanja veliina simbola za ukljuenje/ Dati napomene i uputstva ako se na drugi
iskljuenje odreuje se prema itljivosti, irini i nain ne moe odrediti funkcija elementa. (7) @
razmaku linija, natpisima itd. Funkcionalne ili konstrukcione celine ili grupe
Posebne strujne krugove istai debilim punim treba uokviriti crtkanom linijom. @
linijama. (T)(o) Kuita crtati punom linijom u obliku krugova
Prekinute spojne linije se moraju naznaiti. ili pravougaonika. ()()
Paralelne spojne linije treba grupisati @ ( | ) ili Koristiti uproavanja ako ne utiu na
spojiti jednom linijom (3 )@ @ preglednost crtea.
337
E lektro teh nika do kum e nta cija ie c 1082-1; e n 61082; d in e n 61082 t 1
Naini prikazivanja Funkcionalna dokumentacija
Obuhvatno: ((), strana 339) Razvijena ema d e lo v a n ja :@ ((|), strana 339)

Svi elementi jednog ureaja se moraju Razvijena ema delovanja, prikazuje strujna kola
prikazati jedan pored drugog. Oni su povezani tako, kako su izvedeni. Drugi naziv: strujna ema
mehanikom linijom delovanja. Prostorni raspored delovanja.
se ne uzima u obzir. Principijelna ema (@, strana 340)
Uproena, esto jednopolna ema, gde su prikazani
najvaniji spojevi ili veze izmeu pogonskih sredstava
unutar jednog sistema ili instalacije.
Poluobuhvatno:
Radi preglednijeg prikazivanja ureaji se crtaju Blok ema:
izdvojeno. Elementarni simboli se moraju spojiti Principijelna ema sa blok-simbolima.
mehanikim linijama delovanja. Zamenska ema: strana 340)
Funkcionalna ema, prikazana kao ekvivalentna,
radi analize i prorauna karakteristika i ponaanja.
Razdvojeno: (|)
Pogonska sredstva se razlau na elementarne Funkcionalna ema: (Q ), strana 339)
simbole, tako da se ema moe prikazati ema, kojom se jedan sistem, instalacija ili softver
preko strujnih kola. prikazuje kao teorijski ili idealni spoj.
Ponovljeno: Logika funkcionalna ema:

Kompletan simbol jednog pogonskog sredstva Funkcionalna ema sa binarnim simbolima.
se vie puta pojavljuje u emi.
Funkcionalna ema prikljuaka:
ema jedne funkcionalne jedinice gde se prikazuju
Grupisano: ( , strana 339)
spojevi na mestima preseka.
Delovi jednog simbola se obuhvataju (linijom
crta-taka) ili meusobno povezuju. Plan funkcija: strana 339)
Diagram, gde se prikazuje funkcija ili ponaanje
jednog kola upravljanja ili regulacije.
Raspodeljeno: Diagram (tabela) toka delovanja: ( , strana 339)
Simboli se tako razlau, da se postie jasan Diagram (tabela), gde se prikazuje redosled
raspored spoja (strujna kola). procesa ili stanja elemenata jednog sistema.
Vremenski diagram toka delovanja
Viepolno: (j) Diagram toka delovanja sa vremenskom osom
Svi spojevi su prikazani punom linijom u razmen.
Plan (tabele, liste) programa:
ema (tabele, liste) gde su prikazani elementi i
Jednopolno: ( @ , strana 340) moduli programa.
Vie provodnika je prikazano jednom Karta mree:
punom linijom. Principijalna ema ucrtana u geografsku kartu.
Razvijena ema delovanja (crtana razdvojeno) @
338
IEC 1082-1, IEC 848; EN 61082;
Dokum entacija vezana za funkcije DIN EN 61082 T.2, DIN 40719 T.6
Pravila za funkcionalnu dokumentaciju Funkcionalna ema (Izvod) (3)
Upravljanje
Releje, kontaktore, rasklopnu opremu, konice i
spojnice prikazati u neaktiviranom stanju. Putanje S1 c -------~i rS5 Start s
prazan
U protivnom, naznaiti aktivirano stanje u emi. RQ -------- 0
BloKada S0cj RQ r
----------- M2 Pumpa
Objasniti funkciju prekidaa sa vie poloaja, iskljuena
npr. diagramom. Korak 1 Dignut
Poluprovodnike prekidae prikazati u stanju Doziranja ^ S ventil Y1
spremnom za pogon. 1 01 o s RQ Mea M1
ukljuen
Zavisnost neelektrinih i elektrinih funkcija
treba da budu jasno prepoznatljive. S10 Nivo 1
J p :
J
Jedinstveno prikazivati osnovne spojeve, npr. Dignut ventil
----
veze u mostovima, pokretae zvezda-trougao, Korak 2 Y2
cco ----
bistabilne preklopne stepene itd. Doziranje
CM
Praviia za pianove funkcija i funkcionalne eme S11 Nivo 2
_______________ _______________ Grejanje
Korak 3 E1 ukljueno
Moraju da sadre sve pojedinosti o
funkcionalnom ponaanju sistema, instalacija,
Grejanje D3 ^ S
ureaja, softvera itd bez podataka o izvedbi.
Nacrtati potrebne simbole funkcija,
signalizacije i upravljanja. Plan funkcija (izvod) @
Ako treba, dati oblike talasa, formule i = S4 = ,S5
algoritme.
Pravila za razvijene eme (2)

Koristiti grafike simbole za prikazivanje
pogonskih sredstava i funkcija.
Nacrtati sve veze izmeu ureaja i funkcija.
Oznaiti ureaje i prikljuke..
Usaglasiti logike signale i nivo signala.
Dati potrebne podatke za praenje strujnih
kola i staza.
Dati informacije (npr. o kontaktima) radi
razumevanja funkcije.
Razvijena ema delovanja (obuhvatna) (2) Diagram toka delovanja (izvod)

Korak S1 K1 K2 K3
komutacija 13 A1.13 21 33 A1I13 21 (31 A1113 21133
14 A2i 14 22.34 A2| 14 22,32 A2| 14 22134
S 1 UIUJ. *

O
a
'
L
JL
S 1 Is
1
1
__ ----- __
siTJ
VJM J.
V)
3

E
CM
51 Is klj. *
n r -
I_____ l L_L
339
D okum entacija vezana za fun kcije IEC 1082-1, 1082-2; EN 61082-1;
dokum entacija objekta___________ EN 61082-2;DIN EN 61082 T.1, T.2
Pravila o principijelnim emama Principijelna ema
Treba da daju pregled o sistemima, instalacijama,
hardveru, softveru itd.
Pokazuju najvanije veze izmeu osnovnih
funkcija i pogonskih sredstava.
Koristiti prikaze (Layout) koji odgovaraju lokacijama
Mogu se dati podaci o lokacijama.
Eventualno napraviti planove za razliite nivoe.
Na viim nivoima daje se celokupan sistem,
a na niim delimini sistem.
Dokumenti viih nivoa moraju imati indikatore
niih nivoa.
Principijelne eme se moraju oslanjati na
svoje dijagrame toka.
ema instalacije
Dokumentacija objekta
Plan lokacija:
plan lokacija sadri prostorni smetaj postrojenja,
napojne mree, mogunosti pristupa itd.
Plan instalacije:
crte (npr. graevinski) gde su ucrtana pogonska
sredstva (npr. jednog postrojenja).
ema instalacije: (3)
plan instalacije, gde su ucrtane veze izmeu
pogonskih sredstava.
Grupni crte:
prikaz prostornog smetaja i rasporeda grupe Komutacioni deo mree
zajedno ugraenih elemenata, datog u razmeri
Raspored elemenata:
grupni crte sa svrsishodnim informacijama.
Plan instalacije (izvod)
Raspored elemenata
Razvodni ormar
2200
2100
2000
1900
1800
1700
1600
1500
1400
1300
1200
1100
1000
900
800
700
600
500
400
300
200
100
o o o o o o o o o o o o o o o o o
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 ^ 00 o o o o o o
o * - c \ i c v} ^ n n t D N c o o ) - T - T - 0 - C N J c o T f i m o
I I I_I_I_I_I I_I I_I_II IIIIIII
340
eme, tabele i pla novi vezivanja IEC 1082-3; EN 61082-3; DIN EN 61082 T.3
Sadraji dokumentacije vezivanja ema vezivanja
Veze izmeu elemenata,

aparata, sklopova i postrojenja
Upotrebljeni kablovi i provodnici
Nain polaganja
Voenje provodnika
Iskorienje prikljuaka
Nain uvrenja
Nain upredanja
Duine provodnika ili kablova
Oznaavanje signala
Klasifikacija
Posebni podaci
Pravila za eme vezivanja (6)
Topografski prikaz (Layout), ali ne u razmeri.

Pogonska sredstva prikazati jednostavnim
konturama (kvadrati, pravougaonici ili krugovi)
ili simbolima sa oznakama prikljuaka.
Provodnika prikazivati punom linijom.
Grupe provodnika, kablove ili snopove
kablova crtati jednom linijom. (4)
Provodnike oznaavati oznakama pogonskog
sredstva i stezaljke. (2) (D ()
Po mogunosti primenjivati prikaz (Layout)
u obliku matrice.
Pravila za tabele i liste vezivanja
Reference kod prikazivanja mogu biti

prikljuci ili spojne veze.
Ureaje oznaavati oznakama
pogonskog sredstva.
Prikljuke oznaavati brojevima, slovima, Plan prikljuaka (Izvod) @
simbolima ili bojama. 1 1 1
Provodnike obeleavati oznakama I T T
pogonskog sredstva, markiranjem, Priklju-
Kabl Kabl Kabl
ak vidi
bojom ili oznakama stezaljki. list
Br mm2 -cilj
Plan rednih stezaljki ila kabla - Br

Oznaka o C\J
X1 C X X
Oznaka cilja
prikliuka oo CO c CsJ 1
S1 21 ^
|
I
|
|
|
|
|
S2 13
1 63H1
63F2
63F2
I 63H1
63S1
63S1
63S1
63S1
Oznaka
S3 14 aparata
S8 13
1
1
1
1
|
S8 14 CVJ
X
N iz ste z a ljk i: X 2
S9 13 Br stezaljke
2 - C\J co T CO r CO o!1
S9 14
S10 22/S11 13
Oznaka mostova O o o O oo O ooo oooo
S10 21
S7 22 Oznaka
10 prikljuka 1 s s co o
r^.
Oznaka cilja
S7 13
|KM-V3/6-X1 |
013X9 |
11 ro oo ro
S11 14 co X X X X
o o1 coi ro1 tp o o
12 Oznaka C\J c\ j
S7 14 aparata o 5 O ro> T T
13 3; Csj C\J
S6 13 o
"4 X
S4 21
15
S4 22 ila kabla Br oo co n 5 -O
16
S5 13
17
63K10K
63K10K
63K10K
63K10K
63k10k
Priklju- Kabl
S5 14 Kabl Kabl
63K2
63K2
18 ak vidi mm2 -Cllj

M1 U1 Br
19 list
M1 :V1 NVV-0 2x4 irim' X X
20
M1 W1 fie* 4 x t mm^
21 X X X X
M2 :U1 tlex 7 x mm? X
22 tlex 5 x i mm2
M2 :V1
23
M2 W1
24
341
eme i tabele oienja aparata IEC 1082-3; EN 61082-3; DIN EN 61082 T.3
Pravila o emama oienja aparata J ) I ema oienja aparata 0

tabelama oienja aparata
Treba da sadri sve podatke o internim ---------------'S J * -----------

vezama jedne montane celine ili grupe. Al 13 21133 43 AlVl3|?1133^43 |AlVl3|21|33|43
Treba da se podudaraju simboli pogonskog K1 K2 K3
sredstva sa smetanjem pogonskog sredstva
u pogledu oienja.
Ako treba, koristiti vie projekcija.
Pogonska sredstva iz razliitih nivoa prikazati
preklopljeno, okrenuto ili pomereno.
Prikljuni planovi sadre podatke o spoljnim K4 K5 K7

prikljucimajedne montane celine ili ureaja.
Planovi, tabele (J) i liste kablova moraju

sadravati potrebne podatke o polaganju.
Tabela kablova 0
Broj Tip kabla Oznake Napomene
kabla cilja
-W107 H05VV-U3x1.5 +A +B
-W108 H05VV-U2x1.5 +B +C napajanje
-W109 H05VV-U2x1.5 +A +D pomonim
naponom
230 V AC
JUSN.A3. 750;IEC 750;

O znaavanje elektrine oprem e DIN 6779 T.1, DIN 40719 T.2
= A 3 2 M 18 - K1 + E 14 L1
Skup oznaka 1 ---------- Skup oznaka 3

(Postrojenje) (Prikljuak)
Skup oznaka 2 ---------- Skup oznaka 4
(Identifikacija i funkcija) (Lokacija)
Dati samo skupove oznaka, koji su neophodni A31.M17/1.5

za oznaavanje. I 3 l
Ne unose se jednoznani predznaci.
Redosled skupova je proizvoljan, ali se
= A31 M17
preporuuje navedeni redosled. -k i K C *
Uobiajen je horizontalni i vertikalni
raspored skupova.
Skup oznaka, koji uglavnom vai za opremu, 1.5-
moe biti dat u tabeli.
-2 b
Skupove oznaka treba upisati neposredno vl/
sa leve strane ili ispod simbola;
Izuzetak: Skup 4 (Prikljuak")
Oznaka prikljuka se upisuje neposredno
D10
izvan simbola, kod horizontalnog ispisivanja B28
desno, a kod vertikalnog levo pored spojne linije + .A12 B8
(vertikalni tok strujnog kola) ili iznad spojne linije
co +.A12
(horizontalni tok strujnog kola). CNJ
CD
342
O zn a a v a n je ele k tri n e o p re m e ju s n . A 3 .750; ie c 750; d in 6779 t . i , d in 40 719 t .2
Skup oznaka 1; Postrojenje (naziva se i nadreena oznaka)

= 2 1 V N 2 2 V B 4 3
Predznak ----------- T" ^ 2 3 ~4~ ~5~
Znak razdvajanja ---------------------------------
Podela u pet grupa. Smetaj podataka odgovara stepenima

Odeljci sadre nalzmenino brojke i slova. funkcionalnog razvrstavanja postrojenja.
U skupu oznaka moe biti najvie 10 alfa Sa leva se poinje najveom jedinicom.
numerikih znakova (kod elektrana 11). Odeljak moe imati 1 do 3 mesta za podatke.
Slovne oznake znakova esto imaju Skup oznaka moe biti razdeljen znakom
odreena znaenja. razdvajanja izmeu grupa 3 i 4.
Brojane oznake su glavni brojevi ili imaju
odreeno znaenje.
Skup oznaka 2: Identifikacija i funkcija

- S 0 2 1 A
Predznak -------------- jr T_ Funkcija(tabela str. 344)
Vrsta (tabela str. 344) T Glavni broj
Skup oznaka se sastoji od delova vrsta, Koriste se tekui glavni brojevi.

giavni broj i funkcije. Grupe glavnih brojeva mogu biti pridruene
Uvek treba dati glavni broj, vrsta i grupama pogonskih sredstava.
funkcija nisu obavezne. Cifre se mogu razdvojiti takom.
Skup oznaka 3: Lokacija
C 3 H 2 B 1
Predznak -----J ~~2 T 4 T ~6~
1 1 1 1 1 Odeljci (Odeljak 1 se ne koristi)
Znak razdvajanja
Moraju se naizmenino koristiti slovne i

brojane oznake odeljaka.
Skup ima najvie 18 alfa numerikih
mesta za podatke.
Skup se razdvaja znakom razdvajanja
izmeu odeljaka 5 i 6.
Levo od znaka razdvajanja upisuju se podaci
o postrojenju, a desno o mestu ugradnje.
Svaki odeljak ima najmanje jedan znak.
Skup oznaka 4: Lokacija prikljuka
Predznak
T-
:
----------------------------- 1
A 1
-------------------------------- Odeljak
Oznake prikljuaka u podlogama ema se

moraju podudarati sa istim oznakama na opremi. 0
P17 '28 "
Koristiti standardizovane oznake (vidi JUS X X
IEC 445, IEC 445, EN 60445, DIN EN 60445).
U suprotnom koristiti proizvoljne oznake,
-XB 8
ali dati odgovarajuu legendu.
Odeljak sainjavaju velika slova i brojke.
-X3 9
343
Oznaavanje elektrine opreme j u s n . a 3 . 750 ;ie c 750; d in 6779 t .i . d in 40719 t .2
Karakteristina slova za oznaavanje vrste opreme

Karakteristi- vrsta opreme Karakteristi-
Primeri vrsta opreme Primeri
no slovo no slovo
A sklopovi, pod- pojaavai, P merni ureaji, pokazni, registru-
sklopovi magnetni ispitni ureaji jui instrumenti,
pojaavai, laseri brojila (brojai)
B pretvara termoelektrine Q rasklopni aparati prekidai, sklopke,

neelktrinih ve- sonde, fotoelek-
rastavljai
liina u elektrine trine elije,
dinamometri, mi- R otpornici fiksni i regulacioni
krofon, zvunik i sl.
otpornicinici,
C kondenzatori pokretai i sl.
D binami elementi, elementi za S sklopke, birai tasteri, upravljake
sklopovi za kombinovanje, sklopke, ureaji za
zatezanje sklopovi za
upravljanje, birai
i memoriju vremensko zate-
zanje, bistabilni i T transformatori transformatori,
astabilni elementi strujni i naponski
E razno svetlo, grejanje itd transformatori
F zatitni ureaji osigurai, U modulatori, demodulatori,

odvodnici, pretvarai pretvarai fre-
releji za zatitu kvencije, invertori
G generatori, izvori rotirajui genera- V cevi i elektronske cevi,
napajanja tori, pretvarai fre- tranzistori,
poluprovodnici
kvencije, oscilatori diode, tiristori
H ureaji za dojavu zvuni i optiki
W prenosni putevi, ice, kablovi,
javljai
uplji provodnici, ine, dipoli
J slobodno antene
K releji, kontaktori kontaktori, po- X stezaljke, utikai, utikai, nizovi
moni kontaktori, utinice stezaljki, jedno-
releji, vremenski polne utinice
releji itd
Y elektrino pokretani konice, spojnice,
L induktivnosti prigunice, mehaniki ureaji ventili
zapreni filtri
M motori Z zavrnice, filtri, filtari, otklanjanje
korektori, izobli- radiosmetnji,
N pojaavai, elektronski ureaji,
regulatori, enja, ograniivai propusnici,
regulatori
pojaavai, frekvencijske
pretvarai skretnice
Karakteristina slova za oznaavanje optih funkcija

Karakteristi- Karakteristi-
Opta funkcija Opta funkcija
no slovo no slovo
A pomona funkcija, M osnovna funkcija
funkcija iskljuenja (IZ) N merenje
B smer kretanja P proporcionalno
C brojanje (merenje energije) Q stanje (start, stop, ogranienje)
D diferenciranje R resetovanje, gaenje
E funkcija ukljuenja (U) S memorija, indikacija
F zatita T merenje vremena, zatezanje
G ispitivanje V brzina (ubrzanje, usporenje)
H signalizacija W sabiranje
I integracija X mnoenje
K upravljanje tasterima Y analogna
L1, L2, L3 oznaavanje provodnika Z digitalna
L+, L-
344
G rafiki sim b o li za p o d lo g e em a
O p te
Oznaka u emi Osnovni sim boi
Raster Slika sa definisanim znaenjem.

I I (Karakteristina za familiju funkci-
onalnih i konstruktivnih celina)
obino
M=2,5mm Karakteristina oznaka
Oznaka u emi ili elementarni
za prikljune linije
Slika, znak, brojka.slovo ili njihova kombinacija za t- simbol koji se pridodaje oznaci u
emi radi definisanja
njenog znaenja
prikazivanje funkcionalne ili konstrukcione celine.
Simbol elementa Slika, znak, brojka ili slovo sa Blok-sim bol
| efinisanim znaenjem (koristi
se samo u kombinaciji sa osnov- Uproeno predstavljanje funkci-
nim simbolima ili drugim ele- onalne ili konstrukcione celine
mentarnim simbolima
Priloeni list 1 uz DIN 40900 sadri ifre oznaka u emi sa brojnim podacima
npr. otpornik 04-01-01 | j -
"L Redni broj oznake u emi
(ovde broj 1)
Deo iz JUS N.A3. 002; ------------------- Osnovno mesto podatka ili prilog2'
IEC 617-2; DIN 40 90 0 1) (ovde deo 4) (ovde osnovno mesto podatka 1)
E lem en ti s im b o la i o zn a a v a n je rasklo p n ih ele m e n a ta DIN 40900 T.2
Elementami simboli Oznaavanje
Oznake u emi Znaenje Oznake u emi Znaenje O zn a ke u em i Z n a e n je
oblik 1
02 - 01-01
Vrsta struje i napona
oblik 1
02 -02-01
je d n o o sm e rn a
Zavisna delovanja
te rm iko
o prem a, struja
oblik 2 d e lo va n je
02 - 01-02 a parat, fu n kci- koristi se ako 02-08-01
o n a ln a je d in ica oblik 2
02-02-01 dovodi
02-02-03
>
oblik 3
O 02-01-03
do zabune e le ktro m a g n e t-
sko d e lo va nje
^ 50 Hz 02-08-02
oblik 1 naizmemcna
O 02-01-04 om o ta , 02-02-05 struja 50 Hz m a g n e tn o
kuite, striktivno
( 'N oblik 2 cev 3 N ^5 0H z (.00/200 V trofazni sistem 02-08-03 d e lo va nje
V_____ J 02-01-05 sa etiri
02-02-07
provodnika d e lo va n je ili za-
g ra n in a linija, X v is n o s t od m ag-
na izm e n in e 02-08-04
02-01-06 linija razd va ja n ja ne tskog polja
struje,
02-02-09 niske
frekve n cije , za te za n je
ekranizacija 02-08-05
02- 02-10 sred n je
1 02-01-07 '
frekve n cije ,
Zavisnost od jedne
Zraenja karakteristine veliine
02- 02-11 viso ke
nejo n izu jua , frekve n cije , < 02-06-01 ve e
* e le ktro -
02-09-01 m ag n e tska > 02-06-02 m anje
ispravljena
struja sa
naizmeninom
=0 02-06-05 je d n a k o 0
jonizujua 02 - 02-12 komponentom
02-09-03 =0 02-06-04 p rib lin o 0
,;Ako je ispred brojke upisana jedimca (1), npr. 103, radi se o nacionaino usvojenoj oznaci
2) Ako je ispred brojke upisano slovo A, onda je oznaka uzeta iz JUS N. A3. 002, IEC 617-2
345
JUS N. A3.002; IEC 617-2;
E lem en ti s im b o la i o zn a a v a n je u em a m a DIN 40900 T.2
Simbol u emi Naziv Simbol u emi Naziv Simbol u emi Naziv

Promenljivost Vrsta pogona Smer delovanja
brava za blokadu, prenos, tok ener-
nije inherentna1* f-j~| 102-05-04 mehaniko
/ ^ 02-03-01 deblokiranje -------->-------- gije, tok signala,
02-05-01 sve u jednom
nije inherentna elektromehani- smeru (simpleks)
^ / 02-03-02 nije lineama 3 ^ 102-05-05 ko deblokiranje
------< ------
|----------- runi pogoni, predaja
02-05-04
/ 02-03-03 inherentna21
02-13-01 opte
-----------------
prijem
runi pogon, 02-05-05
/ ^ 02-03-05 podesivost povlaenje
02-13-03 Mehaniki podesivi elementi
nije inherentna runi pogon, podesivi funkcio-

I ~
02-13-04 obrtanje Form 1 02-12-01 nalan spoj, opte
/ 02-03-08 5 stepena
mehaniki, pneu-
E --------- runi pogon, matski i hidraulini
podesivost 02-13-05 pritisak Form 2 02-12-04 funkcionalni spoj
/ 02-03-10 kontinualna
T --------- runi pogon,
02-12-05
Smer sile i kretanje 102 05 01 preklapanje zatezno
---------- delovanje
02-04-01 pravolinijsko delovanje 102-07-01
02-13-06 pribliavanjem
obrtno u automatsko
'^02-04-04^' oba smera delovanje 02-12-07 vraanje
0 -
02-13-07 dodirom
periodino mirovanje,
'V 02-04-05 V vraanje koje
sklopka za slu- 02-12-08
Impulsni oblici ] ----------- nije automatsko
02-13-08 aj opasnosti
runi pogon.koji . _ JU 0/ZT - - 4
_TL 02-10-01 pozitivan impuls O ------------ klizno spajanje
se moe skinuti 102-06-02
102-05-02
naizmenini npr. utini klju blokada
-JV V 02-10-03
impuls pokretanje u
pogon ruicom.ko- 102-06-03
O " oba smera
J 02-10-04
pozitivna impul-
sna funkcija
8 -
02-13-12 ji se moe skinuti
pogon kljuem
T
i blokada koja se
moe runo
Razno 02-13-13 102-06-04 ukinuti
o --------- pogon valjkom, __ ureaj za

02-17-01 kvar 02-13-15 greka 02-12-14 blokadu
spojnica
pogon
trajni magnet G --------- 02-12-17 slobodna
U 02-17-03 02-13-16 grebenom
elektromotor
pokretni kontakt 1 ~ - ^ - -
i elektromag- 02-12-21 sa konicom
02-17-04 (npr. klizni r n ~ ~
kontakt) ^ 02-13-23 netski pogon
Zemlja, masa, izjedn. potencijala
\ / \ 02-17-06 pretvarai --------- motorm pogon 4=- 02-15-01 zemlja

02-13-26
zemlja sa malim
pogon opte 02-15-02
idealni izvor 02-13-20 utic. str. napona
hh np.iR.ni
struje pokretanje zatitno
02-15-03 uzemljenje
c ) 02-16-02
idealni izvor
napona
B - - -
02-13-21 / j 02-15-04 masa, kuite
1) Promenljivost nije inherentna ako se 2) Promenljivost je inherentna" ako sama

promenljive veliine menjaju pomou promenljiva veliina zavisi od osobina sklopa,
spoljanjeg ureaja, npr. promena npr. ako se otpornost menja promenom napona
podeavanje otpornika. ili temperature.
346
JUS N.A3.003, IEC 617-3;
Sim boli provodnika i konektora u em am a DIN 40900 T.3
Provodnici1' Provodnici Konektori
provodnik. grupa
provodnik ili kabl, viepolm
provodnika, vod,
kabl, strujno kolo, 03-01-14 nije spojen. utini spoj21
prenosni put (npr. prikazam
03 01-01 provodnik ili kabl
za mikrotalase) svi polovi
nije spojen,
03-01-15 posebno izolovan.
-ffl- jednopolni prikaz
Prikljuci ili spojevi provodnika
oblik 1 tri provodnika
broj provodnika spoj provodnika jednopolni
se prikazuje 03-02-01 prikaz2)
crticama ili crti- 03-03-08
oblik 2 03-01-03 com sa brojem o prikljuak (npr.
stezaljka). krug
iznad linije: 03-02-02 moe biti ispunjen utim konektor,
-110 v vrsta struje, vrsta u - fiksni deo 3)
prikljuna letva
mree, frekven- 11 12 13 K 15 16 03-03-09
sa oznakama
2 120 mm2 Al, cija i napon prikljuaka
03-02-03 utini konektor,
03-01-04 ispod linije:
broj provodnika. 1 2 3 u 5 ,6 letva, redne ste- - a pokretni deo 3>
znak mnoenja, o o <b zaljke i razdvojne 03-03-10
presek pojedi- redne stezaljke utini spoj, fiksna
3N ' v . SOHz M V 103-03-04
nanog provod- < | < | strana utikaa 3).
nika i materijal oblik 1 -(M - pokretna strana
provodnika, dat 03-03-11 utinica
2 120 . 1 50
hemijskim znakom 03-02-04 1 grananje premosmca.
vod, planiran provodnika otvorena
103-01-01 oblik 2 03-03-19
pokretljivi 03-02-05 1
03-01-06 provodnik 03-03-17 oblik 1 mesto razdvajanja,
oblik 1 premosnica,
-f1- provodnik sa za- ----- 1 |----- zatvorena
titnim omotaem 03-02-06
03-01-07 dvostruko gra- 03-03-18 oblik 2
upredeni nanje provodnika
oblik 2 utika sa zaporom,
provodnici,
prikazana dva dvopolni 2>
03-01-08 provodnika 03-02-07 I 03-03-12
provodnik u istom deo za spajanje konektorski spoj2)

kablu. prikazana 03-02-08 provodnika dve utinice spoje-
tri provodnika 03-03-20 ne jednim utikaem
03-01-09
Konektori konektorski spoj
sa adaptorom
0 dva provodnika utinica
03-03-21
konektorski spoj
pokazana stre- pol utinice
licama su 03-03-01 03-03-02 -< X > sa utinicom
03-03-22 za grananje 2>
u istom kablu
03-01-10 Vodenje provodnika
------ < utika
-Q -
03-01-11
koaksijalni
provodnik
03-03-03 03-03-04 jedan pol2)
kablovski prolaz,
utinica i utika, ispunjen gasom
koaksijalni provod-
nik doveden na utini spoj2)
mesto prikljuka 03-03-05 03-03-06
03-01-12 103-04-02
provodnik, utini spoj sa oz-

H H0V-
\ / koaksijalni HH- nakom prikljuka prolaz voda
sa ekranom 103-03-05 zatitnog voda2*
03-01-13 103-04-01
1) Radi razlikovanja pojedinih vrsta provodnika, kablovskih trasa itd. mogu se koristiti razliite vrste linija.
Njihovo znaenje treba istai u legendi plana.
21 Moe se odustati od podebljavanja, prikazanog na polu utikaa.
3) Ovu oznaku treba koristiti samo ako postoji razlika izmeu fiksnog i pokretnog dela.
347
S im b o li pasivn ih ko m p o n en ti

Otpornici Kondenzatori in d u ktivno st
o tp o rn ik opte,
kondenzator induktivnost,
04-02-01 opte,
~H I element prigu- prioritetni oblik kalem, namotaj,
04-01-01 enja, prioritetni prigunica
04-03-01
oblik prioritetan oblik
04-02-02 drugi oblik1>
A W
04-01-02 drugi oblik
polarizovani 04-03-02 drugi oblik
-C J D - impedansa
t_L kondenzator
04-02-05 elektrolitski induktivnost sa
104-01-03 kondenzator magnetnim
-d H H grejni element 04-03-03 jezgrom
H h104-02-01 kondenzator sa
-t=h-
04-01-12
izvodom induktlvnost sa
otpornik sa procepom u
promenljivi magnetnom jezgru
izvodima 04-03-04
-td-
04-01-09 04-02-07
kondenzator induktivnost sa
p rr^
otoni otpornik, polanzovam fiksnim
ent kondenzator, 04-03-06 izvodima
04-01-10 04-02-16 naponski zavisan, n p r induktivnost sa
u ' poluprovodniki pokretnim kontaktom
promenljivi stepenasto
otpornik, opte Vodovi za kanjenje 04-03-07 promenljiva
04-01-03

vod za kanjene, koaksijalna
otpornik zavisan element za v J /v w - \ v J prigunica sa
04-09-01 kanjenje, 04-03-09 magnetnim jezgrom
od napona,
5U ^04-01-04 varistor sklop za kanjenje
Razno
magnetostrikcioni
bifilarni otpornik, | 100 ns vod za kanjen e
t* naponski 04-09-02 04-04-01 magnetno jezgro
- ' O 104 -0
104-01-05 zavisan
vod za kanjenje
magnetno jezgro sa
otpornik sa { L b04-09-05 kao model voda
04-04-03 jednim namotajem
kliznim kontak-
H Z > tom,
04-01-07 potenciometar -Q -
04-09-03 koaksijalni vod piezoelektrini
1 kristal sa dve
podesivi otpomik za kanjenje - C U -
sa kliznim elektrode
kontaktom 04-07-01
04-01-08 04-08-03
S im b o li p o lu p ro vo d n ika JUS N. A3. 005; IEC 617-5; DIN 40900 T.5
Elementi simbola Oznake

Uvodna zona PIN
J
poluprovodnika
05-01-01 zona sa jednim / - / 05-01-23 ili NIP struktura 05-02-01 otkijev efekt
omskim prikljukom PlP ili NIN
poluprovodnika f + / 05-01-24 struktura
zona sa vie
prikljuaka 4~ 05-01-09
P-podruje, koje
utie na N-zonu
J 05-02-02 tunelski efekt
| 05-01-02 oblik 1 N-podruje koje
1 4 05-01-10 utie na P-zonu efekt proboja u
05-02-03
-p - 05-01-03 oblik 2 jednom smeru
N-provodni kanal na
'F 05-01-11
P-supstratu
P-provodni kanal na efekt proboja u
05-01-04 oblik 3 'F 05-01-12 N-supstrat 05-02-04 dva smera
provodni kanal,
[ 05-01-05
osiromaeni tip P-emiter na N-zoni
05-01-14 N-emiter na povratni efekt
provodni kanal, P-zoni 05-02-05 uni tunelski efekt
|" 05-01-06
obogaeni tip
1) Ako je neophodno oznaiti elektrode, savijena linija treba da predstavlja:
spoljnu oblogu papirnog ili keramikog kondenzatora
pokretni deo kod podesivih ili promenljivih kondenzatora
oblogu sa negativnim potencijalom kod provodnih kondenzatora
348
S im b o li p o lu p ro v o d n ik a i e le k tro n s k ih cevi u e m a m a
Poluprovodnike diode T iris to ri Tranzistori

poluprovodnika iskljuna tranzistor sa efektom
dioda, opte tiristorska trioda L_ 05-05-13
polja I izolac slojem
05-03-01 05-04-07 (I6FET); obogaeni tip
T fr
iskljuna tmstorska prikljuak na supstratu
* svetlea dioda, tranzistor sa efektom
05-03-02
opte 05-04-08
trioda upravljana
anoda (N-gate) L_ polja i izolac. slojem
-p -p 05-05-14 (IGFET); supstrat interno
tiristorska trioda, spojen sa source
- N - kapacitivna
_ j ) _ 05-03-04 dioda povratno blokirana tranzistor sa efektom
05-04-10 L_ 05-05-15 polja i izolacionim slojem
Z - dioda
dvosmerna T*T (IGFET); osiromaeni tip
- ^ f tiristorska trioda
05-03-06 Esaki - dioda
proboina (break-
05-04-11 triac Senzori
tiristorska trioda, 05-06-02 dioda, osetljiva na svetlo
- m -
05-03-07
down) dioda
Z - diode spojene
u opoziciju______
05-04-12
povratno provodna
V j^
' P *T "'
foto dioda
tiristorska trioda.povr. otpomik osetljiv na
05-03-05
tunel dioda
05-04-13
provodna uprav-
Ijana anoda (N-gate)
05-06-01
svetlo; foto
otpomik
povratna (backward) Tranzistori ^ , 05-06-03 foto element
- K - 05-03-08 dioda ----- I ------ foto elija
uni tunelna dioda
PNP-tranzistor
dvosmerna V 05-05-01
optokapler svetlea
& dioda
05-03-09 diac NPN-lavinski
3 = t C dioda i foto
tranzistor
* (Avalanche) 05-06-08
Tiristori 05-05-03 tranzistor I X f Hall - generator
tiristorska dioda, ' T - ^ 05-06-05
unijunction tranzistor
povratno
05-01-01 blokirana 05-05-04
sa bazom P-tipa
~LZ_t
X 05-06-06
otpornik osetljiv na
magnetsko polje
tiristorska dioda,
NPN-tranzistor sa
povratno
05-04-02 provodna______ 05-05-06 dva prikljuka baze

magnetski
kapler
dvosmerna 05-06-07
PNIN-tranzistor
- f f l -
05-04-03 tiristorska dioda 05-05-08 jomzaciona
fr
tranzistor sa efektom komora
tiristorska trioda 05-15-01
polja i zapre. slojem
05-04-04 tiristor 05-05-09 I (JFET) sa N-kanalom
poluprovodniki
tiristorska trioda, tranzistor sa efektom - detektor
povratno blokirana polja i zapre. slojem 05-15-05
05-04-05
upravljana anoda
(N-gate)
fr 05-05-10 | (JFET) sa P-kanalom
brojaka
tinstorska trioda, tranzistor sa efektom cev
05 15-10^-K
povratno blokirana polja i izolacionim
upravljana katoda 05-05-11 stojem ('GFET).
uo us 11 | 0bogaenj tip peltijeov element
05-04-06 (P-gate)_________ 105-04-01
Elektronske cevi
05-11-02 tiratron, trioda 05-11-03 pentoda
Naziv Simbol u emi Naziv

cev sa katodnim zracima sa dvostruka cev sa
- elektromagnetskim katodnim zracima sa:
otklonom razdeljenim zracima
- fokusiranje trajnim II elektrostatikim
~ )) " iT " otklonom
magnetom
- elektrode za fokusiranje indirektno
- Veneltov cilindar grejanom katodom
- indirektno grejana katoda
05-12-01 05-12-02
primer - TV ekran
349
S im boli u em am a za pro izvo d n ju
i tra n sfo rm a ciju e le ktrine energije
Naziv Simbol u emi Naziv Simbol u emi Naziv
Vrste namotaja - maine

Simbol vrste spoja Elementi simbola Vrste maina
I 06-01-01 jedan namotaj razlikovanje

namotaja zavisno
naizmenini
redni motor,
tri razdvojena
III 06-01-02
namotaja
od funkcija jednofazni
est razdvojenih
pomoni pol ili
I6 06-01-03 namotaja
kompenzacioni 06-06-02
tri razdvojena 06-03-01 namotaj
06-01 04 namotaja, trofazni I repulzioni motor,
IIL sistem rw \ redni jednofazni
06-03-02 namotaj
m razdvojenih
|m 06-01-05 namotaja, paralelni namotaj
m-fazni sistem | ili namotaj sa
06-03-03 spoljnom
pobudom
106-01-01 redna veza
trofazni redni
etkice (na kliznom motor
prstenu ili
106-01-02 paralelna veza komutatoru)1)
06-03-04
06-06-03 trofazni sinhroni
jedinslveni namotaj Vrste maina
106-01-04 sa pomonom
fazom
generator,
o
Maine opte. pobuda preko
sprega
zvezda-trougao
Umesto zvezdice
(*) moraju se uneti
sledee oznake:
06-07-01
trajnog magneta
06-04-01 C pretvara
106-01-05 G generator
GS sinhroni jednofazni

Delanderova generator sinhroni
/_\ II sprega M motor
06-07*02 motor
106-01-06 MG Maina
upotrebljiva kao
dvofazni motor ili generator
L
0
namotaj, MS sinhroni motor trofazni sinhroni
06-02-01 L-sprega generator, spojen
u zvezdu,
trofazni
Y namotaj, 06-04-02! linearni motor 06-07-03 izveden neutralni
06-02-02 vod
V-spoj (60)
A sprega u 06-04-03 korani motor 06-08-05 trofazni linearni
motor, kretanje
06-02-05 trougao
samo u jednom
L sprega otvoreni jednosmerni V__ T smeru
trougao 06-05-01 redni
06-02-06
motor I Y - nI 06-08-01 trofazni asinhroni
Y sprega zvezda motor sa
06-02-07 kaveznim rotorom
jednosmerni
sprega zvezda, 06-05-02 paralelni
Y izveden motor
06-02-08 \__1 06-08-02 jednofazni asinhroni
neutralni vod motor sa kavezmm
jednosmerni rotorom, izvedeni
sprega ; 06-05-03 generator sa slo- krajevi za pokretaki
T cikcak namotaj
06-02-09 enom pobudom,
sa prikljucima i
estofazni namotaj, etkicama 06-08-03
spregnut u
zvezdu jednosmemt trofazni asinhroni
06-02-12 < ^ pretvara, pobuda motor, rotor sa
sprega viljuke', u f M Y G ' // I trajnim magnetom
(pretvarasa kliznim
* izveden neutralni I zajedmkim rotorom prstenovima
06-02-13 provodnik 06-05-04
1] etkice se prikazuju samo akoje potrebno. Kao primer pogledati oznaku 06-05-03
350
JUS N.A3. 330
Simbol u emi Naziv Simbol u emi Naziv
Transform atori i prigunice
Oblik 1 Oblik 2 Oblik 1 Oblik 2
vonamotajni
transformator; trofazni
n
06-09-02 naponski transfor- transformator sa
mator,11oznaava-
regulacionom
nje istog faznog
06-09-01 stava, struje koje preklopkom pod
u
istovremeno ulaze optereenjem,
proizvode sprega
* L^>^J 06-09-03
n
magnetne zvezda-trougao
flukseve istog 06-10-13
an
smera 06-10-14
trofazni
tronamotajni transformator,
p V W '| p w > rj
transformator sprega
06-09-04 zvezda-cikcak,
06-09-05 cikcak sprega
auto- sa neutralnim
06-09-06 06-09-07
transformator 06 10 15 u i 06-10-16
provodnikom
$ 06-09-08 06-09-09
prigusmca
trofazm
c(y
transformator
strujni transfor- sa etiri izvoda
mator, impulsni (nije obuhvaen
06-09-10 06-09-11 transformator glavni prikljuak),
dvonamotajni sprega
L J
pTVV'j
jednofazni
06-10-09
zvezda-zvezda
transformator
06-10-01 06-10-02 sa ekranom 06-10-10
transformator sa trofazna
L*wA^J srednjim izvodom
na jednom
tu t] celina od jedno-
faznih transfor-
06-10-03 m 06-10-04 namotaju. matora, sprega
zvezda trougao
regulacioni 06-10-11 06-10-12
transformator strujni transfor-
06-10-05 06-10-06 (> mator sa dva je-
zgra i dva sekun-
jednofazni (> 06-13-02 06-13-03 darna namotaja
0
auto-
06-11-01 06-11-02 transformator strujni transfor-
mator sa dva
trofazni auto- sekundarna na-
transformator, & 06-13-04
motaja na istom
06-13-05 jezgru
06-11-04 sprega zvezda
06-11-03
strujni transfor
jednofazni auto- sekundar ima je-
transformator sa (>

dan izvod, tj. pos-
06-11-05 06-11-06 regulacijom napona 06-13-06 ^ ----- 06-13-07 toje tri prikljuka
trofazna strujni transfor sa
4 >
106-C5-01
III prigunica,
sprega zvezda
06-13-08 06-13-09
pet primarnih namo-
taja (npr provodni
strujni transformator)
otvorena trofazna Strujni transformator sa jednim
prigunica, (sekundarnim) namotajem i tn
106-C5-02
stepenasto
podesiva
d>
06-13-10
primarna namotaja, npr. zbirni
06-13-11 strujni transformator _______
1) Za naponske transformatore koristiti ovu ili neku pogodniju od sledeih oznaka
351
Nerotirajui generatori i
Pretvarai snage, primarne elije i akumulatori
izvori toplote ____
jednosmerni baterija od generator,
primamih 06-1601 opte
pretvara
06-14-02 elemenata.
akumulatorska izvor toplote,
baterija 06-17-01 opte
06-15-02 oblik 1
06-14-03 izvor toplote sa
ispravlja A 06-17-03 sagorevanjem
oblik 2
106-04-01 'l termoelektrini
06-15-03 generator,
ispravlja u Ventili i magnetni ureaji 06-18-01 pokretan toplo-
vV T/ mostnom tom sagorevanja
06-14-04 spoju_____ Zatvara
naizmenini
10603-02 otvoren G fotoelektrini
generator
06-14-05 pretvara
106-03-01 zatvoren 06-18-06
ispravlja/
naizmenini Transduktori i magnetni
r( 106-14-06 pretvara (preklopni) 106-03-03 ventil, predstavljen pojaavai
sa senzorom i jezgro
naizmenini pogonom preko 06-A1-01 transduktora
D--------
1060402 pretvara grebena
magnet za o jb --- transduktor
U stabilizator podizanje tereta, (blok - simbol)
1060403 napona 106-02-01 ploa za pritezanje,
const magnetni separator I 06-A1-03
magnetna konica, magnetni
primarna elija,
primarni element, 106-02-02 inski magnet pojaava
06-15-01 akumulator & za koenje 06-A1-04 (blok - simbol)
S im boli u e m a m a za ko n takte JUS N.A3.007

k o m u tacio n ih i za titn ih u reaja IEC 617-7; DIN 40900 T.7
Oznake Elemenati simbola

radni kontakt, komu- prolazni kontakt,
a kontaktorska taciona funkcija, zatvara se pri
V opta oznaka
07-01-01 funkcija ) 07-02-01 1 07-03-01 delovanju
sklopke
o b lik 1 radni kontakt sa
X funkcija
V V predhodnim
07-01-02 prekidaa *p 07-02-02 o b lik 2 ) 07-04-01 zatvaranjem
funkcija mirni radni kontakt
) V sa kanjenjem
07-01-03 rastavljaa { 07-02-03 kontakt ) 07-04-02
O funkcija sklopke preklopni kontakt mirni kontakt

rastavljaa V ) sa kanjenjem
07-01-04 ) 07-02-04 sa prekidom { 07-04-03
funkcija radni kontakt za dva radni kontakt,

strujna kola, srednji zatvara se
automatskog V kanjenjem
07-01-05 ? 07-02-05 poloaj "iskljueno
okidanja 07-05-01 kod delovanja
funkcija preklopni kontakt ob lik 1
bez prekida,
graninog element sekvenci-
07-01-06 prekidaa 1 07-02-06 jalnog preklopa 07-05-02 ob lik 2
funkcija ob lik 1 mimi kontakt,
< automatsko zatezno
07-01-07 zatvaranje pri
vraanje" ) 07-02-07 o b lik 2 | ^ 07-05-03 otputanju
o b lik 1
funkcija dvostruki radni
O
vraanje nije n
07-01-08 ) 07-02-08 kontakt ^ 07-05-04 ob lik 2
automatsko"
352
S im boli u em ama za rasklopne aparate JUS N. A3 007;
i zatitne ureaje IEC 617-7; DIN 40900 T.7
Simbol Naziv Simbol Naziv Simbol Naziv
Elektromagnetni pogoni Elektromagnetni pogoni Rasklopni aparati
elektrome- gasna cev sa
haniki pogon, pogon sa tri
termokontaktom,
kalem releja uklopna stanja
07-15-01 starter za fluore-
oblik 1 107-08-05 scentne svetiljke
07-09-04
oblik 2 pogon sa dva kontaktor
07-15-02 d vd
namotaja (radni kontakt.
pogon sa dva suprotnog
107-08-01 07-13-02 a kontakt)
razdvojena delovanja
namotaja, kontaktor sa
kompaktan automatskim
prikaz delovanjem
107-08-02 07-13-03
07-15-03 oblik 1
pogon kontaktor
vatmetarskog (mimi kontakt,
07-15-04 oblik 2 $ delovanja 07-13-04 b kontakt)
^
107-08-03
razdvojeni
elektromeha- merciona
p prikaz
u
oblik 1 niki pogon sklopka
I 07-15-05 I 07-10-01
zatitnog releja
u n u n oblik 2 elektromeha- ivina sklopka

sa tri prikljuka
I 07-15-06 I nzjzi niki pogon pola-
t 07-10-02
pogon, pobuen
' 07-15-15 rizovanog releja
elektromeha- runa sklopka

107-15-06 niki pogon
elektromeha- 07-07-01
I 07-15-21 termikog releja
niki pogon sa
zatezanjem pri Rasklopni aparati pritisna sklopka,
07-15-07 otputanju E- taster
elektromeha-
radni kontakt sa N 07-07-02
automatskim
niki pogon sa
zatezanjem pri I 07-06-01 vraanjem prekida,
07-15-08 delovanju osetljiv na dodir
radni kontakt bez N 07-20-01
elektromeha- automatskog
niki pogon sa vraanja
IE zatezanjem pri I 07-06-02 blizinska
o -
delovanju i sklopka
07-15-09 pri otputanju mirni kontakt sa s 07-20-02
automatskim
) vraanjem blizinska sklopka,
I 07-06-03
elektromeha- aktivira se
E=J niki pogon
granina (kraj-
C <^
07-20-03
pribliavanjem
magneta
brzog releja
07-15-10 nja) sklopka
(radni kontakt) zatitna sklopka
I 07-08-01 motora, tropolna,
elektromeha-
niki pogon, ne- sa term. i mag-
granina (krajnji) 107-05-06
osetljiv na naiz- netnim okidanjem
sklopka, meha-
07-15-11 meninu struju niko aktiviranje
H u oba smera
zatitna sklopka
za struju kvara.
elektromeha- 07-08-03
niki pogon 107-05-07 etvoropolna
H releja za naiz- radni kontakt,
07-15-12 meninu struju -VI 07-09-01
temperaturno
zavisan
sklopka za
tonfrekventni zatitu voda
107-09-07 relej daljinskog
upravljanja mimi kontakt sa
1 107-05-08
automatskim ter- radni a kontakt,
relej za mikim aktivira- prikazan kao
c Mp07-09-041
-i
odvajanje, relej h 07-09-03
njem (termo kon-
) 107-01-03 aktiviran
udame struje takt npr. bimetal)
353
Sim boli u em am a za rasklopne aparate
i zatitne ureaje
Sklopke - rasklopni ureaji
sklopka sa tas- sklopka sa podea
terom i radnim vanjem sa dva ele-
prekida kontaktom, runi menta za preklapa
07-13-05
\ pogon (sklopka nje, runi pogon
za iskljuenje) (serijska sklopka)
rastavlja sklopka sa pode- sklopka sa dva uk-
07-13-06 avanjem sa rad- lopna poloaja, ele
nim kontaktom, k -v ment preklapanja,
runi pogon (sklo- runi pogon (naiz-
sklopka-
pka za iskljuenje) menina sklopka)
rastavlja
07-13-08 sklopka sa podea-
vanjem sa tri uklop-
rastavlja sa ure- na poloaja, sklop- sklopka za
ajem za bloka- ka za dva radna po- T y ~ promenu smera
loaja, runi pogon
07 du, runi pogon (grupna sklopka)
rastavlja sa Simbol Naziv

107-02-04
kontaktima sklopka sa vie poloaja, jednopolna,
za komutaciju I I I I I I M 12 3 4 prikazana sa etrii uklopna poloaja
napomena: ova oznaka se sme
sklopka za y - - ^ koristiti samo za sklopke sa malim
07-11-05 I 07-11-06 brojem poloaja
107-02-01
uzemljenje,
opte grebenasta
sklopka sa etiri
kompleksna uklopna
sklopka, poloaja,
opte petopolna,
107-05-02 runi pogon
07-12-01
Simbol Naziv Simbol Naziv
grebenasta sklopka sa runim pogonom,
107-05-03
sklopka sa H 07-11-07 etiri uklopna poloaja i etiri
nezavisna para kontakata
motomim I I
pogonom
.I \i J/ *, runi pogon, prikazan oznaka-
x \ / / 2,3 ma pozicija, pozicije 2 i 3 su
___ [B v -----
stepenasta pozicije mirovanja
107-03-02
118 | sklopka sa 18
F uklopnih
07-12-02 poloaja i kontaktor, relej
prikljucima 107 09 01
Tabela redosleda operacija od A do F
12 910
relej za odva-
spojeni prikljuci II II
pozicije
A B C D E F
rh-y~| 107-09-05
janje, 10 uklopnih
pozicija
1
2
3 bistabilni relej
4
5
1 10;
107-09-06
6 relej treperavog
7
0 = h \ svetla frekvencija
8
9
I 5 /m in | 107-09-08 treperenja 5/min
10
sklopka sa bravom,
11
12 sklopka za zatitu
13 [ 3 motora, tropolni,
14 107-05-01 termiki i elektro-
15
l~ -
magnetni preko-
16 I--
17 I strujni okidai, pod-
18 -t z . JlL. J > naponski okida
354
S im bo li u em am a za
sklop ke i zatitne ureaje
Merni releji Memi releji Zatitni
I
merni relej i srodni prekostrujni relej osigura,
/ > [J] 07-21-01 opte
ureaj, zvezdice se 07-17-04 vremenski
menjaju slovom ili zatezan
znakom kojima se osigura, rafirana
ureaj osetljiv na
07-16-01
naznaavaju
osobine
ureaja
o pribliavanje,
kapacitivan, reagi.
[J] 07-21-02 strana oznaava
prikljuak na mreu
Hh- na pribliavanje osigura sa meha-
napon kvara 07-19-03 stranog tela nikim indikatorom
UA? 07-16-02 prema kuitu ----- 07-21-03 delovanja (osigura
automatski ureaj 1
O I sa udarnim klinom)
rezidualni 07-18-02 za ponovno osigura sa
UrSd 07-16-03 napon ukljuenje
07-21-04 signalmm kontaktom
i tri prikljuka
/ 07-16-04 povratna struja
I sklopka sa
la 07-16-05 diferencijalna struja 07-18-01 Buholc zatita
a~
*\ 07-21-07
osiguraem
diferencijalna struja
/ / p/ 07-16-06
relativna
tropolni sklopka sa
struja kvara prema Pokretai
07-16-07 automatskim
zemlji okidanjem pomou
struja u neutralnom 07-14-01 pokreta, opte udame igle
'N 07-16-08
provodniku pojedinog
n'
snaga pn faznom osiguraa
P0 07-16-10 pokreta 07-21-06
uglu a
07-14-02 stepenasto
inverzno zavisno rastavlja sa
07-16-11 vremensko zatezan]e rukovanje * osiguraem
pokreta, direktan
U < podnaponski relej polazak, reverzivni
- podruje prorade 07-14-05 motor ukljuen sklopka-rastavlja
50 80V 07-17-07 kontaktor
50 V do 80 V sa osiguraem
13 0 % -otputanje na 130% *
pokreta osigura za zavrta-
A 07-14-06 011
strujni relej, deluje zvezda trougao nje, prikazan 10 A,
<5A 10A
>3A 07-17-08 iznad 5 A i ispod 1 tip Dll tropolno
3A niskonaponski osi-
pokreta sa auto-
gura velike snage
memi relej za o 07-14-07
transformatorom 00
75A (NH), prikazan 25 A,
N <
/VVN 07-17-10 obuhvatanje spojeva T veliina 00
meu navojima pokreta sa tinsto-
07-14-08 rima, kontinualno 1
merni relej za 4 promenljiv varniar
07-17-11 obuhvatanje spojeva t
meu navojima pokreta za motore
prekostrujni relej sa 107-06-01 sa jedmm smerom odvodnik
/ > dva izlaza. obrtanja prenapona
petostrukim *
podeenjem i automatski
5 odvodnik
inverznom strujno- 107-06-03 pokreta
zavisnom prenapona u
07-17-14 karakteristikom ( gasnoj cevi
relej ispada faze
delimino
107-06-04 automatski Upaljai i ureaji za gaenje vatre
m<3 07-17-12 u trofaznom
sistemu pokreta
otporniki
relej nultog pokreta sa termi- upalja,
0 =0 07-17-01 J~L kim i magnetnim
napona I i |o7-24-02 inicijalni upalja
107-06-05 okidaima
relej minimalne pokreta za motore ureaj za
P < 07-17-03
aktivne snage B/Ap 107-07-03
sa promenjenim = a C D gaenje sa
=fll pe-
relej maksimalne brojem polova 07-23-01 iednim okidaem
Q> reaktivne snage pokreta za
i < - smer energije ka jednofazni motor sa kalem za
sabimicama 107-07-04 pomonom fazom, paljenje
1 Mvor 07-17-06 - delovanje na 1 Mvar 07-24-01 "=
kapacitivni_______
- podesivo
vremensko pokreta sa -^ c E 3 ]
107-07-05 otpomicima sveica
5 10 s zatezanje
07-24-03
od 5 do 10 s______
355
S im boli u em am a za merne,
I
dojavne i sign alne ureaje
Pokazni merni instrumenti Brojila
pokazni merni instrument,
mera broja integraciono
08-02-15
O 08-01-01
instrument,
opte
0 obrtaja 08-01-03
elektrino brojilo,
opte
pokaziva vrnog
pokazivanje, optereenja, brojilo asova
108-03-01 08-04-01
\
o
opte 08-02-03 daljinski upravljan rada
pokazivanje, termometar,
| 000 1108-03-02 digitalno, 08-02-14
pirometar brojilo
numeriko Ah 08-04-02
amper-asova
registrujui instrument za
108-03-03 formiranje brojilo
pisa 08-04-03
108-01-06 proizvoda Wh vat-asova,
elektrino brojilo
V ) 08-02-01 voltmetar instrument za
brojilo vat-asova,
formiranje 08-04-04 meri energiju samo
kolinika Wh
108-01-07 u jednom smeru
ampermetar instrument sa
brojilo vat-asova,
naponskim 08-04-05 meri energiju samo
08-01-02
Wh
kolom u smeru od sabimica
0 vatmetar instrument sa v i e t a r ifn o b r o jilo ,
strujnim
var 08-02-04 varmetar
108-01-03 kolom Wh
08-04-08 prikazano
dvotarifno
mera
NaCI) 08-02-13 koncentracije brojilo vat-asova,
mera faktora Wh 08-04-09 meri samo ako se
cos <p] 08-02-05 rastvora (NaCI) prekorai unapred
snage instrument za P> podeena veliina
formiranje zbira brojilo vat-asova
08-04-10
108-01-05 ili razlike sa ureajem za
Hz 08-02-07 frekvencmetar Wh
Registrujui instrumenti prenos
1) registrujui brojilo vat-asova

Wh
08-02-12 galvanometar instrument, 08-04-14 sa registracijom
08-01-02 opte maksimuma
registrujui 08-04-11 brojilo vat-asova,
08-02-08 sinhronoskop W 08-03-01
vatmetar - Wh daljinski
upravljano
mera faznog W var kombinovani 08-04-12 brojilo vat-asova
08-02-06
ugla registrujui Wh sa tampaem,
G vatmetar i varmetar daljinski upravljano
08-03-02
brojilo vat-asova
/V 08-02-10 osciloskop pisa Wh 08-04-13
/V 08-03-03 sa pokazivaem
krive PmaK maksimuma
mera talasne
08-02-09 registrujui brojilo reaktivne
duine 108-01-09 08-04-15
0 1 mehanizam varh enrgije
instrument sa Ureaji za brojanje Ureaji daljinskog merenja

ukrtenim I
I* 0 predajnik
impulsni broja sa
kazaljkama C ^ J elektrinim daljinskog
108-01-08 08-05-04 08-07-02 merenja,
vraanjem na nulu
predajnik
mera
impulsni broja sa telemetrije
diferencijalnog
08-02-11 viestrukim
jednosmernog prijemnik
davaem kontakta
napona 08-05-05 daljinskog
brojaki ureaj 08-07-03 merenja,
mera reaktivne
08-02-02 pokretan prijemnik
struje C V - n r - N
08-05-06 grebenom telemetrije
1>zvezdica se mora zameniti jedinicom, oznakom merne veliine ili hemijskim znakom
356
S im boli u em am a za merne,
dojavne i signalne ureaje
Senzori Merna i regulaciona oprema Dojavno - signalni uredaji
sijalica. opte
trake za merenje regulator
A /M
'iJ F108-04-01
' istezanja broja obrtaja
08-10-01 svetlosni javlja,
opte
otporniki 108-05-01 pored oznake moe se dati i boja po DIN IEC 757
i? ^ T q8-04-02 termometar, regulator struje RD crvena
bolometar sa Pl YE uta
mema elija, GN zelena
galvanska
ponaanjem, BU plava
sK 108-04-03 pH - elektroda
108-05-02 WH bela
uproeni pored oznake moe se oznaiti i vrsta sijalice
P
pi
provodna
108-04-04 oblik Ne neon
elektroda 108-05-03 Xe ksenon
Na para natrijuma
Hg iva
dava, sklop za J jod
108-04-06 IN uarena nit
zatezanje
E magnetni
108-05-04
EL
ARC
luminiscentna
luk
FL fluorescentna
sklop za IR infracrvena
diferencijalni vremensku UV ultra violetna
-108-04-07 regulator, J~ t LED svetlea dioda
pauzu
induktivni 108-05-05 J~L dojava
uproeni
108-05-06 oblik treperavim
108-04-08 dava, poloaja 0 S : - 10-02 svetlom
ugla, prijemnik elektromehaniki
poloaja, obrtni diferncijator 08-10-03 optiki javlja,
3 r < javlja pokaziva, zastavica
108-05-07 uproeni
indikator stanja sa d x /
viestruki optiki
promenljivom Adt 108-05-08 oblik
108-04 09 otpornosu meme 08-10-04 javlja, pokaziva
108-04-11
sonde sile
indikator stanja,
induktivni
integrator $ poloaja,
elektromehaniki
108-05-09
uproeni truba
merni pretvara
108-04-12 temperature u
xdt
108-05-10 oblik 0 = ^08-10-05
,
elektrinu struju
08-10-06 zvono
pretvara signala sa nC' 108-05-11 dava funkcije 9
108-04-13 galvanskim odva-
janjem 1 Aa. c. na uproeni 08-10-08 gong
10 V d. c. f(x) 108-05-13
oblik
termoelement
sirena
u
08-10-09
08-06-01 oblik 1 sklop
u
odreivanja
un
08-06-02 oblik 2 minimuma 08-10-10 zujalica
108-05-12
termoelement sa jednosmemi pitaljka,
08-06-05 izolovanim 108-04-15 pretvara faze 08-10-12 e le ktrin o
grejaem, impulsa a k tivira n je
uproeni 108-04-14 a n a lo gn o -d ig i- pe tlja tra jn e

V 08-06-06
0
prikaz talni p retvara 08-09-01 struje kao
1} d o ja va poara
Elementi dojave
obrtni javlja, opte,
p re d a jn ik zvezdicu zameniti
e le m e n t dojave, 108-10-01 odgovarajuom
N g) 108-02-01 ravn o m e rn o g 08-09-01
opte kombinacijom slova
svetla
upravljanje
d o ja va prvog V 'O prijemnik svetla sa ugao obrtanja
108-02-03 d o gaaja, svetlim spojem i razlaganje na
komponente (rezolver)
tre p e ra vi prikaz kontaktnim izlazom
108-10-02 dlferencijal
svetlosni ormani prijemnlk
transformator
0 * predajnik
108-02-04 e le m e n t zb irn e dava, predajnik
d o ja ve , trep e ra vi -TU-L promenljivog namotaj
svetla stator
prijemnik svetla u dava ugla
sat, tamnom spoju sa 08-09-03
008-08-01 obrtanja
o pte 108-10-03 kontaktnim izlazom
357
Simboli u emama za merne,
dojavne i signalne ureaje
Ureaji za dojavu opasnosti
ja vlja za policiju,
oznake: svetlosni javlja ji
sa blokadom i
poziv za pomo $ 108-06-01
sa tinjalicom 108-08-02 telefonom
/ 108-07-01 (npr. policiji)
dojava poara. ja vlja sa m - ja vlja poara
r~o") 108-07-02 sa prekrivenim 108-06-02 senzorom ,
108-08-04
tasterom npr. za slepe
javlja poara, javlja
poziv za pomo
108-07-04 sa blokadom za policiju, mehani-
ja vlja m zam sa blokadom,
dojava poara m 108-08-09
C E ] 108-07-05 sa blokadom tem perature 108-08-07 javlja za policiju
sa blokadom ___
r*-
ormari svetlosni,
(JJ 108-07-08 princip bimetala automatski javlja
temperature, predajnik svetla sa
108-08-10 princip bimetala promenljivim svetlom
princip topljivog 108-10-03 prijemnik svetla u
| | 108-07-09 lema tamnom spoju sa
javlja dima, kontaktnim izlazom
diferencijalni >> automatski, princip
[j-J 108-07-10 princip 108-08-11 zavisnosti od svetla predajnik svetla sa
108-10-05 trajnim svetlom,
klju za strujna kola ja vlja potresa, prijemnik svetla sa
1 T o
108-08-13 u sigumosnim
postrojenjima
4 108-08-12
klatno za trezore / > analognim izlazom
Sim bol Naziv Sim bol Naziv
postrojenje za dojavu po- relej sa zastavicama,

ara, centrala, etiri strujna minjje nakon
1 ^ kola u sigumosnom spoju, \J --c ie -^ - delovanja, moe se
m & 108-08-08 sirene za dva strujna kola 108-06-04 runo povratiti
Simboli u emama za telekomunikacije, IEC 617-9;

DIN 40 900 T.9
posrednike sisteme i ureaje
plan povezivanja grupe u jednom posrednikom sistemu sa tri nivoa biranja: Sim bol N aziv
B D
bira sa dva razliita
procesa biranja i sa
nultim poloajem
1. nivo predbiranja A spojni vodovi 09-04-05
+ *
2. nivo biranja smera B ili BC junctions
bira za etvoroino
3 krajnji nivo biranja
(nivo za biranje voda) D prespajanje, sa
09-04-07 nultim poloajem
4 }
bira sa jednim pro-
Sim bol Naziv Sim bol Naziv cesom biranja, prika-
zan sa pojeinanim
autom atski izbor runo izlazima (odnosno
09-02-01 09-02-02 09-04-09 grupama izlaza)
smera & posredovanje
09-01-02
stepen spajanja sa
x ulaza i y izlaza J 09-03-02
uklopni alarm, mo-
gunost premotenja
kontaktni segment,
V j)
procesa biranja,
prikazan sa
izlaznim ravmma
09-04-10
polje spajanja, ste- kontaktni blokjednog bira sa dva razl.pro-
pen markir., sastoji 09-03-04 biraa, npr. obrtnog / f \ IO/2Q
cesa biranja, obrtni
se od samo jednog )) biraa za podizanje V ioQ_r
109-01-03 bira za podizanje
09-01-05 spojnog stepena bira sa centralnim
stepen spajanja za kontaktni blok sa pogonom, bira sa
09-03-06 grupnim pogonom,
povezivanje grupe grupama izlaza 109-01-05 masinski bira
dvostrano
09-01-06 usmerenih vodova kontaktna ravan sa -e- periodini prekida,
109-01-09 opte___________
09-03-07 prikazom
polje spajanja, pojedinanih izlaza periodini prekida sa
++ sastoji se od tri
kalem za pokretanje T 109-01-11 motornim pogonom
09-01-07 stepena spajanja
09-03-08 blraa
meoviti biraki ? (magnet biraa)
stepen, sastoji se kontaktna ravan sa procesa biranja
od jednog, dva i tri premotavajuim
stepena spajanja 09-04-01 uklopnim alarmom 109-01-08
358
S im boli u em a m a za te le k o m u n ik a c ije , tele fo n iju ,
te le g ra fs k e u re a je, p rim o p re d a ju pod ataka, p re tv a ra e ,
u re a je za re g istra ciju i rep ro d u kciju
oznake: glava za smmanje
telefon,
o 09-05 01 opte
3
magnetni tip
< T 0 V (upisivanje),
09-09-15 magnetna. monofona
telefon se napaja tip sa kalemom za
preko centralne /v > uvlaenje ili -0 - 09-09-16 uproen oblik
09-05-03 baterije traicom
telefon sa CD stereo
< X -* 0 |
magnetna glava za
snimanje, reproduk-
09-09-19 ciju, brisanje
09-05-04 brojanikom ploa
O monofona
telefon sa biranjem traka, film X 0 - 09-09-20 uproen oblik
( 7 0
snimanje i
09-05-05 tasterima
reprodukcija magnetna glava,
telefon sa 109-03-01
brisanje opte
09-05-07 etonom 3|
telefon bez 09-09-03 slualica. opte glava za reprodukciju
-cb-
napajanja, 109-03-04 (sluanje)
09-05-11 bez batenje
09-09-04 protiv taktni glava za brisanje i
telefon za dva i
vie slubemh mikrofon 109-03-06 snimanje
pnkljuaka ili 9| (govor)
09-05-12
sporednih
> prrikljuaka
telefon sa indika-
a 09-09-01 mikrofon, opte ureaj za repro-
dukciju, pomou
svetla
cijom cene razgo-
ureaj za kompakt
109-02-01 vora i brojanikom 09-09-06 runi aparat
09-10-05 disk
telefon sa ureaj za registraciju i
D
109-02-02 prenosom reprodukdju sa memo-
rijom na magnetnom
slubeno .0 . 09-10-02
09-09-07 zvunik, opte bubnju
jpnju
109-02 04 odobren telefon matnna
atricna rmemorija polu-
provodnika memorija
109-04-02 memorija na prstenastim
telegrafski jezgrima_______ _
09-06-01
predajnik
telegrafski primo
09-06-02 predajni ureaj,
4 09-09-08
zvunik,
mikrofon
a 109-04-03
memorija na
magnetnoj ploi
prijemnik tona,
semi dupleks stereofon registrator tona,
109-05-01
=Q opte
pisa na traci sa glava za reprodu-
09-06-03 tastaturom kao VV prijemnik
kciju, osetljiva na
primopredajnik
< ^ D -
09-09-11 svetlo, monofona =Q 109-05-02
telesnog zvuka
<EZD
09-06-04
teleks kao
prijemnik 09-09-12
T 09-07-01
glava za brisanje
=m 109-05-04 termofon
prijemnik tona, piezo

prijemnik telegrafski pret- elektrini.kristalm pri-
109-05-05 jemnik za stereofon-
| ^ | 09-06-05 faksimila /> vara, potiskuje
sku reprodukciju
izoblienja
prijemnik tona elektro
posrednika T 09-07-02 dinamiki prijemnik
109-02-07
centrala, opte telegrafski pret- 3> 109-05-06
za stereofonsku
vara, puni reprodukciju_______
dupleks zvuni oscilator,
Hh 109-02-06 OB-posrednik 109-05-07 prikazan kao
T 09-07-03 predajmk
telegrafski pret-
vara, dvostruka/
109-02-08 biraka centrala jednostruka struja, eho lot, sevanje
109-05-09 svetla kao indikator
simplex
Simbol Naziv Simbol Naziv

mampulativno mesto
sa posredovanjem prijemnik i predajmk
pomou gajtana, sa buenim trakama,
o 109-02-09 pnkazano sa - e - v - a odvojeni
brojanikom 09-06-08
359
S im b o li u e m a m a za te h n ik u te le k o m u n ik a c ija
U re a ji za p re n o s
radio kanal po kome S-
se prenose televizija V priguni lan
(slika I ton) i dB promenljiv
telefonija predajnik, opte 10-16-05
10-01-06
F 10-01-01 telefonija 10-16-03 filtar opte

T 10-01-02 telegrafija i 10-06-01
prenos podataka
V 10-01-03 prenos slike
(televizija) okrugli uplji
niskopropusnik
S 10-01-04 prenos tona 10-07-03 provodmk 10-16-05
(televizija i radio)
koaksijalni
visoko propusnik
uplji provodnik 10-16-04
provodnik, namotan 10-07-05
10-01-07
dvoina veza,
propusnik pojasa
pojaanje u trakasti provodnik, 10-16-06
10- 02-01 jednom smeru 10-07-07 simetrian
etvoroino zapreavanje pojasa

uplji provodnik u
pojaavako kolo u 10-16-07
dvoinoj vezi, vrstom dieleklriku
10-07-08 (Goubau - vod)
pojaanje u oba
smera, frekvencijski prethodno izolovana
h f, preem faza
zavisno 10-16-08
10-02-05 T - grananje
V
10-04-01 antena opte
10-09-01
n 10-16-14
eliminator
izoblienja, opte
antena, A - vrata - grananje -E* oper elektronski

cirkulaciona m 10-16-20
10-04-02
polarizacija
10-09-05
10-17-01 ograniava, opte
> 10-04-03 antena sa G S
promenjivim generator
7* azimutom 500 Hz sinusoidnog
napona 500 Hz modulator, opte
usmerena antena, 10-13-02 demodulator, opte
Y t fiksni azimut, pola-
rizacija vertikalna, G 10-19-01
diskriminator, opte
i horizontalan generator
10-04-07 diagram zraenja /H testerastog
500 Hz jednostrani pojasni
napona 500 Hz
Y 10-05-04
10-13-03
demodulator sa
potisnutom noseom
feritna antena frekvencijom
G 10-19-04
rT -TL impulsni generator MUX
multiplekser sa
10-13-04
n n analogno digitalnim
dipol-antena 10-20-08 pretvaranjem
10-05-05 pretvara
frekvencije
=r 10-05-06
savijena
dipol-antena,
petljasta
dipol-antena
10-14-02
prelaz sa f, na f2
10-23-01
fiber optiki
provodnik, opte
fiber optiki kabl
delitelj frekvencije
> protivtaktni
savijena 10-14-04 110-08-01
> pojaava
dipol-antena sa
tri direktora i pojaavai. opte
jednim reflektorom sprenik,
oblik 1 niskopropusnik,
10-05-07 3b visokopropusnik
110-08-04
10-15-01 prikazani sa pod-
parabolina antena, rujem proputanja
-B- prikazana sa upljim
pravougaonim > ~ oblik 2
dovodnim vodom 110-09-01 kvarcni generator
10-05-13 10-15-02
360
Simboli u emama za mree
i elektrine instalacije
Provodnici, kablovi Radio i televizija Instalacioni materijal
kabl u zemlji razdelnik za provodnik ide

11-03-01 dva izlaza navie
11- 12-01
kabl u vodi 11-07-01
podmorski razdelnik za tri
11-03-02 kabl izlaza provodnik ide
jedan izlaz sa navie i nanie
nadzemni viim nivoom 11-12-03
11-03-03 vazduni vod
kutija, opte
kablovski kanal,
usmerena O 11-12-04 prazna kutija, opte
spojnica
trasa elektroinstala- 11-07-03
11-03-04 prikljuna kutija,
ciona cev 11-12-05 opte. spojna kutija
kutija za
podzemni kabl -e -
grananje, opte ormari za kuni
sa spojnim prikljuak, opte,
11-03-07 [D 11-12-06
mestom
pristupno mesto na
-o 11-08-02
krajnja
kutija
prikazan sa
vodom
kablu sa gasnom ili
11-03-08
uljnom izolacijom prolazna razdelnik,
0
kabl, prekriven 11-08-03 kutija prikazan sa
< kablovskim eliminator pet prikljuaka
11-12-07
111-04-01 poklopcem izoblienja,
11-09-02 promenljiv Utinice
kabl, prekriven
viestruka
ploama
111-04 02 m - priguni lan utinica prikazana
11-09-03 kao trostruka
kabl poloen
---------- 3 - Oznaavanje provodnika 11-13-02 oblik 1
u cev, opte
111-04-03
neutralni provodnik
0 kabl poloen u cev, (N) r\
r\ oblik 2
cev sa prirubljenim srednji provodnik rs
n
11- 11-01
111-04-04 polovinama (M) 11-13-03
kabl u zatitni
-F - utinica sa zatitnim
kablovskom provodnik
11 - 11-02 kontaktom (uko)
111-04-05 kanalu (PE) 11-13-04
111-04-07 kutija za ogranak neutralni provodnik

sa zatitnom utinica sa
7 . poklopcem
kamen za obelea- funkcijom 11-13-05
111-04-08 11-11-03
ffl vanje trase kabla (PEN)
utinica sa
Radio i televizija tri provodnika, blokirajuom
neutralni i 11-13-07
sklopkom
kablovska glava 11-11-04 zatitni
prijemno mesto sa utinica sa izolacio-
lokalnom antenom, komunikacioni nim transformatorom
provodnik sa 11-13-08 npr. za aparat
prikazano sa
11-05-01 daljinskim za brijanje
antenskim dovodom 11-03-11 napajanjem a. c. utinica sa zatitnim
111-07-03 kontaktom, prikazana
kablovska glava, komunikacioni
prijemno mesto provodnik sa 3/N/PE za trofaznu struju,
petopolna
daljinskim
bez lokalne 11-03-12 komunikaciona
napajanjem d. c.
11-05-02 antene utinica. opte
m provodnik na TP = telefon
pojaava prola- 111-05-01
malteru TP | M = mikrofon
= zvunik
za i ogranka, 11-13-09 FM = UKW - radio
prikazan sa tri -m - u malteru TV = televizija
11-06-02 ogranka
111-05-02 TX = teleks
krajnji pojaava /T 7 antenska

sa jednim ispod maltera X
111-05-03 utinica
11-06-03 izlazom 111-07-04
361
Simboli u emama za mree
i elektrine instalacije
Sklopke Svetiljke Elektrini aparati za domainstvo
svetiljka sa
^ 11-14-31 sklopka, opte X 111-07-05 sklopkom bojler
svetiljka sa G h t111-06-08
sklopka sa X 111-07-06 promenljivim
11-14-32 kontrolnom sijalicom osvetljenjem protoni
sigurnosno svetlo,
bojler
sklopka za isklju- ' ' 111-06-09
enje, jednopolna nuno svetlo sa
< r
111-07-01
sklopka 1/111 X 11-15-11 odvojenim strujnim
111-06-10 infracrveni gril
kolom pokazivanje
vremenska sklopka puta spasavanja
/ 11-14-03 jednopolna
X 1H-07-07 trajno ukljueno
sklopka za isklju-
| | 111-06-11 ispariva
11-14-04 enje, dvopolna
/ sklopka 1/21
svetiljka sa
111-07-08 dodatnom trajno 111-06-12 ve maina
serijska sklopka, ukljuenom 0
V 11-14-05 jednopolna sklopka
5/1
sigurnosnom
svetiljkom
dodatna sigurnosna O maina za
naizmenina sklop- 111-07-09 111-06-13
svetiljka u suenje vea
11-14-06 ka, jednopolna
m
pripravnosti
sklopka 6/1
svetiljka sa sijalicom masina za
unakrsna sklopka CD 111-07-12 sa pranjenjem 111-06-14
pranje posua
11-14-07 meusklopka p r e t s p o jn i u r e a j is-
sklopka 7/1 11-15-10 pred sijalice za TT~ sua za ruke
11-14-08 potamnjiva X
pranjenje2)______
produetak za o 111-06-15 sua za kosu
svetiljku, prika-
11-15-01 zan sa vodom termoakumula-
lcrml m-06-16 cioni greja
11-14-10 taster
taster
H
-15-02 I
produetak za
svetiljku na zidu
f r = > \ 111-06-17
izvor infracrvenog
zraenja
11-14-11
sa sijalicom h fuorescentna
11-15-04 svetiljka n r
t | 11-14-13 vremenski relej 111-06-18 klima ureaj
svetiljka sa tri
fluorescentne cevi ureaj za hlaenje3*
prekida na 11-15-05
111-07-02 111-06-19 ureaj za duboko
udarnu struju
I - I svetiljka sa pet hlaenje____
I I - 15-06 fluorescentnih cevi
ureaj za
- uklopni sat 111-06-20
Elektrini aparati za domainstvo zamrzavanje
11-14-14
8
elektrini aparat, Razno
E 111-06-01
sklopka sa opte
11-14-15 greja tople vode
kljuem
maina za prikazan sa
automatska E 111-06-02
kolae
- #
provodnikom
Lx< 11-16-01
111-07-11 sklopka za
zamraenje elektrini poret, ventilator
111-06-03
opte o o
prikazan sa
Svetiljke
mikrotalasna 11-16-02
provodnikom
^ 111-06-04
reflektor, penica
( 11-15-07
opte
pe za 11-16-03 tajmer
111-06-05
peenje
0
direktno svetlo X 11-16-04 otvara vrata
11-15-08 111-06-06 topla ploa
pokretno mesto
govora; interfon u
11-15-09 indirektno svetlo
Q 111-06-07 friteza 3 *
11-16-05
kui ili na vratima
meusobni interfon
1) naziv po DIN 49290

2) ovaj ureaj se prikazuje samo ako nije ve smeten uz svetiljku
3) broj zvezdica se moe uneti prema pr. EN 27371, ISO/DIS 7371, DIN 8950 T. 2.
362
Simboli u emama za binarne elemente
sastav simbola prioritetno mesto funkcionalne oznake na
za optu ulazima, izlazima i
kontura funkcionalnu drugim vezama
oznaku ulaz
negacija
ulaz
izlaz
12-07-01
izlaz k se mora zameniti

sledeim simbolima
12-07-02 n zaostaje
alternativno mesto dinamiki

n prag Histerezis
za optu funkcionalnu oznaku ulaz otvoren, npr.

Konture 12-07-07
o otvoren kolektor
otvoren
elementama o
dinamiki ulaz H-tip
kontura
prikazana kao sa negacijom otvoren
kvadrat o L-tip
12-05-01 12-07-08
pasivan,
indikator o pulldovvn
polariteta21
kontura pasivan,
ulaz o
upravljakog pullup
12-07-03 (negacija)
bloka V 3 - state
indikator E proirenje
polariteta2),
12-05-02
izlaz, smer toka m3) pomeranje, napred
signala s
kontura - m3) broja u nazad
12-07-06 desna na levo
izlaznog ? pretraga
bloka Na pnmer:
od spoljnog
12-05-03 * < * 1) manje od
stanja 1 na
Slaganje vie elemenata spoljno stanje 0 j poreenje
3
a CP CARRY-
Inteme veze
b PROPAGATE
c CT = m sadraj
b interne veze
>d Pm3) operandi
c 12-0 8-01
a e BP BORROVV-
PROPAGATE
d
I
12-08-02
sa negacijom
Cl
Bl
PRENOS
BORROVV - IN
sa dinamikim BG BORROVV-
delovanjem GENERATE
12-08-03
CG CARRY-
GENERATE
interni ulaz BO BORROVV OUT
virtuelni ulaz 1 fiksno stanje
12-08-05
1) zvezdice (*) zameniti odgovarajuim simbolom
2) 1 = H - nivo; 0 = L - nivo (ne koristiti nacionalne simbole!)
3) m se mora zameniti odgovarajuom veliinom. Ako je m = 1, jedinica se moe izostaviti
363
Zavisnosti (odnosi izmeu ulaza i izlaza) Simbol Naziv
Vrsta Delovanje na upravljaki ulaz ili izlaz Elementi kom binatorike

Slovo
zavisnosti ulaz: stanje 1 ulaz: stanje 0
>1
A ADRESE dozvoljava akciju spreava akciju
1 ILI - kolo
(izabrana adresa) (adresa nije izabrana) 1
1 opte
C UPRAVLJANJE dozvoljava akciju spreava akciju
12-27-01
-spreava akciju upravljanih
ulaza &
-deluje na spoljna visokoomska I
stanja na otvorenim i I - kolo
I
3-state izlazima I opte
-izaziva visokoomske L-mvoe
EN OSLOBA- dozvoljava akciju na pasivnim pull-down 12-27-02
ANJE izlazima, a visokoomske
> m kolo sa
H-nivoe na pasivnim pull-up
izlazima I podeenim
I
-izaziva stanje 0 na ostalim 1 pragom,
izlazima opte
12-27-03
G 1 dozvoljava akciju izaziva stanje 0
=m
dozvoljava akciju spreava akciju kolo
M MODE I
(izabran modus) (modus nije izabran) 1 (m od n),
1 opte
N NEGACIJA komplementira
bez delovanja 12-27-04
stanje
upravljani izlaz > n /2
R RESET reaguje kao za bez delovanja 1 majoritetno
S =0, R=0 1 kolo,
opte
upravljani izlaz
SET 12-27-05
S reaguje kao za bez delovanja
S = 1, R = 0
1 ekvivalentno
V ILI izaziva stanje 1 dozvoljava akciju
1 kolo,
otvoren (ukljuen) 1
opte
X PRENOS put nije otvoren
put
12-27-06
z SPOJ izaziva stanje 1 izaziva stanje 0
2 k kolo
Simbol Naziv Simbol Naziv I poreenja
1 (pariteta)
Gm Gm - ulaz 1) Cm Cm - ulaz D opte
2-27-0 3
12-14-01 12-18-01 buffer bez
Gm Gm - izlaz Cm Cm - izlaz 1 posebnog
pojaanja na
12-14-02 12-18-02 12-27-10
izlazu,
opte
Vm Vm - u la z1) ENm ENm - ulaz NE-kolo,
1 invertor (u emi
0
12-15-01 12- 20-01 sa jedinstvenim
a EN1 1J 12-27-11
logikim
- !=E
Vm Vm - izlaz konvencijama)
C1 1 |
b 1T 1K
12-15-02 NE-logike veze i prikazivanje
toka signala
primer: TV1 1 h cb grupisanje bitova
a za viebitni ulaz
12- 10-01 nelogika
veza
]X F F tok signala u
12- 10-02
dva smera
1) m se mora zameniti odgovarajuom veliinom. Ako je m = 1, jedinica se moe izostaviti

21 svaku zvezdicu treba zameniti znakom operanda, npr. P ili Q
364
Elementi kombinatorne logike Koder, pretvara koda Aritmetiki elementi
kolo"ekskluzivno X /Y k o d e r, I
ILI, antivalentno I 1 p re tv a ra
kolo, opte i 1 koda. i
kolo sabiranja,
12-27-09 1 opte
o p te
l-kolo sa 12-32-01 12-38-01
21 invertiranim

izlazom,
NAND P-Q
12-28-01 kolo
pretvara koda
ILI-kolo sa oduzimanja,
1 sa eksces -
invertiranim opte
J l 3-grej koda
2. izlazom, na kod 12-38-02
12-28-02
NOR 1 od 10
11
& 1 kolo
2
3 mnoenja,
invertor l-ILI
U opte
12-38-04
12-28-03 pretvara koda
NAND sa sa eksces - COMP
21 & otvorenim 3-grej koda
12. o komparator
kolektorskim na kod brojeva,
12-28-04 izlazom L-tip 1 od 10 opte
12-38-05
21
_L 12-33-03
r J1
2. e[ J2 kolo proirenja ALU
J. muttiplekseri, demultiplekseri aritmetiko
logika
12-28-07 MUX jedinica,
multiplekser, opte
JJ EN pokreta 12-38-06
opte
sabirnice, ulazi
> V b jl sa pragom,
_3 12-36-01
Jt izlazi 3-state
DX
_Lh 4 etvorostruko
multiplikator,
12-29-04 demultiplekser,
4 bita
opte paralelno,
elementi sa histerizom
12-36-02 formira
4 najnia
kolo sa MUX bita
histerizom. proizvoda
opte rG 0y
12-30-01
detektor praga 12-39-06
sa invertiranim multiplekser
izlazom, (1 od 8) ALU
n'i
invertirani (T ) 1
12-31-01 triger mita 0
r M 3i
3 CP
digitalni elementi za kanjenje u\ CG
kolo za kanje- CO aritmetiko -
12-37-01 P = QQ
nje sa podacima logika
o vremenima
J DX 2 b_
PO
__r jedinica,
12-40-01 kanjenja 4 bita
21 Q0
10ns Q1
kolo za _L demultiplekser
20ns
kanjenje sa (1 od 8) 20^P2
Q2
30ns 19. P3
40ns koracima od 4
1L Q3
50ns 10 ns
12-37-04 12-39-10
12-40-03
365
Bistabilni elementi A stabilni elementi Sabirnica, voenje podataka
astabiini sabirnica, je d n o sm e rn a
s
G
J~LTL e lem ent [= > tok signala sa
> RS - flip flo p npr. takt 12-55-01 leva na desno
R
12-46-01 g e n era to r
sabirnica, tok signala
12-42-01 d >
r-
u oba sm era
upravljani 12-55-02
JL
JL D - flip flo p , !G astabilni
_9_ u p ra vlja n je d n im
JTJT. elem ent, 0
L C2 ADC
20 M- stanjem ,
12-46-03
sinhrono
AD571
12-42-02 d vo stru ki startovan
SPAN 10 V f0
0FFSET 0 V or -5 V
U J K - flip flo p ii SV(LOG) LSB 9.76562 mV
< >0
4U u p ra vlja n 11J SV(OSC) C0DE BIN or 0B AD -
1K OV (L0G)
_LL R je d n o m ivicom ANIN pretva-
(uspon ili pad)
fc OV (0SC) 14n
ANC0M
[DATA>aV<
15n ra 10
12-42-03 B0S
6 bita
1ENct
naponski
33J B (RNG) B&
X H (FC) upravljani V. l9
4 1R | CX oscilator, DIGC0M
1 i * CX dvostruki V- DR G1 Q
11 I L RS - flip flo p U-c
u p ra vlja n sa 14n 12-55-10
IL ID
11 1S-| dva stanja
l . Memorije
R 11.
ROM
12-42-07 12-47-02
ROM -
Posebne komutacione karakte- Pom ini registri i brojai m em orija,
ristike bistabilnih elemenata opte
1) 12-50-01
SRGm
1= 0 RS - b ista b iln i
- s pom ani RAM *
e le m e n t sa I
I registar, RAM -
- R po e tn im I opte m em orija,
19-43-n s ta n je m 0
12-48-01 opte
1= 1 RS - b ista b iln i 12-50-03
e le m e n t sa CTRm b ro ja sa ROM32x8
p o e tn im
!L
duinom 11
12-43-02 s ta n je m 1 ciklu sa z m 12J
opte 13 >4
NV 12-48-02 14
RS - b ista b iln i !i
ele m e n t,
SRG8
o sig u ra n AO
n j i [j i pom ani
12-43-03 n a p on o m nula 14
12_ & 1D reg ista r
q !
M onostabilni elementi >C 1/- 8 bita
12-49-01 ROM -
m onostabilni memorija,
JT_
elem ent, 32x8 bita
m ogue ponovno SRG8
-C1/-~ 12-51-03
12-44-01 okidanje -k R
uproeni oblik
J jl- _3
1 JL pom ani ROM32x8
K 1D
CX _4 registar, !L C 101 A f iK
! U I RX/CX m onostabilni !L m Afi 2
elem ent,
_5
_6
8 bita sa
paralelnim
11 Â ^- [21 AO
11 4
u
1 ponovno 10 J1 [31 A O j-a
11 izlazom 14) A O -3-
okidanje
R [5] A O 4
nije m ogue 15c EN [61 A O 4
Ji
R [71 A P L ^
12-45-01 12-49-05 12-51-04
1* m treba zam eniti o d g ovarajuom brojkom
366
IEC 617-13; EN 60617-13;
S im b o li u em a m a za a n a lo g n u o b rad u signala DIN EN 60617 T.13

Pojaavai Razno
simboli treba da se kontroliu i
kombinuju po istim pravilima operacioni (X1-X2) (Y1-Y2) r t
13-09-01
k a o i b in a r n e o z n a k e
1
pojaavai (npr. 7 1n i J
X1 10
deo od LM 324) 9 L_ (M
X2 O CO
Oznaavanje signaia 13
Y1 m^
3 +S H >1 pojaava 12
Y2 2 =Q .Q
[^13-0<
04-01 analogni ulaz sample-and- 11 <
8 AOFS
14
]H hold, faktor
1
______I 13-04-04
# digitalni izlaz
supsidijarni
7 N
2
AOF
13-09-06
CX pojaanja 1
(npr. LF 398)
10 H
3 H
U+
0V
U-
ES
13-07-01
-X 04-05
13-04
prikljuak
> 1 <t>
Oznaavanje funkcija + PWM
AOFS UC3526A <
prikljuak napona pratilac napona co
- X Ju 13-0f
05-01 AOFS CSENSE +V C
napajanja (npr. LM 310, CM
U 3 m
izlaz strujnog metalno kuite) COMP # 13 0.00
U-
13-05-P4 napajanja (BST) AZ
RESET OUT # 16 i o
CXSS ro=>
N Q)
13-09-04 12.
[Tr e f j13-05-05 referentni ulaz SYNC C T3
O
RXD SHDW N^ O -t
_9
~ 13
13-05-07
ulaz detekcije
veliine
+ D>m
CU(i)
10 10
17 -H-
RXT
CXT
l'i
TJ t
O O-
analogni ulaz . 6 + VIN GND
EB
- e: 13-05-09
operanda
m . 100 A B
m i 200
pojaava sa
ERROR VREF
spoljni m = 500 13-16-01
^ E X T 1)l3-05-10 subsidijarni ulaz (RG1)
podesivim
[RG2] pojaanjem
-k |Tn T1) 13-05-11
!
interni subsidi-
jarni prikljuak
(npr. AD 624) 11
2 X1 1
J 13
analogni
AOFS(OUT) 14 12
prikljuak 1/ i 1 multiplekser/
10 1
-----[ a * 2) J 3-05-12 demultiplekser,
podeavanja 15 2
AOFS(IN]
prikljuak 9 3 trostruki (npr.
--- {*W_.3 5-13 kompenzacije 13-09-05 4 5 74 HC 4053)
Pretvarai 13- 17-02

[m 13- 05-14 Zm - ulaz
n /# UREG naponski
[H 13-' 05-16 HALTE - ulaz U+ +5V regulator,
(CONV) OV pozitivni, fiksni
~ / ~l
*I 3) ulaz [RESETj 13- 13-01 (npr. LM 309 H)
_____ I 13-05-17 NEJEDNAKOST
EN10#v<
EN11 V j
UREG
[Mm 13-05-21 Mm - ulaz |BIP) 5 ___
U+
(UNIP)
ACL
[ENm 113-05-23 ENm - ulaz 1
Ut
[xm 13-i05-24 ( 4 T
Xm - ulaz
Komparatori 0V 3 T O. N 2 q.
13-11-02 X co o cr>c
13- 13-03 c o. o S
UCOMP naponski
komparator + U/f ro <
(npr. deo od
un
AOFS 3 Q UCOMP o
13- 15-02 LM 339) |UOS] ro <
[SYNC] X < 4,55 V 4- S
-3 S
13 K
UCOMP T/U | [UOS] s - 2 i
V1 (TJ S X > 4,55 V R
naponski + 1V C D o o.
- I t s V2 CX cx JZ c.
3
X 1(X > Y)
komparator U
OV cx
2f
03 0) vcc N <5
(npr. LM 361) > > GNO
+ 2.53 V
S- Q
ol
Y 2(X < Y) U- O
S j 2 03
13- 15-02 13-11-03 OLst 13- 18-01 C/5 c
1) EXT (INT) se moe zameniti npr. sa RX (RINT) - otpomost, CX (CINT) - kapacitivnost ili XTAL (XTALINT) - kvarc
2* A * zameniti sa ADJ, ili samo * zameniti sa referentnom osobinom ili veliinom, npr B - prednapon, CL - ogranienje
struje, SR - brzina uspona, f - frekvencija
3) umesto ovog mogu se koristiti i sledei znaci: > (12-09-30), < (12-09-31), = (12-09-32)
367
JUSM.AO. 100; ISO 3511-1.2;
Grafiki simboli za tehniku voenja procesa DIN 19227 T. 1,T. 2
Provodnici, spojni vodovi Detektori

prikljuci, oznaavanje signala
pojedinani oznaavanje slovima
cevovod, irina signal, (donji desni ugao), simbolima ili opisom
linije > 1 mm elektrini detektor detektor nivoa,
pojedinani protoka, prijemnik
EMSR - vod signal, opte
- //v svetla
opte, dati
pneumatski turbinski
prednost liniji co2 detektor
od 0,25 mm detektor
analogni F sadraja C 02
pojedinani n signal
protoka
induktivni
signalni vod, detektor
-E -
elektrini digitalni
detektor
protoka 9 o pH - veliina
u signal detektor detektor
pojedinani tempera- zraenja,
signalni vod, ture, opte opte
binarni
pneumatski s signal detektor brzine,
termo- broja obrtaja,
element frekvencije,
hidraulini vod opte
dava
J"L detektor detektor odsto-
impulsa
pritiska, janja, duine,
opte poloaja. opte
8
fiberoptiki ukrtanje
-7 # - vod detektor kvartarni broja
bez spoja nivoa, pnncip
FQ potiskivanja
opte
spoj provo-
kapacitivni
linije delovanja dnika, opte detektor
mesto spoja H l L
detektor
nivoa
9 provodnosti
detektor detektor teine,
Regulatori nivoa sa
 L plovkom
w mase. opte
izvedba se prikazuje:
opisom Ureaji za opsluivanje
simbolima iz drugih standarda
naznaavanjem smera delovanja izvedba se prikazuje:
naznaavanjem algoritma (P, Pl itd.) opisom
regulator, opte regulator u tri take podatkom o podeavanju veliina
(osnovni sa preklopivim
simbol) izlazom
podeava, rasklopni ureaj
PID - regulator regulator u dve opte opte
sa rastuim take sa
PIDf izlaznim
PD preklopivim
signalom kod izlazom podeava sign. za sklopka za automa-
porasta ulaznog elektrini ulazni sig tsku proveru mer-
signala sa pokazivaem (JUS nog pode. (JUS N
' V N A3. 008. IEC G17-8 A3. 609, IEC 617-9
Pl - regulator regulator kao soft- DIN 40900 T.8) DIN 40900 T.9)
sa opadajuim verska funkcija sa
izlaznim oznakama ulaznih Izvrni organi i pribor
signalom kod i izlaznih veliina
pcrasta ulaznog
poDIN 19226
izvrni klipni izvrni
signala mehanizam sa
Delovanje na krug upravljanja
? membranom
mehanizam
nacin po- pogon za pode. kod (M) motorni izvrni opruni izvrni
ispada energije upravljanja mehanizam mehanizam
deavanja ureaj za piode. zauzima
element po- poziciju najveeg protoka magnetni izvrni ventilni izvrni
deavanja mase ili energije mehanizam M mehanizam
pogon za pode kod ispada
o pogon za o energije upravljanja ureaj Ureaj za upravljanje
podeava- za podeavanje zauzima
nje, opte poziciju najmanjeg protoka pojedinosti se prikazuju:
V opisom
mase ili energije
ureaj za po-
de. sa mes- o pogon za pode kod ispada
energije upravljanja ureaj
tom pode ili ureaj za upravljanje,
elementom za pode ostaje na
osnovni simbol
podeavanja zateenoj poziciji
368
G ra fi k i s im b o li za te h n ik u v o e n ja p ro c e s a IS O 3 5 1 1-3 , D IN 1 9 2 27 T.2
Adapteri Davai izlaznih veliina
ulazne i izlazne veliine se prikazuju. izvedba se prikazuje

karakteristinim slovima sledeim slovom za obradu
oznakama ulaznih signala simbolima iz drugih standarda
simbolima iz drugih standarda opisom
opisom jednakostramnim trouglovima unutar simbola
signal ili merni

pretvara. opte
{ analogno - digitalm
j pretvara (JUS N
A3 008. IEC 617-8.
DIN 40900 T 8)
osnovm
simbol indi-
kator, opte o broja
signal ili merni pretvara elektn- registru-

pretvara sa nog ulaznog sig- analogm
jui ureaj.
galvanskim
odvajanjem
| nala u jedmstveni
pneumatski signal
n mdikator % opte
merni pretvara memorisanje

sa jedinstvemm signala, opte digitalni pisa,
elektrinim indikator analogni
n
signalnim izlazom
memi pretvara memonsanje dava signala

sa jedmstvenim analognog gramce za pisa.
pneumatskim signala donju i gornju n digitalni
signalnim izlazom (ISO 3511-3) graninu
memonsanje veliinu
merni pretvara za
razliku pritiska sa n j digitalnog signala tampa
jedinst pneumat (ISO 3511-3) V levo donja granica
signalnim izlazom v
V desno: gomja gramca
merni pretvara pretvara,
nivoa sa jedinstve- V gore gornja granica
Grej kod u ekran
mm pneumatskim v V dole donja granica
2 od 5 - kod
signalmm izlazom

hi\4-14
G ra fi k i s im b o li za te h n ik u u p ra v lja n ja zg ra d o m
Osnovne i sistemske komponente Senzori
preseno me-
m
analogm
sto za infor- senzor,
macije. pres. analogni
m. RS 232 senzor, opte ulaz
a) polje za oznaavanje
spoljanje pre- primenjenog softvera
seno mesto
b) polje za fizike ulazne
gateway GAT tast - senzor,
veliine za defimsanje
taster
ulazmh kanala
namensko
l1/%
upravljanje,
upravljaka senzor
komponenta potamnjivaa,
taster
-o
potamnjivaa
upravljaki
tast-senzor,
Aktivatori upravljaki
1/14
sklopka kao
aktivator aktivator, tastertem-
opte 1/n mje bez peratumi
1 potencijala senzor
aktivator
I sklopka kao
sa po- aktivator. bez vremenski
momm senzor. sat
- D naponom 1 n/n potencijala
AC ^DC
--------- 1 aktivator, I Jalousie- vremenski
J , i L optesa I aktivator, zatezna
sklopka.
vremenskim Jalousie-
---------1 zatezanjem BL sklopka uklopm sat
INF0 -
n
^
; tabla sa
j indikac
| mdikaciona
lo r iin ir a

|
aktivator
potamnjena
preklopni
aktivator
\y
l/P IR
dojavljiva
pokretanja
PIR: pasivno
infracrvem
369
Formule
Matematika....................................... 371 Tranzistori......................................... 379

Mehanika.......................................... 372 Ispravljai.......................................... 380
Toplota...............................................373 Multiplikatori napona........................ 380
Veliine u elektrotehnici................... 373 Upravljanje otsecanjem fa ze ..........380
Elektrino strujno kolo......................373 Filtarski i stabilizatorski spojevi.......380
Elektrina otpornost......................... 373 Obrtne maine..................................381
Spojevi otpornika............................. 374 Namotaji jednosmernih maina..... 382
Elektrino polje................................. 375 Namotaji naizmeninih maina...... 382
Magnetsko polje............................... 375 Transformatori.................................. 382
Transformacija ema........................376 Pad napona i gubitak snage............383
Naizmenini naponi i struje.............. 376 Trajno dozvoljena struja provodnika
Spoj u zvezdu i trougao u trofaznoj sa PVC-izolacijom........................ 383
mrei, simetrino optereenje.... 376 Zatitne m ere.................................... 383
RC- i RL- kola....................................377 Proveravanje zatitnih mera...........384
RCL- kola.......................................... 377 Kompenzacija................................... 384
Kola sa operacionim Merna tehnika...................................384
pojaivaima.................................378 Naizmenini naponi.......................... 385
Bulova algebra..................................378 Tehnika osvetlenja........................... 385
Mere priguenja i prenosa............... 378 Ureaji za regulaciju.........................385
Oscilatorna kola................................378 Prenos podataka.............................. 385
370
Matematika
Operacija Pravila i zakoni
Sabiranje Komutativni zakon: Pravila za predznake: a + (- b) = a - b

a+b=c a+b= b+a a - (- b) = a + b
Oduzimanje Asocijativni zakon: a - ( b + c)= a - b - c
a- b=c (a + b) + c = a + (b + c) a -(b -c ) = a - b + c
Mnoenje Asocijativni zakon: Distributivni zakon: Pravila za predznake

a b = c a b = b a a(b + c) =ab + ac (+ a) (+ b) = ab
Delenje Asocijativni zakon: (a + b) (c + d) =ac + ad + bc + bd (- a) (+ b) = - ab
a:b =c a(b c) = (a b) c -------- Stavljanje predzagradu (+ a) ( - b) = - ab
Izmnoavanje-------- ( -a ) - ( - b ) = ab
Pravila za zagrade:
a a d
- (a + b - c) = - a - b + c
b d b c
+ (a + b - c ) = a + b - c
Stepenovanje an I a \n . - an-m
an = c gfl . gPO m an bn = (a b)n bn " ib i am ' (an)m = ar
Korenovanje
tn3|n
c
nr n r n # n / 0] T /n / m n > n /----
II
Ya = c Y'ab = V a -V b V b m= b n V V b =* T b V a m= a n
____________________________
Stepeni Logaritmovanje
Decimalni Binarni Heksadecimaini Mnoenje Stepenovanje
10= 1 2 = 1 16= 1 log (c d) = log c + log d log cn = n log c

101 = 10 21 = 2 161 = 16
10*= 100 22 = 4 162 = 256
103 = 1000 23 = 8 163 = 4096 Delenje Korenovanje
10-1 = 1/10 2 "1 = 1/2 . 16"1 = 1/16 m 1
10-2= 1/100 2-2 = 1/4 16-2 = 1/256 log ^ = log c - log d log V c = log c
m
10-3 = 1/1000 2-3 = 1/8 16-3 = 1/4096
Trougao Kompleksni brojevi 511
a + /}+ y- 180 +/ imaginarna z = a + jb
a +/ b
b = r sin<p
2 z = r (cos ip + j sin <p)
Obim:
x z = r eif*
U=a+b+c
realna r -
sin y X
c a=
\
2 bc cos a \ / =
2 ac cos p a -/b
2 ab cos y -i
Trigonometrija 0
Jedinini krug cot a
Mera u stepenima i luna mera ugla
Suprotna qg _ 360 57,3C
Nalegla
kateta ugla a kateta ugla a a B ~ 2 n ~ 1 rad
Pitagorina teorema
Hipotenuza c ~ c? = a2 + b2
Trigonometrijske funkcije:
sm a = tan a = ^ sin ( - a) = - sin a
b cos ( - a) = cos a
cos a = cot a = *an = *an a
c a cot (- a) = - cot a
371
M ehanika
Q p = j B
Pravolinijsko | Jednoliko fT ^|
jednoliko ubrzanje L iil kruno kretanje LJ=il
c o r- V2
sila F = m a sila F = m coz r F = m
r
v = d, k n
brzina v = a t v = V 2 s a brzina 2n
v - - r
V?
ubrzanje ubrzanje
- 7 - V a , = ~r~
preeni put ugaona brzina (0 = 2n- f f= y n= y
Rad i sila |j?o) Energija
opte W= F s odranje energije E=W

rad podizanja W = FG s W = m g s potencijalna energija EP = m g s
rad nategnute Ff s
energija natezanja Es - Ff2 S
opruge W= 2
rad pri n m v2
iv - m 2 v*
w kinetika energija
ubrzanju E* ~ 2
rad trenja W=Fr s Obrtni moment jo )
trenje fr = P ' fh obrtni moment M= F r
strma ravan F - FBl h @ poluga F, s, = F2 s? |~22)
Snaga i stepen iskorienja f~2o) nepokretni kotur F ,= F?

w
snaga P= y P = F V pokretni kotur
âb n - ^ ab sloeni kotur

stepen V
VV
V 2U ^ P *Z U
iskorienja Wv = W2U- w ab snaga i obrtni P = 2n n M
Pv = ^zu - p ab moment
ukupni stepen Hidraulika jj )
Hges= ' *)? f)n
iskorienja
hidrostatiki P = (} g h
Prenosi j? | pritisak
kajini d, n, = d2 n2 hidraulino El = 1
postrojenje <4, A2
zupanici z, n, = z2 n2
puni prenos z, n, = z2 n2
372
Toplota 27
Poduno = Iq + M Koliina toplote Q = m c Ai?

istezanje M = l0 a Ad Smesa Qao ~ Qai
Zapreminsko V* = 170 + A17 m, c, t?i + m2 c2 t?2
istezanje A I/= \/0 Ad y= 3a !?m= ni] + m2 ' c2
Toplotni Wab n A - c - m
koeficijent 3 Toplotna O s 305
p - lta -1 provodnost A=
iskorienja A d A t
Veliine u elektrotehnici 37J
Eiektrino strujno kolo 37
Stepen iskorienja
P,
HZ=>
U0 L ^K L
Otpornost Napon na Stepen

Sluajevi Struja Odata snaga iskorienja 1]
optereenja Rt prikljucima UKI
Prazan hod Rl = 1=0 UK\ = u 0 PL = o n= 0
Optereenje 0 < r l < r 4 2 l
I Uo UK\ U0 - / R, n- Rl
R, + Rl L + n r, + r l
1
Prilagoenje rl = r, U .- P - U2
'4 L 4 P, n= 2
*lo C
Kratak spoj 0 UK\ = o PL = 0 n= o

II
ll
Elektrina otpornost
Diferencijalna Otpornost
Omov zakon Otpornost provodnika i temperatura
otpornost
I 691 R = 9-1 34 ft,, = R20 + AR LMJ

AU . _ 1_ Povrina AR = R20 a A t?
M M y~9 kruga:
\U I _ d 7 n
R= R20(1 + oA t? + /}A d 2)
U x q q~ 4
373
374
Elektrino polje M agnetsko polje f lg ]
jaina elektrinog jaina magnetskog H_ 0 =I N

E= f - E=
polja 0 d polja 1 magnetopobudna slla
dielektrini magnetska
D=
pomeraj A indukcija
odnos D= e e e = e0 e, odnos B= H n = ,ug- fir

sila izmeu provodnika r F c h 'h l
sila izmeu F Qi 0 ? kroz koje protie struja 2K - a 3
optereenja 4n c I2 B 2 A
sila privlaenja
magneta
Kondenzator, kapacitivnost Kalem, induktivnost 1 39]
kapacitivnost c= Q c = f A induktivnost N2
U d
e = e0 er V = Fo Fr
dielektrina magnetska
n= 8,86 10- 1? " = 1'2 6 7 - 10^
konstanta Vm permeabilnost
struja Ic = C napon UL = L -
c Af L At
elektrina l/Vgl = ' C ' U2 magnetska
Wmag = -J- L 12 40]
energija 8 2 energija
Veze kondenzatora ~38] Veze kalemova 40)

Paralelna veza Serijska veza Paralelna veza Serijska veza
Qg = Qi + Q2 + ... + Qn Qg = Q, = Q? = ... = Qn lg = ll + h + + l t = l 2 = ... = / = /
Ug= U , = U 2 = ... = Un Ug = Uy + U2 + . .. + Un Ug = U, = U2 = ... = Un Llg = U' + U2 + ... + Un

J ____1_ J_ J_ 1 1 1 1
Cg = Cl + C2 + + Cn Lg = L: + L2 + ... + Ln
Qg Cl C2 cn Lg = L2 + " + Ln
RC-kolo RL-kolo
vremenska konstanta z= R C vremenska konstanta T = L/R

proces ukljuenja proces iskljuenja
proces ukljuenja proces iskljuenja
(punjenje) (pranjenje)
( ( (
uc = U ( 1 - e 'T ) uc = U e r U\_ = U e r uL = - U e r
U -1 U -L U M - i, U -1
l r = e r lr = ------- e r 'l = (1 - * r )
c R C R 'L = -R 6 T
filtar niske/visoke f _ 1 filtar niske/visoke f - R

frekvencije 9 2 n R C 3 frekvencije ' 9 _ 2n L 3
Struja i magnetsko polje Magnetno kolo sa vazdunim procepom 39)
provodnik u magnetskom polju magnetska
R - &
otpornost
delovanje sile F= B 1 l z Qo)
indukovani napon U = B 1 v z magnetska
provodnost A - i
Kalem u magnetskom polju
, . F a sina
ukupna magnetska
obrtni moment M = --------^ -------- |_40] Rm = ^m1 + ^m 2 + + ^m n
otpornost
delovanje sile F = 2 N B 1 1 4Ul
rezultantna magneto- 1 + 2 + - + n
indukovani napon Q| pobudna sila
0g =
375
Transformacija ema
Polazna ema Zamenskl izvor napona Zamenski izvor struje
L/ q n2
u
q* = 5 -
R. + R2
Redna veza izvora napona Paralelna veza izvora napona
l '
() O ,,u#ij I ( ) ,Uq
__________ _________I 1 -
za L/ql > Uq? vai: L/q* = Uq? + lAR,:

AU
N aizm en in i nap o n i i struje

Sinusoidni oblik Pravougaoni oblik
a i
Um
t, f
* Tfp
--- --------------
9= Ut,\j =
Ispravljeni sinusoidni napon
u = u sin (w t+<Po)
1 B _ 2n
(0 =2nf f= G 360 I^rms = 0.707 u
UA\j = 0,637 u
7
u 1 USS = 2 u
vT
u = 1=
\[2 's s = 2-i
11- uss J_ 'ss UM = u/n
2\2 2V 7 I^rms = 0,353 u UM = 0,318 u
Spoj u zvezd u i tro u g a o u tro fa zn o j m rei,

s im e tri n o o p te re e n je
u
V3
Tj^Str U 5 tr -
~ T Us |
u
I = 'st,
N S =V3 U I
s = \ p 2T q ?
U U s t,^
P = \ 3 U I cos ip
L2 1 A' r

hn 1
sin tp
u J h*
L3 ' O = V 3 U 1
376
377
K ola sa o p e ra cio n im
B u lova alg eb ra
p o jaiva im a
Neinvertovan Invertovan Komutativni zakon
*7
& X a c &
a
----- +
'
aabac = bac aa
;Uefl'L R,
UA
' r l /a
T
(takoe vai za ILI kola)
Asocijativni zakon
UA UE (1 UA= - U E a a
R, & X
Oduzima (difer. poja.) b_j b_
Sabira & r
a a (b a c) = (a a b) a c
(takoe vai za ILI kola)
D istributivni zakon
a
t/E2 /?3l Ue1 /?3 &
Ua 21 b_j
fl,<2 + flj) *1 >1 r
Integrator (nisko propusni) Diferencijator (visoko pr.)
(a a b) v (a a c) = a a (b v c)
cn
(a v b) a (a v c) = a v (b a c)
C,
ôo De Morganovi zakoni
"
+
Ue Ua UE Ua
aab = av b aa b = av b
c E Af R2 C, AL/e
AUa = - a l /a =
A rC , Tt
1 n n h a i p
Pi *co C,
UA = - UE U a Uf ' R o ' ' Ct
av b = aa b av b = aa b
M ere p rig u en ja
O s c ila to rn a kola
i preno sa
Redno oscilatorno kolo Paralelno oscilatorno kolo
priguenje blokada propusni oc
ulaz 1 U\ => P\ ili P? => U i ^ izlaz oc "V
pojaanje pojasa pojas
frekvencija frekvencija oc
w ~
mera prenosa
mera priguenja a - a |/R
mera pojaanja L/r
ft1 l|,L c
mera pnguenja snage mera prenosa snage L/ ^Lpar J ^par
ap = 10 Ig ^ -d B - a p= 1 0 lg ^ d B
r2
mera priguenja napona mera prenosa napona
U,
a = 2 0 Ig ^ d B - au = 20 Ig ^ dB
U
r , , r2 U /? , / Faktor dobrote
mera priguenja struje mera prenosa struje ^Lser
0 = ^521
a, = 2 0 -lg -^ d B - a , = 2 0 - lg ^ d B fls * ^Lpar
/,
Rt - R, R, - ^2 Uslov rezonancije
Ukupno priguenje (prenosni lanac)
XL = Xc f0 =
ages = a, + a2 + ... + an (paziti na predznak) 2 r r \ L C
378
379
Ispravljai
T1, SL V1 A1
^ t s ~ \ u2 uw U2
u_____ f rN
=r Pd
Neupravljani ispravljai
M 1U / - /v U,m = 3 .1 4 U dl Su = 3,49 Pd 1FAV - /<J

/_ 1,57 / frms = 1-57 /d
L/dj - 0,^5 Uvo
M 2U / - /v /fav = 0,5 /d
U,m = 3,14 L/l
d 0,785 / frms = 0,785 /d
M 3U L/d, = 0,65 C/vo / - /v /fav = 0,333 /d

L/,m= 2 .0 9 L /d, SL,= 1,23 Pd
d 0,588 /frms = 0,588 /d
B2U / - /v I fav = 0,5 /d

U * = 0,9 Uv0 t/,m= 1,57 (_/d,
/d_ 1,11 ^frms = 0,785 /d
GO <"
^fav = 0,33 /d
cT^
B6U L/dl = 1,35 L/v0 U m= 1,05 Ud, Sb = 1,06 Pd

li
ro |
o|
^frms = 0,588 /d
Upravljani ispravljai (sa otpornikom)
M 1C M2C M 3 C /B 2 C /B 6C B2H B6H
1 + co sa 1 + co s
= u u a iu = Udl0 0.577 [1 + C O S (a+30 )) u r t, = UM cos a U, = U,,
Multiplikatori napona 2161

jednoimpulsni
udvostruiva spoj D1 / f av = /<J fu= f
Up
Ud, - 2 \ ' 2 U
dvoimpulsni
udvostruiva spoj D2 L/,m= 2 - V 2 U /
'F A V ~ - ^/d fu= 2 f
/F
jednoimpulsni umnoa,
spoj V1, n stepeni L/d,= n -2 -\/2 U /fa v = n 'l a fu= f
Upravljanje otsecanjem faze 231
U, 1
k v, / v U a si
sin 2 a -i / ^ _ a sin 2a a sin 2a
U = U lr,= I Pr,= P 1
P V 1- w
180'* ' " 2n V 180 + 2 k 180c 2n
Filtarski i stabilizatorski spojevi 223
_ . LL Faktor _ L/w1
Talasnost struje Talasnost napona wu = ;
Udi filtriranja _ L/w?
Prigunica za izravnavanje K ondenzator za punjenja Filtarski elem ent
1 LC RC
L= \ Z - R 2 c- * ,d
p O) P 'f'U *
e~ *LS fls
*c s S= XA CS
Jednoimpulsni spoj: k = 0,25
Z = P v _ 1
vv. Dvoimpulsni spoj: k = 0,2 ^LS = p (0 L s
p co Cs
Stabilizacija
Po. = Uz lz
Ui S U 2-U l
11,/ l r
n
_ P.
*2max i
^vmin ~ j
UZ
Umax ~ Uz o
^Zmin 0,1 /^max
- ,
^1 mtn
,
I
'Zrrax + 'Lmin 'Zmin ^ 'Lmax
380
O brtne m aine
Maine sa obrtnim magnetskim poljem
Frekvencija-broj obrtaja
obrtnog magnetskog polja Klizanje Frekvencija rotora
1 n, - n n, - n . .
n i = ~rT ------- s % = ----- -100% s f
n, n,
Trofazne maine ~83l
Vrsta maine Snaga Stepen iskorienja Broj obrtaja Frekvencija
Motor P = Pab Pzu = U I - \ 3- costp n= n = (1 - s) n,

U I -\ 3 cos (p
Generator Sao = S = U I \ 3 f = n p
Polazak tajnmecov spoj
Transformator (Monofazno prikljuen trofazni motor)
Asinhrone Spoj zvezda - trougao
za pokretanje CB = 70 pF/kW 230V
maine
U ~ u CB = 70 pF/kW 400V
*AY ~ MAY = ^ ^ A l Ma ~ CA = 2 CB
Sinhrone Broj obrtaja - klizanje Snaga pobude
maine
n = n, s =0 P, = U , \ ,
Motori naizmenine struje
Snaga Stepen iskorienja Motor sa kondenzatorom
P = P, Qcb = 1 kvar po kW snage motora

Qc = U 2 - (0 -C
P zu = U I cos (P U l cos (p
CA = 3 CB
Jednosmerne struje
Unutranji pad napona Unutranja otpornost Gubici
p f^vBu +
Pv = ' va r P v w + ^ v k + Pvf + P , Reib
p ,a = 1 2 fla P vBu = U bo u
p vw = /a 2
P U '2
p ,k = ia2 K P ^ = * T
Podeava R = ----- R,
st = 7--------P i Pokreta
polja *t. st iA, Anl
Strana pobuda Otona pobuda Redna pobuda Dvostruka pobuda
Napon na stezaljkama Snaga Step>en iskorienja
Gene- U = U0 + U, + UB P + = P = U-1 n= Pab
rator P2U= P aD + Pv Pab + Pv
U0 - I R , - U b
u = U0 - 1 R , - U b U = U0 - 1 (fl, + R,) U = U0 - l a (R Rf) - U b
-uB
Napon na stezaljkama Snaga Stepen iskorienja

U - U0 - U, - UB p ab = P = P2U-PV P _ U / " Pv
Motor Pzu= U I U1 1 U1
,a. sl , u u
1 - U I U , U
R, / a " R + Rf R + R, R\ + R( ser Ri, p a r
Korani motor
Ugao
a = 36Cr cr = 360" Broj
koraka z 2 m p obrtaja
381
Nam otaji jednosm ern ih m aina ~99l
Petljasti namotaj
y = y 1- y z 2 a = 2 m p
2 a
W S k ..
yN ; ; Celi brojevi
u
P P P
k
\ \ \
' M I 2 I4l 5 l 6 n
Talasasti namotaj
Neukrteni namotaji
/s =
-------- 1 r s 2 a
I I +y 1T-^ - y \ k = p y + m
I I a___ I i _ -L*U y = yi +yz
_____ i i______ i i __:___ i l
yi
y N= Ukrteni namotaji
u
yi k = p y - m
-yk- 2p
Nam otaji naizm eninih m aina

Broj lebova Polni korak Korak lebova Navojni korak
N n d N pri skraenju;
9 = rN
2 p m 2~P ~FT yN=^ = rp y N = rP - v = w
Transform atori
Idealni transformator Specijalni transformator El
Uy Uy N, /, n2 z, Ri xi
1 u= = u2 = u2 = u2
Z u2 U2 N2 h W, Zz r2 X2
U2
lu' J
Realni transformator
Osnovna jednaina Napon kratkog spoja Struja kratkog spoja Strujni transformator
transformatora
Uk /k d = ' 10 0 % fi
=u
..
U0 = 4,44 B A f e f N uk = 100% k
un
L= 1,8 V2-/k l2
ema Stepen iskorienja Raspodela snage Spoj u
^Cu1 *(J1 X OZ P Cu2 ab Si Sin ' u\& Yy 0 DdO Wi

n= Yy 6 Dd 6
s? S2n' ^k!
M b + P vFe + P vCu \ _
Wab Sges - S, + S2 Yd 5 V3 Ny
na = Yd 11
w ab+iv Fe + yyCu Sn = U I N,
^Tl + ^TZ Dy 5 N,
W ab = U 2 12 ' COS (f>2 t B
UT1 ^TZ Dy 11 V3 W2
^ C u = P vCu f B
U k1 u kZ
^ F e = P vFe ' fE Yz 5 2 /V,
Z = Z u 2
Yz 11 V 3 W?
R' = R u2 X' = X u2
Autotransformator
Prolazna snaga Konstrukciona snaga
Sq U2 12 SB = SD (1 - U,>U 2 SB= S D( 1 - \ u2>u,

u2
382
Pad napona i gubitak snage 130)
Gubici u provodnicima
h
h Duine
m h m glavnih vodova
c o s <Pm
Duine
hl Aii izvoda
'i
COS tp: cos f >2 cos <p3 E
Srednji ugao faznog pomeranja
Geometrijsko sabiranje struja I 1.3

uzimajui u obzir pojedinane
uglove faznog pomeranja ^>,.3
93
Vrsta Izvodi Glavni vod

mree Pad napona Gubitak snage Maksimalna duina voda Pad napona
Jedno- _ 2112 Su U q /. 2
AU- 2-/-/ \l t v // ;\
smerna
x '9 X q 2 100% 1 ri Q
struja
Naizme- .fj 2//cos<p P _ 2 1 l 2 1 Au U q v. 2-cos<p v

nina AU- 1 (1 /)
X q Py~ X - q 2 100% / cos<p
struja
Trofazna A(l V 3 / / c o s <p 3 -I-ia 1 Au U q x V'COSfp v

struja y.q Pv" X-q \/3 - 100 % / cos<'p X-q 1( ]
Trajno d o zv o ljen a stru ja p ro vo d n ik a JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523;

sa PV C izolacijom DIN VDE 0100 T. 520
Temperatura okoline d Broj vieilnih provodnika koji provode struju
^ZO = fz25 ' ^ Provodnici postavljeni direktno na zidu, na podu u

elektroinstalacionim cevima ili kanalima, na ili u zidu
k '- faktor korekcije
Strujna kola 1) 1 2 3 4 5 6 7 8
i z: dozvoljena struja na
temperaturi okoline d Faktor korekcije k 1,0 0,8 0,7 0,65 0,6 0,57 0.54 0,52
lz2 5' dozvoljena struja za 1) Vieilni provodnici ili broj naizmeninih ili trofaznih strujnih kola
i9 = 25 C jednoilnih provodnika
Z a titn e m ere m \
Uslovi iskljuenja
TN-sistem TT-sistem IT-sistem Fl-zatitni ureaj
flA'/aS U L A ' /d S U l F>A ' /A n ' [u? 1)

AU Rp ,-Uo
<k ~ -r
Uo
K o m p en zacija
Pojedinana kompenzacija
Fluorescentne svetiljke Trofazni motor

u duo-spoju na 230 V/ 50 Hz na 400 V/50 Hz
Fluorescentne svetiljke Fluorescentne svetiljke
u duo-spoju na 230 V/ 50 Hz u duo-spoju na 230 V/ 50 Hz
Qr
Qc = P (tan <pt - tan <p2) C= Qc = Pg - (tan<p, - tan <p2)
i U2
1 ^
C, =
Qci
Qci = Qc
3 w-U2
20
Priblina formula za 230 V: C = 60 10~3 Qc Priblina formula za 400 V: Ct = ^ 10 ~ 3 Qc
Napomena: [Qc] = var [C] = pF Napomena: [Qc] = var [C] = pF
M erna teh n ika

Greke merenja
Apsolutna greka Oitana veliina Stvarna veliina Relativna greka
F_ M G
A = k n W= A F f=
100% w ' 00%
M: merni opseg k: faktor skale + F: via vrednost Wy U: najmanja
G: klasa n: oitanje - F : nia vrednost W2 relativna greka
Greke merenja \j4 \

Spoj sa naponskom grekom Spoj sa strujnom grekom
o_ U - I Rllu U
Velike otpornosti: Male otpornosti: Q
1 I - L//Pl(u)
Memi mostovi [245]

Otpornost Kapacitivnost Induktivnost
Vitstonov most Tomsonov most Vinov most eringov most Maksvelov most
Ri _
R - R R *= ^ N ' = R n ~pT c - c L - L
Kx_ N Ux_ rJ Lx_ L n r 2
Merenje osciloskopom 244
Trajanje perioda, Fazm ugao

Oscilogram Maksimum
Frekvencija
= ysw V *t *Skt k,< = *skt k*
f=l
T
y Skt: vertikalni x SM: horizontalni <p: ugaofaznog
podeoci podeoci pomeraja
ky vertikalna k%: horizontalna

razmera razmera
(vremenska
kr : konstanta baza, vremen-
sonde ski koeficijent)
384
385
Re g ista r
A B broja 201
broja u Aiken kodu 268
AC - logika 266 bakar 309 brojanje (MPU) 236, 271
adaptacija 257 - faktor ispune 77 brojanje unapred
adaptivna regulacija 256 - prevlake 315 (digitalno brojilo) 267
adresna slova 300 - zavarivanje 310 brojevi
aktivatori 159 balansni pojaava 73 - sistemi 7
akumulator tople vode 201 baterija za vozila 124 brojilo aktivne energije 239, 240
akumulatori 124 baterije sa ivinim oksidom 123 brojilo
akumulatori 127 baze 28 - digitalno 267
alfabet BCD brojilo 267 - konstante 239
- grki 9 bejzik 297 - mesto 147
alfanumeriko polje tastature 299 benzin-karakteristike 302 - spojevi 240
algoritam 256 brojilo reaktivne snage 239, 240
bezbedan od plamena 206
alkalno - manganske baterije 122 bronza 310
bezbednost ice u pogledu
ALS - logika 266 brzi reo 201
lomljenja 271
aluminijum 309 brzina 24, 275
bezbednost
- bronza 310 brzina prenosa 290
- podeena vrednost 256
- elektrolitiki kondenzator 60 brzorezni elik 307
- karakteristike oksida 302 - potrebna vrednost 256
Buck-konvertor 226
amonijak 201 - pravila 178
BUS
amper 32 - transformatori 118
bus polja 248
amplituda 43 BIMOS - tranzistor snage 71 - sabirni vod 159
analogni ulaz (digitalni regulator) BIMOS-tranzistor 71 - BUS sistemi 160
256 binami B-vrednost 58
analogno-digitalni pretvara 241 - izlaz 259
Anken kod 282 - ulaz, digitalni regulator 259
antena (spojm deo) 201 bipolarni tranzistori 69 C
antene bipolarno upravljanje (korani
antene 163 motor) 275 CCD senzor 299
- karakteristine veliine 163 bistabilni spojevi preklapanja 265 celulozni acetat 60
- postrojenja 163 B-komplement 8 Celzius 27
- u mikrotalsanim aparatima 201 blizinska sklopka 247 centralna kompenzacija 139
- vetar 163 blok centronics - paralelni interfejs 292,
- vrste 162 - ema 338 296
aparat za kuvanje jaja 201 - baterije 124 CE-oznaka 187
aparati za zam'zavanje 201 blok tastera cevni
aparati - numeriki 299 - greja 200
- eme oienja (tabele) 342 Bodeov dijagram 251 - instalacija 135
- baterije 122 cevni oblik (sijalice) 207, 210
boja
- modifikacije 191 Cigel-Nikolsov postupak 255
- indeks reprodukcije 203
- opravke 191 cikcak linije 332
- ponavljanje 210
- zatitni osigurai 150 cilindar 13, 273
- revolver sa pisaem 299
- znaci upravljanja 282 - vijak 324
- skraenice 130
apsisa 333 cink
boje
apsolutni nivo 52 - bronza (kalajna) 310
- pod 203
apsorpciom friideri 201 - oksid-varistor 58
- pritisni taster 207
ASCII kod 282 - ugljen element 122
- taster sa svetlom 142
asinhrona brojila 267 - vazduh baterije 123
- tavanice 203
asinhroni CMOS-logika
- zidovi 203
- delitelj frekvencija 269 CNC-maine
bojler 201
- upravljanje 250 cool-beam 210
boost-konvertor 225
atom 28 curenje
BOSFET 75
- atomska masa 302 - bezbednost 122
bregaste sklopke 277
- jezgro 28 - zraenje 201
- masa 28 Brinel-tvrdoa 304
- simbol 29 broj impulsa 35
: broj neutrona 29
- veze 29
[ broj obrtaja 23

atomski broj 28
automatska ploa 200 - regulacija 249 ekiasta lemilica 326
automatski prekida 145 - upravljanje 95, 249 elici za optu upotrebu 308
autotransformatori 118 broj pari polova 43 elik 306
azimut 165 broj protona 20 - broj grupe 306
386
- navoj cevi 323 disthbutivni EEPROM 289
- postupak dobijanja 306 | - sistemi TN, TT, IT 172 EEROM 289
- tipl 325 - zakon 10 efekt memorije 127
elik za graevinarstvo 307 dnevno svetlo 208 efektivne vrednosti 43
etiri kvadranta doboasti ploter 299 EIB - evropski - mstalacioni BUS
- pogon 220 dodatni brojevi 306 sistem 158
- pretvara 220 dodatni ekskluzivno ILI - vezni lan 262
etvoroslojna dioda 67 - tapi (za zavarivanje) 330 eksplozijom ugroent prostori 181
oper 222 - funkcije 300 eksponencijalna funkcija 6
vrste memonjske ploe 296 - grejanje 200 ekvivalent
- materijal (zavanvanje) 330 - elektrohemijski 30
- simbol (elik) 307 ekvivalentna
D dodir - doza 195
- napon 151, 171 - logike funkcije 262
(DIN) Deutsches Institut fur - zatita 184 elastina deformacija 304
Normung 186 dokumentacija objekta 340 elastinost 304
(DKE) Nemaka elektrotehnika donja toplotna vrednost 305 elektrane 120
komisija 186 donji greja 200 elektrina otpornost 32, 305, 309
D- i DO- sistem osiguraa 149 drejn - spoj 72 - tampana kola 315
Dalanderov spoj 95, 278 DTLZ - logika 266 elektrini
Darlinton spoj, prikaz 73 duina linija polja 39 - magnetska konstanta 38
- navoji 335 dual - merenje neelektrinih veliina
- otvori 334 - binarni broj 8 246
- preseci 335 - brojilo 267 - rad 32
dava uglovnog koraka 78 - slope-postupak 241 - snaga 32
DC/DC pretvara 225 DUE - uredaj za prenos podataka - specifina provodnost 303,
DDC - pogon 257 290 305, 309
De Morganov zakon 10 dugaak odvija 326 - struja kroz zatvorenu konturu
debljina ava 329 dugmetaste baterije 123,126 39
decimalni brojevi 8 duo-spoj 139,211 - vektor magnetskog polja 317
DEE 290 - struja kroz zatvorenu konturu
elektrim poret 200
deformacija 39
elektrino polje 38
- delovanjem sile 304 dva kola zone kuvanja 200
elektricitet
- elastina 304 dvoimpulsni
- brojila 239
plastina 304 - mostni spoj 217,218,219
- isporuka elektrine energije
- silom 304 - srednja taka-spoj 217
176
Dekartov koordinatni sistem 333 - udvostruen spoj 216
elektrohemijski ekvivalent 30
deklaracioni deo 298 dvokanalni osciloskop 243
elektromstalaterski pogoni 322
deklarisanje usklaenosti 187 dvokomponentni lepak 329
elektrolitiki kondenzator 60
dvokvadratni pogon 220
delay-Flipflop 265 elektroliza 30
dvopoloajna
delitelj frekvencije 269 elektromainski pogoni 322
- regulacija 222
delitelj nepamih frekvencija 269 , elektromagnetska kompatibilnost
- regulator 254
delovi instrukcija 298 (EMC) 193
dvosmema
derivacijsko vreme 253 j elektromagnetsko
- dioda 67
deveti komplement 8 - elektromagnetska
- tiristorska dioda 67
diazed - sistem osiguraa 149 kompatibilnost 187,193
dvosmerni spoj
digitalizacija 248 - polje 194
- dvofazno upravljan 230
digitalna elektron 28
- poluupravljam 230
- merna tehnika 241 elektronski
- potpuno upravljani 230
regulacija 256 - sklopnik 230
dvostruki
- senzorski sistemi 248 - pogon jednosmeme struje 220
- cev 207
digitalm senzori ugla 248 - pogon trofazne struje 221
- d sijalica 207
dijagram (tabela) toka delovanja - predspojni uredaji 207, 210
- dioda sa dve baze 67
338 - generator 86 - sklopka 232
dijagram - krajni kontakti 207 elektronski starter 211
- naprezanja 304 - motor 85 - relej optereenja 232
- polami 202 - operacioni pojaiva snage elektrotehmka dokumentacija 337
dijak (dvosmema dioda) 67 227 elementi 122, 302
dioda 66 - prikljuak (lemljenje) 328 elevacija 165
dipol 162 - stator 276 elipsa 12
direct-digital-control 257 elipsoidni oblik 207
direktni pretvara frekvencije energija
(trapezni) 228,229 - kabl 130
E
direktno ukljuivanje trofaznih - mehanika 21
motora 277 EAROM 289 - nivo 28
disjunkcija 10,246,262 ECL-logika 266 - odravanje energije 21
disperziono lepljenje 329 energija kretanja 21 | - potencijalna 21
387
- prenos 128 - otpornik 74 - primarna termika 237
- pretvaranje 21 - tiristor 74 J granina vrednost 255
- regulacija 200 - tranzistor 74 gramna vrednost
energija poloaja 21 fotonaponski - elektromagnetsko polje 194
epoksidne smole - generator 75 - radioaktivnost 195
- tvrdi papir 315 fotonaponski relej 75 granica
ETDjezgro 77 frekvencija 43, 161, 167 - dozvoljem raspon 129
EVG 207,210 - delitelj 264, 269 - frekvencija 49
evropski instalacioni BUS sistem - kompenzacija 79 - temperatura 54. 206
158 - korak 251 - trajanje gorenja 210
EVU 176 - podruje 161 granica rastezanja 304, 307
- ponaanje 79 granica teenja 304
- pretvara 221 granice greaka 241
F frekvencija obrtanja 23 - induktivni merni transformator
friideri 237
faktor grejanja 201 - apsorpcioni tip 201 - napon kvara 171
faktor ispune bakar 77 - kompresorski tip 201 Grej kod 276, 282
faktoroblika 237 friteze 201 greja
faktor otklona 244 funkcija ugla 11 - cevni 200
faktor funkcije - halogeni greja 200
- planiranja 202 - dijagrami 274 - indukcioni kalem 200
- smanjivanja 202 - klase 149 - zraenje 200
faktor reaktivne snage 43 - mali napon 173 greja vrele vode 199, 201
faktor smanjenja temperature 202 - simboli 300 grejanje cirkulacijom vazduha 200
faktorsnage 43, 139 - ema 270, 272, 338 grejni
fan in/out 266 - ema delovanja 338 - jastuci 201
Faradejev zakon 30 - tasteri 283,299 - materijali 311
Farenhajt 27 , - tasteri digitalne merne opreme - provodnici 200
fazni 241 - ravni 200
- broj (korani motor) 275 funkcije opsluivanja 259 - transformator 212
- hod 251 funkcionalna ema 338 grla 207.210
- ugao faznog pomeraja 43 ; funkcionalna dokumentacija 338 grom
- upravljanje otsecanjem faze i funkicije 6, 11 - gromobran 179
231 - instalacija 179
FCKW 201 - udargroma 148
fen 201 G - zatita 148, 179, 193
fenolna smola - tvrdi papir 315 - zatitne zone 193
galvamzacija 30 gromobran 179
feritni dihtung 201 Gausova raspodela 51 grupni
FET 70 gejt spoj 72
Fl - zatitna sklopka 151,172 - kompenzacija 139
generator 83 - oznaavanje 340
Fl - zatitni ureaj 174, 176 - impulsni 212 - spoj 152
filtarski lan 223 geometrija u prostoru 13 - upravljanje 250
filtarski spojevi 49, 223 geometrija u ravni 12 GTO 68
fini osigurai 150 germanijumske diode 66 gubici
fizike glavni - snage 130
- konstante 17 - grupe 306 - toplote 234
- veliine 14 - izjednaenje potencijala 147, guma
fizika 14 173 - provodnici u gumenim crevima
flip-flop 265 - klase kvaliteta (za elik) 307 134
fluks - odvod 179 - tvrda 319
- katalizator 327 - popreni presek voda 147 gustina 25, 302
- magnetski 39 - razdelnici 147 gustina fluksa
- pretvara 226 - simbol (elik) 307 - vektor magnetske indukcije 39
fluorescentne sij^lice 207 - zatita 142
- duo spoj 211 Glikson - kod 282
- spoj sa potamnjenjem 212 gornja toplotna vrednost 305
- spoj u tandemu 211
H
gornji greja 200
flyback - konvertor 225 grki alfabet 9 halogen
folije graenje komplementa 8 - sijalice 207, 212
- izolacione 319 gradilita 181 - sijalice sa arnom niti 207
- tastera 299 grafiki modus 299 - zraenje 200
formule 370 grafiki simboli halogene sijalice 207
forvvard - konvertor 226 - u elektrotehnici 189 Haming kod 282
foto granina sklopka 264 HAR 147, 170
- dioda 74 granina struja hardver 296
- element 74 - dinamika 237 harmonizacioni dokumenti 186
388
HCMOS - logika 266 - reprodukcije boje 203 ispitni napon izolacije
HDK - kondenzatori 62 indeksi 18 - optokapler 75
heksadecimalni broj 8 index reprodukcije boje 203 ispravljai 217,218
hemija 28 indikacija u ravni 258 ispravljanje 214
hemijske oznake 29 indikatorske jedinice 241 isprekidana linija 332
HEX- FET 71 indukcija 41 izbor burgije 325
HGC - karta 296 indukcione izbor
hidraulino postrojenje 26 - maine 83 - materijal lem/katalizator 327
hidraulika 273, 274 - napon 41 - materijala burgije 325
hidroelektrana 120 induktivnost 40 - matenjal-postupak zavarivanja
hidrostatiki pritisak 26 informacioni rastavni znak 282 330
hipotenuza 11 infracrvem sistem zraenja 158 izgled tampane ploe 328
histerezisni motori 88 inhibicija 262 izjednaenje potencijala 147,170,
hlaenje instalacija 168,178 172
- elektrine maine 91 instalacije - ine 147, 170
- poluprovodmki ventili 234 - spojevi 152 - provodnik 17
hladna obradivost 307 - ema 340 izlaz
hladna svetlost 207 - ema spoja 340 - faktor optereenja 266
HM - burgija 325 - zone 147 - otpomost naizmenine struje
Hol instalacije osvetlenja 203 77
- efekt 78 - spoljanja 204 izolacione
- konstanta 78 - u slobodnom prostoru 204 - cevi 135
Holov napon praznog hoda 78 - ulina 204 - folije 319
horizontalna osvetljenost 202, 204 - unutranja 203 - klase izolacionih materijala 321
hrapavost Instrukcioni podaci 298 - lak 319
- karakteristine veliine 336 integracijski koeficijent 253 - trake 319
- klase 336 integrisani spoj - tranzistori sa efektom polja i
- vrednost 336 - integracijsko vreme 227 izolacionim slojem 70
- upravljanje otsecanjem faze izotopi 28
227 izvlaenje 304
I interfejs 276, 291 izvodenje stepenovanja 8
- paralelm 278, 296, 292, 294
I - putanja 252 - serijski 277, 291,293,296
I - Ti - putanja 252 interfonski ureaj 156 J
I (MPU) intermitirajua snaga 201
- funkcija 10 inteme komande 297 J - K - Master - Slave - FF 265
- logiki lan (MPU) 262 invertirajui ulaz 79 jaina polja
- pretvara 233 invertor 225 - elektrina 38
- sklopke 274 inverzno - magnetska 39
I - staza 252 - brojilo 267 jarko bela 208
ICS u energetskoj elektronici 227 - karaktenstika 68 javlja granine vrednosti 256
identifikacija 257 - provodni tiristor 68 jedinice 15
IEC - Bus 242, 279, 295 IP-zatita 184 jedinjenje
IEEE - Bus 242 iracionalm broj 51 - anorganska 29
IGBT 71 iskljuenje - hemijska 28
ILI (MPU) 271 - ponaanje 150 jednako kvadrantni
- funkcija 10 - karakteristike 151 - jednosmerni oper 220
- spoj 274 - krive 151 - pretvara 220
- veza 262,272 iskljuenje jednofazni
imaginami broj 51 - kanjenje 271 - pojaanje napona praznog
impendansa petlje kvara 175 - prelazni proces 146 hoda 79
implikacija 262 - struja 171 - ulazni napon 79
impregnacioni - uslov 174 jednofazni transformator 41, 113
- lak 319 - vreme 174 jednokristalni poluprovodmci 215
- sredstvo 321 iskljuni tiristor 68 jednoslojni tranzistor 67
impuls ispitivanje 236 jednosmema struja kvara 176
- generator 212 ispitivanje na gorenje 318 jednosmema struja
- mpu 271 ispitivanje na grebanje noktom 318 - stator sa komutacijom 88
- odgovor 251 ispitna - oper 222, 224
- stepen formiranja 264 - mere zatite 175 - generator, nezavisno pobuen
- trajanje 43 - snaga transformatora 116 86
- transformator 274 ispitna oznake 188 - koenje 98
impulsni pretvara 228, 229 ispitna struja 136 - maine 86
impulsni transformator 222 ispitni napon - motor, nezavisna pobuda 85
indeks - elektrinih maina 109 - podeavanje 214
- prostor 203, 205 - merne opreme 236 - pretvaranje 214
389
- sklopka 222 239 - poduni 302
jednostruki prikljuak (lemljenje) - tarifni satni automati 239 - zapreminski 302, 305
328 karakteristika pri napajanju preko koeficijent snage 197
jednotaktni protoni pretvara 225 pretvaraa 221 koeficijent trenja 21
joni 29 karakteristika usmerenja 162 kolektorska sklopka 72
- optereenje 29 karakteristike komande 297
- veze 29 - aluminijuma 309 kombinovana zatita 233
- bakra 309 kompaktni
- bimetala 312 - fluorescentne sijalice 207, 209
- elika 307, 308 - regulator 258
K
- duroplasta 316 kompaundiranje 25
- izolaciomh materijala 316 kompenzacija reaktivne snage 139
kabl - legura 310 kompenzacioni
- eme (tabele, spiskovi) 342 - limovi za specijalne - namotaj 85
- kuni prikljuak 147 transformatore 313 - snaga 139
- vrste 129 - magnetnih materijala 313 komplekser
kablovska zatita i zatita vodova - materijala za grejae 311 - modul admitanse 51
149 - materijala za kontakte 312 - modul impedanse 51
kafeautomati 201 - materijali za otpomike 311 - ugao fazne razlike 51
kalem (navoj) 40 - plastinih masa 317 kompleksni
kam releji 144 - sinter materijali 312 - brojevi 7, 51
kanal - termoplasta 316 - veliine 51
- irina 166 - trake za elektrotehnike svrhe kompresor - friider 201
- raster 166 313 komutativni zakon (logika algebra)
Kandela 202 karakteristike metana 302 10
kapacitivna karakteristike napajanja kondenzator
- dioda 66 - kavezni motori 105 - aluminijum - elektrolit 60
- merenja 245 karakteristike vazduha 302 - jedinice 139
kapacitivnost 38 karakteristike vode 302 - karakteristine vrednosti 60
kapler podruja 158 Karno - Vejove tabele 263 - keramika 60
kapljiasti oblik 207 kategorija upotrebe 108 - liskun 60
karakteristina kateta 11 - motor 87
- boje provocnika 130 katodne cevi 243 - mp 60
- frekvencije 166 katodni osciloskop 243
- oznaavanje 54, 60
- linije 333 kavezni motor 83
- Iinijski prikaz diode 244 - oznaavanje prikljuaka 61
kazan 199
- slova (za elik) 307 - papir 60
- (MPU) 272
karakteristine orojke - plastine folije 60
- aparat za grejanje 201
- niskonaponski rasklopni aparati - spojevi 38
- programirano upravljanje 250,
143 - tantal - elektrolitiki 60
270
karakteristine konstante - za fluorescentne sijalice 64
Kelvin 27
- magnetske 77 kondenzatori 140
keramiki kondenzatori 60
karakteristine oznake kondenzatori sa liskunom 60
keramika 320
- elektrina oprema 342 konfiguraciona ravan 258
kinetika energija 21
- kondenzatori 56 konjukcija 10,262
kip
- nain montae 206 konstanta polja
- diode 233
- operandi (mpu) 271 - napon 67 - magnetska 39
- osvetlenje 206 konstantan izvor napona 70
- spojevi preklapanja 264
- otpornici 56 - spojevi, bistabilni 265 - sa tranzistorom 223
- posebni zahtevi (osvetlenje) - tipl 325 konstante, fizike 17
206 Kirhofovi zakoni 35 konstantni strujni signal 256
- predspojni ureaji 206 kiseline 28 konstantno
- pretvaraa 215 klasa preciznosti 236 - upravljanje konstantnim
I
- pretvarake opreme 215 klase vrstoe 324 naponom 275
- prikljuaka ureaja 141 klase izolacionih materijala 321 - upravljanje konstantnom
- provodnici 44, 141 klase primene strujom 275
- rasklopnih elemenata 345 - sastavni delovi 54 konstrukcije
- sigurnost od poara 206 klimatizacija 198 - elektrinih maina 111
- take u sistemu 44 koenje motora 97 - halogene sijalice sa arnom niti
- temperatura namotaja 206 koenje motora strujom 97 210
karakteristine veliine kocka 13 - kompaktne fluorescentne
- magnetske 77 kodovi 282 sijalice 210
karakteristini brojevi koeficijent ispada 54 kontakti
- elektnna brojila 239 koeficijent - lepak 329
- merai snage i faktora snage - istezanja 302 - lepljenje 329
238 - temperatura 303, 305 - materijali 312
- prijemnici aljinskog upravljanja koeficijent istezanja (irenja) - plan mpu 270, 272
390
- vreme lepljenja 329 kvadrat 12 linije
kontaktno lepljenje 329 I kvalitet elika 306 - primena 332
kontaktno vreme lepljenja 329 | kvalitet elika 308 - sprenik 158
konusni oblik (tela sijalice) 207 j kvalitet izvedbe 324 lista instrukcija 270. 272
konvekcija * kvarcno litijumske baterije 123
- prinudna 200 - cevna sijalica 210 livene legure 310
konvencionalni predspojni ureaj - karakteristike 302 lo ulje - karakteristike 302
207. 210 - reflektorska sijalica 210 logaritamska
koordinatni sistemi 333 - staklo 207 - funkcija 6
korana KVG 207,210 - zakon 9
- brzina 290 logaritmovanje 9
- frekvencija 275 logika algebra 10
- motor 88, 275 L logika funkcija 262
- upravljanje motorom 275 logika funkcija minimizirana 263
>74 komora 201
korani motor 275 logiki vezni lanovi zamenjivanje
1 L7R upravljanje 275
korozija 31 262
lak 319
- postojanost 307 logika
laki metali 306
kosinus 11 - familije 266
laserski tampa 299
kotangens 11 - funkcionalna ema 338
lavinska dioda 233
kotiranje - nivo 266
LC - filtarski lan 223
- graevinski crtei 336 lomljenje delovanjem sile 304
LCD - prikaz 76
- pojmovi 334 loptasti
LDR 74
- pravila 334 - kuglica 299
LED 74
- tehniki crtei 333 - otseak 13
LED - prikazivanje 76
koturae 22 LS - TTL - logika 266
legiram elik 307
krajnji kontakti 207 legiram LSB 282 LSL - logika 266
kratak spoj - kvalitetni elici 306 luks 202
- vrstoa 146 - plemeniti elici 306 lumen 202
- rotor motora 83 lem/katalizator pridruivanje 327 LVK 202, 204
- struja 171 lemljenje
- zatita 151 - av 328
kratke oznake - iljci 326 M
- elementi 302 - lemilica 326
- tehniki crtei 334 - noice 326 maina za suenje vea 201
krest faktor (temeni faktor) 237 - oica 328 maine
kretanje 24 - oprema 326 - elektrine 83
knptonske sijalice 209 - pitolj 326 - slogovi 109
krive namagnetisanosti 314 - postupak 326 maine za kuvanje 201
krtost (materijala) 304 - prenik 328 maine za sudove 201
kruna mera 25 - sijalica 326 magnet
kruni - temperatura 328 - materijali 313
- frekvencija 43 - uice 328 - sastavni delovi zavisni od polja
- iseak 12 - vreme 328 78
- jednoliko kretanje 25 lemljenje plamenom 326 - senzor polja 247
- magnetno kolo 39 lemljenje u sonoj kadi 326 magnetizacija - karakteristike 314
- otseak 12 lemljenje valjcima 326 i magnetron 201
- proces 197 lemovi 327 magnetska
- prsten 12 lepak sa rastvaraem 329 - duina putanje, srednja 77
krug hlaenja 201 lepljenje - fluks 39
krunasta matica 324 - av 329 - indukcija 39
KS - kondenzaton 62 - mokro 329 - jaina polja 38
ksilol proba 318 - postupak 329 - karakteristine dimenzije 77
kuna i leptirasti vijak 324 - kolo 39
- instalacija 147 lim sa orijentisanim zrnima 314 - konstanta 39
- komunikacije 150 limovi za elektrotehnike svrhe 313 - oblici 77
- tehnika upravljanja 158 - sa orijentisanim zmcima 314 - otpornost 39
kuni prikljuak 147 limovi za specijalne transformatore - polarizacija 297
- ormari 170 313, 314 - popreni presek, efektivno 77
- prostor 170 linearizacija 258 - provodnost 39
Kulon 32.38 lineami motor 88 magnetsko polje 39
kursor 299 lineamo pnlagoenje (Holov maksimalna
KUSA-spoj 263 generator) 78 - snaga potroaa 231
kvadrant 333 linearnost (Holov generator) 78 - vrednost 43
kvadranti linija crta - dve take 332 maksterm metoda 263
- pogona pretvaraa 220 linije crtanja slobodnom rukom 332 Maksvelov merni most 245
391
male struje (prikazivanje) 76 , mikroprocesor 286 naizmemna struja
mali motori 88 - lista komandi 287 - dobijanje 214
mali - ugradnja 286 - motor sa pomonim namotajem
- napon 173 mikrotalsni aparati 201 87
- naponski transformator 118 minimalno - motori 87
- signal mos-fet 70 - ogranica razvlaenja 307 - pretvara 228
masa 19 - osiguranje 147 - pretvaranje 214
maseni broj 29 - otpornost na istezanje 307 - regulator 230
Master - Slave - Flipflop 265 - poreni presek provodnika naizmenini
matematiki znaci i pojmovi 6 147, 169 - napon 43
matematika 6 minimizirane spojne funkcije 263 - spoj 152, 154
materijali-glavne grupe 306 miniterm metoda 263 - struja 43
matica 323 MKC - kondenzator 62 naizmenini pretvara
matica sa ukrtemm otvorom 324 MKP - kondenzator 62 - automatski voen 121,228
matrim tampa 299 MKS - kondenzator 62 - voen od mree 121
meovita oprema (SMD) 328 MKT - kondenzator 62 Najkvistov dijagram 251
medukruni pretvara (impulsm MKU - kondenzator 62 namotaj pomonog polja 85
pretvara) 228 MKV - kondenzator 62 namotaji
meuoscilatomo kolo 228 mlazni tampa 299 - elektrine maine 99
mehaniki mlazm tampa 299 namotaji statora trofazmh maina
energija 20 modla za kuvanje 200, 201 102
- pogon 23 modul interfejsa 227 napa za otstranjivanje pare 201
- rad 20 modularni spojevi 216 napon 32
- snaga 20 monitor 201,299 napon maksimuma/minimuma 67
meko lemljenje 327 MOS-FET 70 napon pojave gasa 125
memonja ponavljanja slike 299 mostni spoj 34,218 I napon praznog hoda 37,122
memorijski programirano motor napon smetnji 315
upravljanje (MPU) 271 - kategorija upotrebe 108 naponi rastvaranja 30
merenje faktora snage 238 I - potpuna zatita 92 naponski
merenje induktivnosti 245 - sklopka 92 - delitelj 36
merenje 236,310 - zatita 92 - delitelj, elektronski 70
- otpomosti 34 - zatitm releji 92 - dielektrina vrstoa 315
merenje puta induktivnim davaem motor sa pomonom fazom u - dijagram izvlaenja 304
246 kratkom spoju 87. 88 - pad 130, 147
merenje reaktivne snage 238 motor sa prstenovima na rotoru 83 - poravnanje 223
merenje snage 238 motori za elektroniku 88 - prilagoenje 37
merenje tmperatura MP - kondenzator 60, 62 - red elemenata 31
- sa temperatumo zavismm MPU 270 - regulator 224
otpornikom 246 mrea - signal 256
- sa termoelementom 246 - vorita 132 - spoj sa naponskom grekom
merenje sile rasteznom memom - bus 160 34
trakom (DMS) 246 - karte 338 - spojevi multiplikatora 216
merni - nomogrami 333 - transformator - naznaeno
- mehanizmi 236 - oblici 172 optereenje 237
- mostovi 34, 245 - transformatori 118 - zavisan otpomik 58
- postupci 236 - vrste 128,132 - zavisna sklopka 67
- principi 226 mree TN, TT. IT 172 naprezanje (elika) 308
- spojevi 238 mrena oprema naprezanje usled vlage 54
- take 204 - sa diferencijalmm pojaavaem I nastanak potencijala 31
- tehnika 236 224 ' natpisna ploica 201
- transformaton 237 - sa integrisamm podesivim natpisna ploica transformatora
- uredaji 236 regulatorom napona 224 117
- veliine 236 - sa operaciomm pojaavaem natpisna ploica za elektrine
- vrednost 236 224 maine 98
metalna i mrtvo vreme 252, 255 natrijum 207
- lepljenja 329 M S -D O S 297 natrijumove sijalice 207
para (sijalice sa ...) 212 MSB 282 navoji 323
- veza 29 multiplikacija (MPU) 271 I - prikazivanje 335
metoda ostatka 8 multisenzorski sistemi 248 navoji za elektrotehnike svrhe 323
metode 203 multivibrator 264 nazivna osvetljenost 202
metriki navoj 323 naznaena
mi 299 - debljina materijala metalizirane
mikanit 319 N podloge 315
mikrokompjuter - kapacitivnost 60, 124
- Iista komandi 287 nain polaganja 135 - snaga 237
- pojmovi 284 nadtemperatura 206, 207 ' - snage induktivmh memih
392
transformatora 237 | - tit 177 osetljivost oka (spektralna) 76
- struja kvara 151, 171 - znaci 177 osigura rastavlja 145
- struja punjenja 124 obeleja svetlosne tehnike 203 osigurai 149
- struja ukljuenja 146 oblici kuita poluprovodnikih osiguranje elementa 233
- teina bakarne prevlake 315 sastavnih delova 65 osiguranje ogranka 233
naznaena struja 171 obrada mformacija 280 osnovne
- induktivni strujni transformator obrazovanje vodeih veliina 249 - spojevi 72
237 obrtni tanjir 201 - jedinice 14
- iskljuenja 146 odbojni spoj 125 - veliine 14
- jaina 137 odnos korisnog sadraja prema osnovnt
- rasklopna oprema 146 snazi 201 - elik 307
naznaeni naponi 128 odravanje elektrimh maina 93 - optereenje 121
- elektrinih maina 109 odziv na funkciju porasta 251 - otpornost (ploa) 78
- induktivni naponski okidanje 243 osobine povrine 336
transformatori 237 okidanje struja paljenja 67 osvetlenje
NDK-kondenzator 62 okrugla sijalica 207,210 - merenje 246
NE-operacija 10 okrugli
negacija 10. 262 i - mvo 203
- oblik (sijalice) 326 I - stepen iskorienosti 202
neinvertirajui ulaz 79 - prijemmci daljinskog upravljanja
nelegirani elik 307 - tehnika 202
239 osvetljenost
nelegirani - relej 144
- graevinski elici 308 - horizontalna 202
oksidacioni broj 29
- kvalitetni elici 306 - naznaena 202
I oksidi 28
- plemeniti elici 306 - srednja 202
okvirni tipl 325
neozed sistem osiguraa 149 - vertikalna 202
olovni akumulatori 124
neupravljani pretvara 217 otklanjanje radio smetnji 192
i Om 32
neutralm provodnik 44, 171 otpomiko
j Omov zakon 32
- koenje 98
neutron 28
opte o upotrebi sijalica 207
N-gejt tiristor 6 - lemljenje 326
opte osvetlenje 207
NH - sistem osiguraa 149 - materijali 311
opal 207
nikl - merenje 34
I operacija 270
- kadmijumske elije 126 otpornost 34
operacije
- metalhidridne elije 126 otpornost
- organizacija programa 271
NILI-veza 262 - elektrini 305, 309
- prorada signala 271
niskonaponski - istezanje 304, 308
operaciom pojaava 79
- kablovi 131 - magnetski 39
operand (MPU) 270
- mrea 132 - metalni 55
operatori 218
niskopropusni filtar 49, 223 - plemeniti metal 55
opravka opreme 191
niskovoltne sijalice 207,210 - pritisak 304
oprema za napajanje ispravljenim
Nl-veza - savijanje 304
naponom
nivo 52 - smicanje 304
- stabilizovana 224
normalne - specifina elektrina 34
opseg tolerancija (regulator) 255
- ploe za kuvanje 200 - spojevi sa 35
- potencijal 31 opsluivanje u ravni 258
- toplotna 305
normirane ose 333 optereenje
- granim moment izdrljivosti - u strujnim kolima naizmenine
novo srebro 310 struje 47
NPN-tranzistor 69 275
- obrtm moment 275 - ugljenik 55
NTC-otpomik 58 - uvijanje 304
n-tougao - rastavlja
- sklopka 145 - zavisna od napona 58
- pravilan 12
optereenje od vetra 163 - zavisna od temperature 58
nuklearna elektrana 121
optika osa (svetlosm ormar) 75 - izolacije 175
nulta
optimizacija 257 - memog mesta 175
- operacija (MPU) 271
optoelektronika - na habanje 307
- sklopka 232
, - delovi za ugradnju 75 - na istezanje 304, 307
numerika tastatura 299
! - sastavni delovi 74 - granice 304
numerus 9
optokapler 75 - na izvijanje 304
ordmata 333 - na savijanje 304
ormari za osvetlenje - viljukasti 75 - na smicanje 304
NJ - na uvijanje 304
oscilacije
Njutn 19 - paket upravljanja 232 - petlje kvara 175
- trajanje 43 - rasprostiranja 169
oscilatoma kola 50 otvoreni tok delovanja 249
o ose otvori (pnkaz) 334
- CNC maine 300 OVP 225
O'Brajenov kod 282 - oznaavanje i podela osa 333 oznaavanje bojom
obaveze - ukrtanje 333 - kondenzatora 56
393
- otpomika 56 Pitagorina teorema (geometrija) 11 poduni
oznaavanje prikljuaka 141 P-jezgro 77 - koeficijent istezanja 302, 305
- kondenzatori 61 | plan konfiguracije 280 - proraun (geometrija u ravni)
- pretvarai 215
oznaavanje vrednosti
: plan obrade informacija 280
planiranje
12
pogled odozgo 332
- kondenzatora 56 j - faktor 202 pogled spreda 332
- otpomika 56 - vrednost 202 pogodnost za kaljenje 307
oznaiva (MPU) 271 plastina deformacija 304 pogodnost za zavarivanje 307
oznaka za plastine legure 310 pogoni
- matice 324 , plastine mase - mehaniki 23
- sijalice 207 plastine mase 316 pogonska tehnika 220
- vijci 324 - trake 319 pogonske klase 149
oznake - zavarivanje 330 pogonske prostorije ugroene
- brzma 290 plastinost 304 poarom 180
- generator 299 piastisol 329 pogonski motor 88
hemijske 28 plemeniti elici 306 pogonski nivoi 163
- matematika 6 pljosnati odvija 326 pojaanje
- e skupovi 7 ploa za kuvanje - faktor 52
oznake u jedinicama 15 - automatska 200 - mera 52
- brza 200 : pojaava za razdvajanje 244
- normalna 200
pojedinano
P ploe diferencijalnih senzora
- kompenzacija 139
- napon 79, 244
P - putanja 252 - upravljanje 250
- pojaanje napona praznog
papir-tvrdi 319 pojmovi kotiranja 334
hoda 79
parabolina pokreta
- pojaiva 73, 79, 224
- antena 164 - jednosmemi motor 90
- potenciometar diferencijalni 78
- reflektorska sijalica 207 - trofazni motor 90
- ulazni napon 79
paralelna kompenzacija 64 pokretni javlja 276
ploter 299
paralelni generator 86 polarizacioni faktor 76
pneumatik 273
paralelni interfejs 296 polarizator 76
PNP-tranzistor 69
paralelm motor 85 polarni
podaci 296
paralelni program 12 - dijagram 202
- ema toka 280
paralelni spoj - koordinate 333
- hijerarhija 280
- kondenzatora 38 polikarbonat 60
- mstalacija prenosa 290
- otpomika 35 polipropilen 60
- instalacija terminala 290
paralelno oscilatomo kolo 50 polisteracetatna proba 318
paralelno poloene ice u plastici - iskonenje 290
- izdavanje podataka 299 polistirol 60
133 politerpentalat 60
parametar (MPU) 270 - kartica za obradu 242
- mrea 280 polje
- identifikacija 256
- oprema za unos 299 - elektrino 38
- optimizacija 257
- prenos 290 - magnetsko 39
paran broj 282
- terminal 290 polje tastature
Paskal instrukcija 298
- vizuelni ureaj 299 - alfanumeriko 299
PC 201,296
podaci o materijalu u presecima poljoprivredne pogonske prostorije
- mema tehnika 242
335 181
PC-interfejs 293
podaci o jx>uzdanosti 54 poloaj gorenja 207, 209
pegla 201
podeavanje poluga 22
PELV 173
podeavanje (MPU) 271 polukorani pogon 275
PEN-provodnik 44, 171
- flip-flopa 265 polumostni
pentan 201
penoda 43 - oblast 250 - pretvara 225
permeabilnost 39 - regulaciom element 249 - protom pretvara 226
permitivnost 16, 38 - veliina 249 poluokrugli vijak 324
personalni kompjuter 201,296 podeavanje parametara 258 poluprovodnik
petljasta podeavanje poloaja 78, 276 - napajanje 289
- mrea 132 podeavanje regulatora 255 - oznaavanje 65
- zakon 35 podnoja 207, 209 - zatita 149
petoslojna dioda 67 - oblik 207 polutalasni
petrolej 302 podovi - impulsni spoj sa izvedenom
P-gejt tiristor 68 - boje 203 nulom 217
pH-vrednost-merenje 246 - stepen refleksije 203 i - impulsni udvostruiva 216
piezotaster 299 podruje napona 76 I - umnogostruiva 216
piramida 13 podruje ugodnosti 198 poluupravljani pretvara 218
piroelektrini senzor 247 podruje ugroenosti 171 pomona zatita 142
pirolitiko automatsko ienje 200 podsinhrona usmerivaka kaskada porcelan 320
Pitagora 11 229 - karakteristike 302
394
poreenje trokova 210 prenosm , - signali 256
posebna predspojna oprema 207,
210
posrednika taka 166
- brzina 290
- faktor 52 i
- upravljaka ravan 250
- upravljanje 250
- frekvencija 167 profi bus 248
postupak dobijanja 306 - karaktenstike. operaciom program 296
postupak obrade 336 pojaava 79 programabilno upravljanje 250
postupak po inu, Hronesu i - lanac 52 programiranje (MPU) 270
Resviku 255 | - mera 52 programska
postupak zavrne obrade 336 - oznaka upravljanja 282 - ema odvijanja 280
potamljiva 154, 158 prenosm odnos 41 - glava 298
- spojevi sa potamljenjem 154, preporuivi stepeni refleksije 203 I - hijerarhija 280
231,212 preseci (prikaz) 335 - kraj (MPU) 271
potencijalna energija 21 j presek namotaja 77 - mrea 280
potenciometar 57 ! presek otvora 315 plan (tabela, lista) 338
potroa - smer u odnosu na prespojivim polovima 278 programski
potroaa 35 pretvara impendanse 72 - jezici 296
potrona anoda 31 pretvara mvoa 299 - pravila (MPU) 271
potronja tople vode 199 pretvara 225 programski povezano upravljanje
povratno postavljanje (MPU) 271 - sa naponskim medukolom 221 250
povratno - sa strujnim meukolom 221, PROM 289
- postavljanje (MPU) 229 promena broja polova 95
flip-flopovi 265 - motor 229 | promena oblika delovanjem sile
- usporavanje (MPU) 272 - nazivi 215 320
- veliina 250 - neupravljani 217
proporcionalna vrednost 252
P-putanje 252 - poluupravijam 218
propusni
pranjenje kondenzatora 42 - punoupravljanje 219
- karakteristike 68
pranjenje pretvaranje 214
- smer 67
- karakteristke 123, 126 priguenje
prorez
- krive 122 - faktor 52
- blenda 75
prag odvijanja 171 - mera 52
- matica 324
pravila 178,249 - prigunica 212
prostohja sa elektrimm ureajima
pravila za crtanje elektrino 337 prigunica 212
180
pravilan n-tougao 12 prigunica za flltriranje 223
- ugroene eksplozijom 206
pravougaom signali 43 prijemne antene 162
prostorija sa tuem 182
pravougaonik 12 prikazivanje
prostorije 168, 180
prepan 319 - elektrotehnike dokumentacije
prostorije konene u medicini 182
prenik prikljune povrine 315 337
prostorm
predspojna prikazivanje pomou sedam
- indeks 203, 205
- prigunica 202 segmenata 76
- stepen iskorienja 202, 205
- ureaj 154,206,211 prikljuci za
prefiksi za jedimce 14 - ugao 202
- elektrine maine 94
prekid protivtaktno
- mskonaponski rasklopni aparati
- izvlaenjem 304, 308 - paralelno napajanje 225
143
- linije prekida 334 - protoni pretvara 226
- pogonska sredstva 141
prekida 145 - provodmk 141 protom greja vode 199
prekida rastavlja 145 - transformatori 117 proton 28
prekida sa MOS-FET 227 prikljune snage 201 provodmci sa omotaem 133
prekinute ose 333 prilagoavanje snage 37 provodmk sa strujom
prekostrujna zatita 151 prilagoenje - kalem u magnetskom polju 40
- poluprovodnikih ventila i - lineamo (Holov generator) 78 provodnost
pretvaraa 233 phmame batenje 122 - magnetska 39
prekostrujni zatitni organ 132. principijelna ema 338 - specifina 34
136,149 priprema tople vode 199 prstenast
prelazne pojave kod pritisak 26 - mrea 132
- kalema 42 - brzina tampanja 299 - oblik (sijalice) 207, 210
kondenzatora 42 - otpomost 304 prva pomo 178
prelazno ponaanje 252 - senzor za pntisak 247 prvi komplement 8
prenaponi 148 , - tasteri (boje) 142 PTC - otpornik 58
prenaponska zatita 148,193 - ventili pod pritiskom 273 puni pogon 23
- poluprovodnikih ventila i prividna snaga 43 pulsirajua otpomost rotora 229
pretvaraa 233 prizma 13 pulsirajue struje 237
prenaponski proba na plivanje 318 pulsirajui naponi 237
- odvodnik 148, 193, 233 | proba struganjem 318 punjenje
- ograniava 233 probojna vrstoa 317 - akumulatora 124
prenos senzorskog signala 248 proces - karakteristike 125
prenos snage 138 ! - pogonske ravm 258 - kondenzator 223
395
- konstantnom strujom sa raspored elemenata 340 releji 142
tranzistorom 223 rastavlja 145 - materijali 314
- konstantnom strujom sa rastavljanje sila 19 reluktantni motori 88
tranzistorom sa efektom polja ravan korienja 206 remanentni relej 142
223, 224 ravan podeavanja parametara ' remenski pogon 23
- krajnji napon 125 258 REPROM 289
- MPU 271 ravni ploter 299 repulzioni motor 87
- oprema 127 razdelmci 147 rerna za peenje 200
- stanje 124 razdvajanje supstanci 30 reverzibilna elektrana 120
- tehnika 127 razvodni ventili 273 rezonansa 50
vrste akumulatora 127 RC-filtarski lan 223 i rid-relej 144
punjenje kondenzatora 42 reetkasta mrea 333 rimski brojevi 9
punjenje konstantnim naponom 125 reakcije RM - jezgro 77
punjenje konstantnom strujom 125 - hemijske 29 Rokvel - tvrdoa 304
puno reaktivna snaga 43 ROM 289
- konjukcija 263 realni brojevi 51 romb 12
- linija 332 reciklaa 127 rotorski namotaj
- mostni pretvara 225 redna (serijska) - trofazne maine 103
- upravljani pretvara 219 - kompenzacija 64 rotorski pokreta 89
push-pull konvertor 226 - oscilatoma kola 50 RS
PUT 67 redm (serijski) - 232, 291
putanje - generator 86 - 232-interfejs 242, 296
- bez izjednaenja 252 - motor 85 - N l-flip -flo p 265
- sa izjednaenjem 252 redni broj 28, 203, 302 - NILI - flip-flop 265
PVR 75 redni spoj RZ - precizna stabilizacija 223
PWM 225 - kondenzatora 38 RZ - stabilizacija 223
- navoja 40
- otpomika 35
R redosledm S
- regulacija 251
samopranjenje 122
raunar za vodenje 160 - upravljanje 218
samostalna optimizacija 257
raunarski podrana dokumentacija referentna
samostalno automatsko ienje
337 - staza 336
200
racionalni brojevi 51 - zemlja 44
sastavni delovi 54
rad dizanja 20 - znak 35
- fiksiranje poloaja 328
rad reflektor LCD 76
- klase primene 54
- elektnni 32 reflektor-mikrotalasna oprema 201
- nain prikljuka 328
- mehaniki 20 reflovv lemovi 328
- optoelektronski 74
rad napregnute opruge 20 regeneracija 210
- savijanje prikljunih ica 328
rad trenja 20 registar pomeranja 269
- ugao savijanja 328
radijalna regulacija oitavanja
- zavisni od magnetskog polja
- mrea 132 - oitavanja aciklino 256 78
- zatita 195 - oitavanja ciklino 256 sastojci legure 307
radionice 322 regulaciona sateliti
radni - oblast 250 - antene 164
- karakteristika 73 - putanja 249, 255 - pnjem 165
- maine 220 - razlika 250 sauna 201
- pravac 73 - veliina 249 SCR-kapler 75
- visina 202 regulaciona tehnika 249 segmentno
radno i televizijska tehnika 322 regulacioni ureaji - boni pogled 332
RAM 275 - kontmuirani 253 - prikazivanje 76
rascepljivost 307 - nekontinuirani 254 - struja (prikazivanje) 76
rashladna oprema 201 - opte 249 selektivnost 132, 150
rashladna sredina 201 regulator SELV 173
- FCKW 201 - energije 200 senzor za magnetsko polje 247
rashladna sredstva 9 1 ,234 - podeavanje 255 ' senzori 155. 159, 247
- transformatori 116 I - temperature 200 senzon povrinskih talasa 248
rasipni transformatori 118,212 regulator poveanja napona 222, senzorski spojevi 155
rasklopni 225, 227 serijski interfejs 256, 296
- eme 327 regulator smanjenja napona 222 serijski spoj 152
aparati 146 1 regulator stalnog napona servo - motori 88, 275
- delovi mree 225 I - integrisani 223 servo - pogon 275
- grupe 114 I rekuperativno koenje 97 set-pomt-control 257
- pozicije (sklopke) 200 relacija 6 Sl - osnovne jedinice 14
- regulator 225 relativna permeabilnost 39 signal
- releji 142 relativm nivo 52 - binami 256
396
- dvoznam 256 - konektorski spoj 347 - intermitirajua 201
- element 274 - logiki sastavni delovi 363 - mehanika 20, 25
- frekvencijski moduliran 256 - merna oprema 356 snap-m - tehnika 328
- impulsni 256 - memi releji 355 SNT 225
- napojni 264 - mree 361 soivasti ukrtem vijak 324
paralelni 256 - naizmemni pretvara 352 sofitne sijalice 209
- prenosm 158 - otpornici 348 softver 296
- serijski 256 - poluprovodnici 348 solarijum 201
- stalni 256 - posrednikih sistema 358 solami
- stepenasti 256 - pretvarai 351, 352 - elija 74
- tok 249 - provodnici 347 - elektrana 121
- vodovi 134 - rasklopna oprema 352 - modul 121
- vrednosno diskontinuiran 256 - regulaciona oprema 357 soli 28
- vrednosno-kontinuirani 256 - senzori 357 Solid-state - releji 232
- vreme trajanja 266 - signalm ureaji 357 sone kiseline 201
- vremenski diskontinuiran 256 - tehnika telekomunikacija 358 Source - spoj 72
signalm taster 155 - transformatori 351 SPC - pogon (set-pomt-control)
sigumost od poara 206 - zatita 353 257
sijalica sa arnom niti 207, 210 - zatitni ureaji 352 specifina
sijalica sa kombinovamm svetlom sinhrone j - elektnna otpornost 305, 309
208 - brojila 267 I - elektrina provodnost 34, 303,
sijalice - delitelj frekvencije 269 305, 309
- grla 207 - maine 84 - toplotna vrednost 305
- oblici podnoja 207 - motori 84. 88 specifina otpornost tla 169
- oblik 207 - upravljanje 250 specifina provodnost
- sistem oznaavanja 207 sinter - materijali 312 - elektrina 303, 305, 309
- tela sijalica 207 sinus 11 - toplota 305, 308
- niskog pritiska 207, 212 sinusni odziv 251 specifini toplotni kapacitet 27, 37
- sa pranjenjem 207 sistem specijalni
- kondenzatori 64 - dojave poara 157 - motori 88
- sa visokim pritiskom 2 0 7,21 2 - grananja vodova 164 - transformaton 118
sila - mirne struje 157 spektralna osetljivost 76
- izmeu naelektrisanja 38 - strelica 35 spektri emisija 76
- izmeu provodnika sa strujom - za nadzor izolacije 172,174 spiralni
40 - za projektovanje sijalica 208 - burgija 325
- optereenja 304 - zatite prostorija 157 - ugao spirale 325
- potiska 25 - napajanja 296 spiralni namotaj 99
sile - radijalnih sistema 164 spiralno vlakno
- rastavljanje 19 sjaj svetlosti 202 - burgija 325
sastavljanje 19 - raspodela 203 - regeneracija 210
silicijum skalar 14 spisak komandi
- diode 66 skener 299 - mikroprocesor 287
- karbid 58 sklopka 145 spoj iskljuenja 152,154
simbol - 7 pozicija 200 spoj sa srednjom takom 217
- elementi za spajanje 345 - kategorije upotrebe 108 - dvoimpulsni spoj 217
- podloge ema 345 - zavisnost od napona 67 - jednoimpulsni spoj 217
- ugradnja (prikazivanje) 76 skok(MPU) 271 - troimpulsm spoj 217
- visina (prikazivanje) 76 - odgovor 251 spoj sa zajednikim emiterom 72
simbol namotaja 41 skraenice 14 spoj signalizacije 156
simboli skrobni lepak 329 spojutandemu 211
- obrada informacija 280 slika punjenja 299 spojevi
- skale 236 slobodni pad 24 - sa izvorom napona 37
- u emama 354 slojni otpornici 55, 57 - sa kondenzatorima 38
- akumulatori 352 smanjenje jaine osvetljenosti 203 - sa navojem 40
- analogna tehnika 367 S M D -e le m e n t 328 - sa otpornicima 35
- anlaseri 355 smer lebova 336 - sa otpornicima u naizmeninim
- aparati za domamstvo 362 smer obrtanja kolima 47
- binami elementi 363 - elektrine maine 94 spojnice 196
- elektrine instalacije 361 smerovi (struje i napona) 35 spoljanji
- elektnne maine 350 smetnje 192 - komanda 297
- elektronske cevi 349 - napon 266 - memorija 296
- induktivnosti 348 - oblast 250 spoljanji provodnik 171
- ispravljai 352 - veliina 249 spreavanje nesrea 177
- kalemi i prigunice 351 snaga sprega
- kondenzatori 348 - elektrina 32 - faktor 75
397
- trougao u trofaznoj mrei 46 ema 153, 155 tampa 201, 299
srebro-oksid (baterije) 123 - model 28 | tampana kola 315
srednja osvetjenost 202 - prilagoenja 37 I uplji
srednja vrednost hrapavosti 336 - razvijena ema delovanja 338 - provodnik 201
srednje - relej udame struje 144 - tipl 325
- kablovi srednjeg napona 131 - sistemi 44 - valjak 13
- optereenje 121 - spoj sa strujnom grekom 34 valot 328
- taka 44 - trajno dozvoljena 136,315
sredstvo za otputanje 308 - trajno dozvoljena struja 75
sredstvo za prijanjanje 329 - transformator 237 T
SS-burgija 325 - ventili 273
stabilizatorski spojevi 223 struja dranja 67 taka isparenja 302
stabilizovani izvor jednosmernog struja kvara 171 taka namotaja 41
napona 224 - zatitna sklopka 151,172 takasta linija 332
stabilnost regulacionih strujnih kola struktuiranje 256 takasta matrica 299
225 struktuma digitalna regulacija 257 take u sistemu 44
staklo struktumi dijagram 281 TAB 147, 176
- karakteristike 302 stvarna snaga 43 tablica upozorenja 178
- kondenzatori 62 - faktor 43 tablice obavetenja 178
stalna vrednost - mema oprema 238 talasna
- regulacija 251 suve prostorije 180 - irina 161
- regulator 256 svetiljke - duina 161
standardizacija 186 j - broj svetiljki 203, 204 - namotaj 99
standardne - karakteristike 206 tangens 11
- fluorescentne sijalice 208 - otstojanje 204 tarifni satm automat 239
- lemilice 326 - podela 206 tastatura 299
- sijalice sa arnom niti 209 - smetaj 204 taster
standardni naponi 33 - stepen iskorienja 202
- poloaj 43
stanje obrade 306 - visina 204 - sa potamnjivaem 155
starter 207,212 - vrsta 203, 205 - stepen 43, 255
starler 211 svetlea dioda 74
taster sa svetlom 142
- baterije 122, 124 svetlost
tasteri
- frekvencija 275 | - boja 203, 208
- kodirani 299
- granini moment (korani | - intenzitet, relativni 76
- nekodirani 299
motor) 275 - iskoristivost 202
- prosleivanje 299
starter sa prigunicom 211 - jaina-merenje 246
tavanica
steatit 320 - krive raspodele jaine 202, 204
- polje 203
Stehiometrijski lndex 29 - lampe 202
- stepen refleksije 203
stepen iskorienja 20 - nain dobijanja 207
teina 19
- elektroliza 30 - oitavanje 299
teki metali 306
- metode 20 - obeleja tehnike 203
teni kristal - prikaz 76
- osvetljenje 202 - opte 203
tehnika voenja 158,260
- pogon svetiljke 202 - ormari 75
I tehniki uslovi prikljuka 176
- smer 203
- prostor 202, 205 ' tehmka procesnog voenja 260
- toplotm 37 - svetiljke 202
- karakteristina slova 261
stepen radio smetnji 192 - zraenje 202
- simboli 261,368
SVGA - kartica 296
stepen refleksije 202 telesna doza 195
- podovi 203, 205 telesna otpomost 171
- preporueni 203
- prevlake 203. 205
televizija
- aparat 201
- zidovi 203, 205 eringov memi most 245 - signali 167
stepen smetnji 192 mitov triger 264 - svetlost 207
stepen toplotnog dejstva 37 otkijeva telo kalema (navoja) 77
stepenasti namotaj 100 - dioda 66 telo sijalice 207, 210
stepeni snage 200 - logika 266 - lemilica 326
stepenina kuna sklopka 153 tajnmecov spoj 87 - oblici 207
steradijan 202 ema 274 temeljni uzemljiva 147,169
stereo ureaj 201 ema poloaja 340 temeni faktor 304
strma ravan 22 estoimpulsni mostni spoj 217 l temperatura kaljenja 307
struja estougaona matica 324 temperatura primene 317
- inski sistemi 135 inski razvodnik 135 temperatumo
- filtriranje 223 irina opsega 50 - birai 200
- gustina 30. 32. 77 irokopojasni - granica 206
- jaina 32 - komunikacija 166 - koeficijent 34, 58, 303, 305
- kompaktno prikazana razvijena - prikljuci 167 - matenjali 330
398
- poviSenje 206 trake 319 U
- primena 317 trake za elektrotehnike svrhe 313 I
- regulator 200 transreflektivna LCD 76 | uad alumimjum - elik 129
zavarivanje gasom 330 transformator 41,113, 212 ubrzanje 24
zavisna otpornost 58 - glavna jednaina 113 ' ubrzanje slobodnog pada 19,24
teonja skupova 7 - stamca 132 udamo ispitivanje 318
termistor 58 transformator za paljenje 118 udvostruiva 216
termo transformator za pokretanje 89 ugao provlaenja 328
- tampa299 transformator za prilagoenje 77 ugao spirale 325
bimetali 312 transformator za razdvajanje 118, ugao zraenja 202, 204
- napon (relej) 75 173 ugljen dioksid - karaktenstike 302
testerasti postupak 241 transformatori za igrake 118 UJT 67
tetradm kodovi 282 transformatorska stanica 132 ukljuenje
tiplovi 325 transmisivna LCD 76 - prelazni proces 146
tipovi tampaa 299 transparentne elektrode 76 - usporavanje 271
tipovi stubova 128 tranzistor ukrteni spoj 152
tinstor 68 - bipolar 69 ukupni svetlosni fluks 203
- dioda 67 ulaz
- efekt polja 70
- tetroda 68 - invertirajui 79
- granine vrednosti 69
- tnoda 68 - inverzm napon 69 - MPU (memorijski programirano
tkane upravljanje) 270
- logika 266
- trake 319 - neinvertirajui 79
- nulta komponenta struje 69
- tvrdetkanine 319 ulazni
- osnovni spoj 72, 73
tok delovanja 249 - faktor optereenja 266
- sklopka 73
Tomsonov merni most 245 - impendansa naizmenine struje
tranzistor snage sa efektom polja
topli ton 208 77
71
topljenje - nulta struja 79
tranzistori sa efektom polja 70
- osigurai (topljivi) 132, 149 - nulti napon 79
trapez 12
- specifina toplota 302, 305 - struja mirovanja 79
trenje 21
- sposobnost 308 ultrazvuno zavarivanje 330
trenje klizanja 21
- taka 302 umnoci jedinica 14
trenje kotrtjanja 21
- vreme 150 umnogostruiva 216
trenje mirovanja 21
- vrsta lepka 329 U-MOS 71
trenutna vrednost 43
toplota isparavanja (spec.) 305 unipolarno
trigerdioda 67
toplota 27 - tranzistori 70
- isparavanja 305 trigonometrijske funkcije 6
- upravljanje (korani motor) 275
tnjak 68
- kapacitet 27, 37, 302, 305 univerzalni
- trijak kapler 75
- koliina 27 - belo 208
- korienje 197 trofazna struja 45
- motori 87
- otpornost 234 - motori 95
unutranja otpomost izvora 37
- postojanost 201 - podeava229 U-oblik 207, 210
- postrojenje pumpi 197 - pogon 83, 221 ' upravljake
- provodljivost 305, 308 - sinhrona maina 83 - tehmka 249
- topljenja 302, 305 - sinhroni generator 84 - vrste 250
toplotna - sinhroni motor 84 - vrsteznakova 282
- izdriljivost 305 - sklopka 230 upravljaki znak formata 282
- obradivosl 307 - transformator 114 ! upravljanje irinom impulsa 222.
- otpornost 305 trofazni motor 45 228
toplotna vrednost - podela 45 upravljanje
- donja 305 - pokretanje 89 - elementi (MPU) 272
- gomja 305 - prenos 45 - instrukcije (MPU) 270
- specifina 305 troimpulsni spoj sa izvedenom - karakteristike (naizmeninih
toplotno istezanje 27 nulom 217,21 9 podeavaa) 231
toster 201 tropoloajni regulator 254 - naizmenina struja
trajanje gorenja 210 TSE spojevi 233 (holgenerator) 78
trajanje optereenja 55 TTL logika 266 - oprema 249
trajanje pauze 43 turbine 121 - program 300
trajanje periode 43 tutkalo 329 - reaktivna snaga 2 1 8 ,2 3 1 ,2 3 2
trajni tvrda - staza 249
- kontakt 278 - guma 319 - tasteri 297
- magnetni materijali 314 - lem 327 - transformatori 118
- struja punjenja 124 - lemovi, vrstoa 328 - upravljaki sistem 249
trajno dozvoljena struja provodnika - otrica od tvrdog matenjala - upravljaki ureaj 249
137 325 upravljanje 249
trajno dozvoljene struje 137 - papir 319 - memorijski programabilno
traka od liskuna 319 - tkanina 319 upravljanje 250
trakasti uzemljiva 169 tvrdoa 304 - sinhrono 250
399
- zatita 277 ' invertor 70 Y
upravljanje koje se programira j - sijalica 2 0 7,21 0
izmenom 250 | Vitsonov most 34, 245 Y-otklonski sistem 244
upravljanje komandama 250 | vlane prostorije 180,182
upravljanje koranim motorom 275 V-MOS 71
upravljanje logikim veznim , vodee Z
lanovima 250 1 - podruje 250
upravljanje povorkom impulsa 222 - veliine 249 zatita 142
uputanja 324 vodovi zatita Ijudi
uputeni vijak 324 - duine 130, 138 - elektromagnetska polja 194
ureaj za izdavanje podataka 296 - polaganje 136 zatita Ijudskog tela 194
ureaj za obradu 296 - ue 129 zatita od eksplozije 185
ureaj za unoenje podataka 296, - vrste 133 zatita od pregrevanja 200
299 - zatita 136, 149 zatita od udara ili vremena 185
uredaj za voenje 260 - zatitna sklopka 136,151 zatita od vode 184
usisiva praine 201 vrni ugao 325 zatita okoline 127,192
usmereni signal (ormari za vrno zatitni provodnik 44
osvetlenje) 75 - optereenje 121 zatitno
usporavanje 265 - ugao 325 - transformator 118
utini pribor 196 - vrednost 43 - izolovanje 173
utika 196 | vrata - klase 173
uzemljenje - govomi sistem 156 - mali napon 173
- otpomost 151. 175 - sistem otvaranja 157 - mere 171
- sklopki 145 vreme - provodnik 171
uzemljiva 169 - ekanja (lepak) 329 - razdvajanje 173
- dranja 253 zabrana
- izjednaenja 255 i - tablica 178
V - prorade (LCD) 76 I - znaci 177
- regulisanja (uspostavljanja) ' zadata temperatura 206
V.24 - interfejs 291 253 zadata vrednost
vakuum - upotrebe 329 - ogranienje 258
- fluorescentni prikaz 76 I - utitravanja 255 - voenje 256
valencija 302 vremenska sklopka 252 zakljuna otpornost (Holov
valjkasti ploter 299 vremenski generator) 78
varijable 263 - lan (MPU) 271 zakon vonta 35
varistor 233 - dijagram toka 338 zakon asocijacije 10
vazduni vodovi 129 konstanta 42 zakon asocijacije eme, tabele i
- rr&terijali 129 pravila planiranja 251 planovi vezivanja 341
- stubovi 128 - sklopka 264 zakon slinosti 11
VDE - strujno podruje 150 zakretni moment 20, 25
- mehanizam propisa 186 vremensko ponaanje - obrtni moment 220
- udruenje nemakih - lanovi regulacionog kola 251 zamenjivanje logikih lanova 262
elektrotehniara 186 - regulacione staze 251 zamenska ema
ve maina 201 - vodee veliine 251 - mrtvo vreme 255
vektor 7,1 4 vrsta - postrojenja za proizvodnju
veliki pomera faze 140 - ploa 200 energije 180
ventilator 200 - rashladnih ureaja 234 - spoj 338
vertikalana osvetljenost 202 - baterija 122 zaobljavanja 334
veza - delitelja 269 zaporni
- atom 29 - kvarova elektrine maine 104 - memi transformator 225
- jon 29 vrste pogona - tranzistori sa efektom polja i
- metal 29 - akumulatora 125 zapomim slojem 70
vezivno sredstvo 321 - elektrinih mama 110 - ventil 273
VF - prikaz 76 - usmerivaa 220 - vrata (inhibicija) 262
V G A -k a rta 296 vrste pretvaranja elektrine energije zapremma
viekristalni poluprovodniki 214 - specifina 25
ispravlja 215 vrste upravljanja zapreminski - koeficijent istezanja
vijak 323 - bipolamo (korani motor) 275 302, 305
vijak sa ukrtenim otvorom 324 - unipolarno (korani motor) 275 zarubljena kupa 13
Vikers - tvrdoa 304 vrste vijaka 324 zarubljena piramida 13
Vinov merni most 245 vulkanizirani fiber 319 zatezna sklopka 264
visokofrekvencijsko zavarivanje ; zatvoreni tok delovanja 249
330 I zavarivanje
visokonaponska sklopka 70 - temperatura gasa 330
X
visokopropusnik (filtar) 49 | - postupak 330
visokovoltni X-Y pisa 299 - povrine 330
400
- sposobnost 307. 308 | - struja prekidanja 171 - curenje 201
- transformatori 118 zgrade - svetlost 202
zavanvanje termoplastinih masa - tehniki sistem 158. 369 zupasti pogon 23
330 - vodovi 158. 369 zvezda
zavarivanje toplim gasom 330 zidni vijak 324 - pretvaranje zvezda-trougao 36
zavanvanje trenjem 330 znaci spasavanja 177 - spoj (naizmemna struja) 46
zavarivanje vruom elektrodom znaci upozorenja 177 - spoj zvezda-trougao 89. 279
330 - elektromagnetsko polje 194 - zvezdite 4 d
zavisnost od izlaznog stanja 265 , radioaktivne materije 195 zvonca
zavrSavanje linije kota 334 zone kuvanja 200 - transformatori 118
zbrinjavanje - dva kola 200 - vodovi 134
- aparati za hlaenje i zonezatite 193 zvono za vrata 157
zamrzavanje 201 - gromobran 179
Z-dioda 66 - ploa za kuvanje 200
zemlja - postrojenja 179 4-
- bezbedno prekidanje (MPU) udan 148
171 - zatita 148,179. 193 | ilavost 304
- elektrane na gas 120 zraenje i pnrodna konvekcija 200 i iva 207
- kabl 131 zraenje I ivine sijalice 2 0 8,21 2
CIP - KaTanorn3aL(nja y ny6nnKannjn

HapoflHa 6n6nnoTeKa Cp6nje, 6eorpa/
621 3(0351
VESTERMANOV elektrotehniki prirunik / G.
Brechmann ... [et at ) , priredili Gordana
Spai ... ; [et al ] ; [redaktor - prevodilac
Gordana Spai ; prevodioci Mirko Popovi,
Vera Stojadinovi], - Beograd . Graevinska
knjiga. 2000 (Vrnjaka Bania Interklima). -
401 str. : graf. prikazi ; 24 cm
Prevod dela: Elektrotechmk Tabellen -
Energieelektronik, Industrieelektronik /
Gerhard Brechmann ... [et a l ). - Registar.
ISBN 86-395-0371-1
1. 6pexMaH, Tepxapfl
a) EneKTpoTexHHKa - npnpyMHnun
ID = 82675468 7 S 0 M
401
Spisak standarda navedenih u Priruniku
strana strana
OIN 5. ISO D IS 5 4 5 6 .......................................................... 332 DIN 17666; ISO 426-6 ......................................................310
OIN 6 T.2; ISO/DIS 11947. ISO 128. DIN 18012; HD 384 5.54; IEC 364-5-54, IEC 364-4-41;
JUS A.A0.110............................................................. 332.335 JUS N.B2.741. JUS N.B2 7 5 4 ........................................ 170
DIN 13T.1, ISO 7 2 4 .......................................................... 323 DIN 18014; HD 384 4 41 S1; IEC 364-4-47.
DIN 15T.1.T.2; ISO /D IS 12011-1; I S 0 1 2 8 ..................... 332 IEC 364-4-46. IEC 364-4-41;JUS N B2.741.
D IN 7 4 .................................................................................. 324 Sl list SFRJ 53/88, 3 7 /9 5 ...................................................169
DIN84, IS 0 4 7 6 2 ............................................................. 324 DIN 18015; 1 1 .1 3 ; HD 384 5 54. IEC 364-5-54,
DIN 201, ISO/DIS 11947; ISO 128. JUSA.A0.110 J U S N B 2 .7 5 4 ......................................................................147
JUSU.A0 0 1 6 ..................................................................... 335 DIN 1 8 0 1 5 1 2 ......................................................................168
D IN 3 1 6 .............................................................................. 324 DIN 19221; HD 245.2 S1; IEC 27-2. 2A;
D IN 4 0 4 ................................................................................324
JUS IE C 2 7 -2 .................................................................... 249
D IN 4 0 6 ............................................................................. 334
DIN 19222............................................................................ 260
D IN 4 6 1 ........................... 333
DIN 19225........................ 256
DIN 476; ISO 216; EN 20 21 6.............................................332
DIN 1 9 2 2 6 1 1 .1 2 ...............................................................249
DIN 5 2 9 ........................................................................ 324
DIN 19226 T 4 ......................................................................249
DIN 5 4 6 ................................................................................324
D IN 5 4 8 ................................................................................ 324 DIN 1 9 2 2 6 1 6 ......................................................................256
D IN 6 0 3 ................................................................................324 DIN 1922711, ISO 3511-1,2.4. JUS M.A0.100 ........... 261
D IN 9 1 2 .............................................................................. 324 OIN 19255............................................................................ 251
D IN 9 1 7 ................................................................................324 DIN 32640 .......................................................................... 29
DIN931 ...............................................................................324 DIN 40 00 3.............................................................................. 33
D IN 9 3 4 ................................................................................324 DIN 40004, DIN EN 61293; IEC 1293, EN 61293 ............ 33
D IN 9 3 7 ................................................................................324 DIN 4 0 0 0 8 1 1 ,1 3 , D INEN 50110-1.................................178
D IN 9 6 3 ..................................................................... 324,335 DIN 40030.............................................................................109
D IN 9 6 6 ................................................................................324 DIN 40050; IEC 529; JUSIEC 5 2 9 .................................... 184
DIN 1301; I S 0 1000; J U S IS 0 10 00...................................14 DIN 40100 1 2 122; pr HD 243 S9; IEC 417;
OIN1302; IS 0 3 1 -1 1 .............................................................. 6 ISO 4196; JUS N.A3.451.................................................... 189
DIN 1303; ISO 31 -11.............................................................. 7 DIN 4010111..3, HD234 S8.IEC417, JUSN.A3............. 189
DIN 1304, IS 0 3 1 -1 .2 .3 ,4 ,5 ,6 ,7 ,8 ,9 ,1 0 .1 2 ,1 3 ; DIN 40 10 8.............................................................................. 44
IEC 2 7 -1 .1A;JUSIEC 2 7 -1 ................................................ 15 DIN 40 40 0............................................................................ 323
DIN 13 04 T 1 .T 3. ISO 3 1 -1 ,2 .3 .4 .5 .6 ,7 .8 .9 .1 1 .1 2 .1 3 ; DIN 40430 323
IEC 27-1. 1A; JUSIEC 2 7 -1 ...............................................214 DIN 4 0 5 0 0 1 1 ......................................................................309
DIN 1304T.1. IS 0 3 1 -1 ... 13; IEC27-1.1A; DIN 40501 T1 13; IEC 114, IEC 1 0 5 ........ 309
JU S IE C 2 7 -1 .1 A ;.................................................................82 DIN 40634 ........................................................................... 319
DIN 1304 T.7; ISO 31-5; IEC 27-4; JUS IEC 27-4 .......... 82 DIN 40 70 5.......................................................................... 130
D IN 1 3 0 5 ................... 19 DIN 4071912; IEC 750; JUS N.A3 7 5 0 ........................... 342
DIN1313; IS O 3 1 -0 ...............................................................14
DIN 40 71 91 6, IEC 8 4 8 ......................................................276
DIN 1314; IS 031-3; JU SA.A1.025....................................26
DIN 40 73 2............................................................................ 124
D IN 1 3 1 9 ..............................................................................236
DIN 40751. DIN IEC 21 A(Sec) 1 4 5 .................................. 126
DIN 1412; JUS K.03.001 .......................................... 325
D IN 1 7 0 0 ........................................................................... 309 DIN 40771. DINIEC 21 A /1 8 7 ............................................ 126
D IN 1 7 0 7 ..............................................................................327 D IN 4 12 15............................................................................ 144
DIN 1708; IS 0 4 3 1 ............................................................. 309 DIN 4129311 ......................................................................77
DIN 1715T.1 .................................................................... 312 DIN 41294.............................................................................. 77
D IN 1 7 3 2 ..............................................................................327 DIN 4 1 2 9 6 1 7 .......................................................................77
DIN 1733; pr EN 20544; ISO 544, ISO 636, ISO 2560. D IN 4 14 50.............................................................................. 57
ISO 3580, ISO 3581; JUSC.H3 011, JUSC.H3.015, DIN 4 1 5 7 1 1 2 .1 3 ; EN 60127-1, IEC 127-1;
JU SC .H 3.017..................................................................... 327 JUS N .E5.711......................................................................150
DIN4844 T 1; ISO 6 3 0 9 ......................................................177 DIN 41576 1 1 ,1 2 ; EN 60127-1. IEC 127-1;
DIN 503511, T .2 ........................................................202,204 JU S N E5.711 .................................................................. 150
DIN 5 0 4 0 T .1 .T 2 ............................................................ 206 DIN 41577 1 1 ,1 2 ; EN 60127-1, IEC 127-1,
DIN5473; ISO 31-11............................................ 7 J U S N E 5 711 150
D IN 5 4 8 9 ......................................................................... 35,41 D IN 4 16 87............................................................................ 150
DIN 6779 T.1; IEC 750; JUS N.A3.750............................. 343 D IN 4 17 45............................................................................ 224
D IN 7 5 1 4 ..............................................................................324 DIN 41750 1 1 ,1 2 ; IEC 50(551); ISO 31-1, 2. 3, 4, 5. 6,
D IN 7 7 1 1 ..............................................................................319 7 ,8 .9 .1 1 .1 2 .1 3 . IEC 27-1.1A. J U S IE C 2 7 -1 ............. 214
D IN 7 7 3 3 ..............................................................................319 D IN 4 17 51..........................* .............................................. 234
D IN 7 7 3 7 ..............................................................................319 D IN 4 17 52............................................................................ 215
D IN 7 7 3 9 .............................................................................31 9 DIN 41 7 6 2 1 2 .................................................................... 215
DIN 7 9 7 1 ..............................................................................324
DIN 4178513; HD 245.2.S1. IEC 1 4 8 ............................... 68
DIN 850513, ISO 4063, ISO 857;JUS C.T3.01 2 ............ 326
DIN 4 1 9 8 0 1 1 ,1 2 .................................................................77
DIN 8511-1; prEN 1045..................................................... 327
D IN 4 19 81............................................................................ 77
DIN8513; ISO 3 6 7 7 ........................................................... 327
D!N 16920............................................................................329 DIN 4 2 0 2 1 1 1 .1 2 ...............................................................275
DIN 17007 T 1 .1 4 306 DIN 4 2 0 2 5 1 1 ,1 2 ........................................................... 275
DIN 17210; EU 84; ISO 683-11......................................... 308 DIN 42 02 7............................................................................ 275
DIN 17350............................................................................308 DIN 42601 (DIN VDE 0414-1); HD 553 S2; IEC 185;
DIN 17470............................................................................311 JUSN.H9 101,10 2,10 3.....................................................237
DIN 17471............................................................................311 DIN 42673 T 1; HD 231 S 1; IEC 7 2 .................................... 107
DIN 17660; ISO 426. JUSC.D2 100 ............................... 310 DIN 42 67 31 4, CENELEC 2B ........................................ 107
DIN 17661, ISO 426-1 ;JU S C .D 2.100 ............................310 DIN 42961 ..................................... 98
DIN 17662; ISO 426-2; JUSC.D2 100............................. 310 DIN 43 62 7.......................................................................... 147
DIN 17663; ISO 4 2 6 -3 ........................................................310 DIN 43802 1 6 ......................................................................236
DIN 17664; ISO 4 2 6 -4 ........................................................310 DIN 43 80 7............................................................................ 238
DIN 17665; ISO 4 2 6 -5 ........................................................310 DIN 43 8 5 6 ............................................................................ 239
strana strana
DIN 4 3 8 7 0 1 1 .T .2 ....................................................... 147 DIN VDE 0100 T.300, IEC 364-3; JUS N.B2.730.......... 172
DIN 44080; IEC 738-1 ........................................................ 58 DIN VDE 0100 T 430; IEC 364-5-523;
DIN 302; ISO/EEC/DIS 2382-9, ISO 2382-9................ 290 J U S N B 2 7 5 2 ......................................................................136
DIN 45922 7.1; CECC 4100 68 DIN VDE 0100 T482; IEC 364-482.
DIN 4 6 0 6 2 ........................................................................... 90 SMistSFRJ 53/88 180
DIN 46400 T .1 ..................................................................... 313 DIN VDE 0100 T.540; IEC 364-5-54.
DIN 4640012; EURONORM 126; IEC 40 4-8 -3 ............. 313 JUSN.B2 754131,............................................................ 169
DIN 46400 T.3;EURONORM 107; IEC 404-8-7........... 313 DIN VDE 0100 T.551, IEC 364-5-551, JUS N B2 751 180
DIN 48200 T .1 ......................................................................129 DIN VDE 0100 T.610; HD 384 6.61;
DIN 48204. IEC 2 0 9 ................................................... 129 IEC 364-6-61.SI list SFRJ 5 3 /8 8 ..................................... 175
DIN 48350; DIN IEC 38; HD 47251. DIN VDE 0100 T.730; HD 384 351,
JU S N A2 001 .................................................................. 128 IEC 364-3; JUS N B2 7 3 0 ................................................. 135
DIN 49615; IE C 61 -1L ........................................................207 DIN VDE 0100 T .737........................................................ 180
DIN 49640; IEC 61-1H .............................. 207 DIN VDE 0105T 1, DIN EN 50110-1.............................. 178
DIN 49653; HD 65.1 S 1 ......................................................207 DIN VDE 0170/0171 T.1. DIN EN 50014,
DIN 49663; IEC 6 1 -1 .......................................................... 207 EN 50014; ISO 5 4 4 ............................................................. 185
DIN 49720; I E C 6 M H ........................................................207 DIN VDE 0185 T. 1. T .2 ..............................................148,179
DIN 49726. IEC61-1H; HD65.1 S 1 ..................................207 D IN V D E 0211,H D 3 0 8 ,H D 402 S 2.IE C 209 ..............129
DIN 49749; HD 65 1 S 1 ......................................................207 DIN VDE 0265, HD 308, HD 402 S2;IEC 209 129
DIN 49750; IEC 6 1 -1 .......................................................... 207 DIN VDE 0271, HD 308, HD 402 S2; IEC 209 .............129
DIN 49753;H D 65 1 S 1 ;IE C 6 1 -1 .................................. 207 DIN VDE 0281 T .1 ............................................................... 130
D IN 4 97 57;H D 65 .1;IE C 61 -1 ........................................ 207 DIN V D E 0 2 8 2 T 1; HD22.1 S2 .........................................133
DIN 50900 T.1; ISO8044Am d1; ISO 8044. DIN VDE 0293; HD 402 S2; HD 308; IEC 209 .............. 129
JU S C A5 001/1 ............................................................... 31 DIN VDE 0298 T 4 . HD 221 S2. HD 211 S2;
DIN 50902; ISO 2080, ISO 2079; JUS C A6.0 0 1 ............ 31 IEC 364-5-523; JUS N .B 2.752..........................................137
DIN 55003-3; ISO 2972; JUS I.N0 0 1 0 ...........................300 DIN V D E 0 3 1 8 ..................................................................... 319
DIN 66000, IEC 61 7 -1 2 ......................................................262 DIN V D E 0 3 3 2 ..................................................................... 319
DIN 66001. ISO 8790. ISO 5 8 0 7 ......................................280 DIN VDE 0335 T.1; HD 426-1, HD 426 151 S3;
DIN 66003, ISO/IEC 646; ISO 6 4 6 ................................. 283 IE C 672-1; JUSN A8 3 0 0 .................................................. 320
DIN 66020 T 1; ISO 4903, ISO 4902. ISO 2110; DINVDE 03 4 0 ..................................................................... 319
JUS I D6 001 .................................................................... 291 DINVDE 03 6 0 ..................................................................... 319
DIN 66025 T .1 .T 2 .............................................................. 300 DIN VDE 0414 T 1. HD 553 S2; IEC 185.
DIN 66 26 1............................................................................281 JUSN.H9 101,102,103 ................................................... 237
DIN 72311 T 1 3 .................................................................... 124 DIN VDE 0414 T2; HD 554 S1. IEC 166,
DIN EN 1046; IEC 364-5-523; JUSN B 2.752................. 135 JUSN.H9 1 2 1 ,1 2 2 ,1 2 3 ,1 2 4 ......................................... 237
DINEN 10021..................................................................... 307 DIN VDE 0435 T.3012; EN 50003,
DIN EN 10025; EN 10025; JUS C B0...............................308 DIN EN 50003; IEC 25 5-1 7.................................................. 92
DIN EN 10027 T.1. EN 10027-1. DIN V D E 0 5 1 0 ......................................................................127
ISO/TR 4949; JUS EN 10027 ....................................... 307 DINVDE 0530 T.1 .............................................. 82.109.321
DIN EN 10027T.2; JUS EN 10027 !................................. 306 DIN VDE 0530 T.8; HD 53.8, HD 53 8 S3;
DINEN 10083 T 1.T.2;EN 10052, EN 10083-1............ 308 IEC 34-8; JUSIEC 3 4 -8 ........................................................ 94
DINEN 27 1 8 5 ..................................................................... 298 DIN VDE 0532 T. 1. T.4. HD 398 1; HD 398 1 S 1 ............ 114
D IN E N 45014.E N 4 5 0 1 4 ............................................... 187 DIN VDE 0532 T.2; IEC 76-2; JUSIEC 76-2 .............. 116
DINEN 50003; EN 50003; IEC 255-17 ....................... 92 DIN VDE 0532 T. 10; IEC 606; JUS N H1 606 .............. 116
DIN EN 50005; EN 50012; EN 50011, EN 50 00 5........... 143 DIN VDE 0550; IEC 742; JUS N H8.010,
DIN EN 50011, EN 50011...................................................143 JUS N.H8 020, JUS N.H8 021, JUS N.H8 022,
DIN EN 50012; EN 50 01 2........................................... 143 JUS N.H8 023. J U S N H 8 0 2 4 ...........................................118
DIN EN 50014; ISO 5 5 4 .................................................. 185 DIN VDE 0558 T1; IEC 1 4 6 ..............................................217
DINEN 60062, EN 60 0 6 2 ............................................... 56 DIN VDE 0625 T.1; EN 60320-1 ....................................... 196
DIN EN 60204 T1; EN 60204-1; IEC 204-1. DIN VDE 0636 T.1; IEC 617-2-7,
JUS N S 3.0 01 .............. 142 JUS N A3 002. JUS N.A3 0 0 7 ................................ 132.149
DIN EN 60309 T.1. T.2, EN 60309-1,2; DIN VDE 0641 T.2, T .3 ............................................. 136,151
IEC 3 0 9 -1 .2 ....................................................................... 196 DINVDE 0641 T.11;EN 60898; IEC 8 9 8 ................. 136.151
DINEN 60617 T. 13; EN 60617-13; IE C 61 7-1 3...............367 DIN VDE 0660 T 100 T.108;
DIN EN61082T.1; EN61082-1; IEC 1082-1................... 337 DIN IEC (Sec) 5 1 4 .5 1 5 ......................................................146
DIN EN 61082 T2; DIN 40719 T6; EN 61082; DIN VDE 0660 T102; EN 60947-4-1;
IEC848. IEC 1082-1.......................................................... 339 EN 60947-1, IEC 947-1, IEC 947-1-1 ............................. 108
DIN EN 61082 T.3; EN 61082-3; IEC 1082-3..................341 DIN VDE 0660 T.107; EN 60947-3; IEC 9 4 7 -3 ................ 108
DIN EN61131 T.1, T.3.EN 61131-3; IEC 1131-3............ 270 DIN VDE 0660T.301.......................................................... 90
DINEN 60445, EN 60445; IEC 445 .............................. 141 D IN V D E 0664 T.1.T 104,
DIN IEC21A; IEC21A(Sec) 1 4 5 ...................................... 126 IEC 23E (Sec) 1 6 4 ,1 6 8 ............................................151,176
DIN IEC 34 17 ; HD 53.751; IEC 3 4 -7 ............................. 111 DINVDE 0 7 1 0 T .1 .T 5 ........................................................ 206
DINIEC 38; HD472S1. IEC 3 8 .................................. 33,128 DIN VDE 0820 T.1; EN 60127-1; IEC 127-1;
DINIEC 51; IEC 50 (CO) 276 ........................................... 77 JU SNE5.711 .................................................................... 150
DINIEC 62; EN 60062 ........................................................ 56 DIN VDE 0829 T.220; pr EN 50090-1 .............................. 158
DIN IEC 63; lEC 63, JUS N N0 0 1 1 .................................. 56 DIN VDE 0838 T. 1, EN 6055-1; IEC 555-1;
DIN IEC 326T.3; IEC 3 2 6 -3 ...............................................315 JUSN.A8 1 0 1 ..................................................................... 231
DINIEC 625; HD 414 1 S1;IEC 6 2 5 -1 ............................. 295 DIN V D E 0 8 4 8 .................................................................. 194
DINIEC971; IEC/TR971; IE C 9 7 1 ............................... 215 DIN VDE 0855 T.1, T2; EN 50083-1.
DIN IEC 7004; IEC 7004 ............................................... 207 prEN 50083-2......................................................................162
DIN ISO 1219; ISO 1219, ISO 1219-1.............................. 273 DIN VDE 0875; DIN EN 55014 192
D IN ISO 1302; ISO 1 3 0 2 ................................................ 336 DIN VDE 0100 T.200; HD 384.2 S1/A1;
D IN IS 0 1 3 5 6 ...................................................................... 336 IEC 50(826); JUSN.A0 8 2 6 .............................................. 171
DIN VDE 0100 T 410 A2; HD 384 4 41. DIN VDE0530 T 1 ................................................................ 110
IEC 364-4-41; JU SN B 2.741............................................171 D IN V D E 0532T.10;IEC 606; JUSN H1 606 116
DIN VDE 0100 T 410, T. 540; HD 384 4 41; E DIN VDE 0100 T410 A2; HD 384.4.41;
IEC 364-4-41. IEC 364-4-46.............................................. 169 IEC 364-4-41; JUS N B2 7 4 1 ............................................ 173
D IN V D E 0 1 0 0 T . 2 0 0 , H D 3 8 4 2 S 1 / A 1 ; V D I2 2 2 9 .............................................................................. 329
IEC 50 (826); JUS N A0.826 .................- ........................171 V D I3260, IEC 8 4 8 .............................................................. 274
Istorija elektrotehnike
585 Tales (Thales) otkriva 1891 Dolivo - Dobrovolski i Miler (Miller) grade
p.n.e. naelektrisanje trenjem_________________ prvi trofazni prenosni vod Laufen - Frankfurt,
1600 W. Gilbert daje ime prirodnoj sili elektricitet 15 kV, 220 kW
1895 Rendgen (Rontgen) otkriva zrake,
1663 Oto fon Gerike (Otto von Guericke)
nazvane njegovim imenom
pronalazi elektrinu mainu
Prva radio - antena, Popov (Popow)
1672 Lajbnic (Leibniz) pronalazi
1896 Markoni (Marconi) pronalazi beinu telegrafiju
_____ elektrinu varmcu_____________________ 1897 Slabi i Arko (Slaby i Arco) grade prvi
1735 Franklin pravi prvi gromobran novog doba radio predajnik u Nemakoj
1745 Fon Klajst (von Kleist) otkriva prvi Braun pronalazi cev sa katodnim zracima,
sakuplja elektriciteta .Lajdensku bocu nazvanu njegovim imenom
1782 Hoj (Hauy) otkriva piezoelektricitet 1901 Prva radio-veza Evropa - Amerika,
1785 Kulon (Coulomb) otkriva zakone Rurrer (Ruhmer).
magnetizma i statikog elektriciteta Elektrofotografsko registrovanje tona
1799 Volta otkriva Voltin stub 1904 Fleming pronalazi cev sa usijanom katodom
_____ (prvi hemijski izvor struje)___________ (Elektronska cev)
Hilsmajer (Hulsmeyer) otkriva princip radara
1819 Ersted (Oersted) otkriva
1913 Cevni predajnik - princip povratne sprege,
elektromagnetizam
Majsner (MeilSner)
1820 Amper (Ampere) formulie zakone 1920 Konrad (Conrad) osniva prvi
elektrodinamike
radio-predajnikna svetu u Pitsburgu
1826 Om (Ohm) otkriva Omov zakon i na tom 1923 Poetak nemakog komercijalnog radija,
zasniva pojam elektrine otpomosti 29. oktobar, Berlin
1831 Faradej (Faraday) otkriva 1924 Ikonoskop Zvorikina (Zworykins) (Televizija)
elektromagnetsku indukciju 1937 Cuze (Zuse) poinje razvoj relejnog raunara
1836 Kuk (Cooke) uvodi zakon o 1941 otki (Schottky) eksperimentie sa
elektrinoj signalizaciji na eleznici
prelazima metal - poluprovodnik
1837 Morze (Morse) pronalazi elektromagnetni 1945 Velker (Welker) teorija PN - prelaza.
telegraf sa pisaem (Morzeova - azbuka) Eniac - prvi raunar sa elektronskim cevima
1840 Dul (Joule) formulie zakone 1948 Bratajn (Brattain) i Barden
zagrevanja strujom pronalaze tranzistor
1847 Simens i Halske (Siemens i Halske) osni- 1949 okli (Schockley) otkriva slojni tranzistor
vaju prvo elektrino preduzee u Nemakoj 1954 Televizija u boji SAD
1854 Gebel (Goebel) pronalazi prvu sijalicu Raport (Rapport) Atomska baterija
sa uarenim vlaknom stroncijum-silicijum
1855 Hjuz (Hughes) otkriva teleprinter 1955 Justi razvija element sa gorivom
1857-Fild (Field) polae prvi 1957 Serijska proizvodnja elektrinih raunara (SAD)
1866 transatlantski kabl 1960 Proizvodnja ravnih tranzistora (Plan tranzistor)
1859 Pliker (Plucker) otkriva elektronske zrake 1963 PAL-sistem televizije u boji AEG - Bmh (Bruch)
Plant (Plante) pronalazi akumulator Hoftajn i Hajman (Hofstein i Heimen)
1867 Simens gradi prvu dinamo mainu razvijaju tranzistor sa efektom polja (FET)
za jednosmemu struju 1968 Uvoenje integrisanih komunikacionih kola
1867 Bel (Bell) pronalazi prvi telefon 1971 Razvoj mikroprocesora
Hjuz (Hughes) pronalazi mikrofon 1977 Prvi personalni raunar Apple i Commodore
1878 Simens i Halske grade prvi 1979 Uvoenje prvih standardnih softvera
jednosmemi motor (npr. obrada teksta u MS DOS-u)
1983 Grafika kod PC-a
1882 Edison gradi prvu elektrinu centralu
Elekrana sa solamim elijama na ostrvu
za elektrino osvetljenje (Nju Jork)
Pelvorm (Pellworm) (Pmax=300 kW)
1883 Lorencova (Lorenz) elektronska teorija
1984 Kablovska televizija u Nemakoj
P. i M. Kiri (Curie) istrauju piezoelektricitet
1988 Rekord brzine (406 km/h) ICE-a
1884 Patent Nipkova (Nipkovv) za televiziju (Intersiti voz) sa trofaznim pogonom
(Nipkovljeva ploa)
1989 ISDN
1887 Herc (Hertz) otkriva 1992 Digitalni mobilni radio, CD-ROM
elektromagnetske talase 1993 Euro-ISDN
Tesla gradi prvi trofazni generator MPEG-1
1888 Elster otkriva fotoeliju 1994 Homebanking
1889 Zvunik Friena (Fritschen) 1995 Intemet u Nemakoj
Motor sa kaveznim rotorom Dolivo- Digitalna radio emisija
-Dobrovolskog (Dolivo-Dobrowolski) Windows 95, MPEG-2, Pay-TV,
1890 Trofazni transformator Dolivo- Video konferencija preko ISDN
-Dobrovolskog 1996 Disketa 3 1/2 cola sa 120 MB, DVD
Skraenice
ABB Odbor za zatitu od groma i istraivanje groma
(Ausschufi fiir Blitzschutz und Blitzforschung)
AEF Odbor za jedinice i oznake u formulama pri DNA
(Ausschuli fur Einheiten und Formelgrotien im DNA)
AGt Odbor za ispitivanje mogunosti primene u Nemakom udruenju za standarde
(Ausschuli fur Gebrauchstauglichkeit im Deutschen Normenausschuli)
BAM Savezni zavod za ispitivanje materijala (Bundesanstalt fur Matenalprufung)
CEE Meunarodna komisija za pravila i kontrolu elektrine opreme
(Commission Int. pour la Reglementation et la Contrdle de l'Equipement Electnque)
CEN Evropski komitet za standardizaciju (Europaisches Komitee fiir Normung)
CENELEC Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici
(Europaisches Komitee fur elektrotechnische Normung)
CIE Meunarodna komisija za osvetljenje (Commission Intemationale de l'Eclairage)
DBP Nemaki savezni zavod za patente (Deutsches Bundespatent)
DGMA Nemako udruenje za mernu tehniku i automatiku
(Deutsche Gesellschaft fur Mefitechnik und Automatisierung)
DKE Nemaka elektrotehnika komisija pri DIN-u i VDE-u
(Deutsche Elektrotechnische Kommision im DIN und VDE)
DIN Nemaki Institut za standardizaciju (Deutsche Institut fur Normung)
DNA Nemaki odbor za standarde (Deutscher Normenausschuli)
EN Evropski standard (Europaische Norm)
EVU Preduzea za snabdevanje elektrinom energijom
(Elektrizitats - Versorgungsuntemehmen)
FeO Pravila o telefoniji (Femsprechordnung)
HEA Glavni savet za upotrebu elektrine energije
(Hauptberatungsstelle fur Elektrizitatsanvvendung)
IEC Meunarodna elektrotehnika komisija (International Electrotechnical Comission)
ISO Meunarodna organizacija za standardizaciju
(Intemational Organization for Standardization)
JEDEC Zajedniki savet za inenjering elektronskih ureaja
(Joint Electron Devise Engeneering Council)
NTG Udruenje informacione tehnike (Nachrichtentechnische Gesellschaft)
Ona Austrijski odbor za standardizaciju (Osterreichischer Normausschuli)
ONORM Austrijski standard (Osterreichische Norm)
OVE Austrijskao udruenje za elektrotehniku (Osterreichischer Verband ftir Elektrotechnik)
PTB Fiziko - tehniki savezni zavod (Physikalisch - Technische Bundesanstalt)
RAL Odbor za uslove isporuke i dopremu robe pri DNA
(AusschulJ fiir Lieferbedingungen und Giitesicherung bei DNA)
REFA Udruenje za radno vreme i organizaciju rada
(Verband fiir Arbeitsstudien und Betreibsorganisation)
RKW Komitet nemake privrede za racionalizaciju
(Rationalisierungskomitee der Deutschen Wirtschaft)
TAB Tehniki uslovi odbacivanja VDEW-a (Technische Abschluftbedingungen der VDEW)
VDE Udruenje nemakih elektrotehniara (Verband Deurscher Elektrotechnischer)
VDEW Udruenje nemakih elektrana (Vereinigung Deutscher Elektrizitatswerke)
VDI Drutvo nemakih inenjera (Verein Deutscher Ingenieure)
VDMA Drutvo nemake mainogradnje (Verein Deutscher Maschinenbau - Anstalten)
VOB Propis o izdavanju graevinskih dozvola (Verdingsordnung fur Banleistungen)
ZVEH Centralno udruenje nemakih elektriara
(Zentralverband der deutschen Elektrohandwerke)
ZVEI Centralno udruenje elektrotehnike i elektronske industrije

Vestermanov Elektrotehnički Priručnik PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vestermanov Elektrotehnički Priručnik PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Brechmann, Dzieia, Hornemann, Hiibscher, Jagla.

Za G RAEVIN SKU KNJIGU:

Priprema i tampa: IN T E R K L IM A - Vrnjaka Banja

Matematika Naponski red elemenata

Znak Primena Tumaenje

Posebni znaci i povezivanja

Znak Primena Izgovor (tumaenje)

{I } { X I <p(x)} skup (klasa) svih x sa (x)

c ACB A je podskup skupa B

n AnB presek skupova A i 6

0 ili {} prazan skup

Standardni skupovi brojeva is o 31-11; d in 5473

Znak Definicija Izgovor Primeri

TL ili Z Skup celih brojeva udvostrueno Z

Q ili Q Skup racionalnih udvostrueno Q

1R ili R Skup realnih brojeva udvostrueno R e ji

C ili C Skup kompleksnih udvostrueno C

Vektori ISO 31-11; DIN 1303

Nain pisanja B, >>> 3, b, >> Mnoenje j A B =^

Veliine Objanjenje Primeri

Nain pisanja ISO 31-0; DIN 1313

Primer: Veliina Brojna vrednost Jednaina

npr. v = - ; m = 8 kg npr. 1 m = 100 cm npr. {v} = 3,6

Sl - osnovne jedinice 1) ISO 31-0; DIN 1301

Jokto y 10-3 m 106

0 naelektrisanje, koliina elektriciteta C Kulon 1 C = 1 A s, 1 A h = 3,6 kC

Duine i njihove potencije, ugao

P zvuni pritisak Pa Paskal

A aktivnost radioaktivne supstance Bq Bekerel, 1 Bq = 1/s

Svetlost, elektromagnetsko zraenje

Q IV energija zraenja, koliina zraenja J

elektrina konstanta; apsolutna permitivnost vakuuma 8,854 10'12 As/Vm

Oznaka Znaenje Primer

Masa Sila Teina

Oznaka jedinice kg N (Njutn), 1 N = 1 kg m/s2 N, 1 N = 1 kg m/s2

Definicija Fizika masa m je Fizika sila F se moe opisati Teina FG je proizvod

Masa nije zavisna od Teina zavisi od mesta

Mesto Masa u kg Ubrzanje slobodnog pada u m/s2 Teina u N

Ekvator (Zemlja) 100 9,78 978

Ugao izmeu sila Pravac delovanja Prikaz crteom Rezultantna sila FR

a proizvoljno proizvoljno Fr =V'f ]2+ F22 -2 F: F? cos(180-a)

F1x i F1y su komponente od F^

Kad se vri pretvaranje energije Ep + |< - konstanta

V 777777777/ 7 7/7777777 Sila trenja ne zavisi od veliine

Trenje mirovanja Trenje klizanja Trenje kotrljanja

Primeri koeficijenata trenja

Koeficijent trenja Koeficijent trenja klizanja Koeficijent trenja

Klizni leaj 0,1 _ 0,03

Opis Prikaz Objanjenje Formule

Remenski pogon, d ^: Prenik

<*2 Prenik gornjeg

Remenski pogon, *ges: Ukupni

Zupasti pogon, z: broj zubaca

z2: broj zubaca n\ Z\ = n2 z2

Zupasti pogon, n1 n2 /ges Ukupni 'ges = 'i ' '2

Brzina v Iznos brzine se ne menja ' -T

Smer brzine se stalno menja.

Put Brzina Ugaona brzina

Snaga i obrtni momenat

Gustina neke supstance je kolinik

Na svako telo potopljeno u tenost deluje

Podaci o atmosferskom pritisku JUSA.A1.025; DIN 1314

pabs: apsolutni pritisak