ZNAAJ VODE za ovjeka

Ljudski organizam sastoji se od 70 % vode, zato je adekvatan

unos ove tenosti potreban za njegovo normalno funkcionisanje.
Neadekvatan unos vode moe dovesti do umora, glavobolja i
slabijih mentalnih sposobnosti. Svaki dan mi eliminiemo (preko
mokrae, znojenja, isparavanja ) barem DVA litra iste pa i vie
i upravo zbog toga moramo barem izjednaiti unos i izbacivanje.
Ako to ne radimo, dogaa se da su tjelesne tekuine pune
toksina, otpadnih tvari i masti, a to djeluje tetno na bubrege.
Posebno kod smanjivanja tjelesne teine, sav posao topljenja i
odnoenja vika masti ne bi bio mogu bez vode.
Kao to znamo u naem organizmu se nalaze toksini. Voda
omoguava njihovo izbacivanje iz elija. Toksine unosimo u
organizam preko hrane ili drugih spoljnih faktora, neke ak i
nai organizmi proizvode.
Sada emo navesti i sam znaaj vode za pojedine ljudske
organe:
Mozak
Oko 80 % mozga ini vod Veoma je vana za normalno
funkcionisanje mozga, jer uestvuje u prenoenju nervnih
impulsa. Nedovoljan unos vode (od samo 2%), dovodi do
smanjene koncentracije i usporenog razmiljanja.
Srce
to je vie vode to je srcu lake da pumpa. Ispitivanja su
dokazala da ljudi koji piju dovoljno vode imaju manje problema
sa sranim bolestima.
Krvni sudovi
Krvni sudovi su veoma elastini I u zavisnosti od koliine
tenosti u njima, oni ire I skupljaju svoj obim.
Koa
Dovoljna koliina vode odrava vitalnost koe, odnosno njen
stepen hidratacije i elastinosti i usporava njeno starenje. Ako
nam koa izgleda umorno i nezdravo, ni mi sami ne moemo
bolje izgledati. Dobra hidratacija tela omoguava redovno
oslobadjanje od toksina koji se skupljaju u koi i spreava
isuivanje koe. Ako ne unosimo dovoljno vode, koa zadrava
one koliine koje su joj dostupne, inei kou suhom.
Kosti, zubi i zglobovi
Kako voda nosi u sebi fluor i kalcijum, tako je adekvatan unos
vode odgovoran za vrstinu kostiju i zuba, ali i za podmazivanje
zglobova.
Bubrezi
U sluaju smanjenog unosa tenosti, bubrezi tede vodu i urin
postaje koncentrovaniji i tamnoute boje, pa se i manje vode
izluuje iz tijela. Ovakvo stanje ne smije dugo da potraje, jer se
remeti balans elektrolita, to dalje dovodi do dehidracije i
pojave munine, povraanja, greva u miiima i poremeaja u
sprovoenju nervnih impulsa tj oslabljene koncentracije.

Varenje hrane
Voda pospeuje varenje i rastvaranje hrane u elijama, ali ima i
ulogu u ienju elija od otpada. Radi dobrog varenja, uzimanje
vode za vreme i nakon obroka treba izbegavati, kako ona ne bi
razblaila sokove i usporila rad creva.
Znaaj(za biljke)

Voda je veoma znaajna za biljni svijet.Biljke koje ive u vodi

lake se snabdijevaju vodom. U vodenoj sredini rastvorene su
mnoge korisne tvari, te biljka lako apsorpcijom dolazi do njih.
Meutim, biljke na kopnu esto ne mogu lako doi do vode, jer
imaju potekoa da je u dovoljnoj mjeri izvuku iz zemljita.

Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekolokih faktora, dok

je za vodene biljke njihov ivotni okoli. Kod kopnenih biljaka
voda stalno protie od korijenja ka listovima. Taj proces se
uspostavlja transpiracijom, pri kojoj sa transpiracionih povrina
stalno isparava jedna koliina vode. Kretanjem vode kroz biljku
uspostavlja se turgor, tj. biljka pod pritiskom vode stoji
uspravno. Ako biljka zbog sue izgubi veu koliinu vode, ona
vene i naginje se, jer joj je turgor opao.

Isparavanjem vode dolazi i do hlaenja biljke, to je vaan

preduslov opstanka biljke u tropskoj klimi. Promet vode u biljci
naziva se jo i vodni reim biljke, koji se u sutini sastoji iz tri
procesa:
-Primanje vode iz zemljita
-Transport vode u tkivima korijena, stabla i listova i
-Isparavanje vode preko nadzemnih organa transpiracija