Nazad...

Frankfurt am Main
16/09/2006
Nagradno pitanje glasi: "Moe li Frankfurt da se obidje za dva sata?" Moj
odgovor je: "DA!"...a pritom mi i sluajan susret ulije dovoljno energije
tako da sa lakoom savladam dug put do Ilmenaua.
Mogu da kaem da dobro poznajem veinu nemakih gradova, pa lako
mogu da ih poredim.
Npr. Wuerzburg podsea na Erfurt, Leipzig je tipian grad istone Nemake,
Jena lii na Weimar itd.

Frankfurt me pomalo zbunio. Do sada sam Frankfurt poznavala "iz voza"

putujui ka aerodromu i sa njega. Ovaj put sam se odluila da mu posvetim
malo vie vremena. Mogu da kaem da nigde nisam uoila tako jasnu razliku
izmadju "starog" i "novog". Kao da je neko gvozdenim mostom podelio grad
na dva dela. Polovina grada je prepuna kitnjastih kuica, crkvi, romantinih
uliica, istorije... Druga polovina je poput tipinih amerikih gradova - sa
hladnim neboderima neobinog izgleda.
Dakle, Frankfurt je spoj starog i novog - i naravno, Goethe-ov rodni grad.

Crkva Sv. Leonarda

Nimalo mi
nisu bile
interesantne
zgrade koje
"paraju"
nebo. Vide se
i sa velike
daljine. Ali
ono to se ne
otkriva
odmah po
dolasku u
Roemer Frankfurt su
Gvozdeni ivopisne
most uliice, duh
starih
vremena...
Takvo mesto
je
Roemerberg,
trg sa
kuicama
svih boja,
starom
optinom
Roemer (po
kojoj je i trg
dobio ime)...
Od 1405.
godine
kompleks
ovih zgrada
je sluio kao
optina..
Danas se u
srednjoj
zgradi nalazi
tzv. Carska
soba. Tamo
su portreti 52
vladara koji
su vladali
 carstvom od
768. do 1806.
godine.

Inae, veina
gradjevina u
starom delu
grada
sruena je do
temelja
tokom II
svetskog
rata, ali i
uspeno
obnovljena.

Na trgu je i Fontana pravde, istorijski muzej,

crkva Sv. Nikole (iz XIII veka). Imala sam sreu
da se ovde nadjem tano u podne i uivam u
neobinoj muzici koju su stvarala crkvena
zvona.
Trgom dominira Dom (katedrala) sa tornjem
visine 95m. Potie iz 852. godine, a ovde je
krunisano 10 vladara u periodu 1562-1792.

Ispred katedrale su i arheoloke iskopine iz

rimskog perioda - odatle i potie ono
"Roemer" u nazivu trga i zgrada
(Roemer=Rimljanin).

Nedaleko od Roemerberga protie Majna, a

svedok davnih vremena je i gvozdeni most koji
ve 100 godina povezuje obale. Preko ovog
mosta ne prelaze vozila, ve reke peaka
naoruanih fotoaparatima hrle sa jedne na
drugu obalu kako bi "ulovili" to vie
znamenitosti Frankfurta. I ba na ovom mestu
Katedrala se lepo vidi podela Frankfurta o kojoj sam Crkva Sv. Nikole
pisala na poetku.

Naputajui Roemerberg prolazi se i pored

crkve Sv. Pavla. Ovde je konstituisana
prva nemaka skuptina (1848/49) i
predstavlja simbol nemake demokratije.
Put dalje vodi ka crkvi Sv. Katarine,
izgradjene izmedju 1678-81. Goethe je
ovde sahranjen.

Obilazei Frankfurt stigla sam i do

Eschenheim-ove kule (Eschenheimer
Turm). To je jedan od nekadanja 42 tornja
gradskog utvrdjenja. Izgradjen je 1428.
godine i verovatno je najvei gradski
toranj u Nemakoj.

U ta dva sata lutanja po Frankfurtu stigla

sam i da pronadjem staru zgradu opere!
Podsea na drezdensku, ali ... ipak nije
tako velika...
Eschenheimer Turm Goethe
 A onda juri ka glavnoj stanici. Svako
zaustavljanje na semaforu koristila sam da
uslikam frankfurtske nebodere. Poto je
Frankfurt finansijski centar Evrope, ovi
neboderi su postali dom svetskim bankama.
To su najvee zgrade na kontinentu!

Esprit, Saturn, Gucci... sam ostavila za neki

drugi put.

Cilj mi je bio da pokaem da Frankfurt nisu

samo neboderi i uveni aerodrom, ve da je
Frankfurtska opera ovo grad sa duom. Mislim da sam u tome
uspela!

Univerzitet Frankfurt
Izvor: Wikipedia

Skoi na - : navigacija- , pretraga -

Zgrada IG Farben, na Campusu Westend Frankfurtskog univerziteta

Johann Wolfgang Goethe Univerzitet Frankfurta na Majni (skraeno Univerzitet Frankfurt

ili Frankfurtski Univerzitet) (njemaki Johann Wolfgang Goethe-Universitt) je osnovan 1914.
godine i danas na njemu studira oko 38000 studenata.

Tadasnji gradonaelnik Frankfurta Franz Adickes i industrijalac Wilhelm Merton su uz pomo

bogatijh graana Frankfurta (prvenstveno zidovskog porijekla) sakupili novac za osnivanje
univerziteta. Sa skupljenim-poklonjenim novcem je nastao prvi privatni univerzitet. Godine
1932. je dobio ime po najpoznatijem graaninu Frankfurta, pjesniku Johannu Wolfgangu von
Goetheu.

Univerzitet u Frankfurtu vai pored Berlina kao jedan od nabolje financiranih Univerziteta.
Godinji budet iznosi oko 270 miliona i u njemu je zaposleno oko 535 redovnih profesora,
2200 strunih saradnika i 1600 ostalih radnika (uprava,administracija,odrzavanje itd.).

Na Univerzitetu postoji 16 smjerova (FB ili Fachbereich - struni smjer) sa oko 170 studija. To
su:
KARAMEL TORTA:

Potrebno je:

20 jaja

44 kaike eera

40 kaika mlevenih lenika

12 kaika brana

2 praka za pecivo

1,3 l mleka

250 gr karamela sa lenikom

4 pudinga sa ukusom karamele

2 margarina

200 gr okolade za kuvanje

Priprema:

Umutiti belanca. Dodati 24 kaike eera. Iskljuiti mikser pa dodati mlevene lenike,
brano i praak za pecivo. Od ove mase ispei 4 kore.

Prokuvati 3 dcl mleka sa karamelama. Kada se karamele sasvim otope preliti kore.

Umutiti umanca sa 20 kaika eera i dodati puding. Ovu masu sipati u 1l kipueg mleka i
na tihoj vatri neprestano meajui skuvati krem. Umutiti 2 margarina. Ohladjen fil
sjediniti sa margarinom. Podeliti fil na dva dela pa u polovinu dodati otopljenu okoladu.

Filovati redom: kora crni fil kora uti fil

Tortu ukrasiti lagom.

Lesnik-karamel torta
...jos jedna za prave sladokusce.

Alati
 o Kuhinjski prikaz

o Ispii

o PDF verzija

Recept

Komentari

Priprema
Vrijeme pripreme:

60 min

1. 1

Umutite belance sa secerom.Na kraj dodati zumanca i polako mesajuci ostale sastojke za testo.Izrucite testo na
hartijom oblozeni lim i pecite 25min na 180C.

2. 2

Mleko ,secer i iseckane karamele prokuvajte malo tako da ostanu samo parcici lesnika(kao sirup) i prelijte preko
ohladjenog i izvadjeno iz lima testo.podelite na tri lente.

3. 3

Pomesajte sve sastojke za fil sem lesnika i cokolade i skuvajte kao puding.Jos vruc podelite ga na dva dela.U jedan
deo stavite cokoladu i lesnike ,promesajte i ostavite da se ohlade.

4. 4

U ohladjena fila u oba dodajte po175gr.umucenog butera.

5. 5

Svaku lentu filujte prvo cokoladnim filom, pa posle obicnim.Stavite lentu preko lentu i dekorirajte po zelji sa
slagom ili cokoladom.

Posluivanje
preko slaga moze i obicna secerna glazura.

Sastojci
Broj osoba:

27 osoba

Testo
10 belanceta

5 zumanceta

250gr. secera
 10kasika plazma lesnik

10kasika mlevenihlesnika

4kasika brasna

1 vanilica

preliv za testo:
300ml mleka

250gr seckanih lesnik karamela

3kasika secera

Fil
500ml mleka

5 zumanceta

200gr. secera

2kasika brasna

1 puding od lesnika

250gr butera(margarina)

100gr. cokolade za kuhanje

1 vanilica

100gr mlevenih lesnika

Torta sa lenik karamelama

Sastojci:
16 jaja, 240gr eera, 250gr mlevenih oraha, 4 kaike brana, 300gr prah eera, 4 pudinga od vanile,
5dl mleka, 2 margarina, 300gr lenik karamela, 1 oljica mleka, 100gr rastopljene okolade, 200gr
laga.
 Priprema:
Peku se dve kore: Umutiti am od 8 belanaca sa 120gr eera, dodati 125gr mlevenih oraha i 2 kaike
brana. Testo sipati u nauljen i papirom obloen pleh od rerne. Pei 15- 20 minuta na 180 stepeni. Kada
se kore ohlade presei ih na dva dela i dobiemo 4 kore.

Priprema: 300gr lenik karamela rastopiti sa oljicom mleka i premazati svaku koru.

Fil: Penasto umutiti 16 umanaca sa 300gr prah eera, dodati 4 pudinga od vanile i 5dl mleka. Kuvati
na pari. Kada se fil ohladi dodati mu umuena 2 margarina. Podeliti na dva dela: U jedan dodati 100gr
rastopljene okolade, a drugi ostaje isti.

Slaganje: Kora, uti fil, crni fil, kora, uti fil, crni fil, kora, uti fil, crni fil,kora.... i na kraju ukrasiti
lagom.

oblande sa lesnik karamelama

Priprema
Vrijeme pripreme:

30 min

1. Mleko secer i lesnik karamele staviti da se sve rastopi zatim skloniti sa vatre i dodati ml. plazmu sve dobro
izmesati i filovati izmedju oblandi.

Sastojci
Broj osoba:

10 osoba

250gr margarina
300gr lesnik karamela

2dcl mleka

7 kasika secera

300gr ml. plazme

1 pak velikih oblandi

ORASNICE
Sastojci:

300 gr oraha
sok od limuna

4 belanca

150 gr eera

Priprema:
Polovinu oraha samleti, a drugu polovinu iseckati. Pomeati belanca i eer, limunov sok i
polovinu seckanih oraha. Tui na pari, da se meavina dobro ugreje, uz neprestano meanje. Od
ohladjene mase oblikovati polumesece, uvaljati ih u preostale orahe i pei na vrlo niskoj
temperaturi suiti ih u rerni.