TAJNA SRENOG IVOTA

Naslov izdanja: Tajna srenog ivota

Autor: Miroljub Petrovi
Recenzent: Zdravko Vuini
Prvo izdanje: 2007.
Izdava: Metaphysica, Beograd
Tajna
Tehniko ureenje: CPS
Dizajn korice: Vladimir Jajin
tampa: Ta, Beograd
srenog
Tira: 1000
ivota

CIP - Katalogizacija u publikaciji MIROLJUB PETROVI

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

17.023.34

PETROVI, Miroljub
Tajna srenog ivota / Miroljub
Petrovi. - Beograd : Metaphysica, 2007
(Beograd : Ta). - 103 str. ; 21 cm

Tira 1.000.

ISBN 978-86-7884-051-7

a) Srea METAPHYSICA
COBISS.SR-ID 144027916
 SVET TAJNI

Iako savremeni ovek esto puta ne eli da

prizna da mnogo toga ne zna, injenica je da
postoje mnoge stvari koje ne znamo i da je to
neznanje razlog zato patimo i stradamo u iv-
otu. Naravno, postoje ljudi koji nisu zain-
teresovani za nova saznanja, kao ni za reenje
problema sa kojima se suoavaju. Oni su se
pomirili sa injenicom da ne mogu nita da
promene u svom ivotu, pa su se jednostavno
prepustili svojoj sudbini.
Takav pristup ivotu podsea na sluaj jedne
prostitutke koja je pokuala da pobegne iz
posla u koji je zarobljena. To se nije svidelo
njenom poslodavcu, odnosno njenom gazdi,
tako da je ova jadna ena doivela estoku tor-
tutu, iji je cilj bio da je upozori da tako neto
nikada vie ne pokua.1 Ona je trebala da
shvati da ona nije vlasnik svog tela i svog iv-
ota, tako da bi neki slian pokuaj bekstva
mogao da ima fatalne posledice po nju.

5
Tajna srenog ivota
Ova ena je prihvatila da ivi ivot koji joj neko
drugi odreuje, tako da je svoje telo i svoj ivot
posmatrala kao neto odvojeno od nje - kao
drugo bie, a ona je tu samo da pokree svoje
telo i vodi svoj ivot onako kako neko drugi
odreuje. Ona je jednostavno programirana
ta treba da radi u ivotu, a sve izvan toga je
oblast koja joj nije suena. Sve izvan toga je
za nju tajna. Ona ne zna ta znai biti slobo-
dan, ta znai biti srean. Ponekad joj na pamet
pada i samoubistvo, kao reenje problema i
prekid muka sa kojima se suoava.
Primer ove ene je primer mnogih ljudi u
ovom svetu. Mnogi ljudi smatraju da nita ne
mogu da promene u svom ivotu. Nekima je
reeno da postoji sudbina i da ovek kad se
rodi sve mu je zapisano, tako da jednostavno
niko ne moe da pobegne od onoga to mu je
unapred odreeno.
Meutim, praksa je pokazala da oni koji veruju
da postoji reenje za neki problem, i koji krenu
da trae reenje, uspevaju da izau kao pobed-
nici. Iako je esto puta ovek duhovno veoma
slab, i jedva uspeva da napravi neki mali pomak
u pokuaju da neto promeni, taj mali pomak
se pokazuje kao veoma veliki, i ukoliko se nas-
tavi sa pozitivnom tendencijom u kojoj ovek
ne gubi nadu, veoma brzo se ostvaruju veliki
6 7
Svet tajni
rezultati koji dramatino mogu da promene tok
ivota.
injenica je da su potrebna odreena znanja da
bi ovek mogao da rei neki problem. Kada se
danas kae znanje, mnogi ljudi odmah
pomisle na visoke kole i akademske titule.
Meutim, u narodu postoji izreka koja kae:
Nema budale dok kolu ne zavri. Praksa
pokazuje da nikada u istoriji nije bilo toliko
kola i univerziteta, i toliko ljudi sa visokim
akademskim titulama kao to postoji danas, ali
da u isto vreme nikada nije bilo toliko nes-
renih, bolesnih i nezadovoljnih ljudi kao to je
to danas sluaj. Apoteke i bolnice su postale
brojne skoro kao samoposluge i pijace, a broj
samoubistava poinje da poprima razmere epi-
demije.
Oigledno da znanje koje se stie u dananjim
kolskim i visokokolskim ustanovama nije
neto to pojedincima i drutvu omoguava
kvalitetan i srean ivot.
Da li onda uopte postoji znanje ili formula
koja bi savremenom oveku pomogla da zaus-
tavi stravian trend propadanja koji vidimo
svuda oko nas? Da li ovek kao pojedinac, uko-
liko se nalazi u drutvu koje propada, moe da
vodi kvalitetan i srean ivot? Da li postoji neki
drugi svet, neka druga drava ili neko
Tajna srenog ivota Svet tajni

drugo okruenje u kojem bi mogle da se ispune kojeg prikazuju mediji i savremena materijalis-
sve pozitivne elje kojima ovek stremi? tika nauka.
ovek koji eli da se bori i da reava probleme, U ovoj knjizi emo tragati za reenjem tajne
neminovno se suoava sa injenicom da posto- srenog ivota, ije reenje predstavlja ujedno
je stvari koje jo uvek ne zna. U svom traganju i reenje svih drugih tajni u ovom svetu.
za reenjem problema, esto se deava da odre-
eno novo saznanje bude okantno i da pre-
vazilazi sva pozitivna oekivanja onoga koji
traga. Iskustvo onih koji tragaju jeste da esto
puta novo, revolucionarno saznanje doe od-
jednom, kada se najmanje nadamo.
Mnogi su kao maliani bili iznenaeni kada su
prvi put videli stepenice u Robnoj kui koje se
same pomeraju, ili vrata na aerodromu koja
nemaju kvaku, a sama se otvaraju. Ti
fenomeni, kao i mnogi drugi, za malu decu su
tajna, ali deca tragaju za reenjem tih tajni
tako to pitaju roditelje.
Savremeni ovek se suoava sa mnogim prob-
lemima ije je reenje u ovom trenutku tajna.
Iskustvo svih iskrenih i upornih tragaoca za
reenjem problema jeste da ne postoji tajna
koja ne moe da se otkrije, i da ne postoji prob-
lem koji ne moe da se rei. Konani zakljuak
do kojeg se dolazi jeste da tajne i problemi u
ovom trenutku postoje da bi oveka podstakle
za otkrivanje jedne mnogo lepe realnosti,
jednog mnogo drugaijeg ivota od onoga
8 9

SVET U KOME NE IVIMO
Svako od nas je imao iskustvo otkrivanja neeg
novog - neeg to smo ranije mogli da gledamo
samo na slikama. Mnogi ljudi odluuju da
odu na more, jer su im drugi ljudi priali da je
tamo lepo. Slike i video zapisi mora su jedna
stvar, a sam pogled na more sa obale, ili ulazak
u morsku vodu su neto sasvim drugo. Dakle,
postoji slika, u ovom sluaju - mora, i posto-
ji original, u ovom sluaju lini doivljaj sus-
reta sa onim to smo videli na slici.
Postoje i mnogi drugi primeri fenomena koje u
ovom trenutku ne vidimo i ne oseamo, ali
znamo ili verujemo da postoje. Znamo da pos-
toje restorani u kojima postoji prijatan ambi-
jent i u kojima se slui ukusna hrana. Moda
smo bili u nekima od njih, ali smo uvereni da
postoje restorani koji su mnogo bolji od onih u
kojima smo bili.
Takoe, postoje brojna mesta u prirodi od
kojih oveku zastaje dah, ali oni koji vole da
poseuju prirodu znaju da njihova oekivanja
10
Svet u kome ne ivimo
esto bivaju prevaziena onim to susreu, jer
su prirodne lepote nepredvidive i nedokuive -
kada ovek pomisli da je video neto najlepe
to postoji u prirodi, ubrzo biva demantovan
neim jo lepim, i jo lepim.
Moda se ovo otkrivanje lepote u prirodi moe
najlepe prikazati iskustvom mnogih naunika
koji prouavaju svet u kome ivimo. Oni izjav-
ljuju da to vie prouavaju prirodu, i to vie
stiu saznanja o njoj, to vie uviaju koliko je
priroda udesna i koliko jo mnogo toga o njoj
mogu da naue.
Kada govorimo o srenom ivotu i tajni
koja ga obavija, mi govorimo o neem duhov-
nom, neem to ne moe da se otkrije mikros-
kopom ili posmatranjem kroz teleskop.
I u duhovnoj sferi postoje slike i originali.
Deca se podstiu da urade svoje domae
zadatke jer je to dobro. To je slika koja se
predoava deci. Kada deca dobro urade svoj
zadatak, i zatim dobiju dobru ocenu ili budu
pohvaljena, ona doivljavaju i proivljavaju ono
o emu su im priali. Ona oseaju jedan pose-
ban oseaj zadovoljstva, koji ne traje samo u
tom trenutku, nego se viestruko umnoava
kada o tom svom uspehu obavetavaju svoje
roditelje i sve one koje poznaju.
11
Tajna srenog ivota
Slina je situacija i sa odraslim ljudima koji
esto puta ne vole to moraju da idu na posao
(kao to ni deca esto ne vole da rade domae
zadatke). Ali, kada se ovek vrati sa uspeno
obavljenog posla on doivljava i proivljava
jedno posebno lepo iskustvo (o kojima lenjivci
ne mogu ni da sanjaju).
Taj oseaj koji su deca doivela jeste original
onoga o emu su samo povrno znala. Ali, pos-
toje i druge senke koje ukazuju na original.
Nekada su te senke saveti roditelja, a nekada
jasni logiki zakljuci do kojih dolazimo pos-
matrajui svet u kome ivimo.
injenica je da u duhovnoj sferi postoji mnogo
senki. ovek esto pomisli na svet u kome
nema patnji, bolesti, stradanja, rata - svet u
kome vladaju mir i harmonija. Mnogi ljudi bi
poeleli da budu okrueni nasmejanim licima
drugih ljudi, da imaju nekoga ko ih voli i koga
e oni moi da vole.
Kako bi bilo lepo kad ne bi bilo smrti,
pomiljaju mnogi. I sve ono lepo o emu ljudi
mataju jesu samo senke. Neki ljudi smatra-
ju da originali tih senki ne postoje, a neki
se uputaju u traganje za originalima verujui
da oni ipak postoje.
12
Svet u kome ne ivimo
Ako bismo koristili logiku u razmiljanju (to je
vrlo preporuljivo), morali bismo da postavi-
mo pitanje: Kako je mogue da postoje sen-
ke, a da ne postoji original? ovek mata o
svetu mira, harmonije, ljubavi, nasmejanih lica,
svetu bez bolesti i smrti. Odakle oveku dolazi
informacija o savrenom svetu? (Znamo da
informacija ne moe da nastane sluajno.
Informacije zapisane u knjizi, ili u kompjuter-
skom programu, nastaju u umu autora svesnim
razmiljanjem.)1 Da li je mogue da svet har-
monije, mira i ljubavi postoji? Ili je takav
savreni svet samo produkt ovekove fantazije?
Ako je produkt fantazije, odakle oveku dolaze
takve lepe fantazije?
Kako budemo ulazili dublje u traganje za
tajnom srenog ivota, videemo da svet
harmonije, mira i ljubavi zaista postoji. I ne
samo da postoji, nego ve danas moemo biti
deo tog sveta.
13

SISTEM VREDNOSTI
Nema pravilnog odgovora ni na jedno pitanje
u ivotu ukoliko se najpre ne izabere i ne prih-
vati pravi sistem vrednosti. Od izbora sistema
vrednosti zavisi bukvalno sve u ivotu. Kako
emo saditi cvee, ili kako emo reavati mate-
matike probleme, zavisi od toga koji sistem
vrednosti izaberemo. Pitanje izbora sistema
vrednosti najbolje se oslikava na najveem
problemu koji ima savremeni ovek, a to je
problem sree u ivotu.
Situacija je vrlo jednostavna - postoje samo dva
sistema vrednosti - materijalistiki i duhov-
ni. U materijalistikom sistemu vrednosti naj-
vanije i najvrednije stvari su vezane za mrtve
stvari, odnosno neivu prirodu, a srea i zado-
voljstvo proizilaze iz isto telesnih zadovoljsta-
va. U duhovnom sistemu vrednosti najvanije
stvari su vezane za ivi svet, posebno za ljude,
a srea i zadovoljstvo proizilaze iz nastojanja da
se drugima ini dobro i iz pozitivnog odnosa sa
drugim ljudima.
14
Sistem vrednosti
Dakle, imamo koncept mrtvog, nasuprot
koncepta ivog. U nastavku emo rei neto
vie o oba koncepta, odnosno sistema vred-
nosti.
Materijalistiki sistem vrednosti
U konceptu mrtvog ili materijalistikom
konceptu, sva pomenuta zadovoljstva dolaze
od mrtvih stvari. Ove mrtve stvari, koje izazi-
vaju oseaj zadovoljstva, mogli bi da nazove-
mo zajednikim imenom narkotici. Poznato
je iz prakse da narkotici stvaraju samo kratko-
trajan oseaj zadovoljstva, a kada taj oseaj
proe, dolazi do tekih duhovnih i fizikih
stanja. Ovaj oseaj zadovoljstva je oseaj
lanog zadovoljstva i lane sree koji odu-
zima oveku zdravlje, sreu i ivot.
Naveemo najpoznatije primere mrtvih stvari
koji izazivaju ovakve oseaje zadovoljstva:
Otrovne hemijske supstance. Vetake i
otrovne hemijske supstance su odgovorne za
preko 90% svih oblika bolesti i smrtnih slua-
jeva.1 Prema zvaninim statistikama, vodei
uzroci bolesti i smrti u materijalistiki najrazvi-
jenijim zemljama jesu nezdrava ishrana, pue-
nje i alkohol.2 Pod nezdravom ishranom se
podrazumevaju preraene prirodne namirnice
kojima su oduzeta skoro sva hranljiva svojstva,
15
Tajna srenog ivota
a dodate su im vetake hemikalije da bi
izgledale lepe i imale to dui rok trajanja.
Puenje duvana je drugi vodei uzronik smrti
u svetu.3 Treina svih smrtnih sluajeva od raka
je usled puenja,4 a da ne spominjemo ogro-
man broj onih koji e oboleti i umreti kao
pasivni puai, to ukljuuje odrasle osobe i I to nije sve. Svako konzumiranje ovakvih sup-
decu nepuae koji provode vreme u prostori-
jama gde se pui, kao i bebe u utrobama majki
puaa ili pasivnih puaa.5
Alkohol je trei vodei uzronik smrti u svetu.6
Iako je industrija alkohola, uz pomo svog
velikog novca i reklame, uspela da ubedi veliki
deo oveanstva da je alkohol u malim kolii-
nama blagotovotan za ovekovo zdravlje, is-
traivanja jasno pokazuju da je konzumiranje
alkohola u najmanjim koliinama izuzetno tet-
no.7,8 Pored toga, konzumiranje alkohola i u
najmanjim koliinama stvara zavisnost,9 pa kao
u sluaju konzumiranja svih ostalih droga,
alkoholiar se najee postaje tako to se
proba.
Za razliku od duvana i alkohola koji predstav-
ljaju legalizovane droge, najopasnije otrovne
hemijske supstance jesu zabranjene droge.
Marihuana, kokain, heroin, ekstazi i druge
(navodno) zabranjene droge izazivaju teka
16
Sistem vrednosti
fizika i psihika oteenja ovekovog zdrav-
lja.10
Sve pomenute vetake i otrovne hemijske sup-
stance u poetku izazivaju gaenje kod oveka,
da bi se upornim konzumiranjem formirala
navika i oseaj zadovoljstva.
stanci podstie oveka na upotrebu sve jaih i
destruktivnijih otrovnih supstanci.
Mrtvi predmeti. Poznato je da mala deca
najvie vole da se drue sa svojim roditeljima.
Ukoliko nemaju s kim da se drue, deca su
osuena na igranje sa raznim igrakama.
Praksa je pokazala da deca brzo izgustiraju
svaku igraku - ona moe u poetku da im
izgleda zanimljiva, ali posle par minuta kod
deteta se gubi svaka elja za pomenutom
igrakom. (Zato mnogi roditelji izjavljuju:
Neu vie da mu kupujem igrake... Igra se
pet minuta i baci je.)
injenica je da mnogi odrasli ljudi vole da se
igraju sa igrakama. Ali, kao i u sluaju dece,
to zadovoljstvo kratko traje. Odrasli ljudi
obino vide neku igraku (mrtvi predmet),
ele da ga imaju, a kad ga kupe brzo ga izgu-
stiraju, kao i deca. Onda kupuju novu
17
Tajna srenog ivota
igraku, pa ubrzo zatim najnoviju, jer im je
ona stara igraka postala dosadna.
Za razliku od dejih igraaka koje obino
nemaju veliku materijalnu vrednost (iako se
danas prave sve skuplje igrake za decu),
igrake za odrasle su veoma skupe i zahtevaju
skupo odravanje. Primer su velike kue u koji-
ma ivi malo ljudi. Takoe, skupoceni automo-
bili koji se retko i nenamenski koriste pred-
stavljaju primer igrake za odrasle.
Seam se kada mi se jedan moj prijatelj
automehaniar alio kako mu je u servis
doao ovek sa poreom 959 i traio da ugradi
kuku na zadnjem delu automobila, kako bi
mogao da vue prikolicu sa robom. (ovek je
oigledno bio biznismen koji je sebi kupio
igraku koju nenamenski koristi.) Neki ne
ugrauju kuke, ali poseduju automobile koji
mogu da razviju i vie nego duplo vee brzine
od onih koje e oni ikada voziti, ili voze teren-
ska vozila po gradu (zamislite da se etate sa
skijama na nogama po gradu usred leta).
Skupoceni nametaj i skupocena garderoba
takoe predstavljaju jednu vrstu igraaka za
odrasle, koja nema veliku praktinu vrednost,
ali kod oveka moe da izazove kratkotrajan
oseaj zadovoljstva. I kao u sluaju vetakih i
otrovnih hemijskih supstanci, i igrake za
18
Sistem vrednosti
odrasle podstiu ljude za sve skupljim i veim
igrakama. I ne samo to. Kao to se ovek
nakon konzumiranja otrovne supstance veoma
loe osea (iako u prvom momentu doivljava
kratkotrajno zadovoljstvo), tako i nakon
kratkotrajnog igranja sa mrtvim predmetom
dolazi do zasienja, ali i munog stanja kada
ovek shvati da zadovoljstvo koje je iskusio
ne vredi te pare, niti sav trud i vreme koje je
moralo da se uloi da bi se priutila skupocena
igraka. Ali, poto ne zna (ili nee da zna) za
ne-mrtvi oblik zadovoljstva, ovek materijalista
nastavlja da se zadovoljava igranjem sa novim
mrtvim predmetima.
Mrtav seksualni odnos. Ve smo spomenuli
da je nezdrava ishrana vodei uzronik smrti u
savremenom svetu. Da li to znai da ljudi jedu
neukusnu hranu? Ne. Ljudi jedu ukusnu, ali
nezdravu hranu. Kada se konzumira ukusna i
nezdrava hrana, posledica su kratkotrajno
telesno zadovoljstvo, a posle izvesnog vremena
teka obolenja i smrt. Svako bi lako mogao da
zakljui da bi hrana koju jedemo trebala da
bude i ukusna, i zdrava.
Svrha konzumiranja hrane nije doivljaj zado-
voljstva jedenja hrane, ve snabdevanje orga-
nizma potrebnim hranljivim materijama da bi
mogao adekvatno da funkcionie. Oseaj zado-
19
Tajna srenog ivota
voljstva koji prati konzumiranje hrane je neto
to je sastavni deo ostvarivanja svrhe ili vieg
cilja. Ali, ako se ne ostvaruje vii cilj (u
ovom sluaju snabdevanje organizma hranlji-
vim materijama preko zdrave hrane), zado-
voljstvo vakanja i gutanja ukusne (i nezdrave)
hrane e se pretvoriti u neto vrlo neprijatno
(teka bolest).
Za razliku od konzumiranja hrane koje pred-
stavlja ovekovu ivotnu potrebu, seksualni
odnos ne predstavlja ovekovu ivotnu potre-
bu. ovek moe kvalitetno, zdravo i uspeno
da ivi bez seksualnih odnosa. I kao to konzu-
miranje hrane treba da ima svrhu ili vii cilj,
tako bi trebalo da bude i u sluaju seksualnog
odnosa.
Iz istorije znamo da su u Rimskom carstvu
mnogi bogati ljudi imali posebna odelenja u
svojim toaletima. Oni su najpre u svojim
raskonim odajama leali na krevetima i konzu-
mirali (iz istog telesnog zadovoljstva) velike
koliine hrane. Poto su im stomaci bili puni
hrane i nisu mogli vie da jedu (a time ni da
uivaju u jelu), oni su odlazili u posebne
prostorije u toaletima i zavlaili u svoja usta
guije pero koje ih je podsticalo na povraanje
hrane koju su upravo pojeli. Tako su im se
stomaci praznili i mogli su da se vrate da nas-
20
Sistem vrednosti
tave da uivaju u jelu. I onda ponovo u
toalet... pa opet za sto sa hranom... i tako
redom. Dakle, u ovom sluaju, posle zado-
voljstva jedenja hrane, sledi neprijatno iskust-
vo povraanja.
U materijalistikom sistemu vrednosti, seksual-
ni odnos se sveo na neto veoma slino
prethodno opisanom konzumiranju hrane u
Rimskom carstvu. Seksualni odnos se upran-
java iz isto telesnog zadovoljstva, bez vieg
cilja. Nakon kratkotrajnog telesnog zado-
voljstva sledi oseaj gaenja i munine (to
priznaje veliki broj uesnika u ovakvom seksu-
alnom odnosu), kao i razna duevna oboljenja.
Mnogi, meutim, nastavljaju sa pomenutom
praksom, jer ne znaju (ili nee da znaju) za
neto bolje.
Sigurno je da seksualni odnos ima vii cilj (o
emu e uskoro ovde biti vie rei). Kao i u
sluaju konzumiranja hrane, seksualni odnos
moe da predstavlja zadovoljstvo (koje ne prati
gaenje i munina) jedino ako je u funkciji
vieg cilja. I kao to je nezdrava hrana ustvari
mrtva hrana, jer ne poseduje ivotno vane
supstance, tako je i seks bez smisla mrtav, jer
umrtvljuje oveka i stvara ga bolesnim.
U sluaju konzumiranja nezdrave hrane imamo
dva mrtva subjekta - mrtvu hranu i materijalis-
21
Tajna srenog ivota
tu (duhovno mrtvu osobu). U sluaju mrtvog
seksa imamo takoe dva mrtva subjekta - dve
duhovno mrtve osobe (iako ih esto bude i vie
na gomili).
Kao i u sluaju prethodno spomenutih izvora
zadovoljstava i mrtav seks se brzo izgustira
i postaje dosadan onima koji ga upranjava-
ju. Osobe se onda okreu teim drogama,
odnosno preputaju se najrazliitijim oblicima
seksualnih perverzija verujui da e tako dostii
vii nivo zadovoljstva. Meutim, i ovde se
kao posledica javljaju teka psihika oboljenja.
Mrtve pohvale. Poznato je da mala deca vole
da se pohvale roditeljima kako su uradila neto
dobro i lepo, za ta bivaju nagraena pohvala-
ma i reima zahvalnosti. Isto tako i odrasli ljudi
vole kada ih neko pohvaljuje. U materijalis-
tikom sistemu vrednosti je vano da ovek
bude pohvaljen, odnosno da ga to vie hvale,
bez obzira da li to to radi ima smisla. Pohvale
uglavnom dolaze zbog obilnog upranjavanja
prethodno nabrojanih izvora zadovoljstava.
Dakle, danas je popularno konzumirati drogu,
jer navodno to je lepo, sve poznate linosti
se drogiraju, to je kul i slino. Narkomani se
naroito veliaju i hvale u mas medijima, tako
da mnogi slede njihov put. Onaj koji nema
novac za skupu i teku drogu, moe da bude
22
Sistem vrednosti
pohvaljen zato to moe da popiju gajbu piva
za jedno vee, ili zato to pui kao Turin
(Turci su zbog svoje velike upotrebe duvana
postali neka vrsta simbola za puenje).
Takoe, pohvale pljute na raun onih koji
imaju velike kue, skupoceni nametaj, besne
automobile ili skupu garderobu. Moda
najveu pohvalu dobijaju oni koji upranjavaju
najvie mrtvog seksa. Devojke opisane kao
zavodnice i mladii opisani kao dobri
ljubavnici, jesu oni kojima se naroito aplaudi-
ra.
Razvojem nauke ovekovi potencijali su se
znatno poveali, a samim tim i potencijali za
ostvarivanje novih telesnih zadovoljstava. Raz-
voj hemije je omoguio stvaranje mnogih jakih
sintetikih droga, a razvoj elektronike je otvo-
rio put stvaranju brojnih televizijskih i muzi-
kih programa kojima se savremeni ovek dro-
gira (kao to su pornografija, horor filmovi, fil-
movi sa scenama nasilja koje prate zvuci
destruktivne muzike).
Velike pohvale dobijaju naunici koji omogu-
avaju ljudima pristup novim izvorima zado-
voljstva. Brojna odlikovanja i nagrade dode-
ljuju se naunicima koji uestvuju u navodnom
ulepavanju ovekovog ivota, a najpoznatija
nauna nagrada je Nobelova nagrada (dobila
23
Tajna srenog ivota
ime po nauniku koji je otkrio dinamit).10
Bezbolan prekid trudnoe, ugradnja silikona,
vetake krvne ile, tablete protiv svih bolo-
va itd. jesu neka od brojnih naunih dostig-
nua kojima se naunici trude da omogue
udobniji i komforniji ivot u neprirodnom
ambijentu (gradovima).
Takoe, medicinski naunici su postali veoma
hvaljeni jer uspevaju da obavljaju kompliko-
vane operacije i da novim metodama produe
ivot onima kojima koji su svoje zdravlje
naruili prihvatanjem materijalistikog sistema
vrednosti. Dakle, isti oni koji bivaju pohvaljeni
za stvaranje novih sintetikih droga, ponovo
bivaju pohvaljeni za produavanje ivota
narkomanima.
Diplome skupih i prestinih fakulteta su
neto emu hrli veliki broj mladih ljudi. Oni se
osposobljavaju da budu strunjaci koji e
nakon zavrenih studija dugo godina tragati za
poslom u tuim preduzeima.
Jo jedna grupa ljudi, koja je veoma hvaljena i
koja je u stanju da na jednom mestu okupi vie
desetina hiljada ljudi, a pred televizijskim ekra-
nima i vie miliona ljudi, jesu savremeni spor-
tisti. I dok je u mnogim zemljama maloletnici-
ma zabranjeno da rade kao odrasli, da im se ne
bi naruilo zdravlje, nigde ne postoje zakoni
24
Sistem vrednosti
kojima se ograniava trening. Posledica su fi-
zika iscrpljivanja koja esto dovode do obole-
nja i smrti.11 Dodatna posledica bavljenja sav-
remenim takmiarskim sportovima jeste snia-
vanje moralnih kriterijuma, a sve u cilju ost-
varivanja uspeha.12 Istraivanja pokazuju da su
osobe koje se bave takmiarskim sportovima
mnogo sklonije nasilnitvu i seksualnom zlos-
tavljanju drugih ljudi, u poreenju sa onima
koji se sportom bave rekreativno.13
Vrstu zadovoljstva koje dolazi od mrtvih poh-
vala moda je najlepe opisao Boris Beker, je-
dan od najveih tenisera svih vremena, koji je
doao do ivice samoubistva. On je izrazio ose-
aj praznine i nezadovoljstva sledeim reima:
Pobedio sam dva puta u Vimbldonu, jednom
kao najmlai igra. Bio sam bogat. Imao sam
sve materijalne stvari koje sam eleo: novac,
kola, ene, sve... ali bio sam toliko nesrean...14
Jedna druga, mnogo hvaljena osoba je izjavila:
Kad doe do samog vrha, tamo nee nai
nita.15
Ove izjave oslikavaju isto ono negativno stanje
koje nastaje nakon kratkotrajnog delovanja
svih oblika materijalistikih zadovoljstava
opisanih ranije. Mrtve pohvale (koje dolaze od
duhovno mrtvih ljudi) ne vrede mnogo. One
izazivaju samo trenutno zadovoljstvo i to samo
25
Tajna srenog ivota
kod onih koji prihvate materijalistiki sistem
vrednosti.
Duhovni sistem vrednosti
U duhovnom sistemu vrednosti sve je drugai-
je u odnosu na materijalizam. Srea i zado-
voljstvo proizilaze iz duhovnog i skladnog
odnosa sa drugim ivim biima. U takvom
odnosu u ovekovom organizmu dolazi do
pokretanja mehanizama i procesa koji ne samo
da stvaraju oseaj zadovoljstva, ve jaaju
imuni sistema i regeneriu organizam (kao to
je sluaj sa luenjem hormona endorfina).
Ljudi koji prihvataju duhovni sistem vrednosti
prave takve izbore i donose takve odluke u iv-
otu koji za posledicu imaju stvaranje ovakvih
zdravih oseaja zadovoljstva.
Generalno, oseaj sree i zadovoljstva u okviru
duhovnog sistema vrednosti proistie iz neko-
liko izvora koje emo navesti:
Porodica. ovek je onoliko bogat, koliko ima
iskrenih i dobrih prijatelja. Kada je u drutvu
dobrih ljudi, ovek postaje deo jednog lepeg
sveta, bez obzira na okruenje. Nekada okru-
enje moe da bude vrlo neprijatno, kao u
sluaju rata ili siromatva, ali kada je sa nekim
koga voli ovek skoro da ne osea kakvo je
okruenje.
26
Sistem vrednosti
Za razliku od materijalistikog sistema vred-
nosti gde ljudi glume da vole nekoga da bi ost-
varili sebine ciljeve, ili misle da vole nekoga
time to mu ispunjavaju sebine elje, u
duhovnom sistemu vrednosti voleti nekoga
znai initi mu dobre stvari koje e ga uiniti
duhovno jaim i boljim, i koje e ga podstai da
i on drugima ini dobre stvari na slian nain.
Na taj nain se zapoinje jedan beskonaan niz
stvaranja pozitivnih duhovnih vrednosti.
Najvea srea koju ovek moe da doivi
proizilazi iz nastojanja da se drugima uini
dobro. Onaj koji planira da uini dobro najpre
samo predosea radost koju e izazvati kod
druge osobe (senka radosti). Kada se injenje
dobra realizuje, onaj koji ini dobro doivlja-
va mnogo veu radost od osobe kojoj se ini
dobro (original radosti).
Sam proces planiranja dobrog dela je neto to
jedino moe da d smisao svakoj ljudskoj aktiv-
nosti. ovekov rad ima smisao ako e rezultat
tog rada biti u funkciji neijeg duhovnog, i
svakog drugog, prosperiteta i radosti. (Materi-
jalistika radost je neto potpuno suprotno, gde
se osoba raduje nekom kratkotrajnom teles-
nom zadovoljstvu, koje e na alost ubrzo iza-
zvati bolest i smrt.)
27
Tajna srenog ivota
U samom procesu planiranja dobrog dela
ovek doivljava neizrecivu radost o kojoj
materijalisti ne mogu ni da sanjaju. Samo naslu-
ivanje i pomisao da e neko, do koga nam je
stalo, biti obradovan nekim naim gestom, kod
oveka stvara neopisivi oseaj zadovoljstva i
najsnaniji mogui motiv za ivot i rad. Ljudi
su esto puta spremni da rizikuju ili poloe svoj
ivot, jer su podstaknuti radou injenja dobra
onima koje vole.
Dodatna radost i motiv za injenje dobra
drugima proizilazi iz oekivanja da e oni koji-
ma se ini dobro biti time podstaknuti za slinu
akciju. esto se takva oekivanja ne ostvaruju
kada su u pitanju odrasli ljudi, ali kada su u
pitanju deca, situacija je potpuno drugaija.
Ukoliko im se posveti vreme i prui adekvatna
ljubav, deca e svojom dobrotom daleko pre-
vazii sve ono dobro koje im je prueno. Na taj
nain deca postaju ovekovi najbolji prijatelji, i
to ne samo dok su mala, ve na poseban nain
kad odrastu. Ona e biti vezana ljubavnim
vezama za svoje dobrotvore (najee rodite-
lje), tako da e prvi zalogaj hrane, i prvo odelo,
bie namenjeno dobrotvoru, na slian nain
kako je sa njima bilo postupano dok su bili
mali.
28
Sistem vrednosti
Iz svega gore navedenog lako moemo da
zakljuimo da je porodica najvanija institucija
drutva, jer se u njoj stvaraju dobri ljudi i
najbolji prijatelji. U drugim institucijama dru-
tva osoba moe da naui neku vetinu, ali bez
duhovnosti i moralnosti svako znanje i vetina
postaju prokletstvo za oveanstvo jer postaju
orua materijalistikog unitenja.
Prijatelji. Isti princip injenja dobra drugima,
koji se primenjuje u porodici, ostvaruje se i van
porodice. ovek se van porodice susree sa
osobama koje su odrasle ili odrastaju pod
nekim drugim okolnostima, koje su vie ili
manje duhovne ili materijalistike. Realno je
poi od pretpostavke da svaki ovek poseduje
neto dobro u svom karakteru, i da e korektan
i duhovan odnos podstaknuti svaku osobu na
pozitivnu rekaciju i duhovni napredak. U prak-
si vidimo da e skoro svako pozitivno odgovo-
riti na gest ljubaznosti ili potovanja, ali da e
biti veoma mali broj onih koji e prihvatiti
duhovni sistem vrednosti i koncept sree koji
iz njega proistie. Sigurno da je uzrok tome
razorena porodica i materijalistiko okruenje
u savremenim drutvima, tako da su materija-
lizam i zadovoljstva koja iz njega proizilaze
postali norma ponaanja u savremenom svetu.
29
Tajna srenog ivota
Ali, bez obzira kakve e odluke drugi ljudi
donositi u svojim ivotima, imperativ svakog
ozbiljnog oveka bi trebao da bude ispravan
ivot. Na taj nain e ivot imati zadovoljstvo i
smisao, a osoba e svojim duhovnim ivotom
biti videlo i podsticaj onima koji imaju oi
da vide i uho da uju. Duhovno bliski ljudi e
se lako meusobno prepoznati, i kroz druen-
je i meusobno unapreivanje sve e se vie
osposobljavati za ivot. Krajnji rezultat e biti
stvaranje jednog drugog sveta oko nas, sveta
koji nije deo savremene sumorne realnosti, i
osposobljavanje za kvalitetan i uspean ivot
bez obzira na okruenje.
Priroda. Sve je lepe u prirodi. U prirodi se
lepe se spava, hrana je ukusnija, rad je prijat-
niji... Priroda moe da predstavlja veliku
inspiraciju i podsticaj oveku za pozitivnu akci-
ju. Crvkut ptica, miris umskog lia, ubor
potoka jesu samo neki motivi koji stalno
nadahnjuju ljude.
Kada sam pre nekoliko godina prolazio sa
mojom decom pored luna parka, oni su traili
da ih povedem da se malo poigraju. Meutim,
pored luna parka, na livadi, jedan stariji
gospodin iz konjikog kluba je doveo konja i
nudio uslugu jahanja. Ugledavi konja, deca su
odmah zaboravila na luna park, i u narednih
30
Sistem vrednosti
nekoliko sati nisam mogao da ih odvojim od
ove ivotinje. (Iz linog iskustva mogu da
potvrdim da jahanje konja predstavlja mnogo
vee zadovoljstvo nego vonja bilo kojim auto-
mobilom.)
Kako si konjiu? Da li te boli neto? Jesi li
gladan? Jesi li se umorio?, predstavljaju mali
deo razgovora koji su deca imala sa konjem.
Slian razgovor deca vode i sa macama,
kucama, jariima, jaganjcima i drugim
domaim ivotinjama. Ove i druge ivotinje
svojom umiljatou, dobronamernou i
trpljenjem plene panju oveka i podstiu ga na
plemenita dela. Zato nije redak sluaj da su iv-
otinje najbolji prijatelji oveku. Mudri ljudi
savetuju moralno posrnulog oveka da bi esto
puta trebao da se ugleda na ivotinje.16
Moemo da zakljuimo da prihvatanje odree-
nog sistema vrednosti povlai za sobom odre-
ene posledice. injenica je da su posledice
prihvatanja materijalistikog sistema vrednosti
dramatine, jer bukvalno dovode do oteenja
ovekovog mozga. Na taj nain dolazi do
degradacije karaktera i pretvaranja osobe u
neto to bismo teko mogli nazvati ljudsko
bie.
31
Tajna srenog ivota Sistem vrednosti

Najpoznatiji primer iz medicinske prakse koji

pokazuje kako oteenje ovekovog mozga iza-
ziva poremeaj karaktera, jeste sluaj Fineasa
Gejda, oveka koji je radio u jednoj elezni-
koj kompaniji.17 Pre nesree koja mu se dogo-
dila, ovaj ovek je bio poznat kao najbolji i
najsposobniji radnik u kompaniji, i veoma
posveen suprug i roditelj.
Prilikom nesree, dolo je do eksplozije na
deonici gde se gradila pruga. Gvozdena ipka,
kojom se sabijao dinamit u stenu, izazvala je Slika 1. ematski prikaz povrede Fineasa Gejda.
teku povredu ovom oveku probijajui mu
lobanju (slika 1). ovek je preiveo, i za par
sedmica se vratio na posao, jer je ipka probila Treba istai da nije potrebno da oveku ipka
njegov eoni reanj mozga, u kojem se nalaze probije mozak da bi dolo do promene karak-
centri za duhovnost, moralnost i volju, a ne tera. Istraivanja pokazuju da konzumiranje
centri koji kontroliu neke druge vitalne otrovnih supstanci takoe oteuje eoni
funkcije. reanj.18 Razliiti oblici okultnih aktivnosti i
hipnoze, kao i samohipnoza, kao to su isto-
Posledica povrede bila je dramatina promena
njaka meditacija i joga, dovode do oteenja
karaktera ovog oveka. Posle izlaska iz bolnice
eonog renja.19 Do oteenja dovodi i gleda-
on je postao gnevljiv, neprijatan, svaalica,
nje destruktivnih televizijskih programa (nasil-
poeo je da maltretira ukuane, odbacio je
je, pornografija itd), kao i sluanje destruktivne
religiju i postao vrlo svetovan. Od najboljeg i
muzike.20
najsposobnijeg radnika postao je najgori rad-
nik, tako da je uskoro morao da dobije otkaz. Ne treba biti veliki poznavalac stanja u svetu pa
Napustio je porodicu i zaposlio se u putujuem zakljuiti da je veina savremenih ljudi prih-
cirkusu, a 13 godina kasnije je umro. vatila materijalistiki sistem vrednosti, i da je
oteenje eonog renja ovekovog mozga naj-

32 33
Tajna srenog ivota

dominantnija savremena bolest. Posledica toga

jeste svet u kome ivimo.

SVET U KOME IVIMO

Savremeni svet bi se mogao opisati kao velika

dungla u kojoj dominiraju najkrvolonije
zveri. Iako te zveri imaju izgled ljudi, i ak nose
kravate, odela i lakovane cipele, karakter tih
bia jasno ukazuje da to nisu ljudi.
U nauci o ivotu (biologiji) postoji neto to se
zove bioloki klju. Na osnovu prepoznat-
ljivih biolokih osobina, odnosno biolokog
kljua, mogue je prepoznati ta je rua, a ta
tigar ili glista, ili neki drugi organizam. Bioloki
klju na osnovu koga se prepoznaje ta je (ili ko
je) ovek jeste moralni zakon. Bia koja
ive po moralnom zakonu zovemo ljudima, a
bia koja samo izgledaju kao ljudi, a ne ive po
moralnom zakonu, zovemo udovitima, jer
to to oni ine ne moe ih svrstati u nijednu
ivotinjsku grupu (ivotinje ne ine tako mon-
struozne stvari; u prethodnom poglavlju smo
videli kako oteenje mozga izaziva moralnu
degradaciju oveka.)

34 35
Tajna srenog ivota
Ono to je takoe karakteristika ovog sveta
jeste da udovita u ljudskom obliju kon-
troliu sve aspekte javnog ivota. Posledica
toga je:
1. Uspostavljanje sistema obrazovanja koji od
dece pravi narkomane, lenjivce i materijaliste,
2. Upostavljanje medijskog sistema koji pro-
movie razvrat, destrukciju i najgore oblike
perverznog materijalistikog ponaanja,
3. Uspostavljanje ekonomskog sistema koji je u
funkciji stvaranja materijalnih bogatava po
svaku cenu, gde se ne razmilja o tome ta e
biti sutra, i da li emo ivi doekati sutranji
dan.
Zbog svega pomenutog, savremena drutva su
sastavljena od ljudi koji masovno sebi oduzi-
maju ivot (tabela 1 i 2).1 Istraivanja jasno
pokazuju da su vodei uzroci bolesti i smrti
povezani sa ovekovim ponaanjem koje bis-
mo mogli nazvati samoubilkim.
Ali, ne samo da ovek unitava svoj ivot, on
takoe unitava i sve oko sebe. Unitenje je
naroito ubrzano razvojem nauke u 20. veku.
Nekada je u svetu izumirala jedna biljna ili iv-
otinjska vrsta na svake etiri godine (ili 25 vrsta
na 100 godina), a u 20. veku je zbog ovekovog
36
Svet u kome ivimo
destruktivnog ponaanja izumrla jedna etvrti-
na svih biljnih i ivotinjskih vrsta.2
Tabela 1. Osnovni faktori koji su prouzrokovali
smrt u SAD (1990)
- Loa ishrana, neodgovarajua fizika aktivnost 582.000
- Duvan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468.000
- Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107.000
- Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000
- Otrovni inioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60.000
- Vatreno oruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35.000
- Seksualno ponaanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30.000
- Saobraajne nesree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000
- Zabranjeni narkotici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.000
Tabela 2. Deset vodeih uzroka koji su
prouzrokovali smrt u SAD (1995)
- Bolesti srca i krvnih sudova . . . . . . . . . . . . . . . 914.000
- Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 538.000
- Hronina bolest plua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105.000
- Nesreni sluajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000
- Zapaljenje plua/grip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84.000
- Dijabetes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59.000
- HIV/Sida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43.000
- Samoubistvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31.000
- Ciroza jetre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000
- Insuficijencija bubrega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.000
- Ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398.000
(U gonjim tabelama su dati podaci iz SAD, koji predstavljaju
trend u savremenom svetu.)
37
The Science and the Problem of Death
Poznato je da ume predstavljaju plua nae
planete jer preko listova oslobaaju kiseonik
potreban za disanje. Takoe, ume preko kore-
na izvlae vodu iz zemlje i oslobaaju je u
atmosferu, a ta voda kasnije ponovo pada na
zemlju u vidu kie i ini da zemljite bude zdra-
vo. Na alost, ume su danas masovno
poseene, a taj proces se nemilosrdno nastav-
lja, to izaziva stvaranje pustinja u onim regio-
nima koji su nekada imali plodno zemljite i
umovite predele. Glavni uzrok see uma je
neverovatan - potrebno je da se stvore panjaci
na kojima e pasti stoka za proizvodnju ham-
burgera.3 I dok na jednoj strani sveta ljudi
masovno jedu nezdravu hranu i zbog toga ma-
sovno umiru od bolesti srca (vidi tabelu 2), na
drugoj strani sveta dolazi do stvaranja velikih
pustinja i masovnog umiranja od gladi (svako-
ga dana irom sveta vie od 45.000 ljudi umire
od gladi, od kojih je 38.000 deca).4
Sagorevanje nafte i uglja, kao i spaljivanje uma
i oslobaanje drugih otrovnih gasova u atmos-
feru uzrokuje rapidan porast koncentracije
ugljen-dioksida u atmosferu, to izaziva veliki
porast globalne temperature koji dodatno
oteava i onemoguava ivot na naoj planeti.5 intelektualne prostitutke.6
Trendovi unitenja su izuzetno veliki, i to na
svim poljima, ali poto su mediji pod kon-
38
Svet u kome ivimo
trolom onih koji izazivaju unitenje, u javnosti
se stvara lana slika da stanje nije tako loe, i
da e se svi problemi uskoro reiti.
I kao to su vodei materijalisti odluni da
dostignu sve zacrtane ciljeve i ispune sve svoje
sebine i materijalistike elje, tako su odluni i
da se nemilosrdno obraunaju sa svakim ko im
se suprotstavi na njihovom putu. Moda
najbolji opis ovakvog stanja dao je jedan od
najcenjenijih novinara u Americi, Don Slin-
ton, nekadanji ef osoblja magazina New
York Times:
U dananjoj Americi vie ne postoji sloboda
tampe. To znamo i vi i ja. Kada bih dozvolio
da se poteno miljenje objavi barem u jednom
broju mojih novina, izgubio bih posao za
manje od 24 sata. Posao nas novinara je da
unitimo istinu, da laemo u oi, da iskrivljuje-
mo, ocrnjujemo, da iskoritavamo tuu pohle-
pu i da prodajemo svoju zemlju i rasu zarad
kore hleba. To znamo i vi i ja. I kakva je to
ludorija, ova navodna sloboda tampe? Mi smo
marionete bogatih. Oni vuku konce, a mi
igramo. Nai talenti, nae mogunosti, nai iv-
oti, sve je to svojina drugih ljudi. Mi smo
Treba istai da sve poluge vlasti u ovom svetu
kontroliu mukarci, i to oni mukarci koji su
39
Tajna srenog ivota Svet u kome ivimo

prihvatili materijalizam kao svoju ideologiju i

sistem vrednosti. rtve takve ideologije su ug- Slika 2. Poveanje broja zemljotresa
tokom vekova
lavnom ene, deca i starci, kao i mukarci koji
nisu dovoljno jaki da opstanu u areni 2500 Broj zemljotresa

krvolonih zveri koje se bore za vii status na 2000

lestvici materijalizma. ene se uglavnom treti-
raju kao roblje, seksualni objekti ili deurni 1500
krivci. Briga za decu skoro da ne postoji, zbog 1000
ega je maloletnika delikvencija u velikom
500
porastu, a samoubistvo kod tinejdera poprima
razmere epidemije.7 Stari i bespomoni ljudi su 0
10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.
uglavnom zanemareni, i dane provode napu-
Vek
teni od svojih blinjih koji su prezauzeti
Izvor: Transactions of the British Association for the
trkom za ivotom (dostizanju ciljeva koji se Advancement of Science
ne mogu dostii).
Istraivanja pokazuju da se broj prirodnih
katastrofa i zemljotresa rapidno poveava u Slika 3. Broj velikihih zemljotresa u zadnjih
zadnjih nekoliko vekova, a naroito u zadnjih 50 godina
nekoliko decenija (slike 2 i 3).8 100 Broj zemljotresa jaine
preko 6 stepeni
Izgleda kao da ovaj svet juri u propast. 80
Prognoze naunika o budunosti planete su
60
tako sumorne, da se uglavnom objavljuju samo
po strunim naunim asopisima koje ita mali 40
broj ljudi. 20
I pored naizgled mrane slike savremenog 0
sveta, videli smo da kod oveka postoji ideja o 1950-te 1960-te 1970-te 1980-te 1990-te
jednom lepem svetu, o jednom savrenom Izvor: Philadelphia Inquirer
svetu. Oni koji prihvataju duhovni sistem vred-
40 41
Tajna srenog ivota
nosti smatraju da je mogue plivati nasuprot
renog toka koji vodi u provaliju i da je mogue
izai na obalu gde postoji jedan drugi, lepi
svet.
Ukoliko ovek izabere stil ivota koji nije
materijalistiki, otvaraju mu se velike mogu-
nosti ve danas. U isto vreme duhovnim nai-
nom ivota mogue je podstai ljude iz naeg
okruenja da razmiljaju o postojanju neeg
drugog, o postojanju jednog drugog ivota i
drugog sveta.
Dakle, postoji pozitivan izbor, neto to svako
moe da izabere, ali potrebno je uloiti napor
da bi se isplivalo na obalu nasuprot renom
toku koji vodi u provaliju. Svaki ovek ima
snage za to.
42
ENSKA SREA
Iako ovaj svet vode mukarci, velika je istina da
najvie domete sree u ivotu mukarci ne
mogu da dostignu bez ene. Naime, ene pose-
duju jednu osobinu bez koje ovaj svet ne bi
mogao da funkcionie, a ta osobina je en-
stvenost. ensko srce predstavlja najbogatiju
zemaljsku riznicu koja napaja duu i oblikuje
izgled ovog sveta. Ljubav koja izlazi iz enskog
srca je proslavila mnoge pesnike, a sam Bog je
izabrao ensku ljubav, meu svim ljudskim vrli-
nama, za izraavanje svoje ljubavi.1
Osobina enstvenosti ini enu superiornijom
u odnosu na mukarca po mnogim vanim
pitanjima. enska ljubav ini enu portvo-
vanijom od mukarca, kao i hrabrijom. Ovde
ne govorimo o sirovoj hrabrosti mukarca,
ve o onoj hrabrosti koja je ee potrebna u
svakodnevnom ivotu. Takoe, ene mogu vie
da pretrpe i vre su od mukaraca. Oni koji
sumnjaju u ovo mogu da pogledaju enu u
vreme teke bolesti koja preti njenom ivotu i
43
Tajna srenog ivota
da je uporede sa mukarcem koji je usamljen,
bolestan ili siromaan. Prednost u trpljenju
svakako ostaje na strani ene. U sluajevima
javnog muenja mukarac e podrati svoju
ast, ali ako doe do stradanja koja su skrivena
od pogleda drugih ljudi, budimo sigurni da e
se ena pokazati izdrljivijom. Vetina da se
pronikne u srce, sklonost da se uestvuje u
svaijoj nesrei i mnogi drugi kvaliteti ine
enu po mnogo emu superiornijom u odnosu
na mukarca.
Meutim, u svom izvornom prirodnom sta-
nju ena ne moe da ispolji ni deo svojih veli-
kih potencijala. Potreba svake ene je da voli i
da bude voljena. Kada je drugi voli ona je sre-
na, mada je u tom sluaju srea promenljiva jer
zavisi od raspoloenja druge osobe. Prava pot-
reba enine due je da voli i da se rtvuje. To je
zakon njenog postojanja kao bia, zakon na
koji je niko i nikada ne prisiljava. A da bi volela
i da bi imala za koga da se rtvuje, da bi mogla
da ispolji svoje velike potencijale i doivi istin-
sku sreu u ivotu, eni je potreban neko.
I kao to postoje retke ptice koje uvek uspeju
da pronau svoje malo jato, tako i ozbiljni ljudi
lako uspevaju da prepoznaju one koji imaju ista
ivotna stremljenja. Lasta lako prepoznaje
drugu lastu i uspostavlja kontakt sa njom, a
44
enska srea
ljudi bliskih pogleda na svet na slian nain
lako prepoznaju jedni druge i uspostavljaju
meusobni kontakt.
Najvea ovekova vrlina jeste da zna da pre-
poznaje - da prepoznaje svetlost od tame,
slatko od gorkog, dobro od zla. Mi se ne
raamo sa ovom vrlinom, ve je stiemo vaspi-
tanjem i ivotnim iskustvom. Iskusni treneri
lako prepoznaju dobrog igraa, a producenti
muzikih produkcija dobrog muziara. Oni su
osposobljeni da prepoznaju.
Na slian nain, ovek treba da se osposobi da
prepoznaje ono to je istinski vredno u ovom
svetu, a istinski vredno su ljudi koji ive za to
da nekog vole i da se za njega rtvuju. Svojom
ljubavlju i rtvom oni podstiu druge da vole i
da se rtvuju, to predstavlja lananu reakciju
koja dovodi do oseanja zadovoljstva i sree
koja su u domenu nezamislivog.
Kao beba, ovek je predmet velike ljubavi i
rtve svojih roditelja. Na ovu ukazanu ljubav
beba reaguje osmehom i grimasama zado-
voljstva, to kod roditelja stvara neopisivu
radost i zadovoljstvo. Kada beba malo odraste
i prohoda, ona ini mnogo vie od deljenja
osmeha svojim roditeljima, i stalno se name-
e da neto pomogne, da nekoga obraduje, da
bude neko ko najvie slui drugima. Ukoliko se
45
Tajna srenog ivota
neguje ova predivna osobina da se voli i
pomae drugima, dete e odrasti u odraslu
osobu sa velikim potencijalima da sebe i druge
usrei.
Ve smo istakli da ena poseduje osobine bez
kojih ovaj svet ne bi mogao da funkcionie.
Mukarci su svesni ovih potencijala i nastoje po
svaku cenu da enu pridobiju za sebe. Sa svo-
jim velikim potencijalima ena moe da pod-
stakne mukarca na ratove ili da ga podstakne
da brda premeta. Ali ona moe svoje velike
potencijale da usmeri u sferu umetnosti i da
kao najvei ovozemaljski umetnik stvori i
oblikuje najvee dragulje ovoga sveta - ljudska
bia sa uzvienim osobinama - osobinama da
se voli i da se rtvuje.
Mukarci su svesni da mnoge vane stvari u
ivotu ne mogu bez ene i onoga to ona moe
da prui, i zato veliki deo onoga to rade -
upravo rade zbog ena. To je naroito sluaj sa
duhovnim mukarcima, jer su oni mnogo vie
svesni kolika je vrednost dobre ene u ovom
svetu. Zato se duhovni mukarci na poseban
nain trude da privuku panju duhovne ene i
da stvore ambijent u kojem bi enska umetnost
mogla maksimalno da se iskae. Oni se takoe
duhovno i karakterno izgrauju da svojim i-
votom i ponaanjem ne narue sklad i harmo-
46
enska srea
niju ambijenta koji ena oblikuje. tavie, du-
hovni mukarci se trude da podstaknu enu na
to veu kreativnost i umetniko izraavanje.
Svaka ena (ili devojka) bi trebala da bude sves-
na svoje velike vrednosti u ovom svetu - svetu
koji vode mukarci. Zato bi negovanje sop-
stvene enstvenosti trebalo da bude najvei
imperativ svake duhovne ene. Samo sa ovom
osobinom ena moe da iskusi lepotu ivljenja
i da bude uvaavana i potovana od strane
mukaraca, ukljuujui i one sa najgrubljim
karakterom. Svojom enstvenou ena je
esto puta u stanju da podstakne grubijana da
izlei svoj oteeni eoni reanj i izgradi karak-
ter u ijem e prisustvu svakome biti prijatno.
Kao to smo ve rekli, duhovni mukarci se na
poseban nain trude da pridobiju naklonost
duhovne ene jer bez nje mogu malo toga da
postignu u ivotu. Da bi imao porodicu, ambi-
jent topline, mira i ljubavi, oazu koja lei sve
rane, mukarcu je potrebna duhovna ena. Bez
njenih vrlina on nije u stanju da stekne najbo-
lje prijatelje, koji e mu radosno rairenih ruku
trati u susret svaki put kada ue na vrata, koji
e ga potovati i voleti celog ivota, i koji e se
brinuti o njemu i kada ostari, ali ne tako to e
plaati njegovo izdravanje u starakom domu,
nego tako to e mu dati poasno mesto u
47
Tajna srenog ivota
domu punom njegovih unuka meu kojima e
najstariji od njih nositi njegovo ime.
Karakter mukarca u poetku oblikuje ena
(majka), da bi kasnije opet ena (supruga) vodi-
la brigu o ouvanju, ili eventualno unapreenju
njegovog karaktera, poto u svakodnevnim
kontaktima i poslovima sa drugim ljudima nje-
gov karakter moe lako da se pokvari. Zato su
mudraci rekli da se mukarac, o ijem karakteru
brine vrsna ena, prepoznaje kada sedi sa
stareinama zemaljskim.2 Tamo gde prestaje
enstvenost, prestaju da postoje ljudski karak-
teri, a svetom haraju grubijanstvo i nemilosrd-
nost.
Bilo bi potrebno jo mnogo strana teksta da bi
se opisao samo mali deli dobrote i blagostanja
koji proizilaze iz najvee zemaljske riznice -
enskog srca.
Pored toga to je vano da bude svesna svojih
velikih potencijala, za enu je takoe vano da
neguje i unapreuje te potencijale. Samo na taj
nain e biti u stanju da ostvari svrhu svog pos-
tojanja i doivi istinsku sreu sa kojom e moi
da oplemeni sve ono ega se dotakne.
U nastavku poglavlja, pokuaemo da skrene-
mo panju na to kako bi jedna devojka ili ena
48
enska srea
trebala da neguje i unapreuje svoju enstve-
nost.
Prostorija u kojoj se nalazi duhovna ena od-
sjajava lepotom njene enstvene skromnosti,
stidljivosti, estitosti, krotosti, uzdrljivosti u
reima i njenoj brizi o prisutnima. Zbog takvog
njenog ponaanja ak i mukarci sa najgrubljim
karakterom bie podstaknuti da se ponaaju sa
potovanjem i nee doputati sebi da ine ili da
kau bilo ta loe to bi povredilo njenu skrom-
nost i dostojanstvo. Dom u kome prebiva
duhovna ena predstavlja hram reda, mira i
sree u kojem mukarac, nakon poslova koje
obavlja izvan doma, pronalazi mir i toliko
dobra da mu ne pada na pamet da na nekom
drugom mestu trai odmor od napora i
obnovljenje svoje snage. istoa doma, vetina
u pripremanju ukusne i zdrave hrane,
ljubaznost i uljudnost koja ne poznaje granice,
takoe su samo neke od osobina duhovne ene
koje se ne mogu nai ni za sav novac ovoga
sveta u najluksuznijim hotelima i restoranima.
I kao to su dobre majke najlepe i najmilije
ene na svetu svojoj deci, tako su i duhovne
devojke obavijene tom vrstom enske lepote
koja nikoga ne ostavlja ravnodunim. Veliki
potencijali koje svaka ena poseduje ne daju joj
za pravo da bude runa, jer je to osobina
49
Tajna srenog ivota enska srea

bolesnih i zaputenih ena. Duhovnoj eni nije potrebno je vie dozvola, a ograde i prepreke
potrebna raskona garderoba da bi bila lepa. koje postoje do njenog srca moi e da prou
Ona je obuena u stid - najlepe odelo koje se samo oni koji su toga dostojni.
stvara u njenom srcu. ak i u trenucima intime
sa svojim suprugom, duhovna ena je obuena
u ovo najlepe odelo, koje je mogue prepoz-
nati pod velom tame.
Duhovno eni nije potrebno puno vremena da
bi zadovoljstvom i radou ispunila srce svako-
ga ko se nae u njenom prisustvu. Ona uvek
ima dovoljno vremena za sebe da se izgrauje i
da na taj nain sebi i blinjima uini ivot jo
lepim i ispunjenijim.
Naravno, postoje trenuci u ivotu koji mogu da
ugroze mir i harmoniju doma. Ali, i u tim
trenucima duhovna ena ostaje vrsta i prin-
cipijelna svom imenu. Ona svojim ivotom i
linim primerom utie da se sve oluje stiaju i
nestanu. Nekada je za to potrebno odreeno
vreme koje e nekome izgledati dugo, ali ne
postoji cena niti rtva koju ne treba platiti za
mir doma i izgradnju karaktera onih koji su
nam najblii.
Duhovnu devojku e svaki mukarac lako moi
da prepozna, ali nee moi da joj prie. I kao
to je za ulaz u raskoni cvetni vrt potrebna
dozvola vlasnika vrta, tako je i za pristup en-
skom srcu potrebna dozvola. U ovom sluaju
50 51

MUKA SREA
Pitanje slobode je najvanije pitanje za mukar-
ca. Samo slobodan mukarac moe da pre-
tenduje da bude istinski srean. Sa materijalis-
tikog aspekta slobodan je onaj mukarac koji
moe sa sobom da radi ta hoe. Materijalista
smatra da je slobodan ako uspe da organizu-
je svoj ivot tako da drugi brinu o njemu. On
obino eli da mu njegovi roditelji, preduzee
ili drava obezbede hranu, stanovanje, obrazo-
vanje, oblaenje, medicinsku zatitu, neku platu
i zabavu. Ovakav oblik usluge se obezbeuje u
zatvoru.
Poto su ljudi u ovom svetu u velikoj meri pri-
hvatili materijalistiki koncept slobode, pla-
neta Zemlja se pretvorila u jedan veliki zatvor,
a njeni stanovnici su dobrovoljno postali robo-
vi.
U stara vremena su mukarcima koji su eleli
da budu robovi, dakle mukarcima koji su eleli
da drugi brinu o njima i njihovim porodicama,
njihovi vlasnici na javnom mestu, pred velikim
52
Muka srea
brojem ljudi, probijali uvo i stavljali minuu, i
to je bio znak po kome su se mukarci robovi
prepoznavali od slobodnih mukaraca1 (ena-
ma se to zvanino nije radilo, iako su mnoge to
same sebi inile). U tom konceptu, vlasnici ili
gazde su svojim robovima takoe odreivali sa
kim treba da se ene i brinuli su o obrazovanju
i vaspitanju njihove dece.
Ukoliko bi rob odluio da bude slobodan, i da
napusti svog gazdu, gubio je sve ono to mu je
gazda obezbeivao, ukljuujui i enu i decu,
koji bi ostajali vlasnitvo gazde.2 U retkim slu-
ajevima je bivi rob mogao da otkupi svoju
porodicu.
Nekada su ljudi odluivali da postanu robovi
jer nisu mogli da plate dugove ili su bili
porobljivani od strane fiziki jaeg okupatora.
Danas se koncept ropstva izmenio - u smislu
da su porobljivai unapredili sistem porob-
ljavanja. Savremeni porobljivai veoma agre-
sivno reklamiraju koncept ropstva preko svojih
medija i sistema obrazovanja, tako da se deca
od malih nogu ue materijalizmu, a odrasli ljudi
se podstiu na takmienje u tome. Naravno,
porobljivai e rei da su njihovi robovi slo-
bodni i da uivaju u ivotu, iako statistike
jasno pokazuju da prihvatanje takve vrste slo-
53
Tajna srenog ivota
bode vodi u teku depresiju i druga teka
oboljenja.3
Promoteri savremenog koncepta ropstva su
toliko agresivni u promociji svog koncepta, da
svaki onaj ko se usudi da izabere neto drugo,
biva najpre ismejavan i izrugivan, a ukoliko
ostane uporan u nastojanjima da izae iz
uspostavljenog robovlasnikog sistema suoie
se sa sankcijama, koje podrazumevaju da e
izgubiti sve privilegije koje nudi robovlasni-
ki sistem, bie izolovan iz drutva i smatran
crnom ovcom, primitivcem i fanatikom.
Ipak, posledice prihvatanja materijalistikog
sistema vrednosti su tako traumatine i bolne,
da postoje mukarci koji su odluni, da i pored
svih pritisaka, izaberu jedan drugi sistem vred-
nosti, i jedan potpuno drugaiji svet koji iz
njega proistie. Moemo da kaemo da se svaki
odrasli mukarac nalazi pred izazovom da od-
govori na tri ivotna pitanja:
1. Da li eli da finansijski zavisi od drugih ljudi
(poslodavca)?
2. Da li eli da drugi odreuju kako treba da
osniva i vodi porodicu, i koliko e imati dece?
3. Da li eli da mu osobe izvan njegove poro-
dice vaspitavaju decu i odreuju ko e mu biti
prijatelj?
54
Muka srea
Mukarac koji prihvata duhovni sistem vred-
nosti na sva gornja pitanja e odgovoriti sa
ne, i to je prvi korak u dostizanju istinske
slobode i sree u ovom svetu. Drugi korak je
osposobljavanje, odnosno praktina primena
prihvaenog koncepta slobode. Kada shvati i
razume ta je sloboda, a ta ropstvo, mukarac
moe da krene u dostizanje slobode, koju i
kada dostigne mora stalno da uva i neguje.
Osposobljavanje
Da bi se osposobio za pravilno funkcionisanje
u ovom svetu i za dostizanje istinske sree,
mukarac najpre treba da prihvati ispravan sis-
tem vrednosti i da uini sve to je u njegovim
mogunostima da sauva zdrav razum, odnos-
no zdrav mozak. U jednom od prethodnih
poglavlja spomenuli smo kako oteenje
mozga moe negativno na deluje na ovekov
karakter i njegove odluke.
Ono to dodatno treba napomenuti jeste da
ovekov mozak moe da funkcionie u nor-
malnom i nenormalnom stanju, odnosno u
alfa i beta stanju.4 U beta stanju, mozak
kritiki analizira informacije koje dolaze do
njega i to je zdravo stanje mozga. U alfa
stanju, informacije se kritiki ne analiziraju i za
oveka se kae da je u stanju hipnoze.
55
Tajna srenog ivota
Kada je hipnotisan, onda hipnotizer (onaj koji
ga hipnotie) moe sa njim da radi ta hoe -
moe da ga nagovori da uradi ovo ili ono, pa
ak i da izvri samoubistvo. (Hipnoza je jedna
od metoda sprovoenja savremenog koncepta
materijalistikog ropstva.)
Ukoliko doe do oteenja mozga, osoba
moe lako da bude hipnotisana. (Dobra vest je
da mozak ima velike potencijale i da moe da
bude regenerisan i izleen i nakon oteenja.)
Ne samo da narkotici i nezdrava ishrana mogu
da otete ovekov mozak i tako degradiraju
njegov karakter i uine ga sklonim hipnotisa-
nju, ve i posmatranje destruktivnih scena mo-
e veoma da oteti ovekov najvaniji organ
(materijalistima su neki drugi organi najvaniji,
ali istraivanja jasno pokazuju da samo sa zdra-
vim mozgom svi ostali organi mogu pravilno
da funkcioniu).
Posmatranjem destruktivnih filmova sa scena-
ma nasilja, kao i posmatranjem porno filmova,
kod oveka se degradiraju oseaji za lepo, tako
da se meuljudski odnosi pretvaraju u nasil-
nitvo, a polni odnos se pretvara u perverziju.
Poznato je iz prakse da zadovoljstvo ukusne
hrane ili istog vazduha ne mogu adekvatno da
osete oni koji pue duvan ili piju alkohol, jer su
im ula degradirana. Isto tako, oni koji uiva-
56
Muka srea
ju u scenama nasilja iz filmova teko mogu
biti sposobni za nenost i umiljatost. Ljubitelji
porno filmova nikada ne mogu da doive istin-
sko zadovoljstvo polnog odnosa jer su njihova
ula podeena na strast i ivotinjski instinkt
tovnih konja koji ru na ene svojih blinjih.5
Dakle, da bi doiveo istinsku sreu u ivotu
ovek treba da neguje svoje oseaje za lepim.
Jedno od najeih stanja hipnoze u koje ovek
dolazi je stanje opsednutosti koje nastupa kada
se osoba zaljubljuje. U takvom stanju osoba
nije sposobna racionalno da razmilja, a posle-
dice su teke i dramatine. eto puta dolazi do
trauma koje ostaju do kraja ivota.
Nekada do ovakve vrste opsednutosti dolazi
samo zbog neijeg dvosmislenog osmeha ili
par rei koje su osobi ulile lana oekivanja. U
stanju zaljubljenosti, osoba predaje, kao na
tacni, celo svoje duhovno bie drugoj osobi
(kao u sluaju da nekome preda celu svoju
uteevinu na uvanje). I kao to se danas pro-
movie koncept da lopovi treba da uvaju
ovekovu uteevinu (banke i osiguravajue
kompanije), tako se promovie koncept da
lopovi ljudskih srca treba da uvaju najin-
timnije i najosetljivije aspekte ovekovog
duhovnog bia. Posledice su strane.
57
Tajna srenog ivota
Poto je zakon ljudskog uma da se pretvara u
ono to mu je pred oima, stara izreka za
mudrog oveka kae da je mudar onaj koji se
sklanja od zla.6 Druei se sa duhovnim ljudi-
ma i sa onima od kojih moe neto korisno da
naui, kao i upranjavanjem drugih duhovnih
aktivnosti koje podstiu moralnost, potenje i
portvovanost, ovek se izgrauje i motivie za gradovima, koliko god bio profitabilan u jed-
najvie domete duhovne izgradnje i osposob-
ljava da doivi istinsku sreu u ivotu.
Jedna od stvari koja mukarca ini slobodnim
jeste sposobnost da moe sam sebe da izdr-
ava. To znai da treba da bude osposobljen za
takvu vrstu posla u kojem njegovi prihodi nee
zavisiti od poslodavca (osim u sluaju kada radi
u firmi svoga oca). Jedino na taj nain muka-
rac moe samostalno da donosi odluke, uklju-
ujui i odluku da izabere pravilan sistem vred-
nosti. U svakom drugom sluaju njegove odlu-
ke direktno mogu da zavise od onoga za koga
radi.
Vrsta posla je manje vana - da li je mukarac
taksista, lekar, vodoinstalater ili neto drugo.
Vano je biti u mogunosti da se samostalno
donose ivotno vane odluke, a to je privilegija
samo slobodnih.
Ipak, kada govorimo o vrsti posla, treba
napomenuti da je proizvodnja hrane u prirod-
58
Muka srea
nom ambijentu najsigurniji posao za jednog
mukarca, jer takva vrsta posla moe da pod-
nese svaki drutveni, ekonomski ili prirodni
kolaps. ovek koji ima komad obradive zemlje,
malo ume i izvor vode, kao i znanje da ivi u
prirodnom ambijentu, u velikoj je prednosti u
odnosu na one koji to nemaju. Posao u
nom trenutku, predstavlja posao na staklenim
nogama koji propada sa najmanjim potresom.
Najmanji zemljotres ili neka druga prirodna
nepogoda, nestaica nekog energenta, kao i
politika nestabilnost ili ratna dejstva, pred-
stavljaju samo neke od brojnih faktora koji lako
mogu da unite svaki posao u gradu,7 a da ne
govorimo o tome koliko je sam ivot u gradu
zavistan od mnotva faktora.
(Nekada je dobro raditi posao u gradu, ali imati
ostupnicu u prirodnom ambijentu i biti spre-
man za vanredne sluajeve. Jedno od obeleja
dananjeg doba je kolaps ekonomije u celom
svetu, rapidno poveanje broja prirodnih katas-
trofa i velika moralna dekadencija, ega bi svaki
ozbiljan mukarac trebao da bude svestan.)
Dakle, kada se izgradi i osposobi da dostigne
slobodu, mukarac moe da stvara jedan drugi
i lepi svet. To je svet u kome e ne samo on
moi da uiva, nego i svi koji su u njegovom
59
Tajna srenog ivota
okruenju. Ulaganjem u ljude i stvaranjem
iskrenih i dobrih prijatelja, mukarac ostvaruje
svrhu svog postojanja i doivljava onu radost
ivljenja koju nijedno pesniko pero ne moe
da opie.
Iako postoje razliiti naini za stvaranje dobrih
ljudi, sigurno je da porodica predstavlja najbolji
i najefikasiju nain za postizanje ovog uzvie-
nog cilja. Najvii domet jednog mukarca, koji
proizilazi iz njegove slobode, jeste da ima
porodicu koja e biti izvor najlepih duhovnih
rodova. A da bi ostvario taj poduhvat potreban
mu je saradnik koji ne pripada ovom svetu,
saradnik koji je u stanju da muku sirovu snagu
i potencijale pretvori u istinske duhovne vred-
nosti. To je bie o kome su tokom istorije sa-
njali i razmiljali mnogi prinevi, a na osnovu
crtanih filmova o Pepeljugi, Sneani i Uspa-
vanoj lepotici saznali smo da ta bia zaista
postoje. Kada smo odrasli, ta bia smo prepoz-
nali u naim majkama i bakama.
Pridobiti srce jedne princeze je privilegija samo
prineva. Mudraci kau da je Bog, kao Car uni-
verzuma, stvorio sve deake i devojice da kad
porastu, kao Njegovi sinovi i keri, postanu
pravi prinevi i princeze. Oni koji prihvate
duhovni sistem vrednosti zaista mogu da pre-
tenduju na to zvanje.
60
Muka srea
I ovde dolazimo do jo jedne stepenice koju
treba da pree svaki ozbiljan mukarac. Pored
toga to treba da bude slobodan, on treba
karakterno da se izgradi da bi duhovna devoj-
ka u njemu prepoznala svog princa. Na taj
nain se osposobljava da proe kroz kapiju
koja vodi do formiranja porodice, a ta kapija se
zove brak.
Brak
Brak je privilegija samo slobodnih i duhovnih
ljudi. U materijalizmu brak je sveden na nivo
prostitucije, u kojem mukarac trai izvor teles-
nog zadovoljstva, a ena nekoga ko e finansi-
rati njene prohteve.
Ulaenje u brak predstavlja veliku ogovornost,
jer iako moe da predstavlja uvod u formiranje
porodice i zapoinjanje jednog posebnog
poglavlja u ivotu, brak moe da bude izvor
velikog stresa i traume. Kidanje uspostavljenih
duhovnih i emotivnih veza izaziva neke od
najteih oblika bolova i patnje.
U jednom istraivanju raenom meu mladim
ljudima, na pitanje: ta te najtee pogaa u
ivotu? najvie ispitanika je odgovorilo: Ras-
kid sa partnerom (na drugom mestu je bilo
Smrt u porodici).9 Zbog toga je za formira-
61
Tajna srenog ivota Muka srea

nje uspenog braka potrebno dosta znanja i raznih porobljivaa koji su izjavljivali: Dajte
umenosti. nam dete do sedme godine, a posle sa njim
injenica je da se danas brakovi formiraju iz radite ta hoete! (Zato je u konceptu savre-
razliitih razloga. Nekima je glavni motiv ulas- menog ropstva izuzetno vano ko kontrolie
ka u brak mogunost da se sa dve plate lake sistem obrazovanja.)
preivi. Drugi ulaze u brak da bi u okviru njega Da bi projekat stvaranja dobrih ljudi mogao
mogli da kanaliu svoje telesne elje. Trei praktino da se realizuje, minimum uslova je da
ulaze u brak iz nekih drugih iskrenih pobuda, majka moe svo svoje vreme da posveti deci
slinim prethodno navedenim, koje ne elimo dok ona odrastaju i da na taj nain oblikuje nji-
da omalovaavamo, ali ovde elimo da istak- hov karakter. U tom periodu najbolje dolazi do
nemo onu najuzvieniju svrhu formiranja izraaja sva lepota i snaga majinog karaktera.
braka iji e cilj biti stvaranje dobrih ljudi i Uticaj majke na dete je tako veliki, da ona moe
ulaenje u svet nebeskog mira i najvee sree. od njega da napravi bombaa samoubicu, ali i
I ovde dolazimo do kljune stvari koja bi tre- najveeg prijatelja porodice koji e predstavljati
balo da bude poznata svakom mukarcu. izvor najvee radosti. Veliki uticaj majke na
Ukoliko svojim karakterom i duhovnou doe dete se takoe oslikava u eventualnim nesla-
u situaciju da se priblii duhovnoj devojci i ganjima majke i oca. Otac moe sto puta da
bude u prilici da trai njenu ruku, on treba da bude u pravu, ali e dete uvek biti na strani
bude svestan njenog najvanijeg pitanja koje majke.
e mu biti postavljeno. To nije pitanje: Gde Zato mukarac treba da bude svestan da su
e me voditi na more? ili Koji auto vozi? deca vlasnitvo ene, odnosno majke, a da nje-
To je pitanje zasnovano na najdubljim tenja- gova mogu biti samo onoliko koliko mu je ena
ma njenog bia: Ja elim da imam puno dece. privrena.
Da li moe da izdrava mene i decu? Takoe, karakter dece zavisi od majinog
Svaka duhovna devojka je svesna svojih velikih karaktera. Zato kada bira devojku koju e da
potencijala, ali je takoe svesna minimalnih zaprosi, mukarac bira karakter dece koju e
uslova koji su potrebni da bi se ti potencijali sutra imati. Prilikom stupanja u brak mukarac
realizovali. Iz istorije su nam poznate izjave u svojoj supruzi stie doivotnog prijatelja, koji
62 63
Tajna srenog ivota
e ga na poseban nain oplemeniti i doneti tu
mu na svet jo dvoje, troje, petoro ili vie
takvih prijatelja.
Dakle, svrha ulaska u brak duhovnog mladia i
devojke jeste forimiranje porodice u kojoj e
deca biti kruna takve zajednice i izvor najvee
radosti.
Imati svoje dete je najlepa stvar koja moe da
se desi oveku u ovom svetu. To e sigirno
potvrditi svaki roditelj. Dete je slika onog sveta
o kojem mata svako odraslo ljudsko srce.
Osmeh svog deteta i njegova nerazumljiva
pesma jesu melodije koje nadmauju najlepu
aneosku pesmu. Prosto je neverovatno kako
roditelj prepoznaje u svom detetu svoj lik, i
kako se glas svog deteta prepoznaje po njegov-
oj neopisivoj lepoti od svih drugih zvukova i
glasova. Pomilovati svako dete predstavlja
zadovoljstvo, ali pomilovati svoje dete pred-
stavlja neopisivo veliko zadovoljstvo. Miris
kose svog deteta, mekoa njegove koe,
graziocnost njegovih pokreta, boja njegovog
glasa, i jo mnotvo toga to je nemogue
nabrojati, predstavljaju sliku sveta iz bajke -
sveta koji zaista postoji. Svedok toga je svaki
roditelj.
Kada dete dobije panju kakvu zasluuje
najlepi pupoljak, ono e izrasti u najlepi cvet,
64
Muka srea
koji e nastaviti da bude velika radost i izvor
nadahnua svojim roditeljima. I ne samo to.
Ljubav prema blinjima se ne manifestuje
samo nasmejanim licem i lepim reima. Kada
odrastu, deca e svoju ljubav prema roditeljima
nastaviti da pokazuju brigom o njima, na isti
nain kao to je i njima bila ukazivana dok su
bili mali. Roditelji u poznim godinama nee biti
zbrinuti samo obezbeivanjem hrane, odela i
krova nad glavom, nego e im deca za koju su
iveli omoguiti toplinu doma u kome e
mnoto njihovih potomaka biti naueni da
potuju one koji su toga najvie dostojni. Brak
postavljen na pravim temeljima omoguie
formiranje porodice u kojoj e najsreniji biti
oni koji su najstariji - odnosno oni koji su
najvie sluili, a koji kada dou u zrele godine,
uivaju u plodovima svoga rada koji se iz dana
u dan umnoavaju.
I kao to smo istakli, birajui karakter budue
supruge, mukarac bira karakter svoje budue
dece i ambijent svog doma. I kao to karakter
dece odraava karakter majke, tako i karakter
devojke koju bira, predstavlja sliku karaktera
njene majke. To ne mora uvek da bude sluaj,
ali u karakteru majke se kriju mnoge karakterne
osobine erke. U ophoenju majke prema
svom suprugu moe se naslutiti budue
ophoenje erke prema njenom suprugu.
65
Tajna srenog ivota
O svim ovim i drugim stvarima trebao bi da
razmilja svaki duhovni mladi. Ono to bi
stalno trebao da ima na umu jeste da li je devoj-
ka zaista zainteresovana i sposobna da uestvu-
je u velikom i odgovornom projektu koji e on
voditi.
Veoma esto u prolosti mladii su konsulto-
vali starije i iskusnije ljude kada su planirali da
uu u brak. Oni koji su bolje poznavali razliite
porodice i odnose koji vladaju u njima, znali su
da posavetuju one koji su to traili.
Danas se, na alost, taj koncept veoma retko
primenjuje na polju formiranja braka, ali se
zato veoma zloupotrebljava u materijalizmu,
gde razliiti menaderi trguju sa ljudima iz
razloga istog materijalnog profita. Takoe,
mladii danas ne razmiljaju trezvenog uma o
braku, nego im panju privlae oskudno ode-
vene devojke u koje se zaljubljuju, i tako
opsednuti, kao hipnotisani ili pod dejstvom
droge, nanose sebi teke duhovne i telesne
povrede, prekidaju veze sa najboljim prijatelji-
ma i porodicom, da bi na kraju retki meu
njima sauvali ivot i zdravlje.
Drevna izreka kae: Ima neto to je gore od
smrti - a to je zla ena.9
66
Muka srea
I kao to je imperativ svakog mladia da se
upozna sa osobinama porodice iz koje devojka
potie i svemu ostalom to bi moglo da utie
na njenu duhovnost i fiziko zdravlje, tako je
potrebno da i on bude neko ko e moi da
proe test one koju bi eleo da bira, i onih koji
o njoj brinu. Nekada se ilo toliko daleko da su
mladii i devojke znali po dvadeset i vie kole-
na svojih predaka, koji su trebali da budu pre-
poruka za njihove porodice, kao i za njih same.
(Danas se taj koncept uglavnom samo zloupo-
trebljava u materijalizmu, gde na primer ukr-
tanjem pasa iji su potomci ampioni, na svet
dolaze mladunci koji e pobeivati u arenama
za borbu pasa.)
Izreka koja je nekada mnogo ee bila na
usnama devojaka, glasila je: Bolje je biti u
braku sa dobrim ovekom jedan dan, nego sa
neovekom sto godina. U pozadini ove izjave
stoji filozofija koja odrava odlunost i usred-
sreenost duhovne devojke da njena karijera
bude njena porodica i njena deca.
Nekada su devojke bile mnogo svesnije svih
prednosti i mogunosti koje nudi porodica.
Zato su bile spremne da odu na kraj sveta sa
onim u koga su imale poverenje, ne pitajui
kuda ih vodi, jer im je bilo zadovoljstvo i ast
67
Tajna srenog ivota
da budu udovi tela mudre i duhovne glave. Da
navedem jedan skoranji primer.
Pre izvesnog vremena upoznao sam mladog
rabina koji je odrastao u jednoj istonoevrop-
skoj dravi. Mlada i lepa devojka koja se udala
za njega dola je iz jedne materijalno bogate
zapadne zemlje, iz ugledne i imune jevrejske
porodice. Ona je odbila mogunost da se dob-
ro zaposli sa svojim zavrenim koledom u
zemlji gde je odrasla, ve je izabrala mogunost
da se uda za duhovnog mladia kojeg je upoz-
nala - za onoga koji se zbog svojih karakternih
osobina najvie potuje u njenom narodu. Ona
je izabrala da doe u istonoevropsku zemlju u
kojoj njen suprug radi, da ivi sa njim u jed-
nosobnom stanu, da odlino naui jezik kojim
se govori u toj dravi i da mu postane
pomonik i saradnik. I jo, da mu donese na
svet predivnu decu i da ih vaspita u duhu
najuzvienijih porodinih vrednosti. Lice te
ene odraava sliku jednog drugaijeg i lepeg
sveta, sveta u kojem ona ivi, sveta koji se
stvara u toplini porodinog doma.
Sa druge strane, lice materijalistike ene
odraava njenu elju da bude mukarac, da ue
u arenu krvolonih vukova i da se tamo
dokae. Ona tri za materijalistikim ciljevi- on mi je ozbiljno odgovorio: Kako ne zna?
ma koji su imaginarni i koji stoga ne mogu
68
Muka srea
nikada da se dostignu. Neke od njih bi elele da
bude naunici i da ih ceo svet potuje.
Svoju mladost provode uei napamet stvari
koje e brzo zaboraviti i koje im nee trebati u
praktinom ivotu. Kada u tom domenu ost-
vare sve to je moglo da se ostvari, uviaju da
im je ivot protraen.
Seam se iskustva mog prijatelja lekara koji je
drao predavanja po domovima zdravlja o
tome kako sauvati zdravlje. Poto su preda-
vanja ukljuivala teme vezane za ulogu majke
na zdravlje deteta, a kasnije i odraslog oveka,
nakon predavanja su razgovori u lekarskim
ordinacijama tekli po istom obrascu: skoro sve
ene lekarke su potiteno izjavljivale da bi rado
menjale svoju lekarsku karijeru kada bi mogle
da se vrate u vreme kada su upisivale fakultete,
samo da mogu da osnuju porodicu.
Jo jedan vid materijalistikog karijerizma kod
ena vezan je za devojke koje se oskudno ode-
vaju i koje na taj nain pokuavaju da stvore
privid o svojoj fizikoj lepoti. Zato to rade?
Kada sam pre nekoliko godina u ali pitao mog
kuma Vuksana Prentia, starog i mudrog ove-
ka: Kume Vuksane, za koga se doteruju ove
savremene devojke i tako oskudno odevaju?,
Doteruju se za buzdovane!
69
Tajna srenog ivota
Isticanje tela i donjeg rublja je oajniki poku-
aj devojaka koje su siromane u duhovnosti i
moralu da skrenu panju na sebe. Fizika lep-
ota duhovne devojke je pokrivena. Njena
odea odraava stanje njenog srca, i ona ljubo-
morno uva lepotu svog tela za onoga ko e
biti dostojan toga.
(Odea odrava karakter osobe. ista, uredna,
nenapadna i neluksuzna odea, koja ne istie
nijedan deo tela, ukazuje na opredeljenje osobe
za odreeni sistem vrednosti.)
Dakle, ozbiljan mukarac treba da zna ta hoe
u ivotu. Ako hoe da se zabavlja, da se igra ili
da radi posao onda e to najbolje moi da uradi
sa drugim mukarcima, sebi ravnim. Ali, ako
eli da postigne neto mnogo vie u ivotu,
treba da bude svestan da je za to potrebno
mnogo vie ozbiljnosti, odgovornosti i truda.
Najbolji prijatelji, najvea ljubav i najvea srea
se dostiu preko porodice, a to je privilegija
duhovno jakih.
Porodica
Porodica nije privatno preduzee dva poslovna
partnera koji ravnopravno oduuju. Porodica je
neka vrsta ratne formacije ija je jedna od
glavnih funkcija da titi njene lanove od
posledica velikog duhovnog rata koji besni u
70
Muka srea
ovom svetu. Savremeni gurui i osvajai ne bira-
ju sredstva da steknu to vie sledbenika i po-
danika. Na delu su najperfidniji oblici manipu-
lisanja, prevare i drugih najgrubljih oblika priti-
saka na oveka da se prihvati neki od mnogo-
brojnih modela materijalistikog ivota.
Mukarac je onaj koji osniva porodicu. On
odluuje ko e biti deo njegove porodice i po
kakvim pravilima e ona funkcionisati. Kona-
no, jedino mukarac moe da uniti porodicu.
Dakle, sva odgovornost za pravilno funkci-
onisanje porodice lei na mukarcu. Za eventu-
alne propuste u funkcionisanju porodice mu-
karac ne moe da okrivi enu, decu ili nekog
treeg. On je taj koji bira enu, odreuje time
karakter dece, obezbeuje sredstva za normal-
no funkcionisanje i fiziki titi lanove poro-
dice. Dakle, mukarac je odgovoran za sve, i
kriv za sve. alopojke i svaljivanje krivice na
drugoga jesu osobina slabia i kukavica, a ne
mukaraca dostojnih uvaavanja i potovanja.
Kao glava porodice i general ove duhovne
ratne formacije, mukarac je onaj koji se nalazi
na prvoj liniji fronta, on je taj koji obavlja naj-
grublje i najtee poslove, i obezbeuje da naj-
lepi cvetovi u njegovom vrtu uzrastu. On je taj
koji priprema ambijent u kojem e njegova
princeza i njegovi aneli stvoriti jedan novi
71
Tajna srenog ivota
svet, svet mira i harmonije, svet dobrih ljudi i
venog ivota.
Iako mukarac o svemu odluuje i njegov je
autoritet neprikosnoven, u praksi nije tako.
Duhovna ena moe da unapredi duhovnost
svog mukarca i da ga podstakne da sve nje-
gove neprikosnovane odluke budu ustvari
ispunjenje njenih elja. Takoe, toplota njego-
vih krila i briga o svim njenim potrebama,
stvaraju kod nje oseaj poverenja i spokojstva
tako da ona nikada ne pita gde njen orao leti.
Nisu bitni grad, drava ili podneblje - vano je
biti pod sigurnim krilom koje omoguava
stvaranje novog sveta koji eka realizaciju u
njenom srcu.
Sauvati porodicu u savremenom svetu je veli-
ko umee. Pozivi i pritisci da se prihvati materi-
jalizam su ogromni. Zakoni u dravama su tako
ureeni da podstiu razbijanje porodice, a time
se onemoguava stvaranje dobrih ljudi. Dozvo-
ljava se reklamiranje i promovisanje svih oblika
razvrata i nemorala, a oni koji krenu tim putem
zakonom bivaju zatieni.
U skoroj prolosti zakoni su titili porodicu i
njen prosperitet. Devojka koja se udavala i
njena porodica imali su vrste garancije mladi-
a koji je traio ruku devojke. Ugled njegove
porodice je garantovao da e svako neprime-
72
Muka srea
reno ponaanje njihovog sina, budueg supru-
ga, biti estoko sankcionisano od strane oca,
brae, strieva i ostalih kojima je obraz, dosto-
janstvo i ugled porodice bio prei od ivota. U
sluaju da porodica ne sankcionie eventualno
nedolino ponaanje njihovog lana, ira zajed-
nica bi se estoko obraunala sa celom porodi-
com. I ne samo sa porodicom dotinog siledi-
je, kurvara ili razvratnika, nego i sa onima koji
su kao ljudi od ugleda preuzeli odgovornost da
preporue odreenu osobu kao glavu porodi-
ce.
U ovom sluaju ulog je mnogo vei nego u
materijalizmu. Ovde su ulog ivi ljudi, tako da
su garancije bile mnogo vee, nego u sluaju
garancija koje trai banka kada pozajmljuje
novac.
Jo jedan oblik garancije koji je polagao mladi,
odnosno njegova porodica, jeste novani iznos
ili vredna roba koja se poklanjala ocu, odnosno
porodici iz koje devojka potie. Mladi nije bio
obavezan na ovakav potez, ali ga je rado inio
jer je i na taj nain eleo da stavi do znanja da
eli, i da je sposoban da se brine o porodici.
(Ovakav oblik garancije je bio zloupotrebljavan
u nekim zajednicama tako to su oevi pro-
davali svoje erke i prisiljavali ih za koga da se
udaju.)
73
Tajna srenog ivota
Naravno da je i mladi, odnosno njegova
porodica, dobijala garanciju da e devojka biti
na visini ugleda porodice iz koje potie. Njoj je
moglo da se sugerie koji je mladi najbolji za
nju, ali ona je bila slobodna sama da odlui
kome e dati svoje srce. U sluaju da joj se
prue svi uslovi koji su neophodni jednoj
supruzi i majci, i da to prihvati, ona nije mogla
da se predomisli i da se vrati kod svoje majke
i oca. Porodice koje bi tolerisale ovakvo pona-
anje svojih erki doivele bi istu sudbinu kao i
porodice razvratnog sina.
Savremeni materijalizam je ukinuo ove zakone
i svaku pomisao na njih ismejava i omalova-
ava. Posledica su veliki broj neuspenih brako-
va, razorenih porodica, naputene dece, ucve-
ljenih majki i nesrenih ljudi. I opet, sva krivica
lei na mukarcima jer oni ureuju ovaj svet,
oni stvaraju ambijent u kome ostala bia mogu
da ive, oni postavljaju zakone i ukudaju ih.
Poto su savremeni zakoni veoma neprijateljski
ustrojeni u odnosu na porodicu, mukarac tre-
ba da uloi dodatne napore da bi sauvao ono
to mu je najvrednije u ivotu. Vaspitanje dece
je poseban problem, jer se u savremenom
obaveznom sistemu obrazovanja toleriu skoro
svi oblici destruktivnog ponaanja. U nekim
kolama i preko polovina dece konzumira
74
Muka srea
zabranjene narkotike10 (a o dozvoljenim
narkoticima, kao to su duvan i alkohol da i ne
govorimo), a promiskuitetno ponaanje i
prekid trudnoe su postali normalna pojava.
Zbog takvog stanja u prosveti, u nekim zemlja-
ma su duhovni ljudi uspeli da se izbore za
uspostavljanje zakona koji omoguava kon-
cept kune kole (home school) ili osnivanje
privatnih koli koje su pod kontrolom
duhovnih ljudi. U konceptu kune kole
podrazumeva se da roditelji nabave kolske
udbenike koje drava propisuje i da po njima
ue decu u svojim domovima. Na kraju kolske
godine deca u dravnim kolama polau ispite
iz predmeta koja su kod kue pohaala. (Danas
je ovakav vid kolovanja mogu i preko inter-
neta,11 tako da deca iz bilo kog dela sveta mogu
da pohaaju ovakve kole koje su priznate i
akreditovane od strane drave.)
U ovakvom nainu kolovanja, uenje dece je
pod kontrolom majke. Na taj nain se deca
dodatno tite od mnogobrojnih tetnih uticaja
materijalistikog okruenja.
Materijalisti e prigovoriti da ovakav vid kolo-
vanja od dece pravi asocijalna bia, ali to nije
sluaj. Briga i nadzor nad decom e sauvati
njihovo fiziko i duhovno zdravlje, i osposobiti
75
Tajna srenog ivota
ih da kao odrasli ljudi ive i opstanu u ovom
svetu.
Seam se kako mi je jedan deak priao da su
ispred njegove osnovne kole dolazili neki mla-
dii koji su deci prodavali i poklanjali bom-
bone. Brzo je ustanovljeno da su u pitanju bili
narkotici koji su poklanjani deci da bi kod njih
izazvali zavisnost i podstakli ih na dalje konzu-
miranje, zbog ega je policija intervenisala.
Zbog ovakvih i mnogih slinih primera, ne
treba da udi to su neke privatne kole u svetu
ograene icom, a oko njih postoje naoruani
uvari (kao na primer u sluaju nekih reli-
gioznih kola). U nekim od takvih kola
roditelji ak moraju da potpiu da kod kue
nemaju televizor, ukoliko ele da njihova deca
pohaaju takve kole. Roditelji bivaju upo-
zoreni: koli nije potreban va novac po svaku
cenu. Mi elimo da uimo vau decu pravim
vrednostima, a to neemo postii bez vae
pomoi.
Takoe, u nekim sredinama su napravljeni tak-
vi oblici pristupa internetu, gde je onemoguen
pristup destruktivnim veb sajtovima (neka is-
traivanja pokazuju da preko 90% korienja
interneta u svetu se odnosi na pornografiju).
Kako deca odrastaju, tako bivaju sve sposobni-
ja da sama koraaju u ovom svetu. Najbolje je
76
Muka srea
kada sinovi ue od oca posao kojim se on bavi
ili se osposobljavaju za neki drugi posao koji ih
nee odvojiti od porodice. erkama su njihove
majke primer i uz njihovo vostvo one razvija-
ju sve plemenite potencijale svog bia.
Nije lako vaspitati i podii decu u savremenom
svetu. Nije lako zabraniti gledanje destruktiv-
nih televizijskim programa ili igranje na kom-
pjuteru istih takvih igrica. Da li je mogue za-
braniti deci da rade mnoge stvari kad to svi
drugi rade? Nije potrebno nita zabranjivati
deci kada im se na vreme priblie prave vred-
nosti i kada se naue onome to je dobro. Na
taj nain, kako budu odrastala, deca e sve vie
voleti prave duhovne vrednosti i oseati odboj-
nost prema onome to je destruktivno.
Zato je potrebno od poetka zauzeti odluan i
principijelan stav u vaspitavanju dece. Majin-
ska ljubav, briga i nenost su neophodne, ali su
vie nego nedovoljne bez vrste oeve ruke.
im malo odrastu i porastu im krila, deci
moe pasti na pamet da urade neto u emu
majka fiziki ne moe da ih sprei. Ali kada
deca odrastaju pored majke koja ima podrku
supruga, najvea kazna, koju e dete po svaku
cenu eleti da izbegne, jeste da e se majka
poaliti ocu. Ne zato to bi onda usledile bati-
ne (obino je majka ta koja ponekad usput
77
Tajna srenog ivota
klepi nekoga ko izbegava obaveze). Ozbiljan
otac nikada ne podie ruku na nikoga u porodi-
ci (ako do toga doe onda je to obino uvod u
dramatike promene koje e se izvriti u poro-
dici, o emu e uskoro biti vie rei).
Strah od oca je u ravni unutranjeg i psiho-
lokog. Razoarati oca znai izgubiti status,
neto kao izgubiti pravo na postojanje. Biti
nepomiren sa ocem znai kao biti nepomiren
sa Bogom, nepokajan, odbaen. Niko u poro-
dici ne zna ta bi se moglo desiti ako se otac
naljuti - ali svi znaju da bi to bilo neto strano.
Sa druge strane, zadobiti oevu naklonost,
zadovoljstvo i pohvalan pogled znai defini-
tivnu potvrdu ispravnosti uinjenog postupka.
Ispravnost ovakvog pristupa roditelja prema
deci naroito se ogleda kada deca odrastu.
Njihove rei o svojim roditeljima po pravilu
glase: Zahvalan sam svojim roditeljima to su
me uili i podsticali da budem vredan i poten,
i to su mi branili da radim ono to nije dobro.
Takva deca, opet po pravilu, svojoj deci daju
imena svojih roditelja: Kruna su starcima
unuci njihovi, a slava su sinovima oci nji-
hovi.12
Postoje situacije u kojima otac na poseban
nain treba da reaguje prema svojoj deci i
supruzi, ukoliko kod njih primeti neki oblik
78
Muka srea
neopravdanog nezadovoljstva, to nije nemo-
gue u svetu u kojem se agresivno promovie
materijalizam, a ismejava duhovnost. U takvim
situacijama je potrebno da otac buden nean i
da na ukljudan nain skrene panju na ono to
nije dobro. Naveo bih primer era Vuinaja,
poznatog domaina iz Pikalja, koji je na blag i
aljiv nain ukorio svoju suprugu koja mu je
zamerala to nije bila upuena u sve detalje nje-
govih poslova. On ju je ukorio tako to joj je
postavio tri pitanja, od kojih je na prva dva dao
odgovor, a tree joj je ostavio da o njemu raz-
milja. Njegova pitanja su bila (doslovno ga
citiram):
- Dira li te ko? ( - Ne)
- Fali li ti to? ( - Ne)
- to se onda buni?
Ovakva pitanja moe da postavi samo
mukarac koji je obezbedio sve to je potrebno
za normalno funkcionisanje porodice i njen
duhovni razvoj. To ne znai samo obezbei-
vanje hrane, odela i krova nad glavom. Te stvari
su samo temelj za mnogo vanije stvari, a to je
duhovna izgradnja svakog lana porodice.
Naravno da je potrebno da majka bude obue-
na i nahranjena, ali je takoe potrebno da ima
vreme kada moe da se odmori i posveti linoj
79
Tajna srenog ivota
izgradnji. Samo tada e ona moi da napredu-
je, a time i cela porodica.
Mukarac ne bi trebao da razmilja o tome ta skupe ni velike. Njena snaga i potencijal su veli-
drugi muevi obezbeuju svojim suprugama,
nego o konkretnim potrebama osobe sa kojom
ivi. Na primer, kada doe do roenja deteta,
majka moe da bude pod velikim pritiskom jer
tada naroito treba da brine o svom zdravlju da
bi detetu mogla da prui ono to mu je najpot-
rebnije. esto puta majke ne mogu da doje
svoje dete jer zbog velikog umora i stresa
dolazi do blokade odreenih mehanizama u
njenom telu koji bi trebali da omogue dojenje.
Ovo je jedan od brojnih sluajeva o kojima
mukarac treba unapred da razmilja i da bude
spreman da pravilno odreaguje. U pomenutom
sluaju, veoma je preporuljivo da mukarac
obezbedi pomo svojoj supruzi, tako to bi, na
primer, angaovao jo jednu enu (svoju
majku, roaku ili neku drugu osobu od pov-
erenja). Nekada je potrebno da se majka nou
odmori i naspava u odvojenoj sobi od deteta, a
da osoba od poverenja bude sa detetom.
Postoje i brojni drugi sluajevi u kojima
mukarac treba da ponudi i obezbedi pomo
svojoj supruzi. Sva njegova pomo treba da
bude praena toplinom duha i nenou karak- obezbeuju siguran ambijent za normalan
tera, jer e samo na taj nain moi da pod-
80
Muka srea
stakne kod supruge ono najdivnije, o emu
smo ve govorili. Potrebe duhovne ene nisu
ki, a mukarac bi samo trebao to da podstie.
U takvom prijatnom ambijentu koji samo mu-
karac moe da obezbedi (a ena da ga uoblii)
svaka duhovna ena e prepoznati svoj dom i
mesto koje ne bi menjala nizata na svetu. Njoj
e najvea elja i cilj u ivotu biti da se to vie
unapredi porodica, i da se mukarcu iskae
puno potovanje i zahvalnost za brigu i panju.
U skoroj prolosti, kada su mukarci bili
mnogo vie zainteresovani za porodine vred-
nosti i mnogo vie potovali svoje ene, esto
je bio sluaj da su supruge izraavale potova-
nje prema svojim muevima na naine koji su
danas mnogima neverovatni.13
Mukarac ne moe ni da zamisli na kakva sva
dobra moe da podstakne svoju suprugu. Izraz
najvee ljubavi i potovanja ena izraava
prema mukarcu kada eli da bude majka nje-
gove dece. Ona bi elela da zauvek bude sa
nekim ko je dobar kao njen suprug i da u kui
ima jo mnogo takvih koji e nositi njegov lik.
Iako su erke neto najlepe to oveku moe
da se desi u ivotu, mu i sinovi su oni koji
ivot u nemilosrdnom svetu. I zato nije sebi-
81
Tajna srenog ivota
no to neke duhovne ene ele da imaju naj-
manje dva sina, da bi u sluaju da se jednom
sinu neto loe desi postojao neko ko e zajed-
no sa ocem, ili u njegovom odsustvu, moi da
brine o egzistencijalnim potrebama porodice.
Njeni sinovi su ujedno i njena penzija i njena
garancija za ivot u poodmaklim godinama.
Dakle, deca su ne samo izvor najvee radosti -
bia koja dokazuju da postoji jedan drugi,
mnogo lepi svet, ve predstavljaju najsigurniji
ekonomski oslonac i garanciju za budunost.
Ve smo rekli da su najbogatiji oni ljudi koji
imaju najvie pravih prijatelja. Na isti nain,
najbogatije su one porodice koje imaju najvie
dece. I zato ne treba da udi to ene najlake
raaju izmeu 19. i 21. godine. enama je
ostavljena velika mogunost da budu izuzetno
bogate, kao i mukarcima koji uspeju da prido-
biju njihovo srce. (U tom sluaju koristi su
viestruke, naroito za majke, jer je poznato da
su ene koje raaju i doje svoju decu mnogo
zdravije od onih koje ne raaju.)14
Dakle, muka srea (kao i enska) proizilazi iz
sfere duhovnosti, a mukarcu su na raspola-
ganju potencijali i mehanizmi da tu sreu ost-
vari. On ima mogunost da stvari postavi tako
da o svemu odluuje i da se njegova re potu-
je. Zauzimanje takve pozicije stavlja ga u
82
Muka srea
poloaj da moe da dostigne najvee domete
sree u ivotu, ali ga takoe stavlja pred veliku
odgovornost. Svojim velikim mogunostima
mukarac moe da uniti i sebe, i sve oko sebe,
ukljuujui i porodicu. Zato je jedna od najve-
ih vrlina duhovnog mukarca ovenost. I
dok je junatvo osobina koja se manifestuje
kada sebe i svoje blinje brani od drugih, o-
venost je osobina mukarca koji je u stanju
da druge brani od sebe.15
Mudraci su rekli: Vei je gospodar od svoga
srca, nego onaj koji osvoji grad.16 Veliina
mukarca se, izmeu ostalog, pokazuje u
sposobnosti da svoje velike potencijale i fiziku
snagu upotrebi na dobro, a ne na zlo onih oko
sebe.
Meutim, postoje situacije kada mukarac
treba da upotrebi svoj uticaj unutar porodice,
na jedan poseban nain, da bi je sauvao.
Nekada ena moe da izrazi nezadovoljstvo i
pored toga to joj suprug obezbeuje sve, pa
ak i vie od onoga to joj je potrebno u ivo-
tu. Prvi oblici nezadovoljstva mogu se naslutiti
u njenim neprijatnim izrazima lica ili prigovo-
rima. To moe da bude samo jedan od retkih
loih trenutaka koje svako moe da ima, nakon
ega vrlo brzo sledi izvinjenje i pokuaj da se
83
Tajna srenog ivota
na svaki mogui nain izgladi spor i sauva
atmosfera porodice.
Ali, mukarac u svakom sluaju treba da bude
svestan zato je osnovao porodicu. On ju je
osnovao da bi mu u ivotu bilo bolje, a ne
gore. Ukoliko mu porodica postaje izvor stre-
sa i bolesti, on ima apsolutno pravo da pre-
duzme sve korake i sredstva koja su mu na
raspolaganju da od porodice stvori oazu mira
za sebe. Jedino ako porodica predstavlja izvor
radosti za mukarca, on e biti motivisan da
radi i da se rtvuje za nju.
Da ne bi dolazio u vrlo neprijatne situacije da
ga supruga eventualno poniava, a deca na njen
nagovor ne potuju, mukarac ima obavezu da
pre stupanja u brak i formiranja porodice
postavi bezbroj pitanja svakoj devojci za koju
proceni da bi mogla da mu bude saradnik u
stvaranju jednog novog sveta. Mukarac se
nee obrukati ako pre stupanja u brak pita
devojku: Ja oekujem da me moja budua
supruga nikada ne pita gde idem i ta radim.
ta ti misli o tome? Ali e se obrukati ako joj
ne postavi to pitanje i kada ue u brak pone
da je maltretira zato to ga ispituje o njegovim
aktivnostima izvan kue.
Takoe, mukarac nee povrediti nijednu
ozbiljnu devojku ako je upita: ta emo da
84
Muka srea
radimo ako ne budemo mogli da imamo
decu? Ili, nee se osramotiti ako trai od
devojke da se praktino uveri u njene sposob-
nosti da sprema ukusnu i zdravu hranu, ili ako
se raspituje o zdravlju njene porodice. Ali e
povrediti devojku i njenu porodicu, a sebe i
svoju porodicu osramotiti, ako je nita od ovo-
ga ne pita, a sutra je napusti zato to ona ne
moe da raa ili utvrdi da ne zna da sprema
hranu, ili ako mu rodi bolesno dete, pa nju
okrivi za to.
Kada je u pitanju odnos njegove supruge i dece
prema njemu, mukarac je odgovoran za sve,
zato to ima skoro neograniene mogunosti
da formira porodicu po svojoj elji. On ima
pravo da postavi sva pitanja i da trai sve garan-
cije. A kada to dobije, onda je skoro nemogue
da doe do problema.
Ali, ako doe do problema, onda on moe i
ima pravo da se ponaa kao general na bojnom
polju koji u svojim redovima ima dezertera, i
kao vlasnik preduzea koji u svojoj firmi ima
neradnika. I kao to jedino on moe da formi-
ra porodicu, tako jedino on moe da je raspusti
i uniti. To je jako loa opcija, ali nekada jedino
mogua. Zato je potrebno da se naroito pazi
da do toga nikada ne doe. (U tom sluaju
mukarac uvek moe da formira novu porod-
85
Tajna srenog ivota
icu i ima drugu decu, dok je ena u veoma
tekoj situaciji.)
Neke ene priznaju da su bile dosadne ili da
su preterale kada je u pitanju njihov odnos
prema svojim muevima, ali smatraju da su nji-
hovi muevi preterali zato to su podigli
ruku na njih.
Najgora stvar koja moe da zadesi eni nije da
mu podigne ruku na nju, nego da je ostavi.
(Neko e rei da dobar mu ne podie ruku na
enu, i to je tano. Dobar mu pazi kako se
eni i onda nikada ne dolazi u situaciju da na
takav nain titi porodicu.)
ena koja je izabrala porodicu za svoju karijeru
treba na sve (normalne) naine da se trudi da
ugodi svom muu. Njoj nee biti teko da
neogranien broj puta, u svako doba dana i
noi, ugosti svog supruga i njegove prijatelje,
tako da im nikada ne padne na pamet da idu u
kafanu ili restoran. Nee joj biti teko da, ako
on to zatrai, spava u odvojenoj sobi od njega,
(iz bilo kog razloga koji ne mora da joj navede
- moda u tom trenutku eli da bude sam ili da
ostane budan do kasno u no zbog nekog posla
ili neto tree). Takoe, ona nee postavljati
pitanje zato njen mu ide negde sa svojim pri-
jateljima, a nju ne vodi.
86
Muka srea
Ozbiljnoj eni ne treba mu da je zabavlja i da
je vodi svuda gde on ide, nego da joj stvori
ambijent u kojem e ona moi da ostvari po-
tencijale svog bia. Takva ena nikada nee
dovoditi svog supruga u neprijatnu situaciju da
razmilja ta da radi sa njom, nego e mu ini-
ti toliko dobra da e ga podstai da joj on
uzvrati sa jo veim dobrom. Svrha postojanja
porodice i jeste to - da se ljudi takmie u tome
ko e kome uiniti vee dobro.
Neki zakljuci
Da rezimiramo. U svetu u kome nema milosti
glavni cilj ozbiljnih mukaraca bi trebao da
bude dostizanje slobode i stvaranje to veeg
kruga prijatelja koji prihvataju duhovni sistem
vrednosti. Time se stvara bratstvo duhovno
jakih mukaraca izgraeno od oeva, sinova,
brae, roaka i prijatelja.
Nekada su za takvo bratstvo dovoljna samo
dva prijatelja ili brata koji mogu biti jai od
celokupnog materijalistikog sveta.
U uslovima duhovne slobode mogue je stvori-
ti ambijent za stvaranje jednog drugaijeg sve-
ta. Svet mira, ljubavi i harmonije zaista postoji,
a na oveku je da se potrudi da ga dostigne i
doivi.
87
Tajna srenog ivota

U knjizi Brak i porodica, koja je u pripremi,

pitanja navedena u ovoj knjizi bie mnogo de-
taljnije obraena.
KO BIRA?

Ko bira kakav e biti moj ivot? Odgovor je

jednostavan: Ja biram. Ne postoji opravdanje
ako trajno patim ili stradam. Patnja je kratko-
trajna vremenska kategorija. ovek koji izabere
put srenog ivota za kratko vreme e biti
osloboen svih patnji. Srean ivot je duhovna
kategorija i njega mogu da iskuse samo oni koji
izaberu duhovni sistem vrednosti. A to znai
ulaganje u ono to je ivo - u porodicu i pri-
jatelje. Takav vid ulaganja ne zahteva novac,
nego vreme koje posveujemo sebi i svojim
blinjima.
Nekada je deficit meu duhovnim ljudima tako
veliki da ovek nema nijednog pravog prijatelja
meu ljudima i nije u mogunosti da formira
porodicu. Ali i tada ovek ima veliku mo izb-
ora - moe u nekoj od brojnih divnih ivotinja
da pronae prijatelja zbog kojeg vredi iveti. A
i kada toga ne bi bilo, tu je Bog koji oveka
nikada ne ostavlja, i uvek mu nudi bezbroj
mogunosti u svakoj bezizlaznoj situaciji.

88 89
Tajna srenog ivota

ovek treba samo malo da se okrene oko sebe Dodatak 1

i da prepozna te mogunosti.

ZDRAVLJE I SREA

Sigurno da bez zdravlja nema sree. Onaj koga

hronino boli zub, glava ili neki drugi organ ne
moe adekvatno da se okrene duhovnim as-
pektima ivota iz kojih proizilazi srea. Zato je
veoma vano da se ovek upozna kako sa
zakonima fizikog, tako i sa zakonima duhov-
nog zdravlja. Na kraju ovog dodatka nalazi se
spisak literature o zdravlju koja se preporuuje
itaocu, a u nastavku emo izneti dva zdrav-
stvena aspekta koja su naroito povezana sa
onim o emu smo govorili u ovoj knjizi.
1) Poznato je da je rak materice najuestaliji rak
kod ena. U okviru materice, rak grlia mate-
rice je najdominantniji. Meutim, istraivanja
jasno pokazuju da postoje ene koje skoro
uopte ne oboljevaju od ovakvog oblika raka.1
To su ene iji su muevi obavili cirkumciziju
ili obrezanje (circum - okolo, cisio - rezanje).
Slina je situacija i sa rakom penisa, koji je
mnogo manje prisutan kod obrezanih muka-
raca.2

90 91
Tajna srenog ivota
U sluaju neobrezanih mukaraca veoma je
teko odravati pravilnu istou i higijenu
polnog organa. Rezultat toga je pojava mnogih
opasnih bakterija, meu kojima se nalazi
Bacillus smegmatis, koji uzrokuje rak. Za vreme
polnog odnosa te bakterije se odlau na grli
materice; ako je sluzokoa grlia netaknuta i
zdrava, nee biti tetnih posledica. Ako posto-
je razderotine, koje su vrlo este posle svakog
poroaja, te bakterije mogu prouzrokovati pri-
line smetnje u obliku znaajnih nadraaja.
Budui da je svaki deo tela koji se izlae
suvinom nadraivanju i trenju sklon stvaranju
raka, sasvim je razumljivo zato se rak grlia
materice vrlo lako razvija kod ena iji muevi
nisu obrezani.
Koliko je in obrezanja vaan za zdravlje i higi-
jenu kako ene, tako i mukarca, svedoi poda-
tak da se u nekim zapadnim zemljaka (kao to
je Amerika) skoro sva muka deca nakon
roenja obrezuju, a roditelji koji ne ele da im
deca budu obrezana moraju da potpiu doku-
ment da to ne ele (i da time na sebe preuzi-
maju odgovornost za zdravlje svog deteta).
Prosto je neverovatno kako su ljudi jo od sta-
rih vremena znali za higijenski aspekt obreza-
nja. I ne samo to, oni su ga upranjavali tano
osmog dana nakon roenja deteta,3 a tek su
92
Dodatak 1: Zdravlje i srea
nedavna nauna istraivanja otkrila da je to ide-
alno vreme za ovakav in, jer je tada najvea
stopa zgruavanja krvi tokom celog ovekovog
ivota.4 Takoe, produkcija imunoglobulina G
(vrsta zatitne materije) kod deteta je tada
najvea, jer ga ono poseduje iz krvi majke, a
tada poinje njegova sopstvena produkcija.5
Na osnovu svega navedenog elimo da istak-
nemo vanost ovog higijenskog ina za zdrav-
lje oveka. Smatramo da bi svaka devojka imala
pravo da ovo pitanje postavi kao jedan od uslo-
va za ulazak u brak. (Treba rei da je sam in
obrezanja odraslih mukaraca bezbolan i da se
radi pod lokalnom anestezijom. U pitanju je
manje neprijatan lekarski zahvat nego poprav-
ka zuba, a skoro svaka klinika moe da ga
obavi.)
2) Pitanje menstrualnog ciklusa moe da bude
od velike vanosti za zdravlje ene. Izvor infor-
macija koji su ljudi od davnina koristili vezano
za pitanje obrezanja, takoe ukazuje na vanost
polnog odvajanja ene od mukarca u perio-
du od sedam dana, od kada eni pone ciklus.
Iako ciklus moe da se zavri ranije (na primer
posle pet dana), ena bi trebala da bude odvo-
jena od svog supruga tokom svih sedam dana6
(u tom periodu bi trebalo izbegavati seksualni
odnos).
93
Tajna srenog ivota
U sluaju da krvarenje tokom ciklusa traje due
nego obino, ena bi nakon krvarenja trebala
jo sedam dana da bude nedostupna svom
suprugu.7
Dodatna informacija tie se slinog pitanja, a
odnosi se na period polnog odvajanja nakon
poroaja. U sluaju raanja mukog deteta taj
period bi trebao da bude najmanje 40 dana, a u
sluaju raanja enskog deteta - 80 dana.8
U nastavku navodimo spisak literature koju
preporuujemo kao izuzetan izvor informacija
po pitanju zdravlja:
- Mo zdravlja, Dr Hans Dil
- Mo ishrane, Dr Kolin Kembel
- Naela zdravog ivota, Dr Pol Volk
- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Roder
- Smrt iz tanjira, Dr Rober Elez
- Otrov sa velikim K, Dr Agata Tre
- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej
- Unapredite vid, Dr Lorin Dej
- Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli
- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli
- Iskorak - kuvar zdrave hrane, Emeli Doi
Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062
94
Dodatak 2
DODATNE INFORMACIJE
Poto je Centar za prirodnjake studije (iji je
predsednik i osniva autor ove knjige) instituci-
ja koja ima svoju savetodavnu funkciju na polju
zdravlja, prirodnih nauka i drugih domena
vanih za ovekov ivot, ovom prilikom elimo
da obavestimo itaoce i sve zainteresovane da
mogu zatraiti miljenje od centra po pitanju
tema iznetih u ovoj knjizi. To podrazumeva da
osoba prihvata koncept iznet u ovoj knjizi, i da
ima specifino pitanje koje ovde nije obraeno.
Kontakt sa centrom moe se uspostaviti putem
e-maila:
cps.info@yahoo.com
ili pismom na adresu:
Centar za prirodnjake studije
Nikole Grulovia 1d
11126 Beograd
95
 Literatura

Health and Preventive Medicine-13th edition. Norwalk, CT:

Appleton and Lange, 1992 p. 741-742.
8. Nidli N. Zakoni zdravlja i izleenja. Eden, S. Kamenica,
2007, str. 302.
LITERATURA 9. Mathias R. Studies show cognitive impairments linger in
heavy marijuana users. NIDA notes (National Institute on
Drug Abuse) May/June 1996;11(3):1, 4, 9.
10. http://nobelpeaceprize.org/eng_com_will1.htm
11. Simonovi Lj. Filozofija olimpizma. Struna knjiga, Beo-
grad, 2004.
SVET TAJNI
12. Rees CR, Howell FM, Miracle AW Jr. Do High school
1.Pomenuti sluaj je poznat autoru.
sports build character? A quasi-experiment on a national sam-
ple. Social Science Journal 1990;27(3):303-315.
SVET U KOME NE IVIMO
13. Detroit News, October. 24, 1995.
1. Koliko je postojanje informacije snaan dokaz da mora pos-
14. Alister E. McGrath, Intelectuals Dont Need God and
tojati um koji je stvorio informaciju, svedoi primer doskora-
Other Modern Myths: Building Bridges to Faith Through
njeg vodeeg svetskog ateiste, prof. dr. Entoni Flua (Anthony
Apologetics (Michigan: Zondervan Publishing House, 1993),
Flew), koji je zbog svoje velike angaovanosti u promociji ateiz-
15.
ma bio nazivan ikonom ateizma i ampionom ateizma.
15. Ibid.
Nakon suoavanja sa injenicom postojanja izuzetno sloene
16. Jov 12,7.8; Prie Solomonove 6,6 (Biblija).
informacije u elijama ivih organizama, Dr Flu je prihvatio
17. a) Constantian HM. The Country Doctor and His Illus-
postojanje Tvorca. (Vidi: Carrier R. 2004. Anthony Flew con-
trious Patient. Worchester Medical News, Sept-Oct. 1972. b)
siders God--Sort of. The Secular Web (Oct. 10).
Damasio H, Grabowski T, et al. The return of Phineas Gage:
clues about the brain from the skull of a famous patient.
SISTEM VREDNOSTI
Science 1994 May 20;264(5162):1102-1105. c) Fuster JM. The
1. The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health.
Prefrontal Cortex, Anatomy, Physiology, and Neuropsychology
U.S. Dept. of Health and Human Services (Public Health
of the Frontal Lobe-2nd edition. New York: Raven Press, 1989
Service), 1988.
p. 126. c) Koskoff Y, Goldhurst. Prologue. In: The Dark Side
2. McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the
of the House. New York: The Dial Press, 1968 p. I-XXII. d)
United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212.
Damasio H, Grabowski T, et al. The return of Phineas Gage:
3. Ref. 2.
clues about the brain from the skull of a famous patient.
4. Newcomb PA, Carbone PP. The health consequences of
Science 1994 May 20;264(5162):1102-1105.
smoking. Cancer. Med Clin North Am 1992 Mar;76(2):305-331.
18. Wang GJ, Volkow ND, et al. Functional importance of ven-
5. Glantz SA, Parmley WW. Passive smoking and heart disease.
tricular enlargement and cortical atrophy in healthy subjects
Mechanisms and risk. JAMA 1995 Apr 5;273(13):1047-1053.
and alcoholics as assessed with PET, MR imaging, and neu-
6. Ref. 2.
ropsychologic testing. Radiology 1993 Jan;186(1):59-65.
7. Rankin JG and Ashley MJ. Alcohol-related Health Problems.
19. Morris, F kao to je citirano u: Mander J. Four Arguments
In: Last LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public
for the Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977
p. 208.

96 97
Tajna srenog ivota
20. Mander J. Four Arguments for the Elimination of
Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 196.
SVET U KOME IVIMO
1. a) McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the
United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. b)
Preliminary data on births and deaths-United States, 1995.
MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Oct 25;45(42):914-919.
2. Hartman T. Poslednji dani planete Zemlje. Metaphysica,
Beograd, 2005, str. 67.
3. Robbbins J. Diet for a New America. H. J. Kramer, 1987.
4. Ref. 2, str. 5.
5. McKibben B. Smrt prirode. Planetopija Zagreb, 2003.
6. Day L. Cancer Doesnt scare me Anymore. Rockford Press,
2001.
7. Nedley N. Depresion - the Way Out. The Nedley Publishing.
2003.
8. a) Increase of Earthquakes Over the Centuries. Transactions
of the British Association for the Advancement of Science. b)
Numbers of Large Earthquake Over the Past 50 Years.
Philadelphia Inquirer.
ENSKA SREA
1. Prie Solomonove 18,22 (Biblija).
2. Prie Solomonove 31,23 (Biblija).
MUKA SREA
1. 1. Knjiga Mojsijeva 21,6 (Biblija).
2. 1. Knjiga Mojsijeva 21,4 (Biblija).
3. Nedley N. Depression - The Way Out. Nedley Publishing,
Ardmore, 2001. p. 7.
4. Nidli N. Zakoni zdravlja i izleenja. Eden, Sremska Kame-
nica, 2006, str. 203.
5. Knjiga proroka Jeremije 5,8 (Biblija).
6. Vidi Psalam 1 u Bibliji.
7. Hartman T. Poslednji dani planete Zemlje. Metaphysica,
Beograd, 2005, str. str. 66.
8. Ref. 3, p. 9.
9. Knjiga propovednikova 7,26 (Biblija).
98
Literatura
10. Subotike novine, Godina LVI - Broj 08 - 23. februar 2001.
11. www.homeschoolingonline.com
12. Prie Solomonove 17,6 (Biblija).
13. Korektan i portvovan odnos mukarca prema supruzi (koji
je danas vrlo redak), nekada je enu podsticao na poteze koji
danas postoje samo u domenu mate. Nisu bili retki sluajevi da
je ena bila toliko privrena porodici i toliko presrena da ivi
u domu sa svojim suprugom, da u sluaju da nije bila u
mogunosti da ima decu nudila svom suprugu da mu postane
sestra, a da on formira brak sa osobom koja e moi da mu
rodi njegovu decu (a ne usvojenu, iako ovim ne elimo da
osporavamo plemenitost usvajanja dece).
U ovakvoj porodici sestra bi pomagala novoj supruzi
svoga brata (biveg mua) u podizanju dece, jer je smatrala da
e porodica tako biti jaa. U takvim sluajevima, sestra je bila
potovana i uvaavana kao i nova supruga, a nekada i mnogo
vie, kako od brata, tako i od njegove supruge i dece.
Ne treba se daleko okrenuti u istoriju da bi se videlo koliko
je nekada ljudima porodica bila vana i koliko su je smatrali
izvorom najvee sree i blagostanja. Zato ne treba da ude
razliiti postupci mnogih ena, koji su jo neobiniji od gore
pomenutug. Da ovde navedemo dva primera:
(a) sluaj supruge poginulog oveka sa kojim nije imala dece,
koja odluuje da rodi potomstvo sa bratom svog biveg supru-
ga i tako podigne dom svom preminulom suprugu od nje-
gove loze (5. Mojsijeva 25,5.6. Biblija);
(b) supruga preminulog oveka ostaje da ivi sa njegovom
majkom udovicom i brine o njoj da kraja ivota, bez obzira na
njen eventualni novi brak (Knjiga o Ruti, Biblija).
14. a) US Preventive Services Task Force. Screening for Breast
Cancer. In: Guide to Clinical Preventive Services-2nd edition.
Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 74. b) Thomas
DB. Cancer. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-
Last Public Health & Preventive Medicine-13th edition.
Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 821. c) Newcomb
PA, Storer BE, et al. Lactation and a reduced risk of pre-
menopausal breast cancer. N Engl J Med 1994 Jan
13;330(2):81-87.
15. Miljanov M. Primjeri ojstva i junatva. NJP Pobjeda. 2006.
99
Tajna srenog ivota

16. Prie Solomonove 16,32 (Biblija).

DODATAK 1: SREA I ZDRAVLJE

1. Medhus A. Mortality Among Female Alcoholics. Scandi-
navian Journal of Social Medicine 3 (1975):111.
2. www.circumstitions.com
3. 1. Knjiga Mojsijeva 17,12 (Biblija).
4. Revell F. H. None of these diseases. Fleming H. Revell
Comp. 1986. p. 20. Sadraj
5. Grguri J. Socijalna pedijatrija. kolska knjiga, Zagreb, 1986.
6. 3. Mojsijeva 15,19 (Biblija).
7. 3. Mojsijeva 15,25-28 (Biblija).
8. 3. Mojsijeva 12,2-5. Svet tajni ................................................... 5
Svet u kome ne ivimo ......................... 10
Sistem vrednosti ................................... 14
Svet u kome ivimo .............................. 35
enska srea .......................................... 43
Muka srea ........................................... 52
Ko bira? ................................................. 89
Dodatak 1: Zdravlje i srea ..................... 91
Dodatak 2: Dodatne informacije ............... 95

100 101
O autoru
Miroljub Petrovi je diplomirao geologiju,
smer paleontologija, na Univerzitetu u Beo-
gradu. Momentalno radi doktorsku disertaciju
na temu odnosa nauke i religije. Zavrio je Preporuujemo vam knjigu
medicinu na International Institute of Original Miroljuba Petrovia
Medicine u SAD. Osniva je i direktor Centra Nauka i problem smrti
za prirodnjake studije u Beogradu i Sakra-
mentu, SAD. Jedan je od osnivaa Centra za
antropoloke studije iz Beograda koji se bavi U pripremi su nova izdanja istog autora:
problemom sekti. Odrao je veliki broj preda- - Brak i porodica
vanja u Evropi i Americi.
- Religija i nauka
- Ko vlada svetom?
- Sekte: ta su sekte i kako se odbraniti?

Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062

102