42.

Upravljanje operativnom memorijom

KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja

1. ta treba da obezbedi upravljanje operativnom memorijom?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

2. Kroz koje faze prolazi program poev od izvornog koda do izvravanja u okvirima nekog procesa?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

3. Kako funkcionie dinamiko povezivanje?

__________________________________________________________________________________

4. Objasniti glavne osobine kontinualne alokacije

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

Kako se mogu realizovati statike particije?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

5. Objasnite kako funkcioniu dinamike particije

6. Navesti i objasniti algoritme za izbor prazne particije u memoriji sa dinamikim paricijama

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

7. Objasniti pojam fragmetacije memorije (eksternu i internu fragmentaciju), ta je to kompakcija?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

8. Objasniti diskontinualnu alokaciju memorije. Koje tehnike postoje za njenu realizaciju?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

100
9. Objasniti tehniku stranienja i podrku hardvera za ovu tehniku.

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

10. Objasniti segmentaciju i podrku hardvera za ovu tehniku.

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

11. Objasniti segmentaciju sa stranienjem

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

12. ta je virtualna memorija i zato se koristi?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

13. U emu je razlika izmeu tehnika swap (prostor za razmenu) i demand paging (uitavanje stranica
na zahtev)?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

14. Koji je hardver neophodan za realizaciju tehnike uitavanja stranica na zahtev?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

15. Pod kojim okolnostima dolazi do straninog prekida (page fault) i ta radi OS kad do njega doe?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

16. Ukratko opiite nain funkcionisanja i rangirajte algoritme prema broju straninih prekida koje
izazivaju: LRU, FIFO, optimalni algoritam. Za koje od pomenutih algoritama je karakteristina
Bilejdijeva anomalija?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

101
 Viestruki izbor - Zaokruite ili upiite taan m4
odgovor Bit u deskriptoru stranice ukazuje
a1. Kada proces koji se izvrava referencira 1) D (dirty) a) da li je stranica u OM
2) W (write) b) da li je pisano po
stranicu koja nije u memoriji (valid bit = 0)
stranici
nastaje: 3) V (valid) c) da se stranici moe
a) Fatalna greka pristupiti samo za upis
b) Prekid (page fault)
c) Blokada sistema 1 __ 2 __ 3 __
a2. Ako ne postoji hardver za ubrzavanje m5
preslikavanja logike u fiziku adresu kod Strategija zamene izbacuje stranicu koja
stranine organizacije tada da bi se proitao 1) FIFO a) najdue nije koriena
jedan bajt iz OM potrebno je: 2) LRU b) u zadnje vreme nije
a) jedan pristup memoriji koriena
b) dva pristupa memoriji 3) NUR c) je najdue u memoriji
c) tri pristupa memoriji 4) LFU d) je najmanje koriena
a3. Ako ne postoji hardver za ubrzavanje
preslikavanja logike u fiziku adresu kod 1 __ 2 __ 3 __ 4 __
stranino-segmentne organizacije tada da bi se
proitao jedan bajt iz OM potrebno je: DA/NE pitalice
a) jedan pristup memoriji y1
b) dva pristupa memoriji Problem fragmentacije reava se korienjem:
c) tri pristupa memoriji
Statikih particija
Povezivanje - Svakom pojmu iz leve kolone Dinamikih particija
pridruite odgovarajue objanjenja iz desne
m1 Relokatibilnih particija
strategije
1) donoenja
donose odluku o tome
a) koji deo podataka e
Stranine organizacije
y2
(Fetch strategies) sledei biti punjen u OM
2) smetanja b) koji podaci e biti Kod stranine organizacije memorije
(Placement strategies) izbaeni iz OM stranica i blok su iste velicine
3) zamene c) gde e se u OM
(Replacement smestiti podaci koje stranicu formira programer
strategies) . treba napuniti
stranica je logika celina
1 __ 2 __ 3 __ y3
m2
Strategija smetanja smeta proces u particiju
Da li se kod virtuelne stranine
1) First Fit a) kod koje e neiskorieni
organizacije OM moe izvravati proces ako
fragment biti najmanji mu nisu sve stranice u memoriji?
2) Best Fit b) kod koje e neiskorieni
fragment biti najvei y4
3) Worst Fit c) prvu slobodnu koja je dovoljno Virtualna memorija moe se realizovati
velika korienjem:

1 __ 2 __ 3 __
Statikih particija
m3 Dinamikih particija
Organizacija memorije podrazumeva da je:
1) statika stranina a) ceo program u OM na Segmentne organizacije
2) dinamika stranina
uzastopnim lokacijama
b) ceo program u OM,
Statike stranine organizacije
ali nije na uzastopnim
lokacijama
Dinamike stranine organizacije
3) po particijama c) samo aktivan deo
programa puni se u OM

1 __ 2 __ 3 __

102
 PROBLEMI

1.Slobodne memorijske particije: 100K, 500K, 200K, 300K i 600K redom. Kako e biti popunjavane po
algoritmima: a) First-fit b) Best-fit c) Worst-fit
ako nailaze procesi sa sledeim memorijskim zahtevima: 212K, 417K, 112K, 426K? Koji od algoritama
e na najbolji nain koristiti memoriju?

2. Pretpostavimo da se pri stranienju tabela stranica uva u memoriji.

a) ako svako obraanje memoriji traje 200 ns, koliko dugo e trajati obraanje straninoj memoriji?
b) Ako dodadamo asocijativne registre (TLB - Translation look-aside buffers) i u njima se nae 75%
svih referenci za tabelu stranica, koje e biti efektivno vreme memorijskih referenci? (Uz pretpostavku
da se asocijativnim registrima pristupa za 0 vreme).

3. Pretpostavimo da imamo sledeu tabelu segmenata:

Segment Base Length
0 219 600
1 2300 14
2 90 100
3 1327 580
4 1952 96
Koje fizike adrese e odgovarati sledeim logikim adresama?
a) 0, 430 b) 1, 10 c) 1, 11 d) 2, 500 e) 3, 400 f) 4, 112

4. Referentni string za algoritme zamene stranica je:

1 2 3 4 2 1 5 6 2 1 2 3 7 6 3 2 1 2 3 6
Ako pretpostavimo da za ovaj proces u memoriji imamo na raspolaganju 3 frejma, kako e se oni
dodeljivati i koliko e biti straninih prekida ako se koristi algoritam:
a) FIFO
b) optimalni
c) LRU (Least recently used)

5. Referentni string za algoritme zamene stranica je:

7 0 1 2 0 3 0 4 2 3 0 3 2 1 2 0 1 7 0 1
Ako pretpostavimo da za ovaj proces u memoriji imamo na raspolaganju 1, 2, 3, 4, 5, 6 ili 7 frejmova,
kako e se oni dodeljivati i koliko e biti straninih prekida ako se koristi algoritam:
a) FIFO
b) optimalni
c) LRU (Least recently used)

6. Data je sledea sekvenca memorijskih referenci iz 460-bajtnog programa:

10, 11, 104, 170, 73, 309, 185, 245, 246, 434, 458, 364
Napiite referentni string ako su stranice veliine 100 bajtova
a) Koliko e biti straninih prekida ako imamo na raspolaganju 200 bajtova primarne memorije i
koristi se FIFO algoritam?
b) Koliko e biti straninih prekida ako imamo na raspolaganju 200 bajtova primarne memorije i
koristi se LRU algoritam?
c) Koliko e biti straninih prekida ako imamo na raspolaganju 200 bajtova primarne memorije i
koristi se optimalni algoritam?

103
43. Upravljanje ulazno-izlaznim ureajima
KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja

1. Navedite osnovne funkcije ulazno/izlaznog sistema.

__________________________________________________________________________________

2. Objasnite dva aspekta nezavisnosti ureaja. Koja je posledica nezavisnosti ureaja?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

3. ta se moe uiniti na nivou OS u pogledu poveanja efikasnosti upravljanja U/I operacija?

__________________________________________________________________________________

4. Navedite osnovne prednosti smetanja funkcije upravljanja U/I ureajima u odvojeni sloj koji se nalazi
izvan kernela?

__________________________________________________________________________________

5. Klasifikujte ureaje u opte kategorije prema: a) nameni, b) jedininoj koliini prenetih podataka, c)
metodi pristupa i d) deljivosti. Navedite po jedan ureaj za svaku kategoriju.

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

6. Objasnite dva naina za apristup registrima kontrolera, zavisno od toga da li su memorijski i U/I prostor
razdvojeni.

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

7. Objasnite kako funkcionie tehnika prozivanja ureaja (polling). Koji je osnovni nedostatak ove tehnike
i kako se moe otkloniti?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

104
8. Kako se na nivou OS reava problem uniformnosti ureaja?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

9. U emu je razlika izmeu blokirajuih, neblokirajuih i asinhronih sistemskih poziva?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

10. Navedite osnovne razloge za korienje tehnike baferovanja.

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

11. ta je keiranje? U emu je razlika izmeu kea i bafera?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

12. ta je spuler?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

13. Od ega se sastoji jedan tok (stream)? Koje su funkcije tih delova?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

14. Kako se mogu poboljati performanse U/I podsistema? Navedite prednosti i mane ukoliko se
poboljanje performansi obavlja na nivou: aplikacije, operativnog sistema tj. drajvera i hardvera.

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

105
44. Upravljanje diskovima
KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja
1. Razvoj savremenih disk ureaja usmeren je ka poveanju kapaciteta i poboljavanju performansi.
Objasniti da li u tom cilju treba smanjiti ili poveati
a) rotacionu brzinu
b) gustinu magnetnog medijuma?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

2. Koje su dve osnovne funkcije RAM memorije na savremenim disk ureajima?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

3. Kako se obavlja mapiranje izmeu logikih i fizikih blokova na diskovima?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

4. Ukratko objasnite i uporedite keiranje na nivou

a) operativnog sistema (file caching)
b) kontrolera diska (HBA level caching)
c) disk ureaja (disk drive level caching))
d) aplikacije

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

5. Koje se karakteristike rada sa memorijom velikog kapaciteta poboljavaju ukoliko je ta memorija

realizovana pomou RAID sistema?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

106
 PROBLEMI

1. Posmatrajte disk sa 200 cilindara oznaenih brojevima od 0-199. Glave za itanje i pisanje se trenutno
nalaze cilindru 100, a prethodno su bile pozicionirane na cilindru 125. Trenutni raspored reda za rad
sa diskom u FIFO poretku je: 55, 58, 39, 18, 90, 160, 150, 38, 184. Odredite redosled opsluivanja
disk zahteva i ukupan pomeraj (ukupan broj cilindara obuhvaen seek sekvencom), ukoliko se za
rasporeivanje zahteva koriste sledei algoritmi: (a) FCFS, (b) SSTF, (c) SCAN, (d) LOOK, (e) C-
SCAN, (f) C-LOOK. Za poetni trenutak usvojite momenat u kome su glave diska na cilindru 100.

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

2. Posmatrajte disk sa 5000 cilindara oznaenih brojevima od 0-4999. Glave za itanje i pisanje se
trenutno nalaze cilindru 143, a prethodno su bile pozicionirane na cilindru 125. Trenutni raspored reda
za rad sa diskom u FIFO poretku je: 86, 1470, 913, 1774, 948, 1509, 1022, 1750, 130. Odredite
redosled opsluivanja disk zahteva i ukupan pomeraj (ukupan broj cilindara obuhvaen seek
sekvencom), ukoliko se za rasporeivanje zahteva koriste sledei algoritmi: (a) FCFS, (b) SSTF, (c)
SCAN, (d) LOOK, (e) C-SCAN, (f) C-LOOK. Za poetni trenutak usvojite momenat u kome su glave
diska na 143 cilindru.

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

107
45. Upravljanje datotekama
KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja
1. ta je datoteka?

__________________________________________________________________________________

2. ta je kontrolni blok datoteke? Koji atributi opisuju datoteku?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

3. Koje se operacije mogu izvravati nad datotekama?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

4. ta je logika a ta fizika struktura datoteke?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

5. Objasnite sledee metode pristupa datotekama:

a) direktan, b) sekvencijalan, c) preko indeksne datoteke.
Navedite primere kada aplikacija pristupa datoteci:
d) sekvencijalno, e) direktno.

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

6. ta je direktorijum? Koje se operacije mogu izvriti nad direktorijumom?

__________________________________________________________________________________

7. Opiite: a) strukturu direktorijuma sa jednim nivoom, b) strukturu direktorijuma sa dva nivoa

c) direktorijumsko stablo

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

8. ta je sistem datoteka i od kojih delova je sastavljen? Koji delovi predstavljaju premaenje sistema?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

108
9. ta se podrazumeva pod preslikavanjem logike strukture sistema datoteka u fiziku?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

10. Koje su strukture podataka definisane u radnoj memoriji radi ubrzavanja rada sa sistemom datoteka?
Kako se pristupa datoteci putem ovih struktura?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

1. Koja od sledeih operacija se NE MOE

izvriti nad direktorijumom? 6. Dva osnovna algoritma za upravljanje
a) brisanje slobodnim prostorom su:
b) pretraivanje a) mape bitova i mape bajtova
c) promena imena b) mape bitova i mape megabajta
d) formatiranje c) mape bitova i krokodili
d) mape bitova i povezane liste
2. Ekstenzija .com karakteristina je za:
a) baze podataka 7. Osnovna prava datoteke su:
b) izvrnu aplikaciju a) itaj i pii
c) komponentu b) itaj, pii i izvravaj
d) sliku c) itaj, pii, brii i menjaj naziv
d) pii i brii
3. Kontrolni blok datoteke predstavlja
informacije na osnovu kojih: 8. Datoteke se grupiu u direktorijume:
a) operativni sistem upravlja a) kako bi zauzimale manje mesta
datotekom b) bile cool
b) korisnik prepoznaje datoteku c) radi preglednosti, organizacije i
c) datoteka kontrolie operativni sistem kontrole pristupa
d) datoteka kontrolie korisnika d) zbog naziva

4. Pri odreivanju prava za pristup datoteci u 9. Prvi nivo pripreme diska za funkciju uvanja
Windows-u se potuju principi: podataka je:
a) jae zabrane a) formatiranje diska (low-level-
b) nasleivanja formatting)
c) nasleivanja, sabiranja dozvola i b) formiranje sistema datoteka (high-
slabije zabrane level-formating)
d) nasleivanja, sabiranja dozvola i c) povezivanje sa monitorom
jae zabrane
10. Ekstenzija .bmp oznaava da je datoteka:
5. Operacija koju operativni sistem NE MOE a) tekst
da izvri nad datotekom je: b) runa
a) skraivanje c) muzika
b) brisanje d) slika
c) kopiranje datoteke u direktorijum
d) kopiranje direktorijuma u datoteku

109
46. Mree osnovni pojmovi
VIESTRUKI IZBOR - Zaokruite sve 6. Zaokrui osobine peer-to-peer mree za
tane odgovore (dva ili vie) koje moemo rei da su prednost ove
arhitekture:
1. Kakvi mogu da budu mreni kablovi : a) bezbednost na niskom nivou
a) Koaksijalni b) nema centralizovane administracije
b) Optiki c) jeftina
c) FTP d) mogu pad performansi tokom rada
d) UTP e) jednostavna za instalaciju
e) UDP f) nije potrban specijalni hardver

2. Meusobno povezivanje lokalnih mrea 7. Zaokrui situacije koje opisuju difuzni

obavlja se preko: prenos u mrei (broadcast):
a) Data Link komutatora a) Raunar alje pozdravnu poruku svim
b) Rutera raunarima u mrei
b) Raunar alje e-mail drugom raunaru
c) Pasivnih habova
c) Raunar se pridruuje grupi za video-
d) Aktivnih habova konferenciju
e) Mostova (bridge) d) Raunar alje zahtev za prikaz web
stranice
3. Zaokruite svaki ureaj koji povezuje mreu e) Raunar alje ARP zahtev kojim trai
na Data Link sloju: MAC adresu raunara sa poznatom IP
a) Most (bridge) adresom
b) Transparentni most (transparent
bridge) 8. Zaokrui zadatke koji se obavljaju samo na
c) Ruter (router) klijentskim mrenim stanicama:
d) Komutator (switch) a) uvanje e-mail poruka koje e biti
e) Pasivni hab (passive hub) prosleene na zahtev korisnika
b) Preuzimanje pesama sa web servera
c) Povezivanje na stranicu e-nastave radi
4. Koji akronim oznaava telefoniranje preko
polaganja testa
interneta: d) Organizovanje prostora na disku na kojem
a) IM se mogu uvati zajedniki podaci.
b) HTML
c) SNMP 9. Tehniar konfigurie stanice i ureaje za
d) VoIP korienje na mrei. Kojim ureajima je
e) TCP/IP potrebno dodeliti IP adresu:
a) tampau sa Ethernet karticom
5. Pogledaj sliku i odredi kojoj vrsti mrenih b) Web kameri koja je povezana na raunar
ureaja pripadaju IP telefon i tampa: c) Serveru sa dve mrene kartice
d) IP telefonu
e) PDA ureaju koji je pomou USB kabla
povezan na raunar
10. Koje reenice su tane, ako je nain
dodeljivanja IP adresa u mrei dinamiki
(DHCP servis je aktivan):
a) IP telefon je periferijski ureaj a) naroito zgodno za konfigurisanje
b) IP telefon je mrena stanica servera i printera
c) IP telefon je mreni ureaj b) zgodno za mobilne korisnike koji se
d) tampa je periferijski ureaj esto prijavljuju i odjavljuju sa mree
e) tampa je mrena stanica c) ogranieno vreme trajanja adrese
f) tampa je mreni ureaj d) vea kontrola mrenih resursa
e) vea mogunost greke pri unosu
adresa

110
VIESTRUKI IZBOR - Zaokruite jedan 6. Ruter vri prosleivanje paketa koristei:
taan odgovor (samo jedan) a) Izvornu IP adresu
b) Odredinu IP adresu
c) Izvornu i odredinu IP adresu
1. Koji protokol pripada transportnom sloju:
d) Izvornu i odredinu IP adresu i tabelu
prosleivanja
a) FTP e) Odredinu IP adresu i tabelu prosleivanja
b) UTP f) Izvornu IP adresu i tabelu prosleivanja
c) ARP
d) TCP 7. U ruterima se izvravanju:
e) STP a) Mreni protokoli
b) Transportni protokoli
2. Za dobijanje fizike adrese, ako je poznata c) Data Link protokoli
IP adresa, zaduen je protokol: d) Protokoli rutiranja
a) DNS e) Fragmentiranje datagrama
b) RARP
c) LLC 8. Kod izgubljenih paketa na Internetu:
d) ARP a) TCP poiljalac alje ponovo paket, ako
istekne vreme pre dolaska ACK segmenta
e) MAC
b) TCP poiljalac alje ponovo paket, nakon
f) DHCP dobijanja NAK segmenta od TCP
primaoca
3. Pogledajte sliku i odredite ta e biti prva c) Internet mreni protokol alje ponovo
aktivnost rutera nakon to dobije paket sa paket nakon obavetenja od rutera da je
adresom primaoca PC10 i adresom poaljioca paket izgubljen
PC1? d) Internet mreni protokol alje ponovo
paket nakon dobijanja takvog zahteva od
krajnjeg sistema

9. ta je tano za privatne IP adrese:

a) Ruter proverava ARP tabelu i utvruje
gde da prosledi paket
b) Ruter proverava ARP tabelu i utvruje
IP adresu raunara PC10
c) Ruter proverava tabelu rutiranja i
utvruje na koji port treba proslediti
paket
d) Ruter proverava tabelu rutiranja i
utvruje MAC adresu raunara PC10
4. U kojem segmentu mree moe doi do
sudara dve mrene poruke:
a) na nivou pristupa
b) u difuzionom domenu
c) u kolizionom domenu
d) na distribucionom nivou
e) u mrei ravnopravnih raunara (peer-
to-peer)
5. Protokol UDP obezbeuje:
a) pouzdanu i brzu isporuku paketa
b) nepouzdanu ali brzu isporuku paketa
c) pouzdanu ali sporu isporuku paketa
d) nepouzdanu i sporu isporuku paketa
a) Uvek se rutiraju direktno na internet
b) Moe ih koristiti samo jedna kompanija u
istom trenutku
c) Daju mogunost da interni web serveri
budu dostupni spoljnim korisnicima
d) Poveavaju bezbednost jer su vidljive
samo na lokalnoj mrei
e)
10. Na jednom od portova na ruteru je
konfigurisana statika javna IP adresa) Zato je
ta adresa neophodna:
a) Za meusobnu komunikaciju raunara u
lokalnoj mrei
b) Za razmenu poruka sa raunarima na
internetu
c) Omoguava ruteru upravljanje klijentskim
raunarima u lokalnoj mrei
d) Omoguava ruteru upravljanje serverima u
lokalnoj mrei
11. NAT servis u ruteru ima sledeu ulogu:
a) NAT IP adresu poaljioca prevodi u adresu
default gateway-a
b) NAT prevodi lokalne adrese u privatne
LAN adrese
c) NAT prevodi privatne lokalne IP adrese u
javne globalne IP adrese
d) NAT prevodi interne globalne IP adrese u
izvorne IP adrese

111
12. Pogledaj sliku i odredi koji je iskaz istinit: VIESTRUKI IZBOR Upiite redni broj
pojma pored odgovarajueg objanjenja

14. Povei pojmove i opise

(1) POP3 (2) HTTP (3) LAN (4) TCP

(5) FTP (6) ARP (7) SMTP (8) DNS
(9) telnet (10) gateway (11) ping
a) Na interfejsima A i B lokalnog rutera se
postavljaju javne IP adrese
b) Na interfejsu A lokalnog rutera se mehanizam prevoenja imena raunara u
postavlja javna, a na interfejsu B privatna adrese
IP adresa
c) Na interfejsu B lokalnog rutera se tehniar se prijavljuje na udaljeni sistem
postavlja javna, a na interfejsu A privatna
IP adresa prevod IP adresa u fizike adrese
d) Na interfejsima A i B lokalnog rutera se
postavljaju privatne IP adrese
protokol dolazne pote (prijem)
provera dostupnosti raunara na mrei
VIESTRUKI IZBOR Obeleite sve tane
odgovore (dva ili vie)
protokol prenosa datoteke na udaljenu
lokaciju
13. Koji protokoli funkcioniu na
aplikacionom sloju ISO/OSI modela lokalna raunarska mrea
ARP protokol odravanja redosleda meu
TCP paketima

DSL protokol odlazne pote (slanje)

FTP protokol koji koristi web browser
POP3 mreni prolaz
DHCP
KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja

1.U emu je razlika izmeu potpuno i delimino povezanih mrea? Koliko veza sadri potpuno
povezana mrea sa n mrenih vorova?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

2. Uporedite pouzdanost mrea sa fizikom topologijom stabla, prstena i zvezde.

__________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

3. Koji su mehanizmi neophodni da bi se u mrei ostvarila komunikacija?

__________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

112
47. Mree IP adresiranje
KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja

1. Koji su osnovni slojevi definisani u komunikacionom modelu ISO OSI i koje su njihove funkcije?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

2. Koji su osnovni slojevi drfinisani u okviru TCP/IP modela i koje su njihove funkcije?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

3. Navedite znaajnije protokole koji postoje u aplikacionom sloju skupa protokola TCP/IP. (HTTP,
FTP, SMTP, POP3, DNS)

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

4. Navedite IP adrese u klasi A, B i C. ta predstavljaju adrese 127.0.0.1 i 255.255.255.255?

__________________________________________________________________________________

5. ta je opisano datotekama a) /etc/services i b) /etc/protocols?

__________________________________________________________________________________

VIESTRUKI IZBOR - Zaokruite jedan 3. Zaokruite IP adresu koja oznaava ovaj

taan odgovor (samo jedan) raunar:
a) 127.0.0.1
1. Zaokruite ogranienu difuznu IP adresu b) 199.199.199.1
(LAN broadcast): c) 0.0.0.0
a) 127.0.0.1 d) 255.255.255.255
b) 199.199.199.1
c) 0.0.0.0 4. Koliko mrea u klasi C je rezervisano za
d) 255.255.255.255 privatno IP adresiranje?
a) 1
2. Zaokruite IP adresu povratne petlje b) 16
(loopback): c) 128
a) 127.0.0.1 d) 256
b) 199.199.199.1
c) 0.0.0.0 5. Koliko mrenih stanica je mogue definisati
d) 255.255.255.255 u mrei klase C?
___________________________

113
6. Subnet maska, kada se posmatra u binarnom 11. Ako je subnet maska 255.255.255.252, a
zapisu, predstavlja binarnu masku koja u svom mrea ima adresu 155.22.22.64, koja je prva, a
32bitnom zapisu sadri jedinice na delu IP koja poslednja adresa koja se moe dodeliti
adrese koji predstavlja adresu mree, a nule na raunaru u toj mrei?
mestima gde se nalazi adresa raunara) Da bi Prva __________________________
bolje razumeli koje su dekadne vrednosti
mogue u okviru subnet maske, prevedite Poslednja ______________________
sledee binarne oktete u dekadni zapis:
12. Ako je subnet maska 255.255.255.192, a
Binarna maska Dekadna vrednost mrea ima adresu 155.22.22.64, koliko bita u
00000000 IP adresi je rezervisano za definisanje
10000000 podmree?
11000000 a) 26
11100000 b) 16
11110000 c) 10
11111000 d) 0
11111100
11111110 13. Koliko bita je dugaka IpV4 adresa:
11111111 a) 8
b) 4
7. Koja od navedenih adresa moe biti mrena c) 32
maska u klasi B: d) 64
a. 255.0.0.0
14. Raunar sa IP adresom 172.32.65.13 i
b. 255.255.192.0
c. 255.255.193.0 mrenom maskom 255.255.255.0 pripada
mrei:
d. 111.111.0.0
a) 172.32.65.0
8. U sledeoj tabeli upiite broj raunara koje b) 172.32.0.0
moete ukljuiti u mreu ija je subnet maska: c) 172.32.32.0
d) 172.32.65.13
Subnet mask Broj raunara
15. Ako je mrea u klasi B (bez definisane
255.255.255.224
podmree), koji deo IP adrese 175.124.35.4
255.255.128.0
predstavlja adresu mrene stanice (host) u
255.240.0.0 okviru mree:
255.255.255.254 a) 175.124
b) 175.124.35
9. U sledeoj tabeli upiite broj podmrea u c) 4
mrei klase B, koje moete definisati ako je d) 35.4
subnet maska:
VIESTRUKI IZBOR Obeleite sve tane
Subnet mask Broj mrea odgovore (dva ili vie)
255.255.255.224
255.255.128.0
16. Koje od sledeih su privatne IP adrese
255.255.192.0
255.255.255.0
10.1.1.1
10. Ako je subnet maska 255.255.255.0, a
mrea ima adresu 155.22.22.0, koja je prva
172.32.5.2
(najmanja) a koja poslednja (najvea) IP 192.167.5.5
adresa koja se moe dodeliti raunaru u okviru
te mree?
172.16.4.4
Prva __________________________ 192.168.5.5
Poslednja ______________________

114