Podaci o OS

$ ls
Ova komanda daje sadraj foldera u kome se trenutno nalazimo.
$ ls -al
Komanda daje sadraj foldera u kome se trenutno nalazimo, ali sa vie podataka.(i skriveni fajlovi)
lsb_release -a
Da vidim osnovne podatke o instaliranom OS.
$ ls /
Komanda daje sadraj fajl sistema OS na naem raunaru. Podidrektorijume korenog direktorijuma.
$ ls -l /
Daje detaljniji iyve[taj sadr\aja korenog direktorijuma.
$ ls -a /
Komanda daje sadraj fajl sistema OS na naem raunaru sa skrivenim direktorijumima
$ ls -la /
prikayuje detaljniji sadr\aj sa svim skrivenim direktorijumima.
$ ls /boot
Da vidimo podatke o kernelu
$ uname -r
Daje samo podatak verzije kernela.
$ cat /proc/version
Prikazuje podatke verzije kernela.
$ cat /proc/cmdline
prikazuje osnovne boot parametre.
$ cat /etc/motd
Da se vidi osnovno saoptenje o Ubuntiju.
$ lsmod Da se vidi koje module podie kernel.
$ cat /proc/modules Da se vidi koje module podie kernel.
$ lsmod | less
Da se vidi koje module podie kernel. Ovo je pregledniji nain.
$ man ls
Prikazuje stranicu sa objanjenjem koriena komande ''ls''. Ovako se mogu pogledati ''man'' stranice
svih komandi u /bin i /sbin.
$ man -k processes
Pronalazim sve komande koje imaju veze sa ''procesima''. Koristi se kada ne znamo ime komande za
odreeni sadraj, upotrebimo re koja upuuje na sadraj.
$ ls -CF /
daje sadr\aj korenog direktorijuma.
 Podaci o hardweru
# sudo fdisk -l
Daje podatke o svim hard diskovima na raunaru.
# sudo df -Th
Daje podatke o zauzeu hard diskova na raunaru
# sudo df -h /home
Da vidimo zauzee particije /home
# sudo lspci
da izlistamo PCI ureaje.
# sudo lsusb
Da izlistamo USB ureaje.
$ mount
Da vidimo montirane fajl sisteme (ureaje)
$ lspci -nn | grep VGA
Da se vidi cipset grafike.
$ glxinfo
Dobiju se detaljni podaci o grafici
$ glxinfo | grep OpenGL
Provera graficke, posle ucitavanja drajvera.
$ glxinfo | grep direct Provera 3d, treba dobiti izvestaj yes
$ glxinfo | grep rendering Treba dobiti izvestaj yes
# sudo dokg-reconfigure -phigh xserver-xorg
Podesavanje grafike, otvara se alat Package configuration
# sudo dpkg-reconfigure xserver-xorg
Podesavanje grafike
$ startx Da se pokrene okruzenje posle podesavanja
$ glxgears
Pokrece alatku za prikaz broja frajmova u sekundi - FPS
$ /etc/init.d/gdm stop Zaustavljanje X servera.
# /etc/init.d/gdm start Pokretanje X servera.

$ setxkbmap -v
Da se dobiju podaci o tastaturi.
# sudo alsaconf
# sudo alsamaster
# sudo alsamixer
Pode[avanje zvucne.
Section DRI
Option 0666
EndSection
Izgled sekcija ako se dodaje u /etc/X11/xorg.conf
# sudo aptitude install sane-utils Instalacija potrebnog alata
# sane-find-scanner Podaci o skeneru.
$ ifconfig
Da vidim podeenost mrenih kartica (NIC)
$ ifconfig eth0 down
Iskljuujem mrenu karticu.
$ ifconfig eth0 up
Ponovo aktivira mrenu karticu.
# sudo rkhunter -c -sk
Pokree alat rkhunter. Pre ove komande zadati: # sudo rkhunter - -update
# sudo /sbin/hdparm /dev/hdc | grep dma
Da li ukljucen DMA da ne podrhtava slika.
Kretanje kroz fajl sistem
$ cd Desktop
Da iz osnovnog /home direktorijuma preem u direktorijum Desktop.
$ cd
Da se iz bilo kog direktorijuma vratim u osnovni /home.
$ pwd
Dobija se informacija u kom direktorijumu se trenutno nalazimo.
/ Ovako izgleda poetak ''apsolutnog puta''
~ ovako izgleda poetak ''relativnog'' puta''
.. ovako izgleda poetak ''relativnog'' puta''

Pravljenje fajlova i direktorijuma

# sudo touch /putanja/ime_fajla
Pravljenje novog fajla. Podrazumevano ima sistem dozvola: -rw r-- r--
# sudo mkdir /putanja/ime_direktorijuma
Pravi novi direktorijum.
# sudo mkdir -p /putanja/ime_direktorijuma/ime_direktorijuma/ime_direktorijuma
Pravi na putanji 3 direktorijuma.

$ cp /boot/grub/menu.lst /home/olga/menu.lst
Da napravim kopiju fajla.
$ cp /home/olga/* /media/sdb1
Kopira sve fajlove iy /home/olga na hard sdb1.
$ rm /home/olga/paracin
Brie datoteku ''paracin''
$ rm -i /home/olga/pn
pre brisanja pita da li da stvarno obrie.
$ rm -rf /kent
Brie datoteku ''kent'' kao i sav njegov sadraj.
$ rm -f
Brie bez upozorenja.
$ rmdir /home/olga/reke
Brie direktorijum ''reka''
$ rmdir -p /home/olga/reke
Brie sve direktorijume na putanji
$ rm -r /home/remastersys
Brie celo stablo direktorijuma /remastersys

Kreiranje sistema datoteka

$ fdformat -v /dev/fd0H1440 Formatirana disketa.
$ mkfs -t ext3 -c /dev/fd0H1440 Kreiran faj sistem ext3 na disketi.
# badblocks /dev/sdc1 > /tmp/bad-block-list1 Izlista neispravne blokove na particiji.
# mkfs -t ext3 -l /tmp/bad-block-list1 /dev/sdc1 Kreira fajl sistem ext3 na disku.

Pronalaenje fajlova
$ cat /putanja/ime_fajla
Pronalazi imenovani fajl.
$ cat .profile
prikazuje sadraj konfiguracijskog skripta.
# cat paracin.odt most.odt selo.odt > zaviaj.odt
Tri fajla spajamo u jedan fajl: zaviaj.odt
$ cat /etc/apt/sources.list | less
Da mi omogu'i pregled stranicu po stranicu otvorenog fajla
$ locate fstab
daje prikaz gde se sve nalaze fajlovi koji sadre u imenu ''fstab''
$ file /etc/fstab
Daje opis datoteke.
$ which k3b
Daje samo putanju do fajla i samo fajlova na korisnikovoj putanji.
$ whereis k3b
Daje putanju za korisnikovu putanju, man stranice, izvorne fajlove.
$ find / -name k3b
Daje prikaz svih fajlova u vezi ''k3b''
$ slocate Pretrauje itav fajl sistem
# sudo updatedb Aurira bazu podataka I prethodi komandi za traenje fajla
# sudo slocate k3b Prikazuje pronaene fajlove

ienje sistema
# sudo du -h /tmp /var/tmp
Da vidim veliinu ovih fajlova. Da li su se uveali I treba li ih brisati.
# sudo rm rf /tmp/* /var/tmp/*
Bri[e tmp fajlove.
$ crontab -e
pravi kopiju cron datoteke korisnika
$ crontab -l
prikayuje cron datoteku korisnika
$ crontab -r
Uklanja crontab datoteku korisnika
$ crontab -u olga -r
Uklanja cron datoteku korisnika olga
Napraviti cron.allow datoteku:
# sudo touch /etc/cron.allow
# sudo gedit /etc/cron.allow
Editovati jedan red sadr\aja:
root
Upamtiti datoteku i zatvoriti alat.
Povremeno istiti datoteku core.
# sudo find / -name core Dobija se spisak gde se nalaye datoteke core
Povremeno brisati ove datoteke ''core''.

Procesi i ubijanje istih

$ ps ax | grep getty | wc -l
Daje broj procesa pod nayivom getty. (getty je softver koji pokree terminal).
$ ps
prikazuje procese koje kontrolie terminal
$ ps -ua
prikazuje sve procese koji kontroliu terminal I u terminalu.
$ ps -aux
Prikaziuje sve pokrenute procese na sistemu sa njihovim PID-om. Preikazuje sve procese.
$ ps -ua -l
prikazuje procese ali i roditelje procese.
$ ps -r
prikazuje samo aktivne pokrenute procese.
$ ps -A
prikazuje sve procese
$ ps -C
prikazuje procese po imenu komande, pp=ime procesa
$ ps axf
daje pregled stabla procesa
$ kill vrednost_pida
Ubijamo navedeni proces
$ kill -1 vrednost_pida
veina procesa ne reaguje na ovaj signal. alje se samo sistemskim procesima.
$ kill -3 vrednost_pida
iskljuuje proces. esto ne uspeva da zaustavi proces.
$ kill -6 vrednost-pida
Iskljuuje proces.
$ kill -9 vrednost_pida
Bezuslovno ubija proces.
$ kill -15 84567
alje molbu procesu ''84567++ da prekine sa radom.
$ kill -SIGSTOP 8533
$ kill -SIGCONT 8533
zaustavio sam nepravilan rad procesa i ponovo pokrenuo isti proces.

$ top
Pokree alat I ovaj radi dok ga ne zaustavimo. Izvetaj se stalno menja. Inae moe se videti pored
ostalog: vreme za koje je sistem podignut, vreme neprekidnog rada sistema, broj korisnika na sistemu
itd.
Dok alat radi zaustavlja se dirkom > q
$ pstree
daje stablo procesa.
$ lsof
Izlistava listu svih otvorenih fajlova na sistemu.

$ jobs
prikazuje da li ima odloenih procesa
$ nice
Daje vrednost prioriteta za ''ni'' u tabelama procesa.menjanjem vrednosti ''0'' menjamo I prioritet
procesa. Alatom zadajemo vrednost prioriteta dok proces nije jo pokrenut.
$ renice 12 -p 12346
Alatom menjamo prioritet procesa kada je ovaj ve aktivan. Konkretno ovde je smanjen prioritet
gradia. 12346 je PID procesa, 12 je vrednost prioriteta. Pozitivne vrednosti su nii a negativne vii.
$ renice -2 -p olga
promenjena vrednost procesa korisnika ''olga''

Kada se ''zaledi'' ekran

/proc/sys/kernel/sysrq
proveriti da li postoji ovaj fajl. Fajl podrazumevano pri podizanju sistema mora biti napravljen.Ako
ne postoji zadati komandu:
# sudo echo 1 > /proc/sys/kernel/sysrq
Najsigurniji nain za gaenje kada se ekran ''zaledi''. Izmeu svake komande saekati 10-15 secundi.
> tastere Alt+SysRq+r stavlja garnituru u raw mod. Saekati par sekundi.
> Alt+SysRq+s vri sihronizaciju diska. Saekati 10-15 sekundi.
> Alt+SysRq+e postavlja granice svih procesa. Saekati 10-15 sekundi.
> Alt+SysRq+i ubija sve procese. Saekati 10-15 sekundi.
> Alt+SysRq+u reumontuje sve fajl sisteme. Saekati 10-15 sekundi.
> Alt+ SysRq +b vri rebot sistema.
# sudo halt
# sudo shutdown -h now
Gaenje raunara.
# sudo rebot
# sudo shutdown -h now
Restartovanje raunara

Fajl za montiranje fajl sistema: /etc/fstab

# sudo gedit /etc/fstab
Da otvorim ovaj fajl tako da moe da se pie i brie (edituje)

# sudoedit /etc/fstab
I ovom komandom se postize isti cilj.
# /dev/sdb1
UUID=5de89d10-0c1b-4214-b506-5f7950d285e0 /media/sdb1 ext3 defaults
Izgled reda za hard disk koji je formatiran u fajl sistemu ''ext3''.
# /dev/sdc1
UUID=30DC7910DC78D218 /media/sdc1 ntfs defaults,umask=007,gid=46 0 1
Izgled reda za hard disk koji je formatiran u fajl sistemu ''ntfs'' (particija sa winXP).
# /dev/sdc2
UUID=30DC7910DC78D218 /media/sdc2 vfat32 users,rw,owner,umask=000 0 0
Izgled reda za particiju sa fajl sistemom ''vfat32''.
/dev/fd0 /media/floppy0 auto rw,user,noauto,exec,utf8 0 0
Izgled reda za flopi ureaj.
/dev/scd0 /media/cdrom0 udf,iso9660 user,noauto,exec,utf8 0 0
Izgled reda za cdrom ureaj.
# sudo mount -a
Da montiram particije unete u /etc/fstab. Bolje restartovati raunar odmah posle editovanja fstab-a I
bie automatski montiranje pri podizanju OS.
$ mount /dec/cdrom /media/cdrom
Montira cdrom ureaj
$ mount
Izlistava montirane ureaje na sistemu
# sudo mount -o remount,user=$USER,nohide,exec,suid /media/cdrom0
Kada na disku u cdromu ne mogu da vidimi skrivene (hidden) fajlove.
$ mount -t ufs -o ufstype=ufs2,ro /dev/sdxx /media/bsd
Montira BSD particiju na Debianu.

Korisnici i lozinke
# sudo adduser marko
Otvorio sam nalog novog korisnika marko
# sudo deluser marko
Izbrisao sam korisnika marko
# sudo adduser marko admin
Korisnika marko prebacio sam u grupu administratora.
# sudo passwd marko
Omoguava promenu lozinke za korisnika ''marko''. Restartovati raunar da vai nova lozinka.
# sudo adduser marko -p 4G.lsU5O -s /bin/zsh -u 1008
Novi korisnik ''marko, sa lozinkom ''4G.lsU5O'', sa elom ''zsh'' i UID=1008
$ who
Da vidim ko je jo na sistemu.
$ wko -a
detaljniji podaci o tome ko je na sistemu.
$ finger
ko je na sistemu kada sam i ja.
$ finger olga
Daje podatke o korisniku ''olga''
$ cat /etc/group
prikazuje fajl koji sadri sve grupe na sistemu
# sudo cat /etc/passwd
Omoguava da se vide svi korisnici na sistemu.
$ EDITOR=gedit sudo visudo
Da se prikae sadraj fajla /etc/sudores.
$ sudo -K
Ubija sudo sesiju.
 Dozvole i vlasnitvo nad fajlovima
rwx rwx rwx r -pravo itanja fajla, w-pravo pisanja, x- pravo izvravanja.
Prva grupa (rwx) pripada vlasniku fajla.
Druga grupa (rwx9 pripada grupi.
Trea grupa (rwx) pripada ostalom svetu.

Vrednosti: r=4, w=2, x=1

rwx=7, rw-=6, r--=4, r-x=5,
# sudo chmod 770 /media/sdc1
Dozvoljeno vlasniku i njegovoj grupi da itaju, piu i izvravaju ovaj fajl. Ostali bez ikakvih prava.
# sudo chmod u+x /media/sdc1
Dato pravo vlasniku da izvrava fajl.
# sudo chmod o-r /media/sdc1
Ostalima oduzeto pravo da itaju fajl.
# sudo chmod g+w /media/sdc1
Dato pravo grupi za pisanje.
# sudo chmod g-w /media/sdc1
Oduzeto pravo grupi za pisanje.
$ umask
Da vidimo podeenu vrednost umask-a. Izvetaj u obliku: naprimer ''022''
$ umask -S
Da vidimo podeenu vrednost umask-a. Izvetaj u obliku: naprimer: u=rwx,g=rwx,o=r
# sudo umask 023 /media/sdc1
Zadat standard podrazumevanih dozvola. Ovo odgovara modu ''754''.
# sudo umask 077 /media/sdc1
Zadata sva prava vlasniku a grupi i ostalima oduzeta sva prava.
Vrednosti ''umask-a'': 000=chmod 777, 022=chmod 755, 033=chmod 744 itd.
Dozvole: bit setuid (s)
kada postoji ova dozvola javlja se oblik u izvetaju: rwxs
''s'' se zove setuid bit ili setgid, to zavisi od njegovog poloaja.

Program ''gimp'' mogu da koriste svi ali sam program koristi neke fajlove samo sa root pravima.
setuid=4 setuid= varijanta izvravanja
setgid=2 setgid=varijanta izvravanja grupe
# sudo chmod 4751 , broj4 na prvom mestu predstavlja setuid
# sudo chmod 2751, broj2 na prvom mestu predstavlja setgid.
# sudo chmod 6751, broj 6 na prvom mestu znai setuid+setgid
 Instalacija softvera
Binarni kod= oblik pisanja koji procesor jedino razume
Code= pismo koje koristi programer da pie program= izvorni kod=source code
Open source=da je program slobodan za upotrebu, ne treba platiti za legalno korienje.
Program dobijen u binarnom kodu direktno instaliramo na raunar.
Program dobijen u source codu (izvornom) moramo prvo prevesti u binarni kod.
Pogledati fajl ''INSTALL'' ili ''README'' gde stoji objanjenje prevoenja programa.
tar.gz, tar.bz2= ekstenzije za fajl komprimovan alatom gzip
.rpm=ekstenzija vrste binarnog paketa, ovo koristi SUSE
.deb=ekstenzija vrste binarnog paketa, ovo koristi Ubunti
Prevoenje izvornog-source u binarni kod i instalacija paketa:
$ tar -xvzf ime_paketa za .tar.gz, odnosno: $ tar -xvjf ime_paketa za bz2
$ ./configure
$ make
$ su
# make install
napomena: pre prevoenja doi u direktorijum gde se nalazi paket.
# sudo gedit /etc/apt/sources.list
.
Main: depo zvaninih paketa koji se podrazumevano instaliraju.
Restricted: magacin paketa sa ogranienim licencnim pravima. (upravljaki programi ureaja)
Backports: novije verzije softvera u paketima koje nudi zajednica.
Universe: univerzalno skladite koje odrava Ubuntu zajednica.
Multiverse: skladite obuhvata pakete koji nisu slobodni (ali verovatno besplatni).
Canonical Ltd. Garantuje zakrpe samo za pakete iz skladita ''main''.
dpkg
# sudo dpkg -i gradio ili # sudo dpkg install ime_paketa.deb
Instalira paket ''gradio''.
$ sudo dpkg -L gradio
Daje pregled fajlova na sistemu koje koristi paket gradio
$ sudo dpkg -l
Izbacuje spisak zvaninih paketa za Ubuntu
$ sudo dpkg -get-selections
Izbacuje spisak instaliranih paketa.
# sudo dpkg -r ime_paketa
Uklanja paket.
# sudo dpkg -s ime_paketa Da li je paket instaliran-informacija ili komandom
# sudo dpkg - -tatus ime_paketa
# sudo dpkg-reconfigure ime_paketa
Ako doe do problema pri instalaciji programa.
# sudo dpkg - -configure -a
Popravka instaliranog paketa
# sudo dpkg -P ime_paketa.deb
Uklanja paket sa svim zavisnostima
# sudo dpkg -configure -pending
promena konfiguracije paketa koji nisu konfigurisani.
apt
# sudo apt-cache search gradio
Proveravam da li postoji ovaj paket. Pronalazim ga.
$ sudo apt-cache show gradio
Daje jos detaljnije podatke o ovom paketu.
# sudo apt-get install gradio
Instalira paket gradio.
# sudo apt-get -f install gradio
Instalira paket gradio kada ima nekih problema tokom instalacije predhodnom komandom..
# sudo apt-get - -reinstall install ime_paketa
Pokuati kada ima problema sa instalacijom paketa.
# sudo apt-get remove gradio
Uklanja paket gradio
# sudo apt-get autoremove ime_paketa
Uklanja paket.
# sudo apt-get purge remove gradio
Uklanja paket gradio ali i konfiguracijske fajlove koje je paket napravio.
# sudo apt-get update
preuyima a\urni spisak paketa iz Ubuntu arhive
# sudo apt-get upgrade
Pokrene se azuriranje sistema.
# sudo apt-cdrom add
Dodaje cdrom sa softverom kao izvor. Cd disk treba da je u cdrom ureaju.
# sudo apt-get install apt-file
Da se vide paketi na raunaru I u depoima.
# sudo apt-get clean
brie-isti ovu datoteku. Posle komande ne moemo koristiti alat APTonCD.
aptitude
# sudo aptitude install ime_paketa Instalira paket
# sudo aptitude purge remove ime_paketa Deinstalacija paketa sa zavisnostima.
# sudo make unistall ime_paketa deinstalira paket
#sudo aptitude serch ime_paketa pronalazi ovaj paket.
# sudo aptitude remove ime_paketa deinstalira program.

# sudo update-manager -d nadogradnja na novu verziju Ubuntija

Arhiviranje, zipovanje
$ gzip /home/olga/priroda
Kompresuje fajl ''priroda''
$ gzip -d /home/olga/priroda.gz
Dekompresuje fajl ''priroda.gz''

Fajlovi dnevnika sistema

/var/log/syslog: opsti sistemski fajl dnevnika.
/var/log/auth.log: dnevnik o proveri autentinosti korisnika
/var/log/mail.log: fajl dnevnika za imejl potu
/var/log/messages: opti fajl dnevnika za poruke.
/var/log/dmesg: poruke koje alje jezgro OS
$ tail /var/log/syslog
Daje poslednjih deset redova dnevnika u ovom fajlu.

Moduli
# sudo modprobe ime_modula
Uitavanje modula.
# sudo insmod ime_modula
Uitan modul
# sudo insmod -f ime_modula
bezuslovno uitava modul.
# sudo rmmod ime_modula
Uklanjamo modul iz aktivnog kernela.
# modprobe -t net
ne znamo koji modul odgovara mrenoj kartici. Isprobae sve module i uitati pravi.
# sudo apt-get autoremove linux-image-2 xxx
Uklanja kernel koji se vie ne koristi.