Sadraj

Uvod..................................................................................................................
Rad partija.........................................................................................................
Teorija................................................................................................................
Politike stranke.................................................................................................
Politiki sistem Srbije.........................................................................................
Srbija poetkom 20. Veka..................................................................................
Osnivanje politikih stranaka...........................................................................
Zakon o politikim strankama.........................................................................
Zakon o finansiranju politikih stranaka..........................................................
Tipologija politikih stranaka i stranakih sistema..........................................
Male i velike stranke........................................................................................
Literatura.........................................................................................................

Uvod
Politika stranka ili politika partija je drutvena organizacija koja za
cilj ima sprovoenje odreene dravne politike, temeljene na odreenoj
ideologiji ili ekonomskim interesima.

Prema Seileru, Politika stranka je organizacija kojoj je cilj

mobilizirati pojedince u nekoj kolektivnoj akciji sto se svodi protiv drugih,
isto tako mobiliziranih, kako bi preuzela, sama ili u koaliciji, obavljanje
funkcija vlasti!

Politike stranke su postojale i u najranijim periodima istorije, ali su

svoj moderni oblik dobile tek stvaranjem institucija moderne demokratije,
nakon ega se esto opisuju kao najbolji mogui nain za zastupanje
pojedinanih interesa u dravi.

Politike stranke se dele po elom nizu kriterijuma, od kojih je

najpoznatiji onaj ideoloki po kome se dele na stranke levice, centra i
desnice. Politike stranke se mogu deliti i po tome da li deluju legalno ili
ilegalno. Mogu se deliti i po nainu organizacije i koheziji, pri emu je
primetna razlika izmeu evropskih stranaka temeljenih na precizno
odreenoj ideologiji ili zastupanju odreenih drutvenih slojeva i amerikih
stranaka koje predstavljaju labave koalicije esto suprotstavljenih
interesnih grupacija.

Po broju relevantnih stranaka se politiki sistemi mogu deliti na

nestranake, jednostranake i viestranake. Nestranaki sistemi su
obino karakteristika diktatura, dok su jednostranaki sistemi jedna od
karakteristika totalitarnih sistema kao to su faizam i komunizam, mada
se mogu razviti i u demokratijama. Viestranaki sistemi se dalje mogu
deliti na dvostranake (uglavnom u anglosaksonskim zemljama) u kojima
postoje samo dve relevantne stranke, te sisteme (uglavnom u
kontinentalnoj Evropi) gde postoji tri ili vie relevantnih stranaka koji
sastavljaju vladajue koalicije.

Svaka politika partija mora da ima:

Statut,
Politiki program,
Ideologija politike stranke.

Statut je formalni akt kojim se ureuju unutranji odnosi meu

lanovima stranke, njihova prava i obaveze i iz kojeg proizilazi sama forma
stranke.

Politiki program je konkretizacija ideologije i obrazloenje

neposrednih politikih ciljeva za koje se stranka zalae i bori, kao i
sredstva i metode njenog politikog delovanja. To je osnova za okupljanje
politikih pristalica i onih koji imaju sline stavove i zajednike ciljeve i
interese da ih ostvare.

Rad partija
Stranke odravaju svoje kongrese1 na kojima utvruju hijerarhiju u
organizaciji ili eventualno tu strukturu menjaju. One se bore za osvajanje
vlasti putem izbora ili njeno odravanje ukoliko su je predhodno zadobile.
Najee se zalau za legitimitet tj. prihvatanje drave i njenih institucija
kao optedrutvenih institucija potrebnih svim graanima.

11Kongres oznaava odreeno okupljanje ljudi, obino na politikoj ili profesionalnoj osnovi koje za cilj ima
reavanje odreenog pitanja, stalno upravljanje ili pak profesionalnu edukaciju. Kongres je naziv za zakonodavna
tela u odreenim dravama.

1
 Teorija
Veina teoretiara uoava da su stranke osnova stvaranja
graanskog drutva i pretpostavka demokratizacije i humanizacije
meuljudskih odnosa, ali i potovanja i ostvarivanja ljudskih prava. Nastaju
u periodu znaajnih drutvenih reformi, a to je krajem 18. veka u Engleskoj
i SAD-u (demokratska i republikanska) dok u veini Evropskih zemalja u
19. veka. Sistem predstavnike vladavine (reprezentativne vladavine)
polazi od spoznaje da graani kao nosioci suvereniteta (dravnosti) i
osnove vlasti ne mogu neposredno donositi politike odluke okupljajui se
na trgovima kao to su to inili stari Atinjani. Inae, politiki sistemi se dele
na jednostranake - u nedemokratskim sistemima i totalitarnim drutvima
i na viestranake koji su osobeni za slobodno politiko organizovanje u
demokratskim dravama (npr. laburistika, konzervativna i liberalno-
demokratska stranka u Velikoj Britaniji).

Politike stranke
Pojam politikih stranaka obuhvata interesne politike organizacije
koje u demokratskom sistemu imaju zadatak reprezentacije, konkurencije i
integracije. To znai da su one reprezentanti programa i interesa razliitih
drutvenih slojeva. U svojoj konkurentskoj ulozi omoguuje nadmetanje
nosioca odreenih programa, a u integracijsko deluju radi postizanja
ravnotee u funkcionisanju politikog sistema. One se pojavljuju u
Engleskoj krajem 17. veka (s pojavom graanskog stalea), ali smisao
stranakog delovanja dobijaju u 19. veku poveanjem broja ljudi u
objanjenju vlasti (irenje izbornog prava).2

Konzervativne stranke
Konzervativne stranke predstavljaju odreeni nain razumevanja
oveka u povijesti i ovekovo delovanje u obliku protukretanja.
Konzervatizam se ne iscrpljuje u odreenom obliku nego je to sistem
vrednosti koji se eli ouvati od naglih promena. Njihovi se programi ne
zadravaju samo na podruju politike nego su ak i vaniji u podruju
kulture, gde zastupaju tradicionalistiko miljenje. To je, zapravo, duhovna

2 Multipartijski sistem u Srbiji danas, u: Postkomunizam i vlast, Jugoslovensko udruenje za politike

nauke, Beograd 1996.

2
ideologija koja priznaje i opravdava postojee, trai drutvenu harmoniju i
mir.

Obeleja konzervatizma
Kako je konzervatizam nastajao kao reakcija na revolucionarna
dogaanja, osnovna su mu obeleja:

Poziv na ispunjenje legitimnog postojeeg socijalnog poretka.

Poziv na priznavanje postojeih ustanova kao poziv na
prihvatanje mudrosti prethodnih narataja.
Zajednica je iznad pojedinca, a ljudska se prava i slobode
izvode iz njihovih dunosti prema uspostavljenoj hijerarhiji.

Liberalne stranke
Liberalne stranke nastaju kao pokret graanstva protiv sistemskih
ogranienja ivljenja i neograniene vlasti vladara. Naelom napretka trai
se sloboda i pravo. U programu tih stranaka ogledaju se tri dela:

Filozofsko-duhovni temelj - Ideja slobodne osobe i vere u um i

razum.
Naela moderne demokratije - Suverenitet naroda, deoba
vlasti, sistem ljudskih i graanskih prava i sloboda,
legitimitet.
Gospodarski temelji - Privatno vlasnitvo, slobodna
konkurencija, trino gospodarstvo.

Socijaldemokratske stranke
Socijaldemokratske stranke utemeljuju sastavnice politikog
delovanja produbljivanjem politike demokratije i socijalnih sadraja. Svoje
ciljeve postiu reformistikim metodama. Pojam reformizma oznaka je
socijaldemokratije evropskih zemalja (Nemake, Austrije, Velike Britanije).
Nastanak i razvoj socijaldemokratije najlake se prati kroz primer
nemakih socijaldemokratskih partija.

Nemaka socijaldemokratija
Nemaka socijaldemokratija od 1848. godine, kada je osnovana
Opta nemaka radnika zadruga s istim socijalnim programom,
sadri raspon koncepcija demokratskog socijalizma i reformizma, a
zavrava revolucionarnim komunistikim programom (1914.) Putem
nekoliko frakcijskih ogranaka od 1914. do 1933. stvara se Nacionalistika
partija s izrazitim totalitarnim programom. Prekidom od 1933. do 1945.
socijaldemokratija gubi kontinuitet, da bi se 1946. razgranienjem

3
socijaldemokrata i komunista postavili temelji doktrine demokratskog
socijalizma. Godine 1951., ustanovljenjem socijalistike internacionale,
sasvim je naputen revolucionarni marksistiki koncept u korist
socijaldemokratije s temeljnim vrednostima - slobodom, ravnopravnou i
solidarnou.

Demokranske stranke
Demokranske stranke su utemeljene na socijalnom hrianskom
uenju, tanije na uenju Katolike crkve od 1891. do 1991., u kojem su
osnovne vrednosti ovek i njegovo dostojanstvo. Bazirajui se na
ovekovim slobodama, ogranienja se postavljaju unutar poruka iz
evanelja i nasuprot marksistikom naelu zajednikih dobara",
totalitarne kolektivnosti i liberalistikih pojedinanih probitaka koji
iskljuuju solidarnost.

lako je uloga partija kao megafona naroda unutar jednog drutva

zaista bitna, sama ta uloga ne ispunjava ba sve zadatke koji stoje pred
partijama u jednom demokratskom drutvu. Ova uloga, naime, ne
osigurava da e se interesi naroda ili bolje reeno interesi jedne grupe i
provesti ukoliko budu izgovoreni u megafon. U tom sluaju partije bi imale
samo posredniku ulogu od dna ka vrhu. Meutim, to nikako nije sluaj.
Sudelovanje partija u obrazovanju politike volje mora se posmatrati i sa
druge strane. Ve je bilo govora o tome da poslanici u sluaju konflikta
izmeu miljenja koje zastupa parlament i miljenja koje zastupa narod
imaju zadatak da narod ubede u ispravnost i opravdanost miljenja
parlamenta. To mogu uiniti samo putem partija, jer partije su te koje u
osnovi obrazuju politiku volju naroda. Tako da se partije mogu posmatrati
i kao instrument putem kojih politike voe ostvaruju svoj kredibilitet u
narodu, dok politike partije "reklamiraju" njihovu politiku. Partije su, kako
je Lenjinj opisao ovaj aspekt njihovog rada, "veze za transmisiju" izmeu
politikog vodstva i masa. Ali ovakvo stanovite mora se posmatrati samo
kao jedan aspekt rada partija i tano je, odnosno pogreno isto toliko kao i
poreenje partija sa megafonom. Oba aspekta moraju se zajedno
posmatrati. Dakle, i u partijama susreemo jedinstvo plebiscitarnih i
reprezentativnih elemenata.

Po tome su partije politika udruenja, koja registriraju i artikuliraju

politika miljenja i socijalne interese naroda, te pokuavaju da provedu
sopstvenu politiku i pravce delovanja nastale u okviru svake partije
posebno putem svojih kandidata na odreenim funkcijama, nacrt
programa jedan je od najvanijih zadataka svake partije. Pri tome se mora
razlikovati izmeu izbornog programa jedne partije koji imenuje konkretne
namere dotine stranke za predstojei legislativni period i osnovnog
programa, koji formulira osnovne vrednosti i dugorone ciljeve partije, lako
se danas sve partije oseaju obveznima demokratskim idealima: sloboda,

4
jednakost i solidarnost, programske razlike meu njima, ipak, postoje,
obzirom da svaka stranka ima drugaiji akcenat na ove demokratske
norme. Ovi akcenti esto su ukorenjeni u fazi nastanka partije i jo i danas
sadre tadanje znaenje, iako neto aktualizirano.

Politike partije radnikog pokreta, koje su najpre nastale kao

socijalni protestni pokret, zalau se za politiku jednakopravnost niih
slojeva. Drava po njenom miljenju ovde mora preuzeti ulogu upravljaa i
ne prepustiti sve slobodnom odmeravanju snaga. Suprotno od toga
liberalno-graanske partije svoje teite imaju na individualnoj slobodi
graanina pojedinca. Sa ovakve poetne pozicije one formuliraju svoje
zahteve, koji se tiu pravno-dravnog ograniavanja i kontrole drave. U
gotovo svim dravama Zapadne Evrope pored dve pomenute i gotovo
klasine grupacije postoji i kranska, esto konzervativna grupacija, koja
sa razliitim konfesionalnim pravcima pokuava praviti politiku po
osnovama kranskog ubeenja, te je posebno otvorena ka stavovima
crkve. Pored ovih partijskih pozicija u mnogim sistemima nalazimo jo i
regionalne partije koje se oseaju obvezne ideji federalizma kao
zastupnika njihovih specijalnih interesa, i to u pravilu u historijski i
geografski veoma specifinim regionima.

Mnogi partijski sistemi zapadne i srednje Evrope, pored ovih glavnih

struja, poznavali su ili poznaju desne ili leve partije koje zastupaju
ekstremne pozicije, bile one marksistiko- lenjinistike ili nacionalistiko-
faistike. Ove partije predstavljaju opoziciju sistemu parlamentarno-
pluralistike demokratije. Njihova snaga je znak za prihvatanje
parlamentarne demokratije u narodu (...).

Sasvim jasno pokazana nesposobnost postojeih partija da na

vreme i energino u svoje programe uvrste novonastali problem zatite
ovekove okoline i osiguranja naih prirodnih ivotnih osnova, te da u
praksi pokuaju nai reenja, imalo je za posledicu nastanak ekolokog
pokreta koji se nakon nekog vremena izborio i za svoje mesto u
parlamentu u vidu ekoloke partije. U meuvremenu se stiglo do toga da
se teme zatite ovekove okoline obrauju u programima skoro svih
partija, iako sa razliitim intenzitetom.

5
 Politiki sistem Srbije
Politiki sistem Republike Srbije zasnovan je na viestranakoj
parlamentarnoj demokratiji. Srbija ima Predsednika Republike, Narodnu
skuptinu i Vladu. Lokalna vlast je organizovana na principu lokalne
samouprave kroz optinske ili gradske skuptine, vlade i organe uprave.3

Prelomni trenutak novije srpske politike istorije je 5. oktobar 2000.

godine, kada je posle velikih postizbornih demonstracija prekinut
poluvekovni kontinuitet komunistike vladavine. Ubrzo posle toga Srbija
se, posle viegodinje izolacije i sankcija, vraa u okrilje evropske
demokratije.

Pored vie desetina politikih stranaka, postoji i vie stotina

nevladinih organizacija i veliki broj sindikata.

33Multipartijski sistem u Srbiji danas, u: Postkomunizam i vlast, Jugoslovensko udruenje

za politike nauke, Beograd 1996.

6
 Srbija

poetkom 20. Veka

Ovaj deo e biti posveen analizi nanosa tradicionalne politike
kulture i njihovog uticaja na politiku modernizaciju u Srbiji. Bie
analizirana tri tipa politikih podela koje su nastale u "novom dobu", kako
su savremenici nazivali vreme od 1903. do 1914. Prva linija podela jeste
ona na radikale i neradikale, odnosno na one koji su posle revolucije doli
na vlast i one koji su tada vlast izgubili. Druga linija podela jeste podela na
radikale i samostalce, odnosno na vladajuu stranku i njene disidente koji
su se iz stranke izdvojili 1904. godine; trea linija podele bila je
generacijska, koja je u sebe delimino ukljuivala i razliito socijalno
poreklo i razliit obrazovni nivo meu stranakim voama.4

Te politike podele su u bitnim crtama odreivale politiki ivot u

tadanjoj Srbiji. One su bojile svakodnevni vot graana, stvarajui utisak
da politikom dominiraju emocije, strasti i line razmirice partijskih voa,
to je savremenicima stvaralo utisak da je itav ivot sveden na politiku i
da od nje sve zavisi. Nestranaka tampa pisala je da su se meu
strankama rasplametele strasti koje Srbiju dovode u bolesno stanje u kome
su "inati i osvete, mrnje i klevetanja, proganjanja i prokazivanja odlike
kojima se obeleava doba gde partijske strasti ne umeju vie da nau sebi
granice". Opisivan je duh netolerancije koji je vladao politikim ivotom, u
kome je sloboda svedena na slobodu kavge, a sve to je opte podreeno
4Ideologija i politike stranke, FES, FPN, str. 113 -155 ISBN 978- 86- 83767-23-6;
COBISS.SR-ID 145243916

7
"razdrobljenosti politikih stranaka, linoj mrnji i zavadi, pojedinanim
prohtevima, koterijskim raunima, pretenosti svake posebnosti".

Jedna od osobina tog "politikog fanatizma" bila je ta da su meu

zavaenim taborima razmenjivale najotrije optube na koje su svi ostajali
indiferentni, to je stvaralo utisak da ne postoje granice u onome to se
moe rei, ali i da niko nikoga ne slua. I dok je konzervativno orijentisani
profesor Pravnog fakulteta ivojin Peri pisao da je teko nai politiara
koji moe u svom politikom protivniku da potuje oveka, Andra orevi,
takoe konzervativac, je u skuptini rekao da "u nas svaka vlada ne vidi
uvek pred sobom lojalne politike takmace, nego pred nju iskae itava
vojska krvnih neprijatelja". Politika je zbog toga esto poreena sa ratom u
kome se partije "dumanski gone i satiru".

Nedovoljno razvijene liberalne tradicije, slabo negovana politika

kultura, nedostatak tolerancije i viak "partijskih neskrupuloznosti",
specifino shvatanje politike i stari modeli politikog ponaanja inili su da
su uni napadi i teke rei davali posebnu boju modernim institucijama
parlamentarnog sistema. Toga su bili svesni i savremenici koji su ostavili
mnogo tragova koji pokazuju da se radilo o jednom od kljunih politikih
problema, ali pokazuju i da se o politici tada moderno i kritiki mislilo. To
posebno pokazuje sledei citat iz knjige Jovana Skerlia: "Ko je malo bolje
posmatrao na poltiki ivot, mogao je bez po muke primetiti da se gotovo
nigde u poltikoj borbi ne unosi tako malo ideja kao kod nas. (..) Mesto
iskrene i svesne politike stranke koja poteno i otvoreno bije boj pod
razvijenom zastavom ideja i naela, dolazi gomila koja se valja po praini
otimajui se za mesta i zarade. Dok se u elom svetu politika borba
ureuje i tako rei kanalizuje, kod nas jo uvek ostaje u haotinom stanju,
gde drugih pobuda nema do inata i apetita, gde se smatra da je sve
doputeno: politika licitiranja, prekonone promene miljenja,
najneprirodniji savezi i prodaje savesti".

Sline utiske kod savremenika moda je u najveoj meri stvarala

podela koja je posle revolucionarnog Majskog prevrata 1903. nastala
izmeu radikala i neradikala. U gotovo postrevolucionarnoj atmosferi
produbila se podela koja je meu tim strankama nastala prilikom njihovog
formiranja osamdesetih godina 19. veka, podela koja je u novom dobu
dobila smisao podele na karaerevievce i obrenovievce, one koji su bili
za i one koji su bili protiv ancien reima. Izgledalo je kao da je podela
formirana u politiki prelomnim osamdesetim godinama 19. veka
definitivno presekla politiko tkivo Srbije na dva tradicionalno
neprijateljska i za sva vremena nepomirljiva politika tabora. Kontinuitet te
podele koji je trajao vie od trideset godina, bez obzira na velike i
dramatine promene koje je u tom vremenu doivela Srbija, pokazuje kako
je i ponaanje stranaka koje nisu elele da prevaziu tradicionalne podele i
u novim uslovima stvore nove, moderne kriiterijume pluralizacije, uticalo
na produbljivanje fiksirane podele. Revolucionarni preokret je, naprotiv, tu

8
podelu produbio i dopunio je novom emocijom dodajui starim taborima
nove odrednice - revolucionari i reakcionari.

Prolost je tako postala jedna od kljunih vododelnica srpske

politike scene. Radikali su je koristili da bi diskvalfikovali druge i da bi
svoju pobedniku poziciju zasnovali na slici o svojoj besprekornoj prolost.
U svojoj partijskoj tampi i skuptinskim istupima predstavnci radikala
koristili su argument prolosti da bi pokazli svoje rtve podnete u borbi za
politike slobode, pa se moe nai veliki broj mesta slinih ovom: "nae su
glave letele, mi smo vukli lance, mi smo trunuli po tamnicama, mi smo
punili apsane, naa su imanja upropaivali i prodavali, mi smo ganjani,
kinjeni, mi smo trpeli i stradali". Zasluge iz prolosti bile su tu da bi im
pribavile neporeciv autoritet i odbranile od svakog napada opozicije, to je
jednom prilikom Nikola Pai jasno izrazio u jednoj skuptinskoj replici:
"Kada uzmemo istoriju nae.stranke i vaih stranaka, videe se da vai
razlozi nemaju snage i da ne mogu da opstanu, kad se sravne sa naom
istorijom i sa naom celokupnom prolou".

Argument prolosti koriten je najee u obraunu sa

naprednjacima koji su oznaavani kao oni koji su podravali lini reim
Obrenovia, koji su reakcionari i simboli svega loeg, emu su radikali
mesto ostavljali jo jedino u prolosti. Nazivajui naprednjake i nacionalce
bednicima, besvesnim i neuraunljivim ljudima, opskurnim elementima ili
polupreivelim starcima, radikali su esto isticali njihovu ulogu u
prethodnom, "zloglasnom" reimu nazivajui ih "narodnom krvlju
poprskanim mranjacima". Zanimljivo je da su sline odrednice koristili i
samostalci kada su govorili o naprednjacima, podseajui ih na sve njihove
greke od Bontuoovog zajma, preko dvoglasaca, Slivnice, Kraljevice. Time
su pokazivali da su, iako je to bilo vreme najeih sukoba sa radikalima,
samostalci sebe, bar kada je prolost bila u pitanju, videli kao deo velikog
radikalskog pokreta suprotstavljenog naprednjacima i liberalima, odnosno
da su u podeli na radikale i neradikale oni sebe jo uvek videli u prvoj
grupi. Pokazali su na taj nain da je ta podela bila dublja od svih drugih,
ukljuujui njihov razlaz sa radikalima koji je, spolja gledano, mogao
stvoriti utisak presudnog loma.
Za razliku od narodnjaka (Narodna stranka, nastala kao naslednica
nekadanje Liberalne) koji su eleli da pokau da su oni bili diskontinuitet u
odnosu na liberale i da ne snose odgovornost za njihovo ponaanje u
prolosti, naprednjaci su prihvatali podelu po liniji prolosti. Koristili su je
da bi podsetili javnost da su upravo oni bili ti koji su od vazalne Srbije
napravili modernu kraljevinu, reorganizovali prosvetu, legalizovali prve
politike slobode u vidu zakona o tampi i slobodi zbora, uveli nezavisnost
sudstva i modernizovali vojsku i privredu. Sliku o svojoj uzornoj prolosti
koristili su da bi radikale i samostalce oznaavali kao revolucionare i
anarhiste ije je omiljena parola bila "to gore to bolje", kao one koji su
iskvarili na politiki temperament, kao one koji idu za masom umesto da
je vode, kao one koji dvadeset godina sistematski potkopavaju zakone i
ustavnost, ili, drukije obraunato, trideset godina razrivaju zemlju.

9
Radikale su naprednjaci nazivali nosiocima kobnih ideja, politikom
himerom, fantomom, ukratko, parafraziraju svoje protivnike - "izvorom i
utokom zla"[.

Podela nastala po kriterijumu prolosti bila je logina posledica

sukoba koji je meu dvema zavaenim grupama postojali jo od vremena
formiranja stranaka u Srbiji krajem 80-ih godina 19. veka. Ona je politikim
sukobima davala specifinu teinu koja je optereivala demokratski proces,
jer su linije podela stalno bile vraane u prolost ime je proces
pluralizacije i politike modernizacije bio delimino petrifkovan i fiksiran na
starim podelama. Artikulacija novih podela i raslojavanje politikih pozicija
bili su u izvesnoj meri predupreeni istorijskom podelom za koju su obe
strane, zaboravljajui na vreme u kome su saraivale i donele zajedniki
ak dva ustava, elele da pokau da je konana i nepremostiva. Na toj
podeli su obe strane gradile svoje identitete, ime kao da su poruvale da
ih je ono to se desilo u prolosti i strana na kojoj su tada bili, zaokupljalo
vie nego jasnije formulisanje sopstvenih politikih platformi. Pomerivi
taku podele u prolost umanjili su znaaj podela koje su tek nastajale,
ograniavajui time polje utakmice razliitih ideja i ponudu novih reenja.
Zaokupljeni svojim prolim sukobima tanjili su svoj kocept budunost koji
je jedan od temelja modernizacije.
Podelu na radikale i neradikale oznaila je i posebna retorika. Podele
koje je ta retorika izraavala savremenici su nazivali razliitim imenima, ali
je sutina ostajala ista. U opozicionoj tampi moemo nai siedee binarne
parove koji svedoe o tome kako je opozicija doivljavala svoj poloaj i
ponaanje vlasti: nai-vai, narodni-nenarodni, privilegovani-
diskvalifikovani, privrenici-protivnici, rodoljubi-izdajnici, graani prvog-
graani drugog reda. Atmosfera u kojoj se itava opozicija bez razlike
oseala kao degradrani deo drutva ili, kako je rekao Ljuba Davidovi, "kao
neprijatelji ove zemlje prema kojima je bilo doputeno upotrebiti sva
sredstva" proisticala je iz kljunih elemenata samorazumevanja Radikalne
stranke koja je izmeu sebe i naroda stavljala znak jednakosti, zbog ega
je pluralizaciju doivljavala kao raskol, nesreu, narodno zlo. Zbog toga su
protivnike optuivali da slue tuinskom interesu, da idu na ruku
neprijateljima Srbije i da stvaranjem politikih podela slabe dravnu snagu.
Motiv izdaje prihvatili su od vladajue stranke i drugi akteri politikog
vota, koristei ga kako protiv vlasti tako i protiv drugih opoziciono
orijentisanih konkurenata. Time su i vlast i opozicja stvarali utisak da je
njihova podela i odnos snaga meu njima gotovo veit i da se njihove
uloge nee prirodno i regularno smenjivati.

10
 Osnivanje politikih stranaka
Za osnivanje partije u Srbiji bie potrebno najmanje 10.000
overenih potpisa graana, predvia nacrt zakona o politikim strankama.

Nacrtom koji je pripremilo Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu

samoupravu, predvieno je da stranku nacionalne manjine moe osnovati
najmanje 500 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Srbije u sluaju
manjine iji je broj prema poslednjem popisu stanovnitva manji od
50.000. Ukoliko je broj pripadnika nacionalne manjine vei od 50.000, za
osnivanje je potrebno 1.000 potpisa.5

Stranka se osniva na osnivakoj skuptini usvajanjem osnivakog

akta, programa, statuta i izborom lica ovlaenog za zastupanje politike
stranke. Sastavni deo osnivakog akta ine sudski overene izjave osnivaa
o osnivanju stranke, koje sadre ime i prezime, prebivalite i adresu
osnivaa, jedinstveni matini broj osnivaa, naziv stranke, prihvatanje
njenog programa i statuta, datum potpisivanja izjave i potpis. Ministarstvo
za dravnu upravu i lokalnu samoupravu je duno da donese reenje o
upisu politike stranke u Registar u roku od 30 dana od dana predaje
uredne prijave.

Postojee stranke, upisane u republiki i nekadanji savezni registar

politikih organizacija, dune su da u roku od jedne godine od stupanja na
snagu novog zakona usklade svoj statut i druge opte akte sa njegovim
odredbama. Partije e, takoe, biti dune da dostave zakonom propisane
overene izjave lanova, a stranke koje ne postupe po odredbama zakona,
bie brisane iz Registra i izgubie status pravnog lica.

Stranka e biti brisana iz Registra i ako njen organ utvren statutom

donese odluku o prestanku rada, ako se broj lanova smanji ispod broja
potrebnog za osnivanje politike stranke, ako se ona spoji sa drugom ili
drugim politikim strankama ili ako joj je odlukom Ustavnog suda
zabranjen rad. Nacrt zakona predvia i da stranka prestaje da postoji i
brie se iz Registra ako svake osme godine od dana upisa ne podnese
prijavu za obnovu upisa, uz koju opet mora da dostavi zakonom propisan
minimalan broj overenih potpisa osnivaa.

5Politike stranke u Srbiji i EU FES - FPN, Beograd, str. 179 - 210 ISBN 978-86-83767-19-9;
COBISS.SR-ID 140277772

11
 Zakon o politikim strankama
I. Opte odredbe
lan 1.

Politike stranke su svojim slobodnim osnivanjem i trajnim

delovanjem u izgradnji politike volje graana izraz demokratskog
viestranakog sistema kao dela najviih vrednosti ustavnog poretka
Republike Srbije.6

Osnivanjem politikih stranaka graanima je zagarantovano pravo

na slobodno udruivanje zbog zatite njihovih interesa ili zauzimanja za
politika, socijalna, gospodarska, nacionalna, kulturna ili druga uverenja i
ciljeve.

Pravni poloaj, zakoni, nain i postupak za osnivanje, registraciju i

prestanak politikih stranaka utvruju se ovim Zakonom.

lan 2.

Politikim strankama, u smislu ovoga Zakona, smatraju se udruenja

iji su ciljevi izraeni u programu i statutu usmereni na stvaranje i
oblikovanje politike volje te politiko delovanje graana.

lan 3.

Delovanje politikih stranaka je javno. Politike stranke mogu

iznimno iskljuiti javnost u sluajevima predvienim statutom stranke.

lan 4.

Politike stranke se ustrojavaju i deluju po teritorijalnom naelu i ne

mogu osnivati svoje organizacione oblike u dravnim telima, telima
jedinica lokalne samouprave, preduzeima, ustanovama, vojsci, policiji i
drugim pravnim osobama.

lan 5.

Politikom strankom upravljaju njeni lanovi neposredno i preko

izabranih predstavnika u upravnim telima utvrenim statutom.

II. Osnivanje i registracija politikih stranaka

6Slubeni Glasnik Republike Srbije

12
 lan 6.

Politiku stranku prema sadanjem zakonu moe osnovati najmanje

10.000 punoletnih, poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije.
lanom politike stranke moe, pod jednakim uslovima propisanim
statutom, postati svaki punoletni, poslovno sposoban dravljanin Republike
Srbije.

lan 7.

Politike stranke se upisuju u registar. Danom upisa u registar

politika stranka stie svojstvo pravne osobe. Registar politikih stranaka
vodi Ministarstvo uprave. Ministar uprave propisat e obrasce i nain
voenja registra politikih stranaka. Registar politikih stranaka je javan.
Na teritorij Republike Srbije ne smeju delovati politike stranke koje nisu
registrovane prema odredbama ovog Zakona.

lan 8.

Politika stranka duna je prijaviti osnivanje i delovanje svojih

organizacionih oblika (podrunice, ogranci) Ministarstvu uprave u roku 15
dana od dana osnivanja. Organizacioni oblici politikih stranaka nemaju
svojstvo pravne osobe. Ministar uprave propisat e obrasce i postupak
prijave osnivanja i delovanja organizacionih oblika politikih stranaka.

lan 9.

Zahtevu za upis u registar politikih stranaka prilau se:

zapisnik o radu i odluke osnivakog tela stranke,

program i statut,
popis osnivaa i lanova upravnih tela,
imena osoba ovlaenih za predstavljanje i zastupanje,
dokaz o srpskom dravljanstvu osnivaa i lanova upravnih tela.
lan 10.

Statut politike stranke mora sadrati odredbe o:

nazivu i seditu,
znaku stranke,
predstavljanju i zastupanju stranke,
ciljevima i nainu delovanja,
lanstvu,
oblicima organizovanja,
upravnim teiima, nainu njihovog izbora i opoziva, trajanju
mandata te nainu odluivanja,
sredstvima za rad,
prestanku te postupku s imovinom u sluaju njenog prestanka.

13
 Politika stranka mora objaviti svoj statut nakon registracije u
jednom od dnevnih listova ili u "Narodnim novinama".

lan 11.

Odbit e se zahtev za upis u registar politikih stranaka ako se naziv

jasno ne razlikuje od naziva ve registrovanih politikih stranaka.
Ako se Ministarstvu uprave dostave dva ili vie zahteva za
registraciju politike stranke s istim nazivom, odobrit e se zahtev za upis
one politike stranke koja je prva podnela zahtev.
Naziv politike stranke mora biti na srpskom jeziku.
Naziv politike stranke moe se upisati u registar politikih stranaka
i u prevodu na jedan ili vie stranih jezika, tako da naziv na srpskom jeziku
bude na prvom mestu.
Uz puni naziv politike stranke moe se upotrebljavati i skraeni
naziv koji mora sadrati karakteristini deo naziva politike stranke.
Skraeni naziv upisuje se u registar politikih stranaka.
Naziv i skraeni naziv, politike stranke su dune upotrebljavati u
obliku i sadraju u kojem su upisane u registar politikih stranaka.
Ako je uz naziv ili skraeni naziv u registru politikih stranaka upisan
i naziv ili skraeni naziv u prevodu na strani jezik, naziv ili skraeni naziv
na stranom jeziku politike stranke mogu upotrebljavati samo zajedno s
nazivom na srpskom jeziku.
Naziv ili skraeni naziv politike stranke na stranom jeziku ne srne
biti ispisan slovima veim ili izraajnijim od natpisa na srpskom jeziku.

lan 12.

Re "Srbija" na bilo kojem jeziku, te njene izvedenice, kao i delovi

zastave i grba Republike Srbije, ukljuivi i njihovo oponaanje, mogu se
uneti u naziv, odnosno znak politike stranke na nain kojim se istie ugled
i dostojanstvo Republike Srbije.
Naziv, odnosno znak politike stranke ne srne sadrati slubeno
dravno obeleje i nazive drugih drava.

lan 13.

Zahtev za upis u registar politikih stranaka mora se podneti u roku

15 dana od dana odravanja osnivake skuptine.
0 zahtevu za upis u registar politikih stranaka Ministarstvo uprave
donosi reenje.
Reenje o upisu u registar sadri datum upisa, broj registra pod
kojim je upis izvren, naziv i sedite politike stranke.
lan 14.

Ministarstvo uprave duno je doneti reenje o zahtevu za upis u

registar politikih stranaka u roku 30 dana od dana predaje urednog
zahteva za upis.

14
 Ako Ministarstvo uprave utvrdi da uz zahtev za upis u registar nije
priloeno sve to je potrebno u smislu lana 9. ovoga Zakona, odnosno ako
utvrdi da program i statut politike stranke nisu u skladu s odredbama
ovoga Zakona, pozvat e podnosioca zahteva za registraciju da u roku 30
dana otkloni utvrene nedostatke.
Ukoliko podnosioc zahteva za registraciju ne otkloni utvrene
nedostatke u odreenom roku, Ministarstvo uprave odbacit e zahtev za
upis u registar politikih stranaka.

lan 15.

Ukoliko Ministarstvo uprave ne donese reenje o upisu u registar

politikih stranaka u roku iz lana 14. stav 1. ovoga Zakona, smatrat e se
da je politika stranka upisana u registar idueg dana nakon isteka tog
roka.
Odredba stav 1. ovoga lanka ne primenjuje se u sluaju iz lana 14.
stav 2. ovog Zakona.

lan 16.

Politike stranke dune su Ministarstvu uprave podneti prijavu

promena programa, statuta, naziva, sedita, imena osoba ovlaenih za
predstavljanje i zastupanje, lanova upravnih teia i prijavu o prestanku
stranke, u roku 15 dana od dana izvrenih promena.
U prijavi se prilau zapisnik o radu najvieg upravnog tela i odluka o
prihvaenim izmenama.
0 upisu promene naziva, sedita i imena osoba ovlaenih za
predstavljanje i zastupanje u registar politikih stranaka donosi se reenje.

lan 17.

Odbit e se zahtev za upis u registar politikih stranaka podnosiocu

koji programom politike stranke podstie ili poziva na nasilno ugroavanje
demokratskog ustavnog poretka, nezavisnosti, jedinstvenosti ili
teritorijalne celovitosti Republike Srbije.

15
 Zakon o finansiranju politikih stranaka
I. Uvodna odredba
lan 1.

Ovim zakonom ureuje se finansiranje, evidencija i nain kontrole

finansijskog poslovanja registrovanih politikih stranaka (u daljem tekstu:
politike stranke), podnosilaca proglaenih izbornih lista i predlagaa
kandidata za predsednika Republike Srbije, predsednika optine i
gradonaelnika.7

II. Korienje i vrste sredstava

1. Korienje sredstava
lan 2.

Sredstva steena u skladu sa ovim zakonom mogu se koristiti za

finansiranje trokova vezanih za:

1) redovan rad politike stranke;

2) izbornu kampanju za izbor predsednika Republike, poslanika,
gradonaelnika, predsednika optine i odbornika.

7Slubeni Glasnik Republike Srbije

16
 2. Vrste sredstava
lan 3.

Sredstva za finansiranje aktivnosti iz lana 2. ovog zakona mogu se

sticati iz javnih i privatnih izvora, u skladu sa ovim zakonom. Javne izvore,
u smislu ovog zakona, ine sredstva iz budeta Republike Srbije, budeta
jedinice teritorijalne autonomije i budeta jedinice lokalne samouprave,
odobrena za finansiranje redovnog rada politike stranke i trokova izborne
kampanje. Privatne izvore, u smislu ovog zakona, ine: lanarina, prilozi
pravnih i fizikih lica, prihodi od promotivnih aktivnosti politike stranke,
prihodi od imovine politike stranke i legati.

3.Finansiranje redovnog rada politike

stranke
lan 4.

Sredstva iz javnih izvora koja se obezbeuju za finansiranje

redovnog rada politike stranke iji su kandidati izabrani za poslanike,
odnosno odbornike, odreuju se na nivou od 0,15% budeta Republike
Srbije (umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama
obaveznog socijalnog osiguranja), 0,1% budeta jedinice teritorijalne
autonomije (umanjenog za transfere od drugih nivoa vlasti i drugim
nivoima vlasti) odnosno 0,1% budeta jedinice lokalne samouprave
(umanjenog za transfere od drugih nivoa vlasti). Sredstva iz stava 1. ovog
lana u visini od 30% rasporeuju se u jednakim iznosima politikim
strankama koje imaju poslanike ili odbornike, a ostatak sredstava (70%)
srazmerno broju poslanikih, odnosno odbornikih mesta. Ministarstvo
nadleno za poslove finansija, odnosno nadleni organ uprave jedinice
teritorijalne autonomije, odnosno organ jedinice lokalne samouprave,
srazmerni deo sredstava iz stava 1. ovog lana prenosi politikim
strankama svakog meseca, do desetog u mesecu za prethodni mesec.

lan 5.

lanarina iz elana 3. stav 3. ovog zakona je redovni iznos koji lan

plaa prema odredbama statuta politike stranke. Uplata koja premauje
ovaj iznos smatra se prilogom.
Pravna i fizika lica mogu dati prilog politikoj stranci. U smislu ovog
zakona, prilog politikoj stranci podrazumeva i poklone date stranci,
besplatne usluge ili pruanje usluge politikoj stranci pod uslovima koji
odstupaju od trinih. Ovlaeno lice politike stranke duno je da izda
potvrdu o primljenom prilogu. O prilogu politikoj stranci mora biti
obavetena skuptina akcionara i organi upravljanja pravnog lica. Pravno
ili fiziko lice koje politikoj stranci prua uslugu ili proda proizvod mora

17
politikoj stranci ispostaviti raun, bez obzira na to ko snosi plaanje
usluge ili proizvoda, odnosno, bez obzira na to da li je usluga pruena ili
proizvod dat bez naplate. Ukupan iznos priloga iz stava 2. ovog lana
ukoliko prilog daje fiziko lice, u jednoj kalendarskoj godini moe iznositi
najvie deset prosenih mesenih zarada u Republici Srbiji u godini koja
prethodi godini u kojoj se prilog daje, prema zvaninim podacima organa
nadlenog za poslove statistike, odnosno sto prosenih zarada ukoliko
prilog daje pravno lice.
Prihodi od promotivnih aktivnosti politike stranke su prihodi od
prodaje publikacija, simbola i drugih oznaka politike stranke. Politika
stranka moe sticati imovinu na teritoriji Republike Srbije. Godinji prihod
politike stranke od imovine u vlasnitvu politike stranke moe
predstavljati najvie 20% iznosa ukupnog godinjeg prihoda politike
stranke. U roku od trideset dana nakon podnoenja zavrnog rauna u
skladu sa elanom 16. ovog zakona, prihod koji prelazi navedenih 20%
politika stranka daje u dobrotvorne svrhe jednoj ili vie organizacija koje
se bave dobrotvornim radom. Visina sredstava iz privatnih izvora, osim
sredstava od lanarine, koja politika stranka prikuplja za svoj redovan rad
moe, u jednoj kalendarskoj godini, iznositi do 100% sredstava koja
politika stranka dobija iz budeta Republike Srbije. Visina sredstava iz
privatnih izvora, osim sredstava od lanarine, koja politika stranka koja
nema pravo na sredstva iz budeta Republike Srbije moe prikupljati ne
srne u jednoj kalendarskoj godini prei iznos od 5% ukupnih sredstava iz
lana 4. stav 1. ovog zakona.
lan 6.

Zabranjeno je primanje materijalne i finansijske pomoi od: stranih

drava; stranih pravnih i fizikih lica; anonimnih darodavaca; javnih
ustanova i javnih preduzea, ustanova i preduzea sa ueem dravnog
kapitala, bez obzira na visinu uea; privatnih preduzea koja obavljaju
javne usluge po osnovu ugovora sa dravnim organima i javnim slubama,
za vreme dok postoji takav ugovorni odnos; preduzea i drugih
organizacija koja vre javna ovlaenja; sindikata; humanitarnih
organizacija; verskih zajednica; prireivaa igara na sreu; uvoznika,
izvoznika, prodavaa i proizvoaa akciznih proizvoda i pravnih lica i
preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih
prihoda. Novac ili novanu vrednost druge imovine steene na nain
suprotan ovom zakonu i drugim propisima, politika stranka duna je da
prenese na raun budeta Republike Srbije u roku od deset dana od dana
njihovog prijema.

lan 7.

Zabranjeno je vrenje bilo kog oblika pritiska na pravna i fizika lica

prilikom prikupljanja sredstava za politiku stranku. Zabranjeno je davanje
obeanja ili stavljanje u izgled bilo kakve privilegije ili line koristi
darodavcu politike stranke.

18
 4.Finansiranje trokova izborne kampanje
lan 8.

Pod trokovima izborne kampanje, u smislu ovog zakona,

podrazumevaju se trokovi koji se odnose na aktivnosti u toku izborne
kampanje, odnosno na: plakate, oglase, emisije na radiju, televiziji i
drugim medijima, reklamne spotove, publikacije i druge sa ovim povezane
aktivnosti u periodu od dana raspisivanja do dana odravanja izbora.

lan 9.

Sredstva iz javnih izvora za pokrie trokova izborne kampanje iz

elana 8. ovog zakona obezbeuju se u godini u kojoj se odravaju redovni
izbori i to u iznosu od 0,1% budeta Republike Srbije (umanjenog za
transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog
osiguranja), 0,05% budeta jedinice teritorijalne autonomije (umanjenog
za transfere od drugih nivoa vlasti i drugim nivoima vlasti) odnosno 0,05%
budeta jedinice lokalne samouprave (umanjenog za transfere od drugih
nivoa vlasti) za godinu za koju se budet donosi.

U sluaju odravanja vanrednih izbora, nadleni organi su duni da

obezbede sredstva predviena stavom 1. ovog lana za trokove izborne
kampanje.

lan 10.

Sredstva iz lana 9. ovog zakona u visini od 20% rasporeuju se u

jednakim iznosima podnosiocima proglaenih izbornih lista odnosno
predlagaima kandidata u roku od deset dana od dana proglaenja izborne
liste odnosno utvrivanja liste kandidata, a preostali deo sredstava (80%)
dodeljuje se podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate,
srazmerno broju osvojenih mandata odnosno predlagau kandidata koji je
osvojio mandat, u roku od deset dana od dana proglaenja izbornih
rezultata. Raspodelu sredstava na nain iz stava 1. ovog lana obavlja
ministarstvo nadleno za poslove finansija, odnosno nadleni organ uprave
jedinice teritorijalne autonomije odnosno lokalne samouprave, na osnovu
podataka koje im dostavi Republika izborna komisija, odnosno izborna
komisija jedinice teritorijalne autonomije odnosno lokalne samouprave.
Ako sredstva isplaena po osnovu odredbe stava 1. ovog lana premauju
iznos sredstava utroenih za izbornu kampanju do dana odravanja izbora,
razlika mora biti vraena budetu Republike Srbije odnosno jedinice
teritorijalne autonomije odnosno lokalne samouprave u roku od deset dana
od dana isplate.

lan 11.

19
 Podnosilac proglaene izborne liste odnosno predlaga kandidata, za
pokrie trokova izborne kampanje, moe da prikuplja sredstva i iz
privatnih izvora, u skladu sa ovim zakonom. Visina sredstava iz privatnih
izvora koje podnosilac proglaene izborne liste odnosno predlaga
kandidata prikupi za finansiranje trokova izborne kampanje ne srne prei
iznos od 20% sredstava iz lana 9. ovog zakona. Udeo koji pojedinano
fiziko lice priloi za trokove izborne kampanje ne moe da pree iznos od
0.5% iznosa propisanog u stavu 2. Ovog lana, a udeo koji pojedinano
pravno lice uloi za izbornu kampanju ne moe da predje 2% tog iznosa.
Na prikupljanje sredstava za finansiranje izborne kampanje iz privatnih
izvora shodno se primenjuju odredbe elana 5. st. 2. i 3. ovog zakona.

lan 12.

U svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje trokova izborne

kampanje, podnosilac proglaene izborne liste odnosno predlaga
kandidata otvara poseban raun kod banke i taj raun se ne moe koristiti
u druge svrhe. Sva sredstva namenjena za finansiranje trokova izborne
kampanje uplauju se na raun iz stava 1. ovog lana i sva plaanja
trokova izborne kampanje vre se sa ovog rauna. Sredstva primljena u
gotovini moraju biti deponovana na raun iz stava 1. ovog lana u roku od
tri dana od dana prijema. Ako sredstva za finansiranje trokova izborne
kampanje prikupljena iz privatnih izvora premae iznos iz lana 11. stav 2.
ovog lana, viak sredstava se prebacuje na stalni raun politike stranke.

lan 13.

Podnosilac proglaene izborne liste odnosno predlaga kandidata

imenuje dva lica koja su odgovorna za zakonito prikupljanje i namensko
troenje sredstava za finansiranje izborne kampanje i za podnoenje
izvetaja. Potpis odgovornih lica iz stava 1. ovog elana deponuje se kod
banke kod koje je otvoren raun iz lana 12. stav 1. ovog zakona.
lan 14.

Podnosilac proglaene izborne liste odnosno predlaga kandidata

duan je da, u roku od deset dana od dana odravanja izbora, kompletan
izvetaj o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utroenih sredstava za
izbornu kampanju podnese Republikoj izbornoj komisiji (u daljem tekstu:
Komisija). Obrazac izvetaja iz stava 1. ovog lana blie ureuje ministar
nadlean za poslove finansija. Proveru podataka navedenih u izvetaju iz
stava 1. ovog lana obavlja Komisija u roku od 90 dana od dana njegovog
prijema. Za obavljanje pojedinih poslova ove provere Komisija moe
angaovati ovlaene revizore. Izvetaj se objavljuje u "Slubenom
glasniku Republike Srbije" o troku politike stranke odnosno predlagaa
kandidata.

20
 5.Raun politike stranke, obaveza voenja
knjigovodstva i finansijska kontrola
lan 15.

Politika stranka ima raun, a organizacioni oblici politike stranke

mogu imati podraune na koje se doznauju sredstva u skladu sa ovim
zakonom. Statutom politike stranke ili posebnom odlukom donetom na
osnovu statuta ureuju se meusobni odnosi organizacionih oblika
politike stranke u pogledu doznaavanja sredstava.
lan 16.

Politika stranka duna je da vodi knjigovodstvo o svim prihodima i

rashodima. Knjigovodstvo se vodi po poreklu, visini i strukturi prihoda i
rashoda, u skladu sa propisima kojima se ureuje raunovodstvo.
Knjigovodstvene evidencije prihoda i rashoda politike stranke su predmet
godinje revizije u skladu sa propisima kojima se ureuje raunovodstvo, i
mogu biti predmet kontrole nadlenih organa. Politika stranka je
obavezna da vodi posebne evidencije o prilozima koje je primila i o svojoj
imovini. Sadraj ovih evidencija blie ureuje ministar nadlean za poslove
finansija. Politika stranka je duna da Komisiji podnosi zavrni raun za
svaku godinu, sa sertifikatom ovlaenog revizora, kao i izvetaj o
prilozima koji prelaze iznos od 6.000 dinara i izvetaj o imovini. Sadraj
ovih izvetaja blie ureuje ministar nadlean za poslove finansija. Zavrni
raun i izvetaji iz stava 5. ovog lana objavljuju se u "Slubenom glasniku
Republike Srbije" o troku politike stranke.

lan 17.

Statutom politike stranke mora biti odreen nain obavljanja

unutranje kontrole finansijskog poslovanja i pravo lanova politike
stranke da se upoznaju sa prihodima i rashodima politike stranke.
Statutom politike stranke mora biti odreeno lice odgovorno za
finansijsko poslovanje, podnoenje izvetaja i voenje knjiga politike
stranke i ovlaeno da kontaktira sa Komisijom. Podnosioci izvetaja
obavetavaju Komisiju o imenovanju ovlaenog lica iz stava 2. ovog lana
u roku od tri dana od dana njegovog imenovanja i u sluaju bilo kakve
promene statusa tog lica, duni su da u roku od tri dana obaveste o toj
promeni. Ovlaeno lice potpisuje sve izvetaje i odgovorno je za voenje
evidencije u vezi sa izvetajima, a na zahtev Komisije ovlaeno lice moe
dostaviti izvetaje na uvid. Politike stranke uvaju svoje izvetaje
najmanje est godina nakon podnoenja. Komisija sve izvetaje stavlja na
raspolaganje javnosti i preduzima odgovarajue mere da bi se obezbedilo
da svi graani imaju pristup informacijama koje su sadrane u izvetajima.
Svaki graanin Republike Srbije ima pravo na uvid u izvetaje podnete
Komisiji i na kopiju tih izvetaja ili pojedinih njihovih delova o svom troku.

21
 lan 18.

Ukoliko utvrdi nepravilnosti u pogledu prikupljanja, korienja ili

evidentiranja sredstava u smislu ovog zakona, predsednik Komisije duan
je da podnese prijavu nadlenim organima. Ukoliko politika stranka bude
pravnosnano kanjena za prekraj propisan ovim zakonom, gubi pravo na
sredstva iz javnih izvora za narednu kalendarsku godinu. Odluku iz stava 2.
ovog lana donosi Komisija. Odluka se objavljuje u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

III. Kaznene odredbe

lan 19.

Novanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za

prekraj politika stranka, ako:
1) pribavlja sredstva suprotno odredbama l. 5, 6, 7. i 11. Ovog
zakona;
2)ne otvori raun u skladu sa odredbama elana 12. ovog zakona, ne
uplati sredstva na raun ili plaanje vri suprotno odredbi lana 12. stav 2.
ovog zakona;
3) vodi knjigovodstvo suprotno odredbama lana 16. ovog zakona;
4) ne podnese izvetaje u skladu sa odredbama l. 14,16. i 17. ovog
zakona.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice iz l.
13. i 17. ovog zakona novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

lan 20.

Politika stranka, koja za izbornu kampanju utroi sredstva u iznosu

koji je vei od iznosa propisanog ovim zakonom kaznie se za prekraj
novanom kaznom dvostruko veom od sume o kojoj je re. Za prekraj iz
stava 1. ovog lana kaznice se i odgovorno lice iz l. 13. i 17. ovog zakona
novanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

IV. Prelazne i zavrne odredbe

lan 21.

Politike stranke su dune da u roku od est meseci od dana

stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje statute sa odredbama ovog
zakona.

lan 22.

22
 Politike stranke dune su da, u roku od est meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona, Odboru za finansije podnesu izvetaj o
svojoj imovini, iskazan po vrsti, visini i poreklu imovine. Izvetaj se
objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije" o troku politike
stranke.
lan 23.

Blii sadraj izvetaja iz lana 14. stav 2. i lana 16. stav 5. i

evidencija iz lana 16. stav 4. ovog zakona ministar nadlean za poslove
finansija duan je da uredi u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.

lan 24.

Danom poetka primene novog zakona, stavlja se van snage

zakon o finansiranju politikih stranaka ( Slubeni glasnik
RS,br.72/03,75/03- ispravka,97/08 i 60/09-odluka us),izuzev
lana4. koji prestaje da vai 1.jula 2012.godine

lan 25.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

"Slubenom glasniku Republike Srbije", osim lana 16. i 17. koji stupaju na
snagu 1. Jula 2012.godine.

Tipologija politikih stranaka i stranakih sistema

Kao svaka tipologija, i tipologija politikih stranaka zavisi od merila
na osnovu kojeg se vri, pri emu se po sebi razume da su ona razliita,
ira ili ua, vie ili manje sutinska I slino, to znai da imaju razliitu
vrednost.8
Prema socijalnoj grupi ije interese stranka izraava, stranke se
mogu podeliti na buroaske I radnike stranke. Buroaske stranke
obuhvataju:
konzervativne, liberalne, demokratske, demohrianske, radikalne,
narodne, republikanske I sline stranke. U radnike stranke se ubrajaju
socijaldemokratske, socijalistike, komunistike I stranke "nove
socijalistike levice".
Prema karakteru I ciljevima politikog delovanja, stranke se mogu
podeliti na ideoloke i pragmatske. Ideoloke stranke imaju vrsto i jasno
izgraenu stranaku ideologiju, koje se dre u izbornoj propagandi i borbi
za glasove biraa, dok se pragmatske u okviru naelno odreene osnovne
politike orijentacije i krajnjih politikih ciljeva prilagoavaju promenljivim

8 Ideologija i politike stranke, FES, FPN, str. 113 -155 ISBN 978- 86- 83767-23-6;
COBISS.SR-ID 145243916.

23
uslovima i praktinim potrebama trenutka. Dok ideoloke stranke
prilagoavaju stvarnost prema sebi, pragmatske stranke prilagoavaju
sebe stvarnosti.
U zavisnosti od irine lanstva, stranke se mogu podeliti na
kadrovske i masovne. Prve, teite stavljaju na kvalitet, druge, na broj
lanova. Kadrovske stranke ine stranci odani I provereni lanovi, aktivisti,
dok masovne stranke imaju brojno lanstvo u irokim narodnim masama.
Ova podela politikih stranaka ne mora stajati ni u kakvoj vezi sa manjim
ili veim brojem stranakih pristalica, odnosno biraa u birakom telu.
Mogue je da male kadrovske stranke dobiju na izborima veliki borj
glasova, a da masovne stranke brojem dobijenih glasova esto i ne
premae broj svojih lanova.
U zavisnosti od odnosa prema postojeem sistemu u celini, politike
stranke mogu se podeliti na revolucionarne i stranke drutvenog status
quo - a. Revolucionarne stranke tee radikalnoj promeni postojeih
drutvenih odnosa, dok se stranke drutvenog status quo - a ogarniavaju
na delovanje u okviru postojeeg drutvenog i politikog poretka odnosa.
Prema osnovu okupljanja lanstva, stranke mogu biti politike u
uem smislu rei, nacionalne, konfesionalne, i regionalne.

Male i velike stranke

Sve analize stranakog ivota u Srbiji pokazuju da je dolo vreme za
ukrupnjavanje,stabilizovanje i jasno politiko profilisanje nae stranake i
drutvene scene. Nakon deset godina od uvoenja viestranakog sistema
neophodno je da se stvore uslovi za stabilizaciju politikih procesa u naoj
zemlji. Parlamentarni izbori pokazuju da i pored toga to je registrovano
nekoliko stotina stranaka neposredno u politikom ivotu zaista uestvuju
samo desetak stranaka i to je realni odnos stranaka u aktuelnom
politikom sistemu. Vaei zakon o politikim strankama sadri veoma
liberalne uslove za formiranje politikih organizacija, tako je i stvorena
situacija da je stari reim podsticao stvaranje to veeg broja stranaka
kako bi se dodatno kompromitovao i obesmislio politiki pluralizam.
Upravo je taj razorni proces stvaranja to veeg broja stranaka bio
svojevremeno predmet najotrije kritike tadanjih vodeih opozicionih
stranaka . Predlog novog zakona o politikim strankama donosi znaajnu
promenu upravo u domenu pootravanja uslova za registraciju i delovanje
politikih stranaka a predvia i proces preregistracije postojeih stranaka. 9

Osnovno pitanje u skuptinskoj debati i u naoj javnosti odnosilo se

na dilemu da li se ovakvim zakonskim predlogom o poveavanju
potrebnog broja potpisa za formiranje i funkcionisanje stranaka ugroava
demokratsko pravo na politiko organizovanje garantovano naim
9gDileme i izazovi parlamentarizma, urednik Vukain Pavlovi, Slavia Orlovi, obim 366
str. Izdava: Univerzitet u Beogradu - Fakultet politikih nauka ISBN 978-86-84031-30-5,
COBISS.SR-ID.

24
Ustavom. Ovo pitanje su posebno pokrenuli funkcioneri i poslanici tzv.
malih stranaka tvrdei da se na ovaj nain ugroavaju osnovna politika i
demokratska prava na slobodno politiko organizovanje i udruivanje.

Literatura
1. uItipartijski sistem u Srbiji danas, u: Postkomunizam i vlast,
Jugoslovensko udruenje za politike nauke, Beograd 1996.

2. Dileme i izazovi parlamentarizma, urednik Vukain Pavlovi,

Slavia Orlovi, obim 366 str. Izdava: Univerzitet u Beogradu
- Fakultet politikih nauka
ISBN 978-86-84031-30-5, COBISS.SR-ID.

3. Politike stranke u Srbiji i EU FES - FPN,

Beograd, str. 179 - 210 ISBN 978-86-83767-19-
9; COBISS.SR-ID 140277772.

4. Ideologija i politike stranke, FES, FPN, str. 113 -155 ISBN

978- 86- 83767-23-6; COBISS.SR-ID 145243916.

5. Parties and Democracy, KAS Demacracy

Report, pp.236 -259 ISBN 978-3-416-03194-
3.

25
6. Slubeni glasnik Republike Srbije.

26