Predavanje 2

ODLUIVANJE Deo II

UENJE I VII KOGNITIVNI PROCESI

Proleni semestar 2013.
Predava: Goran S. Milovanovi
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 2

Problem odluivanja u uslovima rizika Repetitorijum

Veeras ima odlian koncert, ali i dobra pozorina predstava.

{KONCERT, POZORITE} skup odluivanja, dva ishoda.

Preferencije? Ostavljam to Vama...

Ipak: ili KONCERT POZORITE, ili POZORITE KONCERT!
(razmislite zato ovo traim od vas)

Verovatnoa

anse da nabavimo karte za KONCERT su

anse da nabavimo karte za POZORITE su

ta emo da radimo? problem odluivanja u uslovima rizika

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 3

Odluivanje u uslovima rizika Repetitorijum

anse da nabavimo karte za KONCERT su
anse da nabavimo karte za POZORITE su

Ako krenemo na koncert i nema karata propalo vee, predstava ve poela.

Vice versa, ako krenemo u pozorite i ne naemo karte...

Naa situacija odluivanja je zapravo ovakva:

?

Koncert Pozorite

Nita Nita
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 4

Bernulijeva hipoteza oekivane korisnosti Repetitorijum

Danijel Bernuli

Oekivana vrednost Oekivana korisnost

E ( L) = p ( x i ) x i U ( L) = p ( xi ) u ( xi )
i i
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 5

Bernulijeva hipoteza oekivane korisnosti: 1738. Repetitorijum

Averzija
7

5
Korisnost

3 Danijel Bernuli
2

1
Oekivana korisnost
0

U ( L) = p ( xi ) u ( xi )
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
Vrednost

Uvoenjem konkavne funkcije korisnosti...

1. objanjava opadajuu marginalnu vrednost novca,

2. objanjava averziju prema riziku,
3. reava Petrovgradski paradoks.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 6

Stepena funkcija korisnosti i stavovi prema riziku Repetitorijum

Funkcije korisnosti koje opisuju averziju, neutralnost
u(x) = x i sklonost prema riziku.

Slika prikazuje tri stepene funkcije korisnost iz

familije oblika u(x) = x:
konkavnu (averzija prema riziku, puna linija) sa
vrednou eksponenta < 1,
konveksnu (sklonost ka riziku, isprekidana linija)
sa vrednou eksponenta > 1,
i linearnu (neutralnost prema riziku, takasta
linija) sa vrednou eksponenta = 1.

Averzija Sklonost Neutralnost

7 35 16

6 30 14

5 12
25
10
Korisnost

4
Korisnost

Korisnost
20
8
3 15
6
2 10
4
1 5 2
0 0 0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
Vrednost Vrednost Vrednost
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 7

Teorija racionalnog izbora: aksiomatizacija Repetitorijum

Don fon Nojman (desno) i

Oskar Morgentern (levo).
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 8

Paradoksi teorije racionalnog izbora

(A4) Nezavisnost. Za sve p, q, r i bilo koji broj koji lei izmeu 0 i 1: p q ako i samo
ako p + (1- ) r q + (1- ) r.

Ukoliko neka osoba vie voli jabuke od breskvi, a nae se u situaciji izbora u uslovima
rizika gde joj se nude opcije

(i) dobitka jabuke sa verovatnoom i kruke sa verovatnoom 1- , ili

(ii) breskve sa verovatnoom i kruke sa verovatnoom 1- ,

ta osoba e uvek preferirati opciju (i) nad opcijom (ii), jer se one razlikuju
samo po tome da se sa istom verovatnoom osvoji jabuka ili breskva.

Rezon: poto je ve ustanovljeno da ta osoba ima preferenciju jabuke

breskve, dodavanje jednoj i drugoj opciji podjednako verovatne
mogunosti osvajanja kruke ne sme da utie na ovu poetnu preferenciju.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 9

Paradoksi teorije racionalnog izbora: Aleov paradoks

Opcija A: sa sigurnou (100%) dobitak od 100 miliona dolara.

Opcija B: sa 89% dobitak od 100 milion dolara, sa 10% dobitak od 500 miliona dolara, i sa
1% nita (0 dolara).

Izaberite sada izmeu opcija A1 i B1:

Opcija A1: sa 89% nita (0 dolara) i sa 11% dobitak od 100 miliona dolara

Opcija B1: sa 90% nita (0 dolara) i sa 10% dobitak od 500 miliona dolara

A (sigurni dobitak od 100 miliona dolara) je dominantan izbor izmeu A i B,

dok je B1 (90% nita i 10% dobitak od 500 miliona dolara) dominantan izbor izmeu A1 i B1.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 10

Paradoksi teorije racionalnog izbora: Aleov paradoks

Moris Ale

1% 10% 89%
A 100M $ 100M $ 100M $
B 0 500M $ 100M $
A1 100M$ 100M$ 0
B1 0 500M $ 0
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 11

Paradoksi teorije racionalnog izbora: paradoks zajednike proporcije

Izaberite izmeu A i B:

Opcija A: 6000 dolara sa verovatnoom .45, u suprotnom nita.

Opcija B: 3000 dolara sa verovatnoom .90, u suprotnom nita.

Izaberite sada izmeu A1 i B1:

Opcija A1: 6000 dolara sa verovatnoom .001, u suprotnom nita.

Opcija B1: 3000 dolara sa verovatnoom .002, u suprotnom nita.

U prvom sluaju, veina ispitanika bira opciju B, koja nosi veu verovatnou dobitka,
dok u drugom sluaju, veina ispitanika bira opciju A1, koja nosi viu vrednost.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 12

Paradoksi teorije racionalnog izbora: paradoks zajednike proporcije

Izaberite izmeu A i B:

Opcija A: 4000 dolara sa verovatnoom .80, nita sa verovatnoom .20.

Opcija B. Sigurnih 3000 dolara.

Izaberite sada izmeu A1 i B1:

Opcija A1: 4000 dolara sa verovatnoom .20, nita sa verovatnoom .80.

Opcija B1. 3000 dolara sa verovatnoom .25, nita sa verovatnoom .75.

Veina ispitanika u ovakvom zadatku bira opciju B u prvom sluaju

i opciju A1 u drugom sluaju.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 13

Paradoksi teorije racionalnog izbora: paradoks zajednike proporcije

Opcija A: 4000 dolara sa verovatnoom

.80, nita sa verovatnoom .20.
Opcija B. Sigurnih 3000 dolara.

Opcija A1: 4000 dolara sa verovatnoom

.20, nita sa verovatnoom .80.
Opcija B1. 3000 dolara sa verovatnoom
.25, nita sa verovatnoom .75.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 14

Subjektivni tretman verovatnoa

Vrednost od 3000$ u depu deluje kao bolji
izbor od neizvesnih 4000$, ak i sa visokom
verovatnoom osvajanja od 80%, iz ega sledi
da je skok u ansama za osvajanje ishoda sa
80% na sigurnih 100% na neki nain veoma
uticajan.

Slino, takoe se pokazuje empirijski, kao

psiholoki uticajan otkriva se skok u
verovatnoi sa 0 na neku nisku verovatnou,
npr. 10% ili 20%.

U takvim sluajevima, psiholoki je znaajan

prelaz iz nemogunosti u mogunost: neto to
uopte nije moglo da se ostvari (verovatnoa
nula) je postalo mogue (makar i sa nekom
malom verovatnoom).
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 15

Subjektivni tretman verovatnoa

Opcija A: 6000 dolara sa verovatnoom .45, u suprotnom nita.

Opcija B: 3000 dolara sa verovatnoom .90, u suprotnom nita.

Opcija A1: 6000 dolara sa verovatnoom .001, u suprotnom nita.

Opcija B1: 3000 dolara sa verovatnoom .002, u suprotnom nita.

p(3000) : p(6000) =
Da li je odnos subjektivnih verovatnoa uvek ?

Nemogue. Uvek bi svi birali 3000$.

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 16

Subjektivni tretman verovatnoa

Neka neki donosila odluka prvo evaluira loz koji sa

5% donosi 100 evra, i sa 95% ne donosi nita i pokazuje sklonost ka riziku.

Prepostavimo sada da isti donosilac odluka evaluira loz koji sa

95% donosi 100 evra, i sa 5% nita - i pokazuje averziju prema riziku.

Ako donosilac odluka u obe situacije ima istu funkciju korisnosti to je standardna
pretpostavka teorije odluivanja kako objanjavamo injenicu da je on sklon ka
riziku u oceni prvog loza, i averzivan prema riziku u oceni drugog loza?

Poznat empirijski nalaz: etvorolana struktura stavova prema riziku

za niske verovatnoe p dobitka x: sklonost ka riziku

za umerene i visoke verovatnoe p dobitka x: averzija prema riziku
za niske verovatnoe p gubitka x: averzija prema riziku
za umerene i visoke verovatnoe p gubitka x: sklonost ka riziku.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 17

Subjektivni tretman verovatnoa

5% donosi 100 evra, i sa 95% ne donosi nita pokazuje sklonost ka riziku.

95% donosi 100 evra, i sa 5% nita - pokazuje averziju prema riziku.

Ako donosilac odluka u obe situacije ima istu funkciju korisnosti to je standardna
pretpostavka teorije odluivanja kako objanjavamo injenicu da je on sklon ka
riziku u oceni prvog loza, i averzivan prema riziku u oceni drugog loza?

Ako donosilac odluka tretira p = .05 u prvom lozu kao neto viu nego to jeste...

ako donosilac odluka tretira p = .95 u drugom lozu kao neto niu nego to jeste...

...ovaj empirijski nalaz moe da se objasni.

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 18-1

Subjektivni tretman verovatnoa

1

Subjektivna P

0 1
Objektivna P
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 18-2

Subjektivni tretman verovatnoa

Funkcija ponderisanja verovatnoca za teoriju izgleda

1
izvesnost
0.9

0.8
Ponderisana (opazena) verovatnoca

0.7

0.6
potcenjivanje veih verovatnoa
0.5

0.4

0.3
precenjivanje manjih verovatnoa
0.2

0.1

0
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1 nemogunost
Objektivna verovatnoca
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 19

Razliit tretman dobitaka i gubitaka: efekat refleksije

U nekoj zemlji izbila je epidemija nepoznate azijske bolesti. Pred nadlenim
organima se nalaze plan A i plan B (plan C i plan D). Koji od planova biste izabrali da
sprovedete (Tversky & Kahneman, 1987)?

Plan A: primena plana A Plan C: primena plana C

sigurno spaava ivot 200 dovodi do sigurnog gubitka
ljudi. 400 ivota.

Plan B: primena plana B Plan D: primena plana D

garantuje sa verovatnoom garantuje sa verovatnoom
od 1/3 da e preiveti svih od 1/3 da niko nee umreti i
600 ljudi i sa verovatnoom sa verovatnoom od 2/3 da e
od 2/3 da nee preiveti niko. svih 600 ljudi umreti.

Ispitanici koji biraju izmeu A i B veinski biraju plan A, ime otkrivaju averziju prema riziku.
Ispitanici koji biraju izmeu planova C i D veinski biraju plan D, ime otkrivaju sklonost ka riziku.

Jedina razlika izmeu planova A i B, s jedne, i C i D, s druge strane, je ta to su planovi C i D formulisani u

terminima gubitaka, dok su planovi A i B formulisani u terminima dobitaka.

Ovakavi efekti se nazivaju efektima okvira ili formulacije (engl. framing effects).
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 20

Razliit tretman dobitaka i gubitaka: efekat refleksije

Averzija prema riziku za dobitke, sklonost ka riziku za gubitke?

To moemo da sredimo:

100

80

60

40
Utility (Korisnost)

20

-20 Funkcija korisnosti koja je

-40 konkavna za dobitke i konveksna
za gubitke.
-60

-80 Ako drite u funkciji

-100
u(x) = x izmeu 0 i 1,
-100 -80 -60 -40 -20 0 20 40 60 80 100
Value (Vrednost)
dobijete ovakvu funkciju.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 21-1

Razliit tretman dobitaka i gubitaka: averzija prema gubicima

50% a 50% b 50% c 50% d

1 0 0 -25 61 2.44
2 0 0 -50 101 2.02
3 0 0 -100 202 2.02
4 0 0 -150 280 1.87

(prema Tversky & Kahneman, 1992)

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 21-2

Razliit tretman dobitaka i gubitaka: averzija prema gubicima

I grupa II grupa
Ima olju: po kojoj ceni bi je prodao? Nema olju: koliko bi je platio?
7$ 12 centi 2$ 87 centi

Kahneman, Knetch & Thaler, 1991.

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 21-3

Razliit tretman dobitaka i gubitaka: averzija prema gubicima

Bacimo dukat, izae glava: Bacimo dukat, izae pismo:

Dobije 10$ Izgubi 10$ NE!

Dobije 20$ ? NE!

Kahneman & Tversky, 1984.

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 22

Razliit tretman dobitaka i gubitaka: averzija prema gubicima

Value Function
60

40 Funkcija vrednosti:
x
20

0
u(x) = x, dobici
Utility (Korisnost)

-20 u(x) =
u(x) = x, gubici
-40

-60
2x
-80

-100

-120

-120 -100 -80 -60 -40 -20 0 20 40 60
Value (Vrednost)
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 23

Teorija izgleda
(Kahneman & Tversky, 1979, Tversky & Kahneman, 1992)
Oekivana vrednost

E ( L) = p ( x i ) x i
i

Oekivana korisnost

U ( L) = p ( xi ) u ( xi )
i

Daniel Kahneman (desno) i

Amos Tversky (levo). u(x) = x, dobici
u(x) =
u(x) = x, gubici
Teorija izgleda

V ( L) = w( pi ) u ( xi ) V ( L) = w( pi ) u ( xi )
i i
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 24

Teorija izgleda
(Kahneman & Tversky, 1979, Tversky & Kahneman, 1992)

... for having integrated

insights from psychological
research into economic
Amos Tversky, science, especially
1937-1996.
concerning human
judgment and decision-
making under uncertainty."
Daniel Kahneman, 2002.