Predavanje 2 Vebe

ODLUIVANJE Deo II

UENJE I VII KOGNITIVNI PROCESI

Proleni semestar 2013.
Predava: Goran S. Milovanovi
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 2

Deskriptivna i proceduralna invarijantnost

Opcija A: sa sigurnou (100%) dobitak od 100 miliona dolara.

Opcija B: sa 89% dobitak od 100 milion dolara, sa 10% dobitak od 500 miliona dolara, i sa
1% nita (0 dolara).

Izaberite sada izmeu opcija A1 i B1:

Opcija A1: sa 89% nita (0 dolara) i sa 11% dobitak od 100 miliona dolara

Opcija B1: sa 90% nita (0 dolara) i sa 10% dobitak od 500 miliona dolara

A (sigurni dobitak od 100 miliona dolara) je dominantan izbor izmeu A i B,

dok je B1 (90% nita i 10% dobitak od 500 miliona dolara) dominantan izbor izmeu A1 i B1.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 3

Paradoksi teorije racionalnog izbora: Aleov paradoks

Moris Ale

1% 10% 89%
A 100M $ 100M $ 100M $
B 0 500M $ 100M $
A1 100M$ 100M$ 0
B1 0 500M $ 0

Leonard Dimi Sevid

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 3

Deskriptivna i proceduralna invarijantnost Da je problem

postavljen kao u
mojoj tabeli, ne bi
ta bi bilo, kad bi
me prevario...
bilo...

Leonard Dimi Sevid

Moris Ale

Princip deskriptivne invarijantnosti:

Preferencije ne smeju da se menjaju

zbog toga to je promenjen tek opis
lozova na koje se odnose!
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 5

Deskriptivna i proceduralna invarijantnost

Princip deskriptivne invarijantnosti:

Preferencije ne smeju da se menjaju zbog toga to je promenjen tek

opis lozova na koje se odnose.

POSLEDICE DISKUSIJE OVOG PRINCIPA UOPTE NISU TRIVIJALNE.

Naime,

(1) Ako je Sevid u pravu kada kae da u drugaijoj deskripciji ne bi dolo do pojave
inkozistentnih preferencija, da li to znai da ljudi sutinski ne kre aksiom nezavisnosti? Da li
to znai da teoriju racionalnog izbora treba proiriti principima koji odreuju evaluaciju
lozova u funkciji njihove deskripcije? Da li je to uopte mogue?

(2) Ako su u pravu oni koji tvrde da je aksiom nezavisnosti sutinski prekren u Aleovom
paradoksu, onda teorija racionalnog izbora nije validna i treba je zameniti nekom
deskriptivno validnom teorijom
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 6

Deskriptivna i proceduralna invarijantnost

Izaberite izmeu A i B:

Opcija A: 6000 dolara sa verovatnoom .45, u suprotnom nita.

Opcija B: 3000 dolara sa verovatnoom .90, u suprotnom nita.

Izaberite sada izmeu A1 i B1:

Opcija A1: 6000 dolara sa verovatnoom .001, u suprotnom nita.

Opcija B1: 3000 dolara sa verovatnoom .002, u suprotnom nita.

prema Kahneman & Tversky, 1979.

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 7

Deskriptivna i proceduralna invarijantnost

Inverzija preferencija (preuzeto iz Lichtenstein & Slovic, 1971, prema Cox, 2008).

Izaberite izmeu ova dva loza koji od njih biste pre odigrali?

Loz P: 35/36 ansi da se osvoje 4 dolara, i 1/36 ansi da se izgubi 1 dolar.

Loz V: 11/36 ansi da se osvoji 16 dolara, i 25/36 ansi da se izgubi 1.5 dolar.

U ovom primeru, loz P nosi ime od engleskog probability (verovatnoa), poto njega
odlikuje visoka verovatnoa da se osvoji relativno mali dobitak od 4 dolara.

Loz V nosi ime od engleskog value (vrednost), poto ga odlikuje umerena verovatnoa se
osvoji relativno visok dobitak od 16 dolara (u poreenju sa lozom P, to je etiri puta vie).

Oba loza su meovita, odn. nose mogunost i dobitka i gubitka.

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 8

Deskriptivna i proceduralna invarijantnost

Metoda merenja monetarnih ekvivalenata

(ili ekvivalenata u izvesnosti, engl. CE Certainty Equivalents)

Loz P: 35/36 ansi da se osvoje 4 dolara, i 1/36 ansi da se izgubi 1 dolar.

Pitanje: da Vi posedujete ovaj loz, koja je minimalna cena u dolarima po kojoj biste ga
prodali?

Loz V: 11/36 ansi da se osvoji 16 dolara, i 25/36 ansi da se izgubi 1.5 dolar.
Pitanje: da Vi posedujete ovaj loz, koja je minimalna cena u dolarima po kojoj biste ga
prodali?

Inverzija preferencija:

- Ako pitamo koji biste loz pre odigrali, ispitanici biraju P loz
- Ako pitamo koji loz ima viu cenu, ispitanici vie cene V loz.

Ovo predstavlja krenje proceduralne invarijantnosti.

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 9

Deskriptivna i proceduralna invarijantnost

Princip proceduralne invarijantnosti

Preferencije ne smeju da se menjaju zbog toga to je promenjen tek

postupak kojim se one otkrivaju.

Normativna teorija oekivane korisnosti:

Loz sa viom cenom meu dva loza je onaj sa veom oekivanom korisnou.

Izmeu dva loza, odigrava se (bira se) onaj sa viom oekivanom korisnou.

Ergo, metoda merenja monetarnih ekvivalenata i metoda izbora moraju da pokazuju

rezultate koji se slau.

To nije tako.

Paljivo: krenje proceduralne invarijantnosti ne moe da objasni ni teorija izgleda

Kanemana i Tverskog. Ta teorija nije uopte projektovana da obuhvati ovakve
fenomene.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 10-1

Teorija izgleda (Prospect Theory)

1

Subjektivna P

0 1
Objektivna P
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 10-2

Teorija izgleda (Prospect Theory)

Funkcija ponderisanja verovatnoca za teoriju izgleda

1
izvesnost
0.9

0.8
Ponderisana (opazena) verovatnoca

0.7

0.6
potcenjivanje veih verovatnoa
0.5

0.4

0.3
precenjivanje manjih verovatnoa
0.2

0.1

0
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1 nemogunost
Objektivna verovatnoca

Funkcija ponderisanja verovatnoe w(p)

Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 10-3

Teorija izgleda (Prospect Theory)

8
100

80 6

60
4
40
2
Utility (Korisnost)

20

Korisnost
0
0
-15 -10 -5 0 5 10 15
-20 -2

-40
-4
-60
-6
-80

-100 -8
-100 -80 -60 -40 -20 0 20 40 60 80 100 Vrednost
Value (Vrednost)

Funkcija korisnosti koja pokazuje verziju prema riziku na domenu dobitaka i

sklonost ka riziku na domenu gubitaka.

Da bi se objasnila etvorostruka struktura stavova prema riziku, efekti ove funkcije

korisnosti moraju da se kombinuju sa efektima funkcije ponderisanja verovatnoe.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 11

Teorija izgleda (Prospect Theory)

Value Function
60

40 Funkcija vrednosti:
x
20

0
u(x) = x, dobici
Utility (Korisnost)

-20 u(x) =
u(x) = x, gubici
-40

-60
2x
-80

-100

-120

-120 -100 -80 -60 -40 -20 0 20 40 60
Value (Vrednost)
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 12a

Teorija izgleda
(Kahneman & Tversky, 1979, Tversky & Kahneman, 1992)
Oekivana vrednost

E ( L) = p ( x i ) x i
i

Oekivana korisnost

U ( L) = p ( xi ) u ( xi )
i

Daniel Kahneman (desno) i

Amos Tversky (levo). u(x) = x, dobici
u(x) =
u(x) = x, gubici
Teorija izgleda

V ( L) = w( pi ) u ( xi ) V ( L) = w( pi ) u ( xi )
i i
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 12b

Teorija izgleda
(Kahneman & Tversky, 1979, Tversky & Kahneman, 1992)

Daniel Kahneman (desno) i Amos Tversky (levo).

V ( L) = V ( L+ ) + V ( L ) = w( p ( xi )) u ( xi ) + w( p ( x j )) u ( x j )
i j

Po i indeksiramo dobitke, a po j gubitke u gornjem izrazu . Izraz nam govori tano sledee: u teoriji izgleda,
ukupna korisnost loza se sastoji iz zbira korisnosti njegovo pozitivnog dela, V(L+), i njegovog negativnog dela,
V(L-). Pozitivni deo loza sadri samo dobitke koje loz nudi, dok negativni deo sadri samo gubitke koje on nudi.
I pozitivni i negativni deo loza doprinose ukupnoj korisnosti loza kroz sume proizvoda (a) korisnosti ishoda
koje sadre u(x), i (b) odgovarajuih pondera odluivanja, w(p(x)). Pri tom, negativni deo loza u te sume
uraunava i efekat averzije prema gubicima, koji se izraava brojem .
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 13

Re dve o aksimatskoj strukturi teorije izgleda

Aksiomatska struktura

Teorija izgleda u prvoj verziji iz 1979. godine se vie praktino ni ne razmatra. ak i ova prva
verzija teorije izgleda bila je aksiomatizovana.

Kumulativna teorija izgleda iz 1992. inkorporira odreena formalna, matematika

poboljanja otkrivena nezavisno u razvoju teorije odluivanja.

Kumulativna teorija izgleda je aksiomatizovana teorija koja obuhvata sluajeve

neizvesnosti (Wakker & Tversky, 1993) i rizika (Chateauneuf & Wakker, 1999).

Kritika: aksiomatske osnove kumulativne teorije izgleda su veoma komplikovane.

Kljuni aksiom kumulativne teorije izgleda tzv. aksiom kooznaenog, komonotonog

otkupljivanja ni iz daleka ne odlikuje intuitivna osnova kakva je odlikovala aksiome
normativne teorije oekivane korisnosti.

Potrebna je solidna matematika priprema da bi se uopte razumela aksiomatika

kumulativne teorije izgleda, i solidno poznavanje teorije odluivanja druge polovine
XX veka da bi se razumelo na koji nain je njena aksiomatika uopte motivisana.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 14

Empirijski testovi i kritika teorije izgleda

Empirijska podrka

Ogroman broj eksperimentalnih nalaza do kojih su doli Tverski i Kaneman kroz svoj istraivaki
program mahom 70-ih godina XX veka prua podrku teoriji izgleda.

Tversky & Kahneman, 1992 (u radu u kom predstavljaju kumulativnu teoriju izgleda):
Koriste metod merenja monetarnih ekvivalenata
25 ispitanika, vei broj lozova na kojima su vrednosti i verovatnoe sistematski varirani
Koriste sve vrste lozova (pozitivne, negativne, meovite)
Modeliraju odgovore ispitanika kumulativnom teorijom izgleda, rezultati:
Stepene funkcije korisnosti za dobitke i gubitke se poklapaju imaju isti eksponent,
= .88 (konkavna na dobicima i konveksna na gubicima)
Averzija prema riziku je izraena: = 2.25
Funkcije ponderisanja verovatnoa su skoro iste za dobitke i gubitke.

Gonzales & Wu, 1999

Koriste metod merenja monetarnih ekvivalenata i tzv. neparametrijsku
ocenu modela teorije izgleda fituju podatke svakog ispitanika pojedinano
11 ispitanika, veliki broj lozova ali bez gubitaka i bez meovitih lozova
Modeliraju odgovore ispitanika kumulativnom teorijom izgleda, rezultati:
Stepene funkcije korisnosti za dobitke su konkavne
Funkcije ponderisanja verovatnoa su kakve predvia teorija izgleda.
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 15

Empirijski testovi i kritika teorije izgleda

Empirijska podrka i kritika

Foks i Poldrak (2008): pregled rezultata dvadeset i etiri empirijske studije u kojima su ocenjeni
parametri funkcija teorije izgleda. Rezultati mahom svedoe da su tvrdnje teorije izgleda konzistentne:

konkavna funkcija korisnosti na dobicima,

konveksna funkcija korisnosti na gubicima,
ponderisanje verovatnia sa potcenjivanjem umerenih i visokih, i...
... precenjivanjem niskih verovatnoa,
averzija prema gubicima (u studijama koje su merile ovaj parametar).

Meutim, nije sve uvek tako konzistentno:

Postoje studije u kojima se otkriva sklonost ka riziku na dobicima;

Postoje studije u kojima se otkriva precenjivanje visokih i umerenih i
potcenjivanje niskih verovatnoa;
Postoje studije u kojima se umesto averzije prema gubicima otkriva sklonost ka dobicima
sluaj u kome je < 1;
Vrednosti parametara do kojih su doli Kaneman i Tverski 1992. nisu univerzalne
vrednost parametra averzije prema gubicima varira prilino kroz studije
novije studije: averzijom prema gubicima moe da se manipulie!
Uenje i vi.kog.procesi, Prolee 2013: Odluivanje, Deo II Predavanje 2 16

Empirijski testovi i kritika teorije izgleda

Empirijska podrka i kritike

Metod izbora izmeu lozova (binary choice dva loza izmeu kojih ispitanik bira)

Hej i Orm (1994) nalaze da su ispitanici veoma nekonzistentni u ovakvim zadacima:

samo oko odluka ostaju iste kada se isti problemi odluivanja ponove!

Hej i Orm (1994): 40 ispitanika; ne postoji prednosti teorije izgleda

Kanemana i Tverskog u objanjenju eksperimentalnih nalaza ovom metodom.

Da li je sve to vidimo od odstupanja od normativne teorije u stvari posledica sledeeg modela:

Oekivana korisnost + Sluajna greka? Moda.

Blavacki, 2011, dolazi do sledeih rezultata:

10 od 38 njegovih ispitanika najbolje opisuje jedna jednostavna heuristika
oekivana korisnost i RDU (teorija izgleda) najbolje opisuju odluke oko 1/4 ispitanika svaka;
ostali ispitanici se raspodeljuju na druge modele odluivanja (u veoma niskim procentima)
... ili su podjednako dobro objanjeni modelima vie teorija istovremeno.
Blavacki takoe predlae stohastiku verziju teorije oekivane korisnosti iji je model,
u sutini: Oekivana korisnost + Sluajna greka, i pokazuje kako ona moe da objasni
vei broj anomalija racionalnog izbora za koje se prethodno smatralo da moe da ih
objasni samo model poput teorije izgleda.